Program i statut Komunističke partije Jugoslavije

Citation preview

( PAOLETEBI

SVUI

.. ZEMALJA

I'JEDll]lttT

SEI

PROGRAMI STATUT

KOMUNISNEKE PANflIE JUOOSTAVUE USVOJENI NA V I(ONGAES'U KOMUNISTICKE PARIIJE JUCOSLAVIJE 28 JITLA 1948 I

i:

t'

BEOGRAD, 1948GODINE

PROLETERI

SVIH

ZEMALJA

UJEDINITE

SEt

PROGRAM KOIdUNISTICKE PARTI JEJUG OSLAVIJE USVOJEN NA V KONGRESU KOMT]NISTICKE PARTIJE JUGOSTAVIJE 28 JrrL.A 1949

I(OMUNISTIEKE

PEOGBAM PARTIJE

JUGOSLAVIJE

Pod rukovodstvom Kcr-nunistiEke partije Jugodavije izvojevao je radni narod Jugoslavije oruljem u ruci odluduju6u pobedu u Narodnooslobodiladkom ratu nad fa3istidkim osvajadir4a i njihovim doma6im slugarna, oborio vlast kapilalista koji su ga sramno izdali stranim zavojevadima, zasnovao svoju novu, socijalistiiku otadZbinu, Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviiu \ pristupio izgradnji socijalizma. Revolucionarni, demokratski i sociialisti6ki preobraZaj koji je u toku Narodnooslobodiladkog rata i u posleratnom periodu izvr3en u Jugoslavili. sastavni je deo onog revolucionarnog. svelgfts-lsl.oiilstbg -zlqrvanje koje je pokrenuto Velikom oktobarskom sociJalistidkom revolucijom. U njemu se ispoljava opStl zakonitost razvitka sawemenog druStva, obeleZem revolucionarnim smenjivanjem kapitalistidkog drrr Stvenog poretka novim, sociialistidkim dru5fvenir poretkom

S1TAMPAEIJA TBOEBAT

I

I . . Svako druftvo u kome vlada privatna svojina sredstava za proizvodnju podeljeno je na antagonistidke klase: na vlasnike osnovnih sredstava za proizvodnju i razvlaSdene,na ugnjetaEe i ugnjetene, rre .eksploatatore i eksploatisane. Tako ie I u tcapiialistiEkom dru3tvu, u kome najvaZnija sredstva za prq'dok izvodnju i promet robe pripadaju kapitalistirira, qrdnidka. klasa, proletarijat, li5en sredstava zr proizvodnju, ne moZe da Zlvl ako ne prodaje svoju radnu snagu kapitalistrma, ako svojim radom ;; stvara bogatstvo svojim eksploatatorima. Od svog postanka, kapitalizarn sadrZi u sebi i sve elemente svoje propasti. .U svome razvitku, on ne samo Sto pciveCavaproizvodnju i proizvodo€ sotge drustva, nego razvija i kapitalistidke odnose proizvodnje, a s time stalno uve6ava armiju prdletera, c& pajudi dru3tvo sve vi5e na dve osnovne neprijateljske klase, na ogromnu masu eksploatisanih najaninih radnika i q?li sloj vladaju6e klase kapitalistidkih eksploatatora. lKlasna borba izmedu proletarijata t kapitalistidke klase, izraz osnovne unutra3nje zuprotnosti kapitalistidkog dru,Stva, suprotnosii tzmedu rada i kapita.la, sa6injava tstoiiju kapitalistidkog drustva. ona se sve vise zaostrava. Resenjc te borbe mogu6e je samo pobedorn radniEke klase,

I

ona se moze zavrsiti samo unistenjem kapitalistid)rcg sistema i uspostavom novog, besklasnog komunistiEkog dru3tva. U industrijskoj epohi svoga razvitka, kapital je stvorio ogromne proizvodne snage, usavrsio tehniku, preduze6a, stvorip zasnovao ogromna industrijska gradu, stalno razarajupotdinio gradove i selo velike 6i srednje slojeve i sitnu robnu proizvodnju. S raz' vitkom tehnike kapital sve vise eksploatise zensku i dedju radnu snagu. Slobodna konkurencija vodi sve ve6oj koncentraeiji i centralizaciji kapitala. Veliki kapitali gutaju male i dru3tveno bogatstvo koneentri3e se u iukama sve manjeg broja kapitalistitkih preduzedb magnata. Zanatska i manja iia"ttti:ska propadaju, a Sve vedri broj seljaka pretvara se u pnoletele i poluproletere, sitna i srednja seljadka gazdinstva sve se vi3e potdinjavaju gospodstvu krupnog kapitala, banaka, veleposednika, seoskih bogata3a i zelena3a. Ukoliko je slobodni seljak uspevlo da se odrZi na svom pardetu zemlje, uspevao je u tome samo krajnjim naprezanjem radne snage i sistematskim gladovanjem. Njegova zemlji3na svojina i ekonomska samostalnost postale su prividne i on je stvarno postao rob krupnog kapitalaU trci za sve novim trZistima. velike kapitalistidke drfpve podelile su medu sobom eeli svet, roproizvodnje, oblike zorile svugde prekapitalistidke potEinile sve narode i svima nametnule kapitalistiEki na6in proizvodnje. - Dok s jedne strane sve vi3e raste armija_-pr-oleteia, dotle razvitak tehnike, usled njene kapitalistiEke primene sve, v,iSe vodi relativnom smanjivanju fia?nje za radnsm snagom. Raste zavisnost naiamnog rada od kapitala, uvedava se stepen eksploatacije radne snage, poloZrrj radni6ke klase sve se viSe po.

a

gor5ava. Sve se vifu produbljuju I zao$travaju unutrasnje suprotnosti i protivrei:rosti kapitaristidkog sistema, a pre svega osnovna protivreCnct izmethl dru5tvenog karaktera proizvodnje, koji kapitalizara nuZno razvija u sve ve6em stepenu i privatnog karaktera prisvajanja, koji tini osnovicu kapitalistid_kog sistema, izmedu uvedania proizvodnih snaga t kapitalistidkih odnosa svojine. Raste anarhiEnorfkapitalistidke proizvodnje. Raste tendenci ja za neogranidenim pro5irenjem proizvodnie, dok se na dmgoj strani sve vi5e ogranidava potrosnja trudbenidkih masa. Dolazi do periodiEnih ekonomskih kriza. Velike mase trudbenika gube zaposlenje i gladuju zato Sto ima suvi5e Zivotnih namirnicd, trpe krainju nema5tinu i liSavanja svake wste zato Bto ima zuvi5e robe. Dok na strani kapitalistidke klase raste bogatstvo, na strani proletariiata i svih trudbenidkih masa raste nezaposlenost, beda i nesigurnost egzisteneije. Ali s time raste i nezadovolistvo eksploatisanih radnih masa i zao5trava se njihova borba protiv kapitalistidkog eksplotatorskog sistema. Borba radni€ke klase protiv kapitalisti6ke klase otpoEinje sa samim nastankom radnidke klase. AIi njoj treba vremena da se organizuje kao klasa, tj. da postane svesna svog dru3tvenog poloZaja i SVo.je istorijske uloge, da se politidki samostalno organizuje, da stvori svoj.u revolucionarnu ideologiju i svoju revolucionarnu klasnu partiju, sposobnu tl ie vodi u- borbi protiv kapitalistidke eksploatacije, za kapitalizma,za osvajagie vlasti, u izgiadnju _obalanje besklasnog druStva. Na mesto nenaudn,ih teorija utspis'ta i prvih socijalista, njoj je bila potrebna nauEna teorija kao rukovodstvo za njenu 4kciju. Modernl klasni socijalistiiki pokre? pioletarlta nastlo t rpajanjem naudnog iocijalizma i raffiidkog pokretl

ovo istorijsko delo izvrsili su osnivali nauEnog sociializma i tvorci prve .revolueionarne proleterske lartije. Marks i Engels. I

Krajem devetnaestog veka kapitalizam ulazi u posfeanii stadii svog razvitka - u imperijalizam' tmperijalizam jeste kapitalizam na onom stadijtt i razvitki ko3i ie obeleZen gospodstvom mono-pola "kipitala, kapitaizvozom prvenstvenim ii-"""rirf.og la umesto izvoza robe, ekonomskom podelom sveta i izm"a,, medunarodnitr kapitalistiekih monopola drZava kapitalistiEkih najkrupnijih izmedu uo"uo* oko ponovne teritorijalne podele sveta' Koncentracija t centralinacija kapitala dovodi u dZiepohi imperijalizma do- st-varanji kcmbinovanih (karnivskih preduzeda,modnih monopolskih saveza G}e, sindikata, trustova). SraS6fvanje industrijskog i-Ua"f.o"nog kaprtala dovodi do obrazovanja finankryii'ala.'Epoha imperijalizma. jesje .epo[a -?e"itf.og vladavine finansiskog kipitala. Sadica "gr;fie",r" drZi u svojim rukama ne samo oligarha fi-nansiskih ekonomski nefo i politi6ki Zivot aemlje,. postavlia i iUacnle vladel odredu3e njihovu unutra5nju i sPt politiku, gotpdd"ri- Stampom i drugim sredi#;il stvima idejnog uticanja na mase' "Neravnomernirazvitakkapitalizmadoveojejos Bre Prvog svetskog-rata {o'gve ileeq,,Ut5travanja drZava, kapitalistt-"Iih Suprotnosii izmetltikrupn!\ do sve ve6ih ratova. Ratbvi koiii su uop3te nerazdvojni od kapitalizma,-.postall su svetski ratovi radi nov_e podele iet zauzetih kolonija i uticainih sfera; radi bsvdjanja novih trZi3ta, izvora sirovina. svemo0 kapitalistickih monopola, politika visohih kartelnih cen4 neograni6ena vlast nad trtisterq

o

sve obimnije i dugotrajnije ekonomske krize, ratovl koji po svom obimu i strahoti uni5tavanja ljudskitr Zivota i materijalnih dobara ;remaju primera u istoriji, - sve to u epohi imperijalizma rada tendenciju zastoja u razvitku proizvodnih snaga. Zato je irnperijalizam epoha parazitskog, trule6eg i umiru6eg kapitalizma. Imperijalizam oznadava surovu eksploatacifu radnidke klase i radnih ma.sa u metropolama od SaCice krupnih monopolista, ubrzano i sve masovnije upropa36avanje srednjih prg svega seslojeva, i zanatlija, gospodstvo nekoliko naj|jaitva krupnijih kapitalistidkih drZava nad ostdim svetom i najbrutalnije ugnjetrvanje i pljaEku kolonija I zavisnih zemalja. Ovi uslovi klasne borbe proletirijata u epohi impefijalizma zahtevali su ne samo ruipostavljanje revolucionarne sadrZine marksizma, koju su oportunisti Druge internacionale deeenijama prigu5ivali, nego i dalje razvijanje marksizrna primenjuju6i ga u novim r:slovima epohe imperijdlizmq socijalistidkih revolucija i izgradnje socijaliz1na. To je bilo delo Lenjina, delo lenjinizma. Lenjinizam je mark-s.izam epohe imperijalizma i soeiflistiEkih revolucija- Lenjinovo udenje dalje je razvio Staljin. U borbi protiv imperijalizma neizbeZno se pridruZuju proletarijatu ekspk-.atisane seljaEke mase kapitalistidkih zemalja i ugnjeteni narodi u kolonijama i zavisnim zemljama. Sve novi i novi narodi stupaju na arenu revolucionarne borbe protiv imperijalizma- Svetski kapitallzam ulazi u svblu op5tu triiu. Boreci se ra vlast, radniEka klasa istovremeno lzraiava interese ogromne ve6ine naroda, tj. ugnjetenih masa radnog iaroda uop,Ste. Dok je mf,italistiUka klasa cvaj{J vlest z,ato-?ra vlast i"d;. eksploaI

e-kspl.oat-atorske tatorske klase smeni vla36u druge Lt6u, radni6ka klasa ne moZe sebe osloboditi kao klasu a da istovremeno ne oslobodi ditavo drustvo oA uf.tptoatacije, ugnjetavanja i klasne borbe' Zbog iog" borba radnidke klase za oslobodenje pretstavlja stvarni interes i radnog selja3tva i svih ostalih trudt"ttiX" podvrgnutih ekJploaiaciji i upropa36avanju od Strane kapitala. Zato jb radnidka klasa ,ledila druSt r"tr" ktasa koja u bbrbi protiv kapitalistidkog sistema moZe da predvodi sav radni narod grada i sela. Otrld" je savez radnika, radnog selja3tva i ostalih trudbenika u toj borbi neizbezan, prirodan i svima njirna nuZan. borba najve6ih kapitalistitkih Imperijalisti€ka drZava }a novu podelu sveta dovela je do prvog imperijalistitkog svetskog rata (1914-1918). Taj ra! irzdimac 1e cllokupni sistem svgtskog kapitalizma i time otvorio period njegove opSte krize.. Lanae imperijalizma prekinut je na njegovoj najslabijoj taeci, u :arskoj Rusiji. Vel.ika oktobarska sociSalistidka revolucija, koja je la jednoj Sestini zemalJske kugle srusila vlast kapitalista i veleposednlka i uspostavili dit oslabljene, su imperijalizma mljama. Snage ojadane. bitno cijalizma Tako je posle'Drugog svetskog rata do5lo do obrazovanja dva svetska tabora, s jedne strane- imperl pod i ratnohu5kaEkog' antidemokratskog ialistEkog, a s dntge strar vodstvom ameriEkog imperijalizma, demokratskog i miroliur rl8 - antiimperijalistiEkog, Savezom sa delu Sovjetskim na tabora, bivog, je zao3trio sve urnh neizbeino Takav poloiai produbio krizu kakapitalizma, tralnje nrprotncti pitatisUfkog sistema sveiske privrede i doveo do daimperijallzma. ljeg slabljenja-demokratski front antiimperijalisti[.ki svetski obezbettuje pobedu demokratije i socijali?ma, vezui€ 'it*e ratnirrr huSkaEima. u mnogim zemljama raniie -pocepana ra&niEka kiasa ostvanrie _1voje- iedinstvo, &" o nizu zemalja desni socijalisti, kao agentri *t pokusavaiu da (xr€arneridcih i drtrgih imperijalista, klasekorre6e raseep radniEke

KomnnistiEka Partija Jugoslavije, nerazdvojnq v(uana s revolueiortarnim medunarodnlm radniEkirnpolcnetorn, borila se, bori se i bori€e se z8 jaEanle frmta mire demokratije i socijalizrna.

!

u BurZoaska -Jugoslavija je po svoji,m unutra3njirn s.uprotnostima i odnosu snaga bila jedna od najslabijih tadaka kapitalistidkog sistema u Ewopi. burdusna eksploatacija radnidke klase od sake llomadih i .stranih kapitalista prepletala se u njoj s feudalnim ostacima, sve vedom zavisnos6u seijistva od fF nansiskog kapitala i surovim nacionalnim ugnjetavanjem od Badice velikosrpskih hegemonista, na 6elu s monarhijom. Ove unutra5nje suprotnopti bile su jo3 viSe zaostrene time Sto je Jugoslavija, ekono*sli porobljava'na od stranog-mglopolistiEkog kapitala, 6ita poiie na-kome su se sukobljavali protivredni interesi riznih trnperiiatistiikih a"Zri"" i g-;p". Moderni radnidki pokret nastao jefr jugoslovenzem_ljama potetku uodi i u epoheimperi1l.j.* jalizma. Krajem devedesetih godina fg veka zalrr"5ava se u tim sOrntjama proces-pslitrlihqg osamostaIjenja rsdnidke klase, Std nalazi-svoj-irrL-o f**iranju klasnoborbenog sindikalnog pokreta i socijali< stidkih partija. Komunistidka partija Jugoslavije osnovana ie l-919 godine, u revolucionarnoj krizi-koja je zahvitila i tek stvorenu novu drZavu Jugosliviju, a pod -revolireilnai4im uticajem oktobarske socijalisticke tg q Fusiji. Ona Je nastala ujedinjenjem nekoliko soeualdemokratskih partija koje su se krajem devet

rt

i podetkom dvadesetog veka o'dvojeno formi"*"; rale u pojedinim jugoslovenskim zemljama i oblastipartija koii ma. dt'lova nekih socijaldemokratskih nekih levih od i voda izdajnidkih od su se odvojili grupa nastalih u toku 191?-1918 god'ine, Komunipartija Jugoslavije rodila se u borbi radniike ":tie[" klaqF protiv socijaldemokratskih izdajnika radnidkog partija pokrefa. Od svog osnivanja Komunistidka klaradnidke je ve6ine na delo 6orbe ogromne it"t" se Jugoslavije i tesno se povezala s medunarodni"m revolucionarnim radniEkim pokretom. Borba radniEke klase i svih ostalih eksploatisanih i ugnjetenih masa Jugoslavije, pod rukovodstvorn Komunistidke partije Jugoslavije, bila je revolucionarna borba. To je bila borba radniEke klase protiv kapitalistidke klase i njene reakcionarne vladavine, za polititka i socijalno-ekonomska prava radnidke klase, za ostvarenje dru5tvenih ciljeva radnidke klase koji odgovaraju interesima i svih ostalih radnih slojeva. To je bila borba za osloboctenje radnog seliaBtva'od bede i nemaitine, za likvidaciju feudalnih ostataka. To je bila borba za nacionalno samoopredeTo je ljenje i ravnopravnost naroda Jugoslavije. bila borba za oslanjan{e Jugoslavije na Sovjetski Savez i za savez s njim. To je bila borba za rreza' visnost Jugoslavije od stranih imp'erijalista, z8 odbranu zemlje od fa3istidkih osvajada. U toku dugogodi3nje borbe protiv klasnog netrockistiEprijatelja i njegovih socijaldemokratskih, t