Arhiv Komunističke partije Bosne i Hercegovine [Tom I. Knjiga 2]

Citation preview

B

770,064

ARHIV

KOMUNISTIČKE

PARTIJE

BOSNE I HERCEGOVINE

TOMI KNJIGA 2

ISTORISKO ODJELJENJE

CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIČKE PARTIJE BOSNE I HERCEGOVINE

S R E

S R E V I

V U

N THE

N U

I

T

GAN

HE

F M I O C F H

LIBR

ARIE

S '

GAN MICHI

O

MICHI

SITY

3 2 6 6 8 1

기 2 1

ARHIV KOMUNISTIČKE

PARTIJE

BOSNE I

HERCEGOVINE

Izdaje

Istorisko odjeljenje Centralnog komiteteta Komunističke partije

Bosne i Hercegovine

Tom 1

Stamparski zavod

Csloboderle , Sarajevo

ISTORISKO ODJELJENJE CENTRALNOG KOMITETA KP BiH

Savez Row , nista

Bosne i Herceative

ARHIV KOMUNISTIČKE

PARTIJE

BOSNE I HERCEGOVINE

TOM I KNJIGA

2

»OSLOBOĐENJE« od

2 XII 1944

do

12

IV

SARAJEVO 1950

1945

JN 9679 B6

527 A25 V. I pt.2

U ovoj knjizi objavljuje se 13 brojeva „ Oslobođenja“, organa kompleta

NOF-a NOF-a kojeg

za za

Bosnu i Hercegovinu,

kao

dio

obuhvata I tom „ Arhiva " KP BiH

‫‪...‬‬ ‫‪IN‬‬ ‫"‬ ‫‪17‬‬

‫‪44211004‬‬ ‫וה‬ ‫ה וו‬

‫‪1‬‬

LAUDIA J0Potter у меня. 1 Ерeaл свог народа Лукятлана 1pje.

Ocrodohene Орган Извршног одбора Народно - ослободилачког фронта Босне и Херцеговине Одина . • ALOTMAP 1000 6PO 19

СРБИЈА ЈЕ РЕКЛА СВОЈУ РИЈЕЧ

У посљедње вријеме пажња читаве каше земље усмјерена је у правцу Србије . Тамо српски народ, у огњу и крви, као много пута у својој славној историји , даје достојан одговор туђинским завојевачима и њиховим слугама . Послије три године мука и страдања, Србија, усправљена и горда, задивљује поново читав свијет. Уз помоћ свих народа Југославије , српски народ обрачунава са горком трогодишњом прошлошћу. Над Србијом се вије поносна застава побједе , застава народно-ослободилачког покрета. Народе Југославије везали су и потсјећали на Србију хиљаде српских бораца који су се још 1941 дигли на оружје, а када , усљед велике непријатељске надмоћи, кису могли да се одрже у брдима своје вољене Србије , они су пошли у друге крајеве Југославије, свјесни да се и ту боре за слободу своје домовине . Када су наше крајишке бригаде и јединице осталих крајева Југославије полазиле у Србију, ишле су са радошћу и пјесмом да помогну мученичком српском народу, да врате дуг Србији . Никада није било дубље и непосредније пријатељство између народа Србије и осталих народа Југославије од овога што се остварило кроз народно - ослободилачку борбу. Србија је дала прилог том пријатељству, она је у крви окупала своје право и своју жељу да уђе у слободну заједницу слободних народа -- демократску федеративну Југославију. У Србији се данас врши највјеродостојнији плебисцит, Србија гласа за свој нови живот, за своју сретнију сутрашњицу. Десетине хиљада српских бораца, раме уз раме са осталим нашим јединицама и славном Црвеном армијом, уништавају њемачке и издај ничке хорде. То су синови Србије , сељаци из Шумадије и Посавине, они за које српство значи слободу без које они неће и не могу да живе . То су радници Београда и осталих српских градова, који годинама, не прежући ни пред каквим опасностима , дижу свој глас . По свим ослобођеним градовима Србије Нишу, Лесковцу, Крагујевцу итд. , на широким зборовима кује се јединство српског народа √ борби за ослобођење и изградњу федералне Србије . У Народно-слободилачки фронт слијевају се огромне масе народа , људи , жена

Պահ и омладине. На племенити позив вође наших народа друга Тита, који је пружно руку помирицу свима онима који хоће да ослобађају и граде своју земљу одговорили су приступањем сви људи у којима није угаснула љубав према слободи и срећи наше напаћене земље .

8

Србија је пошла путем свих осталих народа Југославије . То је показала величанствена Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије , одржана у слободном Београду. Одлуке I Засједања АСНОС- а, донесене преко делегата на скупштини, одражавају став огромне већине карода Србије према народноослободилачком покрету. Скупштина на којој су народ Србије претстављала 883 делегата, претворила се у досала још невиђену манифестацију истинских тежњи српскога народа . Ми познајемо Србију из марта и јула 1941 године . Ми смо упознали херојске борце Србије који су дошли на нашу територију. Ми знамо да је Србија долазак Црвене армије и дане свог коначког ослобођења дочекала са сузама радосницама . У ослобођеним градовима Србије наши борци и браћа црвеноармејци газили су преко цвијећа. Ми чујемо кораке огромне масе српских бораца. Српски народ крукисао је ову борбу ових дана великом одлуком : изабрана је Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије, народни парламенат Србије . Србија је дефинитивно пробила бедем којим су је окупатор и издајници одвајали од осталих народа Југославије , она је постала Федерална јединица демократске федеративне Југославије . Радости братског српског народа прикључују се сви остали народи Југославије. Преко својих делегата, Антифашистичку скупштину су Хрватска, Црна Гора, Словенија, радосно поздравиле братске земље Босна и Херцеговина и Македонија. Данас сви народи Југославије виде да је Србија с њима. Борба српског народа, широка , самопријегорна , најбоља је гаранција да више никада неће у њедрима Србије , изигравајући вољу српског народа , царевати мрачне снаге националног угњетавања великосрпске реакције. Српски народ је , као и остали народи Југославије , потписао дивну одлуку да, узимајући власт у своје руке , живи у слози и пријатељству са свим осталим народима Југославије. Народ Србије , да би до краја сапрао љагу коју су на његово име бацили издајници, докио је одлуку о формирању суда српске националне части, чији је задатак да казни све оне који су службом окупатору повриједили част и достојанство српскога народа. Мржња српског народа према завојевачима, коју су они хтјели да сакрију, да је угуше терором данас у слободној Србији показује се у јединственом поклику и жељи свих родољуба Србије да се боре не само у границама своје земље него да заједнички са братском Црвеном армијом и са армијама наших западних Савезника јуришају на јазбину окупатора, на хитлеровску Њемачку. Српски народ однио је велику војничку и политичку побједу. То је побједа свих народа Југославије . Србија је ушла у братску зајед ницу народа федеративну демократску Југославију, заједницу у којој ће заувијек нестати националне неравноправности, социјалне неД. К. правле , издаје и мржње међу браћом.

-

9

ВРХОВНОМ КОМАНДАНТУ НОВ И ПОЈ И ПРЕТСЈЕДНИКУ НАЦИОНАЛНОГ КОМИТЕТА ОСЛОБОЂЕЊА МАРШАЛУ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈОСИПУ БРОЗУ - ТИТУ

Прослављајући годишњицу Другог засједања АВНОЈ-а, на којој су ударени неразрушиви темељи нове, федеративне и демократске Југославије, народи Босне и Херцеговине су горди и (срећни што се на њиховом тлу, између осталих, донијела и одлука претставника свих народа Југославије о проглашењу Вас за нашег првог Маршала. То је било прво велико признање наших народа свом првоборцу и градитељу нове Југославије. Данас, на дан годишњице Другог засједања АВНОЈ-а, срећни и горди недавним проглашењем Вас за народног хероја, чиме Вам је изражено друго велико признање и захвалност свих народа Југославије, ми Вам честитамо годишњицу Другог засједања АВНОЈ-а. У Јајцу, 29 новембра 1944 године ЗА ПРЕТСЈЕДНИШТВО ЗАВНОБИХ-а

Секретар : Хасан Бркић , с . р .

Претсједник : Др. Војислав Кецмановић, с . р .

ДАВАЊЕ АМНЕСТИЈЕ ЗАВЕДЕНИМ ЧЕТНИЦИМА, ХРВАТСКИМ И СЛОВЕНАЧКИМ ДОМОБРАНИМА

ПРЕТСЈЕДНИШТВО АНТИФАШИСТИЧКОГ ВИЈЕЋА НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ

ОДЛУКА о општој амнестији лица која су у четничким јединицама Драже Михаиловића учествовала или их помагала, или су учествовала у јединицама хрватског или словеначког домобранства На приједлог Националног комитета ослобођења Југославије, на основу 4 члана одлуке Врховног законодавног и извршног народног претставничког тијела Југославије и Националног комитета ослобођења Југославије, као привременим органима врховне народне власти у Југославији за вријеме народно- ослободилачког рата, претсједништво Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије доноси слиједећу одлуку : Члан 1. Даје се општа амнестија свима лицима која су у четничким јединицама Драже Михаиловића учествовала или их помагала, или су учествовала у јединицама хрватског или словеначког домобранства . Члан 2. Ова се амнестија протеже и на она лица из члана 1 , која се још налазе у саставу тих јединица, а која их до 15 јануара 1945 10

пријаве се и ставе на расположење војним властима Народноилачке војске и партизанских одреда Југославије или органима ке власти - кародно- ослободилачким одборима. тан 3. Амнестија за дјела из члана 1 даје се без обзира да ли је іни поступак покренут , пресуда изречена или постала извршном. Ілан 4. Амнестија се ке односи на она лица која су, осим дјела тана 1 ,починила , раније или послије обнародовања ове одлуке , е злочине, као убиства, паљевине , пљачке, силовања итд . Члан 5. Амнестија се не протеже на она лица која и послије пропења ове амнестије злонамјерно продуже вршење дјела из члана 1 одлуке . Члан 6. Ова одлука ступа на снагу даном објаве.

У Београду, 21 новембра 1944 Секретар : Родољуб Чолаковић, с . р .

Претсједник : Др. Иван Рибар , с . .р

ТИТОВО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ АМНЕСТИЈЕ

На сједници Претсједништва АВНОЈ- а, 21 новембра , претсједник Националног комитета , Маршал Југославије Јосип Броз -Тито дао је образложење приједлога о амнестији гдје се , између осталог, наводи слиједеће : Зашто сматрам да је потребно дати такву амнестију? Зато да би се дала могућност свим заведеним који се налазе у горе споменутим формацијама или их помажу, да исправе своје грешке пред народима и допринесу свој дио , иако врло касно , у овим посљедњим борбама за ослобођење наше земље , које је већ врло близу, да допринесу свој дио у будућој изградњи наше кове демократске федеративне Југославије . Како је дошло до тога да су се ти грађани Југославије у најтежим данима историје наших народа нашли ка страни вјековних непријатеља своје земље и активно учествовали против народко - ослободилачког покрета ? Узроци леже и у прошлости и у времену овога рата . 1. Узроци леже у националном угњетавању народа од стране великосрпских хегемониста. 2. Узроци леже у распиривању мржње међу народима Југославије од стране бивших властодржаца. 3. Узроци леже у национал- шовинизму који су код појединих народа развијали туђински агенти, као што су усташе у Хрватској , И други. 4. Узроци леже у 20- годишњој политици хајке против радничке класе, а нарочито против Комукистичке партије , коју су пред народима приказивали као антидржавну. 5. Узроци леже у систематској пропаганди и клевети што су је за вријеме овога ослободилачког рата вршили уједињени домаћи издај-

11

ници и окупатори против истинских родољуба, који су се на позив Комунистичке партије дигли на оружје и, под њеким водством, бранили с оружјем у руци своју независност , своје животе . 6. Узроци леже у систематској пропаганди у земљи и иностранству да није вријеме за дизање на устанак и да треба чекати на знак за борбу против окупатора. С друге стране , ову натчовјечанску борбу најбољих синова народа Југославије називали су често комунистичким дјелом које је срачунато на то да се комунисти дочепају власти и да успоставе совјете . Разумије се , све је то нашло одјека код једног дијела грађана, а карочито сељака који су се дали завести и покренути у борбу против своје властите браће . Самим тим су могли нехотице постати издајице своје домовине . Ако бацимо летимичан поглед на ток развитка ове велике ослободилачке борбе до данас и на издајнички начин рада Недића , Павелића, Драже Михаиловића и Рупкика , онда се јасно види колико су тачни горе наведени узроци.

ПРЕТСЈЕДНИШТВУ АВНОЈ -а Поводом историјске годишњице II Засједања АВНОЈ - а , шаљемо вам наше поздраве у ослобођени Београд, пријестоницу нове демократске и федеративне Југославије . Нова Југославија, чија је сувереност оличена у вама, данас је постала стварност, јер сви наши народи , чврсто увјерени да њихова будућност зависи од потпуног остварења одлука II Засједања АВНОЈ - а, улажу све напоре на изградњи своје заједничке домовине. Демократска и федеративна Југославија, у којој ће се , у вјечком братству, окупити сви југословенски народи, претставља једину залогу наше слободе и независности . Исто онако како смо у рату дали све од себе, да , у заједници са нашим великим Савезницима, уништимо фашистичке агресоре , тако ће наша земља, и послије рата, искрено помоћи све напоре који ће ићи за тим да уједињени народи никада више не Доживе страхоте данашњег рата. Радећи на окупљању демократских снага и свих људи од вриједности у Босни и Херцеговини, изграђујући нашу народну власт , ми смо свјесни да тиме јачамо нову Југославију, која мора бити јединствена и скажна , да сачува своју независност и ријеши тешке проблеме обнове и изградње . У Јајцу, 29 новембра 1944 године . ЗА ПРЕТСЈЕДНИШТВО ЗАЕНОБИХ-а

Секретар :

Хасан Бркић , с . р .

12

Претсједник :

Др. Војислав Кецмановић , с . р .

КОМАНДАНТ - УДАРНИК ПОТПУКОВНИКУ ПЕТРУ МЕЋАВИ Превише је то било и за нас , Крајишнике , а нарочито оне који су прошли козарску епопеју , кад смо , један за другим, примили три преболка ударца, кад смо чули да су пала три козарска и крајишка првоборца, три јунака-команданта, Шоша, Петар Мећава и Ранко Шипка . И данас , више од мјесец дана послије њихове смрти, ми још право не знамо шта и колико смо изгубили . Јаукала је козарска и крајишка Стојанка за својим најхрабријим синовима закукала је над истинским Срђаном, Мрђаном и Млађаном наше народно - ослободилачке борбе . Лик потпуковника Петра Мећаве провлачи се кроз читав наш устакак као најдивнији примјер личног јунаштва , неустрашивости и ударништва. Пут од бившег југославенског подофицира до потпуковника Народно -ослободилачке војске, то је мучан и тежак пут ријетког јунака и родољуба, пут непоколебивости и чврсте вјере у снагу народа и успјех његове борбе . Петар га је прошао часно и славно . Ко би описао све подвиге које је Мећава извршио у току три и по године устанка. То је сјајни, готово беспримјерни низ јунаштава . Мећава је био и остао ударник - борац који је увијек имао неодољиву потребу да се нађе с противником око у око , прса у прса. Такав је био као десетар, водник и командир чете , и као командант батаљона у Козарском одреду, Првој крајишкој бригади и Петој крајишкој козарској бригади . Такав је остао као командант XII Крајишке бригаде , такав је дао свој живот за слободу домовине , као замјеник команданта X Дивизије. У јуришу крајишких партизана на Приједор, маја 1942 године , био је командир- ударник који је водио витешки двобој револвером у једној кући са домобранским пуковником Злобецом, командантом Приједора, звао га на предају, остао неозлијеђен од бомбе коју је на њега бацио ,био бољи стријелац и јунак од њега и побиједио га. У Приједору је Мећавина рука прва потегла конопац црквеног звона које је објавило ослобођење града . У великој козарској офанзиви био је командант батаљона -ударник који се кроз непријатељски обруч пробио у Козару и данима водио борбе, слушајући, у засједи, не само говор Нијемаца него и њихово дисање . За вријеме IV офанзиве био је командант-ударник XII Крајишке бригаде која је формирана из његовог славног III батаљона V Крајишке козарске бригаде. Тада је , као на Бравску , са читавом бригадом дочекивао Нијемце , пуштао их на 20 метара и забрањивао да ичија пушка плане прије него се огласи његов шмајсер. Био је командант-ударник на Бањој Луци, био је то и у битци за Травник, када је, ликвидирајући посљедње непријатељско упориште , у тенку јуришао на усташку касарну, и херојски пао. Мећава је мрзио Нијемце и домаће издајнике страсно и непосредно . У Централној Босни он је много допринио разбијању четничких банди које су са страхом спомињале његово име . проносило се Централном Босном и тереном ,,Мећава, Мећава ! " Х Дивизије. питали су ужа„ Вас ист дас Мећава ? “ ( „ Шта је то Мећава ?“ ) снути Нијемци , видећи каква паника хвата њихове слуге , четнике И 13

усташе , кад су у борби чули бојну команду Петра Мећаве , кад су га гледали и осјетили како руководи битком . Такав командант - ударник пробијао је насигурно непријатељске редове, гонио и уништавао фашистичке душмане . Нико није ни смио ни могао бити кукавица у његовој близини. Он је сам својим присуством, својим примјером удвостручавао ударну снагу јединице коју је водио. Такав је Мећава био читаво вријеме устанка. Тако се подизао и израстао у великог команданта- ударника, тако је стварао и прекаљивао нове командире и команданте . Таквог смо Мећаву ми изгубили.

Али Мећава није био само велики борац који је непосредно хтио да учествује у свим окршајима. Он је био искусан војни руководилацорганизатор који је спроводио најтеже оперативне задатке, рачунајући на све елементе борбе , предвиђајући све детаље битке . Као и за све наше првоборце команданте који су од првих дана стекли навику да под сваку цијену буду у најнепосреднијој борби, тако смо увијек стрепили за Перу. Зато што смо га много вољели и што смо, као за ријетко кога, жељели да , са таквим јуначким срцем, дочека слободу. Хиљаде је метака прозвиждало око Петра Мећаве, стотине бомби распрсло се у његовој непосредној близини, стотину пута био је отворена мета њемачким, усташким и четничким пушкама и митраљезима. Много смо тражили од судбине и среће кад смо жељели да нам,. кроз стотине таквих окршаја, поштеди друга Петра Мећаву !

B. B.

NOF U ZAPADNOJ HERCEGOVINI U zapadnoj Hercegovini svi pokušaji razbojnika Pavelića , kao i izdajnika Mačeka i njegovih saradnika da među hrvatskim stanovništvom zapadne Hercegovine izgrade svoje uporište, postali su bezrspješni. To se najbolje vidjelo na prvoj konferenciji Narorno -oslobodilačkog fronta zapadne Hercegovine, održanoj u oslobodenom Ljubuškom .Preko stotinu najuglednijih rodoljuba, Hrvata i muslimana iz ljubuškog kraja sa odobravanjem su saslušali izlaganja govornika. Naročito je pozdravljen katolički svećenik fra Serafin Dodig , koji je oštro osudio izdajnički rad nekih pripadnika katoličkog klera. Jednoglasno je izabran Okružni odbor jedinstvenog Narodnooslobodilačkog fronta za zapadnu Hercegovinu . Pretsjednik je Šimun Praljak, seljak iz Trebižata , potpretsjednici : Ibrahim Cujie, trgovac, i Šimun Dida, seljak ; sekretar Mate Markotić, radnik, i blagajnik Božo Barbarić, seljak. Obrazovanje NOF-a za zapadnu Hercegovinu pretstavlja vidan prijelom u životu naroda ovoga kraja, koji je bio zaveden za čitavo vrijeme pogubne politike Mačekovih reakcionera . 14

Sreska konferencija u Tesliću 5 novembra o . g. održana je u Tesliću prva sreska konferencija NOF-a, na kojoj je učestvovao veliki broj ljudi. Nakon referata i diskusije, na kojoj su uzeli učešća ljudi raznih vjera iz čitavog sreza, pristupljeno je izboru izvršnog odbora.

Konferencija NOF-a u Sanskom Mostu Ovih dana održana je u Sanskom Mostu gradska konferencija NOF- a za ponovni izbor pretsjednika. Na mjesto prijašnjeg pretsjednika Vlade Gvozdena, koji je otstupio iz zdravstvenih razloga, izabran je drug Milan Miljević. M. I.

Konferencija NOF-a u Tesliću 12 novembra o . g. održana je u Tesliću konferencija NOF -a , kojoj je prisustvovalo oko 300 građana. Nakon pročitanog referata razvila se diskusija na kojoj su uzeli učešća mnogi građani . Svi su izrazili želju da se što čvršće okupe oko NOF-a i da tako što prije dokončaju borbu. Nakon diskusije izabran je izvršni odbor NOF-a .

Izabran je sreski odbor NOF-a za Bugojno U nedelju, 19 novembra, u Bugojnu je održana konferencija delegata za izbor Sreskog odbora NOF - a za srez Bugojno . Konferenciji je prisustvovao veliki broj delegata iz svih opština bugojanskog sreza. O značaju NOF-a, sa specijalnim osvrtom na potrebu što većeg učestvovanja Hrvata u NOF-u, govorio je drug dr. Jakov Grgurić, potpretsjednik ZAVNOBIH-a. Poslije življe diskusije prešlo se na biranje odbora. U izvršni odbor Sreskog odbora NOF-a za srez Bugojno ušli su kao pretsjednik Spaho Karadža, a kao potpretsjednici Zvonko Lončarić i Simo Jovanović .

RAZGOVORI MARŠALA STALJINA SA Dr. ŠUBAŠIĆEM U MOSKVI Povodom boravka dr-a Šubašića u Moskvi, moskovski radio javlja : > »U razgovorima koji su se vodili u Moskvi od 20 do 23 novembra izmedu ministra pretsjednika i ministra vanjskih poslova dr. Šubašića, a također potpretsjednika Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Eduarda Kardelja i ambasadora Jugoslavije u Moskvi Simića, s jedne strane, i pretsjednika narodnih

15

komesara Sovjetskog Saveza Staljina i narodnog komesara za inostrane poslove Molotova, s druge strane, bila su pretresena osnovna jugoslavenska pitanja, polazeći od položaja Jugoslavije među ujedinjenim narodima. Obostrano je konstatovano da je potrebno formiranje ujedinjene jugoslavenske vlade na temelju sporazuma sklopljenog između pretsjednika Nacionalnog komiteta Jugoslavije maršala Josipa Broza-Tita i pretsjednika kra ljevske vlade dr.a Šubašića . Sovjetska vlada pozdravlja napore maršala Tita i pretsjednika Šubašića da se ujedine sve demokratske narodne snage u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, za stvaranje demokratske federativne Jugoslavije, kao jednog od glavnih konstruktivnih faktora za pobjedu nad Njemačkom i u organizovanju mira u Evropi .>Borba« Centralni organ KPJ » Borba« napisala je ovih dana u svome uvodniku, povodom neopravdanih zahtjeva jednog dijela italijanske štampe za uspostavljanje t. zv. prirodnih granica Italije u Slovenačkom Primorju, Istri i Kvarneru, između ostalog slijedeće : >>Dok se širom Evrope vodi borba za nacionalnu nezavisnost i ravnopravnost ugnjetenih naroda. dotle ti dotični i zamaskirani ostaci italijanskog fašizma pozivaju na prava stečena prevarom i nasiljem reakcionarnog bloka ... Zbog italijanske većine u gradu Trstu i još nekim gradovima Istre, koji bez slovenačkog zaleđa uopšte ne mogu da postoje, italijanski imperijalizam prisvojio je seb čitavo slovensko Primorje i Istru, ma da istoriia odnosa između gradova i slovenačkog zaleđa, tog čuvara narodnosti, potvrđuje opravdanost jugoslovenskih zahtjeva prema Trstu, Gorici i Rijeci .

Iz

NOF - a

Održana je prva okružna konferencija NOF-a za Podgrmeč 15 ovog mjeseca održana je prva konferencija NOF- a za Podgrmeč. Oko 400 delegata krupskog, sanskog i novskog sreza došli su na ovu konferenciju da izaberu svoje političko rukovodstvo . Na ovoj konferenciji pozdravio je delegate, u ime izvršnog odbora NOF-a za Bosnu i Hercegovinu , drug Ljubo Babić. U ime V Korpusa, drug Nemanja Vlatković, pukovnik, u svom govoru odao je priznanje junačkom narodu Podgrmeča , koji je za stvar slobode dao sve što je mogao. Politički referent, drug Nikola Kotle, član Oblasnog odbora NOF - a za Bos . Krajinu, u svom referatu prikazao je političke prilike Podgrmeča , osvrćući se naročito na junačke grmečke ustanike koji su , sa roguljama u ruci , otimali puške i mitraljeze od neprijatelja. U diskusiii koja se razvila poslije održanih referata, uzeli su učešća : stari Đuro Đukić iz V. Radića, drug Simo Opačić , bivši član zemljoradničke stranke, drug Hasan Džankić, bivši funkcioner JMO, te Rudo Kolak i Žarko Zgonjanin . Poslije diskusije izabran je Okružni odbor NOF-a za Podgrmeč. U pretsjedništvo izabrani su drugovi : Svetozar Vejinović , pretsjednik, i potpretsjednici : Dane Babić i Hasan Džankić ; sekretar - Nikola Kotle, blagajnik -- Simo Opačić . Ova velika manifestacija završena je uspjelom pripe oblasne i gradske ekipe, u čast delegata Podgrmeča .

18

Izbor gradskog odbora NOF-a u Travniku 22 novembra o . g . održana je u Travniku gradska izborna konferencija NOF - a, kojoj su prisustvovali mnogi građani, pretstavnici vlasti , vojske, žena i omladine . Konferencijom je rukovodio izabrani radni odbor, a govorili su drugovi potpretsjednici ZAVNOBIH-a dr. Grgurić i Avdo Humo.

U svom govoru prikazao je dr. Grgurić stav NOP prema dr . Mačeku , kao i njegova djela počinjena protiv NOP. Ta izlaganja potkrijepio je on dokumentovanim faktima, podvukavši da je izdajnički rad dr-a Mačeka u suprotnosti sa ideologijom braće Radića. Govori su saslušani s velikim interesovanjem uz klicanje NOV. maršalu Titu, Crvenoj armiji i maršalu Staljinu, a onda je minutom ćutanja odana pošta palim borcima Travnika. Predložena lista usvojena je aklamacijom. Za pretsjednika izabran je dr. Mehmed Tatlić, za potpretsjednika Franjo Vinter , pretsjednik HSS, za drugog potpretsjednika Salih Vareniković, trgovac, za sekretara Midhat Hadžialić, obućar, i za blagajnika Milan Šunjić, sekretar tvornice duvana. Sa konferencije su upućeni pozdravni telegrami maršalu Titu i izvršnom odboru NOF-a Bosne i Hercegovine. Ć. K.

Kulturna kroniha

LISTOVI NAŠIH VOJNIH JEDINICA Imamo pred sobom osam listova raznih naših vojnih jedinica. Skromni su oni. poneki skromni do dirljivosti svojom opremom, ali su svi živi sadržinom, iz koje zrači udarničko oduševljenje. Kad pomislimo pod kakvim se okolnostima pišu i uređuju ovi listovi, onda nam u punoj mjeri biva jasno kako je jaka težnja naših boraca da se kulturno afirmišu .

Velik je i plemenit zadatak ove štampe. Formulacije programa, koje ona daje, mogu se svesti na jednu : Σ pisati o borbama i podvizima, logorovanju i marševima« kako bi list bio » odraz vojničkog i političkog rada u jedinici , odraz svega što je dobro, putokaz u otklanjanju svega što ne valja.Uspon i silazak dr-a Mačeka« . U tom članku dr. Jakovljević , koji , kao bivši glavni urednik »Hrvatskog dnevnika«, odlično po-

87

znaje stvari, iznosi zanimljive podatke o stavu dr-a Mačeka u godini 1941. Tada je dr. Maček poslao zagrebačkog gradonačelnika da dočeka Nijemce, a zatim je objavljena njegova poruka kojom je pozvao hrvatski narod i HSS da se pokore ustaškoj i nacističkoj vlasti. Dr. Jakovljević kaže dalje : » Posjećivali su ga prijatelji u ljetne mjesece, kada je vrijeme pomaknuto za jedan sat unaprijed. Međutim, Maček svoj sat nije pomakao i, dok ga oni pitaju šta misli o prilikama u zemlji i traže uputstva kako da se drže, dr-a Mačeka interesira koliko je sati. Posjetnici gledaju na sat i odgovaraju. Maček vadi svoj sat i ustanovljuje razliku od jednog sata. »Kod mene je sve po starom « , smije se pretsjednik... Odgovor je simboličan. Po mišljenju dr-a Mačeka, ljudski životi spasavaju se pasivnim držanjem ... Istina je, ustaše nisu toga shvaćale, ali su shvačali Nijemci . Oni su tom pasivnošću bili vrlo zadovoljni, osobito kasnije , kada je izmedu pasivnosti i pacifikacije nestalo nemalo svake razlike. Dr. Jakovljević razmatra dalje prilike, koje su nastale od sklapanja sporazuma sa Cvetkovićem, kada je Jugoslavija postala zarobljena. Hrvatski narod nije bio slobodan, a jedan je ključ od tamnice držao dr. Maček.

Sreska konferencija NOF-a u Livnu Nedavno je održana u Livnu sreska konferencija NOF-a. Konferenciji su prisustvovali delegati svih opštinskih odbora NOF- a, te članovi Oblasnog odbora NOF -a za Bos . Krajinu , drugovi : Florijan Sučić , Sulejman Dizdar i Durad Bojnović. Svi prisutni delegati Srbi , Hrvati i muslimani -— izrazili su želju da se još više i čvršće okupi narod livanjskog sreza oko NOF -a i da se poradi na tome da sve sposobno ljudstvo za vojsku u livanjskom srezu pode u našu slavnu NOV, na poziv za mobilizaciju . Konferencija NOF- a za srez Glamoč Ovih dana održana je sreska konferencija NOF - a za srez Glamoč. Tom prilikom izabran je sreski odbor NOF-a . Govornici su u svojim referatima iznijeli smjernice narodno-oslobodilačke borbe i potrebu saradnje svih narodnih snaga u NOF-u . Delegati su izrazili da treba poraditi, naročito sada, u ovim momentima, kada je oslobodenje zemlje na pomolu, da svako prione na rad na obnovi porušenih i popaljenih sela glamočkog sreza, kao i na podizanju kulturno-prosvjetnog života u selima.

Politička konferencija u selu Gučijoj Gori

U selu Gučijoj Gori, kod Travnika, održana je politička konferencija. Konferenciju je otvorio Ante Matković, bivši naredni zastupnik HSS-a. Zatim je govorio Dr. Jakov Grgurić, član Izvr

88

šnog odbora HSS-a i potpretsjednik ZAVNOBIH-a. On je istakao da su braća Radići kroz svoju nauku učili hrvatski narod da se, sa ostalim slavenskim narodima, bori za bratstvo, za pravdu i slobodu. Danas to hrvatski narod jedino može ostvariti kroz narodno-oslobodilački pokret. Otuda je dr. Vlatko Maček ističe — drug Jakov Grgurić izdao nauku braće Radića, pozivajući najprije hrvatski narod na pasivnost i čekanje, a zatim sarađujući otvoreno sa njemačkim okupatorima, vjekovnim neprijateljima slobode hrvatskog naroda i svih slavenskih naroda.

STRADANJE I SLOBODA

Ništa nije toliko nerazdvojno povezano i tako čvrsto skopčano kao stradanje i sloboda. Oni idu zajedno i nikada se ne razdvajaju ! Otkada se zna za ljude, za ljudska društva i zajednice, za narode velike i male, oni su odvajkada najviše trpjeli i patili, stradali i krv prolijevali braneći slobodu i boreći se za slobodu. Veličina i istorijska vrijednost svakog naroda mjeri se po njegovim težnjama za slobodom i po njegovoj hrabrosti i čvrstoći u borbi za slobodu. Narodi koji trpe tiraniju i ugnjetavanje kukavički životare, a samo oni narodi koji su u stalnoj borbi za slobodu, za svoja čovječja prava, za svoje ljudsko dostojanstvo žive punim životom . Događa se da čitav jedan narod ustaje protiv slobode drugih naroda, smatrajući ih za niže, pa čak i ratuje protivu njih, brutalno i bezobzirno gušeći njihovu slobodu i poričući im pravo samostalnog života i samoopredjeljivanja. Takav je, u naše vrijeme, njemački narod. Mi smo svjedoci grozota i divljaštva što ih je ovaj narod počinio gotovo u svim evropskim zemljama, pokoravajući se slijepo naredbama svoga krvavog vođe Hitlera i njegovog društva. Ali prije nego što je krvoločni Nijemac navalio na tolike evropske zemlje, on je u njima našao narodne nevaljalce i izdajice koji su pripremili put njegovom osvajanju i porobljavanju. Te izdajnike i nevaljalce našao je on i u našoj zemlji . Zato smo mi i podlegli njegovoj brutalnoj sili za nekoliko dana. Gnjev i stid obuzimaju nas kad o ovom mislimo ; gnjev - zbog izdajnika, i stid — što smo te izdajnike trpjeli. Na našim narodima ostala bi vječita sramota i oni bi zaslužili da budu prezreni za sva vremena i da se ugibaju pod ropskim jarmom, da se iz njegove sredine nije pojavio heroj-velikan koji ih je pozvao u borbu da od Nijemaca , tih krvoločnih zvijeri i civilizovanih barbara, brane svoju čast i obraz svoj, i ' slobodu Svoje zemlje. I sve ono što je najbolje i moralno najzdravije u našim narodima sto je duhovno najprobuđenije, ponosno je podiglo glave i

$9

pošlo za svojim hrabrim i mudrim vodom. Svi oni koji su se podigli protiv svirepog krvnika znali su da bez stradanja nema slobode ; znali su da bez ljubavi prema svojoj domovini nema života ; znali su da je život u ropstvu nizak, gadan, sraman i odvratan. Da bi svoju zemlju spasli od takvog života, da bi narode oteli iz kandži strašne zvijeri i osigurali im jedinstvo i slobodu , to naše najdragocjenije dobro , oni su stradali i ginuli, krv prolijevali i po krvi gazili , uništavali neprijatelja i bili uništavani . To je tako moralo biti, jer — » Vaskrsenja ne ima bez smrti ! « ( Njegoš) . Naše gore i naše gudure, naše šume, planine i naše ravni, naše surovo štijenje, naša sela i gradovi, po kojima je neprijatelj svojim poganim nogama gazio, pričaće ne samo o junačkoj slavi već i o stradanjima onih koji su nam izvojevali slobodu, ujedinjenje, časno mjesto među narodima i dostojan ljudski život. Sloboda niče iz stradanja i narodi koji izbjegavaju stradanja nikada neće doći do slobode . O, kako je mnogo onih koji podnesoše natčovječanska stradanja za slobodu našu , za ljudska prava, za srećnu budućnost našu! Poklonimo se ovim stradalnicima i zarecimo se nad poznatim i nepoznatim grobovima njihovim - da nikada zaboraviti nećemo na ta stradanja, jer ako bismo na njih zaboravili, brzo bi i naša sloboda bila pokopana. Slava stradalnicima i mučenicima za našu slobodu ! Živjela bratska Crvena armija ! Živjeli drug maršal Tito i Oslobodilačka naša vojska ! Smrt fašizmu

Sloboda narodu !

Kosta Majkić

Kulturna

kronika

Listovi naših vojnih jedinica BORAC SA UNE (list VIII Krajiške brigade , broj 5 , 1944) . Ovaj broj donosi članke : » Naši državni poslovi « ( Sreten Žujović- Crni ) , » Odraz pobjeda antihitlerovske koalicije u svijetu i kod nas Molimo vas, ne pucajte ! « ( M. R. ) , » Jedna borba u Kozari Hrvatski i srpski narod u Hrvatskoj doživljavaju u ovim isto rijskim danima svetog oslobodilačkog rata veliki kulturni preporod rađanjem nove kulture, koja će biti nacionalna po svom obliku, a općečovječanska po svom sadržaju. Ta nova nacionalna kultura, hrvatska i srpska, izgradivaće se na širokim temeljima našeg kulturnog naslijeda i na općim tekovinama narodno-oslobodilačke borbe. Sve stvaralačke vrijednosti u historiji hrvatske i srpske kulture, počevši od glagoljaša, od naše herojske i lirske narodne pjesme i muzike i od dubrovačkih klasika , seljačkih buntovnika pod vodstvom Matije Gupca, kulturnih napora Zrinjskih i Frankopana, ilirskih preporoditelja, Dositeja Obradovića , pa sve do Štrosmajera, Starčevića, Račkog, Kranjčevića, Zmaj - Jovana Jovanovića, braće Radića, Vladimira Nazora i kulturnih ostvarenja i stremljenja radničke klase, sve te stvaralačke vrijednosti u historiji naše kulture služiće kao osnova koja če se protkati elementima nove kulture, koja se rađa danas , u najveličanstvenijem periodu naše historije, u periodu koji je obilježen Titovim imenom.> Oni su se borili za otadžbinu « , Grosmanov roman » > Narod je besmrtan« , » Nepokoreni « cd Gorbatova, »Duga« od Vande Vasiljevske, » Dani i noći « od Simonova, » Iskušenje« od Pervenceva . Karakteristično je da su u svim tim knjigama, bez obzira na raznolikost sadržine, heroji prosti ljudi. To su knjige o narodu. Tu ćete naći i staljingradske borce i one prve heroje koji su odbijali navalu njemačkih hordi u avgustovskim danima 41 godine , i ljude pozadine koji su na novom mjestu podizali evakuisanu fabriku, i one borce za slobodu koji su se borili protiv Nijemaca na teritoriji okupiranoj od neprijatelja. Sve te knjige obiluju činjenicama o heroizmu, visokom moralnom držanju, veličini duha sovjetskog čovjeka .

Sve se one trude da otkriju i crte neprijatelja : njegovu gnusobu, njegovu banditsku suštinu, njegovu mržnju prema čovjeku . To su knjige koje pripadaju školi socijalističkog realizma . Duh velike ruske književnosti lebdi nad njima , jer putevi razvitka sovjetske književnosti nastavljaju liniju klasika, visoko principijelnih i realističkih u svom stvaralaštvu. Pripovijetke i novele iz vremena velikog otadžbinskog rata mnogobrojne su, ali je njihova vrijednost različita. Ima djela koja su imala najšireg odjeka. Takve su priče L. Soboljeva »> Morska duša«, Koževljikovljeva pripovijetka >> Mart --- april«, priče I. Jenkova i Andreja Platonova. Crtica je preživjela originalan preobražaj . Predratna crtica patila je ponekad od razvučenosti , nedostatka radnje i boje. Ratna crtica, zasićena atmosferom do35

gađaja, krajnjom energijom i šarenilom, zauzela je veliko i važno mjesto u savremenoj književnosti. Crtice Simonova i Grosmana o Staljingradu, Erenburga o raznim gradovima oslobođenim od Nijemaca, crtice o Lenjingradu, zapisi samih učesnika u ratu — avijatičara i partizana, tenkista i mornara , crtice Marijete Šaginjan, Katajeva, Surkova, Kenonjenka, Karavajeve, Glatkova o sovjetskoj pozadini, — pojavile su se na stranicama novina i časopisa. Ponekad su one izlazile i kao knjige. Takva je knjiga Aleksandra Fadejeva o Lenjingradu i Marijete Šaginjan »Üral u odbrani> Balgration Pod bedemima Lenjingrada « i » Puklo je široko more« od Višnjevskog . Sada se prikazuju » Ivan Grozni « od Tolstoja i »Dvanaest mjeseci>Potrebno je da i moralno politički poraz fašizma bude doveden do kraja>Mati«< cd slovenskog pisca Klopčića, koja je naišla na dirljiv prijem kao i ostale tačke programa. Po izvedbi nastavljena je igra do kasno u noć.

100

Bosanska Krajina

UDARNIČKI RAD NA PODRUČJU OBNOVE

Kakav polet, inicijativa i izdržljivost vladaju na poslu obnove, govore jasno ove činjenice: U toku ove godine, na području Oblasnog narodno- oslobodilačkog odbora za Bosansku Krajinu, i pored planskog uništavanja industrije od strane okupatora, podignuto je 10 većih pilana sa kapacitetom od 210 m² dnevno. Stavljena je u pogon fabrika karbida u Jajcu i ona sada proizvodi 20.000 kg karbida dnevno. Time je riješeno pitanje karbida na oslobođenoj teritoriji. Fabrika šibica u Docu radi punim kapacitetom, sa dnevnom proizvodnjom od 110.000 kutija šibica. Obnovljena su i puštena u pogon četiri ugljenokopa koji će, pored zadovoljenja potreba industrije i kućanstva, omogućiti pojačanje željezničkog saobraćaja. Dosada je obnovljeno oko 350 km željezničke pruge s nekoliko desetina mostova i propusta. Na cijeloj ovoj pruzi vrši se saobraćaj, iako postoje poteškoće u pogledu voznog parka. Popravkom mostova osposobljene su mnoge ceste za saobra-

ćaj . Rad na podizanju porušenih i spaljenih kuća vrši se po planu i punom parom, te je dosada dao vrlo dobre rezultate. Tako je u Okrugu Ključ- Mrkonjić od 1.200 popaljenih kuća već podignuto 650, a u Okrugu Drvar 250. U ostalim srezovima u toku je rad na tome polju. Značajnu ulogu za obnovu oslobođenih krajeva imaju novoformirane mehaničke vojne i civilne radionice u kojina se vrše popravke strojeva, alata i poljoprivrednog oruđa.

OBNOVA SAOBRAĆAJA U BOSANSKOJ KRAJINI Za nepuna tri mjeseca uspjelo je narodnoj vlasti Bos. Krajine da uspostavi saobračaj na 368 km željezničke pruge i 213 km šumskog kolosjeka. Osim toga izgrađeno je nekoliko stanica i mostova. Duž pruge podignuta je telefonska linija u dužini od 250 km. Na cijeloj pruzi vrši se izmjena pragova, a u novoosnovanim radionicama popravljaju se lokomotive i vagoni. Usprkos velikih poteškoća i pomanjkanja goriva i maziva, saobraćaj se povoljno odvija i dobro služi narodu i vojsci. 101

U službi željeznica dosada je zaposleno oko 1500 službenika. ZAVNOBIH i Oblasni NOO za Bos . Krajinu pružili su željezničarima znatnu materijalnu pomoć. Tako je ZAVNOBIH odredio na ime pomoći željezničarima za decembar svotu od 12 miliona kuna .

OKRUŽNA KONFERENCIJA ŽENA ZA TRAVNIK

U velikoj sali »Doma kulture« održana je na vrlo svečan način konferencija žena iz cijelog Jajačko-travničkog okruga. Pored pretstavnika mjesnih vlasti konferenciji su prisustvovali šefovi ruske i engleske vojne misije, komandant V Korpusa general Slavko Rodić, članovi ZAVNOBIH-a Ante Babić i Bogomir Brajković, te komandant mjesta kapetan Jokanović.

Konferenciju je otvorila drugarica Tatlić i predložila pozdravne depeše maršalu Titu, ZAVNOBIH-u, Izvršnom odboru NOF -a za Bos. Krajinu i Oblasnom odboru žena za Bos. Krajinu. Na konferenciji govorili su : general Rodić, prof. Ante Babić, Bogomir Brajković i članovi ruske i engleske vojne misije. Osim toga govorile su mnoge drugarice-delegati, koje su iznijele svoje uspjehe u radu za vojsku kroz ove tri godine borbe. Na konferenciji je konstatovano da su žene Travnika u svom ilegalnom radu sakupile preko pola miliona kuna za siromašne Ć. K. partizanske porodice.

POČEO JE PRVI KURS ZA STATISTIČARE Odjeljenje za ekonomsku obnovu ZAVNOBIH-a otvorilo je 7 o. mj. kurs za statističare. Cilj kursa jeste osposobiti njegove polaznike za pomagače narodnim vlastima u prikupljanju i sredivanju statističkog materijala na terenu, kao i sprovođenju organizacije statističke službe kod NOO. Kurs će trajati 15 dana , a pohađa ga 28 kursista, mladih drugova. Nastavnici na kursu jesu rukovodioci i stručnjaci pojedinih odjeljenja ZAVNOBIH-a Na kursu će se obraditi :

Statička matematika, politička ekonomija , ekonomska geografija, zadaci tehnike i značenje statistike u radu na obnovi zemlje, problemi pojedinih grana narodnog života NOV – uz obradu konkretnih statističkih pitanja. Kursisti će biti u pozadini, na terenu oblasnog NOO za Bosansku Krajinu.

102

U darnički rad kovača i stolara u Glamoèn Radziei

carina Dr skin NOO ¤ Glava a neumor

no rade na proizvolingi predmeta koji sa potně ,

za narod i 17

Velka pozir visi pokazali su u tome stēlam i kovač, koji 1-X 65 1-X11 og Putkoval 111 konja , iskovali 7 potkories, 700 komada Tavaja 68 shkrica, čeká , 6 svrilova 6 veći, 3 krampeva i masa ostaI sith preinta potrebnih ra doms.nstvo. Stolari su također postigli zavidne rezultates M. X.

SELO

KLJEVCI

Selo Kljevel, u Sanskom srezu, osictilo je, kao i nebrojena nasa sela , krvavi fašistički teror. Jedan starac priča o stradanji ma i borbi svojih seljana : - Došli su jednog dana, popalili nam sola i pobili sve što su živo zatek'i . Između 483 zapaljene kuće ležalo je 313 lešera staraca žena i djece. -Od svih stanovnika velikog sela ivi tu, u bajtama, nas 15 staraca i mali broj preživjelih žena i djece. Sve poslove svršavamo zajednički i živimo u neizmjernoj ljubavi, Zene i djeca ude ditati i pisati, učestvuju na konferencijama, a osnovali su i pjevački hor. Naših 90 sinova, koje su Kljevci dali u NOV, osvećuju se fašistima za krv svojih roditelja, a mi se nadamo da će se, dim to bude moguće, podići novo selo. Gledajući život, rad i međusobnu ljubav ovih ljudi, Svaki rodoljub će osjetiti želju da iz ovih malih bajti niknu novi Kljevei,

Abramović D.

Centralna

Bosna

Izabran je Sreski odbor NOO za Travnik U Travniku je 30 - XI o. g . održana sreska skupština radi biranja Sreskog NOO. Uz veliko prisustvo građana i plenuma sre. ske skupštine, jednoglasno je izabran novi izvršni Sreski NOO , na čelu sa pretsjednikom Slavnićem Jeftom, seljakom iz Koričana. Nakon toga prešlo se na biranje Sreskog narodnog suda i tom prilikom je održao govor član Pretsjedništva ZAVNOBIH -a j načelnik odjeljenja za pravosude drug Brajković , koji je ukratko izložio potrebe osnivanja narodnih sudova i njihove zadatke. Za

103

pretsjednika suda izabran je drug Ladislav Matković, sudija iz Travnika, dok je za članove suda izabrano još pet građana. Kao zadnja tačka dnevnog reda bio je izbor Sreskog odbora Crvenog krsta. U uvodnom govoru naglašen je važan zadatak Crvenog krsta u našoj oslobodilačkoj borbi. Za pretsjednika odbora izabran je drug Radiša Pero, seljak iz Turbeta.

Za pomoć siromašnim porodicama Gradski NOO u Tesliću sakupio je u toku novembra od gradana za prehranu siromašnih porodica sumu od 780.000 kuna . U naturi je sakupljeno 260 kg kukuruza, 200 kg krompira, 80 kg P. graha i 20 kg masti. Narod Centralne Bosne za svoju vojsku U toku mjeseca septembra i oktobra narod prnjavorskog okruga sakupio je 119 tona pšenice, 54 tone kukuruza, 26 tona graha, 56 tona krompira, 41 tonu zobi, 100 tona sijena i slame i 47 tona mesa. Ove količine hrane prikupljene su većinom na dobrovoljnoj bazi ; neznatne količine su konfiskovane, a još manje rekvirirane. Zbor u Tesliću 3 decembra održan je sreski zbor u Tesliću povodom proslave godišnjice osnivanja AVNOJ-a i ZAVNOBIH- a. Na zboru je prisustvovalo oko 500 građana Teslića i seljaka iz okolice. O značaju godišnjice i o tekovinama naše borbe govorio je drug Miloš Stojaković, član Okružnog komiteta za Prnjavor. Poslije njega govorio je drug Boško Hadžić, član ZAVNOBIH- a. U ime vojske P. govorio je politički komesar drug Pepi Tvrz.

Radnici Teslića učestvuju u izgradnji zemlje Nakon ponovnog oslobođenja Teslića od strane Narodno-oslobodilačke vojske, radnici Teslića nastavili su neumorno svoj rad u radionicama i na izgradnji zemlje. Radnička omladina napravila je dosada 700 potkovica za cipele, osim drugog rada i popravka oružja . Nadalje je popravila most izmedu Teslića i Jelaha, tako da je omogućen željeznički saobraćaj . Popravkom centrale grad je ponovo dobio svjetlo . Proradili su pilana i rudnik, iz koga naši radnici vade svakodnevno . 2 vagona uglja. Upsostavljanje narodnih vlasti u okolici Teslića Poslije konačnog oslobodenja Teslića i okolnih sela otpočelo je odmah uspostavljanje narodne vlasti. U Stenjaku, Žarkovini, Ruževiću, Vrućici, Studencu , Gustom Tesliću. Barićima, Gomjenici i drugim selima uspostavljeni su 104

NOO -i . Kad se izvrši uspostavljanje NOO-a u selima Vlajići , Osivica , Radešić, onda će narodna vlast biti uspostavljena na cijelom pcdručju opštine Teslić. U selu Vrućici ubili su četnici pretsjednika NOO - a druga Danila Đukića, ali je ponovo sazvana konferencija i izabran novi pretsjednik. Proslava godišnjice ZAVNOBIH-a u Turbetu Mjesni odbor NOF -a u Turbetu priredio je povodom godišnjice ZAVNOBIH-a svečani ručak u sali Opštinskog odbora, kome su prisustvovali svi pretstavnici vojne i civilne vlasti. Pozdravnu riječ održao je drug Mihajlo Dojčinović istaknuvši važnost ovog svečanog dana za narode Bosne i Hercegovine. Svi govornici su bili od strane prisutnih toplo pozdravljeni . Poslije podne, od strane odbcra priređena je svečana akademija kojoj su prisustvovali mnogobrojni građani, seljaci, radnici i pretstavnici NOV. Novi zločini četnika 21-XI o. g. u selu Ilovi, kod Prnjavora, slavili su vodnik Damjan Grujić i Petar Simić krsnu slavu. Dok su oni i svi prisutni bili obuzeti radošću, upali su u kuću četnici i ubili Damjana i Petra. Ostale su premlatili i svukli dogola, a onda su utekli u šumu. Sutradan je u selo došla vojska, koja je u prisustvu članova P. narodne vlasti sahranila dva poginula druga.

I

Hercego

vine

Četnički zločinci pali u ruke narodne vlasti Poslije razbijanja četničkih bandi u Hercegovini, svakodnevno se dovode pred narodni sud izdajnici, koji su služili okupatoru i pravili zločinstva. Nakon hvatanja Toše Perovića, pravnika iz Trebinja, političkog pretstavnika Draže Mihailovića u Hercegovini , u ruke organa narodne zaštite pali su: major Vojo Lukavčević, komandant četnika u Sandžaku , Mitar Šakota, komandant stolačke čet ničke brigade , i Mirko Popović, jedan od prvih četničkih vođa u sjevernoj Hercegovini. Major Lukavčević bio je jedan od glavnih komandanata četničkih snaga koje su u IV ofanzivi protiv Narodno-oslobodilačke 105

vojske pokušale spriječiti prijelaz preko Neretve i tako omogućiti Nijemcima da unište našu vojsku i hiljade naših ranjenika koji su se sa njom povlačili.

Zvjerstva okupatora i ustaško-četničkih slugu nad narodom Hercegovine Prema dosada prikupljenim podacima, sa pet srezova Hercegovine, i to : Gacka, Nevesinja, Bileća, Stoca i Ljubinja, a u svemu sa 11 opština, Zemaljska komisija za utvrdivanje ratnih zločina za Bosnu i Hercegovinu utvrdila je da su Nijemci sa svojim pomagačima ustašama i četnicima napravili niz zločina u obliku paljenja i uništavanja imovine mirnog stanovništva, masovnog ubijanja i odvođenja ljudi u koncentracione logore. Tako su u 11 opština navedenih srezova uništili ništa manje od 3743 domaćinstva, od čega 1512 kuća. Narod ovih opština pretrpio je time veliku štetu , koja se cijeni na nekoliko desetina miliona predratnih dinara. Uporedo s tim, ubijeno je i na zvjerski način istrijebljeno 1944 lica - žena, djece i staraca.

ГОДИНА ДАНА ПОСТОЈАЊА 29 УДАРНЕ ДИВИЗИЈЕ

Требињу на У привременом средишту херцеговачке области свечан качин је прослављена годишњица формирања 29 Херцеговачке ударне дивизије. Дан прославе најавили су многобројни кријесови по херцеговачким висовима, као и бакљаде у Требињу, Стопу, Гапку и другим градовима . У Требињу је 29 новембра, послије предаје рапорта и свечаног помена у богомољама , одржан велики манифестациони збор уз учешће преко 3.000 душа и бројних делегата из читаве области, из сусједне Црне Горе и Далмације, те претставника савезничких војних мисија. Говорници су истакли величину и значај удјела 29 Дивизије у учвршћавању братства и јединства народа Херцеговине , као и у протјеривању окупатора и домаћих издајника са подручја скоро читаве херцеговачке области. Захваљујући, у првом реду, своме чеду, својој Дивизији, чијих је 5 бригада израсло из прослављене X Бригаде, скоро читава Херцеговина је данас слободна , хиљаде људи су одушевљено поздравили наше јединице , пјешаке , артиљериске , тенковске и оклопне формације. У подне је приређен свечани ручак за 300 делегата, а навече је Херцеговачко позориште дало успјелу претставу са специјално припремљеним програмом. Захваљујући одличној организацији, прослава је протекла у савршеном реду. Приликом годишњице свога опстанка , 29 Дивизија је добила поздрав од врховног команданта, као и многе друге честитке. Ова за Херцеговину значајна годишњица слављена је такођер и широм читаве области . Срби , муслимани и Хрвати Херцеговине , збра 106

тимљени у редовима НО фронта и Народно - ослободилачке војске , дали су овом приликом видног одушка љубави коју гаје према својој уздакици и заштитници 29 -ој Ударној дивизији.

НАРОДНИ ЗБОР У СЕЛУ ВИЈАЧАНИМА Вјерски референт Средњобосанске дивизије , свештеник Благота Ђуровић, служио је службу божју у селу Вијачанима, код Прњавора. На крају службе одржао је свештеник Ђуровић народу проповијед о побједи правде над неправдом, истичући да је слом фашизма брз и да каши народи тај велики дан дочекују ведра чела , јер су три и по године часно водили борбу за своју националну слободу и успоставу своје нове државе, федеративне демократске Југославије . Даље је поп Ђуровић осудио издајнике српског народа --- четнике и позвао све оке који се још налазе у служби непријатеља, а нису окрвавили руке злочинима, да напусте своје продане вође и слуге окупатора и да се прикључе Народно - ослободилачкој војсци . На великом народном збору говорио је и друг Вид Њежић о циљевима Народно - ослободилачког фронта и о потреби да се сав народ окупи и уједини око своје јединствене политичке организације.

Лист " СЛОБОДА“ У ослобођеном Требињу већ мјесец дана излази недјељни лист ""„Слобода“, орган Извршног одбора НОФ- а за Херцеговину, који се штампа ћирилицом и латиницом у 4.500 примјерака. Лист се бави, у првом реду, питањима херцеговачке области. 1

У ослобођеном Чачку нема готово ни једне куће из које неко није погинуо. Сматра се да је у Чачку заклано или убијено од њемачкочетничке зликовачке руке око 3.000 мушкараца, омладине и дјеце .

Недјељни преглед са фронтова

БУДИМПЕШТА ОПКОЉЕНА СА ТРИ СТРАНЕ У току ове недјеље трупе Црвене армије, развијајући успјешно офанзивне операције, постигле су велике успјехе. Очишћена је цијела јужна обала Блатног Језера, а сјеверно од овога и ријеке Дукава заузето је неколико стотина настањених мјеста . Сјеверно од дунавске

107

окуке колоне маршала Малиновског напредују дуж словачке границе према прилазима Братиславе и Беча. Код Будимпеште , према посљедњим извјештајима, совјетске снаге разбијају њемачке одбране сјеверно, источно и јужно од града. Најтеже борбе воде се сјеверно од Будимпеште. На другим секторима фронта није било битких промјена .

САВЕЗНИЧКЕ ТРУПЕ НАПРЕДУЈУ СВЕ ДУБЉЕ У ЊЕМАЧКУ Савезничке трупе у свом даљем напредовању надиру према великом њемачком граду Карлсруе . На читавом сектору VII Армије , на фронту дугом 50 км, савезници су напредовали прешавши одбране на линији Мажино, сјеверно од Хагенауа. Нијемци се сада повлаче у два правца - сјеверно од Сигфридове линије и источно од ријеке Рајне. Америчка I, III и IX Армија потискују Нијемце на запад преко ријеке Рера .

ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ

На овоме фронту трупе VIII Армије у свом напредовању заузеле су град Равену, и, прешавши ријеку Ламоне , налазе се сада 1 км западно од Фаенце.

НОВИ УСПЈЕСИ

НАШЕ

НОВ

У нашој земљи наша Народно- ослободилачка војска заједно са јединицама Црвене армије развија успјешне офанзивне операције дуж пруге Београд-Загреб. Послије вишечасовних борби наше јединице заузеле су јако упориште Врбицу, које је штитило прилазе комуникацији Винковци-- Врпоље. У Источној Босни ликвидирано је упориште Пурачић на комуникацији Тузла—Добој . Наше јединице угрожавају сам Зворник. У Србији послије вишечасовних борби наше јединице ослободиле су Пожегу и стигле пред само Ужипе , гдје се воде борбе . У Црној Гори, на сектору код Мојковца и Маташева, одакле њемачке колоне настоје да се пробију према Колашину, воде се жестоке борбе . У долики ријеке Босне најжешће борбе се воде на простору Бусовача-Зеница-Травник. У Хрватској послије вишечасовне борбе заузето је јако упориште Хорвати на прузи Карловац— Загреб. У Словенији пруга Јасенице Љубљана порушена је на више мјеста и уништен је један већи мост код Жировнице.

Штаб V Корпуса извјештава: у борбама са непријатељем, које је у току 9 , 10 и 11 - ХІІ надирао са линије Бусовача-Лашва—Зеница према Травнику, убијено је 635, а рањено преко 630 Нијемаца и усташа. Заплијењена је једна пуковска застава , велика количина муниције и друге ратне спреме . Уништен је 1 тенк.

108

IETOJA VT. SKOOL KRAKSTA SIKHO MOCIJSK OTKHUNSKE PERSIKT I MOYSE

ཟླ $2 ། " ** 1P 、 " " rycia Perfasz

ཀ

ཀ

མ

dar je abiosores viata un

THE I TINT TE

C ARREZ Ferria ངག་ ཆུ་ ཅུང། ་དང

LSMRON T HNLIIU ཡོ it

Cage om

མྨཱ ཝཱ

Cary n.

zict

8 INGRA V n DIETE BOOTLHULIT MUDL I BENU Dr. TremorTOR ZA DOKISITE DE POSTO E MENOK COF MORA ” ( CAR DITITIVE IT DUPORT CHO I DE STEROS D´ p* % të WE DO T nof the HLI FORMERSTE E LE TORTURVA SE ZIMPOK OR Enne cz PET ICE L. 3་ be run Sink SPOONS # TSQ ENCHOU DOWDER, BA

Catre PAX ) ཀ ཀ 1:|: ཀ ན ཀ། ཅུ བང་ སྐ་ ཀ་སྤྲུལ ང་བརྒྱབ ། 20 crafenon menorca Jervates You are CY BOXEN KODIK, KO W བང་ཆེན་ L HA སོར * དི ། pozezece 31 cre croбoraniŠuge kepote. Og : OSOMALMAO man da TOP 33 HD V EDOC 34.Ev tydrost. cOPA EGINO SONY sest liaAust CEPX EXPOMONMY HODOLA BARHorde et tu coNE CADA DHE CHз сa $ 3MINSKOM.“ Bazyku o boaнnycko-pуckou cropsavvy, papRosu PAPO KOMONTA казаo je crиiesche : „ paнUY EKO-PAČKU casez enim se Õpimančko PY CKOM CAFезу 01 maja 1942 rovine . ToiveMONA UM NAPtnevnt øret of 44 улазе огино V OKRиD KOJEKTPRIE, BO 3ŐLE TROČTU, KAO MILo ie upe taibeno на конференцији у Дамбартон-Оксу." (Pa to lonton, 12 AI 1944)

CACTAB HOBE RTA.HJAHCKE BHA 'U ' Бивши претсједник талијанске владе г. Бономи образовао је на владу у коју су ушли претставнини четири партије : четири претстав ника комунистичке партије, четири претставника демократиte paul, чт претставника либералне партије, јелен претстави кршћанско немо кратске партије и једно војно лице . Потпретеје шик владе је Пампиро Тољати, комуниста.

КРАТКЕ ВИЈЕСТИ Претсједништво АВНОЈ - а на приједлог Врховног команданта НОВ и ПОЈ маршала Јосипа Броза-Тита донијело је одлуку да се за херојска дјела на бојном пољу и херојско држање пред непријатељем одликују ордеком , Народног хероја“ слиједећи истакнути пионири народног устанка : Зрењанин Жарко , Марковић Светозар и Лавчевић -Лучић Иван.

Лондонски , Тајмс “ пишући у уводном чланку о положају у Шпанији, између осталог каже : „ Режим Франка, пише лист, постаје све нестабилнији. Убрзо може положај Франка постати очајан. “

Мађарски фашистички министар одбрање наредио је да се позову у војску сви мађарски студенти старијих година. Студенткиње су мобилисане за копање одбранбених ровова.

Према службеној изјави генерал- лајтнанга Самервела, САД су за три године рата произвеле милион и осамсто хиљада тешких и средњих топова, 15 милиона митраљеза и пушака , 43 милијарде граната , 187 хиљада авиона и 98 хиљада пари војничких одијела.

У Лондону, претсједник холандске владе дао је изјаву да ће холандска краљица изабрати једну политичку личност за претсједника владе која је била у Холандији за вријеме окупације.

Бугарски радио јавља да ће се 20 децембра одржати суђење регентима и бившим министрима, зато што су увукли Бугарску у рат и жртвовали интересе бугарског народа.

Дописник листа „ Њујорк Тајмс “ саопштава да је посјетио један немачки концентрациони логор у ослобођеном Алзасу. За вријеме њемачке окупације у овом логору се налазило око 16.000 заточеника, већином Француза и Белгијанаца. Сви ови заточеници умртвљени су гасом, поубијани на разне начине и стријељани . Дописник назива тај логор , алзашким мајданеком“.

Шеф белгијског покрета отпора изјавио је у разговору са бриселским дописником агенције „ Асошијетед Прес “ да покрет отпора протестује против владе Пјерлоа, јер она одржава још увијек односе са колаборационистима . Де Мани је изјавио да влада Пјерлоа помаже индустријалце који су сарађивали са хитлеровцима, дајући им наруџбе , док су индустријалци који су били уз покрет отпора запостављени, јер су уређаје њихових творница опљачкали Нијемци и предали их колаборационистима.

110

На положај државног секретара за спољне послове " САД, мјесто Кордела Хала, који је ради болести дао оставку, претсједник Рузвелт именовао је досадашњег потсекретара Стетинијуса . * Њемачки џелати убили су у земунском логору преко 10.000 људи. *

Свеславенски комитет упутио је телеграфску честитку маршалу Титу поводом његовог проглашења Народним херојем. * У Београду се ужурбано ради на обнови свих државних и јавних зграда.

ВЕЛИКО ЈАВНО СУЂЕЊЕ У ОСЛОБОЂЕНОМ ТРАВНИКУ Народ једнодушно поздравља пресуду деветорици народних непријатеља У низу суђења сарадницима и помагачима окупатора, који су се кашли у рукама правде, одржано је велико јавно суђење деветорици таквих народних непријатеља. Војни суд пронашао је све оптужене кривим за дјела , предвиђена у Уредби о војним судовима, и осудио : Ивана Рељу и Хусејина Хопића, ка казну смрти стријељањем, трајан губитак грађанске части и на конфискацију њихове имовине у корист НО фонда ; Јосипа Клобучарића, на тешки присилни рад у трајању од 10 година и на губитак грађанске части за вријеме од 10 година ; Јураја Рајфа и Бону Багарића , на тешки присилни рад од по 6 година, на трајан губитак грађанске части и на конфискацију њихове имовике у корист НО Фонда ; Јураја Комадину , на тешки присилни рад у трајању од 5 година и на губитак грађанске части за вријеме од 5 година ; Стјепана Кризина Флодина, на тешки присилки рад од 4 године и на трајан губитак грађанске части ; Антона Шооша , на тешки присилни рад у трајању од 3 године , на губитак грађанске части за вријеме од 5 година и на конфискапију његове имовине у корист НО фонда ; др - а Драгана Микуша, на присилни рад у трајању од 1 годике . У овом и слиједећем броју „ Ослобођења“ доносимо приказ орог јавног суђења које, само по себи, открива сву моралну биједу бивших силника и јавно свједочи о снази, демократском карактеру и строгој правичности наше нове државе . 8 децембра 1944 одржано је у ослобођеном Травнику јавно суђење деветорици непријатеља народа, који су се , у овом или оном облику, огријешили о основна начела народно- ослободилачке борбе, сарађујући са окупатором . Оптужницу је поднио истражни судија Војног суда V корпусне области др . Сава Стругар, а главни претрес водио је Војни суд V корпусне области, којему је претсједао мајор Мирко Пекић .

1!'

Ово суђење претставља без сумње један од врло значајних процеса против народних непријатеља у Босни и Херцеговини. Пред лицем суда, иза бајунета стражара-партизана , пред очима народа у дупком пуној дворани, ка оптужничкој клупи заједнички се нашло девет зликоваца као што су заједнички вршили сваки своју улогу у једном те истом злочину. Тај злочин повезао је једног бившег судију који у тзв . НДХ постаје претсједник Усташког пријеког суда ; једног бившег државног тужиона који у НДХ постаје државни тужилац при Усташком пријеком суду ; једног бравара који се у НДХ испољава као кољачка звијер; једног трговачког путника који постаје логорник Усташке младежи, кољач и шпијун ; једног полицијског агента још од споразума Цветковић-Мачек, који у НДХ наставља свој посао ; једног апотекара који се у НДХ показује као усташа и сарадник Гестапоа ; једног адвоката који „ брани “ интересе НДХ пред Гестапо- ом ; једног исусовца који, прљајући свој положај свећеника и професора, тобоже у име божије позива у помоћ Хитлерове руље против наше народне војске ; и једног домобранског потпуковника који учествује у низу акција против наших јединица, али изјављује да се дубоко каје. Док се обављао главни претрес , чули су се топови шваба и усташа, који су од Зенице и Бусоваче узалудно покушавали да продру у Травник. Читаво суђење , међутим, протекло је мирно и достојанствено, тако да нико од присутних није обраћао пажњу на грмљавину топова, као да и није рат.

Шта каже оптужница? По оптужници, оптужени су сврстани у пет група. У првој групи налазе се Јурај Рајф , Боно Багарић и Јурај Комадина . Рајф је био претсједник, а Багарић вршилац дужности државног тужиоца Усташког пријеког суда, иако су оба, по ријечима оптужнице , могли да одбију такве функције, као што показују случајеви осталих судија . Чињеница -- че може да су они у Пријеком суду донијели мален број пресуда их лишити одговорности. Трећи оптужени, Комадига, био је полицијски агент још од 1938 и сам признаје да је хапсио , уходио и злостављао невини свијет. Другу групу сачињавају Иван Реља и Хусејин Хопић , који су, као активне усташе , одводили и клали невини народ 1941 године и пљачкали његову имовину . У трећој групи налазе се магистар Антон Шоош и адвокат др.

Драган Микуш , који у својим исказима признају да су одржавали везе са Хазеом, шефом Гестапоа у Травнику, који им је чак и у кућу залазио . Шоош признаје да је Хазеу достављао податке, које је и онко читава чаршија знала, а и њих са закашњењем, тако да их Гестапо није да је те везе наставља оптужница могао користити ; изговара се

-одржавао како би заштитио народ. Микуш признаје да је преко Хазеа доставио Нијемцима , на њихов захтјев, своје мишљење о њемачком плану поліете Босне и Херцеговина између Недића и Павелића ; у свом елаборату да је изразио мишљење да су чак и Срби Босне и Херцеговине за то да она остане у склопу НДХ.

112

Стјепан Кризин- Флодин, професор исусовачке гимназије , претставља четврту групу. Он у свом исказу признаје да је , као уредник „ Гласника живе крунице “, написао, у броју 5 истога листа , чланак под насловом „ Ко брани Травник“, у којем, не бирајући израза, харангира против Народно- ослободилачке војске, а зазива у помоћ њемачког окупатора. У петој групи калази се Јосип Клобучарић , домобрански потпуковник, који је, као припадник оружаних домаћих формација у служби окупатора, на разне начине доприносио својим непосредним акцијама лишавању живота појединаца, паљевини и пљачки народне имовине. Државни тужилац апелира на суд да се при доношењу пресуде руководи оним принципима на којима почива наша нова држава, јер и кроз ову пресуду треба да проговори њен истински народни карактер, њена неумољива праведност, њена снага и достојанство.

Чиме се бране оптужени? Први пред суд иступа Јурај Рајф , бивши претсједник Окружног суда , син Фрање и Еме , стар 53 год. , отац двоје дјеце . На питање претсједника шта има да каже у своју одбрану, одговара : да се је дужности претсједника Пријеког суда примио против своје воље , јер је у начелу против пријеких судова ; да је донио свега четири пет пресуда и да се иначе заузимао за прогоњене . Је ли вам познато да су све судије Апелационог суда у Сарајеву одбиле да се приме дужности чланова Усташког пријеког суда ? пита га претсједник. То ми није познато. Шта ви мислите о усташком покрету ? Мислим да су усташе дошле на власт помоћу Нијемаца. Какво је ваше политичко увјерење? Свакако против усташа и фашизма. Усташе тврде да је хрватски народ уз њих. Ја сматрам да није. Сматрате ли да сте се огријешили о народно- ослободилачку борбу ? Сматрам, али сам спреман, уколико ми се за то даде могућност, да започнем сасвим нови живот, јер сам се у току истраге увјерио шта нашем народу доноси народно - ослободилачки покрет. Молим славки суд да узме у обзир оне случајеве гдје сам се ја заузимао за људе којима је од усташа и Нијемаца пријетила опасност. Претсједник прозива другог оптуженог. Устаје Боно Багарић, бивши државни тужилац, син Анте и Луце , стар 41 годину, отац једног дјетета. Изјављује да се не осјећа кривим. Истиче да је он био државни тужилац редовног суда , а да је морао , против своје воље , да врши дужност и тужиоца при Пријеком суду. Набраја читав низ случајева гдје је спријечио да многи људи уопће не дођу пред Пријеки суд и гдје је његовим заузимањем донесен велики број ослобађајућих пресуда . Наглашава да је на његову оптужбу Пријеки суд донио свега четири или пет смртних пресуда. зашто су ти људи Сјећате ли се , - пита га претсједник, изведени пред Пријеки суд ?

8. Архив КП БиХ

113

Не сјећам се ни ко су били ти људи, ни зашто им је суђено. А како то да се сјећате свих случајева у којима тврдите да сте се заузимали за угрожене и оптужене ? Багарић не умије на то ништа да одговори. У публици смијех .. Гдје су вас пронашли партизани послије ослобођења Травника ? У штали .

Шта сте тамо радили? Чекао сам да се прилике среде , па да се онда јавим. Како то да се нисте сакрили код неког симпатизера народноослободилачке борбе? Багарић замуцкује . У публици смијех . Колико сте се крили у штали ? Мислим, кеких осам дана. Па колико бисте чекали док се прилике среде? Свакако не мјесец дана. На концу , оптужени Багарић тврди да би могао набројати стопедесет случајева гдје се за прогоњене заузимао и моли да му се то узме у обзир . Претсједник прозива Ивана Рељу, бравара, сина Мате и Кате, старог 53 године , оца четверо дјеце . За вријеме НДХ напустио браварски занат и постао чиновник. То је злогласни кољач, познат у читавом травничком котару. Тврди да никада није био усташа, да је само као бравар радио код усташа, да му уопће није познато гдје су Смреке, гдје се вршио покољ Срба 1941. Дрхтавим гласом прича он да је само из знатижеље ишао за некаквом „ дјечурлијом“ која је гонила неке људе, али како је био мрак, а он је уз то и кратковидан , није могао видјети ни ко су ти младићи ни кога тјерају . Претсједник му предочава његов исказ у истрази и пита га да ли је на том исказу његов потпис. Реља каже да јест. Претсједник чита исказ у којему Реља признаје да је још од 1939 организовани усташа , да је учествовао у одвођењу и убијању др . Вељка Њуњића, Махмута Робовића, Бранка Павловића, двојице лугара, двојице бравара, које није препознао у ноћи, и двадесеторице сељака, чија имена не зна. У том је учествовао и оптужени Хусо Хопић . Свак је убијао свога. Изговара се да је убијао само по наређењу. Претсједник прозива Хусејина Холића, бившег трговачког помоћника из Травника, старог 28 година, неожењеног. Хопић изјављује да је потпуно невин ; то да се види из тога што се он примио дужности логорника усташке младежи тек у јесен 1942 године. Тврди да је прије тога био претсједник Трезвености .

Зашто су баш вас усташе изабрале за усташког логорника? пита га претсједник. Зато што су се надали да ће тако привући у усташки покрет муслиманску омладину која је била окупљена око Трезвености. Па кога су још с вама привукли ? Никога. И Хопић се изговара да се те дужности примио како би заштитио муслимане од усташких прогона. Претсједник му предочује исказ свједока Сулејмана Сојтарића , који тврди да му је Хопић пријетио смрћу, 114

на што Хопић одговара да је то обична денукција. Денунцијом проглашава и изјаву свога друга у клању, Ивана Реље. Полицијски агент Јурај Комадина каже да је шпијунирање, хапшење и терорисање вршио по наређењу. На ред долази Антон Шоош, бивши апотекар, син Јулија и Амалије, рођене Птак, стар 49 година, отац једног дјетета. Одлучно одбија да је био усташа. Претсједник му предочује један усташки акт, из којега се види да је Шоош члан усташког покрета, и пита га да ли је потпис на том акту његов. Шоош одговара да јест, али да се не сјећа када га је ставио, а осим тога да је кратковидан. Претсједник му предочује други заплијењени докуменат, једну Шоошову претставку Усташком стожеру у којој Шоош дословце каже : „ Ни једном другом Србину нисам излазио у сусрет, нити сам им ишта помагао, а нити ћу то икада учинити, а сам наслов би се могао о противном освједочити, да сам их прогањао гдје сам (само могао . “ Шоош каже да је тај допис стилизовао усташки логорник, али да га је он морао потписати да би се одбранио од денукција неких усташа да је штитио Србе . Признаје да је Хазеу достављао податке да би преко Хазеа заштитио народ.

( Наставиће ce )

8*

Архив КП БиХ

115

ње * crosohene Оргон Извршног одбора Нородно-ослободилачког фронта Босне и Херцеговине

ДОЛАЗЕ ОПЕТ ДИВИЗИЈЕ БРАТСКЕ СРБИЈЕ

Темелита побједа народно -ослободилачког покрета у Србији дело у првом реду српског народа у Србији, али, несумњиво , Je - дакако у ту побједу улиле су се четири године жеља, нада и крви свих народа домовине, од саме Истре па до пограничних области Македоније. Та „велика побједа наше нове демократије у Србији изазвала је нарочиту радост код нас, у Босни и Херцеговини ; и то не већу код Срба, него код Хрвата и муслимана. To jе и разумљиво. Прилог Босне и Херцеговине у тој нашој опћој побједи одиста је частан. Ми смо га давали по срцу, али и по искуству да без истински слободне и демократске Србије не може бити стварне слободе и равноправности ни за Србе, ни Хрвате, ни муслимане у Босни и Херцеговини. Данас, када је српски народ тако убједљиво, својом руком, срушио великосрпска гнијезда у самој Србији, ми видимо сву биједу оних лажи што су их великосрпски хегемонисти са нарочитом подмуклошћу и упорношћу ширили по Босни и Херцеговини негдашњем елдораду за све шовинисте. Једна од тих познатих лажи била је да ће, у часовима коначног обрачуна, прећи преко Дрине Дражине ( а дакако и Недићеве и Љотићеве) , снаге“, посећи слободу Босни и Херцеговини ( т. j . муслиманима и Хрватима истребљење, а Србима стару тиранију ) . Ево, часови кона- али у дивљој чног обрачуна су ту. Преко Дрине , истина, прешле су — бјежанији са швабом - Недићеве , Дражине и Љотићеве , снаге“, једна шака јада , протјерана од Титових дивизија у Србији , презрена од српског народа у Србији, дочекана на нож од Титових дивизија у Босни и Херцеговини, дочекана подједнаком мржњом и од Срба, и Хрвата, и муслимана Босне и Херцеговине ; али преко Дрине, из ослобођене Србије, прелазе данас њена витешка дјеца , њене дивизије, да нашим босанско -херцеговачким дивизијама помогну у задњим биткама за ослобођење Босне и Херцеговине . То је само круна оних херојских прелазака наших јединица који cy ce у неколико наврата вршили у току ове три и по године са лијеве га десну и са десне на лијеву страну Дрине . У свјежој су нам успо116

мени они дани из 1942 , када су се усљед окупаторске војне преМоћи србијанске бригаде пребациле у Босну и Херцеговину. Шта је то значило за нас, то сада можемо да сагледамо у пуној мјери. На својој путањи од Србије до Босанске Крајине, србијанске, а с њима )и црногорске, бригаде ударнички су тукле не само окупатора него подједнако и Павелићеве усташе и Дражине четнике ; Србин у Босни и Херцеговини видио је тада како Србин из Србије, бранећи га од усташког ножа, подједнако уништава и четничку гамад изрода ; муслиман и Хрват у Босни видјели су тада како их од четничке каме штити Србин из Србије . Крв коју су тада Титови борци из Србије пролили на тлу наше Босне и Херцеговине за слободу свих наших народа , живи и данас у темељима братства Срба , Хрвата и муслимана. Гледајући србијанске бригаде , ми смо знали да је она права Србија, Србија српског народа, уз Тита. Али борци из Србије помогли су нас тада не само моралнополитички него и војнички : њиховим доласком наши партизански одреди убрзано прерастају у бригаде ; на њихову примјеру , уче се наши борци како непријатеља треба тући не само код своје куће него подједнако широм читаве домовине . За све то, примисмо иҳ тада објеручке, крухом , љубављу, крвљу. Тај загрљај Србије и Босне и Херцеговине није могао да се раскине, него се још више учврстио у тегобама IV и V офанзиве. И када се великосрпска реакција , са свим својим помагачима у земљи и ван ње, највише надала да ће бар на тлу Србије поткопати темеље нове Југославије, - Босна и Херцеговина шаље своје дивизије преко Дрине, у помоћ несаломивом народу Србије , његовим бригадама и одредима. У поновном устаничком таласу Србије , са србијанским дивизијама почињу и наше босанско - херцеговачке дивизије славни марш који се, ево, завршава ослобођењем готово читаве Србије .

Али ки у данима тога славља Србија не мисли само на себе . Она, шаље преко Дрине ево, гони окупатора и издајнике до њихова гроба, своје дивизије да заједнички присилимо непријатеља да у нашој земљи остави и оружје и кости. Заједно смо почели, заједно ишли, заједно довршавамо. Ни један родољубиви Србин, Хрват или муслиман у Босни и Херцеговини не може више да страхује да ће из Србије доћи хегемонија . Федерална Србија пружа преко Дрине братску руку равноправној Босни и Херцеговини. Између федералне Хрватске и федералне Србије, федерална Босна и Херцеговина у нашим данима не може више бити поприште сукоба између великосрпских и великохрватских мрачњака, него она, са равноправним Србима, Хрватима и муслиманима, постаје чврста карика братства између српског и хрватског народа. Дрина и Сава неће никад бити воде које дијеле , него воде које нас , текући вјечно, заС. К. навијек спајају.

117

ЗА ОБНОВУ ЗЕМЉЕ Још ратка олуја бјесни нашом земљом. Из дана у дан десетковане под неумољивим ударцима наших бораца, још фашистичке хорде завојевача газе светим тлом наше домовине. Да бисмо ову своју крваву борбу за ослобођење и истовремено и неразлучиво за изградњу демократске федеративне Југославије још одлучније наставили и што прије побједоносно завршили, поставља се пред нама у први план крупан задатак : привредна обнова земље.

Недавно је Андрија Хебранг, повјереник за трговину и индустрију, излажући на манифестационом збору београдских трговаца и угоститеља смјернице тог задатка, рекао : „ Ми не кријемо да се каша земља налази у врло тешкој ситуацији. Ми не кријемо да стојимо пред врло "C тешким задаћама и пред великим запрекама . Ове мушки отворене ријечи, изговорене у судбоносним данима каквих није било у хисторији наших народа, израз су непоколебљиве вјере у борбени и изузетно стваралачки геније наших народа, органски препорођених у овој својој борби за националну слободу и нову демократију. А та непоколебљива вјера оправдана је до епски дубоких заноса. Народи Југославије задивили су у својој ослободилачкој борби и још и данас задивљују цијели слободољубиви свијет, дајући већ годинама свијетао примјер поробљеним народима Европе како се бори против фашистичких освајача и домаће реакције, како се презире смрт када су у питању национална слобода и права народа. Они, претстављени у борцима Народно - ослободилачке војске и партизанских одреда, ни за тренутак нису клонули ни устукнули ни пред каквим задацима и запрекама на бојном пољу. Исто тако они, претстављени у органима своје власти и у својој политичкој организацији НОФ-у, неће клонути ни устукнути ни пред „ врло тешким задаћама и великим запрекама“ на линији заметнуте борбе за обнову своје тако дивљачки опустошеке земље . Неће клонути ни устукнути поготово сада када су тако снажно прожети увјерењем да ће само успјешно завршена битка за обкову земље , условљавајући дефинитивну побједу на бојном пољу, дефинигивно учврстити темеље народне власти и у изграђеној демократској Федеративној Југославији дати свијету примјер нове демократије . Обнова наше земље претпоставља одлучну мобилизацију свих

материјалних добара и људских снага, претпоставља планску организацију привреде, прву досада у хисторији наших народа. Цијела привреда наше земље развијаће се , како на споменутом збору излаже повјереник за индустрију и трговину Андрија Хебранг, на два сектора : на државном и на приватном. Темељи државном сектору привреде постављени су хисторијском одлуком АВНОЈ -а од 21 новембра о . г. о прелазу непријатељске имовине у државну својину и под државну управу. Том одлуком, која као казна „ претставља само незнатну одмазду и незнатну отштету према оним злочинима и оној пљачки коју су спољни непријатељи и њихове унутарње слуге извршили над нашом земљом и нашим народом “ (А. Хебранг) прелази у државну својину не само сва имовина Њемачког

118

Рајха и његових држављана на нашем територију него и имовина свих лица њемачке народности, свих ратких злочинаца и њихових помагача без обзира на њихово држављанство, свих лица без обзира на држављанство осуђених пресудом наших судова на губитак имовине у корист државе. Међу осталим, све оне масне оранице и индустријско - трговачка предузећа Војводине , Сријема, Славоније и Босне, која су држали или још држе у својим рукама домаћи Нијемци, петоколонашки злотвори и крвници наших народа, поред раније државне имовине, претстављаће плакски организовани сектор државне привреде. О односима између државног и приватног сектора привреде подвукао је повјереник А. Хебранг слиједеће : „ Наша ће народна власт настојати да усклади те међусобне односе и да привредницима помогне да са успјехом обављају своју функцију у привредном животу наше 66 земље. Наша земља постаје из дана у дан огромним ратним логором. Ни каши привредници не остају нити ће остати по страни у овом свенародном устанку, упркос лажима које непријатељи наших народа шире о тобожњим комунистичким циљевима народно-ослободилачког покрета. Ево шта је на споменутом збору рекао др. Мародић, генерални секретар Трговинске коморе у Београду : 33... не говорим ни о вашим личним, ни о професионалним, ни о сталешким, кити о класним проблемима. Данас је мање него икад тренутак за то. Губи се данас и личност, и професија, и сталеж и класа . У питању су кесравњено више вриједности. “ Међутим је претставник трговаца В. Петровић нагласио и ово : „ Ми хоћемо да помогнемо ову џиновску борбу са омрзнутим непријатељем човјечанства, ми хоћемо и активно да учествгјемо у њој , јер знамо да је у интересу, како кашем, тако и наших будућих покољења, која неће знати за друштвене неправде , када неће бити гладних и пресићених, и када неће бити повлаштених и потлачених. Широм наше земље народне власти предузимају са невиђеним еланом мјере за успостављањем саобраћаја, за осигурање исхране, поправљање и стављање у погон индустријских предузећа, рјешавање питања плата и надница итд. Оне не чекају на репарације, које нам морају дати окупаторске земље , оне раде без обзира на помоћ савезника, коју с правом од њих очекујемо. ! Малени су каши народи, али су неисцрпљиве њехове борбене и стваралачке снаге , као што су неисцрпљива и природна богатства њехове дивне домовине . H. M.

ДЕКЛАРАЦИЈА ВЕЛИКЕ АНТИФАШИСТИЧКЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

о одобрењу рада народних претставника Србије на Другом засједању Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије I У току своје историје српски народ је водио тешке ратове и дизао устанке за своју слободу и независност. У тој борби он се често осла-

119

њао на помоћ других слободољубивих народа, а у првом реду словенских народа и нарочито великог руског народа. Српски народ тежио је при томе увијек за стварањем једне заједничке државе Јужних Словена, у којој би сви Јужни Словени били окупљени као равноправни грађани. Он никад није имао тежње да своју државу и свој напредак изгради на угњетавању других јужнословенских народа . Зато је тежњама српског народа одговарала само таква заједничка држава Јужних Словена у којој би сви народи били равноправни и једнако уживали право да се слободно опредијеле било да као равноправни члан живи у истој заједници са осталим јужнословенским народима, било да добровољно изађе из те заједнице. Срби из Србије увијек су тежили да буду у што тјешњој заједници са својом српском браћом изван Србије и помагали су њихову борбу за националну слободу и национална права, али сви напредни и слободољубиви синови нашег народа знали су да Срби ван Србије могу добити своја национална права само са остваривањем братства и јединства са братским јужнословенским народима са којима живе на истој територији, само уз поштовање слободе и националних права тих народа и само у заједничкој борби са њима против заједничког непријатеља. I Противно таквим демократским и слободарским тежњама најбољих људи српског народа, реакционарне великосрпске клике увијек су ишле за тим да љубав српског народа за слободу и независност и његову спремност да ту слободу и независност бране до посљедње капи крви, искористе за приграбљивање туђих територија, за угњетавање других јужнословенских народа. Те клике гледале су у стварању јединствене јужнословенске државе само могућност за успостављање своје хегемоније над другим јужнословенским народима у циљу да их денациона лизују, да спријече њихов слободни културни развитак и да их економски поробе. За све вријеме постојања старе Југославије , те су клике на дјелу спроводиле такву угњетачку политику према осталим братским *народима да је намјесто братства и јединства међу њима дошло до тешких националних раздора и међусобне борбе . Исто тако те су клике водиле политику распиривања шовинистичке мржње против других јужнословенских народа код Срба изван Србије, а у првом реду између Срба и Хрвата.

Посљедице те реакционарне шовинистичке политике биле су страховите не само за цијелу заједницу него нарочито и у првом реду за српски народ, како у Србији, тако и свуда изван ње . Издан и напуштен од усвојих ранијих управљача, узео је српски народ своју судбину у своје сопствене руке , како у самој Србији , тако и у свим крајевима гдје Срби живе. Отпочевши борбу за своју слободу, националну част и независност, српски народ је схватио тешку поуку догађаја и дао се на остваривање слободољубивих, истински демократских и племенитих тежња најбољих својих синова из своје раније историје. У народно - ослободилачкој борби , у оружаном устанку против мрских фашистичких разбојника и њихових слугу, српски народ је од

120

првог часа пружио братску руку свим осталим братским народима, гледајући у њима себи равноправне народе и сејестан да до свог националног ослобођења може доћи једино у братској заједничкој борби са њима. Кроз ту заједничку борбу Срба са осталим јужнословенским народима, а нарочито Срба изван Србије са хрватском и муслиманском браћом са којима живе на истој територији, исковало се први пут у историји свих Јужних Словена истинско братство и јединство њихово тако снажно да га више никаква сила не може раскинути. Ово јединство дошло је до изражаја на Другом засједању Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије концем новембра 1943 године , чије су одлуке донијете уз пуку сарадњу и једнодушност народних претставника Србије . Чврсту основицу тога братства и јединства сачињава начело да сваком јужнословенском народу припада право

. самоопредјељења до отцјепљења и право да се добровољно уједини са другим народима. На тој основици, одлуком Другог засједања Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије, сви народи Југославије добровољно су се ујединили у нову братску заједницу, своју заједничку домовину , демократску федеративну Југославију. IV Сматрајући да историјске одлуке Другог засједања Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије одговарају животним интересима српског народа и Србије, Пелика антифашистичка народноослободилачка скупштина Србије у потпуности одобрава и потврђује рад претставника Србије на Другом засједању антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије , одржаном у Јајцу 29 новембра 1943 . Целика Антифашистичка народно-ослободилачка скупштина Србије изјављује да ће се српски народ и даље непоколебиво борити за учвршћење и потпуно остварење одлука Другог засједања Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије, јер је то кајвећа гаранција да ће Срби и Хрвати, Словенци, Македонци и Црногорци, а исто тако и муслимани бити срећни и задовољни у таквој слободној , истикски демократској и братској заједници равноправних народа. Српски народ је са одушевљењем и одобравањем прихватио одлуку којом су Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије и Национални комитет ослобођења Југославије постали највиша претставништва суверенитета народа и државе Југославије као цјелине. Велика Антифашистичка народно - ослободилачка скупштина Србије једнодушно одобрава одлуку II засједања Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије о избјегличким владама и монархији . Скупштика подвлачи да је народ Србије у току три и по године своје ослободилачке борбе био стално најближи свједок и непосредна жртва свих злочина и звјерстава који су чињени у име монархије . Одлучније него икада стоји данас народ Србије на принципу пуног суверенитета народа и жели да уклони све сметње осигурању и развитку истинске демократске народне власти и очувању свог, скупим жртвама постигнутог, јединства и братства са осталим јужнословенским народима.

121

Због тога Велика антифашистичка народно - ослободилачка скупштина, свјесна да је то дужност у првом реду народа Србије, изјављује да ће народ Србије , кад за то дође вријеме, јасно дати израза својој сувереној вољи у питању уређења Србије и Југославије и ријешити га у пуном јединству и сагласности са својим демократским тежњама које су истовјетне са демократским тежњама свих јужнословенских народа . V Београду, 11 новембра 1944 године.

РИЈЕЧИ И ДЈЕЛА НОВЕ СРБИЈЕ Потпуно ослобођење Србије питање је скорих дана. Наши храбри борци у сарадњи са јединицама Црвене армије и нове бугарске војске уништавају посљедње остатке шваба и четника на врло малом дијелу њене још кеослобођене територије између Ужица и Вишеграда. Али , иако је Србија , такорећи, сва ослобођена, снага народноослободилачког покрета у њој у сталном је порасту и полету који нас својом свјежином потсјећа на почетак свенародне ослободилачке борбе. Нагло ширење ослободилачке борбе , које је у августу и септембру као јединствен талас обухватило сву земљу од Тимока до Дрине, народ Србије назива „ другим устанком“ . Живот Србије у цјелини попримио је карочити изглед. Он се однија у знаку најшире мобилизације људских и материјалних снага . Србија се нагло претворила у највећи ратни логор нове Југославије . Формирају се и опремају најмодернијим наоружањем нове и нове бригаде и дивизије . Оне пролазе Србијом пуг фронта преко Дунава, Саве И Дрине . Десетине хиљада нових бораца са одушевљењем и именом Тита на уснама хитају у борбу, знајући да ће Србија заправо бити слободна тек онда када буду слободни сви народи Југославије и када побједничке заставе наше војске, поред застава других уједињених народа, буду пободене у Берлину . Упоредо са војничком мобилизацијом, по свим градовима и селима Србије народ је са великим еланом прегао да што брже организује и учврсти своју власт и обнови ратом опустошену привреду. Београдски листови свакодневно објављују вијест о стављању у погон великих предузећа, рудника, и обнављању радионица, пруга и путева. Народноослободилачки фронт Србије већ је обухватио широке масе народа организујући их за остварење свих политичких и војничких задатака. од чијег рјешавања зависи не само брза политичка консолидација и даља демократизанија саме Србије него и ослобођење читаве наше домовине . Београд, дојучерашње сједиште команданта њемачко- фашистичких хорди на Југоистоку Европе, постао је руководећи центар наше нове државе . Он је, завршивши свој пут мучеништва и смрти , васкрсао у духу ослобођеног народа Србије , у сјају и величини ослободилачке борбе свих наших народа. У Београду је Тито. У Београду су се искупили сви најбољи синови наших народа, најталентованији војници, по122

литички борци и неимари нове државе, чијем се дјелу диви цијели свијет. Београд данас ради дајући све од себе да се џиновска борба народа Југославије приведе побједоносном крају. Пратећи пажљиво борбу народа Србије , сви остали народи наше земље сада јасно виде да је народ Србије одлучно пошао путем којим иду и они, да су претставници Србије на историјском засједању у Јајцу заиста претстављали најдубље тежње И жеље велике већине свога народа. из чије су се средине изродиле реакционарне Народ Србије великосрпске клике , које су преко 20 година угњетавале друге народе данас, заступљен са 883 истинска народна претставника Југославије на Првом засједању Релике Антифашистичке скупштине Србије, јаско је и одлучно одобрио рад својих претставника у Јајцу . Он сматра даљу борбу против свих оних који су тровали и покушавају да затрују односе између Србије и осталих земаља Југославије, као један од својих најважнијих данашњих задатака. Оно што данас народи Босне и Херцеговине виде гледајући преко Дрине , разбија све сумње и даје им пуну гаранцију да ће се народ Србије свим снагама заложити да његов однос према Босни и Херцеговини буде у сагласности са ријечима великог сина Србије , члана Врховног штаба, генерал-лајтнанта Александра Ранковића, које је , уз бурно одобравање , поздравила Еелика Антифашистичка скупштина Србије : „ Нова Југославија биће јака баш због тога, што ће изнутра, на бази братства и равноправности свих својих народа, бити чврсто уједињена. Таква Југославија једина је гаранција и за унутрашњу слободу српског народа и будућност Србије . Без слободе хрватског, македонског и других народа Југославије нема ни слободне Србије." Полазећи од тога темељног начела, друг Ранковић овако је преци : зирао став нове Србије према Босни и Херцеговики : ,, На свом I и II заседању Земаљског Антифашистичког већа Босне и Херцеговине народни претставници су решили да та земља буде федерална јединица као што су Србија и Хрватска. Тиме ће се учинити крај оној политици српских и хрватских хегемониста који су на питању Босне тровали односе између Србије и Хрватске , између братског српског и хрватског народа. Свако друго решење било би неправилно ." Силни размах народно - ослободилачке борбе широм ослобођене Србије, нови животни полет њеног слободарског народа , снажно куцање њеног срца Београда, испуњава све народе Југославије дубоком вјером у бољи живот. Они знају да је са ослобођењем Србије извојевана највећа војничка и политичка битка у току народно - ослободилачког рата. Они виде да се све што је народ Србије ријерју изразио , чини и дјелом. Они су данас потпуно увјерени да ће народ Србије одлучно наставити борбу за коначно ослобођење цијеле наше домовине и до краја дотући преостале издајничке групице које су ту борбу ометале и још је ометају . M. г..

123

ПОЈАЧАЈМО РАД НОФ-а Видни су успјеси у досадашњем раду на организовању НОФ- а. Највећи дио наше Босне и Херцеговине обухваћен је дјеловањем организација НОФ- а. На практичним питањима изградње земље и помоћи фронту, НОФ се показује све више као политички организатор и руководилац народа. Данас се пред руководиоце нашег НОФ - а поставља као први задатак да његов рад још више развију и уздигну на виши степен. Да се осврнемо на неке од тих задатака. Међусобно још чвршће повезати организације НОФ-а и оживјети их кроз општи и свакодневни политички рад, остварити то све до најниже организације НОФ- а у селу, то је један од првих задатака. Одбори НОФ - а морају, у ствари, бити политичка руководства народа која ће се ангажовати на свакодневном раду , у рјешавању практичних питања. Основна повезаност организација у раду и свијест и одговорност пред народом мора прожимати наше организације. Зато морамо још више унијети самопријегора и упорности у свој рад. НОФ је добровољна политичка организација, и баш зато сваки припадник НОФ-а мора бити активан борац на великом народном послу побједоносном завршетку рата и изградњи своје земље . А одбори НОФ- а треба да то буду тим прије. То су потстрекачи и организатори свеколиких народних напора. Зато се од сваког одборника НОФ - а још више тражи . Активност , пожртвовност и привржена досљедност великим начелима нашег народноослободилачког покрета то и јесу основна мјерила којима се мјери

сваки припадник НОФ - а, го и чини нашу политичку организацију јединственом и снажном ; ту нема мјеста људима са прљавим и подЛИМ намјерама, прикривеним непријатељима нашег народа. Морамо унијети више политичког живота у наше организације НОФ- а, нарочито ниже . НОФ је , прије свега, политичка организација . Кроз НОФ, као политичку организацију, треба да се оцртавају и манифестују сва стремљења нашег народа. То је подлога наше државне политике . На свако питање, чијем рјешавању прилази наша државна власт, на сваки догађај у земљи и свијету, на сваки покушај реакционарних људи да ослабе народно јединство, на сва та и друга питања НОФ мора банати политичко свјетло - тумачити , објашњавати, отварати перспективе. Без тога НОФ не може извршити своју политичку руководећу улогу у изградњи државе. Треба унијети још више јасноће у постављању правилних односа и остваривања сарадње између одбора НОФ- а и народне власти . НОФ мора учинити да се све народне снаге ставе у службу остваривања задатака које постави народна власт. Његова настојања иду за тим да се помогне народна власт, како би сваки појединац што брже , правилније и самосвјесније извршио своје обавезе према држави. Тако ће НОФ постати главни ослонац народне власти у остваривању њених задатака, бити главни чувар ауторитета народне власти, Народ, окупљен у својој

124

политичкој организацији, кроз њу , збијен око своје народне власти, одлучује демократским путем о свима питањима, у пуном смислу руководи својом државом и свјесно изграђује своју будућност. Љ . Б.

ШУПЉИ АРГУМЕНТИ МАЧЕКОВАЦА У неким градовима Босне и Херцеговине , а нарочито у Сарајеву, појединци и групице, повезани с Мачеком и његовом кликом, као др. Бариша Смољан, др. Здравко Шутеј , Рагуз и други, труде се из петних жила да у овим отсудним часовима испливају на позорницу политичког живота. Дојучер покорне слуге и лојални грађани тзв. НДХ, сада, када се та фашистичка творевина распада, извлаче се из таме попут жохара и покушавју да се испрсе као политички претставници хрватског народа у Босни и Херцеговини. Шта хоће та господа? Можда би неко могао помислити да им се пробудила савјест , па хоће, макар и касно, да помогну велику ослободилачку борбу наших народа, која се , ево , уз огромне напоре и жртве приближује побједосамо то ке, јер они мрзе народноносном завршетку. Никако ! Све ослободилачки покрет из дна душе и боје га се као враг тамјана. С једне стране , та покварена господа , обраћајући се оним поштеним Хрватима родољубима који увиђају да чекање значи навраћање воде на млин окупатора и који желе да се прикључе народно - ослободилачкој борби, говоре : Чекајте МИ имамо везу с партизанима, још није вријеме. С друге стране , они организују у разним крајевима од остатака усташких банди, разног олоша и политички најзаосталијег слоја тзв. хрватску милицију, која није ништа друго него пас чувар њемачких разбојника. И преко те милиције поручују да ке признају народноослободилачки покрет и шире лажи да су Енглези против народно-ослободилачког покрета. Другим ријечима, њима је циљ да у овим великим повјесним данима, када је почео жив процес прилажења хрватских маса на страну народно- ослободилачког покрета, ако ке могу то спријечити, а оно бар да га успоре . Између осталих, два су главна аргумента којима се служе ти мрачњаци. Прво, они тврде да су партизани слаби , да су против њих Савезници и, према томе, да они неће стварати нову државу, него ће је кројити велике силе за зеленим столом, без партизана и против њих. Друго, да су народно -ослободилачки покрет и Народно - ослободилачка војска чисто српске творевине, те да ће у случају њихове побједе Хрвати бити у подређеном положају према Србима. Очигледно је одмах, на први поглед, свакоме тко је пратио развитак народно- ослободилачког покрета, тко бар мало позна његове циљеве и унутарњи састав , да то што тврде та покварена господа није ништа друго него бацање луга у очи хрватском народу у Босни и Херцеговини. Јер народно -ослободилачки покрет и НОВ не само да нису слаби него су израсли у непобједиву силу . Они су прекаљени у ватри љутог домовинског рата, прожети до сржи идејом братства и јединства

125

и зато непобједиви. Нова, демократска федеративка Југославија претставља чврсту заједницу слободном вољом удружених и равноправних народа. Питање њезиног опстанка већ је готова ствар и неће бити предмет расправљања за зеленим столом, него ће она као равноправан члан са осталим савезницима учествовати у изградњи мира . Односи између нас, с једне стране , и Енглеза, Руса и Американаца, с друге стране , јесу пријатељски и истински савезнички и у том духу ће се и у будућности развијати. Тако стоји ствар с првим аргументом Мачекових прирепака. Што се тиче другог аргумента, он је у најужој вези с првим и исто тако далеко од истине. Као што је демократска федеративна Југославија у цјелини, тако су и сви њезини саставни дијелови ( федералне јединице ) , па међу њима и , федерална Босна и Херцеговина , створени на бази равноправности и добровољности свих народа. У народно - ослободилачком покрету учествују сви народи Југославије : Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци итд. са једнаким правима и дужностима. Најподлија је лаж и клевета подметање слободарском српском народу тежње за влашћу над другим народима. Прије свих и у већем броју него остали народи, дигао се братски српски народ у борбу не само за своју слободу него и за слободу и сретнију сутрашњицу и Хрвата и муслимана . Срби у редовима Народно-ослободилачке војске несебично су својим животима заштићавали невини хрватски и муслимански свијет од четничких банди . Захваљујући углавном борби српског народа, сахрањен је, војнички и политички, Дража Михаиловић, који се са својим четничким бандама спремао да истријеби Хрвате и муслимане Босне и Херцеговине. Српски народ, који је спознао велику истину : да ни један народ који угњетава друге народе не може бити слободан, најбољи је савезник свима народима који желе да се истински боре за своју слободу и демократију. Тако стоји ствар с другим аргументом политичких мртваца из редова . Мачекове клике . Узалудан им је сав труд и подмукла работа против народно- ослободилачког покрета. Пси лају каравана пролази. Њиховим сиренским гласовима неће више насјести Хрвати , Босне и Херцеговине. Домобранство , од којега су та покварена господа покушала да створе , заједно са четничким бандама. Драже Михаиловића, ударну снагу против народноослободилачког покрета распада се . На њихову велику жалост, а на срећу хрватског народа, хрватски сељаци , радници и поштека интелигенција прелазе у редове Народно - ослободилачке војске и боре се заједно са својом браћом Србима и муслиманима против шваба и узалудног покушаја Мачека, његове клике и Драже да ускрсну стару Југославију тамницу народа. Али не само то . У свим крајевима Босне и Херцеговине код хрватског народа осјећа се превирање и полет за ствар народно - ослободилачког покрета. Он почиње да увиђа и све ће више увиђати да је пут борбе једино правилан и да ће му у оквиру федеративне демократске Југославије бити зајамчена пуна национална слобода, економски и кул-

турни развитак.

Богомир Брајковић , члан Извршног одбора НОФ-а за Босну и Херцеговину

126

ИЗ НОФ -а

Захвала Извршног одбора НОФ-а на поздравним депешама Извршни одбор НОФ- а Босне и Херцеговине примио је у задње вријеме са низа конференција и зборова НОФ - а поздравне депеше . Извршни одбор види у томе један од доказа да је наш народ своју јединствену политичку организацију прихватио са увјерењем да само кроз њу може успјешно извршити мобилизацију свих својих снага за ослобођење земље и помоћи своју власт у обнови домовине. Захваљујући на примљеним поздравима, Извршни одбор је увјерен да ће све организације НОФ- а још више појачати и проширити свој рад на остваривању тих великих задатака.

ЗА ИЗВРШНИ ОДБОР Секретар,

Претсједник,

Ђуро Пуцар-Стари

Др. В. Кецмановић

Рад на организовању НОФ -а у Херцеговини Ослобођењем скоро цијеле Херцеговине створене су широке могућности за рад НОФ - а и његовог организационог учвршћења у новоослобођеним крајевима. Данас родољубиви народ Херцеговине изграђује своју народку власт, обнавља привреду и мобилише све снаге за што брже уништење преосталих окупаторских снага и биједних остатака његових слугу. Политика окупатора и домаћих издајника , усташа и четника, била је и у Херцеговини срачуната на то да крвно завади Србе , муслимаке и , Хрвате , да се међусобно истребљују и да никада не крену путем јединства и братства. Те своје паклене плакове једнако упорно спроводили су великосрпски шовинисти, организатори четништва, као и муслимански реакционари и усташко-мачековски издајници . Али народ Херцеговине кренуо је другим путем. Он је створио своје бригаде у којима се боре збратимљени Срби, муслимани и Хрвати. Данас, кроз изградњу НОФ - а, народ Херцеговине учвршћује те своје велике тековине , јединство својих редова и братство наших народа. Бројне врло успјеле конференције и народни зборови на којима је народ упознат са циљевима НОФ - а и потребама његовог организационог и политичког учвршћења, показали су са коликим интересом и одобравањем народ Херцеговине прихвата стварање НОФ - а. Данас је у јужној и већем дијелу сјеверне Херцеговине добрим дијелом завршена основна организација НОФ- а. У западној Херцеговини створен је иницијативни одбор НОФ - а, који у том крају спроводи организовање НОФ - а. Организовањем НОФ- а и сврставањем народа Херцеговине у своју јединствену политичку организацију задаки су тешки ударци непријатељима народног јединства и разним политичким шпекулантима. Велико српски шовинисти неће моћи више распиривати шовинистичку мржњу у редовима српског народа у Херцеговини, неће више моћи реакционари из муслиманских редова трговати основним интересима муслимана.

127

Хрватски народ у Херцеговини увиђа колико му је несреће нанио издајник Павелић . Данашњи покушаји Мачекових агената да задрже сврставање хрватског народа у народно - ослободилачки покрет , под паролама стварања „ војске мира “, „ зеленог кадра “ и другим лажима , пропали су, јер народ увиђа да је то пут најцрњих издајника хрватског народа, пут служења туђину и непријатељима слободе и хрватског и свих наших народа. Најбољи синови западне Херцеговине нашли су се у редовима НОФ- а, и њиховим ће путем кренути већина народа тога краја.

Среска конференција НОФ-а у Билећу 17 децембра одржана је у Билећу среска конференција НОФ- а за избор Среског одбора НОФ - а за Билеће. Конференцији је присуствовао велики број делегата из цијелог среза. Послије отварања конференције присутне је поздравио, у име ЗАВНОБИХ- а, пуковник Угљеша Даниловић . Послије њега говорио је секретар Извршног одбора НОФ- а за Херцеговину, друг Радован Папић . Након одржаних реферата о политичкој ситуацији и организацији НОФ-а и врло живе и успјеле дискусије изабран је Срески одбор НОФ-а. Са конференције су послани поздрави маршалу Титу , ЗАВНОБИХ- у, Извршном одбору НОФ- а за Босну и Херцеговину , Обласном одбору НОФ- а за Херцеговину и XXIX Ударној дивизији .

Kulturna

kronika

LISTOVI NAŠIH VOJNIH JEDINICA JURIŠ (list I bataljona VIII KNOU brigade, broj 4 , decembar 1944) . Ovaj broj donosi dosta živo pisanih crtica iz borbe. Ističe se mobilizatorski članak D. Grbića Takmičenje u našem bataljonu«. Zaostaje rubrika Iz nauke«. U njoj treba da se pojavljuju kratki i stvarni članci sa utvrđeno tačnim podacima . Tehničkom opremom list djeluje pristojno.

UDARNIK (list I bataljona XI KNOU brigade, broj 1, novembar 1944) . Prvi broj ovoga lista, skroman opremom, svojim sadržajem zrači snagom istinski kulturnog pionirstva. Medu prilezima u prozi i u stihu ističu se članak Mirka Bašića o čuvenom narodnom junaku Josipu Mažaru- Šoši i uspjela novinarska reportaža Miloša Mastela : " Na veliki praznik «.

128

POBJEDNIK (list IV bataljona VIII KNOU brigade, broj 3. novembar 1944) . Pozdravljamo napore uredništva i saradnika ovoga lista, koji je iz nekih razloga bio prestao izlaziti. Pridružujemo se apelu Kulturno-prosvjetnog odbora IV Bataljona. Ovaj broj je dobro uređen. Raznolikošću priloga djeluje živo, mobilizatorski . Među prilozima najbolji su pismeno data crtica iz borbe » Mitraljezac naprijed od Stojana Mutića i članak »Bratstvo i jedinstvo slavenskih naroda« od Salema Jasike . List je tehnički dobro opremljen.

DEVETNAESTA (list XIX S. B. brigade, broj 3, novembar 1944) . Ovaj broj donosi nekoliko aktuelnih članaka (kao »7 novembar 1917« od uredništva i »Našoj omladini « od Hilmije Tokmanovića) , crtica iz borbe i pjesama (najbolja » Crvenoj armiji « od Nenada Prolića) . Medu proznim sastavima valja istaći u ovom broju »Na smjeni « od Marka Bilića. Preporučujemo uredništvu da uvede rubriku »Iz nauke . List je dobro uređen i tehnički opremljen.

RANJENIK (list bolnice IV Divizije , broj 1 ) . Osim članaka u kojima se tretiraju sanitetsko-higijenska pitanja, ovaj list donosi uspjelu reportažu »I još jedan četnički zločin> Mali bombaš od Ramiza Korjenića, kratke vijesti iz života bolnice i interesantnu rubriku, u kojoj se ispravljaju nakaradno izgovarani strani, pretežno naučni termini. Sa budnim interesovanjem očekujemo naredne brojeve ovog lista.

ARTILJERAC (list I artiljerijske grupe V Korpusa, broj 2, 1944) . Ovaj broj među ostalim donosi na prvom mjestu čuveni članak Ilje Erenburga Na borbenoj liniji « , » Sjećanje na druga komesara Mitra Mrdu«, od anonimnog pisca, nekoliko pjesama i stručnih članaka i najzad članak »Život i kulturni rad u našoj grupi« < , iz kojega se vidi da su divizioni priredivali kulturne priredbe, da horovi i diletantske grupe marljivo vježbaju, da borci svako jutro vrše gimnastičke vježbe, da analfabetski i plesni tečajevi pokazuju vidne uspjehe i da se u stručnim tečajevima za oficire i podoficire radi na usavršavanju stručnog znanja.

Ovaj broj je znatno bolji od prvoga.

9 — Архив КП БиХ

USPJESI PROSVJETE BOSANSKE KRAJINE

Na teritoriji Bosanske Krajine bilo je za vrijeme predratne Jugoslavije 520 narodnih škola. U toku narodno-oslobodilačke borbe uništeno je ili teže oštećeno 380 škola. Dobar dio ostalih zgrada je djelimično oštećen, pa će poslije izvršenog popravka biti osposobljen za rad. U toku trogodišnje narodno-oslobodilačke borbe odnovljena je do danas 131 škola sa 170 cdjeljenja, koje pohađa oko 5.000 djece. Na oslobodenoj teritoriji radi 235 učitelja. 190 učitelja radi na školama, a ostali su zaposleni kao prosvjetni referenti ili vode razne tečajeve. U isto vrijeme održano je 11 kurseva za rukovodioce analfabetskih tečajeva. Na tim tečajevima osposobljeno je 308 rukovodilaca. Pod nadzorom učitelja oni su do danas održali 219 analfabetskih tečajeva , na kojima je naučilo čitati i pisati 7.057 odraslih nepismenih. U toku narodno- oslobodilačke borbe, u školama i tečajevima naučilo je čitati i pisati 12.500 djece. Na oslobođenoj teritoriji održana su pod nadzorom Oblasnog NO odbora 2 učiteljska kursa, na kojima su osposobljeni 82 omladinca i omladinke za učitelje . Od 1 -XII- 1944 počela su sa radom još dva učiteljska kursa sa 73 kursista. Oblasni NO odbor za Bosansku Krajinu izradio je dosada nove nastavne programe za narodne škole, za rukovodioce analfabetskih tečajeva kao i za analfabetske tečajeve . Po tim programima danas rade škole i tečajevi. Isto tako izrađeni su i nastavni programi za učiteljske kurseve i za viši i niži gimnazijski tečaj . Ovim tečajevima biće omogućeno omladini da postigne ono što je uslijed ratnih prilika izgubila na školovanju. Oblasni odbor izradio je čitanku za narodne škole, koja je u štampi. Pored toga izrađena je brošura » Za našu djecu « . Ova brošura sadrži veći dio materijala za djecu , stvorenog u toku borbe, i razaslana je svim školama i tečajevima. Rad na kulturnom podizanju naroda Bosanske Krajine pokazuje također dobre rezultate. Na terenu Bosanske Krajine radi 5 okružnih i jedna oblasna kulturna ekipa. Osim toga, svaki oslobođeni grad ima svoju kulturnu ekipu . U gradovima postoje kulturni domovi , narodne čitaonice i knjižnice. U kulturnim domovima održan je do danas veliki broj kulturnih priredaba i predavanja. Tu su također i sjedišta sreskih i gradsknh kulturnih odbora koji rukovode kulturnim radom na terenu. Velika pažnja posvećuje se kulturnom radu na selu, ali se osjeća veliki nedostatak stručnog osoblja i rukovodioca.

130

IZ JEDNOG DNEVNIKA Živinice, 9 novembra 1944. Bez sumnje je teško pisati pri svjetlu koje daje ova sveta vatra sa ognjišta, u kući – ako se kućom može nazvati ova čađava spilja u kojoj provodi svoj život Marko Hrvaćanin u Živinicama, na žalost, ne u onim Živinicama kod Tuzle, nego ovim ovdje . izmedu Koter-Varoša i Skender- Vakufa. Čovjek mora svakog časa prekinuti nit misli, zaustaviti, presjeći koncepciju, pa nabaciti koje drvo, pomaknuti žar, ožegom krenuti glavnju, da bi dobio još malo svjetla, da bi rasplamsao još koju rečenicu, još koje slovo. Teško je držati papir pred samim nosom i služiti se očima suznim od dima. Teško je otkidati časove dragocjenog sna, teško je bdjeti dok drugi spavaju. Teško je, ali drugog izlaza nema. druge bolje mogućnosti ovdje nema, ako čovjek hoće da vodi svoj dnevnik, da piše raport svome štabu , ili pak, ako piše iz nekog unutranjeg poriva ili nužde za pisanjem. Jer nam za pisanje preostaje samo noć. Dan je naime određen za borbu. Tako je to bilo kod Doboja . u Lepenici, Matuzićima, Kraševu i Šijama, tako je to bilo kod Šehera i kod Teslića, a tako je pogotovo ovdje, u Živinicama. I ovdje se još više dnevnik piše mitraljezom, raport je borba pištoljem, a unutrašnja potreba za pisanjem ovdje se usred dana pretvara u potrebu za jurišanje, u talenat za gađanje. Ako pak slučajno ostane koji dan bez borbe, onda je to sigurno poslije kakvog teškog, obligatno kišnog pokreta, poslije kakvog uspješno završenog zadatka, onda je to sigurno bilo svečano »ho-ruk« opijelo na kojoj od još preostalih ustaških komunikacija. A u tom, kažem , rijetkom slučaju ima bezbroj drugih neodgodivo važnih pitanja da se riješi (minimalan odmor, čišćenje , konferencija, sastanak i dr. ) , da za pisanje preostaje jedino noć . Tako je to u našem bataljonu uvijek, iz dana u dan, iz noći u noć. Zato i nije bez razloga naš bataljon nazvan prvim . Prvim ne samo po uobičajenom redu, po imenu, nego i stvarno prvim. Jer zadaci koji su se pred naš bataljon stavljali i koji su redovito s uspjehom izvršavani uvijek su bili od velike opće važnosti. Bilo da se kod Doboja u višednevnim žilavim borbama odbrani prilaz neprijatelju na oslobodeni teritorij , bilo da se u borbi protiv četničkih bandi osiguravaju najvažniji središnji položaji . bilo da su u pitanju napadi na komunikacije, — u izvršavanju svih tih neobično važnih zadataka na uspješan način sudjeluje i prednjači naš bataljon. Radi toga je i stekao tako zavidan ugled . kojim se naši borci opravdano ponose . Taj ugled nije reklamna karaktera, on je iznad svega zaslužen borbenošću i odanošću našil boraca, koje predvodi iskusno i neustrašivo rukovodstvo . 9*

Архив КП БиХ

Eto i danas, ovdje, u Živinicama, u borbi sa brojno nadmoćnim snagama četničkih banda i ustaške milicije, naš je bataljon u punoj mjeri opravdao taj svoj ugled. Evo kako : dvije takozvane »brigade« podivljalih četnika , prolazeći iz Javorana i Boljanića, pomagane sa oko 150 milicionera iz Sokoline i Banje i topovskom vatrom iz Kotor- Varoša , krenule su preko Raljića u namjeri da zauzmu Sk. Vakuf i razbiju Banjalučki odred. Naš bataljon poveo je borbu, u kojoj su učestvovale sve jedinice, pa i komore, u punoj i jedinstvenoj međusobnoj saradnji. U trenutku kada je glavnina neprijateljske kolone prošla kroz Raljiće, otvorila je naša III četa na nju žestoku vatru i razbila je u dva dijela koji su kasnije zasebno nastavili borbu, i to veći dio sa I i III četom, a manji sa drugom četom. U tim borbama koje su potrajale do uveče, neprijateljske su snage konačno potučene i rastjerane prema svojim polaznim bazama, sa vidlji vim znacima gubitaka, naročito u ranjenim . Naših gubitaka nije bilo, iako se borba djelomično vodila iz neposredne blizine. Naši su borci pokazali tom prilikom zavidan stepen odvažnosti i borbenosti. U tom su se pogledu mogli ugledati na svoje rukovodicce . koji su i sa zaštopanim pištoljima jurišali na neprijatelja u neposrednoj blizini. U mrak, nakon završene borbe vratio se naš bataljon veseo u žalosne uslove života, u selo Živinice . Živahna prepričavanja kraj vatre zamijenila su, eto , olovke pred očima suznim od dima . Pišu se dnevnici, raporti štabu, reportaže. Mračno je i tijesno u Živinicama. Sasvim je opravdano ime ovom selu, jer je tu život bliži životu životinjskom nego ljudskom . Eto i ovdje, pod ovim uslovima, u ovoj mračnoj rupi odrezanoj od cijelog svijeta, u koju bi se sigurno bio preselio, da je znao za nju , onaj grčki filozof koji je živio u buretu, gdje žene kupaju djecu mlakom vodom iz vlastitih usta, gdje je pojam, recimo, jednog kalodonta tako stran kao pojam lifta u centralnoj Africi , eto , i ovdje naš bataljon bere uspjehe . Naši neće svakako na njima zaspati. Oni će ovdje, boreći se , kroz perspektivu ovakvog življenja, protiv svojih vlastitih slabosti , još žešće nastaviti borbu protiv mračniaka koji su u svom interesu ovakve ljudožderske uslove omogućili i sazdali i koji hoće da ih zadrže, da ih odbrane. Oni će je nastaviti da bi i Marko Hrvaćanin i ostali mogli izaći iz svojih čadavih spilja, da i oni konačno prožive ljudski . >>Devetnaesta« List XIX b. Mirko Bilić, delegat III čete I bat.

Opravka školskih zgrada u Beogradu Služitelji beogradskih osnovnih i gradanskih škola uz pomoć učitelja i učiteljica osposobili su za rad 22 školske zgrade. Svakodnevno je radilo 71 lice, a radnih časova bilo je 11.076. (Tanjug)

132

POSLJEDNJE RIJEČI RAJKA VEJINOVIĆA

Rada li se u ovoj našoj borbi novi čovjek ? ... Već nekoliko puta čitam »Zadnji pozdrav umirućeg druga«< , oproštajno pismo Rajka Vejinovića, objavljeno u šapirografisanom listu Petnaeste brigade » Zmijanje govori «. I uvijek osjetim neku svijetlu i široku radost, jer se, evo, rodilo pokoljenje kakvog dosada nismo imali ; a osjetim i to kako mi se u očima kupi suza, jer Rajko Vejinović, po svoj prilici, neće doživjeti našeg velikog ljudsko je to . dana : jest, suza ; oprostite Ko je Rajko Vejinović ? Znam samo njegovu Rujišku, selo od nekoliko čoporaka kuća po glavicama ispod Grmeča. Tu se on rodio, tu je s ostalom seoskom djecom čuvao ovce i goveda, berući ljeti jagode, a u maglenu mokru jesen pekući misirače i udišući sočni dim suhe bujadi koju je, iz zabave, bacao na vatru . Možda je išao u školu, a možda i nije. U Krupoj ili Novom bio je, valjda, svega četiri puta : četvrti put onda kada se pomiješao među roguljaše i u razjarenom osuku uletio u Krupu, u ustaški logor. Željeznicu je izbliza vidio svega jedanput ; izdaleka, doduše, gledao je njen dim kako se diže iz unske doline i , kad je bilo mirno vrijeme, čuo je njen lomot i pisak ; a slušao je svoga djeda kako obnoć, u mlinu, priča o željeznici : » Gledam ja odozgo : a ona pusti dim. pisnu, pa zamota za okuku ko oči ! Ima ona : ali nju nije dobro ni gledati, a kamoli u nju sjedati ! « I zaboravio bi Rajko i čitati ako je u školu išao —, tukao bi se uz godove oko cura, oženio bi se, kupus u kacu dijete u bešiku, brigu bi brižio, polako bi sijedio, dok se, najednom, neprimjetno ne bi prelomio u troje, kao i njegov stari djed ... Ko će znati , možda bi bilo i gore ... A evo danas, umirući, Rajko piše svojim drugovima. Je li moguće da to piše on? Očito, ničija ne može biti nego samo njegova, ova rečenica :

>> Stvar je ta da se ne pozdravljam usmeno nego pismeno, ali lično svoje mišljenje iznosim , kao što pišem svojom rukom, koja nije u stanju da piše kao što je pisala ... « To , dakle, piše » lično « on . Jednostavnost njegove duše i jezika, u vreloj težnji za usponom, nespretno, ali samosvjesno pretvara težnju u » težište « , — probija se kroz izraze što ih je srela u našoj štampi . Rajko piše svojim drugovima kako je >> prilikom jednog momenta 22-VIII ove godine, ... dobio ranu na osnovu koje nemože preboljeti « i kako je >>njegovo težište da se posljednji put pozdravi sa drugovima sa kojima je dijelio i dobro i zlo ... « Zamislite se malo : Rajko, na samrti, ne piše jednom drugu . najbližem svome drugu, ni voljenoj djevojci, ni komšijama u Rujiškoj, nego on piše svim svojim drugovima, koje >>sanja čim zažmiri, i tako mu se čini da uvijek vodi šalu s njima, kao ranije«.

132

On se, na rastanku sa životom, sjeća svih drugova i (slušajte ga dalje) »preporučujem mojim drugovima da prepišu svojom sigurnom rukom ovo moje pismo i upute ga drugovima s kojima sam zajedno položio zakletvu da ću biti vjeran i da neću ništa žaliti od sebe, pa ni samog života, jer mi je jasno za koga ga polažem, ne ja, već hiljade naših boraca ...>Braćo Hrvati ! Idite i koljite sve Srbe ! Najprije zakoljite moju sestru, koja je udata za Srbina, a onda sve Srbe od reda. Kad ovaj posao završite, dođite meni u crkvu pa ću vas ispovijediti i pričestiti , onda će vam svi grijesi biti oprošteni « - govorio je sa propovjedaonice crkve u Gorici kod Livna fra Dr. Srećko -Perišić. »Sine , idi, još nisi svoj posao završio ! « govorio je fra Emanuel Rajić u Bugojnu izvjesnom koljaču , koji je poslije jednog izvršenog pokolja onako krvav bio došao na ispovijed. Ovih i ovakvih dušobrižničkih « poziva , koji su rađali masovnim pokoljima nevinih srpskih žrtava, muškaraca, žena i djece, nije malen broj . Nije, šta više, malen broj povampirenih dušobrižnika«, koji su takve masovne pokolje neposredno organizovali i u njima čak lično učestvovali . O tim jezivim pokoljima knjige će se pisati. O pokolju u okolini Sanskog Mosta, koji je organizovao fra Luka Tešić iz Sasina, o pokolju u okolini Kupresa i paljenju Donjeg Malovana (izgorjelo 105 žena i djece) , u kojem je učestvovao pop Radoš iz Zlosela, o pokolju u srezu čapljinskom , koji je organizovao don Ilija Tomas iz Čapljine, o pokolju u srezu stolačkom, koji je organizovao zloglasni fra Bakula, o pokolju u Šargovcu, Rakovcu i Motikama, u kojem je učestvovao fra Vjekoslav Filipović. Iz obilja dokumenata o ovim pokoljima donosimo ovom prilikom dijelove zaplijenjenog izvještaja velikog župana iz Banja Luke Alemana pod V. t. broj 11-42 od 11 -II- 1942: >>Dana 7 veljače t. g. u 4 sata izjutra oko 10 ustaša iste bojne zaposjelo je rudnik Rakovac kod Banja Luke. Par radnika grko - istočnjaka , koji su spavali u radničkoj prozivaonici,

250

odmah su ubili. Pošto je oko 8 sati pridošlo još oko 50 ustaša, sačekali su radnike druge smjene, legitimirali iste, odvojivši grko-istočnjake od ostalih . Zatim su grko- istočnjacima vezali ruke odostrag na leđima, odveli ih u neposrednu blizinu rudnika i obarali ih udarcima tupog oruđa u potiljak. Pošto su ih oborili, dotukli su ih udarcima krampa. Tako su postupili i sa radnicima treće smjene, kada su isti izlazili iz jame. Ubili su 37 od 68 grko- istočnjaka zaposlenih u rudniku . Ostatak je vjerovatno stradao pri niže opisanom pokolju u selu Motike , Šargovac i Drakulić ili pobjegao. Završivši klanje u Rakovcu, nastavila je ista satnija pod vodstvom nadporučnika Mišlova Josipa, a u pratnji fra Vjekoslava Filipovića, župnika iz Petričevca kod Banja Luke, klanje grko-istočnjaka u Drakuliću kod Banja Luke. Tu bi prikupili stanovnike iz više kuća, iznoseći malu djecu u naramku, te bi ih u gomilu sakupljene klali sjekirama i udarcima krampova. Na taj način je poklano 1500 osoba. Pokolj je izvršen i u selu Šargovcu kod Drakulića. Pri povratku u grad, izvršile su iste ustaše pokolj u selu Motikama, gdje je pobijeno oko 70 porodica sa oko 715 članova. Ukupan broj žrtava izvršenih pokolja iznosi oko 2300 osoba. Grko - istočnjaci u selima u kojima je pokolj izvršen bili su potpuno lojalni i mirni građani. Kako su ista sela opkoljena selima sa hrvatskim življem, to nisu ni bila u mogućnosti da stupe u makakav dodir sa pobunjenicima. Stoga otpada mogućnost sumnje makakve akcije ilegalne ili pobunjeničke od strane pobijenih, kako to zapovjedničtvo ustaške bojne navodi kao motivaciju za svoj opisani postupak. Ovakav postupak izazvao je ogromno uzbuđenje i negodovanje u svim slojevima građanstva bez razlike vjere, koji najtežim riječima osuđuju pokolj nad nevinim stanovništvom, bojeći se podjedno kako odmazde, tako i daljeg nedozvoljenog postupka ustaša. « < Ne shvatajući ciljeve talijanskih i njemačkih okupatora i njihovih ustaških slugetanja, autor citiranog teksta morao je, dakako, otstupili. Pored ostalog, u ovom tekstu naročito se ističe priznanje da su toliki Srbi pali kao nevine žrtve ustaških zlikovaca (kao što je to slučaj sa desetinama hiljada poklanih Srba u Bosni i Hercegovini ) i da je to izazvalo »ogromno uzbuđenje i negodovanje u svim slojevima građanstva bez razlike vjere« (što znači i Hrvata) . Bio je, dakle, u Banja Luci (kao i u ostalim dijelovima Bosne i Hercegovine) znatan broj Hrvata, koji su osuđivali zvijeri

251

u svećeničkoj halji, razne fra Filipoviće, don Tomase, don Radoše, fra Tešiće, fra Rajiće i don Periće, sabraću fra Krune Brkića, tajnika banjalučkog biskupa, župnika Dr. Nikole Bilogrivića i njegova kapelana Zvonka Brekala, poznatih savjetnika zloglasnog zlikovca Dr. Viktora Gutića pri donošenju odluka o zvjerskom klanju pravoslavnih svećenika i ostalog srpskog naroda. Ali što je učinila pastva, nijesu smatrali za potrebno da učine pastiri. Nigdje i nikada u toku ovih triju i po godina strašnog robovanja naših naroda okupatoru i njegovim ustaškim, četničkim i handžarskim dželatima crkvene vlasti nijesu se ogradile od vrlo velikog dijela katoličkog klera u Bosni i Hercegovini , koji se protiv najosnovnijih interesa svoje pastve stavio svom svojom dušom u službu okupatoru. One se nijesu ogradile ni od onog dijela katoličkog klera, koji je kroz franjevačku gimnaziju na Širokom Brijegu i isusovačku gimnaziju u Travniku cijele generacije hrvatske omladine zadahnjivao duhom vjerske i nacionalne zasukanosti i netrpeljivosti, duhom mračnjaštva i pogromaštva u oblasti kulture. Cijeli niz sadanjih ustaških glavešina u Zagrebu, Jasenovcu i Staroj Gradiški izišao je iz tih škola. Nož koji je klao desetine hiljada nevinih srpskih žrtava, rodoljubivih muslimana i Hrvata koji su -sve davali od sebe da spasu čast hrvatskog naroda isti je onaj koji je još godine 1938 zaplotnjački sijevnuo u ruci fratarskog gojenca studenta (sada, zaslugom tog noža, univerzitetskog profesora u Zagrebu) Nevjestića, da bi u zagrebačkom Studentskom domu prekratio život naprednom hrvatskom omladincu Krsti Ljubičiću , koji se još tada borio protiv onoga što je došlo godine 1941. Taj nož oštrio je decenijama vrlo veliki dio isusovaca i svjetovnog svećenstva sa zloglasnim mračnjacima i srbožderima nadbiskupima Štadlerom i Šarićem na čelu . Posljednja dva decenija u tom poslu za njima nije zaostajao ni znatan dio bosansko-hercegovačkih fratara, koji su, inače, dotle bili nosioci izvjesnih , makar i skromnih, demokratskih tradicija. Crkvene vlasti nijesu se ogradile od onih svećenika koji su samostane u Šćitu , Širokom Brijegu i Livnu pretvarali u arsenale fizičkog i duhovnog oružja ustaštva i hitlerizma : iz njih su hrvatska sela preplavljivana otrovom ustaške i hitlerovske literature, iz njih su ustaški i njemački topovi i mitraljezi rigali smrtonosnu vatru na naše borce, koji su ginuli za slobodu, bratstvo i jedinstvo svih naših naroda. One se nijesu cgradile ni od cijelog niza ustaških i gestapovskih agenata i špijuna u svećeničkoj halji, koji su kasnije od naših vlasti morali biti povučeni na odgovornost. Nekima od njih čak crkvena štampa donosi uzbudljive nekrologe sa fotografijama, veličajući ih kao mučenike za vjeru i hrvatski narod. Mi, Hrvati Bosne i Hercegovine, nećemo to nipošto zaboraviti. A dotle ćemo se sve čvršće zbijati u redove narodno-oslobodilačke

borbe, dajući sve od sebe da u svetoj mržnji prema njemačkim okupatorima i njihovim otvorenim i zamaskiranim pomagačima u

252

zemlji ne zaostaneme za svojom braćom Srbima i muslimanima. Smrt svim ustaškim koljačima , jamarima i pljačkašima ! Smrt gestapovskim agentima i izdajicama hrvatskog naroda ! Nikola Miličević

MOSTAR JE OSLOBOĐEN

Jedinice II i VIII Korpusa NOVJ, poslije višednevnih teških i krvavih bojeva, oslobodile su Nevesinje i glavni grad Hercegovine Mostar. Prije zauzeća Mostara likvidirana su sva neprijateljska uporišta oko Mostara zajedno sa zloglasnim ustaškim uporištem širokim Brijegom. * U borbama koje su naše jedinice vodile za Široki Brijeg, najjače ustaško uporište u Hercegovini i glavno neprijateljsko uporište za odbranu Mostara, zaplijenjeno je osim velikih količina razne vojničke spreme i materijala 6 topova, 5 protivkolaca , 22 motorna vozila, 800 pušaka, 20 strojnica, 72 puškomitraljeza, 8 tromblona i dvije radio stanice. Ubijeno je 1.189 a zarobljeno 480 Nijemaca i ustaša. * Prema dosada prikupljenim podacima u borbama za oslobođenje Mostara neprijateljski gubici iznose 5.120 poginulih i 1.730 zarobljenih. Zaplijenjeno je 6 tenkova, 80 topova, 52 teška mitraljeza, 63 automata, 3.250 pušaka, 19 radio-stanica, 46 kamiona, 36 motornih vozila, 70 telefona i telefonskih centrala, 540 konja, više magacina municije , hrane i ostalog ratnog materijala. Uništena su tri tenka i 15 kamiona. Neprijatelj nije imao vremena da uništi mostove na Neretvi, električnu centralu i željeznički vozni park, pa su svi ovi objekti neoštećeni pali u ruke naših boraca. * Mostar, slobodoljubivi i mučenički grad, koji je gotovo četiri godine stenjao pod fašističkim jarmom i nad čijim su građanstvom izvršeni toliki zločini , dočekao je svoje oslobodioce sa ogromnim oduševljenjem . Narod Mostara u neprekidnim manifestacijama izražava svoje veliko oduševljenje i privrženost našem narodnooslobodilačkom pokretu. I staro i mlado nalazi se na ulicama. Ulice, domovi i javne zgrade okićeni su zastavama, ćilimima i cvijećem. Odmah po oslobođenju nezapamćenim manifestacijama narod je izrazio svoju zahvalnost jedinicama VIII Korpusa i 29 Hercegovačke divizije, maršalu Titu, narodno- oslobodilačkoj vojsci , AVNOJ-u i ZAVNOBIH-u . Održan je defile trupa jedinica VIII Korpusa, kojom prilikom se ponovno izrazila ogromna ljubav naroda Mostara prema našoj vojsci, tako da će ovi dani ostati nezaboravni u srcima rodoljubivih Mostaraca.

253

OBLASNOM NARODNO-OSLOBODILAČKOM ODBORU ZA HERCEGOVINU

Naša slavna i hrabra vojska otvorila je svojim grudima kapije našeg slavnog i mučeničkog Mostara. Do tog velikog i svjetlog dana mnogo je krvi proliveno i mnogo mučeništva podneseno, a to i nas i vas više svega i iznad svega obvezuje, da uložimo sve svoje snage umne, moralne i fizičke da očuvamo slobodu i osiguramo sreću našim budućim pokoljenjima . Neka vam je sretno ! Živjeli ! Dr. Kecmanović , Avdo Humo , Dr. Grgurić, Duro Pucar- Stari, Hasan Brkić ŠTABU XXIX DIVIZIJE I ŠTABU VIII KORPUSA Na vašu vijest o oslobođenjù Mostara i Nevesinja pozdravljamo vas srdačno i drugarski . Neka je vječna slava i hvala svim borcima, komandantima i komesarima naše junačke vojske koji svojim herojskim mišicama ruše kapije tamnica i mučilišta u našoj otadžbini, tradicionalnoj majci mučenika i heroja. Neka se iz temelja razore stare tamnice mraka i u našoj zemlji i u srcima naših naroda. Kozara, Grmeč i Majevica dočekaće braću sa obala Neretve, Jadrana i crnogorskih brda, da u zajedničkom pokliču sruše posljednju kulu dušmansku i oslobode Sarajevo . S krvlju dušmana očistićemo svoju zemlju, a svetom i junačkom krvlju Bosanaca i Hercegovaca, slobodoljubivih Srba, Muslimana i Hrvata, biće cementirali temelji prvom našem zajedničkem hramu slobode. Živjeli ! Dr. Kecmanović , Avdo Humo , Dr. Grgurić, Duro Pucar- Stari, Hasan Brkić

КРИМСКА

КОНФЕРЕНЦИЈА

Одлуке које су донесене на састанку маршала Стаљина, премијера Черчила и претсједника Рузвелта на Криму налазе се данас у центру пажње свјетске јавности . Сви слободољубиви народи свијета у Кримским одлукама виде сјајну побједу савеза демократских држава који је спасао свијет од барбарског хитлеризма. Састанак на Криму, одржан у часу када данашњи ратни сукоб улази у своју завршну фазу , има недогледан историјски значај , како у питању непосредне борбе против фашистичке Њемачке , тако и у погледу организације мира и међународне безбједности послије рата. Прошло је 14 мјесеци од Техеранске конференције. Сјајне војничке побједе и складно дјеловање оружаних снага великих демократских држава у рату против Њемачке показали су цијелом свијету како су биле без основа све каде које су гајили непријатељи слободе и демократије рачунајући на могућност неспоразума између великих Савезника у основним питањима данашњег рата . Развој међусавезничких од-

254

носа послије Техеранске конференције није се развијао само линијом учвршћења , него је у том периоду дошло до проширења фронта уједињених и слободољубивих народа . Захваљујући чврстини и јединству антихитлеровске коалиције , Њемачка се данас нашла потпуно изолирана . Кримска конференција, у овој етапи рата, израдила је општи план за комбиковану акцију свих савезничких снага против Њемачке — ca истока, сјевера, запада и југа . Сви покушаји њемачких властодржаца и генерала остаће безуспјешни у настојању да одгоде час војничког и политичког слома III Рајха. За Њемачку је наступио дванаести час. Одлуке тројице руководилаца великих демократских држава не садржавају у себи само јединство савезничке ратне стратегије која данас иде за тим да што прије уништи Њемачку, већ изражавју и јединствено схватање у погледу њеног војничког и политичког разоружања , стварајући тиме потребне услове који ће спријечити њемачки милитаризам да поново прибјегне новим агресијама на слободу и независност слободољубивих народа . Мирољубиви народи Европе примили су са неизмјерним одушевљењем савезкичке одлуке на Криму у погледу судбине Њемачке. У рату који је повела и бацила свијет у незапамћена страдања, Њемачка ће доживјети не само војнички него и морално - политички пораз. На бази њене безусловне предаје , што претставља основни услов будућег мира, велике савезничке државе споразумјеле су се да уҡиште њемачку војну силу, њено наоружање и њемачки генералштаб . Ратна индустрија Њемачке и њена економика неће остати и даље у рукама њемачке икдустријске аристокрације и банкократа, грофова и барона , који претстављају друштвено - економску снагу њемачке агресије и авантуру њемачких реакционарних генерала. Савезници су солидарни у предузимању свих мјера које ће спријечити да се понови 1918 , која је омогућила да њемачки империјалисти несметано припреме нови рат против мирољубивих нација. Хитлеровска држава и нацистичка партија, која чини кичму њемачког државног апарата , биће уништени . Нацистичка држава и партија претстављају оружје у рукама најзлочиначкијих империјалиста међу свим империјалистима свијета. Они су у овоме рату поставили себи као циљ остварење свјетског господства и политичке хегемоније Великог Њемачког Рајха . Нису само Совјетски Савез и мирољубиви народи Европе били начисто с тим да једино потпуно уништење хитлеризма претставља основни услов слободе и мира, већ су ту чињеницу спознали и народи Велике Британије и Америке. Његово уништење калажу животни интереси Велике Британије и Америке. Маљ кримских одлука неће ударити по глави само њемачке власто

дршце него ће се сручити и на главе свих непријатеља мира, демокрације и прогреса, који су вјеровали да велики Савезници неће наћи основу за складно рјешење питања војно- економског разоружања хитлеровске Њемачке и морално - политичког уништења нацистичке идеологије. које су на својим леђима, на челу УједињеТри велике државе них народа понијеле највећи терет рата против фашистичке Њемачке одлучиле су да и послије рата дјелују у духу слоге и пуног међусобног 255

разумијевања. Декларација, издана по завршетку конференције , недвосмислено показује да је међу Савезницима остварена пука сагласност не само у питањима војних операција него и у погледу најсложенијих политичких питања. Обезбјеђење мира и међународне безбједности постављено је на такву основу која ствара чврсто увјерење да ће свака нападачка сила наићи на отпор Уједињених народа. Заснивајући организацију мира на принципима Атлантске повеље и изражавајући спремност за обезбјеђење економских и политичких услова за његово одржање, Кримска конференција снажно је потврдила да енглеско- совјетскоамерички војни савез није обичан војни савез који би имао примјера у ракијим ратовима. Носећи обиљежја данашњег ослободилачког рата, у којем учествују сви слободољубиви народи и све демократске снаге свијета у борби за одбрану својих демократских и националних права које је фашистички империјализам у највећој мјери угрозио, антихитлеровска коалиција , послије кримских одлука, постигла је такав степен у конкретизацији сарадње између три велике савезничке државе да ће остати безуспјешни сви покушаји реакционарне господе, заслијепљене од реакционарног мрачњаштва , да се супротставе данашњем свјетско- историјском збивању, кому је ова коалиција дала свој печат. И наше реакциокарне клике у земљи и ван ње живјеле су у трулим илузијама да ће доћи до неспоразума међу Савезницима и из дна душе прижељкивале су, на бази тих комбинација, сукоб између Народноослободилачке војске и западних савезника. Ако их нису научили досадашњи догађаји у овоме рату, тешко ће моћи да, поред све своје заслепљености, не виде да послије кримског састанка не остаје ни камен на камену од њихове издајничке и протународне политике . Савезничке вође дале су моралну и политичку подршку споразуму Тито— Шубашић. С тиме су дефинитивно пропали покушаји профашистичких издајничких клика у земљи и иностранству да омету његово остварење, како би на тај начин скренули развој Југославије с мирног пута. Споразум ће бити остварен и образоваће се јединствена влада коју ће признати савезничке државе . Тиме се отклањају све препреке које су стајале на путу да се јасно одреди и учврсти међународни положај наше земље. Побједу своје праведне ствари у борби за националну слободу и независност наши народи виде у томе што су савезкичке земље признале АВНОЈ као највиши демократски орган Југославије , у коме су оживотворене основне тековине наше кародно - ослободилачке борбе . Савезници признају и све одлуке АВНОЈ - а до сазива уставотворне скупштине, којој ће оне бити подкесене на одобрење. Тиме су основи и облици уређења Југославије, изграђени на бази одлука АВНОЈ - а, стекли формалну снагу и признање у међународним и међусавезничким односима. Слободно изабрана уставотворна скупштина још скажније ће офирмисати тековине наше борбе и учиниће их трајним основама демократске Федеративне Југославије . Три велике савезничке државе препоручују Југославији да се АВНОЈ, као претставничко тијело , прошири посланицима посљедње скупштине предратне Југославије , који се нису огријешили о интересе народа у његовој борби против окупатора. Није у интересу народноослободилачког покрета да се погрешно схвати ова савезничка сугестија и да се не уочи њен битни садржај . 256

Посљедња скупштина изабрана је на изборима 11 децембра 1938 године. Позната је чињеница да су избори за ову скупштину проведени под суровим надзором Милана Стојадиновића, тако да није , за тадашње прилике , никакво чудо да се у њој нашла већина посланика ЈРЗ. Савезници у својим сугестијама у погледу проширења АВНОЈ -а нису улазили у политичку оцјену питања која би се могла поставити у вези са овом скупштином, него су се , углавном, руководили тиме да се на тај начин оствари легални државоправни континуитет између старе и нове Југославије . Да то питање треба гледати само с те стране , види се по томе што за проширење АВНОЈ- а долазе у обзир само они посланици из раније скупштине који се нису ни под којим видом везали за оку― патора. Тако схваћена ова савезничка сугестија, а једино се може тако и схватити није у супротности са основном политичком линијом народно- ослободилачког покрета , који је од свог почетка ишао за тим да обухвати сваког патриоту без обзира на његово ракије и садашње политичко увјерење , држећи се увијек начела да учешће у покрету обавезује сваког на борбу против окупатора и на чување јединства и братства наших народа највеће тековине наше борбе.

Одржавање државног континуитета уколико не омета најширу мобилизацију и јединство демократских снага у борби за ослобођење земље и за очување извојеваних тековина и у колико његовим носиоцима не буду они људи којима на срцу не леже интереси народноослободилачке борбе наилази на наще разумијевање . Зато народноослободилачки покрет кема никаквог разлога да не прихвати ову савезничку сугестију. Одлуке Кримске конференције схваћене су у нашој земљи као једна од највећих тековина овог рата. Оне ће дати још већег потстрека , снаге и издржљивости кашим народима у борби за уништење непријатеља наше националне слободе ; оне ће још више појачати њихову одлучност у одбрани да очувају велике тековине народно - ослободилачке борбе, које претстављају једину гаранцију да ће Југославија из овога Х. Б. рата изаћи као слободна и независна држава.

Московски радио о проблему Њемачке У једној емисији московског радиа говорило се о проблему Њемачке у свјетлу Кримске декларације. Ту је речено : „ Под контролом побједничких држава њемачки народ ће учити како треба да живи међу другим нацијама. Он ће научити основна правила из живота у миру са другим народима, прије него што му се дозволи да се придружи заједници народа на бази једнаких права. Побједа над хитлеризмом није јефтина, али ће то бити надокнађено дуготрајним миром. Европа ће бити сигурна и биће у стању да посвети више снага за стваралачки рад у интересу свих народа. Нема сумње да ће бити размирица, али неће више бити могућности да се неко некажњено лати пушке у сваком сукобу. “

17 ―― Архив КП БиХ

257

Из Извршног одбора НОФ-а

На сједници Извршног одбора НОФ - а, одржаној 17 фебруара т. г. , расправило се питање става и досадањег рада у народно- ослободилачком покрету Мухамеда Суџуке и установило се слиједеће : Да је Мухамед Суџука у току свог боравка у народно- ослободилачком покрету нспољно непријатељска схватања и да се као члан Извршног одбора НОФ - а и као члан ЗАВНОБИХ - а, користећи ауторитет покрета и свој положај , повезивао са реакционарним и непријатељским елементима, дајући им упуте и моралну подршку у њиховом дјеловању против народно- ослободилачког покрета. Солидаришући се формално са програмом НОФ - а, Мухамед Суџука је избјегавао право и искрено ангажовање у раду, док је, међутим, на другој страни, на све начине настојао, гдје год му се пружила прилика, да на прикривен и подмукао начин окупи око себе назадњачке и нашем покрету непријатељске елеменге и да преко њих узнастоји унијети забуну међу муслиманима, посијати сумњу у њихов равноправан положај у нашој новој државној заједници. Мухамед Суџука је настојао преко тих и таквих елемената да унесе међу муслимане сумњу и неповјерење у искреност и досљедност демократске борбе наших народа и да тиме подрије дух њиховог међусобног братства и слоге. Настојећи, из својих себичних и кликашких интереса, скренути муслимане са јединог спасоносног пута, њиховог пуног и најсвесрднијег учешћа у народно - ослободилачкој борби, Мухамед Суџука је , ослањајући се на такве елементе, настојао сваком приликом да отупи оштрицу борбе против петоколонашких издајничких елемената, па је чак отишао тако далеко , да се повезивао са непријатељем на неослобођеној територији. Због оваквог штетног непријатељског рада по интересе нашег народно- ослободилачког покрета , Извршни одбор НОФ - а донио је једногласно закључак, да се Мухамед Суџука искључи из чланства НОФ -а Извршни одбор НОФ- а Босне и Херцеговине

Обавјештени смо да је Претсједништво ЗАВНОБИХ- а, на једној од својих сједница, искључило Мухамеда Суџуку из чланства ЗАВНОБИХ- а.

ЖАРКО РОДОЉУБЉЕ И ЈУНАШТВО НАРОДА ЗАПАДНЕ И ЦЕНТРАЛНЕ БОСНЕ Огромне су жртве и напори које је дао народ западне и централне Босне за дјело побједе над фашизмом . О томе нарочито увјерљиво говоре резултати кампање за помоћ нашој војсци у 1944 години. Према подацима Економског отсјека Војне области V Корпуса, народ тих крајева дао је у прошлој години за исхрану војске 1,058.462 кг пшенице,

258

8,151.447 кг једећег жита , 2,592.116 кг кромпира и граха , 4,773.502 кг меса, 1,237.848 кг зоби , 35.946 кг масти, 2,949.910 кг сијена и 298.315 кг сламе. У четвртој години тешког и суровог домовинског рата жртве и напори народа западне и централне Босне не само да нису ослабили него су се још више појачали и добили шири и масовнији карактер. То се јасно види из резултата кампање у мјесецу јануару 1945 године . У том мјесецу помоћ коју је дао народ својој војсци за исхрану већа је за 31 вагон од помоћи у мјесецу децембру 1944 године и износи 11 вагона пшенице , 122 вагона осталог жита, 37 вагона граха и кромпира и 31 вагон меса, затим 16 вагона зоби , 70 вагона сијена и 8 вагона сламе. Дакле , укупно 295 вагона. На подручјима та се помоћ кретала овако : Козарско подручје : 24.000 кг пшенице , 327.000 кг осталог жита, 43.000 кг зоби, 69.000 кг граха и кромпира , 30.000 кг меса, 95.000 кг сијена и 26.000 кг сламе. Подгрмечко подручје : 13.300 кг пшенице , 206 кг осталог жита, 24.000 кг зоби, 44.000 кг граха и кромпира , 53.200 кг меса , 24.500 кг сијена и 9.800 кг сламе . Средњобосанско подручје : 44.800 кг пшенице , 222.000 кг осталог жита, 34.300 кг зоби, 44.000 кг граха и кромпира, 24.000 кг меса, 64.400 кг сијена и 6.800 кг сламе. Мркоњићко подручје : 6.500 кг пшенице , 81.100 кг осталог жита, 23.700 кг зоби, 22.800 кг граха и кромпира , 40.400 кг меса , 118.400 кг сијена и 2.000 кг сламе . Јајачко подручје : 23.400 кг пшенице , 224.000 кг осталог жита, 22.000 кг зоби, 137.000 кг граха и кромпира , 191.600 кг меса, 290.000 кг сијена и 32.000 кг сламе. Прозорско подручје : 1.900 кг пшенице , 55.800 кг осталог жита, 7.2000 кг зоби, 18.100 кг граха и кромпира , 13.200 кг меса , 37.100 кг сијена и 2.200 кг сламе . Ливањско подручје : 56.700 кг жита , 9.500 кг зоби, 25.000 кг граха и кромпира, 42,800 кг меса и 49.500 кг сијена. Дрварско подручје : 500 кг пшенице , 54.000 кг осталог жита, 2.700 кг зоби, 13.500 кг граха и кромпира, 18.800 кг меса , 15.300 кг сијена и 1.300 кг сламе. Што се тиче самопријегора и несебичности, ова акција надмашује све досадашње случајеве. Овдје се не ради о вишковима хране којима народ располаже . Таквих вишкова народ ових крајева нема. Да би помогао својој војсци , народ је морао посегнути за редовитом својом годишњом исхраном ; другим ријечима, морао је откинути од својих уста . Дивни су примјери самопријегора народа Босанске Крајине подгрмечког и козарског округа, који су, и поред нечувених страдања и жртава, када се ради о помоћи војсци, увијек међу првима . Колика је љубав народа дрварског округа према нашој војсци, најбоље се види из чињенице да многи од 5 кг купљеног жита одвајају одмах 1 кг за своју војску. За овим великим напорима ништа не заостају акције народа ових крајева на фронту рада . У савлађивању тих послова народ испољава нечувену издржљивост, самопријегор и јунаштво. То се нарочито испо-

17* -- Архив КП БиХ

259

Било у борби са потешкоћама које је донијела са собом овогодишња оштра зима. Она је са снијежним вијавицама и сметовима поставила пред наше народне власти и народ нове, врло тешке задатке . Требало је прокрчити цесте и пруге затрпане снијежним насипима високим скоро два метра и успоставити саобраћај да би се пружило све потребно фронту и снабдјели градови и насеља храном и огрјевом. Задатак је био врло тежак. Њега би тешко савладао и искусан, добро организован државни апарат, који располаже са моћним техничким средствима . Наш државни апарат не располаже готово никаквим техничким средствима. али он располаже непресушним врелом свих сигурних успјеха. Уз њега lје сав народ - омладина , жене и старци, прожети свијешћу да сваки напор данас значи корак ближе побједи и сретној будућности. Стога су v тој акцији узели учешћа стари и млади, грађани и сељаци, Срби, многи напола Хрвати и муслимани . Под врло тешким околностима, голи и боси, у заједничким напорима за добро домовине , они су показали сјајан елан, самопожртвовање и самопријегор. У овој акцији дошла је до израза висока политичка свијест, родољубље, јединство и слога наших народа . На том послу нарочито су се истакле омладинске радне бригаде . Израсли, очврсли и школовани у устанку, омладинци и омладинке предњачили су пред свима и показали, ка дјелу , како треба радити за своју домовину. Свјесном дисциплином, самопријегором и упорношћу они су дали овој широкој масовној акцији ударнички карактер. Ови велики напори и акције доказ су стваралачких и организаторских способности наших народа . У њима се изражава чврстина наше позадине и њено савршено јединство са фронтом. Поставља се питање : одакле такве снаге нашим народима? Како је могуће да и поред свих тешкоћа и патњи кроз које су прошли у току

-

још увијек три и по године крвавога и суровога домовинског рата дају огромне прилоге за ствар побједе над фашизмом ? Одговор на то питање наћићемо у темељитом морално-политичком препороду, који су наши народи доживјели у устанку . Он је омогућио и распламсао све позитивне и племените прте наших народа : марљивост, упорност и самопријегор. Тек у устанку дошла је до изражаја у својој величини исконска љубав наших народа према правди, истини и слободи Све им је то омогућило да у најтежем периоду своје хисторије развију огромне стваралачке снаге и покажу велике организаторске способности и тиме спасе своју част и национални опстанак. Једино тако могу се објаснити сјај и величина напора и жртава које наши народи доприносе за коначни пораз фашизма. То је уједно гаранција да они неће заостати у племенитој утакмици на обнови и изградњи кове, демократске, сретне Е. Б. заједнице збратимљених југословенских народа.

Из НОФ -а Одржана је прва конференција НОФ-а за Прозор

2 фебруара одржана је у Прозору прва среска конференција НОФ-а. Преко 100 делегата из свих општина дошло је да изабере своје политичке руководионе . У име Извршног одбора НОФ- а за Босну и Херце

260

говину поздравио је делегате друг Јуре Микулић. Политички референт друг Мехо Пиролић , организатор устанка у овом крају, приказао је у свом реферату политичке прилике у свијету, а нарочито се осврнуо на политичко стање самог среза.

Послије реферата развила се жива дискусија у којој су узели учешћа : друг Шарац Ђемо , комесар ХVІІ НОУ бригаде , који је , између осталог, рекао : „ Ми војници, спремни смо да се до посљедњег даха боримо за народ, да му одбранимо интересе и остваримо сретан живот будућим покољењима. Ради се само о томе да што прије обновимо нашу земљу, а зато кам је потребно јединство наших народа . Пођите путем који вам је показала наша војска и наша ће будућност бити осигурана !“ У току дискусије узима ријеч једна жена — муслиманка из чијих ријечи извире љубав према другу Титу, НО војсци и Црвеној армији . Велико интересовање изазвао је стари Хрват Јоко Јожић , који је у једној народној причи приказао да само збратимљени Срби, Хрвати и муслимани могу живјети сретно . У дискусији су још узели учешћа другови : Гојко Родић и Јово Миловац, претсједник Окружног НОО за Јајце. Послије дискусије изабран је срески одбор НОФ - а за Прозор . У претсједништво су изабрани другови : Ахмет Муминовић, као претсједник, а као потпретсједници : Тадија Дедић и Мустафа Нухбеговић , секретар је Намик Чехић, а благајник Аугустин Задро .

Нови чланови ЗАВНОБИХ-а Претсједништво ЗАВНОБИХ- а примило је за чланове ЗАВНОБИХ- а Косту Мајкића, бившег посланика радикалске партије , проф. Дервиша Тафру , јавног радника и члана главног одбора „ Гајрета“ прије рата , др. Луку Шимовића , угледног љекара и Драгу Крндију , публицисту.

Одбор НОФ-а жељезничара у Билећу У ослобођеном Билећу жељезничари су одржали конференцију и изабрали свој одбор НОФ - а. Након отварања конференције говорио је друг Блажо Вукоје о значају и задаћама НОФ - а. У развијеној дискусији учествовало је много жељезничара који су изнијели своја мишљења о појединим питањима . Послије тога прешло се на бирање одбора у који су ушли : Милослав Попић , Душан Дутина, Мирко Комненовић и Станиша Влачић .

Среска конференција НОФ-а за Гацко Послије завршених избора у свим селима и општинама око Гацка одржана је конференција за бирање среског одбора НОФ- а. Конференцију је отворио друг Милан Шкиљевић и поздравио присутне делегате, а затим су говорили професор Хуснија Курт, члан

ЗАВНОБИХ- а и поп Новак Мастиловић, члан Извршног одбора НОФ-а за Херцеговину . О оргаһизацији НОФ - а говорио је друг Милан Шкиљевић. У Срески одбор НОФ - а ушло је 60 чланова , а у Извршни одбор изабрани су Мастиловић Пеко , Пргуда Абид , Шкиљевић Симад. Шкиљевић Милан и Старовић Олга . Конференција НОФ-а у Чапљини Уз судјеловање великог броја народа из града и околице и делегата са стране одржана је у Чапљини општинска конференција НОФ-а. Конференцију је отворио и поздравио испред Среског одбора НОФ-а за Столац друг Салко Мрган. Затим је професор Хуснија Курт поздравио конференцију испред ЗАВНОБИХ- а. Са стране Иницијативног одбора за западну Херцеговину конференцију је поздравио фра Серафин Додиг Друг Вељко Булат одржао је опширан реферат о значењу НОФ-а и његовим задацима у НОП- у . Послије живе дискусије по реферату прешло се на бирање одбора. У одбор су ушли слиједећи другови : Јозо Јеличић , Шукрија Хаџиомеровић , Видак Виштица , Вељко Булат и Милан Лекић Изабран одбор НОФ -а жељезничара у Требињу На својој конференцији у Требињу жељезничари су изабрали одбор НОФ-а. Конференцији је присуствовало преко 100 радника ложионе, станице и секције . О задацима НОФ - а говорио је друг Гаврило Комненовић , а послије њега су говорили другови Чедо Капор, секретар Обласног НОО- а за Херцеговину и капетан Стаматовић Милош. Након дискусије једногласно је изабран одбор у који су ушли слиједећи другови : Гојко Ножина, претсједник, Хасан Арсланагић , потпретсједник . Авдо Виђен, секретар и Стево Бекан, благајник. Ових дана отворена је у станичној згради и жељезничарска читаоница.

Избор среског одбора НОФ-а за прњаворски срез На изборној конференцији одржаној 3 јануара о . г. изабран је одбор НОФ - а за срез Прњавор . Конференцији је присуствовало око 270 делегата, међу њима претставници Срба , Хрвата и муслимана, као и претставници пољских и украјинских националних мањина. Послије свечаног дијела конференције , упућени су поздравни телеграми Маршалу Титу , ЗАВНОБИХ- у и Извршном одбору НОФ - а . У дискусији која је отворена послије реферата учествовао је велик број делегата који су износили своју приврженост НОФ - у и НОВ која ће бити чувар и носилац братства и јединства наших народа. Од изабраних 110 чланова у претсједништво Среског одбора НОФ-а ушли су ови другови : Љубо Јанковић, претсједник, Адам Урбан и Д. Прикић , потпретсједници , Милева Љуботиња, секретар и Жарко Купре шанин, благајник.

262

Среска конференција НОФ-а за Љубиње Недавно је у селу Срујицама одржана конференција и изабран срески одбор НОФ -а за Љубиње. Испред Обласног НОФ- а за Херцеговину конференцији је присуствовао друг Салко Фејић . Након реферата и врло живе дискусије у којој су узели учешће Већина делегата, изабран је извршни одбор у који су ушли слиједећи другови : Ђуро Цицковић , претсједник, Мишко Ккурла и Душан Перотић , потпретсједници, Божо Славић , секретар и Јово Педало, благајник. Рад одбора НОФ-а у столачком срезу На територији столачког среза је формирано досада 35 сеоских одбора НОФ- а и један градски одбор. Одржано је 18 конференција, 7 зборова, 10 приредби и 2 предавања којима је присуствовало 3.900 особа. Одбори НОФ- а у цијелом овом срезу развили су широку акцију за прикупљање добровољних прилога за војску. У ту сврху сакупљено је досада 631.000 куна. Среска конференција НОФ-а за Требиње

у Требињу је 7 овог мјесеца одржана прва среска конференција НОФ-а за требињски срез. У дискусији — која се развила послије прочитаног реферата друга Јове Грковца о развоју, раду и задацима НОФ-а, између многих осталих, узео је ријеч и друг Чедо Капор, секретар Обласног НОО- а за Херцеговину . Он је рекао : „ Идеју братства и јединства остварићемо једино на тај начин, ако у свакодневном послу покажемо да смо одани тој идеји . Говорити о братству , бубати се у прса и причати о великом родољубљу, а радити супротно , значи бити непријатељ наше борбе, непријатељ наших народа. “ У наставку рада конференције једногласно је изабран извршни одбор у који су ушли слиједећи другови : Мато Чечур, претсједник , Мехмед Зубчевић и Митар Мрдић , потпретсједници, Јово Грковац, секретар и Шукрија Спаховић , благајник.

Kulturna

kronika

Osnivanje društva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR

Akcioni odbor društva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR održao je sastanak i predvidio smjernice za osnivanje privremenog odbora društva za kulturnu saradnju Jugoslavije i SSSR. Sjedište Društva za kulturnu saradnju sa SSSR biće u Beogradu, a područje njegove djelatnosti cijela teritorija Demokratske federativne Jugoslavije . Zadatak je društva da radi na upoznavanju SSSR-a i na stvaranju i održavanju kulturne saradnje izmedu naroda demokratske federativne Jugoslavije i naroda Save za Socijalističke Republike. Društvo će organizovati v

jezika, nabavljaće i rasturati po cijeloj zemlji knjige, časopise, novine i sve druge publikacije koje se štampaju u SSSR, prvenstveno na ruskom jeziku . Društvo će osnovati svoju javnu čitaonicu u Beogradu , pomagaće i organizovati javna predavanja iz svih oblasti kulturnog života i aktivnosti naroda SSSR, Društvo će organizovati i pomagati organizovanje muzičkih koncerata, pozorišnih komada na kojima će se izvoditi ili izlagati djela umjetnika SSSR, kao i dolazak umjetničkih grupa ili organizacija iz SSSR u našu zemlju i odlazak u SSSR. Društvo će organizovati i pomagati organizovanje putovanja grupa radnika, privrednika, naučnika, umjetnika, ljekara i drugih umjetnika radnika, njihovih društava i organizacija svih krajeva naše zemlje u SSSR, organizovaće i pomagati obostrane manifestacije iz fizičke kulture i drugih manifestacija kulturnog značaja. Akcioni odbor ovog društva preuzeće na sebe inicijativu da se u svim sjedištima pojedinih federalnih jedinica osnuju društva za kulturnu saradnju sa SSSR. Kada se organizuje društvo za kulturnu saradnju sa SSSR u ostalim federalnim jedinicama, akcioni odbor društva za kulturnu saradnju sa SSSR sa sjedištem u Beogradu pozvaće delegate federalnih jedinica na osnivačku skupštinu u Beograd , koja će donijeti odluku o osnivanju društva za kulturnu saradnju Jugoslavije sa SSSR. Odbor se obratio povjereništvu za unutrašnje poslove NKOJ - a i umolio odobrenje za rad. Na pomenutom sastanku akcioni odbor se konstituisao. Pretsjednik Rodoljub Čolaković, potpretsjednici : Josip Rus, Zlata Sremec, Rosa Plavšić i dr. Niko Smiljanić, sekretari : Milorad Popović, Joža Rutić i Drago Zdenković ; bibliotekar: Lisenija Lukić i blagajnik Adam Amanica, dok je u odbor naknadno primljen Đurović, profesor univerziteta. »NOVA

ŽENA «

Izišao je prvi broj » Nove žene « , lista Antifašističkog fronta žena Bosne i Hercegovine . Kao što se u pismu uredništva kaže, list treba da povezuje žene Bosne i Hercegovine, da pomaže njihov politički i kulturni razvitak, da učvršćuje organizaciju žena i da je proširuje ulaskom novih snaga, izmjenjujući iskustva i dajući smjernice u radu . Za takvim listom kod nas se odavno osjećala potreba. Već prvi broj pokazuje da je » Nova žena « s razumijevanjem prišla svome zadatku . Pored govora Maršala Tita na mitingu žena Srbije list donosi članke Pure Pucara- Starog » Naša Žena u oslobodilačkom ratu , Dušanke Kovačević » Pred I Kongres žena Bosne i Hercegovine " , Jele Bičanić » Muslimanke u borbi «, priču Branka Ćopića » Majka iz Gluvog Dola«, kao i niz zanimljivih slika i reportaža iz života i borbe naših i drugih slobodoljubivih žena. Mali broj dopisa, naročito iz Hercegovine i Istočne Bosne. pokazuje koliko će list biti puniji kada bude omogućena lakša i brža veza izmedu svih naših krajeva.

264

Beograd je odao poštu palim književnicima Udruženje književnika u Beogradu priredilo je u narodnom pozorištu komemoraciju književnicima palim u narodno - oslobodilačkoj borbi : Augustu Cesarecu i Otokaru Keršovaniju - koje su ustaše mučki ubili, - Dordu Jovanoviću , Hasanu Kikiću , Mihajlu Kukolju i Goranu Kovačiću , koji su pali od četničkog metka, Kosti Racinu, Jarcu Ivanu, Korlovčanu Grgi i Milošu Savkoviću i dr. koji su poginuli ili pali kao žrtve u borbi naših naroda za slobodu. Komemoracija je održana pred punom dvoranom . Orkestar beogradske filharmonije pod rukovodstvom Oskara Danona otsvirao je prvi stav Šeste simfonije od Čajkovskog. Govornici su evocirali uspomene na one koji su pali u vrijeme vladanja okupatora i njegovih pomagača.

VLADISLAV RIBNIKAR STRANIM NOVINARIMA

Povjerenik za informacije Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije, Vladislav Ribnikar, dao je ovih dana pretstavnicima savezničke štampe slijedeću izjavu : Pomoćnik ministra spoljnih poslova SAD, g. Džozef Gru, izjavio je da će on tražiti da se savezničkim novinarima dopusti ulazak u balkanske zemlje. U vezi sa tom izjavom izvjesni američki listovi optužuju nas da mi hoćemo da sakrijemo od stranog svijeta ono što se kod nas dešava. Ovu apsurdnu odluku demantuju slijedeće činjenice : 1. U Jugoslaviji se nalaze mnogobrojni članovi vojnih misija Britanije i SAD, koji se slobodno kreću po zemlji i mogu da vide sve što se događa ; 2. već duže vremena nalazi se u našoj zemlji dopisnik » Rajtera« g. Harison i dopisnik » TASS-a« Morozov. Nedavno je u Beogradu boravila grupa od 12 američkih i britanskih dopisnika, a dozvolu za ulazak u Jugoslaviju dobili su, još prije izjava. g. Gru-a, ovi novinari : g. Lambej - »Tajms « < , g . Bauden -- Britan sko ministarstvo informacija, g . Vestern, g. Rajbarn i g. Laptef ; 3. naša je želja uvijek bila da imamo u zemlji strane dopisnike. Još januara 1944 godine dozvolili smo čitavom nizu novinara da dođu u Jugoslaviju. Međutim, britanske i američke vojne vlasti pustile su u našu zemlju samo dvojicu : g. Talbota, kao pretstavnika britanske štampe i g . Pribičevića, kao pretstavnika američke štampe. G. Talbot je , na žalost , dopao u njemačko ropstvo 25 maja 1944, a g. Pribičević bio je u našoj zemlji sve do nedavno, kad je otputovao, i to - koliko sam čuo samo zato , što je američka štampa prestala da objavljuje njegove izvještaje ; 4. u toku 1944 godine pojedini strani novinari pokušali su da dođu u našu zemlju, i mimo zabrane savezničkih vojnih vlasti .

265

Tako je g. Luč, iz » Asošijedted Presa «, krišom posjetio dalmatin< sku obalu u jednoj ribarskoj barki, a g. Bergstejn, iz lista » Janta« prokriumčario se kao član italijanske delegacije na omladinskom kongresu u Drvaru ; 5. ni jednom novinaru, kao takvom, mi ne zabranjujemo ulazak u Jugoslaviju. Ne dopuštamo ulaz samo stvarnim protivnicima borbe naših naroda protiv njemačkog osvajača i protiv fašizma, tj . stranim novinarima koji su povezani sa emigrantskim izdajničkim krugovima; 6. pravo individualnih ocjenjivanja pojedinaca koji hoće da udu u Jugoslaviju , vršimo isto onako kao što čine Engleska i Amerika za ulazak u njihove zemlje ; 7. mi nismo dobili dozvolu još ni za jednog novinara da posjeti SAD ; 8. narodno - oslobodilački pokret za tri i po godine borbe protiv okupatora imao je u inostranstvu da se bori, uglavnom, samo za to da istina o događajima u Jugoslaviji prodre u svjetsku javnost, jer je ta javnost bila, pod uticajem reakcionarnih jugoslovenskih emigranata, skroz netačno obavještavana. Mi, dakle, nismo imali šta da krijemo, već smo se, naprotiv, trudili da svjetskoj javnosti otkrijemo ono što su drugi od nje krili . I danas, kada je naš interes, kao i interes naših saveznika , da se zna istina o Jugoslaviji, u tome saveznički novinari mogu da pomognu i nama i svojim zemljama.

Hercegovina sprema stručne radnike Ovih su dana u Hercegovini završila rad još dva kursa. Pri štabu XXIX Divizije održan je radio- telegrafski kurs , koji je trajao nešto više od tri mjeseca . Kurs je pohađalo 19 kandidata od kojih je na ispitu 17 zadovoljilo pokazavši slijedeći uspjeh : 5 odličnih, 9 vrlo dobrih, 3 dobrih, dok dva nisu položila. Tako je na ovaj način Hercegovina dobila 17 novih radio-telegrafista koji su potrebni našim vojnim jedinicama i narodnim vlastima. Pri Oblasnom narodno- oslobodilačkom odboru za Hercegovinu završio je rad daktilografski kurs , koji je pohađalo 50 kandidata. Kurs je trajao mjesec dana. Novi daktilografi biće raspoređeni, prema potrebi, po cijeloj oblasti . Tako Hercegovina, spremajući stručne radnike, doprinosi učvršćavanju i jačanju naše federalne Bosne i Hercegovine.

SPORT

Takmičenje u Trebinju Na inicijativu Sreskog odbora u Trebinju, USAOBIH za Bileće održao je međusresko takmičenje antifašističke omladine bilećkog i trebinjskog sreza. Takmičenje je održano u Trebinju .

266

Iako vrijeme nije bilo najbolje, ipak je, iz oba sreza, došlo 2.000 omladinaca i omladinki. Jedanaestoga ovoga mjeseca prije podne održano je takmičenje u slijedećim lakoatletskim disciplinama : skok, trčanje, bacanje kugle, gađanje iz puške i vučenje konopa. Poslije podne održana je nogometna utakmica između Sportskog kluba >» Omladinac« < iz Bileća i » Jedinstva« iz Trebinja. Sportski klub » Jedinstvo pobijedilo je sa rezultatom 1 : 0. Na lakoatletskom natjecanju postignuti su prilični rezultati, a naročito u trčanju na 100 metara, gdje je postignuto vrijeme od 13 sekundi , i u gađanju iz puške na 100 metara, gdje je drug Petar Šćepanović, iz Trebinja, postigao direktan pogodak u krug.

Ilja Erenburg SOVJETSKI ČOVJEK POBJEDIO JE FAŠISTIČKOG ROBOTA Preživljujemo surove i veličanstvene dane. Smrtonosna borba između čovječanskog načela i sila zla traje i dalje, ali sad vidimo njen kraj . Hiljadu dana naš narod živi životom askete i heroja. Sudbina Lenjingrada je simbolična : ovaj grad izdržao je sve i održao se onako kako je nemogućno održati se, i evo on ide na zapad, noseći nadu i odmazdu. Osjećanje odgovornosti nas uzdiže . Ovaj rat nije jedan od onih krvavih sporova kojih je puna istorija svake države. Nije riječ o teritoriji, ni o sirovini, ni o prestižu, čak ni o pobjedi dogmi. Smisao ovoga rata je jednostavniji i dublji . U život čovječanstva, komplikovan i raznovrstan, pun poleta i padova, bogat plemenitošću i lažnim sjajem, odvažnošću , zabludama, otkrićima, umiješale se sile koje odbacuju dobro , bratstvo , slobodu , koje gaze razum, preziru ljepotu. U istoriji čovječanstva bilo je strašnih kataklizama, kada je pobjedničko zlo za duga stoljeća pustošilo ne samo zemlje već i srca. U ljeto 1941 mnogima u svijetu činilo se da Evropa, ako ne cijeli svijet, stoji pred takvom kataklizmom . Mi smo u pravu da kažemo da je naš narod spasao čovječanstvo od velikog pomračenja. Utonuli u borbu, mnogi ne opažaju koliko se izmijenio svijet. On nije onaj od prije tri godine. Sve je u njemu drukčije. Nisu davno, reklo bi se, dalekovidi ljudi govorili o Rusiji kao o laboratoriji , gdje se nastrani ljudi bave sumnjivim ogledima , kao o zabačenoj pokrajini. Danas mnogi od tih skeptika s nadom prate pokrete Crvene armije . Niko sad ne poriče moć sovjetske države. Ali samo krtice civilizacije mogu da se ograniče na priznanje fizičke sile, pozivajući se na neiscrpne izvore ili na pobjedu pro» KV « tukli » Tigrove« , nisu uralske visoke peći nadstora. Nisu > vladale ruske, nije čak ni teritorija od Vladivostoka do Gžatska ne, sovjetski savladala teritoriju od Gžatska do Atlantika, 267

čovjek pobijedio je fašističkog robota. Ratna tehnika, rezerve, strategija - sve potiče od osnovnog: od snage čovječije svijesti . Da nismo imali te snage, naše fabrike ne bi izdržale evakuaciju, naša vojska ne bi izdržala otstupanje i svaki pojedini čovjek ne bi izdržao sva iskušenja koja su mu pala u dio. Nismo mi počeli rat i nismo htjeli da ratom dokažemo pravičnost naše svijesti . Sudbina je odlučila drukčije . Ali slušajući pozdravne topovske plotune mi ne zaboravljamo kucanje srca . Naše pobjede nisu samo pobjede vojske i države, one su također pobjede svijesti i savjesti . Američki list » Krisčen Sajens Monitor Rat i mir« o kojima snivaju neki pisci . Velike knjige o velikom ratu biće napisane docnije : napisaće ih učesnici rata. Razoledajući veliku sliku, mi se od nje udaljujemo za nekoliko koraka. Epopeja zahtijeva udaljenost, a ta udaljenost ne slaže se sa ritmom rata ... Nikada listovi nisu tako očekivali pisce kao u danima rata, nikada im radio nije posvećivao toliko pažnje. Nije to prohtjev, nije moda, glas književnika, postao je nasušni hljeb. Članke knževnika isječene iz novina, frontovci su počeli da šalju svojim bliskim, kao ljubavna pisma.. U torbi boraca možemo naći najvjerniju drugaricu knjigu. Nećemo odvajati Martu od Marije . ― Jedne su knjige municija, druge - hljeb, treće sasušeni cvijet. Sve su one podjednako neophodne . Treba napustiti podjelu na rubrike i na kategorije. Zar ako članak ima oblik drame ili poeme, da on bude velika književnost , a ako je napisan u prozi , da je samo novinski članak u rubrici »Agitacija« ? Ali i Puškin je agitacija, a Hercen i Černiševski također su umjetnost ... Mi se ponosimo svojim narodom i nema čistijeg osjećanja od toga. Ono je daleko od oholosti , od poricanja drugih naroda. U nacionalnom zadovoljstvu sami sobom i samohvalisaniu uvijek se osjeća sjenka sopstvene bezvrijednosti . Vrijednost Rusije provjerena je. Mi govorimo o njoj uvjereno i mirno . Čovjek u ratu osobito je tijesno vezan sa zemljom. Kao da sluša rašćenje trave ... Ima duboke istine u razvoju nacionalnog načela, ta je istina napisana krvlju. Ali govoreći o uzvišenosti nacionalnog načela, ne zaboravimo da nas baš ono obavezuje na internacionalnu širinu. Ne zaboravimo da je velika ruska književnost, koja nije znala za izdvojenosti , živjela od svijeta i za svijet. Mi se nijesmo ogradivali od snova čovječanstva koji očišćuju ... U evropsku književnost mi smo unijeli nešto novo, svoje. Ni Igo, ni Dikens, ni Balzak nisu postigli onakvu univer269

"1

zalnu svečovječansku širinu kao Tolstoj , Dostojevski i Čehov. Mi smo dali svijetu primjere samoodricanja i u Oktobru 1917 i četvrt vijeka docnije kod Staljingrada. Mi smo postali najveća država svijeta, zato što su naši ideali - ideali cijelog čovječanstva. Dužnost je nas književnika da sačuvamo sve najljepše tradicije i ruske književnosti i sovjetskog mišljenja ... Ljudska kultura velika je legura. Uzimali smo i uzimaćemo sve što ima vrijednosti kod drugih naroda. Mi znamo da mi dajemo drugim narodima, ne škrtareći od narodnog bogatstva. Hoću da naši književnici budu dostojni naših vojnika. Pribjegavanje narodnim izvorima vezano je, naravno, za preporod mnogih tradicija. Fašizam ih je istovremeno vrijeđao i laskao im ... Fašisti su u istoriji tražili opravdanje sebe samih : zagušljivosti, mraka, netrpeljivosti . Jer u prošlosti svakog naroda može se naći i živo sjeme i otrov lješa . Bacajući se na tle Rusije , mi moramo birati, a to je teže od prostog poricanja i slijepog primanja ... Ušavši u duge povorke prošlosti , naći ćemo u sebi hrabrosti i za poklonjenje i za otpor. Gledajući u prošlost nećemo zaboraviti na budućnost. Neka prekjučerašnje ne zakloni jučerašnje i neka današnje ne skrije od nas sutrašnjicu . Pred nama je ogroman zadatak da učvrstimo etičke norme . . . Ne mislim da pisci treba da budu zakleti moralisti, ali znamo da se u romanima, u poemama mlada duša uči da razlikuje dobro i zlo , uzvišeno i nisko. Dati primjere ljubavi , vjernosti , prijateljstva , samoodricanja --- ko će to učiniti, ako ne književnik. Imali smo prilike da budemo u gradovima oslobođenim od Nijemaca. Znamo šta znače dvije godine ropstva , podmićivanja i mučenja. Ako arhitekti sad rade na uspostavljanju srušenih gradova, počastan zadatak pisaca je da pomognu uspostavljanju ljudskih duša koje je rat unesrećio . Njemačka već vidi sjenku pravosuđa . Strašna i odvratna zamisao da potčini svijet »narodu gospodara« , da zamijeni razum sujevjerjem, prebriše vjekove, zgazi slobodu , mora se završiti i ona će se uskoro završiti sramotnom propašću manijaka. Ali mi moramo da srušimo ne samo Hitlera, već hitlerizam. Ljudi od Vladivostoka do Atlantika govore već o tome šta će biti poslije pobjede. Mi smo dužni da provjetrimo, očistimo i zemlju i srca. Postoji otrov lješine , fašistički zaostatci , mikrobi , mijazme. Neka mrtvac ne zarazi nijednu živu dušu ! U istoriji je bilo pobijeđenih od kojih se moglo ponečemu naučiti . Fašizam nije takav. U njemu je sve odvratno : i njegova rasna teorija, i mizantropija , i mračnjaštvo, i jednolikost »glajhgešaltung «< . Ne smije se dopustiti da će čak i u razblaženom rastvoru fašizam sačuva bilo gdje na zemaljskoj kugli. Ne smije se dopustiti da makar i u prefarbanom obliku niske klevete ostanu u srcu ma i jednog jedinog čovjeka. Književnici, mi smo bili strogi u savjesti. Iznad svega stavimo vjernost i čistotu ...

270

Junaštva naših ratnika Milka na straži

zabrujale su u telefonskim Švabe ponovno napadaju! slušalicama riječi naših komandira. Na položajima su zeštektali mitraljezi i odjeknule snažne topovske detonacije . Bezglavo , u velikom broju, iznureni i poderani, približavali su se Nijemci našim rovovima . Daleko za nama ležao je Travnik - njihov cilj . - Na kolima odvoze mrtve i ranjene, - govorili su borci Osme povlačeći se , privremeno , na nove položaje. Borba je postajala sve žešća. Bolničarka Milka sa deset ranjenih drugova ostala je među švabama i čekala da se naši vrate. U žurbi, zaokupljeni borbom, svi su zaboravili da je ona tamo, a kad su se sjetili , već je bilo kasno. Pred njima su ponovno stajali Nijemci ... Milka, svjesna svoje dužnosti, nije ostala skrštenih ruku . Brzo je previla sve ranjenike, smjestila u obližnju kuću i izašla napolje. S bodom na pušci , sve do mraka, stajala je na pragu i čekala ... Volim poginuti nego ostaviti ranjenike, - šaptala je tiho, promatrajući okolicu i obazirući se na svaki šum. A u suton probio se do nje sa svojim vodom Jovo. Milka i ranjenici bili su spaseni . Borci su prilazili bolničarki i , grleći je od veselja, hvalili njeno junačko držanje . Ja sam samo vršila svoju dužnost, - branila se ona, dok su joj se u očima caklile suze. Skromna i svjesna bila je Milka Gajić, a u Osmoj brigadi ima mnogo Milki.

Ne ostavljajte moj mitraljez Došao je iz domobranstva i odmah, sa svojim mitraljezom koji je iznad svega cijenio, uzeo učešća u mnogim okršajima . Toga dana u zasjedi blizu Nemile čekali smo švabe. Pred nama su bili neprijateljski bunkeri i cesta kojom je trebala da prođe kolona. Ležali smo tri sata i već nam je dosadilo. Pred bunkerima su se skupljali Nijemci i nešto razgovarali , a kolona nije još dolazila. - Da ih malo potsjetimo ? pitaju borci komandira i smiju se. Komandir premišlja i tek nakon kraće stanke izdade naređenje za paljbu. Puščani metci i rafali Franjinog mitraljeza sručiše se na zbunjene švabe. viknu komandir, a Juriš, drugovi ! Uništimo bunkere! borci iskočiše iz zaklona i potrčaše u pravcu neprijatelja. Među prvima je bio Franjo sa svojim mitraljezom. Pred samim bunkerima naleti on na minu i pade. Drugovi , ne ostavljajte moj mitraljez ! - molio je borce

koji su mu pritrčali i parali odijelo na prebijenoj nozi. ', Prenijeli smo ga u previjalište, a onda u bolnicu gdje su mu otsjekli nogu. Usput nas je često molio da mu pokažemo mitraljez

271

i da mu ga čuvamo , dok ne ozdravi. Svi ga se još uvijek rado sjećamo i žalimo , što više neće moći doći među nas. Curguz Milan, VI Brig. Nismo ga mogli vratiti ... Svi smo ga poznavali dobro i rado susretali . Svi smo htjeli biti uz njega u borbi, svi smo htjeli jurišati za zastavom koju je on, kao nagradu za junačke podvige, nosio. I danas, eto , traži on da je ponese na neprijateljske bunkere i da je tamo kao znak pobjede istakne. Ne dozvoliše mu, jer je pothvat bio i suviše smion. Ali bunkeri su se ipak morali likvidirati. Oni su juče bili naši, a Nijemci su ih zauzeli, misleći da su baš ti bunkeri ključ za Travnik. Rade Bajić, koji je uvijek bio pred četom, pođe ovaj put bez nje, bez dozvole i zastave prema neprijatelju . Gledali smo ga, ushićeni i s bolom u srcu, a vratiti ga nismo više mogli . Bilo je već kasno ... Dvije Radine bombe eksplodiraše jedna za drugom, a švabe se zbuniše i počeše bježati. Silovito zamahnu Rade da baci i treću hombu, ali ga pogodi neprijateljsko tane i hrabri borac pade zauvijek. Krenusmo svi do njega , podigosmo na ruke njegovo mrtvo tijelo i prenososmo kroz bunkere, kroz vrata koja nam on otvori. Tog momenta on nas je nadahnuo novom snagom i mi smo jurnuli na neprijatelja noseći Radu na rukama da bude svjedok naše mržnje i osvete. A on je netremice i ukočeno gledao ... Da li je svoj posljednji pogled uputio zastavi, koju danas nije mogao ponijeti, ili na drugu stranu, to ne znamo . (Iz Osme brigade)

Jedan iz Devete Osamnaestogodišnji omladinac IX Brigade Miloš Crnogorac istakao se u mnogim teškim borbama. Evo nekoliko primjera iz njegovih junačkih podviga : Dobili smo zadatak da napadnemo neprijatelja na Gustom Grabu, nedaleko Busovače . Zadatak je bio težak, jer se neprijatelj jako utvrdio. Trebalo je najprije likvidirati most koji je vodio do uporišta na kome je bio postavljen teški mitraljez Drug Miloš javio se dobrovoljno da ga likvidira. Pošao je odmah sa svojom desetinom i napao na most. Nakon veoma žestoke borbe bio je ranjen na pet mjesta , ali nije ostavio mitraljez sve dok ga njegov vodnik nije odvukao iz borbe i uputio u ambulantu. Tamo je ostao svega osam dana . Druže doktore, pustite me da idem tući neprijatelja ! rekao je deveti dan i bio otpušten . Tih dana kretala je naša četa u zasjedu na cestu. Iako je bila jaka zima, pode i Miloš. Svi su mu govorili da ostane, jer može naškoditi ranama, a on odgovori : Dobro ću zamotati svoje rane, ali neću ostati. Hoću da

tučem fašističke gadove . 272

Iza toga u jednoj akciji kod Kreševa bio je opkoljen od nadmoćnijeg neprijatelja, ali se nakon divovske borbe probio iz obruča i vratio u četu. K. Vladimir, 3 četa IX Brigade Dva komandira - dva heroja Ozbiljni ljudi , prekaljeni borci, koji su mase mrtvih vidjeli i koji su hiljadama puta bili u smrtnoj opasnosti, lijevali su, potokom, suze nad mrtvim tijelima svojih komandira. Na prvi dan Nove - 1945 godine, u kojoj su trebali da ugledaju svjetlo slobode, položili su na oltar slobodne domovine svoje mlade živote drugovi Stojan Gnjatić i Jovo Lončar, komandiri druge i treće čete IV bataljona VII Brigade. U razmaku od nepunih deset minuta, sa istim riječima na usnama : » Naprijed, moja četa ! «, pali su obojica smrtno pogođeni u glavu. Njihova junačka djela bila su poznata cijeloj Brigadi i krajevima kuda je ona pronosila zastavu pobjede. Stojanova i Jovina hrabrost na Gornjem Vakufu nije zaostajala za onom na Travniku (gdje su obojica bili ranjeni) , niti je premašila onu na Kiseljaku . Svuda jednako odlučni , mirni, sabrani i smioni, vodili su oni svoje čete iz pobjede u pobjedu, iz uspjeha u uspjeh. A u drugarsko ponašanje prema svojim borcima unosili su iskrenu ljubav. I nije nikakvo čudo da su se drugovi iz druge i treće čete plačući zaklinjali da neće mirovati, dok po 200 fašističkih glava ne plati za njihovu smrt. Dopisnik VII Brigade

ODBRANA

TUZLE

Kroz hladnu zimsku noć odjekuju plotuni artiljerije. Na položajima oko Tuzle vodi se ogorčena borba, koja traje već tri dana. Kao bijesna neman, rulja četnika navaljuje i pod svaku cijenu hoće da se probije u Tuzlu . Na ulicama rijetki prolaznici osluškuju teške mitraljeske rafale i stresaju se pri pomisli : ako provale četnici ...

Ne, oni ne smiju provaliti. Moramo svi uzeti puške za odbranu. čuje se iz svačijih usta, čita se iz svačijih očiju. Na odbranu ! Moramo pomoći našim jedinicama, moramo slomiti neprijatelja. Stupaju smjelo omladinci. Oni su uvijek bili prvi, oni će i sada biti prvi. Žure se ulicama grupe i grupe, odlaze na položaj . Mladi Srbi, mladi muslimani, mladi Hrvati. Svi stoje jedan do drugoga, nepokolebivi i neustrašivi. Branićemo i odbranićemo ! .... Ulicom promiču pod teretima savijene omladinke i žene. Žene u zarovima - muslimanke, žene Srpkinje , Hrvatice sve nose 18 -- Архив КП БиХ

hranu našim borcima na položaj . Idu zamišljeno i tiho šapuću . Odlaze svojoj vojsci. »Tucite ih, drugovi , a evo i nas, svi ćemo zajedno bratski stati na ove položaje i nećemo uzmaknuti ! BaninkaS jedne strane osjećam radost što je došlo do ovoga da se pretstavnici svih armija naših velikih Saveznika, pretstavnici NOV i pretstavnici nove Jugoslavije nadosmo danas zajedno ovdje, na jednom mjestu, i što u medusobnem. upoznavanju uvidjesmo, da je zaista ova velika zajednica slobodoljubivih naroda čvrsta i da će ta zajednica dovesti do konačne pobjede ne samo nad mrskim niemačkim osvaia-

čima nego i do pobjede mira koji će vladati poslije ovcg te-

306

škog rata ... I kada sam došao u Italiju i vidio našu savezničku armiju, armiju naših saveznika Engleske i Amerike, kada sam vidio njene vojskovođe, vidio sam sa koliko mržnje oni vode ovaj rat - isto tako kao i Sovjetski Savez - protiv zajedničkog neprijatelja, pa sam onda osjećao još veću radost, jer sam vidio da vojnici - bez razlike kojoj oni savezničkoj armiji pripadaju — imaju jedan cilj pred sobom, koji je svima nama zajednički , a to je - pobijediti neprijatelja koji je ugrozio slobodu čovječanstva. I na tom polju našli smo se zajednički maršal Aleksandar i ja i kao vojnici odmah smo se razumjeli . Mi još imamo teške borbe ... Pred nama je sada borba za konačno uništenje njemačke ratne mašine . I ovaj dolazak g. maršala Aleksandra ovdje ima značenje u tome da još više učvrsti ne samo naše prijašnje poznanstvo i ratno drugarstvo nego i da budući naši planovi budu još jedinstveniji i savršeniji kako bi i uspjeh bio što bolji. » slučajno « niste stupili u taj pokret ? Nije me niko zvao. Pretsjednik pita: Kako ste primili dolazak njemačke vojske u Jugoslaviju ? - Dobro. Kako su vaši roditelji živjeli sa susjednim seljacima? Vrlo dobro. Jesu li Nijemci u Jugoslaviji bili proganjani? Nisu Pa zašto si se onda obradovao dolasku Nijemaca ? Jer su dobri vojnici. Iz daljeg pričanja jasno se vidi da je pop Bekman stajao u vezi sa fra Buzukom (iako je isprva tvrdio da ne zna ko mu je pismo slao), da se sa fra Buzukom sastajao i dogovarao o stvarima vojničke prirode, kao i to da je preko Šulentićke i Ibrahimpašićke slao pisma njemačkoj komandi . On stalno naglašava da je služio jedino Pogn i narodu. Pretsjednik pita : Velite da ste služili Bogu i narodu. A volite li vi taj narod ? Volim. Volite li Nijemce? Volim. Vole li Nijemci naš narod ? -Vole. (Smijeh u publici) . Predugo bi bilo navadati šta je sve taj švapski podlac u svećeničkoj halji govorio u svojoj pretsmrtnoj zbunjenosti da bi spasao glavu. Iz svih kontradikcija jasno se vidi i to da je u Prijedoru sakrio ustaškog krvnika Zandonu i daje čak i svetu misu služio kako bi to skrivanje uspjelo. Dolazi na red fra Miroslav Buzuk. On je znao umješnošću lukavog agenta izabrati sebi pomagače, organizovati ih u jedinice, povezati ih zajedničkim radom da ne bi jedan drugoga cdao, a njihove eventualne bojazni znao je ućutkati riječima : » Moja glava za sve odgovara.« Pritisnut obilnim dokaznim materijalom fra 317

Miroslav Buzuk morao je priznavati ; njegovi vlastiti izvještaji, pronađeni u Banja Luci, kao i izjave ostalih optuženika, teško ga terete. Pred sudom priznaje : početkom maja 1944 došla je iz Banja Luke Marija Ljevari u kući seljaka Ivana Ljevara u Sasini predala mu pet golubova. Uz golubove dala mu je i hranu za njih, limene tubice za izvještaje , upute o čemu i kako treba izvještavati, mape okoline Sanskog Mosta, na kojima treba ciljeve označavati, i ime >>Rudi «< pod kojim će se javljati. Nakon tri dana poslao je fra Buzuk njemačkoj komandi prvi izvještaj preko golubova koji su pušteni iz dvorišta Petra Kozića. Drugi izvještaj poslan je tri četiri dana kasnije i u njem je stajalo da je komanda otišla iz Sanskog Mosta i da je most miniran sa osam mina po 25 kg težine. Na pitanje pretsjednika : kako je za to saznao, Buzuk odgovara da je prisluškivao razgovor partizana koji su mine kontrolisali. U jednom daljnjem izvještaju Buzuk je javio o ulasku Nijemaca u Sanski Most, o intendaturi XVI brigade u Tomašici i nacrtao na mapi skup kuća gdje se ta intendatura nalazila. Za nekoliko dana došla su četiri aviona i intendaturu bombardovala. Buzuk je javio : »Nastradao je samo jedan vojnik, a kuće su oštećene. « Preko svoje kuharice Katice Šulentić fra Buzuk je javio popu Bekmanu u Prijedor da se partizani nalaze prema Ključu i Bosanskom Petrovcu. On tvrdi da je Bekmanu slao dva puta izvje štaje, a Bekman tvrdi da je primio tri izvještaja. Fra Buzuk objašnjava da treći nije trebao ići Bekmanu, nego u Banja Luku. O II Zasjedanju ZAVNOBIH-a u Sanskom Mostu Buzuk je Gestapou javio : »U Sanskom Mostu će se skorih dana održavati nekakva konferencija na koju se već skupljaju partizani , među njima i odličniji « . Zatim je izvještavao o aerodromu, o puškama, mitraljezima i drugim stvarima koje su se dovozile, o ranjenicima i drugom. Te su mu vijesti nosili Živko i Joso Mijatović. Fra Buzuk tvrdi da ne zna za koga je radio. Pretsjednik ga hvata u očiglednoj laži, jer je na pismima koja je upućivao u Banja Luku označavao » hitno predati njemačkoj komandi « . Pretsjednik pita: Da li su vam partizani kad zabranili da služite misu ! Nisu. Išli su mi na ruku i dali kola za Ljubiju. A vi ste se partizanima odužili, tako da ste slali izvještaje neprijatelju ? Je li to pošteno ? Nije pošteno. – Katolička crkva propovijeda milosrde. Kako se to slaže sa vašim izvještajem o ranjenicima na aerodromu ? - To nema veze s milosrdem . - Zar ne bi bilo milosrde da vi sakrijete ranjenike, pa bili to i partizani, a ne da pozivate avione da ih bombarduju ? -Ja sam mislio da će ranjenici otići prije nego stignu avioni. Rasprava koja se dalje vodi odnosi se na ostale njegove prestupke : prenošenje puškomitraljeza iz Sane u Sasinu i njegovo skrivanje, agitacija za Nijemce kod crkve u Sasini itd. Kod saslušanja ostalih optuženika izbilo je jasno na vidjelo da su oni svi krivi, jer su znali šta rade i za koga rade. Petar

318

Kozić na raspravi naziva fra Miroslava nesretnikom i magarcem, kojega je on trebao potjerati iz kuće i razbiti mu glavu sjekirom. Jedan među njima - Čavlović Tade - bio je član NOO-a u Sasini uživao povjerenje naroda, a učestvovao je u obavještavanju neprijatelja i potpisao pretstavku narodnim vlastima da se fra Buzuk pusti iz zatvora, jer da nije ništa kriv. Katica Šulentić i Izeta Ibrahimpašić priznale su u cjelosti svoje učestvovanje. Kazna, koja je drugi dan izrečena, stroga je i pravedna. Pop Josip Bekman, fra Miroslav Buzuk i petorica seljaka osuđeni su na smrt strijeljanjem, na trajan gubitak građanskih prava i konfiskaciju imovine. Ostali su osuđeni na robiju odnosno prisilan A. K. rad od 4-15 godina i gubitak građanskih prava.

Oblasna konferencija povodom proljetne sjetve u Bosanskoj Krajini Na inicijativu Oblasnog NOO za Bosansku Krajinu , održana je 18 februara konferencija delegata okružnih NOO i poljoprivrednih stručnjaka, kojoj je prisustvovalo 76 delegata iz svih okruga i srezova Bosanske Krajine . Cilj konferencije bio je preduzimanje potrebnih mjera za što uspješnije obavljanje proljetne sjetve u Bosanskoj Krajini . Referent na konferenciji bio je načelnik Privrednog odjeljenja Oblasnog odbora, drug Simo Komnenić, koji je podvukao važnost ovogodišnje sjetve kao jedne od osnovnih karika za privrednu obnovu opustošene i opljačkane Krajine. Proljetna sjetva, prema podnijetom referatu, važan je faktor za ishranu naše voj ske i naroda.

Najteži problem u ovogodišnjoj sjetvi je, kao i lane, oskudica u radnoj stoci, sjemenu i radnoj snazi . Veliki kompleksi zemlje leže neobrađeni i napušteni. Samo u dva sreza Kozarskog okruga ima 180.000 dunuma napuštene zemlje. Da bi se obradilo što više napuštene zemlje, referent je predložio, da se napuštena zemlja obrađuje u režiji sreskih i okružnih odbora , a u korist naše vojske i NO fonda. Napuštena zemlja će se i dalje dodjeljivati porodicama naših boraca, invalidima i žrtvama fašističkog terora. U referatu je izložena potreba uzajamne pomoći pojedinih opština, srezova i okruga, kao što je to bilo i prošle godine. I ove godine potrebno je prići proljetnoj sjetvi pod parolom: » Obraditi svaki pedalj zemlje> U selu Dubrovci našli smo 55 ljudi, osumijičenih da su bili u vezi s partizanima . Njih smo likvidirali (15 žena, ostali muškog pola ... ) . Selo smo zapalili . Ja lično zapalio sam 28 kuća. Spalio sam 64 Rusa, bilo je, naravno, i djece ; tu se ne bira. Ali nikada nisam pucao u one koji su ležali. Ako je trebalo likvidirati ranjenike ili bolesnike, uvijek su ih drugi pridržavali ...« Dobri ljudi ovog puta neće zaboraviti nevaljalstva zlih . Vojnici Crvene armije, koji su se već probili u Njemačku, neće zaboraviti skromnog fotolaboranta Kurta Leja. Neka branioci » jadnih Nijemaca pjevaju kao slavuji ; mi smo slušali pretsmrtni krik djece, i nas neće očarati nikakva biljisanja ništavnih advokata.

VOJNICKI ČASOPISI

»JURIŠ , list VI KNOU brigade, u svome 3 broju za mjesec februar, objavljuje nekoliko vojno-stručnih članaka (major Milančić, kapetani Miljuš i Vinko ) popularno obradenih, zatim niz interesantnih sličica, najviše iz borbi za Travnik. Pored nekoliko komemorativnih članaka palim borcima. list objavljuje i dvije pjesme. Tehnička oprema dosta dobra. OSVETNIK«, list XI KNOU brigade, broj 3, za mjesec februar, veći je po obimu od » Juriša« i sadržajno bogatiji i razno . likiji . U dopisima iz » Borbe i akcije «, te » Kroz našu brigadu osjeća se strožiji izbor ; objavljeni prilozi odlikuju se pismenošću i dosta spretnom obradom. Crtica Bijela avete kao literarni prilog zaostaje iza navedenih kratkih dopisa . Medutim , tehnička oprema lista je slaba, te bi toj strani uredništvo trebalo da posveti više pažnje.

390

>>U JEKU BORBE«, list IV bataljona VI Krajiške brigade, broj 4, za mjesec februar, ispunjen je skoro sav erticama iz borbe. Ističe se crtica » Opkoljeni od švaba«, od Jusufa Tabića. Preporučujemo uredništvu malo strožiji izbor materijala. Paziti više na tehničku opremu . >> POBJEDNIK«, list IV bataljona KNOU brigade, broj5i6, za januar i februar t. g. Pored nekoliko popularno napisanih članaka iz vojske i naroda, ovaj dvobroj u rubrici » Borci i herb «, zastupljen je od reda odabranim i dobro napisanim crticama. Naročito se ističu sastavi » Borac Milka Bundalo» , od I. Vignjevića ; » Tri groba«, od A. R.; » Iz života bolničarki«, od M. Surlo te crtic » Sat odmora iza borbe«, cd A. Mulića .

НОВА ОФАНЗИВА МАРШАЛА КОЊЕВА

Маршал Стаљин, у својој дневној заповијести ед 22 о. м., објавио је да су трупе I Бјелоруског фронта, под командом Маршала Коњева, отпочеле нова напредовања у Горњој Шлезији. Двије колоне Црвене армије спојиле су се близу града Нојштата и опколиле већу њемачку групацију југозападно од Опелна. Досад је заробљено више од 15.000 њемачких војника.

ЦИЈЕЛА ИСТОЧНА СТРАНА ОДРЕ У РУКАМА РУСА

20 марта, трупе првог Бјелоруског фронта заузеле су Алтдам, 7 км југоисточно од Штетина , и ликвидирале њемачки мостобран источно од Штетина . Тиме је цијела источна страна ријеке Одре, од Шлеске до штетинског залива , очишћена од Нијемаца и сада се налази чврсто у совјетским рукама. Очекује се да ће ускоро отпочети битка за сам Штетин. Истог дана трупе III Бјелоруског фронта заузеле су на јуриш Браунсберг који се налази на обали фришхафског залива. На том сектору Нијемни су стиснути на териториј који је сав под домашајем руске артиљерије. Црвена армија ликвидирала је опкољени њемачки гарнизон у Колбергу. У борбама за Колберг убијено је 8000 и заробљено 6000 Нијемаца. Заплијењене су велике количине ратног материјала. Офанзива коју су Нијемци скоро 14 дана вршили против Руса на сектору Блатног Језера, свршила се поразно за Нијемце . У току те безуспјешне офанзиве Нијемци су изгубили више од 600 тенкова и 20.000 војника, а да нису успјели освојити ни једну стопу земљишта . Нијемци јављају о великом напредовању Црвене армије у сјеверној Шлеској , о чему руски извјештаји још не говоре. Вјероватно је да ове операције имају везе са њемачким неуспјехом у Мађарској . На Дунаву је отпочела пловидба и руски бродови већ преносе материјал за мађарски фронт.

391

Горњи Лапац, Удбина, Кореница, Доњи Лапац, Бунић, Личко Петрово Село, Ваганац и Плитвичка Језера ослобођени су

Јединице IV Армије ослободиле су Горњи Лапац, Удбину, Кореницу и Доњи Лапац. Према најновијим вијестима с личког фронта, јединице IV Армије разбиле су у борбама које су се водиле 20 марта, јака непријатељска упоришта и ослободиле Горњи Лапац, Доњи Лапац и Удбину. Настављајући гоњење потученог непријатеља према сјеверу, наше трупе су овладале простором Лапац—Удбина—Кореница. Чистећи од непријатеља Крбавско Поље, наше су јединице разбиле још 4 јака непријатељска упоришта и тиме ослободиле среско мјесто Кореницу и мјеста : Бунић , Личко Петрово Село , Ваганац и Плитвичка Језера , Дање је на комуникацији Лапац - Баганац разбијено јако непријатељско упориште Небљуси . У току 20 и 21 матра заплијењене су веће количине ратног материјала и непријатељ трпи осјетне губитке у мртвима и заробљенима.

Уништење непријатељског мостобрана на лијевој обали Драве Ратни извјештај Генералштаба Југословенске армије за 21 март јавља, између осталог , о успјешним операцијама за ликвидацију непријатељског мостобрана на лијевој обали Драве , сјеверно од Валпова, гдје су наше трупе уз садејство наше авијације и јединица Црвене армије заузеле слиједећа мјеста : Торјание , Жито -Пустару , БаканкоПустару, Барањско Петрово Село , Нови Бездан, Мајску Међу, Болман и Ђорђев Двор. Непријатељ је сабијен на врло мален простор гдје се завршава његово уништење и потпуна ликвидација мостобрана. На фронту у Сријему, осим артиљеријске дјелатности, није било

значајнијих догађаја. У рејону Бијељине одбијен је јачи непријатељски противнапад, којом приликом је убијено 50 непријатељских војника. На подручју Добоја одбијено је неколико јачих непријатељских напада и избачено из строја око 150 непријатељских војника. Борбе се настављају. На подручју Брчког непријатељ напада са неколико јаких колона ка југозападу и у дводневним борбама задобио је нешто земљишта. Јужно од Сарајева, гдје борбе трају већ неколико дана, наше трупе побољша те су своје положаје и заузеле неколико тактички јаких тачака . Сталне непријатељске нападе на положаје Иван- Седла - наше трупе успјешно одбијају. Савезкичка авијација оборила је један њемачки авион и уништила 4 камиона на подручју јужно од Сарајева. Ноћни напад непријатеља на подручју Бусовача-Зеница одбијен је и непријатељ одбачен на полазне положаје. На бојишту су нађена 22 љеша непријатељских војника. У жестокој борби, у току читавог 20 марта, сломљен је покушај усташа да са подручја Бос. Нови-Двор продру на ослобођену тери-

торију. На бојишту је нађено 78 усташких љешева .

392

Кажњавање бивших бугарских официра 20 овога мјесеца објављено је у Софији да су девет бугарских генерала, пет пуковника и девет других виших официра погубљени као ратни злочинци, а још 51 официр осуђен на затвор. Ови официри су осуђени због тога што су издавали наређења да се брутално поступа са британским и америчким заробљеницима и што су лично управљали репресалијама и злочинима у Југославији и Грчкој . У току је процес против 300 армијских и полицијских официра оптужених због звјерстава у Бугарској , Југославији и Грчкој .

ВЕЛИКА ПОБЈЕДА САВЕЗНИКА НА ЗАПАДУ Велика офанзива III и VII америчке армије , која је отпочела у четвртак 15- III против њемачких трупа западно од Рајне , у Сарској и Фалачкој области, углавном је завршена великом побједом Савезника. Двије америчке армије , III и VII, које су капредовале у два правца, са сјевера и југа , пошто су скршиле први отпор непријатеља, продужиле су напредовање сензационалном брзином. Седма америчка армија имала је пред собом одбране Сигфридове линије , које је савладала без дужег задржавања, тако да су се већ четвртог дана офанзиве претходнице VIII армије састале са претходницама III армије која је јурила са сјевера. Спајање ових двију армија слиједећих дана било је потпуно. У току напредовања ове двије армије , савезнички извјештаји су свакодневно јављали о заузимању њемачких градова. Из дана у дан њемачка се одбрана распадала, а град за градом прелазио је у савезничке руке . Да поменемо само оне најглавније : Сарбрикен, Цвајбрикен, Фолклинген, Бинген, Соберхајм, Хомбург, Нојкирхен, Нојштат, Мајни, Вормс итд . Посљедњи извјештаји јављају да је III армија ушла у Лудвиксхафен, док су мост који спаја Лудвиксхафен са Мајнхамом, Нијемци бацили у зрак. На тај начин заузето је готово цијело подручје између Рајне, Мозеле и Сара, осим мањег југоисточног дијела , који се сада чисти . У току тих седмодневних операција америчке су армије заробиле око 70.000 њемачких војника . Нијемци који бјеже у источном правцу према Рајни изложени су непрекидним нападима из ваздуха. Друмови су закрчени запаљеним и уништеним њемачким возилима и препуни љешева њемачких војника. Као што се види , Нијемци су већ изгубили сарски базен, док Трећа америчка армија нагло осваја Фалачку област, из које се остаци њемачких дивизија безглаво повлаче. Све ове операције , ма колико замашне и значајне саме по себи, сматрају се као увод у концентрични напад на Њемачку са два фронта. Док је Прва армија проширила свој мостобран источно од Ремагена, тако да је он сад 31 км дугачак, а 15 км дубок, са британског сектора нема никаквих вијести. Међутим, може се вјеровати да претстоје велики догађаји. Маршал Монгомери наредио је да се сектор 393

1 британске армије стално покрива вјештачком маглом како би се од непријатеља прикриле припреме за велики нападај који ће услиједити кад и нападај са истока . Овај нападај на Немачку могао би бити и посљедњи.

Истрага против Антонеска У Букурешту ће се ускоро повести истрага против 250 румунских фашиста на челу са генералом Антонеском, којима ће се судити као ратним злочинцима.

Стварање синдикалних организација у Босанској Крајини Земаљски акциони одбор Јединствених синдиката радника и намјештеника Југославије за Босну и Херцеговину, који је формиран 26 фебруара о. г. , развио је живу дјелатност на организовању радника и намјештеника у свим ослобођеним мјестима Босанске Крајине и тралне Босне, према одредбама Привременог статута ЈСРНЈ . Чланови Земаљског акционог одбора једва стижу на све стране на које их, ради што бржег оснивања подружница, позивају радници појединих ослобођених мјеста. Досада је основано више акционих одбора и неколико подружница. Тако су основани акциони одбори : 1 ) У творници духана Травник, 2) у творници шибица Долац, 3 ) у руднику угља Ливно , 4 ) у пилани Ливно, 5 ) у творници дрвног дестилата Теслић, 6 ) код општих радника у Теслићу , 7 ) разних намје штеника Теслића, 8 ) код општих радника у Тешњу; 9 ) код општих радника у Прњавору, 10 ) код жељезничара у Дрвару , 11 ) у пилаци Дрвар, 12) у кожари Бугојно , 13 ) у руднику угља Бугојно , 14 ) код жељезничара у Јајцу, 15 ) код рудара у Јајцу и подружнице : 1 ) радника кем. индустрије у Јајцу , 2 ) рудара у Љубији и 3 ) жељезничара у Приједору. Истовремено су извршене акционе припреме за организапију подружница графичара и разних намјештеника у Jajuy.

Синдикално организовање у Љубији и Приједору 7 марта о . г. у Љубији је одржана скупштина рударских радника и намјештеника, на којој је изабрана управа подружнице Савеза рудара, као и финансијска контрола . У управу је изабрано 5 чланова, а у финансијску контролу 7 чланова . У саму организацију учлањено је 249 радника и камјештеника. Са скупштине су упућене поздравне депеше Маршалу Титу, ЗАВНОБИХ-у и Главном одбору јединствених синдиката.

394

2 марта одржана је скупштина жељезничара у Приједору, којој је присуствовало 400 радника и намјештеника. На овој жељезничкој секнији упослено је 800 радника и намјештеника, од којих је у подружницу уписано 520 чланова. На скупштини је изабрана управа и финансијска контрола . Дискусије на овим скупштинама биле су плодоносне. На њима се расправљало о стварању радничких домова и читаоница, набављачкопотрошачких задруга и о организовању ударкичких група у раду.

Доношење закона о аграрној реформи у Мађарској

Мађарска привремена национална Дебрецин, 19 марта (ТАСС ) . влада издала је , на свечаној сједници, закон о аграрној реформи.У свом говору при отварању сједнице министарског савјета, која је била посвећена томе питању , претсједник владе Миклош Бела истакао je историјски значај тога догађаја у животу земље . Послије тога министар пољопривреде изложио је министарском савјету пројект указа о укидању крупних земљопосједа и давању земље сиромашним сељацима И сељацима без земље . Тај пројект израђен је од стране министарства пољопривреде и одобрен од свих политичких странака састав Мађарског фронта националне независности .

које

улазе у

Турске интриге на Балкану У посљедње вријеме многи турски листови пишу непријатељске чланке о новој Југославији и отачествено- фронтовској Бугарској . Те чланке, упркос чињеници да се Турска формално налази у рату са Њемачком, преносе све њемачке новине . У томе писању нарочито (се истакао новинар Јалчин и чланкописци у листовима „ Танин “ и „ Јени Сабах". Главна тенденција тих чланака јесте настојање да се уношењем интрига и провоцирањем нових сукоба унесе раздор или омете учвршћивање пријатељства међу балканским народима. Да би оправдала своје интригирање , турска штампа нарочито жели да истакне како су Турци балкански народ, „ јер су вјековима владали на Балкану“ па , према томе , не може им нико оспорити право мијешања у балканске послове . Главни предмет тих чланака је Македонија и „ славенски блок“ , тј . братски односи између нове Југославије и Бугарске , који су тобоже уперени против грчког народа.

Сви ти покушаји турске штампе за уношењем несугласица и непријатељства између балканских народа, које је заједничка националноослободилачка борба против Њемачке приближила , стоје потпуно на Линији њемачког изазивања сукоба између Уједињених народа.

395

Резултати избора у Финској Фински радио објавио је расподјелу посланичких мјеста у новој финској скупштини према резултатима гласања, добивеним у поноћ 19 овог мјесеца. Социјал - демократска странка - ранија водећа странка , Финске - добила је 52 посланичка мјеста, Демократска лига, у коју улазе комунисти и крајња љевица, 49 ; земљорадничка странка 48 ; коалициона странка 28 ; шведска странка 16 и прогресивна странка 7 . Ти изборни резултати показују да је социјал-демократска странка, која је највише одговорна за увлачење земље у рат против Совјетског Савеза , изгубила 34 мандата или око , 150.000 гласача. Аграрци су изгубили такођер 50.000 гласова. Према томе, на изборима огроман успјех постигла је Демократска лига , као нова политичка организација , која по први пут учествује у изборима.

Технички радови у теслићком срезу Радови на обнови порушених техничких објеката у ослобођеном теслићком срезу у пуном су јеку . Досада је успостављено и поправљено 35 км порушене пруге Теслић— Кулаши и поправљено 5 жељезничких мостова. Поправљен је један друмски мост у дужини 12 м и 6 мањих у дужини 4—8 метара. Тиме су сви путеви у овом срезу оспособљени за нормалан саобраћај . Такођер се живо ради на обнови индустрије , тако да је већ пуштена у рад електропилана, која садашњим капацитетом може да задовољи потребе карода овог среза. У току су радови и на обнови осталих постројења теслићке творнице . Л. У.

САБИРНА АКЦИЈА ЗА НАШУ ШТАМПУ

Управа жељезница западне Босне : Грађевински одјељак Машински одјељак Саобраћајни одјељак Управа Штаб I Дивизиона Артиљериске бригаде V Корпуса Југословенске армије .

Укупно Раније примљено Свега примљено

396

126.650.— Куна 117.880.22.250 . 99 22.200.,, 51.680.--

""

340.660.2,439.410.2,780.070 .— Куна

PLERA 10Hao штo je 27 март 1941 био бојки зов под оружје за одбрану земље, нена овај 27 Mорт буде бојни зов за изградњу, за срећнију и бољу будућност нашег народа. Ocrodobene Орган Извршног одбора Народно - ослободилачког фронта Босне и Херцеговине БРОЈ 28 ГОДИНА II 31 MAPT 1945

ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПРОСЛАВА 27 МАРТА У БЕОГРАДУ На прослави великог празника југословенских народа учествовало је 250.000 људи Београд је први пут послије ослобођења на ванредно свечан начин прославио 27 март. У част прославе 27 марта читав град био је окићен заставама , ћилимима и зеленилом. Није било куће на којој се није вијала застава Југославије и савезничких земаља . Центар града био је окићен безбројним заставама, нашим и савезничким, и огромним бројем разнобојних сијалица. Сви излози дућана такођер су били искићени заставама, зеленилом и сликама маршала Тита, маршала Стаљина, премијера Черчила и претсједника Рузвелта. Теразије и Славија, а нарочито трг пред Позориштем, окићене су великим заставама југословенским и савезничким. Прочеље зграде Народног позоришта под којим је одржан митинг било је ванредно лијепо искићено југословенским, совјетским, енглеским и америчким заставама које су окружавале велику умјетничку слику маршала Тита, на којој је постављен умјетнички израђен југословенски државни грб . У град су стизале непрегледне поворке народа из најудаљенијих крајева . Нарочито је дошло много сељака из оближњих села око Београда. Сељаци су пролазили кроз град манифестујући цио дан, носећи транспаренте које су сами исписали и вијући државне и савезничке заставе , а многи и задружне заставе . На трговима у центру и на периферији већ од раног јутра народ се окупљао, манифестовао, клицао, пјевао и играо коло . Народне музике , оркестри, поједини хорови разних друштава градских и сеоских смјењивали су се и изводили своје тачке. ( Први дефиле Југословенске армије

У 10 сати, са Славије кренуо је дефиле југословенске армије. На челу војске налази се командант Београда, генерал- мајор Љубодраг Ђурић. На Славији прилази му једна жена и једна дјевојчица и ките њега и његова коња цвијећем и зеленилом. Народ одушевљено поздравља своју војску . На свечаној трибини, на Теразијама, између осталих, били су : намјесник д- р Душан Сернец, шефови и чланови савезничких војних мисија : Совјетског Савеза, Велике Британије, Сједињених Америчких Држава, Француске , Чехословачке , Бугарске и Албаније , прет-

397

сједник АВНОЈ- а д-р Иван Рибар и потпретсједник Моша Пијаде са члановима претсједништва АВНОЈ - а, чланови министарског савјета, чланови претсједништва АСНОС- а и повјереници АСНОС-а, шеф Главног генерал-штаба Југословенске армије генерал-лајтнант Арсо Јовановић с великим бројем генерала, међу којима Сретен Жујовић, Александар Ранковић, Афсић и други. Око почасне трибине ка Теразијама окупила се огромна маса свијета, па и сви прозори и балкони кућа на великом тргу препуни су народа . За вријеме дефилеа, кад Београдом су непрестано кружили бомбардери и ловци Југословенске армије, којима је народ клицао . Урнебесно одушевљење изазвала је појава наше моторизације. Прво су ишли тешки топови, а за њима велики тенкови .

Народ цвијећем кити тенкове и плаче од радости Народ је

непрестано

клицао ,

аплаудирао

И

обасипао

тенкове

цвијећем. Многи су од радости плакали. Иза тенкова продефиловала је моторизована пјешадија, а на крају , у двојим колима прошли су тешки инвалиди који су били предмет бурног одушевљења и одобравања. На крају ове величанствене манифестације у којој су узели учешћа претставници свих народа Југославије, прошла је и поворка Македонаца из Македоније и са Косова са зурлама и гочевима , пјевајући народне пјесме и кличући демократској федеративној Југославији, 27 марту , маршалу Титу и Савезницима. Послије ове величанствене поворке народа, и војске из свих крајева Југославије , народ се окупљао на трговима кепрекидно кличући и манифестујући своје одушевљење за тековине народно-ослободилачке борбе и за њеног ствараоца и ослободиоца, маршала Тита. Послије подне одржан је највеличанственији митинг у историји Југославије. Митинг је одржан уз учешће од преко 250 хиљада људи на тргу код Кнежева споменика. На балкону зграде Народног позоришта, гдје је била импровизирака говорница, били су присутни између осталих : амбасадор Совјетског Савеза г. Садчиков , амбасадор Велике Британије г. Стивенсон, затим шефови и претставници савезничких војних мисија и претставници штампе . Од стране АВНОЈ - а био је присутан потпретсједник Моша Пијаде . Такођер су присуствовали чланови владе : потпретсједник Министарског савјета д - р Едвард Кардељ, министар спољних послова д-р Шубашић , министар финансија генерал-лајтнант Жујовић, министар информација Сава Косановић , министар за Хрватску д- р Грегорић, министар за Црну Гору генерал-лајтнант Милован Ђилас , за Македонију Емануел Тучков и за Босну и Херцеговину Родољуб Чолаковић. Збору су присуствовали и претставници Југословенске армије , начелник генералштаба генерал -лајтнант Арсо Јовановић, генерал-лајтнант Пеко Дапчевић , генерал- лајтнант Алекса Јовановић , генерал- лајтнант Диксак и генерал-мајор Вукмановић . Митинг је у 15,30 часова отворио професор универзитета инж . Кирило Савић . Послије говора капетана Драгољуба Јовановића, који је говорио у име официра што их је недавно из њемачког ропства ослободила

-398

Црвена армија , д- ра Бранка Чубриловића, те претсједника Окружног одбора НОФ-а за округ Београд Миће Вујачића , митинг је достигао врхунац кад се пред огромном масом свијета појавио маршал Тито. У том тренутку клицање свих учесника на митингу било је неописиво снажно и искрено. Народ је са великом радошћу и одушевљењем поздравио свог хероја маршала Тита. ТИТО

ГОВОРИ

У бури одушевљења и непрекидног клицања маршал Тито одржао је слиједећи говор: Другови и другарице , грађани и грађанке ! Нисам мислио да данас, овдје, на овом величанственом збору, говорим. Али, сматрајући да је овај велики дан годишњица онога историјског преокрета у најтамније доба, када је њемачки фашизам порушио скоро читаву Европу , да је на тај историјски дан, овдје, на улицама Београда, народ Србије, народ осталих дијелова Југославије Хрватске, Словеније и других дао отпор и казао : „ Не ! Боље рат него пакт ! “, дозволите ми да овом приликом кажем једку чињеницу коју би многи хтјели да изврну, да је скрену у другом правцу. 27 марта 1941 извршен је тај преокрет, зато јер је то народ, одоздо, хтио. Није то ствар појединаца, ствар мале групе . То је ствар читавог народа. Без тога не би се могло извршити оно што је извршено. Појединци су учинили то што је хтјела маса, што је хтио народ. Овај велики празник, 27 март, који улази у историју наших народа, доказ је оне силне, непоколебљиве воље за независношћу, за својом слободом, за очување свога опстанка . Ја сам срећан што данас, овдје , пред овим величанственим збором, могу да вас поздравим са великим празником 27 мартом. Нека буде овај 27 март нови потстрек за нова величанствена дјела на пољу обнове и изградње наше напаћене херојске земље . Као што је 27 март 1941 године био бојни зов под оружје за одбраку земље, нека овај 27 март буде бојни зов за изградњу, за срећнију и бољу будућност наших народа. Овај празник славимо у знаку коначне побједе над највећим непријатељем наших народа и над највећим непријатељем читавог човјечанства. Није далеко дан када ће сви крајеви наше земље бити ослобођени. Побједа је врло близу. Али не запајајмо се сувише овим успјесима на бојном пољу, него нека нас води брига како ћемо изградити наше градове, наше жељезнице , наше друмове , каша села , наша поља, да би наша будућа покољења могла казати да су њихови очеви учинили све да би било њима боље. Има још непријатеља и унутар наше земље . Дозволите ми да кажем да би било необично да их нема. Било би неко чудо , неко велико чудо да их нема. Али нека погледају овдје , на вас , нека погледају на ову гранитну стијену која стоји као једна за кову, федеративну Југославију, а никада више за ону стару што је била . Ова гранитна стијена цементирана је крвљу наших најбољих синова, наше омладине , јуначке омладине . На нама који смо овдје и који смо остали живи, на свима нама је да чувамо те тековине , плаћене са толико много крви, од наших непријатеља изкутра и насртаја непријатеља извана. Њемачки фашизам

399

који је на узмаку, пред потпуном капитулацијом, потпуним уништењем, он хоће да посије иза себе сјеме раздора . Он убацује након свог отступања све нове шпијуне и агенте да роваре . Али ми њима довикујемо : Нису то више она времена што су била кад сте ви били овдје . Сада су нова времена . Сада смо ми господари на своме и сваки онај који ће вас послушати и који ће ићи вашим стопама и по вашим наређењима биће прегажен као црв. Данас овдје славимо овај велики празник пред лицем читавог слободољубивог човјечанства као побједиоци. Данас овдје славимо овај празник у присуству претставника наших великих савезника : Совјетског Савеза, Енглеске , Америке и Француске и других наших савезника. Нека и убудуће буде као данас овакав поредак, овакав ред, оваква дисциплина, нека то буде у пуној мјери сачувано да бисмо показали вањском свијету да смо способни не само за јуначка дјела на бојном пољу, него да смо способни и за изградњу наше земље и за рад на државним пословима. Ја желим и ја сматрам то интересом свих наших народа, и интересом наше велике , нове, слободне Југославије да сви они који су се још колебали и сумњали, приступе у овај општи и несавладљиви фронт и да заједно ступамо једном одређеном циљу, да створимо нову, федеративну демократску Југославију, уједињени са свим нашим крајевима који су још поробљени и стењу под окупатором . Наша Истра, наше Словеначко Приморје , наша Корушка, наше покрајине које су отцијепљене од наше земље , биће у саставу наше велике домовине, биће у нашој великој заједници. Да живи велика федеративна демократска Југославија ! Да живе наши велики савезници Совјетски Савез, Енглеска

и

Америка! Да живи наша савезница Француска и остали наши савезници ! Смрт фашизму --- слобода народу!

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА ДОСТОЈНО ЈЕ ПРОСЛАВИЛА 27 МАРТ Прослава у Приједору У Приједору, на домаку Козаре , прослављене су на свечан начин заједнички годишњица 27 марта и прва годишњица оснивања 39 Дивизије V Корпуса . Прослави је присуствовао претсједник ЗАВНОБИХ- а д- р Војислав Кецмановић и члан ЗАВНОБИХ- а Дервиш Тафро . На прославу је приспјела и у њој учествовала и група совјетских умјетника, која је дошла у ове крајеве да филмски сними и обради карактеристичне епизоде из наше народно - ослободилачке борбе . Совјетске умјетнике народ је дочекао срдачним и бурним поздравима, изражавајући на тај начин своје задовољство што се у његовој средини налази по први пут већа група совјетских људи . У самој прослави учествовало је огромно Мноштво народа, преко 10.000 лица . На великој пијаци, гдје су подигнуте трибине биле искићене заставама и сликама, сврставао се народ приједорског, ковског и дубичког среза , који је почео да пристизава рано у групама под заставама и транспарентима са паролама. Групе су

400

·

пролазиле у поворкама кроз град с пјесмом и разним поклицима. За нијело вријеме, све до 2 и по сата послије подне , када је прослава отпочела, тресло се козарско коло и орила се пјесма, и поред тога што је росила ситна киша . У исто вријеме, испред трибина били су постројени дијелови 39 Дивизије , док је остали дио простора, као и околне споредне улице , испукио народ. Војничка свечаност отпочела је смотром трупа, коју је извршио претсједник ЗАВНОБИХ- а, друг др. Кецмановић у пратњи команданта и комесара дивизије . О прослави прве годишњице оснивања 39 Дивизије говорио је командант дивизије , потпуковник Борко Арсенић. У свом говору он је истакао да је дивизија створена послије VI непријатељске офанзиве, у којој непријатељ не само да није успио да уништи кашу војну снагу него је она још и појачана образовањем ове дивизије. Одмах послије тога, непријатељ је предузео VII офанзиву нападом на Врховни штаб, у чијем је сузбијању одиграла важну улогу 39 Дивизија. Нарочито се њена XIII Бригада прославила у ослобођењу Кључа, Мркоњића и Јајца. Дивизија је учествовала и у славним борбама за Бања Луку . За годину дана она је избацила из строја преко 10.700 непријатељских војника и заплијенила или уништила многобројни материјал и оружје. Пошто је комесар дивизије, потпуковник Војо Ступар, прочитао имена оних који су одликовани орденом и медаљом за храброст, друг д - р Кецмановић подијелио је одликовања у име претсједништва АВНОЈ - а, и, обраћајући се одликованим, рекао им између осталог : „ Неизмјерно сам сретан - управо ово је један од најсретнијих дана у моме животу " што ме је запала част да вам, у име претсједништва АВНОЈ - а, предам ова војничка одликовања . Као син овог краја, ја немам довољно ријечи да искажем своје дивљење у овом часу кад видим ваше јуначке груди украшене тим одликовањима која су симбол захвалности и признања не само ваших команданата и врховних тијела него и читавог народа за ваша дивна дјела, јуначка и славна, којима сте та одликовања заслужили . Ја вам, другови, честитам и желим да ова одликовања носите и да се њима поносите , као што ће се вама поносити ваша дјеца , унуци и читава покољења, која ће о вашим дјелима причати и пјесме пјевати . Веома је симболичан дан прославе прве годишњице оснивања ваше дивизије . Она се родила 27 марта, управо на онај дан кад су наши народи, прије четири године , устали у борбу за одбрану наше напаћене земље. Данас народ Крајине , народ Кнежпоља и Козаре слави овај велики празник, за који сте ви све од себе дали да до њега дође . Ова одликовања резултат су ваше четверогодишње борбе. Ви сте имали довољно прилике да упознате народ Козаре и Кнежпоља, да упознате крваву Уну и Дрину. Сада се спремате да дотучете проклетог фашистичког завојевача у његовој властитој кући. Кад пређете границе Југославије с великом савезницом Црвеном армијом, са трупама Енглеске и Америке , кад будете у Берлину пролазили испод Бранденбуршке капије , кроз коју је негда пролазио Фридрих Велики, отац свих данашњих зликоваца који су устали против културног свијета, тада се сјетите своје окрвављене Крајине . свога окврвљеног

26 -- Архив КП БиХ 401

Кнежпоља и Козаре . Сјетите се да је ваша отаџбина попаљена и опљачкана од душмана који су хтјели да вас потпуно униште . Нека вам је, другови, сретан пут одавде до Берлина !“ У име одликованих бораца и официра захвалио се Стево Караћ , комесар батаљона , а затим су жене кључког среза поздравиле војску и подијелиле дарове команданту, комесару и борцима Дивизије . Војнички дио прославе завршен је поздравним телеграмима маршалу Титу, маршалу Толбухину, АВНОЈ -у и ЗАВНОБИХ-у, као и писменим поздравом који је упућен рањеним и болесним борцима 39 Дивизије . Прославу годишњице 27 марта отворио је друг Томо Муњиза, претсједник Среског одбора НОФ - а, а затим је , бурно поздрављен и често прекидан од народа и војске , говорио о значају 27 марта друг д-р Кецмановић , који је , између осталог, рекао : Данас ми нисмо још у стању да схватимо велики значај овог празника. Тек доцније , у току времена, наши потомци знаће да оцијене сву величину 27 марта , као дана кад је наш народ спонтано отпочео борбу против бахатих завојевача. У својој историји, имали смо дане пораза које смо славили као велике празнике. Срби су вјековима славили Косово, иако су на њему претрпјели пораз и допали у петстогодишње ропство . Славили су га због тога што се српски народ на Косову приволио царству небеском, а не земаљском, налазећи се између добра и зла, између Лазаревића, привржених своме народу, и издајника Бранковића . Тај дан пораза значио је прекретницу у животу српског народа ; он га је бодрио и потстицао да се одржи и дочека своју слободу. Таква велика историјска прекретница у животу југословенских народа био је и 27 март 1941 г. у бившој Југославији било је много црног. Властодршци су поробили народ, па су хтјели и душу да му узму . Страхујући од народа, од онога што народ мисли и жели, а бојећи се и сами онога што ку намјеравали да учине , они су хтјели да утеку под скут претставника Ђавола , проповједника највећег зла . Они су хтјели да читав наш народ ставе у службу фашизма . А шта је фашизам, ви сте сви на својој кожи искусили. Када су 25 марта носиоци старог југословенског режима потписали у Бечу пакт с хитеровском Њемачком, у срцима свих наших слободољубивих народа распламсао се велики гњев. Тај народни гњев претворио се у једну моћну песницу, која је у парампарчад полупала печате на том срамном акту капитулантства прије него се на њему и мастило осушило. Гњев наших народа манифестовао се на начин какав се није показао нигдје другдје у свијету . Сви поштени људи Југославије устали су против тога срамног уговора . То је био страшан дан за наше издајнике, за све оне који су Југославију водили у капитуланство, од издајника Павла , Цветковића, Мачека и Џафера до посљедњег пандура њихова кова. Шпекуланти су се нашли у чуду у кукали шта ће бити, пошто кикад нису мислили на образ и част, него само на своје интересе. Фашисти су шкрипали зубима и спремали се да нас поробе. Тога славног дана кад смо са стиснутом песницом устали против срамног пакта, проговорио је гњев народни . Страни свијет остао је запањен и гледао с дивљењем у нас, у наш подвиг . Јер у то доба, дух капитуланства био је завладао великим дијелом свијета. Стога је дјело нашег

402

револта, које се манифестовало 27 марта, много веће него што се и замислити може. Велики је празник данас . 27 март славиће више наше потомство него ми. Али ми данас треба да покажемо да смо свјесни своје снаге и вриједности, да дајемо све од себе , да јачамо снагу која лежи у нашој војсци. Вама је познато да се борбе већ сада воде у леглу фашизма. Данас горе њихове куће , данас гину њихова дјеца и жене, али гину због своје лудости, а не због тога што бисмо ми били жељни њихове крви. Наши борци нису кикада убијали жене и дјецу . Али они мрзе њемачке мајке и с гађењем ће проћи поред њих, зато што ку рађале такве гадове, што су задојиле такве крвнике који су клали и убијали нашу дјецу ... Тако је почела крвава борба, нечувена и невиђена, када су се ротуље и кремењаче поробљених народа Југославије иставиле против тенкова и панцера. Али, бој не бије свијетло оружје , већ бој бије срце у јунака. У срцима наших народа зачела су се 27 марта дјеца борци, рађала се већ од априла 1941 и израстала у џинове баш зато нагло и џиновски, што су се у крви рађала, у крви купала и у крви крштавала. Зато су остала непобједива, што је невиђено и нечувено у историји других европских народа. Ти џинови нарасли су за четири године од малих партизанских одреда преко дивизија и корпуса до данашње моћне Југословенске армије. Говорник се затим осврнуо укратко на владину декларацију и дотакао се разних задатака које данас треба да извршимо . Истакао је важност прољетне сјетве и дотакао се питања помагања војске, чувања здравља и ширења писмености. Осврнувши се на потребу изграђивања

братства међу нашим народима , говорник је завршио : У духу овог великог дана који данас прослављамо треба да одгајате своју дјецу, као што је српски народ вјековима изграђивао себе ка Косовској трагедији. Испред руских умјетника поздравио је збор друг Васиљев, који је био бурно поздрављен и често прекидан поклицима руској браћи, маршалу Стаљину и Црвеној армији. Затим је говорио друг Тафро, члан ЗАВНОБИХ-а, који се нарочито осврнуо ка потребу слоге , братства и јединства наших народа . Он је истакао разлику између политичких зборова у предратној Југославији и наших садашњих. На нашим зборовима не позивају се , као некада, Срби на окуп против муслимана, ни муслимаки против Срба или Хрвата, него се позивају сви поштени људи у јединствени борбени фронг проТИВ нашег заједничког непријатеља , свирепог Нијемпа, и његових помагача, усташких крволока и четничких братоубица. Само здружени и збратимљени моћи ћемо дотући непријатеља, подићи и обновити нашу порушену и опустошену отаџбину и очувати тековике народноослободилачке борбе. Пошто је укратко поздравио збор Лазо Лазић , претсједник окружног одбора НОФ- а, примљена је поздравна депеша Маршалу Титу и прослава завршена дефиловањем трупа. Сам дефиле трупа оставио је кајдубљи утисак на окупљени народ, који је војску цијело вријеме снажним поклицима одушевљено поздрављао . 26* -Архив КП БиХ

403

Преко 10.000 манифестаната на прослави 27 марта у Мостару Слободни Мостар прославио је четверогодишњицу народног празника свих наших народа 27 март на митингу на ком је учествовало преко 10.000 грађана и грађанки града Мостара . Шеталиште поред хотела Неретве било је дупке пуно народа. Небројени транспаренти, барјаци и слике још су више украшавале ову велику свечаност. Митинг је отворио око 10 часова друг Мустафа Шево , кадија из Мостара, који је кратким говором објаснио огроман значај 27 марта за наше народе и њихову борбу против фашизма и реакције, а за слободу и сретнију сутрашњицу.

---

Послије њега , по овом нашем великом националном празнику говорио је секретар Обласног народно- ослободилачког фронта, друг Радован Папић . Он се нарочито задржао на издајничкој политици коју су водили реакционарни режими бивше Југославије, а нарочито влада Цветковић -Мачек, која је , уствари, продала независност и слободу Југославије њемачко италијанском фашизму. Послије је друг Папић подвукао правилну политику јединственог народно- ослободилачког фронта и несебичан рад Комунистичке партије Југославије која је у најтежим данима стајала чврсто и пожртвовно на бранику наше слободе и независности. Задржао се на издајничком раду Мачека и његове клике до пропасти старе Југославије, као и на противнародном раду те клике за вријеме окупације и фашистичког терора. На митингу су говорили и другови Манојло Чабак, претсједник HOO-а за Мостар, Влатко Илић , командант мостарске омладинске радне бригаде и другарица Радојка Мишковић, потпретсједница градског одбора АФЖ за Мостар . На крају митинга, на општи захтјев народа, упућен је поздрав маршалу Југославије Јосипу Брозу-Титу.

ЗБОР У ГРАХОВУ

На збору одржаном 27 марта у Грахову, иступио је као главни говорник секретар И. О. НОФ - а за Б. и Х. , друг Ђуро Пуцар- Стари . У полужем и снажном говору он је истакао значај историјског дана када су у Београду и широм земље народне масе приморале властадршце да раскину издајнички пакт са силама осовине . Прије четири године народ наше земље пред читавим свијетом на величанствен начин изразио је своју ријешеност да се за слободу домовине упусти и у неравну борбу са фашистичким завојевачима. И, ево, - рекао је друг Ђуро Пуцар-Стари, - послије четири године у нашој земљи сваки поштени човјек увјерио се да је борба за коју је 27 марта 1941 на улицама Београда дат сигнал била једини могући пут којим је народ очувао своју слободу , независност и опстанак. Издан од свих осталих политичких странака, народ се одазвао позиву оне политичке партије која је увијек бранила интересе народа . То је била Комунистичка партија Југославије , чији су борци безгра-

404

ничко били одани ствари народа и, не губећи никада везу са народним масама, знали да их организују и поведу на челу са својим најбољим сином Маршалом Титом у натчовјечанској борби , Резултат те борбе је данас то да наши народи стоје непосредно пред својим ослобођењем. Три четвртине земље већ је ослобођено од фашистичких банди и народних изрода. Данас наща земља има своју јединствену привремену народну владу на челу са Маршалом Титом. Такву владу наш народ никада још није имао . Та влада ужива најширу подршку свих наших народа и свих слојева нашега друштва. Наша нова влада има свој програм који је изражен у Декларацији владе . Она је најбоља гаранција да ће наши народи очувати све тековине досадашње борбе и изградити нову државу. У тој држави народ ће остваривали у потпуности ! сва своја суверена права . То отвара перспективе најсретније будућности наших будућих покољења. У садашњем моменту, пред народом Босне и Херцеговине , исто као и пред свим нашим народима , поставља се још увијек као основни задатак : уложити све снаге и материјалне изворе у дјело коначног сламања фашистичке Њемачке , која још није уништена. Истовремено и у најтјешњој вези са основним задатком читав наш народ мора да прегне на посао привредне обнове и учвршћења своје народне власти . . . Народ Босне и Херцеговине који се прије четири године у Сарајеву, Бања Луци, Мостару, Тузли и другим градовима снажно одазвао на знак и иницијативу београдског народа, тражећи масовним демонстрацијама да се са државног кормила отстране људи које је претстављала издајничка влада Цветковић -Мачек, показао је својим учешћем и улогом у народно - ослободилачком рату да је у њему жив и постојан дух 27 марта. Напајан тим духом, он ће и на дјелу обнове и изградње нове Југославије и своје федералне јединице показати своје жарко родољубље и високу политичку свијест, - рекао је друг Ђуро ПуцарСтари на завршетку свога говора. У току свога излагања он је био прекидан бурним аплаузима, клицањем нашој народној влади, нашој војсци, Маршалу Титу и братству и јединству наших народа.

Травник је свечано прославио 27 март На дан 27 марта дугачке колоне у редовима све по четири, умарширале су у град Травник. Овога пута није се чуло грување топова, ни штектање митраљеза, овога је пута слободни Травник, без мрских усташа, сав искићен заставама објеручке дочекао народ који је са свих страна , из свих крајева широког травничког среза куљао у град. Већ од десет сати прије подне почеле су кроз варошке улице да пролазе сликовите поворке сељака и сељанки са заставама на челу. У поворкама била су заступљена села из свих пет општина травничког среза. Само из општине Турбе на збор је стигло 1500 лица . За све вријеме док су поворке пролазиле улицама и послије , кад су се сврставале на градском тргу гдје ће се одржати збор, град се орио од пјесме и поклика маршалу Титу, Југословенској армији, Југословенској влади, кашим великим савезницима итд. У подне , кад је отпочео збор, велики градски трг

405

био је прекриљен народом. Нећемо нимало погријешити, ако устврдимо да је на збору било преко 5.000 лица . Збор је отворио д- р Сакиб Ђулабић , претсједник Среског одбора НОФ а и у име одбора захвалио се народу на овако бројном одзиву. „ Откако је Травник постао , није овако величанственог збора запамтио“, каже др. Ђулабић, затим даје ријеч секретару Среског одбора НОФ-а, другу Шаћиру Маслићу који у своме говору излаже значај 27 марта и истиче допринос Комунистичке партије за јединство и братство наших народа. Послије њега говори друг Анте Бабић , начелник одјељења просвјете у ЗАВНОБИХ - у, који 27 март означује као велику хисторијску прекретницу кад је наш народ сам преузео своју судбину у своје руке. Анте Матковић, потпретсједник Среског одбора НОФ- а, истиче у своме говору да је пут хрватског народа у Босни и Херцеговини једино пут 27 марта. Позива све оне Хрвате који још стоје по страни да се придруже народно- ослободилачкој борби.. Војин Бањац, члан Окружног одбора Уједињене омладине говори о улози омладине у 27 марту . Посљедњи говорник био је друг Нико Михаљевић , члан Окружног НОО за округ Травник, који је у своме темпераментном говору изнио главне тековикe ослободилачке борбе, народну војску, народну власт и народну владу и позвао народ да у чувању и развијању тих тековина дадне све од себе. За вријеме трајања збора падала је киша, час слабије , час јаче, али није успјела да отјера са збора ни једно једино лице . Сакупљени народ, који је једва дочекао да чује слободну ријеч, слободно и јавно изговорену, са великом пажњом је саслушао све говорнике прекидајући их врло често громким усклицима одобравања а акламирањем. Увече је у сали гимназије одржана академија на којој је друг Митхат Хаџиалић , секретар градског одбора НОФ- а, прочитао свој реферат о значењу 27 марта. Иза бираног програма, који је успјешно извела омладинска екипа града Травника, настало је народно весеље које је трајало до у дубоку ноћ .

Прослава 27 марта у Мркоњићу

дан У Мркоњићу је веома свечано прослављен дан 27 марта слободарства и борбених тежњи наших народа. На великом народном збору на којем је узело учешћа мноштво народа славног Кочићевог Змијања, говорили су другови др. Васо Бутозан, члан Претсједништва ЗАВНОБИХ- а и Хамдија Синановић о значају тога историјског дана за народе Југославије , с обзиром на ослободилачку борбу, и о његову међународном значају. Народ Подрашнице и Бјелајана дошао је организовано под заставама кличући Маршалу Титу и Југословенској армији . Послије завршеног говора настало је опште народно весеље, а увече је приређена свечана академија.

406

У ДОЊЕМ ВАКУФУ одржан је збор на коме је учествовало око 1.000 људи . У ГОРЊЕМ ВАКУФУ, ради мобилизације радне снаге за потребе војске, збор није био велик. У БОСАНСКОМ ПЕТРОВЦУ на збору је учествовало свега око 500 људи који су могли доћи само из три општине . Народ пет других општина био је ангажован за војне потребе у вези са ослобођењем Бихаћа. Иако на збору није учествовао велик број људи, збор је протекао у одушевљењу. Народ је са великим интересовањем саслушао потпуковника Хамдију Омановића, Жарка Згоњанина, чланове ЗАВНО БИХ-а, чији су говори били попраћени бурним одобравањем. Послије тога је потпретсједник Среског одбора НОФ- а предложио текст телеграма маршалу Титу и претсједништву ЗАВНОБИХ- а, који је народ одушевљено прихватио.

Sovjetski pisac I. Erenburg jugoslovenskim književnicima povodom 27 marta

Ja ne vjerujem u krv koja teče u žilama, u plavu ili arijevsku krv. Ja vjerujem u krv koja se proliva, u krv heroja i u krv mučenika. Narod Jugoslavije meni je drag, ne zato što u njegovim žilama teče ovakva ili onakva krv, nego zato što se u godinama iskušenja pokazao kao veliki narod . Ja se sjećam martovske večeri 1941 godine kada sam čuo preko radija za beogradske događaje. Bio sam tada u Moskvi , ali pred mojim očima još su promicale slike Pariza koji sam nedavno bio napustio. Ja sam vidio izdaju, sramotu i bol velikog naroda. Moji susjedi Moskovljani tada još nisu jasno zamišljali šta je to fašizam . I najedanput radio je javio : » Jugoslavija je oborila vladu izdaje«. To je bilo djelo divnog i ponositog naroda. Ja volim ljude i narode koji umiju da kažu » Ne ! « . Toga dana otpočela je epopeja Jugoslavije. Zatim smo čuli za Tita, za partizane, za bitke u planinama, za žene i djecu koji su dijelili patnje i vjeru boraca, za krv i za junake. Kao pisac ja hoću na ovaj dan da, makar ovako izdaleka, stisnem ruke dalekim , ali bliskim prijateljima, piscima Jugoslavije. U godinama kada su mnogi zaboravili i dužnost i misiju pjesnika, vi ste, prijatelji, pokazali šta je čast pjesnika. Ja vidim divnu sjenku na plavom nebu juga to ide u borbenim redovima slobode Vladimir Nazor. Takve pjesnike imaju samo veliki narodi . Njih nema na karti. Oni su u srcu i od njih, a ne od teritorije, ne od statistike, zavisi veličina jedne zemlje. Ja se nadam da ću ponovo vidjeti mladu, divnu zemlju vašu, stisnuti vaše junačke desnice i proslaviti s vama pobjedu u Zagrebu i Ljubljani . I. Erenburg

407

Istražni radovi na ugljenokopu Palančište Još krajem septembra 1944 započeli su istražni radovi na ugljenokopu Palančište kod Prijedora. Otvoreni su ponovo rovovi koji su, poslije ranijih istraživanja, bili skoro potpuno porušeni i stvoren je potreban kartografski materijal, geološki i stručnotehnički. Radovi su dali povoljne rezultate. Prema stručnom nalazu, ispitivane naslage sadrže 55 od sto uglja koji dolazi u obzir za proizvodnju, dok jalova partija iznosi 45 od sto. Ugalj sadrži nešto sumpora, ali je po kaloričnoj vrijednosti vrlo dobar. Ima 4-4500 kalorija, gori dugim plamenom, sa prosječno malo pepela; komadasti ugalj ne ostavlja nikakve zgure. U dubljim, kompaktnijim slojevima kvalitet uglja je bolji.

SRUŠENA JE KULA MAÐARSKE REAKCIJE

Posljednji Hitlerov satelit izbačen je iz stroja. Više od 4 petine Madarske očišćeno je od Nijemaca. Izbacivanje Madarske iz stroja znači za Njemačku potpunu izolaciju. Gubitak jednog i po miliona mađarskih vojnika, važnih strateških sirovina i životnih namirnica - kojima je Njemačka prije toga pokrivala 10 od sto svojih prehrambenih potreba - pretstavlja, također, težak udarac i ne uzimajući u obzir činjenicu da sada ljudska i materijalna bogatstva Madarske pretstavljaju aktivu u ratnom potencijalu Ujedinjenih naroda. Ali Crvena armija je na teritoriju Mađarske izvojevala i veliku moralno -političku pobjedu. Ona je razrušila kulu fašizma , koja je poslije svjetskog rata, zajedno sa Njemačkom i Italijom, postala žarištem ratnih sukoba u Evropi i rasadištem fašističke ideologije. Treba se samo sjetiti da je Mađarska bila prva zemlja u Evropi, koja je još 1927 zaključila sa Musolinijem vojni sporazum i da je ona bila prva koja je pozdravila dolazak Hitlera na vlast sa antidemokratskim represijama i dovođenjem mađarskog rasiste Gembeša na državno kormilo . To su bile etape na putu koji je Mađarsku konačno doveo do toga da bude zemlja koja je od svih Hitlerovih satelita bila od Nijemaca najviše opljačkana i najviše opustošena i oskvrnavljena ratom . Glavni neprijatelj Madara kroz stoljeća bili su njemački osvajači. Za cijelo vrijeme vladavine Habzburga , Madarska je bila njihova kolonija. Kada se 1848 madarski narod digao u revoluciju protiv tudinskog jarma i feudalnog poretka, tada je mađarsko plemstvo izdalo interese naroda, jer je više voljelo očuvati svoje feudalne privilegije u sramnoj službi Nijemaca nego nezavisnost svoje zemlje, u kojoj bi narod imao svoja prava. Pored toga, svaki antidemokratski pokret i svaka borba protiv slobode susjednih slavenskih i drugih naroda imala je podršku madarskih agrarnih

408

velmoža. Kada se iz fašističke Njemačke počela po Evropi da širi nacistička kuga, mađarski veleposjednici gledali su u njoj svoj najjači oslonac u borbi protiv siromašnih seljaka i seljaka bez zemlje, koji su tražili da se velike latifundije mađarskih feudalaca podijele narodu. 1938 bilo je u Madarskoj 1 milion 800 hiljada seljaka bez zemlje i 1 milion 600 hiljada malih zemljoposjednika. Ovi posljednji držali su u svojim rukama 12,6 od sto svega zemljišta, dok je samo 16.000 veleposjednika posjedovalo 4,7 miliona hektara ili oko 50 od sto zemlje. Da bi se imala jasna pretstava kakve je pozicije fašizam imao pored podrške velikih zemljoposjednika, treba znati i to da je u predratnoj Madarskoj živjelo oko milion Nijemaca organizovanih u >>Folksbundu« i da su se u toku rata toliko osilili da su bili država u državi. Madarska je, takoder, bila ekonomski potpuno podvrgnuta hitlerovskoj Njemačkoj . S obzirom na visoku koncentraciju kapitala u Mađarskoj , njemačkim bankarima je uspjelo da pojačavanjem svoga uticaja u madarskim bankama dobiju u ruke i sve glavne industrijske grane. U posljednje vrijeme Njemačka je na sebe povukla oko 90 od sto madarskog izvoza. U oktobru 1943. Njemačka klirinška zaduženost prema Madarskoj iznosila je jednu milijardu 600 miliona penga, što je pretstavljalo tri puta veću vrijednost od vrijednosti čitavog madarskog eksporta u 1940 god. Kada je Madarska po cijenu potpunog ekonomskog i političkog podvrgavanja Njemačkoj dobila , poslije komadanja Čehoslovačke, jedan dio Slovačke i cijelu Prikarpatsku Ukrajinu, a zatim, učešćem u ratu protiv Jugoslavije, Vojvodinu, imperijalistički avanturisti iz Budimpešte počeli su opet da sanjaju o >>velikoj hiljadugodišnjoj mađarskoj imperiji sv. Stefana « . Oni su se bez razmišljanja priključili hitlerovskom napadu na SSSR. To je već pri kraju 1943 stalo Madarsku oko 250 hiljada ubijenih, zarobljenih i nestalih vojnika, dok su Nijemci pljačkali zemlju koliko god su mogli . Madarski narod se na racioniranom obroku hljeba od 160 grama na dan po osobi zorno uvjerio da » velika Madarska znači za njega gladan zalogaj . Kad se početkom prošle godine Crvena armija pojavila na Karpatima, nezadovoljstvo sa politikom madarske vlade obuhvatilo je čitavu zemlju. Najviše se bunilo seljaštvo i drugi radni slojevi na koje je pao glavni teret ratà. Ali i jedan dio vladajućih krugova počeo je sve jasnije da stvara opoziciju prema vladi, naročito krupni finansijeri, ranije povezani sa englesko-francuskim kapitalom, kojima nije išao u račun diktat njemačkih trustova . Nacionalne manjine poslije zahvata Slovačke, Prikarpatske Ukrajine, Transilvanije i Vojvodine pretstavljale su jednu trećinu stanovništva . Protiv Slavena, a naročito protiv vojvođanskih Srba, madarski narod, » narod gospode « , pošao je putem istrebljivanja drugih naroda. U Vojvodini je, još u prvim danima , preko 20.000 Srba postalo žrtvom krvavih pogroma. Odmazda za zvjerstva nad drugim narodima bio je također jedan od razloga zašto se mađarska reakcionarna klika nije više mogla otrgnuti iz Hitlerova za409

grljaja da bi slijedila primjer Rumunije i Bugarske. Mađarski banditi i mračnjaci bili su riješeni da idu do kraja sa esesovcima gledajući u njima svoje spasioce. Narod je pošao drugim putem. Antihitlerovski krugovi i lijeva opozicija sve su više pojačavali svoju agitacionu i organizacionu djelatnost u masama. Jačale su sindikalne organizacije, napredni >> Seljački savez « , i širio se uticaj komunista . Sve češće su izbijali štrajkovi i antihitlerovske demonstracije. Po prvi put na madarskim ravnicama pojavili su se partizanski odredi. Još krajem 1942 godine, na inicijativu ljevičara demokrata i komunista, nikle su organizacije »nacionalnog fronta madarske nezavisnosti «< , koji je postao rukovodećim centrom i pokretnom snagom demokracije na bazi programa : raskid sa Njemačkom, prelaz Mađarske na stranu Ujedinjenih nacija, demokratizacija čitavog društvenog i političkog života, čišćenje državnog aparata od hitlerovske agenture i kažnjavanje izdajica naroda, sprovođenje agrarne reforme i uspostavljanje prijateljskih odnosa sa Sovjetskim Savezom i demokratskim susjedima. Kada su hitlerovske bande u proljeće 1944 uništile i posljed nje tragove mađarske samostalnosti, sve demokratske snage su se još čvršće i šire okupile oko Nac. fronta. U ljeto prošle godine došlo je u dubokom podzemlju do obrazovanja nacionalnog komiteta fronta madarske nezavisnosti, u koji su ušli, zajedno sa pretstavnicima socijalne demokracije, stranke malih posiednika, komunista, Nacionalne seljačke partije, građanske demokratske partije, antihitlerovskih oficira i konzervativnih patriotskih krugova. U sadašnjoj Privremenoj vladi, izabranoj od strane Privremene narodne skupštin u Debrecinu, od 11 ministara, 7 ih pripradaju Nacionalnom frontu nezavisnosti. Sprovodeći u život program Nac. fronta, sadašnja demokratska vlada na čelu sa generalpukovnikom Mik'ošem Belom donijela je zakon o agrarnoj reformi.

Osnivanje podružnice željezničkih radnika i namještenika u Jajcu

Dana 22 marta o. g. održana je u Jajcu skupština željezničkih radnika i namještenika na kojoj je osnovana podružnica JSRNJ - a. Poslije otvaranja skupštine, preko 400 prisutnih radnika i namještenika odalo je poštu palim borcima minutom ćutanja. Nakon toga uzeo je riječ drug Nikola Kotle, bravar iz Drvara. U svom kratkom govoru drug Kotle istakao je značaj i ulogu sindikata u novoj državi, kao i zasluge radničke klase u narodno- cslobodilačkoj borbi. Ispred Pretsjedništva ZAVNOBIH- a skupštinu je pozdravio potpukovnik drug Hamdija Omanović, naglasivši važnost željezničkog prometa kako u pomoći frontu, tako i u obnovi privrede naše zemlje.

410

Sekretar akcionog odbora drug Dušan Savović, saobraćajac, podnio je iscrpan izvještaj o radu akcionog odbora podružnice. U živoj diskusiji u kojoj je učestvovao veliki broj prisutnih, raspravljalo se o potrebi širenja sindikalnih organizacija, o položaju i ulozi radnika u novoj državi, kao i o raznim zadacima koji stoje pred radnicima u izgradnji zemlje . Nakon toga izabran je upravni odbor od 11 članova i finansijski odbor u koji je ušlo 5 članova. Sa skupštine su poslane pozdravne depeše ZAVNOBIH-u i Glavnom odboru JSRNJ .

maršalu Titu, V. K.

Razračunavanje između Nijemaca i ustaša

Prema vijestima koje stižu sa neoslobođene teritorije, u Derventi i okolnim selima vlada strašan ustaški teror. Odvodenja u logore i zatvore na dnevnom su redu. Tako je nedavno odveden u logor poznati apotekar Milan Djusti, pod sumnjom da je izdavao lijekove i sanitetski materijal našoj vojsci. Međutim ovih dana došlo je do težih incidenata u samom gradu, koji su se pretvorili u pravu bitku između njemačkih i ustaških vojnika. Tom prilikom bilo je mnogo ranjenih i mrtvih, među kojima je našao smrt i ustaški zapovjednik - bandit Pavo A. A. Vrdoljak, koga su njegovi »vjerni « saveznici ubili .

Crveni krst za sirotinju

U sabirnoj akciji za pomoć partizanskim familijama i gradskoj sirotinji , gradski odbor Crvenog krsta u Travniku, koji je formiran prije mjesec dana, pokazao se vrlo aktivan. Sakupljeno je u svemu 1,951.000 Kuna, 708 kg žita i 180 kg krompira. Ć . K.

L. Slavin PRIČA

VETERANA

Istočna Pruska . Prvi kilometri neprijateljske zemlje . Tu sam najzad našao Nikitu Kožemjakina. Koga god upitaš za najboljeg borca N-ske jedinice, odgovor je isti : » Nikita Kožemjakin. >Ratu tih, neupadljiv - u liku i miruŽivio drug Tito « , » Živjeli naši saveznici« , » Živio drug Staljin < « i dr., kretale ogromne povorke gradana, raznih korporacija, omladine i radnog naroda prema Zemaljskoj banci, koje je pročelje bilo prekriveno velikom Titovom slikom sa jugoslavenskom i savezničkim zastavama. Prolamao se vazduh oduševljenim poklicima maršalu Titu, našoj vojsci, maršalu Staljinu, našim saveznicima i našim palim borcima na ulicama grada Sarajeva. Oko 11 sati na balkonu Zemaljske banke pojavili su se pretstavnici Jugoslavenske armije, general-majori Radovan Vukanović i Slavko Rodić, zatim pretstavnici ZAVNOBIH- a, drugovi Avdo Humo i Pašaga Mandžić , sekretar Centralnog odbora USAOJ -a, drug Rato Dugonjić, pretstavnik sovjetske komisije major Kovaljenko, pretstavnik britanske misiie major Karnel i poznati napredni politički borci i javni radnici grada Sarajeva.

Pošto je vojna muzika pred Zemaljskom bankom otsvirala nekoliko naših rodoljubivih pjesama, u buri oduševljenog klicanja ovaj veličanstveni zbor, kakav Sarajevo nije nikada doživjelo , otvorio je pozdravnim govorom ugledni sarajevski starina, poslanik bivše radikalne stranke Avakum Perišić. On je, između ostalog, naročito istakao da svijetli i radosni dan oslobođenja grada Sarajeva znači početak nove , grandiozne ere u njegovoj istoriji.

469

» Nema milosti za ubojice naše djece, naših majki i naših sinova« Burno pozdravljen, uzeo je riječ general-major Radovan Vukanović. On je između ostalog rekao : >>Hrabri borci Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sandžaka i Srbije zakleli su se da će izbaviti iz ropstva ovaj naš grad po kojem su pustošili njemačko-ustaški zlikovci četiri duge godine. Nije bilo nikakvih prepreka za naše borce, oni nisu žalili svoju krv, samo da bi što prije izvojevali slobodu ovom slobodarskom gradu ... Naša armija ne može zaboraviti stradanje i muke našega naroda. Ona se sveti za patnje koje je narod proživljavao. Mržnja naših boraca prema neprijatelju je ogromna. Treba da vidite puteve kojima su nastupali naši borci prema Sarajevu , pa ćete se uvjeriti u veliku moć naše mlade Armije ... Koljačke bande koje su do prije nekoliko dana vršile nasilja po Sarajevu , neće moći umaći - naći će grobnicu u dolini rijeke Bosne. Njemački zlikovci neće umaći iz naše zemlje bez zaslužene kazne, nijedan izdajnik neće umaći našem borcu. Može se neko privremeno i da sakrije i da na se stavi petokraku zvijezdu, ali za ono što su oni radili moraju i da odgovaraju pred Narodnim sudom. Svaki pošteni rodoljub ove zemlje treba sve svoje snage da uloži u napore za konačno oslobođenje naše zemlje, da pomogne našoj vlasti u iznalaženju naših neprijatelja, koji se kriju. Nema milosti za ubojice naše djece, naših majki i naših sinova . Naša vojska neće voditi borbu samo dok očisti našu zemlju od neprijatelja, ona će nastaviti borbu sve dok ne uništi neprijatelja u njegovoj jazbini. Mi ćemo zajedno sa saveznicima ići prema Berlinu, mi ćemo obezbijediti potpunu slobodu našim narodima, slobodu za koju su dali svoje živote najbolji naši sinovi . Za obezbjeđenje tekovina i očuvanje naše srećne demokratske Jugoslavije garancija je naša Armija pod komandom slavnog komandanta maršala Tita ...« Govor druga Avde Hume Kao potpretsjednik ZAVNOBIH - a (narodnog bosansko-hercegovačkog parlamenta i vlade) i član Izvršnog odbora NOF-a (Jedinstvenog narodno-oslobodilačkog fronta) za Bosnu i Hercegovinu neobično radosno pozdravljen klicanjem hiljada i hiljada Sarajlija, uzeo je zatim riječ drug Avdo Humo . On je, između ostalog, rekao : >>Drugovi i drugarice, građani i građanke grada Sarajeva!

Neobično sam radostan što vas mogu pozdraviti u ime Bosansko-hercegovačkog parlamenta i vlade i što mogu uputiti pozdrav slobodnim građanima Sarajeva na dan kada je Hitlerova Njemačka objavila rat našim narodima. Prošlo je četiri godine krvave borbe. Mnogo je života dao naš narod, rodoljubivi građani i građanke grada Sarajeva dali su mnogo 470

žrtava, da bi dočekali ovaj svečani dan slobode . U ime svoje mogu da pozdravim oslobođenje grada Sarajeva i da dijelim radost s njim zato što sam s njim dijelio prve teške dane okupacije i podivljalih okupatorsko -ustaških hajki na najbolje sinove našeg naroda. Sarajevo je grad odakle je potekla prva inicijativa za organizovanje ustanka u Bosni i Hercegovini . U Sarajevu je u ono najteže vrijeme, u prve dane ustaških pokolja, djelovao je i rukovodio akcijama Glavni štab za Bosnu i Hercegovinu. Sarajevo je dalo velike žrtve u borbi za oslobođenje naše uže domovine, za oslobođenje nove demokratske preporođene Jugoslavije. Nikada ne možemo zaboraviti herojsko držanje Radojke Lakić, Vlade Perića i velikog broja koji su iz Sarajeva izašli u Istočnu Bosnu, Krajinu i Hercegovinu, da se bore za slobodu našeg } naroda. Poslije sramne kapitulacije i izdaje izvršene nad našim narodom , preživljavali smo teške dane i u to vrijeme očekivali mušku riječ od ranijih političkih vođa. Ali, oni su izdali narod i nisu mu pokazali put u najtežim danima. Komunistička partija Jugoslavije bila je ta snaga koja je organizovala naš narod i povela ga putem slobode i heroizma. U toku naše teške borbe, paroli koju je ona izbacila za borbu protiv okupatora, priključili su se i mnogi pošteni demokrati iz bivših stranaka, priključilo se sve ono što je bilo pošteno i rodoljubivo u našem narodu. Drugovi i drugarice, teško je tada bilo vrijeme kada smo imali svu silu njemačko-italijanskih okupatora i izdajica našeg naroda. Stara Jugoslavija je ostavila mučno nasljeđe, nije bilo razvijeno bratstvo i ljubav među našim narodima. Mi smo uspjeli da stvorimo čvrsto bratstvo i jedinstvo kroz herojsku borbu naših naroda. Bez toga bratstva i jedinstva mi ne bismo mogli stvoriti novu demokratsku federativnu Jugoslaviju i u njoj federalnu Bosnu i Hercegovinu. Na ovom mjestu ja moram da istaknem ulogu, naročito u Bosni i Hercegovini, koju je odigrao slobodarski srpski narod. Slobodarski srpski narod je prvi pružio bratsku slobodarsku ruku ostalim narodima Bosne i Hercegovine. Srpski narod je svojim vlastitim snagama uništio svoje izdajnike, četnike Draže Mihajlovića . Ali srpski narod nije ostao sam u svojoj borbi . Pridružili su mu se Muslimani i Hrvati i stvorili zajednički front u borbi protiv okupatora i izdajnika. Niko od nas ne može niti ima pravo da se zaklanja za mučeništvo srpskog naroda, za ona herojska djela koja su učinili ostali narodi naše zemlje. Izdajice , špekulanti nemaju pravo da se kite tekovinama koje smo mi u ove četiri godine izvojevali. Zahvaljujući stvorenom bratstvu i jedinstvu i našoj slavnoj Armiji Jugoslavija je postala zemlja koju danas čitav svijet gleda kao zemlju slobode i bratstva. Međunarodni položaj naše zemlje, zahvaljujući ovoj borbi , podigao 471

se na visinu na kojoj do sada nikad nije bio . Mi taj ugled nismo postigli za zelenim stolom, nego samo našom borbom. Zahvaljujući toj borbi, mi smo stvorili i naš jedinstveni Narodno-oslobodilački front, jedinstvenu političku organizaciju naroda Bosne i Hercegovine. Taj front je najbolja garancija da će tekovine naše borbe biti branjene, da će narodna vlast biti očuvana, dalje razvijana i njegovana. Mi danas imamo novu državu, demokratsku federativnu Jugoslaviju. U toj Jugoslaviji mi imamo federalnu državu Bosnu i Hercegovinu. Mi imamo sve uslove da našu užu domovinu izgradimo, da bude najnaprednija zemlja u federativnoj Jugoslaviji . Da bismo je izgradili i učvrstili , mi moramo jačati našu vojsku , moramo zajednički da idemo na front rada, na front obnove. Radi sreće i budućnosti novoga naraštaja, ja vas u ime Izvršnog odbora NOF - a za Bosnu i Hercegovinu pozivam da front koji ćete stvoriti i učvrstiti bude demokratski, slobodarski, borbeni front. Ima ljudi koji govore da su u federalnoj Bosni i Hercegovini ugroženi Srbi . To govore šovinisti, ljudi zatrovani starim režimima, koji su prije trovali duše narodu i koji su trgovali njegovom krvlju. Ima muslimana koji smatraju da naša nova demokratska Jugoslavija i u njoj federalna Bosna i Hercegovina ugrožavaju njihov opstanak i vjeru. To govore isti oni ljudi, koji su izdali Muslimane u doba okupacije. Oni ljudi koji su se vezali sa ustašama i tako bacili ljagu na naš pošteni muslimanski svijet. Ima Hrvata, ustaša , mačekovaca, koji su protiv naše demokratske federativne Jugoslavije. Ti ljudi hoće da siju isto ono što su sijali i ustaše u doba Pavelića i drugi koji su sjedili na narodnoj grbači . Slušajte riječi naših boraca, koji su s puškom u ruci stvorili ovu našu državu, ne žaleći da proliju svoju krv. Patrioti grada Sarajeva, ovdje su nekada Žerajići i Principi bombama i revolverima razgovarali sa austro-ugarskim okupatorima, ovdje je potekla inicijativa za ustanak. Sarajevo ima slobodarsku tradiciju, ono mora postati slobodarskim gradom , naš najveći grad po slobodarstvu i bratstvu . Da bi Sarajevo zaista ostalo prijestolnicom naše Bosne i Hercegovine, ja vas pozivam da se zbijete oko našeg Narodnooslobodilačkog fronta, da dadete svoje snage našoj vojsci , da uložite svu svoju stvaralačku energiju u izgradnju slobodar ske Jugoslavije. Mi nismo sami. Sa nama su naši veliki saveznici SSSR, Engleska i Amerika. Mi smo stvorili našu vladu, koja je priznata od svih rodoljubivih slobodarskih demokratskih naroda svijeta. Pomoć koju ćemo imati s polja od slobodarskih naroda svijeta , naša vojska koja će čuvati našu nezavisnost, izgrađena naša narodna demokratska vlast garancije su naše bolje budućnosti . U ime te naše sretne budućnosti, klik-

472

nimo našem velikom komandantu , rukovodiocu slavnom borbom naših naroda, maršalu drugu Titu.«< »Zajedničkom borbom Srba, Hrvata i muslimana na frontu i na obnovi naše zemlje, ostvarićemo bratstvo > Nezavisne Države Hrvatske« okrenula list i primila punu saradnju sa Pavelićem i njegovim režimom. Ova ljaga bačena na obraz muslimanskog naroda, dovela je u pitanje opstanak Muslimana. Ali su muslimanske mase velikim moralom i etikom skinule tu sramotu sa svoga obraza, stupajući brojno u redove Jugoslavenske armije i boreći se sa svojom ostalom braćom, protiv ustaša i okupatora. >> Politički ideal Muslimana bio je da budu jednakopravni jednaki u dužnostima i jednakim pravima. Nikada oni nisu imali veće garancije za to nego sada u našem oslobodilačkom pokretu. Narodno-oslobodilački pokret u tom pogledu postigao je uspjeh koji niko nije postigao : bratimljenje s ostalom braćom pruža najveću garanciju za jednakopravnost. Nikada veće sigurnosti nije bilo za sviju nas nego što je sada . Okupator i njegove sluge stvorili su provaliju izmedu Srba i Muslimana i između Hrvata i Srba i ne znam koje bi sredstvo bilo upotrebljeno da se ta provalija ispuni, da se postigne bratstvo , nego zajednička borba Srba, Hrvata i Muslimana na frontu i obnovi naše zemlje .« Govor prof. Ante Martinovića Zatim je govorio prof. Ante Martinović ispred Hrvata grada Sarajeva. On je, izmedu ostalog, naročito naglasio ovo : >> Nakon četiri godine sramnog jarma naše šeher Sarajevo je oslobođeno . Oslobodila ga je dična Jugoslavenska armija . Stara je poslovica: »Kuda vojska prode, tuda trava ne raste.> Mi smo Srbi beskrajno blagodarni našim olobodiocima« < U ime Srba grada Sarajeva govorio je dr. Nedo Zec. On govori o teškom iskušenju, mukama i stradanju, kojemu je bio izložen srpski narod kroz prohujale četiri godine, o strahotama progona i pokolja, o ustašama, koji su neumoljivo i satanski mučili i ubijali sve što je pod nož došlo , bilo krivo ili nedužno , staro ili mlado . >>Taj bolni grč da bude još teži , njima se pridružiše na našu grdnu žalost i narodnu sramotu, i izdajnici srpskog naroda Bosne i Hercegovine, udruženi u četničkim organizacijama. Ova njihova akcija je neminovna i žalosna posljedica reakcionarnih režima bivše Jugoslavije, koji su sijući među naše narode otrov vjerske i nacionalne mržnje trgovali slobodom i pravima naših naroda, da bi ih iza 20 godina sramne vladavine izdajnički predali osvajačkim apetitima fašizma. Eto, za to su baš mnogi između nas povjerovali da ćemo za uvijek biti zbrisani s lica zemlje. Pa, to bi nam i bilo, da se naši najbolji sinovi i kćeri nisu pobunili , gonjeni iskonskim nagonom naših naroda za slobodu. Digli su se oni na ustanak kao po dogovoru : u isto vrijeme i na svim stranama, kao da su još jedanput u svoj svojoj snazi oživjeli i ujedno se slili svi naši ustanci : i pop Jovičina buna, i Krajiški ustanak i Nevesinjska puška, i Principova Mlada Bosna i Dobrudža iz prošlog svjetskog rata. Eto taj ustanak, koji se od bezbrojnih gorskih vrela razvio u potočiće, a ovi se slili u moćnu matičnu rijeku, u narodno-oslobodilački pokret, i samo on spasao nas i održao... Zato u ovome svečanom, u ovom uzbudljivom času kakvog je doživjelo malo koje pokoljenje, mi smo Srbi beskrajno blagodarni našim oslobodiocima, blagodarni smo naročito mi Srbi iz Bosne i Hercegovine, na čijem se terenu začela i vodila najveća borba, jer naši krajevi sada po prvi put u svom životu postaju istinski slobodni , a naše lijepo Sarajevo postaje centar slobodne, demokratske federalne Bosne i Hercegovine.>Drugovi i drugarice ! Neću da vam govorim o pobjedama koje smo izvojevali , o mukama koje smo podnijeli, ja hoću da vam govorim o budućim teškoćama koje su pred nama, o budućim pobjedama koje nas čekaju . Ni jednog momenta ne smijemo zaboraviti da rat nije završen, da naša braća u Zagrebu i Ljubljani čekaju čas kada će biti oslobodeni, kada će biti otvorena njihova tamnička vrata. Ne smijemo zaboraviti da naša braća u Istri,

475

Primorskoj Sloveniji, Trstu čekaju kada će im braća s Juga doći u pomoć da završe svoje oslobođenje. Sarajevo je dosada mnogo dalo, ali Sarajevo može i mora još više dati od sebe. Sarajevo u slobodu neće da ulazi kao komordžija nego kao borac. Sarajlije neće samo da plješću na ulicama Armiji koja ih je oslobodila, oni hoće da se njihovim sinovima plješće kada oslobađaju druge gradove. Sarajlije neće sa prozora da gledaju pogreb fašizma, oni hoće da mu svojim rukama kopaju raku . I zato , veseleći se ovim pobjedama spremajmo se za buduće borbe, buduće pobjede. Neka na zastavama SaraSve jeva bude ispisana rukovodeća parola : Sve za front za pobjedu ! Buran aplauz i klicanje maršalu Titu i Staljinu traje nekoliko minuta. U masama nastaje živo kretanje i klicanje »> Hoćemo, hoćemo ! Princ Eugen« divizije . Zajedno sa jedinicama 37 Sandžačke divizije, jedinice Trećeg korpusa bile su prve koje su ušle u grad Sarajevo . Na taj način, nakon uništenja divizije » Princ Eugen«, koja je imala za zadatak da brani spoljnu odbranu Sarajeva, neprijatelj se je morao povući iz grada jer nije imao više znatnih jedinica da bi mogao pružiti neki ozbiljniji otpor po samim ulicama. Prema tome osim nešto jedinica ostavljenih za uništavanje pojedinih objekata i nešto bijesnih ustaša, koji su po gradu čak i u zadnjem trenutku pokušavali da teroriziraju stanovništvo, neprijatelj se je povukao iz grada, gonjen u stopu od strane jedinica pobjedonosne Armije. Silazeći u grad te istorijske noći prve jedinice Jugoslovenske armije dočekane su sa nevidenim oduševljenjem od strane građana, koji su bdili po podrumima, skloništima i kućama, nestrpljivo iščekujući svanuće dana oslobođenja . Tako je poslije četiri godine mrske okupatorske vlasti Sarajevu donesena odavno priželjkivana sloboda, zahvaljujući hrabrim borcima jugoslovenske armije Maršala Tita. BORBE RODOLJUBIVIH SARAJLIJA NA SARAJEVSKIM ULICAMA U krvavim okršajima oko Sarajeva, koji su potrajali nekoliko dana, junačka Jugoslovenska armija uništila je dva puka njemačke SS divizije »Prine Eugen« i tako omogućila prilaz gradu, koji je željno očekivao oslobođenje. Već nekoliko dana trajale su krvave borbe oko grada, dok je ovdje, u srcu Bosne, krvavi ustaški perjanik Luburić napravio svoje gnijezdo, u kome je, na dosad nezapamćen način, ubijao i desetkovao najgroznijim mučenjima patriotsko građanstvo. Na gradu, koji je pretvoren u najužasniju tamnicu i mučilište nevinih, bile su zatvorene sve kapije, nigdje nije bilo izlaza. Sve je bilo prepušteno sudbini i krvavim šapama ustaških dželata, koji su nemilosrdno klali i davili . Zato su dani bili još crnji, zato se dolazak junačke oslobodilačke vojske čekao sa još većom zebnjom i nestrpljenjem. I taj dan je došao. 6 april će biti ispisan zlatnim slovima u mučnoj povijesti Sarajeva. Dolazak oslobodilačke vojske ostaće nezaboravan u srcima i uspomenama građana . Na svim licima zatitrao je osmjeh sreće, na kućama su zalepršale zastave, šareni ćilimi i cvijeće, a na ulicama su se pojavili dugo očekivani sinovi naše zemlje, narodna vojska, koja je donijela dugo očekivanu slobodu. - Grad je zaplivao u moru oduševljenja, radosti i sreće. 31 -

Архив КП БиХ

481

Međutim, da se uoči sva važnost borbi oko zauzimanja glavnog grada federalne Bosne, u kojima su se jednakom hrabrošću borili Srbijanci, Crnogorci, Sandžaklije kao i Bosanci potrebno je, ukratko, osvrnuti se i na aktivnost udarnih jedinica i ilegalne organizacije narodno-oslobodilačkog fronta u Sarajevu. Njihova pomoć nije bila neznatna, naročito u pogledu očuvanja važnih narodnih objekata i javnih zgrada, koje su bile ugrožene pred posljednjim bijesom životinje koja crkava i koja je osuđena na sigurnu propast. Organizacija pokreta unutrašnjeg otpora bila je, kako se moglo utvrditi, vrlo dobra i izdržala je borbu sa ostacima ustaško-njemačkih bandi sve do dolaska hrabrih trupa Jugoslovenske armije, koje su, srećom, stizale u pravo vrijeme i na svako mjesto.. Sve te borbe u samom gradu Sarajevu, do dolaska jedinica Jugoslovenske armije, a i poslije toga, tekle su ovako : Vratničke udarne grupe i milicija započinju borbu Rukovodilac cjelokupne konspirativne aktivnosti u Sarajevu, pokojni drug Vladimir Perić, popularni Valter, koji je te noći , na 5 oprila, oko 8 sati navečer, poginuo u borbi za slobodu , od ranog jutra bio je sa svojim glavnim saradnicima na nogama, vršeći sve pripreme, dajući potrebna uputstva i naređenja područnim vodama otkriva, koji su opet izvršili hitan raspored svojih >>petorki« po već unaprijed stvorenom planu. Drug Valter je bio svuda i na svakom mjestu, nevidljiv za hiljade uhoda i njuškala , ustaša i švaba, koji su se motali po gradu, ali vidljiv za sve one, koji su ga trebali vidjeti, čuti njegovu riječ i primiti njegove naloge. Bio je to težak dan za naše drugove u Sarajevu, koji su pod najtežim okolnostima, sa oružjem, prolazili kroz mreže neprijatelja i zauzimali određene položaje. Najaktivniji u jutarnjim satima toga radosnog dana bio je drug Galib Festa, voda bistričkog aktiva, koji je sa svojim ljudima osigurao bistričke mostove i u sporazumu sa nekoliko domobranskih oficira, već u podne toga dana zauzeo zgradu Divizije sa svim vojnicima, magacinima i spremom. Cijela bistrička strana grada Sarajeva bila je tako u rukama sarajevskih udarnih jedinica čitavih 9 sati prije ulaska jedinica Jugoslovenske armije u grad. Nažalost, drug Galib Festa, koji je rukovodio ovim podvigom poginuo je te noći prilikom odvrtanja jedne bombe. Milicija i vratničke udarne grupe, kojima se dobrovoljno stavilo na raspolaganje 40 sarajevskih policajaca , zauzeli su položaje na vratničkim bedemima i prilazima gradu. Kad je, oko 6 i po sati popodne, jedna grupa Nijemaca htjela zauzeti jedno istaknuto uporište na Vratniku, vratničke grupe su se upustile u borbu i zarobile cijelu grupu. Kad se malo kasnije jedna kolona od 200 njemačkih vojnika povlačila od Vasina Hana cestom prema Sarajevu, vratničke su ih jedinice zasule mitraljeskom vatrom . Nastalo je komešanje i puškaranje. Pobijeno je i ranjeno više nje-

482

mačkih vojnika, a ostali

su se rasuli u neredu, bježeći kao ludi .

U isto vrijeme vratničke jedinice došle su u dodir sa prethodnicama junačke oslobodilačke vojske i povele ih prema gradu. Omladinci na Hridu traže da se bore sa neprijateljem Organizacija odbrane hidrocentrale na Hridu, željezničke stanice na Bistriku i jednog mosta, a kasnije i zgrade Gradske opštine, bila je povjerena komandiru udarnih grupa drugu Faiku . Udarnici su na ovom sektoru izvršili u potpunosti svoju dužnost. Svi objekti su u cijelosti sačuvani. Odavde je, kasnije, jedan odred od 30 drugova poslan kao pomoć drugovima, koji su branili električnu centralu. Drug Faik je stručnjački rasporedio sve svoje jedinice, ali im se, na njihovu žalosť, nije pružila prilika da dođu u sukob sa neprijateljem. To su svi željno očekivali , a naročito udarna grupa Skojevaca. Ova grupa je nekoliko puta molila da joj se dozvoli prelaz na drugi sektor, gdje je neprijatelj vodio krvave borbe sa našim jedinicama, samo da se i oni potuku sa mrskim neprijateljem. Međutim, jedini » lov« mladih Skojevaca bila su dva teška mitraljeza »Breda«, što su ih zarobili od jedne razoružane grupe domobrana. Kasno poslije podne cijeli kvart Hrida pjevao je partizanske pjesme u jednom naročitom ratnom raspoloženju . Na sve strane su se kuhale večere za gradske udarne jedinice i partizane , koje smo očekivali . Kad su se pojavili prvi borci jugoslovenskih sandžačkih brigada, opštem veselja, ljubljenju i pjesmi nije bilo kraja. Drugovi su neustrašivo, iako su borbe još trajale na nekim mjestima provodili hrabre borce niz strme uličice Bistrika, Hrida i Širokače u centar grada.

Krvave borbe za centar grada Jedinice Jugoslovenske armije nastupale su kroz grad vrlo oprezno . Na mnogim mjestima nalazile su se skrivene manje grupe ustaša i Nijemaca. U isto vrijeme su gradske udarne grupe natčovječanskim snagama branile tri najvažnija gradska objekta : električnu centralu, poštansku direkciju i fabriku duhana. Pošto je uništeno više važnih objekata, naročito štamparija i većih državnih zgrada miniranjem, neprijatelj je u samrtnom ropeu bijesno navaljivao na tri spomenuta objekta, da i njih baci u vazduh. Naši su drugovi bili na mjestu. Na svaki nasrtaj odgovorili su neodoljivom paljbom iz svojih mitraljeza i pušaka, tako da je neprijatelj morao uvijek ponovo ustuknuti neobavljena posla. U sami mrak se najednom kroz grad pronio jeziv žamor :

Izgorje fabrika duhana! Malo kasnije cijeli grad se rasvijetlio od silnog plamena, koji je sukljao iz dva velika magacina puna duhana . Ustaše su popljač kali iz njih što su mogli, napunivši dvoja kola balama duhana za svoju vojsku, koja se povlačila, a onda su poturili vatru, da tako 31*

Архив КП БиХ

483

napakoste onima koji ostaju i nanesu štetu narodnoj imovini. Drug Valter je naredio, da se odmah pristupi gašenju požara. Sam je telefonom pozvao vatrogasce. Oni su jedva čekali ovaj poziv i odmah su pristupili gašenju iako se oko fabrike u to vrijeme vodila krvava bitka s ustašama i razularenim njemačkim bandama . Naši drugovi su u velikom broju priskočili gašenju da pomognu vatrogascima, te je tako sačuvano nekoliko drugih zgrada fabrike. Neprijatelj je, nažalost, uništio sve naprave i mašine za fabrikaciju cigareta. Juriš na tenkove

Već oko 7 sati gradom su se, naročito u gornjem njegovom dijelu, orili poklici maršalu Titu, federativnoj Jugoslaviji i Jugoslovenskoj armiji. U to su se vrijeme oko gradske vijećnice čule čak i partizanske pjesme. Pjevala je sarajevska omladina grleći naše hrabre vojnike, koji su stigli niz vratničke strane. Oduševljenje je bilo toliko da niko nije mogao ni pomisliti da se još u gradu na nekoliko mjesta vode teške borbe. Još uvijek su grmjeli pucnji na sve strane i , ponekad , mukle eksplozije tempiranih mina koje su neprijatelji ukopali toga dana u neke objekte. Hrabre gradske »petorke« bile su na svakom mjestu. - Dolaze tenkovi neprijatelja! čuo se najednom poklik nekih drugova. Uistinu su se njemački psi, sa četiri tenka, probijali iz pravca Marin-dvora prema gradskoj vrijećnici , obalom Miljacke. Oni nisu imali više šta spasiti , ali su u zadnjem bijesu htjeli napraviti što više zla i razaranja . Za tren oka je pred poštom uništen jedan neprijateljski tenk, a tenkisti , koji su izašli u namjeri da podmetnu minu u poštansku centralu, ubijeni pred zgradom. Na samom ulazu u zgradu ubijen je drug ing. Fuad Midžić, bivši zatvorenik jasenovačkog koncentracionog logora, braneci ulaz neprijatelju u zgradu. Kraj njega je poginuo i jedan domobran, braneći također narodnu imovinu. Kod mosta u Skenderiji oštećen je još jedan tenk. Na povratku, dva tenka su , suzbijeni junačkom borbom naših drugova i jugoslovenskih vojnika, koji su uvijek stizali u pravo vrijeme, navalili na električnu centralu. Započela je strahovita bitka. Tridesetak drugova, razmještenih oko zgrade i po dvorištu, odbilo je i ovaj posljednji napad jurišajući neprestano na tenkove. I ovdje je jedan tenk prestao hodati. Drugi se izgubio u pravcu Marin -dvora, u mraku, neobavljena posla. Ovdje drugovi nisu imali ni bombi, pogotovu artiljerije, ali su uz najveće opasnosti i požrtvovanje izdržali borbu do kraja sa čeličnim nemanima. Nekoliko drugova palo je braneći svjetlo grada na ovaj svijetli dan, koji je napaćenom narodu Sarajeva donio vječno svjetlo slobode. U posljednjem jurišu na centralu uništen je i preostali tenk, a neprijateljsku pješadiju, koja je počela navaljivati, porazio je dolazak Jugoslovenske armije, koja joj se našla iza leda.

484

1

Pobjeda je osigurana Pobjeda je već bila osigurana. Za slobodu domovine i sreću našega grada dadoše u borbi sa neprijateljem svoje mlade živote : drug Vladimir Perić Valter, rukovodilac cjelokupne ilegalne organizacije u Sarajevu , koga je raznio jedan neprijateljski bacač na putu između električne centrale i fabrike duhana, nadalje drugovi ing. Fuad Midžić, Galib Festa, Alijević Mensur, Alibegović Ilijas, Andrić Vlado, Banović Bogdan, Kustura Muhamed, Šutković Muhamed, Tavorzi Angelo, Žagar Roman i još četiri druga čiji identitet nije utvrđen. Oni su hrabro i časno poginuli , ali su sačuvali objekte, koji su im bili povjereni. Sarajevski glumci i tehničko osoblje Narodnog pozorišta dali su svoj obol za narodnu stvar i narodnu slobodu. Oni su, s puškom u ruci , stražarili čitav dan u pozorišnoj zgradi, čuvali su svoju zgradu i onu stranu pošte, koja je njima okrenuta. Svoj su zadatak vrlo dobro izvršili, jer su nekoliko nasrtaja bjesomučne neprijateljske rulje junački odbili, nedajući mu se ni prikučiti zgradi. Ulazak hrabrih jedinica slavom ovjenčane Jugoslovenske armije prekratio je sve muke i patnje građana grada Sarajeva. U brlogu ustaške » države « , stvorene na krvavim bajonetama njemačkih pljačkaških horda, pune četiri godine su vršena užasna ubijanja i odvođenja u logore, narod je nemilosrdno uništavan, o Nesebičan rad i čista ljubav druga Valtera strujala je kroz sve nas u danima tiranije i divljanja okupatora , pomogla je, da smo se održali duhom i brojem jaki. Drugovi Sarajlije, naš dragi grad ostao je sačuvan od posljedica zadnjih trzaja bijesne okupatorske rulje i nije doživio sudbinu tolikih porušenih gradova, na koje se je izlila mržnja, bijes i divljaštvo okupatora. Naši domovi, naši životi i stotine sarajevskih ustanova ostalo je sačuvano i spašeno zahvaljujući čovjeku koji je živio i umro, braneći vas i narodnu imovinu. Druže Valtere, tebe pokriva zemlja u dane, kada se priroda budi na nov život i kada i mi ulazimo u nov život, slobodni i ponosni na izvojevanu slobodu , ali tvoj lik, tvoje neumrlo djelo , tvoje pregalaštvo do samoprijegora postaje besmrtno, i mi , tvoji najbliži drugovi , nikada te nećemo izgubiti iz naših srdaca, a zahvalno Sarajevo, uvijek će se sjećati tvoje veličine i tvoje žrtve za njegov spas. Druže Valtere, zaklinjemo ti se, da ćemo nastaviti tvoj put do konačne pobjede nad svima neprijateljima ! Zaklinjemo ti se, da ćemo biti vjerni čuvari svega onoga, što si nam govorio i nalagao . Neka ti je laka ova napaćena, a danas oslobođena zemlja. >Pucaju topovske granate i bacači mina. Jedna granata raznese našeg hrabrog i neustrašivog Vladu u paramparčad. Glava mu je odletila na električnu žicu. Drug, koji je bio sa njim, tražeći njega da ga vidi živoga, našao je samo dio noge. Čim je vatra postala slabija, drugovi pokupiše ostatke njegovog tijela. Tako je poginuo naš dragi Vlado Perić-Valter, član Komunističke partije Jugoslavije, rukovodilac sarajevskih ilegalnih organizacija. Slava ti druže Vlado ! «
> Melaha« < , Sulejmanova ulica. Ujedno se umoljava rodoljubivo građanstvo, da dođe u buduće na prepoznavanje odkopanih žrtava, što će se putem zvučnika objaviti . * Sutra, 13 ov. mj . u 15 sati, obaviće se svečana sahrana žrtava , koje su pronađene u bašči Berkovićeve vile u Skenderiji ulici, gdje je bilo leglo zločinca Luburića. Umoljava se rodoljubivo građanstvo, da u što većem broju prisustvuje ovom pogrebu. * 74 lješa iskopanih žrtava na Darivi, izloženi su u skloništu na Bendbaši. Moli se građanstvo , da dođe i pregleda sve žrtve ustaškog divljanja , kako bi se moglo prepoznati što više ubijenih . Svaki novi nalaz u pogledu identifikovanja žrtava, treba dostaviti Odboru za sahranu žrtava, koji se nalazi na I. katu Zemaljske banke, od 9-12 sati.

У МОСКВИ ЈЕ ПОТПИСАН УГОВОР ИЗМЕЂУ ЈУГОСЛАВИЈЕ И СССР

Москва , 12 априла . За вријеме боравка у Москви претсједника министарског савјета Југославије маршала Јосипа Броза Тита и југословенског министра спољних послова Шубашића водили су се преговори између влада Совјетског Савеза и Југославије , који су потврдили одлучност обију земаља да заједно с осталим уједињеним нацијама допринесу што бржем и коначном слому хитлеровске Њемачке те њихову заједничку вољу да учврсте пријатељство и сарадњу обију земаља како у садашњем рату тако и послије рата. Ови преговори, који су протекли у атмосфери срдачног разумијевања, завршени су 11 априла потписивањем уговора о пријатељству, узајамној помоћи и послијератној сарадњи између Југославије и Совјетског Савеза. Уговор су потписали у Кремљу по опуномоћењу президиума Врховног Совјета СССР замјеник претсједника совјета народних комесара Совјетског Савеза и народни комесар спољних послова Молотов и по опуномоћењу намјесништва Југославије претсједник министарског савјета Југославије маршал Јосип Броз Тито. Потписивању уговора присуствовао је претсједник Совјета народних комесара Совјетског Савеза Стаљин. Намјесништво Југославије и президиум Врховног совјета СССР чврсто ријешени да се доведе до краја рат против њемачких завојевача у жељи да још више учврсте постојеће пријатељство међу народима

498

Југославије и Совјетског Савеза, који воде заједничку борбу против општег непријатеља хитлеровске Њемачке , изражавају непоколебљиву тежњу да се обезбиједи тијесна сарадња народа обију земаља и да уједињени народи у вријеме рата и мира приведу у дјело послијератне организације и да учврсте пријатељство између Југославије и Совјетског Савеза начином који ће одговарати животним интересима обих народа и да на сваки начин сарађују на даљњем економском развоју обију земаља, ријешили су да закључе овај уговор и назначили су у намјесништва Југославије маршала својству својих опуномоћеника Јосипа Броза Тита, претсједника министарског савјета Југославије и президиума Врховног Совјета СССР Вјечеслава Михајловића Молотова, народног комесара Врховног Совјета СССР, који су се послије измјене сагласили у слијекоје су нађене у исправном облику пуномоћи дећем : Чл . І. Свака од високих страна уговорница продужиће борбу заједно с другом страном и другим уједињеним народима против Њемачке до коначне побједе. Високе стране уговорнице обавезују се да указују једна другој војничку и другу помоћ у тој борби свим средствима која им стоје на расположењу. Чл. II . Ако би се једна од високих страна уговорница кашла послије рата увучена у какву војну акцију против Њемачке - ако би ова обновила своју нападачку политику - или према некој другој држави, друга висока страна уговоркица одмах ће указати другој страни уговорници војничку и другу помоћ и потпомагати је свим средствима која јој стоје на расположењу. Чл. (III. Високе стране уговорнице изјављују да ће учествовати у духу наизмјеничне сарадње у свим међународним акцијама које имају за циљ обезбјеђење мира и безбједности народа и да ће потпомагати једна другу у циљу остварења својих високих циљева. Високе стране уговорнице изјављују да ће примјена овог уговора бити у сагласности с међународним принципима. Чл. IV. Свака од високих страна уговорница обавезује се да неће закључити никакву коалицију и неће учествовати ни у каквом савезу упереном против друге високе стране уговорнице . Чл. V. Високе стране уговорнице изјављују да ће и послије завршетка овога рата радити у духу пријатељства и савеза у циљу даљњег развијања и учвршћивања економских и културних веза међу народима обих земаља . Чл. VI. Овај уговор ступа на снагу одмах послије његовог потписивања и биће ратификован у што краћем року. Измјена ратификационих инструмената биће извршена у Београду што скорије . Овај уговор остаје у важности 20 година од момента његовог потписивања. Ако једка од високих страна уговорница на крају овог 20 - годишњег периода не би изјавила жељу годину дана прије истека рока , да откаже овај уговор , он ће остати на снази и идућих 5 година и тако сваки пут док једна од страна уговорница не учики писмену изјаву о својој намјери да прекине његову важност.

-32* - Архив КП БиХ

499

Рађено у Москви 11 априла 1945 у два примјерка, оба на српскохрватском и руском језику, с тим да оба текста имају исту важност. По опуномоћењу президиума Врховног Совјета СССР народни комесар за спољне послове Молотов. По опуномоћењу намјесништва Југославије претсједник министарстарског савјета Тито .

Izjava ministra finansija general-lajtnanta Sretena Žujovića o razmjeni novčanica Ministar finansija general- lajtnant Sreten Žujović dao je jučer po podne ovu izjavu u vezi sa zamjenom okupatorskih novčanica: > Poznato je da kod nas na teritoriji Jugoslavije vlada finansijski haos naslijeden od neprijatelja kao rezultat nastojanja okupatora da naša privredna područja, da sve naše narode iscrpe do maksimuma. Sam fakat da je na rasparčanoj Jugoslaviji neprijatelj ostavio 8 valuta ostavlja teško naslijeđe . To mnoštvo valuta ometa, onemogućuje privredni promet. Razmjena dobara je potpuno lokalizovana. To sve ostavlja teške posljedice na cjelokupni život. U takvom haotičnom stanju nemoguće je voditi plansku finansijsku politiku niti vršiti neko sistematsko finansiranje s jedne strane, a s druge nemogućno je privredno povezivati pojedine krajeve. Zamjenom okupatorskih novčanica, naglasio je ministar Žujović, dobićemo jednu valutu, dinar demokratske federativne Jugoslavije, koji će stvoriti uslove za vodenje jedne narodnim i državnim interesima odredene finansijske politike. To je samo jedna od mjera kojima je svrha oživljavanje privrede i stvaranje uslova za finansijsku politiku diktiranu ratnim potrebama i sadašnjim privrednim stanjem naše zemlje. Sa nestajanjem okupatorskih novčanica razbija se i ono opravdano nepovjerenje u naše privredne sposobnosti i mogućnosti, a razviće se i stvoriti povjerenje prema novoj jedinstvenoj narodnoj valuti . Tu treba spomenuti još jedan momenat, zavođenjem jedne valute omogućiće se učešće svih privrednih snaga na izgrađivanju i obnovi zemlje, na pomaganju ratnih napora naših naroda ; učiniće se krupan korak naprijed u normalizovanju odnosa između proizvodnje i potrošnje i razmjeni dobara na taj način što će se učiniti kraj privrednoj i finansijskoj rasparčanosti države, koju je koristio okupator, a uz njega i nesavjesni špekulanti. Zamjena novčanica koju ćemo vršiti principijelno se razlikuje od one koja je vršena poslije svjetskog rata. Sadašnja zamjena proishodi iz pravilne primjene jedne zdrave i državotvorne finansijske politike koja je daleko od toga da bilo koju pokrajinu ili nared šteti već kroz princip pravičnosti doprinosi još više utvrđivanju bratstva naših naroda« , završio je ministar Žujović .

500

Pretsjedniku jugoslovenske vlade ministru narodne obrane DRUGU MARŠALU TITU Sa prvog velikog manifestacionog zbora gradana Sarajeva prve naše misli su upućene Tebi , naš veliki učitelju i druže Tito . Zahvaljujući Tvojoj politici bratstva i jedinstva naši narodi su stvorili svoju Armiju, koja je donijela slobodu našem Sarajevu . Zahvaljujući takvoj politici Srbi, Hrvati i Muslimani naše Bosne i Hercegovine, mjesto mržnje koju je sipao okupator, nastavljajući politiku ranijih režima, izgradili su medusobnu bratsku ljubav, koja je temelj naše pobjede i našeg budućeg sretnog života. Mi Ti se zavjetujemo, druže Tito, da ćemo uložiti sve naše snage za čuvanje tekovina naše borbe i što brže uništenje okupatora i njegovih sluga ustaša i četnika, da ćemo uložiti sve snage za čuvanje tekovina naše velike domovine, demokratske federativne Jugoslavije. Pod rukovodstvom narodne vlade, kojoj stojiš na čelu, ispunićemo sve zadatke koje pred nas postavljaš. Smrt fašizmu - sloboda narodu! Sarajevo, 9 aprila 1945

Građani i građanke grada Sarajeva

ZEMALJSKOM ANTIFAŠISTIČKOM VIJEĆU NARODNOG OSLOBOĐENJA BOSNE I HERCEGOVINE Slaveći pobjedu naše Jugoslovenske armije u oslobođenoj prestonici federalne Bosne i Hercegovine mi smo sretni što slobodno možemo da pozdravimo naš prvi bosansko-hercegovački parlamenat, prvo naše državno rukovodstvo. Mi smo svjesni da borba nije završena i da pred nama još stoje krupni zadaci. Mi obećajemo da ćemo poslati sve svoje sinove, braću, drugove u redove Jugoslovenske armije, da ćemo uložiti sve snage da obnovimo našu napaćenu i opustošenu Bosnu i Hercegovinu tako da ona postane najnapredniji dio naše lijepe otadžbine, demokratske federativne Jugoslavije. Smrt fašizmu sloboda narodu! Sarajevo, 9 aprila 1945 Građani i građanke grada Sarajeva

IZVRŠNOM ODBORU JEDINSTVENOG NARODNOOSLOBODILAČKOG FRONTA BOSNE I HERCEGOVINE Sa velikog manifestacionog zbora našeg oslobodenog Sarajeva, ujedinjeni Srbi, Hrvati i Muslimani šalju svome političkom vodstvu plamene pozdrave. Srbi, Muslimani i Hrvati nisu se ujedinjavali i bratili na svečanostima nego u krvavoj borbi, u kojoj su dali najbolje sinove naše zemlje.

501

Mi se zavjetujemo da ćemo to jedinstvo, izgrađeno na kostima najboljih sinova naše zemlje čuvati kao zjenicu svoga oka, izgrađujući našu jedinstvenu političku organizaciju Jedinstvenog narodno-oslobodilačkog fronta, koji počiva na tom kroz borbu i krv stečenom jedinstvu i bratstvu. Ustaćemo svi kao jedan protiv svih pokušaja politikana, koji su ranije sijali mržnju među našim narodima i koji bi danas to pokušali . Mi znamo da je Jedinstveni front najčvršća garancija sačuvanja demokratskih tekovina, koje smo stekli i uspjeha i razvitka naše narodne vlasti.

Smrt fašizmu -- sloboda narodu! Sarajevo, 9 aprila 1945 Građani i građanke grada Sarajeva

Pozorišna priredba u čast naših ministara u Moskvi

Maršal Josip Broz Tito, pretsjednik jugoslavenske vlade i Molotov, narodni komesar za inostrane poslove za SSSR, prisustvovali su operi » Ivan Susanjin « u Velikom Pozorištu . U centralnoj loži nalazili su se dr. Šubašić, ministar inostranih poslova Jugoslavije ; Simić, jugoslavenski ambasador u SSSR, general-lajtnant Milovan Đilas, ministar za Crnu Goru ; Nikola Petrović, ministar trgovine i snabdijevanja ; Andrejev, ministar rudarstva ; general -lajtnant Rud. Primorac, šef jugosl. vojne misije u SSSR. Isto tako prisustvovali su Višinski, drugi narodni komesar za inostrane poslove u SSSR, Sadčikov, ambasador SSSR u Jugoslaviji ; Malinski, narodni komesar za inostrane poslove Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike ; armiski general Antonov, šef generalštaba Crvene armije i general- major Kiseljov. U pozorištu su bili ambasadori stranih država kao i razni drugi važni funkcioneri SSSR, pretstavnici vojske i inostrane štampe. Centralna loža bila je dekorisana jugoslavenskim i sovjetskim zastavama. Publika, koja se nalazila u pozorištu , srdačno je pozdravila maršala Tita, Molotova i jugoslavenske goste.

502

ВИЈЕСТИ ИЗ ЗЕМЉЕ

ОСУЂЕН Д-р ДРАГАН ЈАНКОВИЋ 11. априла пред Судом српске народне части одговарао је онај познати Д- р Драган Јанковић , који је 1936 год. за вријеме изборне кампање рекао : „ Ко гласа за нас , гласа за Опленац, ко гласа за опозицију гласа за Јанка Пусту “ . Онда је пао једнога дана заједно са Богољубом Јевтићем. Послије поробљења наше земље по окупатору истом се јавља на расположење и сви се сјећамо његових чланака у листу „ Ново Време “ у којима је нарочито нападао нашу народно - ослободилачку војску. Данас пред Судом српске народне части државни тужилац га је оптужио за његов рад под окупатором. „ Ако није могао да предњачи у херојству, није смио предњачити у издаји, ради тога тражим за њега најстрожију казну“ , рекао је државни тужилац. На његову обрану : „ да је био у завади са Љотићем и да се је бојао за свој живот, па је ради тога морао сарађивати са окупатором “, дупке пуна дворана узвикнула је „ боље да си га изгубио, него што си осрамотио српско име “. 11. априла у 17.30 часова осуђен је ка максималну казну, коју може изрећи Суд српске народне части : трајан губитак часних права, 10 година лаког принудног рада и конфисковање цјелокупке имовине у корист српског народа . На благу казну 10 година принудног рада осуђен је из обзира, јер је стар човјек . * ЉУБЉАНА ПРЕД ОСЛОБОЂЕЊЕМ

На данашњи дан 11 априла прије 4 године фашистичке руље ушле су у Љубљану и убрзо су показале своје право лице . Помоћу своје полиције и фашистичких елемената , почеше хапшења родољуба . Та насиља изазвала су народни отпор. Љубљана и Словенија је крварила. Љубљана је била опасана жицом и претворена у концентрациони логор. Љубљана је крварила, али је мушки наставила борбу против непријатеља. Она је дала хиљаде бораца а концентрациони логори били су пуни родољуба. Данас се Љубљана спрема, да дочека нашу Црвену армију . Она ће је дочекати највећом радошћу. *

Брига за дјецу Данас је министар социјалне политике Др. Анте Кржишкик у присутности делегата УНРРЕ извршио преглед приватних домова за смјештај сиромашне дјеце која се упућују у Банат и Бугарску. У домовима се налазе дјеца која бораве сталко и она која су на пролазу. Министру је изражена жеља, да се што прије пренесе роба која се налази у Бариу за потребе ових домова у Београд. У домовима су ве503

ћином смјештена дјеца из Босне и Лике , и налазе се под сталном љекарском његом. * На вијест о образовању прве владе федералне Србије , данас су у Крушевцу одржане манифестације одушевљеног родољубивог грађанства, које су се потом претвориле у жучне демонстрације против зликоваца који су бацили бомбе на нашу војну мисију у Риму. Том приликом су одржани многобројни говори. Међу осталим говорила су два родољуба из Словеније, те је положен завјет, да Истра и Трст морају бити југославенски.

КОНФЕРЕНЦИЈА СРЕДЊОШКОЛАЦА 11. IV. 1945. одржана је у Радничком дому у Новом Саду I. конференција средњошколске омладине Војводине . На конференцији је присуствовало 300 делегата . Конференција је трајала цијели дан. На конференцији је нарочито истакнуто , да у бившој Југославији школе нису могла похађати дјеца сиромашних родитеља, нарочито радника и сељака. Сада у новој демократској федеративној Југославији омогућено је најширим народним слојевима да своју дјецу шаљу у школе , јер су укинуте школарине , основаки интернати у којима је боравак бесплатан. Народне масе као и народна власт помажу опстанак ових интерната, одржавају се приредбе за сиромашне ђаке .

Делегати Мађара и Словака истакли су захвалност народним властима на правима која су им дата , да могу имати своје школе у којима се предаје њиховим језиком. Тако су Мађари основали гимназију у Суботици. Послије завршене конференције послати су поздравни телеграми ослободиоцу Југославије маршалу другу Титу .

АНТИФАШИСТИЧКИ КОНГРЕС ОМЛАДИНЕ АЛБАНИЈЕ

Тирана , 11. априла. У цијелој Албанији врше се припреме за други антифашистички омладински конгрес , који ће се одржати у Тирани кроз недјељу дана. Том приликом очекује се долазак делегација из свих крајева Албаније . Исто тако ће стићи југославенска, бугарска, Осим тога очекују чехословачка, румуњска и мађарска изасланства. се млади Албанци из Румуњске и Бугарске . Очекују се обавијести о доласку совјетске , енглеске , америчке , француске и талијанске омладине. Два млада Југославена стигли су јучер с материјалом за изложбу која ће бити том приликом приређена. Они носе колекцију омладинских листова, слике маршала Тита и друго .

504

Дочек пољског претсједника владе у Гданску Гданск, 11 априла . Претсједник пољског националног вијећа и претсједник пољске владе Осупка Моравски стигли су у Гданск. Пољско становништво у Гданску приредило им је одушевљене овације. Приликом разговора са становништвом, претсједник националног вијећа и претсједник владе саслушали су жалбе пољског становништва, које је толико година било мрцварено од стране хитлеровских завојевача. Они су тамошњим Пољацима обећали да ће се извршити све да се овај град што прије обнови.

MARŠAL TITO KOD KALINJINA

Dne 11 aprila u Kremlju pretsjednik Vrhovnog sovjeta SSSR Kalinjin, primio je pretsjednika Ministarskog savjeta Jugoslavije maršala Josipa Broza Tita. Prijemu je prisustvovao sekretar Prezidiuma Vrhovnog Sovjeta SSSR Gorkin.

Maršal Staljin priredio je jučer ručak u čast pretsjednika Ministarskog savjeta maršala Tita. Ručku su prisustvovali pretsjednik Vrhovnog sovjeta SSSR Kalinjin, narodni komesar za inostrane poslove SSSR Molotov i ministar inostranih poslova Jugoslavije Šubašić.

VELIKI NEREDI U NJEMAČKOJ POZADINI London.

Dopisnik Rajtera sa zapadnog bojišta javlja o

velikom neredu Nijemaca prilikom povlačenja. Sada se može slobodno drumovima i šumama voziti, bez straha od mina, jer ih Nijemci u brzini povlačenja nisu mogli postavljati . Pred Bremenom Nijemci očajnički pokušavaju da se suprotstave Saveznicima. U tu svrhu suprotstavili su im trupe mješovitog kvaliteta. Pred Bremenom se nalaze u obrani uzorne elitne i disciplinovane trupe padobranaca, vojnici od 18 do 21 godine starosti, vojnici slabijeg kvaliteta koji su pripravni da daju samo jedan otpor i da poginu i vojnici od ljudi najslabijeg kvaliteta,

505

među kojima se nalazi mnogo hiljada potpuno nesposobnih. U pozadini djeluju pokretni vojni sudovi . Vojna policija hvata dezertere i sudovi izriču osude streljanja radi zastrašivanja , dok se ostali upućuju natrag na front.

Спровађање аграрне реформе у Мађарској

Дебрецин, 11 априла. Јавља се о успјешном спровођењу аграрне реформе у Мађарској . Мађарски сељаци одушевљеко су поздравили закон о аграрној реформи. Извјештаји углавном износе ситуације у области Тисе и горњем дијелу Мађарске . Одбори за подјелу земље образовали су 500 села. У 365 села расподјела земље већ је извршена. Расподјела земље која је већ извршена у потпуном реду, доказаће онима, који вјерују да народне масе не могу одржати ред, да су се сасвим преварили. Сви извјештаји потврђују да сељаци проводе реформу у реду .

*

Конференција радничких синдиката у САД Вашингтон, 11 априла . Данас почиње у Вашингтону конференција радничких синдиката која треба да припреми планове за установу нове свјетске организације рада . На првом састанку почеће припреме нацрта установе која је састављена одмах послије лондонске конференције у фебруару а на којој су били заступљени и југославенски синдикати .

Седам милиона странаца у Њемачкој Париз , 11 априла. Очекује се да ће се само у Њемачкој наћи 7 милиона лица из разних европских држава . Од једног милијуна Фракцуза који су ван домовине већ је репатрирано 50.000.

506

ОСЛОБОЂЕНА БУСОВАЧА , ОГУЛИН И СЕЊ Жестоки бојеви код Добоја и Зенице Београд . Настављајући успјешно напредовање у Лици и Хрватском Приморју, каше трупе заузеле су и ослободиле Олугин и Сењ . Осим тога ослобођено је мјесто Свети Јурај . Наставља се напредовање наших трупа према Новом Винодолу. У борбама на подручју Јабланац— Оточац—Сењ уништена је 392 њемачка дивизија . Командант ове дивизије генерал-мајор Јохан Михел, витез гвозденог крста са храстовим лишћем погинуо је, а командант 847 пука заробљен је . Сва опрема и наоружање ове дивизије пали су у руке наших трупа . У борбама за ослобођење острва Пага убијено је 190 и заробљено 172 непријатељска војника . Поред тога заплијењена је велика количина оружја и 90 вагона соли. Непријатељске снаге које су извршиле против напад у правцу Карловац—Примишље одбачене су. У току су жестоке борбе на подручју Острожац— Личко Петрово село . Гонећи непријатеља сјеверно од Сарајева, наше трупе ослободиле су мјесто и жељезничку станицу Бусовача и настављају надирање према Зеници. У току јучерашњих борби са непријатељским заштитницама убијеко је 250 непријатељских војника и заробљен штаб једне непријатељске дивизије. На подручју Добоја, савлађујући отпор непријатеља на широком фронту, наше трупе избиле су у долину ријеке Босне на неколико мјеста. Непријатељ пружа жилав отпор, и жестоке се борбе настављају. За посљедња два дака убијено је 298 и заробљено 156 непријатељских официра и војника, а заплијењено 6 бацача , 12 аутоматских оружја, 74 кола, 93 коња и велика количина другог ратног материјала . Диверзантске групе бациле су у ваздух два транспортна воза на жељезничкој прузи Брод— Загреб . Жељезничка пруга Сухо Село-Вировитица порушена је на неколико мјеста.

РАТНИ ИЗВЈЕШТАЈ ГЕНЕРАЛШТАБА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ АРМИЈЕ ЗА 11 АПРИЛ

Наставља се успјешно напредовање у Лици и Хрватском приморју. Наше трупе заузеле су и ослободиле градове Огулин и Сењ . Осим тога ослобођена су мјеста Св. Јурај и већи број других и мањих мјеста. Наставља се напредовање наших трупа према Новом Винодолу. У борби на подручју Јабланац—Оточац—Сењ уништена је 392 њемачка дивизија . Командант ове дивизије генерал- мајор Јохан Михел „ витез гвозденог крста са храстовим лишћем“ погинуо је . Командант 847 пука је заробљен. Сва опрема и наоружање ове дивизије пали су у наше руке. У борбама за ослобођење острва Пага убијено је 190 и заробљено 172 непријатељска војника. Поред другог плијена у оружју и материјалу заплијењено је и 900 вагона соли. 507

Непријатељске снаге које су извршиле протунапад Карловац-Прибишје одбачене су на полазне положаје.

на

правцу

У току су жестоке борбе на подручју Острожац—-Личко Петрово Село. Гонећи непријатеља сјеверно од Сарајева наше трупе ослободиле су мјесто и жељезничку станицу Бусовачу и наставиле гоњење према Зеници. У току јучерашњих борби са непријатељским заштитницама убијено је 250 непријатељских војника и заробљен штаб једне непријатељске дивизије.

У подручју Добоја, савлађујући отпор непријатеља на широком фронту наше трупе избиле су у долину ријеке Босне на неколико мјеста. Непријатељ пружа жилав отпор без обзира на губитке и жестоке борбе се настављају. За посљедња два дана убијено је 298 и заробљено 156 непријатељских војника и официра, а заплијењено 6 бацача, 12 аутоматских оружја , 74 кола , 93 коња и велика количина другог ратног материјала. Диверзанске групе бациле су у ваздух 2 транспортна воза на жељезничкој прузи Брод Загреб . Жељезничка пруга Попово поље -- Вировитица порушена је на неколико мјеста. У Словенији у току су јаче борбе на подручју Сухе Крајине .

Напредовање Црвене армије на свим фронтовима БЕЧ ПРЕД ОСЛОБОЂЕЊЕМ Пропали су планови хитлероваца да од Беча направе Будимпешту Москва, 11 априла . Према вијестима из Москве трупе маршала Толбухина заузеле су центар аустријске пријестолнице , станицу Фрање Јосифа, војну болницу, академију наука и још многе важне установе. Тиме су пропали планови Хитлероваца да од Беча направе другу Будимпешту. Истовремено совјетске гардијске формације извршиле су успјешан заобилазни маневар и заокружиле њемачке снаге у четири бечка предграђа . Двије њемачке тенковске СС дивизије , једна резервна пуковнија и шест батаљона били су овдје ликвидирани . Заробљени командант једне чете 1. тенковске дивизије СС Адолф Хитлер испричао је да су његове трупе у децембру 1944 повучене са запада . Када су у јануару Совјети прешли у офанзиву њемачка команда започела је премјештање тих трупа на совјетско - њемачки фронт. Трупе маршала Малиновског продрле су 13 км сјевероисточно од Беча. Оне се налазе у близини Флоридсдорфа. У Чехословачкој у подручју између Вага и Мораве врши се напредовање у правцу Моравске . Ослобођен је град Тренчин с фабрикама експлозива и другог оружја . Све се више смањује удаљеност између трупа маршала Малиновског и трупа генерала Јероменка, које продиру

508

према сјеверу на горњем току те ријеке . Приликом обустављања отпора у Кенигсбергу у току ноћи између 9 и 10 априла заробиле су трупе генерала Васиљевског 50.000 њемачких официра и војника . Дописник Тасса карактерише Кенигсберг овим ријечима : Сваки град има своје лице. Један је чувен школама, други по позориштима или музејима, а трећи по фабрикама . Кенигсберг је град касарни, војничких магазина и утврђења . Да човјек то разумије довољно је погледати на горњи град. Он је снабдјевен до крајњих могућности свим артиљеријским средствима. Кад су наше трупе опколиле Кенигсберг, каже дописник, хитлеровска пропаганда стално је тврдила Нијемцима , да овај град тврђава не може бити освојена на јуриш. Али је наступио дан и кат када су истовремено загрмиле стотине совјетских топова. Из сакривених мјеста појавили су се топови и пјешадија . 9 априла у 21.10 сати предали су се остатци Хитлеровског гарнизона. Тако је освојен Кенигсберг, тако су завршене операције у Источној Пруској . Оперативни извјештај совјетског информативног бироа за 11 април У току 11 априла на линији Карпата западно од града Ружемберок наше трупе у току даљњег напредовања заједно са чехословачким и румунским трупама заузеле су град и жељезничку станицу Св . Мартик, жељезничку раскрсницу Врутки и преко 40 других насеља, међу њима Шутова, Ратково, Турањи, Сучани , Драшковце , Забарје, Жабокреци, Еистричка, Требостово , Прибовце , Валча и Лазани. Сјеверозападно од Братиславе трупе II украјинског фронта настављају офанзиву западно од ријеке Мораве заузеле су на територији Аустрије насеља : Стлфрид, Олерсдорф , Вејдендорф , Ебентал, Протес, Орејм, Штамберг, Масен, Рагендорф, Рајерсдорф. У Бечу трупе III украјинског фронта, пошто су форсирале дунавски канал, освојиле су југоисточну половину градског подручја које се налази између канала и Дунава. У борбама 10 априла трупе овог фронта заробиле су преко 24 хиљада непријатељских војника и официра и заплијениле 25 авиона, 39 тенкова и моторизованих топова, 21 оклопљена кола, 38 пољских топова и 282 митраљеза. На осталим секторима фронта није било значајнијих промјена. У току 10 априла уништено је 13 њемачких тенкова. У ваздушним борбама и ватром протуавионске артиљерије оборено је 16 непријатељских авиона. Три четвртине Беча очишћено од хитлерована Москва, 12 априла . Скоро три четвртине аустријске пријестолнице налазе се у рукама трупа маршала Толбухина. Сада се воде борбе ско дунавског канала. Њемачки отпор се појачава. Велике групе њемачке пјешадије , тенкова и моторизованих топова непрестано врше противнападе, али совјетски војници уништавају њемачке тенкове гранатама, минама, ручним бомбама и запаљивим бомбама. Хитлеровци су изградили барикаде и велике препреке . Иза ових препрека они постављају протуавионске батерије . Међутим, совјетске јуришне трупе заобилазе

509

ЗЛОЧИН

13 СС дивизије у Јабланици на Мајевици

510

ове јаке одбрамбене положаје. Када совјетски извидници јаве да су извјесне улице блокиране , совјетски тенкови јуре дуж споредних улица и појављују се у непријатељској позадини и уништавају га прије него што су Нијемци у стању окренути топове . Затим пионири и пјешадија отклањају барикаде и ослобађају пут совјетским тенковима . На тај начин је једна тенковска група заузела мост преко дунавског канала и велики број блокова кућа. Жестоке борбе водиле су се у бечкој шуми. Тамо је била једна јака њемачка група, која је разбијена ударцем совјетских митраљезаца и артиљерије. У осталим квартовима Беча грађани излазе из подрума и започиње нормалан живот. Совјетски војници наилазе на многе руске , украјинске и бјелоруске младиће и дјевојке. Сјеверно од Дунава напредују трупе маршала Малиновског. Истовремено Толбухинове трупе западно од аустријске пријестолнице пресјекле су жељезничку пругу Беч-Линц. Према томе , непријатељ ће падом Беча изгубити све своје трупе сконцентрисане на овом простору.

НЕЗАДРЖИВО НАПРЕДОВАЊЕ САВЕЗНИКА ПРЕМА СРЦУ ЊЕМАЧКЕ Лондон , 11 априла . Послије заузимања Хановера развијају се операције према сјеверо- истоку, које угрожавају Хамбург. Пјешадија, која продире напредовала је јучер 15 км од мостобрана на Везеру на пола пута - између Хановера и Бремена. Овим операцијама маршала Монтгомерија у овом простору положај постаје све судбоноснији за Хитлерову Њемачку . Оклопљене дивизије такођер су прешле Везер и источно од Нимбурга, гдје се предао њемачки гарнизон. Јединице 11 оклопљене дивизије продрле су јучер даље у долину у којој лежи Магдебург. Оклопљене јединице продрле су још 15 км и пресјекле аутостраду која веже Хамбург и Хановер. У Есену се воде уличне борбе. У Холандији се воде операције на широком фронту. Савезничке трупе налазе се у предграђима града Девентора. У току јучерашњег дана постигнут је значајан успјех дуж Холандско - њемачке границе , те је форсирана ријека Емс . Савезничке снаге продрле су у правцу Емдена. Ове операције координирање су са операцијама у сјеверној Холандији, те ће онемогућити хитлеровцима , да употријебе тамошње бране . У Баварској су се савезничке снаге приближиле Швајфурту и надиру према Нирнбергу. Лондон . Данас су британске трупе 21. армијске групе маршала Монтгомерија заузеле Есен, велики центар тешке индустрије са преко 660.000 становника . Есен није заправо један град, него је састављен од много градова, који су међусобно повезани. Брзо заузимање тога центра Крупових фабрика показује , да је њемачка обрака на западу заиста ослабила . Надаље су савезници постигли значајан успјех, нарочито у области западно од Дортмунда. Према најновијим вијестима савезничке снаге налазе се 6 км од Бремена . Послије заузимања Хановера 2 британска армија напредује према сјевероистоку према Хамбургу. 511

Она се налази 90 км југозападно и 100 км јужно од тог великог пристаништа . Између Бремена и Хановера , британске трупе надиру према њемачким положајима на ријеци Алор. Јужно од Хановера напредује 9 америчка армија према Брауншвајгу . Према најковијим извјештајима друге трупе налазе се 80 км јужно од тог мјеста. У Тирингији савезничке снаге налазе се 7 км од Ерфурта . Оне су извршиле успјешно напредовање дуж цијелог фронта у Тирингији. Сакопненим операцијама повезане су и ваздухопловне операције, уперене против њемачких снага које се повлаче, саобраћајних линија, индустријских и војних објеката у позадини Њемачке . Приликом ваздухопловних напада на град и луку Кил потопљен је бојни брод „ Адмирал Шер“ од 10.000 т. , који је имао брзину од 26 чворова на сат. Дуг је 182 метра, широк 21,70 метара а дубок 6 метара . Посада се састојала од 965 људи . Саграђен је 1934 годике.

Званично саопштење о борбама на Западном бојишту Из Главног стана генерала Ајзенхауера издато је сљедеће саопштење : Савезничке снаге заузеле су Девентер нашавши на јак непријатељски отпор. Источно од Емса освојили смо Хазелине . Нови пролаз преко Везера отворен је код Хоја и Ендбурка а напредовали смо више километара према истоку . Доспјели смо 16 км сјеверно и источно од Нојштата. Освојили смо Хановер заузевши аутостраду Хановер-Брунсвик на половини пута између ова два града и налазимо се 8 км од Брунсвика. Наше јединице заузеле су Отфрезен око 12 км сјеверно од Гослара, у који су ушле наше трупе . Друге јединице боре се близу Минхехофа . На југозападу наше снаге освојиле су Ајнбек. Оклопљене јединице које се налазе 13 км источно од Дидерста ушле су у Нортхаузен источно од Ерфурта и у Клинген сјеверно од истог града . Пјешадија која иде за оклопљеним јединицама освојила је источно од Гетингена Дудерштат и доспјела до Дингелштага источно и југоисточно од града . Ушли смо у Готшет и Тамек близу Шмира у области Ерфурта. На југу ушли смо у Планез и налазимо се у близини Родаха. Ушли смо у Родах, сјеверозападно од Кобурга док су друге јединице доспјеле до Воясбаха сјевероисточно од тога града .

512

KOMANDA JUGOSLOVENSKE MORNARICE

7. april 1945. g. ZEMALJSKOM ANTIFAŠISTIČKOM VIJEĆU NARODNOG OSLOBOĐENJA BOSNE I HERCEGOVINE SARAJEVO Povodom oslobođenja glavnog grada Bosne i Hercegovine Sarajeva - čestitamo Vam na tom ogromnom i istorijskom uspjehu kako herojske Jugoslovenske armije , tako herojske Bosne i Hercegovine. Poslije četirigodišnjih patnji pod njemačkim fašističkim okupatorom i izdajicama naroda naše Sarajevo zablista sjajem federativne demokratske Jugoslavije i iz Sarajeva junački narodni ZAVNOBIH visoko uzdignu slobodarsku zublju ravnopravnosti i bratstva naroda. Oslobođenjem Sarajeva ponose se i vesele svi narodi Jugoslavije, sve federalne jedinice, ponosi se herojska Jugoslovenska armija i ponosi se Jugoslovenska Mornarica, u kojoj se kuje bratstvo naroda po ugledu na herojsku i slobodarsku Bosnu i Hercegovinu. Ponosi se , grade Sarajevo , jer se čitava Bosna i Hercegovina ponosi tvojim velikim sinovima narodnim herojima : Slobodanom Principom, Čičom iz Romanije, Ilijom Goraninom i ostalim, koji herojski dadoše svoj život za slobodu i kao prvi organizatori narodnog ustanka avangardistički dadoše primjer kako se bori za Titovu Jugoslaviju .

Živjelo slobodno Sarajevo u slobodnoj Bosni i Hercegovini ! Živjelo Zemaljsko antifašističko vijeće Bosne i Hercegovine! - osloboditeljica Živjela herojska Jugoslovenska armija naroda! i naših našeg Sarajeva Živjela federativna demokratska Jugoslavija! Živio tvorac federalne demokratske Jugoslavije vod i strateg narodni heroj Maršal Josip Broz-Tito! Smrt fašizmu

Politkomesar, pukovnik Dragiša Ivanović, s. r.

genijalni

Sloboda narodu !

Komandant, general-major Josip Černi, s . r .

Њемачка катастрофа у Кенигсбергу Москва, 11 априла . Операције чишћења хитлеровских снага у аустријској пријестолници приближују се крају. Истовремено доку самом граду воде уличне борбе , те док се уклањају барикаде , друге трупе маршала Толбухина и Малиновског, започеле су велики маневар како би пресјекле отступницу њемачким снагама из Беча .

513

Трупе маршала Малиновског напредују према Флоридсдорфу, док Толбухинове трупе оперишу на друму и жељезничкој линији која води у западном правцу . Према вијестима из Москве у борбама за град Кенигсберг трупе маршала Васиљевског заробиле су 92.000 и уништиле 42.000 хитлероваца . Њемачка новинска агенција јавља данас, да је Кенигсберг пао раније него што је требао због кукавичког понашања команданта њемачког генерала Лаха , који је положио оружје .

KRATKE

VIJESTI

Rim: Dopisnik agencije Rajter iz Vrhovnog štaba na Sredozemlju javlja , da je Vrhovni saveznički komandant Ser Harold Aleksandar uputio maršalu Titu poruku, kojom mu čestita na velikim uspjesima jugoslovenske IV armije u operacijama protiv njemačke vojske . Trst : Na oslobođenoj teritoriji slovenačkog primorja kontrolisanog od IX korpusa jugoslavenske armije, sastala se je talijanska antifašistička omladina na I. konferenciju . Došli su radnici iz Trsta i Tržića, djevojke iz Tirana, služavke iz Kopra, tekstilni radnici iz Gorice, borci iz Garibaldijeve brigade i drugovi iz Furlandije. Borac iz brigade Σ » Fontanot « koja se bori u sklopu IX korpusa jugoslavenske armije, govorio je o priključenju slovenačkog primorja novoj Jugoslaviji . To pitanje smo mi već davno riješili . Mi hoćemo da živimo u demokratskoj federativnoj Jugoslaviji , jer nam je u njoj zagarantovan nesmetan razvitak. Narodi Jugoslavije daju nam široke mogućnosti vojničkog i političkog razvoja. Mi ćemo dosljednom borbom dokazati, da zaslužujemo njihovo povjerenje. Zajednički prolivena krv čvrsto nas je povezala u bratstvu i nijedna snaga neće moći da ga razbije, a najmanje spletkarenje imperijalističkih agenata u Rimu. Ovi elementi bolje bi učinili da se spremaju za dan kada će polagati račune pred svojim narodima i pred čitavim rodoljubivim čovječanstvom.