Sednice Centralnog komiteta KPJ 1948—1952

Citation preview

IZVORI

ZA

ISTORIJU

SKJ

5

B

1,327,23

SEDNICE

CENTRALNOG KOMITETA KPJ

1948-1952

E

LIBRARIES ' '

E

. GAN

CHIGAN

! !

TH

I

F

N U

M

O

V I

MICHI

S R

IZVORI ZA ISTORIJU SKJ

Odbor Predsedništva CKSKJ za izdavanje istorijske građe SKJ Nisim Albahari, Hakif Bajrami, Milovan Bosić (sekretar) , Franček Brglez, Slavoljub Cvetković (predsednik) , Kalman Čehak, Pero Damjanović, Radivoj Davidović, Šani Hodža, Sekula Joksimović, Petar Kačavenda, Leopold Kobsa, Antun Miletić, Milka Minić, Veselin Mitrašević, Ljiljana Modrić, Đorđe Momčilović , Slavko Stanišić, Boško Šiljegović, Todor Taleski , Mile Todorovski , Jože Vilfan, Raško Vukosavović

Redakcija serije Dokumenti centralnih organa KPJ/SKJ Socijalistička izgradnja Hakif Bajrami, Dušan Bilandžić, Drago Borovčanin, Aleksandar Hristov, Ranko Končar, Đorđe Lazarević, Slavko Stanišić, Stanislav Stojanović, Čedomir Štrbac, Jera Vodušek Glavni i odgovorni urednik Aleksandar Hristov Stručni sekretar

Branka Kolundžija

Recenzenti

Aleksandar Hristov, Stanislav Stojanović

Organizacija i priprema ARHIV CENTRALNOG KOMITETA SKJ

IZVORI ZA ISTORIJU SKJ Serija A

Dokumenti centralnih organa KPJ/SKJ

II Plenumi CK i sednice Politbiroa CKKPJ/SKJ Knjiga 2

IZVORI ZA ISTORIJU SKJ

Sednice

Centralnog

komiteta

( 1948-1952 )

Priredili Branko Petranović Ranko Končar Radovan Radonjić

IZDAVAČKI CENTAR KOMUNIST

BEOGRAD

1985.

KPJ

HX

365.5 .526411

1985

672312 3872312 SOSLA 3696

PREDGOVOR

Predmet ove knjige građe su zapisnici i stenografske beleške sa sednica CKKPJ, održanih od 29. jula 1948. do 27. maja 1952. godine, to jest sednicâ između Petog i Šestog kongresa KPJ. Izvori su pohranjeni u Arhivu CKSKJ. Od Plenuma održanog 29. jula 1948, na kojem je konstituisan CKKPJ, izabran na Petom kongresu KPJ, sve sednice se obeležavaju rednim brojevima: Drugi plenum (28, 29. i 30. januara 1949), Treći plenum (29. i 30. decembra 1949) , Četvrti plenum (3. i 4. juna 1951 ) i Peti plenum (27. maja 1952) . Svi plenumi su održani u Beogradu . Redakcija je odlučila da objavi ove materijale iz više međusobno povezanih razloga. Kao rukovodeće jezgro i osnovna snaga društveno-političkog sistema u stvaranju , KPJ je donosila odluke od životnog značaja za sadašnjost i budućnost jugoslovenskog društva. Ona je oličavala političku moć revolucionarnih snaga Jugoslavije. Sve masovne organizacije i organi vlasti bezrezervno su prihvatali programske koncepcije i politiku KPJ. Samim tim njena dokumentacija je nezamenljiv izvor saznanja o vremenu obnove, o administrativnom rukovođenju privredom i njegovoj negaciji . Bez izvora KPJ ne može se shvatiti poreklo vodećih ideja, operativnih i strateških zamisli , opštih i konkretnih odluka, kao ni proces njihovog ostvarivanja, ne mogu se shvatiti protivrečnosti društvenog razvitka ni načini njihovog prevazilaženja. Publikovanje ove građe, uz najpotrebniji stručni komentar i kritičke napomene, nalazi svoje opravdanje i u činjenici da za period 1945-1952 . nema dovoljno partijske dokumentacije na osnovu koje bi se prosuđivalo o formiranju partijske linije, načinu donošenja političkih odluka , karakteru revolucionarne perspektive, stepenu organizacionih promena i o konkretnom stilu akcije. Ta praznina se delimično

VI

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nadoknađuje govorima, člancima i teorijskim prilozima rukovodećih komunista, pre svega Josipa Broza Tita, Edvarda Kardelja, Moše Pijade, Milovana Đilasa , Aleksandra Rankovića, Borisa Kidriča i drugih , kao i informativnim i analitičkim prilozima iz Borbe, direktivnog organa KPJ , časopisâ Komunist, Partijska izgradnja i drugih glasila . Vrednu osnovu za upoznavanje perioda 1945-1948 . daju stenografske beleške Petog kongresa KPJ (juli 1948) , retrospektivna izlaganja delegata koji su , analizirajući prethodna revolucionarna iskustva, bacali dopunsku svetlost na pojedine faze razvitka, na okolnosti u kojima je Partija delovala i ostvarivala svoju avangardnu ulogu, naročito od njenog preporoda uoči rata, za vreme narodnooslobodilačke borbe i socijalističke revolucije i u prvim posleratnim godinama izgradnje socijalizma u Jugoslaviji . Objavljivanjem stenografskih beleški o radu Narodne skupštine FNRJ i fragmentarne dokumentacije Narodnog fronta Jugoslavije može da se sagleda kako se partijska politika konkretizovala na državnom i opštedruštvenom planu. Slika o tom vremenu dopunjuje se postojećom dokumentacijom o određenim merama i politici KPJ, sprovođenih preko državnih organa i opštepolitičkih tela. Posle Plenuma CKKPJ od januara 1949 godine , deo materijala koji se odnosi na njegov rad publikovan je u štampi, partijskim organima i časopisima društvenih nauka, istina u skraćenoj verziji (Borba, Komunist, Partijska izgradnja, Arhiv za pravne i društvene nauke, Narodno zadrugarstvo itd .) . Redakcija ih, međutim, ovde integralno objavljuje kako bi se sagledao ukupan tok rada Plenuma , sa diskusijom, usvojenim zaključcima, rezolucijama, prilozima uz referate . Tako se čitaocu obezbeđuje uvid u celokupni rad ovih najviših tela Partije između Petog i Šestog kongresa, u način stvaranja politike, metod rada, odnose između rukovodećih instancija i nižih foruma, odnosno organizacija. Pored donesenih odluka značajno je videti i način njihovog sprovođenja. Osim toga, iz ovih izvora se saznaje i o moralnom liku i etičkim shvatanjima komunista. S obzirom na mesto i ulogu Partije u političkom sistemu onoga vremena , izvori se ne odnose samo na unutrašnju istoriju Partije , njeno biće i organizaciju već i na celokupni politički život jugoslovenskog društva . Dokumentacija osvetljava prelomno razdoblje u istoriji KPJ, razdoblje nakon napada Informbiroa, odnosno CK SKP (b) na KPJ i Jugoslaviju 1948. godine; osvetljava traženje novog puta - kroz kritičko preispitivanje ranije prakse - i opredeljivanje za samoupravljanje kao društveni sistem .

PREDGOVOR

VII

S odbijanjem napada, koji je ugrožavao samostalnost revolucije i opstanak Jugoslavije kao nezavisne države , KPJ je rešavala veliki broj načelnih i praktičnih pitanja iskrslih u novonastaloj situaciji . Trebalo je odgovoriti na pitanja koja je sterilna staljinistička misao zanemarivala ili shematizovala : o odnosu opštih zakonomernosti i posebnih puteva razvitka , karakteru svojine u socijalizmu , putevima i sredstvima osvajanja političke i ekonomske vlasti radničke klase , o načelima zasnivanja odnosa u međunarodnoj zajednici , odnosima u komunističkom pokretu i socijalizmu kao svetskom procesu ; veliki broj problema, koje je na površinu izbacio život , tražio je neodložna rešenja. KPJ se u periodu 1948-1952 . suočavala s oštrim privrednim problemima, sužavanjem investicione politike na ključne objekte , s međunarodnim pritiscima, bavila se stvaranjem seljačkog radnog zadrugarstva, vojnim rashodima, odnosom između radničkih saveta, Sindikata i države, idejnim osnovama kulture i prosvetne politike ; tu su bili i problemi razvijanja unutarpartijske demokratije, odvajanja partijskih organa od državne vlasti , usaglašavanja političkih promena s promenama privrednog sistema i njihovog ustavnopravnog regulisanja. Opšta politička ocena toga razdoblja već je data , pa je i sâm tok istorije potvrdio progresivnu ulogu KPJ u toj fazi njenog razvoja; ali stručna obrada savremene istorije Jugoslavije nije ni započeta. Zato objavljivanje ovih materijala redakcija smatra podsticajem intenzivnijem naučnom proučavanju promena koje su tokove jugoslovenske istorije prožimale izvorištima revolucije . Priređivanje ove građe i ne treba shvatiti drugačije sem kao pojavu preliminarnog zbornika, za kojim će doći novi , vredniji radovi . Naglašavanjem takvog karaktera zbornika , ne želi se da umanjuje odgovornost za njegov kvalitet , već da se podseti na prirodu istorijske nauke. Jer, ona sa dužim prethodnim pribiranjem i obradom građe stvara pretpostavke za nastajanje potpunije i kritički obrađene istoriografske osnove. Tek budućom razvijenijom delatnošću na izdavanju dokumenata i s pojavom novih istorijskih radova oblikovaće se trajnija i reljefnija istorijska slika, a zaključci će proizlaziti iz analize potpunije građe i njenog naučnog vrednovanja . Taj put je nesumnjivo pred nama i generacijama istoričara koji dolaze . U ovoj građi je vidljiv i odnos CKKPJ i republičkih, odnosno pokrajinskih rukovodstava . Centralno rukovodstvo — CKKPJ — kao i Politbiro Centralnog komiteta bili su sastavljeni na principu nacionalnog predstavništva , što nije imalo neki strog karakter, ali se u osnovi uvažavalo . Diskusi-

VIII

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ja se nije vodila samo o opštim jugoslovenskim tokovima već su učesnici referisali i o političko-ekonomskim i kulturnim prilikama u svojim federalnim jedinicama. Opštejugoslovensko obeležje imale su rasprave koje su se ticale celine Jugoslavije, njenog međunarodnog položaja, generalne politič ke linije KPJ, jedinstvenog sistema društvenih odnosa , oružane sile i jedinstvene ideološke osnove . Takvim dvojakim karakterom sadržaja obezbeđena je relativna svestranost uvida u jugoslovensku problematiku sa svom raznolikošću specifičnih pojava u pojedinim sredinama Jugoslavije . A te pojave su zavisile od nacionalnog sastava, različitih ekonomskih uslova, socijalne strukture, ili jačine neprijateljskih žarišta (ostaci uticaja starih stranaka, blizina granice i strana propaganda, ratoborno nastupanje dela hijerarhije verskih zajednica, otpori otkupu i sprovođenju kolektivizacije, plodnije tle za informbirovsku propagandu nastalo kao rezultat razvijenijih sovjetofilskih, odnosno panslovenskih osećanja, ili ideološke indoktrinacije staljinizmom) . Pored opštih procesa u dokumetaciji se vide i pojedinačni slučajevi , nacionalne posebnosti, specifične pojave, lokalna žarišta karakteristična za određene republike, oblasti ili lokalna područja . Direktivni sistem odluka uticao je na njihovo brzo prenošenje i izvršavanje i u najudaljenijim krajevima zemlje. Iz izvora izbija težnja da se, uz sve poštovanje lokalnih specifičnosti , primeni opšta jugoslovenska partijska linija . Izvršenje odluka je kontrolisano preko Organizaciono-instruktorskog aparata, slanjem ekipa na teren, nadzorom Kontrolne komisije nad kadrovima, povremenim sastancima Politbiroa ili grupe članova ovog tela sa centralnim komitetima republika, odnosno pokrajinskim i oblasnim komitetima , kao i drugim metodama međusobne komunikacije. Politbiro je znao da obrazuje i mešovite komisije za razmatranje složenih i hitnih situacija, koje su izazivale ili mogle izazvati sporove između susednih federalnih jedinica, odnosno republika . Građa koja se objavljuje obiluje nizom činjenica o najraznovrsnijim pojavama društvenog i političkog života. Sve te pojave je nemoguće pojedinačno navesti ali evo nekih : stanje i rasprostranjenost partijskih organizacija; situacija na selu; problemi neustaljene radne snage; pitanja vezana za industrijalizaciju nerazvijenih jugoslovenskih zemalja , zloupotrebe vlasti, kritiku birokratizma, za ekonomske napore na. rodne vlasti, odnose sa zapadnim saveznicima i reagovanje CKKPJ na napade Informbiroa, za investicionu politiku , stanje u školama i na univerzitetima itd . Pa ipak, uprkos mnoštvu razmatranih problema, obilju činjenica i bogatstvu ideja,

PREDGOVOR

IX

ostale su neke nepotpunosti i saznajna ograničenja. Pre svega, ovi izvori se ne odnose na period pre 1948. godine, sem usputnih paralela i pojedinačnih refleksija . A bez poznavanja prethodnog razvitka i njegovih protivrečnosti teško je razumeti pozadinu napada Informbiroa, izvore snage KPJ da mu se suprotstavi i nađe alternativu u socijalističkom razvoju jugoslovenskog društva. Drugo ograničenje su praznine koje su nastale zbog već tradicionalnog nehata u pogledu čuvanja istorijskih svedočanstava, zbog slabe arhivske službe neposredno posle rata, posebno škrtih zabeležaka o radu operativnih partijskih organa. To je bilo uslovljeno time što se pretpostavljala neposredna borba ostavljanju pisanih tragova o njenim složenostima za buduće generacije, a ne treba zanemariti ni konspirativni stil rada partijskih foruma. Deo građe je uništen u uslovima dramatičnog pritiska Informbiroa 1948. i kasnije . Nije sasvim iskorišćena mogućnost da se sačuvana dokumentacija obogati podsticanjem zapisivanja sećanja učesnika u događajima, memoarskim spisima, proširenjem izvornih podataka intervjuima i anketama . Olako se gubilo iz vida da stvaranje građe in vivo ne trpi oklevanje, jer vreme bledi sećanja, proređuje učesnike zbivanja . Najzad, postoji mogućnost da se ovi osnovni izvori dopune naknadnim prikupljanjem materijala koji je nastao u toku neposredne aktivnosti KPJ, njenih formi i organizacija. Zaključci sa sednica Politbiroa i plenumâ CKKPJ morali su da se ostvaruju preko određenog aparata CKKPJ (organizaciono-instruktorskog, agitaciono-propagandnog, kadrovskog, Kontrolne komisije, internih savetodavnih komisija za poslove narodne vlasti , spoljne politike , sindikata, školstva itd .) , čiji je rad za sobom ostavljao dokumentarističke tragove . Odeljenje za organizaciono-instruktorska pitanja pratilo je način funkcionisanja Partije, otkrivalo političke, privredne i druge probleme s kojima su se suočavali partijski organi. Celokupni rad u oblasti prosvete, kulture, ideologije, agitacije , štampe i izdavačkih preduzeća bio je u nadležnosti Odeljenja za agitaciju i propagandu . Kadrovsko odeljenje brinulo se o kadrovima Partije, SKOJ-a, masovnih organizacija i državnih organa. Celokupna kadrovska politika bila je strogo centralizovana. Nadležnosti Kadrovske komisije rasprostirale su se na škole, univerzitete, izdavačke kuće , umetničke ustanove i štampu . Ta komisija je posebno vodila računa o personalnoj politici u specijalno politički osetljivim resorima: diplomatskim službama, organima bezbednosti , poštansko-telegrafskom saobraćaju itd . Materijali Kontrole komisije su , takođe, izvor saznanja o kretanjima u oblasti kadrovske politike , jer

X

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

je ta komisija bdela nad takozvanom čistotom partijske linije . Posebno su razmatrana pitanja grupašenja , frakcionaštva , odstupanja od ideološke linije KPJ, političko-moralne fizionomije članova. Kako je Kontrolna komisija radila u saradnji s partijskim rukovodstvima po republikama, materijali o ovoj problematici mogli bi se tražiti i u njihovim arhivima radi potpunije rekonstrukcije razdoblja na koje se odnosi građa plenuma. U gradi koja se objavljuje sadržane su i neke pojedinačne i zajedničke oštro kritički naglašene ocene o izvesnim ličnostima, događajima , političkom stanju i društvenim odnosima u drugim zemljama, o stavovima i politici partijskih i državnih rukovodstava nekih socijalističkih zemalja prema Jugoslaviji i KPJ . Te ocene pripadaju vremenu u kojem su nastale posle sukoba KPJ s Kominformom i svojevrsna su ilustracija žestine i bespoštednosti ideološke i političke bitke koju su jugoslovenski komunisti tada bili prinuđeni da vode , razotkrivajući društvenu prirodu sile što se bila okomila na njih i revoluciju koju su predvodili . Stoga, njihovo sadašnje publikovanje u ovom zborniku nikako ne bi moglo biti tumačeno kao izraz težnje da se danas obnavljaju nekadašnji sporovi ili nesporazumi s pojedinim zemljama koji pripadaju istoriji ; niti ima razloga da ova okolnost u bilo kojem vidu opterećuje aktuelne odnose Jugoslavije s bilo kojom drugom zemljom. Pridajući prvenstveno značaj objavljivanju izvora , priređivači su nastojali da u naučnom aparatu daju samo neophodna objašnjenja za bolje razumevanje i povezivanje tekstova, tumačenja protivrečnih pojava i ispravke faktografskih grešaka. Ideja kojom su se oni rukovodili polazila je od toga da bi opsežna objašnjenja odvratila pažnju čitalaca od izvornika . Stenografske beleške Prvog, Drugog, Trećeg, Četvrtog i Petog plenuma CKKPJ donose se u celini , bez skraćivanja ili izostavljanja delova . Priređivači su fusnotama označili prekide i praznine u stenogramu , upozorili na materijale koji nisu sačuvani ili ih nisu imali na uvidu , na razlike stenograma u odnosu na publikovana izlaganja . Isto tako , zvezdicom su obeleženi delovi teksta koji su u stenogramu prepričani ili parafrazirani , zatim nečitka mesta, objašnjenja pojmova i razrešenje nadimaka pominjanih ličnosti . Priređivači su razrešavali samo uobičajene skraćenice , pošto se spisak skraćenica ustanova, organizacija i pokreta daje na kraju zbornika. Lica za koje se u stenogramu ne daje puno ime i prezime

PREDGOVOR ΧΙ

označeno je zvezdicom i u fusnoti razrešeno . Priređivači su u tekstu ispravljali samo očigledne greške . Kao autentični dokumenti o održanim plenumima (s materijalima koji , pored referata, obuhvataju i diskusiju) , stenografske beleške su lektorisane, budući da se radi o neautorizovanom tekstu, s usmenim intervencijama, koji je na mno gim mestima bio nejasan, nepovezan, iskidan . Posvećujući osobito pažnju boljem razumevanju izlaganja, prvenstveno se nastojalo da se njihov prvobitni smisao ne izneveri . Na osnovu drugih izvora (statističkih) , priređivači su pokušali da provere deo cifara, kojima inače ove stenografske beleške obiluju, ali u tome nisu potpuno uspeli , tako da je cifarska inlustracija pojava u referatima i izlaganjima učesnika plenumâ ostala neproverena u potpunosti; u stručnom aparatu samo su naznačene razlike koje se i u tom pogledu pojavljuju u pojedinim u to vreme publikovanim tekstovima (referatima) .

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

PRVI PLENUM CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIČKE

PARTIJE

JUGOSLAVIJE održan 29. jula 1948. godine u Beogradu

Danas, u 11 časova pre podne, održan je Prvi plenarni sastanak Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, na kome je izvršeno konstituisanje. Sastanak je otvorio drug Edvard Kardelj sledećim rečima : Otvaram plenarnu sednicu Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije i predlažem da se izabere predsedavajući ovog zasedanja . Ima li ko od drugova predlog? Ima reč drug Blagoje Nešković. Drug Blagoje Nešković: Predlažem [za predsedavajućeg] druga Tita (dugotrajan aplauz). Drug Edvard Kardelj: Da li se slažete, drugovi, s ovim predlogom? (,,Slažemo se!" — jednoglasno uzvikuju prisutni.) Nema niko ništa protiv? (Nema!) Onda da izaberemo zapisničara. Ima li ko predlog? Ima reč drug Nešković . Drug Blagoje Nešković: Predlažem za zapisničara druga Krstu Popivodu . Slažete li se, drugovi? (Svi se slažu. ) (Za predsednički sto dolazi drug Tito, pozdravljen aplauzom .) Drug Tito: Drugovi i drugarice, prelazimo na dnevni red [prve ] plenarne sjednice Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Treba izvršiti konstituisanje, i to , prvo , biranje političkog biroa' Centralnog komiteta KP Jugoslavije . Ima li ko od drugova predlog? Ima riječ drug Miha Marinko . Drug Miha Marinko : Drugovi, predlažem za generalnog sekretara² druga Tita. (Svi prisutni pozdravljaju predlog dru-

4

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ga Marinka dugotrajnim aplauzom. ) Za ostale članove Politbiroa predlažem: druga Edvarda Kardelja, druga Milovana Dilasa, druga Aleksandra Rankovića, druga Ivana Gošnjaka, druga Mošu Pijade, druga Borisa Kidriča, druga Blagoja Neškovića i druga Franca Leskošeka . Za sekretare predlažem drugove Kardelja, Dilasa i Rankovića. (I ovaj predlog druga Marinka usvojen je jednoglasno, a svaki predloženi član Politbiroa pozdravljen je aplauzom . ) Za kandidate za članove Politbiroa predlažem drugove : Vladimira Bakarića, Duru Pucara, Lazara Koliševskog i Svetozara Vukmanovića - Tempa. (Ponovni jednodušni pljesak.) Drug Tito: Drugovi, čuli ste predlog druga Mihe Marinka. Ima li ko neki drugi predlog? (Ne javlja se niko.) Onda prelazimo na glasanje. Ko je za predlog druga Mihe Marinka? (Svi glasaju za predlog druga Marinka .) Da li je ko protiv? (Ne javlja se niko. ) (Nema!) Objavljujem da je usvojen predlog druga Mihe Marinka da se izaberu devet članova Politbiroa CKKPJ i četiri kandidata.³ Sada, drugovi , treba da izaberemo predsjednika Kontrolne komisije. Samo predsjednika, jer će Politbiro kasnije odrediti članove van Centralnog komiteta, to jest izabraće ostale članove te Kontrolne komisije . Ima li ko od drugova predlog za izbor predsjednika Kontrolne komisije? Ima riječ drug Miha Marinko . Drug Miha Marinko: Predlažem druga Osmana Karabegovića za predsednika Kontrolne komisije. Drug Tito: Čuli ste predlog druga Mihe Marinka da predsjednik Kontrolne komisije bude drug Osman Karabegović. Prima li se ovaj predlog druga Marinka? (Prima se! - jednoglasno odgovaraju prisutni.) Da li je ko protiv? (Ne javlja se niko.) Pošto niko nije protiv, objavljujem da se prima predlog druga Mihe Marinka da predsjednik Kontrolne komisije CK [ KPJ ] bude drug Os-

man Karabegović. (Aplauz. ) Time bi, drugovi, današnja plenarna sjednica [ CK ] KP Jugoslavije bila završena. Pozdravljam vas, drugovi, i želim mnogo uspjeha u našem budućem radu. (Završne reči druga Tita propraćene su snažnim aplauzom .) (Plenarna sednica Centralnog komiteta KPJ završena je u 11 časova i 10 minuta.)

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/5.

DRUGI PLENUM CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

održan 28, 29. i 30. januara 1949. u Beogradu

Prvi dan - 28. januar 1949. godine

Generalni sekretar KPJ drug Tito, u prisustvu članova Politbiroa i članova i kandidata CKKPJ, otvara plenarnu sednicu u 11 časova pre podne. Drug Tito: Drugovi i drugarice, ja vas pozdravljam i otvaram današnju plenarnu sjednicu CKKPJ. Predlažem dnevni red od 5 tačaka,* i to:

1. Referat druga tanju”

Edvarda

Kardelja

O

seljačkom

pi-

2. Referat druga Borisa Kidriča „ O gorućim pitanjima naše privredne politike" 3. Referat druga Blagoja Neškovića ,,Problemi snabdijevanja i čuvanja i raspodjele fonda za ishranu"

4. Referat druga Milovana Đilasa „ Pitanja agitacije i propagande" 5. Referat druga Aleksandra Rankovića „ O organizacionim pitanjima naše Partije" 6. Razno . Prije nego što pređemo na dnevni red, ja bih ovdje imao da saopštim jednu stvar, naime da Politbiro nije pozvao na ovu sjednicu CKKPJ tri člana i kandidata, i to zato što njihovo pitanje još stoji neriješeno , odnosno zato što se nad njima vodi istraga u pogledu njihovog neslaganja s našom linijom. To su drug Nikola Petrović, drug Zogović i Savo Zlatić. Ja bih htio ovdje od drugova članova i kandidata CK * U Saopštenju o Drugom plenarnom zasedanju CKKPJ, objavlje nom u časopisu Komunist, 2/1949, postoje izvesne razlike u dnevnom redu (vid. ovu knjigu str. 270).

6

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zatražiti mišljenje , da li smatraju da je potrebno , prije nego što se istraga završi, pozvati ove drugove na ovu plenarnu sjednicu ili smatraju da oni ne treba da prisustvuju? (Plenum: Ne treba.) Drug Tito: Prema tome, rezultati istrage biće saopšteni članovima CK i kandidatima. Prelazimo na [prvu tačku ] dnevnog reda .

Riječ ima drug Kardelj .

EDVARD KARDELJ, [ O POLITICI KPJ NA SELU ] * Drugovi, pitanje naše politike na selu je postavljeno na dnevni red ovog Plenuma pre svega iz tri razloga:

1. U našim partijskim organizacijama , pa i među rukovodećim kadrovima, još ne vlada potpuna jasnoća u pogledu formi i tempa socijalističke izgradnje na selu . U pojedinim pitanjima čak postoje izvesna razmimoilaženja , čije postojanje ometa dosledno i uporno sprovođenje linije CKKPJ ?. 2. S obzirom na dosadašnje uspehe u našoj socijalistič koj izgradnji, na perspektivu industrijalizacije i druge objektivne uslove, a naročito s obzirom na osetni napredak znatnog dela našeg radnog seljaštva u pravcu podizanja njegove političke i društvene svesti, sazrevaju uslovi za brži tempo socijalističke izgradnje na selu.

3. Takav brži tempo istovremeno traže i potrebe obezbeđenja ishrane za naše trudbenike i podizanja opšteg životnog standarda našeg radnog naroda . Zbog veće jasnoće i zbog toga da biste imali pred sobom jasnu sliku celine, ukazaću na nekoliko konkretnih činjenica * Referat Edvarda Kardelja, pod naslovom ,,Zadaci naše politike na selu", objavljen je u nešto skraćenoj verziji u časopisu Komunist, 2/1949, str. 41-73, ali i kao posebno izdanje kod više izdavača . Vid ., na primer, Edvard Kardelj , Zadaci naše politike na selu, Naprijed, Zagreb 1949, Mala ekonomska biblioteka knj . 6; Edvard Kardelj i Mijalko Todorović, Zadaci naše politike na selu, Zadružna knjižnica, Zagreb 1949, str. 5-42 ; kao i u knjizi Socijalistički preobražaj naše poljoprivrede, Poljoprivredno izdavačko preduzeće, Beograd 1949, str. 13-37.

DRUGI PLENUM CKKPJ

7

koje karakterišu današnje stanje naše poljoprivrede i njenu socijalno-ekonomsku strukturu i teškoće koje otud proizlaze za našu socijalističku izgradnju .

Stanje naše poljoprivrede i njena socijalno-ekonomska struktura Mi smo u razvitku naše poljoprivrede nesumnjivo učinili u prošloj godini ozbiljan korak unapred i uglavnom premašili predratno stanje - naročito po ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

POKAZATELJI

1939.

1947.

1948 .

1947 .

. 1939

Stanje naše poljoprivrede, prema izveštaju Savezne planske komisije, karakterišu sledeće brojke o vrednosti naše poljoprivredne proizvodnje (u milionima dinara) :

1951 .

1948.

UKUPNA VREDNOST*

91 678

85 193

97 899

119 318

77

Biljna proizvodnja

65 590

65 423 74 041

85 863

76

Ratarstvo

55 746

59 586 68 595

78 327

71

žitarice

02

u % prema 1951. god. 71

82

76

86

76

88

27 384 25 241

29 477

29 396

93

87 100

industrijsko bilje

2 509

5 024

5 507

7 295

34

69

76

povrtarsko bilje

5 400

7 235

7 238

11 186

48

65

65

22 086 26 373

30 449

67

73

86

krmno bilje

20 453

Voćarstvo

6472

2 139

2471**

3 883

167

55

63

Vinogradarstvo

3372

3698

2 974

3654

92

101

81

19 770 23 858

33 454

78

59

71

Stočarstvo

26 088

* U ukupnoj vrednosti obuhvaćena je i vrednost proizvoda koji ulaze u reprodukciju (nap . autora) . ** U tabeli iz teksta ovog referata, objavljenog u časopisu Komunist, pokazatelj za voćarstvo u 1948. je 2472. U toj tabeli nisu navedeni podaci o predviđanjima za 1951. godinu.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

8

Plan . 951 1u

. 1947

6 932

6 652

7.344

7700

110

106

95

NR Srbija

3626

3 673

3 769

3930

103

104

96

NR Hrvatska

1 448

1 452

1 555

1580

107

107

98

NR Slovenija

287

234

338

330

144

118

1049

862

1 121

1200

130

106

92

457

378

490

570

130

107

86

65

53

71

90

134

108

79

FNRJ - ukupno

55

.1 u948

10 p.-grosekom planom . 1951

Indeks 1948. u upoređenju sa

Izvršenje

.1 u947

PROIZVOĐAČ

po .u g 10 proseku

O sličnom stanju govore i brojke o setvenoj površini po narodima republikama (u 1000 ha) : *

od toga:

NR Makedonija NR Crna Gora

སྟྲ

NR Bosna i Hercegovina

102

Važno je istaći da smo uglavnom postigli u ratarstvu predratni prinos po ha. Po desetogodišnjem proseku prinos pšenice iznosio je, na primer, 11,3 mc po hektaru , u 1947. godini 9,6 mc, a u 1948. godini 13,6 mc. U pogledu kukuruza desetogodišnji prosek iznosio je 16,4 mc, u 1947. godini 17,8 mc, a u 1948. godini 17,5 mc. po hektaru . Slično važi i za ostale produkte ratarstva. Naravno, time ne mislim tvrditi da smo mi već podigli sâm prosek prinosa u rezultatu unapređenja poljoprivrede, ali u svakom slučaju u tom pogledu ne stojimo

* U tekstu ovog referata, objavljenom u časopisu Komunist, umesto ove tabele data je sledeća:

Indeks 1948. g. u poređenju s

Izvršenje PROIZVOĐAČ

FNRJ

ukupno

1939.

1947.

1948.

1947.

1939.

7 235

7 035

7 344

104

102

DRUGI PLENUM CKKPJ

9

lošije nego pre rata. To, uostalom, pokazuju i brojke o obimu proizvodnje našeg ratarstva , koje takođe premašuju predratne veličine. I pored zaostajanja u nekim granama" ipak je jasno da smo u poljoprivrednoj proizvodnji stigli predratni nivo , a verovatno ga i nešto malo premašili. *

Slično je i sa stočarstvom . Brojke kojima raspolažemo , doduše, ne mogu se smatrati sasvim tačnim, ali svi podaci o broju stoke uglavnom govore o tome da smo sem u pogle du konja - stigli predratni nivo . Evo nekoliko podataka Sa-

* U tekstu referata, objavljenom u časopisu Komunist, na ovom mestu dodato je sledeće: Prema izveštaju Savezne planske komisije, obim proizvodnje nekih važnijih useva ovako se kretao (u mc) :

Žitarice -

1947 .

1948 .

1947 .

-god .10 prosek

OSNOVNA GRUPA

.-god 10 prosek

Indeks 1948. u poređenju sa

IZVRŠENO

768 060

754 494

870 775

115

113

Pšenica

239 831

185 103

275 135

149

115

Kukuruz

425 894

507 584

479 206

94

113

Zob (ovas)

31 198

29 666

41 786

141

134

Ječam

40 794

82 141

41 826

180

103

894

775

951

123

241

Šećerna repa

61 606

139 017

145 754

105

236

Konoplja stabljika

19 500

24 561

45 665

186

234

2 437

2340

96

284

790

623

79

266

1 654

14 553

12 976

89

784

ukupno

Pirinač Industrijsko bilje

Lan stabljika Pamuk sir. vlakno Suncokret

10

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vezne planske komisije o brojnom stanju stoke (u hiljadama kom .) : *

1947 .

Konji - ukupno

1274 962 [1273 ]** [974]

1 018,7 [1 019]

1 160

105

80

88

Goveda - ukupno

4 275 4 223 [4 225] [4 244 ]

4 439,5 [4 439]

4 920

104 [ 105 ]

105

90

Svinje - ukupno

3 439 3 511 [3 504] [3 431 ]

4 370,4 [4 370]

6000

126 [ 127]

124

73

11 124 [9 892]

10 809,8 [ 10810]

14 800

97 [ 109]

106

73

Ovce

ukupno

10 155

. 1951 za

.1 u948

.u947 1

.1 u939

Planirana grupa

1939 .

Plan za 1951 .

Planom

Indeks 1948. u upoređenju sa

Dakle - i kada uzmemo u obzir stočarstvo , gde je rat našu poljoprivredu najviše ozledio," ipak možemo ostati kod konstatacije da smo u celini uzeto predratni nivo u poljoprivredi stigli i , donekle, prestigli .

Naveo sam gornje brojke da bi očiglednije došlo do izražaja protivrečje između tog napretka i činjenice da se mi danas još borimo s osetljivim prehrambenim teškoćama, iako daleko manje izvozimo prehrambene artikle nego što ih je izvozila stara Jugoslavija . Odakle te teškoće - ako je postignut predratni nivo naše poljoprivrede, dok se pre rata one nisu u toj formi osecale? Tu, naravno , ima više uzroka , kao što su : znatno povećanje potreba zbog kulturnog podizanja zemlje ; povećanje gradskog, radničkog i uopšte neseljačkog stanovništva za oko 1 200 000 duša; 13 briga narodne vlasti za pasivne krajeve o

nešto su manji od Statistički podaci iz 1939. nisu tačni stvarnog stanja (nap. autora). ** U uglastim zagradama su podaci iz tabele u tekstu ovog referata objavljenom u časopisu Komunist. U toj tabeli nisu navedeni podaci o predviđanjima za 1951. godinu.

DRUGI PLENUM CKKPJ

11

čemu stara Jugoslavija nije vodila računa ," zatvaranje makaza između cena industrijske i poljoprivredne proizvodnje, ko15 je omogućava seljaku da živi mnogo bolje nego ranije, znatno promenjen položaj sitnog i srednjeg seljaka itd . * Ja se ovde neću upuštati u podrobniju analizu svih uzroka toga stanja . Ali ono što je danas glavno jeste : stvarni monopolni položaj individualnog seljaka u poljoprivrednoj proizvodnji , koji u našim današnjim uslovima neizbežno mora da jača špekulantske tendencije na selu koje se još više povećavaju i zbog toga, što sada još ne možemo obezbediti izobilje industrijske robe. Prema tome, te se teškoće u celini ne mogu ukloniti — ma kakve administrativne mere mi preduzimali ili ma kako usavršavali naš trgovački aparat, dokle god ozbiljnije ne poljuljamo taj monopol individualnog vlasnika u poljoprivrednoj proizvodnji " ― jačanjem socijalističkog sektora u poljoprivredi, to jest jačanjem državnog i zadružnog sektora. A kakav je taj monopol individualnog seljaka o tome nam ubedljivo govore brojke. Uzmimo samo podatke o planiranoj vrednosti poljoprivredne produkcije za 1949. godinu (računate prema sadašnjoj strukturi svojine u poljoprivredi ; u milionima dinara) :

SEKTORI UKUPNO

Ukupno 119 902

% 100

Od toga: državni sektor

6438

5,4

zadružni sektor

3889

3,2

109 575

91,4

privatni sektor

U 1949. godini predviđen je brži porast proizvodnje socijalističkog sektora . Ovako bi, prema planu , izgledala struktura poljoprivredne proizvodnje, na bazi sadašnjeg stanja svojine: **

* U časopisu Komunist, koji je objavio ovaj referat u nešto skraćenoj verziji, iza reči itd. piše: „ Nasuprot ovom brzom porastu potreba, čemu treba dodati povećane zahteve našeg izvoza koje postavlja industrijalizacija zemlje, sitnosopstvenička poljoprivredna proizvodnja zaostaje i, kao takva, neizbežno mora da zaostaje". ** U uglastim zagradama su podaci iz tabele u tekstu referata objavljenom u časopisu Komunist.

Jed. mere

Strukturni %

Indeks

. 1949

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

1948 .

12

6606 1948. 1949.

100 mc

Žitarice

ukupno

od toga: državni sektor zadružni sektor privatni sektor

1000 ha

od toga: državni sektor

13

zadružni sektor

28

privatni sektor

380

541 [540]

549

635 [616 ] 50,1

zadružni sektor

8,9

15,1

privatni sektor

512,7

569,8 [ 550,8]

Krompir - ukupno

zadružni sektor

privatni sektor Krmno bilje ukupno

od toga: državni sektor zadružni sektor privatni sektor

251 270

288 925 [269 090]

8 881

19 041 [ 19 081 ] 8 496

4 678

100,0 100,0

102

1.9

2,9

153

3,2 94,9

3,5 93,6

113 101

100,0 100,0

128

61 1,5 3,1 8 [ 1,6 ] [ 65 ] [8,4] 96 5,2 6,7 27 [27,2] [5,0 ] [97] 80,2 93,5 133 506 [504,4] [90,2 ] [93,4]

27,4

od toga: državni sektor

1000 ha

23 559 [23 579] 28 485 25 261 759 546 754 590 [758 186] 421

od toga: državni sektor

811 590 [810 250]

15 359

Industrijsko bilje - ukupno

Povrtno bilje – ukupno

100 mc

795 210

237 711

261 388 [241 533]

587,2

791 [790 ]

100,0 100,0

116 [ 112 ]

5,0

7,9 183 [8,1] 1,6 2,4 168 [2,5 ] 111 93,4 89,7 [89,4] [ 107 ]

100,0 100,0

115 [107 ]

3,5

6,6 214 [7,1 ] 1,9 2,9 182 [3,2] 94,6 90,5 110 [89,7] [ 102]

100,0 100,0

135

46,8

73,2

7,9

9,3

156

14,5 525,9

[73,5] 35,8 682 [680,7 ]

2,5 89,6

4,5 86,2

[157] 248 130 [ 129]

DRUGI PLENUM CKKPJ

13

Strukturni %

Goveda - ukupno od toga: državni sektor

Jed. mere

1948.

1000 kom

4 437

20

privatni sektor

ukupno Svinje od toga: državni sektor zadružni sektor

1000 kom

privatni sektor Ovce - ukupno od toga: državni sektor zadružni sektor privatni sektor Mleko - ukupno od toga: državni sektor zadružni sektor privatni sektor

1000 kom .

Vuna - ukupno od toga: državni sektor zadružni sektor privatni sektor

tona

100 hl.

1949.

1948. 1949.

54,8

zadružni sektor

Indeks

Iz ove tabele se jasno vidi da socijalistička proizvodnja ima brži tempo porasta nego privatna, što je izraz pravilnog kursa naše politike . Još jasnije se to odražava u planu stočarstva za 1949. godinu, gde struktura izgleda ovako : *

4 793 133,2 68,8

4 362,2

4 591

4 748

5 425

295,1 59,8

784,3 243,2

4 393,1

4 397,5

100

100

1,24 2,8 [1,2] 0,45 1,44 [0,5 ] [ 1,4 ] 98,31 95,8 [98,3] 100 100

108

243

344 105

114

6,2 14,4 266 1.3 4,5 407 [1,2] 92,5 81,1 100 [100,1 ] 100 100 113

10 684

12 088

255 132 10 297

828 351 10 909

212 048

243 298

100

3342 856 210 736

5 915 2611 234 772

11 865

12 827

2,4 1,6 0,4 1,07 88,0 96,5 100 100

188,8 115 11 561,2

360,1 190,4 12 276,5

2,4 1,2 96,4

1,6 1,0 97,4

6,8 2,9 90,3 100

2,8 1,5 95,7

325 266 106 115

177 305 111 108 191 166 106

Jasno je, prema tome, da učešće socijalističkog sektora raste, a privatnog pada. Ali očigledno je takođe da i pored ovog napretka, koji je predviđen u planu za 1949. godinu u pogledu porasta proizvodnje sadašnjeg socijalističkog sektomonopol individualnog seljaka u poljoprivrednoj prora izvodnji u suštini ne bi bio ozbiljnije potkopan. To nam i po* U uglastim zagradama su podaci iz tabele u tekstu referata objavljenom u časopisu Komunist. U toj tabeli nisu navedeni podaci za mleko i vunu.

14

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

red svih administrativnih mera, i u ovoj godini može činiti teškoće kako na tržištu tako i u našoj prehrambenoj politici uopšte . Dakle, ne samo potreba borbe za likvidaciju ostataka kapitalizma u našoj zemlji nego i potreba naše prehrambene politike teraju nas na to da preduzmemo mere za što brži tempo socijalističkog preobražaja sela, odnosno za što bržim jačanjem socijalističkog sektora u poljoprivredi ―― kako državnog tako i zadružnog.

Rezultati naše politike na selu Naša Partija je svoju politiku na selu i do sada izgrađi vala na takvoj perspektivi .

U čemu se sastojala ta politika? Ona se sastojala pre svega u sledećem : 1. u sistemu administrativnih i ekonomsko-političkih mera za ograničavanje i potiskivanje kapitalističkih elemenata na selu uz istovremeno izbegavanje zaoštravanja na onim sektorima, na kojima mi još nismo kadri da obezbedimo uspeh socijalizma; 2. u sistemu administrativnih i ekonomsko-političkih me. ra na liniji borbe za ograničenje monopola individualnog gazdinstva u poljoprivrednoj proizvodnji uopšte , kao što su ot kup, borba protiv špekulacije itd . Sve su te mere upravljene ka razdvajanju radnih seljaka od seljaka špekulanata ; 3. u sistemu administrativnih i ekonomsko-političkih mera u cilju povezivanja radnih seljaka sa socijalističkim sektorom socijalističkom industrijom, socijalističkom izgradnjom i u cilju pomoći radnom seljaštvu za svestrano podizanje poljoprivrede, kao što su politika vezanih cena , " razvijanje poljoprivrednih mašinskih stanica i tako dalje ;20 4. u političkoj aktivnosti za učvršćenje saveza radnika i seljaka i za jače učešće radnog seljaštva u izgradnji socijalizma što je ostvarivano radom na što intenzivnijem učešću radnog seljaštva u svim organima narodne vlasti, u NF i u drugim organizacijama , kroz dobrovoljne frontovske akcije itd. a u poslednje vreme naročito kroz frontovske radne 21 brigade, koje privode seljačke mase neposrednoj izgradnji socijalističke industrije, njihovom neposrednom upoznavanju

DRUGI PLENUM CKKPJ

15

s praktičnim rezultatima socijalističke izgradnje a takođe i učvršćenju saveza radnika i seljaka i svih trudbenika; 5. u svestranom razvijanju zemljoradničkog stva - od najnižih do najviših formi ;22

zadrugar-

6. u razvijanju i jačanju državnih poljoprivrednih dobara,23 stočarskih farmi , široke mreže ekonomija za potrebe trudbenika pojedinih krupnijih preduzeća i ustanova ; 7. u borbi za podizanje političke svesti radnog seljaštva kroz svestranu političku i prosvetnu delatnost na selu; 8. u pomoći narodne države" radnom seljaštvu u njegovoj borbi protiv seoskih eksploatatora . Takva politika naše Partije išla je za tim ne da se ovekoveče odnosi na našem selu, kao što nam prebacuje rezolucija IB, nego - da se stvore uslovi za njihovo menjanje, za likvidaciju kapitalističkih elemenata na selu. Ako danas pogledamo na rezultate te politike , možemo da kažemo da se ona pokazala pravilnom. Konkretni rezultati su potvrdili pravilnost taktike naše Partije u borbi za socijalistički preobražaj sela . Istina, mi se nismo služili zvuč nim frazama, koje bi samo unosile dezorijentaciju u mase i otkrivale neprijatelju borbena sredstva naše narodne vlasti , ali smo zato postigli rezultate, koji ubedljivije od bilo kojih reči dokazuju da smo na pravom putu. Hteo bih se naročito zaustaviti na nekoliko pitanja koja su danas naročito važna za našu politiku na selu. Pre svega nekoliko reči o vezanim cenama.26 Poznato je da su se neki ,,kritičari " okomili i na naš sistem vezanih cena , naravno bez ikakvog poznavanja njegovog unutarnjeg mehanizma i njegovih rezultata. Glavni prigovor jeste da je najveći deo industrijske robe po vezanim ce nama dobio seoski bogataš, dok je sitni seljak ostao kratkih rukava. Nema sumnje, bogati seljak je apsolutno uzevši po jednom gazdinstvu, primio najviše . [ Seoski bogataš je upravo zato i bogataš, kapitalistički elemenat što je najkrupniji privatni poljoprivredni proizvođač , koji ima najveće tržišne viškove pa, prema tome, i najviše može da zaradi . ] Ali besmisleno je misliti da socijalistička zemlja može kroz sistem trgovine da ekonomski „ izravna" kulaka* i sitnog seljaka. Bu* Pojam „ kulak" nastao je u Rusiji s prodorom kapitalizma, ali se sreće i u doba feudalizma. Pod njim se ovde podrazumeva seoski bogataš koji na svom posedu koristi najamnu radnu snagu, ali delimično i sam učestvuje u procesu proizvodnje , što ga razlikuje od veleposednika.

16

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

dućnost sitnog seljaka je u socijalističkoj poljoprivrednoj proizvodnji, a doklegod se on drži svog malog parčeta zemlje, mi možemo samo da mu pomognemo, ali ne možemo da ga izbavimo od siromaštva. Da li smo mi smeli i mogli sasvim isključiti bogatog seljaka iz vezanih cena? Ne, mi to nismo niti mogli niti smeli. Sistem vezanih cena bio je donesen sa glavnim ciljem da obezbedi hleb našim trudbenicima i da preko njega država radnog naroda dobije što snažniju kontrolu nad tržištem najvažnijih poljoprivrednih artikala. Jasno je da pod takvim uslovima nismo mogli da ne zahvatimo tim sistemom i deo produkcije bogatog seljaka , koji drži u svojim rukama prilično velike tržišne viškove ." Besmisleno bi bilo orijentisati se samo na prisilne administrativne mere pri zahvatanju tih viškova, jer bi, prvo, rezultat bio slabiji , a drugo, jer bi to značilo preuranjeno zaoštravanje i lakomisleno zatrčavanje,28 koje bi sigurno morali skupo da platimo mnogim privrednim teškoćama . I konačno, sitnom seljaku ne bi od toga bilo bolje, jer mi i danas pokrivamo svu njegovu produkciju robom po vezanim cenama. On je siromašan jer je sitni proizvođač na malom parčetu zemlje, a mi mu taj položaj vezanim cenama ne možemo promeniti, a možemo mu samo donekle olakšati položaj . Međutim, to nica je, sa druge stvuje u vezanim su i sitni seljak i vodima .

je samo jedna strana ovog pitanja. Činjestrane, da je bogati seljak mogao da učecenama samo jednim delom proizvoda, dok srednjak mogli da učestvuju sa svim proiz-

Uzmimo primer. U kupovini onog dela industrijske robe koja se realizuje za žito predato državi, učestvovali su:

1947.

1948.

Sitni i srednji seljaci

60%

75%

Bogati seljaci

40%

25%

To znači da su sitni i srednji seljak bili stavljeni u daleko bolji položaj nego bogati seljak, a upravo to je jedna od formi pomoći države radnom seljaku . Razlika između 1947. i 1948. godine samo pokazuje koliko politika vezanih cena nije išla u korist seoskih bogataša, nego baš naprotiv, u korist sitnog i srednjeg seljaka.

DRUGI PLENUM CKKPJ

17

Tako se politika vezanih cena u praksi pokazuje kao prvoklasni instrument narodne vlasti u borbi za ograničavanje i potiskivanje kapitalističkih elemenata na selu. Baš zbog toga nije ni malo slučajno što se baš bogati seljaci žestoko bune protiv te politike. Mi treba kod te politike da ostanemo i ove godine, s tim, naravno, da se iznova ispita mogućnost daljeg ograničavanja kapitalističkih elemenata na selu, pri čemu stepen tog ograničavanja treba da bude u saglasnosti s našim mogućnostima u pogledu jačanja socijalističkih pozicija na selu. Uopšte se naša politika potiskivanja i ograničavanja kapitalističkih elemenata pokazala pravilnom. Prilično masovna pojava nuđenja dela zemlje zadrugama i državi od strane seoskih bogataša i drugi slični momenti su, doduše, s jedne strane špekulativne prirode , sračunati na to da bogati seljak stvori lakše uslove i izvojuje firmu srednjaka, ali to je ipak dokaz ćorsokaka u kome se kapitalistički elementi nalaze, dokaz njihove političke slabosti i dokaz pravilnosti naše politike na selu . Mi smo tom svojom politikom taktički uspeli da ne samo sprečimo masovno povezivanje kulačkih elemenata sa ostalim seljačkim masama nego smo takođe sprečili aktivno političko ujedinjavanje njih samih. A to je , svakako , ozbiljna prednost koja nam omogućava da budemo maksimalno gipki u svojoj taktici na selu . Mi smo takođe postigli ozbiljne rezultate u pogledu učvršćenja socijalističkog sektora na selu. Krupnijih državnih poljoprivrednih dobara ima sada u zemlji preko 180 [ 80] * sa ukupno 187 138 [ 300 000] ha obra29 dive površine. Sa dobrima lokalnog značaja , ekonomijama, rasadnicima itd. površina iznosi na državnom sektoru 247 582 [433 000 ] ha. Površina je u odnosu na 1947. godinu porasla za 47%. Važnost tog napretka, naravno , nije u kvantitetu produkcije . Značaj tog napretka pre svega je u tome što mi sada već imamo u poljoprivredi ozbiljnu bazu državnog sektora, koja nam omogućuje da ćemo ove godine moći smelije krenuti napred i već pred državni sektor postaviti zadatak da se na izvesnim sektorima proizvodnje zajedno sa zadrugarstvom - već uhvati ukoštac s monopolom privatnog sektora u poljoprivrednoj proizvodnji .

* U tekstu referata objavljenom u časopisu Komunist podaci su znatno izmenjeni, ovde su dati u uglastim zagradama. 2 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

18

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

U istom smislu su postignuti ozbiljni uspesi i u zemljoradničkom zadrugarstvu opšteg tipa." U 1948. godini ukupan broj zemljoradničkih zadruga iznosio je 8 457 [ 8 666 ] * sa 2 585 000 [ 2127 464 ] učlanjena zadrugara . To znači da te zadruge zajedno s porodicama zadrugara obuhvataju 11 035 000 [ 11 896 471 ] stanovnika . Zemljoradničke zadruge postoje danas u svakom selu . Razume se, između pojedinih zadruga postoje još velike razlike u stepenu razvitka i mnoge pate od ozbiljnijih slabo . sti. Ali ipak možemo konstatovati da smo u prošloj godini uspeli načiniti temeljit prelom u borbi protiv kapitalističkih tendencija i starih navika u zadrugama. Tip jedinstvene zemljoradničke zadruge, ** koji predstavlja ozbiljan korak dalje u sravnjenju sa starom zadrugom isključivo kupoprodajnog tipa, svakako je u praksi doživeo potvrdu i počeo je da pokazuje rezultate. O tome nam naročito govore činjenice . Te zadruge daoko 2500 nas obuhvataju ― prema nepotpunim podacima zadružnih ekonomija" sa 143 950 ha zemlje, sa 489 stanica poljoprivrednih mašina i sprava (bez Bosne i Hercegovine i Crne Gore) , sa 7670 krupnih i srednjih mašina, sa 1530 priplodnih grla . Razume se, to je još malo , ali ako uzmemo u obzir da smo tek prošle godine započeli borbu za takav razvitak našeg zadrugarstva, onda možemo konstatovati da ti uspesi potvrđuju pravilnost politike naše Partije, predstavljaju važna socijalistička organizaciona uporišta na selu i omogućuju nam razvijanje bržeg tempa u ovoj godini . Naročitu važnost ima napredak radnih zadruga. O tome nam napretku, pre svega, govore sledeće brojke: ***

* U uglastim zagradama su podaci iz teksta referata objavljenog u časopisu Komunist. ** Reč je o zemljoradničkoj zadruzi opšteg tipa koja je u sebi objedinjavala više proizvodnih delatnosti; takva zadruga nastajala je ujedinjavanjem više specijalizovanijih proizvođačkih zadruga. *** Uloga zadruga u opštoj srtukturi naše poljoprivrede karakterišu sledeće brojke: Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava FNRJ, mi smo krajem 1948. godine imali u radnim zadrugama 2,7%. Od ukupne setvene površine FNRJ imali smo u radnim zadrugama 4,3%, a od ukupne poljoprivredne površine FNRJ (bez šuma i pašnjaka) mi smo krajem 1948. godine imali u radnim zadrugama 3,2%.

31. XII 1947.

52

114

238

27

40

Bosna i Hercegovina 78

Makedonija 92

Crna Gora

FNRJ

Slovenija

779

4

88828

1318

560

Hrvatska

327

40

22

131

168

59

434

Srbija

Kosmet

352

31. XII 1948 .

353

69,4

574

159,4

46

30

150

29,0

81,6

185

%

Uža ja Srbi

590 40

84

270

2446

156 60

741

800 1

418 0

703 1659

777 2

935 37

1433

580 31

6 1 62

872

243 32 030 4

31. XII 1948. 1258

29 449

48,2

781

254

64

15,8

177,5

20,1

90,6

221

9,5

%

Vojvodina

986 210

259

918 10

13 202

840 4

896 15

271 162

064 5

547 7

151 460

323 984

1882

378 49

862 17

183 10

173 38

206 506

335 9

21 165

006 176

Obradiva h zemlja uektarima

53,6

537

355

35,3

20,7

140

27,2

84,5

268

16,3

%

40

Narodna republika

pov. u

domaćinstava Broj

pov. u

zadruga Broj

DRUGI PLENUM CKKPJ 19

pov. u

31. XII 1948.

31. XII 1947.

31. XII 1947.

20

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Apsolutne brojke su, prema tome, još male, ali pokazuju tendenciju stalnog i brzog porasta . Sve to znači da se politika naše Partije u pogledu socijalističkog preobražaja sela pokazala pravilnom . Snaga socijalističkog sektora je, doduše , još slaba , alı ideja se probila, osnova je stvorena, nagomilana su mnoga iskustva i isprobane su organizacione forme . A to su krupni i važni rezultati . Ipak treba konstatovati činjenicu , da bi rezultati mogli biti još mnogo veći kad bismo tu politiku sprovodili upornije, doslednije i s manje kolebanja. Ta je kolebljivost delimično rezultat pritiska kapitalističkih elemenata na selu, koji ustaju protiv svih socijalističkih mera , a i uopšte pritiska sitnosopstveničke stihije , koju kapitalistički elementi iskorišćavaju za odbranu svojih sopstvenih pozicija . Sa druge strane, bilo je takođe izvesnog kolebanja zbog političke i teorijske nejasnosti u glavama pojedinih naših kadrova, koji su skloni mehaničkom, šablonskom, čisto rutinerskom rešavanju tih pitanja, ne uzimajući dovoljno u obzir konkretne prilike na našem selu i u pojedinim delovima zemlje. Međutim, praksa je sada očigledno potvrdila pravilnost linije CK i sada je ne samo vreme da tu liniju još čvršće fiksiramo i konkretnije razradimo nego i da pregnemo oko sto odlučnijeg i naročito što bržeg njenog sprovođenja .

O nekim osnovnim pitanjima socijalističkog preobražaja sela Postavlja se pitanje - možemo li mi uzeti brži tempo u procesu socijalističkog preobražaja sela i kakav treba da bude taj tempo ? Mi tu možemo vrlo lako pogrešiti kako zaostajanjem tako i preuranjenim istrčavanjem . Potrebno je, pre svega, da uzmemo u obzir stanje naše mehanizacije i poljoprivrednih sprava uopšte , imajući pri tome pred očima perspektivu daljeg njihovog porasta. Ja ovde neću navoditi brojke jer su one još prilično neprecizne što uostalom važi gotovo za sve brojke sa sektora poljoprivrede. Svakako , to što danas imamo - ukupno uzevši i pogotovo s obzirom na perspektivu ovogodišnjeg razvitka socijalističkog sektora veoma je malo i odražava prosečno prilično zaostalu poljoprivredu . Ali je pak, u krupnijim mašinama učinjen dobar korak napred . Činjenica je da i ta mehanizacija nije danas još dovoljno i pravilno iskorišćena . Njena upotreba je ograničena razdrobljenošću zemlje . Ali što

DRUGI PLENUM CKKPJ

21

je najvažnije ― pred nama je konkretna perspektiva da ćemo u toku sledećih godina biti u stanju da obezbedimo nesravnjivo brži tempo u pogledu unošenja mehanizacije u poljoprivredu . Petogodišnji plan predviđa znatnu produkciju poljoprivrednih mašina,32 a među ovima i traktore , koji će početi da se kod nas serijski proizvode već u sledećoj godini. Pa sem toga mi ćemo nešto manje ove a mnogo više sledeće godine uvoziti traktore iz inostranstva . Iz svega toga izlazi da možemo i moramo računati s povećanjem mehanizacije u našoj poljoprivredi i uopšte s njenim stalnim tehničkim unapređivanjem. A to je prvi uslov da se možemo orijentisati na brži tempo socijalističke izgradnje na selu. Kao primer ću da pomenem da je SSSR na početku prve petoletke, tj . na početku kolektivizacije, posedovao oko 27 000 traktora, tj . na jedan traktor otpadalo je 4000 ha setvene površine, dok je u 1930. godini imao ,,više od 60 000 traktora' znači da je na jedan traktor otpadalo 2000 ha setvene površine . Mi danas imamo 6500 traktora, od toga 1600 privatnih. To znači da na jedan traktor otpada 1150 ha , a ako računamo bez privatnih, koji su uglavnom u rđavom stanju, onda na jedan traktor otpada 1500 ha površine; znači, odnos je povoljniji nego što je bio u SSSR-u 1930. godine. Naravno, mehanizacija sama po sebi još ništa ne rešava u pogledu socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede. ** Još više, da bi naša poljoprivreda mogla da prihvati mehanizaciju, ona mora za to biti spremna, tj . socijalistički sektor mora biti spreman. Neki naši drugovi to pitanje prilično uprošćeno postavljaju: najpre traktor, pa posle radna snaga . Bilo bi, naravno, bolje kad bismo mi imali više traktora nego što ih imamo. Ali ako bismo ih danas imali mnogo više , ne bismo ih mogli ni iskoristiti, jer i sadašnji kapaciteti nisu sasvm iskorišćeni . Da bismo mogli bolje iskoristiti ono što imamo i da bismo osposobili organizacionu bazu, koja će biti u stanju da primi i dobro iskoristi mehanizaciju - za to je potrebno dalje razvijati i jačati socijalistički sektor u poljoprivredi, kako u njegovoj zadružnoj tako i u državnoj formi . Razume se, tako postavljeno pitanje znači, u stvari, učiniti prve korake na putu kolektivizacije. Ali postavlja se pita* J. V. Staljin, Pitanja lenjinizma, Bgd., „ Kultura" 1946, str. 281. ** U časopisu Komunist iza reči poljoprivrede piše: „Tu je potrebno pre svega, svesno, čvrsto rukovodstvo i svakodnevna uporna borba za jačanje socijalističkih pozicija na selu".

22

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

nje -- mora li taj proces da se izvrši isključivo u onim formama i na taj način kako je bio izvršen u SSSR,33 ili mi treba da tražimo izvesne specifičke forme, koje bi više odgovarale našim uslovima. Što se tiče suštine same kolektivizacije , tj . objedinjavanja individualnih seljačkih proizvođača za krupnu socijalističku proizvodnju na zadružnoj bazi, s jedne strane , ili likvidacije kapitalističkih elemenata na selu, sa druge strane , tu, naravno , ne može biti diskusije . Ali što se tiče formi i načina tog procesa , mislim da sovjetska iskustva treba da koristimo , ali ne kao nepromenljivi recept nego kao pomoć i opšte uputstvo u pronalaženju takvih formi i načina , koji najbolje odgovaraju našim prilikama . Tu se postavljaju dva pitanja : 1. forme procesa likvidacije kapitalističkih elemenata na selu ; 2. forme procesa ujedinjavanja individualnih seljačkih gazdinstava u kolektivna socijalistička gazdinstva na zadružnoj bazi. Ja mislim da je , svakako , tačno da se ovi procesi po sadržini ne mogu odvajati jedan od drugog. Međutim, isto toliko je tačno da bi vremensko povezivanje frontalne akcije za likvidaciju kapitalističkih elemenata sa akcijom za široko razvijanje radnih zadruga i zadružnih ekonomija donosilo vrlo teške posledice za samu poljoprivrednu produkciju . Vama je svima jasno da bi osetan pad poljoprivredne produkcije, a naročito opadanje stočarstva , što bi bila neizbežna posledica takve istovremeno frontalne akcije protiv kulaka , imala vrlo teške posledice za čitavu našu socijalističku izgradnju i mi bismo učinili u tom pogledu korak nazad umesto korak napred . To bi pogotovo bilo opasno u sadašnje vreme kada su naša Partija i zemlja atakovane i sa Zapada i sa Istoka . To znači da mi moramo akciju za radne zadruge i zadružne ekonomije na sadašnjoj etapi voditi na takav način , da ona još neće preći u frontalnu borbu za likvidaciju kapitalističkih elemenata na selu.

Možemo li mi danas to da postignemo? Nema sumnje da možemo . I to naročito iz sledećih razloga: 1. Kod nas postoji vrlo ozbiljan i prilično širok pokret radnih seljaka za stvaranje radnih zadruga , negde nižeg, negde višeg tipa.35 Tim zadrugama počinju u sve većem broju da prilaze i srednji seljaci . * * U časopisu Komunist dopisana je rečenica : „ Postoje uslovi da se- jačom podrškom i materijalnom pomoći države - sektor radnih zadruga bitno pojača".

DRUGI PLENUM CKKPJ

23

2. Kod nas postoji veoma razgranat sistem opštih zemljoradničkih zadruga. Njihovim daljim razvijanjem, u prvom redu stvaranjem zadružnih ekonomija, i stočarskih farmi i drugih oblika zadružne poljoprivredne produkcije u pravcu o kome ću kasnije govoriti, takođe možemo masovno da razvijamo socijalistička ognjišta u našim selima. To znači da mi možemo postići ozbiljne rezultate u razvitku naših radnih zadruga i zadružnih ekonomija i nezavisno od prelaza ka politici [ odlučne ] likvidacije kapitalističkih elemenata. No sasvim je jasno da će dalji razvitak tog procesa stvoriti uslove za prelaz ka takvoj politici . Šta mi dobijamo takvom taktikom ? Mi na taj način, prvo možemo biti gipkiji u formama i metodama , drugo, nama neće potreba borbe protiv kapitalističkih elemenata određivati tempo kolektivizacije nego sazrevanje svesti kod radnih seljaka, što je izvanredno važno da se ne bismo zatrčavali ili makar i posredno kršili princip dobrovoljnosti u stvaranju radnih zadruga i zadružnih ekonomija i , treće, mi odstranjujemo mogućnost masovnijeg povezivanja seoskih bogataša sa onim delom srednjih i sitnih seljaka , koji zbog svoje zaostalosti neće hteti da prihvati radnu zadrugu . Taj je momenat za nas najvažniji jer bi se odrazio na stanje poljoprivrede odmah i neposredno. Za nas je od bitnog značaja da ne damo seoskim bogatašima mogućnost da objedine u jednom frontu i pod svojim rukovodstvom taj zaostali seljački elemenat. Ali za uspeh u toj borbi potrebne su sledeće naše mere : 1. Treba produžiti i dalje razvijati politiku potiskivanja kapitalističkih elemenata, naročito u oblasti vezanih cena , ali pri tome ne treba padati u drugu krajnost, pa im sprečavati obradu zemlje ili im oduzeti svaki stimul za podizanje poljoprivredne proizvodnje . Ne treba zaboraviti da smo mi danas zainteresirani da svaki komadić obradive zemlje bude što bolje iskorišten i obrađen, pa ma ko bio njegov vlasnik. Znači, politiku ograničavanja i potiskivanja kapitalističkih elemenata ne treba shvatiti kao politiku sprečavanja poljoprivredne produkcije na kapitalističkom sektoru , jer to bi nas dovelo pred neizbežnost neposredne likvidacije kapitalističkih elemenata u poljoprivredi, nego kao ograničavanje njihovih eksploatatorskih i špekulantskih tendencija i kao potiskivanje njihove uloge i snage u našoj ekonomici uopće a u poljoprivredi napose . 2. Treba odlučno lomiti otpor seoskih bogataša i špekulanata protiv narodne vlasti i protiv pokreta radnih seljaka za socijalistički preobražaj sela. Tu treba biti odlučan i nemilosrdan. To nije frontalni udarac protiv kapitalističkih ele-

24

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

menata kao klase nego udarac protiv njihovog najaktivnijeg dela kao neprijatelja narodne vlasti, kao uporišta reakcije, kao sabotera i štetočina . Takve ljude i danas hapse organi narodne vlasti, kažnjavaju ih na novčane globe , na zatvor itd. Međutim, njih treba udariti po zemlji , po sredstvima za proizvodnju, po njihovim ekonomskim pozicijama . Mi ćemo na taj način zadati odlučan udarac otporu kapitalističkih elemenata protiv izgradnje socijalizma na selu, a istovremeno ojačati ekonomsku snagu socijalističkog sektora. Kad ovo govorim, ja ne mislim da mi treba veštački da zaoštravamo borbu s kapitalističkim elementima samo da bismo im oteli zemlju . Ne, tako shvatati zadatak - ne bi bilo pravilno. Međutim , svaki naš dalji korak na putu socijalističkog preobražaja našeg sela neizbežno povećava otpor kapitalističkih elemenata, koji se odražava bilo u otvorenoj neprijateljskoj akciji prema narodnoj vlasti, bilo u formi prikrivene sabotaže mera narodne vlasti, bilo u špekulantskoj aktivnosti . Protiv takvog otpora narodna vlast mora nastupiti odlučnim merama i nema sumnje da će pri tome imati podršku ili bar neutralnost velike većine radnog seljaštva. Seoski bogataš bi mogao da računa na masovniju podršku seljaštva samo tada ako bi on svoj klasni otpor mogao da prikaže kao borbu za odbranu seljačke zemlje , a to bi se desilo ako bismo mi preuranjeno prišli politici frontalne borbe za likvidaciju kapitalističkih elemenata kao klase . 3. Mi treba manje da galamimo protiv ,,kulaštva" a da gipkije vodimo svakodnevnu konkretnu borbu za potiskivanje i slabljenje njegovih ekonomskih pozicija , a za jačanje socijalističkih. Jedna je stvar objašnjavanje uloge seoskih bogataša radnom seljaštvu i njihovo raskrinkavanje , kada se oni prikazuju kao branioci seljačkih interesa i kada treba suzbiti njihov uticaj . Sasvim su drugo opšte deklaracije o tome kako ćemo ih likvidirati, kad ćemo ih likvidirati itd ., što samo seje na selu dezorijentaciju i strah, zbija bogate seljake i deo srednjaka u jedinstveni front i jača njihov otpor. Nasuprot [tome ] , na sadašnjoj etapi mi treba da idemo za tim da koristimo i da produbljujemo političku diferencijaciju čak među samim bogatim seljacima . Mi treba da pravimo razliku između onih koji ispunjavaju svoje obaveze prema državi, koji su spremni ili se bar čine da su spremni na prilagođavanje novoj situaciji i onih koji pružaju otpor i hoće da omasove taj otpor. Jasno je da mi moramo uvek biti budni , ali lakše je tući pocepanog neprijatelja nego jedinstvenog. Sem toga, ne treba zaboraviti da su i ocene o tome ko je kulak i ko nije kod nas često vrlo problematične . U svakom

DRUGI PLENUM CKKPJ

25

slučaju diferencirano prilaženje tom pitanju samo će olakšati našu borbu i sprečiti mnoga zatrčavanja i skretanja koja bi se [mogla] inače desiti . U praksi naše revolucije takva taktika nije ništa novo . Vi svi znate da smo mi u toku rata i naročito odmah posle rata konfiskovali većinu industrije i banaka, i to ne u frontalnoj borbi za likvidaciju kapitalističkih elemenata u gradu, nego u procesu borbe protiv izdajnika i kvislingovaca." Prethodna konfiskacija nam je omogućila da smo, s jedne strane , silno oslabili čitav kapitalistički sistem a sa druge strane, da smo stvorili socijalističke pozicije u ekonomici i postavili na noge organizacioni aparat koji je posle toga mogao, bez ikakvih teškoća, da preuzme najpre preduzeća prve 38 nacionalizacije a zatim preduzeća druge nacionalizacije. Baš takva taktika i takvi metodi su nam omogućili da smo likvidirali kapitalističku buržoaziju u gradu bez krupnih ekonomskih potresa, i to uz neprekidni uspon naše produkcije . Ja mislim da mi danas na sektoru poljoprivrede imamo donekle sličan položaj . 4. Potrebno je obezbediti čvršće rukovođenje tom bor bom iz centra. Ne sme se dozvoliti da lokalne partijske organizacije i lokalni narodni odbori na svoju ruku tumače liniju Partije, jer će obavezno skrenuti bilo u jednu bilo u drugu krajnost . Ali i ovakav jasan kurs naše politike u pogledu kapitalističkih elemenata ostaće bez rezultata i čak će nain naneti štetu, ako ne bude poduprt našom svestranom i gipkom borbom za jačanje socijalističkog sektora u poljoprivredi . Lako je držati prazne deklamacije o likvidaciji seoskih kapitalističkih elemenata i o tome da je to naše glavno pitanje , ali ne treba zaboraviti da su za koreniti prelom socijalističkog preobražaja sela u našim prilikama neophodne pre svega konstruktivne mere za ojačanje zadružnog i državnog sektora u poljoprivredi . Tu je, prema tome, naš konkretni i najvažniji ovogodišnji zadatak. A tu su odlučujuća četiri osnovna pitanja : 1. svestrana pomoć razvitku radnih zadruga; 2. pravilno razvijanje opšteg zemljoradničkog zadrugarstva putem stalnog jačanja elemenata zadružne produkcije; 3. jačanje državnog sektora u poljoprivredi , državnih dobara, ekonomija itd.; 4. borba za mehanizaciju naše poljoprivrede kao najvažnijeg uslova za brži tempo socijalističkog preobražaja sela . Dozvolite mi da se unekoliko podrobnije zadržim na nekim od ovih pitanja .

26

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Opšte zemljoradničko zadrugarstvo Ja se na opštoj ulozi i važnosti zemljoradničkog zadrugarstva u borbi za socijalističku poljoprivredu neću zadržavati, jer je stav CKKPJ u tom pogledu poznat . Taj je primene Lenjinovog kooperativstav uostalom samo forma nog plana u našim prilikama.39 Međutim, ostati samo na toj opštoj konstataciji, naravno, nije dovoljno . Mi taj proces treba da ubrzamo, da postavimo jasne zadatke, da postavimo plan razvitka našeg zadrugarstva, vremenski određeni plan, a da bi sve to mogli da postignemo, potrebno je da isto takva jasnoća vlada i o pojedinostima toga procesa, a naročito u pogledu sredstava i organizacionih formi koje treba primenjivati . Međutim, tu ima još mnogo nejasnoće . Često pojedini naši drugovi postavljaju pitanje - da li mi treba da uzmemo kurs na brzo razvijanje radnih zadruga ili kurs na razvijanje zemljoradničkih zadruga opšteg tipa . Samo postavljanje ovog pitanja na takav način je skroz i skroz pogrešno i dokaz je nejasnoće u glavama pojedinih naših ljudi . Ovde se očigledno ne radi o ili- ili , nego o jednom jedinstvenom procesu. Mi treba da stvaramo i jedno i drugo , već prema konkretnim mogućnostima i uslovima , pri čemu je jasno da nećemo stvarati zadružne ekonomije tamo gde možemo da stvorimo radne zadruge . Ali je isto tako jasno da će postojanje zadružnih ekonomija biti najbolji podstrek za osnivanje radnih zadruga. Drugim rečima : mi možemo radne zadruge danas da razvijamo samo u određenom obimu, u zavisnosti od razvitka

svesti radnog seljaštva , ali preko zadruga opšteg tipa mi možemo elemente socijalističke zadružne poljoprivredne proizvodnje već danas masovno razvijati. A gde se budu pojanegde brže, vili i učvrstili takvi elementi , oni će postati zbog čega , Eto . zadruge radne inicijatori negde sporije je pitanje ili ili postavljeno pogrešno i zašto je borba za pravilan razvitak opštih zemljoradničkih zadruga istovremeno najefikasnija forma borbe za brži razvitak radnih zadruga . Razume se, kapitalistički elementi na selu daju žestok otpor razvijanju zemljoradničkih zadruga u pravcu jačanja zadružnog sektora u poljoprivrednoj proizvodnji . Oni često bolje shvataju značaj takvog razvitka zemljoradničkih zadruga nego naši kadrovi . Iz tih razloga proces razvijanja našeg zemljoradničkog zadrugarstva znači zaoštravanje klasne borbe na selu i traži snažnu političku aktivnost naše Partije i Narodnog fronta. A sve to pored pojava prostog nerazu-

DRUGI PLENUM CKKPJ

27

mevanja i neznanja kako da se praktički pristupi rešavanju tog pitanja izaziva kod jednog dela naših aktivista izvesno kolebanje, koje se izražava u različitim formama. Naročito su dve tendencije odraz tih pojava , tendencije koje na prvi pogled izgledaju potpuno dijametralno suprotno, a u stvari polaze iz istog izvora i vode istim rezultatima . Jedni, naime, kažu : Manite se zadruga opšteg tipa, a pre svega pustite razvijanje zadružnih ekonomija , zadružnih farmi itd., jednom rečju, ostavite se zadružnog proizvodnog sektora i razvijajte zadruge samo u okviru potrošačko-nabavnog sektora i u pravcu pomoći individualnim seljacima da na svojim gazdinstvima unapređuju poljoprivredu . Ako bi takva tendencija u našoj praksi prevladala, to bi značilo — jačanje kapitalističkih elemenata na selu, ne samo u apsolutnom nego i u relativnom smislu . Ne treba zaboraviti da opasnost kapitalističkih elemenata na selu za nas nije u tome da pojedini bogati seljaci mogu još u izvesnim granicama da se bogate, nego u tome ako se istovremeno socijalistički sektor u poljoprivredi ne bi brže razvijao i rastao nego privatni. Drugi opet govore da su zemljoradničke zadruge opšteg tipa niska forma zemljoradničkog zadrugarstva koja nema uslova za daljni razvitak, da je to orijentacija na suviše spor razvitak socijalističkog preobražaja našeg sela i da se , jednom rečju , ne isplati mučiti se oko toga problema, nego da treba odmah prići masovnom stvaranju radnih zadruga . Razume se, i ta tendencija je, samo u ultralevu frazu sakriven , oportunizam i bekstvo pred konkretnim zadacima naše borbe za socijalistički preobražaj sela . Svako zna da je razvitak radnih zadruga kod nas na početku i da treba još mnogo učiniti da bi one pošle putem masovnog razvitka . Prema tome, orijentisati se samo na masovni razvitak radnih zadruga — znači u stvari, kočiti razvitak samih radnih zadruga , kočiti socijalistički preobražaj sela . Očigledno je, drugovi, da mi obe te tendencije treba odlučno da iskorenimo iz naših partijskih organizacija . Međutim, da bi opšte zemljoradničko zadrugarstvo stvarno moglo da bude sredstvo socijalističkog preobražaja sela i podstrek za razvijanje radnih zadruga , ono mora da se razvija u socijalističkom pravcu, a to znači u pravcu razvijanja i jačanja elemenata zadružne poljoprivredne proizvodnje . Ono je već krenulo tim putem, ali mi danas imamo uslova da postignemo veće rezultate . To znači da zemljoradničke zadruge pored vršenja ostalih svojih zadataka treba da se bore za povećanje sektora zadružne zemlje , za povećanje zadružnih sredstava proizvodnje, da vode borbu za poveća-

28

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nje zadružne imovine, borbu za sve veće učešće zadruga u poljoprivrednoj proizvodnji . Potrebno je, takođe , da se čitav taj sistem povezuje sa državnim sektorom na bazi uzajamne podrške i pomoći u borbi protiv kapitalističkih elemenata na selu i u borbi za izvršenje Petogodišnjeg plana. Bez te borbe nema socijalističkog razvitka zadrugarstva . Sve druge forme opšteg zemljoradničkog zadrugarstva same po sebi mogu da pomognu unapređenju poljoprivredne proizvodnje i zbog toga su one , naravno , neophodne, ali ako mi uporedo ne bismo jačali socijalističke pozicije u proizvodnji , onda bi sve te mere neizbežno vodile jačanju kapitalističkih elemenata. To znači da je samo jedno pravilno : uporednost i povezivanje oba procesa , to jest, kako borbe za proširenje i jačanje uloge zadružnog sektora u poljoprivrednoj produkciji tako i opšte pomoći zemljoradničkog zadrugarstva radnom seljaštvu za unapređenje poljoprivrede , uključujući i pomoć privatnim radnim seljacima. Ovo poslednje je naročito važno i zato što bez toga seljaci ne bi ni ulazili u zemljoradničke zadruge. Ja ću se donekle podrobnije zadržati na nekim konkretnim pitanjima rada i izgradnje opštih zemljoradničkih zadruga . Pre svega, nekoliko reči o pitanju jedinstva tih zadruga . Mi smo smatrali korisnim da zemljoradničke zadruge opšteg tipa postoje kao jedinstvena organizacija na selu koja obuhvata celokupnu privrednu aktivnost sela . Za to postoje mnogi razlozi , a naročito olakšanje planiranja, lakše rukovođenje , pojeftinjenje administrativnih troškova , bolje iskorišćavanje kadrova, lakša materijalna kontrola itd . Naročita važnost takvog jedinstva je u tome da takva forma organizacije omogućava, odnosno olakšava prebacivanje materijalnih sredstava iz jedne zadružne grane u drugu, pre svega sa sektora zadružne trgovine i prerađivačke delatnosti u sektor zadružne poljoprivredne proizvodnje. Takva nam forma omogućuje korišćenje dela akumulacije iz privatne poljoprivredne proizvodnje za jačanje socijalističkog sektora i time pretvaranje zemljoradničkog zadrugarstva u snažno oružje borbe za ograničenje i potiskivanje kapitalističkih elemenata na selu . Navešću jedan primer. Zemljoradnička zadruga u Redfali kod Osijeka uložila je , na primer, u svoju stočnu farmu oko 600 000 dinara. Ovaj je novac zadruga dobila od prihoda kafane i sodare koje je zadruga držala i sasvim pravilno iskoristila za povećanje stočnog fonda . Ta je zadruga na kraju godine raspolagala sa 11 bikova, 7 krava, 4 konja, 8 ovnova , 101 ovcom , 6 nerasta, 34 svinje, 37 košnica za pčele , 26 ku-

DRUGI PLENUM CKKPJ

29

nića, 2 inkubatora, 1 separatorom itd . Taj primer nam očigledno govori o prednosti jedinstvene zemljoradničke zadruge. Razume se, ima i drugih obratnih primera . Tako su u nekim zadrugama prihodi s ekonomija upotrebljavani za pokrivanje gubitaka u trgovini, umesto da su te prihode upotrebili za proširenje proizvodnje. Međutim, pravilnom evidencijom i kontrolom, kao i odgovarajućim objašnjavanjem za drugarima, mi lako možemo takve slabosti da odstranimo . Sa druge strane je, naravno, potrebno razvijati i najveću samostalnost pojedinih sektora jedinstvene zadruge, kako bi u takvoj zadruzi mogle - na putu socijalističkog preobražaja sela da postoje i forme socijalističkog tipa i forme saradnje između socijalističkog sektora i individualnog radnog seljaštva. Mi smo do sada učinili tek prve korake u organizacionom sistemu tih zadruga . Sada će biti potrebno da, na osnovu opštih principa koje će utvrditi ovaj Plenum, detaljno razradimo organizacionu strukturu tih zadruga , a naročito pitanje upotrebe njihovih prihoda i rashoda. Ja se neću upuštati u podrobnije raspravljanje o svim sektorima zemljoradničkih zadruga opšteg tipa , nego ću se ograničiti samo na ono što je najvažnije za socijalistički razvitak tih zadruga . Prvo takvo važno pitanje jesu zadružne ekonomije . Važnost tih ekonomija je dvojaka: prvo, one predstavljaju, pored zadružnih stočnih farmi itd . , najnapredniji socijalistički elemenat u opštoj zemljoradničkoj zadruzi i podstrek ka stvaranju radnih zadruga; drugo, a to je za nas danas naročito važno, one nam olakšavaju borbu protiv kapitalističkih elemenata i omogućavaju nam da vodimo borbu protiv njih ne frontalno nego individualno , izolirajući ih od osnovnih masa radnog seljaštva. Mi bezuslovno ulazimo u fazu oštrijeg sukoba s jednim delom seoskih bogataša koji se aktiviraju kao neprijatelji narodne vlasti . Ne samo ekonomski interes socijalističkog sektora u poljoprivredi nego pre svega interes političkog učvršćenja narodne vlasti u borbi protiv kontrarevolucionarnih tendencija traži da se odlučnim merama krene protiv tih neprijatelja narodne vlasti. Jasno je da će to istovremeno izazvati kod drugog dela kapitalističkih elemenata izvesna kolebanja koja treba iskoristiti u tom smislu da se diferencirano prilazi pojedinim grupama i pojedincima . Ne treba na osnovu činjenice - da je seoski bogataš kao klasa danas glavni neprijatelj narodne - stvarati dogmu da mora postupak prema svim bogavlasti — tim seljacima biti jednak. Postoji, na primer, pravilo , i to u svojoj suštini dobro pravilo, da bogatog seljaka ne treba

30

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

puštati u zadrugu . Ali tu treba takođe postupiti gipko . U sadašnjoj fazi ne treba isključiti u pojedinim slučajevima , kada se radi o takvim bogatim seljacima koji su za vreme rata učestvovali u NOP, a posle rata se lojalno odnosili prema narodnoj vlasti i danas se tako ponašaju, mogućnost da se takvi pojedinci prime i u zadrugu . Mi ćemo naravno, takvim postupkom olakšati prikrivenom neprijatelju da se aktivira unutar zadruga . Međutim, ne treba zaboraviti da je, bez obzira na to, pred nama period teške borbe za unutarnje učvršćenje zadruga protiv svih onih elemenata iznutra ili izvan zadruge koji ih slabe, bilo zbog neposrednog uticaja kapitalističkih elemenata bilo zbog svoje zaostalosti . Prema tome, naš kurs mora ići za tim da rukovodstvo zadruge bude čvrsto u rukama sitnog seljaka i najboljeg dela srednjaka pod rukovodstvom komunista i mi treba da vodimo borbu protiv uticaja kulaka bilo da se on nalazi van zadruge ili u zadruzi. Međutim , u sadašnjoj fazi čak očigledan špekulantski ulazak pojedinog kulaka u zadrugu može da nam bude od koristi ako time ubrzamo stvaranje radne zadruge i ako u toj zadruzi imamo dovoljno čvrsto komunističko rukovodstvo koje će biti u stanju da za kratko vreme likvidira takve elemente u zadruzi i izbaci ih iz nje čim se počne s raskrinkavanjem kao njenim neprijateljima . Imamo već danas takvih primera, naročito u Makedoniji , da se takva taktika pokazala vrlo pravilnom i efikasnom . Dalje, kod pojedinih naših drugova postoji mišljenje da zadružne ekonomije ne mogu da postanu masovnija pojava iz prostog razloga, jer ne mogu doći do zemlje. Razume se, ako se misli na zemlju koju ekonomijama treba neko da dade, ili samo na utrinu , državnu zemlju i tako dalje - tu su mogućnosti ograničene mada još i one nisu sasvim iskorištene i trebalo bi snažnije zapeti da se one bolje iskoriste . Ali, naši drugovi treba da shvate da zadružne ekonomije treba da budu pre svega rezultat klasne borbe na selu , rezultat lomljenja kapitalističkih elemenata, neprijatelja narodne vlasti. Baš je u tome suština. Mi radne zadruge još ne možemo stvarati svuda, jer nemamo dovoljno spremnosti kod radnih seljaka, ali mi treba da vodimo borbu protiv neprijateljske akcije seoskih bogataša svuda, a tamo gde se ta borba vodi svuda će nastajati zadružne ekonomije kao prelazna forma ka radnim zadrugama. Naravno , zadružne ekonomije će biti u stanju da prihvate tu borbu samo u tom slučaju ako budu pravilno politički i organizaciono postavljene , i , pre svega, ako ne budu kao što je sada još vrlo čest slučaj - samo neke vrste pre-

DRUGI PLENUM CKKPJ

31

duzeća zemljoradničkih zadruga, nego ako to bude borbeno socijalističko jezgro na selu, koje će oko sebe okupljati sitno i srednje seljaštvo i ekonomski ga zainteresovati na njihovom daljnjem razvijanju. Zbog toga zadružne ekonomije treba po unutrašnjem ustrojstvu što više približiti radnim zadrugama. Istovremeno te zadružne ekonomije s porastom njihove snage, s povećanjem zemlje i proizvodnih sredstava neizbežno će postati jezgro formiranja radnih zadruga . I danas imamo mnogo takvih slučajeva. Imamo čak primera da su već u pripremi za stvaranje zadružne ekonomije seljaci rešili da stvore radnu zadrugu umesto zadružne ekonomije. Razume se, tamo gde se pojavljuju takve mogućnosti one su samo pozitivne i treba ih odmah iskoristiti. One , u stvari, samo potvrđuju značajnu ulogu zadružnih ekonomija uopšte. Ali takvi slučajevi neće se pojavljivati svuda. Bitna razlika između borbe za zadružne ekonomije i borbe za radne zadruge je u tome što radne zadruge traže visoku svest radnog seljaka i odricanje od svog individualnog gazdinstva, dok zadružne ekonomije ne ukidaju individualna gazdinstva nego pored njih stvaraju i socijalistička gazdinstva, elemenat radne zadruge . Seljak koji učestvuje u zadružnoj ekonomiji više nije samo individualni gazda ; on je samo jednom nogom na svom individualnom gazdinstvu, a drugom je već zakoračio na socijalističko gazdinstvo. A to mu, nesumnjivo, olakšava da donese odluku o prelazu u radnu zadrugu, na što će se jednog dana nesumnjivo rešiti . Danas mi radne zadruge, i pored njihovog brzog napretka, možemo stvoriti ipak u ograničenom broju, dok zadružne ekonomije mogu kroz kraće vreme da se masovno pojave. Svako može da shvati kakvu ogromnu ulogu pod takvim uslovima zadružne ekonomije mogu da odigraju kako za vaspitanje seljačkih masa u duhu socijalizma tako i za rešavanje pitanja ishrane. Mi možemo na tome putu prelaza od zadružnih ekonomija do radnih zadruga dopuštati razne prelazne forme, na primer: da seljaci svoju zemlju ili jedan deo svoje zemlje predaju zadružnoj ekonomiji pod uslovima koji važe kod nas za radne zadruge najnižeg tipa . Takve forme mogu često odigrati ulogu odlučujućeg podstreka za prelaz od individualnog gazdinstva ka krupnom socijalističkom gazdinstvu. Takve koncesije mi danas dajemo i u nižim formama radnih zadruga, a pogotovo ima razloga da ih dajemo u vezi sa zadružnim ekonomijama . Prema tome, očigledno je da naše opšte i jedinstveno zemljoradničko zadrugarstvo ima tu prednost pred svim pozna-

32

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tim formama zadrugarstva nižeg tipa , da je izvanredno gipko i da obiluje velikim bogatstvom formi za prelaz od individualnog gazdinstva ka krupnom socijalističkom gazdinstvu . Eto, zbog čega je toliko pogrešno potcenjivati značaj tih zadruga i ne shvatati da su one najbolja priprema za masovni razvitak radnih zadruga . U vezi sa zadružnim ekonomijama danas se ističu uglavnom dva problema : kako obezbediti radnu snagu i kakav treba da bude način nagrađivanja te radne snage. Oba ta problema imaju ne samo organizaciono-tehnički značaj nego da daju bitnu karakteristiku zadružnim ekonomijama kao socijalističkoj organizaciji u poljoprivrednoj produkciji . Zadružne ekonomije s ratarskom kulturom obrađivane su dosad na razne načine, a ni jedan do sada nije odgovarao pravoj suštini zadružnih ekonomija. Negde je radna snaga plaćana u novcu, negde je posao svršavan dobrovoljnim frontovskim radom," a negde su se zadružne organizacije služile raznim oblicima stimulacije . Na ovakav način ne samo da posao nije uspešno završavan već je često i kvalitet rada bio rđav. Najveća slabost takvog načina je , međutim, u tome što se pod takvim uslovima zadružne ekonomije ne mogu da razvijaju u socijalističko gazdinstvo tipa radne zadruge. S obzirom na to, u Saveznom ministarstvu poljoprivrede izrađuju se konkretne organizacione mere koje bi u tom pogledu dale razvitku zadružnih ekonomija konačno jasnu liniju . Kako je zadružna ekonomija jedan od oblika socijalističkih preduzeća , to i radni odnos u njima treba da bude takav, to jest način plaćanja treba da bude zavisan od uloženog rada, a obračunat u formi trudodana. * Od ostvarenih prihoda zadruga bi deo (od 10 do 30%) zadržavala za proširenje proizvodnje, a deo bi se delio prema uloženom radu. Stimuliranje rada vršilo bi se delom u poljoprivrednim proizvodima, a delom u industrijskim artiklima, koje bi zadruga nabavljala i izdavala zadrugarima kao ekvivalent za poljoprivredne proizvode. Na taj način zadružna ekonomija bila bi organizovana kao čvrsta jedinica sa svojim stalnim članovima koji bi ne samo radili u njoj nego bi je i osećali kao svoje sopstveno socijalističko gazdinstvo. Na ovaj način najbolje bi se obezbedila radna snaga i veći prinos odgovarajućih kultura . U nekim mestima već same zadružne ekonomije vrše pozitivan * Trudodani su predstavljali oblik materijalnog nagrađivanja članova seljačkih radnih zadruga za izvršenu radnu normu koju je trebalo ispuniti za određeno radno vreme (10 h) . Po ovom sistemu nagrađivanja zadrugar je dobijao deo sredstava u novcu, a veći deo u naturi.

DRUGI PLENUM CKKPJ

33

uticaj na selo pa ima pojava da siromašni seljaci žele da unesu svoju zemlju u sastav zadružne ekonomije . Nema sumnje da će takvih pojava biti sve više . Razume se, da bi zadružna ekonomija mogla da odigra tu svoju važnu ulogu, neophodno je da se zemljoradničkim zadrugama pomogne ne samo sa dovoljno kredita nego i sa što više mehanizacije, a danas naročito s radnom i priplodnom stokom , kao i potrebnim materijalom za kapitalnu izgradnju . Ja sam ovde govorio uglavnom samo o zadružnim ekonomijama s ratarskom proizvodnjom. Ali u svojoj suštini to isto važi i za zadružne stočarske farme, koje imaju možda još više uslova za brzo razvijanje, bar u pogledu nekih grana stočarstva kao, na primer: svinjogojstvo, ovčarstvo itd., zatim za zadružne baštovanske ekonomije , za zadružne voćnjake itd . Sem svega toga treba, naravno , u opštim zemljoradničkim zadrugama što aktivnije raditi na planiranju poljoprivredne proizvodnje i na njenom unapređenju za čitavo područje, na organizaciji otkupa tržišnih viškova poljoprivrednih proizvoda, na kontrahiranju tih tržišnih viškova , na snabdevanju zadrugara proizvodnim sredstvima, na organizaciji semenskih stanica , pripusnih stanica , mašinskih stanica i radionica, živinarskih farmi i inkubatorskih stanica , na razvijanju zadružnih voćnih, loznih i semenskih rasadnika , na razvijanju zadružnih povrtnjaka i toplih leja , zadružnih pčelinjaka, na stvaranju organa za zaštitu bilja i stoke, na izgradnji silosa, magacina, voćnih komora, zadružnih podruma, zadružnih sušionica i pecara, zadružnih mlekara, zadružnih poljskih ciglana, kamenoloma i drugih grana proizvodnje , koje služe organizaciji i razvijanju zadružne poljoprivredne produkcije itd. To su ogromni zadaci , ali ukoliko ih što brže i bolje budemo rešavali , utoliko će biti brži tempo socijalističkog preobražaja naše poljoprivrede . Međutim , kod nas ima još uvek mnogo zanemarivanja i čak svesnog potcenjivanja toga rada . Čitavim tim sektorom rukovode ministarstva poljoprivrede, a partijska rukovodstva su tom ministarstvu po svim republikama dala vrlo malo pomoći i podrške . Vreme je da naše partijske organizacije, naročito republička rukovodstva, naprave temeljiti prelom u tom pogledu i da shvate da je bitka na sektoru poljoprivrede danas isto toliko važna, a svakako mnogo teža nego bitka na sektoru industrije.43 Mi moramo pobediti na jednom i drugom sektoru . Zato treba izmeniti odnos prema poljoprivredi i dati svestranu pomoć zemljoradničkom zadrugarstvu . 3 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

34

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Seljačke radne zadruge Što se tiče suštine i sadašnje uloge radnih zadruga , ja na ovom mestu neću mnogo govoriti o tome . Svi mi znamo to je put šta one znače za nas . Razvitak radnih zadruga naše kolektivizacije. Ja sam ranije navodio brojke iz kojih doduše polako ali istrajno se vidi da naše radne zadruge moraju da se bore protiv mnogih napreduju iako dosledno i teškoća i treba priznati -- iako pri tome imaju vrlo malo naše pomoći , mada mi stalno pričamo o tome da im treba pomoći . Poslednjih meseci prošle godine i početkom ove godine mi smo bili svedoci razvijanja prilično širokog pokreta radnih seljaka za stvaranje radnih zadruga . Sada imamo čak takav položaj da su se pojedine naše partijske organizacije našle na repu događaja ili čak da koče razvitak radnih zadruga . Odakle ta pojava , koja je zahvatila čitavu Jugoslaviju? Ona je, pre svega, rezultat političkog jačanja narodne vlasti, podizanja svesti radnog seljaštva; ona je rezultat politike ograničavanja i potiskivanja kapitalističkih elemenata ; ona je rezultat uspeha u našoj socijalističkoj izgradnji , u našoj industrijalizaciji itd . Radni seljak je počeo da sravnjuje burni tempo izgradnje na svim sektorima našeg privrednog života ― s jedne strane, sa zaostajanjem individualnog seljačkog gazdinstva iza svega toga sa druge strane . Naš radni seljak počeo je jače da shvata ulogu mašine u poljoprivredi , ulogu plana, ulogu socijalističkog rada i socijalističke organizacije rada . On više neće da bude primer zaostalosti usred sveopšteg napretka u našoj zemlji. Zato je naša sela poslednjih meseci zahvatila živa diskusija o pitanjima radnih zadruga, o tome treba li ići u radne zadruge ili ne , o tome kako organizovati zadruge, kako će se živeti itd . , itd . To je diskusija, koju niko nije pokrenuo od vrha, nego je pokrenuta odozdo , od seljaka , koji su poslednjih godina mnogo doživeli i mnogo naučili. *

* U časopisu Komunist dopisano je sledeće : „Taj je pokret plod i rezultat pravilne politike naše Partije na selu, politike koja je pripremila tlo za takve procese, koji se danas odigravaju na našem selu. Sem toga, ne treba zaboraviti da je naš seljak prošao veliku školu narodnooslobodilačkog rata. U toj školi je naš radni se ljak u svojoj većini stekao poverenje u Komunističku partiju i u put kojim ga ona vodi. Otud se njemu lakše odlučiti da krene putem socijalizma. Otud živa diskusija o radnim zadrugama na našem selu, otuda ubrzano širenje radnih zadruga".

DRUGI PLENUM CKKPJ

35

U tu se diskusiju umešao i klasni neprijatelj . On pokušava da omete, da obmane seljake, ili da se dvoličnjački prikrije pa da na taj način naškodi inicijativi za otvaranje radnih zadruga. Ponekad se kulak sam pojavljuje kao inicijator radne zadruge, hoteći time da unapred razoruža sitne i srednje seljake. Pa ipak, mi vidimo da u poslednje vreme vrlo brzo niču radne zadruge, i da taj proces ne može omesti nikakva akcija neprijatelja . Za nas je važno da taj pokret pravilno prihvatimo . Mi moramo da sprečimo - kako pojave zaostajanja iza razvitka na terenu , tako i pojave zatrčavanja i preterivanja stvarnih mogućnosti . Zbog toga treba čvrsto držati u rukama rukovođenje tim procesom i ne smemo dozvoliti mogućnost da nam lokalni kadrovi padaju u skretanja koja bi narušavala princip dobrovoljnosti , direktno ili posredno, na primer davanjem raznih obećanja o državnoj pomoći , koja sutra ne bismo mogli ispuniti . U Sloveniji su , na primer, neki lokalni rukovodioci u poslednje vreme u agitaciji za radne zadruge seljacima davali u ime države takva obećanja, koja mi još dugo nećemo biti u stanju ispuniti. Ja mislim, drugovi, da mi moramo biti budno na straži, da nam greške i zatrčavanja naših lokalnih kadrova ne bi kompromitovala ideju radnih zadruga i kolektivizacije na samom početku . Ja bih hteo da vas podsetim na ozbiljne greške u procesu kolektivizacije u Sovjetskom Savezu 1930. godine . Tada je kolektivizacija, zbog pogrešnog kursa izvesnih lokalnih sovjetskih kadrova na početku godine, dostigla 58 % gazdinstava, pa je na Staljinovu intervenciju zatim postepeno smanjivana i reducirana na svega 21% gazdinstava u septembru iste godine. Tek od te zdrave osnove ponovo se pošlo dalje . Međutim, greške sovjetskih kadrova u to vreme klasni neprijatelj je dobro iskoristio i naneo prilično štete sovjetskoj poljoprivredi. To nam iskustvo govori da mi treba da budemo budni i da stvar posmatramo sa svim potrebnim realizmom. To , naravno, ne znači da se mi bojimo smelo zagaziti u tu veliku bitku , koju predstavlja proces kolektivizacije, proces širokog razvijanja radnih zadruga . Naprotiv, mi možemo danas konstatovati da je sada došlo vreme kad mi i moramo i možemo dati snažnog podstreka razvitku radnih zadruga i izvršiti sve pripreme za njihov masovni razvitak. Ali rukovođenje tim procesom mi moramo čvrsto držati u svojim rukama, kako bismo sprečili svako izopačavanje linije Centralnog komiteta.

36

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Izvan sumnje je da će podstrek za stvaranje radnih zadruga biti pre svega dat borbom za odstranjenje sadašnjih nedostataka u razvijanju radnih zadruga, a pre svega davanjem veće političke, organizacione i materijalne podrške radnim zadrugama. Ja ću o tim nedostacima reći - prema izveštaju Ministarstva poljoprivrede — nešto više. U organizacionoj izgradnji seljačkih radnih zadruga do sada su postignuti značajni uspesi u svim vaznijim pitanjima organizacije rada i uredivanja unutarnjih odnosa. Najkrupniji uspeh leži u tome, što su po svim organizacionim pitanjima uglavnom nađena pravilna principijelna rešenja, koja su i u praksi proverena kao pravilna i dobra. No, i te organizacione forme treba i dalje usavršavati i razvijati , a pre svega je potrebno da ovi organizacioni principi budu u skladu sa stepenom razvitka svake pojedine zadruge. Naročito je važno dalje učvršćenje planiranja proizvodnje i kapitalne izgradnje, usavršavanje organizacije rada, pre svega uvođenjem brigadno-grupnog sistema organizacije rada, uz istovremeno razvijanje sistema ličnog zaduživanja i lične odgovornosti ; zatim dalje obezbeđenje pravilne strukture trudodana koja će odgovarati današnjim prilikama i koja će predstavljati najbolji podstrek za rad . Danas je osobito važno da se pravilno odrede fondovi za socijalno osiguranje, za zdravstvenu zaštitu , za osiguranje u starosti itd., što će kod svih zadrugara stvoriti uverenje u sigurnu budućnost i obezbeđenu starost. Treba takođe osigurati pravilno unutarnje rukovođenje, evidenciju i solidnu kontrolu materijalnog poslovanja . Za sve to je potrebno da postoji čvrst i dobro organizovan sreski zadružni sektor preko koga će partijske organizacije i narodna vlast da daju zadrugarstvu svu potrebnu organizacionu i instruktorsku pomoć .

U dosadašnjem razvoju seljačke radne zadruge su u celini ― i pored svih teškoća s kojima su se borile i još uvek se bore - pokazale veoma krupne uspehe u podizanju i unapređenju proizvodnje i u ekonomskom jačanju zadružnog gazdinstva. One su već do sada postignutim uspesima na delu pokazale prednosti koje ima krupno kolektivno gazdinstvo nad individualnim, i to kako u odnosu na interese samih seljaka zadrugara tako i sa stanovišta socijalističke privrede kao celine . One su pokazale da se i pri postojećoj tehničkoj opremi mogu postići krupni rezultati. Napredak seljačkih radnih zadruga ogleda se u veoma brzom tempu jačanja zadružnih sredstava za proizvodnju, u postignutim prinosima, u osvajanju novih površina, u proizvodnji tržišnih viškova itd .

DRUGI PLENUM CKKPJ

37

Jačanje seljačkih radnih zadruga najbolje se vidi po tempu jačanja i razvijanja zadružne svojine u mašinama i stoci . Kako taj porast izgleda vidi se po tome što se u seljačkim radnim zadrugama u celoj zemlji , u vremenu od 31. XII 1947. do 30. IV 1948. godine broj porodica povećao svega za 14,6% dok pojedina sredstva pokazuju sledeći porast: Zemlja Plugovi Kola Traktori Vršalice

19,1% 22,4% 64,5% 39,3% 70,2%

konji goveda svinje ovce

11,35 % 29,4% 71,8% 40,4%

U drugoj polovini prošle godine postignuti su još veći rezultati u porastu stoke. Tako je, prema nepotpunim podacima, od 30. aprila 1948. do 30. oktobra 1948. godine površina zemlje u seljačkim radnim zadrugama porasla za 14,2% dok stoka pokazuje sledeći porast : konji 65%, goveda 62% , ovce 27,4% i svinje 104,5%. Ali i pored ovakvog porasta stočarstva, kao što ćemo kasnije videti , njegovo stanje u seljačkim radnim zadrugama još uvek je loše. Najizrazitiji uspeh seljačkih radnih zadruga u toku prošle godine bio je u povećanju prinosa, i to kako apsolutno tako i u odnosu na prinose individualnih seljaka . Dok su u 1947. godini skoro sve seljačke radne zadruge imale prinose ispod individualnih seljaka , u 1948. godini ogromna većina seljačkih radnih zadruga prebacuje prinose individualaca, a u nekim slučajevima sa veoma ubedljivom razlikom. U povećanim prinosima seljačkih radnih zadruga veliku ulogu odigrale su poljoprivredno-mašinske stanice i agrotehničke mere koje zadruge veoma rado prihvataju i primenjuju . Ali u tome još ni približno nisu iskorišćene sve mogućnosti, čak ni pri sadašnjoj tehničkoj opremi proizvodnje. Treba tome dodati i činjenicu da naše radne zadruge pokazuju veliko preimućstvo pred individualnim seljačkim gazdinstvima u pogledu proizvodnje tržišnih viškova. Mi danas već imamo podatke, koji o tome ubedljivo govore. Navešću jedan primer koji se ne može generalizirati , ali koji ipak uglavnom važi i za druge radne zadruge. U Kačarevu , srez Pančevo , seljačke radne zadruge imaju 3332 kj * zemlje a individualni seljaci 2648 kj zemlje . U otkupu zadruge su prodale državi 234 000 kg pšenice i 589 920 kg kukuruza, a individualni seljak 36 385 kg pšenice i 28 974

* Katastarsko jutro.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

38

kg kukuruza što znači da su po jednom kj ukupnog poseda prodale:

Radne zadruge 70 kg pšenice, 177 kg kukuruza = 247 kg ukupno Individualni seljaci 13,7 kg pšenice, 107 kg kukuruza = 120 kg ukupno Sve nam to govori o tome, da su naše radne zadruge, i takve kakve su, to jest uz veliko pomanjkanje modernih tehničkih sredstava, ipak pokazale svoju punu prednost nad gazdinstvima individualnih seljaka, pa i kulaka . Ti nam uspesi dokazuju da ne treba da se plašimo daljeg smelog razvijanja pokreta za stvaranje radnih zadruga, gde god je to moguće. I pored očitog krupnog napretka koji seljačke radne zadruge ―― naročito ako uzmemo najnaprednije zadruge koje su zaista već izrasle u snažne privredne organizacije - postižu u podizanju proizvodnje i ekonomskom jačanju -— stanje u celini još uvek ni približno ne zadovoljava . Osnovna slabost ogromne većine seljačkih radnih zadruga je u jednostranoj , nerazvijenoj proizvodnji , koja se pre svega ogleda u slabo razvijenom stočarstvu . Koliko je loše stanje stočarstva u seljačkim radnim zadrugama vidi se po tome što su 30. oktobra 1948. godine na površini od 287 914 hektara zemlje radne zadruge:

stvarno imale Konja Goveda Svinja Ovaca

a trebale su i mogle imati

26 454 18 362 32936 72 550

20 790 129 500 230 000 230 000

Zadruge su shvatile da je podizanje stočarstva u ovom momentu ključno pitanje njihovog daljeg ekonomskog jačanja pa u tom pravcu čine velike napore. Međutim, u rešavanju tog pitanja one nisu imale dovoljnu pomoć naročito o pitanju dobijanja rasplodnih grla iz otkupa stoke , već su bile upućene na kupovinu po slobodnim cenama . Zadrugama nije dovoljno pružena ni stručna ni veterinarska pomoć u ishrani, nezi i lečenju stoke , pa su zbog toga trpele znatnu štetu . Za podizanje proizvodnje , a naročito stočarstva , vezano je pitanje izgradnje velikog broja zgrada . Međutim, u prošloj godini nisu u pogledu građevinskog materijala zadovo-

DRUGI PLENUM CKKPJ

39

ljene potrebe zadruga ni za 50% . Mnoge zadruge su uz pravilnu politiku i pomoć sreskih rukovodstava i sreskih stručnjaka, a naročito zauzimanjem republičkih saveza seljačkih radnih zadruga, uspele da ostvare, pa i premaše plansku izgradnju, nabavljajući materijal iz lokalnih izvora, organizovanjem seče drveta u državnim šumama itd . Međutim , većina seljačkih radnih zadruga nije imala takve mogućnosti niti je dobijala potrebnu pomoć od strane sreskih odbora i ostalih organa . U celini uzete seljačke radne zadruge su slabo tehnički opremljene, što je za sadašnji razvoj sasvim razumljivo . Zbog slabe opremljenosti mašinama i spravama poljoprivredno-mašinske stanice nisu u stanju da pruže zadrugama potrebnu pomoć u obavljanju važnijih poslova . Sve te činjenice govore da nedovoljno shvatamo od kolike je važnosti da bar već postojeće radne zadruge učvrstimo i iskoristimo za borbu protiv monopola individualnog seljaka u poljoprivredi . Treba istaći da pojedini naši rukovodeći kadrovi nikako još nisu u stanju da shvate radne zadruge kao svoje rođeno , socijalističko dobro , koje treba razvijati ne samo u interesu zadrugara nego i u interesu države kao celine i naše socijalističke izgradnje . Vrlo važno pitanje je arondacija zemlje.* Koliko je ovo pitanje oštro pokazaću na dva primera: 308 seljačkih radnih zadruga Srbije - uključujući i Vojvodinu imaju 153 648 ha zemlje u 36000 parcela , što znači da je prosečna veličina parcele 4,23 ha. S obzirom na to da se ovde radi uglavnom o kolonističkim zadrugama koje su primale zemlju u velikim kompleksima, očigledno je da je stanje u drugim narodnim republikama mnogo gore. Tako 240 seljačkih radnih zadruga Hrvatske imaju 32 374 hektara zemlje u 17 334 parcele , što znači da prosečna veličina jedne parcele iznosi 1,86 hektara. Arondiranje zadružne zemlje na dobrovoljnoj bazi u najvećem broju slučajeva nije moglo ni približno da se obavi. Radi toga se na terenu pristupalo prinudnoj arondaciji pojedinih delova zadružne zemlje. U Makedoniji je arondacija potpuno sprovedena , ali su pri tome u mnogim selima činjene ozbiljne greške prema siromašnim seljacima, pa su se ovi u nekim slučajevima vezivali za bogate seljake . Tome pitanju treba pažljivo pristupiti, ne zatrčavati se, jer arondiranje na silu može za duže vreme da odbaci deo seljaka od radne zadruge, odnosno da ih pretvori u njene neprijatelje .

* Agrarno-politička mera, čiji je cilj stvaranje većih kompleksa obradive zemlje radi njene raconalnije obrade.

40

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Posebno i vrlo važno pitanje jeste - poboljšanje materijalnog života seljačkih radnih zadruga. Ono, naime, ne ide uporedo s povećanjem proizvodnje u tim zadrugama, a gotovo redovno s izuzetkom nekoliko najrazvijenijih zadruga ono je ispod standarda individualnog srednjeg seljaka. Razumljivo je, da se ovakvo stanje politički negativno odražava i da koči razvitak radne zadruge, a naročito omasovljenje seljačkih radnih zadruga . Baš iz tih razloga srednjak se teže odlučuje da ide u radnu zadrugu . Ja se neću upuštati u analizu razloga koji do toga dovode . Činjenica je da su naše radne zadruge još relativno male, pa je takvo stanje razumljivo, pogotovo zbog toga što sve zadruge pokazuju tendenciju da što više ulažu u investicije, a manje da daju za radni dan. Mislim da bi se takva slabost mogla bar jednim delom ukloniti na taj način, što bi se za članove radne zadruge stvorio posebni povoljniji sistem snabdevanja industrijskom robom, sistem koji bi se više približio sistemu radničko -službeničkog snabdevanja. Ako bismo pošli na takav sistem snabdevanja ne samo što bi položaj zadrugara bio povoljniji u upoređenju s individualnim seljakom nego bi se mogla poboljšati i struktura trudodana u tom smislu da bi zadrugari dobijali iz produkcije same zadruge toliko koliko je potrebno za njihove sopstvene potrebe, dok bi ostatak trudodana bio pretežno isplaćivan u novcu, kojim bi zadrugar mogao najjeftinije da dođe do industrijske robe . Ja , naravno, govorim o tome kao o jednoj mogućnosti . Međutim, mi treba da se klonimo i u tom pogledu bilo kakvih šablona koji bi smanjili interesovanje za radne zadruge. Do sada su u tom pogledu učinjeni ozbiljni propusti . Radne zadruge gotovo sve svoje proizvode prodaju državi . Ali one su pri tome u istom položaju kao individualni seljak koji prodaje po vezanim cenama s tom razlikom , što individualni seljak prodaje pored toga i na slobodnom tržištu , dok radne zadruge u većini to ne rade . U zadrugama postoji visoka svest da je potrebno sve svoje proizvode prodavati državi. Međutim, baš tu svest često državna i zadružna trgovačka preduzeća zloupotrebljavaju . Često se seljačkim radnim zadrugama plaća niža cena nego individualnim seljacima, i to kako za proizvode koji ne spadaju u obavezan otkup , tako i za slobodne viškove proizvoda koji su obuhvaćeni obaveznim otkupom . Štaviše , u pojedinim slučajevima, takvim preduzećima u zloupotrebljavanju dobre volje zadru gara, pomažu i partijske organizacije sa svojom agitacijom da treba primiti zahtev državnih preduzeća . Ja bih mogao

DRUGI PLENUM CKKPJ

41

da navedem mnogo primera o tome. Tako, kod prošlogodišnjeg ugovaranja * za šećernu repu seljačke radne zadruge su potpisale ugovor da isporuče robu po 72 dinara za 100 kilo** grama. Medutim, posle toga je s privatnicima * ugovoreno da za 100 kg repe dobiju 16,50 dinara, 1,50 kg šećera i 3 kg rezanaca (a zna se da su samo za šećer koji su seljaci dobijali prema ugovoru fabrike plaćale 105 dinara za 1 kg) . Ova nepravilnost u odnosu na seljačke radne zadruge tek je pre kratkog vremena delimično ispravljena. U vršačkom srezu prošle godine „ Zemalko ” *** je za grožđani kljuk plaćao se ljačkim radnim zadrugama 6-8 dinara po 1 kilogramu a privatnicima je za kljuk istog kvaliteta plaćano i po 15 dinara po kilogramu. Isto tako , seljačkim radnim zadrugama u Sremu ,,Zemalko" je plaćao vino litar po 20 dinara , a vino istog kvaliteta od privatnika je kupovao po 38-40 dinara po 1 litru . U ovome je ,,Zemalko " dobio podršku partijskih organizacija, koje su sprovele agitaciju kod seljačkih radnih zadruga da svakako prodaju po nižim cenama . Dok su preduzeća i organi vlasti u otkupu imali ovakav stav prema seljačkim radnim zadrugama, dotle nije bilo brige da se seljačkim radnim zadrugama ma u čemu osiguraju povoljniji uslovi u snabdevanju industrijskom robom ili da im se pruže neke olakšice u raznim uslugama (transport i slično) . Usled toga što su zadrugari stalno zaposleni , industrijsku robu koja dođe u prodaju razgrabe individualni seljaci . Podrška koju preduzećima za otkup pružaju organi vlasti često je oportunističkog karaktera : da bi što lakše odgovorili zadatku otkupa , sreski odbori prvo udare po seljačkim radnim zadrugama, jer im je tu najlakše , odnosno sigurni su da neće naići ni na kakav otpor. Ovakav odnos organa vlasti prema seljačkim radnim zadrugama nije samo po pitanju otkupa, već i po svim drugim zadacima, a naročito u pogledu mobilizacije dobrovoljne radne snage i zaprega . Redovno je da u svim masovnim akcijama najveće terete nose seljačke radne zadruge . Pod takvim uslovima, naravno , naše pričanje o pomoći radnim zadrugama često ispada smešno . U stvari, radne zadruge pomažu državi, dok smo mi sa svoje strane vrlo malo

* Forma organizovanja proizvodnje i isporuka određenih poljoprivrednih proizvoda putem sklapanja ugovora između individualnih poljoprivrednih proizvođača i zadružnih i državnih otkupnih preduzeća po kojem se proizvođači obavezuju na isporuku ugovorenih proizvoda. vlasnici zemlje. ** Individualni poljoprivredni proizvođači *** Trgovinska organizacija na veliko za promet alkohola.

42

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

učinili . Zato nije ni čudnovato ako seljak - špekulant bolje živi od zadrugara - trudbenika . Ako mi hoćemo zaista da damo podstrek daljem razvijanju radnih zadruga , onda moramo pre svega učiniti prelom u našem odnosu prema postojećim radnim zadrugama , i to odmah ne gubeći ni jednog dana . Prema tome, naši zadaci sastojali bi se pre svega u sledećem : 1. treba, koliko je najviše mogućno , pomoći radne zadruge u njihovoj borbi za kapitalnu izgradnju , za nabavku stoke, inventara i mašina; 2. treba pomoći zadrugama da maksimalno iskoriste postojeća sredstva i mogućnosti , da što bolje organizuju rad, da što bolje iskoriste lokalne izvore i da što bolje gospodare; 3. država ne sme da svojim kreditima suviše opterećuje radni dan, koji je, zbog neophodnog savlađivanja početnih teškoća, još nizak, a pre svega je nužno da naši rukovodeći ljudi konačno shvate da su investicije u radne zadruge investicije u socijalistički sektor; 4. treba obezbediti takav sistem ličnog snabdevanja zadrugara da oni budu zainteresovani da zadruga što više svoje poljoprivredne produkcije prodaje državi . Treba* progovoriti još nekoliko reči o sistemu partijskog rukovođenja u zadrugarstvu uopšte . Do sada su se razvojem seljačkih radnih zadruga uglavnom bavili republički savezi." Ovi savezi su osnovani u toku 1947. godine i uglavnom su se bavili organizacionim pitanjima. Republička ministarstva poljoprivrede nisu se bavila problematikom seljačkih radnih zadruga. Njihov rad po seljačkim radnim zadrugama uglavnom se svodio na izdavanje dozvola za osnivanje i na prosto registrovanie seljačkih radnih zadruga . Ne samo da nije pružana pomoć seljačkim radnim zadrugama , već je bila česta pojava da je ometano njihovo snabdevanje poljoprivrednim mašinama i spravama , stokom i drugim sredstvima . Ministarstva su obično nastojala da sva proizvodna sredstva bace na državna imania, pa i u slučajevima kad dobrima ta sredstva nisu bila od naročite potrebe. Na razvoj seljačkih radnih zadruga naročito se teško odrazilo to što im u najvećem broju srezova nije poklanjana * U časopisu Komunist dopisan je sledeći pasus : „Uzrok učinje nih grešaka i propusta u pogledu radnih zadruga jeste, pre svega u tome što nije bilo obezbeđeno stalno i sistematsko rukovođenje njihovim razvitkom - i to kako u republikama tako i u najvećem broju srezova".

DRUGI PLENUM CKKPJ

43

nikakva pažnja od strane sreskih partijskih komiteta, sreskih narodnih odbora i sreskih saveza. Ukoliko je zadruga i dobijala izvesnu pomoć, do nje se dolazilo samo ličnom intervencijom predsednika zadruge, a ne nekim planskim radom . Ovakav odnos sreskih rukovodstava prema seljačkim radnim zadrugama ne samo što se negativno odrazio na organizaciono i ekonomsko stanje postojećih seljačkih radnih zadruga već je kočio i razvitak novih zadruga. Mi još uvek imamo veliki broj srezova u kojima su seljaci u celini bili zahvaćeni narodnooslobodilačkom borbom i čija je politička svest na visokom nivou , a u njima ili uopšte nema seljačkih radnih zadruga ili ih ima vrlo malo . Razume se, ako ne uspemo primenjivati takav odnos , učvrstiti rukovođenje u radnim zadrugama i obezbediti rukovodstvo komunista u njima, to jest obezbediti da one stvarno budu socijalističke zadruge , onda mi nećemo moći da iskoristimo sadašnji prilično širok pokret seljaštva za stvaranje radnih zadruga. Stvar nije u tome da se mi sada razgalamimo : eto, svi hoće u radne zadruge, idemo u kolektivizaciju ! To bi bilo vrlo pogrešno i opasno . Uspeh zavisi od toga da li ćemo brzo obezbediti takav sistem partijskog rukovođenja u tom najznačajnijem procesu naše socijalističke izgradnje, koji će biti u stanju da unapred spreči iskrivljavanje partijske linije. Zato je potrebno : 1. stvoriti odgovarajući organ u organizaciono-instruktorskom sistemu CKKPJ i centralnih komiteta narodnih republika i po sreskim komitetima, koji će biti specijalno zaduženi za tekuće zadatke u borbi za socijalistički preobražaj sela; 2. stvoriti po ministarstvima poljoprivrede snažne zadružne sektore, koji će moći da rukovode i da u svakodnevnom radu daju pomoć zemljoradničkom zadrugarstvu i njegovoj borbi protiv otpora kapitalističkih elemenata ; 3. stvoriti politički jake zadružne centre po srezovima koji će biti u stanju da živo i konkretno rade sa svakom zadrugom i da kontrolišu njihov rad i preko kojih će partijske organizacije moći da vode borbu kako protiv neprijateljskih ataka na zadruge - kako izvana tako i protiv svih pokušaja razaranja zadruga iznutra ; 4. ojačati našu propagandnu aktivnost za radne zadruge, razviti široku akciju objašnjavanja radnom seljaštvu i to kako problema zemljoradničkog zadrugarstva uopšte tako i problema radnih zadruga.

44

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Pod takvim uslovima mi možemo biti uvereni da ćemo moći u ovoj godini da postignemo rešavajuće rezultate u pogledu razvitka naših radnih zadruga.

Državni sektor

Ja ne mislim mnogo govoriti o državnom sektoru . Pozkako za socijalistički nat je svima njegov ogroman značaj preobražaj naše poljoprivrede tako i za obezbeđenje snabdevanja trudbenika prehrambenim artiklima . Ja ću - prema samo da izveštaju Saveznog ministarstva poljoprivrede skrenem pažnju na ozbiljne nedostatke koji postoje na tom sektoru, a koji su velikim delom rezultat nedovoljnog poklanjanja pažnje naših partijskih organizacija tim pitanjima. Mi smo, doduše , učinili u poslednjoj godini ozbiljan korak napred u državnom sektoru , ali taj napredak zaostaje kako iza plana tako i iza mogućnosti . Rukovodeći ljudi našeg državnog aparata i partijskih organizacija ne samo da su se premalo založili da se sredi stanje po našim poljoprivrednim dobrima, koje je u većini slučajeva još uvek rđavo , naročito u stočarskoj grani , nego nisu pokazali dovoljno upornosti za proširivanje i jačanje državnog sektora u poljoprivredi uopšte . Takav je stav ne samo potpuno pogrešan nego i neobično štetan . Vreme je da svaki naš partijski aktivist do kraja shvati da je borba za proširenje i jačanje državnog sektora u poljoprivredi ne samo borba za socijalistički preobražaj sela nego i sastavni deo neposredne borbe za bolju ishranu našeg stanovništva . Zato ta borba treba da bude sistematska i planska. U ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji zemlje , državni sektor je u ovoj godini učestvovao : u žitaricama sa 4,5 % [ 1,9% ] *, u industrijskom bilju sa 14,6% [ 3,1 % ], u proizvodnji mesa sa 1,9% , masti 3,7%, vune 3,3% [ 1,6% ] i povrća sa 6,4% [5,0% ]. Kao što se iz ovih podataka vidi , obim proizvodnje dobara u odnosu na ukupnu proizvodnju je dosta nizak, a naročito u stočarskoj grani u kojoj dobra nisu izvršila plan. Međutim , mogućnosti brzog porasta te proizvodnje, naročito u nekim granama , vrlo su velike. Do sada se potcenjivala uloga državnih dobara u prehrambenoj bazi zemlje, a naročito u mesu , masti , povrću , žitu itd. Još i danas postoje pogrešna shvatanja da na dobrima treba imati U referatu objavljenom u časopisu Komunist postoje izvesne razlike u podacima, koje su ovde naznačene uglastim zagradama.

DRUGI PLENUM CKKPJ

45

samo visoko rasnu stoku, ne vodeći dovoljno računa o obimu proizvodnje i njenim mogućnostima. Državna zemlja se do sada rasipala, potcenjivao se njen značaj daljeg proširivanja njenih površina, a o stočarstvu na državnom sektoru nije se vodilo dovoljno računa. U ovoj godini, međutim, državni sektor poljoprivrede već treba da prilično obimno učestvuje u planiranim potrebama trgovine i industrije, i to prema planu za :

Žitarice sa Povrće sa Mast sa Meso sa

3,7% (od toga pšenica sa 5%) 32,2% 42% 24,7%

Planski zadaci za ovu godinu u povećanju obima proizvodnje ne samo da su krupni nego i vrlo teški. Ti zadaci traže puno zalaganje i njihovo rešavanje već u samom početku. Plan stočarstva nije mogućno izvršiti ako kapitalna izgradnja ne bude dovršena sa 70-80% do maja meseca. Tu će naročito biti potrebno da mesni i gradski odbori posvete veliku brigu raznim ekonomijama fabričkih i drugih predu. zeća koje će služiti snabdevanju gradskog stanovništva. U prošloj godini ove ekonomije su većinom sejale kukuruz i pšenicu umesto da su gajile povrće i razvijale živinarstvo i svinjarstvo. Da bi se brže krenulo dalje, treba pre svega u našim partijskim organizacijama i kod rukovodećih kadrova u Partiji i organima narodne vlasti slomiti potcenjivački odnos prema tim zadacima. Hteo bih, u vezi s tim, da naglasim samo neke od najvažnijih zadataka. 1. Treba se odlučno založiti da plan kapitalne izgradnje na državnim imanjima i ekonomijama bude izvršen . Pri tome se treba boriti protiv tendencija da se za današnje prilike raskošno gradi. Naše investicije treba da idu za tim da obuhvate što više dobara i da neposredno i što brže dovedu do povećanja poljoprivredne proizvodnje; zato danas ne treba bežati ni od provizorija kada se radi o stambenoj izgradnji, o izgradnji prostorija za stoku itd. 2. Izuzetno je važno da se oko većih gradova i industrijskih naselja što brže stvaraju i razvijaju ekonomije koje će biti u stanju da doprinesu snabdevanju gradova i da utiču na tržište . Mi smo već postigli u tome rezultate, ali treba preduzeti odlučnije mere u tom pravcu. - kako na 3. Naročitu pažnju treba posvetiti stočarstvu ekonomijama. velikim državnim dobrima, tako i na manjim

46

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Naročito je važno orijentisati u tom pravcu sreska rukovodstva, koja su u tome do sada bila vrlo pasivna. 4. Treba obezbediti živu kontrolu i tekuću evidenciju stanja i razvitka državnih poljoprivrednih dobara. Nema nikakvog razloga da naša poljoprivredna dobra ne bi mogla da funkcionišu isto tako tačno kao svako industrijsko preduzeće.

Mehanizacija naše poljoprivrede Konačno bih hteo još nekoliko reči da kažem o mehanizaciji naše poljoprivrede. Mnogo o tome neću da govorim, pošto se samim rečima stvari ne menjaju , a mi svi znamo da ove godine još nećemo moći bitno da promenimo postojeće stanje. Ali bih hteo upozoriti na činjenice koje je u poslednje vreme konstatovala Planska komisija, a to su: 1. da je već sam Petogodišnji plan u pogledu mehanizacije poljoprivrede predvideo preniske brojke ; 2. da dosadašnje snabdevanje naše poljoprivrede mehanizacijom i poljoprivrednim spravama ne odgovara ni samom Petogodišnjem planu . Očigledno je da se u našoj praksi potcenjivao tempo socijalističke rekonstrukcije naše poljoprivrede i da se još i sada potcenjuje . Ako uz dosadašnji tempo porasta socijalističkog sektora produžimo sa dosadašnjim tempom razvitka mehanizacije naše poljoprivrede , mi ćemo, u stvari, ići natrag a ne napred . I to je jedna od posledica nepravilnog i potcenjivačkog odnosa prema poljoprivredi , koja se kod nas uporno provlači . Potrebno je još odlučnije nego do sada preduzeti mere za uklanjanje te disproporcije i za brži tempo mehanizacije naše poljoprivredne proizvodnje . Mi , doduše, ove godine još ne možemo postići u tom pogledu ozbiljan preokret, ali možemo izvršiti sve potrebne pripreme da takav preokret nastupi sledeće godine . Tako ćemo ne samo izvršiti Petogodišnji plan nego ga i premašiti . Međutim, našim rukovodećim privrednim organima svakako treba da stavimo u zadatak da u što kraćem roku preduzmu mere, koje će nam to i stvarno obezbediti .

Moj zadatak u ovom referatu nije bio da dam izveštaj o stanju u našoj poljoprivredi, niti da govorim o svim važ-

DRUGI PLENUM CKKPJ

47

nim pitanjima sa tog sektora naše izgradnje . Moj je cilj bio samo u tome da time što ću istaći nekoliko onih osnovnih pitanja od kojih danas u prvom redu zavisi brži tempo socijalističkog preobražaja našeg sela - dam bazu za diskusiju . Mi danas možemo reći da postoje uslovi za brži tempo takvog socijalističkog preobražaja . Štaviše , mi danas već možemo konkretno postaviti pred sebe pitanje : kakvim etapama, u kakvom obimu i u kakvim rokovima će ići taj preobražaj ? U svakom slučaju mi možemo danas sa uverenošću reći da pobeda našeg Petogodišnjeg plana može istovremeno biti i pobedu socijalističkog sektora na selu, doduše , ne u tom smislu da tada više neće biti individualnih seljačkih gazdinstava, ali svakako u tom smislu da individualna seljačka gazdinstva više neće imati monopol u poljoprivredi , nego nasuprot, da će socijalistički sektor postati dominantan i u poljoprivredi. Ali ako mi sebi postavimo takav cilj onda mi treba jasno da preciziramo kako liniju borbe tako i konkretne forme organizacije i borbe, treba da obezbedimo čvrsto rukovodstvo i da mobilišemo sve snage Partije i Narodnog fronta na ispunjavanje tog zadatka . To baš i jeste cilj ovog, Drugog plenuma CK naše Partije.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 1.

Drug Tito: Prekidamo sjednicu i nastavljamo rad poslije ručka . (Sednica je prekinuta u 12 časova i 45 minuta. ) (Plenarna sednica CKKPJ nastavila je rad u 16 časova.)

[ DISKUSIJA] Drug Tito: Drugovi i drugarice , prelazimo na diskusiju o referatu druga Kardelja . Mi za sada nećemo ograničavati vreme, ali bi bilo poželjno da danas završimo diskusiju o tom referatu, kako bismo mogli završiti rad [ Plenuma ] u toku tri dana.

48

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

[ Drug Tito ] : Ko želi riječ?

Riječ ima drug Stambolić. Drug Petar Stambolić: Drugovi , u vezi s referatom druga Kardelja ja bih hteo da kažem da se slabosti u radu Partije o pitanju razvoja zadrugarstva i o pitanjima naše politike na selu odnose i na nas u Srbiji. Znatnom delu članova Partije nisu bila jasna sva pitanja naše politike na rekonstruk48 ciji sela, a o nekim problemima bilo je nerazumevanja i kod nas .

Hoću da istaknem da kod naših part [ ijskih ] organizacija , pa i nižih part[ ijskih ] rukovodstava kad je u pitanju razvoj poljoprivrede nema upornosti kakva postoji npr. prema drugim zadacima koje one rešavaju . Osnovne partijske organizacije znale su uporno da se bore za određivanje konkretnih zadataka koje su dobijale i za njihovo izvršenje , pa i za izvesna pitanja koja su se ticala poljoprivrede , kao što su pitanje setve , žetve itd . Partijska rukovodstva direktno i preko sreskih komiteta kontrolisala su izvršenje tih zadataka i u tome je bilo uspeha . Međutim, kad se radilo o izvesnim drugim pitanjima , recimo o pitanju borbe za povećanje prinosa itd ., kod partijskih organizacija uvek se događalo da, ako ne mogu da izvrše sve zadatke , vrše smanjenje zadataka na račun poljoprivrede . Ako , na primer, treba da izvrše jesenje duboko oranje , oni obično nađu da rešavaju kakvo drugo pitanje. Tako se u štampi objavljuje da je duboko oranje izvršeno negde samo za 10% , što znači da se taj posao nije smatrao važnim da bi se na njemu založila cela partijska organizacija . Niz tih slabosti proisticalo je iz neshvatanja borbe za izvršenje tih na izgled sitnih stvari , što u znatnoj meri može da smanji poljoprivrednu proizvodnju . Mi smo na savetovanju govorili o značaju poljoprivrede i o organizacionim pitanjima [ ...] * konkretno to je bilo pitanje stvaranja aparata za poljoprivredu u sreskim odborima.49 Na tom poslu mi smo ranije imali jednog ili dva službenika koji su imali da daju izveštaje , ali koji nisu izlazili na teren da bi završili taj posao . Neophodno je bilo da se to pitanje aparata poljoprivredne službe u sreskim odborima reši . Danas već postoji drugi problem da naša rukovodstva , sreski komiteti i sreski odbori i ministarstva odozgo ne umeju da daju konkretne zadatke tom broju od 10-15-20 ljudi , koliko ih

* Prekid u stenogramu .

DRUGI PLENUM CKKPJ

49

ima u aparatu poljoprivrede u sreskom odboru, kako bi znali da svakodnevno vode bitku za poboljšanje proizvodnje . Dalje, pitanje odnosa prema borcima za visoki prinos takođe je važno. U izvesnom periodu kod nas se bila jako zatalasala organizacija tih boraca za visoki prinos i mi smu u Srbiji držali posebne sastanke boraca za visoki prinos.50 Ali , kasnije se počelo diskutovati o tome da se kod boraca za visoki prinos, koji stvarno dostižu visok prinos , stvara individualistička kapitalistička tendencija, te je to pitanje prosto otišlo u pozadinu . Ni u našoj štampi ni u konkretnom radu na terenu mi to ne razvijamo, mada mislim da bi to bilo pravilno, i to na liniji opšteg povećavanja proizvodnje, a organizaciju izvršiti kroz zemljoradničke zadruge. Takva jedna stvar, koja je imala i korisnih rezultata, prosto je zapostavljena zato što se ne shvata dovoljno njen značaj . Pitanju zemljoradničkih zadruga ozbiljnije smo prišli polovinom prošle godine . Pođimo konkretno za razvitkom tih zadruga od one njihove ranije uloge koju su imale kao nabavno-prodajne zadruge ." Mi smo pred sreske komitete postavili zadatak da se izvrši reorganizacija, da se stvore odbori za stočarstvo , ratarstvo i drugi i da se izvrši nabavka mašina. Međutim, nije se dovoljno shvatala ozbiljnost toga zadatka . Treba istaći da danas u pogledu razvijanja rada zadruga opšteg tipa stvari ne idu tako dobro. Ja neću govoriti o uspesima koji su postignuti i kojih ima. Umesto da razviju delatnost zadruga na podizanju poljoprivredne proizvodnje, neki drugovi idu linijom manjeg otpora i stvaraju zanatske dodatke zadruzi na taj način što se, recimo, skupe svi krojači u selu pa rade u okviru te zadruge, ili se stvori , recimo, neka kovačka zadruga. To je prosto linija manjeg otpora, jer lakše je bilo organizovati taj zanatski deo nego se uhvatiti u borbu za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Kod jednog dela članstva partijskih organizacija još nisu raščišćene stvari o našoj liniji u pogledu poljoprivrede i socijalističke rekonstrukcije. Činjenica je da neki članovi Partije neće da ulaze u radne seljačke zadruge. Mi smo postavljali da moraju ući, ali to mnogim ljudima nije jasno i sada se na sastancima partijskih organizacija vode otprilike ovakvi razgovori: Pa treba, ako ne ove godine , onda iduće ili one tamo da stvorimo radnu zadrugu. Mi nismo sproveli širok propagandni rad u partijskim organizacijama o ovom pitanju i pomogli da oni to shvate kao sastavni deo izgradnje socijalizma kod nas . Mogao bi se izvući zaključak da kad tako shvataju članovi Partije, kako će onda postojati 4 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

50

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

taj pokret kod ostalih seljaka . Međutim, kod seljaka postoji taj pokret . Postoje uslovi za brži razvoj radničke seljačke zadruge. 52 Mi smo stvorili odbore za zajedničku obradu zemlje, ali se pokazalo da se oni nisu mogli organizovati kako treba, pokazalo se da kad je otpočelo stvaranje tih odbora siromašni seljaci nisu hteli nikako da prime kulake u njih [… ] *. Rezultat toga bio je stvaranje izvesnog broja radnih seljačkih zadruga, dok ovi drugi odbori koji su stvoreni još vegetiraju, ali ih mi danas ne forsiramo . Pitanje seljačkih radnih zadruga. Mi u Srbiji imamo oko 560 radnih zadruga.53 Ako se pogleda kako je tekao taj razvitak, videćemo da smo potcenjivali onaj politički uticaj koji imamo na selu u pogledu mogućnosti stvaranja radnih zadruga. Mi smo postavili sreskim komitetima, da bismo se obezbedili od stvaranja onih malih zadruga , odnosno da se te zadruge ne bi kasnije raspale , što bi moglo da kompromituje stvaranje zadruga uopšte - da prilikom formiranja neke zadruge prvo pregledaju i provere uslove, pa onda pošalju Centralnom komitetu da mi pregledamo i da se tek onda donese odobrenje . Ovom procedurom mi smo kočili i inicijativu za stvaranje radnih seljačkih zadruga koja je dotad postojala . Postojalo je shvatanje da ne treba forsirati stvaranje radnih zadruga ako nisu stoprocentno ispunjeni uslovi za njihov puni razvitak. Međutim, mi smo videli na nekim slučajevima, recimo na Kosmetu, gde smo imali svega 20 seljačkih radnih zadruga, da je moguće stvoriti u kratkom vremenu mnogo veći broj i tako je tamo od jesenas stvoreno 40 radnih zadruga. To znači da možemo . Kad smo upitali drugove da nam kažu gde se mogu stvarati nove zadruge, recimo u Vojvodini, odgovorili su nam da tamo mogu stvoriti do proleća još 100 novih zadruga." Mi imamo jedan srez gde su stvorene 24 radne zadruge , dok na drugoj strani imamo veliki broj srezova u kojima nema ni jedne. Mislim da se tamo gde mi imamo veliki politički uticaj mogu stvarati zadruge i u njih mogu da ulaze siromašni i jedan deo srednjih seljaka . Dešavalo se da prilikom stvaranja zadruga neki naši drugovi nisu mogli da objasne šta znači zadruga i kakvi su odnosi u njoj . Zbog toga je uvedena praksa da se skupi desetak seljaka i odvede u Vojvodinu u neku zadrugu, ili da obiđu po 2-3 zadruge, vide kako se tamo radi i da se onda vrate i stvaraju zadrugu u svom selu . Seljaci iz jednog sela kod Užica, u kome nikako nisu mogli stvoriti zadrugu , iako je iz tog sela 150 ljudi po-

* Prekid u stenogramu.

DRUGI PLENUM CKKPJ

51

ginulo u NO borbi , obratili su se dvojici zadrugara iz jedne zadruge i samo im postavljali pitanja u vezi s organizacijom i radom zadruge. Recimo, pitali su kako se daje miraz prilikom udaje itd. i ovi su im objasnili kako se to radi, kao i druge stvari. I to isto veče ovi seljaci su stvorili zadrugu . Prošle jeseni mi smo napravili spisak svih naših rukovodilaca po srezovima i svakoga zadužili da organizuje i pomaže zadruzi, da prosto odu tamo i da vide ima li mogućnosti da se stvori radna zadruga . Mi nismo kontrolisali drugove koliko su uradili, ali znamo da su neki stvorili [radne zadruge ] , što pokazuje da to političko prilaženje i jači naš rad otvara mogućnosti da brže stvorimo i napravimo veću mrežu seljačkih radnih zadruga . 56 U ustaničkim krajevima običaj je da se na svečanost povodom otvaranja zadruge pozovu seljaci iz drugih sela [...]* kod individualnih seljaka žito stvara izvesno takmičenje među njima i simpatije za zadruge. Mislim da u tim krajevima naši drugovi umogome mogu ubrzati tempo stvaranja ovih zadruga . Pitanje tipa zadruge. Mi imamo četiri tipa.57 Po mom mišljenju, veoma je važno ostaviti tu postepenost . U sadašnjem momentu trebalo bi se držati te šire mogućnosti , kako bi se 58 privukao što veći broj srednjaka.5 Što se tiče pitanja izvesnih slabosti tih odnosa prema radnim zadrugama i poljoprivredi uopšte, drug Kardelj je naglasio naš nepravilan odnos prema radnim zadrugama i u tom smislu mogao bi se nabrojati niz primera. Kada je našim nižim rukovodstvima potrebna radna snaga, kada treba mobilisati neku frontovsku brigadu,59 pa pri tom teško ide, oni često uzmu radnu snagu iz zadruge . To je najlakši put . Ili, uzmimo drugi primer : u jednoj [ setvenoj ] kampanji predsednik zadruge [ je bio premešten na rad u ] miliciju, a u periodu žetve drugi predsednik zadruge određen je za neku drugu dužnost. [ ... ] ** . Bila je nužna organizaciona i politička pomoć zadrugama, ali se niža rukovodstva nisu udubljivala u rad i proizvodne planove zadruge," nisu poznavala proizvodne planove zadruge i nisu pružala pomoć. Tu možemo uzeti za primer slučaj sa sejanjem konoplje, kontrahiranjem kukuruza i debelim svinjama itd. Bilo je pojava i tendencija osipanja zadruge, ali vrlo ma-

lo . Bilo je izvesnih špekulanata koji su hteli izaći iz zadruge da bi mogli da špekulišu , a bilo je i samohranih udovica i

* Prekid u stenogramu . ** Prekid u stenogramu.

52

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

žena s jednim ili dva deteta koje su htele izaći iz zadruge zato što se o njima nije brinulo . Mi smo ove godine u vezi sa snabdevanjem gradova povrćem postavili zadatak da sve zadruge moraju zasejati određenu površinu povrćem. S malo napora mi se možemo osloboditi onog pritiska koji vrši individualni seljak po liniji snabdevanja povrćem ."¹ Još jedno pitanje. Mi imamo slučajeva da u jednom selu - 30 kuća i da je od njih 20 ušlo u zadrugu. Ja miima 25 slim da u takvim slučajevima može da se vrši arondacija, jer je ostalo samo 5-6 van zadruge. Jasno je da je vrlo dobar predlog da u Centralnom komitetu postoji odeljenje koje će voditi računa o pravilnom spro62 vođenju linije Partije na selu. Čine se greške pri oduzimanju zemljišta radi izgradnje ekonomskog dvorišta³ za zadrugu, u koju je ušlo svega desetak ljudi . Kada je , kao recimo , u somborskom srezu, u zadrugama 76 domaćinstava mi možemo preduzimati drugačije mere nego tamo gde je radna zadruga od 10 ili 12 domaćinstava. Isto tako kada je u pitanju dodeljivanje zemlje radnim zadrugama , svakom slučaju treba konkretno prići . Ako je zemlja o kojoj se radi ranije bila utrina, na kojoj je paslo stado čitavog sela , onda bi se davanjem zemlje u svojinu zadruge stvarno smanjila proizvodnja kod seljaka koji nisu [ članovi ] zadruge. Jer, ako je neko imao 30 ovaca i ostao van zadruge, on sada ima samo 5, jer nema gde da ih napase. Zato ne bi bilo pravilno u takvim slučajevima uzeti zemlju koja je ranije pripadala svima . Mislim da bi tako trebalo rešavati to pitanje arondacije . Mišljenja sam da bi bilo pravilno pojedine zadruge naročito pomoći . Na Kosmetu * , na primer, mi imamo krupne šiptarske zadruge od kojih jedna broji do 300 domaćinstava . Jasno je da mi ne možemo svestrano pomoći sve zadruge, ali ovako veliku , kao što je ova , možemo i treba joj dati sve što joj je potrebno . One mogu da postanu uzorni primer za druge zadruge, za druge seljake. Dotaknuo bih još samo jedno pitanje, a to je politički značaj razvitka i odjek koji ima stvaranje zadruga na ostale slojeve seljaštva . I pored toga što smo mnogo govorili o ovim zadrugama opšteg tipa , kao zadrugama preko kojih ćemo izvršiti socijalističku rekonstrukciju naše poljoprivrede, one nemaju jači uticaj na jako seljaštvo i zbog toga što ono još uvek gleda starim očima, naime onako kako je gledao na onu staru zadrugu." Oni ne osećaju u njima i ne vide

* U to vreme uobičajena skraćenica za Kosovo i Metohiju.

DRUGI PLENUM CKKPJ

53

u njima to nešto novo. Međutim, radne seljačke zadruge, tamo gde su stvorene , kao kad se kamen baci u vodu , izazivaju življu političku aktivnost i zaoštravanje klasne borbe." Ne vrše opravke, ne investiraju, ne kupuju zemlju itd . Postoji shvatanje kod dela srednjih seljaka da oni moraju ići u zadrugu i da će to sigurno biti. Da je on oduševljen time nije, ali da se ne plaši toga i da računa s tim - to je tačno , i on već sada u izvesnoj meri svoje gazdinstvo prestrojava prema tome da će sutra ući u zadrugu . Svak danas gleda da će skoro, verovatno za godinu-dve, ući u zadrugu . Mi momentano možemo imati štete od toga što kod srednjeg seljaka slabi inicijativa za unapređenje njegovog gazdinstva . Danas on malo komotnije živi i mi, možda, u podizanju poljoprivredne proizvodnje momentano imamo štete, ali smo politički u ogromnoj meri postigli i izvršili pripreme za razvoj zadrugarstva, za dalje razvijanje i stvaranje zadruga , pa će na toj liniji daljeg pripremanja i podizanja svesti kod srednjeg seljaka biti stvoreni svi uslovi da oni uđu u zadruge. Drug Tito: Ko želi dalje riječ? Za riječ se javlja Dušan Brkić.

Drug Dušan Brkić: Referat druga Kardelja o našoj politici na selu umnogome će nam olakšati rad o pitanju izvršenja našeg programa u rekonstrukciji poljoprivrede. Ja ću se zadržati samo na nekim problemima i zadacima . Dok je kod nas , u NR Hrvatskoj , prošle godine u januaru bilo 150 seljačkih radnih zadruga , sada , tj . u januaru 1949. godine, mi 66 imamo preko 350. To znači da se u roku od nepune godine dana broj seljačkih radnih zadruga u Hrvatskoj povećao za preko 100. Težnja ka formiranju zadruga u Hrvatskoj iz dana u dan je sve veća. Tako je od 1-15. januara formirano još 57 zadruga. Na primer, u kotaru Osijek imamo samo tri sela u kojima nema seljačkih radnih zadruga, u Vukovaru ima 19 radnih zadruga, u Belom Manastiru 24 itd . Neko vreme ustanički krajevi su zaostajali u formiranju seljačkih radnih zadruga. Međutim, u poslednje vreme i oni pokazuju tendenciju i težnju da stvaraju radne zadruge. Moramo ovde istaći da su kod nas pretežno starosedelačke seljačke radne zadruge. One u poslednje vreme idu krupnim koracima napred iako naša pomoć nije bila onolika kolika je trebala da bude. Borba za plan u seljačkim radnim zadrugama , borba za povećanje prinose pokazuje se iz dana u dan kao sve veća . Naše Ministarstvo poljoprivrede, kad hoće da obezbedi plansku setvu i podizanje izvesnih kultura , najlakše to sprovodi

54

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

preko radnih zadruga . Sami članovi Partije u seljačkim radnim zadrugama mnogo se razlikuju od onih koji su van zadruge. Na njihovim partijskim konferencijama i savetovanjima vidi se koji su članovi KP u SRZ , * a koji nisu . Članovi Partije koji su u radnim zadrugama borbeniji su . Oni svim problemima prilaze s više elana i odlučnosti i uporniji su u sprovođenju svih zadataka. Moramo ovde izneti da mi nismo posvetili dovoljno pažnje i vodili računa o tome da seljačke radne zadruge svoje produkte prodaju po takvim cenama po kojima bi mogli da nabave robu i materijale koji su im potrebni . Dešavalo se, na primer, da su neke seljačke radne zadruge prodavale mleko po 6 dinara INO-u, a mleko na slobodnom tržištu bilo po 20-25 dinara . Kotarski komiteti do polovine je 1948. godine nisu pridavali toliki značaj seljačkim radnim zadrugama. Tek u posljednjih šest meseci oni su obratili veću pažnju seljačkim radnim zadrugama . U našim radnim zadrugama ima preko četiri i po hiljade članova Partije, ili nešto jače od 11% članova seljaka . Neki od članova naše Partije nisu hteli da uđu u te zadruge." Pojedinci se negde stavljaju na pozicije kulačkih i neprijateljskih elemenata i rade protiv zadruge . U našim seljačkim radnim zadrugama u Hrvatskoj ima oko 75% siromašnih, 20% srednjih i 5% bogatijih seljaka. Bilo je slučajeva da su bogatiji seljaci hteli da uđu u seljačke radne zadruge.70 Međutim, naši su ih komiteti odbijali iako su ti seljaci ili učestvovali u borbi ili imali srodnike u borbi , od kojih su im neki i poginuli , a neki od tih bogatijih seljaka čak su i pomagali pri organizovanju i unapređivanju seljačkih zadruga. Kod nas se ne posvećuje još dovoljno pažnje ni uzdizanju kadrova." Dešavali su se slučajevi da zadružni savez osnuje kurseve i osposobi dovoljno ljudi za zadružni sektor. Međutim , kad ti ljudi dođu na kotar onda ih KK [ kotarski komiteti ] uzimaju za razne druge dužnosti . Što se tiče poljoprivrednih zadruga, njih imamo oko 2000 , a zadružnih ekonomija preko 500. Rekonstrukciji poljoprivrednih zadruga prišlo se marta — aprila prošle godine . Rekonstrukciju smo počeli da vršimo kroz vanredne, odnosno polugodišnje skupštine ." Međutim, često se dešavalo da su drugovi na terenu smatrali da je stvar završena čim se održi takva skupština i dalje ništa ne treba raditi. Kod nas predstoji ujedinjenje saveza poljoprivrednih zadruga i seljačkih radnih zadruga . Mišljenja sam da će ta fu* Seljačka radna zadruga.

DRUGI PLENUM CKKPJ

55

zija mnogo doprineti jačanju i uzdizanju zadružnog sektora kod nas, kao i raščišćavanju mnogih pitanja . Kao što sam napomenuo, naše Ministarstvo poljoprivrede nije ukazivalo dovoljno pažnje pomoći ni seljačkim radnim zadrugama ni poljoprivrednim zadrugama. Znam da postoji oko 50 molbi za odobrenje formiranja seljačkih radnih zadruga," ali one još nisu odobrene. Mislim da ćemo, kad uzmemo sve ove probleme i pretresemo ih kod kuće na bazi referata druga Kardelja, moći izvršiti sve postavljene zadatke . Drug Tito: Ko želi dalje riječ ? Za riječ se javlja Duro Pucar-Stari. Drug Duro Pucar-Stari: Ja bih, drugovi , hteo da kažem nekoliko reči o poljoprivredi uopšte . Iz onoga što je izneo drug Kardelj može se videti da je poljoprivreda kod nas dostigla onaj predratni nivo kako u pogledu prinosa tako i u pogledu zasejanih površina ." Međutim , mi ne bismo mogli reći da je to slučaj kod nas . Mi smo se približili predratnom stanju u pogledu zasejavanja površina, koje su planom godišnje setve predviđene. A što se tiče stoke, mi se ni izdaleka nismo približili predratnom stanju, naročito u pogledu krupne i tegleće stoke . Na prošloj konferenciji koja je ovde održana bilo je prilike, i ja sam naglasio da mi u pogledu tegleće stoke imamo tek 57% od predratnog broja, što se svakako moralo odraziti i na samom zaoravanju i zasejavanju površina koje smo planirali. Osim toga , treba imati u vidu još i drugi momenat koji utiče na ostvarenje plana postavljenog za prošlu i ovu godinu , naročito kada je u pitanju jesenja setva. To su primitivna sredstava za obradu zemlje. Ja nemam namere da govorim o drvenim i poludrvenim plugovima. To je poznato a to stanje se nije ni prošle ni pretprošle godine umnogome izmenilo kod nas u BiH. Zato smatram za potrebno da ovde naglasim da bi u toku ove godine bilo neophodno da se u tom pogledu učini nešto više nego što je učinjeno lane i da se one planirane količine poljoprivrednog alata isporuče u potpunosti ili bar dâ prednost u tome, kako bismo prolećnu setvu mogli da obavimo na površinama koje su planom godišnje setve predviđene. Mi smo jesenas podbacili u zasejavanju oko 30% , tako da nam je za prolećnu setvu ostalo blizu 900 000 hektara zemlje . To su za naše prilike ogromne površine , pogotovu kad se ima u vidu mali broj tegleće stoke i primitivna sredstva za obradu . Osim toga, i taj broj tegleće stoke s kojim raspolažemo u velikoj meri je bio umanjen time što se morao upući-

56

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vati na šumske radove," tako da je i to prilično uticalo na jesenju setvu. A to važi i za ovo proleće. Mi vlastite tegleće stoke za šumske radove ranije nismo imali . Mehanizacije takođe nema u dovoljnoj meri , a ima terena na kojima ni mehanizacija ne može da zameni konjsku vuču . To je učinilo da su mnogi imali ogromne teškoće u pogledu jesenjeg zasejavanja. Što se tiče radnih zadruga ," stanje u zadrugama je kod nas nešto drugačije, pa , ako hoćete, u izvesnim zadrugama i lošije nego u drugim republikama , i to zato što mi imamo relativno veoma male površine zemlje koje zadruge zasejavaju. Mi imamo prosečno na jednog zadrugara jedan hektar zemlje, a obradive zemlje imaju prosečno pola hektara po jednom zadrugaru. Kad se ima u vidu politika koja je vođena prema zadrugama , odnosno da su naše zadruge prodavale državi sve svoje proizvode po vezanim cenama, a da su bile zapostavljene u pogledu snabdevanja raznim industrijskim artiklima i ostalom robom, kad se ima u vidu da su njihovi prinosi relativno mali zato što se te zadruge nisu ni bavile drugom proizvodnjom koja bi dala izvesne prihode, kao što je recimo, stočarstvo, ili proizvodnja u obliku većih radionica ili nekog zanata onda se može pretpostaviti kakvi su bili prihodi tih naših zadruga . Na jednog našeg zadrugara u godini dana otpadalo je oko 1500 dinara robe po vezanim cenama, što je toliko malo , da se taj zadrugar ne može lagodno osećati u takvoj zadruzi . Za razliku od izvesnih zadruga u Hercegovini koje su gajile druge kulture (južne kulture voća i povrća, duhan i drugo industrijsko bilje) , i imale veće prihode, ali ove zadruge predstavljaju izuzetak. Ostale zadruge u većini su prošle dosta loše . Sa druge strane, zadruge su imale u prošloj godini , a to se postavlja i u ovoj godini prilično velike investicione radove."9 I šta su radili zadrugari ? Radili su na tim objektima dobrovoljno. Neki su radili i za novac, ali su njihovi trudodani išli na teret njihovog zadružnog prihoda i kad pogledate koliko je uloženo radnih dana, na takve radove, onda je razumljivo što je njihov prinos bio neverovatno nizak. I tada se postavilo pitanje kako postupati prema tim zadrugarima koji danas podižu štale i stambene zgrade. Ako rade dobrovoljno, oni rade i za one koji će sutra doći u te zadruge. Ako im se pišu trudodani , onda njihova zadruga daje tako nizak prihod da oni na koncu godine ne znaju zašto su radili. I to pitanje svakako mora da se reguliše . Stanovište je bilo da zadrugari koji su radili na građevinama rade sami sebi. Međutim , to se na drugoj strani loše odrazilo na njihove nadnice .

DRUGI PLENUM CKKPJ

57

Osim toga, postavilo se pitanje najnovijeg stava u odnosu prema zemljoradničkim zadrugama i pitanje njihovog udela u trgovini. Po poslednjoj uredbi koja je izašla , zemljoradnička zadruga može da trguje samo kao koncesionar, da pomaže državnim trgovačkim preduzećima . Kod pojedinih naših drugova bilo je mišljenja da taj i takav stav nije mnogo zgodan za zemljoradničke zadruge , zato što one nemaju bogzna kakvog udela u trgovini i što one svom članstvu ne mogu dati ono što bi, u stvari, mogle , što one ne mogu prerađivati nikakve proizvode izuzev, možda , vlastitih . I tu bi, možda, trebalo tim poljoprivrednim zadrugama dati šire mogućnosti u pogledu njihovog učešća u trgovini . Sa druge strane, bilo je mišljenja da je takav stav drugova neodrživ i da je daleko bolje da zemljoradničke zadruge učestvuju kao koncesionari s obzirom i na to da one nemaju svojih prevoznih sredstava , podesnih magacina i , drugo , da su od te svoje dosadašnje trgovine imali gotovo više štete nego koristi. Što se tiče same pomoći poljoprivrednim radnim zadrugama, ona je do sada doista bila neverovatno štura i slaba. Kod nas se postavilo pitanje, šta da se radi sa onom stokom koja je podeljena u ratu postradalim seljacima odmah posle rata.80 Kao što je poznato, mi smo u tu svrhu otkupili izvesne količine stoke u Srbiji , Makedoniji i Hrvatskoj . Ta stoka je podeljena jednim delom zadrugama , a delom državnim dobrima i siromašnim seljacima . I sada se kod nas postavilo pitanje šta da radimo , da li da se traži plaćanje te stoke ili ne. Diskutujući o tome , mi smo stali na stanovište da se ta stoka otpiše, odnosno da tu stoku koju smo podelili ne samo siromašnim seljacima nego i zadrugama poklonimo . Pre svega zato što je već jedan deo te stoke otuđen. Ta stoka prešla je u njihovo vlasništvo tek 1947. godine , i to definitivno, a dotle je bila data samo na upotrebu . Jednom uredbom naša vlada je stavila tu stoku u svojinu dotičnih držalaca i danas se postavlja pitanje šta da se radi s njom , da li da je vlasnici plate ili ne . Tu bi, svakako , trebalo doneti odluku kako da postupimo . Ako bismo pošli tom linijom da se stoka plaća , mi bismo time opteretili zadruge, u prvom redu radne zadruge . Pitanje kredita koji su davani zadrugama u početku 1945. i 1946. godine takođe je važno . Mi smo u to vreme, odmah posle osnivanja prvih zadruga, davali neke šture kratkoročne kredite i sada se postavilo pitanje šta da se sa tim kreditima radi, da li da ih otpišemo , ili da ih ostavimo kao dugoročne kredite, koji su efikasna pomoć zadrugama i u

58

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tom slučaju je nepotrebno bilo kakvo otpisivanje . A zadrugama je stvarno potrebno ili dati dugoročne kredite ili novac da bi se mogle ispomoći , da bi mogle stvoriti svoje bo81 lesničke fondove. Jer, vidite, ako je neki zadrugar bolestan i nije na poslu , on ništa ne prima od zadruge, on može da boluje , ali on nema nikakve perspektive , ostaje bez ičega. Za takve ljude potrebno je stvoriti neku vrstu fonda , tako da zadrugari znaju da u slučaju bolesti ne ostaju bez sredstava za život. Ako se ne budu stvorili ovakvi fondovi u zadrugama, to će se sasma sigurno loše odraziti na same zadrugare. Inače samo uvlačenje zadrugara u zadruge i stvaranje novih zadruga ne predstavlja kod nas nikakav naročiti problem. (Drug Tito: ,,Naročito kad država daje stoku i kad se sve otpiše".) Pa ako hoćemo zadruge, moramo ih pomoći . A ako hoćemo da nam se stoka plati, ko će nam platiti one kuće koje smo podigli pogorelcima . Onome sam dao kuću , a ovome kravu . Kakva je razlika između jednog i drugog , kad su obojica postradali u ratu , zašto onaj onda da ne plaća kuću a da ovaj plati kravu . Uostalom, molim da se donese odluka, ali ja mislim da bi bilo nepravilno naplatiti. (Drug Tito: ,,Jasno je, onome kome je kuća izgorela treba napraviti kuću.") Pa i onome koji je kravu izgubio treba dati kravu . A uglavnom oni koji su izgubili kuću dobili su i kravu , samo što su kuću dobili pre a kravu posle , ili obratno . Prema tome, to je jedan te isti čovek. A vrlo je mali broj imućnih ljudi koji su sebi uzeli kravu ili konje i od njih bismo eventualno mogli tražiti da plate. Ili , ako se stane na stanovište da treba naplaćivati, onda treba plaćati prema visini poreza , to jest, da se kaže do tolike poreze plaća, a ispod toga ne, jer znači da je to puki siromah. (Drug Nešković: „ Pa bolje i tako nego nikako ". ) Ja nemam ništa protiv toga da se pođe tim putem, jer bismo mi mogli nešto da uteramo od toga , a koliko ― to je druga stvar. (Drug Tito: ,,Ja mislim da uopšte nije stvar u tome da mi utjerujemo, nego se radi o načinu stvaranja zadruga u Bosni. Ako ćeš stvarati zadruge koje će se baviti sijanjem pšenice, to je slaba stvar. Ali mogu se stvarati zadruge na stočarskoj bazi. Nije istina da zadrugar ne može dobiti više od 1500 dinara ako bude radio intenzivno , tako da može prodati više ovaca ili krava. Nije istina da u Bosni, gdje ima toliko uslova, ne mogu uspjevati zadruge. A jasno je da od

DRUGI PLENUM CKKPJ

59

zasejane pšenice na Glamočkom polju * nećeš imati velike koristi. Stvar treba postaviti na takvu osnovu na kakvoj zadruga može da postoji. Osim toga, nije nama stalo da guramo svakog seljaka u Bosni u zadruge, nego da ih što više uvučemo u industriju . Mi ne stvaramo zadruge radi zadruga, nego tamo gdje je mogućno stvaramo zadruge, a ostali neka 82 idu u fabrike. I zato nemaju prava da se žale ako nemaju, jer danas svako u Bosni može dosta da zaradi, i ne samo 1500 nego i 15000 dinara mjesečno . ")

83 Pa mi pošaljemo 1000 radnika recimo u Zenicu , a na drugoj strani stanje ipak ostane isto . To je ipak seljak koji je vezan za ono svoje parče zemlje . On je više naučio da sedi kraj ugarka i pljucka oko sebe. (Drug Tito: „ Pa ne treba mu dati da pljucka oko sebe ".) Ako ga pošaljemo u rudnik, on će opet na jednu stranu ući i na drugu izaći . Mi smo poslali 4500 radnika u rudnike i Zenicu, a izgubili smo 5500 . Ali ja smatram da je u svemu tome važno podvući to da su se naše poljoprivredne zadruge uglavnom bavile poljoprivredom, a to je toliko šturo da one od toga ne mogu bogzna kako da žive ; međutim, da bi sebi obezbedile bolji život nego što ga danas imaju one će morati da se bave stočarstvom , raznim zanatima ili drugim unosnim poslovima i prerađivanjem nekih proizvoda . Mi ćemo morati uzeti kurs i na to da im damo nešto više zemlje nego što imaju . Zadruge u Semberiji su u boljem položaju . Što se tiče drugih. zadruga, u raznim nežitorodnim krajevima , u planinskim krajevima, one i jesu uglavnom stočarske zadruge, i ne mogu se baviti poljoprivredom, jer nemaju šta da oru. Te zadruge imaju perspektivu da se razviju u vrlo dobre zadruge , samo je i tu potrebna izvesna pomoć. Inače , stvaranje tih zadruga nije problem. No , kod nas je bilo izvesnog bežanja od osnivanja takvih zadruga . Zato mislim, da bi bilo dobro učvrstiti zadruge koje danas postoje i ne forsirati nove dok se ne ojačaju postojeće . Meni je poznato da se u poslednje vreme pojavilo oko 40-50 novih zadruga koje treba učvrstiti , a verovatno da će se taj broj popeti još na toliko . Hoću da naglasim da uvlačenje seljaka u zadruge nije tako teško , samo mi treba da im damo veću pomoć . A da li u obliku stoke ili na drugi način - to je stvar koju treba rešiti . * Veliko karsno polje u zapadnoj Bosni, površine 133,5 km² (dugo 37 km, a široko 1-2 km).

60

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Tito: Ko dalje želi riječ?

Za riječ se javio Miha Marinko . Drug Miha Marinko * ističe da je u Sloveniji posle Petog kongresa KPJ i Drugog kongresa KP Slovenije veća pažnja posvećena pitanjima poljoprivrede uopšte i pitanjima zadrugarstva, dok su ranije ta pitanja bila zanemarivana zato što je sve bilo usredsređeno na industriju . On zatim kaže : Prve zadruge u Sloveniji osnivale su se pre svega od 87 kolonista . Brojka od 28 zadruga , i to sitnih, popela se krajem 1948. godine na 65. Tek u 1948, i samo jednim malim delom u 1947. godini , prišlo je tim zadrugama nekoliko seljaka nekolonista i oni koji su zemlju dobili agrarnom reformom . Poslednjih meseci , međutim, i pogotovu ovog meseca, mi imamo u tom pogledu veliko gibanje . Iz prikupljenih podataka se vidi da su u formiranju nešto preko 168 zadruga mahom učestvovali sitni seljaci i delimično kulaci . Interesantno je da srednjih seljaka koji su spremni da zemlju ulože u zadrugu ima srazmerno malo, mislim da se to lako može objasniti . Kulaci ulaze u zadruge zato što vide ekonomsku politiku koju mi vodimo i delimično daju zemlju zadružnim ekonomijama, a ima ih i sa špekulativnim računom , da zagazduju u zadruzi ; srednji seljak, pak, koji ima radne snage, nema interesa da ide u zadrugu, već se ljubomorno drži svog poseda . Kod nas su prilike takve da je većina stanovništva poljoprivredno neproduktivna , da ti seljaci , ukoliko imaju proizvode koji nisu obuhvaćeni planom otkupa, mogu prodati svoje proizvode kod svoje kuće, ne odlazeći na tržište, jer njemu dolaze potrošači . Jasno je da se u takvim okolnostima srednji seljak još više vezuje za svoj individualni posed , jer na njemu nalazi prihoda . Što kulaci idu u zadrugu, i to je jasno . Tu je pre svega reč o špekulativnom momentu, jer mi pritiskamo kulaka, a u poslednje vreme i pitanje se postavlja tako da seljak bude zadužen ne po onome što je proizveo , ne po tome koliko ima stoke, već po tome koliko treba da ima prema veličini svoga poseda. Kod seljaka u Sloveniji uopšte već sada postoji pri88 lično veliki manjak radne snage, tako da su i seljaci s krupnim [posedom] pošli tim putem. Osim toga, ima slučajeva da su ti seljaci zadržali jedan deo zemlje u ravnici , oranicu , reducirajući svoj posed na 10-15 hektara i spremni su da * Izlaganje M. Marinka nije stenografisano u celini, te beleška o njegovom sadržaju delimično zamenjuje stenogram .

DRUGI PLENUM CKKPJ

61

ostalu zemlju predaju zadruzi . Kod sadašnjeg masovnog raspravljanja na selu oko radnog zadrugarstva mnogo se diskutuje o unutrašnjem ustrojstvu - o pitanju miraza, pitanju nasleđa , pitanju penzija i tako dalje, u okviru zadruge. Osim toga a što je za Sloveniju karakteristično , jer tamo svaki seljak ima svoju šumu - postavlja se pitanje da li bi seljak mogao ući u zadrugu samo s njivom i pašnjacima, a da šumu zadrži . Šuma je za seljaka, koji ju je gajio, čuvao i negovao, više pitanje individualnog poseda, njegova individualna stvar. Ali mislim da oko toga ne bi trebalo praviti problem, jer praktično šuma trenutno nije nešto važno , s obzirom na to da seljak, ako nema radne snage, mora platiti i za seču i za obradu . A planom seče je zadužen . Ali, ipak je to pitanje šuma kod slovenačkog seljaka važnije nego pitanje rezervnog kapitala; on ga ne postavlja zato što misli da kasnije neće biti kao što je sada , nego individualno. Na kraju krajeva, pošto je pitanje da mi u što većoj meri razvijamo poljoprivredu i pošto u ovom našem sistemu još nema prave srazmere između cena jednih i drugih proizvoda seljak špekuliše i orijentiše se na onu proizvodnju koja mu više donosi i u tom pogledu trebalo bi učiniti sve da se kod seljaka razvije što više težnja ka zadrugarstvu , pogotovu kad je reč o stočarstvu , jer mi beležimo da su seljaci zanemarili gajenje stoke . Kod stoke mi smo već od oslobođenja vršili obavezan otkup , mada ne uvek dovoljno konzekventno (Drug Tito: „I još uvijek ga nekonzekventno izvršavate "), za 85-90% . Sada nije pitanje da li smo mi postigli predratni fond stoke, jer su usled grešaka i nepravilnosti na jednoj strani sitni seljaci morali davati telad, dok je na drugim mestima, gde plan nije bio dobro raspodeljen (prenisko zaduženi) , stoka išla na prodaju po crnoj berzi , čime je stvarno prouzrokovano izvesno snižavanje - već je glavno to da je seljak, pogotovu krupni seljak, zanemarivao gajenje stoke. Dalje, stanje u Sloveniji u pogledu formiranja zadruga karakteriše i to što su neki naši aktivisti demagoški [ seljacima ] obećavali traktore. Jasno je da ta njihova obećanja nisu imala nikakve realne osnove. Međutim, u Sloveniji je u nekim rejonima već pred rat poljoprivreda imala prilično raznih mašina i alata u rukama nekoliko seoskih gazda. Potrebno je samo to pravilno mobilisati i rasporediti . U pojedinim selima gde je poljoprivreda napredna ima po 5, 6 i više strojeva za vršenje kao i drugih sredstava, ali zbog preteranog individualizma ta sredstva koriste samo njihovi posednici, i to malo dana u godini . Pre rata postojale su iz-

62

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

89 vesne strojne zadruge, koje su bile kapitalističkog karaktera, a u koje su bili učlanjeni samo seljaci u čijoj su svojini bili ti strojevi . Oni su te strojeve davali u najam čitavoj okolini i na taj način sticali za sebe izvestan kapital . Jasno je da se danas ovakve zadruge ne mogu tolerisati i da bi te strojeve trebalo dati našim zadrugama . A pravilnom i racionalnom upotrebom postojećih strojeva, naše radne zadruge bi se u mnogim mestima prilično osposobile . Dalje kod nas su se gotovo svi sreski zadružni savezi bavili gotovo isključivo veletrgovinom , po mom mišljenju više nego što je [ to ] stvarno bilo potrebno . Od toga je zadrugarstvo samo trpelo i zato mislim da bi sreske posl [ ovne ] saveze trebalo osloboditi izlišnog trgovačkog posla, s tim da zadruge svoje proizvode dostavljaju direktno državnim trgovačkim preduzećima ili gradskim potrošačkim preduzećima . Kao što je istaknuto, šarenilo u našoj poljoprivredi tako je veliko da je vrlo teško odrediti neke kategorije , ko je krupni a ko srednji seljak . To važi za sve pokrajine koje imaju različit sastav zemljišta, pa i za Sloveniju, jer ima krajeva u kojima i seljak s malim brojem hektara mnogo proizvodi , tako da može biti bogat čak samo sa 5 hektara zemlje, dok u drugim krajevima ima seljaka i sa 50 hektara zemlje [ koji zaostaju za] srednjakom. U tom pogledu glavni kriterijum trebalo bi da bude ne broj hektara, već dohodak. To bi bio najpouzdaniji kriterijum i mi već imamo izvesne podatke koji nam govore da je u nekim krajevima srednji seljak onaj koji poseduje 3-5 hektara, a da je onaj od 5 hektara već krupni seljak . Na drugim mestima seljak sa 3-15 hektara je još uvek srednjak itd . Mislim da je to važno , pogotovu kod oporezivanja, pri čemu se često grešilo i od strane seljaka opravdano zameralo. Na kraju drug Miha Marinko naglašava značaj pitanja cena u poljoprivredi, neophodnost očuvanja poljoprivredne proizvodnje i sprečavanje njenog opadanja i važnost naše konzekventnosti pri sprovođenju uredbe o otkupu i raznih drugih mera u poljoprivredi . Drug Tito: Ko dalje želi riječ neka se javi. Za riječ se javio Lazar Koliševski . Drug Lazar Koliševski* daje pregled stanja poljoprivrede u Makedoniji uopšte i posebno državnih, odnosno zadru* Umesto stenograma, postoji samo beleška o izlaganju L. Koliševskog .

DRUGI PLENUM CKKPJ

63

žnih dobara i ekonomija. Zatim iznosi cifarne podatke o broju radnih zadruga i domaćinstava u njihovom sklopu, o površinama zemljišta i broju stoke kojima zadruge raspolažu . U Makedoniji je postavljeno da se broj ovaca sa 250 000 poveća na 350 000 ; jedan od načina poboljšanja zadružnih stada sastoji se u tome što se od ovaca prikupljenih u pojedinim mestima za klanje izdvajaju i zamenjuju dobri primerci . Međutim, usled nomadskog stočarenja" u Makedoniji postoji mestimično velika gustina ovaca, kao recimo u Tikvešu. U vezi sa izvršenjem Petogodišnjeg plana u poljoprivredi ," smatra da je važno da svaki srez tačno zna koliko treba da odgaji ovaca , krava ili konja, jer će se on tada boriti da to i izvrši . Što se tiče pitanja trudodana , kaže da bi novim pravilima trebalo izmeniti dosadašnju praksu da je trudodan isti i ako jedna brigada radi bolje a druga lošije, jedna jedan a druga drugi posao . Osim toga, ima za- kao što je zadruga u Resnu druga koje gaje monokulture - - čiji godišnji prinos ide na milione , a koja gaji jabuke broj trudodana pojedinih zadrugara je mali , do 50 ili nešto više; s tim u vezi postavlja se pitanje uposlenja tih zadrugara do kraja godine. Inače , u pogledu kadrova i u Makedoniji postoji praksa uzimanja ljudi iz zadruga , iako zadrugari nerado idu iz zadruge, jer tamo imaju i bolje plaćene trudodane i viši standard života nego u fabrikama ili drugde. Što se tiče kulaka , po njima treba udariti. Oni su u Makedoniji svedeni na nivo srednjaka i sada ih tamo ima svega dva ili tri u srezu . Državnim dobrima bila je posvećena nedovoljna pažnja . Traktori koji su očekivani nisu dobijeni , kao ni druga sredstva za obradu, usled čega se desilo da je na dobru prosečan prinos kukuruza po hektaru bio dva kg, a od 130 krava dobilo se svega 130 kg mleka .

Drug Tito: Ko želi riječ? Za riječ se javio Blažo Jovanović. Drug Blažo Jovanović: Ja ću se ukratko zadržati na nekim nedostacima o pitanju radnih zadruga . Ako uporedimo godinu 1948. sa 194[ 9. ] možemo konstatovati izvjestan uspjeh u tom pogledu, ali faktički ne toliki koliko smo mogli postići da smo uložili više truda i napora. U pogledu državnih ekonomija kod nas se stanje poboljšalo. U početku se mislilo da nema dovoljno zemljišta za njih, ali se zatim pokazalo da ima raznih utrina koje su nekada obrađivane , na kojima je rađao krompir ili drugo povrće i na kojima se može stoka držati. Mi smo riješili da

64

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

svuda stvorimo državne ekonomije , gdje je to mogućno , i da na taj način obezbijedimo dovoljne količine povrća, koje smo morali nabavljati iz drugih republika . Meni se čini da je osnovni nedostatak kod nas to što značaj tih ekonomija, kao i zadružnih ekonomija i radnih zadruga i uopšte zadrugarstva sve do sada nisu shvatili u prvom redu komunisti . A prirodno je da čim oni nijesu o tome raspravljali na svojim partijskim sastancima i donosili planove i zadatke , da se to onda nije dalje prenosilo ni na Front" ni na omladinu . Omladinci nijesu čak ni učestvovali na raznim sastancima i skupovima u okviru zadruga, a sada se postavlja da uglavnom mlađi ljudi treba da uđu u Upravne odbore" i da oni povedu više računa o radu zadruga . Kod nas ima izvjesnih zemljišta pojedinih rukovodilaca koji ta svoja imanja ne obrađuju , ili na njima imaju starog oca ili majku, ili ih obrađuju davanjem u napolicu. Mi smo stali na stanovište da ta imanja damo radnim zadrugama i zadružnim ekonomijama na obradu, zato što o njihovoj obradi teško mogu da vode računa mesni odbori" usled nedostatka radne snage, a ovako će ta imanja biti potpuno obrađena i iskorišćena . Kod nas se mogu razvijati , osim stočarstva , pčelarstvo, i gajiti razne južne kulture, naročito pomorandže, limunovi , smokve, bademi , masline, grožđe itd . Mi bismo mogli da postignemo više uspjeha sa sadnjom južnog voća, ali nam nedostaju sadnice, koje bi trebalo da uvezemo iz Italije. Računali smo da bi ono što bismo zasadili samo na državnom sektoru za koju godinu dalo prihod koji bi mogao podmiriti sve naše administrativne rashode. Što se tiče radnih zadruga, mi ih nismo naročito forsirali. Osim toga , kod nas ima i takvih slučajeva da komunisti ne ulaze u radne zadruge. Neke od tih komunista mi smo kažnjavali i isključivali iz Partije . Do toga je dolazilo zato što unutar partijske organizacije nismo energično postavljali ulazak u radne zadruge . Vrlo negativno utiče na ostale ljude kad u jednom selu u zadrugu uđu nečlanovi Partije, a članovi ostanu van nje . Ti članovi Partije uglavnom su bogatiji ljudi koji su učestvovali u NOB ,* i dali žrtve, ali im se momentano ne isplati da ulaze u radne zadruge. (Drug Tito: ,,Bogatiji komunisti ...") . Da , to su bogatiji ljudi koji su bili u NOB, a kojima se sada ne ide u zadruge. To nije veliki broj , ali oni ipak predstavljaju smetnju za razvijanje radnih zadruga.

* Narodnooslobodilačka borba.

DRUGI PLENUM CKKPJ

65

Naša je greška i to što se u pogledu stvaranja radnih zadruga kod nas išlo linijom njihovog razvijanja u ravnicama. Međutim, na sjeveru, gdje je moglo da se razvije stočarstvo i to prilično jako , do sada nije ništa učinjeno na stvaranju radnih stočarskih zadruga . Mi smo se uglavnom orijentisali na to da zadrugu treba stvoriti tamo gdje ima zemlje, a ne i tamo gdje postoje uslovi za stočarstvo ili koju drugu granu . Što se tiče arondiranja zemljišta, tu ide malo teže , ali ćemo mi u izvjesnim slučajevima biti prinuđeni da vlasniku koji neće da uđe u zadrugu, a imanje mu je okruženo zemljištem zadrugara - damo za to zemljište drugo na kraju imanja radne zadruge. U toku prošle godine mi smo morali uzimati radnu snagu sa sela za razne radne akcije . U tome, sem kod izgradnje železničke pruge," nije bilo dovoljno sistema u radu . Mi smo u prošloj godini morali dati prilično radne snage za sječu drva, što se u danima kad se radilo na poljoprivrednim imanjima negativno odrazilo, jer ona nisu bila dobro obrađena. U ovoj godini , međutim, tu radnu snagu moramo koristiti za isušenje Skadarskog jezera ," a preko zime i za sječu šume, ali s više plana , vodeći računa o obradi njihovog imanja . Drug Tito: Ko dalje želi riječ? Za riječ se javio drug Hribar. Drug Janez Hribar: Ja ću izneti nekoliko stvari o pitanjima iz oblasti poljoprivrede u Sloveniji . Jedan veći proce98 nat sitnih seljaka kod nas je za osnivanje radnih zadruga, u vezi sa čime se postavlja [ pitanje ] njihove ekonomske baze, odnosno baze na kojoj bi mogla egzistirati takva zadruga. O razlozima tih sitnih seljaka za osnivanje zadruga već je govorio drug Miha Marinko . Međutim, u tom radu, u tom okupljanju sitnih seljaka u seljačke radne zadruge ima, s njihove strane, i oportunizma u tom smislu što se oni ne bore na široj platformi da bi i srednje seljake uvukli u te zadruge. Ima i takvih pojava da bogatiji seljaci (kulaci) žele sami da formiraju zadrugu , bez siromašnih seljaka, a ponegde i bez srednjaka. To je šareno kulačko društvo . Ja znam za jedan slučaj da su 5 kulaka i 6 siromašnih seljaka koji su kod njih radili dali inicijativu za osnivanje seljačke radne zadruge . Oni su uzeli samo jednog srednjaka , a inače su se ograničili na ovakav sastav s providnim ciljem da i dalje ugnjetavaju onih 6 siromašnih seljaka koji su kod njih radili.

5 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

66

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Još jedan drugi momenat uticao je da taj pokret nije obuhvatio više domaćinstava, a to je da se do sada govorilo samo o najvišem tipu seljačke radne zadruge," a ne i o najrazličitijim drugim mogućnostima stvaranja tih zadruga. Tako se sada u nekim seljačkim radnim zadrugama koje već odranije postoje postavlja pitanje kako bi bilo da one idu na niži tip, da bi se omogućio pristup naročito srednjim seljacima. Negde se već konkretno postavilo to pitanje kod pojedinih seljaka, tako da oni neće u takav tip zadruge, već da hoće da stvore svoju naročitu zadrugu . I o tom pitanju trebalo bi razmisliti. Kod pokreta za osnivanje seljačkih radnih zadruga, kao što je već podvučeno u referatu druga Kardelja, išlo se linijom da država treba da daje što veću pomoć u pogledu finansijskih sredstava, mašina i alata, a manje je naš aktiv100 na selu i po nekim srezovima išao linijom korišćenja onoga što se već ima, onih mašina i alata koji već po nekim selima postoje. Nije se vodila borba da se prilikom osnivanja seljačke radne zadruge istovremeno politički radi na tome da se pridobiju privatni seljaci da uđu u zadrugu radi proširenja njene ekonomske baze. Niže partijske i frontovske organizacije nisu na taj pokret gledale kao na dublji revolucionarni proces , koji će moći da reši najrazličitija pitanja . U mnogim selima prilikom osnivanja zadruga postavljala su se razna pitanja, kao što je pitanje miraza, obaveza i dr. Analiza je pokazala da neprijatelj insistira na tim pitanjima da bi ga zaustavio ili odložio . Ja bih naveo primer jedne partijske organizacije u ljubljanskom srezu , koja je uspela, i pored jakog uticaja klera , da u 13 sela, u sklopu jednog mesnog odbora, razvije tako široku i čvrstu diskusiju, da su čitava sela konkretno [ diskutovala ] kako će i kada osnovati radnu zadrugu. Oni su to pitanje postavili na široku platformu Fronta, tako da su se desetine ljudi po tim selima borile za osnivanje seljačke radne zadruge. Raspoloženje se povećavalo i smanjivalo zavisno od zalaganja aktiva u tom pogledu. Kad raspoloženje poraste, onda reakcionarni elementi iz tih sela i kulaci iz susednih mesta svom snagom rade da to raspoloženje opadne . Zahvaljujući ovakvom radu aktiva, uspelo se, i pored jakog otpora, da 2/3 seljaka tih sela prihvati osnivanje radne zadruge. Ovo bi moglo da nam posluži za primer da se i u teškoj borbi to raspoloženje može razvijati . Ja bih naveo još neka pitanja koja su slabo obrađena a koja koče dalji razvoj postojećih radnih zadruga . To je, pre svega, pitanje okućnice.10 Ima članova zadruga koji uop-

DRUGI PLENUM CKKPJ

67

šte nemaju okućnice, a ima ih s okućnicom od 2 do 3 hektara. Zbog ovako velike okućnice dešava se da je baš onda kada je potrebno najviše radne snage članstvo te zadruge zauzeto radovima na svojim okućnicama. Tako se događalo da ponegde krompir nije bio izvađen do zime . Slično je bilo i s pitanjem setve i žetve. A sada o pitanju normi.102 Norme su često bile visoke, nisu razrađene ili su postavljene šablonski . Nije uređeno pitanje normi onih koji rade po štalama i kod živine. Još ima slučajeva da se onima koji rade 10—12 sati automatski piše 1,25 nadnice , ne vodeći računa o tome kako on čisti štalu i kakav je prinos stoke ili živine kojom on upravlja. Takav je slučaj i sa ostalim radovima i baš od toga što norme nisu dalje dobro razrađene zadruge mnogo trpe. Što se tiče pomanjkanja radne snage u zadrugama, u kojima je veći broj udovica , boraca poginulih u NOB, ne vodi se ozbiljna borba da se one što je mogućno više oslobode domaćih poslova, na taj način što će se, recimo, ustanoviti domovi za igru i dečje jasle . U jednoj zadruzi kod Maribora, gde se postavilo pitanje radne snage, pitali smo da li postoji dom za igru i rad i dečje jasle.103 Odgovorili su nam da ne postoje, jer nemaju gde da se smeste. I zatim je sam odbor ustanovio da bi se 32 žene mogle osloboditi za rad kad bi tih domova bilo. U pogledu gradnje raznih objekata treba podvući da neki zadrugari, kao što je već ustanovljeno , utroše mnogo radnog vremena radeći besplatno, a ponegde se, opet, gradnja objekata potpuno prepušta sreskim građevinskim preduzećima¹04 kao da se to zadrugara uopšte ne tiče. Mislim da bi i to pitanje trebalo razmotriti i da zadrugari treba da se mobilišu na tom radu, ali bi bilo nepravilno ako bi oni sasvim besplatno , udarnički radili.105 Jer, ako je sada 1/3 sela ušla u zadrugu , onda će oni koji su sada njeni članovi graditi zadružne objekte kojima će se koristiti i oni koji docnije budu stupili u zadrugu. Mislim da bi taj rad trebalo platiti iz dugoročnog investicionog kredita, a jedan deo bi mogao biti i besplatan, udarnički rad. Partijske organizacije i upravni odbori u pojedinim zadrugama ne bore se protiv takvih slučajeva da neki članovi zadruge koji su u punoj snazi i zdravlju imaju, recimo , od 130 do 160 radnih dana, a da stariji ljudi zarade često od 300 do 500 trudodana . Drugo pitanje koje treba rešiti jeste slučaj članova Fronta i organizacija žena i omladine u seljačkim radnim zadrugama . Najčešće u seljačkim radnim zadrugama to pitanje uopšte nije organizaciono pravilno pos-

68

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tavljeno, usled čega su članovi zadruge učlanjeni u odgovarajuće organizacije u selu, to jest, izvan zadruge . Zbog toga se u okviru tih organizacija ne vodi borba protiv nedostataka u zadruzi i za što bolji prinos. Isto tako je važno i pitanje starijih i dece, pitanje zdravstvene zaštite i trudnih žena.106 Ta pitanja neke zadruge rešavaju kod nas na taj način što, recimo, ako jedna porodica ima osmoro za rad nesposobne dece svakom detetu pripisuju 1,5 nadnicu, ako je njegov roditelj napravio mesečno 30 radnih dana. U drugoj zadruzi na 30 dana rada roditelja deci pripisuju 2,5 radna dana, a smatraju da je i to premalo i da bi tu brojku trebalo povisiti. U pogledu zdravstvene zaštite, ima slučajeva da se plaća lekar, da se povređenom plaća bolnica i da mu se istovremeno plaćaju radni dani kao i ostalima koji rade za to vreme . Trudnim ženama plaća se jedan prosečni broj nadnica za 2 do 3 meseca. Što se tiče demokratije u seljačkim radnim zadrugama, ona se često pogrešno shvata. Iako u svim zadrugama postoje partijske organizacije, ipak se ponegde pitanje vođstva zadruge shvatalo tako da je sve padalo na predsednika,107 na jednu ličnost , tako da se zadrugari nisu osećali kao oni koji upravljaju zadrugom i nisu osećali probleme o kojima je trebalo da raspravlja čitava zadruga . Do toga je dolazilo zato što se partijska i frontovska organizacija nisu dovoljno zalagale, što naša sreska partijska i frontovska rukovodstva nisu proučavala te probleme i što su premalo obi* lazili seljačke radne zadruge. Na kraju je drug Hribar istakao da, uprkos raznim nedostacima i slabostima zadruge koje koristi reakcija , pokret za osnivanje radnih zadruga jača u krajevima u kojima tih zadruga ima i čvršći je nego u onim krajevima gde seljačkih radnih zadruga uopšte nema. On je predložio da se iskustva iz pojedinih republika sistematičnije prenose u druge [ republike i pokrajine ] . (Tito određuje odmor u 18 časova i 15 minuta.)

(Posle odmora, sednica je nastavljena u 18 časova i 30 minuta). Drug Tito: Nastavljamo rad . Prije nego dam riječ nekom drugom, htio bih reći nekoliko riječi. Ja bih htio da ova diskusija o referatu druga Kardelja zauzme pravac koji * Zaključni deo izlaganja stoji samo beleška o tome.

nije stenografski zabeležen, nego po-

DRUGI PLENUM CKKPJ

69

označava, neću da kažem, prekretnicu ,108 jer mi nikakvu prekretnicu ne vršimo u pogledu naše politike na selu, nego jedan snažniji korak u pravcu razvitka socijalizma na selu . Nije dovoljno, drugovi, samo iznositi izvesne nedostatke, slabosti i teškoće. Treba tu i politički podvući , jače podvlačiti stvari. Treba ekonomski - - ali treba i politički . Mislim da bi trebalo da se drugovi rukovode sljedećim. Prvo , mi danas, na ovom Plenumu, postavljamo seljačko pitanje, pitanje zadrugarstva, odnosno jačanje socijalističkog sektora na selu, kao jednu od najvažnijih zadaća naše Partije . To u 1949. godini već možemo da postavljamo . Do sada je to išlo više onako samotokom, već prema inicijativi pojedinih partijskih organizacija itd . Drug Kardelj je , po mome mišljenju, dao jedan vrlo dobar i iscrpan referat i dobro ga je postavio. On nije teoretizirao , nego je govorio konkretno o putu razvitka socijalizma u našoj zemlji , o načinu kako mi treba da idemo kroz nekoliko tipova zadruga . Ne treba misliti da mi možemo sada, ne znam kako, da se busamo u grudi ; mi se nismo nikada ni busali zbog toga da je to naš novi put. Taj put nama nameće svakidašnji život i stvarnost o kojoj mi moramo voditi računa . Nama nije bilo teško reći da ove godine idemo na likvidaciju kapitalizma na selu. Mi bismo, doduše, uspjeli ali bismo likvidirali i žitni fond za sljedeću godinu i ne samo žitni fond nego čitav niz drugih poljoprivrednih proizvoda . Velika naša teškoća bila je u tome što smo mi prišli ostvarenju socijalizma u našoj zemlji paralelno stvarajući industriju koja je bila potpuno zaostala i ne samo zaostala već i razrušena. Paralelno s nacionalizacijom u gradu, s eksproprijacijom kapitalista u gradovima postavlja se i pitanje likvidacije kapitalista na selu. No u gradu je sasvim drugačiji slučaj nego na selu . Da bismo mogli izvršiti prvi naš zadatak, izgraditi našu industriju , izvršiti naš Petogodišnji plan i omogućiti izgradnju socijalizma, mi za naš rad na selu moramo naći pravilniji put, da ne bismo sjekli granu na kojoj sjedimo , što znači da razvitak socijalizma na selu mora ići paralelno s mogućnostima stvaranja fondova namirnica za stanovništvo . Kad bi u našoj zemlji postojale mogućnosti za stvaranje rezervi, to jest, mogućnosti za plaćanje namirnica inostranstvu ,109 tako da bismo mogli podmiriti ono što kulak ne bi dao , onda bi naša situacija bila drugačija . No , mi smo toliko siromašni da moramo računati sa svakim hektarom zemlje i zbog toga moramo izvršiti likvidaciju kapitalista na selu na najpogodniji način , tj . tako da ne kažemo seoskom kapitalisti : Mi ćemo tebe likvidirati sjutra, samo ti nama danas daj . Zbog toga mi ide-

70

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

mo ovako individualno , ne frontalno , kao što smo , recimo, činili u gradovima. Zbog toga još s većom opreznošću idemo ka likvidaciji kapitalizma na selu . Mi pri tome upotrebljavamo razne mjere. Prva mjera bila je agrarna reforma, koja je snažno udarila kulaka. Druga mjera je što mi diferenciramo siromašnog i srednjeg seljaka od kulaka, što kulaka jače opterećujemo i porezom i svim drugim. Sada ćemo poreske stope još povećati: stvorili smo novu poresku stopu koja najviše pogađa najbogatije kulake . Do sada je bilo tako da je do 200 hiljada dinara prihoda bilo nekih stepenica dok je iznad 200 hiljada porez plaćan prema stopi od 200 000. Sada ćemo moći prema dolje, tj . prema srednjim i siromašnim seljacima, smanjivati stopu, a prema gore - povećavati . To znači snažan udarac po našim scoskim kapitalisto je treća forma. Onda pitanje eksproprijacije . Mi tima preduzimamo razne mjere i vjerojatno ćemo ove godine preduzeti mnogo oštrije mjere protiv kulaka koji se neće odazvati i izvršiti svoje obaveze . Mi se vjerojatno nećemo zadržati samo na tome da ga zatvorimo i da ga posle godinu dana amnestiramo ,* nego ćemo mu izvršiti konfiskaciju. ** To će biti jedna mjera, što je rekao drug Koliševski, da udarimo kulaka. Onda će on početi misliti šta smije a šta ne smije raditi . Mi, dakle, moramo njega ostaviti ovako da životari. Nećemo mu dozvoliti da živi punim zamahom kao do sada, već da životari. Mislim da je pogrešno što su drugovi u Slo veniji dozvolili da kulaci sami stvaraju te zadruge , jer je to akcionarska grupa koja nema ničeg zajedničkog sa zadru gama, to je samo špekulacija kulaka da bi mogli prevariti državu, da bi mogli prevariti narod. Ali , ako i dozvolimo da oni uđu u takve zadruge, onda ćemo ih sve kolektivno udariti i jačim porezom i drugim, tako da će ih proći volja da prave akcionarska društva . *** Ja mislim da bi bilo najbolje preduzimati takve mjere. Jer, o čemu se ovdje radi ? O tome da oni zadrže svoju ekonomsku moć, jer znaju da im ekonomska snaga omogućava da vode borbu protiv države, protiv sistema. Htio bih ovdje da u nekoliko riječi odgovorim drugu Duri o prilikama u Bosni . Primetio sam da drug Đuro, iznoseći teškoće u Bosni u pogledu zadrugarstva , smatra da je to zbog toga što tamo nema stočnog fonda, koji je tamo * Oslobađanje od kazne ili njenog izvršenja. ** Socijalno-ekonomska mera (kazna) kojom se bez naknade oduzima imovina u korist društvene zajednice. *** Jedan od oblika koncentracije kapitala u kapitalizmu (upisivanjem ,,akcija").

DRUGI PLENUM CKKPJ

71

mnogo postradao u ratu i što je teren takav da pruža vrlo slabe perspektive seljacima, to jest daje slabi stimulans za ulazak u zadruge, jer zadrugar od toga što tamo zaradi ne može pošteno da živi. Ja mislim, drugovi, da mi nemamo razloga vaskrsavati i oživljavati nešto što je slabo, da mi nemamo razloga davati stalno na račun državne kase da bi on (zadrugar) mogao da bitiše . Neka ide raditi u fabriku. Kod nas je ogromno pomanjkanje radne snage i mi ne znamo odakle ćemo uzeti ako nećemo tjerati našeg seljaka. A kako ćemo ga natjerati ? Mislim da nećemo na taj način ako mu budemo davali, kao 1945-1946 . godine, šakom i kapom,110 bijeli hljeb i drugo . On se sad naučio na to. Ja mislim da tamo gdje postoje uslovi za zadruge, da ih treba osnivati i razvijati. Ali , ja isto tako mislim da u Bosni , sem u Semberiji, posavskom dijelu i nekim drugim mjestima, više postoje uslovi za stvaranje stočarskih zadruga . Tamo gdje je mogućno da se kombiniraju , treba to uraditi , ali se njima ne treba obavezivati na davanje mašina ili dugoročnog kredita, jer je to slabi stimulans za podizanje poljoprivrede na viši stepen, ako taj seljak — zadrugar zna da će mu država stalno davati , da će on opet dobiti . Njega tada nije mnogo briga za razvoj i uspjeh zadruge. Naš seljak mora da bude svjestan toga da on u socijalističkom društvu mora isto tako da doprinese svoj dio i za zajednicu i za sebe. Jer, mi njih moramo naučiti da rade, a ne da pljuckaju oko ognjišta i da puše nargile .* Druže Đuro, ja mislim da to treba ozbiljno reći seljacima . Neka se ljute, ali mi moramo poći tim putem, jer država ne može više da daje badava. A onima koji su stradali u ratu , ako niste dovoljno dali, mi ćemo dati, ali i oni treba da rade. Vi ste potrošili mnogo na gradnju javnih zgrada umjesto na gradnju kuća u selima, a sada se malo pobrinite da iz svojih republičkih sredstava to uradite. Ja ne bih htio ovdje da se zadržavam na raznim sitnim pitanjima koja su nepravilna u vašem radu , nego hoću da ukažem na drugu stranu , na ogromnu važnost naše politike na selu od sada . Kako ćemo mi ići , kojim putem ? Put je već određen, ali kakvu taktiku treba da primjenimo, kako da pristupimo112 tome? Mi ne smijemo dozvoliti , kad bude izašla rezolucija , da se na tom intenzivnijem putu izgradnje socijalizma na selu radi prenagljeno , prisilnim mjerama. Jer, ja mislim da je sektaštvo i prenagljenost isto tolika opasnost kolika je i slabost , neaktivnost i oportunizam , a možda još i veća . Zato mislim da na ovom Plenumu moramo donijeti čvrste odluke o svim pitanjima , kako se moraju

* Istočnjačka lula.

72

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

poštovati izvjesne državne mjere, uredbe i zakoni , odozgo prema dolje. Niko nema prava, što je do sada gotovo svuda bila praksa, da svaku uredbu uglavnom uvijek krši , tako da se natjecalo ko će više da ,,skoči ", ko će više tu uredbu da promjeni . Po mom mišljenju, to je izigravanje . Doduše, momentano je bilo korisno, jer smo dobili više, ali nam zatim nije bilo korisno, jer smo morali opet davati . Ovdje je , drugovi, jedna vlada u kojoj čvrsto sedi Komunistička partija i naše partijske organizacije moraju znati da su sve uredbe i sve direktive odozgo, od Vlade i raznih institucija, direktive naše Partije . Nikakvih drugih direktiva nema , jer ovo nije nikakva frontovska vlada.113 Mislim da bi naši ljudi morali na to obratiti veliku pažnju i najstrože se pridržavati onoga što je naređeno, jer mi prilikom donošenja izvesne odluke moramo voditi računa o svim mogućnostima i nemogućnostima. Ponekad se i nama desi da nešto previsoko ocijenimo i zašto da se onda to još dalje tjera. To ne treba činiti , već treba paziti . No kod nas će tih grešaka biti sve manje , i danas ih je sve manje, ako vi i po republikama i dalje dolje budete uvijek nas pravilno obavještavali, ako ne budete tajili poneke stvari . Treba reći iskreno: ja to i to nemam , a to i to imam. I kad mi znamo da u Hrvatskoj ima toga i toga, u Srbiji toga i toga, u Crnoj Gori toga i toga, onda ćemo znati i raspodjeliti. Međutim, ako neko stalno nastoji da stvori sebi kakve rezervice ili da kod otkupa nešto zataji , da kad može državi dati kaže da ne može, a da se zatim to rasparča , onda, razumije se, mi ne možemo da izvršimo zadatke kao što je, na primjer, prehrana stanovništva i dr. Kod nas često ne klapa ne zato što nema, nego zato što nije pravilno od samog početka postavljeno, što se nije pravilno obaziralo na razne naše uredbe i na naše traženje i što se još uvijek slabost osjeća kod našeg trgovačkog i drugog aparata . " Dakle, na tu političku stranu gledajte da obratite najveću pažnju , onda na pitanje socijalizacije sela, kao na jedno od najvažnijih pitanja, gdje treba mobilisati sve naše kadrove , dalje na pitanje podizanja naše poljoprivrede na intenzivan način obrade, pri čemu treba angažovati sve naše članove Partije tako da oni povuku i Narodni front za sobom , tako da se to ne shvati kampanjski već da se radi sistematski . Ko želi dalje da govori neka se javi za riječ .

Za riječ se javio Blagoje Nešković . Drug Blagoje Nešković: Drug Tito je podvukao značaj ovog našeg sastanka i pravilnost linije koja je postavljena u

DRUGI PLENUM CKKPJ

73

referatu druga Kardelja. Ja bih takođe naglasio da ovom pitanju treba prilaziti u suštini politički , jer je reč o rešavanju jednog krupnog političkog pitanja, a to je naša politika na selu, naša taktička linija na selu, izgradnja socijalizma na selu. Prema tome, u referatu treba videti i u diskusiji ocrtati ta mesta i dati svoje mišljenje o tim stavovima koji su izneti , da bi se doneo jedan zaključak koji neće važiti od danas do sutra, već će predstavljati jasnu liniju naše Partije za period izgradnje socijalizma na selu . Ono što najpre pada u oči u referatu, to je naš odnos prema kapitalističkim elementima na selu, dakle, prema kulaku, a samim tim i prema srednjim i siromašnim seljacima. Mi smo kroz dosadašnju praksu videli da su mnoge partijske organizacije grešile u tom pitanju , i to obavezno u dva pravca - u pravcu sprovođenja likvidacije kulaka kao klase, u celini ili u širim razmerama tamo gde su te partijske organizacije radile, ili su puštale kulake da im prosto sednu na vrat i da rade šta hoće . Međutim, kako je postavio drug Kardelj , a to je u duhu Programa naše Partije i odluka da je naša politika poPetog kongresa, sasvim je jasno to litika ograničenja i potiskivanja , s jedne strane, i politika likvidacije kulaka, ne kao klase, ne frontalno, već kao neprijatelja, kao kontrarevolucionara koji se protive narodnoj vlasti, odnosno njihovim odlukama . Ako hoćete, baš to i jeste ta specifičnost naše borbe. (Drug Tito: A to znači i likvidaciju kao klase.) Naravno da to ne može da se planira i da tu kao što je naglasio drug Kardelj , treba imati stvar čvrsto u svojim rukama, da partijske organizacije na terenu ne bi pravile planove koliko će svakog meseca likvidirati takvih kulaka. To bi naravno bilo potpuno unakaženje ovoga. Sa druge strane, ovde je naročito podvučena forma kolektivizacije našeg sela. Bitno je da je u referatu druga Kardelja prikazan put kojim će se doći do kolektivizacije i konkretne forme te postupnosti u čitavom tom procesu. To pitanje je u diskusiji malo rasvetljeno . Uglavnom se diskutovalo o postojećim zadrugama. Međutim, suštinsko pitanje je kako doći do radne zadruge. Nesumnjivo je da je važno i ovo, što je samo po sebi razumljivo, ali je bitnije kako doći do radne zadruge. Ta stvar je prošla prilično nezapaženo u diskusiji . Drug Kardelj je naglasio i sasvim detaljno dao konkretnu sliku kako treba da izgledaju te zadružne ekonomije . I to je vrlo važno zato što je o tome postojalo šarenilo u mišljenjima. Ljudima nije bilo jasno šta s njima da rade i kakav je odnos onih koji rade na tim ekonomijama. Međutim , stvar je sasvim jasno postavljena, tako da zemljoradnici koji ima-

74

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ju zemlje rade na tim ekonomijama i dobijaju naknadu u obliku trudodana itd. U tome je uglavnom značaj ekonomije kao direktnog prelaza u radnu zadrugu . Mi možemo danas da tvrdimo da tamo gde je stvorena takva ekonomija neće proći mnogo vremena i svi ti zemljoradnici i drugi oko njih neposredno će preći na viši stepen obrađivanja zemlje , tj . na seljačku radnu zadrugu . Jasno je da ni pitanje te zemlje ne može da se posmatra izdvojeno od pravilnog vođenja naše politike na selu, od klasne borbe na selu . Ako se pitanje ekonomija posmatra izolovano, pa se naši pogledi okreću onoj ledini koja postoji ili se bespomoćno sleže ramenima, jer se nema načina da dođemo do te zemlje, jasno je da od tih ekonomija neće biti ništa. Ali, čitavo ostvarenje naše linije mora da se posmatra u procesu i stvaranje te zemlje za ekonomije u najužoj je povezanosti s našom pravilnom klasnom politikom na selu . Ukoliko mi budemo pravilno vodili tu politiku na selu, smatrajući kulake kao neprijatelje i vodeći pravilnu borbu protiv njih, jasno je da ćemo doći do zemlje i do tih ekonomija . A ako ne bude bilo pravilnog rešenja takve borbe na selu , razumljivo je da nećemo doći ni do zemlje ni do ekonomija. Dakle, čitava stvar treba da se gleda u procesu, u perspektivi i u najužoj povezanosti s pravilnim rešenjem klasne borbe na selu . Takođe je važno , što je drug Kardelj naglasio , da te ekonomije treba da budu osnova za neposredni prelaz na radne zadruge, kao što su važni i drugi oblici zemljoradničkog zadrugarstva . Ali o tome takođe nije bilo reči . A svi ti oblici imaju svakako ogroman značaj za pripremu prelaza na kolektivizaciju . To je njihov politički značaj i posebno njihov praktički značaj za rešenje krupnih ekonomskih problema na selu i problema koji su u vezi sa selom . Ne samo da se ovde nije govorilo o tim raznim tipovima zadruga, o nabavno-prodajnoj zadruzi , o raznim vidovima 116 proizvođačkih zadruga i drugima nego se u tom pogledu ne faktički ni na terenu nije vodila pravilna politika . Ja znam da li se u širim razmerama na terenu postavljala i rešavala ta stvar, ne znam da li su naša partijska rukovodstva pratila sve naše privredne mere i da li povezuju rad, recimo, nabavno-prodajnih zadruga sa tim merama . Ove godine, na primer, biće podstaknuta inicijativa lokalne industrije, 117 naime, predviđa se i slobodna prodaja raznih artikala bez ikakvog ograničenja i pomišlja na to da se ti artikli dopreme baš u nabavno-prodajne zadruge, da se prodaju baš u selu , da bismo na taj način izvukli od seljaka novac. To je vrlo krup-

DRUGI PLENUM CKKPJ

75

no pitanje ne samo sa gledišta snabdevanja seljaka tim artiklima, već i sa stanovišta finansijske politike . Naša seljačka zadruga mora da se osposobi da bude trgovac koji će pronalaziti robu, da se povezuje s lokalnom privredom, sa zanatlijama itd ., da tu robu neprestano nabavlja, da ima asortiman kakav seljaci traže itd. A takve brige mi ne vidimo ni u ovom najunosnijem tipu prodajne zadruge . Što se tiče pitanja rada ovih zadruga na otkupljivanju slobodnih viškova zemljoradnika, tu takođe nije ništa preduzeto . Mi govorimo o njima da to treba da rade, ali da li smo mi za svaki srez i mesnu zadrugu razmotrili da li ona ima uslova da vrši taj posao , da li ima par konja i kola kojima će to što otkupi moći da dotera na tržište . To mi nismo rešili za svaku zadrugu i to nije išlo odozgo prema dole kao linija . Kako mi onda možemo da ocenjujemo značaj tih zadruga za pripremu likvidacije [ kulaka ] ako nismo ništa preduzeli da ih razvijemo . Isto tako , ni o pitanju drugih delatnosti zemljoradničkih zadruga , kao što su nabavke dobrih plugova, semena, trijera, i uopšte podizanje poljoprivrede , što je takođe naglasio drug Kardelj , mi nismo seli da napravimo plan, da zadužimo nekoga, da odredimo rok kada će da snabde tu zadrugu potrebnim inventarom i da je osposobi za jedan takav posao . Jer, mi moramo istovremeno, s upiranjem svih snaga da stvorimo što više zadružnih ekonomija , postići i opšte povećanje zemljoradničkog prinosa u celini, bez obzira na to o čijim se domaćinstvima radi , o kulačkim ili o domaćinstvima siromašnih seljaka . Nama je potrebno da dođemo do obilja produkata, jer ako mi nemamo stoke , šta imamo od nekih zadruga koje su čisto socijalističke , a ovamo se gladuje. A mi možemo da to uradimo , možemo da podižemo standard i istovremeno da intenzivno radimo na neprestanom progresivnom jačanju socijalističkog sektora na selu. Sva su ta pitanja u najužoj povezanosti s našom linijom na selu i trebalo bi da budu sasvim jasna kao linija . A, drugo, neophodno je da se jedanput pređe od fraziranja , od opštih reči na konkretne zadatke za svaki sreski komitet i partijsku organizaciju na selu , tako da postoje zaduženja i da se zna kad će šta da se nabavi , kad će ko šta da izvrši ako je on odgovoran za to . U celini uzeto , posmatrajući te zadatke, mislim da stvarno možemo i da smo našli način, da smo rešili pitanje kolektivizacije sela na najbezbolniji i za nas , na najlakši način . Ne radi se o tome da mi nešto izmišljamo zato što hoćemo da se razlikujemo od sovjetskog puta, nego o tome da mi to pitanje rešimo na

76

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

način koji je za nas najpogodniji, uzimajući u obzir naročito današnju situaciju naše zemlje. Čvrst kurs na izgradnju socijalizma, s jedne strane, i na rešavanje pitanja ishrane stanovništva i snabdevanje industrijskim i zemljoradničkim proizvodima, sa druge strane. Stvar u celini treba tako posmatrati i po svim linijama raditi, ne zapostavljajući ni jedno pitanje, a naročito ovo pitanje pravilnog rešavanja klasne borbe na selu i izgradnje socijalizma na selu . Drug Tito: Ko sada želi riječ ? Za riječ se javio Božidar Maslarić.

Drug Božidar Maslarić: Ja nisam naročito spreman za diskusiju, ali kao čovek od iskustva ne mogu da pređem ćutke preko ovog pitanja . Počeću s onim čime je i drug Nešković počeo, a to je pitanje kako da ostvarimo taj neposredni cilj na današnjoj etapi -- da dođemo do seljačkih radnih zadruga. Drug Kardelj je već govorio o metodama i formama toga procesa, ističući da će veliku ulogu igrati mehanizacija poljoprivrede i tome slično . Kada je reč o seljaku i selu, mi vrlo dobro znamo kako su se naši učitelji izražavali o seljaku: da je on konzervativan, da se teško odaje teoriji , da ne veruje, da sumnja u novo i da mu treba dati vremena da razmisli o tome na svom komadiću zemlje . Svi vi to dobro znate kao i ja. I sada , kada je reč o tom seljaku, ja mislim da mi moramo uzeti u obzir sve te njegove kvalitete i prići tom pitanju konkretno . Kako ćemo prići tom seljaku? Ja mislim da se moramo, pored ovoga što je ovde rekao drug Kardelj , poslužiti i očiglednom nastavom, tj . načinom da seliaku, tom konzervativnom čoveku koji u novo sumnja, koji u to ne veruje dok ne opipa , dok ga ne prevrne s jedne na drugu stranu , očigledno i opipljivo pokažemo ono što on treba da zna . Sada je pitanje za šta mi treba da se uhvatimo i imamo li oslonac za koji bi se mogli uhvatiti ? Mislim da imamo, a to su postojeće radne zadruge . Ja ću konkretno poći od ovoga što je ovde rekao drug Duško Brkić, od radnih zadruga koje postoje u pojedinim selima. Ja sam tačno pre godinu dana bio u jednoj takvoj zadruzi, u zadruzi ,,Milica Križan" u Čepinu. Bio sam tamo sa sovjetskim ljudima, sa Borisom Poljevojem118 i drugim sovjetskim književnicima i novinarima i tom prilikom pretresli smo uređenje i rad te zadruge do najsuptilnijih detalja . Boris Poljevoj i sovjetski pisci bili su zadivljeni uspesima koje smo mi bili postigli u toj zadruzi već pre godinu dana . Takvi su tamo bili rezultati . Bilo je i

DRUGI PLENUM CKKPJ

77

nekih nedostataka, ali su bila rešena pitanja trudodana , normi rada, evidencije, uravnilovke, snabdevanja i druga o kojima je drug Kardelj govorio u svom referatu . Dakle, mi smo imali u toj zadruzi gotovo sve ono što su sovjetski ljudi postigli na kolektivizaciji u Sovjetskom Savezu. Ta naša zadruga mogla bi se meriti i s mnogim kolhozima* u Sovjetskom Savezu . Ali , dok je u Čepinu bilo tako, u drugom selu tog istog kotara, i to baš u mom selu,119 događalo se nešto drugo. I tamo je bila stvorena radna zadruga, ali u njoj nije bila vođena nikakva evidencija, nisu pisani trudodani. Kad je prošla godina i trebalo da se napravi bilans , obračun nije bilo moguće izvršiti . Nije se moglo i neće se moći postupati drugačije, nego da se meri zadrugarima od oka, a to je sasvim pogrešno . Mi vrlo dobro znamo da na ovoj etapi i u ovim radnim zadrugama u kojima se usklađuju lični i opšti interesi , mi možemo pri pravilnoj evidenciji i organizaciji posla imati ogromnih uspeha . Prema tome, na osnovu ovoga dolazim do zaključka da je, iako je u jednoj i u drugoj zadruzi rukovodilac komunista, ipak tu je kriva sreska partijska organizacija u Osijeku, jer je ona slabo rukovodila tim zadrugama. Kad su me pitali šta da se radi s ovom zadrugom gde nije vođena evidencija , gde je predsednik pijan svako veče , ja sam odgovorio da treba sazvati partijski sastanak i kazniti pred . sednika zadruge . Prema tome, ja mislim da ove naše postcjeće radne zadruge moraju biti sve primerne i poslužiti seljaku za očiglednu nastavu. U zadruzi ,,Milica Križan" mi smo uzeli srednjaka i ciframa dokazali šta je on dobio u toj zadruzi , da on bolje živi sada nego ranije kada je bio individualni srednji seljak . Srednjak je pokazao svoj bilans , pokazao je šta je imao pre nego što je stupio u zadrugu i šta ima danas i iz toga se videlo da on ima više interesa da bude u seljačkoj radnoj zadruzi nego da bude individualni srednjak. Stoga smatram , da naše zadruge, ako budu kao što je ova , mogu biti glavna karika za koju treba da se uhvatimo . Ako mi ispravimo nedostatke koje je naveo drug Koliševski , onda smo mi pola posla svršili . Baš zato mislim da će metod takve očigledne nastave biti najjači argument pomoću koga ćemo moći seljaka da privedemo poslu za kojim mi težimo .

* Ruska skraćenica za „,колективное Xозяйство” (,,kolektivno gazdinstvo").

78

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? Za riječ se javio Boris Kidrič . Drug Boris Kidrič: Drugovi, ja bih s nekoliko reči hteo da se osvrnem na konstatacije druga Kardelja o monopolističkom položaju seljačkog gazdinstva. Mislim da je ta konstatacija neobično važna upravo zato što ona to pitanje poljoprivrede i sela u sadašnjem periodu izgradnje socijalizma pokazuje kao jedno kompleksno pitanje . Nije samo reč o tome da li ćemo imati više zadruga na selu, da li ćemo više ili manje brzim tempom sprovoditi socijalističku izgradnju na selu, već je u pitanju industrijalizacija naše zemlje.120 Dakle, dokle god mi dozvoljavamo taj monopolistički položaj individualnog seljačkog gazdinstva, dotle će biti i poremećaja u privredi koje će se povećavati . Šta znači industrijalizacija naše zemlje ? Ona ne znači samo podizanje novih fabrika već, pre svega korenito menjanje socijalne strukture našeg stanovništva . A menjanje socijalne strukture stanovništva znači dobijanje sve više gradskog stanovništva , što opet dalje znači sve veće potrebe u produktima ishrane. Naravno, u takvom sukobljavanju dolazi do sve većih poremećaja, pa, pored ostalog, i do poremećaja između robnih fondova, kupovne snage itd . Ovo pitanje borbe za što više poljoprivrednih artikala u što bržem tempu u rukama našeg državnog i zadružnog sektora, da država može bez špekulacije da raspolaže tim artiklima - to je neobično važno pitanje samog daljeg toka industrijalizacije naše zemlje . Prema tome, kao druga stvar u vezi s tim mislim da je veoma važno 1 istovremeno sa izgrađivanjem samog socijalističkog sektora u našoj poljoprivredi , preko radnih zadruga i zadružnih ekonomija, posvetiti najveću pažnju i našim državnim poljoprivrednim dobrima i ekonomijama, od najsitnijih pa do najkrupnijih . Mislim da mi isto tako , kao što zanemarujemo izgrađivanje zemljoradničkog zadrugarstva, izgrađivanje radnih zadruga, u još većoj meri zanemarujemo izgrađivanje našeg državnog socijalističkog sektora u poljoprivredi. Činjenica je, drugovi, da mi danas s naših poljoprivrednih dobara ne možemo dobiti gotovo nikakvu evidenciju o svinjama koje smo otkupili i dali na tovljenje. Ogromna je razlika između evidencije koja postoji u trgovini i evidencije koja postoji na državnim poljoprivrednim dobrima. Na državnim poljoprivrednim dobrima mi danas još uvek imamo samo orijentaciju ka selekciji , koja [ je ] u suštini kulačka orijentacija, a osim toga, na tim dobrima imamo i ogro-

DRUGI PLENUM CKKPJ

79

mno rasipanje. Mortalitet ovih svinja koje sam pomenuo ogroman je, a takozvano prinudno klanje još je veće od mortaliteta. Sada se saznaju cifre o kojima pre niko nije javljao , tako da mi , ako odmah ne promenimo taj odnos , nećemo moći dobiti iz plana produkcije toliko koliko po tom planu očekujemo . Posledica toga je još veća zavisnost od monopolskog položaja individualnog gazdinstva . Zato mislim da treba brzo i korenito promeniti taj odnos i da se naše partijske organizacije moraju u većoj meri brinuti za ishranu našeg grada i naših industrijskih centara. Isto je tako važno i pitanje tih ekonomija . Nema sumnje da su one napredovale, ali je najčešće na njima ubirano više kukuruza i pšenice nego povrća. Sa druge strane, naši gradovi danas koliko god da oskudevaju još uvek nemaju detaljno razrađene operativne planove u pogledu izgradnje tih gradskih ekonomija, a postoji mogućnost da mi u celoj Jugoslaviji najmanje 45 procenata potreba u povrću pokrivamo sa tih gradskih ekonomija i ekonomija većih industrijskih centara . Ako mi to propustimo da uradimo , biće to propust prema ishrani našeg gradskog stanovništva i ne samo to nego i zločin prema daljem toku industrijalizacije , jer ćemo se u 1950. godini naći u pogledu porasta gradskog i industrijskog stanovništva u još većim teškoćama nego sada sa fondovima ishrane . Prema tome, tom pitanju treba isto tako posvetiti veliku pažnju i povezati te stvari sa samom socijalističkom rekonstrukcijom poljoprivrede , sa izgradnjom zadružnog sektora , sa izgradnjom zemljoradničkih zadruga i radnih zadruga i njihovim širenjem . Nemogućno bi bilo da jedno pitanje odvojimo od drugog pitanja, jer bismo onda došli baš do onoga do čega ne bismo hteli da dođemo . Dalje pitanje o kome sam takođe hteo reći nekoliko reči jeste pitanje socijalne strukture samog našeg sela . Nema sumnje da smo mi malo zapali i u teoriji i u praksi mnogo puta, i gore i na samom terenu, u prilično šabloniziranje i šablonsko prenošenje tih raznih stvari. Kod nas se samo govori o sitnom seljaku , srednjaku i kulaku , a prave analize po pojedinim srezovima o tome kakva je socijalna struktura na našem selu mi do sada nismo sproveli . Međutim, to je apsolutno potrebno . Nije dovoljno da na osnovu tih hektara gubimo i da na osnovu njih dobijamo najrazličitije slike. Ako bismo samo po hektarima stvarali zaključke , onda bismo morali, po Lenjinovim rečima, doći do toga da kod nas nema kulaka. U Vojvodini hektar nije isto što je u Bosni itd. itd . Pitanje kulaka treba gledati više sa stanovišta

80

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

društvenih odnosa, sa stanovišta odnosa proizvodnje, faktičke njegove funkcije u tom društvenom i ekonomskom zbivanju. Ako pitanje kulaka tako postavimo i analizu socijalne strukture našeg sela tako izvršimo, onda će biti i više oštrine prema kulačkim elementima i manje slepih udara prema srednjem seljaku i bespotrebnog pravljenja neprijatelja. Osim toga, pitanje kulaka treba gledati i sa stanovišta monopolističkog položaja individualnog seljačkog gazdinstva . Kad budemo srušili taj monopolistički položaj , a srušićemo ga onda kada jedan dobar deo budemo imali na državnim poljoprivrednim dobrima i u zadrugama, onda će se i pokazati da de facto kod nas tog kulačkog elementa nema. Danas na selu rastu špekulativni elementi zbog monopolističkog položaja individualnog gazdinstva. Kad bismo mi više težili da iz socijalističkih izvora snabdevamo naše gradove i industrijske centre, onda bi na selu bilo manje špekulativnih elemenata, a manje bi bilo i kapitalističkih tendencija kod pojedinih seljaka . Analize pokazuju da, s obzirom na današnji položaj , ide špekulativnim putem otprilike 40 procenata tržišnog viška poljoprivrednih artikala. Ta cifra je prilično neprecizna. Pravih kulaka u zemlji , koliko se može proceniti po njihovom društvenom položaju, nema mnogo, [ nešto ] : iznad 12 procenata. A ipak postoji ogromna razlika između tog procenta kulaka i one špekulacije koja nastaje zbog monopolističkog položaja seljačkog gazdinstva i baš ta razlika pokazuje kako taj monopolistički položaj može da utiče ne samo na našu izgradnju nego uopšte na ceo privredni tok u našoj zemlji . Prema tome, iz toga je još više jasno koliko mi moramo posvetiti pažnje tome da što brže izgradimo naša državna poljoprivredna dobra, naše zadružne ekonomije i naše zadruge, u cilju dobijanja socijalističkih izvora poljoprivrednih proizvoda ishrane za naše gradsko i industrijsko stanovništvo . Važno je i pitanje mehanizacije i u vezi s njim treba istaći sledeće . Ovogodišnji plan naše industrije je, prema potrebama koje mi danas faktički imamo, još uvek vrlo skroman. Još skromniji je plan uvoza zato što su sve uvozne sume uglavnom određene za zadatke teške industrije, rudarstva itd. , kao što vam je to poznato . Međutim, ipak je ovogodišnji plan industrijske proizvodnje mašina i alata¹24 znatno veći nego lane, ali odnos prema tim planovima u našoj industriji, kako saveznoj tako i u republičkoj , još je vrlo nehatan. To dokazuje i iskustvo iz prošle godine. Možemo reći da se gotovo ni u jednom odseku, ni u jednoj našoj grani

DRUGI PLENUM CKKPJ

81

industrije nije tako malo borilo da se plan ispuni pošto-poto, ne samo po vrednosti nego i po obimu, kao što je to slučaj s poljoprivrednom proizvodnjom. Taj naš opšti odnos zanemarivanja poljoprivrede, po kome se već duže vreme tuče, ali često ostaje samo na rečima , [ ... ] * . Mi ćemo morati najjaču kontrolu sprovesti u tome da se to što je određeno i izvrši, da se pošto-poto ostvari kapitalna izgradnja koja će nam omogućiti da u 1950. godini počnemo sa sistemskom produkcijom mašina i alata za mehanizaciju poljoprivrede u našoj zemlji . U vezi s tim, hteo bih još da napomenem da u Petogodišnjem planu, zbog uticaja raznih tendencija A. Hebranga i S. Žujovića , 125 a još više zato što stvari nisu bile jasne, za poljoprivredu kao takvu i za mehanizaciju poljoprivrede nije bilo predviđeno dovoljno. Mi ćemo morati ići preko suma koje su postavljene u zvaničnom Petogodišnjem planu, tako da to pitanje jednog zbilja planskog rebalansa postane akutno i za sve naše partijske organizacije na terenu, jer se bez toga naš plan neće moći pravovremeno izvršiti. Zato bi bilo potrebno da se u tom pogledu više angažuju naše partijske organizacije i naš planski sektor. Drug Tito: Ko dalje želi da govori ?

Za riječ se javio Mijalko Todorović. Drug Mijalko Todorović: Posle ove diskusije ja ne bih imao mnogo šta da kažem, osim nekoliko reči u prilog referata druga Kardelja . Pre svega, hteo bih da kažem i ja nešto o potcenjivanju poljoprivrede od strane mnogih naših partijskih kadrova u sreskim komitetima, pa čak i od strane starijih partijskih kadrova. Po njihovom mišljenju, poljoprivreda nije jedna od glavnih grana koja se u izgradnji socijalizma mora razvijati uporedo sa ostalim privrednim granama . Mnogi drugovi smatraju da rad u poljoprivredi nije onaj direktni rad u izgradnji socijalizma u našoj zemlji . Da je to tačno može se videti iz sledećih primera. Ima dosta sreskih komiteta i sreskih odbora koji mnogo truda ulažu u pronalaženje mogućnosti da stvore neka svoja mala sreska preduzeća , a uopšte se ne bave pitanjem zadružne izgradnje , pitanjem podizanja zadruga. Osim toga, to se vidi i iz toga što organi u sreskim odborima zaduženi poljoprivredom ne dobijaju potrebnu pomoć. A sam sreski komitet ne samo da nema pregled o klasnim odnosima na selu i socijalnoj strukturi

* Prekid u stenogramu.

6 Sednice Centralnog komiteta KPJ , 1948-1952.

82

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

sela, nego ne pruža ni najosnovniju pomoć povereništvima za poljoprivredu. Takvo stanje se proteglo i do saveznog Ministarstva poljoprivrede . U saveznom Ministarstvu poljoprivrede i u svim ustanovama kojima ono direktno rukovodi ima manje agronoma sa srednjom poljoprivrednom školom nego u saveznom Ministarstvu lake industrije . Drugo pitanje o kome sam hteo govoriti jeste razvitak zadruga. Pored onoga što je drug Kardelj rekao o potrebi i mogućnosti razvijanja socijalističkog sektora u poljoprivredi i podizanja zadružnog sektora, ja bih hteo da istaknem i sledeći momenat koji, mislim , treba naročito podvući, a to je da se klasna borba protiv kulačkih elemenata stalno zaoštrava. Ako se ima u vidu stalno zaoštravanje kl[ asne ] borbe i otpor kulačkih elemenata, našoj Partiji se neophodno nameće da organizuje oslonac , bazu koja će zamenjivati kulačku proizvodnju . Ja ne govorim ovde samo zbog levih skretanja,126 već zato što je to inače česta pojava, a navešću samo jedan detalj koji karakteriše razne forme kako kulaci gledaju da sabotiraju . Oni su ovcama koje smo otkupili vezivali vimena, tako da ih jagnjad nisu mogla dojiti . U jesenjoj setvi velike površine ostajale su nezasejane , što je takođe posledica kulačkog sabotiranja . Mi ćemo moći izvesnim merama i pravilnim sprovođenjem linije na selu nekako da održimo malo veću sigurnost kod kulaka da bismo obezbedili proizvodnju, ali je činjenica - i to je logičan razvitak -- da će ta klasna borba da se zaoštrava i da naša Partija mora uporedo da stvara svoju bazu u poljoprivrednoj proizvodnji , da tamo stvara oslonac, a taj oslonac jesu zadruge i državni sektor u poljoprivredi . Ako tome dodamo i mogućnosti koje postoje i raspoloženje seljaka za stvaranje raznih oblika zemljoradničkih zadruga, onda je jasno da je naše zaostajanje i nebriga partijskih organizacija štetna i da bi se nama to moglo još više svetiti na poljoprivrednoj proizvodnji i tržišnim viškovima . Sada je reč o tome, [ sudeći ] po referatu druga Kardelja koliko sam ga ja shvatio, da se taj socijalistički sektor u poljoprivredi razvija na taj način što će se uporedo razvijati i državni i zadružni sektor . A naš državni sektor po setvenoj površini dosta je veliki i relativno veći nego što su ga Rusi imali [ u ] odgovarajućem periodu prve petoletke. Njegov prinos tržišnih viškova, prevashodno u mesu, masti itd . može biti znatan pogotovu ako se tome dodaju ekonomije: sreske, gradske i druge, ako se tome doda ogroman broj fabričkih ekonomija koje sada imamo i ako se na njima pravilno organizuje proizvodnja, tj . ako se one orijentišu

DRUGI PLENUM CKKPJ

83

na stvaranje živinarnika, tovilišta svinja i proizvodnju povrća. Na taj način mi bismo već u 1950. godini mogli s produktima državnog sektora i radnih zadruga u žitorodnim krajevima obezbediti garantovano snabdevanje mašću daleko iznad 50 procenata. Mi u Vojvodini, na primer, imamo radnu zadrugu koja može da utovi sada desetak hiljada svinja, a utoviće svega hiljadu svinja , jer mi nismo dali blagovremeno svinje. Uporedo sa takvim jačanjem državnog sektora, koji može da bude oslonac zadružnom sektoru, mogu se razvijati seljačke radne zadruge. Ja bih rekao da smo mi u Ministarstvu poljoprivrede, po uputstvu druga Kardelja , dali uputstvo ministarstvima poljoprivrede odnosno preko CKKPJ centralnim komitetima republika, da izrade plan razvitka zadruga po srezovima u svojim republikama i da ih oni sami predlože. Da bi se razvitak zadrugarstva postavio planski, mi smo dali da se napravi jedan predlog plana na osnovu koga bi Centralni komitet odredio obim. To je bio interni plan o tome kako bi trebalo da rade sreski komiteti . Taj plan trebalo je da bude gotov do 1. februara . Međutim, bilo je slučajeva , kao recimo u Hrvatskoj , da ministar poljoprivrede uopšte nije saopštio Centralnom komitetu naše uputstvo i nije ga preneo na sreske komitete da se taj plan razradi . Koliko sam obavešten, ni ministar poljoprivrede Makedonije nije ga poslao. Naša dosadašnja praksa u pogledu razvitka seljačkih radnih zadruga pokazuje da se one najviše razvijaju u onim rejonima gde već postoje zadruge, kao i u onim u kojima postoje poljoprivredna dobra koja pružaju izvesnu pomoć . Ja bih se takođe dotakao pitanja mehanizacije . Da li imamo mogućnosti , pri ovako niskom stepenu mehanizacije, da razvijamo zadruge koje već postoje . Zadruge u Vojvodini imale su , doduše, veću pomoć i pokazale su dobre rezultate. Ali bilo je puno zadruga koje su imale teže uslove i manje tehničkih sredstava , a ipak su pokazivale velike rezultate. Sve te zadruge su po hektaru dale tržišne viškove iznad individualnog seljaka . Osim toga , kod svih tih zadruga dobija se do 25 procenata više obradive površine nego kod individualnog gazdinstva , a da i ne govorimo o povećanju proizvodnosti rada u njima. Što se tiče plugova, mi sada u Jugoslaviji imamo nešto iznad 900 hiljada gvozdenih plugova i oko 250 hiljada ralica i drvenih plugova. Po nekim normama stručnjaka agronoma, jedan plug može da obrađuje oko 12-14 hektara . To nam kazuje da mi sada u Jugo-

84

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

slaviji, ukupno uzevši , imamo dovoljno plugova, kad bi oni bili racionalno iskorišćeni, kad ne bi bilo individualnog poseda i neracionalnog korišćenja . Jasno je da oni svi nisu dobrog kvaliteta, ali se oni ipak mogu koristiti za osnovne radove u zadrugama, gde su oni racionalno iskorišćeni . Osim toga, po našoj proceni , zaprežne stoke - konja, volova i krava - koja se upotrebljava u zapregama ima takođe dovoljno za obrađivanje naše poljoprivredne površine , pri ovoj traktorskoj vuči . Ali treba imati u vidu da je po rejonima zaprežna stoka raspoređena neravnomerno, tako da je nema svuda dovoljno , a da je isto tako ni u pojedinim selima nema dovoljno . Time ne mislim da kažem da ne treba postaviti ozbiljno pitanje ubrzanja proizvodnje tih plugova . Mi u ovoj godini proizvodimo 47 hiljada plugova, a taj broj je jedva dovoljan da pokrije amortizaciju plugova, a kamoli da jednim bržim tempom omogući zamenu državnih plugova i ralica. Međutim , tehnološki proces oko proizvodnje plugova nije težak i ja mislim da bi se izvesna preduzeća mogla koristiti tako da se poveća proizvodnja plugova . Dalje , mi proizvodimo 700 vršalica , što je znatno više nego prošle godine, mada neke nisu snabdevene motorima . Ali radi se o tome da mi ove godine obezbedimo industrijski potencijal za iduću godinu, jer će razvitak zadrugarstva kod nas ići tako da će ova godina značiti jedno brže unapređenje zadrugarstva, stvaranje zadruga će ići bržim tempom nego do sada. Međutim , ona u prvom redu treba da budu godina širokih, direktnih priprema i organizacionog učvršćivanja, povezivanja samih zadruga , organizacionog sređivanja i priprema za još brži tempo razvitka zadruga u sledećim godinama. Mnogi naši drugovi partijci u sreskim komitetima nekako smatraju, kada se govori o rekonstrukciji poljoprivrede, da to znači da tako reći treba da dođe jedna nova etapa, da mi sada sprovodimo jedan posao koji nije ono glavno što treba sprovoditi, da su ovo samo počeci , pojedinačni slučajevi, da ove zadruge opšteg tipa nisu jedinstvena linija Partije , nego da će tek doći onaj dan kao na primer kod otkupa svinja.127 To je mehaničko , pogrešno prenošenje sovjetske linije u kolektivizaciji . Da mi ne možemo ići tim putem i da nemamo potrebe da idemo tim putem - pokazuje naša dosadašnja praksa , koju je drug Kardelj već izneo . Ja bih samo dao neke uporedne cifre iz kojih se može videti stanje u Sovjetskom Savezu i kod nas u odgovarajućem periodu.

DRUGI PLENUM CKKPJ

85

Broj stoke u sovhozima 1. juna 1929. godine*

Krupne rogate stoke Svinja Ovaca i koza

204 000 54 000 1 203 000

oko 0,3% ukupnog broja u SSSR oko 0,3% ukupnog broja u SSSR oko 0,9% ukupnog broja u SSSR

Broj stoke na državnom sektoru u FNRJ na kraju 1948. Konji Goveda Svinje Ovce

oko 19 300 oko 65 000 oko 300 000 oko 200 000

oko oko oko oko

1,9% 1,5% 6,4% 0,9%

ukupnog ukupnog ukupnog ukupnog

broja broja broja broja

u u u u

FNRJ FNRJ FNRJ SSSR

Osim toga, stočni fond u SSSR-u pretrpeo je znatne gubitke u periodu kolektivizacije, što pokazuju sledeći podaci: **

1929. 1930. 1933.

Konji

Goveda

Ovce

Svinje

34 mil. 30,2 mil. 16,5 mil.

67 mil. 52 mil. 38 mil.

132 mil. 109 mil. 50 mil.

20 mil. 13,3 mil. 12 mil.

Takve gubitke mi možemo izbeći sprovodeći pravilno liniju CK na selu. Osim toga, naše prilike na selu daleko su drugačije nego u Sovjetskom Savezu i to kako političke tako i ekonomske. A ovakav put organizovanja zadruga i razvitka zadrugarstva kroz ove razne oblike daje nam mogućnost za relativno brzo i masovno pripremanje seljaka za ulazak u radne zadruge. To nam daje isto tako mogućnost da diferenciramo kulake i ne samo da ih izdvojimo kao klasu od ostalih radnih seljaka već da izdvojimo i onaj najreakcionarniji deo kulaka, one najzagriženije neprijatelje među kulacima koji daju otpora i da ih pojedinačno, kroz korišćenje postojećih zakona, kao neprijatelje zbog privredne sabotaže likvidiramo i da tako na jednoj strani povećamo zadružni , odnosno socijalistički sektor, a na drugoj strani da ni za momenat ne ugrozimo toliko potrebnu proizvodnju , koja je, kao što vidimo, za nas nedovoljna . * Podaci o broju stoke uzeti su iz publikacije : Paзourue coвеTской экономики, str. 383, Акад. наук СССР, Москва, 1940 (nap. autora) . ** Podaci uzeti iz publikacije Annuaire internacional de statistique agricole 1930-1931 i 1934-1935 (nap. autora) .

86

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

Što se tiče zadruga opšteg tipa i ovih ekonomija, mislim da je osnovna greška bila u tome što se reorganizacija zadruga shvatila više formalno - administrativno, naime tako da treba promeniti organizacionu formu zadruge, izabrati upravu i postojeće organe. Međutim, reč je o tome da zadruga opšteg tipa, kako je ona bila postavljena do danas , u stvari predstavlja jednu gipku organizaciju , zbog čega rad na njenom usavršavanju i razvijanju ne prestaje ni za momenat. Pre svega tamo su stalno i uvek moguće sve nove i nove forme organizovanja i proširivanja proizvodnje , a osim toga i razne organizacione forme koje će omogućiti da se sve više obuhvata sve veći broj seljaka i sve veće površine. Te razne forme i takav rad treba da učine da u očima onih zadrugara koji rade na ekonomiji njihova zemlja postupno igra sve manju ulogu i da njihovo mesto proizvodnje i prihoda od kojih žive sve više bude sama ekonomija. Tada će oni svoju zemlju unositi daleko lakše nego da nema te ekonomije. Ovde bih hteo samo dodati da je, kada su u pitanju ekonomije, nesumnjivo najvažnija zemlja, ali da se u početku ne radi samo o zemlji . Pre svega u našim planinskim predelima, u Crnoj Gori, Bosni , delu Hrvatske, delu Srbije itd. mogu se organizovati s malim investicijama zadružne stočne farme, može se razviti pčelarstvo, podizati ribnjaci itd . - čitav niz raznih proizvodnih grana na kojima se seljaci mogu organizovati , Seljačke radne zadruge treba obuhvatiti opštim državnim planom kao i ostala socijalistička preduzeća i u pogledu proizvodnje i kapitalne izgradnje, i u planiranju tržišnih viškova koje zadruga treba da isporučuje državi . To znači -i mi smo takva uputstva ranije i dali ministarstvima poljoprivrede - da sreski odbor neposredno planira svaku zadrugu posebno kao svoje preduzeće , da izrađuje i stvara plan proizvodnje zajedno sa zadrugom i da pomaže zadrugarima za povećanje trudodana i bržu akumulaciju . To znači da time i država prima obavezu , kad već napravi čvrst plan, da im isporučuje materijal za reprodukciju i kapitalnu izgradnju . Mi smo takođe mislili da bi u tom slučaju , kada se tako postavi plan, trudodane trebalo obračunavati u dinarima a ne u naturi, s tim što bi zadrugari u okviru zarađenog novca morali dobijati sasvim dovoljno potrebnih polj [ oprivrednih] proizvoda, a proizvodnju u zadrugama, i prema tome , ulazak seljaka u radne zadruge stimulirati industrijskom robom za kojom on danas oseća daleko veću potrebu . U tom slučaju ako se odrede pravilni kontingenti robe koji će po-

DRUGI PLENUM CKKPJ

87

kriti svu onu kupovnu moć stvorenu trudodanima i ako njihov asortiman bude dobar, ako cene budu tako određene da zadrugar bude u povoljnijem položaju nego seljak van zadruge, jasno je da će to biti jedan krupan stimulans za razvijanje zadruga. Najzad, drugovi, radi rešenja svih tih pitanja trebalo bi izmeniti neke stavke u dosadašnjim pravilima seljačkih radnih zadruga, kao što su odredbe u okućnici, pravilnoj raspodeli dohotka , o strukturi samog trudodana itd . Drug Tito: Želi li još neko da govori? Za riječ se javio Edvard Kardelj . Drug Edvard Kardelj : Drug Tito je dobro rekao da ovo što smo mi danas, na ovom plenumu , postavili ne treba smatrati kao neki preokret u našoj zemlji . I to što je sada drug Plavi * rekao nije neka nova etapa u smislu same linije koju naša Partija ima. U stvari , mi danas, na ovom plenumu , konkretiziramo liniju koju je CK postavio još prošle godine. Šta ima tu novo? Novo je to da je u našoj liniji na selu danas moguće konstatovati takve uspehe, da je došlo do takvog odnosa da možemo ubrzati tempo razvitka socijalizma na selu . Ubrzanje toga tempa znači jednovremeno i savladavanje čitavog niza teškoća s kojima se mi danas moramo boriti. U tom smislu je takođe tačno , što kaže drug Plavi, da je ova godina u stvari godina širokih priprema za jednu masovniju kolektivizaciju na selu , godina koja će nam u tom pogledu, ako budemo pravilno radili , već doneti tako krupne rezultate da ćemo sledeće godine , s većom mehanizacijom, moći punim zamahom da prionemo na taj posao. Šta hoćemo da postignemo , to je jasno . Hoćemo radnu zadrugu pored , razume se, državnog sektora u poljoprivredi . Cilj je, dakle, radna zadruga , a naš zadatak na ovom plenumu je razrađivanje ove linije, kojim putem najbrže doći do tih radnih zadruga. Ja mislim, drugovi, da je ovo potcenjivanje i zanemarivanje poljoprivrede, o čemu se danas mnogo govorilo, u priličnoj meri potvrđeno i na ovom plenumu, jer je diskusija pokazala da naši drugovi , sem onih koji su direktno u poljoprivredi , vrlo malo znaju o poljoprivredi . Činjenica je da o poljoprivredi, o zadrugarstvu, o toj borbi koja se vodi na selu, o formama te borbe , o perspektivi itd. naši drugovi nisu vodili dovoljno računa. Zbog toga je i ova naša diskusija , mislim da ćete se svi složiti sa mnom , * Mijalko Todorović.

88

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ispala prilično začaurena. Ono što je glavno za nas i o čemu mi danas treba da vodimo diskusiju i da predvidimo sasvim konkretne mere, to je pitanje kako olakšati individualnom seljaku, i to pre svega srednjaku, da učini prvi korak u pravcu socijalističkog gazdinstva, u pravcu radne zadruge. Ja sam u svom referatu dao nekoliko takvih mogućnosti, nekoliko takvih sredstava, pri čemu sam se naročito zaustavio na ekonomijama, na zadružnim ekonomijama. Ja ne kažem da su zadružne ekonomije jedino sredstvo . Ima i drugih sredstava, a najlakše i najjednostavnije je da se neposredno stvori radna zadruga . Ali, ako uzmemo danas , recimo, Makedoniju , ili Vojvodinu, koja je još dalje otišla ipak je to malo, a mi čak i te cifre, pod sadašnjim uslovima , nećemo u ostalim republikama tako lako postići , ako samo prosto kažemo ljudima: evo vam radne zadruge , uđite u nju. Nije lako našem seljaku individualcu , koji je srastao sa svojom zemljom , čak i danas kad je on jako potresen, kad se jako koleba, kad diskutuje noć i dan, hoće li ili neće u radnu zadrugu, nije njemu lako da svojih 7-8 hektara prosto preko noći prenese u radnu zadrugu i kaže da u nju ulazi. To je jedan vrlo težak korak za našeg seljaka . To znači da treba nešto učiniti da olakšamo tome srednjaku da uđe u zadrugu. Nema u našim glavama, drugovi, u glavama marksista-lenjinista što kaže drug Dido ,* nekih tačno određenih dogmi kojih se mi držimo , koje bi kazale da treba ići takvim i takvim putevima . Jasno je da bismo mi , kad bismo primenili sovjetska iskustva, na kraju krajeva pobedili . Naš put je ipak isti put, ali ima izvesnih stvari koje možemo i moramo da izbegnemo . Mi moramo izbeći negativne posledice onog brzog preokreta od individualnog na kolektivno , koje su došle do izražaja u sovjetskoj praksi . Zbog toga mislimo da taj prelazni period , te prelazne forme kod nas mogu biti šire i da to prelaženje seljaka može da ide na nekoliko etapa . Zašto da se bojimo davanja izvesnih koncesija srednjaku koji još ne može da odluči da ide u radnu zadrugu. Ako srednjak ima 7 hektara , pa još neće da ide u radnu zadrugu , pokušajmo da ga ubedimo da od tih 7 hektara 3-4 dâ u ekonomiju , da tamo radi i dobije po trudodanu kao u radnoj zadruzi . Njega će njegova sopstvena zemlja, naravno, da vuče , vući će ga ona 3 ili 4 hektara što će mu ostati . U ekonomijama će se sigurno, na drugoj strani, pojavljivati teškoće s radnom snagom. Ali , ali ipak je verovatno da ćemo mi u tim ekonomijama imati jedno socijalističko ognjište, produktivno ognjište, u stvari jednu

* Milovan Đilas.

DRUGI PLENUM CKKPJ

89

malu radnu zadrugu, ne onog potpunog tipa, ali nešto između ovih odbora za zajedničku obradu zemlje i kartela. * Nešto po sredini . Naš će seljak još biti na svojoj zemlji, još će s nepoverenjem gledati hoće li biti nešto od te radne zadruge, ali će se kroz nekoliko meseci , ili kroz godinu i dve uveriti da se njemu više isplati da u tu radnu zadrugu unese još i onaj ostatak, na kome on još stoji jednom nogom . Osim toga, mi imamo mogućnosti za čitav niz administrativnih mera za olakšanje tog procesa . U tome je, po mome mišljenju, suština toga pitanja, s kojim bismo trebali da budemo načisto i da donesemo ispravne odluke. Mi ekonomije treba da izgrađujemo na istom principu kao radne zadruge, s tom razlikom što će u njima seljak imati i svoju individualnu zemlju. Što se tiče pitanja da li isplaćivati ili ne isplaćivati rentu,** naravno da ne bi trebalo dugo ostajati kod tog isplaćivanja. Ali, kao što je pravilno rekao drug Stambolić, lakše je seljaku, kad je već jedanput ušao u zadrugu u kojoj mu isplaćuješ rentu, daleko mu je lakše odreći se rente nego ući u tu zadrugu s rentom iz svog individualnog položaja. Mi nemamo razloga da se bojimo tih koncesija, jer imamo puno interesa da na ovoj etapi naširoko počnemo sa tim zadrugama nižeg tipa , sa tom rentom koju ćemo na kraju likvidirati , jer će to mnogo brže dovesti do razvijanja zadruga višeg tipa. Naravno, pri tome treba paziti da se ne ode u drugu krajnost . Drug Hribar je rekao da se postavlja pitanje prelaska višeg tipa zadruga na niži tip. Možda ima slučajeva gde je to potrebno. Ako je takva zadruga mala i ne može da živi u takvim slučajevima ja bih išao na to . Ali , ako je zadruga već ojačala, onda mislim da ne bi trebalo ići tim putem , onda bi to već bilo popuštanje, odstupanje. Čitao sam da jedna stara zadruga u Brdima, neće nikako da primi nove zadrugare, odnosno one koji se nude da uđu u zadrugu, ali traže rentu . Kažu im da im ništa ne daju i da će oni i bez toga doći u tu zadrugu . Gde postoje takvi uslovi, gde je zadruga čvrsta i može da živi , ja tamo ne bih gurao ovakve. Mislim da bi čak bilo bolje početi s ekonomijama, pa posle ići na viši stepen . Slično je i pitanje okućnice. Mislim da u toj prelaznoj formi, kod tih nižih oblika ne bi trebalo određivati površinu * Forma udruživanja kapitalističkih preduzeća s ciljem da se ostvari monopolski položaj radi sticanja većeg profita. ** Prihod koji se ostvaruje od zemljišta kao naknada seljaku za unošenje poseda u zadrugu. U istorijskom i ekonomskom smislu, renta je imala različite oblike i karakter, kao na primer feudalna, zemljišna renta u kapitalizmu i u socijalističkoj privredi.

90

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

okućnice. Mi možemo propisati da za određeni tip zadruga, za najviši tip [ okućnica bude ] tolika i tolika, onda za niži tolika itd. U ovim nižim tipovima trebalo bi da sama zadruga odredi i donese odluku, jer ćemo na taj način lakše privući srednjake u radne zadruge. U vezi s tim je i pitanje kulaka . Naš odnos prema kulaku, o kome smo govorili danas, takođe je jedna vrsta koncesije i treba da omogući ulazak seljaka u zadrugu . Međutim, i tu imamo dve vrste [ kulaka ] . Ima takvih kulaka , takvih bogatih seljaka , koji su stvarno i po svom političkom stavu spremni da sidu sa svojih klasnih pozicija, a ima i takvih o kojima to ne može da se kaže. Mi smo imali i kapitalista, krupne milionere , koji danas rade u ovom našem aparatu, jer su i oni nešto naučili.128 Zbog toga bi sprečavanje da se oni prilagode našem socijalističkom sistemu značilo za nas štetu . Tako treba postupati i sa kulacima i mislim da možemo dozvoliti da kulak uđe u tu zadrugu . Onda ima drugih slučajeva, špekulanata za koje se zna da su špekulanti i hoće da uđu u zadrugu da se tamo sakriju. I tu treba misliti ko će koga da nasamari . Ako taj njihov ulazak može da donese koristi u tom smislu što će takav špekulant povući za sobom jedan deo srednjaka u tu zadrugu, mislim da ne bi trebalo izbegavati da i njega uvučemo u zadrugu za neko vreme, a ako se on pokaže kao saboter lako ćemo ga izbaciti. Uslov je , naravno , da partijska organizacija tamo valja . Ako ona ne valja, svejedno on će opet gazje da li je kulak van ili unutar zadruge dovati. Treća stvar je pitanje tih otvorenih neprijatelja , otvorenih špekulanata koje treba goniti. Kad smo govorili o tome da nećemo toga kulaka likvidirati kao klasu , nego kao neprijatelja narodne vlasti , tu u stvari razlika nije u tome da li ćemo ga likvidirati kao klasu ili narodnog neprijatelja, jer je jasno da će rezultat biti isti , nego je razlika u tome da li ćemo izvršiti frontalni napad na njega ili individualni , tamo gde će on nastupiti kao neprijatelj narodne vlasti , kao neprijatelj socijalističkih mera na selu . Da bi ovo bilo jasnije , navešću kao primer slučaj kad su u jednom selu u Sovjetskom Savezu prišli kolektivizaciji . Oni su se sakupili i kazali da je u njihovom selu taj i taj kulak, da će ih oni raskulačiti, uzeti zemlju i stvoriti kolhoze, dodajući svoju zemlju itd. Tu je , znači , istovremeno izvršen i proces stvaranja kolhoza i likvidacija kulaka kao klase , paralelno, to jest istog dana . Kod nas će seljaci stvarati radne zadruge a da neće neposredno istog dana, u isti mah likvi-

DRUGI PLENUM CKKPJ

91

dirati sve kulake . Neke će uzeti , druge će ostaviti van , a treće će kasnije izbaciti itd . To će , dakle, biti u jednoj takvoj formi da mi ne dođemo odmah frontalno u sukob s kulakom . U tome je razlika . Kulaka , kao što sam rekao , treba pocepati, a ne zbiti u jedan front, jer će on povući i onaj deo srednjaka koji bi ušao u radne zadruge, od čega bismo imali samo štete. Tačno je da bismo mi njih mogli razbiti bez ikakvih teškoća , ali bi to povuklo nas u druge teškoće . I ako bismo mi to tako postavili , nema sumnje da bi se takav naš plan, kad bi za to čuo sekretar sreskog komiteta, ubrzo pretvorio u frontalni napad na kulake. Zato mi i kažemo da je potrebno čvrsto držati rukovodstvo . Sami centralni komiteti treba da paze šta se dešava u svakom selu , treba da vode računa da se ne prave greške , tako da , u stvari, dosadašnju liniju treba samo potencirati, razviti je i pojačati tempo, a ne izmišljati neke po suštini nove forme. Ima takvih pojava , drugovi , da se ponegde teraju u zadrugu ili se sami prijavljuju i ulaze u nju oni seoski proleteri¹29 koji imaju samo jedno parče zemlje ili su sasvim bez zemlje. Onda se takvoj zadruzi doda još desetak hektara i na taj način se stvori radna zadruga . Ja mislim da to nema nikakvog smisla. Pitanje kolektivizacije za nas je danas ipak pitanje srednjaka, ono je i pitanje sitnog seljaka , ali ipak i srednjaka. A onog siromaha, koji ima nešto malo zemlje i koji je već po svojoj psihologiji proleter, treba slati u industriju da tamo radi, jer će on moći sa ostalom radničkom klasom da se stopi . Od njega ne treba praviti zadrugara . Ja mislim da se u tom pogledu prave prilične greške . Što se tiče dugoročnih kredita, mislim, kao što je rekao drug Tito , da ih ne treba davati badava , jer mi ni našim preduzećima ne dajemo kredit badava . Pomoć koju mi treba da damo radnim zadrugama treba da bude konkretna pomoć i da se sastoji u dugoročnim kreditima i u planskom korišćenju onih sredstava koja su zadrugama potrebna za kapitalnu izgradnju. Ali kod dugoročnih kredita treba , po mom mišljenju, pomoći zemljoradničkim zadrugama na taj način što im se otplaćivanje tog dugoročnog kredita neće tražiti odmah posle davanja. To pitanje otplate treba regulisati tako da se s njom počne, recimo, posle godinu , dve ili tri, već prema uslovima, tako da zadruge mogu malo privredno ojačati i tek onda početi s otplatom tih kredita . Na takav način ti dugoročni krediti predstavljaće posle nekoliko godina vrlo važno sredstvo države za kontrolu radnih zadruga i za povezivanje radnih zadruga sa državnim planom . Što se tiče ove

92

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

stoke u Bosni , po mom mišljenju , čak i ako bi se stvarno rešilo da se od njih neće tražiti da plate, ne bi trebalo da plaćaju taj kredit, ali bi bilo dobro da to ostane u formi dugorocnog kredita. O pitanju kasnijeg ulaska srednjaka u zadruge koje su već stvorene mislim da bi se to što su zadruge do toga vremena već stvorile moglo baš upotrebiti prema srednjacima kao argument zašto se njima ne daje renta za njihovu zemlju. Pitanje koje je postavio drug Hribar o izmeni iskustava između pojedinih republika veoma je važno i ne samo da je potrebna izmena iskustava između pojedinih republika nego je ona potrebna i između pojedinih zadruga, srezova itu. Mi smo na sednici Politbiroa govorili o tome da posle ovoga plenuma izradimo plan za sazivanje jednog opštejugoslovenskog savetovanja seljaka zadrugara i stručnjaka. To bi istovremeno bila jedna politička manifestacija, jedna vrsta seljačkog kongresa (formu ćemo već naći ) , koji će dalje preneti našu liniju. Na kraju, hteo sam još reći da bi trebalo biti oprezan prema akciji koju je Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo u pogledu sastavljanja plana za stvaranje radnih zadruga . Pravilno je da centralni komiteti daju svoje mišljenje o tim zadrugama, ali to pretvoriti u plan koji bi se posle kao obaveza nametao pojedinim srezovima i njemu se još nešto eventualno dodalo, smatram da bi to neizbežno dovelo do upotrebljavanja prisilnih mera. (Drug Nešković: „ Do planskog raskulačavanja ...") Mi znamo iz iskustva kako nam je išla ova akcija sa sitnim trgovcima itd . i kako se to odrazilo . I ako mi ovde ispustimo iz ruku situaciju samo malo , to će preko noći uzeti drugi oblik i od toga može biti samo štete. Zato na to treba paziti. Zato je važno da mi u Centralnom komitetu imamo jedan organ koji će o tome voditi računa , kontrolisati i rukovoditi ovim radom, osim drugih organa u Ministarstvu poljoprivrede itd.

Drug Tito: Time bi diskusija o referatu druga Kardelja bila završena. Ja bih predložio komisiju koja bi izradila rezoluciju o tim pitanjima . (Drug Tito je predložio članove komisije i plenum je njegov predlog jednoglasno usvojio.) Današnju sednicu zaključujem, a sutra nastavljamo rad u 8 časova i 30 minuta. (Završeno u 20 časova. ) A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6.

DRUGI PLENUM CKKPJ

93

DRUGI DAN RADA DRUGOG PLENUMA CKKPJ 29. januar 1949. godine Drug Tito: Nastavljamo rad . [ Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda - Referat Borisa Kidriča o gorućim pitanjima naše privredne politike ]

Riječ ima drug Kidrič .

BORIS KIDRIČ , [ O GORUĆIM PITANJIMA NAŠE PRIVREDNE POLITIKE ]* Jedan od najosnovnijih , centralnih zadataka naše privredne politike i operativne prakse sastoji se u sistematskom , 131 upornom osvajanju i proširivanju domaćih sirovinskih baza , ¹ u borbi naše industrije i poljoprivrede da putem domaćih sredstava osvoje nove proizvode . Ovo nije samo momentano taktičko pitanje u vezi s posledicama kampanje Informbi . roa.132 Ovo je izričito strateško pitanje privrednog uzdizanja i socijalističke izgradnje naše zemlje . Do takvog postavljanja * Referat Borisa Kidriča objavljen je u časopisu Komunist, 2/1949, str. 74-92, u nešto drugačijoj verziji. Na samom početku dopisana su sledeća dva pasusa : „ Suvi prakticizam u rukovođenju privredom jeste jedna od najopasnijih pojava u borbi za izgradnju socijalizma. Pošto mu je tuđa baš društveno-ekonomska perspektiva i pošto se njegovo rutinerstvo najčešće povezuje s nepročišćenim ostacima prošlosti u ljudskoj svesti, prakticizam obično predstavlja opštu i vulgarnu formu najraznovrsnijih, oportunističkih shvatanja, skretanja i uticaja klasnog neprijatelja. Bilo bi veoma pogrešno misliti da su naši perspektivni planovi razvijanja socijalističke privrede već sami po sebi dovoljno jemstvo za puno otklanjanje štetnih uticaja suvog prakticizma. Pravilno postavljen perspektivni plan svakako znači punu suprotnost suvom prakticizmu. Međutim, upravo u borbi za ostvarenje plana, suvi prakticizam najčešće nastoji da povredi ne samo taktičku nego i stratešku, tj . generalnu liniju plana. Ovakav uticaj suvog prakticizma može neko vreme u raznim granama privrede da ostane i neprimetan, može se skrivati za pravilnim opštim postavkama plana, ali zato on docnije. prouzrokuje utoliko gore posledice. Prema tome, borba protiv po java i uticaja suvog prakticizma, svakodnevna borba za marksističko-lenjinističku perspektivu u našoj privrednoj izgradnji - jeste nepogrešivi sastavni deo borbe za socijalizam. U narednom izlaganju dodirnućemo dve-tri pojave prakticističkog prilaženja osnovnoj proble matici Petogodišnjeg plana".

94

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

stvari dolazimo na temelju izučavanja našeg privrednog bogatstva i mogućnosti naših kapaciteta, na temelju marksističko-lenjinističke analize uzroka i uslova naše polukolonijalne prošlosti , na temelju marksističko-lenjinističkog učenja o povezanosti prirodnog bogatstva, industrijalizacije i izgradnje socijalističke ekonomike. Nesumnjivo da je naša zemlja u pogledu osvajanja i proširivanja domaćih sirovinskih baza, u pogledu odgovarajućih naučnoistraživačkih radova, u pogledu osvajanja nove postigla već priproizvodnje na temelju domaćih sirovina lične uspehe. Bez tih uspeha mi ne bismo mogli u prošloj , 1948. godini da tako pobedonosno ispunimo plan uprkos žestokim napadima na nas i ekonomskom pritisku koji im je usledio . Međutim, na ovom se mestu valja zadržati više na dosadašnjim nedostacima, upravo zato da bismo u 1949. godini i u narednim godinama postigli odlučujuće rezultate. Osnovni nedostatak koji postoji tako reći u svim našim privrednim organima jeste što se pitanjima osvajanja novih sirovinskih baza, osvajanja novih proizvoda itd . , uopšte pitanjima unapređenja proizvodnje , a takođe i odgovarajućeg 133 naučnoistraživačkog rada - prilazi prakticistički . Naši drugovi prihvaćaju se rešavanja ovih pitanja obično tek onda kada se za to pojavljuje neposredna potreba. Ova se pitanja još uvek rešavaju tako reći od slučaja do slučaja , to jest stihijno . Takav stil rada vlada i u našim upravama za koje bi do sada morale da pounapređenje proizvodnje¹ kažu najviše rezultata na sistematskom , sređenom radu vodeći računa o svakodnevnim potrebama, a jednovremeno u punom smislu i o perspektivnim zadacima . Ovakvo prilaženje problemima dokaz je da su naši privredni rukovodioci premalo svesni da se ovde radi o osnovnim problemima našeg Petogodišnjeg plana, a ne pronalaženju neke slučajne rezerve koja može dobro da posluži ako se upotrebi, ali bez koje se na kraju krajeva takođe može izaći . U dubokoj vezi s potcenjivanjem tih pitanja jeste i činjenica da u nekim našim ministarstvima , ustanovama itd. u mnogo većoj meri postoji orijentacija na uvoz nego orijentacija na osposobljavanje, na proširivanje domaćih izvora. Ovu opštu slabost treba ove godine bezuslovno ukloniti , jer bismo se inače ogrešili ne samo o taktičke nego i o bitne , strateške postavke našeg Petogodišnjeg plana . Borbu protiv ove slabosti treba, prema tome , da prihvati pre svega naša Partija. Bilo bi vrlo pogrešno ako bi se ovo pitanje prepuštalo samo stručnjacima i raznim državnim privrednim orga-

DRUGI PLENUM CKKPJ

95

nima, a da se u dovoljnoj meri ne mobiliše partijska organizacija kao vodeća i pokretačka snaga našeg života . U čemu treba izvršiti prelom? Prvo, potrebno je učvrstiti uprave i biroe za unapređenje proizvodnje. Mi im takođe u kadrovskom pogledu nismo dovoljno pomogli . Na ove neobično važne ustanove naše - kako od strane naše socijalističke privrede još uvek se — operative, tako i od strane naših planskih organa - gleda kao na nešto sporedno u našem privrednom razvitku , kao na nešto što se može prepustiti samom sebi . Dalje, sami organi za unapređenje proizvodnje treba da od sadašnjeg stila rada, koji je često sličan slučajnom čeprkanju po nekim problemima kakve momentano nameće praksa, pređu na sređeni, sistematski, u osnovnim crtama planirani, u perspektivi usmereni rad. Šta treba podrazumevati pod terminom ,,planirani rad organa za unapređenje proizvodnje"? To , naravno , nikako ne znači i ne sme da znači da naš naučnoistraživački rad treba da ograničima i sabijemo u neke planske formule ili takve rokove koji njemu ne odgovaraju . To bi bilo potpuno besmisleno i postigli bismo baš obrnuto od onoga što želimo . Radi se , međutim, o tome da se problemi koje treba rešiti, planski utvrde s obzirom na naš Petogodišnji plan, s obzirom na naše momentane poteškoće kao i na zadatke i poteškoće koje predviđamo, pa da se rešavanju tih problema pride sistematski, a ne slučajno kao do sada . Radi se, dakle, o sistematskoj planskoj analizi istraživačkih radova koje treba izvršiti na području unapređenja proizvodnje i o njihovom pravilnom vremenskom rasporedu . Treba takođe konstatovati da mi naše laboratorije i institute u materijalnom pogledu krajnje nedovoljno obezbeđujemo. Katkada čitav njihov dragoceni rad ne može ići napred iz prostog razloga što im nedostaju neke materijalne sitnice koje za našu zemlju ne predstavljaju inače nikakve poteškoće, ali su zaista velika prepreka za njih, s obzirom na to da se te sitnice ne nalaze u našem običnom planskom mehanizmu , da ih van običnog planskog mehanizma niko nije obezbedio i da naučni radnici kod naših preduzeća , dispečera¹35 itd. itd . nailaze na zatvorena vrata , pa ma koliko god objašnjavali važnost svoga rada. Ovom nehatu treba napraviti kraj . Mi moramo naše laboratorije, institute i naučne radnike koji rade na tako važ* Upoređivanjem ovog teksta (od str. 95. do str. 97 ) s objavlje nim tekstom utvrđeno je da je reč o istovetnoj sadržini , ali sa nešto drugačijim razmeštajem pasusa.

96

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952

nim pitanjima obezbeđivati brzo, u dovoljnoj meri i van uobičajenog planskog mehanizma svim potrebnim materijalom i tehničkim sredstvima. To će nam se mnogostruko isplatiti . Dalji nedostatak jeste u tome da veliki broj stručnjaka, koji bi mogli dati značajne rezultate na naučnoistraživačkom radu, nije u dovoljnoj meri i pravilno upotrebljen. Poneki su uopšte zaboravljeni i nisu dobili odgovarajuće zadatke. Takođe se što je potpuno pogrešno - veliki broj inženjera i stručnjaka, koji bi više dali na naučnoistraživaćkom radu, nalazi u operativi . U operativi možemo vrlo brzo uzdignuti i sasvim novog druga koji nema dovoljno prethodnog obrazovanja. Sva naša praksa uzdizanja novih privrednih kadrova to nam dokazuje . Za naučnoistraživački rad, međutim, potrebni su ljudi s naučnim preduslovima, a oni se ne mogu stvoriti preko noći. Neki naši drugovi uopšte smešno suprotstavljaju operativu naučnoistraživačkom radu . Operativu i njenu važnost uzdižu prakticistički do neba, dok naučnoistraživački rad smatraju nepotrebnim, sporednim, profesorskim poslom. Naravno, bez operative nema ničega , ali naučnoistraživački rad na unapređenju proizvodnje ne treba izjednačavati s nekom buržoaskom naukom, odvojenom od prakse i života, jer naučnoistraživački rad - kako ga mi postavljamo - služi ispunjenju Petogodišnjeg plana i, prema tome, najvažnijim zadacima same operative. Slabost naših organa za unapređenje proizvodnje, kao i cele naše privredne operative jeste konačno u tome što vrlo slabo vode evidenciju nad već postignutim rezultatima . Ovo se odnosi kako na rezultate laboratorijskog naučnoistraživačkog rada tako i na rezultate novatorstva i racionalizatorstva naših radnika po preduzećima.136 Postoji mnogo izuma, već postignutih rezultata u pogledu unapređenja proizvodnje koje niko nije preneo dalje, koji su danas zaboravljeni i koje naša proizvodnja uopšte ne iskorištava. Ovakvom nedopustivom , krajnje štetnom odnosu treba učiniti kraj . Moramo obezbediti evidenciju nad svim što postizavamo i omogućiti da se rezultati u našoj zemlji odmah primene svugde gde za to postoje uslovi. Za nas je sada svojstveno da rešenje nekog problema, koji zahteva naučnoistraživački rad, ide katkada još prilično lako, uključivši ovde i industrijsko-laboratorijske rezultate. Međutim, čim se ovo postigne , stvar stane i tek sada nastanu muke kako to sprovesti u život. Naravno, ove su muke sasvim nepotrebne i moramo samokritički da priznamo da u pogledu sprovođenja u život već postignutih laboratorijskih rezultata još stojimo slabije od starih kapita-

DRUGI PLENUM CKKPJ

97

lista. Za kapitaliste je najviše teškoća predstavljalo rešenje problema, a posle su se katkada vrtoglavom brzinom, bacalı na njegovu praktičnu eksploataciju i izvlačenje profita . Mi međutim, postizavamo rešenje problema, a onda neki naši birokrati po raznim planskim i operativnim organima prevrću papir sleva na desno, zdesna nalevo i ne preduzmu ništa da se postignuti rezultat počne primenjivati u korist naše privrede. * Stvari moramo ovako postaviti : iza svakog dovoljno dalekosežnog rešenja odmah treba da usledi mobilizacija odgovornih planskih organa da se rezultat naučnoistraživačkog rada unese u plan, bez obzira na to da li je ranije bio predviđen. Dalje, u našoj operativi treba stvoriti posebna gipka tela koja će prelaz konkretnih naučnoistraživačkih rezultata na operativni kolosek obezbeđivati sve dotle dok korišćenje tih rezultata ne postane naša uobičajena praksa .

Treba kritički podvuči da naši organi za unapređenje proizvodnje vrlo slabo prate inostranu literaturu, inostrane izume i inostranu tehniku . Mnoga za nas važna pitanja davno su već rešena u inostranstvu , kako u SSSR tako i u drugim zemljama, na savremeni način , a mi ne preduzimamo dovoljno da se takav način izuči i primeni kod nas . ** Drugo goruće pitanje kome u ovoj godini treba da posvetimo mnogo više pažnje jeste pitanje štednje materijala. Nema sumnje da smo i u ovom pogledu postigli izvesne uspehe. Ja sam već iznosio brojke koje to dokazuju . Međutim, bilo bi potpuno pogrešno zapasti u ma kakvo samozadovoljstvo. Ove brojke imaju , naime, dve vrlo različite, suprotne strane. S jedne strane, one dokazuju naše uspehe , a sa druge strane, one dokazuju koliko se još uvek rasipnički troši . Na uvozu sirovina smo na primer, prošle godine uštedeli 2 milijarde i 700 miliona dinara uz ispunjenje plana naše industrije. Pitanje je da li ove 2 milijarde i 700 miliona predstavlja naš uspeh ili je to više dokaz naše dosadašnje slabe štednje . Treba se samo setiti da su na početku 1948. kada su bili po137 stavljeni industrijski normativi , svi drugovi iz resora i re* Uz ovaj pasus u objavljenom referatu dopisana je sledeća rečenica: ,,Nije teško razumeti da se ovde radi o smešnoj ali stvarnoj odvojenosti teorije od prakse, što je , naravno, sasvim suprotno svakom marksističkom shvatanju borbe za promenu postojećeg stanja ". ** U objavljenom referatu, posle ovog pasusa, dopisano je sledeće: ,,Svi se pomenuti nedostaci u suštini svode na izričito potcenjivanje zadataka organa za unapređenje proizvodnje, a ovo znači u stvari potcenjivanje ogromne uloge koju savremena tehnika i nauka imaju u izgradnji socijalističke ekonomike. Radi se, dakle, o tako reći klasičnom primeru suvog prakticizma”. 7 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

98

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

publika tako reći plakali tvrdeći kako ti normativi ugrožavaju izvršenje postavljenog plana. Plan uvoza sirovina sastavili smo onda na temelju tih normativa, a u toku godine mogli smo ga sniziti za 2 milijarde i 700 miliona dinara . Znači , normativi nikako nisu bili preniski, već su naprotiv zbog naše nedovoljne evidencije bili previsoki. Nema nikakve sumnje da su i ovogodišnji normativi, kako u industriji tako i u građevinarstvu itd. previsoki. Zašto? Zbog toga što ih još uvek globalno zaobilazno određujemo i što se još uvek mogu u njima sakrivati rezerve. Upravo iz tog razloga zaključeno je sada da se u toku naredna dva meseca izvrši na bazi postojećih planova detaljni popis normativa po preduzećima. Svako preduzeće moraće da dade argumentovane normative za svaki svoj proizvod. Građevinska operativa moraće da dâ argumentovane predloge za utrošak materijala po konkretnim objektima koji su planom predviđeni . Metodologija argumentacije biće takva da će se moći otkriti pokušaji stvaranja protivplanskih rezervi. Naše partijske organizacije imaće zadatak da posvete punu pažnju ovoj borbi . Treba podvući da od uspeha ili neuspeha ovog popisa i evidencije normativa zavisi čak ispunjenje plana 1949. godine. Bilo bi , naime, potpuno pogrešno misliti da u borbi za ispunjavanje tako napregnutog *plana nećemo imati krupne poteškoće u pogledu materijala. Borbu za normative treba da prati najoštrija borba protiv raznih upravo neverovatnih pojava trošenja van proizvodnje. U tekstilnoj industriji, na primer, još uvek se dešava da radnici i nameštenici odnose materijal i preprodaju ga. U metalnoj industriji i elektroindustriji dešava se da same uprave preduzeća samovoljno prodaju kulacima transformatore i sl. za svinje i druge seljačke proizvode potrebne za njihove ekonomije. O otpacima se ne vodi gotovo nikakva briga itd. itd. Moraćemo otpočeti oštru ali sasvim konkretnu borbu protiv svakog konkretnog rasipanja materijala . Ova borba moći će da bude konkretna i uspešna samo ako je prihvate naše partijske organizacije na terenu i potpomognu sindikati i druge društvene organizacije . Naša agitacija i propaganda treba da se u većoj meri mobiliše i da više slikovito, očigledno deluje u borbi protiv rasipanja materijala.

* U objavljenom referatu sledi pasus : ,,Međutim, pitanje normativa i štednje ne svodi se samo na to da praktički omogućimo izvršenje ovogodišnjeg plana. Takvo bi shvatanje bilo krajnje usko. Naime, borba za normative ujedno jeste sastavni deo borbe za socijalistički odnos prema radu i društvenoj imovini, borbe za takvu organizaciju procesa rada koja zaista odgovara socijalističkim odnosima proizvodnje".

DRUGI PLENUM CKKPJ

99

Treće goruće pitanje u borbi za plan ove godine jeste pitanje radne snage. I ovom pitanju se prilazilo u raznim našim privrednim ustanovama sasvim prakticistički. Vrlo malo resora i privrednih ustanova imali su do sada razrađeni perspektivni plan radne snage s kojim bi trebalo da usklade svoje operativne planove školovanja kadrova, izgradnje stanova itd. Obično se dešava da se o potrebi radne snage počne govoriti i pritiskati na uprave za radnu snagu tek onda kad ona već neposredno nedostaje. Treba, dalje, konstatovati da naša preduzeća i naši resori ne vode nikakvu politiku radne snage. Naša preduzeća i naši resori , sem toga, često smatraju da pitanje radne snage uopšte nije njihovo pitanje, već da je to pitanje Ministarstva rada i da su uprave za radnu snagu jedine krive ako preduzeće i resori zbog nestašice radne snage ne ispune plan. U pogledu radne snage mi tako reći u celini patimo od suvog prakticizma. Međutim, pitanje radne snage kod nas nije samo pitanje dnevnog broja radništva, nije to pitanje samo neposredne industrijske proizvodnje, građevinarstva i šumarstva, njihovih neposrednih operativnih zadataka. Pitanje radne snage kod nas jeste u prvom redu pitanje menjanja socijalne strukture našeg stanovništva do kojeg dovodi i koje traži brzi tempo naše industrijalizacije . Prema tome, to je dalekosežno društveno-političko pitanje, a mi najviše grešimo upravo zbog toga što ga suvo prakticistički tretiramo, više-manje samo kao pitanje dnevne nestašice radne snage u proizvodnji . Ja moram samokritički da kažem da i u Saveznoj planskoj komisiji i Privrednom savetu¹38 još nije u dovoljnoj meri prekinuto s prakticističkim postavljanjem ovog problema . Kakvi su to problemi povezani s pitanjem radne snage? ― Nesumnjivo, ovde je jedan od osnovnih problem stanova, fabričkih i drugih ekonomija, dobre organizacije službe radničkog snabdevanja - za šta su u prvom redu odgovorne direkcije preduzeća . Tim putem treba da sve više i više obezbeđujemo stalni radnički kadar. To će biti najbolje sredstvo za borbu protiv fluktuacije¹39 i za postepeno, ali i sve šire ustaljivanje sezonskih radnika* zajedno s njihovim porodicama. Nužno je da naša preduzeća, s jedne strane, ispune sve što je u tom pogledu u planu predviđeno a sa druge strane da se odmah dadu na razrađivanje odgovarajućih perspektivnih planova. Ako ne bismo tako pristupili problemu, narednih * Radnici koji rade samo u određenom periodu godine, naročito u oblasti rudarstva, građevinarstva i poljoprivrede.

100

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

godina našli bismo se u neverovatnim poteškoćama i bili bismo žrtva sadašnjih pojava svog sopstvenog prakticizma . Treba posvetiti mnogo veću pažnju vaspitanju radnika koji dolaze sa sela i učvršćivanju radne discipline kod njih. Oko toga se bezuslovno moraju založiti naše partijske organizacije i sindikati.

Sistem obezbeđenog snabdevanja treba u najkraće vreme sprovesti tako da se njime neće moći koristiti nesavesni , nemarni elementi, koji ruše radnu disciplinu i prelaze samovoljno iz jednog preduzeća u drugo, iskorišćavajući radne napore svesnih i disciplinovanih radnika i čitave naše radne zajednice . Mi već na terenu imamo tako učvršćen aparat naše narodne vlasti da možemo preći na sistematsko ocenjivanje kome na selu zbilja treba davati karte, a za koga je to suvišno , pošto kod njega postoji mogućnost sopstvene proizvodnje i, prema tome, snabdevanje po vezanim cenama ili odlazak na rad u industriju , šumarstvo i građevinarstvo . Mi ćemo i dalje snabdevati pasivne krajeve i neobezbeđene na selu , ali nećemo snabdevati one koji nisu voljni da našoj radnoj zajednici daju ono što joj je dužan da daje svaki po140 partijski aparat treba šteni građanin. Kod revizije karata da se budno bori protiv svih grešaka i krajnosti . Nikako se ne sme desiti da se karte uzmu onima kojima ih zaista treba dati i da se ostavljaju onima kojima nisu potrebne, a što se kod ranijih revizija često dešavalo . * U ovoj odlučujućoj 1949. godini dobrovoljne frontovske radne brigade imaće još veće zadatke nego prošle godine . Bez aktivnog učešća frontovskih radnih brigada ne bismo mogli izvršiti ogromne investicione radove. Mobilizacija i moral naših frontovskih radnih brigada treba da bude veća briga naših partijskih organizacija. Ovde se ne radi i ne sme da se radi o nekoj prinudnoj mobilizaciji , već se radi o borbi za visoku svest radnog naroda koji zna šta se u ovoj godini u našoj privredi rešava ne samo za našu privredu nego i za čitavu srećnu, pravednu i časnu budućnost naših naroda . U govoru u Narodnoj skupštini drug Tito141 je oštro postavio pitanje prioriteta osnovnih zadataka u 1949. godini . U objavljenom referatu je posle ovog pasusa dopisan nov pasus koji glasi : ,,Suvi prakticizam, u pogledu borbe za radnu snagu, prošle godine se najjače ispoljavao u nedostatku sistematski sprovođene, marksistički utemeljene planske analize izvora nove radne snage sa sela i s tim u vezi odgovarajućih operativnih mera. Takvoj analizi i odgovarajućoj konkretnoj borbi treba ove godine odlučnije prići. U tome će odigrati značajnu ulogu i dobrovoljne frontovske radne brigade, koje će imati još veće zadatke nego prošle godine".

DRUGI PLENUM CKKPJ

101

Na osnovu tih postavki , pripremamo odgovarajuće privredno-administrativne mere. Biće potrebno da partijske organizacije podupru svim snagama te privredno-administrativne mere i da se već unapred spreme za borbu protiv raznih partikularističkih pojava¹42 koje bi išle protiv njih. Ove mere će naravno značiti izvesno stezanje, ali samo u onim granicama koje su neophodne za potpuno obezbeđenje naših osnovnih planskih zadataka. Ako ne bismo razumeli ovo , nesumnjivo bismo ugrozili ispunjenje naših osnovnih zadataka .

II Plan za 1949. godinu pretpostavlja velike napore, kako naših radnih masa tako i naših privrednih rukovodilaca . On je, doduše, s jedne strane, jednostavniji od plana za 1948. godinu, jer prošlogodišnje angažovanje na širokom frontu¹43 zamenjuje punim usmeravanjem na osnovne zadatke i manjim opštim godišnjim usponom. Sa druge strane, on je u još većoj meri rešavajući , jer je ispunjenje osnovnih zadataka na koje koncentrišemo svoje napore u 1949. godini od bitnog značaja za blagovremeno izvršenje čitavog Petogodišnjeg plana . Opšta koncepcija privrednog plana za 1949. godinu u isto vreme traži da napustimo izvesne vanredne privredne mere¹ i metode rada koji su bili neizbežni u neposrednom posleratnom periodu i u prvim godinama izgradnje socijalizma i da već sada, s obzirom na postignut napredak u razvoju naših proizvodnih snaga i našeg privrednog potencijala , našem opštem i svakodnevnom privrednom životu damo sređeniji, više normalizovani tok. Radi se, dakle , o tome da jednovremeno s ovogodišnjom krajnje zaoštrenom i borbenom koncentracijom na najosnovnije, rešavajuće zadatke Petogodišnjeg plana, obezbedimo dalje sređivanje našeg opšteg i svakodnevnog privrednog života . Ove godine moramo, na primer, baš zbog obezbeđenja osnovnih zadataka Petogodišnjeg plana , da smanjimo poremećaje i teškoće u pogledu ispunjavanja plana životnog standarda, da, dakle, znatnije poboljšamo stvarni životni standard. Mehanizam naše planske privrede već treba da obezbedi bez grčevitih svakodnevnih napora, onakvo ispunjavanje plana životnog standarda kakvo opravdano traže naše radne mase koje izvršavaju svoje dužnosti prema otadžbini i njenoj budućnosti . U istom smislu treba, dalje, već bez grčevi-

102

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tih svakodnevnih napora, bez kampanjskog stila u radu , a pre svega preko samog mehanizma naše planske privrede učvrstiti ravnotežu kupovnih i robnih fondova. Bilo bi potpuno pogrešno potcenjivati ova i slična pitanja. Ona su neobično važna upravo u ovoj odlučujućoj planskoj godini pošto nam njihovo pravilno rešenje daje preduslove za puno usmeravanje na osnovnu plansku problematiku, za ostvarenje planom postavljenih osnovnih zadataka . Kod naših privrednih radnika i rukovodilaca bez sumnje postoji još niz pogrešnih shvatanja koja nam ne samo kao praktična prepreka nego takođe metodološki , principijelno onemogućuju da brzo rešimo , tako reći - uklonimo sa dnevnog reda one probleme koji svakog dana stvaraju poremećaje i odvlače nas od osnovnih zadataka . Još uvek su se kod nekih naših privrednih radnika i planera zadržali , na primer, ostaci mišljenja da su tzv. distributivni planovi¹45 alfa i omega planske privrede, da oni predstavljaju vrhunac socijalističke planske veštine. Upravo u tom shvatanju, u precenjivanju značaja koji tobože imaju distributivni planovi u planskoj privredi nalazi se čvor uzroka za slabosti naše trgovine. Upravo u ovakvom mišljenju treba tražiti odgovor na pitanje zašto se kod nas s vremena na vreme još uvek pojavljuje nerazumljiva nestašica raznih osnovnih artikala. Ovakvo shvatanje je takođe izvor raznih privremenih doduše , ali za to čestih poremećaja u balansu kupovne snage i robnih fondova , itd . itd . Ukratko, ovo je shvatanje uzrok za većinu neprijatnih pojava koje, uprkos silnim uspesima naše privrede, još uvek prate izgradnju socijalizma u našoj zemlji kao njena neizlečiva dečja bolest. O samom pitanju trgovine , snabdevanja i otkupa govoriće i drug Blagoje Nešković . Mi ćemo ovde dodirnuti ova pitanja sa stanovišta celine privrednih procesa kod nas , sa stanovišta unutrašnje strukture naše ekonomike, sa stanovišta temeljnog funkcionisanja naše planske privrede . U tom cilju treba se najpre razračunati sa gore pomenutim pogrešnim shvatanjem da se socijalističko planiranje započinje i završava s tzv. distributivnim planovima i da su distributivni planovi , takvi kakvi su oni još kod nas, prototip i osnovna sadržina socijalističke planske privrede . Drugovi koji misle da se distributivnim planovima može rešavati sve, zaboravljaju da je izvor narodnog dohotka, izvor društvenog bogatstva, njegovog bujnog asortimana proizvodnja a ne distribucija.

DRUGI PLENUM CKKPJ

103

Pretpostavimo da slabo planiramo proizvodnju . Pretpostavimo da u planovima proizvodnje nismo pravilno predvideli stvarne potrebe potrošnje. Pretpostavimo, dalje, da sam mehanizam naše planske privrede i njenog operativnog dnevnog zbivanja ne obezbeđuje da sve potrebe potrošnje dolaze u dovoljnoj meri do izražaja. Pretpostavimo, konačno , da planiranje dovodi ponegde čak do takvog apsurda da sasvim isključuje neposredan uticaj potrošnje, tj . tržišta na neposrednu proizvodnju . Pretpostavimo li sve ovo, lako je utvrditi da distributivni planovi ne mogu da isprave ono što je pogrešno postavljeno u planovima proizvodnje, a eventualno i u samom mehanizmu naše planske privrede. Ukratko , ono što nije proizvedeno ne može da raspodeli ni najbolji planer distribucije , pa ma koliko to tražila potrošnja . Iz toga izlazi da se težište stvarnog zadovoljavanja potreba potrošnje nalazi u planovima proizvodnje , a ne u planovima distribucije . Smatrati da je težište u planovima distribucije, znači — vršiti Sizifov posao i samu proizvodnju upravo udaljavati od stvarnih potreba potrošnje. Drugovi koji žele da distributivnim planovima rešavaju sve, zaboravljaju, dalje, na značaj i uticaj kupovnih fondova u našoj privredi . Treba konstatovati da smo u prošloj godini tek pristupili pravom i čvrstom planiranju kupovnih fondova. Međutim, naša postojeća planska disciplina baš je najslabija u pogledu kupovnih fondova. Direktori naših preduzeća, pa čak i neki ministri , još uvek smatraju da je njihovo sveto pravo da plan radne snage zamenjuju konkurentskom borbom za radnu snagu. Kao osnovno sredstvo u toj ničim opravdanoj konkurentskoj borbi za radnu snagu , upotrebljavaju nagrađivanje preko tarifa koje su odredile naše uredbe . Oni ne sprovode kategorizaciju radnih mesta prema stvarnom stanju i propisima naših uredbi, već je sprovode. u smislu licitacije i međusobne konkurentske borbe za radnu snagu. Dalje, još se uvek dešava da se u našoj državnoj administraciji povećavaju plate i dele nagrade stihijno i bez ikakvog obzira na plan kupovnih fondova. Bez obzira na to da li su naši distribucioni planovi dobri ili loši, pravilni ili pogrešni , globalni ili razrađeni u pojedinostima, moraju se nužno javljati poremećaji u stvarnoj raspodeli naše potrošne robe, doklegod u politici kupovnih fondova dozvoljavamo anarhiju . Tada mi distributivnim planovima sami sebi zatvaramo oči , u stvari zamagljujemo istinu, dozvoljavajući istovremeno anarhiju u politici kupovnih fondova. Time upravo rušimo plansku raspodelu naše potrošne robe. Izgleda , dakle, da su neki od naših drugova

104

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zaboravili na ulogu novca u planskoj privredi socijalizma i da misle da se može raspodela putem novca zameniti distributivnim planovima; a drugi, izgleda da su zaboravili na ulogu robnih fondova i misle da je mogućno dizati životni standard samim dizanjem kupovne snage, a da se istovremeno ne povećavaju robni fondovi . Na žalost, drugovi , tako lako stvar ipak ne ide ... Ostaci anarhije u politici kupovnih fondova neizbežno prouzrokuju dalekosežne posledice. Ne smemo da zaboravimo da u pogledu poljoprivredne proizvodnje državni i zadružni sektor još uvek nisu odneli odlučnu pobedu . Sitna robna proizvodnja ima, prema tome, u pogledu životnih namirnica poljoprivrednog izvora, još uvek monopolistički položaj . Sem toga, izvestan deo poljoprivredne proizvodnje još drže u svojim rukama kapitalistički elementi na selu. Vanredno brzi proces industrijalizacije naše zemlje odražava se u vanredno brzom porastu potreba široke potrošnje. Brza industrijalizacija naše zemlje, brzi porast gradskog i industrijskog stanovništva u sadašnjem periodu naše privredne izgradnje dok još nismo korenito izmenili privrednu strukturu naše zemlje i postigli njen predviđeni privredni potencijal, nego smo tek u procesu menjanja te privredne strukture i usred rešavajućih borbi za privredni potencijal predviđen planovima - stalno i zakonito rađa tendenciju da potrebe rastu neuporedivo brže od porasta proizvodnje , ma koliko bio silan i — za kapitalističke pojmove - neshvatljiv njen postignuti porast . Poznato je da ni izgrađeni socijalizam kao prvi stadijum komunizma ne može da ostvari direktnu raspodelu prema potrebama, nego se i u njemu putem plata itd ., tj . putem novca raspodeljuje prema radu . Utoliko je manje mogućno u procesu izgradnje socijalizma zadovoljavati sve ljudske potrebe bez ikakvog uvažavanja neumoljivih ekonomskih zakona među koje spada i zakon o ravnoteži kupovnih i robnih fondova. U takvim okolnostima pojačavati kupovne fondove gradskog i industrijskog stanovništva anarhično i preko plana znači , u krajnjoj liniji, štetiti upravo životnom standardu tog stanovništva . Iznad plana raspoloživi kupovni fondovi odlivaju se, naime, u prvom redu na slobodno tržište poljoprivrednim proizvodima, što prouzrokuje težnju ka porastu cena poljoprivrednih proizvoda na slobodnom tržištu i povećanju zarade onih koji špekulišu poljoprivrednim proizvodima.

DRUGI PLENUM CKKPJ

105

Šta izlazi iz toga? Iz toga izlazi da gore pomenuto pitanje ni u kom slučaju ne možemo uspešno rešiti samo distributivnim planovima; dalje, iz toga izlazi da težište tog problema uopšte nije u distributivnim planovima, nego u pravilnom planiranju kupovnih fondova , u njihovom planskom balansu's robnim fondovima i u strogom pridržavanju planske discipline ne samo u pogledu proizvodnje , utroška materijala itd. nego u pogledu kupovnih fondova.

Možemo i moramo da konstatujemo : stvarna planska raspodela za široku potrošnju ne započinje se i ne završava tzv. distributivnim planovima. Takozvani distributivni planovi mogu u izvesnim okolnostima da budu čak polazna tačka i maska protiv planske anarhije u raspodeli robe za široku potrošnju. Stvarna planska raspodela široke potrošnje ima svoje težište — s jedne strane, u pravilnim planovima proizvodnje, a sa druge strane, u pravilnim planovima kupovnih fondova, koji treba da odgovaraju, kako globalno tako i dinamički, tj. vremenski, proizvodnji za široku potrošnju. Drugim rečima, znači da planovi kupovnih fondova moraju da budu za izvestan procenat niži od proizvodnje za široku potrošnju, da proizvodnja za široku potrošnju mora da pruža izvesnu apsolutnu rezervu potrošne robe koju kupovni fondovi ne mogu više da iskoriste. Treća činjenica, na koju obično zaboravljaju drugovi koji žele da sva privredna pitanja reše isključivo distributivnim planovima , jeste da ni socijalizam ni izgradnja socizalizma u pogledu široke potrošnje ne isključuju faktor ponude i potražnje, već da socijalistička planska privreda, u suprotnosti s kapitalističkim odnosima proizvodnje, planski ovladava faktorom ponude i potražnje i svesno se služi njim kao jednim od instrumenata za plansku raspodelu . Mišljenje da socijalizam u pogledu široke potrošnje potpuno eliminiše faktor ponude i potražnje - glupo je i predstavlja tendenciju ka praznom, uravnilovskom, nazovi socijalizmu . Nema toga planera niti će ga ikada biti, koji bi bio sposoban da unapred i do svih pojedinosti isplanira i odredi razne ukuse i potrebe potrošača . To bi bilo istovetno s težnjom ka potpunom pojednostavljenju života, ka siromašenju umesto ka socijalističkom bogaćenju asortimana . Ne radi se , dakle , o tome da se do detalja i sporednih pojedinosti planiraju potrebe. Naravno , ukoliko se radi o najosnovnijim životnim artiklima, kao i šibicama, gasu, šećeru itd. itd ., treba planirati dosta detaljno . Međutim , ukoliko se radi o artiklima koji zavise od ukusa i specifičnih potreba, treba planirati u

108

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

To je jednovremeno osnovno jemstvo poboljšanja kvaliteta i asortimana . Pomenuo sam da su tzv . distributivni planovi po formi vezani za tačkice i karte, a po sadržini za nedovoljnu proizvodnju osnovnih artikala široke potrošnje. U kapitalističkim zemljama tačkice i karte nisu baš znak procvata privrednog života. Naprotiv , one su dokaz kritične situacije i izražavaju činjenicu da su raspoloživi robni fondovi, naročito fondovi potrošne robe , pali ispod obične normale . Takvi su slučajevi pre svega za vreme ratova i posle ratova kada se za široku potrošnju može davati mnogo manje nego što je to uobičajeno u mirnodopskim prilikama . Da li postojanje tačkica i karata kod nas, u FNRJ, u periodu izgradnje socijalizma znači da su naši robni fondovi ispod normala koje su postojale ― pa naravno i menjale se u mirnodopskom periodu stare Jugoslavije ? Da li karte i tačkice kod nas znače da izgradnja socijalizma donosi smanjenje životnog standarda u poređenju s kapitalističkim sistemom ili možda znače da mi u Jugoslaviji tako slabo izgrađujemo socijalizam da naš životni standard pada umesto da pokazuje težnju ka stalnom porastu ? Već smo nekoliko puta iznosili brojke koje , sem za dva-tri artikla, govore upravo obrnuto i sada neću da ih ponavljam . Izvlačim samo opšti zaključak : i karte i tačkice u ratnom i posleratnom periodu u kapitalističkim zemljama stvarno su znak brzog padanja robnih fondova ispod predratnih mirnodopskih ,,normala", dok su karte i tačkice u periodu socijalističke izgradnje nešto sasvim drugo. U periodu socijalističke izgradnje robni fondovi mogu biti daleko veći nego što su bili u kapitalističkom sistemu, ali karte i tačkice moraju da postoje još za izvesne artikle . Takav je slučaj i u FNRJ. Zašto ? Da li ne postoje protivrečnosti između ovoga Što sam kazao sada i gore iznete tvrdnje da distributivni planovi , odnosno karte i tačkice, znače nepotpuno zadovoljavanje osnovnih potreba ? Takva protivrečnost samo je prividna, ona u stvari i ne postoji. Potrebe kakve su se javljale u staroj Jugoslaviji - s obzirom na nisku kupovnu snagu radnika i seljaka, s obzirom na niske nadnice i niske cene poljoprivrednih proizvoda , a visoke cene industrijskih proizvoda bile su, naime, prinudno daleko manje od današnjih potreba. Dešava se, prema tome, da proizvodimo neuporedivo više nego što je proizvodila predratna Jugoslavija, a da još uvek u nekim artiklima u dovoljnoj meri ne zadovoljavamo osnovne potrebe. Ta relativna nestašica, koja po svojoj društvenoj prirodi nema ničeg zajedničkog s nestašicom u staroj Jugo-

DRUGI PLENUM CKKPJ

109

slaviji jeste rezultat političkog i socijalnog oslobođenja naših radnih masa i u suprotnosti je s nestašicom u staroj Jugoslaviji, koja je bila rezultat ugnjetavanja i eksploatacije radnih masa. Ona je, dalje, rezultat brze industrijalizacije naše zemlje i ogromnog porasta gradskog i industrijskog stanovništva. Međutim, s tim konstatacijama, koje mi danas ne iznosimo prvi put, još nije potpuno iscrpljena potreba za postojanjem karata i distributivnih planova za izvesne artikle . Kao što je poznato , naša izgradnja socijalizma nije još likvidirala sve kapitalističke elemente i njihove ostatke. Dati izvesne najosnovnije i za život potrebne artikle u potpuno slobodnu prodaju — makar i po tako visokim cenama da bi se zadržali u slobodnoj prodaji i da ne bi iščezavali s tržišta značilo bi, u krajnjoj liniji, omogućiti da špekulantski elementi i kapitalistički ostaci dođu do tih artikala lakše i u većoj meri nego radni narod . U tom smislu tačkice i karte u prelaznom periodu od kapitalizma ka socijalizmu kod nas, u FNRJ, jednovremeno su i izraz ograničavanja i potiskivanja kapitalističkih elemenata, sprečavanja da se oni koriste na račun radničke klase i radnog naroda, one su pre svega izraz apsolutno privilegovanog položaja radničke klase i radnog naroda uopšte Kao što je poznato , sličnu ulogu igraju vezane cene i više jedinstvene cene. Suština našeg sistema karata, viših jedinstvenih cena i vezanih cena jeste, dakle, baš u tome da danas ― kada se tek borimo za jak privredni potencijal naše zemlje, kada osnovne potrebe još uvek brže rastu od proizvodnje, kada tek izgrađujemo socijalizam i kada još uvek u našoj zemlji postoje kapitalistički elementi i njihovi ostaci - našem radnom narodu obezbedimo pravičnu raspodelu u njegovim sopstvenim redovima, a sa druge strane, da sprečimo da mu potrošnu robu otmu špekulantski elementi . Poznato je da su tzv. informbirovski kritičari napadali i naš sistem vezanih cena i viših jedinstvenih cena, a sa druge strane su ukidanje karata za izvesne artikle u nekim zemIjama narodne demokratije¹4⁹ prikazali kao suprotnost prilikama u FNRJ u kojoj ,,Titova klika"'150 tera narod u sve veću bedu , čemu su dokaz i karte . kritičarima " možemo odgovoriti sledeće : Tim

Prvo, neke od tih zemalja upravo su u poslednje vreme počele da uvode vezane i više jedinstvene cene, kao što je to spomenuo već drug Tito u svom govoru na Drugom kongresu KP Srbije.151 Oni time sprovode baš ono što se Jugo-

110

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

slaviji toliko zameralo . I ne samo to . Možemo da kažemo da oni preuzimaju od nas upravo ono što su nam prebacivali . Kod tog ništa ne menja stvar ako, recimo, CK Albanske partije [rada ] zauzme u svojim rezolucijama po prilici ovakav ton: Treba do kraja prekinuti s trockističkom trgovinskom politikom koju nam je nametnula Titova klika . U tu svrhu treba u prvom redu i smesta uvesti vezane cene . Drugo, nama ne bi danas u osnovnim artiklima široke potrošnje više bile potrebne ni karte , ni vezane cene , ni više jedinstvene cene, već bismo i danas mogli imati potpuno slobodnu prodaju i izlozi naših trgovina bili bi prepuni kad bismo gušili osećaj ekonomskog i socijalnog oslobođenja u radnom narodu, osećaj porasta njegovih potreba , kada bismo vodili prinudnu politiku niskih nadnica i visokih cena, umesto politike radnog naroda i kada , osim toga , ne bismo ulagali ogromne sume u socijalističku industrijalizaciju naše zemlje . Ja se, drugovi , ovde neću upuštati u analizu ukidanja karata u nekim zemljama narodne demokratije . Podvukao bih ipak da je ovo ukidanje karata do izvesnog stepena sumnjivo. Ono je praćeno niskom kupovnom snagom radničke klase i radnog naroda . Ono je, dalje, praćeno time da se potpuno slobodnom prodajom , koja još nije socijalistička slobodna prodaja , mogu pre svega da koriste kapitalistički elementi, koji u tim zemljama još uvek postoje u daleko , daleko većoj meri nego kod nas . Ono je , konačno, praćeno činjenicom da se u tim zemljama - u poređenju s nama u industrijalizaciju ulažu relativno male investicije . Svakako, treba da svaka zemlja koja izgrađuje socijalizam rešava konkretna pitanja s obzirom na svoje specifične uslove, i mi ćemo se radovati svakom privrednom i socijalističkom uspehu bilo koje narodne demokratije. Međutim, zašto se galami na nas152 koji u svakom pogledu nastojimo da idemo doslednim socijalističkim putem koji odgovara našim prilikama, dok se privredne mere vrlo sumnjive političke i socijalno-ekonomske prirode , u drugim narodnim demokratijama proglašavaju kao najčistiji marksizam-lenjinizam? Vraćamo se, na kraju , na kritiku distributivnih planova. U sadašnjem periodu se, dakle, ne radi o tome da distributivne planove potpuno ukinemo . Oni će u periodu izgradnje socijalizma kod nas biti još duže vreme jedno od nepogrešivih oruđa . Radi se, međutim, o energičnom prelomu u pogledu distributivnih planova tamo gde je proizvodnja već dovoljno napredovala i gde distributivne planove možemo zameniti socijalističkom slobodnom prodajom , socijali-

1

DRUGI PLENUM CKKPJ

111

stičkim planskim dirigovanjem robe, uz dovoljni uticaj tražnje kako na dirigovanje robom, tako i na proizvodnju . Radi se, dalje, o tome da organizacione forme komercijalnog rada naše industrije i naše trgovine - kako trgovine na malo tako i trgovine na veliko - dosledno i smelo prilagodimo novim mogućnostima i da preko novih organizacionih formi opet smelo forsiramo te nove mogućnosti . Radi se , konačno , o tome da posvetimo mnogo više pažnje čvrstom planiranju kupovnih i robnih fondova, da taj balans čvrsto i neumoljivo držimo u rukama, tako reći svaki dan i u svakom srezu, i da u tom pogledu zavedemo oštru i strogu plansku disciplinu svih naših operativnih organa i odgovornih rukovodilaca. Na taj način ćemo sa te strane doprineti sređivanju našeg privrednog života ono što je potrebno za izvršenje odlučujućih planskih zadataka u 1949. godini i u narednim godinama. Zašto se precenjivanje značaja distributivnih planova u našoj privredi moglo tako dugo da zadrži ? Distributivni planovi , kakvi još i danas truju i slabe našu trgovinu i naš privredni život uopšte , imaju svoje pravo poreklo u privrednoj politici Hebranga i Žujovića.153 U godini 1945. i 1946. i delimično 1947. oni su još bili, sami po sebi, — s obzirom na to što je u neposrednom posleratnom periodu vladala još velika nestašica robe - opravdani kao sredstvo raspodele . Međutim, idući linijom potcenjivanja mogućnosti brzog razvoja naše industrije i proizvodnje uopšte , potcenjivanja naših kapaciteta, Hebrang i Žujović su iz privremene nužde napravili stalni zakon . Sa druge strane , njihovo forsiranje državnokapitalističkih metoda za izvesno vreme je usporilo socijalističko oformljenje naše državne i zadružne privrede, zbog čega je postojala opasnost da suviše brzi prelaz na socijalističke oblike slobodne prodaje ne učvrsti tada još postojeće državnokapitalističke , a time i same kapitalističke ostatke. Danas je, međutim, krajnje vreme da posle svih uspeha i novih mogućnosti naše privrede smelo krenemo napred i u tom pogledu. Podvlačimo, to nije problem samo naše trgovine več je to jednovremeno problem opšteg mehanizma naše planske privrede. Navešću neke najosnovnije zadatke koje u tom pogledu treba smesta početi sprovoditi u život . Prvo, jedan deo naše lokalne socijalističke privrede treba planirati samo prema finansijskom efektu i sirovinama koje treba obezbediti iz saveznih i republičkih izvora . Inače, lokalnu privredu treba u celini orijentisati na potrošnju .

112

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Jednovremeno, ova lokalna privreda treba da predstavlja, u pogledu robnih fondova, rezervu koja uopšte ne ulazi u planski bilans robnih i kupovnih fondova . Takvim smelim korakom nećemo ničim ugroziti našu plansku privredu . S obzirom na povećanje plana savezne i republičke proizvodnje, ova će se proizvodnja, u poređenju s prošlom godinom , pojaviti zbilja kao dopunska. Imajući u vidu činjenicu da se ona sa svojim robnim fondovima nalazi van planiranog balansa robnih i kupovnih fondova, moraće se povesti oštra borba za njen kvalitet i asortiman kako bi prodala svoje proizvode. A baš takva oštra borba danas nam je neophodna .

Ona neće ostati bez uticaja na našu saveznu i republičku proizvodnju, koja se prošle godine, jednovremeno, s velikim uspesima, ipak prilično udaljila od neposrednog uticaja potražnje i prodaje. Drugo, treba obezbediti takav sistem ugovaranja i opštih komercijalnih veza s industrijom, da ona to oseti na svojim obrtnim sredstvima, na smanjenoj mogućnosti naplate poreza na promet proizvoda,154 smanjenoj dobiti itd. , ukratko , na neprodatoj robi ako ne bude dovoljno uzimala u obzir potrebe potrošnje. Treće , treba se strogo pridržavati planske discipline u pogledu kupovnih fondova; treba povesti oštru borbu za takvu plansku disciplinu i pozivati na odgovornost i kažnjavati one koji je lome. Četvrto , plan balansa kupovnih i robnih fondova treba sprovesti sve do srezova, razraditi ga ne samo godišnje i globalno nego i vremenski, tromesečno i mesečno , obezbediti evidenciju nad njegovim izvršavanjem i mogućnost da se odmah operativno interveniše čim se balans naruši . Peto, obrtna sredstva naših preduzeća treba smanjiti na najnužniji minimum i oštro kažnjavati svaku povredu propisa u pogledu kasene gotovine . Šesto , obezbeđeno snabdevanje idustrijskom robom povećati na 30 odsto, za šta postoje svi uslovi . Sedmo, ove godine treba obezbediti najmanje 45 odsto povrća iz gradskih i industrijskih ekonomija i proširiti obim snabdevanja masnoćama i mesom iz državnog i zadružnog sektora .

Na kraju, drugovi , ja bih progovorio još nekoliko reči o našim planskim organima i o njihovom sadašnjem stanju . Nesumnjivo je da se i planiranje do izvesne mere prošle godine popravilo i razvilo , nesumnjivo je da smo mi postigli ono o čemu je govorio i drug Tito u skupštini,155 naime

DRUGI PLENUM CKKPJ

113

da smo u osnovi ovladali našom planskom privredom . Međutim, još uvek postoji ogromno mnogo nedostataka . Mi ćemo morati ove godine stvarno do kraja da razradimo metodologiju koja sada u nekim pojedinostima ipak samo fragmentarno postoji, mada je u osnovnim crtama razrađena . U tu svrhu biće potrebno da se svi naši [... ] * Sa druge strane, naši planski organi u republikama u vrlo su lošem stanju . Niti su sva mesta popunjena, niti oni mogu blagovremeno završavati poslove, niti je kadrovski sastav tih planskih organa takav, da bi bile zadovoljene osnovne potrebe privredne konspiracije.156 Mislim da u tome pogledu treba napraviti prelom. Mi moramo planske komisije , naročito republičke planske komisije i planske sektore najvažnijih proizvodnih ministarstava bezuslovno osposobiti, da im iduće godine planiranje samo po sebi ne bude više poteškoća. Mi imamo dovoljno objektivnih teškoća, a planiranje bi trebalo da ide već vrlo lako . Međutim , nama sada, pored objektivnih teškoća koje imamo , i samo vladanje planskom privredom predstavlja teškoću . A to treba ukloniti . A-CKSKJ, II/6, prilog 2.

Drug Tito: Dajem odmor od 10 minuta. (Sednica je prekinuta u 9 časova i 50 minuta.)

(Posle odmora.) Drug Tito: Nastavljamo sjednicu , drugovi . S obzirom na to da je referat druga Neškovića tesno vezan za referat druga Kidriča, najbolje je da čujemo i referat druga Neškovića, pa da onda vodimo diskusiju i o jednom i o drugom referatu .

Riječ ima drug Nešković .

BLAGOJE NEŠKOVIĆ , [ PROBLEMI SNABDEVANJA I RASPODELE FONDA ZA ISHRANU]

Drugovi i drugarice, ja ću u osnovi govoriti o snabdevanju, ali pošto je to pitanje u najtešnjoj vezi s problemom * Prekid u stenogramu.

8 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

114

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

otkupa i problemom pravilnog raspolaganja fondovima ishrane i fondovima široke potrošnje, ja ću govoriti i o tome. Kao što je drug Kidrič naglasio , u snabdevanju odlučujuću ulogu igra proizvodnja . To je istakao i drug Kardelj . Ali od momenta kada se nešto proizvede, kada nešto dođe u fond široke potrošnje, prvo mesto zauzima briga o čuvanju i o pravilnoj upotrebi i raspodeli tih artikala. Kao što je drug Kidrič naglasio , ne sme se distributivnom sistemu snabdevanja davati odlučujuća uloga u rešavanju snabdevanja . Ali značaj čuvanja i pravilno raspolaganje fondovima ishrane i široke potrošnje vrlo je važno u vreme delimičnog snabdevanja putem distributivnih planova. To je važno ne samo u ovim prilikama, u ovim uslovima snabdevanja, već će biti važno i onda kad se stanovništvo ne bude snabdevalo na bazi distributivnih planova nego na slobodnom tržištu . To nije samo bitno u ovoj fazi socijalističke izgradnje već i u kasnijim fazama kad će svako moći da dobije koliko mu je potrebno. A značaj ovoga, ako hoćete, značaj čuvanja ovih fondova je baš u tome da mi što pre dođemo do takve situacije da možemo ukinuti što pre distributivni sistem snabdevanja . Ja bih najpre rekao nekoliko reči o otkupu . Teškoće i greške u našoj otkupnoj politici neprestano se ponavljaju . Ove godine mi smo imali mnogo teškoća s otkupom belih žitarica, iako je plan otkupa ispunjen, pa i premašen. Planovi su, doduše , premašeni, ali to ne znači da nije bilo nepravilnosti, čak i kršenja uredbe . Pre svega hoću da naglasim da je bilo nedostataka u tom smislu da nisu obuhvaćeni svi oni tržišni viškovi koji su morali biti obuhvaćeni planovima otkupa na bazi uredbe Savezne vlade. Sličnih nepravilnosti bilo je i s otkupom mesa . Mi znamo da su nepravilnosti bile u tome što se uglavnom išlo na kontrahiranje s proizvođačima, a da se nije sprovodio obavezni otkup. Posledica toga bila je da smo teže dolazili do mesa, a osim toga, i u tome da su se često bogati , kulački elementi izvlačili na taj način što nisu bili zaduženi obaveznim otkupom a nisu ni kontrolisali ono što su kontrahirali* uglavnom srednji i siromašni seljaci .

* Ugovaranje proizvodnje i isporuke određenih poljoprivrednih proizvoda između proizvođača i državnih otkupnih preduzeća.

DRUGI PLENUM CKKPJ

115

Ja ne bih govorio uopšte o teškoćama u vezi s otkupom , već posebno o teškoćama u otkupu kukuruza i debelih svinja za januar i februar, što je danas naročito važno. Pre svega, ja bih rekao da nepravilnosti koje su konstatovane nanose štete državnom fondu, na jednoj strani, a na drugoj strani imamo kršenje linije Partije o pitanju otkupa, kršenje linije Partije u odnosu na seljaštvo, srednje i siromašno, i kršenje naše političke linije prema kapitalističkim elementima na selu. S treće strane, te nepravilnosti su nanosile štete ugledu i naše Partije i Vlade zato što su se često kršile uredbe koje je Vlada donosila, odnosno koje je CK prethodno usvojio. Preći ću, konkretno na pitanje kukuruza . U vezi s ovim pitanjem ja ću se zadržati na četiri ekonomski najjače republike. 1. U Srbiji treba da se otkupi još 37 hiljada vagona.

Prema operativnom planu, u januaru je trebalo da se otkupi 27 000 vagona. Do 23. januara otkupljeno je 11 hiljada vagona, a do kraja meseca treba da se otkupi još 16 hiljada vagona. Ovaj otkup bilo bi mogućno izvršiti s normom od 2000 vagona dnevno. Međutim, pošto su dnevne norme daleko ispod 2000 vagona (svega 1300 vagona) , jasno je da se plan otkupa neće moći izvršiti u određeno vreme. Zbog čega je takvo stanje u Srbiji ? Pre svega zato što su uprave za otkup¹57 u pogledu otkupa kukuruza vrlo slabo radile : nisu se preduzimale nikakve mere da se otkup kukuruza izvrši blagovremeno. Uprave su dozvolile da se prosečne norme u Srbiji kreću od 1. do 10. januara oko 400 vagona, od 11. do 20. januara norma je dostigla visinu 530 vagona, a od 21. do 24. januara tek je dostigla 1160 vagona. Narodni odbori i partijske organizacije, sa svoje strane, takođe nisu posvetili dovoljnu pažnju otkupu kukuruza . Tako, na primer, u Srbiji, u srezu ramskom, nije bio napravljen plan otkupa za bogata domaćinstva, te je rezultat otkupa sledeći : prva i druga kategorija isporučile su 16% , III i IV kategorija 17%, a V, VI i VII — svega 6% . U srezu kragujevačkom mesni odbori nemaju evidenciju o izvršenju obaveza proizvođača, a i ne koriste evidenciju koju dobivaju od ,,Žitoprometa" da bi uterali otkup . U srezu dobričkom evidencije nemaju ni stanice ,,Žitoprometa", a mesni odbor još manje. U srezu ljubićko-trnavskom utvrđeno je da ne postoji nikakva evidencija o otkupu i otkup je izvršen svega sa 12%. Pri ovakvom stanju u ovim srezovima koji su pregledani, a takvo stanje je slično i u mnogim drugim srezovima, lako se nalazi odgovor na pitanje zašto s otkupom ide slabo.

116

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Pri otkupu koji je izvršen učinjen je niz grubih nepravilnosti i kršenja uredbe Savezne vlade. Tako, na primer, u Sreskom NO Odžaci , u Vojvodini , postoji 39 žalbi na razrez količine, a ni jedna od tih žalbi nije uzeta u rešavanje , iako je 70% ovih žalbi opravdano . U srezu paraćinskom rešavanju se takođe nije pristupilo . U Sreskom NO Subotica postoji 270 žalbi , i to tri vrste . Proizvođači se žale na kršenje uredbe, jer im nije ostavljen višak, zatim zbog visokog kancelarijskog povećavanja njihovih zasejanih površina i na visoke procene prinosa. Prve dve vrste žalbi odbor ne uzima u obzir u razmatranje , već samo treću . Sreski NO u Čačku ima 125 žalbi . Analizom je utvrđeno da je 30% opravdanih , ali se one takođe ne uzimaju u rešavanje, a uložene su zbog opterećenja većim površinama nego što su zemljoradnici stvarno zasejali, što je urađeno samo zato da bi se isteralo više. U Rasinskom sreskom odboru od 1423 žalbe rešeno je 650, a od ovih 350 pozitivno , što znači da su opravdane. Žalbe su u većini slučajeva opravdane , jer su sreski odbori veštački hteli doći do količina koje proizvođač treba da dâ , iako su znali da proizvođač ne raspolaže ni površinom ni tim prinosom. Razrez po kategorijama domaćinstva u većini srezova u Srbiji pravilan je , ali ima srezova gde nije i gde je izvršen na štetu siromašnih i srednjih seljaka . Na primer, u kragujevačkom srezu siromašni seljaci zaduženi su prosečno s prinosom od 1437 kg po hektaru , srednji sa 1513 kg, a kulaci sa 1400 kg, što znači da su siromašni i srednji seljaci zaduženi više nego kulaci , mada je prirodno trebalo da bude sasvim obrnuto . Sreski NO u Sremskoj Mitrovici , po prvobitnom zaduženju , u mesnom odboru smanjio je zaduženje viših, a povećao zaduženje nižih kategorija, jer smatra da ovi imaju više slobodnih viškova , kršeći na taj način uredbu . U Narodnom odboru Knić zaduženje je iznosilo od 1200 do 2100 kod srednjih i siromašnih seljaka , a kod kulaka 1500 do 1700. I u Sreskom NO Novi Sad ima mnogo slučajeva da su više kategorije zadužene manje nego što je uredbom predviđeno . U Bačkom Petrovcu niže kategorije preopterećene su, tako da se iz prve i druge kategorije nije odazvalo 96% domaćinstava . U srezu Pančevo (mesni odbor Omoljica) prosečni prinos je 15-20 met. centi po kj * i mnoga domaćinstva ne mogu ispuniti obavezu . Iz svega toga vidi se da je stanje otkupa u Srbiji slabo u svakom pogledu . Do toga je, s jedne strane , došlo zbog slabog rada na terenu, a sa druge strane , zbog kršenja ured* Katastarsko jutro.

DRUGI PLENUM CKKPJ

117

be. Da li su obavezne količine faktički velike ili nisu , ja ne mogu da tvrdim — to mogu da kažu drugovi iz Srbije, a ono što oni budu rekli to treba Ministarstvo trgovine i snabdevanja da proveri, odnosno da na terenu vidi da li su obavezne količine realne . 2. U NR Hrvatskoj ima takođe sličnih propusta u vezi s otkupom kukuruza . U prvom redu samo Ministarstvo trgovine nije se dovoljno založilo . Tek 17. januara formiran je republički štab koji treba da rukovodi otkupom kukuruza. A otkup kukuruza je počeo mnogo ranije. Prema podacima na terenu, postoji mogućnost da se plan izvrši onako kako je predviđen . To se vidi iz mnogih podataka , mada i u Hrvatskoj ima teškoća , naročito u srezovima Bjelovar, Nova Gradiška, Sisak i u [ srezovima ] Banije . Narodni odbori vršili su procenu ,,odoka", ne proveravajući stvarno stanje i zasejanih površina i prinosa . Umesto proveravanja prinosa na terenu, stvari su se rešavale u kancelarijama. Prema svemu što je utvrđeno u Hrvatskoj , vidi se da je procenat prinosa mogao biti veći kao što su i zaduženja mogla biti veća. Prema tome plan ne samo da može biti izvršen već i premašen. To dokazuje i vrlo mali broj žalbi (prosečno po srezu 10-20 žalbi , osim Siska) , kao i to što sami seljaci žele da predaju ove svoje proizvode. Ali i tamo ima isto tako kršenja uredbi,158 naročito u srezovima Bjelovar i Đakovo , gde se uredba kršila na taj način što su izvesna domaćinstva siromašnih i srednjih seljaka dobijala zaduženja da predaju 80% čitavog viška. 3. U Bosni je stanje takvo da je količina od 5000 vagona u republici od strane sreskih narodnih odbora smanjena na 4500 vagona. I to sasvim neopravdano , zato što se na terenu konstatovao tako slab rad u otkupu , da oni ničim ne mogu opravdati to smanjenje. Kontrolom je utvrđeno da je u Bosni često prinos utvrđivan za 40-50% manje, ali ne samo da je prinos pogrešno utvrđivan već su sreski odbori i partijske organizacije prepuštali tu stvar činovnicima, koji u kancelarijama sami obračunavaju obaveze. To znači potpuno odsustvo borbe da se utvrdi stvarno stanje stvari. Tako, na primer, u bijeljinskom srezu trebalo je da bude zasejano 24 000 hektara , a zasejano je svega 22 000 ; zaduženje je, međutim, obuhvatilo svega 17 000 hektara , što znači 5000 ha manje. Dakle, ne samo da je prinos manji nego ni površine koje su stvarno zasejane nisu obuhvaćene. Da bi rešio ovaj manjak, Sreski odbor Bijeljine jednostavno je svim kategorijama povisio površine zemlje, tako da je svaki zem-

118

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ljoradnik iz I kategorije zadužen sa 2 duluma* više , II kat[egorije] sa 3, III — sa 4 i 6 d [ uluma ] više nego što stvarno ima. Zatim u tom srezu imamo oko 1300 žalbi na nepravilno zaduženje, dok su se sa druge strane, mnogi izvukli . Slično je i u prnjavorskom srezu . Tamo je bilo predviđeno da se zaseje kukuruzom 24 000 , a zasejano je 20 000 [ hektara] manje. I kako su oni rešili problem da isteraju određenu kvotu? Jednostavno su svim kategorijama povisili obaveze ne obazirući se na uredbu . Prvoj kateg [ oriji ] nabili su 61 % , V kat. su dali 109%, što znači više nego što stvarno ima tih slobodnih viškova . Koliko su tamo izvesni odbori nepravilno radili vidi se po tome da je Sreski NO Brčko slao lažne rekapitulacije repub [ ličkom] Minist [ arstvu ] trgovine, samo da bi prikrio ova nepravilna zaduženja siromašnih i srednjih seljaka. Minist [ arstvo ] trgovine nije pravilno rukovodilo otkupom i prepustilo je čitavu stvar stihiji . To se vidi i po tempu otkupa. Određene norme se ne izvršavaju . Po svemu što se utvrdilo u Bosni i Hercegovini , vidi se da se tamo ne vodi borba da se plan izvrši i da se utvrdi pravo stanje, zbog čega se pristupa šablonskom rešavanju u kancelarijama , povećavanjem i prinosa i površina, čime se očigledno grubo krši uredba Savezne vlade i na taj način nanosi ogromna šteta kako narodnoj vlasti uopšte tako i Saveznoj vladi . 4. U NR Sloveniji ima sličnih propusta . Predsedništvo Vlade je potvrdilo nepravilnu odluku Min [ istarstva ] trg [ ovine] kojom je norma kod kulačkih domaćinstava snižena . Savezna uredba kaže da se oni opterećuju sa 68-86 % , a oni su ovo sveli od 68 na 62 i time su favorizovali te elemente . Ja neću govoriti o drugim nepravilnostima , jer je ovo najkarakterističnije , ali ima i drugih. Po svemu se vidi da je , republički plan otkupa nerealan. I savezni plan bio je nerealan , republički je ostao na tom s malom razlikom. Savezni plan obaveznog otkupa kukuruza je predvideo za Sloveniju 714 tona , republički je predvideo 780 tona obavezno , a slobodno 2440 tona, što znači da je plan za slobodan otkup tri puta veći nego za obavezan. A treba da bude obrnuto , u najmanju ruku , odnosno da najmanji obavezni otkup bude 2400 tona . U Ministarstvu trgovine niko nije znao da objasni otkud ovakav plan, otkuda ove nepravilnosti . Pa i takav plan je od sreskih NO smanjen za oko 64 tone . Prema podacima republičke Uprave za otkup od januara ove godine, otkup je izvršen za * Mera za površinu zemlje (najviše 10 ari) , koristi se naročito u Bosni i Hercegovini.

DRUGI PLENUM CKKPJ

119

nekih 50% . Znači da se ni ovakav nizak plan ne izvršava. Ovde treba naglasiti da kod drugova u NR Sloveniji postoji težnja da snižavaju obavezni otkup da bi se orijentisali na slobodni. Time se očigledno opet ide naruku bogatim, kulačkim domaćinstvima . Najkarakterističniji je slučaj kod Sreskog NO Ljubljana koji ima plan otkupa 35 tona, a slobodnog otkupa 65 tona. U razbijanju ovakvog plana na sreske i mesne odbore takođe ima grešaka o kojima sam govorio, a od kojih bi ovde samo neke pomenuo . U svim mesnim odborima, koji su pregledani, utvrđeno je prikrivanje ukupnih obradivih površina , naročito površina pod žitaricama. Takođe je utvrđena niska procena prinosa, jer se to radilo u kancelarijama a ne na licu mesta. Dalje je utvrđeno povećanje članova porodica i broja stoke, da bi se na taj način opet izigrala Uredba o obaveznom otkupu. Od 118 mesnih odbora koji su pregledani, Uredba je samo u tri [ mesna odbora] bila pravilno primenjena , dok kod [ svih ] ostalih nepravilno , i to uglavnom na taj način što su siromašni seljaci zaduženi maksimumom, a vrlo često i preko maksimuma, dok su bogate kulačke kategorije zadužene minimumom procenta i ispod minimuma , i to onog minimuma koji je Predsedništvo Vlade Slovenije odredilo , a koji je sam po sebi ispod minimuma koji određuje savezna Uredba. Koliko se nepravilna politika vodila prema siromašnim i srednjim seljacima vidi se i po tome što su neki siromašni seljaci , na primer, u Sreskom NO M[urska] Sobota , zaduživani sa po 2 kg. To je što se tiče otkupa u NR Sloveniji. Sada bih prešao na otkup svinja, po planu za januar i februar. I tu je stanje takvo da plan ne može biti ispunjen iz više razloga . 1. Drugovi u Srbiji su utvrdili daleko manji broj svinja nego što su zaduženi za januar i februar. Kako stoji stvar treba, naravno, prvo proveriti, pa tek onda reći . Ja o

tome neću da govorim. Kontrola je utvrdila slučajeve da svinje ne postoje, ali to nije dovoljno i o tome bi se moglo u celini rešavati . Ali ono što je važno u ovome -- to je da su i na otkupu debelih svinja zaduživani siromašni i srednji seljaci ispod 8 ha, dakle , suprotno onome kako savezna Uredba predviđa. Na primer, u srezu Sr [emska] Mitrovica, NO Laćarak zadužio je jednog seljaka da dâ debelu svinju , a on je stvarno imao samo jedno malo svinjče . Druga je greška da se daju vrlo kratki rokovi . Oni utvrde da seljak ima neku svinju koja je teška 30-40 kg polovinom januara , a obavežu ga da im polovinom februara dâ svinju od 150 kg. Jedno je pitanje – ima li ili nema, a drugo je pitanje

120

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

-

kako se radi . Pored tih grešaka i teškoća koje smo videli, pored teškoća koje bi donekle mogle da se opravdaju, ima i toga da se ne vodi borba da se do tih svinja dođe. Čak se seljacima dozvoljavalo da svinje kolju i bilo je slučajeva da su oni, naročito kulaci, često klali svinje i pred samim članovima komisije. 2. Što se tiče pitanja otkupa svinja u Hrvatskoj , može se reći da se s priličnim zakašnjenjem prišlo pripremama za ovaj otkup. To je jedno , a drugo je pojava da su sreski narodni odbori i sreski komiteti davali otpora u tom pogledu: ima li ili nema svinja. Međutim , na terenu se utvrdilo da svinja ima i da nije razlog to da svinja nema. U Hrvatskoj se takođe krše uredbe. Zadužuju se siromašni i srednji seljaci, mada, po Uredbi ne mogu da se zaduže. Međutim, plan treba ispuniti. Samo, to treba raditi po Uredbi , a to je borba, treba pronaći [ način ] . Dalje i u Hrvatskoj ima takvih slučajeva da se rešenja [ za otkup ] daju domaćinstvima koja faktički nemaju svinja, a koja nisu čak ni iznad 8 ha, nego ispod. Za januar i februar do sada je otkupljeno od predviđenih 24 000 svega 138 svinja. Uslovi za realizaciju plana od 24 000 postoje i nisu nerealni . Dalje, još jedna greška u čitavoj ovoj politici otkupa jeste u tome što je ostavljeno da se u januaru otkupi 70% od ukupnog broja svinja, što je nerealno . 3. U pogledu debelih svinja u Bosni slučaj je takav da se svinje koje su određene [za otkup ] mogu otkupiti . Međutim, otkup je i tamo slab, i to zato što se na terenu ne bore za ostvarenje plana, niti su prihvatili planove. Ono što je sigurno za Bosnu - to je da ne može dati onih 40% predviđenih količina masti , jer su to svinje slabijeg kvaliteta. 4. U NR Sloveniji sa otkupom svinja je sve u redu , sem to da se obaveze izvrše na vreme. Sreski narodni odbori primili su planove, složili se , pa čak i povećali kontingente, samo ne prihvataju izvršenje za januar i februar. A ta linija se u Ministarstvu toleriše i prihvata, tako da je usvojeno da se u januaru i februaru otkupi svega 100 kom [ ada ] svinja, mada je trebalo da bude otkupljeno nekoliko hiljada komada. Ministarstvo trgovine NR Slovenije prihvatilo je da taj otkup bude izvršen uglavnom u III i IV kvartalu . Kontrola¹59 je, međutim, utvrdila da ima svinja koje mogu odmah sada da se otkupe, odnosno u januaru i februaru . Po mom mišljenju, to je pogrešna linija u NR Sloveniji. U zaduženjima debelim svinjama grešilo se u tome što se nije uzimala ukupna obradiva površina za određivanje jačine

DRUGI PLENUM CKKPJ

121

domaćinstava, na koji su se način mnoga bogata domaćinstva izvukla od davanja obaveza . Tako je, na primer, u jednom srezu uzeto da ima svega 9 gazdinstava kategorije od 10 do 15 ha oranice, a kontrola je utvrdila da u samo tri odbora toga sreza postoje 43 takva gazdinstva . Očigledno je da i u ovom otkupu ima izvlačenja bogatih seljaka kao i kod otkupa kukuruza. Kad je takva situacija onda je jasno što su u Ministarstvu doneli odluku da zaduže i domaćinstva od 3 do 4 ha i poslali je Saveznom ministarstvu na odobrenje. Ja ne verujem da će se odobriti da se ovako frontalno zaduže sva domaćinstva od 3 do 5 ha. Tako stoji stvar u pogledu otkupa debelih svinja i kukuruza. Jednom reči, može se reći da je taj otkup vrlo slab i da će plan snabdevanja masnoćama teško biti ostvaren ako se ovi kontingenti ne izvrše , a mi vidimo da je objektivno stanje takvo da se oni bez izuzetno brzih i energičnih mera neće moći da izvrše. Samo planiranje otkupa debelih svinja je realno. Moglo bi se više govoriti da je nerealno po tome što zaduženja nisu veća . Ukoliko su ona u Srbiji nešto veća to treba naknadno utvrditi. Drugo , može se zaključiti da su republički i lokalni organi kršili Uredbu u prvom redu na štetu državnog fonda i siromašnih i srednjih seljaka . Uredba se najčešće kršila nemarnim odnosom, neutvrđivanjem stvarnog stanja na licu mesta, šablonskim rešavanjem tog pitanja, sprovođenjem, ako hoćete, i kulačke politike u pitanju otkupa. Dalje se može zaključiti da mnogi partijski rukovodioci i državni organi nemaju nikakvog uvida i kontrole nad otkupom, pored minimalnog zalaganja da se otkup pravilno organizuje . I , najzad , može se reći da se ni partijska rukovodstva, ona u prvom redu, zbog čega je sve ovo i došlo, nisu založila da se mnoga ovako važna pitanja ne rešavaju na birokratski način. Mnoga partijska rukovodstva potpuno su po strani od učestvovanja i rešavanja ovako važnih pitanja kao što su pitanja otkupa kukuruza i debelih svinja. Što se tiče otkupa suncokreta, svi uporno tvrde da je on podbacio i da suncokreta nema. Međutim, naknadno je utvrđeno da prinos nije podbacio i da se određene količine faktički mogu otkupiti, izuzev, naravno, slučajeva gde to nije mogućno .

(Drug Tito: ,,Ovdje bi trebalo dodati to da seljaci koji siju suncokret često nose njegovo sjeme u razne male mlinove, odnosno cijede ga u malim presama za ulje i na taj način zadrže 2/3. Ima masa tih malih presa u koje država

122

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nema nikakvog uvida i, razumije se, suncokreta, odnosno ulja, nema. Trebalo bi da se postavi obaveza svakome gdje treba to da predaje" .) Mislim da postoji naredba da se svi ti mlinovi za ulje zatvore. Ja sam to pitanje pokrenuo zato što se tvrdilo da planiranih količina nema , a one, u stvari postoje . I na kraju [ da podsetim na ono ] o čemu je juče drug Tito govorio. Mi smo neprestano kršili te uredbe, tako da je uvek autoritet vlasti i Partije dolazio u pitanje i u tim kritičnim momentima drug Tito je trebalo da istupa . Stvar je u tome da smo mi redovno svake godine kršili uredbe, u prvom redu zbog toga što se nismo borili za to da se utvrdi stvarno stanje, a ne zbog toga što plan nije bio realan . Bez obzira na to kakav je plan, treba se boriti da se utvrdi stvarno stanje , a to nije nimalo lako ni prosto. Mi smo u Vojvodini morali vršiti masovne pretrese da pronađemo žito koje su seljaci sakrili.160 Neverovatni su trikovi kojima se oni služe pri tom, a mi jednostavno prihvatamo tvrđenje da nema i guramo dalje . U osnovi svi su planovi bili realni , a uredbe moramo poštovati i poznavati stvarne mogućnosti za maksimum, pa se na toj bazi boriti da se plan ispuni i da ne dođe do kršenja uredbi na terenu . Ja bih sada prešao na pitanje čuvanja i raspodele artikala ishrane i artikala široke potrošnje . To je važno zato što se mi nalazimo u situaciji da ćemo imati teškoća još koju godinu , i to , ako hoćete, iz godine u godinu sve veće teškoće u rešavanju pitanja ishrane , s obzirom na povećanje broja gradskog stanovništva, odnosno radničkog elementa. U takvoj situaciji ogromnu ulogu igra proizvodnja , ali isto toliku važnost, od onog momenta kada smo to preuzeli od proizvodnje, ima i čuvanje i pravilno korišćenje tih fondova. Kontrola je utvrdila novembra prošle godine da se ne samo nepravilno troše i koriste fondovi već da se i prikri vaju od Savezne vlade. Utvrđeno je da nekoliko hiljada vagona pšenice nije bilo evidentirano , kao i nekoliko stotina vagona mesa i desetine vagona masnoće . O svim tim količinama Savezno ministarstvo trgovine nije bilo obavešteno . Ja mislim da se s takvom praksom mora prestati i da treba povesti najžešću borbu za očuvanje discipline , borbu da se dođe do svega što se traži , što je predviđeno a i preko toga, te da se sve svesno unosi u opšti državni fond .

Pored toga, vršene su zloupotrebe i sa samim dodeljenim fondovima. Ja ću nabrojati samo opšte pojave. Nemam vremena da navodim primere gde se sve to radi, već ću reći

DRUGI PLENUM CKKPJ

123

da je to slučaj u čitavoj Jugoslaviji i u svim republikama , u svim srezovima, na svakom mestu, svuda gde je neko imao prilike da dođe do žita, mesa, masnoće, on je na ovaj ili na onaj način vršio zloupotrebu . Kakve su zloupotrebe vršene? Prvo, sreski i gradski narodni odbori izdaju mesnim odborima karte za snabdevanje po njihovom trebovanju bez ikakvog proveravanja, da li stvarno ima toliko potrošača i da li treba da ima toliko potrošača . To se ne utvrđuje . Ne utvrđuje se ni to da li postoji toliko potrošača koliko se karata traži , a još manje da li oni imaju pravo ili ne na te karte. Odatle kad se pode ta linija ide gore do Saveznog ministarstva trgovine i snabdevanja koje ne može da proveri trebovanje. Sreski i grad [ ski ] narodni odbori javljaju da su izdali toliko karata i da nemaju pokriće , već su sami vršili zloupotrebe . Zatim utvrđeno je da se takve izdate karte ne vraćaju niti uništavaju , tako da se bez kontrole raspolaže s njima i nikome se za njih ne polaže računa . Sreski i gradski odbori prodaju otkupljene količine na siobodnom tržištu i po vezanoj trgovini da bi došli do bonova i snabdeli se industrijskim proizvodima . Dalje, sreski i gradski odbori razmenjuju artikle ishrane za artikle industrije s pojedinim fabrikama i za razne druge artikle. Sreski i gradski odbori izdaju bez ikakve kontrole artikle ishrane i široke potrošnje na traženje raznih društava za raznovrsne priredbe i druge nepredviđene potrebe, i to nepravilno , na račun potrošača koji su na obezbeđenom snabdevanju. Dalje sreski i gradski odbori ne prijavljuju stvarne rezerve koje su im ostale, već jednostavno računske rezerve . Opšta je pojava da se nigde ne odsecaju kuponi za one artikle koje potrošači imaju , tj . kojima su delimično snabdeveni. Dalje, po magacinima, restoranima i menzama hrana se izdaje jednostavno prema tome da bude dovoljno masna , bez merenja i bez mere, ne pridržavajući se nikakvih tablica, i ne mereći hranu koja se izdaje iz magacina . Naravno da onda nemaju nikakvo knjigovodstvo niti kontrolu . Dalje vrlo je rasprostranjena pojava zakidanja građanima od onoga na šta oni imaju pravo, tako da radnici koji imaju pravo na višu kategoriju dobijaju [ sledovanje ] po nižoj [kategoriji ] . Tako se , na primer, ulje meri po litrima umesto po kilogramima itd . itd. Sve su to načini direktnog zakidanja . potrošača. Republička ministarstva ne kontrolišu utrošak kontingenata koje su izdali pojedinim jedinicama , ne traže obračun niti šalju na vreme te obračune Savez [nom] minist[arstvu ] trgov[ine ] i snabdevanja . Sve to govori o tako krupnim zloupotrebama masovnih razmera s ovim osnovnim životnim artiklima ishrane.

124

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

Na taj način mi smo došli do ogromnog povećavanja broja potrošača na obaveznom snabdevanju, pri čemu ne znamo da li stvarno ima toliko potrošača i da li oni imaju pravo na obavezno snabdevanje ili nemaju . I sada niko ne zna tačno stanje . Ja ću navesti samo neke primere kako ' stoji s tim potrošačima na obaveznom snabdevanju . Savezno ministarstvo trgovine planiralo je za 1947/1948 . godinu ukupno 4,5 miliona potrošača . Kontrola je stvarno utvrdila da nije 4,5 već 5,5 miliona potrošača, ali naknadno je utvrđeno da nije [ reč ] samo o jednom milionu više, već da je potro161 šača mnogo više . Tako , na primer, R karata nije bilo 1 800 000 (ne kako je planirano već kako je stvarno u toku godine ostvareno) već je bilo prosečno za mesece mart-septembar 2 190 000, a u septembru 2 300 000. To znači , bilo je samo kod gradskog stanovništva 600 000 više nego što smo planirali u jednom mesecu. Znači da mi nismo snabdevali 4 400 000, već najmanje 4 700 000 samo u gradu . A to dalje znači da nismo snabdevali 4,5 miliona, kako je predviđeno , niti 5,5 miliona, kako je jedanput ustanovljeno, već 5 800 000, pa i više. Šta to znači, drugovi ? Jasno je da to mora uticati na snabdevenost građana naše zemlje . Savezno ministarstvo je planiralo u 1947/1948 . godini da izda 68 000 vagona žita , a ono je stvarno utrošilo 75 000 vagona . Znači da je Savezno min[istarstvo trgovine ] i snabdevanja utrošilo za 1 300 000, odnosno izdalo 7000 vagona više . Ali stvarno je izdalo 17 000 vagona više nego što je planirano . Postavlja se pitanje otkuda te količine ? Jasno je da su one izdate delimično i iz sopstvenih ,,crnih fondova". Znači , otišlo je 17 000 više nego što se prvobitno planiralo . Od toga je nešto moralo da se poveća, ali koliko , mi nemamo kontrole. Međutim , sigurno je da je za 10 000 vagona najmanje oštećen državni fond. Ovakvo stanje bilo je stvoreno zbog načina trebovanja , raspodele i upotrebe tih osnovnih fondova , kao što sam napred naveo. Tome treba dodati još da se žito nalazi (do sada se nalazilo) u rukama republičkih i lokalnih organa i oni rade s njim šta hoće . Dalje , obračun se vrši administrativnim putem, i to 3-4 meseca posle utroška , tako da se za april vršio tamo negde u avgustu itd . Dalje, treba konstatovati da se ne zna stvarno stanje fondova. To je sve i zbog toga što faktički nema dovoljno savesnosti, što se te stvari ne shvataju ozbiljno, što se ne shvata ozbiljno značaj čuvanja tih fondova za izgradnju socijalizma , za rešenje gorućih pitanja ishrane, od kojih zavisi čitava izgradnja . I pored toga što su svi snabdeveni, pa i mnogi koji nisu imali pravo, ipak svi odreda govore kako su hlebom

DRUGI PLENUM CKKPJ 125 snabdeveni ne sa 100 % , već ispod 100% . Evo , na primer, izveštaja od NR Hrvatske, u kome se kaže da pojedini odbori nisu dobili 100% . To je karakteristično . Karakteristično je u ovoj stvari da republike smatraju da mogu slobodno raspolagati kontingentom koji je planiran bez obzira na njihove stvarne potrebe. To je nesavesan odnos prema opštedržavnom fondu . Evidencija i kontrola trošenja mesa i masnoća ista je kao i kod žita. Ovakav način gazdovanja nanosi štete našoj državi i građanima. Sa žitom, mesom i masnoćama postupa se kao sa bezvrednim artiklima. Mi od novčanih sredstava pravimo budžet i vodimo računa o svakom dınaru . Međutim, s ovim artiklima, koje ne možemo ni za novac da dobijemo, tako rasipnički postupamo. Zato smatram da savezni organi moraju neposredno i čvršće uhvatiti sve ove osnovne fondove ishrane. Treba da se uvede centralizovana najpreciznija operativna evidencija svih količina ovih fondova , kao što mora da se uvede i kontrola utroška . Mislim da je isto tako neophodno da se u ovu kontrolu uvedu najšire narodne mase. Bez takve masovne kontrole mislim da se ne može . U tom smislu može da posluži i institucija Narodne inspekcije.162 I najzad , mislim da treba primeniti najstrože mere prema svima koji krše disciplinu u snabdevanju, koji nepravilno troše ili koji se nepravilno snabdevaju, svakog takvog treba najstrože kazniti . U prošloj godini se proširila naročita vrsta špekulacije, i to kako između pojedinih državnih institucija tako i između državnih institucija, zadruga i privatnih lica. Ova špekulacija uzela je stvarno jugoslovenske razmere. Uprave fabrika, na primer u Sloveniji, špekulišu s nekim sreskim odborima u Vojvodini itd . Savezne direkcije lake industrije špekulišu između sebe i sa svim ostalim. To je slučaj ne samo u saveznoj industriji već i u republičkim. Ja neću ovde da govorim o nepravilnoj vanplanskoj distribuciji artikala široke potrošnje; to je posebno pitanje. Neki rukovodioci , na primer u Ministarstvu lake industrije, zloupotrebili su direktivu da treba poboljšati službu radničkog snabdevanja. Oni su to shvatili tako da mogu da uzimaju iz svojih fabrika robu da je dele svojim podružnicama i mnogim drugim podružnicama i da na taj način rešavaju pitanje poboljšanja snabdevanja . Tako se stvar shvatila . Utvrđeno je samo u okviru Savezne direkcije tekstila da je od 1. januara do 1. septembra o. g. podeljeno raznim podružnicama 244 000 metara pamučne i 50 000 metara vunene tkanine . Ako se tome doda ono što rade same fabrike i da u republikama

126

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

postoji veći broj tekstilnih fabrika, osim ovih 7 saveznih, ta cifra može da se penje na nekoliko miliona metara, može da se računa na 5 miliona metara . A mi znamo vrlo dobro šta je 5 miliona metara i koliko nam treba valute da uvezemo tu količinu . I čitav ovaj kontingent prodavan je po nižim cenama. Uz to svako to lice, koje je dobilo ovaj štof, zadržalo je tačkice pa se snabdevalo i po drugi put . A pored ovog tekstila, službenici se snabdevaju i donovima, cipelama, peglama, električnim šporetima i drugim . To je bila opšta povezanost : trgovale su sve direkcije među sobom i među republikama (Drug Tito : „ To je bio veliki trgovački aparat". ) Tako je, na primer, podeljeno 40 000 pari cokula koje nije primila JA, jer joj nisu odgovarale . Vojska je ostala bez tih cokula i neće ih u tom vremenu ni dobiti , to je sasvim jasno . A te cokule, umesto da odu po vezanoj trgovini, otišle su tako za ove ljude oko centra koji faktički najbolje žive . Dalje , Glavna direkcija kože i gume delila je gume za bicikle i automobile iz kontingenata namenjenih 164 za vršenje proba. Isto tako , i ,,Centropromet", koji je izvozno preduzeće, delio je mustre koje je dobijao. ,,Centroprom" je dobijao prilične količine raznih artikala, između ostalog 700 litara vina, 175 litara medicinskog alkohola , 180 kg sirćeta, 400 kg kafe i podelio je to svojim službenicima. Dok se ovo dešava na jednoj strani, Ministarstvo lake industrije nije snabdevalo one potrošače koje je po ugovoru trebalo da snabdeva. Iz svega ovog jasno je da u ovoj konkretnoj stvari takva lica treba kazniti i da ubuduće treba primenjivati najstrože kazne za sve ovakve protivzakonske postupke . (Drug Kidrič: „ Ja sam, u vezi s tim, telefonirao drugu Hrnčeviću da bi krivce trebalo presledovati. On mi je odgovorio: ,,Šta ja mogu kad uvek naidem na ministre ".) Ja bih, drugovi , u vezi sa čuvanjem fondova napomenuo još jednu stvar, a to je da treba shvatiti i naš zadatak da se vodi računa o zemljoradničkim i industrijskim artiklima od momenta kada se otkupe ili proizvedu pa do momenta kada se uručuju potrošaču . Toliko puta smo naglašavali da kupujemo svinje , goveda i razne stvari s određenom težinom, a da one između kupca i klanice , odnosno tržišta, izgube u težini do 30% . To je isto tako jedna rasprostranjena pojava, a to je pitanje ne samo Saveznog ministarstva nego i sreskih otkupnih stanica. I , najzad, u vezi sa čuvanjem fondova , pomenuo bih i jedno pitanje iz oblasti spoljne trgovine . Primećeno je da se

DRUGI PLENUM CKKPJ

127

o robi koja se uvozi ne vodi dovoljno računa , a mi uvozimo prilične količine i dajemo najdragocenije što imamo za tu robu široke potrošnje. Organizovanje i prihvatanje robe stvarno je loše . Ima slučajeva da se roba koja je kupljena u inostranstvu i ne uveze ili da se od granice do potrošača prepolovi itd . U čemu je stvar, ja ću ukratko da navedem. S robom koja dolazi brodovima u prvom redu , stvar je takva da se ne kontroliše ni u težini ni po kvalitetu prilikom iskrcavanja u magacinu . Jednostavno , kako se istovari tako se nabaca jedna preko druge u magacine . Uopšte se ne proverava da li je ta roba baš u onoj težini i količini došla kao što je zaključeno . To je slučaj s robom koja ide morskim putem. S robom koja ide železnicom takođe je slična situacija. To ,,Transjug"* ima mogućnosti da vrši kontrolu od granice do određenih mesta, ali je ono ne vrši . Drugo, samo to pitanje je otežano zato što Ministarstvo spoljne trgovine ne zna krajnje korisnike . Ono ne poznaje korisnike i ne dobija na vreme reklamacije od onih koji su robu poručili. Mi smo imali takav slučaj sa streptomicinom, koji je ukrcan u januaru mesecu a reklamacije su došle tek krajem oktobra , odn [ osno ] tek posle 10 meseci . Naravno da mi sa takvim reklamacijama ne možemo da izlazimo nakraj sa stranim trgovcima, jer postoje i rokovi za to. Zbog toga podvlačim da je i ovo jedan način smanjenja ovih fondova i da je potrebno voditi evidenciju o tome od koga je otkupljeno i uvezeno i za koga se uvozi. Otkupno preduzeće mora imati celokupnu evidenciju koja će obavezno morati da obuhvati i evidentiranje po krajnjim korisnicima. Kad nema evidencije po krajnjim korisnicima, onda su nemoguće i efikasna kontrola i reklamacije o ispravnosti robe. Toliko u vezi sa čuvanjem fondova i sa stanjem evidencije i kontrole nad tim fondovima. Sada bih prešao direktno na pitanje snabdevanja . Činjenica je, što svi znamo, da se i u poljoprivredi i u drugim granama proizvodnja iz godine u godinu povećava i da smo mi ne samo postigli već i daleko premašili proizvodnju bivše Jugoslavije. Isto tako je činjenica da se ishrana našeg stanovništva takođe poboljšava iz godine u godinu. Sasvim je u skladu s tim i konstatacija Savez [ nog ] minist[ arstva ] trgovine da je ukupni robni promet u prošloj godini premašen za 3,5% od planiranog. Planirano je 84 236 miliona, a ostvareno 87 167 miliona prema evidenciji Minist [ arstva ] * Preduzeće za međunarodnu špediciju u pomorskom i suvozemnom saobraćaju.

128

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

trgovine. Premašenje ukupnog robnog prometa dolazi zbog premašenja obezbeđenog snabdevanja . U celini, stvar je vrlo dobra, ali ja bih rekao da upravo ta činjenica što je robni promet povećan premeštanjem obezbeđenog snabdevanja utiče negativno na stvarnu snabdevenost našeg stanovništva . Vama su poznate cifre koje je drug Kidrič više puta iznosio o stanju snabdevenosti gradskog stanovništva u 1948. godini. Ja ću govoriti samo o indeksima u odnosu na 1939 . godinu i o količinama . Na jednog gradskog stanovnika dolazilo je:

Hleba (kg) Suvog mesa (kg) Masnoća (kg)

Krompira (kg) Pasulja (kg)

1939.

1948.

227,12 23,24 13,93 50,36 3,98

242,22 21,60 13,07 60,45 6,00

Na jednog stanovnika dolazilo je:

Šećera (kg) Duvana (kg) Tekstila (m) Obuće (pari)

1939.

1948.

5,13 0,70 9,71 0,47

7,44 0,99 11,10 0,46

Jesu li ove cifre realne? Je li stvarno takvo snabdevanje bilo? Ono što možemo da tvrdimo - to je da ove cifre odražavaju stvarno stanje, stvarne mogućnosti, da one odražavaju stvarnost kakva je morala i trebalo da bude. Ali, ove cifre ne odražavaju stvarnu snabdevenost stanovništva . Poznato je da zemljoradničko stanovništvo živi daleko bolje nego pre rata. Ali , sa gradskim je, kako znamo, stvar drugačija . Zbog čega je to odstupanje, u stvarnosti, od toga kako je trebalo i moralo da bude i kako postoje svi uslovi da bude, od onoga kako je bilo ? Činjenica je da smo mi te kontingente dali u grad. Međutim, mi znamo da te cifre ipak ne odražavaju stvarnu snabdevenost stanovništva, iako ima pojedinaca u gradu koji žive i bolje . Uzrok je, kao što smo videli, ono ogromno povećanje potrošačkih karata, preko 4,4 miliona nezemljoradničkog stanovništva . Da su te količine dobili

DRUGI PLENUM CKKPJ

129

4,4 miliona, a ne 4,7 pa i 5 miliona ljudi , onda bi sa snabdevanjem bilo u redu . Zašto bismo onda govorili o teškoćama kada bi bilo tako ? Uzrok je u nečemu drugom, u odnosu prema državnim fondovima, u onim zloupotrebama s potrošačkim kartama i u krađama fondova, u masovnosti onih pojava koje sam napred iznosio. Zato se pitanje za 1949. godinu vrlo ozbiljno postavlja. (Drug Tito: ,,Ovdje treba ovu stvar imati u vidu: svi ti otkupi sa formalne strane mogu biti u redu, preduzete su mjere, a da li to što je otkupljeno dolazi tamo gdje treba to je pitanje. Masa stvari se pojede na licu mjesta, a to je ogromno ako vi uzmete cijelu Jugoslaviju s nekoliko stotina srezova i ovakvo raspolaganje s otkupljenim proizvodima".) Ja neću da govorim o kvalitetu te robe u odnosu na 1939. godinu, jer to nije bitno . U pitanju su povećanje broja potrošača koji redovno raste i porast neplaniranih vantržišnih zahteva za snabdevanje na štetu obezbeđenog snabdevanja. To je vrlo važno ako se pogleda 1949. godina. Ja ne znam kako ćemo mi 1949. godine izići [ nakraj ] sa snabdevanjem. Mi predviđamo da se 21 kg mesa u 1948. god [ ini ] poveća u 1949. na 29 kg. Gde ćemo mi to naći s takvim stanjem čuvanja fondova ? Prosto je pitanje da li se mi možemo obavezati da dademo 29 kg, što znači povećanje u ovoj godini za 8 kg. To je vrlo problematična stvar i ako se ne povede žestoka borba za čuvanje ovih fondova i stvaranje realnog plana obezbeđenog snabdevanja, onda mi ne možemo govoriti o nekom povećanju . Na kraju rekao bih nekoliko reči o snabdevanju dece, jer je i to veliki problem. Evo , drugovi , kako izgleda pitanje snabdevanja dece. Kao primer uzeću Beograd, jer nemam podatke iz čitave zemlje. Prvo , iz pregleda se vidi da deca u Beogradu faktički u vremenu od 1. januara do 1. novembra nisu dobijala one količine u kalorijama koje su trebalo da dobijaju. U toj distribuciji bio je takav sistem da su deca od 7 do 14 godina dobijala manje u kalorijama nego deca od mesec dana do dve godine. Dok su ova manja deca dobijala 1130 kalorija, deca od 14 godina dobijala su 1027 kalorija. Druga je stvar u tome što deca u hrani nisu dobijala baš one artikle koji su im za rašćenje neophodni , a to su belančevine. Dalje, ako se uporedi snabdevanje one dece van domova sa decom u domovima , vidi se da su deca van domova dobijala manje nego što je propisano, dok su deca u domovima dobijala normalno . Ako se od hrane odbije deo koji organizam ne asimilira, onda upoređujući sa decom u 9 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

130

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

domovima deca van domova dobijala su manje na sledeći način: deca od 0 do 2 god. dobijala su manje 466 kalorija nego ona u domovima, od 2 do 7 godina dobijala su 1088 kalorija prema 2250, koliko je trebalo , od 7 do 14 godina dobijala su 827 kalorija, što znači manje 2085 kalorija nego što im treba. I takvo stanje je bilo u vremenu od 1. januara do 1. novembra, što znači da to nije bila povremena stvar. Najgori je bio period mart, april , maj . Nesumnjivo je da su roditelji rešavali to pitanje na taj način što su od svojih usta odvajali ili kupovali na slobodnom tržištu . (Drug Tito: „ Ali to oni koji su mogli. A koliko ih nije moglo - to je pitanje".) Takođe je bilo reklamacija i u pogledu snabdevanja dece obućom. U Beogradu je snabdevanje zadovoljilo samo 35-40% , što znači 60% manje. Oseća se nedostatak obuće za novorođenčad , zatim flanela , a naročito nedostatak sapuna za decu. Prosečno na jedno dete dolazi 120 gr sapuna mesečno, a to je sasvim nedovoljno kad znamo koliko je deci stvarno potrebno sapuna. Ja naglašavam ovo pitanje ishrane i snabdevanja dece ograničavajući se na Beograd, ali smatram da je stvar uopšte ozbiljna i da treba prokontrolisati snabdevanje dece u celoj zemlji . Na kraju, drugovi, ja bih izvukao izvesne zaključke i predložio nekoliko stvari. U prvom redu smatram da treba voditi borbu -- da bismo rešili probleme ishrane u 1949. - da se obavezno smanji broj potrogodini, koji nisu mali — šačkih karata. Savezno minist [arstvo ] trgovine računalo je da će, na 5 miliona potrošača na obaveznom , u 1949. godini biti povećanje za 32% . Međutim, ako se uzme 5 800 000 potrošača, to se onda penje broj na obaveznom snabdevanju na nekih blizu 8 000 000, a to je nemoguće snabdeti. Neophodno je da se taj broj prema prošloj godini smanji bar za 1 milion, odnosno od 800 000 do miliona, i to ne šablonski , nego da se vidi stvarno, individualno , da se utvrdi kome treba, a kome ne treba dati obezbeđeno snabdevanje. Jer, u suprotnom, umesto da poboljšamo ljudima snabdevanje, mi ćemo ga pogoršati. Potrebno je, dakle da se vrlo realno i konkretno angažuju sindikalne organizacije,165 narodne ins166 pekcije i druge masovne org[ anizacije ] i da se sprovede masovna kontrola u pogledu raspodele potrošačkih karata . Dalje, treba da se bude bezobziran prema vantržišnim zahtevima, za koje se u 1949. godini predviđa nekih 18 milijardi . Ako 18 milijardi budu pale na teret ovih koji su na obaveznom, onda je stvar gotova. Zato to pitanje vantržišnih zahteva treba tako postaviti da se prema njima bude nemilosrdan

DRUGI PLENUM CKKPJ

131

i s najvećom kontrolom, da se oni planiraju na vreme i da ne budu nauštrb ovog obaveznog. Dalje, ja ovo sada dajem kao predlog, a sve su ovo predlozi za diskusiju mislim da bi, s obzirom na zadatke u 1949. godini, na važne zadatke za rešavanje pitanja teške industrije i s obzirom na ishranu, bilo dobro da mi u 1949, godini ne dajemo robu po vezanim cenama za obavezni otkup, već samo za slobodnu [trgovinu ] ili da dajemo do 20 % siromašnim i srednjim seljacima, a kulacima ništa . Zbog čega to? Stvar je u celini vrlo pravilna sa vezanom trgovinom . Od ovoga su imali koristi siromašni i srednji slojevi , izuzev u Sloveniji zato što su kulaci imali mala zaduženja obaveznog otkupa. Polazeći od takvog stanja, vrlo je korisno da mi po obaveznom otkupu ne dajemo ništa, osim što sam rekao, siromašnim i srednjim seljacima, a kulacima ništa, pa da tu robu damo po vezanim cenama u slobodnoj trgovini, kako bi došli do slobodnih tržišnih viškova. Ako hoćemo da Uredbu pravilno sprovedemo i da im ostavimo slobodne viškove, za te slobodne viškove se treba boriti. Mi danas nismo u stanju da vršimo potpunu razmenu industrijske robe za poljoprivredne proizvode , i mislim da nećemo moći ni ove godine. To je vrlo lepa stvar, mi tome moramo težiti, ali ove godine mislim da nećemo moći drugačije nego da ograničimo ovako. Na taj način šta bismo mi rešili? Mi bismo rasteretili naš fond uvoza robe za široku potrošnju . (Drug Kidrič: „ Ne možemo!") U redu, ne možemo, a možda bismo mogli da ga olakšamo ! Onda bismo mogli da pokupimo slobodne viškove, a to je pozitivna stvar i na taj način ostalo bi nam više robe za snabdevanje radničkog gradskog stanovništva i za izvoz, odnosno za uvoz, a to je vrlo pozitivno ! Eto, drugovi, to je sve što sam imao da kažem.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 3.

Drug Tito: Dajem odmor.

(Sednica je prekinuta u 12 časova i 15 minuta.)

(Nastavak rada posle pauze.)

132

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

[ DISKUSIJA] Drug Tito: Pristupamo diskusiji o referatima druga Kidriča i druga Neškovića . Ko želi riječ? Riječ ima drug Veselinov. Drug Jovan Veselinov: Iz referatâ koje su podneli drugovi Kidrič i Nešković vidi se da u našem radu u oblasti privrede postoji veliki privredni lokalpartikularizam . Slušajući referate, ja sam stekao uverenje da taj privredni partikularizam, koji se u velikoj meri uvrežio i kod republičkih rukovodstava i dole, predstavlja opasnost za našu Partiju, za trajnu raspodelu fondova o kojima je ovde bila reč i zato mislim da bi trebalo prilično oštro udariti po ovom privrednom partikularizmu . Mi smo i prošli put, kad je ovde bilo savetovanje,167 govorili o tom privrednom partikularizmu, ali mi se čini da partijska rukovodstva još nisu u dovoljnoj meri razumela tu opasnost . Taj privredni partikularizam dolazio je do izražaja u svakoj prilici, na raznim sastancima na kojima su se susretali republički rukovodioci po pojedinim privrednim granama. Svaka republika gleda da nešto sakrije, da nešto otme, da nešto popravi za sebe itd. I ukoliko se kod pojedinih republičkih ustanova izrazio taj privredni partikularizam, u drugim republikama nije se nastojalo da se on suzbije, već se oponašalo. Tako smo i mi u Srbiji hteli da napravimo ono što su neki drugovi u drugoj republici uradili. I tako su se [ problemi ] stalno nagomilavali . Ako mi čujemo , recimo, da su drugovi u Sloveniji napravili nešto u pogledu izvoza, mi, doduše, ukazujemo da je to nepravilno, čak i drugim odgovornim drugovima, ali se ne borimo protiv toga kao pojave. A meni se čini da se razne političke greške koje mi činimo mogu ispraviti , pa makar i malo kasnije, jer ako i dalje budemo grešili po ovim privrednim pitanjima to može grdno da nam se osveti. Na području privrede mora da postoji čvrsto , odlučno rukovodstvo iz centra i tu ne sme biti nikakvog vrdanja u republikama , a mi u republikama treba najodlučnije da suzbijamo partikularizam koji postoji u srezovima. Ja ne bih hteo da navodim primere o kojima su već govorili drugovi Kidrič i Nešković, ali mogu da kažem da toga ima svuda . Narušavanje odnosa između kupovnih i robnih fondova, o čemu je govorio drug Kidrič, stalno se proteže . To je prosto jedan neprekidni sistem koji stalno dovodi do narušavanja odnosa između jednog i dru-

DRUGI PLENUM CKKPJ

133

gog fonda. Takvih primera ima koliko god hoćete i drug Kidrič je tu pravilno postavio stvar. Kod nas postoji jedan određeni robni fond, on je tu, između njega i kupovnog fonda postoji jedan odnos a sve ono što mi radimo , što rade republike, što se radi dole, u srezovima, sve ide ka tome da se naruši odnos između robnih i kupovnih fondova, od čega mi imamo tako velike štete. Kad se iz ovih podataka videlo čime stvarno raspolaže Jugoslavija i kako smo mi poslovali time, onda se tek videlo i to koliko je pitanje tog privrednog partikularizma kod nas postalo ozbiljno i koliko je nužno da se po tome vrlo energično udari . Drug Kidrič je pomenuo još nekoliko pitanja . Ja bih se zadržao samo na pitanju vođenja računa i na pitanju odbora za unapređenje proizvodnje. Kod nas , u našoj republici Srbiji, tome pitanju nije poklonjena nikakva pažnja i nema nikakve sumnje da se tome prilazi prakticistički . Mi već godinu dana o tome pišemo, ali pored sveg ukazivanja od strane drugova iz CK i Privrednog saveta, mi u našoj republici nismo daleko otišli . Tu i tamo smo nešto učinili , čisto prakticistički, kako je rekao drug Kidrič, ali da smo tom problemu prišli ozbiljno , da smo pronašli te mogućnosti i stavili ih na raspolaganje našoj privredi, to mi nismo uradili. U vezi s tim, ja bih hteo da potkrepim ono što je drug Kidrič govorio o kadrovima koji nam stoje na raspolaganju, koje bi trebalo da koristimo , a koje faktički ne koristimo , - rekao bih nekoliko reči o našoj kadrovskoj politici koju vodi naša Uprava za kadrove u CK-u.168 Problem kadrova se još uvek usko rešava . Evo šta mi radimo u našem CK-u . Kad govorimo o kadrovima, uglavnom govorimo o našim sreskim komitetima , o partijskim kadrovima , a o privrednim kadrovima malo govorimo . To dolazi otuda što mi nismo čitavu privredu široko postavili , što nismo videli šta je potrebno da uradimo da bi pojedina grana normalno funkcionisala i što nismo za to odredili kadrove . Mi smo se uvek nekako vrteli oko naših sreskih komiteta, a čitavu privredu smo prilično zapustili . U poslednje vreme mi smo tu grešku ispravili i sada toj stvari čini mi se malo šire prilazimo . Tako smo stvar postavili i na našem Kongresu ,169 ali je činjenica da mi nismo vodili jednu široku politiku kadrova koja bi obuhvatila čitavu privredu i učinila da nam privreda ne ramlje. Što se tiče Uprave za unapređenje proizvodnie , ona ne funkcioniše u našoj republici. Neke druge republike postavile su tu stvar bar nekako , ali mi to nismo uradili.

134

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Ja bih, drugovi, hteo da kažem nešto i o otkupu, pošto je kod nas, kao što je poznato , pitanje otkupa vrlo krupno pitanje, jer od otkupa u našoj republici mnogo zavisi ishrana Jugoslavije, a delimično i izvoz . Što se tiče otkupa belih žitarica u 1948. godini mi smo taj plan prevazišli za 30 procenata. Meni se čini da smo mi pravilno postavili pitanje tog otkupa, da smo mobilisali čitav partijski aparat za otkup belih žitarica. Međutim, u tome što smo toliko mnogo prevazišli plan ogromnu su ulogu odigrali prirodni momenti : pala je kiša. Ali nije samo taj momenat odigrao odlučujuću ulogu, nego isto tako i pravilno mobilisanje čitave partijske organizacije. Što se tiče kukuruza, tu stvar ne ide tako lako i tu smo , kao što je istakao drug Nešković, počinili dosta grešaka . Plan otkupa belih žita mi smo ostvarili bez nekih naročitih grešaka u srezovima i jedino su drugovi na Kosmetu napravili greške na taj način što su plan koji smo im poslali povećali bez našeg znanja. Kod kukuruza smo dobili plan da u ovoj godini otkupimo 64 hiljade vagona. Mi smo razgovarali sa drugovima i njima se učinilo da je taj plan prilično veliki prema našim predviđanjima i proračunima koja smo imali . Ali, stalo se na stanovište da je nama kukuruz jako potreban i da treba učiniti sve što je mogućno kako bi se otkupilo što je mogućno više kukuruza . Na kraju smo se sporazumeli da razbijemo taj plan na srezove tako da otkupimo otprilike oko 63 hiljade vagona . Kad smo plan preneli na srezove i pokrajine, videli smo da ga ne možemo ostvariti i da je on, prema tome, nerealan. Zbog čega? Evo, ja ću ovde dati samo nekoliko cifara iz kojih će se videti zbog čega tako mislimo , kao što će se videti i to da mi moramo narušiti Uredbu ako hoćemo da ga ostvarimo . U godini 1947. otkup je bio 54 hiljade vagona, a prinos kukuruza po jutru 19,3 metarskih centi . U 1948. godini imali smo 17,4 met . centi po jutru, a zasejana površina bila je nešto manja nego 1947. godine. Otkup, međutim, bio nam je veći za 10 hiljada vagona. Površina je, dakle, bila manja i prinos je bio manji , a otkup je veći za 10 hiljada vagona. Kad smo sračunali prinos, videli smo da ne možemo otkupiti toliko bez narušavanja Uredbe na taj način što ćemo povećati prinos mehanički i reći da prinos nije 25 met. centi po hektaru nego 30 itd. Konkretno je to učinjeno u Vojvodini , gde je trebalo otkupiti 48 hiljada vagona kukuruza . Kad su drugovi sračunali površine i prinos , uzevši u obzir kategorije i Uredbu , postigli su svega 35 hiljada vagona , dok 10-12 hiljada vagona nisu mogli pokriti . Mi smo onda kazali da treba da otkupe onoliko koliko smo im rekli, na taj način što će dodavati

DRUGI PLENUM CKKPJ

135

na prinos. I oni su onda dodavali i doterali na 48 hiljada vagona. Kad je došlo do povećanja za ovih 10 hiljada vagona, to je uglavnom moralo da ide na račun siromašnog i srednjeg seljaka, zato što smo mi kulaku, i pored tih grešaka o kojima je govorio drug Nešković, bili uzeli već gotovo sve, tj. 85 procenata po Uredbi i još malo povećali . Od njega, dakle, nismo mogli uzeti tih 10 hiljada vagona, nego smo povećali prinos siromašnom i srednjem seljaku, tako da i njemu uzmemo jedan deo viškova . I kad pogledamo kategorije od četvrte dalje vidimo da smo onome ko je trebalo da dâ 20 procenata svojih viškova uzimali dvostruko više. Inače , mi ne bismo mogli ostvariti taj plan koji nam je dat. Sada, tu može da se govori o tome da li smo mi pronašli sve površine, da li smo pravilno ocenili prinos itd. Ja mislim da tu ima grešaka, ali mi smo nastojali da toga ne bude i CK je bio organizovao nekoliko ekipa koje su , zajedno sa drugovima iz Ministarstva trgovine i sreskih komiteta, radile na terenu.170 Nama se čini da tu nije moglo mnogo da nam promakne. Ta razlika između plana i onoga što je - vistvarno mogućno , ta razlika nije nam omakla. A da nije di se i po tome što je i manji prinos i manja zasejana površina . Evo kako je stanje u Vojvodini s površinom koja je zasejana kukuruzom. U 1939. godini bilo je zasejano preko 700 hiljada hektara, u 1948. zasejano je 612 hiljada ha, dok u 1949. samo 547 hiljada hektara. Površina pod kukuruzom , dakle, stalno se smanjuje . Prema tome, meni se čini da taj plan, ako bismo se striktno držali Uredbe , kod nas ne može da se ostvari i da mi moramo narušiti Uredbu . To može da se proveri , a mi smo u CK-u vrlo mnogo govorili o tome i čini nam se da je nemoguće ostvariti taj plan bez narušavanja Uredbe . Što se tiče pasulja , tu će plan otkupa biti ostvaren. A što se tiče otkupa kukuruza roda 1948 , o čemu je govorio drug Nešković i rekao da on ide slabo , nama se čini da taj otkup ne ide slabo . U Vojvodini se otkupljuje dnevno oko 1500 vagona i mi mislimo da je moguće otkupiti sav kukuruz u januaru i februaru mesecu . Stvar nije zapinjala u tome da li seljak daje i da li možemo da otkupimo , nego u vagonima i magacinskom prostoru , jer Vojvodina nema tog magacinskog prostora u koji bi mogla da smesti toliku količinu kukuruza . Mi smo posle reklamirali i tražili vagone . Zbog tog nedostatka vagona i magacinskog prostora u Vojvodini je usporen otkup kukuruza . Inače, pored svih tih preterivanja i nepridržavanja Uredbe, mi smatramo da mo-

136

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

žemo u Vojvodini isterati tu količinu kukuruza , ako partijsko rukovodstvo smatra da tu količinu treba otkupiti . Izgleda da to ne bi postalo političko pitanje, jer srednjaku ipak ostaje 40 50 procenata viškova. Mi smo to proveravali i kod drugova u Pokrajinskom komitetu Vojvodine pitali smo da li seljaci prave pitanje od toga i oni su nam kazali da masovnih žalbi, osim pojedinačnih slučajeva , nije bilo , a da bi se svi mogli žaliti ako bi uzeli Uredbu i uporedili . Tu je bilo govora o otkupu mesa i debelih svinja u periodu januar - februar. Mi smo dobili plan otkupa debelih svinja i on iznosi oko 120 hiljada debelih svinja. Plan otkupa je došao malo kasnije, trebalo je da dođe bar mesec dana ranije, a čim je došao - trebalo ga je odmah razbiti na srezove. Zatim, tu je bilo određeno od koga treba uzimati svinje, a Uredba je došla pod kraj decembra, u vreme kad su seljaci uglavnom svinje već poklali, jer kulaci i srednjaci kolju svinje u novembru-decembru . Pored toga, mi znamo da kulaci kad su im oduzete svinje nisu imali onoliko debelih svinja koliko su imali prošle godine . I čim smo dobili plan otkupa debelih svinja, mi smo kazali da je on nerealan. Kad smo videli da se mnogi žale iz srezova, pozvali smo sekretare u CK i razgovarali s njima. Oni su nam izneli kakva je situacija na terenu i objasnili da se u januaru i februaru

ne može toliko otkupiti debelih svinja zbog toga što njih za sada nema. Mi smo im kazali da moraju otkupiti . Zato smo i tražili i takve gluposti o kojima je govorio drug Nešković. Ja mislim da je trebalo razmisliti kada se taj plan otkupa debelih svinja pravio , da li je to faktički ostvarljivo u januaru i februaru, jer sa debelim svinjama nije isto kao sa kukuruzom i pšenicom. Svinja treba da se goji 3-4 meseca i nije je moguće ugojiti za 2 meseca . Po toj stvari se zainteresirao i Centralni komitet i mi smo odlazili na teren , pa izgleda da neće moći taj plan otkupa debelih svinja u januaru i februaru da se ostvari. Osim toga , mi smo Ovu Uredbu o otkupu debelih svinja doneli tako da u njoj tražimo od onoga koji nam daje svinju da je ugoji svojim kukuruzom , što znači onim kukuruzom koji mu je ostao posle otkupa. A mi smo videli kakav je bio otkup specijalno u Vojvodini . Tamo mi njemu nismo ostavili kukuruz. I zato mi sada imamo slučajeva da ovi ljudi od kojih tražimo debele svinje treba, da bi ispunili tu obavezu, da kupe i debele svinje i kukuruz. Jer, mi smo kulacima oduzeli skoro sav kukuruz. Usled toga oni koji treba da daju svinju u prvom polugođu najčešće moraju kupiti i jedno i drugo . Kasnije će već moći , ovi koji će davati na jesen hraniće svinju

DRUGI PLENUM CKKPJ

137

od roda ove godine, a ako je nemaju zapatiće je ili kupiti . Zato ta stvar ide dosta teško . Mi smatramo da je plan u celini realan i da ćemo moći ostvariti opšti plan mesa, iako je veći nego prošle godine, ali će u januaru i februaru ta stvar ići teže. (Drug Tito: „ Kažete da ne možete, a zatim kažete da ćete ako treba moći da izvršite plan. Kako to? Kad se prišlo tom poslu, onda je svakako bilo nekog savjetovanja između vas. Na osnovu čega je plan napravljen?! To ne može tako da ide. Mi moramo jedanput naći takav sistem rada, da ne bude takvih anomalija, uslijed kojih ispada da smo mi ovdje pravili preterane račune, a da ste vi ipak mogli to izvršiti. To proizlazi iz te nesolidnosti i nepovjerenja prema Saveznoj vladi. Ja bih htio da raščistimo tu situaciju, pa da otvoreno govorimo jedan drugome. Inače ćemo mi uvijek imati takve anomalije, takav nesklad koji dovodi do velike štete. Ništa nije gore nego kad mi izdamo uredbu, a ona se na terenu krši, ništa nije gore nego kad izvjesne zakonske mjere dobiju u narodu vrlo labavu ocjenu . Ja se bojim da ćemo mi zbog toga izgubiti u narodu. Nama je potrebna ishrana i mi odozgo tražimo, jer mi vidimo cjelinu, a vi dolje ipak ne vidite cjelinu, već svoj krug. Vi treba da nam date tačnu sliku stanja na terenu kod vas. Ovo nije neki način borbe protiv kulaka, jer radeći na ovaj način, mi postupamo nepravilno čak i onda kad tako postupamo prema kulaku. Jer, ovakva mjera prema kulaku, koja na kraju krajeva ispada kao neko varenje, nepopularna je kod onog srednjeg seljaka, koji će na osnovu toga reći da će se sjutra po njemu udarit. Tu je, dakle, čitav niz stvari i ja vas molim da ovdje o tome ozbiljno povedete računa. Mi se ne smijemo igrati s narodnim povjerenjem, jer ako nam je išta potrebno potrebno nam je to povjerenje. Ali baš zato što nema tog sklada, što se više puta voli da umanji količina, što se voli da se malo i prikrije, baš zbog toga ispada ovako. Količina našeg fonda u zemlji dovoljna je za prehranu, ali se tu neracionalno radi. Zato vodite računa o tome, o tom političkom momentu. Naš narod je tu osjetljiv. Ja mislim da ni jedan narod u Evropi nema takav odnos prema raznim zakonskim mjerama, on ih poštuje i radi prema njima, ali kad se one krše i kad su nepravilne, onda se ni jedan narod s tim ne može pomiriti. I to onda pređe u šale, viceve i priče i na koncu konca ko zna do čega može da dovede ".) (Drug Kidrič: „ Ja mislim ipak da stvar s prinosom nije takva. Ako mi hoćemo da ispunimo svoje obaveze koje imamo nemogućno je planirati ispod 63 hiljade, jer u tom slu

138

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

čaju nećemo imati kukuruza. To je 7 hiljada manje nego što se u početku računalo . Ja ne kažem da vi niste uzimali seljacima više nego što treba, ali baš zato što se ta borba vodi na terenu [ ... ] * . To je isto kao sa suncokretom. Pokazalo se da suncokret nije podbacio, kao što se tvrdilo, nego je u velikim i malim mlinovima prerađivan, a uzimala ga je i lokalna privreda i ko zna koliko ga je otišlo. Što se tiče svinja, mislim da je ovde Savezno ministarstvo trgovine tražilo usvajanje tog plana baš zbog suncokreta . Međutim, mislim da bi taj plan trebalo odložiti za 2 do 3 meseca i ja bih to predložio. O tome bi trebalo prodiskutovati, a da u pogledu kukuruza i dalje vršimo ispitivanja. Uglavnom 63 hiljade vagona ostaju”.) (Drug Tito: „ Ja mislim da je to premalo i da plan otkupa ide u raskorak sa stvarnim stanjem".) (Drug Kidrič: „ Naš plan i republički planovi otkupa uvek su u raskoraku. Ja mislim da je politika Saveznog ministarstva trgovine u suštini pravilna, a da zato što se u republikama, na terenu, blagovremeno ne istupa protiv oportunizma dolazi do zakašnjenja i mehaničkog razrezivanja”.) Ja neću reći da tu nema oportunizma, ali smatram da se ova količina koja nam je data ne može otkupiti prema ovom prinosu koji su svi faktori utvrdili , ako se striktno pridržavamo Uredbe. Mi smo razgovarali sa drugom Kidričem i on je kazao da su to potrebe države i da je tu količinu neophodno otkupiti. Ali ja ne znam na osnovu čega je Ministarstvo trgovine došlo do zaključka da se mi možemo pridržavati Uredbe i otkupiti 70 hiljada vagona . Mislim da to nije rezultat realne procene zasejane površine i prinosa. A mi smo, pored svih tih grešaka, mobilisali na tom utvrđivanju prinosa ceo partijski aparat . Činjenica je da svi smatraju da je u prošloj 1948. godini prinos manji nego 1947, i to , mislim, za nekih 12-15 procenata . Dakle, i površina je manja i prinos je manji, a otkup je veći za 10 hiljada vagona . Kako je onda trgovina mogla da ide na 70 hiljada vagona ? Mislim da to nije realno procenjeno . A tu je najbolji primer Vojvodina , gde je taj aparat najbolje uigran. Mi smo dobili ocenu da je rodio 21 metrički cent po jutru , a mi smo toliko prešišali , da smo i oportunizam ostavili iza sebe i otišli mnogo dalje. Činjenica je da je procena pravilna. Nedavno smo imali slučaj da nam je 200 seljaka iz gročanskog sreza došlo u Beograd zbog kršenja Ure-

* Prekid u stenogramu .

DRUGI PLENUM CKKPJ

139

dbe i samo izvesni koji su nam naklonjeni pomirili su se s tim, a to su oni kojima ostaje 50 procenata . A da bi u Vojvodini mogla da se žali polovina seljaka , to je apsolutno sigurno. Međutim, mi smo pri ovom radu polazili od toga da su to državne potrebe i da treba da se otkupi tolika količina kukuruza, a zajedno sa drugom Kidričem sporazumeli smo se da kulaku treba dići sve - i dizali smo mu . (Drug Nešković: „ Zašto onda pravimo uredbe?") Kod nas ima kukuruza , samo ne možemo da ga uzmemo po Uredbi [... ]* (Drug Nešković: „ Jak je kulak".) Ono što je trebalo ostaviti po Uredbi na toliko konja, na toliko svinja itd. mi smo sveli na najmanju meru, da bismo mogli isterati 63 hiljade vagona . Pitali smo druga Neškovića i on nam je rekao da se ne pridržavamo Uredbe. On kaže : „ Otkupite sve i pridržavajte se Uredbe" . (Drug Nešković: „ Treba naći formu”. ) Mi smo uzeli 10 hiljada vagona više nego što se moglo po Uredbi. Kad smo videli koliki je prinos i da ne možemo ostvariti plan, ostavili smo Uredbu u ćošak i napravili drugi plan . Tako smo dobili 10 hiljada vagona više . I kad sada pogledamo koliko ostaje svim tim raznim kategorijama, vidimo da im ostaje manje nego što je po Uredbi predviđeno . Mi smo posle razgovarali o tome kako da ispravimo ovu stvar. Ali ja mislim da nju ne treba ispravljati , nego ići do kraja, jer bi bilo vrlo opasno ispravljati . Čim seljak oseti da se nešto ispravlja, gotovo je , cela je stvar propala. Mi smo mislili da idemo ovako kako smo pošli do kraja, ali ako naiđemo na nekoga koji nema , nećemo ga hapsiti kao 171 1947. godine, već ćemo ga ostaviti za kraj , pa ćemo ga onda nekako propustiti da prođe bez hapšenja. Dakle, ja hoću da podvučem da u Vojvodini nema mnogo žalbi . Žalbi , doduše , ima, ljudi se žale, ali ih nema mnogo s obzirom na to koliko smo mi Uredbu prešli. Proporcija tu nikakva ne postoji i ja zato, druže Tito , mislim da mi možemo otkupiti ovu količinu a da ne bude većih političkih potresa. Drug Tito: Ko dalje želi riječ?

Riječ ima drug Stambolić . Drug Petar Stambolić: Mi [ smo ] se na ovom pitanju zadržali malo više , a ja mislim da treba da raščistimo još neke stvari , jer se ne radi samo o ovogodišnjem otkupu kukuruza, nego i o našoj politici prema srednjem seljaku uop-

* Prekid u stenogramu.

140

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

šte u sprovođenju naših mera . Mi smo kazali da smo imali plan i da smo videli da prema njemu ne možemo otkupiti određenu količinu , zbog čega smo pošli na direktno kršenje Uredbe, i u tom smislu dali direktive sreskim komitetima. Drugovi u Vojvodini utvrdili su za svako domaćinstvo i sabrali te količine, pa pošto se ona nije slagala s planom koji im je dat dodali su u posebnoj rubrici količinu koju još treba uzeti. Ja mislim da treba raščistiti tih 64 hiljade vagona i pitanje Uredbe . Radi se o tome da li , možda , Uredba nije dobra, jer kukuruza kod seljaka ima i mislimo da možemo da uzmemo svih 64 hiljade vagona. Znači treba dovesti u sklad Uredbu s potrebama a ne dati jednu Uredbu a plan otkupa postaviti tako da se krši Uredba . To je jedna stvar koju treba raščistiti . Inače , kod sreskih komiteta postoji oportunizam, a da i ne govorimo o našem. Mi vršimo otkup nekoliko godina , ali uvek, svake godine , moramo slati komisije na teren da se utvrdi prinos , jer je procena prinosa dole uvek niža. Odozdo nas zapljuskuje talas oportunizma . Ima takvih pojava da čim dođe plan kaže se: ,,Ne možemo , veliki je". Ali , sa druge strane, ima i onoga što je rekao drug Tito : da li mi stavljamo primedbe na plan koji nam je dat . Ako mi stavimo primedbe, onda se upotrebe vrlo teške reči u Saveznom ministarstvu trgovine, teže od oportunizma, posle čega sledi odgovor: „ U redu, idemo otkupljivati ". Zato treba da vidimo , hoćemo li ostati na ovih 64 hiljade bez obzira na to šta će dole biti, ili da sprovodimo Uredbu . To treba rešiti, jer mi znamo ako polazimo od potrebe ispod ove cifre od 64 hiljade ne možemo ići, a isto tako treba rešiti , odnosno suzbiti oportunizam dole, prema kulacima , kao što treba suzbijati i oportunizam Ministarstva trgovine koji za svaki plan odozdo kaže da je oportunistički . Mislim da treba naći rešenje i za budućnost, jer takav odnos stvara ovu situaciju koju sada imamo. Drug Tito: Ko želi riječ?

Riječ ima drug Blažević. Drug Jakov Blažević: Smatram da nije svrha ovog Plenuma da ovako polemiziramo, jer su problemi mnogo dublji nego što je pitanje da li smo mi pogodili brojke. Ja bih pitanje postavio ovako, na primer, što se tiče svinja , ko je sprečio republička ministarstva da ispune plan otkupa stoke, u koji su uklopljene i neotkupljene svinje iz 1948. godine. Mi smo se dogovorili da to treba oštro isterati , jer svinje nisu isterane baš zbog oportunističke linije prema kulaku

DRUGI PLENUM CKKPJ

141

koji se izvukao iz te obaveze . Jer, kad smo postavili količine za januar i februar, mi smo kazali da ne tražimo neke svinje koje treba u januaru i februaru da se oprase i narastu, nego one iz 1948. koje kulak nije dao . Trebalo je da se to istera. A Srbija i Hrvatska to nisu isterale, nego su se sada uhvatile ove teorije o apsurdnosti ove količine . Međutim , činjenica je da njih ništa nije sprečavalo , već im se naprotiv pomagalo, da se ta količina istera . Iz te činjenice vidi se da je do ovog prenošenja na 1949, godinu došlo ne zbog ovoga što je rečeno, jer to ne zahvata srž problema , već da pravi razlog leži u tome što naša republička ministarstva i Savezno ministarstvo nisu pravovremeno stvorili jaku mrežu organizacije otkupa, koja bi zajedno s narodnim vlastima dole stvorila mogućnost za individualno procenjivanje prinosa svakog gazdinstva i uredno vodila o tome evidenciju, kucajući na vrata svakom obvezniku , tako da on zna da se tu radi o ozbiljnoj organizaciji i da ne treba da se šali . A nama se događa obratno zato što nemamo otkupne organizacije dole. Ono što daje, seljak daje slabo , mršavo ili polubolesno. To pokazuje da se radi o tome da naši centralni komiteti po republikama nisu ostvarili onaj plan organizovanja otkupnih preduzeća koji im je dat pre tri meseca i u vezi s kojim je trebalo da daju kadrove za stvaranje guste mreže otkupa, pomoću koje bismo mi mogli svršiti taj posao bez ikakvog kršenja uredbi . Ja stojim na tome da nikada ne treba kršiti uredbe i smatram da to nije potrebno. Ima dovoljno viškova i onoga što se daje po slobodnoj isporuci . Nama samo nedostaje organizacija i orijentacija partijskih organizacija na terenu. Republički komiteti trebalo je da obrate pažnju na to i da na terenu vide koliko naših otkupnih preduzeća postoji, kakvim životom žive, da li znaju i šta znaju gde je njihovo mesto , koji su im zadaci , šta imaju da rade u odnosu na Petogodišnji plan, da li znaju da je njihov zadatak da se bore da rudar u rudniku i radnik u teškoj industriji, da železničar i gradski stanovnik čim pre dobije ono što je propisano . Po fabrikama mi imamo natjecanja da bi

se proizvodnja povećala , da

bi naš narod

dobio sve više proizvoda. Po našim otkupnim preduzećima toga nema, ona nisu tako prožeta borbom za Petogodišnji plan i ishranu našeg radnog čoveka . Sa druge strane, u čemu se oseća taj oportunizam? U tome što su naši kolektivi koji dolaze u doticaj sa seljakom kada vrše otkup uvereni da se čini neka vrsta nepravde seljaku . Oni misle da bi seljak mogao krasno da živi kada mu se ne bi uzimalo i pitaju se zašto mu onda uzimaju .

142

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Naši ljudi ne znaju da povežu i ne vide da ako ko dobro živi , ako se iko od oslobođenja po standardu života uzdigao, da je to naš seljak, a da je u tom pogledu najmanje dobio radnik. Oportunizam je baš u tome što to naši partijci dole ne znaju, nego ono što rade osećaju kao neku krivdu prema seljacima i smatraju da bi najbolje bilo da se seljaku ne švrlja po dvorištu i da mu se ne vraća natrag kada dovede mršavo i slabo . To je, drugovi , problem i taj zadatak naše partijske organizacije na terenu moraju pravil no da reše . Mi se moramo boriti za ishranu naših radnih ljudi po fabrikama , odnosno u industriji i gradovima i to je ono što mi posle ovog sastanka treba da razjasnimo našim drugovima u nižim organizacijama, počevši od partijskih organizacija po ministarstvima, pa preko kolektiva preduzeća i direkcija dalje . Ja sam neki dan govorio s kolektivom naše prehrambene industrije, sa direktorima i drugima. Oni nemaju pojma o pitanju kako bi se našem rudaru, našem železničaru , našem radniku uopšte itd. stvorila i što brže doturala hrana u onoj količini koja je potrebna i kako da se proizvodnja podesi prema ovim potrebama . Oni su izjavili da su imali neki plan i da su prema njemu proizvodili . Plan je dobra stvar, nesumnjivo, ali ako on nema jasne slike, ako on ne zna zašto proizvodi , ako se on ne brine o raznim ,,otpacima ” , ako on ne vodi računa da i od toga zavisi poboljšanje života našeg radnika , ako on taj problem slabo oseća , onda se on neće setiti ni toga da tu hranu konzervira i to pitanje reši na razne načine . No ljudi su spremni da nađu kad im se otkrije problem . Jer, baš zbog toga što mi živimo u ,,horizontu" našeg ministarstva, naše direkcije, mi ne vidimo celokupni problem naše socijalističke izgradnje i borbe za plan. Evo , ja ću navesti samo slučaj sa mnom pre 2-3 dana, kad se postavilo pitanje seljačkih radnih zadruga . Gledajući u ,,horizontu" Ministarstva trgovine mi smo pitanje trgovine sa zadrugom postavili u razmerama ,,horizonta" toga ministarstva . Međutim, na ovom plenumu , kad sam čuo referat druga Kardelja, postalo mi je jasno sve i rekao sam da ću do vraga baciti i neke principe samo da organizujemo seljačke radne zadruge. Pre nekoliko dana meni nije sve to bilo jasno . Što se tiče pitanja pokretanja krivičnih istraga protiv drugova na odgovornim položajima u državnim ustanovama koji rukuju na tako nesavestan način državnom imovinom , istina je da se kroz te istrage dolazi do toga da su put i kolosek za to dali naši najodgovorniji drugovi , da su to minist-

DRUGI PLENUM CKKPJ

143

ri ili njihovi pomoćnici , da su to članovi naših centralnih komiteta . Zato u tome od druga Hrnčevića ne treba 172 mnogo očekivati . Prvi udarac treba da dâ naša Partija . Na partijskim sastancima treba ljudima jasno postaviti stvar, tako da oni priznaju da su pošli jednim pogrešnim putem. O gospodarenju našim fondovima drug Blaško * je govorio tako dokumentovano , o svim stvarima, o tome kako se razvila međusindikalna trgovina, kako se razvila ta naturalna razmena između raznih preduzeća, direkcija itd. Ja tu znam za niz primera koje je sakupilo javno tužilaštvo i koji o tome drastično govore. Jedan će poslati drva a dobiće metalnu robu, drugi će dobiti tekstil a poslaće mast, meso itd. Kombinat u Borovu,** na primer, nudio je preduzeću „ Staljingrad " *** obuću za tekstil itd . Takvih stvari ima u nedogled, pa zato i po tome treba oštro udariti . Drugovi, ja bih govorio još o tome kako žive naši kolektivi. U svakom našem kolektivu, u preduzeću ili ustanovi , u direkciji ili trgovini i drugde među ljudima koji rade ima komunista, u njima postoji partijska ćelija, part [ ijska ] organizacija koja treba da se interesuje kako žive ti ljudi , kako oni misle, kako gledaju na našu stvarnost i kako vrše svoje zadatke, kako se oni odnose kao komunisti u praksi . Svojstvo komuniste ne izražava se u praksi iz mnogo razloga, baš iz razloga tog oportunizma . Kad bi oni razmislili o tome da naš radni čovek mora biti snabdeven, kad bi mislili na to kako živi i šta treba onom radniku u Trepči **** ili Boru ***** itd . , onda bi oni mislili i na to kako će ga snabdeti. A o tome se malo misli . Ne zbog toga što su ti ljudi dole slabi komunisti , nego zato što to treba da prostruji od nas . Mi moramo odvojiti toliko partijskih snaga koliko je potrebno da se uspešno borimo za ovo. Ja ću navesti samo primer otpadaka kruha u Beogradu kojih mesečno ima oko 5 vagona. Koliko je to godišnje, a koliko takvih slučajeva imamo u Jugoslaviji ? I na tome mi vidimo šta je osnovno u pitanju kukuruza , šta je osnovno u pitanju pšenice itd . Prema tome, mi vidimo da pitanje nije u našoj borbi oko cifara, nego da težište pitanja leži u borbi za socijalističku štednju , za koncentrisanje svih snaga na osnovna pitanja, da se sve naše organizacije koje rukuju fondovima * Blagoje Nešković. ** Kombinat gume i obuće u Borovu, osnovan 1931. godine. *** Reč je o Beogradskom pamučnom kombinatu . **** Rudarsko-metalurški kombinat olova i cinka kod Titove Mitrovice. ***** Rudarsko-topioničarski basen bakra u Boru.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952. 144

okrenu prema osnovnom pitanju , prema osnovnom zadatku prema izgradnji socijalizma i Petogodišnjem planu . Što se tiče referata druga Kidriča , ja ga usvajam u pogledu trgovine . Kritika i analiza , objektivni razlozi i subjektivni nedostaci potpuno su opstojni zbog toga što ini danas, počev od Saveznog ministarstva pa dalje, živimo u vlasti teorija o distribuciji koje nas bacaju u jednu dezorijentaciju , iz koje hoćeš da izađeš time što hoćeš životnu stvarnost da obuhvatiš šablonom . Ali tome je krivo to što smo zakasnili sa formiranjem raznih trgovačkih organizacija, stovarišta i magacina , koje bi kao komercijalne organizacije bile, s jedne strane, između proizvodnje i potrošača , a sa druge strane, između resorne administracije i potrošača. Na kraju , što se tiče tih otkupnih preduzeća , zadruge zbog njih ne dolaze ni u kakav težak položaj , niti će biti u težem finansijskom položaju . Osnovna stvar je ne gledati na to hoće li zadruga doći u težak položaj , hoće li izgubiti svoj monopolistički položaj na selu u otkupu , jer njoj nije niko ni namenio tu ulogu . Tu se radi o ovome što je drug Kardelj podvukao . Naša slabost je u tome što mi nemamo niti komercijalne organizacije niti jake uprave otkupa u srezovima , koje bi obuhvatile sve količine viškova , da nam se ne događa da na jednom kraju zemlje vlada nestašica , a na drugom , recimo, gnije kupus . I za zadruge će biti posla ako temeljito obrade i naprave plan otkupa, ako proizvode i čine sve što je mogućno . I za zadruge i za republička otkupna preduzeća biće posla , jer tih viškova ima dosta , a naš osnovni nedostatak je u tome što te viškove nismo mogli obuhvatiti , usled čega je tržište ostajalo prazno , a kulak koji ima transportna sredstva pretvorio se u trgovca i diktira švercerske cene. Ne treba , dakle , da bude strahovanja da će zadruge kao komisionari doći u težak položaj , jer se ovim zadrugama samo olakšava i omogućava da se one pozabave poboljšanjem svoje organizacije i brigom o tome kako da omoguće drugom preduzeću pravilno odvoženje predmeta koje su otkupile . Napomenuo bih da je otpor prema formiranju ovih otkupnih preduzeća koji je došao do izražaja u a u tome su naročito drugovi iz Sloikama --im republ nek li otpor - potpuno bezrazložan . Mi moramo pretvenije dava hodno rešiti mnoge stvari , da bismo mogli izneti dovoljne količine proizvoda na pijace i uticati na cene. Ako se ova preduzeća pravovremeno ne budu formirala , mi ćemo ovog proleća doći u situaciju koja će biti slična onoj u proleće

1948, tj . u vreme kritičnih meseci .

DRUGI PLENUM CKKPJ

145

Drug Tito: Ima riječ drug Duško Brkić. Drug Duško Brkić: Ne bih hteo ovde da podvlačim značaj obezbeđivanja prehrambenih fondova za prehranu našeg stanovništva i izgradnju socijalizma . Želeo bih samo da u najkraćim potezima iznesem neke probleme i zadatke sa sektora trgovine i snabdevanja naše republike (Hrvatske) . Počeću sa belim žitaricama. Plan za otkup belih žitarica u NR Hrvatskoj bio je realan . To se vidi i po tome da smo mi u toku ove ekonomske godine premašili plan otkupa u visini za 2500 vagona. S otkupom je išlo dosta lako zato što su izvršene veće političke pripreme, naš svet privučen na primenu uredaba i što u tome nije bilo većih grešaka . Što se tiče plana otkupa kukuruza, smatramo da je i on bio realan. Ovde je bilo reči - drug Blaško je govorio o tome -- da je plan, možda, bio nizak. Ali mi možemo reći i obećati da ćemo , svakako , taj plan i premašiti. Bilo je reči i o tome da otkup ide sporo . Mislim da ćemo mi ako ne u toku januara meseca, a ono do polovine februara biti u stanju da završimo plan otkupa kukuruza i da na taj način izvršimo i taj zadatak . Naše Ministarstvo trgovine davalo je otpor za brzo izvršenje tog zadatka . Ali smo mi Ministarstvu dokazali da otkup kukuruza treba izvršiti što pre kako bismo mogli preći na izvršenje drugih zadataka . Ovde je bilo reči i o otkupu svinja . Moram priznati da i tom pitanju nismo ozbiljno i pravilno prišli. Istina je da je uredba došla nešto kasnije, ali to ni u kom slučaju ne opravdava činjenicu da smo mi u izvršenju tog zadatka i te kako podbacili . Ako bi se otkup nešto odložio , ja mislim [ da bismo uspeli da ga ostvarimo prema Uredbi ] . Što se tiče otkupa suncokreta, videli smo da su količine koje su bile određene ostale neostvarene . Međutim, što se tiče bundevskih koštica , moram ovde istaći da u tom pogledu nije bio obezbeđen dobar stimulans . Davalo se oko 3 kg ulja na 100 kg koštica . Ja mislim da je stimulans trebao da bude veći. Osim toga, suncokret su otkupljivale direkcije naše lake industrije,173 zatim je taj posao prebačen na kotarske poslovne saveze, koji su taj zadatak primili nespremni. Iza toga je ta stvar prešla na otkupna preduzeća Ministarstva trgovine koja takođe za taj zadatak nisu bile pripremljene. Što se tiče mesa , mogu reći da s planom otkupa mesa mi ne zadiremo u stočni fond Hrvatske . Kakvu nam sliku

10 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

146

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

daje rad u tom smislu za posljednja tri meseca . Tu vidimo da, ukoliko smo mi više radili po tom pitanju i rezultati su bili bolji, a ukoliko smo bili labaviji, zadaci su slabije izvršavani. Kod nas je takođe bilo grešaka . Išlo se linijom manjeg otpora. Nije se vodilo računa da se od bogatijih seljaka otkupi stoka, nego se često uzimala stoka od onoga ko je najlakše davao. U Hrvatskoj takođe postoji kao veoma važan problem revizija karata. U vezi s tim, mi smo već doneli odluku da ukinemo u severnim krajevima¹74 Uredbu za pasivne i ratom opustošene krajeve . Mi smo došli do zaključka da na te krajeve nije potrebno primeniti tu Uredbu . Osim toga, treba izvršiti reviziju primene te Uredbe i južno od Save. To će, svakako, uticati na obezbeđenje potrebne radne snage za industriju, šumarstvo i rudarstvo . U vezi s otkupom, hteo bih da napomenem još i ovo. Činjenica je da , koliko god smo mi u nekom rejonu doslednije sprovodili uredbu o otkupu i drugo, i politička situacija bila je tamo bolja , a seljačke radne zadruge su nicale . Dok tamo gde smo bili blaži , seljačke radne zadruge nisu se formirale, odnosno nisu jačale .

Moram ovde istaći da mi nismo dovoljno pažnje posvetili obezbeđenju potrebnih kadrova za trgovačku mrežu . Kad je kod nas dolazio drug Kidrič, mi smo se u vezi s pitanjem snabdevanja i ishrane dogovorili i o obezbeđenju potrebnog broja ljudi za trgovački aparat . Međutim, na terenu se dešava da sami kotarski komiteti u toku nekoliko nedelja razvuku taj kadar za druge sektore . S takvim stvarima i metodama moraćemo svakako prestati . Ja ovde moram priznati i to da smo u izvršenju nekih zadataka s privrednog sektora u januaru 1949. podbacili . Ti zadaci nisu ispunjeni onako kako je trebalo. Do toga je došlo i zbog održavanja 176 Drugog kongresa NFH ,175 zasedanja Sabora, rekonstrukcija Vlade NRH i dr. Ali pre svega tu se podbacilo zato što mnogi resori i preduzeća nisu potpuno shvatili značaj borbe za izvršenje dnevnih planova iako smo im mi ukazivali na potrebu i važnost borbe za to . Ja mislim da mi ovde treba da zauzmemo stanovište da su nam za ostvarenje našeg plana i izgradnju socijalizma zaista potrebne određene količine hrane i da mi prema planu otkupa moramo te količine i otkupiti, naravno čuvajući liniju Partije, vodeći računa o uredbama itd., a čitavu stvar shvatiti kao borbu za ostvarenje zadataka i na drugim sektorima .

DRUGI PLENUM CKKPJ

147

Drug Tito: Ko dalje želi riječ ?

Ima riječ drug Žigić. Drug Rade Žigić: Ja bih htio da kažem nekoliko riječi o jednom problemu koji smo mi sada počeli da obrađujemo u mom ministarstvu . To je pitanje brige i ekonomičnosti rada naših preduzeća . Uzeli smo nekoliko momenata da obradimo i konstatovali da su u našoj privredi, odnosno industriji zaista odsutni to ekonomisanje i takav rad uopšte. Po mom mišljenju, to proizlazi otuda što postoji neukost naših kadrova koji imaju zadatak da rukovode privredom i što nisu nađene odgovarajuće organizacione forme . Mi smo obradili pitanje snabdijevanja naše industrije i konstatovali da smo u 1948. godini izgubili oko 28 miliona dinara samo zato što ugalj nije odgovarao onoj kaloričnosti koja mu je označena u samom rudniku . Bilo je takvih slučajeva da je kaloričnost ugljena iz jednog rudnika trebalo da bude od 3800 do 4200 kalorija, a da se u fabrici utvrdi da ona iznosi samo 1500 kalorija . I sada, šteta ne proizlazi samo odatle što industrija nije dobila onu kaloričnu moć uglja, koja je službeno naznačena , nego i otuda što smo mi zapremili naš vagonski prostor tim ugljem dovlačeći iz najudaljenijih krajeva umesto odgovarajućeg uglja blato. Mi kao potrošači nismo ništa u stanju da preduzmemo protiv tog rudnika, a sâm sistem raspodjele i snabdijevanja vezuje ruke industriji i ona ne može da traži ugalj koji joj odgovara za njene potrebe u pogledu kaloričnosti za njene kot177 love, roštilje itd. Sama arbitraža u tom pogledu svela se na ništa . Ja mislim da mi ništa nećemo izgubiti time što ćemo, i pored toga što pritiskamo u želji da dobijemo što više uglja, ipak kazniti taj rudokop što nije ispunio obaveze koje proizlaze iz konkretno sklopljenog ugovora po kome je morao dati na vreme toliko uglja sa određenom kaloričnošću. Naprotiv, nama će to biti signal da u tim rudnicima i u tim fabrikama nije nešto u redu i da tamo treba poduzeti potrebne mjere. Pitanje opskrbe sa sirovinama . Kod nas postoji takva tendencija da industrija ono što nabavlja nabavlja preko posrednika, a ono što prodaje prodaje direktno potrošaču. Perspektiva je takva da proizvođač bude i prodavac. Ali stepen našeg razvitka tome ne odgovara i mi ćemo morati stvarati trgovačka skladišta . Međutim, još je nenormalnije da industrija kupuje i snabdijeva se sa sirovinama preko posrednika. Analizirajući tako dobijene sirovine, mi vidimo da ne samo što ne dobijamo ni izdaleka odgovarajući kva-

148

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

litet nego se na taj način smanjuje i proizvodnost rada zato što nije svejedno da li se radi s jednom ili sa drugom sirovinom. Tu se radi o tome da u Jugoslaviji uglavnom dolaze sirovine za koje se ne zna kome i gde treba da pripadnu . Međutim, mi smo apsolutno u stanju da sprovedemo da sirovina, polazeći od samog fabrikanta, bude naslovljena na određenog potrošača . Šta iz toga proizlazi ? Ako tako ne budemo radili, otežaćemo podizanje produktivnosti rada, a imaćemo i drugu materijalnu štetu . Za 7 mjeseci u 1948 . godini neke su sirovine koje su bile predisponirane prevalile, tražeći gospodara, ogromna rastojanja potpuno nepotrebno. Samo u mom resoru 4568 tona sirovina prevalilo je radi predispozicije železnicom 14 920 km, a kamionom 20 155 km . Ako nećemo da imamo u vidu kolika novčana šteta iz toga proizlazi, sračunajmo onda šta smo sve izgubili time što smo naš toliko važni transport vagonski i kamionski opteretili bez ikakve potrebe. Na redu je pitanje elektroenergije koje smo takođe obrađivali . I tu je stvar nesređena . Dvije godine tražimo jedinstvene cijene. Industrija bi morala dobijati sirovine, elektriku, ugalj itd. po istim cijenama. Međutim, to nije slučaj . Mi u Hrvatskoj plaćamo 1,95 dinara, u Sloveniji se plaća 1,40, u Srbiji 2 , a u Bosni 3,5 dinara po kilovatčasu . Sa druge strane, nadnice su najniže u Hrvatskoj , tako da su razlike između pojedinih republika dosta velike. Dok je prosječna nadnica u Srbiji 132,04 dinara, u Hrvatskoj je ona 131,46 , u Sloveniji 137,99, u Bosni 131,73, a u Makedoniji 127,94 dinara. Razumije se da to otežava određivanje prosječne pune cijene koštanja, odnosno otežava stvaranje uvida u rad jednog preduzeća . To koči stvarno usavršavanje naše produkcije , a isto tako dovodi i do fluktuacije radne snage. Htio bih da dodirnem isto tako i pitanje ambalaže koje je takođe važno . Po Uredbi o ambalaži obavezan je kupac da vrati sanduke i drugu ambalažu pošiljaocu , tj . fabrici . Pri tome najgore je što fabrika ne smije da zaračuna samu ambalažu pri liferovanju robe . Na taj način kupac kome je došao sanduk nema savršeno nikakve obaveze u pogledu te ambalaže, izuzev te obaveze koliko je on politički vezan za našu vlast. Prva šteta proizlazi odatle što on o tome ne vodi brigu, zbog čega ni jedan sanduk nije u stanju da izdrži više od dva pakovanja . To je jedno . Druga strana ovog pitanja , koja je isto tako važna, jeste pitanje vraćanja, odnosno transportovanja samo ambalaže od kupca do fabrike. Jedna naša fabrika imala je u toku 1946. godine 6000 sanduka koji su joj se vratili iz raznih krajeva zemlje.

DRUGI PLENUM CKKPJ

149

To znači da je ta fabrika zapremila 150 vagona samo za to da bi dobila natrag prazne sanduke. Isti je slučaj sa jednom fabrikom u Osijeku* koja svoje proizvode liferuje najviše u industrijske centre, tako da sanduci te fabrike putuju iz Zagreba u Osijek i obratno . A daleko je prostija stvar organizovati preduzeća , baš zbog toga što je to danas gorući problem, koja će se baviti otkupom sanduka i voditi brigu o njihovom racionalnijem korištenju bez suvišnog šetanja, što će omogućiti da se troškovi znatno smanje . Nekako slično stoji i s pitanjem distribucije . Ja ne govorim o distribuciji [ robe ] široke potrošnje, već mislim na distribuciju nekih proizvoda na koju su mi ukazali drugovi iz tvornice ,,Prvomajska " ,** koja proizvodi mašine alatljike . Kad su drugovi tamo pogledali kuda idu mašine iz te fabrike, utvrdili su da nisu upućene tamo gdje će biti najbolje iskorišćene i gdje su neophodne . Neki ,,drebanti ”, na pr [ imjer] , upućeni su poljoprivrednim dobrima , iako tamo nove mašine nisu neophodne, već se mogu koristiti stare, a na drugoj strani u tvornicama se oskudjeva u novim ,,drebantima" tog kvaliteta . Osim toga, treba imati u vidu još jedan problem. Mi smo napravili ogroman broj fabrika - na primjer samo u Hrvatskoj 35 a ako uporedimo porast broja radnika s porastom mehanizacije naše industrije vidimo da su rezul tati vrlo slabi. Iz 1947. na 1948. godinu povećanje je samo za 0,5%. Mislim, da smo mi potcjenili našu postojeću industriju utoliko što je možemo znatno unaprijediti na taj način što ćemo je opremiti savršenijim , modernim proizvodnim sredstvima . Ništa se neće dogoditi jednom strugu ukoliko ga smjestimo i u zgradu koja je na izgled manje lijepa. Meni se čini da mi u pogledu polaganja pažnje na spoljni izgled pretjerujemo . Ako pogledamo fotografije i američkih i sovjetskih tvornica , možemo vidjeti da se daleko veća pažnja posvetila tome što je stavljeno u tu fabriku, tome kakav je njen tehnološki proces , te da je zgrada sporednija od opreme. Kod nas je obratno , mi prvu pažnju posvećujemo samom građevinskom objektu, a mnogo manje onome čime će se raditi unutra. Kad bismo mi ove naše postojeće fabrike opremili i snabdjeli modernim proizvodnim sredstvima, a koje za sada imaju često i zanatski karakter, mi bismo nevjerojatno mnogo podigli produktivnost rada i pojeftinili našu produkciju , a dobrim dijelom riješili i pitanie radne snage. Mislim da grešimo zbog toga * Priređivači nisu utvrdili o kojoj je fabrici reč. ** Fabrika alatnih mašina i hidraulike u Zagrebu .

150

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

što mnoge stvari proizvodimo u jednoj fabrici , čija oprema nije podešena za tu proizvodnju (na primjer šarafi) . U većini naših fabrika proizvodi se sve što je potrebno za njen glavni proizvodni zadatak i naravno da proizvod bude skup . U tom pogledu su i naši servisi zakazali . Oni imaju sve više tendenciju da postanu servisi za skladišta mašina, a njihova namjena nije bila ta, već se sastojala u tome da ti servisi budu nešto slično onoj velikoj gvožđarskoj trgovini u kojoj potrošači mogu kupiti te najsitnije dijelove, da ih sami ne bi morali proizvoditi . Na kraju , ja bih htio da kažem još nekoliko riječi o izgradnji pojedinih naših tvornica . Uzmimo primjer „ Prvomajske". Razgovarao sam s nekoliko stručnjaka i ni jedan od njih ne misli da bi bilo dobro produžiti sa gradnjom " Prvomajske" onako kako je zamišljeno . Mi ćemo tu fabriku, ako je budemo pravili kao što smo mislili , učiniti da će ona bolovati dokle god bude radila, zbog toga što je objekat napravljen za proizvodnju hidrauličkih strojeva, a sad se prepravlja za proizvodnju mašina i alatljika . Sama zgrada ,,Prvomajske" duga je 150, a široka 50 m. Nikakvih izgleda za širenje nema, a kombinacija je da se fabrika još jedanput poveća, dakle da bude 300 m duga, a 50 m široka. To će biti takva zgrada u kojoj neće biti moguće organizovati takav tehnološki proces da ona može dobro da radi . Po mom mišljenju, bolje je u postojećoj zgradi hidrauličkih pumpi privremeno pristupiti proizvodnji ,, drebanka", a odmah praviti odgovarajuću zgradu za tvornicu . Ili uzmimo drugi primjer - primjer fabrike sijalica . Njena je hala visoka 17 m, što znači da smo mi od utrošenog materijala mogli napraviti gotovo dvije fabrike. Ta fabrika se gradi dvije godine i ima površinu od cca 2 hiljade m², a mi smo gradili fabriku od 12 hiljada m² za daleko kraće vrijeme. Što se tiče odluke da industrija mesa ide pod Ministarstvo trgovine, ja se s tom odlukom ne bih složio. Iz kojih je razloga ona donijeta , nije mi poznato , ali neki razlozi , bez sumnje, moraju postojati . Ako mi damo drugu Blaževiću prehrambenu industriju , a ne damo mu i stručnjake , ništa on iz toga neće učiniti . Međutim, u pomanjkanju tih stručnjaka, mi smo u stanju da koristimo jednog te istog čovjeka na više dužnosti. Kad je već reč o toj decentralizaciji ,178 treba razmisliti o tome dokle mi uopšte možemo ići u toj decentralizaciji . Mi imamo u svakoj grani industrije po 7 direkcija. Kad smo vršili analizu toga kadra i uporedili ga sa kadrom u fabrikama, vidjeli smo da su u fabrikama slabiji kadrovi i da ih nema dovoljno, što znači da tamo gde

DRUGI PLENUM CKKPJ

151

se proizvodi, gde se stvara, kadrovi su slabiji , a na raznim administrativnim dužnostima sjede stručnjaci. Bez pretjerivanja može se reći da su kadrovi u republikama u većini slučajeva bolji nego u saveznim ustanovama. Međutim, zašto jedna fabrika od dvije hiljade radnika, pa čak i od 500 radnika ne bi trebalo da bude savezna. Što se tiče fabrika , republike su se već njima zasitile i u tom pogledu nisu više gladne samim tim što je učešće u dobiti relativno malo . A ako bi barem te velike fabrike bile pod jednim rukovodstvom, mi bismo time dobili ujednačeno uticanje na samu produkciju, dobili bismo jeftiniju produkciju i bolje korišćenje kadrova. Drug Tito: Ima riječ drug Miha Marinko . Drug Miha Marinko * naglašava važnost u referatima postavljenih pitanja naše privrede . Osvrće se na referat druga Neškovića i kaže da bi se, nekim od iznetih pojedinosti moglo sporiti , ali nije bitno , jer ima i težih propusta od onih koje je on naveo. Propust u pogledu otkupa kukuruza potiče otuda , kaže on, što je pitanje otkupa kukuruza smatrano beznačajnim sporednim pitanjem, dok se na otkup krompira [ gledalo kao na ] krupan zadatak [koji je ] izvršen dobro zato što su se za to založili i sreski komiteti i partijske organizacije. Međutim, to je tražilo mnogo energije i u tom vremenu bili su zanemareni drugi problemi [ što je ] krupan nedostatak kod svih otkupnih kampanja . Smatra da je nepravilno oslanjati se u svakoj otkupnoj kampanji samo na približnu procenu zasejanih površina, odnosno prinosa, pri čemu dolazi do anomalije , da su procene raznih ustanova Ministarstva poljoprivrede, trgovine, Planske komisije različite a nijedna [ se ] ne bazira na evidentiranom efektivnom stanju . Sada smo otkrili propust Min [ istarstva ] poljoprivrede da se ono pri ovogodišnjem otkupu služilo prošlogodišnjim popisom zasijanih površina, što je nužno moralo dovesti do zbrke i nepravilnosti kod zaduživanja obavez [ nog ] otkupa. Na osnovi lično evidentirane hektarske površine pod pojedinim kulturama, može se svake godine vršiti dosta tačna procena [prinosa ] , a obaveze se mogu pravilno odmeriti . Treba svake godine sistematski vršiti popis i evidenciju kapaciteta proizvodnje. Zato bi bilo potrebno da partijske organizacije i mesni narodni odbori, a pre svega sreski narodni odbori * Umesto stenograma, postoji beleška o izlaganju rinka.

Mihe

Ma-

152

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

budu takvi da mogu sistematskim radom stvoriti sebi potrebne konstantne statističke podatke. To ne bi predstavljalo teškoću , a omogućilo bi da se do vremena otkupa dođe do solidnih podataka, na osnovu kojih bi se sigurnije i lakše mogle pripisati i obaveze . Međutim, to je baš ono što je zanemareno i sreski odbori ne funkconišu još kako [ bi ] trebalo u ovom sređivanju podataka, u evidentiranju površina pod oranicama, livadama, pašnjacima, odnosno pojedinih useva itd. Razumljivo je da stvaranje tih podataka treba da bude bazirano na solidnom , stvarnom stanju, da se naša vlast ne bi pred masama brukala, jer to često stvara vrlo osetlijv politički problem, s jedne strane, čim se oseti da vlast ne zna tačno stvarno stanje teži se izvrdavanju obaveza , a sa druge strane, dolazi do toga da se nametanjem velikih obaveza na brzu ruku odbija srednji seljak. Drug Miha Marinko prelazi zatim na pitanje funkcije republičkog Ministarstva trgovine s obzirom na predlog u referatu druga Neškovića o sprovođenju centralizovanog snabdevanja. On kaže da, prema predlogu koje je dobilo Ministarstvo trgovine Slovenije, on stvarno ne zna kakva je funkcija republičkog Ministarstva trgovine . Jer, ako se Ministarstvu trgovine dâ samo funkcija nekog evidentičara, onda on ne vidi kako bi neka republička rukovodstva mogla da intervenišu , budući da se mora očekivati da će stvorena preduzeća, ma kakva ona bila, biti slabija nego što su sadašnja republička i sreska rukovodstva. A čim ono nema ingerencije, ne može biti sve u tančine raspoređeno i ne može valjano da funkcioniše da bi odgovorilo živoj stvarnosti . A intervenisati posle i nemati mogućnosti da se na licu mesta reše nepravilnosti značilo bi sporo rešavati razne propuste i čak često izazivati negodovanje. Ako za svaku stvar treba još u Beogradu intervenisati, onda će to biti prilično nezgodno . Odgovarajući drugu Blaževiću , drug Miha Marinko je rekao da je u Sloveniji vođena prilična borba oko toga da se sreski poslovni savezi što više oslobode poslova kojima ne bi trebalo da budu zaduženi , da bi se mogli posvetiti zadrugarstvu i da bi se od njih mogli stvoriti oni pomoćni organi koji će podsticati i rukovoditi zadrugarstvom na selu. Što se tiče broja otkupnih preduzeća , nije siguran da je mogućno stvoriti toliki broj , oko 25 , koliko drug Blažević traži , u datom roku . Osim toga, on misli da treba videti da li je to potrebno s obzirom na postojeća sreska preduzeća koja su zadužena za opšte rep [ ubličke ] otkupe . (Drug Tito na ovo primećuje da je još kako potrebno.)

DRUGI PLENUM CKKPJ

153

Na kraju, drug Miha Marinko izražava bojazan da bi se u slučaju formiranja sreskih otkupnih preduzeća pored republičkih učinilo da se pažnja sreskih organa koncentriše na rad sreskih preduzeća a da se republičkim [ preduzećima ] oteža rad, [ da im se ] ne daje pomoć i [ da ] ih ne kontrolišu . Organizaciju otkupnih preduzeća udesiti tako da bi se na pitanju otkupa mogao mobilisati celokupan partijski kadar, a sam taj odgovorni posao trebalo bi predati ljudima koje je mogućno političkom i partijskom odgovornošću terati na disciplinu . Drug Tito: Ko želi riječ?

Riječ ima drug Avdo Humo. Drug Avdo Humo: Koliko sam ja razumeo druga Kidriča, jedan od gorućih problema u našoj privredi jeste pitanje odnosa robnih fondova i naše kupovne moći, kupovnih fondova. Drug Kidrič je , u vezi s tim, postavio nekoliko pitanja, pitanje čuvanja naših robnih fondova, s jedne strane, a sa druge pitanje povećanja robnih fondova, borbu za veću produkciju. Mi danas , u našoj republici (Bosni i Hercegovini) imamo činjenicu u praksi da kod nižih partijskih organizacija, pa i kod naših sindikalnih organizacija , vlada jedno shvatanje da je borba za povećanje plata , borba za prekategorizaciju itd. jedan od uslova boljeg života radničke klase . Takvo shvatanje dolazi do izražaja naročito u sindikatima . Međutim, mi smo imali slučajeva da radništvo i kad smo mu povećali platu u stvari nije dobilo bolje uslove života . Takvo shvatanje dovelo je, po mom mišljenju , i do izvesnih političkih grešaka , jer je jedan deo radništva govorio da sada ima novaca, ali da nema robe koju bi on mogao da kupi . I kada je drug Kidrič postavio to pitanje , pitanje naših robnih i kupovnih fondova , čini mi se da bi to naše partijske i sindikalne organizacije trebalo da shvate tako da borba za produkciju i borba za čuvanje tih fondova jeste u stvari borba za bolji život naših trudbenika, a ni u kom slučaju linija za povećavanje plata i borba za dobijanje veće kategorije rada . Sa druge strane, mi smo u našoj praksi prilično rasparčali taj novac ne uvodeći norme. Na primer, mi smo stvorili komisiju za norme,179 ali nekako vlada mišljenje da mi moramo stvoriti takvu normu koja će u potpunosti biti realna, iako mi na mnogim mestima , kao na primer u šumskoj i drvnoj industriji , ne možemo za kratko vreme stvoriti realne norme. Čini mi se da bi ta borba za normu dovela do toga da se ne bismo toliko razbacivali novcem kao do sada a da opet radniku ne bismo dali koliko mu treba.

154

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Pojava takozvane naturalne trgovine ima i kod nas i one su zaista uzele neverovatne razmere između naših preduzeća, naših srezova i preduzeća drugih republika . Tako su, na primer, neka preduzeća mogla u Zenici dobiti gvožđe . Ili uzmimo drugi primer: mi nigde nismo mogli dobiti svinjsku dlaku , a neka naša preduzeća drvne industrije dobila su tu dlaku u Vojvodini u zamenu za ogrev. Na jednoj strani, dakle, naša preduzeća su kršila plansku disciplinu i davala ogrevno drvo za tu dlaku , smanjujući na taj način kontingent ogrevnog drveta za izvoz , usled čega mi u mesecu januaru , pored drugih razloga , nismo ispunili one obaveze koje imamo prema ugovoru sa Švajcarskom u pogledu liferovanja određenih kontingenata ogrevnog drveta - a na drugoj strani , nama nije bilo mogućno da redovnim putem pribavimo tu svinjsku dlaku. Ili uzmimo treći primer: fabrika ,,Rade Končar "* prodala je Sreskom odboru u Brčkom 4-5 malih elektromotora za ogrevno drvo , a Sreski odbor uopšte ne zna šta s njima da radi . Mnogobrojni su primeri te razmene s Vojvodinom; [ tu su i ] slučajevi da Bosanci liferuju drvo za slaninu i druge poljoprivredne proizvode. To je uzelo takve razmere da ih mi ne znamo i ne možemo kontrolisati . Osim toga, takav način trgovanja dovodi do neispunjavanja planova. Mislim da borba u našim preduzećima protiv takvog shvatanja našeg sindikata i naših partijskih organizacija treba u 1949. godini da zauzme jedan čvrst kurs . To nije samo stvar privrednih rukovodilaca nego i rukovodilaca dole u samom preduzeću, odnosno partijske jedinice itd . Ista je stvar is normativima kod nas . Mi tu imamo otpora i stvarno se materijal razbacuje . U ovoj borbi za uravnoteženje platnih i robnih fondova ima , dakle , i onih pitanja o kojima smo ranije diskutovali a koja danas u naročitoj svojoj oštrini iskrsavaju . Tu je , na primer, i pitanje normi i normativa; u praksi koju mi imamo u Bosni i Hercegovini vidimo da ćemo tu pred sobom, imati ozbiljne i teške zadatke: da se izborimo za jednu pravilnu politiku u 1949. godini putem čuvanja i obogaćivanja tih naših fondova . Mi, na primer, imamo danas kod naših preduzeća 30 procenata izgubljenih radnih časova , dok na fluktuaciju¹80 otpada 35 procenata. Kad se uzme u celini, prosek norme je 30-40 procenata. [To ] znači da će se ta borba odvijati na svim linijama u našoj produkciji . U vezi s otkupom kukuruza i drugih proizvoda, hteo bih da istaknem jednu stvar. Ja ne mislim da ovde opravdavam * Fabrika elektronike i transformatora u Zagrebu .

DRUGI PLENUM CKKPJ

155

nas koji smo u tom pogledu grešili i izvesne nepravilnosti (koje smo mi izvršili) , ali bih iz ovoga hteo da izvedem jedan zaključak. Nama je po planu bilo određeno da otkupimo u ovoj godini dve i po hiljade vagona kukuruza . Analizirajući tu stvar, mi smo sami u republici videli da je to malo i da taj plan treba povećati na hiljadu vagona, pa smo predložili da plan bude tri i po hiljade vagona. Međutim, kad je naš ministar trgovine bio ovde , rečeno mu je da je i to malo i da naš plan treba da iznosi 5 hiljada vagona . Ja ne znam koliko je tačno , ali je naš ministar, kad se vratio u Bosnu, to obrazložio time , kako mu je rečeno da je Bosna ranije ispunjavala planove i da tu cifru treba povećati, jer je to potreba države . Međutim, evidencija koju ima i Planska komisija i Ministarstvo poljoprivrede nije tačna , kao što nije tačna i ona evidencija koju ima Ministarstvo trgovine . Tako se i moglo desiti da je , na primer, u Prnjavoru , po evidenciji Ministarstva poljoprivrede , trebalo da bude zasejano 21 hiljada hektara, po planu Ministarstva trgovine - 8 hiljada hektara, a republika, u stvari , ne zna koliko je tamo zasejano. Zašto ne zna? Zbog toga što , u stvari , ni za vreme stare Jugoslavije, a naročito posle rata , mi nismo imali tačne preglede tih zasejanih površina u Bosni. Katastarske knjige181 bile su spaljene i mi se danas borimo za taj tačan pregled . Međutim, to se pitanje može rešiti . Mi smo formirali komisije koje idu u srezove i treba da utvrde tačno stanje . Ali , nas je obaveza gurala na to da postavimo pred naše sreske odbore i sreske komitete zadatak da se plan ima izvršiti i to naše insistiranje dovodilo je često do pogrešaka koje su pravili sreski odbori na terenu. Mi postavimo jedan plan koji oni imaju da izvrše , a onda dolazi do toga pomeranja, usled čega se preopterete i ove niže kategorije ili se od kulaka oduzima sve, kršeći propise uredbe. I meni izgleda, bar u doticaju s ovih našim drugovima , da tu postoji jedna stvar koju je i drug Pero malo pre naglasio, a to je nepostojanje poverenja između naših republičkih ministarstava i Saveznog ministarstva. Usled takvog nepoverenja dolazi i do toga da u našim republičkim ministarstvima ljudi kriju ono što jeste, a na drugoj strani — takvo nepoverenje koje nije pravilno rešeno dovodi do posledica da se oni često boje da kažu u čemu je stvar. Meni izgleda da u tome ponekad ima i preterivanja, pa se ljudi nazivaju oportunistima, ovakvima i onakvima i onda oni, naravno , šute . Ja znam neke slučajeve da ljudi nisu govorili zato što se boje . Posledica toga je da on prihvati ono što se kaže ali u ostvarenje toga ne veruje i to se onda tako prenosi dalje, što znači da tu nema onog

156

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

čvrstog ubeđenja. Ja mislim, kada bi se taj odnos poboljšao, s jedne strane , a sa druge strane, kada bi malo više bilo i konsultovanja i plana , odnosno više tih elemenata pri donošenju plana, da bi se ovakve stvari morgle izbeći, odnosno da bi se mogle izbeći posledice koje mi osećamo na svom terenu . [ Predsedavajući ] drug Edvard Kardelj: Dobrivoje Radosavljević.

Ima reč drug

Drug Dobrivoje Radosavljević : Drug Kidrič i drug Nešković govorili su o značaju robnog i kupovnog fonda . Pojedini drugovi odvajaju značaj robnog i kupovnog fonda i postavljaju pitanje novca pogrešno . Jedan kaže : nije nam važan novac, važan nam je materijal koji smo izgubili . Šta to , u stvari, znači . To znači da onaj novac koji smo mi tu izgubili u stvari predstavlja i onaj materijal što smo ga izgubili . Usled tako proširenog mišljenja kod naših drugova o ulozi novca u našoj socijalističkoj privredi dolazi do toga da kod nas nema borbe za pravilno sprovođenje plana kupovnih fondova . Drug Kidrič je principijelno postavio te stvari. Ja bih govorio konkretno o nekim merama koje su preduzete . Do sada se ozbiljno nije prišlo konkretnom planiranju kupovnog fonda , niti je u vezi s tim pitanjem dovoljno razjašnjeno u pojedinim ministarstvima šta će ko da radi. Sada se tim pitanjem bavi i Ministarstvo rada , bave se i Ministarstvo finansija i Privredni savet, ali ni u pogledu metoda ni u pogledu zadataka nisu sasvim opredeljene funkcije niti je određeno šta će ko da radi da bi se onaj okvirni plan, koji je Planska komisija postavila za jednu godinu u pogledu odnosa kupovnih i robnih fondova , u toku godine operativno provodio. Baš u pogledu sprovođenja tog pravilnog odnosa nije samo stvar u tome da se on postavi balansno u početku godine - ovoliko robe , ovoliko platni fond jer razvoj u toku godine izaziva čitav niz poremećaja i promena zbog čega moramo imati operativne organe koji će rukovoditi rashodovanjem robnih i kupovnih fondova. Ono što je drug Kidrič govorio u pogledu trgovine, ja sam opažao na sektoru finansija, ali nisam nalazio načina kako to treba rešavati . Kad smo u drugoj polovini [ godine ] pristupili izvesnom praćenju gotovine i u četvrtom kvartalu prišli izradi kasenog plana i pregledu upotrebe gotovine u našoj privredi, videli smo da po pojedinim sektorima i u pojedinim sezonama novac odlazi sad na jedno sad na drugo mesto a roba na treće , i to baš usled toga što se u operativnom radu rukovanje robnim fondom nije usaglašavalo s

DRUGI PLENUM CKKPJ

157

kupovnim fondom . Karakteristično je da u tom pogledu nikakve konkretne saradnje između određenih organa vlasti nema. Usled nepravilnog gledanja na razvoj kupovnog fonda mi smo imali tu situaciju koja se naročito sada pred kraj godine izrazila u jakoj i širokoj nedisciplini prema određenim direktivama koje dolaze od strane vlade i Partije . Ja ću navesti ovde primer direktive koju 182 je dao drug Kardelj da se ne daju nikakve trinaeste plate na kraju godine. Međutim , dok je ta direktiva stigla, kupovni fond je već povećan na taj način što su deljene nagrade od 3-30 000 dinara . Čitav niz ministarstava davao je nagrade po 30 hiljada dinara, mada u tom pogledu , mislim, nije bilo nikakvog drugog ovlašćenja. (Drug Kidrič : „ Bilo je i takvih koji su davali i po sto hiljada dinara".) Do sada, kako je kod nas postavljeno planiranje kredita, stvar je stajala tako da se planira na bazi plana preduzeća sa obrtnim sredstvima i donosi se plan koji se odobri, daje se na neposredno izvršenje i više se nikakvog uvida ni kontrole nema u tom pogledu od strane bilo koga , tako da opet nema one operativne službe i one borbe za pravilno izvršenje kreditnog plana i za pravilnu upotrebu obrtnih sredstava od strane naših preduzeća . Na osnovu takvog stanja rukovanja kreditom , došlo je do toga da je vanredni kredit koji se daje za zalihe preko norme dostigao visinu od 4 milijarde. To se obično pravdalo time što mi moramo u izvesnom periodu uvoziti sirovine iz inostranstva i stokirati . Međutim, kad smo pogledali kako stoji stvar, videli smo da je odnos između domaćih sirovina i sirovina iz inostranstva bio 2 : 1 u korist domaćih . U vezi s tim, mislim da moramo prići tome, da izvršenje kreditnog plana i operativno sprovođenje toga plana mora ići preko Narodne banke,183 koja jedina stvarno može biti operativni organ koji će moći kontrolisati i pratiti svako preduzeće pojedinačno, s tim da se određenim propisima ograniči banka u tome da taj prelaz s ovog stanja lakog korišćenja kredita na disciplinovanije korišćenje kredita bude za našu privredu olakšan , da se ne bi došlo do stanja koje bi moglo da izazove privredne teškoće . U pogledu kasenog plana , koji je prvenstveno važan baš za regulisanje kupovnog fonda i koji treba da nam tačno pokaže potrebu svakog našeg privrednog preduzeća i ustanove za gotovim novcem, mogu reći da smo mi tome prišli u četvrtom kvartalu . Kod tog prvog plana pokazalo se da su privredna preduzeća i državne ustanove postavili zahtev

158

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

potreba u gotovom novcu za 58,5 milijardi , što se posle malo ozbiljnijeg udubljivanja svelo na 43 miliajrde . Iz ovoga se jasno vidi dokle u tom pogledu ide zahtev raznih preduzeća i ustanova za gotovim novcem. U prvom kvartalu 1949. godine mislili smo da pristupimo izradi plana i njegovom čvršćem provođenju . Međutim, pokazalo se da naši privredni rukovodioci tom pitanju ne posvećuju potrebnu pažnju tako da do određenog roka, tj . do 10. januara, nije ni polovina korisnika podnela kasene planove. A kad smo mi dali nalog banci i kazali da može da blokira tekuće račune , odmah je broj podnosilaca kasenih planova skočio i svakako da ćemo do kraja januara moći da ga završimo . Pregledom je utvrđeno da su ustanove u potpunosti podnele kasene planove, državna preduzeća , savezna i republička¹ svega 50 procenata , zadruge 75 procenata , a društvene organizacije sa 50 procenata. Znači da mi i pored toga što se stvara još jedan posao preduzećima treba to da sprovedemo, jer bez čvrstog držanja gotovine nećemo moći držati ni kupovne fondove . Prilikom donošenja saveznog budžeta¹85 određeno je da se u opštedržavnom budžetu izvrši desetoprocentna ušteda na rashodima administracije , a to su većim delom lični rashodi . Na bazi tog opštedržavnog budžeta pravljeni su budžeti republika i raspodela na delove , na zdravlje, prosvetu i administraciju . I tu se opet pokazala nedisciplina, konkretno u Bosni i Sloveniji , tako da su , mimo svih primedbi , rashodi na administraciju povećani . To će pokvariti za nekih 300 i više miliona dinara onaj deo rasphoda u budžetu na kome treba da izvršimo uštedu i za toliko povećati kupovne fondove iznad plana . U vezi sa smanjenjem ovih administrativnih rashoda, preduzete su sve mere za blokiranje blagajničkih planova, tako da će se u februaru davati samo u visini onoga što je korišćeno u toku januara dok ne bude napravljen detaljan plan svih ovih administrativnih smanjenja .* Na kraju je drug Radosavljević naglasio da problemi o kojima je govorio drug Kidrič traže konkretnu razradu , a da je na partijskim organizacijama da učine da prodre svest o pravilnom odnosu kupovnog i robnog fonda i o ulozi novca kod nas , jer dok to pitanje ne budemo rešili nećemo moći ozbiljnije rešavati druga pitanja .

* Umesto stenograma, sledi beleška o završnom delu izlaganja D. Radosavljevića.

DRUGI PLENUM CKKPJ

159

Drug Edvard Kardelj : Ima reč drug Tempo . Drug Svetozar Vukmanović : Ja bih rekao nešto o kvalitetu uglja. Kvalitet uglja zavisi od pranja, od separiranja. U rudnicima u kojima je kapacitet separacije dovoljan, kao što je recimo u Raši, * imali smo takvih slučajeva da su radnici u jami u želji da ispune plan bacali i kamenje i ugalj u vagonete, tako da je sve to dolazilo u separaciju . Koliki je to problem bio u Raši vidi se po tome što je tamo dnevno proizvođeno 2500 tona, a u separaciji se pročišćavalo 500 do 1000 tona. Naravno , direktor Raše je tražio da mu mi to priznamo kao 2500 tona , ali mi to nismo učinili niti možemo. Tako stoji stvar s rudnicima gdje je kapacitet separacije dovoljan. Taj problem mi rješavamo i mislim da ga uspješno rješavamo, jer kroz separacije ne može proći kamen . Zato ja mislim da se ova konstatacija druga Žigića ne odnosi na te rudnike . To je prva grupa rudnika . Ali , mi imamo rudnike i druge kategorije, čiji kapacitet separacija nije dovoljan i gde smo mi prinuđeni da dajemo rovni ugalj . U takvim slučajevima mi smo prosto stavljeni pred svršen čin i moramo davati rovni ugalj , a jedino mošemo zaoštravati pitanje čistoće vađenja uglja preko partijskih i sindikalnih organizacija, preko najsvjesnijih radnika, tražeći od njih da paze na te stvari . Ono što sam ja vidio u Raši pokazuje da se na te stvari ne pazi . Zato tu treba zaoštravati, zato treba raditi na tome da radnici pri otkopavanju uglja odvajaju kamenje od uglja i organizuju kontrolu . Inače ta kontrola biće manje-više površna, jer pri kontrolisanju uglja u vagonetu može da se vidi samo ono što je na vrhu. To je druga gru pa rudnika. No, mi imamo i takvih rudnika na kojima ne postoje nikakve separacije . Mi ne samo da ćemo koristiti takve rudnike, nego ćemo morati razvijati, odnosno otvarati niz rudnika bez separacija . Mi moramo ići kursom otvaranja novih rudnika bez separacija , jer mi separacije ne možemo tako brzo nabavljati . Kapacitet naše proizvodnje separacije ne može da dostigne kapacitet otvaranja samih rudnika, a nama je plan povećan ove godine za 3 miliona tona uglja i mi ga ne možemo izvršiti ako ne idemo na otvaranje novih rudnika i na proizvodnju rovnog nesepariranog uglja. Postoji još jedan problem u vezi s pitanjem kvaliteta uglja. Na čitavom nizu rudnika nema bunkera i ugalj kad izađe iz separacije, ako nema dovoljno vagona , a nije ni mo-

* Rudnik kamenog uglja u Raši.

160

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

gućno da ih uvijek bude na raspolaganju , prinuđeni su da pretovaraju ugalj na zemlju da bi oslobodili kapacitet svojih jamskih kolica radi daljeg dovoženja uglja iz jame. I zatim se, kad dođu vagoni, taj ugalj sa zemlje prebacuje u vagone . Jasno je da tu ima kamenja i svega. Mi uslijed toga štetimo , jer povećavamo radnu snagu i zato smo sada prinuđeni da na svim rudnicima stvaramo ili drvene ili zidane bunkere u koje bi se mogao smjestiti ugalj za koji trenutno nema vagona . A kad dođu vagoni , onda se u njih može tovariti ugalj iz bunkera. Time ćemo riješiti istovremeno i stalni problem u rudnicima da onda kad ima vagona nema uglja i obrnuto. Inače, po ocjeni analize koju su vršili hemičari kod mene, kvalitet uglja se u prošloj godini nešto pogoršao u odnosu na pretprošlu godinu . Međutim, ja mislim da će Ministarstvo morati s organizovanjem ovog instituta i laboratorija na jednoj solidnoj osnovi češće vršiti kontrolu, svakomjesečnu kontrolu kvaliteta uglja. Mislim da ćemo mi rešiti taj problem koji je u nekim rudnicima teži a u nekim lakši , ali mi se čini da ga ja ne mogu riješiti potpuno, jer se od mene traži ugalj i ja moram da idem na proizvodnju rovnog uglja . Međutim , da se može voditi ozbiljna borba za bolji kvalitet uglja i da se ona može sprovesti - to je sigurno. To će se i sprovesti, samo tu rudnike treba posmatrati diferencirano. Toliko o pitanju kvaliteta uglja . Ali kad sam već počeo govoriti, htio bih da iznesem još neke probleme. Radi se o postavci druga Kidriča da treba da povećavamo sirovinsku bazu . Mislim da su mogućnosti u tom pogledu , specijalno u rudarstvu, ogromne. Samo , čini mi se da bi trebalo zaviriti i na drugu stranu , treba razbiti neke teorije i neka shvatanja koja prosto vladaju u nekim ministarstvima u našem ministarstvu vladaju - da za otvaranje jednog rudnika treba najmanje tri godine . Kod metalnih rudnika potrebna je i flotacija i topionica i žičara i električna energija itd. Ali , u svom resoru ja sam konkretno uzeo u razmatranje jedan rudnik za koji je bilo planirano tri godine da bi se otvorio . Stručnjaci su mi objasnili da je potrebno godinu dana kopati , pa kad se vide rezerve - planirati žičaru, a treće godine izgraditi flotaciju , jer žičara treba da odgovara kapacitetu rudišta a flotacija opet kapacitetu rudišta itd. Za sve to, kazali su , potrebno je tačno tri godine. A kad smo mi malo sjeli i razmotrili to pitanje i kad sam rekao da mi možemo jednovremeno napasti na sve tri tačke pa i na flotaciju koja može da bude srednjeg kapaciteta, onda se ispostavilo da sve to može jednovremeno da se radi, i sve to za jednu godinu . Ja sam prosto uveren u to da

DRUGI PLENUM CKKPJ

161

mi možemo ići na godinu dana. Tako je s jednim rudnikom, a tako je i s nizom drugih. A ona cifra od tri godine zapisana je u njihovim glavama, i to kod naših stručnjaka treba razbiti. Ima tu i starog konzervatizma a ima i sabotaže ponegdje. I ako se ne vodi opšta borba za razbijanje konzervatizma, nikad nećemo moći odvojiti gdje je sabotaža a gdje konzervatizam i u tom pogledu možemo pretrpeti prilično velike štete. Da bismo ove godine stvarno do maksimuma razvili sirovinsku bazu u metalima, uglju i nafti, preduzeli smo korake u Ministarstvu da na širokom trontu počnemo rad. Tako smo, recimo, na škriljcima počeli rad na preko 10 mjesta, na olovnim rudnicima na preko 10 mjesta, a na nafti na 7-8 polja. Šta nama tu treba ? Nama je tu potrebno da dobijemo podršku od sreskih komiteta Partije u pogledu radne snage. Nama tu još treba da od teške industrije dobijemo ono što nam je potrebno, a to su proste stvari. Neke stvari koje ona ne može da uradi mi smo obezbijedili i one se mogu nabaviti iz inostranstva . Na taj način možemo do maksimuma razviti već poznata rudišta, koja su iskorišćavana, prosto ih obnoviti. I tu se na svakom koraku susrećemo s našim pojedinim takozvanim stručnjacima. Tako su oni za ovaj rudnik na Kosovu tvrdili da je potrebno tri godine, jer je dolje sve razrušeno, tobože. Oni su tvrdili, iako niko nije bio dolje, na osnovu neke tutnjave, koju je neko čuo. Ili, recimo, u Zrmanju,* oni su tvrdili da je nerentabilan rad, jer je sastav rude samo 3 procenta, dok na drugim mjestima mi imamo po 10, 15 i 20 procenata. Ali, na drugoj strani brda procenat iznosi 15, i što se dalje kopa, to je procenat veći . Međutim, kad je kapitalistima rentabilno da koriste ovakvu rudu sa 3 procenta, rentabilno je i za nas, utoliko prije što je procenat sve veći ukoliko se kopa u dubinu. Treće pitanje koje je takođe značajno jeste pitanje kadrova po preduzećima. U preduzećima ja mogu da vidim dva tipa kadrova. Posmatrao sam te ljude kako rade, prosto sam sjeo s njima da vidim njihov rad u toku dana . Jedan tip rukovodioca, koga sam našao u Kreki, ** sjedi u kancelariji i, kad jedna smjena završi rad , zove i pita kolika je bila produkcija, zatim zove drugu itd., pa na kraju sabere i kaže da je produkcija danas slabija nego juče . Manja je, kaže, ali je dobra. Tako on radi . Drugi tip rukovodioca našao sam u Banovićima. *** To je običan radnik, skoro nepismen. On je

* Rudnik uglja u Hrvatskoj . ** Rudnik uglja u Bosni i Hercegovini. *** Rudnik uglja u Bosni i Hercegovini. 11 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

162

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

upravnik na jednom pogonu, jedini od tih upravnika koji je član Partije. On je sekretar partijskog odjeljenja . Tražio je da mu se odredi produkcija od 4000 tona, iako je glavni inženjer tvrdio da je najviše što je mogućno dati na tom pogonu 2500 tona . Tražio je i dobio i u toku čitave godine on je izvršavao obavezu koju je preuzeo . Ja sam posmatrao kako radi . On je izračunao koliko svakog sata i dana rada treba da dâ radilište i kad mu jedno radilište ne bi dalo određenu količinu, on bi odmah preduzeo korake da se postavljeni zadatak izvrši . On je neprekidno držao u svojim rukama sva radilišta i svakoga je sata znao šta je na kom radilištu . I ne samo to, nego je on tačno znao i to da mu u trećoj smjeni, ono 2 sata poslije ponoći , radnici slabo rade i dremaju . On ima na tom pogonu 5 članova Partije . On je te članove Partije obavezao da svi idu na radilište poslije pola noći , na svako radilište bar po 1-2 sata, i to ne samo da kontrolišu nego da rade s radnicima da im daju podstreka , a u isto vrijeme da ih kontrolišu . Pošto je on bio radnik iz okoline, a dešavalo se da, pored svih tih mjera, zadatak ipak ne bude izvršen, on bi u takvom slučaju otišao u svoje selo, doveo svoje seljake i rekao da plan mora biti izvršen i on je bio izvršen. Ja mislim da iz ovoga možete jasno vidjeti tip birokrata i tip borca za plan . U vezi s tim, ja mislim da po rudnicima, pa i fabrikama , mi ne bi trebalo da idemo samo po liniji stručnosti, nego bi trebalo da idemo linijom koga više boli izvršenje plana, izvršenje zadataka, koga više boli da mu alat i mašine budu čisti, pa da takvog čoveka mi uzdižemo kroz večernje kurseve . Na taj način može se mnogo napraviti. A nigdje po preduzećima nema večernjih kurseva ." Ako mi smjelije pođemo tim putem stvaranja svog radničkog rukovodećeg kadra, mi ćemo kroz neko vrijeme imati zaista silan rukovodeći kadar. Naravno, to ne znači da mi treba sada taj stari stručni kadar da odbacimo. Naprotiv, njega treba što više privezati i omogućiti mu da se on što više bavi stručnim poslovima , da pomaže baš taj rukovodeći kadar, a mi na drugoj strani da ga prevaspitavamo koliko možemo, a ako ne možemo neka ide do đavola. Što se tiče proizvodnje (bar ja to vidim na rudnicima) , meni se čini da je osnovni problem riješiti pitanje izvršavanja plana proizvodnje, tj . čvrsto zgrabiti brigadni sistem u svoje ruke, što treba da učine ne samo partijske organizacije nego i direkcije , jer činjenica je da direkcije smatraju da je uvođenje brigadnog sistema rada isključivo stvar sin-

DRUGI PLENUM CKKPJ

163

dikata. Trebalo bi orijentisati direkcije rudnika u tom pravcu da su one odgovorne za uvođenje brigadnog sistema rada za takmičenje po preduzećima, zajedno s masovnim organizacijama. Brigadni sistem izgleda ovako : to su grupe radnika koji rade na jednom radilištu , danas jedna, sutra druga, prekosutra treća . To nisu stalni radnici, nego danas jedan, sutra drugi . Na to radilište ga upute po onoj birokratskoj praksi i kad tako okupljeni radnici u brigade dođu na radilište kaže im se da su oni brigada. A to , u stvari, nije nikakva brigada . Brigada — to su stalni radnici , stalni članovi brigade koji se bore protiv odsustvovanja s posla, koji se bore za veću produktivnost, za čuvanje alata . Imam primjer u Brezi; tamo je brigada već nešto drugo i ako neki radnik iz brigade ne dođe 1-3 dana u toku mjesec dana na posao, brigada ga isključuje iz svojih redova i on je prinuđen da ode kod druge brigade. Međutim, ni jedna brigada neće da ga primi, uslijed čega on mora da ide u sindikat i da se žali , odnosno da moli da ga prime. To znači da je moralni pritisak brigade , radničkog kolektiva, takav da svi moraju dolaziti na posao , da svi moraju biti disciplinovani i da istovremeno svaki mora izvršavati svoj zadatak u proizvodnji, što znači da svaki mora da zna svoj zadatak . Inače, u Raši je rađeno tako da nijedan radnik nije znao svoj zadatak. Dakle , ako na jednom radilištu rade tri brigade u smjenama i ako one budu zadužene alatom na tom radilištu, onda će nam trebati i manje alata i taj se alat neće razvlačiti. Meni se čini da ćemo mi, ako brigadni sistem rada zgrabimo čvrsto u svoje ruke, riješiti i pitanje fluktuacije i pitanje radne discipline i pitanje povećanja produktivnosti rada i pitanje čuvanja alata.

Drug Tito: Dajem odmor. (Sednica je prekinula rad u 18 časova.)

(Nastavak rada posle pauze.) Drug Tito: Nastavljamo rad . Ko želi riječ? Ima riječ drug Andrejev. Drug Bane Andrejev* ističe u početku da, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj , Makedoniji, Crnoj Gori i u drugim * Tekst izlaganja B. Andrejeva na više mesta je dat u vidu beleške.

164

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

krajevima, pitanje nije samo u rešavanju vodoprivrednih 187 problema u toku ovog Petogodišnjeg plana već da se pred nas postavlja i zadatak da pripremimo materijal, da studiramo i razrađujemo probleme i dalje perspektivne planove koji će omogućiti da još više popravimo plodnost zemlje i da vršimo dalju melioraciju. Na taj način mi bismo mogli dobiti oko 2 i po miliona hektara , a prinos povećati za dvostruko više. U Makedoniji , Hercegovini i drugim južnim krajevima s odgovarajućom klimom mogli bismo dobiti ono subtropsko bilje za koje sada skupo plaćamo , i to devizama . Dalje kaže da, pored tih problema , isto tako veliki značaj ima i pitanje regulacije reka i njihove plovnosti, zatim da je naročito važan problem pijaće vode za gradove, industrijska preduzeća i rudnike. Do sada smo taj problem često rešavali kako je trenutno bilo moguće, usled čega niz preduzeća nije bio obezbeđen vodom. U izvesnim krajevima, kao na primer u Hrvatskoj i pasivnim krajevima, pitanje snabdevanja tih krajeva pitkom vodom bilo je otežano uticajem podzemnih voda . Dalje, isto tako, važan problem jeste i izgradnja kanalizacije. Zatim napominje da bujičarstvo nanosi velike štete našoj zemlji i da postoji opasnost da one [bujice] budu daleko veće ako se ne pristupi rešavanju tog problema . U vezi s tim, drug Andrejev kaže da smo se mi ovim problemima bavili samo pojedinačno , da se, na primer, regulacija reka rešavala u sastavu poljoprivrede , iako poljoprivreda nije bila zainteresovana tim pitanjem kao prvorazrednim, jer ono ne ulazi u osnovni plan poljoprivrede. Poljoprivreda ima prečih zadataka , kao što su žetva, razni otkupi itd., a regulacija nije problem koji bi za nju bio od prvorazredne važnosti i od presudnog značaja, pa se u njenom planu i ne odražava s korišću već s manjkom. On dalje kaže da je isto tako i sa hidrometeorološkom službom , čija se uprava nije bavila ispitivanjem tih pitanja već trećestepenim problemima . On zbog toga misli da bi , s obzirom na zadatke koje postavlja Petogodišnji plan , bilo potrebno spojiti hidotehničku i hidrometeorološku službu ,188 sjediniti ih i koncentrisati , čime bi se istovremeno dobilo više i boljih kadrova , koji su sada raštrkani i rade na rešavanju mnogobrojnih drugih problema . On predlaže da se pod rukovodstvom Komiteta sjedine ti kadrovi , da bi se na taj način pristupilo boljem rešavanju svih tih problema, kao i izvršavanju zadataka koje postavlja Petogodišnji plan.

DRUGI PLENUM CKKPJ

165

Drug Tito: Ko dalje želi riječ?

Riječ ima drug Leskošek. Drug Franc Leskošek: Ja bih hteo da kažem nekoliko reči u vezi s problemima teške industrije. Ove godine mi imamo velike zadatke u kapitalnoj izgradnji , kako vam je poznato . (Drug Leskošek ovde navodi cifarne podatke o sumama koje su određene za pojedine republike. Podatke treba uzeti i uneti). *

Vi, drugovi, treba da znate da je ove godine sve povezano s terminima, s rokovima u kojima treba da bude izgrađeno . Vi ćete dobiti planove i termine kojih se treba držati , jer ako zadatke ne budemo izvršili po terminima , nećemo moći izvršiti ni produkciju . Planska komisija je , na primer, planirala za Sisak visoku peć,189 odnosno puštanje u pogon te visoke peći 1. maja . Međutim, tu sada već imamo zakašnjenje i do 1. septembra izgubićemo 18 000 tona železa, jer će tek tada biti puštena u pogon. Dalje, mi ne dobijamo toliko radnika koliko je planom predviđeno, a i ovi što ih dobijamo slabog su kvaliteta, a uz to još i odlaze iz preduzeća , tako da smo od 1. januara do 22. januara imali fluktuaciju od 4832 radnika , a dobili smo 3614. Fluktuacija je tako velika, jer nam se ne daje radna snaga koja može da izdrži rad . Nama su potrebni mlađi ljudi , koji hoće da rade , a ne frontovska brigada od , recimo , 300 ljudi , koja radi mesec dana i onda ode , jer te ljude treba učiti , a oni , međutim, tek što su nešto naučili već odlaze iz fabrike. Mi od toga nemamo nikakve koristi i nama je u produkciji potrebna stalna radna snaga. 190 Na savetovanju kod druga Tita¹0 bilo je zaključeno da teška industrija dobije inženjere. Zaključeno je da se može dobiti 190 inženjera , ali smo dobili samo 126, od kojih su 6 članovi Partije, tako da ni za vojsku nismo mogli izabrati poverljive ljude ;191 ostali su nam ili ljudi koji stručno ne vrede ništa, ili oni koji politički ne vrede ništa . Polovina ne vredi ništa stručno, a polovina ne vredi ništa politički , jer su to sve ustaški oficiri , kažnjenici itd . , jednom reči najlošiji materijal, mada je bilo zaključeno da ćemo dobiti nešto dobrog, a nešto slabog. Dobrog, međutim, nije bilo nijednog. Od svih 126 koje smo dobili samo su dvojica bili konstruktori. * Cifarski podaci na koie se poziva Leskošek nisu uneti u stenogram, tako da priređivač nije mogao utvrditi njihovu sadržinu .

166

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Žigić je rekao da on u ministarstvu ima čak i bolje ljude nego što ih ima u Saveznom [ ministarstvu ] . Ja bih molio druga Žigića da menjamo ove inženjere i da mi on dâ bolje . Dalje, drugovi , na terenu se događa da nam narodni odbori bez ikakvog odobrenja uzimaju kadrove, i to najbolje ljude. Tako su nam u Srbiji iz jedne fabrike uzeli najboljeg mašinskog poslovođu i postavili ga za direktora najobičnije ciglane. (Drug Tito: To zbilja ne treba raditi.) U Smederevskoj Palanci, u fabrici Jasenica , * gde i inače imamo poteškoća zbog nedostatka kadrova, uzeli su dvojicu mašinskih poslovođa, jednog elektroposlovođu i pet kvalifikovanih radnika za gradnju zadružnih domova. Kad se direktor tome usprotivio, onda su mu pretili partijskom kaznom, govorili da ima neprijateljski stav itd. U tvornici u Kraljevu ** uzeli su 6 kvalifikovanih radnika, a slično se postupilo i s radnicima iz fabrike ,,Rade Končar ” i „ Đuro Đaković”*** . U Jesenicama**** su uzimali radnike za seču drva, a kad ih direktor nije dao, kazali su da ima neprijateljski odnos . Tražili su 80 ljudi, a kad je on dao 40 - kritikovali su ga kao neprijatelja. I onda su radnici bili na seči drva tri meseca . Mislim da takav odnos narodnih odbora, takav odnos naših drugova i partijskih organizacija nije pravilan i ne sme da se produžava, jer na taj način mi nećemo moći da izvršimo plan. Što se tiče odnosa prema stranim stručnjacima , mogu vam reći da nama Nemci hoće da pobegnu¹ zbog lošeg odnosa prema njima. A oni su nam danas potrebni, potrebni . su nam za rad. Međutim, odnos naših ljudi prema njima nije pravilan. Drug Tito: Ko dalje želi da govori? Ima riječ drug Kardelj . Drug Edvard Kardelj : Ja bih uglavnom dodirnuo samo jedno pitanje, a to je pitanje ovih naših stalnih organizacija i reorganizacija. Ja ne mislim da time kažem da neće biti potrebno stalno izgrađivati i reorganizovati naš aparat, tako da on stvarno bude savršen. Međutim , mi smo ipak u toku ove tri godine postavili izvesne principe u toj organizaciji i Misli se na današnju fabriku vagona „ Goša” koja je izrasla iz fabrike akcionarskog društva za popravku vagona i gvozdenih konstrukcija ,Jasenica". ** Reč je o fabrici vagona . *** Fabrika vagona u Šlavonskom Brodu. **** Reč je o železari u Jesenicama.

DRUGI PLENUM CKKPJ

167

oni su već kroz praksu dobili svoju potvrdu , tako da na osnovu te praktične potvrde tih principa mi možemo danas već na prvi pogled , čim neko dođe s nekim predlogom reorganizacije, reći da li će to biti dobro ili slabo . Mi to žemo zato što imamo iskustvo iz proteklih godina o tome šta je dobro i šta je rđavo u našim organizacionim principima. Međutim, mi ipak imamo takvu situaciju danas da naši rukovodioci, kadgod naiđu na teškoće, i to na objektivne teškoće , kažu : Daj reorganiziraj , menjaj organizaciju . I , naravno, na taj način se uvek vraća natrag, jer traži nešto dijametralno suprotno [ od onoga ] što danas postoji . On se obavezno vraća natrag i onda traži da mu se dâ vremena on ponovo uveri da ti novi takozvani organizacioni principi neće valjati, iako se za njih unapred zna da neće valjati. Jer, drugovi , radi se o tome da mi imamo posla s objektivnim teškoćama. A kad imamo posla s objektivnim teškoćama, onda vi ni sa kakvim menjanjem organizacionog sistema ne možete te objektivne teškoće otkloniti , nego samo s opipljivim sredstvima koja odgovaraju opipljivim teškoćama. Zbog toga treba o tim organizacionim principima i te kako voditi računa. Na koje principe ja mislim? Prvo, da opšte rukovođenje mora da bude centralizovano , to jest da se organizacioni principi izgradnja čitavog aparata, davanje smernica, pravca i tako dalje čvrsto nalaze u jednim rukama. To je osnovna stvar. Drugo , da operativna strana, izvršavanje tih principa, bude što više decentralizovana.193 I , treće, da bismo mogli ta dva principa ujediniti , potrebna je dobra evidenci194 ja i dobra kontrola, koja opet treba da bude centralizovana. Ako se mi držimo tih principa, sigurno ćemo moći u našoj organizaciji ići sve dalje i dalje, usavršiti je i postići najveće uspehe. A kako kod nas ide stvar? Ja neću ovde ponavljati onaj skoro klasični primer s našeg savetovanja ,195 na kome je predstavnik Bosne rekao da im je išlo rđavo zato što su radili centralizovano i zato su izvršili decentralizaciju , dok je predstavnih Hrvatske izjavio obratno govoreći o istoj stvari ( smeh) . Smešno je , ali tako se kod nas radi . Ipak je organizacioni princip jedna objektivna stvar, pa išlo nam loše ili nam išlo dobro . Kao princip on je ipak dobar al : ga treba i ako je dobar usavršavati i držati. U vezi s tim, ja takođe mislim i na pitanje trgovine, jer tu ima najviše reorganizacije, zato što nam tu ide najteže i zato što nam je tu najviše potrebno da nekako dođemo do najboljih rezultata . Međutim, treba voditi računa o

168

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

tome da samo vršenjem reorganizacije naše trgovine nećemo stvoriti više robe i ne možemo više da damo nego to što imamo. Prema tome , ne radi se o tome da savladavamo nedostatke reorganizacijama, nego pre svega usavršavanjem toga sistema koji se ipak kroz praksu potvrdio kao u osnovi dobar.

Ili uzmimo kao primer veliku galamu koja se u poslednje vreme digla u odnosu na srezove. Često se govori da ne valja ovo, da ne valja ono, da jedva rade i da tamo treba stvoriti sopstvene organizacije . Ako bismo ostali dosledni tom principu, onda ne bi bilo više razloga da tamo držimo sreske narodne odbore, nego bi trebalo postaviti svoje izvršne organe kao u staroj Jugoslaviji ,1% a ako idemo još dalje , onda nema smisla ni imati sreske komitete Partije, nego umesto njih takođe treba stvoriti neke druge organe. A to je besmislena stvar, drugovi . Mi moramo ići , u stvari, za tim da učvršćujemo taj sistem, da se borimo za taj sistem, da shvatimo da je svako povereništvo u srezu isto tako naša stvar kao direkcije u samom ministarstvu ili nešto drugo, da je to naša organizacija koja će biti takva kakvom ćemo je mi stvoriti . Ili uzmimo otkupna preduzeća po srezovima. Ja se slažem s tim da mi u srezu ne treba da idemo na to da stvorimo samo jedno otkupno preduzeće , sresko otkupno preduzeće. Za takve osnovne artikle , kao što su žito , meso itd., mislim da bi trebalo stvoriti republički i čak , možda , neki savezni aparat neposredno na terenu . Ali , uglavnom je ipak činjenica da ako mi , pored ovako slabog aparata , rešimo da stvorimo još jedan republički , s iluzijom da će taj biti bolji , jer će biti pod republičkim ili saveznim ministarstvom, na kraju krajeva mi ćemo u taj aparat ipak uzeti bivše trgovce i druge za koje mislimo da znaju da trguju , što u stvari nije istina , jer je ipak u postojećem aparatu više dobrih ljudi nego među ovima koje ćemo mi sada naknadno negde pokupiti. Mislim da mi u toj organizaciji i reorganizaciji treba da idemo za tim da se borimo za učvršćenje tog aparata koji imamo i za to da svaki naš rukovodilac shvati da je on odgovoran ne samo za ćepenak oko sebe nego za čitavu granu kojoj on stoji na čelu . Ako je to ministar trgovine, onda je on odgovoran i za poslednjeg trgov' a u srezu bez obzira na to pod kim je taj trgovac. To je c jedna strana. Druga strana je ta da naročito drugovi po republikama treba da shvate da su većina naših ministarstava savezno-republička ministarstva . Šta to znači ? To znači da Savezno ministarstvo ovde u Beogradu ima nešto preduzeća u svojim rukama, dok su druga preduzeća i ustanove pod

DRUGI PLENUM CKKPJ

169

operativnim rukovodstvom republičkih ministarstava, ali se čitav rad republičkih ministarstava ipak mora odvijati po smernicama koje dolaze od Savezne vlade. A kod nas je u praksi došlo do toga da republički ministar misli da je ono njegovo i da se to drugoga ne tiče, dok što je njegovo savezni ministar opet kaže da je ono njihova stvar pa neka rade kako znaju i onda dolazi do svađa kad treba nešto uzeti ili dati . Ja mislim da mi moramo obezbediti da naša savezna i republička ministarstva zaista budu savezno-republička ministarstva, a to znači da treba da postoji jedna unutarnja disciplina, jedna disciplina u pogledu sprovođenja mera Savezne vlade, takva disciplina da kad se radi i o republičkim stvarima da i u tim stvarima svi republički ministri osećaju svoju odgovornost prema Saveznoj vladi . Ako bude postojao takav odnos , onda ni u saveznim ministarstvima neće dolaziti do postavljanja pitanja da li neko preduzeće treba uzeti i staviti pod svoju kontrolu, jer će u tom slučaju biti svejedno gde je ono . Onda ćemo se mi držati samo jednog principa, a taj je da će se preduzeća dati pod rukovodstvo onoga gde postoji garantija da će najbolje uspevati. U vezi s tim, ja bih malo dodirnuo i pitanje tih računa, rekao bih tehnokratskih računa, o tome kakva je organizacija rentabilnija. Ja mislim, naime, na slučaj kad se postavi toliko i toliko administrativnog na papir, pa se izračuna aparata, toliko inženjera, dve direkcije ili jedna direkcija, ako imamo onda više troše nego jedna itd. Mislim da su ti tehnokratski računi pogrešni, a pogotovu u današnje vreme. Po mom mišljenju , najrentabilnija je ona organizacija koja je politički ispravna , koja nas politički jača i istovremeno omogućava da možemo tu najpravilnije obezbediti partijsko rukovodstvo . Ako mi ispreturamo čitav taj naš organizacioni sistem po tim računima rentabilnosti , mi ćemo, doduše , imati prekrasne savezne i republičke direkcije, ali u isto vreme i takvu situaciju da u tom sistemu nećemo moći politički rukovoditi kroz Partiju . Ja mislim i na ovu stvar. Na primer, neki savezni ministar misli : Imam teškoća u republikama i zato ću stvoriti svoj aparat, ili svoje sopstveno preduzeće u republici , ili ustanovu itd. Teško je shvatiti kako je mogućno zamisliti da bi jedno ministarstvo pomoću svog činovničkog aparata moglo bolje da upravlja jednim takvim malim preduzećem relativno daleko od sebe, nego što to može partijska organizacija u kojoj mi ipak gledamo rukovodeću snagu na onom mestu, u onom rejonu u kome se nalazi . Ja mislim, a to je

170

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

i naša dosadašnja praksa pokazala , da danas treba partijskim organizacijama stvarno dati mogućnost da rukovode , da one nose odgovornost za to rukovodstvo , ali da istovremeno moraju imati i kakva-takva prava da stvarno mogu nešto napraviti onde gde se nalaze . I taj sistem partijske kontrole je kod nas, po mom mišljenju , [ premalo ] razvijen. Mislim pre svega na ovo : mi smo pravilno postavili princip 'da je fabrika ― fabrika, direktor - direktor, a da partijska organizacija u fabrici ima svoje zadatke i da ne treba da se meša u poslove čisto tehničkog rukovodstva fabrikom . Ali, ja mislim, da ipak nije dovoljno stati samo na tome. Ta partijska organizacija treba da se bori u toj fabrici , ne samo da tera na izvršenje plana nego da ima i pod kontrolom tog direktora, da signalizira pogreške direktora, da kaže da on ne radi pravilno , da daje svoje predloge itd . Mi bismo tu partijsku kontrolu morali odozdo i do vrha pojačati na svim linijama . Ili uzmimo, na primer, savezna preduzeća ili ustanove po republikama, iako su oni savezni , ipak mi moramo učiniti odgovornim za njh centralne komitete po našim narodnim republikama, ne samo u smislu opštih, sitnih zadataka kao što je, recimo , ishrana onih radnika, nego isto tako i u pogledu proizvodnje, u pogledu kontrole direktora itd. Ja mislim da je to nepohodno . Ja isto tako mislim da bi i kod nas trebalo sprovesti onaj princip o kome smo već govorili , to jest ono što se u Sovjetskom Savezu pokazalo kao vrlo dobro, one socijalis197 tičke trojke. I u našim preduzećima mislim da bi trebalo da postoje trojke - direktor, partijski sekretar, sindikalni sekretar, da se oni sastanu , dogovore i razmotre pitanja koja se postavljaju. Potrebno je da partijski sekretar može tom direktoru nešto da kaže , ne da nad njim vrši neki teror, ali ipak da mu sme reći da misli da je nešto pogrešno ili nepravilno . A kod nas je takva situacija da direktor često ne da ni da mu pride partijski sekretar. Hteo sam da ukažem još na jednu stvar, a to je pitanje vantržišnih fondova.198 Ja stvarno mislim, kao što je i drug Blaško izneo , da je ovo jedan ogroman trošak, ogromno razbacivanje. Ja ne kažem da mi to treba da ukinemo . To bi bila velika greška i dovela bi do toga da to onda ide na račun drugih fondova, što bi onda dovelo do još težih posledica. Ali , u tom pogledu mi bismo ipak mogli doneti izvesne propise. Na primer, vrlo je lepa stvar da mi prilikom raznih naših praznika, svečanosti , kongresa itd . ukrašavamo naše gradove, ali kad bi drugovi seli pa izračunali koliko tekstila ide na zastave i na sve to što vidimo po ulicama, koliko gra-

DRUGI PLENUM CKKPJ

171

đevinskog materijala ode na one kulise i drugo ja mislim da bi se toga prilično mnogo nakupilo . Ništa nama ne bi smetalo ako bismo kazali da u tom pogledu , dok traje ova naša petoletka, treba da budemo skromni . Ja sam tu naveo samo jedan primer, mada toga ima mnogo, ali mislim da bismo mi mnogo uštedeli kad bismo išli po toj liniji veće skromnosti . Na kraju sam hteo samo da podvučem i pitanje ovih vezanih cena kod obaveznog otkupa . Ni jedan od drugova nije rekao šta o tome misli . Ja mislim da ne bi bilo dobro sasvim odseći da bi to ipak dovelo do suviše teških potresa, do političkih posledica, a da bi nam na taj način na drugoj strani obavezni otkup ponovo bio otežan. Ali , u tom smislu bi trebalo ipak nešto preduzeti . Možda bismo srednjaku mogli smanjiti, naročito onim višim kategorijama . Ja čak kulaku ne bih ukinuo sasvim već bih mu ipak nešto ostavio po vezanim cenama . Dakle , ja mislim da bi ipak trebalo da nešto damo, a pogotovo sitnom seljaku i srednjaku . Drug Tito: Ko dalje želi riječ? Ima riječ drug Kidrič. Drug Boris Kidrič : Ja mislim da se u ovoj diskusiji izrazila jedna slabost , a ona se sastoji u tome da se o pitanju kupovnih i robnih fondova nije diskutovalo , odnosno [ toliko ] koliko se diskutovalo stvari nisu bile pravilno postavljene . Iz svega toga izlazi da se to pitanje, kao jedno od bitnih pitanja za više-manje normalni tok naše privrede još nije pravilno shvatilo. Kako je stvar bila postavljena? Ovako: jeste , ima poremećaja između kupovnih i robnih fondova i zato ih treba povećati. To nije tačno , kupovne fondove treba smanjiti. Osnovna pogreška naših ljudi je u tome što misle da se povećanjem kupovne snage može poboljšati životni standard bez jednovremenog povećanja produkcije. Zbog [ toga ] nastaju poremećaji u našoj cirkulaciji robe i u našem privrednom životu, zbog toga se dešava da špekulantski elementi koji raspolažu viškom vrednosti dobiju još više para , zbog toga dolazi do tog relativnog porasta kapitalističkih elemenata, do toga da su ovi kapitalistički elementi mogli relativno više rasti nego što bi bilo potrebno da mi to držimo u rukama . Sa druge strane, iz diskusije se vidi da naši drugovi često ekonomsko-politički nisu dovoljno svesni uloge novca. Nisu distributivni planovi oni koji treba da rešavaju . Mi moramo ostati kod distributivnih planova onde gde nemamo dovoljno

172

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

robe . Inače , distributivni planovi nisu ideal . Ono što vrši plansku raspodelu - to je novac. Prvo treba planirati, a novac mora biti dovoljno jako sredstvo da se preko njega vrši planska raspodela. Međutim, naši drugovi upravo toga nisu dovoljno svesni. Mi možemo konstatovati odozdo do gore da se plate povećavaju bez ikakvog kriterijuma, da to radi svaki ministar, da se dele nagrade bez ikakvog kriterijuma itd . itd . Bilo na kom sektoru našeg javnog života mi možemo videti da se novcem gazduje kao da novac ne bi trebalo da ima materijalno pokriće . U tome je osnovna stvar. I ovde treba napraviti prelom, jer bez toga mi nećemo normalizovati svakodnevni tok naše privrede. A ako ne normalizujemo svakodnevni tok naše privrede, mi ćemo se sa daljim skokovitim promenama u socijalnoj strukturi našeg stanovništva naći u još većim teškoćama . Jednoga dana te teškoće mogu biti tako velike, da ćemo morati prići nekim merama koje neće biti ni najmanje prijatne, kao što su devalvacija, valutne promene itd. Za sada za to nema nikakve potrebe, ali je neophodno da stvari čvrsto uzmemo u svoje ruke. Jednom treba da se zaključi da se bez planske dozvole odgovarajućih organa više ne vrši nikakvo povećanje plata. Pogledajmo kako stoje stvari u fabrikama. Ono što je drug Žigić navodio nije tačno . Ne znam da li je tačno da se plate po republikama razlikuju . Uredbe su iste i tih uredbi se treba pridržavati , a uredbi se ne pridržavaju ni direktori preduzeća ni ministri . Ministar kaže direktoru da povisi platu, a šta će taj radnik sa tom povišenom platom moći da kupi o tome se direktor i ministar ne pitaju. Zato se treba čvrsto pridržavati naših uredbi u pogledu kategorizacije .19 U vezi s tim, ja bih rekao još nekoliko reči o takozvanim vantržišnim fondovima . Mi smo zaplanirali neke vantržišne fondove za najvažnije stvari , za bolnice , sanatorijume itd. Međutim , neke stvari idu danas u vidu vantržišnih fondova po nižim jedinstvenim cenama i po distributivnim planovima. Zašto? Zašto ne bi išle preko para? Ako ima para — neka kupi, ako nema neka ne kupi , neka preko para vodi svoj račun i budžet. Ti vantržišni fondovi su direktan podstrek ka tome da se na novčani balans ne misli, kao da pare nisu regulator. A sa tim mi ne idemo napred nego nazad i obratno - idemo nazad a ne napred . Ja mislim, drugovi , da ovde treba učiniti najenergičniji prelom u pogledu tog upravljanja novcem a ne distributivnim planovima . Tačno je rekao drug Bobi* - da mi moramo razraditi niz uredbi kojima će se to regulisati . A * Dobrivoje Radosavljević .

DRUGI PLENUM CKKPJ

173

potrebno je da partijska rukovodstva budu pomoćna snaga za sprovođenje tih uredbi . Sledeće pitanje koje mislim da treba podvući , a koje nije bilo u diskusiji sasvim pravilno postavljeno , jeste pitanje borbenog odnosa prema teškoćama. Vi svi znate da smo mi sve ono što smo u toku ove dve planske godine postigli postigli borbom naše Partije i radnih masa koje su sledile Partiju, a ne nekim tehnokratskim računima . Mi, naravno , imamo danas najviše razvijenu statistiku i evidenciju u industriji , ali to ne samo zbog toga što je u industriji lakše imati evidenciju nego u poljoprivredi, nego zbog toga , jer smo u tom pravcu najpre u industriji pošli . A diskusija, naročito drugova iz Bosne, pokazuje shvatanje da treba najpre imati statistiku , odnosno statističke podatke, pa da se tek onda može govoriti o prinosu i da tada neće biti preterivanja . Međutim, to nije tačno . Mi ćemo tačnije statističke podatke dobiti u borbi. Tako smo dobijali sve tačnije i tačnije evidentne podatke i u idustriji . I u industriji se govorilo: nije tačno , ne možemo . Onda se pokazalo da je kapacitet veći za 60 procenata. U suštini je ista stvar i u poljoprivredi. Pri tome, naravno, treba paziti da se ne preteruje i da se imaju , s jedne strane, globalno više-manje pravilno izračunati pokazatelji , a sa druge strane, pravilna partijska linija . A sada stvari idu ovako : najpre naši drugovi po republikama , naročito republički ministri trgovine , nasedaju oportunizmu u srezovima i kažu da nije tačno , da nema toliko prinosa , pa gube mesec-dva u borbi sa Saveznim ministarstvom trgovine oko toga da li ima ili nema toliko prinosa. Kad se pokaže da taj plan treba sprovesti , oni , pošto su izgubili vreme, umesto da utvrde koliko je stvarno moguće ostvariti , sada moraju mehanički da vrše razrez . Iz jučerašnjeg oportunizma, to jest iz tvrdnje da nema takvog prinosa, oni sada padnu u jedan sektaški odnos mehaničkog razrezivanja, pri čemu se kulački špekulant, u stvari , izvuče. To mehaničko razrezivanje nije posledica visokih i nerealnih planova , nego u 99 procenata posledica oportunističkog odnosa naših sreskih i republičkih organa kod postavljanja planova . Ja mislim da treba biti načisto s tim da mi nećemo preko noći , činovničkim putem doći do tačne evidencije u poljoprivredi nego sa'mo faktičkim proveravanjem situacije na terenu i borbenim stavom da sprovedemo ono što planovi predviđaju . Treći momenat slabe diskusije mislim da se sastoji u tome što niko od drugova iz republika nije govorio o pitanju borbe za sirovinsku bazu , za novu proizvodnju . O tome je

174

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

govorio samo drug Tempo * . Ja mislim da mi premalo shvatamo da je borba za novu proizvodnju u našoj industriji, poljoprivredi itd. u stvari strateško pitanje našeg Petogodišnjeg plana, da je ta borba strateško pitanje pobede svih naših ideala za koje se naša zemlja borila. Ako mi ostanemo sa sadašnjom privrednom strukturom naše zemlje, ne možemo pobediti uprkos vanredno velikom privrednom bogatstvu naše zemlje, a moći ćemo pobediti samo ako jednovremeno nastojimo da iskoristimo ogromna prirodna bogatstva naše zemlje i ako pokrenemo sve što je potrebno i što možemo pokrenuti. Ja mislim [ da bi ] s ovog Plenuma, i u pogledu stvaranja novih sirovinskih baza i proširenja postojećih sirovinskih baza, trebalo da se ponese jedno prelomno borbeno nastrojenje. Hteo bih da kažem samo još nekoliko reči o industriji kao našoj privrednoj grani koja je do sada postigla najviše uspeha, jer joj je i Partija posvetila najviše pažnje . Ja se slažem s nizom predloga druga Žigića, kao [ na primer ] s predlozima u pogledu ambalaže , zatim šta je osnovno u fabrici , kako treba organizovati servis, naime, da nema smisla da u servisima budu velike mašine nego sitne stvari itd . Ja takođe, mislim da je pravilno postavljeno pitanje građenja fabrika . Međutim, dve stvari nisu pravilno postavljene i ja ih ističem zbog toga što mislim da su nepravilne . Tačno je da ima uglja slabijeg kvaliteta , ali mi danas u vezi sa ugljem imamo najveću borbu u čitavoj industrijskoj proizvodnji . I nije težište na uglju da on pomaže industriju , nego na industriji da ona što više štedi ugalj , da se osposobi da radi i sa slabijim ugljem, utoliko više što je ona najviše nepotrebno utrošila uglja. To pokazuju svi podaci . Druga stvar je pitanje spoljne trgovine . Tačno je da bismo mi , kad bismo danas imali dovoljno deviza , mogli dozvoliti direkcijama i ministarstvima da sami nabavljaju potrebne sirovine i materijal u inostranstvu . To bi bilo mnogo bolje nego što jeste, ali mi to ne možemo . Mi mislimo da smo u sadašnjim prilikama postigli maksimalnu koordinaciju s industrijom, sa direkcijama i ministarstvima na taj način što spoljna trgovina kad ide nabavljati stvari zove drugove iz direkcija i ministarstava i dogovara se s njima . Spoljna trgovina mora imati tu privilegiju da nabavlja tamo gde nađe da je najpovoljnije . Vi treba da budete načisto s tim da se mi borimo protiv svih mogućih poduhvata protiv nas i da se u spoljnoj trgovini ne možemo držati samo principa trgovine * Svetozar Vukmanović.

DRUGI PLENUM CKKPJ

175

nego moramo raditi ono što je najbolje s obzirom na situaciji u kojoj se nalazimo. Ne dâ se drugačije , mada bi za sâm asortiman sirovina bilo bolje da možemo dati široku slobodu . Mi nismo pristalice tog stezanja, ali ga nama u oblasti spoljne trgovine uslovi diktiraju . Mi uvozimo ono što je najosnovnije s obzirom na situaciju i zbog toga monopol u spoljnoj trgovini mora biti jak i režim mnogo jači nego ikada ranije. Ja mislim da, naročito u pogledu uglja i spoljne trgovine, odnosno uvoza sirovina, industrija mora pre svega da dâ maksimalni doprinos čitavoj našoj privredi , a ne da očekuje od uglja i spoljne trgovine da će joj oni sa svoje strane u ovom periodu ne znam kako olakšati. Stvari treba analizirati i, s obzirom na ceo sklop stvari , videti gde treba da bude težište . To je važan metod u čitavoj našoj borbi . Drug Tito : Traži li još ko riječ ? ( Ne javlja se niko. ) Drugovi, ja mislim da bi današnja diskusija time bila završena. Ja bih htio da kažem samo još nekoliko riječi, jer ovo što ću vam reći treba da uđe u rezoluciju po referatima drugova Kidriča i Neškovića o ekonomskim stvarima . Radi se o ovom savetodavnom tijelu koje je ovih dana stvoreno u Moskvi . Saopšteno je preko radija da su se naši saveznici sastali u Moskvi i stvorili jedno savetodavno ekonomsko tijelo u koje su ušli Sovjetski Savez , Poljska, Čehoslovačka, Mađarska i Bugarska . Albanija nije ušla.201 Nije važno zbog čega ona nije ušla, ali je važno to da mi nismo tamo niti bili pozvani, niti o tome bili obaviješteni . Nema sumnje da je i taj postupak učinjen zbog izvjesnih momenata, koji proizlaze iz našeg stava što smo ga iznijeli u javnost. Radi se, naime, o ekonomskim pitanjima socijalističkih zemalja i oni na taj način žele da nas pritisnu uza zid, to jest da na ovaj način kažu : evo vam i te ekonomske saradnje iako mi , razumije se, ni u kom slučaju sada ne bismo mogli tražiti i moliti da i nas sada prime u taj Ekonomski savjet.202 Mi smo riješili da naša Vlada sastavi jednu notu koju će uputiti Sovjetskom Savezu i svim ostalim vladama o tom pitanju.203 Na osnovu te note, trebalo bi da izađe jedan mali komentar, odnosno jedna izjava u našoj štampi, ali mi mislimo da je to toliko važan principijelan problem da po njemu treba i naš plenum da zauzme svoj stav i da kaže svoju riječ o osnovnim mislima te naše izjave , te naše note. Ja sam tu nabacio nešto na papir i htio bih da vam kažem te osnovne misli, šta bi principijelno trebalo da uđe. Najpre bi u toj našoj noti trebalo da se kaže da je naša Vlada, odnosno naša zemlja, iznenađena takvim postupkom

176

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

da su te zemlje sa Sovjetskim Savezom na čelu stvorile taj Savjet, a da nas prethodno nisu o tome obavijestile i tražile i naš pristup , iako s nama imaju i ekonomske i kulturne ugovore i ugovore o uzajamnoj pomoći . Sâm taj akt već pokazuje da je to izvjesno kršenje tih ugovora, i to dosta jasno. Vlada FNRJ smatra začuđujućom činjenicom da nije prethodno bila o tome obaviještena . Dakle, mi u tom prvom dijelu protestiramo povodom tog postupka. Tu mi treba da kažemo i to da smo već prije dvije godine predlagali stvaranje takvog savjetodavnog tijela za tu ekonomsku saradnju i da tada naš predlog nije bio prihvaćen, tako da je njima poznat naš stav o tom pitanju . Utoliko je čudnije da nas oni nisu obavijestili niti pozvali . To bi bilo u tom prvom dijelu . U drugoj tački bismo kazali da Vlada FNRJ smatra da je tim aktom državâ članicâ tog Ekonomskog savjeta izvršena prema našoj zemlji gruba diskriminacija , koja je u punoj suprotnosti s ekonomskim i drugim ugovorima. To je diskriminacija i mi to treba da fiksiramo . U trećoj tački bismo kazali da Vlada FNRJ takođe smatra da bi bilo nepravilno svako pravdanje ili prebacivanje na Vladu naše zemlje zbog nepozivanja predstavnika naše zemlje na to savjetovanje zbog postojećih nenormalnih odnosa i da se ne može primiti nikakav izgovor da mi nismo bili pozvanı zbog tih nenormalnih odnosa. Mi smatramo da bi, baš obratno, takvo pozivanje i učešće predstavnika naše zemlje na tom savjetovanju stvorilo mogućnost za lakšu likvidaciju nenormalnih odnosa i nesuglasica između naše zemlje i zemalja narodne demokratije. To bi stvarno bio jedan korak koji bi omogućio da se izvjesne stvari tamo lakše prebrode i izglade . U četvrtoj tački kazalo bi se da Vlada FNRJ sa zadovoljstvom konstatuje da su zaključci na tom ekonomskom savjetovanju, naročito tačka u kojoj se govori o jednakosti i punoj ravnopravnosti država koje su ušle u taj Savjet, u punoj saglasnosti sa gledištem Vlade FNRJ o pitanjima ekonomske saradnje. Dakle, mi konstatujemo da je to u saglasnosti s našim stavom ravnopravnosti . U petoj tački bismo kazali da , prema tome, Vlada FNRJ smatra da otpadaju svi sporedni razlozi na osnovu kojih bi se FNRJ mogla isključiti iz kruga zemalja narodne demokratije i ekonomske saradnje . Dalje, naša Vlada smatra da je potrebno odmah pristupiti izvršenju svih obaveza koje su prihvaćene i koje proističu iz ugovora zaključenih između Sovjetskog Saveza, ze-

DRUGI PLENUM CKKPJ

177

malja narodne demokratije i FNR Jugoslavije . Isto tako je potrebno da se obustavi svaka kampanja koja je uperena protiv interesa FNR Jugoslavije , a koja je štetna za mir i uspešni razvitak izgradnje socijalizma u Jugoslaviji . Drugim riječima, potrebno je stvoriti sve preduslove za uspješnu ekonomsku saradnju između Jugoslavije i gore navedenih zemalja. Mi ćemo tu još nešto dodati, ali se principijelno, u stvari, ništa ne bi mijenjalo . Evo, to je otprilike stav kakav mi mislimo da bi trebalo zauzeti u toj našoj noti, u toj izjavi, da ne mogu prebaciti da mi sada, kad se pruža prilika , nećemo da pristupimo . Mi hoćemo ali , sa druge strane, kažemo i to da oni nas nisu ni obavijestili niti nas pozvali . Jer, može se dogoditi i to da kažu - evo, i tamo su bili pozvani i nisu došli — ako bismo mi šutjeli. Mi šutjeti ne možemo, a kad govorimo moramo reći ono što jeste . Ništa drugo ne možemo kazati i moramo pokazati stvari onakve kakve jesu . Mi u toj našoj noti pokazujemo dobru volju i spremnost da sarađujemo ako budu stvoreni uslovi . Jer, kakva može da bude ekonomska saradnja ako bi oni nastavili sa svojom propagandom protiv nas, ako bi i u slučaju da mi tamo odemo njihove radio-stanice nastavile sa širenjem neistina o nama, ako se stalno budu pravile sabotaže u izvršavanju obaveza koje oni imaju prema nama itd . Za saradnju je potrebno stvoriti i uslove. Ja mislim da će takvim jednim dokumentom, takvim jednim aktom s naše strane naš stav biti još čvršći i niko neće moći ništa da nam prigovori. Ja bih samo, drugovi , htio da čujem i vaše mišljenje o ovome. [ Ima riječ drug Nešković. ] Drug Blagoje Nešković: Ja bih samo predložio da kažemo: ,,U slučaju da se to ne prihvati, to praktično znači odbijanje ulaska Jugoslavije u taj Savjet”. Drug Tito: Ja to ne bih tako postavio . To je ultimativno , a to se već vidi iz ovoga. Mi ćemo im to reći drugi put. Želi li ko riječ o ovome? (Ne javlja se niko za diskusiju.) Ako se niko ne javlja za riječ, onda, drugovi , da li se slažete s ovim predlogom? (Slažemo se.) Drug Tito: Onda će, na osnovu toga, ući nekoliko rečenica i u rezoluciju po referatima drugova Kidriča i Neškovića, da se vidi naš stav.

12 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

178

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Time bismo prekinuli rad , s tim da sutra nastavimo u 8 časova i 30 minuta. Rezoluciju po referatima drugova Kidriča i Neškovića isto tako treba da izradi Komisija. (Sednica je prekinuta u 19 časova i 30 minuta.)

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6.

TRECI DAN RADA DRUGOG PLENUMA CKKPJ

30. januara 1949. god. u 8 časova i 30 minuta Drug Tito: Drugovi i drugarice, nastavljamo sednicu.

- Pitanja [ Prelazimo na četvrtu tačku dnevnog reda ] agitacije i propagande. Riječ ima drug Dilas.

MILOVAN ĐILAS, [ PITANJA AGITACIJE I PROPAGANDE ] * Drugovi i drugarice, slabosti i nedostaci našeg agitacionog i propagandnog rada su mnogostruki . Ali , ono što je još uvijek karakteristično za sve njih, pa prema tome i osnovno u njima, jeste: vodeći partijski kadar na praksi ne uviđa dovoljno značaj ovog rada. Naš vodeći partijski kadar - od biroa osnovnih organizacija i sreskih komiteta na gore — ne uviđa da bez dobro organizovanog i pravilno usmjerenog agitacionog i propagandnog rada nije mogućno na vrijeme i kako valja reagirati na teškoće koje neizbježno prate socijalističku izgradnju naše zemlje . Naš vodeći partijski kadar kao da misli da se agitacioni i propagandni rad može odvijati sam po sebi -- bez svakodnevne pomoći partijskih foruma, bez blagovremenog razvijanja agitaciono-propagandnog aparata i preorijentacije njegovog rada u vezi sa svakom novom situacijom . * Referat Milovana Dilasa objavljen je, u nešto skraćenoj verziji, u časopisu Partijska izgradnja, 1-3/1949, str. 14-25.

DRUGI PLENUM CKKPJ

179

Rečene slabosti našeg rada na tom polju su opšte partijske slabosti gotovo svih naših foruma. Ja ću se na njih posebno osvrnuti kasnije. Ali sem tih - organizacionih slabosti, postoje i druge, koje su političke prirode i iz kojih, u stvari, ove prve mahom i potiču . Te slabosti bi, ukratko, bile sledeće :

1. Jedan dio našeg partijskog kadra ne uviđa dovoljno sav značaj i svu dubinu činjenice da naša zemlja mora izgrađivati socijalizam sopstvenim snagama u uslovima postojanja drugih socijalističkih zemalja. I ne samo to! Rukovodstva tih zemalja prave našoj zemlji sve moguće političke i ekonomske smetnje na njenom putu socijalističke izgradnje . Znači : naša zemlja mora da izgrađuje socijalizam sopstvenim snagama, pri čemu joj ne samo imperijalističke204 nego danas u socijalističke zemlje prave svakojake smetnje . Takvo je stvarno stanje. Ovakva originalna situacija, koja se naročito zaoštrila poslije famozne Rezolucije Informbiroa i u toku neviđene klevetničke kampanje protiv naše zemlje i naše Partije — kojoj je po nakaznosti, lažljivosti, bezočnosti i beobzirnosti teško naći ravne neminovno nameće nedvosmislene i jasne zaključke . Iz te činjenice, tj . — da sami moramo izgrađivati socijalizam, braneći se od svakojakih napada koji dolaze i iz demokratskih zemalja, neki naši kadrovi ne povlače zaključak da je potrebno postaviti agitaciju i propagandu na druge i drukčije osnove nego što je bila do sada , a naime — da se u našoj agitaciono-propagandnoj aktivnosti treba koncentrisati na ona pitanja, na one teme koje pomažu Partiji da mobiliše Narodni front i radne mase u borbi za socijalističku izgradnju sopstvenim snagama - jer na druge snage se, za sada, na žalost, ne može ozbiljno računati , da te mase do kraja oslobodi iluzija o pomoći ma od kuda drugo do od svojih radnih ruku. Ako slušate naše radio-stanice - naročito one u unutrašnjosti , ako čitate naše novine naročito one lokalne , vi ćete čuti i vidjeti da je mnogo štošta ostalo po starom, kao u ono dobro staro doba kada nije bilo spora između naše Partije - s jedne, i SKP ( b ) * i drugih partija - sa druge strane . Ali kod mnogih drugova pomenute iluzije dolaze i otuda što ne znaju kakvo je bilo stvarno stanje ekonomskih odnosa * Svesavezna komunistička partija (boljševika).

180

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

između nas i SSSR-a i zemalja narodne demokratije i misle da smo imali pomoći ranije, tj . prije famozne Rezolucije Informbiroa. Međutim, mi nikakve pomoći nijesmo ni ranije imali, izvan trgovačkih odnosa kakvi postoje i sa drugim državama i uopšte između drugih država. To, takođe, treba imati u vidu kad je riječ o iluzijama o pomoći sa strane. U najužoj vezi s tim olakim i površnim shvatanjima nekih, inače dobrih, kadrova, jeste nada da će postojeći spor, tačnije rečeno - klevetnička hajka protiv naše Partije i naše zemlje s vremenom oslabiti , da će jenjavati sama od sebe, da će se ublažiti i sl. Ovo je jedna od najopasnijih iluzija, koja čitavu našu političku aktivnost može usmjeriti u pogrešnom pravcu . Razumije se, nijesmo mi oni koji žele produbljenje sukoba i koji izazivaju njegovo zaoštravanje . Naprotiv. Svak je mogao da vidi da smo mi činili sve što je u ljudskoj moći da se taj sukob ne zaoštrava, da se riješi na principijelnoj osnovi , kako dolikuje među ljudima i komunistima. Svi pošteni ljudi koji su upoznati sa sporom, odobravali su i odobravaju taj naš suzdržljiv, obziran , neizazivački , drugarski stav. Ali samo ljudi koji se boje da gledaju stvarnosti u oči , koji bi htjeli da ih nekako mimoidu teškoće koje ona sobom nosi - neće da vide da naši kritičari , po neizbježnoj logici svih onih koji su skrenuli s puta marksizma-lenjinizma , padaju u sve dublje blato kleveta i provokacija svake vrste i, samim tim, produbljuju pomenuti sukob. Jer suština spora i jeste u tome što naši kritičari a naročito oni u SSSR-u - previđaju sve novo što se javilo u toku i iza drugog svjetskog rata i grčevito brane stare, preživjele formule, svaljujući se , na taj način, najprije u nerazumijevanje tog novog, a sad već u revizionizam205 po čitavom nizu pitanja, čiji je najjači izdanak nacionalizam, za koji , ni krivu ni dužnu, optužuju KPJ . Sama činjenica što se naši kritičari sve obilatije i bezočnije služe klevetama, što se na njima ne zaustavljaju, nego primjenjuju prema našoj zemlji i političke i ekonomske mjere - pokazuje svu njihovu besprincipijelnost, a besprincipijelni ,,kritičari" se lako ne odriču svojih metoda. To znači da će sukob duže trajati . Na onoj osnovi na kojoj se sada razvijaju i održavaju besprincipijelni ,,kritičari " on će se neizbježno morati sve više zaoštravati. Tek kada kritičari" dožive bitne neuspjehe, a oni će ih morati doživjeti , cijela stvar će početi da ide ka raspletu . Drug Tito je detaljno i jasno izložio ova pitanja u svojim posljednjim govorima20% i na osnovu njih, ja bih zaključio : da će pobjeda socijalizma u Jugoslaviji, koja je nama već danas opipljiva, biti jedan od tih

DRUGI PLENUM CKKPJ

181

bitnih neuspjeha, koji će praktično uvjeriti međunarodno demokratsko javno mnijenje u neistinitost optužbi protiv naše Partije i pokazati mu da se u čitavom tom sporu nije radilo o nekim našim grješkama, nego o kočenju razvitka socijalističkih snaga u našoj zemlji, i ne samo u njoj , o silaženju nekih nazovikritičara s pozicija marksizma-lenjinizma. Samo ako su svjesni suštine spora, ako se ne uljuljkaju u to da će on danas-sjutra jenjati ili se ublažiti , naši kadrovi mogu pravilno postaviti pitanje naše agitacije i propagande, to jest mogu vidjeti da samo uporna idejna borba - kako u svakodnevnom radu tako i na teorijskom polju, na polju podizanja partijskih kadrova na osnovu opštih principa marksizma-lenjinizma i bogate revolucionarne prakse naše Partije, stečene u ustanku i socijalističkoj izgradnji, a teorijski obrađene u govorima i člancima drugova Tita i Kardelja - čini osnovu i garanciju naše pobjede . Znači, treba se odlučnije preorijentisati u našoj agitaciji i propagandi , treba smjelo i bez kolebanja ukloniti sve one stare klišee i formule koje ne pomažu našu socijalističku izgradnju, koji podržavaju kod naših kadrova i u masama iluzije, koje slabe ili ne podgrijavaju njihov patriotizam u borbi za izgradnju socijalističke domovine . Treba, dakle, biti svjestan da će nam socijalističke zemlje i dalje praviti smetnje, da će nas još bjesomučnije klevetati . Nije osobina komunista da zatvaraju oči pred istinom, nego obrnuto . Saznavanje istine i borba za nju su ne samo zakon za komuniste već i uslov njihovog postojanja.

2. Ja sam, drugovi i drugarice, u vezi s pomenutim sporom - o nedo sada govorio o olakom shvatanju, tačnije rečeno manju perspektive nekih naših, inače dobrih i Partiji odanih, drugova koji mogu zbog toga u svom radu učiniti krupne greške. To su mahom drugovi koji su utonuli u praktični posao i ne prate razvoj događaja i ne čitaju i ne razvijaju se dovoljno teorijski. Na kraju krajeva njih će život osloboditi iluzija. Ali ako se oni sami njih na vrijeme ne oslobode, od toga mogu i oni i Partija imati samo štete . Zadatak naših partijskih foruma jeste da im u tome svestrano pomognu . Ali sem tih drugova, postoji kod nas specijalni tip ljudi možda ih ima i u Partiji , iako su, u stvari , svojom dušom i svojim umom već van nje koji se na riječima izjašnja-

182

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vaju protiv klevetničke kampanje koja se vodi protiv naše zemlje, a na djelu se s njom solidarišu . To su rijetki pojedinci i ja o njima ne bih govorio, jer oni nemaju ni značaja ni uticaja, kada se ne bi radilo o novoj - bar po formi novoj - pojavi. O kakvom se tipu ljudi radi ? To je obično tip intelektualaca, po svom porijeklu i životu tuđih radničkoj klasi , kojima su tek pisma CK SKP ( b)* i Rezolucija Informbiroa dali legalnu" mogućnost da ispolje svoju potajnu mržnju prema Partiji i narodu . Obično su to suvoparni doktrineri, koji se na izgled drže slova marksizma, a u stvari ubijaju njegovu revolucionarnu dušu . Ti ljudi ne tvrde otvoreno da su istinite klevete koje se sipaju protiv naše Partije i njenog rukovodstva , odnosno -- naših radnih masa i naše zemlje. Ne, oni se, štaviše, na riječima izjašnjavaju protiv njih i osuđuju ih. Doduše , te klevete ne izazivaju u njima revolt, prirodan i razumljiv kod ovakog poštenog čovjeka, makar i ne bio komunist. Međutim , te iste ljude spopada životinjsko bjesnilo ako neki partijac, revoltiran svinjarijama i klevetama, kaže neku oštriju riječ. Ti ljudi su izmislili čitav niz antipartijskih i antimarksističkih ,,teorija" . Pomenuću samo tri od njih. Oni , na primjer, tvrde da oni koji bježe iz Jugoslavije207 u socijalističke zemlje, nijesu izdajnici socijalizma, jer, biva, bježe u socijalističke, a ne u imperijalističke zemlje . Takva, teorija, očevidno znači agitaciju za rasulo u Partiji , za anarhiju u našoj socijalističkoj izgradnji . Drugu ,,svoju" ,,teoriju" oni ,,formulišu" na taj način što tvrde kako je sada naš glavni i gotovo jedini zadatak - borba protiv imperijalizma , a da je sve drugo sporedno . Neću reći da naš zadatak i to glavni - nije borba protiv imperijalizma . Naprotiv, ali pitanje nije samo u tome nego u ovome koji zadatak treba na datoj etapi riješiti da bi naša borba protiv imperijalizma bila i mogla biti efikasna, da bi naše radne mase mogle biti kadre ―― i politički i materijalno da tu borbu vode , da se imperijalistima s uspjehom odupru . A taj zadatak jeste - i drugi ne može ni da bude borba za socijalističku izgradnju Jugoslavije. To je zadatak koji rješava sve zadatke . To je , na datoj etapi, osnovni zadatak. A tu sitnicu baš previđaju ti ljudi . Jer borba protiv imperijalizma i kapitalizma stalno je glavni i jedini zadatak komunista u svijetu , i to će ostati sve dok je kapitalizma . Samo ona na svakoj etapi ima glavni zadatak te etape, na primjer u Rusiji - borba za svrgavanje * Centralni komitet Svesavezne komunističke partije (boljševika) .

DRUGI PLENUM CKKPJ

183

carizma,208 zatim borba za svrgavanje buržoazije i vlast radničke klase, poslije borba za socijalističku izgradnju, iza toga rat protiv fašizma itd. Dalje su ti bezdušni objektivisti ,,izmislili " ,,teoriju" da smo se mi ipak našli izolovani iz demokratskog bloka, bez obzira na to jesmo li ili nijesmo krivi. „Činjenice su činjenice ", govore oni , ne obzirući se na to ko i kako je doveo do tih činjenica . Oni gledaju na Jugoslaviju kao na mrtvi komad zemlje, a ne kao na revolucionarni pokret koji se bori za neke ideje. Oni u radničkom pokretu vide samo gdje je broj , većina i sila , a neće da vide borbu ideja, neće da vide gdje je istina . Međutim, istina je ono što je važno i osnovno . To je ono što neizbježno mora pobijediti . Eto kakva oni shvatanja zastupaju, izjavljujući na sva usta da su za Partiju, da nijesu za Informbiro i slično . Razumije se, sama žestina borbe za socijalizam njih goni na čistinu i izdvaja ih, zbog takvih njihovih teorija", iz zdravog tijela Partije i naroda. Sâm proces borbe polako podsijeca tim ljudima korijen i oni počinju da žive sami, uvučeni u sebe, snujući u svojim hladnim i bezdušnim glavama ko zna šta protiv Partije, zlurado loveći njene griješke , sladeći se nad njenim slabostima, užasavajući se nad „ pretjeranostima" njenih vođa i agitatora koji ne čine sve" da bi se postigao ,,sporazum" i njima vratio željeni mir. To su ljudi čiju dušu ne potresaju patnje naroda i nevolje Partije. Oni nemaju samo prazni , ledeni mozak, bez mrvice duše. Moglo bi propasti pola čovječanstva, a da oni ne zadrhte, samo nek se potvrdi , ispravnost" neke njihove" ,,teorije ". Oni se ne uzbuđuju ni za šta, oni samo simuliraju uzbuđenja svake vrste . Oni nemaju ni kapi revolucionarne strasti . Često oni vole da svoj antipartijski stav brane time, da oni, eto, to ,,otvoreno" iznose pred Partiju, jer je stvarnost i iskrenost ,,njihova " ( ,,njihov" specijalitet i monopol) dužnost . Veliki ruski pisac Gorki * opisao je u Životu Klima Samgina tip odnarođenog ruskog buržoaskog intelektualca kome su um i duša postali prazni i lažljivi , koji čitav svijet posmatra kroz to kako se taj svijet odnosi prema njemu , da li se poklapa ili ne poklapa s njegovim pojmovima” i njegovim načinom života . Ti naši intelektualci su Klimi Samgini u novim uslovima. Takvih ljudi Partija treba da se čuva i ne treba vjeruje. Partijski forumi treba da su ideološki budni njima. Članovi Partije ne treba da im popuštaju, nego protiv njihovih shvatanja bore. Vjerovatno da među

* Maksim Gorki.

da im prema da se njima

184

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ima i ljudi koji se mogu spasti, koji su se trenutno prepali i zbunili i nasjeli ,,teoretičarima". Takvima Partija treba da pomaže i da ne žali snage za to.

3. Naročitu slabost u našem agitacionom radu predstavlja masovni politički rad uopšte, a naročito na selu . U mnogim preduzećima nestalo je političkih konferencija na kojima bi radnici bili pravilno obaviještavani o političkim pitanjima. Nije važno da političke konferencije moraju da se drže baš u preduzeću ili ustanovi . Važno je da rad- to nici i namještenici budu obaviještavani , a gdje i kako treba riješiti prema konkretnim prilikama, ako je to nemogućno u preduzeću ili pogodnije negdje drugdje . Slabost našeg političkog rada, međutim, naročito je velika baš na selu. Konferencije su u mnogim selima rijetke . Ne objašnjavaju se politički pojedine mjere, ne ubjeđuju se seljaci u njihovu pravilnost, prepušta se raznim špekulantima i kulacima da oni tumače stvari, a mi se služimo samo administrativnim mjerama. To znači da je rad Fronta na selu zapostavljen. A koliko je to nepravilno, pokazuje nam činjenica da naše najveće političke teškoće danas dolaze baš sa sela. I mjesto da naš politički rad tamo bude najživlji , on je u svakom pogledu najslabiji . Oštricu našeg političkog rada treba uperiti na selo, gdje se danas postavljaju najozbiljniji i najsloženiji zadaci u vezi sa socijalističkim preobražajem. Čime se, ukratko, mogu karakterisati današnje slabosti u našem političkom radu uopšte? Prvo. Naš politički rad ima kampanjski karakter. Kada pritisnu neki ozbiljni događaji ili neka nasušna potreba, partijske, frontovske i druge organizacije se mobilišu i navale na posao. Kampanjski karakter nosi često i naš kulturni i drugi rad. Unijeti plan, organizovanost, metodičnost i perspektivu u politički rad, likvidirati s kampanjskim radom kada se ne radi o kampanjama — to znači ukloniti jednu od najvećih slabosti u našem političkom radu . Drugo. Kao vrlo ozbiljnu slabost u našem radu treba smatrati - zaostajanje političkog rada , zaostajanje u objašnjavanju, iza stvarnog života , iza pojedinih važnih događaja , a naročito iza raznih mjera Vlade i Partije . Svako čekanje na direktive odozgo, koje treba da dođu pa tek da se počne

DRUGI PLENUM CKKPJ

185

s agitacionom aktivnošću i objašnjavanjem - pogrješno je i štetno. Ono dokazuje da nema političke inicijative ili da je politički rad postao zavisan od birokratskih nadležnosti , što znači pravu smrt za njega . Naši partijski forumi, a naročito sreski komiteti, treba da se nauče da usvajaju liniju Partije i da na osnovu nje, ne čekajući na direktive, čim se pojavi nešto novo neki nov stav ili nova mjera, razviju politički rad. Partijske organizacije moraju biti politički žive i mobilne i reagirati na sve novo što se pojavi u našem životu ili u svijetu .

4. Prelazim na organizacione slabosti našeg agitaciono-propagandnog rada. Ukratko, na početku, ja sam pomenuo jednu od najvažnijih - potcjenjivanja agitaciono-propagandnog rada, koje je danas postalo opasno i direktno štetno za Partiju u vezi s komplikovanim idejnim i političkim zadacima koji stoje pred njom. U čemu se, konkretno , ispoljava to zapostavljanje agitaciono-propagandnog rada ? U čemu su , u vezi s tim, naši organizacioni nedostaci ? Prvo. Agitaciono-propagandni aparat nije skoro nigdje popunjen i izgrađen kako valja. Razumije se, bez aparata, bez organizacije, nemogućno je raditi . Popunjavanje agitaciono-propagandnog aparata obično dolazi na posljednje mjesto . I obično se u njega daju slabiji ljudi , koji možda ne odgovaraju za neki „ važniji " posao ili sektor. Ja ne mislim da precjenjujem rad agitacije i propagande. To je rad kao i svaki drugi . Ali mislim da treba istaći da samo preko dobrih komunista mogu da se prenose parole Partije, da samo Partiji odani ljudi mogu tumačiti njenu liniju i odgovarati za to tumačenje. Po pravilu, naša iskustva sa ,,dovitljivim", ,,pametnim" intelektualcima koji imaju smisla" za agitaciono-propagandni rad, a nijesu do kraja odani Partiji - veoma su žalosna. O tome bi trebalo voditi računa . Pogrješno je misliti da su za agitaciono-propagandni rad naročito za njegovu organizaciju , potrebni izuzetni talenti . Za taj posao su potrebni obični , dobri partijci . Bez popunjavanja agitaciono-propagandnog aparata i bez pravilnog kriterijuma u odabiranju kadrova za njega mi ne možemo odgovoriti složenim zadacima koji se pred nama nalaze . Drugo. Partijski forumi gotovo uopšte ne postavljaju na dnevni red svojih sastanaka pitanje iz oblasti agitacije i pro-

186

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

pagande. Sreski komiteti, na primjer, po pravilu, ne pretresaju probleme kako treba politički objasniti pojedine mjere, kako ideološki raditi s partijskim članstvom, s radnim lju dima uopšte itd. Na sastancima partijskih foruma ne pretresaju se pitanja poboljšanja ideološkog rada, ne pretresaju se novi zadaci agitacije i propagande koji se javljaju u vezi s najraznovrsnijim zadacima iz borbe Partije . Sve dok svi partijski forumi ne budu ozbiljno i redovno pretresali ova pitanja i donosili po njima zaključke, agitacija i propaganda će ne samo biti nesređena i biće joj otežan pravilan razvoj , nego će ona uvijek zaostajati iza ostalog partijskog rada, štrčati po strani od njegove cjeline . A cjelina partijskog rada, to jest skladno funkcionisanje svih njegovih sektora jeste, kao što se zna , osnovni princip našeg partijskog rada . Treće . Partijska rukovodstva i njihovi organi ne prate dovoljno promjene koje se događaju u oblasti agitacije i propagande. Tako, na primjer, u republikama štampa i radio209 stalno zaostaju za promjenama koje se događaju u centru . To pitanje je povezano s pitanjem redovnog pretresanja problema agitacije i propagande na sjednicama foruma, ali ima i svoju posebnost -bez aktivne uloge rukovodstava u svim novim pitanjima, rad aparata zaostaje i gubi sigurnost. Centralni komiteti republika morali bi novim pitanjima posvetiti veću pažnju i pomoći aparatu da se , kad treba , brže preorijentiše u radu . Tipičan primjer sporog reagiranja jeste poznata klevetnička kampanja protiv naše zemlje . Ona je postala čudovišna, i po razmjerama i po oblicima, a kod nas se o tome premalo vodi računa , kod nas sve ide prilično po starom i tom pitanju se prilazi ,, kao jednom od drugih pitanja", iako ono znači i mora značiti radikalan preokret u našem agitacionom , pa i propagandnom radu , preokret koji nam takva, sasvim nova situacija neizbježno nameće . Činjenica što se u našoj borbi za socijalističku izgradnju pojavila i ta, nepredviđena teškoća (polemika sa svim onim što se zove Informbiro, a što sa samim Informbiroom nema mnogo veze) i što će se pojaviti i druge nove teškoće , treba da nam jasno ukaže da naši partijski forumi moraju bdjeti nad tim da se agitacija i propaganda na vrijeme preorijentišu i reagiraju kako treba .

5. Prelazim na dva posebna pitanja: 1 ) pitanje naše spoljne propagande i 2) pitanje obrade domaćeg iskustva .

DRUGI PLENUM CKKPJ

187

1. Pitanje naše spoljne propagande Naša spoljna propaganda pati od svih mogućih nedostataka. Prije svega, za nju je tek počelo ozbiljnije da se pitanje kadrova. Za spoljnu propagandu potrebni su kako u pogledu vi kvalifikovani u svakom pogledu ke čvrstine i odanosti , tako i u pogledu stručnog

rješava kadropolitičznanja

(jezika itd . ) . Razumije se, takvi kadrovi u novoj državi , koja se nije u tim pitanjima mogla nimalo osloniti na stare kadrove, ne mogu da se stvore preko noći . Mi smo stvaranju tih kadrova pristupili ozbiljno . Ali priticanje tih kadrova neće biti tako skoro. Prema tome, pitanje kadrova ostaće u spoljnoj propagandi za duže vrijeme kao pitanje s kojim ćemo stalno nailaziti na teškoće. Ali nijesu samo kadrovi bili slabost u našem radu . I pitanje organizacije spoljne propagande, izučavanja metoda , uslova, pitanje pravilne raspodjele već postojećih kadrova, pitanje odabiranja i organizacije centara iz kojih treba razvijati propagandnu aktivnost i slično , sve je to tek u rješavanju i svemu tome tek treba ozbiljno pristupiti. Naša partijska rukovodstva u republikama skoro ne snose nikakve krivice zbog slabosti spoljne propagande . Glavna krivica pada na nas u centru i nalazi se u sporom preorijentisanju i u nedovoljnom posvećivanju pažnje organizacionim pitanjima, bez čijeg rješenja , kao što se zna , nije mogućno riješiti nijedno pitanje. Nova situacija zatekla nas je ne samo potpuno nepripremljene, što je donekle i razumljivo, nego je postavila pred nas i nove, neobično velike i izuzetne teškoće , za koje je naš aparat bio i nedovoljan i nedorastao . Naša spoljna propaganda je i prije sukoba s Informbiroom patila od mnogih nedostataka . Ali su se ti nedostaci naročito oštro, u novom obliku, pojavili poslije pomenutog sukoba . Ranije je naša zemlja uživala kakvu-takvu podršku komunističkih partija u drugim zemljama, a sada joj je ta propagandna podrška oduzeta.210 To znači da se naša zemlja, u propagandnom pogledu , nalazi izolovana , a to danas znači — pod udarcima zvanične propagande svih drugih zemalja . U takvoj situaciji mi moramo jasno uočiti svoje osnovne, kako političke i idejne , tako i organizacione zadatke u pitanjima spoljne propagande. Osnovni organizacioni zadaci jesu, kao i na drugim poljima, sređivanje i razvijanje aparata . Organizacioni zadaci potiču , kao što je poznato , iz političkih zadataka, a ti bi se politički zadaci ukratko mogli

188

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

svesti na ove : prvo , razbijanje kleveta i laži koje se šire protiv naše Partije i naše zemlje i iz imperijalističkog svijeta i iz socijalističkih zemalja . To je prvi i osnovni zadatak. Ovaj zadatak je od neobično velike važnosti radi toga što on istovremeno spada u glavnu revolucionarnu dužnost naše Partije borbu za socijalističku izgradnju , koja se prepliće sa borbom za pravilno rješenje odnosa među socijalističkim zemljama i borbom protiv klevetničkih metoda u radničkom pokretu . Razbiti laži koje protiv naše zemlje šire svakojaki moćni, glajhšaltovani propagandni aparati, neće biti lak posao i zahtijevaće dugo vremena. Na kraju krajeva , razumije se , praksa će riješiti i pitanje te propagande : pokazaće se čitavom svijetu da mi gradimo socijalizam i da ćemo ga izgraditi , a kroz nekoliko godina - i da smo ga izgradili . Ali u toj borbi za izgradnju socijalizma, u borbi protiv kleveta koje otežavaju tu izgradnju , mi možemo ukloniti , pravilnim propagandnim radom, čitav niz teškoća, možemo još prije konačne izgradnje socijalizma u našoj zemlji zadati lažljivoj propagandi ozbiljne udarce. U tom pogledu nepravilno je orijentisati se samo na demantije, nepravilno je samo se braniti od neistina i napada. Mi smo tako postupali dugo vrijeme. Ali su oni postajali sve bezočniji. Takva je stvarnost . Potrebno je zauzeti aktivniji stav, potrebno je razgolićavati besprincipijelnost, i suštinu klevetničke kampanje, koja se, neizazvano s naše strane, razmahala protiv naše Partije i naše zemlje. Potrebno je, zbog toga , pristupiti ozbiljnom radu po tim pitanjima - izdavanju dokumenata, pisanju knjiga koje ne bi bile samo osvrti na momentane laži i neistine , nego koje bi , na ovaj ili onaj način, počele razrađivati suštinu problema . Sukob koji se dogodio između naše Partije i ostalih partija spada u jedan od najznačajnijih svjetskih istorijskih do gađaja. To je sukob u okviru socijalističkog svijeta . Mi moramo uočiti njegov karakter i njegov značaj . Od toga ne možemo i ne treba da bježimo . Naprotiv, čitavim svojim radom moramo se odnositi prema njemu kao prema takvom. Zato je u pitanju naše spoljne propagande - pitanje borbe protiv kleveta i neistina , na jednoj solidno izgrađenoj principijelnoj osnovi - jedan od naših osnovnih političkih i idejnih zadataka . Taj zadatak je najuže povezan sa iznošenjem uspjeha u našoj socijalističkoj izgradnji . Već dosadašnji uspjesi u toj izgradnji znače, sami po sebi, snažni demanti kleveta koje

DRUGI PLENUM CKKPJ

189

se šire protiv naše zemlje. Naši „,dubokoumni " „ kritičari ” nikako ne mogu da teorijski objasne svijetu kako buržoaski nacionalisti mogu da izgrađuju socijalizam. Zbog toga oni lažu da smo mi buržoaski nacionalisti , a kriju naše uspjehe u socijalističkoj izgradnji . Naša je dužnost i zadatak da obavijestimo sve poštene ljude, svim mogućim načinima koji ne bi slabili ili cijepali međunarodni radnički pokret, o istini o novoj Jugoslaviji , o izgradnji socijalizma u njoj . To je drugi važan zadatak naše spoljne propagande.

Mislim da treba dotaći i pitanje prilaženja problemu tzv. posebnosti, specifičnosti u našem razvitku - kako u putu ka vlasti, tako i u borbi za socijalističku izgradnju . Ovo pitanje do sada je često jednostrano osvijetljavano. Istican je u borbi protiv onih koji su pokušavali da nam nametnu šablone — naš put razvitka u kome ima mnogo novih i originalnih crta. Samo po sebi to je pravilno. Dalje se isticalo da ta posebnost ne znači nikakvu izmjenu ne samo temelja nego ni osnovnih strateških i taktičkih principa marksizma-lenjinizma , nego da samo znači — kao i svaka druga značajnija revolucionarna praksa i značajniji revolucionarni događaj bogaćenje, u formama borbi i u taktici , međunarodne idejne riznice proletarijata - učenja marksizma-lenjinizma . I to je takođe pravilno . Ali novonastala situacija nameće nam da tom pitanju priđemo i na jedan drukčiji način . A name : ne ističemo mi te posebnosti radi toga što bismo htjeli da ih spasemo od nekoga ko nam ih ugrožava. Na kraju krajeva, njih niko ne može ugroziti . Ono što se dogodilo - dogodilo se i niko ne može učiniti da se ne dogodi kad je već bilo . Ustanak2 je bio, borba za socijalističku izgradnju je tu. Ono što mi branimo i treba da branimo jeste, u stvari, odbrana od nacionalističkih napada na jednu komunističku partiju i jednu socijalističku zemlju. Jer, ako pogledate suštinu klevetničke propagande koja se vodi protiv naše zemlje - a naročito ona u SSSR-u, koja je za nas najvažnija — vidjećete jedno: sistematsko prećutkivanje revolucionarne borbe naših radnih masa s radničkom klasom na čelu. Uzmite samo film ,,U brdima Jugoslavije", koji je rađen 1945/46,212 pisanje sovjetske štampe od 1945. do današnjeg dana, koja nijednom jedinom riječju nije priznala izbijanje i razvijanje narodne revolucije u Jugoslaviji,213 zatim zbrku koja o pitanju narodne demokratije vlada kod sovjetskih publicista itd. Sve gadosti za koje optužuju nas, u stvari se nalaze kod naših ,,kritičara", a nacionalizam je tu na prvom mjestu . Jer šta znači netačno prikazivati druge, borbu radnika drugih zemalja - ako ne odstupanje od internacionalizma ? I zbog čega bi lažno prika-

190

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zivanje borbe jedne radničke klase, lažno prikazivanje njenih puteva u toj borbi i njenog doprinosa riznici marksizma-lenjinizma, bilo išta drugo nego odstupanje od internacionalizma? Razlozi za takve postupke samo mogu biti - skretanje od internacionalizma u nacionalizam . Braneći posebno puteve ovoga razvitka, mi u stvari ne branimo neku nacionanlnu nezavisnost Jugoslavije i neko pravo Jugoslavije na samostalni razvitak, mi branimo proleterski, marksističko - lenjinistički internacionalizam od onih koji ga iskrivljuju prećutkujući i lažno prikazujući revolucionarnu borbu i radne napore radnika u drugim zemljama, konkretno — u Jugoslaviji . To treba da uoči naša propaganda, kako unutarnja, tako naročito ona spoljna . To je suština toga pitanja, a ne pitanje neke naše posebnosti " ,,,samostalnosti",,,specifičnosti". Upravo tu ,,posebnost",,,samostalnost" i ,,specifičnost " treba posmatrati i tretirati samo kao dio cjeline, u osnovi kao konkretno ispoljavanje borbe međunarodne radničke klase protiv kapitalizma , koju famozni „ kritičari " objektivno usporavaju iz uskih nacionalističkih pobuda . Gledajući tako na pitanje spoljne propagande i na njene zadatke, mora nam biti jasno da pred njom stoje velike teškoće. Ali mi ne treba od njih da se uplašimo . Istina i praksa su na našoj strani . Na našoj strani je učenje marksizma-lenjinizma. Istorija je pokazala da je ono, iako je broj njegovih dosljednih pristalica često bio mali , uvijek na kraju krajeva odnosila pobjedu .

2. Pitanje obrade domaćeg iskustva Kako treba prići ovom pitanju već sam govorio u ranijoj tački . Ovdje samo hoću da istaknem još neke momente . Radi se o dva momenta : prvo , o pitanju zapostavljanja našeg domaćeg iskustva i , drugo, o šablonskom prenošenju tuđe prakse i organizacionih formi, naročito onih iz SSSR-a . Zapostavljanje našeg domaćeg iskustva, koje je , kao što kako u pogledu borbe Partije za se zna, veoma bogato vlast, tako već i u pogledu borbe za socijalističku izgradnju zemlje - opasno je zbog toga što dovodi do zatvaranja horizonta našim kadrovima, do dogmatskog prilaženja pitanjima, do krutog držanja za gotove šeme i kalupe, umjesto do prilaženje problemima sa stanovišta marksističko-lenjinističke teo-

rije, neodvojive od revolucionarne prakse. Pitanju zapostavljanja revolucionarnih iskustava naše Partije mi ne treba da prilazimo apstraktno, uopšte, nego kao pitanju borbe za socijalistički preobražaj naše zemlje , za uništenje kapitalizma

DRUGI PLENUM CKKPJ

191

u našoj zemlji . Ako razrađujemo naša revolucionarna iskustva, ako ih pravilno osvjetljavamo , ako nam njihovo uopštavanje služi kao politička osnova da bismo sa što manje teškoća išli naprijed i rješavali sve teže i složenije, ali i veličanstvenije zadatke to će olakšavati brzu socijalističku izgradnju naše zemlje . U pogledu prenošenja i primjenjivanja tuđih iskustava na našu stvarnost, mi treba da se čvrsto držimo već ustanovljenog kursa u Partiji : tuđa praktična iskustva i organizacione forme ne treba da smatramo za nešto apsolutno i uvijek važeće, a takođe ni svoja sopstvena . Šablonsko prenošenje tuđih praktičnih iskustava i organizacionih formi po pravilu se pokazuje pogrješnim, zbog toga što se sukobljava sa stvarnim materijalnim uslovima razvitka sa tempom razvitka , s navikama, sa sviješću koju su dostigle mase, s opštim političkim prilikama, s ekonomskim mogućnostima itd. A po pravilu se pokazao kao pravilan metod dosljedna primjena marksističko-lenjinističkog učenja na konkretne prilike, revolucionarna praksa udružena s perspektivom konačnog cilja. Ali borba protiv šablonskog prenošenja tuđih iskustava ima svoje granice i svoje okvire . Mi se borimo ne protiv svakog, nego samo protiv šablonskog prenošenja iskustva . Istovremeno, mi se borimo i protiv toga da se ne koristimo onim iskustvima koja odgovaraju našoj revolucionarnoj praksi i našoj revolucionarnoj perspektivi . Mi se , takođe, borimo i protiv onih koji misle da su naša iskustva i naše forme za uvijek date i jedino važeće . Mi mislimo da one u tom smislu ne važe ne samo za druge nego ni za našu zemlju. Te forme su možda važeće za nas sada , u ovoj situaciji, ali to ne znači da će biti u drugoj . A neću ni da govorim o tome da teorijska iskustva Sovjetskog Saveza, u ovom konkretnom slučaju osnovni principi socijalističke izgradnje , u cjelini važe i za našu zemlju, kao i za sve druge. Ali to nijesu iskustva samo SSSR-a, to su teorijska iskustva međunarodnog proletarijata u borbi protiv kapitalizma, koja je prvi ostvario ruski proletarijat, a teorijski razradio Lenjin i kasnije, u uslovima socijalističke izgradnje, dopunio Staljin. Ne radi se, dakle, o usvajanju teorijskih iskustava drugih zemalja, u prvom redu SSSR-a, nego o metodu rada, o metodu rukovođenja, o metodu borbe za socijalističku izgradnju kod nas . U tim pitanjima pravilno je ne smatrati ničija iskustva konačnim i apsolutnim. Svako kruto držanje šablona može samo da oteža i uspori borbu naše radničke klase za socijalizam . Pitanje obrade domaćih iskustava , kako se meni čini , zapostavljeno je u svim našim partijskim školama, u nekoj

192

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

manje, u nekoj više . Ono je zapostavljeno i na raznim kursevima. Nigdje se sistematski ne radi na tome pitanju . Neodložan je zadatak svih viših partijskih foruma i njihovih organa da počni rad na pravilnom tumačenju i uopštavanju tih iskustava, da se suprotstave svakom njihovom zapostavljanju , svakom proglašavanju praktičnih iskustava i organizacionih formi drugih zemalja za vječno važeće teorijske zakone i postavke marksizma-lenjinizma. U najužoj vezi sa borbom protiv šablonskog prenošenja tuđih iskustava i radom na obradi domaćih iskustava jeste i jedno mnogo važnije pitanje, a to je propaganda ideja marksizma-lenjinizma, naročito onih koje su u neposrednoj vezi sa izgradnjom socijalizma. Borba protiv klevetničke kampanje, koja je pod maskom Rezolucije Informbiroa pokrenuta protiv naše zemlje i naše Partije, oduzima našoj Partiji mnogo vremena i zahtijeva velike napore. Ali borba protiv tih kleveta ne bi smjela da nam zamrači horizont i da nas toliko angažuje da zaboravimo na ono glavno u našem idejnom radu — na borbu za socijalizam, na borbu protiv ideoloških smetnji koje nam postavljaju s vlasti svrgnuti kapitalisti . Razumije se, razni tipovi koji se kod nas izdaju za pristalice Informbiroa i prijatelje SSSR-a i koji vode borbu protiv Partije i socijalističke izgradnje, u stvari su agenture kapitalizma u propadanju i igraju ulogu trockizera i drugih sabotera naše socijalističke izgradnje. Ali pred nama je još uvijek i kapitalista kao direktni protivnik - u i to ne samo u ekonomici nego i u oblasti ideologije školi, u nauci, u umjetnosti . Oni se suprotstavljaju pobjedničkom socijalizmu i njegovim idejama. A unošenje ideja socijalizma, unošenje materijalističkog pogleda na svijet u mase, u nove generacije ima ogroman značaj , jer ideje, kada zahvate mase, postaju neodoljiva materijalna snaga i predstavljaju najsnažniju pokretačku snagu u borbi za novo društvo. Borba za socijalizam neodvojiva je od idejne borbe protiv buržoaske ideologije i njenih ostataka. Eto, na to mi treba da koncentrišemo svoje osnovne snage, na tom velikom stvaralačkom poslu unutarnjeg preobražaja naših ljudi . U borbi za socijalizam nama se ne suprotstavljaju samo -svjesni klasni neprijatelji , nego i svakojaka zaostalost, nekulturnost, primitivnost, neznanje, sujevjerje, rđave navike. Borba protiv svega toga, jeste, u stvari, sastavni dio idejne borbe za socijalizam. Mi se moramo obračunati s mrakom stoljeća koja su bila prije nas . Socijalizam sam po sebi znači tako ogroman skok od starog u novo, da pretpostavlja upornu borbu protiv svakojake zaostalosti. Tu je ogromno polje

DRUGI PLENUM CKKPJ

193

rada za našu narodnu Partiju, a ona je tek zaorala prvu brazdu na njemu . Eto kuda takođe mi treba da usmjerimo svoj rad . Ukoliko naši radni ljudi budu svjesniji, kulturniji , razvijeniji u svakom pogledu, utoliko će brže i pravilnije izgrađivati veliko djelo koje su započeli , utoliko će lakše prozreti ne samo razne paklene planove imperijalista nego i svu besprincipijelnost sramotne hajke koja se vodi protiv naše Partije i naše zemlje. Eto, to su, uglavnom, naši zadaci i naše slabosti u vezi s agitacijom i propagandom. Ja sam se, namjerno izbjegavajući detalje, osvrnuo na ono što je, po mom mišljenju, najvažnije. Drugovi bi, mislim , trebalo takođe da se drže toga principa, da se diskusija ne bi razvukla oko nepotrebnih detalja, koji, po svojoj prirodi , ne spadaju u rad Plenuma, i koji bi na taj način mogli odvojiti ovo pitanje od ostalih, još važnijih pitanja našeg sastanka.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II /6, prilog 4.

Drug Tito: Drugovi i drugarice, pošto je referat druga Rankovića u izvjesnom smislu u vezi s referatom druga Dilasa, to jest pošto oni imaju dodirnih tačaka, predložio bih da i drug Ranković pročita svoj referat, pa da onda vodimo zajedničku diskusiju o oba referata. (Pošto se Plenum složio, riječ je uzeo drug Ranković, koji podnosi referat o organizacionim pitanjima naše Partije.)

ALEKSANDAR RANKOVIĆ , [ O ORGANIZACIONIM PITANJIMA NAŠE PARTIJE ]* Drugovi i drugarice, jedna od najslabijih strana rada naših partijskih rukovodstava koja se donekle odnosi i na nacionalna rukovodstva214 - jeste kontrola izvršenja zadataka . Ne samo da nedostaje dovoljno upornosti u praćenju i izvršavanju postavljenih zadataka na vreme, nego se ne daje ni dovoljna pomoć nižim partijskim rukovodstvima i osnovnim partijskim organizacijama u njihovom izvršavanju . Zato se, bez te potrebne pomoći i kontrole, mnoge stvari ne dovode do kraja. Takva praksa je štetna za sam tok stvari , kao i za * Referat Aleksandra Rankovića objavljen je u časopisu Partijska izgradnja, 1—3/ 1949, str. 3—13.

13 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948–1952.

194

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

metod rada i ne utiče pravilno i vaspitno na niža partijska rukovodstva. Iz zapisnika sa sednica većine naših rukovodstava vidi se da se ni na jednoj sednici ne diskutuje da li i kako se sprovode odluke donesene na prethodnim sednicama. Načelne odluke i razne mere koje rukovodstvo donosi po po liniji vlasti, privrede itd . nisu uvek istovremeno praćene donošenjem partijsko-organizacionih i političkih mera, konkretnim postavljanjem zadataka partijskim organizacijama po tim pitanjima . Zato je nužno što pre otkloniti taj raskorak između mera koje se preduzimaju po državnoj liniji i onoga što bi, u stvari, trebalo da učini partijska organizacija sa svoje strane . Jedan od vrlo čestih nedostataka u radu naših sreskih komiteta i partijskih organizacija jeste i taj što se ne prenose iskustva iz jedne organizacije u drugu kako bi se, na taj način, uopštila i postala svojina svih organizacija. Da bi ovaj nedostatak u partijskom radu otklonili , rukovodeći partijski organi moraju budno pratiti šta i kako rade naše partijske organizacije, šta se i kako radi na terenu uopšte . Poboljšanje metoda rukovođenja može se postići samo ako se u rukovodstvima obezbedi potrebna kolektivnost u radu u smislu svestrane razrade problema, ako se oni ne rešavaju izolovano jedan od drugog, odnosno ako se pojedini rukovodeći drugovi ne začaure na svom sektoru rada . Time će partijska rukovodstva, pred kojima danas stoje zaista složeni zadaci: izvršenje Petogodišnjeg plana, izgradnja socijalizma u našoj zemlji, postati i dovoljno operativna i bliža svakodnevnim političkim i organizacionim problemima . Navešćemo jedan primer koji najrečitije govori o tome kako ne valja raditi i kakvih sve propusta ima u našem radu . Članovi plenuma CK,215 pa čak i članovi biroa216 pojedinih rukovodstava, nisu angažovani dovoljno u partijskom radu , to jest u davanju pomoći partijskim organizacijama pri sprovođenju zadataka . Na primer, ministri — članovi CK, pa i biroa CK, gotovo uopšte nisu angažovani u partijskom radu , a oni bi, međutim, mogli istovremeno, uz svršavanje državnih poslova, da pomognu i po partijskoj liniji . U Srbiji su to drugovi najpravilnije postavili . Oni su angažovali za obilazak partijskih organizacija i za druge partijske dužnosti, pored svih članova biroa, i veliki broj članova plenuma , kandidata CK ,217 a naročito ministara. Nacionalna rukovodstva ne šalju CKKPJ informacije, niti izveštaje o važnim partijskim , političkim i privrednim problemima. Tek na našu intervenciju počela su slati informacije, ali još uvek neredovno , nedovoljno i sa zakašnjenjem . Česte su pojave da nacionalna rukovodstva ne odgovaraju ne

DRUGI PLENUM CKKPJ

195

samo na sitnija pitanja i traženja već ni na važnija, principijelna pitanja. Ne dostavljaju se traženi izveštaji i podaci (na primer, Hrvatska je poslala ovogodišnje zapisnike sednica CK tek posle intervencije, Crna Gora, na izričito traženje Kontrolne komisije, ne šalje izveštaje o situaciji posle Rezolucije Informbiroa) , na pisma CK o tekućim zadacima ne dolaze izveštaji o njihovom sprovođenju (uputstva CK o rudnicima, o brizi za ljude, o formiranju aparata kontrolnih komisija218 itd .) . Izvršavanju odluka Petog kongresa nije svuda i svestrano pristupljeno, a naročito u pogledu primanja kandidata29 i članova KP.*

Odnos prema masovnim organizacijama Rukovođenje Narodnim frontom ,220 sindikatima,221 omladinom ,222 AFŽ-om223 u većini primera svodi se na postavljanje članova Partije na rukovodeće funkcije u tim organizacijama, a naša rukovodstva ne bave se dovoljno pitanjem rada masovnih organizacija u celini, kao i pitanjem partijskog rada među masama. To pitanje se naročito oštro postavlja kod sindikata. Primere izrazito slabog rada sindikata naše ekipe su zapazile na železnici i u industrijskim preduzećima. Savez boraca,224 organizacija invalida225 može se reći gotovo su prepuštene same sebi . Savezu boraca pruža se vrlo malo pomoći u Hrvatskoj , u užoj Srbiji , Bosni i Hercegovini još uvek ima malo članstva zbog sektaštva.226 [ ... ] ** Partijska rukovodstva ne razvijaju u masovnim organizacijama disciplinu u odnosu na viša rukovodstva tako da centralni odbori ne mogu u celini da ostvare opšte rukovodstvo i zato je za mnoge stvari potrebna intervencija CKKPJ . * Vid. Prilog broj 1 , str. 207-210. ** U objavljenom referatu sledi tekst: „ Prilikom formiranja Saveza boraca konstatovalo se da on kao krupnija naša organizacija treba da obuhvati preko milion i po članova. Međutim, mi danas u Savezu boraca imamo nešto ispod milion članova. Evo kako to izgleda prema podacima: [vid. Prilog broj 2, str. 210] . Ja mislim da je takav odnos naših nacionalnih i nižih rukovodstava prema Savezu boraca nepravilan. Ja znam koliko mi imamo teškoća da ubedimo drugove da treba svršiti ovaj ili onaj posao u vezi sa Savezom boraca. S obzirom na takav odnos prema Savezu boraca, nije ni čudo što mi danas u tom Savezu još nemamo zadovoljavajući broj članova. Da odnos nije takav i kad ne bi bilo sektaštva, u Hrvatskoj , Bosni i užoj Srbiji, pa ako hoćete i u Sloveniji, u Savezu boraca bi moglo biti mnogo više članova nego što ih danas imamo . Ali , ja bih hteo da drugovi ovde shvate da se ne radi samo o slabom brojnom stanju Saveza nego i o tome da naša rukovodstva uopšte ne pružaju ili pružaju vrlo malu pomoć organizacijama Saveza boraca ."

196

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Organizaciono-instruktorske uprave i odeljenja Organizaciono-instruktorske uprave kod nacionalnih rukovodstava organizaciono su postavljene onako kako je to bilo predviđeno odlukom CKKPJ.228 U njihovom radu postignuti su negde manji, negde veći uspesi, stečena su izvesna iskustva, ali se nije išlo dovoljno uporno i brzo u izgrađivanju toga aparata i on danas ozbiljno zaostaje, naročito ako se imaju u vidu zadaci koji stoje pred partijskim rukovodstvima. Neke uprave, a naročito neka organizaciono- instruktorska odeljenja, ne bave se uvek onim pitanjima koja im pripadaju, orijentišu se često samo na privredne probleme, na direktne intervencije. To znači da unutar organizaciono-instruktorskih uprava nije još izvršena takva podela rada da bi se istovremeno mogao pratiti rad partijskih organizacija kako u organizaciono-partijskim, tako i u pitanjima privrede, vlasti i masovnih organizacija. Jednim delom posledica toga je i slabost u pogledu razrade problematike i pomaganja rada masovnih organizacija. Dosadašnje zalaganje i upornost uprava - za izvršenje, naročito privrednih i sličnih problema bila je znatna, ali je nedostajala pomoć za partijsko-politički i organizacioni rad u vezi sa izvršenjem tih problema . Tim pitanjima se nije uvek prilazilo tako, da se blagovremeno postave zadaci koje treba da obavi partijska organizacija (na primer, trgovina, zadrugarstvo, mobilizacija radne snage, otkup itd .) , nego se obično u tom zakašnjavalo i preduzimale su se partijske mere tek kad se stvar komplikovala . Izvesna jednostranost, koja se primećuje u radu organizaciono-instruktorskih uprava , jednim delom proizlazi iz toga što ne postoji potrebna koordinacija rada uprava, što se sve uprave nedovoljno služe izveštajima i informacijama organizaciono-instruktorske uprave i što ona nije inicijator te koordinacije unutar aparata. Pojedina odeljenja unutar uprava nisu izgrađivana i nije im data prava sadržina rada ( informacije , instruktori, evidencija i statistika) .

Informacije Broj drugova koji rade u upravi na informacijama nedovoljan je. Izvori informacija su jednostrani i nepotpuni , one se uglavnom crpu iz državnog aparata, kontrole itd. Dobi-

DRUGI PLENUM CKKPJ

197

vanje informacija iz partijskih izvora nije još dobro organizovano, u tome je do sada najveći napredak učinila organizaciono- instruktorska uprava CK Srbije, koja je obezbedila dnevne informacije od strane partijskih rukovodstava sa terena. U tome je takođe znatno napredovala organizaciono-instruktorska uprava CK Slovenije . Nedovoljan broj drugova koji rade na informacijama, nije u stanju da ih obezbedi i da ih obradi za rukovodstva, a partijske organizacije na terenu ne pokazuju još dovoljnu disciplinu u odnosu na traženje informacija. Nije uvedena praksa da partijske organizacije i bez traženja obavezno i blagovremeno informišu rukovodstvo o problemima koji iskrsavaju . Posledica toga je kako nemogućnost blagovremene intervencije i pružanja pomoći , tako i stalnog praćenja izvesnih krupnih problema. Üzevši u celini, informacije još nisu organizovane tako da se one dobijaju na vreme, da budu tačne , proverene da se na osnovu njih mogu preduzimati mere. Dosadašnje iskustvo pokazuje da se služba informacija mora jače razviti, da kadar koji radi na tom poslu treba da bude jači i kvalifikovaniji, da se mora obezbediti stalna i pravovremena informacija odozdo na gore, posvećujući naročitu pažnju važnim čvornim tačkama u privredi . Takođe , u radu se došlo do toga da informatore ili grupu informatora treba zadužiti , odnosno vezati za određenu teritoriju (republika, oblast, određen broj srezova itd .) .

Evidencija, statistika i izdavanje partijskih knjižica Postignuta je izvesna stalnost i donekle tačnost dostavljanja pregleda stanja partijske organizacije. To omogućuje analizu i uočavanje izvesnih problema ( na primer, potrebu poboljšanja socijalnog sastava partijske organizacije) . Ali nije bilo stalne i svestrane analize koja bi omogućila rukovodstvu da se time više koristi. Briga oko sređivanja partijskih dokumenata i redovnog izdavanja partijskih knjižica nije dovoljna, negde to rade kadrovska, a negde organizaciono-instruktorska odeljenja. Taj posao umnogome zaostaje i zbog toga što se ne kontroliše i što se nižim partijskim rukovodstvima i organizacijama ne pruža potrebna pomoć u tome. Zbog toga će biti potrebno da se u organizaciono-instruktorskim upravama, odnosno organizaciono-instruktorskim odeljenjima zaduži tim poslom

198

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

potreban broj instruktora — kontrolora (2 do 3) , koji će u ovome pružiti pomoć i kontrolisati rad partijskih organizacija.* [...] **

Instruktori Dosadašnje iskustvo pokazuje da je premalo stalnih instruktora,230 čiji je broj ranije predviden sistematizacijom. Ne vodi se jasan kurs na to da se izgradi tip partijskog radnika. Zbog stalnog menjanja i nedovoljne pomoći od rukovodstava njihov rad je jednostran i nedovoljno produbljen. U dosadašnjem radu instruktora bilo je nesumnjivo uspeha i u pomaganju partijskim orgnizacijama i u otklanjanju mnogih nepravilnosti u radu. Rad instruktorskog aparata na terenu većim delom je upravljen u pravcu forsiranja da se izvrši određeni zadatak ili u istraživanju grešaka i slabosti, umesto u pravcu upornog rada na organizacionom i političkom osposobljavanju partijske organizacije za pravilno rukovođenje. Instruktori na brzinu intervenišu kad su se stvari već komplikovale i zato se često stvara paralelizam u radu sa državnim i privrednim aparatom . Instruktori ne poznaju dublje problematiku pojedinih krajeva, ne poznaju dovoljno partijske organizacije i kadrove , i to se odražava na kvalitet njihovog rada i pomoći. Stoga se nameće potreba da se instruktori ili grupa reinstruktora zaduži , odnosno veže za određene teritorije publike, pokrajine, oblasti itd . Pošto instruktori nisi sistematski upoznavani sa stavom i direktivama u svim sektorima rada i osposobljavani u tom pravcu, mnogi od njih nisu u mogućnosti da pruže svestranu pomoć organizaciji . Odsustvo koordinacije rada uprava i razrade partijskih problema kroz čitav aparat i ovde je jedan od krupnih nedostataka. Forme davanja kontrole i pomoći do sada su svedene na to da se pružaju uglavnom onim organizacijama do kojih

* Vid. Prilog broj 3, str. 211 . ** U objavljenom referatu sledi pasus : „ Uprkos svim našim intervencijama, svim našim opomenama , depešama , usmenim razgovorima i cirkularnim pismima, drugovi nisu shvatili značaj izdavanja članskih knjižica u što kraćem roku, nego se to oteglo već dve godine . Ako ovome dodamo da stare knjižice još nisu zamenjene novima, onda je to stanje još slabije. Zato se postavlja zadatak pred sve partijske organizacije da ubrzaju proveravanje partijskih dokumenata i izdavanje partijskih knjižica".

DRUGI PLENUM CKKPJ

199

se dođe, no iskustva se ne uopštavaju i ne prenose dovoljno na druge organizacije. Ovakvo stanje i rukovođenje ne omogućava organizaciono-instruktorskim upravama svestranije i bolje zapošljavanje drugova iz državnog i privrednog aparata, radi obilaska terena i uopšte radi pružanja pomoći partijskoj organizaciji — a takođe i stvaranje potrebnog aktiva partijskih radnika oko rukovodstva . Pojedini instruktori uprava i većina instruktora organizaciono-instruktorskih odeljenja po svom iskustvu i uzdignutosti su slabiji od sekretara sreskih, odnosno rejonskih komiteta, a ponegde i od članova komiteta. To umnogome ometa pravilan rad instruktora. Na primer, instruktori organizaciono-instruktorskog odeljenja GK Zagreba, Ljubljane i Beograda idu u obilazak samo osnovnih partijskih organizacija i svoja zapažanja uglavnom ne prenose direktno na rejonske komitete, nego posredno preko članova mesnog komiteta . Stoga bi bilo potrebno da instruktori uprava CK budu po pravilu jači od sekretara sreskih , odnosno rejonskih komiteta, a instruktori organizaciono-instruktorskih odeljenja od članova sreskih, odnosno rejonskih komiteta. To bi omogućilo da instruktori pružaju pomoć ne samo osnovnim partijskim organizacijama nego i partijskim rukovodstvima na terenu.

Uprave i odeljenja za kadrove Ono što karakteriše sistem i metod rada Uprave za kadrove CKKPJ, a naročito uprava i odeljenja za kadrove nacionalnih rukovodstava, jeste rešavanje svakodnevnih, tekućih pitanja . Ona su se, uglavnom , iscrpljivala u pronalaženju kadrova za razne ustanove , novoosnovane , kao i one ( ministarstva) koje su bile nepotpune ili su imale slab politički ili stručni sastav kadrova. Nema sumnje da su u tom smislu postignuti značajni uspesi . Ali takav sistem rada bio je donekle uslovljen u periodu organizacije raznih ustanova (ministarstava i dr.) . Međutim , danas kad je organizacija državne uprave postavljena, stvorili su se svi uslovi da se rad s kadrovima postavi na širu osnovu i podigne na viši stepen . U dosadašnjem radu uprave se nisu mogle osloboditi neplanskog rada iz više razloga : Prvo, preopterećenost raznim i svakodnevnim traženjima, najčešće i najnižih kadrova za ministarstva i druge ustanove , kako civilne tako i vojne, pored pronalaženja partijskog kadra za partijski aparat i razne druge službe (za inostranstvo ,

200

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

za Višu partijsku školu i druge škole u kojima se školuju samo članovi Partije, za razne društvene i političke organizacije itd .) . Drugo, praksa da se kako s upravama za kadrove nacionalnih rukovodstava tako i s ministarstvima vode duge diskusije često i oko nižih stručnih kadrova. To je dolazilo uglavnom zbog nemanja uvida u potrebe, a ponekad i zbog pogrešnog odnosa prema politici kadrova opšte . Pojedina ministarstva stoje na stanovištu da ne mogu dati nijednog čoveka iz svojih ustanova, jer to po njihovom mišljenju ugrožava izvršenje njihovog plana itd . Neki čak i zabranjuju svojim načelnicima personalnih odeljenja da daju ma kakve podatke o svojim službenicima ili slično . Međutim, jasno je da uprkos privremenom pomanjkanju stručnih kadrova kod nas , baš zato što se naša ekonomska i druga problematika sve više razrađuje i što se proizvodnja — kako u industriji tako i u poljoprivredi - svakim danom povećava , i to nesrazmerno s prirastom novih kvalifikovanih kadrova, fluktuacija i pomeranje kadrova su neizbežni . Prema tome, svako usko gledanje na problem kadrova bilo bi kočnica u izvršenju Petogodišnjeg plana. U dosadašnjem radu ni kod uprava , ni kod odeljenja nije bilo nekog razgraničenja nadležnosti - koje kadrove treba da postavlja komitet, a koje kadrove može postaviti ili smeniti uprava. U tome su bile donekle izuzetak Hrvatska i Crna Gora. U Srbiji, a naročito u Sloveniji ni uprave, ni organizacioni sekretari nisu mogli samostalno rešavati čak ni pitanje srednjeg kadra, naročito inženjersko-tehničkog, nego je trebalo prethodno da dâ saglasnost CK. Kod gradskih i sreskih komiteta išlo je teže utoliko što je procedura do višeg foruma, bez čije se saglasnosti ne može dati niko, bila, razume se, još duža. Ovakva praksa redovno je vezivala ruke i usporavala upravama i odeljenjima rad oko pronalaženja kadrova. Sa druge strane, ako neko već unapred ne zna bar okvirno da će izvestan broj kadrova morati da dâ, nego ih često zadržava , iako su oni daleko potrebniji na drugom mestu , onda je jasno da se nije ni borio dovoljno uporno za stvaranje određenog broja rezervnog kadra . Dalje, organizacije se baš zbog toga ne bore dovoljno konkretno da u svakom preduzeću i u svakoj ustanovi uzdignu mlađi i odaniji kadar. Forumi i rukovodioci se po tim pitanjima retko uzimaju na odgovornost. Treće, što su se uprave za kadrove, a naročito odeljenja nižih organizacija, bavile nizom pitanja koja imaju vrlo malo

DRUGI PLENUM CKKPJ

201

ili nimalo veze s kadrovskim pitanjima, kao na primer: pitanjem evidencije celokupnog partijskog članstva, sređivanjem svih partijskih dokumenata, ponegde još uvek izdavanjem partijskih knjižica, pitanjem kazni, žalbi i slično, umesto da se tim pitanjima bave samo ukoliko se ona odnose na rukovodeći kadar, i to posredno, preko Kontrolne komisije, ukoliko se radi o kaznama ili žalbama, a preko org[ anizacionih] odeljenja za sve vrste partijske evidencije . Četvrto, izvesna nedisciplina i otpor koji vlada u poslednje vreme u odnosu na traženje kadrova, ispoljava se i u tome što su predlozi (kandidature) ispod kvaliteta koji se traži, što su često površni, nepotpuno obrađeni od strane uprava koje ih šalju i što se to neki put ponavlja dva do tri puta, tako da se nepotrebno gubi vreme oko proučavanja ljudi za koje se lako moglo utvrditi da ne dolaze u obzir za dužnost koja je u pitanju . Peto, stalne promene, nizak nivo, a naročito nisko opšte obrazovanje mnogih kadrova koji rade u upravama i odeljenjima, kao i nedovoljna pomoć i izvesno zapostavljanje rada s upravama.

Posledice ovog rada bile su : 1) Da se uprave za kadrove i čitava kadrovska služba nije razvila u organizatora, nego se više svela na rad oko pronalaženja ljudi. 2) Da se rad na pitanju kadrova prebacio isključivo na uprave za kadrove, odnosno odeljenja, a u ministarstvima i preduzećima - na personalna odeljenja . Iz zapisnika komiteta, kao i s konferencija kolegijuma u ministarstvima vidi se da su se ta pitanja postavljala na dnevni red samo onda kad treba rešiti neki konkretni slučaj i da ona nisu uzimala ono mesto u opštepartijskom radu i radu državnih ustanova koje im po svom značaju pripada. Prilikom svake reorganizacije ustanova ili promene rukovodioca, postavile su se nove potrebe u kadrovima . Retki su slučajevi da se to pitanje pokušalo rešiti izdizanjem i pravilnim razmeštanjem postojećeg kadra u ustanovi. Svi ovi nedostaci su naročito vidni u nižim organizacijama, koje bi se morale posvetiti pomoći i organizovanju rada s kadrovima, blagovremenom uzdizanju novih kadrova, naročito iz redova radnika , pitanju idejno-političkog vaspitanja kadrova, pitanju agitacije i propagande, prosvetne politike, naročito pitanju univerzitetskog kadra , pitanju podizanja opštekulturnog nivoa, naročito u našim komitetima,

202

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

pitanju stručnih škola i njihovog sastava, pitanju kurseva i srednjih škola koje će nam dati niži i srednji kadar, neophodan za privredu i za društveno-politički život uopšte.

Pitanje partijskog aparata kod gradskih, sreskih i rejonskih komiteta Na teritoriji mnogih sreskih komiteta ima ne samo veliki broj članova Partije već i veliki broj osnovnih partijskih or232 ganizacija i komiteta, kojima treba da rukovodi ŠK.

U sreskom komitetu do sada je samo organizacioni sekretar profesionalni partijski radnik , odnosno on se isključivo bavi partijskim radom. Ostali članovi SK-a i suviše su opterećeni partijskim dužnostima u narodnim odborima, Frontu i masovnim organizacijama, tako da im ostaje malo ili nimalo vremena da rade u samoj partijskoj organizaciji . Nepostojanje odgovarajućeg partijskog aparata kod sreskih, gradskih i rejonskih komiteta ozbiljno ugrožava pravilno sprovođenje partijske linije i zadataka u čitavoj partijskoj organizaciji . *

[...]** Iz ovoga proizlazi da je nužno što pre organizovati partijski aparat kod pomenutih komiteta, kako bi se poboljšao partijski rad uopšte , a naročito na selu , gde su partijske organizacije još uvek vrlo slabe . Taj zadatak se postavlja još oštrije posle referata druga Kardelja o poljoprivredi i diskusiji o njemu, u kojoj su se ispoljile krupne slabosti partijskog rada na selu. Na kraju, drugovi , pomenuću neka osnovna pitanja o kojima bi trebalo prodiskutovati na ovom Plenumu i doneti odluke.

1) Razvijanje svestranog rada rukovodećih organa u Partiji na osnovu Statuta (plenuma, biroa , sekretarijata) . Aktivno nacioangažovanje članova svih partijskih rukovodstava nalnih i nižih u konkretnoj pomoći i kontroli rada partijskih organizacija na terenu . * Vid. Prilog broj 4, str. 212. ** U objavljenom referatu dopisan je sledeći pasus : „,Ako mi kod sreskih i gradskih komiteta ne izgradimo potreban aparat, jasno je da sreski komiteti, pored svih onih drugih dužnosti i zadataka koje imaju njihovi članovi, neće moći da savladaju rad s tolikim brojem partijskih organizacija".

DRUGI PLENUM CKKPJ

203

2) Treba obavezno pristupiti izradi plana rada nacionalnih CK i nižih rukovodstava, kako okvirnih za čitavu godinu tako i tromesečnih. Ostvariti pri izradi plana potrebnu koordinaciju između nacionalnih rukovodstava i CKKPJ . U planu naročito obuhvatiti, pored opštih problema, povezanih sa ostvarenjem Petogodišnjeg plana, sistematsko izvršenje odluka Kongresa u pogledu partijske izgradnje i stalno praćenje i razrađivanje problema rada masovnih organizacija . 3) Obratiti naročitu pažnju i izraditi stalan sistem kontrole i proveravanja izvršenja zadataka . 4) Popuniti i dalje razviti aparat kod nacionalnih SK , kod Pokrajinskog i oblasnih komiteta, kod gradskih, rejonskih i sreskih komiteta . Podići kvalitet kadrova u aparatu 1 brinuti se za pravilan rad i korištenje aparata . U razradi krupnih partijskih zadataka ostvariti potrebnu koordinaciju i jedinstvo rada svih uprava.

Organizaciono -instruktorske uprave i odeljenja 1) Izvršiti pravilnu raspodelu rada unutar uprava , tako da se pojedini instruktori, odnosno grupe instruktora zaduže za određene oblasti . Zadužiti određeni broj instruktora u upravama za praćenje pojedinih važnih privrednih grana u republici. 2) Uvesti praksu duže vreme na važne darstva i dr., koji bi organizaciji i redovno

odašiljanja partijskih radnika CK na čvorne tačke saobraćaja, industrije, runa licu mesta pružili pomoć partijskoj izveštavali CK.233

3) Pojačati aparat za prikupljanje i obradu informacija, obezbeđujući blagovremene i tačne informacije. Zavesti odgovornost za davanje informacija. Organizovati informacije tako , da bi se njima mogle služiti sve uprave u aparatu . Obezbediti dnevne informacije od partijskih organizacija sa terena, njihovu proradu u aparatu nacionalnih CK i u aparatu CKKPJ . 4) Pojačati

odeljenje

evidencije ,

statistike

i partijskih

knjižica u upravama (s dva do tri instruktora) , radi pružanja pomoći partijskim organizacijama u blagovremenom sređivanju partijskih dokumenata i izdavanju partijskih knjižica .

204

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Uprave i odeljenja za kadrove Da bi se uprave za kadrove mogle više posvetiti pitanju rukovođenja rada s kadrovima ; da bi se obezbedilo svestrano proučavanje rukovodećeg kadra, naročito u privredi , i da bi se na vreme pripremio rezervni kadar; da bi se sprečilo do krajnje mere nepotrebno i često premeštanje kadrova, kako u državnom tako i u partijskom aparatu; i, konačno, da bi se na vreme i planski zaoštrilo pitanje podizanja kadrova u kojima se najviše oskudeva i da bi se Partija u celini više angažovala oko tih pitanja, mislimo da je osnovno : 1 ) Da se kao osnova rada u svim upravama i odeljenjima za kadrove uvede sistem nomenklature dužnosti. Po tom sistemu svako partijsko rukovodstvo imaće određen broj rukovodećeg kadra u partijskim rukovodstvima, državnom aparatu i privredi , kao i visoko kvalifikovanih stručnjaka partijaca i nepartijaca , koje će voditi na svojoj nomenklaturi, proučavati ih, pratiti i pomagati njihov razvoj i donositi odluke o postavljenju na dužnost, odnosno smenjivanju sa dužnosti . Osim toga, sva partijska rukovodstva imaće izvestan broj kadrova na evidenciji , kao rezervu koju će pripremati za popunu kadrova na njihovoj nomenklaturi . Ukoliko se ukaže potreba, zbog važnosti zadataka na pojedinim sektorima partijskog rada ili privredne delatnosti, nomenklatura se na tim sektorima može spuštati niže, odnosno obuhvatiti u toj oblasti veći broj rukovodećih dužnosti. Razume se, da bi se komiteti, odnosno uprave i odeljenja i dalje bavila i onim kadrovima koji nisu na njihovom spisku, ali bi osnovni zadatak bio rad s rukovodećim kadrovima. Nomenklatura CKKPJ obuhvatiće u partijskim rukovodstvima članove biroa oblasnih i viših komiteta i načelnike njihovih uprava i odeljenja , kao i sekretare sreskih i gradskih komiteta, sekretare partijskih organizacija u važnim preduzećima saveznog značaja ; u Narodnom frontu , Savezu boraca, AFŽ, Savezu kulturno-prosvetnih društava i važnijim udruženjima - sekretarijate saveznih odbora i predsednike i sekretare u republikama; u Savezu sindikata, rukovodeći kadar u Centralnom odboru i centralnim upravama, kao i predsedništva zemaljskih odbora ; u Narodnoj omladini — rukovodeći kadar u Centralnom komitetu i biroe centralnih komiteta po republikama ; urednike važnih saveznih i republičkih novina i časopisa ; u državnom aparatu i privredi

DRUGI PLENUM CKKPJ

205

načelnike odeljenja u saveznim ministarstvima, generalne direktore i njihove pomoćnike, kao i sve dužnosti više od ovih; direktore i njihove pomoćnike u važnim saveznim preduzećima kao i visokokvalifikovane specijaliste. Na nomenklaturi CKKPJ će biti ministri i pomoćnici miCKKPJ će obuhvatati : na univerzitetima i visokim školama redovne i vanredne profesore i asistente, članove akademija nauka, direktore važnih pozorišta, drama, opera i drugih naučnih, kulturnih ustanova. U inostranstvu nomenklatura CKKPJ će obuhvatiti sav kadar. Na nomenklaturi CKKPJ će biti ministri i pomoćnici ministara po republikama . Nomenklatura CKKPJ obuhvatiće ukupno oko 9000 dužnosti. Nomenklatura partijskih rukovodstava u republikama obuhvatiće sve članove biroa sreskih i gradskih komiteta i sekretare najvažnijih osnovnih partijskih organizacija, kao i odgovarajuće rukovodioce u masovnim organizacijama, državnom aparatu i privredi republičkog značaja. Nomenklatura oblasnih komiteta obuhvatiće sekretare važnijih osnovnih partijskih organizacija , kao i odgovarajuće rukovodioce u masovnim organizacijama, državnom aparatu i privredi oblasnog značaja . Nomenklatura sreskih i gradskih komiteta obuhvatiće sve sekretare osnovnih partijskih organizacija, a u važnijim 1 članove biroa , kao i odgovarajuće rukovodioce u masovnim organizacijama, državnom aparatu i privredi lokalnog značaja. 2) Da se popune uprave za kadrove i odeljenja prema organizacionoj šemi koju je ranije dao svojom odlukom CKKPJ. Sem toga, da se u upravama organizuje odeljenje za evidenciju, koje bi pripremalo sve što je potrebno za određenu kandidaturu i čuvalo sva dokumenta rukovodećeg kadra .

3) Da bi se pravilno organizovao rad s kadrovima i da bi se mogla na vreme pružiti pomoć nižim organizacijama, nameće se potreba uvođenja grupe od 5 instruktora u upravama za kadrove. Oni bi, pored navedenih zadataka, prikupljali informacije i zajedno sa ostalim rukovodiocima uprave pravili analize i predlagali mere na sektori kadrovske politike uopšte .

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

206

Formiranje oblasti i oblasnih komiteta [...]* (Prilog broj 5

predlog za formiranje oblasti .)

[...] ** * Prekid u stenogramu. U objavljenom referatu slede pasusi : „ Na kraju, još o pitanju izvesne reorganizacije u vezi sa formiranjem oblasti. Mi smo rasformirali okružne komitete s kojima smo izašli iz rata i koje smo imali i pre rata. Ukidanje okruga i rasformiranje okružnih komiteta pokazalo se pravilno jer su nacionalna rukovodstva mogla direktno da se povežu sa sreskim komitetima i da neposredno rukovode, kontrolišu i pomažu njihov rad . Ali, u daljem razvitku partijske organizacije to je već postala izvesna smetnja u tom smislu što nacionalna rukovodstva danas ne mogu s tolikim brojem organizacija, odnosno sreskih i gradskih komiteta, držati vezu . Mi predlažemo da se formiraju oblasti, kako po liniji Partije tako i po liniji narodnih vlasti i masovnih organizacija. Formiranjem oblasti mi bismo postigli bolje i pravilnije rukovođenje od strane nacionalnih rukovodstava. To bi bila jedna stepenica između sreskih i centralnih komiteta , koja bi omogućila da se kadrovi , koji danas brzo izrastaju, mogu još pravilnije i brže uzdizati i razvijati. Prema tome, u Srbiji bi trebalo formirati, pored Vojvodine i Kosmeta, još 5 oblasti, i to : Beogradsku oblast (sedište u Beogradu) od 24 sreza sa 1041 480 stanovnika; Kragujevačku oblast (sedište u Kragujevcu ) od 25 srezova sa 863 047 stanovnika ; Užičku oblast (sedište u Užicu) od 18 srezova sa 522 680 stanovnika ; Nišku oblast (sedište u Nišu) od 25 srezova sa 1050 434 stanovnika ; Zaječarsku oblast (sedište u Zaječaru) od 10 srezova sa 289 758 stanovnika. U Hrvatskoj , pored oblasti Dalmacije i oblasti Istre i Hrvatskog primorja, treba formirati još 3 oblasti, i to : Zagrebačku oblast (sedište u Zagrebu) od 27 srezova sa 1034 157 stanovnika; Slavonsku oblast (sedište u Osijeku) od 28 srezova sa 880 347 stanovnika; Karlovačku oblast (sedište u Karlovcu) od 20 srezova sa 503 597 stanovnika. U Bosni i Hercegovini trebalo bi formirati 4 oblasti, i to: Banjalučku oblast (sedište u Banjaluci) od 21 sreza sa 746 875 stanovnika; Tuzlansku oblast (sedište u Tuzli ) od 19 srezova sa 774 040 stanovnika; Sarajevsku oblast (sedište u Sarajevu) od 15 srezova sa 525 805_stanovnika; Mostarsku oblast (sedište u Mostaru) od 14 srezova sa 391 575 stanovnika. U Makedoniji 3 oblasti, i to : Skopsku od 11 srezova sa 376 364 stanovnika ; Štipsku oblast od 11 srezova sa 311 228 stanovnika; Bitoljsku oblast od 13 srezova sa 377 812 stanovnika. U Sloveniji trebalo bi formirati 3 oblasti. CK Slovenije treba da podnese konkretan predlog. I još jedno pitanje, drugovi, mi danas na ovom Plenumu treba da rešimo, odnosno treba da izaberemo Organizacioni biro CKKPJ, a nacionalni komiteti da formiraju sekretarijate, ukoliko to još nisu učinili. Politbiro CKKPJ predlaže sledeće drugove za članove Organizacionog biroa CKKPJ: Tito, Kardelj , Đilas, Ranković, Gošnjak, Svetozar Vukmanović, Nešković, Zeković Veljko , Vlahović Veljko, Karabegović Osman, Popivoda Krsto, Salaj Duro, Stambolić Petar i Tomšič Vida. Kod sastava predloga za izbor članova ovog Biroa mi smo se rukovodili time da budu obuhvaćeni najvažniji sektori partijskog rada". ** Prekid u stenogramu . Vid . Prilog br. 5, str. 213-219.

DRUGI PLENUM CKKPJ

207

(Na kraju je drug Ranković predložio da se u Organizacioni biro CKKPJ izaberu sledeći drugovi : Broz Josip-Tito , Vlahović Veljko, Vukmanović Svetozar, Gošnjak Ivan, Đilas Milovan, Zeković Veljko , Karabegović Osman , Kardelj Edvard, Nešković Blagoje, Popivoda Krsto, Ranković Aleksandar, Salaj Đuro , Stambolić Petar, Tomšić Vida) .*

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 5.

Prilog broj 1 ANALIZA PORASTA PARTIJSKE ORGANIZACIJE U 1948. GODINI Opadanje partijske organizacije u januaru 1948. godine ne znači stvarno opadanje, već je to posledica toga što se otpušteni iz Armije nisu brzo povezivali , pa se broj članova smanjio za 6196. Sve republike zajedno sa JA primile su 5611 , a isključile 1337 , što znači da bi povećanje moralo biti 4274.

Dok je u toku četiri prva meseca porast partijske organizacije iznosio 25 594, za maj i juni je porast ostvaren za 157 434. U avgustu se pojavljuje opadanje broja članova KPJ za 749, međutim i to nije stvarno opadanje, jer su sve republike primile više nego što su isključile za 856. Novo smanjivanje broja, kao i smanjivanje u oktobru je posledica većeg premeštanja i sporog povezivanja . Znači da se partijska organizacija u FNRJ povećavala iz meseca u mesec. Od ovoga odstupa Hrvatska u u mesecu avgustu za 44 člana veći mesecu novembru broj isključenih primljenih . U Bosni je u mesecu oktobru isključenih nego primljenih .

kojoj je broj isključenih od broja primljenih, a u je za 110 premašio broj i novembru bilo 113 više

U Crnoj Gori je u mesecu oktobru bilo za 14 više isključenih nego primljenih . Ostala smanjenja koja se u statistici pokazuju u pojedinim republikama potiču iz premeštaja članova Partije i sporog povezivanja. Posle Rankovićevog referata sednica je prekinuta, njen rad naPrim. stenografa. stavljen je u 10 časova i 45 minuta.

208

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Tako se partijska organizacija u Srbiji u julu i avgustu smanjila za 2155 , a broj primljenih u odnosu na broj isključenih u istim mesecima veći je za 873. U Makedoniji se u avgustu pojavljuje smanjenje za 355, iako je u tom mesecu 68 više primljeno nego što je isključeno . Isti je slučaj i sa smanjenjem part [ ijskih ] organizacija u Crnoj Gori u februaru i avgustu . U Sloveniji se ne pojavljuje ni prividno smanjivanje partijske organizacije . Porast partijske organizacije u aprilu iznosio je 8,98 % , u junu 64,19 %, u decembru 69,36 %, što znači da se partijska organizacija povećala od 285 147 na 482 938 - za 197 791 . Porast partijske organizacije je stalan, ali spor sve do kraja aprila. U maju i julu imamo nagli porast, posle čega primanje novih članova Partije opada ispod broja novoprimljenih pre maja. Izuzetak je septembar mesec kad je primljeno više nego što je primano mesečno u prva 4 meseca, čemu je doprinela Hrvatska i Slovenija primanjem pred kongres . Poslednjih meseci se vidi znatno smanjivanje broja novoprimljenih .

Socijalni sastav

U aprilu je bilo radnika više za industrijskih radnika više za seljaka manje za siromašnih seljaka manje za intelektualaca više za

0,13 % 0,15% 1,25 % 0,17 % 0,98 %

U junu je bilo radnika manje za industrijskih radnika više za seljaka je bilo više za siromašnih seljaka više za intelektualaca je bilo više za

0,61 % 0,15% 1,08 % 2,44 % 0,96%

Trideset prvog decembra 1948. godine socijalni sastav izgledao je ovako : Broj radnika se povećao za 0,02 %, a industrijskih radnika za 0,17 %. Broj seljaka se smanjio za 0,52 %, a siromašnih seljaka se povećao za 1,65 %. Broj intelektualaca je porastao za 0,94 % . Tako 31. decembra 1948. godine u Partiji ima radnika 30,35 %, seljaka 46,39 %, intelektualaca 18,10 %, 5,16 % otpada

DRUGI PLENUM CKKPJ

na ostale (đake, obrtnike čito broj đaka) .

209

među kojima se povećao naro-

Socijalni sastav po republikama se kretao ovako :

Srbija Broj radnika povećao se za industrijskih radnika povećao se za Broj seljaka opao je za siromašnih seljaka povećao se za Broj intelektualaca povećao se za

0,30 % 0,20 % 0,18 % 1,05 % 1,26 %

Hrvatska Broj radnika povećao se za industrijskih radnika povećao se za Broj seljaka opao je za siromašnih seljaka povećao se za

1,84 % 1,30 % 4,19 % 0,91 %

Slovenija Broj radnika se smanjio za industrijskih radnika smanjio se za Broj seljaka se povećao za siromašnih seljaka povećao se za Broj intelektualaca povećao se za

3,51 % 0,63 % 0,67% 1,39 % 4,25 %

Makedonija Broj radnika povećao se za industrijskih radnika povećao se za Broj seljaka povećao se za siromašnih seljaka povećao se za Broj intelektualaca je opao za

1,91 % 0,17 % 1,95 % 3,69 % 1,85 %

Bosna

Broj radnika povećao se za industrijskih radnika se povećao za Broj seljaka opao je za siromašnih seljaka opao je za Broj intelektualaca povećao se za

1,64 % 0,55 % 2,76 % 0,28 % 1,33 %

Crna Gora

Broj radnika povećao se za industrijskih radnika povećao se za Broj seljaka povećao se za siromašnih seljaka opao je za Broj intelektualaca opao je za

14 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

0,56 % 0,41 % 0,21 % 1,59 %

1,13 %

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

210

Iz statističkih podataka se vidi da se socijalni sastav KP Slovenije pogoršava, iako je u pogledu broja radnika još uvek najbolji, a da se Crna Gora nije orijentisala na siromašne seljake. Takođe se vidi da procenat radnika ili siromašnih seljaka nije stalno u porastu, nego je čas veći , a čas manji. Izlazi da partijsko rukovodstvo samo zabeleži stanje koje se zatekne a ne stara se o tome da se socijalni sastav stalno poboljšava . Broj kandidata Partije je u neprekidnom porastu , izuzev neznatnog smanjenja u januaru . Ovaj porast je naročito karakterističan u novembru i decembru . Kad se pogleda broj kandidata po republikama , pada u oči da je u Makedoniji i Bosni tek u decembru prekoračen broj kandidata iz januara 1948. godine. Broj žena u KPJ se procentualno popravio za 0,55 %, u Srbiji se smanjio za 0,01 % , u Hrvatskoj se popravio za 0,54 %, u Sloveniji za 3,59 %, u Makedoniji za 1,53 %, u Bosni za 0,15 %, u Crnoj Gori za 5,17 %. Kod poređenja socijalnog sastava i broja žena nije uzeta u obzir Jugoslovenska armija zbog nedostatka podataka .

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 5-1.

Prilog broj 2 BROJNO STANJE ČLANOVA SAVEZA BORACA

Uža Srbija

105 000

Vojvodina

110 000

Beograd

25 000

Kosmet

15 000

Bosna i Hercegovina

128 555

Hrvatska

165 651

Slovenija

115 048

Makedonija

40 000

Crna Gora

35 000

u 86 srezova i gradova, za 21 srez nema podataka .

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 5—2.

JA

7538

Crna Gora

Ukupno

181 80

35 964

Bosna i Hercegovina 5 932

126

3151

Slovenija

Makedonija

120 21

2750

Hrvatska

Srbija

. čl Organizacija Stare knjižice

5—3 -C A F I CKSKJ ,p ./6 Irilog ond KSKJ

113

113

zamenjene stare

280 22

607

326

563

794 5

15

175 13

izdate nove

Nove članske knjižice

3 broj Prilog

102 461

35 964

139 10

7864

689

10 745

21 135

925 15

Ukupan broj kčl . njižica

21,32

38,12 94 353

684 480

19,49

48,50

2,54

27,81

24,76

9,53

i% zdatih knjižica od broja članova partije

52 014

214 16

074 27

635 38

369 85

025 167

članova Broj Partije

KNJIŽICA PREGLED ČLANSKIH PARTIJSKIH IZDATIH

212

DRUGI PLENUM CKKPJ 211

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

212

Prilog broj 4

SK SK SK SK

Nikšić Titograd Cetinje Plevlje

≈∞∞

Crna Gora

114 140 57 86 13 21

2 124 2 124 1360 1268 257 168

87 43 8 23

1582 1326 874 301

86 72 54 64 12 17

1 440 813 1 782 1 534 585 172

Bosna GK SK SK GK SK SK

Mostar Stolac Prijedor Tuzla Ključ Prozor

SK Vranje SK Vlad. Han GK Niš SK Aleksinac SK Bor GK Novi Pazar GK Novi Sad GK Subotica SK Kula SK Sombor GK Mitrovica SK Apatin SK Nerodimski SK Dakovica SK Gnjilane MK Kosovska Mitrovica SK Gorski

141 129 96 124 17 31 216 134 103 78 46 31 132 124 118

1340 1 259 2533 2 053 218 211 4 125 2 877 3356 3 123 690 1 159 1260 843 1096

233

Split Split Knin Zadar Valpovo D. Miholjac

Broj članova KPJ

Srbija

Hrvatska

SK GK SK SK SK SK

osnovBroj nih part . organizacija

Broj članova KPJ

osnovBroj nih par . t organizacija

PRIMERI NAJVEĆIH I NAJMANJIH SRESKIH I GRADSKIH PARTIJSKIH ORGANIZACIJA PO BROJU OSNOVNIH PARTIJSKIH ORGANIZACIJA I PO BROJU ČLANOVA KPJ

1 162 226

71 25

Makedonija

Slovenija SK SK SK SK SK SK

Gorica Sežana Jesenice Kranj Ljutomer D. Lendava

154 148 136 131 23 32

2 471 1697 2460 2 543 265 319

GK Bitolj SK Bitolj

94

982

64

1411

SK Kavadarci

49

1293

SK Prilep

58

1 050

SK Kruševo

17

271

GK Ohrid

31

296

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 5-4.

DRUGI PLENUM CKKPJ

Prilog broj 5 PREDLOG ZA FORMIRANJE OBLASTI

NR Srbija Drinska oblast Sedište u Valjevu Srezovi: 1. Moravski 2. Pocerski 3. Posavsko-tamnavski 4. Jadarski 5. Rađevački 6. Podgorički 7. Azbukovački

12. Titovoužički 13. Zlatiborski 14. Ariljski 15. Pribojski 16. Zlatarski 17. Mileševski Gradovi :

8. Valjevski 9. Račanski

18. Šabac

10. Crnogorski 11. Požeški

19. Valjevo 20. T. Užice

Ukupno stanovnika 636 841

Šumadijska oblast Sedište u Kragujevcu Srezovi: 1. Kragujevački 2. Gružanski 3. Takovski 4. Trnavsko-ljubićki 5. Dragačevski 6. Žički 7. Levački 8. Belički 9. Ravanički 10. Paraćinski 11. Temnićki 12. Trstenički 13. Rasinski 14. Župski 15. Kopaonički Ukupno stanovnika 934 698

16. Studenički 17. Moravički 18. Sjenički 19. Deževski 20. Štavički

Gradovi: 21. Kragujevac 22. Čačak

23. Kraljevo 24. Svetozarevo 25. Paraćin 26. Kruševac

27. Novi Pazar

213

214

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Beogradska oblast Sedište u Beogradu Srezovi:

11. Požarevački 12. Ramski 13. Mlavski 14. Resavski 15. Zviški

1. Beogradski 2. Posavski 3. Tamnavski 4. Ljiški 5. Kosmajski 6. Kolubarski 7. Orašački 8. Podrinavski 9. Jesenički 10. Pomoravski

16. Despotovački

Gradovi: 17. Smederevo 18. Požarevac

Ukupno stanovnika 839 109

Timočka oblast Sedište u Zaječaru Srezovi:

1. Ključki 2. Porečki

7. Zaječarski 8. Timočki

3. Krajinski 4. Borski

Gradovi:

5. Homoljski

9. Negotin 10. Bor

6. Boljevački

11. Zaječar

Ukupno stanovnika 316 630

Moravska oblast Sedište u Nišu Srezovi :

1. Niški 2. Ražanjski 3. Sokobanjski 4. Moravski 5. Svrljiški 6. Dobrički 7. Toplički 8. Kosanički 9. Jablanički 10. Leskovački

11. Belopalanački 12. Nišavski 13. Caribrodski 14. Lužnički 15. Vlasotinački 16. Južnomoravski 17. Bosiljgradski 18. Vranjski 19. Bujanovački 20. Pčinjski

DRUGI PLENUM CKKPJ

215

Gradovi:

21. Niš

24. Pirot 25. Vranje

22. Prokuplje 23. Leskovac Ukupno stanovnika 1 004 920

AP Vojvodina

Oblast Kosovo i Metohija

Ima 23 sreza i 9 gradova

Ima 16 srezova i 4 grada

Ukupno 1 661 623 stanovnika

Ukupno 727 176 stanovnika

NR Hrvatska

Zagrebačka oblast Sedište u Zagrebu Srezovi:

15. Ludbreg 16. Pregrada 17. Prelog 18. Samobor 19. Zelina 20. Varaždin 21. Vel. Gorica 22. Vrbovec 23. Zlatar

1. Zagreb 2. Bjelovar 3. Čakovec 4. Čazma 5. Donja Stubica 6. Dugo Selo 7. Đurđevac 8. Ivanec 9. Jastrebarsko

10. Klanjec 11. Koprivnica

Gradovi :

24. Bjelovar 25. Čakovec

12. Krapina 13. Križevci

26. Koprivnica 27. Varaždin

14. Kutina

Ukupno stanovnika 1 034 157

Slavonska oblast Sedište u Osijek Srezovi:

1. Beli Manastir 2. D. Miholjac 3. Đakovo

4. Garešnica 5. Grubišno Polje 6. Nova Gradiška

216

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

7. Novska

19. Daruvar

8. Orahovica

20. Našice

9. Osijek 10. Pakrac 11. Podr. Slatina

Gradovi: 21. Đakovo

12. Slav . Požega 13. Slav. Brod

22. Nova Gradiška

23. Osijek 24. Slav. Požega

14. Valpovo 15. Vinkovci

25. Slav. Brod

16. Virovitica

26. Virovitica

17. Vukovar

27. Vinkovci 28. Vukovar

18. Županja Ukupno stanovnika 880 347

Karlovačka oblast Sedište u Karlovcu Srezovi:

1. Brinje 2. Donji Lapac 3. Dvor

12. Slunj 13. Titova Korenica

4. Glina

14. Vojnić 15. Vrginmost

5. Gospić 6. Gračac

16. Petrinja 17. Sisak

7. Karlovac

8. Kostajnica 9. Ogulin 10. Otočac

Gradovi:

11. Perušić

20. Gospić

18. Sisak 19. Karlovac

Ukupno stanovnika 503 597

Oblast Dalmacija Obuhvata 15 srezova i 4 grada Ukupno 663 286 stanovnika

Oblast Istra i Hrv. primorje Obuhvata 12 srezova i 4 grada Ukupno 388 019 stanovnika

DRUGI PLENUM CKKPJ

NR Bosna i Hercegovina Banjalučka oblast Sedište u Banjoj Luci Srezovi i gradovi: 11. Cazin 12. Vel. Kladuša 13. Bihać 14. Bos . Petrovac

1. Banja Luka 2. Kotor Varoš 3. Prnjavor 4. Srbac 5. Bos. Gradiška

15. Ključ 16. Mrkonjić-Grad 17. Jajce 18. Drvar 19. Grahovo 20. Glamoč

6. Bos. Dubica 7. Prijedor 8. Sanski Most 9. Bos. Novi

10. Bos. Krupa

21. Banja Luka

Ukupno stanovnika 746 875

Tuzlanska oblast Sedište u Tuzli

Srezovi i gradovi : 1. Tuzla 2. Tuzla

10. Odžak 11. Bos. Brod 12. Derventa 13. Doboj 14. Gračanica 15. Tešanj 16. Teslić 17. Maglaj 18. Zavidovići 19. Kladanj

3. Lopare 4. Bijeljina 5. Brčko 6. Zvornik 7. Gradačac 8. Bos. Šamac 9. Modriča Ukupno stanovnika 774 040

Sarajevska oblast Sedište u Sarajevu Srezovi i gradovi : 1. Sarajevo 2. Foča 3. Goražde

srez

4. Rogatica 5. Višegrad 6. Sokolac

217

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

218

7. Srebrenica

11. Fojnica 12. Zenica 13. Zenica 14. Travnik

8. Vlasenica 9. Vareš 10. Visoko

15. Bugojno

Ukupno stanovnika 525 805

Mostarska oblast Sedište u Mostaru

Srezovi i gradovi : 8. Mostar 9. Mostar 10. Prozor 11. Konjic 12. Gacko 13. Nevesinje 14. Bileće

1. Trebinje 2. Stolac 3. Čapljina 4. Ljubuški 5. Široki Brijeg 6. Duvno 7. Livno Ukupno stanovnika 391 575

NR Makedonija Skopska oblast Sedište

Skoplju Obuhvata 11 gradova i srezova Ukupno stanovnika 376 364

Štipska oblast

Sedište u Štipu Obuhvata 11 srezova i gradova Ukupno stanovnika 311 228

Bitoljska oblast Sedište u Bitolju Obuhvata 13 srezova i gradova Ukupno stanovnika 377 812

DRUGI PLENUM CKKPJ

NR Slovenija 3 oblasti NR Slovenije Primorska oblast Sedište u Postojni Srezovi:

1. Ilirska Bistrica 2. Postojna 3. Sežana

4. Gorica 5. Idrija 6. Tolmin

Ukupno stanovnika 180 000

Mariborska oblast Sedište u Mariboru Srezovi:

5. Lendava 6. Murska Sobota 7. Dravograd 8. Radgona 9. Maribor (okolina)

1. Poljčane 2. Maribor

3. Ptuj 4. Ljutomer Ukupno stanovnika 426 000

Ljubljanska oblast Sedište u Ljubljani Srezovi : 1. Jesenice

2. Kranj 3. Kamnik 4. Grosuplje 5. Trebnje 6. Novo Mesto

7. Črnomelj

8. Kočevje 9. Krško 10. Trbovlje 11. Celje mesto 12. Celje okolina 13. Mozirje 14. Ljubljana okolina

Ukupno stanovnika 620 000

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 5—5.

219

220

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

[ NASTAVAK RADA DRUGOG PLENUMA] [ DISKUSIJA] Drug Tito: Prelazimo na diskusiju o referatima drugova Đilasa i Rankovića.

Ko želi riječ, neka se javi . Ima riječ drug Belinić. Drug Marko Belinić: Drug Dilas je u svom referatu jasno iznio naše nedostatke u agitaciji i propagandi i pokazao na koji način treba da se pojača aktivnost u partijskim organizacijama i rukovodstvima na polju agitacije i propagande . U vezi s tim, ja bih htio da se dotaknem samo tri pitanja. 1. Naše partijske organizacije i naši drugovi u narodnoj vlasti imaju za sobom ogromno iskustvo u izgradnji socijalizma (i to u izgradnji socijalizma vlastitim snagama) . Naime, kako drug Đilas kaže, mi izgrađujemo socijalizam u uslovima kad nas napadaju i smetaju nam ne samo kapitalističke zemlje nego i zemlje narodne demokratije sa Sovjetskim Savezom na čelu . Meni se čini da uslijed naše slabosti u pogledu agitacije i propagande našim organizacijama i našim narodnim masama nije duboko usađeno u svijest veličina djela, koje je pod rukovodstvom našeg Centralnog komiteta (CKKPJ) do sada izvršeno u socijalističkoj izgradnji naše zemlje . Naše organizacije ne če dovoljno narodne mase na njihovim iskustvima , ne daju im dovoljno podstreka da koriste vlastita iskustva stečena u izgradnji socijalizma i izvršenju Petogodišnjeg plana. Mislim da ćemo morati, kao što kaže drug Đilas , na polju odgoja masa na njihovom vlastitom iskustvu poduzeti konkretne forme rada u agitaciji i propagandi, koje su do sada bile dobrim dijelom u našim organizacijama zanemarene . To se bar odnosi na rad naših drugova u Hrvatskoj , na naša partijska rukovodstva, a u prvom redu na one drugove koji su posebno zaduženi agitacijom i propagandom. U tom pogledu slabe su nam i naše masovne organizacije (Narodni front , Sindikati i AFŽ-e) , čiji bi svakodnevni agitaciono-propagandni rad trebalo da počiva baš na tim temeljima . Svakodnevna iskustva koja mase stiču na raznim radovima nisu ni izdaleka iskorištena za njihov daljnji odgoj , tako da bi kroz to svaki čovjek postao vatreni borac za izgradnju socijalizma. 2. Mi imamo aktive agitatora234 koji su , uglavnom, organizirani preko organizacija Narodnog fronta i djelimično preko Sindikata . Međutim, kad se pogleda sastav agitatora, onda se vidi da u njima nisu aktivizirani, odnosno u njih

DRUGI PLENUM CKKPJ

221

uključeni, baš oni koji se najodlučnije bore u prvim redovima za izgradnju socijalizma, a to su udarnici , novatori, racionalizatori, ljudi koji imaju najviše moralnih prava i sve uslove da budu stvarni agitatori u masama, kojima neće moći nitko da kaže : lako je vama pričati, ali pokažite na djelu kako se radi itd. A mi upravo često nailazimo u provođenju agitacije i propagande baš na takve odgovore kod nesvjesnog i manje svjesnog dijela radnika i ostalih naših trudbenika. Ako pogledamo svakodnevne parole kojima se služe naše organizacije [ na terenu ] , osim onih koje dolaze od CK, može se vidjeti da su one često prilično šablonizirane, nisu izvučene iz rada i života masa , nisu takve da organiziraju na konkretnim pitanjima mase na rad, one nisu izvučene iz svakodnevne borbe, iz svakodnevne prakse narodnih masa koje učestvuju u izgradnji naše zemlje, nego su stvarane po jednom određenom šablonu. Često su parole i zastarjele, tako da ne mogu biti podstrekač kod širokih narodnih masa u borbi za socijalizam . Kao što sam ranije rekao , u aktivima agitatora nije posvećena odgovarajuća pažnja udarnicima, novatorima i racionalizatorima da budu baš oni naši najvatreniji agitatori u daljnjoj mobilizaciji radnih masa. Naša rukovodstva ne zapažaju baš te nove ljude koji se javljaju u procesu izgradnje socijalizma kod nas. 3. U našoj agitaciji i propagandi ima i mnogo nebudnosti. Razumije se, kad to govorim, mislim u prvom redu na stanje kod nas u Hrvatskoj . Kroz naše listove i preko radio-stanice često se daju stare stvari, koje s praktičnom izgradnjom socijalizma u našoj zemlji , u sadašnjim uslovima, ne samo da nemaju ništa zajedničkog nego su i veoma štetne. U raznim predavanjima i u štampi citiraju se razne stvari iz Staljin[ ovih radova ] ,235 i to one stvari koje praktički za izgradnju socijalizma kod nas ne pomažu masama, a još manje našim rukovodećim kadrovima. Čovjek dobiva takav utisak kad to sluša kao da ljudi citiraju stvari prosto zbog citata, a takve stvari su često u oprečnosti sa sadašnjim uslovima izgradnje socijalizma kod nas, one su u oprečnosti s linijom naše Partije u vezi s Rezolucijom Informbiroa itd. Naša praksa, tj . djela naše Partije, konkretno djela druga Tita, Kardelja i ostalih naših drugova, koja su istovremeno i naučno-teorijska za izgradnju socijalizma slabo se izučavaju . Naime, izučavanje marksizma-lenjinizma i njegovo praktično primenjivanje na naše uslove ne izučava se svuda onako kako to postavlja naša Partija i drug Tito . Historija VKP (b) * na raz* Skraćenica je izvedena od ruskog naziva : Bсecoозная коммунистическая партия (большевиков) ― Svesavezna komunistička partija (boljševika).

222

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nim kursevima i školama još uvijek se izučava kao neki vječiti recept za sve zemlje jednako i za sva vremena jednako za provođenje revolucije i izgradnje socijalizma itd . i zbog toga se dešava da se ljudi potpuno krivo teorijski odgajaju i nisu u stanju da vrše mobilizaciju masa onako kao što bi to mogli učiniti kad bi se klonili takvog načina izučavanja Istorije VKP (b) .236 Naš zadatak je da te greške uklonimo da pomognemo našim kadrovima da vide da mi pod rukovodstvom naše Partije izgrađujemo socijalizam vlastitim snagama i u takvim uslovima kada su protiv izgradnje socijalizma u našoj zemlji ne samo kapitalističke države već i Sovjetski Savez i zemlje narodne demokratije . Sve to jasno proizlazi iz onoga što je rekao drug Đilas , da se prosto u našoj agitaciji i propagandi ne vidi razvoj izgradnje socijalizma u našoj zemlji . Da bismo provodili agitaciju i propagandu onako kako drug Đilas kaže, morat ćemo voditi kurs na to da čitavu stvar uzmemo čvršće u ruke, da pomognemo našim partijskim rukovodstvima i uopće našim partijskim organizacijama , a isto tako i vanpartijskom kadru, koji je pod rukovodstvom naše Partije spreman svakog dana da se bije za ostvarenje linije naše Partije . Toliko sam htio reći o ovim stvarima. A sada bih htio još samo da kažem nekoliko riječi u vezi s referatom druga Rankovića . Mi se potpuno slažemo s njegovom kritikom da smo zanemarili rad Saveza boraca . To je naša očita greška i mi ćemo je odmah ispraviti . Drug Tito: Ko želi riječ? Ima riječ drug Vlahović . Drug Veljko Vlahović: Mislim da bi trebalo izvući zaključke iz referata druga Dilasa i htio bih ukratko da dodirnem neka pitanja. 237 Taj Prvo je pitanje sistema rada aparata Agitpropa.2 sistem treba izgrađivati u smislu uputstava koja su data u referatu druga Đilasa, jer se često zapostavljaju krupne stvari , a naročito one o kojima je govorio drug Dilas . Drugo pitanje koje se ozbiljno postavlja pred Agitprop jeste pitanje kadrova. Tu je nastupio izvjestan prelom, ali taj prelom nije tako ozbiljan i kadrovi danas nijesu dorasli da riješe sva pitanja koja se pred Agitprop postavljaju . Mi nemamo popunjenih rukovodstava agitprop komisija u srezovima, a imamo slučaj , kao kod drugova u Srbiji , da je agitprop [...]* Sa druge strane, mi smo imali praksu da su

* Prekid u stenogramu .

DRUGI PLENUM CKKPJ

223

na agitaciju i propagandu bacani drugostepeni kadrovi. Na jednoj strani, mi imamo taj konglomerat kadrova naslijeđenih iz stare Jugoslavije, odnosno starog novinarstva, zatim imamo jednu vrstu kadrova u vidu bivših partijaca koji su zbog antipartijskog rada isključeni iz Partije, kao što su Kusovac238 i drugi, i imamo treću vrstu kadrova za koje se misli da treba da budu jaki teorijski kadrovi i da samo oni mogu rješavati [ probleme agitacije ] . Ja mislim da sa takvim shvatanjem o kadrovima u Agitpropu treba prelomiti . Sa druge strane, ako uzmemo zadatke koji stoje pred štampom i radiom , o kojima je govorio drug Đilas , mislim da ih ne možemo riješiti ako u tom aparatu imamo takve ljude, kao 239 što je, recimo, u Hrvatskoj slučaj s urednikom Vjesnika,2 koji nije član Partije, ili sa direktorom240 zagrebačke Radiostanice, koji takođe nije član Partije itd . Jer, jasno je da mi sa takvim kadrovima ne možemo sprovoditi liniju Partije na polju agitacije i propagande. (Drug Vlahović navodi imena ovih i drugih ljudi, pa zatim pominje i slučaj urednika spoljnopolitičke rubrike Tan241 koji treba da daje ton spoljnopolitičkoj liniji agenjuga, cije, a koji je ranije radio u Pavelićevom propagandnom aparatu. Drug Vlahović izvlači zaključak iz tih nekoliko primera da to pitanje treba shvatiti ozbiljno .) Osim toga, ja bih se zadržao više na pitanju sela i u vezi s referatom druga Kardelja i s referatom druga Đilasa. Ako pregledamo takozvane seljačke listove , vidimo da je tamo dat kadar koji je nekad bio ili uz Dragoljuba242 ili uz Jocu Pižona,243 ili uz pete i desete, a da mi tamo nemamo naše ljude koji bi na naš način postavljali pitanja i probleme . Zbog toga su nam gotovo svi seljački listovi prepuni ideoloških, organizacionih i svih drugih pogrešaka. Da se ne bih dugo zadržavao na tome , ja ću navesti samo nekoliko primjera . Naša zadruga,24 jedan je od tih seljačkih listova, uporno kroz nekoliko brojeva u posljednje vrijeme tvrdi da mi ne možemo izvršiti socijalističku rekonstrukciju sela dok ne dobijemo obrazovan kadar za to . Znači da je prvo potreban kadar, pa da tek onda dolazi rad . To se ponavlja iz broja u broj. (Drug Vlahović citira pisanje Naše zadruge u br. 49 o školovanom kadru i socijalističkoj rekonstrukciji sela , zatim navodi pisanje Kmečkog glasa245 o agrarnoj reformi , o borbi za uništenje kulačke klase itd .) . Tih nekoliko primjera koje sam naveo uzeti su za posljednjih mjesec dana, to jest od kraja decembra do početka januara, a takvi primjeri mogu se naći i u našoj glavnoj

224

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

246 štampi . U Politici, pa čak i u Borbi. Tako Borba, na primjer, tvrdi da je zadatak [ zemljoradničkih ] seljačkih radnih zadruga postao u današnje vrijeme potpuno istovjetan, iako znamo da su zadaci ipak različiti . Znači da tom pitanju novinarskog kadra, a naročito pitanju kadra koji radi specijalno za selo , treba, u vezi sa zadacima na selu koji se postavljaju pred nas, posvetiti veću pažnju i na rukovodstvo tih listova koji su namjenjeni selu dovesti ljude koji razumeju politiku Partije i koji će je sprovoditi. U vezi s ovim je isto tako važno i pitanje ljudi zaduženih za ideološko-vaspitni rad na sel . Mi znamo da je taj rad u gradovima organizovan i da je dao dosta pozitivnih rezultata, ali ako izvršimo analizu tih rezultata na selu , videćemo da tamo ozbiljnih rezultata nije bilo . Zbog čega? Zbog toga što smo mi pravili planove za ideološko-vaspitni rad koji su uzimani kao šema za čitavu partijsku organizaciju . I dok je to u gradovima sprovođeno, na selu nije moglo dati rezultate . Sa druge strane, svi naši programi za ideološko-vaspitni rad obuhvatili su izučavanje klasika marksizma-lenjinizma i išli prošlost, dok se u sadašnje probleme nije dirnulo, i to u prvom redu na selu. Uslijed toga je seljak učio izvjesne postavke Marksa, Engelsa , Lenjina, Staljina po opštim pitanjima, učio je donekle iz političke ekonomije, ali o aktuelnim pitanjima nije mu se govorilo i zbog toga nije ni čudo što naši komunisti na selu, kad se postavlja pitanje agitacije za seljačke radne zadruge, operišu jedino obećanjima da će država dati traktore i mašine i zamišljaju socijalističku rekonstrukciju u okviri krupnih investicija u seljačke radne zadruge. Zbog toga i u tom pogledu treba izvršiti izvjestan prelom. Dalje, mi imamo takve slučajeve da u masi srezova naročito na selima, drugovi nisu našli za potrebno da uključe proučavanje materijala sa Petog kongresa KPJ248 u svakodnevni rad u ideološkom vaspitanju . Mi imamo čitav niz sela koja još uopšte nisu stigla da prouče materijal Petog kongresa. A kad je tako, onda je razumljivo da partijske organizacije na selu ne mogu shvatiti našu partijsku liniju na selu . Druga stvar je pitanje naše agitacije na selu koju je dodirnuo i drug Marko Belinić . Naša agitacija na selu uglavnom se svodi na akcije oko sprovođenja privrednih mjera, na agitaciju oko otkupa, poreza i sjetve . Uglavnom postoje te tri vrste agitacije, dok drugih stvari opšte nema. Postojala je i ona akcija selo-grad, koja je imala u sebi nečeg narodnjačkog, kao na primjer pretplata na Seljačku borbu249, i pored toga što znamo da je seljak pun para. Ja mislim da

DRUGI PLENUM CKKPJ

225

se tu treba postaviti drugačije nego do sada, kao i uopšte [prema] pitanju agitacije na selu . Kad smo govorili o pitanju socijalističkog preobražaja kod nas na selu, videli smo da je za nas vrlo važno pitanje snabdevanja velikih gradova povrćem. Kad govorimo o stvaranju radnih zadruga kod nas, često se dolazi na pomisao da bi naši članovi Partije iz gradova , recimo iz Beograda, mogli vrlo mnogo uraditi na tome da se oko Beograda stvori izvjestan pojas radnih zadruga, jer se u selima oko Beograda razvila špekulacija. Sa druge strane, ako stvorimo radne zadruge, možemo da obezbijedimo i snabdijevanje povrćem, da nam, umjesto njega, kukuruz ne dolazi maltene do Terazija. Ako bismo dovoljno iskoristili partijske organizacije i taj ogroman aktiv koji imamo u Beogradu, mi bismo, pomoću njega, mogli stvoriti izvjestan broj radnih zadruga u okolini Beograda, kao što bismo to mogli i u okolini drugih većih gradova, i na taj način [ bismo ] obezbijedili dovoljne količine povrća. Sa druge strane, aktivi koji idu po srezovima treba da budu orijentisani tako da što detaljnije prouče i objasne našu agitacionu problematiku . U vezi s pitanjem štednje koje je dodirnuto juče, osvrnuo bih se na problem hartije. Mi trpimo priličnu oskudicu zbog nestašice hartije i ona će potrajati još izvjesno vrijeme to jest dotle dok ne budemo riješili pitanje celuloze i novih fabrika hartije. Ali, sa druge strane, kod nas se hartija neracionalno troši i niko ne vodi računa o tome kako se ona troši . Mi ove godine ne možemo podići tiraž listova zbog nestašice hartije i jedino Borba ide s većim tiražom. Drugi listovi ne mogu da se razvijaju. Međutim, kad pogledamo šta su naše ekipe našle na terenu , vidimo da su one naišle i na takve slučajeve da se, recimo Rad250 ili Glas,251 daju umesto kusura. Šta to znači ? Znači da treba voditi pravilniju politiku u raspodjeli hartije , jer dok na jednoj strani imamo čitav niz sela koja ostaju bez novina, na drugoj strani se ove novine upotrijebljavaju kao kusur . Ako pogledamo našu izdavačku djelatnost, takođe vidimo da smo podbacili zbog nestašice hartije, da nismo ispunili planove. Ako pogledamo gdje se troši ta flah-hartija ,* vidimo rasipanje. Po kancelarijama niko ne vodi računa o trošenju hartije, niko ne misli na to da se može iskoristiti i druga strana papira, niko ne vodi računa o tome da se kuca, gdje je to mogućno , i bez prorjeda . Ako bismo samo tu mjeru zaveli kao mjeru štednje kroz naše administrativne Nesatinirana (ne sasvim glatka) hartija za ravnu štampu. 15 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

226

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

organe, dobili bismo otprilike 30 procenata više hartije za izdavačku djelatnost . Prilikom pregleda upotrebe raznih obrazaca i formulara u nekim republikama vidjelo se da se i tu rasipa ogromna količina hartije . Tako su u jednoj republici drugovi štampali jedan obrazac u količini za pokriće potreba u toku 20 godina. Jasno je da je to planiranje vrlo pogrešno . Drugovi u Bosni , opet, štampali su dva obrasca koje uopšte nije bilo potrebno da štampaju . I na to je otišla ogromna količina hartije. Ja mislim , drugovi , da zaključim time da ćemo [u vezi s ] pitanjem hartije morati da vodimo borbu , i to odlučnu borbu kroz partijske organizacije. (Drug Dilas: „ U Bosni je, na primjer, potrošeno za državnu administraciju više hartije nego za čitavu izdavačku djelatnost.") Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? Ima riječ drug Dragi Stamenković. Drug Dragi Stamenković : Hteo bih da kažem nekoliko reči povodom referata druga Rankovića . Da bi organizacioni partijski rad išao uporedo sa sve većim zadacima koje ima naša Partija, mislim da će uvođenje [ sistema ] nomenklature [ dužnosti ] biti značajna mera u Partiji u vezi s pitanjem kadrova. To pitanje je bilo bitna smetnja za pravilan rad s kadrovima i mislim da je nepostojanje nomenklature u našim partijskim organizacijama bilo razlog što smo često otezali u davanju kadrova , u davanju zamena i postavljanju odgovarajućih drugova. Smatram da će uvođenje nomenklature uneti red i da će rad tada biti operativniji . Drugo, u organizacionom radu mislim da će biti vrlo važno stvaranje aparata kod sreskih i gradskih komiteta . Do sada su partijskim rukovodstvima po srezovima bili prepušteni svi zadaci koje mi postavljamo, a oni su bili i mnogobrojni i veoma važni . U nedostatku tog aparata sreski komiteti nisu ni stizali da prenesu direktive koje su dobijali , a kamoli da u većoj meri pomognu . Mi imamo, na primer, srez vranjski sa 148 organizacija, u kome postoji telefonska veza sa svega 4 mesna odbora. To su brdski krajevi i pitanje je aparata koji će moći da pomogne partijskim organizacijama. To je vrlo važna stvar i taj aparat biće velika pomoć u radu sreskih komiteta na savlađivanju zadataka koji se pred njih postavljaju. Isto tako mislim da je pitanje stvaranja oblasti , specijalno za našu republiku, neobično značajno, jer, kao što je

DRUGI PLENUM CKKPJ

227

rekao drug Marko ,* samo uža Srbija ima 98 komiteta na direktnoj vezi sa Centralnim komitetom, pored Oblasnog komiteta, Pokrajinskog komiteta i Gradskog komiteta u Beogradu . Pokazalo se kao nemoguće, i pored toga što smo mi u CK-u imali dosta slab aparat koji je još uvek nedovoljan da obuhvati tolike organizacije, da mi rukovodimo tolikim brojem srezova iz jednog centra . Mi nismo uspeli da intervenišemo kod pojedinih komiteta gde su se dešavale greške, a kamoli drugde. Što se tiče pružanja pomoći, mi smo to postizali samo obilascima od strane članova CK, plenuma i drugih aktivista. Zato smatram da će oblasti mnogo pomoći u pružanju neposredne i svakodnevne konkretne pomoći sreskim partijskim rukovodstvima. Dalje, mislim da se u vezi s pitanjem aparata CK ono stvarno postavlja kao nužno, jer je dosadašnja praksa pokazala da je menjanje drugova koji rade u aparatu, a naročito instruktora i drugova u kadrovskom aparatu, vrlo štetno . Mislim da u daljnjem radu treba imati u vidu [ to ] da je potrebno dosta vremena da jednog partijskog rukovodioca naučimo da pravilno radi, da u partijskom aparatu bude dobar instruktor, da pravilno shvati svoj odnos prema masovnim organizacijama, da pravilno sarađuje s rukovodiocima iz privrede i da zna da nađe svoje pravo mesto . Mislim da će to ustaljivanje aparata i , sa druge strane, popunjavanje aparata — jer je naš aparat bio neprekidno nepopunjen — imati veliki značaj za pravilno razvijanje našeg organizacionog rada, da naš organizacioni rad ne bude u zaostatku za opštim zadacima Partije. Drug Marko je istakao o pitanju kadrovske politike da se tim pitanjem uglavnom bavi Uprava za kadrove i personalna odeljenja i da o tom nisu vodili u dovoljnoj meri brigu partijski rukovodioci u državnom i privrednom aparatu . Naš CK je nešto o tome diskutovao i zapazio da naši drugovi ministri, kad se nađu ministarstvima, ne vode u dovoljnoj meri politiku kadrova, uzdizanje kadrova , kako to mi inače radimo u svom partijskom radu. Drugovi često tvrde, ako im se dâ neko sa strane, da je to bolji čovek nego što ih ima u njihovom aparatu , iako u njihovim ustanovama ima ljudi koji su zaista bolji . Osim toga, jedna od smetnji za pravilno uzdizanje kadrova je u tome što se i druga odeljenja i masovne organizacije nisu dovoljno bavili vođenjem kadrovske politike, nego su se uglavnom oslanjali na CK i traženje ljudi umesto da sama odeljenja vode politiku kadrova i da Kadrovska uprava rukovodi partijskim kadrovima. * Aleksandar Ranković.

228

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

Nedostaci u praksi pokazali su se i kod nas i u srezovima. Mislim da tu treba nešto videti kod nomenklature , jer iz velikih industrijskih preduzeća, gde se najbrže uzdižu rukovodioci, mi stvarno ne možemo uzdići nijednog radnika. Ako , recimo, od jednog velikog industrijskog preduzeća hoćemo da uzmemo jednog radnika za partijsku školu , moramo se boriti da bismo ga dobili. Međutim , potpuno je nepravilno što mi, uglavnom, uzdižemo sitne zanatske radnike na sreska i partijska rukovodstva i za privredne rukovodioce, a radnike iz preduzeća, gde se najpre uzdiže najsvesniji deo radnika, ne možemo dobiti za to. (Drug Tito: ,,Ja mislim da je stvar u tome što smatrate fabriku kao nevažnu, kao , čorno rabočije" * . Međutim, radnika treba uzeti odatle, ali ga onda tamo treba i vratiti, a ne da uzmete najbolje ljude iz fabrike i date ih za sreske sekretare i druge poslove. Nemojte zaboraviti da je danas najvažnije čuvati najsposobnije ljude u krupnim preduzećima i ustanovama. Jedna velika fabrika je za mene važnija nego jedan mali srez i zato su tamo potrebni najsposobniji ljudi. Sovjetski Savez je birao najsposobnije ljude za krupne kombinate. Kad je negde slabo, oni su tamo slali čak i članove CK. Zato ja mislim da ste vi išli pogrešnim putem . Nepravilno je, razume se, ne uzimati te ljude da bismo ih uzdigli na viši teoretski nivo, ali je pogrešno uzeti ih odande da bi bili sreski sekretari ili šta drugo. Ne, on mora natrag. A tačno je i to da ga ne možemo uzeti ako je suviše potreban".) Ja se slažem s tim, ali bih hteo da istaknem još nešto , a to je da se u tome išlo toliko daleko da mi ne možemo nikoga uzeti. Ja bih hteo takođe da istaknem i neke negativnosti u radu CK, naime da se drugovi koji ne rade na privrednim pitanjima ne interesuju za ta pitanja , iako mi treba da znamo svi ta privredna pitanja. Inače, mislim da se i [ na ] naš CK odnosi kritika druga Marka da nismo slali dovoljno informacija CKKPJ, koje smo već imali prikupljene u našem CK-u . U vezi s pitanjem partijskih knjižica , mi smo posle jedne depeše CKKPJ poslali instruktore na teren i od tog vremena, za mesec i po dana, izdali smo 34 procenta, odnosno 1/3 , [ tj . ] 54 000 partijskih knjižica. Mi smo to pitanje stvarno bili zapostavili i izdali smo do te depeše onaj broj koji je naveo drug Marko. U toku februara većini članova Partije biće iz* Radnici koji obavljaju najteže fizičke poslove.

DRUGI PLENUM CKKPJ

229

date knjižice i mi ćemo u skorom vremenu završiti taj posao koji se i suviše otegao. U pogledu povećanja broja članova Partije i razrade odluka Petog kongresa o primanju većeg broja radnika u Partiju,252 mogao bih reći da mi nismo dovoljno organizovano kontrolisali primenu te odluke na prijem industrijskih radnika u Partiju . Najslabije je stanje u građevinarstvu , šumarstvu i nekim rudnicima , naročito u nekim rudnicima koji su vrlo važni za proizvodnju . Mi smo to na našem Kongresu konstatovali i mislim da ćemo tome pristupiti sada s još većim uspehom . Jedna od naših slabosti je u tome da mi nismo izvršili odluku Petog kongresa o kandidovanju skojevaca,253 jer smo od 135 000 skojevaca do sada zakandidovali svega 15 000. Međutim , sada , posle ujedinjenja SKOJ-a i Narodne omladine, mislim da bismo najveći broj skojevaca mogli kandidovati. U pogledu kadrova za agitaciju i propagandu mislim da se kritika drugova Đilasa i Marka odnosi i na nas, jer mi još nismo popunili našu Upravu za kadrove , a po sreskim komitetima nismo imali ljude koji bi radili na agitaciji i propagandi. Zbog toga smo po srezovima koristili za agitaciju i propagandu intelektualce koji nisu bili dovoljno odani Partiji . Mi smo preporučili našim sreskim komitetima da uzdignu ve254 ći broj radnika i osposobe ih za rad u agitprop komisijama, jer je kod nas takva situacija da u velikom broju srezova --- to su imamo mali broj intelektualaca, a ako ih i imamo — takvi ljudi koji nisu u Partiji uzdignuti niti ideološki prečišćeni . Mi ćemo raditi na tome da poboljšamo sastav agitrprop komisije. Mi isto tako sada radimo na odabiranju ljudi za godišnju školu u kojoj će se osposobiti za agitaciju i propagandu.

Drug Tito: Riječ ima drug Antun Biber. Drug Antun Biber: Kritika koju je dao drug Marko na rad partijskih rukovodstava u celosti se odnosi i na partijska rukovodstva u Hrvatskoj , naročito na rad samog Centralnog komiteta. Između ostalih pitanja, on se dotakao i pitanja kontrole. O tome je već juče bilo govora, a iz raznih materijala koji su bili ovde izneseni videlo se jasno da kontrola nad izvršenjem zadataka nije na onoj visini , kakva ona treba da bude danas kad naša Partija rukovodi složenim državnim mehanizmom . Upravo zbog slabe ili nedovoljne kontrole čini se niz zloupotreba i nepravilnosti na terenu . To je utoliko teže što se u narodnim odborima , državnim ustanovama i u poduzećima nalaze komunisti, a ipak se čine razne zloupo-

230

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

trebe naočigled tih komunista . Ima i takvih slučajeva gdje su komunisti činili razne greške i zloupotrebe. Jasno je da partijska rukovodstva nisu bila dovoljno budna , nisu vodila brigu o tome kako pojedini članovi Partije vrše svoju dužnost. Ja ću navesti primer s jednim članom MK koji je, kao direktor ugostiteljskog preduzeća, napravio niz grešaka prodajući mast iz garantovanog snabdevanja za vino itd . Zbog toga je isključen iz Partije i predan na dalji postupak javnom tužiocu . Međutim , Kotarski komitet nije pozvao na odgovornost poverenika trgovine i snabdevanja i poverenika za komunalnu privredu , koji su bili nadležni da kontrolišu njegov rad, nego su preduzeli mere samo prema onom koji je bio izvršilac dela . U ovom slučaju pitanje odgovornosti postavljeno je usko i jednostrano . Rukovodioci pojedinih sektora moraju se osjećati odgovorni za rad čitavog sektora i za sve ljude kojima rukovode. Pravilno je da se i pitanje lične odgovornosti još više zaoštri . Drug Marko je u vezi s pitanjem kontrole naglasio da mi kroz čitavu 1948. godinu nismo poslali partijski izveštaj s naših sednica. To je tačno . Međutim, činjenica je da je aparat CKKPJ tražio te zapisnike tek krajem 1948. godine. Dakle, to nije bio samo naš propust već je i aparat CKKPJ traženje tih izveštaja bio zanemario . Isto tako je s pojedinim pismima i direktivama koja dolaze u nacionalna rukovodstva. Postoji pismo o isključenju Žujovića i Hebranga255 i još neka druga. Međutim, do završetka 1948. godine nije se uopšte postavilo pitanje zašto ne odgovaramo na ta pisma . (Drug Tito : „ A vi čekate da vas pitaju, pa da onda odgovorite". ) Nismo zato čekali, nego takav je sistem. Tu je potrebno više kontrole i odgovornosti, jer ima i slučajeva da se ukazivalo a da se nije odgovaralo. Ja bih se sada osvrnuo na pitanje primanja radnika u Partiju. Iako je izvestan broj radnika primljen u Partiju posle Petog kongresa,256 ipak je činjenica da je od toga vrlo mali broj industrijskih radnika . Šta se može zaključiti iz toga? Iz toga se može zaključiti da se partijska organizacija još nije okrenula licem prema tim glavnim zadacima, a to je naša industrija i da još osnovne partijske organizacije nemaju jasan kriterijum koga danas treba primiti u Partiju . Meni se čini da partijska organizacija pri postavljanju pitanja prijema novih članova više gleda na prošlost a ne na budućnost. Često se gleda samo na to kakvi su pojedini ljudi bili u prošlosti , dok se manje vodi briga o tome kakvi su oni danas i kakvu vrednost predstavljaju za našu Partiju u budućnosti. Ima i takvih pojava da komunisti u proizvodnji izbegavaju teže poslove . Ja ću izneti samo nekoliko primera .

DRUGI PLENUM CKKPJ

231

Pod kraj prošle godine trebalo je dati u rudnik Rašu 2683 radnika, od toga 648 članova Partije . Nečlanova Partije odazvalo se 54%, a članova Partije radnika odazvalo se 29 %. Isto tako u raznim frontovskim radnim brigadama učestvovalo je prošle godine oko 43 000 članova Narodnog fronta. Od toga broja bilo je svega 2337 članova Partije. To govori da vrlo mali broj članova Partije učestvuje u tim dobrovoljnim radovima, a iz čega se jasno vidi sektašenje prema onim ljudima koji se ističu u proizvodnji i da mi u Partiji imamo takve ljude koji nisu spremni da po direktivama Partije izvršavaju zadatke koje Partija pred njih postavlja . Mislim da je to osnovni razlog što se partijska organizacija u industriji sporo omasovljava. Što se tiče pitanja izdavanja partijskih knjižica , mislim da treba priznati da je to vrlo težak posao . Mi imamo toliko raznih problema oko toga, a na prvom mestu proveravanje dokumenata ljudi kojima se izdaju knjižice . Međutim , i tu dolazi do izražaja sektaštvo . Poteškoće su i u pomanjkanju ljudi koji bi stalno radili na tom poslu, ali je više stvar u sektaštvu nego u pomanjkanju ljudi . A sada je ta stvar još više zapela , jer niža rukovodstva još nemaju dovoljno iskustva i izgrađen kriterijum za izdavanje part [ ijskih ] knjižica . Tek u toku ovog meseca krenulo se u tom pogledu napred , tako da ćemo ipak taj zadatak, ja se nadam, izvršiti u prvoj polovini ove godine. Još jedno pitanje - pitanje rada partijskih organizacija u masovnim organizacijama . Drug Marko je izneo da se taj rad uglavnom odvija kampanjski . To je naročito došlo do izražaja kod nas u Hrvatskoj . Prilikom izbora za delegata frontovskih organizacija , prilikom priprema za kongres Fronta i posle plenuma koji je održan ovde, u Beogradu, rad u Frontu mnogo je oživeo . Međutim , kad se takva pitanja skinu sa dnevnog reda, onda čitava aktivnost na mobilizaciji frontovskih masa pada. Još uvek ima partijskih organizacija koje ne shvataju Front i druge masovne organizacije kao glavnu transmisiju za sprovođenje partijske linije . Postoji praksa da komunisti samo povremeno dolaze u Front i postavljaju drugima zadatke, a sami aktivno ne učestvuju u provođenju pojedinih zadataka . Mi ćemo o tom pitanju posle ovog plenuma

razgovarati sa sekretarima partijskih organizacija . Inače , mere koje je predložio drug Marko radi stvaranja aparata kod komiteta, mislim da će značiti znatnu prekretnicu u radu čitave partijske organizacije , jer će se stvaranjem aparata kod kotarskih komiteta stvoriti uslovi da se prekine s kampanjskim stilom rada u našim komitetima .

232

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Tito: Riječ ima drug Stane Kavčič . Drug Stane Kavčič: Krajem 1947. godine mi smo imali od ukupnog broja članova 56 procenata radnika , dok smo krajem 1948. godine imali 57 procenata radnika , što znači povećanje za jedan procenat. Neosporno je da je prvi i najvažniji uzrok ovom sniženju o kome je govorio drug Marko, baš u tome što smo mi donekle zbog onako visokog procenta radnika u Partiji malo zanemarili to pitanje i nismo dovoljno odlučno i oštro postavili tu stvar. To je prvo, a drugo, ovo sniženje ide pre svega na račun povišenja nameštenika . Ovaj problem s nameštenicima257 kod nas i uopšte s tim malograđanskim elementom znači jednu slabost u našoj Partiji s kojom mi moramo neprekidno da se borimo. U vezi s tim, ja bih rekao nešto i o onome o čemu je govorio drug Đilas. Tačno je ono što je on rekao o raznim pojavama, a naročito teorijama, koje pokušavaju da razviju neki intelektualci, kolebljivci, u stvari dezerteri . Međutim , među nameštenicima koji su ušli u Partiju postoji još i druga jedna pojava, pojava izvesne labavosti, nedostatka oštrine baš prema svim tim pitanjima. Mi smo primetili kod nekih organizacija kod naših ministarstava da tamo ima ljudi koji ne vole diskutovati o takvom pitanju kao što je borba protiv Informbiroa, nego mnogo više vole da se postavi na dnevni red pitanje studija i prosto kabinetski, šablonski izučavaju na primer materijale s Petog kongresa , s našeg Kongresa itd . I tada baš ti ljudi , koji su inače onako labavi kad se radi o Rezoluciji Informbiroa, učestvuju u diskusiji i vidi se da poznaju stvari, ali onda, razume se, ostane sve na rečima. Kad smo mi tu stvar postavili pred naše organizacije i naše partijce i kazali da te ljude treba ocenjivati i po njihovom radu , onda smo mi kod mase slučajeva naišli na prigovore da su to dobri komunisti, da redovno dolaze na studijske sastanke, da izučavaju materijale i referate itd . itd ., tako da se kod nas naročito oštro postavlja pitanje baš tog zaoštravanja i jačanja partijnosti naročito među tim nameštenicima i u tim organizacijama u kojima preovlađuje takav elemenat . U vezi s tim, mi smo poduzeli neke odlučnije mere i u nekim organizacijama na Univerzitetu i u nekim ministarstvima i kad smo tu stvar oštro postavili, onda su tek i neki inače dobri komunisti videli kuda, u stvari, vodi ta izvesna pasivnost koja su ti ljudi unosili u Partiju , to jest da je ona danas na liniji razbijanja jedinstva naše Partije . Što se tiče stvaranja ovog aparata kod sreskih komiteta i uopšte pojačanja partijskog aparata , mislim da je to vrlo

DRUGI PLENUM CKKPJ

233

nužna stvar, jer bi sigurno svih ovih slabosti o kojima je ovih dana ovde bilo govora bilo mnogo manje ako bi sreski komiteti imali jedan aparat koji bi se sistematski bavio razvitkom Partije . A zato što toga nije bilo dešavalo se često da su na primer, članovi sreskih komiteta prilikom obilazaka [ terena] — a to je bilo vrlo retko postavljali organizacijama uglavnom osnovne operativne zadatke, kao što su otkup i porez, ova ili ona kampanja , dok se na drugoj strani premalo radilo na tome da se vidi kako ta organizacija živi , kako bi se njoj moglo pomoći , kako razvijati komuniste članove Partije itd. Još ako uzmemo da je naročito u poslednje dve godine primljeno mnogo novih članova Partije , onda se još više vidi značaj tog problema , odnosno zadatak da pred osnovne partijske organizacije treba ne samo postavljati zadaće nego se isto tako i pozabaviti time kako one rade, odnosno davati im mnogo više pomoći pri uzdizanju i vaspitavanju članova . O pitanju metoda rada hteo bih da se osvrnem na problem planskog rada, odnosno planiranja koji je sada počeo u svim partijskim organizacijama. Kad smo prošle godine prišli tome, odnosno kad smo u partijskim organizacijama počeli s planiranjem, počeli smo najpre s mesečnim planovima, videlo se kroz planove koje su nam poslali sreski komiteti šta oni u stvari rade . Jedna osnovna karakteristika gotovo svih tih [planova ] bila je baš u tome što se videlo , kroz analizu tih planova, da sreski komiteti u stvari nisu ono rukovodeće avangardno telo koje bi trebalo da bude, nego da se često više-manje svode na jednu od mnogih organizacija u srezu, odnosno na jedan od mnogih drugih organa u srezu , tako da smo mi baš kroz tu analizu planova koje su oni postavili zaoštrili pitanje rukovodećeg tela koje u stvari treba da predstavlja sreski komitet . U vezi s pravilnim izvršavanjem tih planova, postavlja se i pitanje takozvanih informacija i podataka koji se često traže odozgo do dole . Bilo je pojava, na primer, da su naše uprave u aparatu CK tražile od sreskih komiteta jednog dana jedne, drugog dana druge podatke i time često onemogućavale pravilan i sistematski rad u pogledu izvršenja postavljenog plana. A bilo je takvih slučajeva i u odnosima aparata nacionalnih centralnih komiteta i CKKPJ . Drug Tito: Riječ ima drug Cvijetin Mijatović . Drug Cvijetin Mijatović: Ja bih htio da govorim o tri stvari iz oblasti agitacije i propagande . Mislim da bi bilo nužno da sadržina našeg rada po agitaciji i propagandi u na-

234

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

šim partijskim organizacijama bude usmjerena na ove probleme koje je postavio drug Đilas. Znam, uglavnom, kakva je sadržina rada bila do sada i mislim da nije bila pravilno usmjerena i da to treba izmjeniti i unijeti u rezoluciju koja će biti donijeta . Drugo, kad je riječ o stavu i mjerama prema pristalicama IB i kolebljivcima ,258 htio bih da kažem da smo mi imali posla s nizom ljudi, naročito u Sarajevu, i da u tom pogledu imamo izvjesnog iskustva . Naime, poslije partijskih mjera koje su preduzimane, poslije pozivanja na partijske komisije, ljudi koji su imali nepravilan stav o pitanju Informbiroa priznali su greške, bili su raskrinkani samo u užem krugu, u svojoj part [ ijskoj ] jedinici, i tada je nastalo privremeno smirenje. Međutim, samo jedan dio tih ljudi došao je na naše pozicije , a drugi su ostali neiskreni , na riječima su imali stav za CK, a u stvari su radili protiv i na poslu su sabotirali. Mi smo smatrali da nije dovoljno sada ponovo preduzimanje nekih partijskih mjera, jer ti ljudi nisu bili dovoljno raskrinkani , u širem krugu , u sredini u kojoj rade i žive ; njihovom raskrinkavanju u kolektivima trebalo je pristupiti uz prethodne pripreme za takvo raskrinkavanje.259 I mi smo tome pristupili, što je, pored ostalog, omogućilo da se takvi ljudi istjeraju na čistinu i da se na taj način pokaže da niko ne može sjediti na dvije stolice. Dalje , mislim da konkretno kod nas , u Bosni i Hercegovini , veliku smetnju u pogledu poboljšanja i jačanja ideološkog uzdizanja predstavlja zaostalost i pomanjkanje opšteg obrazovanja260 članova Partije, pa čak i rukovodećih kadrova po srezovima. Mi u Bosni i Hercegovini u prvom redu moramo stvoriti čvršći sistem opšteg obrazovanja rukovodećih kadrova, ali sistem bržeg uzdizanja nego po državnoj liniji . Mi smo odlučili da brže dajemo opšte obrazovanje članovima Partije kroz posebne večernje i slične škole , a ne samo kroz kurseve koji daju površno znanje. Nedostatak u sprovođenju partijske linije i našeg stava još je i u tome što se na nižim partijskim organizacijama često samo ponavljaju i citiraju članci i govori naših rukovodilaca, a malo se razrađuju direktive na nižim organizacijama, nedovoljno se primjenjuju na konkretne probleme naših organizacija, tako da često najosnovnija pitanja i problemi ostaju nerazjašnjeni . Htio bih da kažem još nekoliko riječi o referatu druga Rankovića. Drug Tehek* je spomenuo da se kritika, oprav-

* Antun Biber.

DRUGI PLENUM CKKPJ

235

dana kritika, odnosi dobrim dijelom na nacionalna rukovodstva Partije. Na tome bih se i ja zadržao . Ja mislim da mnoge slabosti i nedostaci u sprovođenju linije naše Partije potiču iz krupnih nedostataka u metodu rukovođenja u nacionalnom rukovodstvu , konkretno u Bosni i Hercegovini . Ti nedostaci se, možda, do sada još nisu tako štetno odražavali, ali kompliciranost pitanja izgradnje sociajlizma u vezi s konkretnim nenormalnim međunarodnim odnosima, o kojima je ovdje bilo riječi , može dovesti do krupnih negativnih posljedica ako mi ne bismo preduzimali mjere da izmjenimo dosadašnji način rada . Činjenica je da mi nemamo određeni plan rada, da kod pojedinih komiteta zadaci viku drugove na specijalnost, što dolazi do izražaja na sjednicama komiteta, a to se mnogo odražava na rad komiteta kao cjeline. Sa druge strane, kod nas samih nema dovoljno onoga što je već pomenuto u ovoj diskusiji, a to je blagovremeno i stalno pozivanje na odgovornost za zadatke koji su se imali izvršiti. Postoji izvjestan odnos koji se dopušta kod nas, u našoj sredini, a koji ne dopuštamo dolje, a to je izvjesna pomirljivost i popustljivost prema propustima, rokovima i neizvršavanju zadataka. Metod rada se u nekom smislu prenosi iz vlade u komitet, umjesto da se prenosi iz komiteta u ministarstva. Kad pogledamo koliko je brojno naše partijsko članstvo i da su na svim važnim tačkama državnog i javnog života komunisti , kad pogledamo kako je moćan taj aparat, vidimo da mi, uprkos tome, još nismo ostvarili onoliko rukovodeću ulogu Partije, onoliko razvili djelatnost masa , koliko bi to moglo i trebalo da se ostvari u našem radu, a tome je jedan od razloga slab metod rada, nemanje plana, nemanje sistema u radu . Mi radimo mnogo, ali je ipak kvalitet našeg rada još prilično slab. Zbog toga se dešava da o mnogim stvarima pojedini članovi CK nisu informisani . Ja , kao organizacioni sekretar, ne znam mnoge stvari iz privrede, dok sa druge strane, recimo, drug iz sindikata ili pojedini drugovi ministri ne znaju mnoge stvari iz partijskog rada. Problematika koja zasipa CK , a koja je vrlo komplikovana i teška nameće potrebu da mijenjamo mnoge stvari iz temelja, i to energično i brzo . Ja mislim da bi češće i odlučnije trebalo i odozgo pozivati na odgovornost. Mi to tražimo dolje , dok se gore kod nas to ne sprovodi . Mi imamo organizovan rad u Sekretarijatu,261 koji se pokazao kao korisno uže tijelo unutar partijskog rukovodstva koje može da pretrese i koje može da pripremi niz pitanja za CK, ali nam taj rad još nije dovoljno razvijen . Mislim da su u drugim komitetima ti sekretarijati postigli više uspjeha i da bi trebalo više da izmjenjamo međusobna iskustva. Dalje,

236

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

u našim rukovodstvima i nacionalnom aparatu nema organizovanog ideološko-teorijskog rada . Naravno, mi ne možemo taj rad postavljati kao što se postavlja, recimo, kroz večernje kružoke,262 ali taj rad treba da bude sistematski organizovan. Ovako, bez stalnog ideološkog uzdizanja, postoji opasnost da se ide u prakticizam itd. Naročito je važna stvar, mislim , korišćenje i aktivnost čitavog CK, odnosno članova CK u partijskom radu . Mi do sada imamo nekoliko slučajeva da članovi CK stvarno nemaju određene zadatke preko kojih će stvarno djelovati kao članovi CK, a ne samo da budu formalno članovi izabrani na kongresu , a da sve ostane kao prije . Pored takvog zanemarivanja članova CK, pokazalo se kod nas kao vrlo štetno odugovlačenje s popunom i učvršćenjem aparata CK . Činjenica je da se sada nađe kadar za sve druge stvari prije nego za CK ili se, ukoliko se i nađe, dobije slab kadar. Zbog toga se često dešava da mi u CK-u ne možemo rješavati sve stvari, jer nemamo potreban aparat. U pogledu formiranja oblasnih komiteta,263 mislim da njih treba, kad budu formirani , odmah orijentisati čvrsto na pravilan metod rada , da se ne bi ustalila dosadašnja praksa . A tu su važni kadrovi . U tom pogledu mislim da će biti dosta teškoća, jer ćemo morati izvlačiti dobre kadrove za te komitete.

Dalje, kad je riječ o popunjavanju partijskih dokumenata i o uzdizanju partijskih kadrova, mislim da je veliki nedostatak u tome što su partijska dokumenta ostala u onom stanju u kome su bila dok se prvi put davala karakteristika,264 jer se nisu unosili nikakvi novi momenti. Te su karakteristike, međutim , vrlo šture, a novih nema. Ljudi se razvijaju , a iz dokumenata se ne vide nikakve promjene u stručnom i ideološkom uzdizanju . Ponekad se radi o karakteristikama od čijeg pisanja je prošao period od pune četiri godine i članovi Partije su se promjenili i razvijali, a neki su mogli i zaostati. Osim ovoga što sam rekao, htio bih da dodam još i nešto o mogućnosti oslobađanja sekretara komiteta od drugih dužnosti. Kod nas je , otkako su sekretari sreskih komiteta otišli za predsjednike ili sekretare narodnih odbora ,265 ispalo da se većina članova komiteta preselila u narodni odbor i da se stvarno najviše zadržavaju u odboru . U komitetu se ljudi malo zadržavaju i tako se ne riješavaju partijske stvari . Zato mislim da bi trebalo ispitati mogućnost njihovog oslobađanja od drugih dužnosti van komiteta ili to pitanje riješiti na neki drugi način .

DRUGI PLENUM CKKPJ

237

Drug Tito: Ko dalje želi riječ? Ima riječ drug Bebler. Drug Aleš Bebler: Ja bih rekao nešto o našoj propagandi u inostranstvu . Drug Dilas je postavio ovo pitanje, izneo osnovnu problematiku i teme koje naša propaganda u inostranstvu treba da obrađuje i ja tome nemam ništa da dodam . Potpuno se s time slažem. Moglo bi se, naravno, govoriti još o mnogim temama propagande, ali to bi interesovalo samo drugove koji rade isključivo na tom poslu . Međutim, ima ipak pitanja koja su u vezi s tim i koja treba sve nas da interes iju u kojima mi svi možemo da pomognemo našoj propagandi. To je u prvom redu pitanje kadrova. Za organe propagande bilo je vrlo teško dobijati kadrove. Kod kadrovskih odeljenja u republikama i na drugim mestima dolazilo je do izražaja izvesno potcenjivanje toga posla i nikako nije bilo moguće iščupati ljude. Drug Vlahović je dao izvesne primere o tome kakvi ljudi rade na odgovornim propagandnim poslovima na selu , pa i u gradovima, u Zagrebu, Beogradu itd. A mi u inostranstvu imamo na sličnom poslu ponekad još gore ljude . Na primer, u Njujorku , u gradu od 7 miliona stanovnika, u glavnom gradu najveće kapitalističke zemlje, u glavnom privrednom centru kapitalističkog sveta, zadužen je propagandnim radom u užem smislu samo jedan čovek - dopisnik Tanjuga.26 % To je Jevrejin iz Zagreba koji je 1940. godine pobegao pred Hitlerom u Njujork i nikad se posle toga nije vratio u zemlju niti poznaje novu Jugoslaviju uopšte, a u vreme rata radio je u propagandnom uredu američkog Ministarstva rata. To je jedini propagandist nove Jugoslavije u Njujorku . Pored ovog primera, ima i drugih i svi oni pokazuju da je u pogledu kadrova stanje stvarno očajno . Ako mi hoćemo da izvršimo taj skok koji moramo izvršiti u pogledu propagande u inostranstvu, onda njega ne treba izvršiti toliko u smislu izdataka za propagandu, u smislu udvostručenja kadrova koji na tom poslu rade, nego u smislu izbora kadrova boljeg kvaliteta, u smislu partijnosti tih kadrova . Ako ti ljudi ne budu imali neka opširna znanja koja su potrebna na tom poslu biće dovoljno i to da rade bar sa voljom i da imaju perspektive da se razviju na tom poslu . Za tu svrhu trebalo bi nam nekoliko desetaka ljudi , koji se moraju odvojiti od drugih poslova 1 razmestiti tamo gde su nam potrebni za propagandu u inostranstvu . Drugi problem pri čijem rešavanju mogu svi više-manje da pomognu jeste pitanje rada koji se može svršiti unutar

238

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zemlje a od ogromnog je značaja za propagandu vani. Ako je drug Dido rekao, bar sam ja tako shvatio njegovu ocenu, da je naša propaganda u inostranstvu i za inostranstvo bila jedna od naših velikih slabosti poslednjih godina, onda se to može uzeti kao opšta ocena za ceo posleratni period . Ali , bilo je i izvesnih važnih političkih akcija i propagandnih kampanja za inostranstvo koje su nam apsolutno uspele. Tako je 267 uspela, recimo, naša kampanja za Julijsku krajinu i Trst." Ta je kampanja apsolutno uspela. I ako se za nešto može reći da smo probili svetu uši , onda je to kampanja za Julijsku krajinu. Ceo svet je doznao šta je Julijska krajina i zašto Jugoslavija ima na nju pravo. A na tome nisu samo radili diplomati ili propagandisti u inostranstvu i ona nije uspela samo zbog toga nego u najvećoj meri zato što su na tome bili mobilisani mnogi ljudi unutar naše zemlje i ne napuštajući zemlju, ne napuštajući svoje obaveze koje u zemlji imaju. Tada se pojavilo oko 160 publikacija268 stvorenih unutar zemlje od ljudi koji nisu bili na diplomatskom ili propagandnom poslu . U Ljubljani su, u vezi s tim, bili mobilisani univerzitetski profesori i oni su pisali o raznim pitanjima u vezi s Julijskom krajinom, dokazivali su da železnička mreža Jugoslavije gravitira ka Trstu itd . itd . Napisan je čitav niz studija, izdavani su albumi i fotografije o Julijskoj krajini. U Zagrebu je stvorena ekipa etnografa i etnologa,269 koja je proučila Istru i izdala ozbiljnu naučnu publikaciju o etnologiji Istre, i to na stranom jeziku. Takvu publikaciju mi nismo imali ni pre ni posle toga . Prema tome, ta propaganda nam je uspela ne toliko zbog toga što smo imali bogzna kakve kadrove, nego zato što je bilo pomoći odozdo , što je bilo pomoći agitpropa naših republika i CK i drugih drugova na raznim poslovima koji su se uključili u tu kampanju . Ta je kampanja dokazala koliko se može učiniti ako se pomaže onim organima i ustanovama koji su zaduženi pitanjima propagande u inostranstvu u najužem smislu , ako se mobilišu i pomognu ljudi u prvom redu oko agitpropa republika kod stvaranja materijala, kod pronalaženja podataka, skupljanja fotografija itd. Ako se taj posao zanemarije, onda naš propagandist, dopisnik Tanjuga ili ataše za štampu ne mogu tresti iz rukava materijal za propagandu u Parizu . Taj materijal treba zemlja da im stvori, ali ne Ministarstvo inostranih poslova. On se stvara jedino na terenu, u republikama, srezovima, fabrikama itd. Ima još jedna stvar koja je od manje važnosti, ali koja takođe ima značaja za našu propagandu u inostranstvu, a to je odnos prema strancima koji dolaze u našu zemlju . Drug

DRUGI PLENUM CKKPJ

239

Tito i drugovi iz rukovodstva daju nam odličan primer, kad dođe koji stranac, kako ga treba primiti . Ako on dođe sa dobrim namerama u Jugoslaviju ukazuju mu svu počast. Tako 270 je nedavno drug Tito primio Luja Adamiča i druge ljude iz inostranstva i dao primer koji treba da sledimo . Međutim, taj primer se ne sledi. Sa strancima koji dolaze dobronamerno u Jugoslaviju dešava se toliko nezgodnih i neprijatnih incidenata, oni toliko nailaze na nepažnju i grubosti da mi u Ministarstvu inostranih poslova kad ponovo dođe takav neki stranac prosto strepimo šta će mu se desiti . A njegovi utisci često intimne prirode, uz malu pažnju s naše strane prema njemu, mogu predstavljati jedan politički kapital koji on u glavi nosi u inostranstvu i postaje naš propagandist . Ja ću navesti samo jedan primer koji se dogodio unazad 10 dana. U Jugoslaviju je došla jedna američka profesorica, gospođa Eli Harijet, koja je po struci bibliotekar. Došla je sa dobrim namerama i donela poklone u knjigama za naše biblioteke. Provela je kod nas izvesno vreme i trebalo je da nastavi put u Bugarsku . Međutim, pred sam odlazak njoj se desila ova neprijatnost. Trebalo je da ide u Šabac i da u blizini Šapca pokloni knjige jednoj biblioteci . U tu svrhu joj je stavljen na raspolaganje jedan kamion . Možda bi se našla i druga kola, ali pošto mi nismo Amerika - dobar je i kamion. Kamion je trebalo da krene iz Beograda u subotu posle ručka, a da se vrati do podne u nedelju pošto je profesorica u ponedeljak trebalo da krene za Bugarsku pošto prethodno obavi još neka hitna posla u Beogradu. Međutim , ekspedicija se vratila tek u ponedeljak uveče, tako da je gospođa Harijet imala vremena samo da dohvati kofere i da otputuje. A zašto se putovalo tako ? Dva puta se, doduše, desio kvar na kamionu, ali vreme nije izgubljeno na tome. Najviše vremena izgubljeno je u tome što se kamion zaustavljao svakog časa, u svakom kraju i satima čekao one koji su otišli da obiđu svoje rođake i poznanike. Oni su iskoristili ovaj put, umesto da prate i budu na usluzi gospođi Harijet , da obiđu svoje rođake i prijatelje i da posvršavaju svoje poslove . To je prosto bila nepažnja prema čoveku . I to se kod nas često dešava. No ja mislim da tu, pored nepažnje, u mnogim slučajevima igra ulogu još jedan momenat . Drugovi su navikli da u strancima koji dolaze kod nas uvek vide špijune. Na stranu to što to nije pravilno svim slučajevima . Glavno je to što se pažnja i budnost ne isključuju nego se međusobno uslovljavaju . Činjenica je da ukoliko više pažnje pokažemo prema tim strancima, ukoliko ih više budemo okružili i pratili , odnosno išli s njima naši ljudi, utoliko je i veća kontrola nad njima.

240

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Ako im mi damo našeg tumača, našeg šofera s našim kolima itd., onda su oni pod našom kontrolom, što nije slučaj ako ih mi pustimo da sami lutaju. Ako je takav stranac i došao s nekim špijunskim zadatkom, naša pažnja će ga sprečiti da ga izvrši . Drug Tito: Ja često znam da se radi o špijunu i neprijatelju , ali ja ipak postupam vrlo lijepo s njime. Ko dalje želi riječ ? Ima riječ drug Blažo Jovanović, ali bih ja prethodno učinio jednu napomenu . Ja mislim, drugovi, da vi ne treba da smatrate da ste došli da dajete neke teorijski oformljene definicije . Nama je potrebno da iznesete činjenice, da nam date primere, konkretne stvari. Mi znamo da će se neke stvari ponavljati, ali ima toliko tipičnih raznih stvari koje nama nisu poznate, a ja ne znam šta bih dao da ih znamo . Eto, to je potrebno ovde, na ovom plenumu . Nisu potrebne neke visoke govorancije, već činjenice koje život svakodnevno pokazuje. Drug Blažo Jovanović: Htio bih da kažem nekoliko riječi u vezi s referatima drugova Đilasa i Rankovića . Što se tiče idejno-političkog rada kod nas, naročito na selu, on je dosta slab. Meni se čini da se kod nas u Crnoj Gori popušta u tome radu i da je nešto slabiji nego ranije. Činjenica je da oni drugovi koji se nalaze na selu nisu dovoljno uzdignuti, kao što je činjenica i to da se njima ne pomaže dovoljno od strane sreskih rukovodstava, uslijed čega mnoga pitanja, mnoge mjere koje preduzima narodna vlast nijesu potpuno jasne ni članovima Partije na selu, a da se i ne govori o širokim narodnim masama. To dolazi otuda što se te mjere koje se preduzimaju ne razrađuju dovoljno u sreskim komitetima , odnosno ne razrađuju se na taj način da se vidi kako da se primjene u dotičnom odboru, u dotičnom selu itd. Zbog toga onim komunistima na koje se to prenosi stvar postaje nejasna i oni prave grube greške. Takav primjer imali smo u slučaju kada se govorilo o radnim zadrugama; kad se na jednom mjestu postavilo pitanje šta će biti sa starim ljidima, odgovor je bio da će za njih biti domovi staraca. Takav smo primjer imali i kod riješavanja pitanja otkupa mesa , kada je jedan drug objasnio da seljak ne može imati preko 40 ovaca. U vezi s ovom prljavom kampanjom koja se vodi protiv naše Partije od strane Informbiroa i izvjesnih rukovodilaca nekih kom [unističkih ] partija, kod nas u Crnoj Gori izvje-

DRUGI PLENUM CKKPJ

241

stan broj članova Partije izjasnio se za Rezoluciju . Pojedini od ovih ljudi bili su, po našem mišljenju i na osnovu činjenica koje postoje , mnogo ranije zavrbovani , tako da ih mi nijesmo mogli kontrolisati i istupali su vrlo podlo , bez trunke morala na sastancima komiteta i raznih foruma, jer su se izjasnili za stav naše Partije i našeg CK . Mi ih u početku nijesmo zapravo pratili, jer nijesmo očekivali da će doći do njihove izdaje pošto su se izjašnjavali za stav našeg CK i za rezolucije koje smo mi donosili . I ostali na koje se prenio njihov uticaj odnosili su se isto tako nepošteno. Mi smo išli linijom da te ljude ipak spasemo , računali smo da je bila teška situacija i da se ljudi , možda, nijesu mogli orijentisati , pozivali smo ih na razgovore i ubjeđivali . Bilo je među njima i takvih kao što je bandit Bulatović, s kojim smo ne samo razgovarali i koji je ne samo izjavio da je ubijeđen nego je i na plenumu komiteta izvršio neku vajnu samokritiku pred svima, ističući da je za stav naše Partije i našeg CK . Međutim , dogodilo se obratno . On je uticao na ostale članove sreskog komiteta, a naročito na biro, i tako se desilo da se jednog dana čitav biro odmetnuo od narodne vlasti, ali su ubrzo likvidirani kao narodni neprijatelji . Hoću da kažem, na osnovu iskustva koje smo imali u Crnoj Gori i koje je vrlo karakteristično , da su neprijatelji Partije ostali prilično zakamuflirani i da mi nijesmo uspjeli želji da pomognemo tim ljudima i da ih spasemo . Ali , iako smo imali takve slučajeve, ja ne smatram da treba sumnjati u ove ljude . No ipak, treba izvući potrebno iskustvo iz ovog i drugih slučajeva, što govori o tome da treba budnije nego što smo mi to činili pratiti sve sumnjive , a naročito one koji su se kolebali. U vezi s ovim, ja bih htio da naglasim još i to da ti ljudi, bez obzira na to što su duže vrijeme ostali kamuflirani i kao neprijatelji rukovodili u mjestu i imali veze s Partijom, nijesu smjeli pred partijskom organizacijom iznositi dalje ovaj stav zbog toga što su se plašili da će biti otkriveni od članova Partije. Kad su oni pobjegli , stvarno se pokazalo da ti tipovi nikoga nijesu imali za sobom, jer je narod ne samo iz toga sreza nego i iz okolnih skočio da ih pohvata. Tu sam naročito htio da naglasim da je milicija tom prilikom pokazala odlučnost i istrajnost , a tu bandu je stvarno likvidirala Partija i narod . Htio bih da napomenem još i to da su naši drugovi koji čvrsto stoje na pozicijama naše Partije, kad su razgovarali s ljudima iz naroda i objašnjavali im ovaj događaj , dobijali odgovore da su oni bili rukovodioci i da je narod izvršavao zadatke koje su oni postavljali , ali da je sada stvar naroda 16 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

242

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

jasna i da se iz ovoga primjera može poučiti , da oni uostalom mogu činiti što hoće a da narod zna jedno, da je on za našu državu i za Tita, a ne uz one koji hoće da idu od Partije i od naroda. To govori o tome da će se ovaj slučaj i ova brza likvidacija ovih tipova, iako su nezgodni, pozitivno odraziti kod nas u Crnoj Gori. Što se tiče drugih nedostataka , naročito organizacionih, njih ima prilično. Ti nedostaci sastoje se u metodu rukovođenja i sistemu rada, pored ostalog, i mi nastojimo da ih ispravimo, al rad u osnovnim partijskim organizacijama ipak nije na visini, jer nije poklonjeno dovoljno pažnje svim onim pitanjima i zadacima koji se postavljaju , kao što su pitanje normi, evidencije, razna pitanja u vezi sa zadrugarstvom itd. U pogledu rukovođenja, potoji jedna teškoća koja je karakteristična za nas u Crnoj Gori . Mi smo u rukovodstvu razbijeni, jer se polovina rukovodstva nalazi u Titogradu , a polovina na Cetinju.273 To nam pričinjava teškoće, a naročito sada sa formiranjem sekretarijata koji mi još nismo oformili . Zato treba da prođe prilično vremena da bi svi članovi bili upoznati sa zadacima itd . Zbog toga se pred nas postavlja zadatak da se što prije preselimo u Titograd na čemu sada ozbiljno radimo . Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? Ima riječ drug Vukmanović-Tempo. Drug Svetozar Vukmanović-Tempo: Ja bih rekao nekoliko riječi o aktivnosti komunista u produkciji . Čitav niz primjera koje sam ja vidio u praksi po preduzećima očito govori da ima tendencije bježanja komunista sa najtežih mjesta, sa radilišta, gdje se rješava plan, i traženja udobnijih mjesta. Mi imamo primjer u Zletovu *, gdje je od 190 članova Partije svega 20 u jami . Imamo i druge primjere, kao u Raši , ** gdje je od 900 članova Partije svega 300 u jami . U Kreki *** je od preko 50 udarnika svega oko 8 članova Partije. A kad sam postavio pitanje zašto je tako mali broj partijaca udarnika , dobio sam odgovor da je to zato što su oni na dužnostima na kojima se ne može biti udarnik. A šta je s onim udarnicima tamo koji nijesu članovi Partije, a udarnici su, što znači najbolji radnici, zašto oni nijesu u Partiji ? Sa druge strane, svi sekretari osnovnih organizacija referišu da u svakoj osnovnoj organizaciji ima 7—8 , a u jednoj i 30 članova Partije

* Rudnik olova i cinka u Makedoniji. ** Rudnik uglja. *** Rudnik uglja.

DRUGI PLENUM CKKPJ

243

koji nikad ne dolaze na sastanke niti plaćaju članarinu . Kad sam postavio pitanje sekretaru Gradskog komiteta pod čijim je rukovodstvom organizacija u rudniku , dobio sam odgovor: ,,Interesantno, ali toga nije bilo u zapisnicima ". Iz toga sam izvukao zaključak i pitao sam se da li je sekretar komiteta, a sekretar je jedna drugarica, obilazio ove organizacije. Ona je odgovorila da nije . Org [ anizacioni ] sekretar sreskog komiteta, dakle, nije našao za potrebno da obiđe organizaciju najvećeg preduzeća i da vidi kako radi . Naravno, onda nije ni čudno što taj kolektiv u toku prošle godine nije izvršio proizvodni plan, niti ga izvršava . Istina je da je taj plan veliki, ali bi ga radni kolektiv u Kreki mogao izvršiti. Tehnički to nije nemoguće . Isti je slučaj s Rašom. U Raši je bilo nekoliko komisija , Sav[ ezne ] kontrolne komisije i od Org [ anizacione ] instruktorske uprave CK Hrvatske u toku čitave prošle godine. Uprkos svemu tome ni jednog mjeseca plan tamo nije bio izvršen. Zašto? Ne radi se o pitanju mehanizacije, već o pitanju produktivnosti rada . Tamo je najslabija produktivnost rada od svih rudnika u zemlji . Kad pogledaš pored onog detalja da je onoliko članova Partije van produkcije, van najtežih mjesta, kad pogledaš kakva je sindikalna organizacija, vidiš da je u sindikalnu organizaciju učlanjeno svega 35 procenata radnika. Svi su ostali van organizacije i nijesu sindikalno organizovani. Kad pogledaš dalje, a radnici nazivaju članove komiteta ,,bunkerašima ". Zašto ,,bunkerašima"? Zato što ih nikad nema u jami . Oni rukovode iz kancelarije. A kad pitaš direktora rudnika zašto ni jednog dana ne izvršava plan, kaže da nema radnika. Kad su mu dati radnici i kad je poslije toga upitan zašto nije izvršen plan, onda veli da je slab radni učinak itd . Ukratko on nađe stotinu raznih izgovora samo da opravda neizvršenje plana proizvodnje. Ako pogledaš kakva je radna disciplina u tom rudniku , vidiš činjenicu da od 6000 radnika svakodnevno odsustvuje s posla do 2000 , pa čak i 2500 ljudi . A kad im postaviš konkretno da treba učvrstiti radnu disciplinu , makar i 500 radnika da isteramo iz rudnika, oni kažu da hoće, da će oni to s partijskom organizacijom rešiti . Ponovno insistiraš i oni odgovaraju da rade. Međutim, situacija je stalno jedna te ista, radna discplina se ne pojačava. I kad pogledaš šta je na stvari, ispada da je i partijsko rukovodstvo i direktor rudnika , da su to sve obični brbljivci koji neće da preduzmu energične mjere i da dovedu situaciju u Raši u ispravno stanje da izvršava svoje zadatke, što je srazmjerno prema ostalim rudnicima mogućno i vrlo lako. Tu su , doduše , još neki izgovori, kao što je onaj

244

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

da je radništvo u Istri bilo dugo pod okupacijom i da ima oportunizma. Ako smijeniš koga poslovođu i dovedeš novog sa druge strane, a ne iz Istre, onda radnici u jami odmah počnu da govore italijanski a prestanu da govore hrvatski . Na osnovu toga, rukovodstvo rudnika smatra da ne smijemo nikog drugog postavljati tamo nego samo radnike iz Istre. Ako pogledaš onaj kadar tamo koji je bio na rukovodećim položajima, vidiš da ni jedan od njih nema 274čiste prošlosti . Ima nekoliko njih koji su optirali za Italiju i pripremaju vizu za Italiju . Jedan od njih je još uvijek poslovođa. Jasno je da svi oni kažu da je plan nemoguć. Sa druge strane pak, kad pogledaš ima li u Raši radnika koji vode bitku i koji su svakodnevno na radilišta, vidiš da ih ima, samo je priličan broj van Partije. Na osnovu ovo nekoliko primjera koje sam naveo, meni se čini da mi zaboravljamo naše iskustvo u ratu. Naši komunisti vodili su mase zato što su bili na onim mjestima na kojima je bilo najteže . Mi to dragoceno iskustvo zaboravljamo i čini nam se da možemo voditi mase ako znamo lepo pričati i crtati neke grafikone u preduzeću umjesto da vodimo radnika na izvršenje zadataka . Drugo pitanje, koje je dodirnuo drug Marko jeste pitanje aktivnosti komunista na rukovodećim mjestima. Da bi se vidjelo koliko je taj problem oštar, ja ću navesti samo neke slučajeve . Došao sam u Bosnu i pozvao sve sekretare sreskih komiteta, da bi preko njih saznao [ kakav je ] odnos sreskih komiteta prema industriji , rudarstvu i narodnoj odbrani . Tada sam bio nov ministar i još mi sve nije bilo jasno , ali ono što sam znao iznio sam drugovima, obavještavajući ih kakav odnos sreskih komiteta treba da bude prema industrijskim preduzećima, naročito saveznim. Kad sam završio svoje izlaganje, pozvao sam ih da malo diskutuju . Svi su ćutali . Dajte, govorite - pozivao sam ih . Jedan je ustao i rekao da im svakog mjeseca dolaze pojedini ljudi iz pojedinih resora i da im odmah postavljaju stvar tako da bez rješenja zadataka iz njihovog resora nema izvršenja plana . Bilo je jasno, oni su u meni gledali resornog ministra . Ja sam im govorio koliko sam znao, ali stvar nisam postavio resorno. Gdje je tu onda krivac? Ja mislim da je krivica do nas, jer su drugovi partijski rukovodioci prosto naprosto naučili naše sreske komitete i rukovodstva dolje , [ na terenu ] da u njima gledaju samo resorne ministre. Ja mislim da je postavka druga Rankovića da ovo pitanje treba zaoštriti potpuno na svom mjestu i da će se naći mnoge stvari koje treba hitno ispraviti .

DRUGI PLENUM CKKPJ

245

I još jedno pitanje - pitanje odnosa između sreskih komiteta i direktora rudnika . Ja imam nekoliko primjera koji, čini mi se , daju izvjesnu signalizaciju da se to pitanje mora zaoštriti. U rudniku Trbovlje desilo se ovo. Mi smo se dogovorili sa drugovima iz CK Slovenije da za direktora postavimo jednog druga majora JA, Ričeka.275 Kad sam ja tamo došao, zvao me sekretar Komiteta na povjerljiv razgovor i rekao mi da misli da Ričeka treba rušiti zato što je njegova žena nešto imala s Njemcima i nemoralna je . Pitao sam ga da li je razgovarao s Ričekom i on je odgovorio da nije . Pa rekao sam. Prvo to treba učiniti. kako će ga onda rušiti Međutim, on je rekao da ima i drugih stvari , a to drugo bilo je navodno samovoljno mijenjanje personalnih prijedloga . Ja sam tada pozvao Ričeka i pitao ga pred sekretarom zašto je mijenjao prijedlog . Odgovorio je da to nije istina, pokazao je i jedan i drugi prijedlog i videlo se da su prijedlozi isti . A sekretar komiteta je ćutao . Kad sam ja malo dublje začeprkao stvar, dobio sam utisak da su se oni posvađali na tom pitanju što je Riček od mene dobio naređenje da ne daje kadrove bez mog znanja, a sekretar Sreskog komiteta tražio je kadrove . Čini mi se da je tu bio lični momenat u pitanju. U Lendavi * smo imali sličnu stvar. Dobili smo direktivu da smijenimo direktora Lendave i mi smo ga smijenili . On je došao ovdje i tražio posla , a mi smo dobili informaciju da treba da se hapsi . Poslali smo kontrolu da ispita u čemu je stvar i tamo se, po onome što su pričali članovi biroa i drugi, vidjelo da je sekretar Komiteta zabranio da se sluša Titov govor na Novu godinu pod izgovorom da će biti pijanih ljudi, pa ne zna kako će ga shvatiti ; dalje da direktor preduzeća daje po našoj direktivi radnike omladince da se uče na drebanzima, zbog čega hapse onog majstora i prinuđuju ga da prizna da je to sabotaža od strane direktora itd . Ovaj , kad ga puste priča to direktoru , stvaraju se grupe, grupaši se. Mi smo tražili preko UDB-e da se raščisti s pitanjem tog direktora, da vidimo možemo li računati s njim ili ne. UDB-a nam sada javlja, pošto je centralna UDB-a to uzela u svoje ruke, da poslije svih ispitivanja za njega nema ništa i da može da ide natrag u preduzeće . Imam i treći slučaj koji još nisam ispitao , a koji ću dostaviti UDB-i na ispitivanje . Radi se o direktoru Mežice . ** On je član Partije od 1944. godine, inženjer je , a sada je isključen iz Partije. On je došao tu , plače i kaže da je isključen samo zbog toga što nije davao kadrove, što je radio i nedje* Nalazište nafte u Prekomurju. ** Rudnik olova i cinka u Mežičkoj dolini.

246

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ljom neki put, a optužuju ga, kaže, da je radio s Nijemcima, što nije istina . Ja ne znam da li je to istina ili nije, ali kad taj čovek tu plače, onda to treba ispitati. Ja to naročito podvlačim ovdje zato što imam dva primjera koji pokazuju da situacija nije čista. Sa druge strane, imate niz primjera direktora preduzeća koji ne osjećaju i neće da znaju za partijsku organizaciju . Oni prosto kažu da oni odlučuju i da ne traže nikakve pomoći od partijske i sindikalne organizacije . Osim toga, opet partijske organizacije, odnosno biroi, ne traže direktora, ne uvlače ga i ne ispravljaju direktora u njegovim pogreškama , ne pozivaju ga ni da s njima prodiskutuje pitanja proizvodnje. Takav je slučaj i u Banovićima . Kad sam tamo pitao partijski biro da li sarađuje sa direktorom , odgovorili su mi da oni zaključuju zapisnički i da taj zapisnik podnose direktoru na sprovođenje. A kad sam pitao direktora kaho on sarađuje s partijskom organizacijom, rekao mi je da ta partijska organizacija ništa ne valja i da on s tim ljudima ne može da sarađuje. I kakvi su rezultati toga bili . Takvi da u Banovićima ovog mjeseca ima prilično katastrofa. Ja mislim da je to pitanje prilično zrelo da se razmotri i da se pitanje odnosa između direktora i partijskih organizacija zaoštri, da se ti odnosi usklade i da se u preduzeću vodi jedinstvena politika i od strane partijske organizacije i masovnih organizacija i od strane direkcije preduzeća . Nužno je zaoštriti ovo pitanje o trojstvu koje je pomenuo drug Kardelj .

Drug Tito: Ja bih predložio da na kraju drug Ranković nešto kaže, pa da onda završimo . Drug Ranković: Drugovi, diskusija je pokazala da su svi drugovi shvatili neophodnu potrebu usavršavanja i popine našeg aparata, naših rukovodstava, kao i potrebu poboljšavanja metoda u rukovođenju uopšte. Ja bih se samo još na dve stvari osvrnuo . Prvo, mislim da najveće slabosti [ ima ] u našem partijskom radu na selu. I po sastavu i po broju članova Partije te naše partijske organizacije na selu su slabe i tome pitanju trebalo bi posvetiti naročitu pažnju , štaviše [ treba ] odrediti iz sreskih komiteta i iz drugih rukovodstava drugove koji će biti zaduženi s određenim brojem sela i staviti im u zadatak da tamo stvore partijske organizacije . U vezi s tim , ja ću navesti samo primer iz Slovenije , koja ima 1093 sela, a u 386 sela uopšte nema partijske organizacije . Tamo gde mi nemamo partijske organizacije ne mogu nam valjati ni

DRUGI PLENUM CKKPJ

247

narodna vlast, ni Narodni front . Ovaj primer koji sam izneo za Sloveniju uveren sam da važi i za sve naše republike, a možda je stanje u drugim republikama još gore . Osnovna stvar o kojoj treba voditi računa jeste poboljšanje socijalnog sastava naše Partije u toku ove godine . O tome je bilo reči na Petom kongresu, o tome smo govorili i danas. Mi imamo kriterijum za primanje radnika u Partiju . Možda ja nisam dobro razumeo druga Bibera, ali ja mislim da taj kriterijum nije dovoljno objašnjen u našim partijskim organizacijama u preduzećima . Ako mi u preduzeću imamo 4-5000 radnika, a partijsku organizaciju od 80 članova , onda je to slaba partijska organizacija . A mi imamo čitav niz velikih preduzeća a u njima partijske organizacije imaju obično samo oko 100 članova . Ta činjenica pokazuje neshvatanje značaja ovoga rada od strane naših komiteta. Drug Cvijetin je mislio da treba osloboditi političke sekretare drugih dužnosti , da bi se mogli posvetiti isključivo partijskom radu . Ja mislim da mi , ako izgradimo aparat oko sreskih komiteta, o čemu je bilo reči u referatu i diskusiji, nemamo potrebe oslobađati političke sekretare drugih dužnosti. Naprotiv, ukoliko politički sekretar bude predsednik ili sekretar u narodnoj vlasti ili predsednik Narodnog fronta utoliko će i rad samog komiteta biti pravilniji a rukovođenje olakšano . Na kraju bih, drugovi, hteo da se osvrnem na stvari koje je dodirnuo drug Blažo Jovanović . Nebudnost prema Bulatoviću, koji se još letos izjasnio za Informbiro , dovela je do toga da je on imao dovoljno vremena da sve više i više uvlači pojedine ljude u zločini on ih je uvukao u zločin . Pitanje je da li bi ti drugovi otišli na neku liniju Informbiroa da nije bilo Bulatovića, koji je nekoliko meseci sedeo u Sreskom komitetu i obrađivao ih. Nema sumnje da su mnogi od tih ljudi žrtve one besomučne , podle i besprincipijelne kampanje, koja se vodila protiv naše zemlje, protiv naše Partije i protiv našeg rukovodstva. Taj primer nam pokazuje i treba da bude opomena za sve drugove da ne budu kolebljivi u merama prema otvorenim i prikrivenim informbirovcima, nego da njihovo pitanje odmah rešavaju i da ga teraju na čistinu . Da ne bi bilo zabune, drugovi , u vezi s ovim slučajem u Crnoj Gori, treba da znamo da je sekretar Sreskog komiteta Bulatović sedeo Sreskom komitetu posle izjašnjenja za Informbiro čitavih šest meseci, i u tom međuvremenu je uspeo da pridobije još 3 člana biroa Sreskog komiteta , još jednog iz milicije, jednog iz UDB-e, nekog iz drugih organa narodne vlasti , tako da ih je bilo svega 18 izdajnika . Snabde-

248

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

li su se oružjem i nasilno pokušali da pređu granicu. Ta grupa je likvidirana za vrlo kratko vreme, zahvaljujući tome što nije imala nikakvu podršku ne samo u partijskoj organizaciji nego ni u narod u Crnoj Gori . Jedan deo tih izdajnika je pohvatan, a drugi ubijen u sukobu . Eto to sam imao da kažem . (Sednica je prekinuta i nastavljena u 14 časova i 40 minuta. )

[ Nastavak rada Drugog plenuma CKKPJ ] Drug Tito: Drugovi i drugarice, predlažem da mi, dok drugovi daju posljednju redakciju rezolucija, pređemo na sljedeću tačka - Razno. Ima li ko šta da iznese?

Riječ ima drug Marković. Drug Moma Marković: Mi smo, drugovi , razdelili svima predlog budžeta, pa bih, u vezi s tim, hteo da dam objašnjenje u nekoliko reči . Budžet KPJ276 koji predlažemo sastavljen je na osnovu predloga budžeta CKKPJ, centralnih komiteta kompartija narodnih republika i na osnovu podataka finansijskog poslovanja za 1948. godinu . Objasniću ukratkɔ budžetske prihode i rashode . Prihodi za 1949. godinu veći su za 39 % od ostvarenih prihoda u 1948. godini ; prvo zbog porasta broja članova Partije i kandidata, a sa druge strane, zbog povećanja prihoda kod privrednih preduzeća . Ubiranje članskih uloga poboljšano je u 1948. godini u odnosu na prethodnu godinu, ali još nije dovoljno . Sa druge strane , prihodi od preduzeća povećani su za 20 % u odnosu na 1948. godinu , dok su ostvareni dobrovoljni prilozi277 u 1948. godini osetno opali u odnosu na 1947. godinu zbog pogrešnog shvatanja direktive CKKPJ u vezi s prikupljanjem priloga. Direktiva je bila da se prilozi sakupljaju od onih članova , koji imaju izvesne vanredne prihode i od frontovaca ― simpatizera. Tu direktivu su mnoge organizacije pogrešno sprovele tako da nisu skupljale dobrovoljne priloge od članova Partije. Što se tiče rashoda u predlogu budžeta , oni su uglavnom predviđeni na osnovu podataka finansijskog poslovanja za 1948. godinu, predloga budžeta CKKPJ i centralnih komiteta kompartija narodnih republika . Lični rashodi su predviđeni za 1949. godinu s povećanjem od 30 % u odnosu na 1948. godinu zbog toga što će se postojeći aparat popunjavati . Međutim, u lične rashode nisu uneti krediti za povećanje apa-

DRUGI PLENUM CKKPJ

249

rata sreskih komiteta i povećanje aparata u vezi sa stvaranjem oblasnih komiteta . Za predviđanje materijalnih rashoda takođe su uzeti za osnov izvršeni rashodi u 1948. godini s povećanjem od 25 % zbog porasta partijskih potreba, razvitka partijskog aparata i administracije u 1949. godini. Investicije iznose 35 % od celokupnih predviđenih rashoda KPJ za 1949 . godinu. 1. Budžet Komunističke partije Jugoslavije za 1949. godinu iznosi : Prihodi din. 658 378 000.Rashodi 502 736 000." 155 642 000.Višak prihoda 2. Budžet Komunističke partije Jugoslavije za 1949. godinu sadrži : Budžet Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije Prihodi din . 208 558 000.— " Rashodi 149 198 000.59 360 000.Višak prihoda Budžet komunističkih partija narodnih republika i to : Komunistička partija Srbije din. 201 007 000.s prihodima " s rashodima 132 304 000." 68 703 000.prihoda viškom s Komunistička partija Hrvatske s prihodima s rashodima

din.

s viškom prihoda Komunistička partija Bosne i Hercegovine din. s prihodima " s rashodima s viškom rashoda

Komunistička partija Slovenije s prihodima s rashodima s viškom prihoda Komunistička partija Makedonije s prihodima s rashodima s viškom rashoda

Komunistička partija Crne Gore s prihodima s rashodima

din. "

din . "

din.

107 889 000.87 116 000.20 773 000.48 055 000.55 482 000.7 427 000.-

52 698 000.35 320 000.17 378 000.-

29 066 000.— 32 211 000.3 145 000.-

11 105 000.11 105 000.-

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

250

Ukupno budžeta komunističkih partija narodnih republika

s prihodima s rashodima s viškom prihoda

din. " "

449 820 000.353 538 000.— 96 282 000.-

3. Višak prihoda nad rashodima budžeta Komunističke partije Jugoslavije iznosi din. 155 642 000 i povećava imovinu Komunističke partije Jugoslavije U budžetu Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije imaju uplatiti viškove prihoda i to : din . 68 703 000.CKKP Srbije " CKKP Hrvatske 20 773 000.17 378 000.CKKP Slovenije

Svega:

106 854 000.-

Po budžetu za 1949. godinu KP Crne Gore izravnava prihode s rashodima. KP Bosne i Hercegovine, po budžetu za 1949. godinu, ima višak rashoda nad prihodima od dinara 7 427 000, a KP Makedonije dinara 3 145 000 , tako da ukupni višak prihoda nad rashodima kompartija narodnih republika bez CKKPJ iznosi 96 282 000 dinara . To bi bilo najgrublje objašnjenje predloga budžeta KPJ za 1949. godinu . Drug Tito: U vezi sa budžetom ja bih rekao da stvar nije ispala onako kako bi , po pravilu , morala da bude . Razlog tome je, s jedne strane, pomanjkanje prakse , a sa druge strane, stvar nije išla zato što je trebalo da Reviziona komisija278 sve stvari pregleda . Ukoliko ima ovdje članova Revizione komisije, oni mogu potvrditi da nisu dobro ušli u te poslove, a mi smo krivi što ih nismo upozorili na to da Reviziona komisija treba da uzme tu stvar i svoje ruke i da ona pod svojim imenom podnese . Sljedeći put na plenarnim sjednicama našeg CK treba te stvari postaviti od strane Revizione komisije. Što se tiče pitanja finansijskog poslovanja, tačno je što je rekao drug Marković da su mnogi drugovi krivo shvatili direktivu o ubiranju dobrovoljnog priloga, odnosno direktivu da se dobrovoljni prilozi ne ubiraju prinudno . Onako kako se to pitanje postavljalo stvarno je bilo nepravilno, jer član je dao članski ulog i onda je još morao dati prilog . Onda mu stavi sve u članski ulog. Jer, ne treba zaboraviti da su naši članovi Partije ionako opterećeni mnogo čim i ja znam

DRUGI PLENUM CKKPJ

251

da tamo prilično toga fali kad dođe plata. Dobrovoljni prilog za Partiju mora biti dobrovoljni prilog. On dolazi kao izraz svijesti pojedinog druga koji najbolje zna šta može dati i koliko može dati, a svaki član Partije treba da zna da su našoj Partiji potrebna finansijska sredstva i da on ako može treba da dâ. Ima drugova koji imaju veće , a ima ih koji imaju i slabije plate, ima ih koji troše manje, a ima ih koji troše više . Ne treba ni odsad shvatiti da on mora da dâ ako ne može, tj . ako treba da se zaduži na drugoj strani. Dakle, dobrovoljni prilog treba smatrati kao dobrovoljni prilog, ali ga treba sakupljati da se ne bi mislilo da našoj Partiji nisu potrebna materijalna sredstva. Mi raspolažemo sada s prilično dobrim finansijskim bilansom, to jest imamo finansijska sredstva . Izdaci su već sada dosta veliki, doduše, ali sve ovo što se troši u našoj Partiji u stvari ide na izgradnju socijalizma. Čim naša Partija bude sposobnija, čvršća i organizovanija, čim pitanja i zadaci koji se postavljaju budu bolje i brže izvršavani , i socijalizam će biti bĺži. Ja bih vam sada napomenuo još samo jednu stvar. Naime, naš CK rješio je pre godinu dana da sagradi u Beogradu jednu monumentalnu zgradu Centralnog komiteta,279 koja treba da se podigne u Novom Beogradu i da simbolično prikaže našu Partiju, njenu ulogu u revolucionarnom preobražaju i u čitavoj revoluciji. Mi nismo mogli odmah dobiti odgovarajući projekat, iako smo radi toga davali i neke nagrade. Do danas još nije pogođeno ono što mi želimo i meni to nije žao. A ja se sam, na kraju krajeva, nisam složio ni s tim da mi počnemo graditi zgradu Centralnog komiteta već sada kad još imamo hiljade ljudi u Beogradu bez stanova . To bi bilo nepravilno i mi smo od građenja odustali i odustaćemo 1 u 1949. godini , a verovatno ćemo početi graditi u 1950. Podizanje zgrade CK trajaće duže vrijeme, jer ta zgrada treba da bude zgrada koja će nama odgovarati . Na nju će biti uložene milijarde i za nju mi treba sada da prikupljamo sredstva. Nešto ćemo prikupiti, a nešto već imamo. U vezi s tim, ja bih upozorio drugove koji danas grade reprezentativne zgrade ili zgrade centralnih komiteta da budu skromniji, pošto je situacija takva da mi danas nećemo još praviti takve luksuzne zgrade kakve bismo morali praviti i kakve bi odgovarale našoj Partiji . Napomenuo bih da se kod te štednje ne radi samo o pitanju novca, već i o pitanju materijala, građevinskog i drugog. Tu je za sada najteže , kao i kod pitanja valute za ono što se mora nabaviti iz inostranstva, na primjer instalacioni materijal . Sve nam to onemogućava da se sada mnogo širimo u pogledu izgradnje tih

252

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zgrada naše Partije, pa se, prema tome, i ravnajte i nemojte ulaziti u neke veće kombinacije . Toliko sam htio o tome da kažem . Želi li neko da govori o pitanju budžeta? [Ima riječ drug Pucar.] Drug Duro Pucar: Mi smo 1946. godine počeli graditi zgradu u Sarajevu, u septembru mjesecu, i gradili smo cijele 1947. godine. Ona treba da bude gotova sada, koncem februara, tada bi trebalo da se uselimo. To nije neka naročito velika zgrada, čak ne odgovara ni današnjoj sistematizaciji , prilično je mala i moraćemo se zbijati. Ta je zgrada gotova, ali se sada radi još o namještaju za nju . Radi toga mi smo tražili dotaciju od Centralnog komiteta od desetak miliona za dovršenje i za namještaj . To je jedini razlog zašto smo pasivni, a mi sada nemamo neka privredna preduzeća da bismo iz njih povećali svoje prihode. Ali, mi bismo iz naših prihoda mogli da pokrijemo naše rashode kad ne bi bila u pitanju ta zgrada koja se sada dovršava. Ja bih htio da kažem i nešto u vezi s platama naših drugova na terenu . Praksa nam govori da naši funkcioneri dolje žive prilično teško , relativno teže nego ostali državni službenici i razni činovnici . Njihove plate su veoma skromne , a njihovi poslovi veoma opsežni . Po najnovijoj statistici prikupljenoj na terenu vidi se da mi imamo oko 30 % ljudi među ovim partijskim funkcionerima koji su bolesni . Većina boluje od tuberkuloze, išijasa, čira u stomaku itd . Nekoliko ljudi imamo koji uopšte ne mogu da se izliječe , neki se nalaze na liječenju, ali se ne mogu spasti . To su bili naši instruktori u CK itd. Sada je nužno ovim ljudima na terenu omogućiti neku vrstu liječenja. Na liječenje preko Zavoda za socijalno osiguranje oni treba da čekaju često i 8 mjeseci do godinu dana da bi u Golniku* dobili krevet , a za godinu dana tuberkuloza će pokositi takvog bolesnika. Zbog toga sam ja mislio da bi, možda , trebalo na nekom mjestu podići ili neki sanatorijum ili neku i najskromniju kućicu u kojoj će se izvestan dio tih ljudi moći da liječi , ili bar oni kojima je to najpotrebnije . Mi smo i sami dužni da to učinimo , ali mi do danas to nismo mogli učiniti . Mi to činimo za jedan vrlo ograničen i mali broj ljudi, i to na taj način što intervenišemo u postojećim lječilištima na račun drugih radnika . Mi možemo koristiti onaj kontingent koji nam je dozvoljen , ali to je maksimalno pet ljudi , i to Sanatorijum za plućne bolesti u Sloveniji.

DRUGI PLENUM CKKPJ

253

praktično nema nikakvog efekta, to je toliko malo da mi ne možemo sve te ljude da smjestimo i efikasno liječimo, i to ne samo one koji su tek u početnom stadijumu nego ni one koji su opasno bolesni . Ja bih molio da se to u CK-u razmotri, možda će neki izlaz moći da se nađe. Sa druge strane, napomenio bih da se kod premještaja naših drugova i njihovih porodica u vezi s raznim dužnostima ne postavlja pitanje kakvo je njihovo materijalno stanje, već se partijski kadar razmješta po potrebi i bez ikakve diskusije i prava da bira da li hoće da ide ili ne. Događa se često da ljudi mjesecima sjede u pojedinim mjestima bez stana, da žive na dve strane, da podižu zajmove i izdržavaju sebe i porodicu, tako da imamo veliki broj tih naših drugova koji imaju dugove i do 50 000 dinara, koji su podizali zajmove i na taj način pokrivali svoje troškove živeći na dve strane odvojeni od porodice . Dočim kod običnih građana i malograđana taj problem ne postoji . Ako bude premješten jedan inženjer i nema stana, on se vraća natrag. Za naše rukovodioce stvar se tako ne postavlja, jer on imao ili nemao stana treba da ide , a kako će tamo živjeti o tome se baš mnogo ne vodi računa. Kad već govorim o ovom pitanju premještanja, dodirnuo bih i pitanje ljekara i njihovog premještaja. Činjenica je da smo mi toliko puta naglašavali, pa naglašavamo i danas da se to pitanje često vozalo zbog toga što ljekar neće da ide, neće da napusti svoje mjesto u kome ima kuću , baštu i drugo, što je malograđanin . Prema njemu i ne možemo primjeniti mjere koje možemo primjeniti prema partijskom kadru. Jedan ljekar koji je bio premješten u Drvar napustio je to mjesto tako da je čitav srez ostao bez ljekara . Prosto neće da ide. I dok u Novom Sadu ima i više ljekara nego što je potrebno, ovamo čitav srez nema ljekara. Tome jednom treba stati na kraj , pa makar ih i prisiljavali da odu na određeno mjesto. (Drug Tito: „ Pa onda će to otrovati ljude".) Neće, jer i on voli da živi. Uostalom veći naši prijatelji nisu ni oni ljekari Nijemci za kojima mi danas tragamo po Beču. A naši ljudi bili su s tim Nijemcima, zarobljenicima, potpuno zadovoljni i nisu tražili bolje ljekare od njih. (Drug Tito: ,,Svejedno, ne možemo ih tek tako pokupiti kako ti predlažeš; treba donijeti zakon. ”) Pa ja se slažem da treba donijeti zakon . Mislim da je neka uredba izašla ili treba da izađe ovih dana, ali ja bih

254

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

se opet vratio na novosadske ljekare . Po statistikama u Novom Sadu ima 110 ljekara, a mi ih u republici nemamo i bili smo prinuđeni da vadimo ljekare iz zatvora i da ih šaljemo u srezove . Ako ih držimo u zatvoru , nemamo od njih nikakve pomoći , a ovako ipak imamo . Ja mislim da nikakve razlike nema između onog koji dođe iz inostranstva i onih naših koji su u zatvoru . I moramo tako , nekog milom, nekog silom , a nekog i „ preko leđa ”, jer mi od 1945. godine kukamo i tražimo ljekare, ali to pitanje ostaje neriješeno . Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? Ima riječ drug Pavle Gregorić. Drug Pavle Gregorić: Ja sam s nekim ogorčenjem konstatovao da se zdravlju na ovom našem Plenumu nije posvetila nužna pažnja, a konstatujem da i naša Partija ne posvećuje dovoljnu pažnju tom pitanju . Mi, drugovi , imamo oko 100 000 slučajeva otvorene tuberkuloze. Tifusa u Hrvatskoj imamo više nego u vreme rata, imamo nova bolest povratni tifus, imamo žarišta pegavca gotovo svuda , osim u Hrvatskoj i Sloveniji - a na drugoj strani imamo isti broj lekara, otprilike 4000 , dok je traženje lekarske pomoći daleko veće i od strane seljakâ koji imaju para i od strane radničke klase kojoj mi hoćemo da obezbedimo bolju lekarsku službu . Usled ovakvog stanja, treba imati na umu da je mogućnost širenja epidemije ogromna. Što na primer mi nismo imali epidemiju na Autostradi,* možemo zahvaliti ekipi lekara koja je učinila sve da se to spreči , tako da je bilo samo nekoliko slučajeva oboljenja od tuberkoloznog meningitisa na Autostradi . Kapacitet naših lečilišta za tuberkulozne mali je i mi imamo samo oko 6000 kreveta za tuberkulozne . To znači da sav taj ogroman broj obolelih od tuberkuloze ide okolo kao sejač te strašne bolesti . I mi smo sada tu posve bespomoćni . Što se tiče smrtnosti dece , mi smo jedna od poslednjih zemalja u Evropi. Sve te stvari koje sam izneo zaista su takve da se o njima treba malo zamisliti . Velika smrtnost dece posledica je slabe ishrane , zatim slabe higijenske kulture i drugih uslova, tako da danas u Jugoslaviji imamo ogroman broj slučajeva tuberkuloznog meningitisa kod dece. Bolnice to neće rešiti, a ni lečnici. Ja sam razgovarao s jednim lekarom u Bosni koji opslužuje oko 100 000 ljudi . U Bosni imamo oko 20 srezova koji nemaju uopšte ni jednog sreskog lekara. Zbog toga smo mi sada prešli na mobiliza* Reč je o Autoputu „ Bratstvo i jedinstvo" koji je omladina počela graditi 1. aprila 1948. godine.

DRUGI PLENUM CKKPJ

255

ciju lekara za službu u unutrašnjosti . Ali , ja potpisujem cdluku o mobilizaciji, Maršal stavlja na nju svoj potpis, ali lekari izbegavaju da odu . Bez upravne vlasti mi njih nećemo odvući ni u Bosnu ni u Crnu Goru. Ali , ni to nije rešavanje problema zdravstva. Čak, ja mislim da mi jedno vreme ne moramo ni graditi bolnice, već da radom pre moramo ići socijalističkim putem, to jest preventivnim putem tj . da uložimo glavninu rada na sprečavanju bolesti , a u prvom redu da vodimo brigu o boljoj ishrani našeg radnog naroda. A kod nas deca od 7 do 14 godina uopšte ne dobijaju mleka, sapına uopšte nemamo itd. Radi toga ja sam uopšte zabranio da se vodi propaganda o čistoći i narodnom zdravlju, jer ljudi na to odgovaraju da nema sapuna. A zašto mi nemamo sapuna - o tome nećemo sada govoriti . Osim toga, ne zaboravimo da mi 80 procenata lekova treba da nabavimo u inostranstvu . Mi natežemo i radimo sve moguće da proširimo produkciju lekova, ali to je jedna stvar koja ne ide tako brzo . Evo nam primera sa Tvornicom penicilina , oko koje se petlja već tri godine a za koju ćemo sada dobiti iz Ženeve neke nove kazne koje smo kupili za tu starudiju od tvornice. Odnos prema zdravstvu je vrlo aljkav. Ja sam to već rekao u svom ekspozeu . Tako, na primer, ima slučajeva da ljudi smatraju da ambulantu treba izbaciti i od tih prostorija napraviti magacine ili useliti unutra narodni odbor. To je prosto sistem i taj sistem rezultat je jednog lošeg gledanja na problem narodnog zdravlja. A mi nećemo stvoriti zdrave ljude ako tom pitanju ne posvetimo puni pažnju . Za pet godina mi možemo podići narodno zdravlje, ali isto tako kroz pet godina možemo imati u tom pogledu i tešku krizu . Mi ćemo uskoro izdati nalaze naših lečnika na raznim gradilištima koji su pregledali omladince što su tamo radili i ustanovili da postoji ogromna razlika u fizičkoj snazi između onih koji su radili na pruzi Brčko- Banovići * i ovih na novijim objektima. To treba uzeti u obzir. Osim toga, treba znati i to da je nama nemoguće dovesti na radilište tako ogromne mase ljudi a da među njima ne bude dosta tuberkuloznih, kojih kod njih ima najmanje 100 000. To praktično znači da mi danas ne možemo sprečiti širenje tuberkuloze . Ali mi možemo izgraditi i, po mogućnosti , osigurati bolje stanove. Ima još jedna stvar, o kojoj vi , verovatno , niste znali , jer mi ćutimo o našim teškim stvarima, a to su epidemije i opasnosti od njih . Mi smo nedavno imali epidemiju tifusa * Pruga je izgrađena u toku 1946. godine dobrovoljnim omladinskim radom.

256

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

u kojoj nam je oboljelo 600 radnika brodogradilišta u Splitu zato što su sanitarni uslovi slabi. Tamo je u tekućoj vodi nađeno tifusnih bacila , ali je na sreću od 600 radnika koji su oboleli bilo samo 6 smrtnih slučajeva. To je jedan vrlo kompleksan problem i ja mislim da bi Partija morala posvetiti ogromnu pažnju tom problemu . Što se tiče lekova, veliku teškoću za nabavku predstavlja nedostatak strane valute. Ja znam da ministar spoljne trgovine ne može dati toliko valute da nabavimo sve što je potrebno . Ali mi i ono što dobijemo - dobijemo prekasno . Ja sam već sada morao izvršiti narudžbinu za potrebe u II kvartalu . Lekovi dolaze sa zakašnjenjem i onda se ljudi žale što ih nema, a pred apotekama stoje redovi itd . Ja bih molio da svi partijski komiteti uzmu u obzir ovakvo naše zdravstveno stanje, koje je loše i koje može biti kritično ako mi za njegovu popravku ne budemo dali sve od sebe. Mi moramo ovo malo medicinskog kadra što imamo dobro čuvati. A šta se dešava? Lekar je premešten i dobije vlažan stan . Mi , međutim , ne možemo dozvoliti da lekar nema bar pristojan stan. I ja sâm moram intervenisati . U jednoj narodnoj republici , bilo, je to u Bosni, desilo se da su lekar i desinfektor bili smešteni u prostoriju koja je imala svega 2 sa 3 metra. Oni koji su im tu prostoriju dali tvrdili su da je to dobro i dovoljno, pitajući se zašto bi lekar imao drugačiju sobu . A ti ljudi stvarno nisu imali uslove za rad. Ja zbog toga apelujem na našu komunističku svest da uzmemo u obzir ovo stanje, da uzmemo u obzir činjenicu da sa zdravstvom stojimo loše i da momentano ne možemo stvoriti kadrove, jer je studij medicine dug. Mi imamo danas na Medicinskom fakultetu oko 9000 studenata , tako da ćemo kroz 6 do 7 godina imati veliki broj novih lekara . To će biti već ogroman plus , ali je to ipak samo jedan mali deo onoga što nama treba. Danas mi imamo 2/3 lečnika preko 50 godina, a jasno je da oni ne mogu dati od sebe ono što mogu dati mladi lekari. Zato lekarima kad dođu na teren treba omogućiti pristojan život i odmor posle rada, da bi mogli dati maksimum od sebe . Ja se slažem sa drugom Durom da među lečnicima tamo ima i bitangi , ali će oni ipak dobro raditi, jer hoće da žive . Ja sam sreo nekoliko lekara Nemaca, koji su bili lekari opšte prakse ali su bili vrlo zadovoljni, a i narod je njima bio zadovoljan . I sada kad mi imamo malo lekara ja ne mogu ništa nego da apelujem na naše drugove komuniste da te lečnike opskrbe bar pristojnim stanom i takvom hranom da oni mogu kad ustanu biti toliko jaki da mogu dobro raditi . Jer, na jednog lekara dolazi

DRUGI PLENUM CKKPJ

257

veliki broj ljudi, a mi ih ne možemo dobiti u većem broju pre 3 do 4 godine . Ja bih naglasio još jednu stvar. Ukazao bih drugovima u ministarstvima i ustanovama da mi, kao što ne možemo dati lekove ako nemamo deviza , ne možemo dići i zdravstveni standard ako ne budemo dali malo više hrane, naročito deci. Drug Blaško Nešković govorio je o kalorijama. To je vrlo važna stvar. Ali , mi deci moramo dati griz ili rižu , jer nije dosta osigurati kalorije u bilo kakvoj hrani. Mi možemo dati 2000 kalorija u kukuruzu ili šećeru, ali to ne bi spaslo dete od smrti. Potrebna je za decu naročita vrsta hrane. A šta mi vidimo? Vidimo da razne ustanove dobijaju rižu ili griz, dok mi na drugoj strani nemamo za decu ni jedno ni drugo, a danas umire veliki broj dece. Bolnice takođe kukaju za rižom. Ja bih zato predložio da se riža i griz blokiraju za decu i bolesnke. Ta mera može poboljšati zdravlje bez obzira na to hoćemo li i dalje graditi medicinske fakultete i hoćemo li imati više lečnika ili ne. U vezi s tim problemom sprečavanja širenja bolesti stoji i pitanje pregleda, odnosno potvrde planova za novogradnje koje se vrši u našem Komitetu . * Ja ću navesti samo jedan primer u tom pogledu . Nedavno smo dobili akt da potvrdimo planove za neke zgrade u Novom Beogradu . Mi smo odgovorili da uopšte nećemo ovako da govorimo o tim planovima, nego da treba da nam ih pošalju i da ih vidimo , da ih vide naši inženjeri , da bismo mogli doneti sud o tome da li planovi odgovaraju sanitarnim potrebama. Takvih slučajeva ima dosta. Mi vrlo mnogo gradimo , ali vrlo često ne mislimo na to da kroz nekoliko godina možemo imati najteže epidemije. Zato je neophodno da naši stručnjaci provere i odobre te planove. U vezi s tim, ja bih napomenuo još jednu stvar. Mi imamo gore u Istri do južne granice čitavu mrežu vodovoda. Ti vodovodi su u strašnim prilikama i mi možemo imati svakog časa u Istri epidemije koje neće biti onakvog obima kao u Splitu nego će, možda , obuhvatiti od 10-30 000 ljudi. Mi sada imamo žarišta trbušnog tifusa gde god hoćete,280 a na tu mrežu koja je jedna od poznatih u Evropi dolazi nam umesto 12 stručnjaka za vodovod samo jedan. To je jedna žena na Sušaku , koja plače kad ja tamo dođem, jer ne zna šta će. Samo jedna jača poplava i evo nam epidemije. Mi smo tražili da drugovi u Hrvatskoj poklone više pažnje tom problemu i sada se nešto u Hrvatskoj napravilo u vezi s tim, ali sve dotle dok mi ne budemo dobili izvestan

* Reč je o Komitetu za zdravstvo i socijalnu politiku. 17 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

258

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

broj inženjera koji će stalno paziti i bdeti nad tim vodovodom, mi smo pred stalnom opasnošću da nam u Istri izbije epidemija i da nam obole desetine hiljada ljudi . Ja bih upoznao drugove s još jednim pitanjem na koje takođe treba obratiti pažnju. To je Dečji fond, jedan od organa Ujedinjenih nacija, od koga dobijamo po stotinak hiljada dolara za ishranu dece i za borbi protiv pojedinih zaraznih bolesti . Sada smo dobili 1/4 miliona dolara za borbu protiv endemskog sifilisa.28 Sad oni postavljaju i pitanje borbe protiv tuberkuloze i malarije, pa je verovatno da ćemo i tu nešto dobiti . U Makedoniji smo imali vanredno lepe rezultate u pogledu borbe protiv malarije. Ali , nama nedostaje i ovog najosnovnijeg sredstva za borbu protiv insekata, prašak DDT koji mi možemo sami proizvoditi . U Zagrebu je trebalo da se podigne jedna tvornica toga praška , ali sada čujem da će to biti nešto drugo. ,,Zorka"* takođe ne proizvodi dovoljno tog praška . Nešto DDT mi ćemo dobiti iz inostranstva, ali je to malo, jer su nama potrebne velike ko** ličine. Ja bih i za to morao tražiti od druga Milentija* devize, ali se bojim da će se on namrštiti i da ću ja, kad odem kod njega, dobiti crnu kafu, ali ne i devize . Mi se nadamo da ćemo preko tog Dečjeg fonda izvući još i nešto mleka u prahu koje nam je vrlo važno . Ali mi smo krivi što već do sada nismo dobili veće količine . Dečji fond u tom pogledu ima prava da nam zamera što nismo pravilno organizovali podelu hrane i ostalog materijala što je poslao Dečji fond deci . Mi imamo desetke vagona mleka u prahu, ali nemojte misliti da mi to delimo . To stoji , recimo, u Zagrebu i Beogradu. To traži posebnu organizaciju , a naša organizacija raspodele ne radi. (Drug Tito: ,,Zašto onda ne predate to vašim organizacijama? ") Sada je to preuzeo Crveni krst, ali će se ipak još izgubiti u vremenu . Za sada mi imamo takvu situaciju da žene kukaju za mlekom, a mleko stoji u magazinima u Beogradu i Zagrebu . Meni se čini da mi još nismo dovoljno truda uložili da nađemo bar jednog čoveka u Koordinacionom odboru u svakoj republici da bi deca došla do mleka i druge hrane što daje Dečji fond . Ja znam , ja sam bio s njima, oni imaju i špijune . Po ovom pitanju ja bih završio apelom na našu Partiju da se posveti najveća pažnja pitanju zdravstvenog stanja i da se naši zdravstveni organi pomognu na svakom koraku. A da bi nam se pomoglo, ne smeju nam se otimati kadrovi koje mi nekako sakupimo

Fabrika hemijskih proizvoda u Šapcu. ** Milentije Popović.

DRUGI PLENUM CKKPJ

259

i osposobimo za rad na terenu . U Hrvatskoj su, na primer, svi naši statističari koji su svršili kurs za zdravstvenu statistiku preuzeti za druge poslove . Postoji praksa u narodnim odborima, ako se u našim povereništvima nađe kakav dobar organizator, da se odmah prevodi u drugo povereništvo . Za zdravlje, kaže se, moći će i neko drugi da brine. Ja mislim da je to loša politika i ako se za zdravstvo nađe neki dobar čovek, onda ga baš tu treba ostaviti . Drug Tito: Riječ ima drug Grga Jankes. Drug Grga Jankes: Ja sam hteo da govorim o jednoj drugoj strani ovoga pitanja. I ja smatram da je zdravstveno stanje nezadovoljavajuće, da imamo malo lekara, da je to posledica rata itd. (Drug Gregorić: ,,Nije samo posledica rata".) Ja bih hteo da ukažem na drugu stranu toga pitanja koja nije od malog značaja i smatram da je u tome potrebna veća pomoć partijskih organizacija. Lekara nema dovoljno i pored svih napora da naše škole dadu što više lekara, mi ovaj nedostatak nećemo uskoro otkloniti. Prema tome , moramo se latiti i drugih sredstava, koja će omogućiti rešenje ovog pitanja. Mi možemo povećati broj lekara i dati više lekova, pa ipak to neće biti dovoljno ako se istovremeno ne uhvatimo ukoštac s mnogo težim nasleđem prošlosti nego što je nedovoljan broj lekara, a to je zaostalost i aljkavost u čuvanju zdravlja ljudi . A treba lečiti uzroke i to ne samo pomoću lekara nego i drugim merama. Kod nas prosto nedostaje ona propaganda za higijenu, za sprečavanje bolesti i učenje ljudi kako da se čuvaju bolesti . Mi smo nedavno imali jedan slučaj s jednom fabrikom u Beogradu, gde je 35 % radnika pobolevalo . Kad smo se udubili u stanje u toj fabrici, videli smo da ventilacije nisu bile u redu , da česme nisu bile postavljenje, da je bilo đubreta u fabrici i oko fabrike i da su se ljudi zbog toga razbolevali. Kad smo izmenili to stanje i bez lekara i bez medicinskih sredstava, bez nekog stručnog osoblja i davanja valute, kad smo se uhvatili ukoštac sa tim stvarima , procenat oboljenja smanjio se na svega 6 % . U mnogim drugim fabrikama imali smo slično stanje. A kod nas nedostaje propaganda u tom pravcu, nema plakata, usmene i pismene propagande, koji bi o tome govorili . Crveni krst , AFŽ , a niti druge organizacije nisu se dovoljna angažovale u pitanju propagande i higijene i čuvanja od bolesti. Čini mi se da ministarstva narodnog zdravlja republika , Crveni krst i Komitet za narodno

260

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zdravlje uopšte ne preduzimaju mere da se ovo pitanje više postavi na dnevni red , a mi bismo ovim putem, ako bismo preko osnovnih partijskih organizacija , sindikata , fronta i svih drugih masovnih organizacija poveli borbu u fabrikama i selima za čuvanje od oboljenja , smanjili ne samo broj oboljenja nego i potrebu za lekovima i lekarima na minimum. (Drug Gregorić: „ Za 9 desetina bismo smanjili".) Koliko je važno to pitanje propagande može se videti baš na primeru borbe protiv tuberkuloze. Pogledajmo kako nam je prošlo cepljenje protiv tuberkuloze u školama. Tai rad sprečio je neprijatelj svojom propagandom , dok je naša bila potpuno izostala. Ne samo da građani nisu dali svoju decu na cepljenje nego to nisu učinili ni komunisti. Razlog je što mi tu nismo dovoljno preduzeli agitacionih mera , što nismo liude bedili u tu potrebu. Ako u jednoj fabrici na 400 radnika imamo samo jednu čašu iz koje svi piju vodu , onda radi sprečavanja bolesti tu nije potreban lekar nego [su potrebne] čaše, ili je , na drugoj strani , potrebno očistiti otpatke i đubre, urediti klozete itd. Bolji rad u tom pravcu omogućio bi nam da na mnogo mesta smanjimo broj lekara, a ove koje imamo možemo bolje razmestiti tamo gde su neophodni. Osim toga, borba protiv zabušavanja u raznim vidovima od [ strane ] zaostalih radnika i neprijatelja znatno bi takođe smanjila potrebu [ za ] lekarima. U svemu tome partijska organizacija stvarno treba da se angažuje većoj meri. Drug Tito: Drugovi, ove konstatacije koje su danas učinjene o pitanju zdravlja prave se kod nas godinama. Mi smo već pre 2 godine utvrdili da nemamo dovoljno ljekara i da ljekari neće da idu na selo , utvrdili smo da se zdravlju kod nas pridaje premalo pažnje, utvrdili smo da je kod nas smrtnost djece vrlo velika, a zna se i stav naše Vlade prema novom naraštaju, majkama itd . No , sve je to skupa više ostalo na riječima, a malo je urađeno . Ono što je drug Paja maloprije rekao karakteristično je ne samo za medicinu nego i za mnoge druge stvari . Mnoge stvari leže godinama po magazinima, tako da mi uopšte ne znamo šta imamo . Oni ljudi koji su na takav način time rukovodili treba da idu u zatvor i prema njima su potrebne najstrože kazne. Ovo pitanje mleka i uopšte te pomoći koju dobijamo izvana, mislim da ne treba potcenjivati nego iskoristiti. U vezi s tim, moram da kažem da smo mi dobili od Unre* ogromnu pomoć. Mi smo psovali * United Nations Relief and Rehabilitation Administration (Uprava Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu).

DRUGI PLENUM CKKPJ

261

Amerikance zbog njihovih namjera prema nama sasvim pravilno, ali smo mi dobili od njih ogromnu pomoć i još i danas možemo dobiti . Ali, ne treba gledati samo na te stvari koje su tako reći jedna pripomoć, nego treba i na svoja sopstvena sredstva malo pogledati. O djeci se uopšte malo vodi briga . Zbog toga je došlo , na primjer, do toga da se uopšte nisu proizvodile cipele za djecu. Ja sam tada rekao : „ Šta mislite , kako da obuvamo djecu ?" — ,,Šta će djeci, ona još ne proizvode" - bio je odgovor. To je, drugovi, aljkavost , i još više nego aljkavost - to je krajnji bezobrazluk od naših rukovodećih ljudi koji o tome treba da se brinu. Isto tako je i sa ishranom. Tačno je da se mi ne brinemo o kvalitetu ishrane za djecu, o tome šta je potrebno djeci. Ja se sjećam kako su sovjetski ljudi 1918 . godine gledali na to pitanje, posvećujući mu najveću pažnju . U gradovima su sve najbolje zgrade bile zaposednute za djecu , bile su organizovane dječje trpeze itd . I to je sasvim pravilno bilo od sovjetske vlasti. A mi samo pričamo i pričamo o novim generacijama, a u stvari gledamo da ih što više iscrpemo, recimo na Autostradi , na železničkim prugama i na raznim drugim velikim javnim radovima . Do čega će to dovesti , ako ovako budemo radili ? Tačno je ono što je rekao drug Paja da je omladina sada fizički slabija nego ona koja je radila, recimo , na pruzi Brčko-Banovići. Obilazeći razne javne radove, ja sam to i sam video i mene je prosto srce zabolelo koliko je ta omladina jadno izgledala . Omladinci su se trsili, jurili su , radili i nosili, htjeli bi , ali nisu mogli. Na jednoj strani vidiš nevjerovatnu odanost , volju i požrtvovanost, a na drugoj strani to da se mi maćehinski odnosimo prema njima. Zašto mi zbilja nismo tu rižu i griz uzeli 1 kazali da je to samo za djecu ? I još nešto , kad je riječ o tim kartama tog neprodiktivnog stanovništva, o običnim građanima , o majkama koje ne mogu nigdje raditi - šta se dešava. Ja sam to slučajno saznao . Građani se žale i majke pitaju kako to da one nisu produktivne, a imaju djecu o kojoj se brinu . Sutra će ta djeca dorasti, zar to nije produktivnost . Građani su tu bolje postavljali stvari nego svi mi skupa , i naše vlasti i svi mi . I onda , tim građanima daje se najmršavija porcija hljeba, pri čemu se opet na djecu ne gleda. Ako je to slučajno građanin koji nam nije naklonjen , ako se on slučajno bavi špekulacijom , mi njega stavimo pod ključ i na robiju, a uopšte ne vodimo brigu o tome šta će biti sa njegovom djecom. Briga se, doduše, vodi ali se u izvjesnim slučajevima ne vodi. A takav

262

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

stav prema našem mladom naraštaju ne odgovara stavu jedne socijalističke zemlje koja gradi socijalizam i tu treba presjeći, tu, u tom pogledu treba da se preorijentišemo . Da smo mi preduzeli mjere, posljedice rata manje bi se osećale kod nas . A te posljedice najbolje se vide kod regrutacije za vojsku . Od oko 160 000 mladih ljudi na regrutaciji bilo je nesposobno oko 30 000. To je, s jedne strane, posljedica rata, a sa druge strane, posljedica slabe ishrane. Ako mi ne budemo posvetili punu brigu našoj djeci i našem mladom naraštaju , mi ćemo doći u jednu vrlo tešku situaciju u svakom pogledu : i u pogledu odbrane zemlje i u pogledu dobijanja nove radne snage i pravih ljudi uopšte . To ,drugovi , nije za potcjenjivanje, to je, po mom mišljenju , jedan krupan problem i ja se potpuno slažem sa drugom Pajom što je ogorčeno protestovao, upotrijebivši i krupnu riječ „ zločin” , jer to je fakat tako . Što se tiče deviza i tih drugih stvari , ja znam da mi s tim treba brižljivo da poslujemo . Ali zato na ove stvari , u vezi sa zdravljem naroda , treba više misliti . A to ipak nije tako skupo . Evo, govorilo se da je gram streptomicina 5 dolara. Međutim, mi smo uzeli onih 10 kg streptomicina i kilogram nas je došao , u stvari 1500 dolara. Onda , recimo nabavka bolničkih instrumenata takođe nije skupa. A mi imamo niz bolnica koje nevjerovatno jadno stoje s instrumentima , koje možeš dobiti za vrlo male pare i za nekoliko stotina dolara možeš potpuno opremiti jednu bolnicu . S milion dolara mi bismo već u velikoj mjeri riješili pitanje snabdijevanja raznim instrumentima i drugim potrebama. Mi tu moramo nešto dati i ja ću se sam založiti za to da damo . Ali , mi moramo i ovdje, na licu mjesta , u zemlji , stvoriti bolje mogućnosti za ishranu naše djece i voditi brigu i o ishrani djece i onih građana koji nama nisu naklonjeni , jer će ta djeca biti graditelji socijalizma u našoj zemlji. Što se tiče potreba Bosne za ljekarima i uopšte pitanja mobilizacije ljekara za službu u unutrašnjosti , mi moramo uzeti takav stav da ljekari idu bar godinu dana u provinciju . Ali, pri tom treba voditi računa o tim ljudima, a ne uzeti ga i prosto otjerati na selo negdje u Krajinu, * jer nemojte misliti da je rad ljekara lagan . Njegov rad je težak i vi ljekaru morate stvoriti uslove za život. Mi ćemo se o tome pobrinuti . A ovom našem ministru zdravlja preporučio bih da bude više agresivan i da energičnije preduzima pogodne mjere. (Drug Gregorić: ,,Bogato ću se poslužiti ovim savjetom ".)

* Bosanska krajina.

DRUGI PLENUM CKKPJ

263

Ja bih se sada osvrnuo na još neke stvari . Moram da se požalim na neke republičke vlade i njihov odnos prema našoj Armiji . Gde god je teško , gde god u nekom radu zapne ili zatreba pomoć, tu Armija pomaže.282 A prema njoj se maćehinski postupa. Evo, mi smo bili riješili da nas svakog mjeseca moraju predsjednici vlada obavijestiti šta su izvršili u pogledu snabdijevanja Armije. Šta se, međutim , dogodilo u januaru mjesecu? Srbija je ispunila obaveze u mesu samo za 55 procenata ( i u drugim stvarima) , a Hrvatska samo za 21 procenat i Armija već dane i dane nema nikakve hrane. A šta mislite, šta se jede tano? Vi to morate izvršiti i nemojte čekati da ja s Armijom počnem vršiti rekviziciju po selima , jer to nije zgodno . A pitanje odbrane važna je stvar, Armija ima naporan posao i ona mora biti snabdjevena. Zato je za kritiku i srpska i hrvatska vlada i to se mora ispuniti u najkraćem roku . U vezi s tim potcenjivanjem Armije stoji i pitanje kapitalne izgradnje o kome smo govorili na nedavnom savjetovanju. Pitanje kapitalne izgradnje strašno je podbacilo zbog lošeg rada preduzeća , tako da smo mi od odobrenog budžeta vratili natrag 4 milijarde ministru finansija . To , međutim , nije nikakva korist za našu državu , nego velika šteta, jer nisu podignuti oni objekti koji su nam neminovno potrebni . Nemojte to, drugovi, raditi i nemojte to smatrati kao nešto nerentabilno . Za nas , za socijalističku zemlju koja stoji na granici prema kapitalističkim zemljama to se isplati i objekti koji su nam potrebni moraju se izgraditi, pa makar se mi odrekli i koječega . A zbog toga što su između nas i SSSR nastali ovakvi odnosi , uslijed kojih mi ne možemo kupiti ništa u SSSR-u , pa čak ni ono što je po ugovoru bilo predviđeno, mi smo prisiljeni da sami unutar svoje zemlje nađemo rješenje . Oni su nas u tome prilično zavukli , tako da smo zakasnili . Da smo znali prije da će biti ovako, mi bismo prije preduzeli i potrebnu izgradnju . Krivnja, dakle , nije naša, a razumljivo je da će se to odraziti i da se odražava na opštedržavnom budžetu . Međutim , to što mi gradimo fabrike za naoružanje²83 ne predstavlja nikakvu izgubljenu stvar. Ako ne bude rata, mi ćemo tamo graditi traktore, stvorićemo u njima dobar kadar, i to se uvijek isplati . A ako bude nužno, onda ćemo imati čime da snabdemo našu Armiju . Tu smo mi, dakle, sada isto tako napravili jedan prelom . Ali još uvijek ima kod nas otpora kad treba nešto da se da za Armiju . Smatra se kao nerentabilno . O tome moraju voditi računa i ministar spoljne trgovine i ministar finansija, jer ćemo mi

264

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tu kad hoćemo praviti morati i dati. Zato vas ja pozivam da imate više obzira prema Armiji i više smisla za razumijevanje njenih potreba. (Drug Tito je zatim dao odmor. Sednica je prekinuta u 16 časova.)

(Nastavak rada u 16 časova i 20 minuta.)

Drug Tito: Drugovi i drugarice , Komisija za izradu rezolucija završila je svoj rad i pripremila predloge. One, razume se, stilistički nisu još potpuno urađene, jer nisu ni mogle bit: u tako kratkom vremenu, ali su uglavnom principijelno stavljene sve stvari za koje je Komisija smatrala da treba da uđu . Prema tome, o toj stilističkoj strani i konačnoj redakciji ne treba sada govoriti . Rezolucije će se pročitati ovakve kakve su, a stilistički će se dotjerati kasnije . Sada će drug Kardelj pročitati rezoluciju . Drug Kardelj: [ Evo teksta Predloga rezolucije*. ] Drug Tito: Ima li ko kakvu primjedbu o ovoj rezoluciji? Drug Veljko Vlahović: Mislim da bi ondje gdje se govori .uso potrebama građanskog stanovništva bilo bolje reći : lijed porasta broja i potreba gradskog stanovništva". Drug Vlado Popović: Tamo gde se govori o komitetima trebalo bi pomenuti oblasni i pokrajinski komitet. Drug Krsto Popivoda: Trebalo bi nešto reći i o zadrž nim domovima, iako ta krupna akcija još nije definitivno završena . Drug Duro Pucar: Ima seljaka koji smanjuju svoju zemlju na taj način što zadrže izvesnu površinu , a ostalo daju u zajedničku obradu. Mislim da bi i o tome trebalo nešto reći . Drug Edvard Kardelj: Ima nešto o tome. Drug Božidar Maslarić: Mi smo ovde govorili o pokretu. seljaka i njihovom ulaženju u seljačke radne zadruge, pa smo konstatovali da je to neravnomerno, da je u nekim krajevima * Konačan tekst Rezolucije vid. na str. 271–279.

DRUGI PLENUM CKKPJ

265

priliv u zadruge veći a u nekim manji . Mislim da bi trebalo objasniti čime je prouzrokovan taj priliv seljaka u radne zadruge, koje usklađuju opšte interese s ličnim interesima seljaka. To je otprilike ono što i kod kolhoza. (Više se niko ne javlja za reč. ) Drug Tito: Ako više nema primjedaba, stavljam na glasanje Predlog rezolucije, s tim da Politbiro izvrši redakciju i da se rezolucija zatim štampa. Ko je za Predlog [ rezolucije ] neka digne ruku . (Svi prisutni dižu ruku.) Ima li ko protiv? (Nema.) Objavljujem da je rezolucija primljena.

Riječ ima drug Kidrič . Drug Boris

Kidrič :

[Evo teksta

Predloga

rezolucije*.]

Drug Tito: Ima li kakvih primjedaba na ovu rezoluciju ? Drug Čolaković: Tamo gdje drug Kidrič kaže da to šteti razvitku naše zemlje, mislim da bi trebalo dodati da šteti jedinstvu čitavog socijalističkog svijeta . Drug Pijade: Kod onoga protesta" i čuđenja" ja bih ostavio ,,protest" , a ,,čuđenje" bih izostavio. Drug Dilas: Ne radi se o čuđenju u smislu začuđenosti , nego u smislu iznenađenja. Drug Tito: Ovo zalazi malo u oblast diplomatije . Trebalo bi da diplomati kažu nešto o tome, jer nije dobro uvijek se psovati. Drug Vlado Popović: Mislim da bi rezolucija trebalo da bude malo popularnije sastavljena , razumljivija za obični svet. Drug Tito: Ja mislim da ne bi trebalo, a stil i ovo ostalo mi ćemo još popraviti. Ako ne bi bilo nekih drugih primjedaba, ja bih i ovu rezoluciju stavio na glasanje. Ko je za, neka digne ruku . ( Svi dižu ruku. ) Ima li ko protiv? (Ne javlja se niko .)

Onda prelazimo na treću rezoluciju . Riječ ima drug Đilas.

* Konačan tekst Rezolucije vid. na str. 279–283.

266

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Dilas: [Evo teksta Predloga rezolucije *.] Drug Tito: Ima li ovdje kakvih primjedaba? Drug Duro Pucar: Ja bih izbacio oni reč „ krađa” i stavio ,,razvlačenje narodne imovine". Drug Vlahović: Treba reći - ,,pojačati odjeljenje evidencije, statistike i partijskih knjižica u Org[ anizacionim ] instruktorskim upravama". Drug Krsto Popivoda : Predložio bih da se tamo gdje se govori o formiranju aparata kod sreskih komiteta kaže da treba upotpuniti i dalje razviti aparat kod sreskih i oblasnih komiteta . Drug Kardelj: Ja ne bih tako rekao , jer čim se kaže „ i dalje razviti" - jasno je da nešto ipak ima. Drug Miha Marinko : U pogledu one formulacije o oblastima, rekao bih da mi, pored sve diskusije, nismo do sada bili ubeđeni u potrebu formiranja oblasti kod nas u Sloveniji , sem ukoliko je to pitanje zakonodavstva i celovitosti Jugoslavije . Drug Edvard Kardelj : Ja bih, u vezi s tim, rekao nekoliko reči o Sloveniji . Po mom mišljenju , stav drugova iz Slovenije je nepravilan i meni su ove primedbe druga Marinka284 nerazumljive. Mi smo s njima razgovarali nekoliko puta o pitanju tih oblasti . Ja sam jedno vreme isto tako bio mišljenja da u Sloveniji i Makedoniji nije potrebno formirati oblasti , pošto su to manje republike . Međutim, stvar je ipak takva da su i Slovenija i Makedonija, prema broj stanovništva , na granici toga da mogu biti u krajnjem slučaju bez oblasti, a da isto tako formiranje oblasti može biti pozitivno zbog toga što one ipak, i jedna i druga , imaju milion i 200 do milion i 400 hiljada stanovnika . Upravljati iz jednog centra tako velikom mašinerijom — ipak nije jednostavna stvar, a praksa pokazuje, naročito u Sloveniji, i to pre svega na selu - što je pokazala i kritika na ovom Plenumu - da oni stvarno nisu iz jednog centra uspeli da rukovode u pogledu sela . Argumenti koje oni iznose jesu ovi : da oni na taj način neće imati veze sa srezovima, da će imati slabiji vezu nego što su imali do sada . Ja naprotiv, mislim da će oni imati bolju vezu nego do sada, jer je način veze koju sada ima rukovodstvo Partije sa svakim pojedinim komitetom slab prosto zato * Konačan tekst Rezolucije vid . na str. 284–285.

DRUGI PLENUM CKKPJ

267

što je CK toliko zauzet mnogobrojnim poslovima i zadacima , da je isključeno da on može posvetiti dovoljnu brigu svakom pojedinom sreskom komitetu, dok će, kad budu preneli sve zadatke na oblasti, lakše moći da rukovode srezovima . Drugi njihov argument je da to znači neko vraćanje na one stare kneževine, kao što su Kranjska, Štajerska itd . To nije nikakav argument iz prostog razloga što je to bio argument za vreme Austro-Ugarske Monarhije , a ne u sadašnje vreme kad postoji narodna vlast . I , naprotiv, baš danas postojanje tih pokrajina pokazuje da postoji objektivna opravdanost za takvu podelu. Treći argument, o kome smo takođe govorili sa drugovima, sastoji se u tome da mi ne možemo , kad već pristupamo formiranju oblasti u Jugoslaviji , stvoriti nejedinstvo. Mi ćemo morati kod svake uredbe i kod svakog upravnog postupka naše vlade deliti kompetencije , pa reći da će tu i tu kompetenciju u republikama u kojima postoje oblasti imati oblasti, a tamo gde njih nema da će ih imati republička vlada ili sreski narodni odbori . Međutim, i tu će biti razlike, jer mi nećemo moći čitav niz sitnih kompetencija preneti na vladu , nego ćemo morati preneti na sreske odbore, dok će recimo u Crnoj Gori i takve kompetencije Vlada moći da primi na sebe. Svi ti argumenti, dakle, ne predstavljaju nikakvu zapreku za formiranje oblasti i mi smo se dogovorili da se formiraju tri oblasti . Postoji jedna manja koja je već - to je onaj spoljni deo Slovenije* i dve oblasti stvorena koje će imati od 500 do 600 hiljada stanovnika. Ja mislim da je takva oblast sa 500 do 600 hiljada stanovnika sposobna da se razvija i da predstavlja jednu ekonomsku celinu . Međutim, drugovi iz Slovenije stalno se vraćaju na to pitanje . Na kraju krajeva ne radi se tu samo o tome da vi iz discipline prihvatite neku stvar, nego da se vi u te argumente koje mi iznosimo malo više udubite i da ne ostanete tvrdoglavo pri tome da ih ne priznajete . Ja mislim kad je očigledno da ti argumenti stoje i kad ih čitava partijska organizacija priznaje kao argumente, da ih onda treba priznati - a jedino ih vi ne priznajete. Drug Tito: Ja mislim da bi trebalo najpre da odlučimo o rezoluciji. Ima li još ko nešto da primeti ? (Ne javlja se niko .) Onda da glasamo . Ko je za? (Svi dižu ruku.) Ima li ko protiv ? (Ne javlja se niko .)

* Granične oblasti Slovenije prema Austriji i Italiji.

268

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drugovi, sada ste čuli jednu stvar koju je drug Miha dodirnuo. Mene je takvo postavljanje pitanja oblasti takođe iznenadilo. Drug Kardelj je objasnio zbog čega su te oblasti potrebne, a drugovi iz Slovenije nemaju nikakvog naročitog argumenta kojim bi mogli pobijati potrebu stvaranja oblasti. Osim toga, oni će i pored postojanja oblasti moći da budu u vezi sa svim srezovima. I bez postojanja oblasti , doduše, oni bi mogli biti u vezi sa srezovima, kao što bi to bilo moguće i u drugim republikama, ali je pitanje da li bi to bilo najbolje. Ja mislim da ono što važi za druge republike važi i za njih, tim više što su u organizacionim pitanjima oni bili najslabiji od svih . A niko i ne smeta drugovima iz CK da imaju vezu sa srezovima kad im to treba, ali je fakat da će oblasti na terenu imati neposredno rukovodstvo i da će vidjeti više problema nego što ih CK može vidjeti . Drug Miha je rekao da će oblasni komiteti biti jači nego CK . Ne treba da imate jače vlasti nego što je CK . Ali — ako možete da stvorite čim jače, da biste čim više mogli prenijeti na njihova leđa, da oni rade a da vi imate neposredno rukovodstvo , onda ćete vi svakodnevno biti u toku rada i života onih ljudi i više ćete vidjeti . Tako ćete moći da vršite kontrolu i preko njih i direktno. Ja tu ne vidim nikakav razlog i moram da kažem da me čudi ovakav stav baš zato što ne vidim nikakav razlog. Kad mi već stvaramo jednu organizacionu strukturu naše Partije, onda bi trebalo da to bude manje-više jedinstveno, jer to povlači ne samo po partijskoj liniji nego i po liniji narodne vlasti izvjesne smetnje i teškoće . Ja bih [ želio ] da drugovi još kažu definitivno šta misle . (Drug Nešković: „ Pa, glasali su”.) Ne treba izgubiti iz vida da nijedna forma naše organizacije nije vječita . Mi smo i do sada vršili izmjene ako smo vidjeli da nešto nije dovoljno ili da postoje izvesne slabosti . Život će pokazati da li će ta organizacija biti dobra ili ne . a ja mislim da će ipak biti bolja. Onda, drugovi , rezoluciju smo izglasali .

Drug Ranković bi htio još nešto da kaže . Drug Aleksandar Ranković: Ja bih hteo da obavestim drugove o slučaju Sava Zlatića . (Drug_Ranković čita izveštaj i predlaže da se Savo Zlatić isključi iz Partije.)

Drug Tito: Da li se drugovi slažu ? (Slažemo se . ) Ima li ko kakve primjedbe? (Ne javlja se niko. ) Mislim da vam više obavještenja nije potrebno . Znači, slažete se.

DRUGI PLENUM CKKPJ

269

Time bi, drugovi , zasjedanje ovog Plenuma bilo završeno. Ja bih samo htio da vas pozovem da sprovodite dosljedno ove odluke koje su donesene na ovom Plenumu, koje su od historijskog značaja i u kojima je jasno obilježena linija naše Partije o pitanju rada na selu, o pitanju zadrugarstva , o pitanju jačanja socijalizma među našim seljacima. Te odluke treba da postanu krv i meso, da budu oživotvorene, da ih svaki partijac zna prenijeti u mase, da zna protumačiti ove formulacije. Ovdje se radi o principijelnim stvarima i tu partijski aktiv treba da se mobiliše na upoznavanje i sprovođenje ovih odluka . Mi imamo, kao što ste vidjeli, ogromne zadatke u pogledu naše privrede i mi možemo te zadatke ostvariti u punoj mjeri jedino na taj način ako se naša Partija, svi mi kao jedna cjelina, založimo za njihovo ostvarenje . Naši partijski aktivisti, rukovodioci Partije itd . treba da budu pravi gospodari , gazde - ni jedan izraz od ovih nije dovoljno pravilan jednom rečju da smatraju da ih sve interesira. Moram da kažem da sam bio neobično zadovoljan sa izlaganjem druga Tempa i načinom [ na ] koji je on provjeravao rad pojedinih ljudi u proizvodnji, u rudarstvu . Tako isto bi trebalo da svi vi priđete našim rukovodećim ljudima u privredi, da ih poučite kako treba da rukovode, kako treba da se unose u posao i šta je zapravo njihova dužnost . Ja moram da kažem da je kod nas zaista praksa u papirnatom rukovodstvu do sada bila dosta velika . Taj zapravo birokratski način rukovođenja uzeo je maha i u Partiji i njega treba izbaciti iz prakse u rukovođenju našom Partijom. Potrebno je, dakle, izbaciti ne onaj administrativni saobraćaj koji je normalan, svakodnevan i potreban, već onaj suvišan - i ljudi moraju više praktično učestvovati u svakodnevnoj borbi za ostvarenje i Petogodišnjeg plana i socijalizma u našoj zemlji . Mi smo ovdje imali niz referata, koji su bili dosta opširni, zamašni, obuhvatajući svestrano materijal koji su obrađivali . Ali , diskusija nije dala onoliko koliko je trebalo da dâ. Trebalo je iznijeti više konkretnih činjenica o raznim nedostacima i slabostima . To bi još više doprinijelo upoznavanju naše slabosti. Ali , i ovo što je ovdje dato mislim da je za nas prilično mnogo od koristi, jer mi nemamo takve mogućnosti kao drugovi koji idu u razne centre na terenu , gdje se vodi bitka za ostvarenje godišnjeg i Petogodišnjeg plana. Mislim da je i ovakva diskusija dala mnogo i da će ovaj plenum imati ogroman značaj za ostvarenje Petogodišnjeg plana , a samim tim biće dobijena prava bitka za ostvarenje socijalizma u našoj zemlji.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

270

Na kraju, drugovi, ja vas pozdravljam i želim vama i čitavoj partijskoj organizaciji puno uspjeha. (Drug Tito je u 17 časova i 30 minuta zaključio rad Drugog plenuma Centralnog komiteta KPJ.)*

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6.

* O Drugom plenumu CKKPJ u časopisu Komunist, 2/1949, str. 1, objavljeno je sledeće saopštenje: ,,U toku 28, 29. i 30. januara 1949. održano je u Beogradu u svom punom sastavu Drugo plenarno zasedanje CKKPJ. Zasedanje je imalo sledeći dnevni red: 1) Politika KPJ na selu - referent drug E. Kardelj ; 2 ) Goruća pitanja naše privredne politike referent drug B. Kidrič; 3) Snabdevanje i čuvanje i trošenje fondova ishrane - referent drug B. Nešković; 4) Aktuelna pitanja agitacije i propagande - referent drug M. Đilas ; 5) O organizacionim pitanjima Partije referent drug A. Ranković; 6) Razno. Posle svestrane diskusije Drugo plenarno zasedanje CKKPJ jednoglasno je usvojilo Rezoluciju o osnovnim zadacima Partije u oblasti socijalističkog preobražaja sela i unapređenja poljoprivredne proiz vodnje, Rezoluciju o tekućim zadacima u oblasti privrede i Rezoluciju o tekućim organizacionim i agitaciono-propagandnim zadacima Partije. Plenum je izabrao Organizacioni biro CKKPJ u sledećem sastavu : Broz Josip - Tito, Vlahović Veljko, Vukmanović Svetozar, Gošnjak Ivan, Đilas Milovan, Zeković Veljko, Karabegović Osman, Kardelj Edvard, Nešković Blagoje, Popivoda Krsto, Ranković Aleksandar, Salaj Duro, Stambolić Petar, Tomšič Vida".

[ REZOLUCIJE DRUGOG PLENUMA CKKPJ ]

REZOLUCIJA O OSNOVNIM ZADACIMA PARTIJE U OBLASTI SOCIJALISTIČKOG PREOBRAŽAJA SELA I UNAPREĐENJA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE * Drugo plenarno zasedanje CKKPJ, saslušavši referat Politbiroa CKKPJ „ O politici KPJ na selu" i diskusiju o tom referatu, konstatuje : Celokupno dosadašnje iskustvo i rezultati postignuti u oblasti socijalističkog preobražaja sela i unapređenja poljoprivredne proizvodnje, potvrđuju pravilnost politike Partije na selu . Ta politika Partije , potvrđena i dalje razgrađena odlukama Petog kongresa KPJ, sastojala se u podeli veleposedničke zemlje, zemlje žestokih bogataša i gradske buržoazije siromašnim seljacima i bezemljašima; u oslobođenju seljaštva od dugova i od robovanja finansijskom kapitalu , u raznovrsnoj pomoći radnom seljaštvu , naročito u krajevima postradalim u ratu , u sistemu administrativnih i ekonomsko-političkih mera za ograničavanje i potiskivanje kapitalističkih elemenata na selu (ograničenje maksimuma zemljišnog poseda u privatnim rukama, sprečavanje trgovanja zemljom, progresivni porezi, sistem razrezivanja i plaćanja obaveznog otkupa i slično) ; u sistemu administrativnih i ekonomsko-političkih mera na ograničavanje monopola individualnog seljačkog gazdinstva u poljoprivrednoj proizvodnji (otkup, borba protiv špekulacije i slično) ; u sistemu administrativnih i ekonomsko-političkih mera radi povezivanja gazdinstva radnog seljaka sa socijalističkom privredom i radi pomaganja radnom seljaštvu da svestrano unapređuje poljoprivredu (politika vezanih cena, stvaranje poljoprivrednih mašinskih stanica, melioracije, semenska služba itd . ) ; u svestranom razvijanju zemljoradničkog zadrugarstva u njegovim nižim i višim oblicima; u razvijanju i jačanju državnih polioprivrednih dobara, stočnih farmi, široke mreže ekonomija za potrebe trudbenika pojedinih preduzeća i ustanova; u borbi za podi* Rezolucija je objavljena u časopisu Komunist, 2/1949 str. 1-10.

272

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948—1952.

zanje političke svesti radnog seljaštva kroz političku i prosvetnu delatnost na selu; političkoj akciji za učvršćivanje i jačanje saveza radnika i seljaka i za jačanje sudelovanja radnog seljaštva u izgradnji socijalizma kroz učešće u organima narodne vlasti, u Narodnom frontu i drugim organizacijama, kroz dobrovoljne frontovske akcije itd. Sve ove mere služile su osnovnom cilju politike Partije na selu: poboljšanju materijalnog položaja radnog seljaštva, pojačanju njegove povezanosti sa državom radnog naroda, učvršćivanju saveza radnika i seljaka , ekonomskom ograničavanju i političkom izolovanju eksploatatorskih elemenata na selu, unapređenju poljoprivredne proizvodnje, povećanju i regulisanju razmene između grada i sela , jačanju socijalističkog sektora u poljoprivredi takvim merama koje unapređuju poljoprivrednu proizvodnju uopšte i uključuju radne seljačke mase u socijalističku izgradnju . Zahvaljujući takvoj politici Partije, postignuti su značajni uspesi u oblasti poljoprivrede : Uprkos velikim ratnim pustošenjima, ukupna poljoprivredna proizvodnja dostigla je po vrednosti i po obimu predratni nivo, a u nekim granama ga i premašila. Zasejane površine u 1948. godini premašile su predratni desetogodišnji prosek; u toj je godini postignut predratni prosečni prinos po hektaru; a u stočnom fondu postignut je predratni nivo , osim u pogledu konja; poraslo je učešće socijalističkog sektora (državnih dobara, ekonomija i seljačkih radnih zadruga) u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji ; porastao je i stalno raste broj seljačkih radnih zadruga i zadružnih ekonomija, što svedoči o porastu svesti radnog seljaštva i o njegovoj sve većoj spremnosti da prelazi na više forme zadružne organizacije; znatno su poboljšani mater'jalni položaj radnih seljaka i uslovi za njihovo kulturno uzdizanje. Uprkos svim ovim uspesima u oblasti poljoprivrede i politike Partije na selu uopšte, nisu savladane mnoge teškoće u pogledu snabdevanja naših trudbenika artiklima ishrane. To je, s jedne strane, uslovljeno činjenicom što su radnička klasa i gradsko stanovništvo, uopšte, brojno znatno narasli i što su se jako povećale potrebe stanovništva kako u gradu, tako i na selu ; sa druge strane, individualni proizvođači artikala ishrane nalaze se u stvarnom monopolnom položaju , koji pogoduje razvijanju špekulacije. Sem toga , sitna robna proizvodnja u poljoprivredi sama po sebi predstavlja kočnicu za takav porast poljoprivredne proizvodnje koji bi odgovarac potrebama koje sa industrijalizacijom iz dana u dan rastu . Zbog toga, osim administrativnih i ekonomsko-političkih me-

DRUGI PLENUM CKKPJ

273

ra, mora se kao osnovni zadatak u našoj politici na selu postaviti: jačanje socijalističkog sektora u poljoprivredi. Na osnovu toga, Plenum CKKPJ zaključuje :

I Borba za unapređenje poljoprivrede mora se danas voditi u znaku savlađivanja zaostajanja tempa razvitka poljoprivrede iza tempa razvitka industrije, za podizanje poljoprivrede na viši tehnički nivo . Ona se mora voditi na osnovici jačanja socijalističkog, to jest , zadružnog i državnog sektora u poljoprivredi, jer se samo bržom izgradnjom i proširenjem socijalističkog sektora poljoprivrede mogu stvoriti uslovi za savlađivanje njene zaostalosti .

II Potrebno je svestrano razviti sistem pomoći zemljoradničkim zadružnim organizacijama; u prvom redu zemljoradničkom zadrugarstvu treba obezbediti kredite, naročito dugoročne, uz što povoljnije uslove optlate; istovremeno treba planski obezbediti socijalistički sektor poljoprivrede odgovarajućim količinama materijala i inventara za njegovu kapitalnu izgradnju .

III Neophodno je ubrzati tempo snabdevanja čitave poljoprivrede alatima i mehanizacijom i osigurati sva potrebna sredstva za to, u prvom redu domaćom proizvodnjom. Treba posvetiti veću pažnju poljoprivrednim mašinskim stanicama i mašinskom parku u zadružnom i državnom sektoru , kao i proizvodnji i snabdevanju poljoprivrede agrotehničkim sredstvima, kao što su veštačka đubriva itd. Posvetiti

naročitu

pažnju

bržem razvijanju

stočarstva.

IV Dosadašnji razvitak svih oblika zemljoradničkog zadrugarstva i uspesi postignuti na tom polju, pokazuju spremnost i sposobnost našeg radnog seljaštva da se služi raznim oblicima zadrugarstva radi unapređenja poljoprivrede . Radno seljaštvo shvata da je zadrugarstvo najbolje sredstvo za 18 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

274

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

poboljšanje njegovog života , za ekonomsko , političko i kulturno podizanje sela uopšte. Radi daljeg svestranog razvijanja zemljoradničkog zadrugarstva treba u opštim zemljoradničkim zadrugama najaktivnije raditi na tome da one više razviju planiranje poljoprivredne proizvodnje; da snažnije unapređuju proizvodnju na čitavom svom području ; da organizuju otkupljivanje poljoprivrednih proizvoda; da poboljšaju snabdevanje zadrugara sredstvima za proizvodnju ; da organizuju semenske stanice, mašinske stanice i radionice, živinarske farme i inkubatorske stanice; da stvaraju zadružne voćne , lozne i semenske rasadnike , zadružne povrtnjake i tople leje, zadružne pčelinjake, organe za zaštitu bilja i stoke; da grade silose, magacine, voćne komore , zadružne podrume, sušnice i pecare, zadružne mlekare, poljske ciglane, kamenolome i da razvijaju i druge grane proizvodnje, koje služe unapređenju poljoprivrede i podizanju kulturnog nivoa sela. Međutim, još uvek ima mnogo zanemarivanja i potcenjivanja rada na razvijanju zemljoradničkog zadrugarstva . Partijske organizacije treba da naprave temeljit prelom u tom pogledu i da shvate da je bitka na sektoru poljoprivrede danas isto toliko važna, a svakako mnogo teža nego bitka na sektoru industrije .

V Naše selo ne može se osloboditi vekovne ekonomske i kulturne zaostalosti , niti se naša poljoprivreda može bitno unaprediti bez savlađivanja rasparčanosti inokosnog seljačkog gazdinstva, bez prelaska sa sitne robne proizvodnje na krupno zadružno poljoprivredno gazdinstvo , koje primenjuje modernu tehniku tj . bez socijalističkog preobražaja sela . Kao najuspešnije sredstvo za socijalistički preobražaj našeg sela i unapređenje naše poljopivrede pokazale su se seljačke radne zadruge. One danas predstavljaju najpogodniji oblik ujedinjavanja individualnog interesa radnog seljaka s opštim interesom socijalističke zajednice. Dosadašnji uspesi seljač kih radnih zadruga pojačavaju kod radnog seljaštva raspoloženje za osnivanje radnih zadruga . Tome uspehu doprineo je ne samo primer koji su dale seljačke radne zadruge svojim napretkom i poboljšanjem života zadrugara nego naročito činjenica što je proces stvaranja radnih zadruga išao isključivo na dobrovoljnoj osnovi, bez administrativnih pritisaka. Naše radno seljaštvo koje se zajedno s radničkom klasom borilo za oslobođenje zemlje, za rušenje ugnjetačke

DRUGI PLENUM CKKPJ

275

vlasti buržoazije i za uspostavljanje vlasti radnog naroda, sve više stiče uverenje da ga radnička klasa i Komunistička partija vode ekonomskom i kulturnom napretku, pomažući ga na tom putu i omogućavajući mu da se na iskustvima razvitka i rada zemljoradničkog zadrugarstva, a naročito seljačkih radnih zadruga , ono samo uveri u pravilnost tog puta. Oslanjajući se na takvo raspoloženje širokih masa radnog seljaštva, koje u ogromnoj većini časno ispunjava svoje obaveze prema svojoj narodnoj državi, postalo je potrebno i mogućno prići stvaranju seljačkih radnih zadruga s više smelosti i bržim tempom. Pri tome ne sme se ni za trenutak gubiti iz vida da stvaranje seljačkih radnih zadruga mora i dalje bti vršeno isključivo na osnovi dobrovoljnosti i svesne rešenosti samog radnog seljaštva i da bi ma kakav neposredni ili posredni pritisak samo slabio a ne jačao savez radnika i seljaka , koji je osnova naše narodne države . Pri stvaranju seljačkih radnih zadruga mora se naročito uzeti u obzir sledeće :

1) Treba omogućiti radnim seljacima da se na svom sopstvenom iskustvu ubeđuju ne samo u prednost krupne socijalističke poljoprivredne proizvodnje nad sitnom individualnom proizvodnjom nego im treba i konkretno olakšati prelaz na socijalističke oblike proizvodnje . U tu svrhu zemljoradničko zadrugarstvo pruža obilje oblika za privlačenje seljaka u zadružnu poljoprivrednu proizvodnju. Takvi su oblici na primer: zadružne ekonomije, zadružne stočarske farme, povrtlarske ekonomije itd. 2) Kod zadružnih ekonomija treba voditi računa o tome da će one samo tada moći da ispune svoj zadatak, ako se budu gradile i razvijale na osnovnim principima radne zadruge, tj . ako zadružna ekonomija bude čvrsto organizovana socijalistička radna zajednica, sa stalnim članovima koji će nju osećati kao svoje sopstveno socijalističko gazdinstvo. Treba obezbediti da zadružna ekonomija od ostvarenih prihoda zadržava deo za kapitalnu izgradnju, za proširenje proizvodnje i za zadružne društvene fondove, a deo da deli na zadrugare prema njihovom radu , koji se obračunava prema utvrđenim radnim danima. U zadružnoj ekonomiji treba da učestvuju radni seljaci bez obzira na to što poseduju i svoje individualno gazdinstvo . Takođe treba omogućiti da pojedini seljaci, koji to žele, mogu svoju zemlju , ili samo deo svoje zemlje i inventara, da ulože u zadružnu ekonomiju pod uslovima koji važe za radne zadruge nižeg tipa . Zadružna ekonomija predstavlja pogodan prelazni oblik na putu socijalističkog preobražaja našeg sela, čija je prednost u tome što može

276

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

brzo postati masovan i tako najnaprednije ljude na selu naoružati organizacionim iskustvom socijalističke poljoprivrede. 3) Treba stvarati i razvijati ne samo radne zadruge najvišeg tipa nego i niže tipove , jer je lakše seljaku danas preći iz nižeg tipa u viši tip radne zadruge nego od individualnog gazdinstva ka radnoj zadruzi uopšte. Ta on dobija sve mogućnosti da se sopstvenim iskustvom uveri u korisnost ovog ili onog oblika radne zadruge. 4) Treba se najodlučnije boriti kako protiv svih pojava zaostajanja rukovodećih organa Partije i narodne vlasti iza spremnosti i želja radnih seljaka da pređu na put krupne socijalističke poljoprivredne proizvodnje, tako i protiv svih pojava kršenja ili izigravanja principa dobrovoljnosti odluke radnog seljaka, ma gde i u ma kakvom se obliku takve tendencije pojavile. 5) Treba stalno razvijati i negovati demokratizam u zadrugama i što življe učešće svakog pojedinog zadrugara u raspravljanju problema zadružne delatnosti, jer će se samo na taj način razviti stvaralačka inicijativa svih zadrugara i podići radni polet čitave zadruge. 6) Treba naročito pomoći postojeće radne zadruge i to kako organizaciono-politički, tako i materijalno . U organizaciono-političkom pogledu naročito je važno dalje učvršćivanje planiranja proizvodnje i kapitalne izgradnje, usavršavanje organizacije rada, pre svega uvođenjem brigadno-grupnog sistema organizacije rada, uz istovremeno razvijanje sistema ličnog zaduživanja i lične odgovornosti ; obezbeđenje pravilne strukture radnog dana, koja će odgovarati današnjim prilikama i koja će predstavljati najbolji podstrek za rad. Potrebno je takođe tačno odrediti i organizovati pravilno funkcionisanje zadružnih fondova za socijalno osiguranje, zdravstvenu zaštitu , osiguranje u starosti itd. , vodeći pri tome računa o navikama i običajima radnog seljaštva u pojedinim krajevima naše zemlje . Treba takođe osigurati pravilno privredno rukovodstvo, evidenciju i kontrolu materijalnog poslovanja. Zadrugama treba pomoći da maksimalno iskorišćuju postojeća sredstva i mogućnosti koje pružaju lokalni izvori. Za sve to je potrebno da postoji dobro organizovan sreski zadružni centar preko koga će partijska organizacija i narodna vlast, u prvom redu, da daju svu potrebnu organizacionu i instruktorsku pomoć. U materijalnom pogledu pomoć države treba da se naročito ispoljava u dugoročnim kreditima, u pomoći pri nabavljanju priplodne i druge stoke, mehanizacije i oruđa, u

DRUGI PLENUM CKKPJ

277

daljem razvijanju poljoprivrednih mašinskih stanica, u planskom obezbedivanju gradevinskog i drugog materijala za kapitalnu izgradnju, u pomoći kod planiranja, projektovanja, u stručnim kadrovima i stručnom osposobljavanju kadrova za zadrugarstvo. 7) Potrebno je odlučnije se boriti za podizanje životnog standarda zadrugara. U tu svrhu naročito treba prići posebnom sistemu snabdevanja članova radnih zadruga, a na sličan nacin i zadružnih ekonomija, koji će im olakšati i obezbediti nabavku odgovarajuće robe po nižim cenama, a koji će, sa druge strane, zadrugare zainteresovati da zadruga što više poljoprivrednih proizvoda prodaje državi. 8) Treba se boriti protiv svih neprijateljskih pokušaja slabljenja zadruga iznutra, za rukovodstvo najnaprednijih i politički najsvesnijih radnih seljaka, za puno jedinstvo zadruge, za pravu socijalističku zadrugu.

VI Ogromna većina radnog seljaštva pokazala je i stalno pokazuje duboku privrženost svojoj narodnoj državi ispunjavanjem dužnosti i obaveza prema njoj . Ono aktivno i masovno učestvuje u dobrovoljnim radovima na socijalističkoj izgradnji zemlje. Nasuprot tim seljacima, trudbenicima i saveznicima radničke klase stoje seoski špekulantski elementi, koji izbegavaju izvršenje svojih dužnosti i obaveza prema državi, prikrivaju viškove hrane i špekulantski iskorišćavaju teškoće u ishrani. To su kapitalistički, eksploatatorski elementi, neprijatelji radničke klase, radnog seljaštva i narodne države. Narodna vlast, učvršćujući savez radnika i radnih seljaka, mora voditi oštru borbu za suzbijanje štetnog rada tih špekulanata, mora ih prisiliti da vrše svoje obaveze prema državi, primenjujući oštre kazne sve do konfiskacije imovine u svakom posebnom slučaju davanja otpora tih špekulanata ispunjavanju zakonskih obaveza i zakonitim merama upravnih organa, kao i u svakom slučaju nanošenja štete naporima trudbenika naše zemlje na putu socijalističke izgradnje . Naročitu pažnju treba u tom pogledu posvetiti sledećim zadacima : 1) treba suzbiti tendenciju pojedinih kapitalističkih elelemenata na selu da ne obrađuju ili da nemarno obrađuju svoju zemlju, kao i da smanjuju stočni fond, odnosno da ga ne razvijaju u skladu s mogućnostima njihovog gazdinstva;

278

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

2) treba se odlučnije boriti protiv špekulacije u trgovini na selu, a za jačanje učešća zadruga u trgovini , uključujući i trgovinu među seljacima: 3) treba najodlučnije suzbijati sve pokušaje nanošenja neposredne ili posredne štete naporima radnih seljaka da krenu putem socijalističke poljoprivrede; 4) treba učiniti kraj takvom političkom radu na selu koji se svodi na puko „ protivkulačko " fraziranje, a ne predstavlja stvarnu borbu protiv kapitalističko-špekulantskih elemenata na selu. Takvo fraziranje samo ujedinjuje front neprijatelja socijalizma i unosi kolebanja u zaostalije delove radnog seljaštva. Takođe treba suzbijati tendencije da se pitanje likvidacije kapitalizma na selu rešava šablonski, ne vodeći računa o konkretnim prilikama i uslovima u našoj zemlji i u pojedinim njenim delovima. Nasuprot tom fraziranju i opštim šablonima , treba se na delu boriti protiv konkretne neprijateljske akcije , konkretnog neprijatelja koji nanosi štetu narodnoj vlasti i naporima radnog naroda na putu socijalističke izgradnje. Istovremeno treba naglasiti da svi oni koji ispunjavaju svoje obaveze prema narodnoj državi i prema socijalističkoj izgradnji naše zemlje treba da imaju i bezuslovno će imati svu zaštitu zakona .

VII

Treba brže i snažnije razvijati državni poljoprivredni sektor, kako bi se što pre i što jače osetio njegov uticaj u unapređenju poljoprivredne proizvodnje i u ishrani stanovništva. U partijskim organizacijama i kod rukovodećih kadrova u Partiji i organima narodne vlasti treba učiniti kraj svakom potcenjivanju ovog važnog zadatka. Kao najvažniji zadaci u razvijanju državnih poljoprivrednih dobara i ekonomija postavljaju se: 1 ) odlučno zalaganje da plan kapitalne izgradnje bude izvršen na vreme ; investicije treba da obuhvate što više dɔbara i ekonomija i da neposredno i što brže povećaju poljoprivrednu proizvodnju; zato danas ne treba izbegavati ni građenje provizornih objekata ; 2) brže stvaranje i razvijanje ekonomija oko većih gradova i industrijskih naselja, koje će biti u stanju da doprinesu snabdevanju gradova i da utiču na tržište ; 3) posvećivanje naročite pažnje stočarstvu, kako na velikim državnim dobrima tako i na manjim ekonomijama ; važno je da se u tom pravcu naročito orijentišu sreska rukovodstva ;

DRUGI PLENUM CKKPJ

279

4) obezbeđenje efikasne kontrole i tekuće evidencije u pogledu stanja i razvitka državnih poljoprivrednih dobara.

VIII Radi ostvarenja gornjih zadataka neophodno je da Partija, kao i Narodni front i ostale masovne narodne organizacije življe razviju konkretan i svestran politički i agitaciono-propagandni rad na selu , da objašnjavaju radnom seljaštvu kako sva pitanja zemljoradničkog zadrugarstva uopšte, tako i sva pitanja radnih zadruga. Zbog toga Plenum CKKPJ rešava da se pri Centralnom komitetu KPJ, pri centralnim komitetima u narodnim republikama, pri Pokrajinskom komitetu za Vojvodinu , pri oblasnim i sreskim komitetima Partije formiraju posebni organi radi obezbeđenja sprovođenja linije Partije u socijalističkom preobražaju našeg sela i u opštem unapređivanju poljoprivredne proizvodnje. Pored toga, Plenum CKKPJ smatra da je potrebno : 1) stvoriti u ministarstvima poljoprivrede snažne zadružne sektore, koji će moći da zemljoradničkom zadrugarstvu daju pomoć u njegovom svakodnevnom radu i u njegovoj borbi protiv otpora kapitalističko-špekulantskih elemenata; 2) stvoriti politički i organizaciono jake zadružne centre po srezovima koji će biti u stanju da živo i konkretno rade sa svakom zadrugom i da kontrolišu njihov rad i preko kojih će partijske organizacije moći da vode borbu kako protiv neprijateljskih napada na zadruge spolja, tako i protiv svih pokušaja razaranja zadruga iznutra .

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 6.

REZOLUCIJA O TEKUĆIM ZADACIMA U OBLASTI PRIVREDE*

I Drugo plenarno zasedanje CKKPJ potvrđuje liniju Politbiroa CKKPJ u pogledu privrednog plana za 1949. godinu * Rezolucija je 10-14.

objavljena u časopisu Komunist, 2/1949, str.

280

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

i nalaže partijskim organizacijama da usmere svoju delatnost na sledeće osnovne zadatke : kapitalnu izgradnju teške industrije, rudarstva, saobraćaja, vojnih objekata, elektroprivrede, državnog 1 zadružnog sektora u poljoprivredi ; podizanje stanova, ustanova i gradova;

izgradnju

ekonomija kod

fabrika,

dalje povećanje proizvodnje potrošne robe, povećanje robnog prometa i obima obezbeđenog snabdevanja; obezbeđenje proizvodnje i dopreme na izvoz, naročito u šumarstvu i drvnoj industriji ; novu mobilizaciju radne snage; učvršćenje radne discipline, povećanje proizvodnosti rada, borbu za sistem realnih normi ; učvršćenje kontrole izvršenja zadataka u svim oblastima privrede.

II Plenum CKKPJ utvrđuje da je osvajanje novih domaćih sirovinskih baza i unapređenje proizvodnje jedna od osnovnih postavki Petogodišnjeg plana. Konstatujući uspehe postignute u tom pogledu, Plenum ukazuje na sledeće osnovne nedostatke : nedovoljnu evidenciju nad rezultatima novatorstva, racionalizacije i usvajanja nove proizvodnje; sporo prenošenje tih rezultata na operativni kolosek masovne proizvodnje ; nedovoljnu rasprostranjenost u republikama, resorima, direkcijama, ustanovama i preduzećima organa za unapređenje proizvodnje, njihovu organizacionu neizgrađenost ; nedovoljno ukazivanje pomoći tim organima; prakticizam i liniju slučajnosti u borbi za osvajanje novih sirovinskih baza i unapređenje proizvodnje ; nedovoljno koncentrisanje na osnovne zadatke u vezi s Petogodišnjim planom i potrebama široke potrošnje ; nedovoljnu sistematičnost u radu; nedovoljnu sistematsku upotrebu raspoloživih stručnjaka, laboratorija i naučnih ustanova; zadržavanje u operativi stručnjaka sposobnih za naučnoistraživački rad; nedovoljno i sporo obezbeđivanje laboratorija i instituta potrebnim spravama i materijalom ; ostatke sektaškog odnosa prema stručnjacima i njihovom nagrađivanju; nedovoljno korišćenje stranih iskustava u oblasti tehničkog napretka - kako u SSSR tako i u drugim zemljama .

DRUGI PLENUM CKKPJ

281

Plenum nalaže partijskim organizacijama i komunistima na odgovarajućim privrednim poslovima da posvete punu pažnju sistematskoj borbi za osvajanje novih sirovinskih baza i unapređenje proizvodnje.

III Plenum CKKPJ konstatuje da se zadatku mobilizacije nove radne snage prilazi još uvek pretežno prakticistički i da se to pitanje premalo povezuje s perspektivom menjanja socijalne strukture stanovništva koje predviđa Petogodišnji plan. Zato CKKPJ ukazuje na sledeće osnovne zadatke : 1 ) razrađivanje operativnih i perspektivnih planova_radne snage u svakom preduzeću, državnom poljoprivrednom dobru, direkciji , resoru i republici , koje odgovara planiranom razvitku proizvodnih snaga; 2) stambena i komunalna izgradnja i plansko sređivanje životnih prilika koji omogućuju ustaljivanje nove radne snage zajedno s porodicama; 3) sistematska analiza seoskih izvora nove radne snage , planiranje i sprovođenje odgovarajućih ekonomsko-političkih mera, pojačanje i produbljenje političko-vaspitnog rada na selu u cilju mobilizacije nove radne snage; 4) pravilno organizovanje radnih brigada Narodnog fronta na dobrovoljnoj osnovi i plansko korišćenje tih brigada ; 5) razrada i sprovođenje sistema obezbeđenog snabdevanja koji odgovara borbi protiv fluktuacije radne snage.

IV Plenum CKKPJ konstatuje da je u našem privrednom životu rasprostanjen nemaran i neodgovoran odnos prema planskom čuvanju i trošenju osnovnih fondova ishrane i fondova snabdevanja uopšte, a takođe da postoje česte pojave nediscipline u odnosu na raspodelu i trošenje tih fondova. Te štetne pojave direktno utiču na stepen stvarne snabdevenosti radnih masa . Pored toga, 1 proizvodnji još uvek postoje pojave rasipanja sirovina. Da bi se ove štetne pojave što pre otklonile , Plenum CKKPJ ukazuje na sledeće osnovne zadatke : 1) u oblasti proizvodnje i građevinarstva uspostaviti nove, oštrije normative kojima će se do pojedinosti pravdati utrošak materijala i radnog vremena ;

282

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

2) u oblasti snabdevanja sprovoditi sistematske pravedne i opravdane revizije potrošačkih karata; 3) kako u oblasti proizvodnje , tako i u oblasti snabdevanja do pojedinosti sprovesti evidenciju fondova; 4) boriti se za uvođenje i sistematsko sprovođenje kontrole čuvanja i trošenja fondova sirovina, fondova ishrane i široke potrošnje ; 5) preduzimati oštre mere protiv zloupotreba, rasipanja, nemarnosti u čuvanju fondova i evidenciji fondova, protiv rušenja planske discipline u pogledu čuvanja i trošenja fondova.

V Plenum CKKPJ konstatuje da glavnu smetnju za napiedak kvaliteta i asortimana proizvoda, kao i za razvitak socijalističke trgovine i dalju normalizaciju svakodnevnog privrednog života predstavlja ustrajanje na metodima distributivnih planova u onim oblastima planske raspodele gde je, s obzirom na napredak proizvodnje, metod distributivnih planova već mogućno zameniti socijalističkom slobodnom prodajom na temelju planske ravnoteže između robnih i ku povnih fondova i planskog dirigovanja robom. Ujedno, Plenum konstatuje da socijalistička preduzeća , kao i državna administracija protivplanskim povećanjem novčanih prinadležnosti opasnoj meri narušavaju plan kupovnih fondova, što samo prividno koristi, a u stvari samo nanosi ozbiljnu štetu životnom standardu gradskog i industrijskog stanovništva .

Plenum CKKPJ zaključuje : 1 ) sve do srezova treba globalno i vremenski razraditi planove ravnoteže kupovnih i robnih fondova i obezbediti odgovarajuću plansku disciplinu u operativi ; 2) povesti oštru borbu za pridržavanje uredbi i propisa u pogledu tarifa i nagrađivanja; smanjiti na stvarno nužni minimum gotovinska obrtna sredstva privrednih preduzeća ; 3) razvijati naročito u oblasti lokalne privrede proizvodnju za socijalističku slobodnu prodaju ; 4) povećati obim savezne slobodnu prodaju ;

i

republičke

proizvodnje

za

5) s razvitkom socijalističke trgovine i proizvodnje za slobodnu prodaju i odgovarajućih organizacionih formi , or-

DRUGI PLENUM CKKPJ

283

ganizaciono učvrstiti sistem garantovanog snabdevanja i vezanih cena, u skladu s potrebama obezbeđenja i pravilne raspodele životnih namirnica među trudbenike, i s politikom ograničavanja i potiskivanja kapitalističkih elemenata .

VI Plenum CKKPJ konstatuje da nepozivanje Federativne Narodne Republike Jugoslavije na savetovanje u Moskvi, na kome je formiran Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć predstavlja SSSR-a i nekih zemalja narodne demokratije akt koji se ne može dovesti u sklad s principima na kojima bi morali počivati odnosi među socijalističkim zemljama. Taj akt diskriminacije utoliko je čudnovatiji što postoje politički, s jedne straekonomski i kulturni ugovori između FNRJ sa druge strane, i drugih narodnih demokratija i SSSR- a ne, što je od odgovornih rukovodilaca FNRJ već više puta pokretano pitanje što tešnje ekonomske saradnje između socijalističkih zemalja i što bi učestvovanje Jugoslavije na tom savetovanju moglo samo doprineti otklanjanju sadašnjih nenormalnih odnosa. Plenum CKKPJ smatra da bi na temelju principa ravnopravnosti država učesnica i njihove saglasnosti — koji je - našoj zemlji bilo princip objavilo Savetovanje u Moskvi — mogućno sarađivati u pomenutom Savetu . Za takvu ekonomsku saradnju potrebno je da se poštuju postojeći investicioni i drugi ekonomski ugovori između FNRJ, s jedne strane, i zemalja narodnih demokratija i SSSR, sa druge strane, i da se prestane s kampanjom i postupcima protiv Jugoslavije, koji ne nanose štete samo mirnom i uspešnom razvitku naše zemlje i izgradnji socijalizma u njoj nego i jedinstvu socijalističkog sveta. Plenum CKKPJ smatra da treba i dalje razvijati ekonomske odnose koje Jugoslavija održava sa stranim zemljama na principu ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja suvereniteta.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 7.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

284

REZOLUCIJA O TEKUĆIM ORGANIZACIONIM I AGITACIONO-PROPAGANDNIM ZADACIMA PARTIJE * Posle svestrane diskusije po organizacionim pitanjima i pitanjima agitacije i propagande, Drugo plenarno zasedanje CKKPJ konstatuje : 1 ) partijski forumi i partijske organizacije nisu još odlučno i u celini prišli ostvarivanju odluka Petog kongresa KPJ po nekim organizacionim pitanjima (poboljšanje socijalnog sastava Partije, striktno sprovođenje u život odredaba Statuta KPJ itd .) ; 2) kao ozbiljan nedostatak treba smatrati sporost u izgradnji partijskog aparata , zatim sporost u izdavanju partijskih knjižica , u radu oko poboljšanja socijalnog sastava Partije i osiguranju normalnog porasta Partije ; 3) odsustvo dovoljno efikasnog proveravanja sprovođenja odluka, kao i nedovoljno izgrađen sistem rukovođenja; 4) politički rad u masama je nezadovoljavajući , naročito idejni i politički rad na selu. U vezi s tim konstatacijama, Plenum CKKPJ rešava : 1 ) načelno se usvaja podela narodnih republika na oblasti (izuzev Crne Gore) i stavlja se u dužnost Politbirou CKKPJ da u tom smislu obezbedi reorganizaciju ; 2) preduzeti mere za poboljšanje socijalnog sastava Partije , naročito u pogledu primanja u Partiju industrijskih radnika i siromašnih seljaka; osigurati normalni porast Partije ; likvidirati zapostavljanje rada oko stvaranja partijskih organizacija tamo gde ne postoje, naročito na selu ; 3) popuniti i dalje razvijati aparat kod centralnih komiteta republika, kod Pokrajinskog komiteta KP Srbije za Vojvodinu i kod oblasnih, gradskih , rejonskih i sreskih komiteta; podići kvalitet kadrova u partijskom aparatu i osigurati pravilan rad aparata ; u tom pogledu naročitu pažnju posvetiti aparatu agitacije i propagande; u razradi partijskih zadataka ostvariti potrebnu koordinaciju i jedinstvo rada svih uprava, odnosno odeljenja;

4) pojačati aparat za prikupljanje i obradu informacija , obezbeđujući blagovremene i tačne informacije, zavesti odgovornost za davanje informacija ; 5) pojačati odeljenje evidencije , statistike i partijskih knjižica u organizaciono-instruktorskim upravama, radi pru-

Rezolucija je objavljena u časopisu 14-16.

Komunist, 2/1949,

str.

DRUGI PLENUM CKKPJ

285

žanja pomoći partijskim organizacijama u blagovremenom sređivanju partijskih dokumenata i izdavanja partijskih knjižica;

6) obezbediti da kadrovske uprave, odnosno odeljenja, postanu organizatori rada s kadrovima i u tom cilju uvesti za kadrove sistem nomenklature prema dužnostima i učvrstiti disciplinu u pogledu rasporeda kadrova; 7) osigurati prenošenje i uopštavanje iskustava iz rada partijskih organizacija ; 8) još više uskladiti rad partijskih i državnih organa po privrednim i drugim pitanjima; 9) osigurati u Partiji proveravanje izvršavanja postavljenih zadataka; 10) agitacioni i propagandni rad još više i odlučnije usmeriti i zaoštriti u pravcu aktuelnih praktičnih i idejno-političkih zadataka Partije; 11) pojačati politički rad uopšte, a naročito politički rad na selu i ideološki rad u partijskim organizacijama, kao i u Narodnom frontu na selu ; u štampi, preko radija i u agitaciji i propagandi uopšte, posvetiti specijalnu pažnju borbi za socijalistički preobražaj sela i za čvrsto pridržavanje i sprovođenje partijske linije na selu; 12) naročito pojačati politički rad među radnicima koji stupaju u industriju i među sezonskim radnicima ;

13) pojačati preko Partije i Sindikata političku borbu za izvršavanje planskih zadataka , za ostvarenje i učvršćenje radne discipline, borbu protiv seljakanja s posla; pojačati političku borbu za štednju i protiv rasipanja i razvlačenja narodne imovine; 14) obezbediti da partijska rukovodstva na svojim sastancima konkretnije i sistematskije pretresaju pitanja agitacije i propagande i pitanja prosvete i kulture; 15) obezbediti prikupljanje i čuvanje partijskih dokumenata u cilju proučavanja i razrađivanja istorije Partije ; 16) zaoštriti budnost i nepomirljivost protiv svih pokušaja narušavanja jedinstva volje i akcije i jedinstva i discipline u redovima Partije.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/6, prilog 8.

TREĆI PLENUM CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIČKE

PARTIJE

JUGOSLAVIJE

održan 29. i 30. decembra 1949. godine u Beogradu [Predsedava Josip Broz Tito]

Generalni sekretar CKKPJ drug Tito otvara plenarnu sednicu u 8 časova pre podne i konstatuje da su , osim bolesnih drugova i onih koji su u inostranstvu , prisutni svi članovi i kandidati CKKPJ. Drug Tito zatim predlaže sledeći dnevni red: 1. Problem školstva u borbi za socijalizam u našoj zemlji -referent drug Milovan Đilas 2. Tekući zadaci u borbi za izvršenje Petogodišnjeg plana — referent drug Boris Kidrič 3. Spoljnopolitička pitanja — referent drug Edvard Kardelj 4. Razno . (Drug Tito zatim nastavlja:) Molim drugove da se jave ako imaju nešto da primjete ovom dnevnom redu ili da ga dopune. (Niko se ne javlja. ) Ako nema pitanja i predloga, prelazimo na prvu tačku dnevnog reda - Problem školstva u borbi za socijalizam u našoj zemlji.

Riječ ima drug Dilas.

MILOVAN ĐILAS, [ PROBLEM ŠKOLSTVA U BORBI ZA SOCIJALIZAM U NAŠOJ ZEMLJI ] * Naša zemlja napravila je poslije rata veoma krupne korake u prosvjeti i prosvjetnoj politici . Ti uspjesi su oče* Referat Milovana Đilasa objavljen je u časopisu Komunist, 1/1950, str. 12-45.

288

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vidni u svim pravcima i na svakom koraku . Broj svih škola i učenika285 ogromno se povećao, a osnovan je čitav niz novih vrsta škola, kako iz oblasti nauke tako i kulture. Može se reći : danas naša zemlja ima sve , ili skoro sve vrste škola — makar mnoge od njih i ne zadovoljavaju -u pogledu kvantiteta i kvaliteta koje postoje u bilo kojoj kulturno i ekonomski razvijenoj zemlji . Naša zemlja je na taj način faktički postala nezavisna od inostranstva u pogledu obrazovanja svojih građana, što, istovremeno, razumije se, ne znači da ona nema potrebe da šalje kadrove na specijalizaciju i na pojedine specijalne nauke u zemlje u kojima su tehnika i nauka na višem nivou . Isto tako krupan , ali još značajniji preobražaj doživjelo je naše školstvo u ideološkom pogledu , kako u pogledu pravca u nastavi i nauci tako i u pogledu ideološkog i političkog prevaspitavanja nastavnih kadrova . Razumije se, bilo bi smiješno tvrditi kako se naše školstvo u svemu i u svim konkretnim pojedinostima i slučajevima iz osnova promijenilo. To je prosto bilo nemogućno i zbog toga što je za izmjenu ljudskog mišljenja, u kome su se naslagala svakojaka shvatanja ranijih perioda, potreban dug period idejne borbe i metodičnog vaspitnog rada. A sem toga, ne radi se samo o vaspitanicima; ne radi se samo o nastavnim programima , udžbenicima i pomoćnoj literaturi, nego i o tome - kako vaspitavati. Problem obrazovanja i vaspitanja može se pravilno rješavati samo u stalnoj idejnoj borbi , u stalnom radu na primjeni novih vaspitnih metoda i sredstava . To je opšti princip . Ali njegova primjena je, u ovoj fazi razvitka, najuže povezana is borbom za postepenu i što bržu likvidaciju ostataka idealizma u obrazovanju i vaspitanju i usvajanje naučne, materijalističke osnove obrazovanja i vaspitanja. Bobra za izmjenu ljudske svijesti ne može se , doduše , planirati pogledu nastavnih programa, broja i vrsta škola i kadrova . Ali se izmjena same ljudske svijesti ne može izvršiti nikakvim administrativnim mjerama, niti isplanirati " na rokove. To je, u stvari, stalan proces , koji se u kraj . njoj liniji rješava rješavanjem suprotnosti između proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa . A ukoliko socijalizam odmiče dalje i jača, utoliko primjena administrativnih mjera u tim pitanjima mora biti sve slabija . Administrativne mjere (cenzura, zabrane svake vrste itd.) su mjere proletarijata protiv reakcije i kontrarevolucije i treba da budu i ostanu takve samo protiv njih. Ali one ne smiju biti i mjere protiv one borbe mišljenja, koja se odvija na osnovi i na liniji daljeg napretka socijalizma , na liniji iznalaženja novih formi života

TRECI PLENUM CKKPJ

289

u socijalizmu , novih metoda za razvijanje toga života. Administrativni aparat ne može u socijalizmu prisvojiti za sebe ideološki monopol, a da istovremeno ne naruši principe socijalističke demokratije, da istovremeno ne zauzda inicijativu masa i sputa razmah zdrave i idejne borbe između starog, preživjelog i novog koje se rađa na osnovi daljeg razvitka proizvodnih snaga i novih društvenih odnosa. Istina, u istoriji socijalističkog pokreta, tačnije rečeno: u Sovjetskom Savezu bilo je takvog planiranja (da se u određenom roku izmijeni ljudsko mišljenje i „ iščupaju ” iz svijesti ljudi ostaci starih shvatanja) . Ali je istorijska praksa pokazala da takvi ,,planeri " nijesu bili u pravu i da takvi planovi " i metodi nijesu dali očekivane rezultate, sem ostalog i zbog toga što ih nije pratio dalji razvoj socijalističke demokratije , što je razmah idejne borbe bio sputan monopolističkim ideološkim tendencijama administrativnog aparata. Mi smo u pogledu političkog i idejnog preobražaja školstva nesumnjivo postigli sljedeće : osnovna masa nastavnog kadra, od osnovnih škola do univerziteta, časno, požrtvovano i stvaralački se stara - prema svojim snagama i sposobnostima - za što bolje obrazovanje i vaspitanje novih generacija, za učvršćenje naše socijalističke države i jačanje naše socijalističke izgradnje . U nastavnim planovima i programima i u udžbenicima u cjelini je učinjen preokret u pogledu njihove idejnosti, u pogledu unošenja u njih novih, materijalističkih ideja . I dalje: u našim školama, uzetim u cjelini kako u osnovnim tako i najvišim — zavladao je novi duh, duh borbe za pobjedu novih ideja , za interpretaciju nauke u duhu dijalektičkog i istorijskog materijalizma . Današnja borba naše Partije i naše zemlje protiv savremenog revizionizma nije oslabila, nego, naprotiv, ojačala i u našim školama idejnu borbu za pravilnu i dosljedni primjenu dijalektičkog i istorijskog materijalizma, za jačanje i brži razvitak naše socijalističke domovine . Već sada se može reći da se ta borba vrlo široko i duboko razvila, da je probudila nove snage i razmahala stvaralačku misao i stvaralač snage na svim poljima. Marksisti i uopšte napredni ljudi zemlje osjećaju se kao da je prskao neki led koji im je a da to i ne znaju, oklopio um. Marksistička misao i ejna borba u našoj zemlji u tom sukobu, u toj borbi za dbranu osnova marksizma-lenjinizma , faktički su se već podigli na daleko viši stepen od onoga na kome su bili ranije . I u školi našim ljudima postaje jasno da naša zemlja może da procvjeta i da svojim primjerom pomogne drugim narodima i daljem razvitku socijalizma samo ako na svim polji19 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

290

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ma bude išla smjelo i neustrašivo naprijed, ako se bude oslobađala ukalupljenih i skamenjenih formi i shvatanja, ako se dosljedno i bez kolebanja bori za socijalizam, za svestrani rascvjet nauke i kulture , za primjenu dijalektičkog i istorijskog materijalizma u njima. Međutim, iako smo postigli velike uspjehe u školstvu u svim pravcima, mi imamo - takođe u svim pravcima i veoma krupnih nedostataka . Naše školstvo je postiglo izvjestan organizacioni i idejni stepen razvitka koji bi se mogao karakterisati ovako : broj i vrste škola su se razvili i razmahali, u pogledu pravca u nastavi učinjen je krupan preokret, ali u ovoj fazi nedostaje jasno izgrađen stav o pitanju sistema nastave u cjelini; o pitanju koordinacije rada svih faktora (prosvjetnih ustanova, masovnih organizacija i porodice) da bi se postigla cjelina u vaspitanju (školska, pedagoška, moralna, politička, kulturna itd.) ; o pitanju organizacionih formi i metoda rukovođenja; o pitanju jedinstvenog u najširem smislu riječi — pravca u nastavi i u nastavnim programima. Te činjenice govore da se baš u tom pravcu, u pravcu izgradnje sistema nastave i određivanja osnovnih organizacionih i idejnih principa, moraju odrediti jasni stavovi i opšti zadaci , kako specijalno za Partiju tako i za druge masovne organizacije, a i za sam državni aparat.

I Pitanje se postavlja : s kakve osnove treba da polazimo u određivanju pravca daljeg razvitka našeg školstva? Kakva je objektivna istorijska osnova s koje treba da pođemo u određivanju naše linije u školstvu ? Te objektivne istorijske osnove su sljedeće : narodna revolucija, izgradnja socijalizma, zatečene i naslijeđene pozitivne tekovine u školstvu i prosvjeti i kulturi uopšte. iz teNarodna revolucija je - kao što je poznato

melja promijenila političke i društvene odnose u našoj zemlji . Te promjene su neizbježno zahvatile i školstvo , kako u pogledu samog sistema školstva, načina školovanja i privlačenja radnih masa u škole tako i u pogledu političkog i idejnog pravca nastave, nastavnih planova i programa i nauke i kulture uopšte. Ali ne samo to! Narodna revolucija je bila tako velik događaj , od tako krupnog svestranog prelomnog značaja za naše narode da je postala osnova izgradnje čitavog našeg društvenog i državnog života, osnova daljeg razvitka naših naroda . Ne treba nikada smesti s uma da je ona vođe-

TRECI PLENUM CKKPJ

291

na i izvršena na osnovi primjene teorije istorijskog materijalizma, na osnovi učenja marksizma-lenjinizma . Marksizam-lenjinizam je bio i ostao idejna osnova i naše revolucije i čitavog našeg razvitka . Osnove revolucije : socijalistička demokratija, izgradnja društva bez eksploatisanih i eksploatatora, politička i stvarna ravnopravnost naroda , postale su srž čitave naše aktivnosti : i društvene, i političke, i idejne. To je bio tako epohalan događaj u istoriji naših naroda da se može mirne duše reći da je on završio jednu dugu fazu njihove predistorije istorije naroda koji teže da postanu slobodni i da se najzad uzdignu u red ravnopravnih, razvijenih naroda i početak nove faze, faze njihove prave istorije istorije naroda koji upravljaju sami sobom u bratskoj ravnopravnoj zajednici i izgrađuju društvo slobodnih ljudi . Naše školstvo u svom daljem razvitku, kao i svaka naša druga aktivnost, neizbježno moraju polaziti od narodne revolucije: od teorijskih osnova i principa pomoću kojih je ona pobijedila i od njenih tekovina. Zanemariti tu osnovu značilo bi izgubiti orijentaciju, odvojiti se od naroda, od njegovih stvarnih težnji i napora, koje je on izrazio u moru svjesno i dobrovoljno prolivene krvi. Izgradnja socijalizma u našoj zemlji — za koju se danas s neviđenim elanom i sviješću bore naše radne mase i koja osigurava i razvija tekovine narodne revolucije, bez koje bi ova u stvari ostala samo herojski podvig borbe za slobodu, a ne bi bila i istorijski prelom u životu naših naroda i naše zemlje - takođe označava jednu od onih osnova s kojih se mora polaziti u daljem razvitku školstva. Ne radi se samo o tome da nam socijalistička izgradnja ― drukčije rečeno: industrijalizacija u našim društvenim odnosima - nameće potrebu za izgradnjom velikog broja odanih i dobro kvalifikovanih kadrova : ne radi se čak samo ni o tome da treba - u skladu s čitavom demokratizacijom našeg društvenog života

omogućiti najširim radnim masama da se školuju

i nesmetano penju od najnižih do najviših ljestvica obrazovanja; radi se, u prvom redu, o tome da mi sa socijalističkom izgradnjom mijenjamo samu bit, samu suština dosadašnjeg života naših naroda i da, u vezi s tim , školstvu moramo dati određenu ulogu , kako u organizacionom pogledu, kako u pogledu broja i kvaliteta kadrova, tako i u pogledu duha njihovog obrazovanja i vaspitavanja . Izgradnja socijalizma u našoj zemlji likvidiraće svaku eksploataciju čovjeka. A u daljem razvitku naše socijalističke demokratije činiće sve više izlišnim i sve one mjere priti-

292

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ska, neizbježne u procesu prelaska od kapitalizma ka socijalizmu . Naše školstvo u svom razvitku mora , dakle , polaziti od činjenice da se u našoj zemlji vrši socijalistički preobražaj brži i temeljitiji po rezultatima koje će neizbježno donijeti nego i u jednoj drugoj socijalističkoj zemlji . U našoj politici u pogledu školstva, dakle, moramo polaziti od činjenice stalnog slabljenja - uprkos očajničkim pokušajima političkog i privrednog otpora kapitalističkih elemenata i stalnog produbljivanja u svim oblastima socijalističke demokratije . Izgradnja socijalizma mora kod nas neizbježno dovesti ne samo do likvidacije kapitalističkih elemenata već i do smanjivanja uloge birokratije, do daljeg proširenja uloge i inicijative masa . Neizbježno bismo kasnije počeli da zaostajemo u socijalističkom razvitku , ako likvidaciju kapitalističkih odnosa ne bi pratio stalni napor za razvijanje i jačanje socijalističke demokratije, za razvijanje i jačanje samoupravljanja naroda. Te principe i te perspektive moramo još sada imati pred očima kada govorimo o našim zadacima u školstvu . Ukratko : naše školstvo mora biti prožeto duhom borbe za izgradnju socijalizma, mora biti povezano s naporima čitavog naroda da se što efikasnije i brže dođe do društvenog uređenja u kome neće biti eksploatisanih i eksploatatora . Naše školstvo mora biti školstvo sve dublje i sve šire socijalističke demokratije . Dolazeći do tog zaključka, istovremeno se ističe i problem izražavanja u našem školstvu onog specifičnog, posebnog, originalnog, onog što je takođe dalo specifične, posebne, originalne forme i narodnoj revoluciji i socijalističkoj izgradnji i što se, opet , mora zasnivati i poticati i iz originalnosti ovih poslednjih. Doktrinari govore o tome kako je socijalizam jedan u svijetu . Oni pri tom misle na dvoje : jedinstvenost, istovjetnost formi i jedinstvo rukovođenja, tačnije : priznanje rukovodeće uloge rukovodstva jedne zemlje. Dijalektika i socijalizam, međutim, po svojoj suštini, suprotni su takvoj jedinstvenosti , jer u suštini same stvari i stvarnosti jeste raznovrsnost. Opšta zakonitost zbivanja se i javlja i ostvaruje kroz pojedinačno , posebno , specifično . Ukinuti posebno ― znači pokušati zaustaviti zakonitost kretanja i specifično samog materijalnog svijeta. U društvenim odnosima to se može samo privremeno uspjeti , ali, najzad , život uzme što je njegovo i probije sve brane . U tome je nesavladiva snaga, a za socijalistički pokret i značaj posebnosti . A, sem toga, socijalizam nije rezultat napora radničke klase i naroda sa-

TRECI PLENUM CKKPJ

293

mo jedne zemlje . On može pobijediti u čitavom svijetu samo naporima svih naroda i svih zemalja, koji se , u najraznovrsnijim formama, ispoljavaju u skokovima, u izuzetnim naporima, izuzetnim eksplozijama - već prema vremenu i uslovima čas ovog, čas onog naroda. Sve zemlje će doći do socijalizma, ali će doći najrazličitijim putevima i u najraznovrsnijim oblicima, već prema istorijskim uslovima preokreta ka socijalizmu u pojedinim zemljama. Zamišljati socijalizam u svim zemljama kao jednoličan i tipiziran proces, to ne znači ništa drugo nego kočiti njegov tempo i mogućnosti pojedinih zemalja u borbi za socijalizam, a tim samim i mogućnosti i razmah svjetske borbe za socijalizam i demokratiju . Naša zemlja nedvosmisleno potvrđuje pravilnost ovog Marksovog i Lenjinovog otkrića zakonitosti razvitka socijalizma. Radi se, dakle , o tome da mi na opštem putu svih naroda ka socijalizmu izvršimo svoju dužnost, damo svoj udio i svojim formama razvitka damo onu leptu* - o kojoj je govorio Lenjin — u opštu riznicu čovječanstva . To znači : naše školstvo , prožimajući se uopšte duhom i idejama socijalizma , prožima se njima na konkretan, svoj , originalan način, koji se zasniva na istorijskom razvitku naše zemlje, na njenim uslovima, kako istorijskim, ekonomskim i kulturnim tako i unutarnjim i spoljnim . To znači : naše školstvo mora neizbježno da usvaja savremene duhovne i materijalne tekovine drugih naroda, ali na takav način da to bude impuls a ne kočnica za njegov sopstveni razvitak . Najzad, u uskoj vezi s ranije rečenim, naše školstvo u svom razvitku ne smije i ne može da zanemari , ako hoće da ide naprijed, zatečene uslove - idejno nasljeđe iz ranijih borbi za demokratsku i naprednu školu i naslijeđene određene forme obrazovanja i vaspitanja . Ako mi u ideološkom pogledu moramo da se borimo nepomirljivo i uporno za pobjedu dijalektičkog i istorijskog materijalizma u svim oblastima — imajući pri tom, razumije se, u vidu svu složenost , postupnost i dugotrajnost toga procesa - bilo bi iz osnova pogrešno misliti da je čitav naslijeđeni školski sistem , čitav pedagoški metod iz prošlosti nevaljao i da ga treba sasvim odbaciti . Mi smo to znali i ranije i tako smo - uprkos pojedinačnim iskrivljenjima stvarno i činili . Ali nije naodmet stalno i stalno isticati važnost toga pitanja. Treba znati da istorija nije ni počela niti se završava s nama i da je naša epoha - makar koliko značajna i prelomna samo jedan beočug u njenom kretanju . Ne mislim reći da se iz prošlosti može * Grčki sitan novac, stoti deo drahme ; fig. prilog.

294

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ma šta uzeti što ne bi tražilo da bude dalje kritički razvijeno . Ali pedagoška tradicija kod nas postoji i nije ni mala ni beznačajna i na nju se takođe treba osloniti. Mi imamo ne samo svoju herojsku istoriju nego i istoriju svoga školstva, čitav niz stupnjeva koje je ono prošlo, čitav niz tekovina koje je postiglo u toku progresivnog razvitka . Uzmimo samo ovu činjenicu : hoćemo li mi u pogledu demokratizacije školstva — i to ne samo u pogledu učešća ići masa nego i u pogledu unutarnjih odnosa u njemu dalje od buržoaskodemokratskih tekovina, ili ćemo poći putem birokratizovanja , ukalupljivanja sistema školstva i nastave? To je nesumnjivo jedan od osnovnih problema koji se pred nas postavljaju . Iako je neosporno da naše forme socijalističke demokratije moraju ići - · i već davno, od samog početka - koraknule su beskrajno dalje , dublje i smjelije od formi buržoaske demokratije, iz perioda dok je ova igrala progresivnu ulogu u borbi protiv feudalizma i apsolutizma, ipak se događa u školstvu da se naslijeđeni demokratizam ne samo zapostavlja nego i krnji . Ili , na primjer, uzmimo društvenu, kulturnu i političku ulogu učitelja i uopšte prosvjetnih radnika u prošlosti . Pitanje se postavlja : hoćemo li mi tu ulogu dalje razvijati na liniji naše borbe za socijalizam, ili ćemo od prosvjetnih radnika praviti činovnike za prosvjetu ? Centralni komitet KPJ uvijek je u tom pogledu imao jasan i pravilan stav (govori druga Tita učiteljima i prosvjetnim radnicima).28% To važi mahom i za druge vodeće partijske organe. Ali se ne bi moglo reći da nije dolazilo i da, uprkos tome, ne dolazi do ozbiljnih zastranjivanja i pogrešaka. Ili uzmimo pitanje metodike nastave i pedagoške prakse i teorije uopšte - postavlja se pitanje: hoćemo li mi zbrisati one rezultate koje su naši narodi već postigli na liniji progresivnog razvitka ili ćemo poći od njih? Svi danas vole da govore mnogo o onom novom što treba unijeti u školu . I ja sam nešto rekao o tome i to , mislim, baš o onome što je novo i što nesumnjivo treba unositi . Ali u pogledu metoda vaspitavanja, u pogledu pedagoške prakse, a umnogome i teorije, moramo biti svjesni da danas možemo dati samo osnovne idejne smjernice ( borba za primjenu dijalektičkog i istorijskog materijalizma u nauci , prosvjeti i kulturi plus borba za izgradnju socijalizma u Jugoslaviji u stvari jedno je neodvojivo od drugog) , a ozbiljni dalji koraci u razvitku pedagoške teorije mogu biti učinjeni samo na osnovi prakse hiljada prosvjetnih radnika, njihovog postepenog idejnog uzdizanja preko duge i uporne borbe za opšti idejni preobražaj . Ne treba naročito ni naglašavati da je čitava ta

TRECI PLENUM CKKPJ

295

borba najduže povezana s društvenim promjenama i pora- kao što znamo stom proizvodnih snaga, što se odvija kod nas u vrlo burnom i brzom tempu.

II Kao veoma važno principijelno pitanje pravca u školstvu, postavlja se: šta mi hoćemo da postignemo, kakvog čovjeka težimo da izgradimo ? Svima nam je jasno da to treba da bude socijalistički čovjek koji voli svoju zemlju , i poštuje druge narode, da to treba da bude građanin nove, socijalističke Jugoslavije. To znači da on treba da bude čovjek bogatog unutrašnjeg života, fizički i moralno zdrav, krepak i čio. Očevidno, ni u tom pogledu nemamo obrasca, na koji bi se u svemu mogli ugledati. Očevidno i u tom pogledu moramo naći svoje forme i metode koje odgovaraju našim i opštečovječanskim ciljevima u borbi za socijalističku izgradnju i socijalizam uopšte. A pronalaženje tih formi i metoda nije ni brz ni lak posao, niti se one mogu otkriti i jednom zauvijek propisati iz kancelarija, makar kako pametni ljudi sjedeli u njima. Jedno je, svakako, sigurno: mi treba da vaspitavamo slobodne, socijalističke ljude , ljude koji smjelo i odvažno misle i rade, koji su široki i raznovrsni u shvatanjima . a ne ljude čiji će umovi biti potšišani na isti način. A to se, očevidno , može postići samo borbom protiv birokratskih metoda , borbom za pravilnu ulogu saveznih i republičkih ministarstava i državnih ustanova , koja treba da se sastoji, u prvom redu, u opštem rukovođenju , u iznalaženju formi za slobodan idejni razvitak na osnovi socijalističke demokratije i borbe protiv buržoaske dekadencije , na osnovi širokog i smjelog razvijanja inicijative kako pojedinih ustanova tako i pojedinaca. Ako je još uvijek naša dužnost da čak i administrativnim mjerama onemogućujemo svaku propagandu koja bi išla za tim da uspostavi eksploataciju čovjeka čovjekom ili poremeti ravnopravnost naših naroda, onda nam nije ništa manja, ako ne i veća dužnost : da svima onima koji se pošteno i predano bore za procvat naše socijalističke zemlje, za napredak nauke i kulture u našoj zemlji, za vaspitanje čovjeka o kome smo govorili , omogućimo svim sredstvima i u svim uslovima da do kraja izraze svoje napore i svoja shvatanja, kako bi se u slobodnoj izmjeni mišljenja, u provjeravanju pojedinih ideja na praksi , našli oni

296

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

bezbrojni, najraznovrsniji plodonosni oblici za dalji razvitak. Jer, zaista, ništa nije besmislenije i za socijalizam opasnije nego sputavanje inicijative , primjena gotovih, birokratskih kalupa i administrativnih mjera u oblasti ljudskog mišljenja. Mi smo, razumije se, bili i ostajemo nepomirljivi protivnici proizvoljnog eksperimentisanja u oblasti školstva . Ali ako ne omogućimo slobodan razmah inicijative , slobodnu i široku izmjenu praktičnih iskustava i shvatanja na liniji borbe za socijalizam u našoj zemlji , onda je sigurno da rđavo eksperimentisanje ne samo nećemo ukinuti nego ćemo sami napraviti ako ne najgori, a ono svakako rđav eksperimenat, ali ne u lokalnim, nego u opštedržavnim razmjerama. U tom pogledu treba da nam služi kao pouka naša privredna politika i državna izgradnja, koje su dale bogate rezultate baš zbog toga što su pošle putem razvitka inicijative i kod masa i kod nižih i viših rukovodilaca. Borba protiv buržoaske dekadencije i pokušaja zamjene istinske nauke i kulture surogatima, protiv reakcionarnih i kontrarevolucionarnih shvatanja i metoda, koji se ispoljavaju kako u pogledu interpretacije pojedinih pitanja iz nauke i kulture tako i u načinu vaspitanja omladine, pa i na terenu svakodnevne političke borbe , neodložno takođe zahtijeva da u našim redovima - našim u najširem smislu riječi , tj . u redovima kako onih koji se u nauci nalaze na materijalističkim pozicijama tako i onih koji se bore za ostvarenje programa naše Partije - vlada nesputana inicijativa, da bude što više diskusije i izmjene mišljenja . Mi sami moramo da se razvijamo, da se krećemo naprijed, ako hoćemo što lakše i uspješnije da pobjeđujemo svoje idejne protivnike, da oslobodimo mase shvatanja koja im na ovaj ili onaj način ulivaju ostaci reakcije i kontrarevolucije . A razvitka i kretanja naprijed ne može biti bez idejne borbe, tačnije rečeno : ako dalji razvitak proizvodnih snaga i promjene u društvenim odnosima ne prati i odgovarajuća borba u oblasti ljudskog mišljenja. Zato bi bilo pogrešno ako bismo borbu protiv reakcionarnih shvatanja, kojih ima svuda još dosta i koja koče naš razvitak, shvatili kao izolovan proces odvojen od razvijanja nas samih, od razvijanja stvaralačke inicijative u svim pravcima. Ako tako ne shvatimo taj problem, značilo bi da borbu protiv uticaja reakcionarnih elemenata u školstvu prepuštamo samo aparatu ministarstva i državnom aparatu uopšte, da je postavimo kao isključivo njihov zadatak, iako ove ustanove treba da budu samo jedan od beočuga u čitavom tom ogromnom poslu . Taj aparat ovaj posao, očevidno , ne bi mogao obaviti kako valja, jer su za njega potrebni svjesni

TRECI PLENUM CKKPJ

297

napori i inicijativa kako masa radnika na prosvjetnom , kulturnom i uopšte idejnom polju, tako i Partije i masovnih organizacija. - kakvog čovjeka Nije, dakle, problem toliko u tome šta — - hoćemo da stvorimo, koliko u primjeni metoda koji će to zaista i osigurati. Pitanje se skoro sasvim svodi na izgradnju elastičnog, a ipak jedinstvenog sistema školovanja, na način rukovođenja, na metode u vaspitanju naših novih generacija i, najzad, na odnos Partije i države prema prosvjetnim ustanovama i prosvjetnim radnicima. To znači : naši metodi treba da su takvi da omoguće razmah idejne borbe, idejni razvitak, koji jedino može i biti osnova naprednog vaspitanja.

III Naš sistem školovanja treba dalje usavršavati , jer danas još ne predstavlja sasvim izgrađenu jedinstvenu cjelinu . Potpun jedinstven sistem školovanja još ne možemo ni da stvorimo, ali već sada možemo učiniti dalji korak naprijed. Prilikom uvođenja obaveznog sedmogodišnjeg školovanja kod nas se donekle postupilo šablonski, jer se nije vodilo računa o stupnju razvitka pojedinih republika i pojedinih krajeva . Razumije se, obavezno sedmogodišnje obrazovanje, koje je kod nas obuhvatilo znatan dio omladine , znači , uzevši zemlju u cjelini , krupan korak u poređenju s četvorogodišnjim (u staroj Jugoslaviji formalno je bilo proglašeno obavezno osmogodišnje školovanje, a stvarno nije postojalo ni četvorogodišnje) . Sedmogodišnje školovanje ne treba ukinuti , jer bi to značilo vraćanje nazad, nego od njega treba postepeno prelaziti na obavezno osmogodišnje školovanje . Time bi se postepeno prešlo i na malu maturu , koja bi se polagala poslije četiri razreda gimnazije ( odnosno : završene osmoljetke) i koja je neophodna - ako nećemo da snizimo nivo za prelazak đaka u više gimnazije i srednje stručne škole . Taj prelaz treba da bude postupan, prema razvitku i stupnju pojedinih republika i krajeva . Prema tome, treba od iduće školske godine uvoditi sistem obaveznog osmogodišnjeg obrazovanja.287 Sem toga, ondje gdje za sada, zbog nedostatka kadrova ili drugih razloga , nije mogućno dalje osnivanje osmoljetki , treba produžavati obavezno četvorogodišnje obrazovanje s najmanje dva razreda . U nastavu za te razrede, osim opšteobrazovnih predmeta , treba unijeti u većoj mjeri i prirodne nauke, vodeći računa o tome da čitav program nastave bude prilagođen privrednim potre-

298

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

bama kraja. Samo se po sebi razumije da je to jedna prelazna forma ka obaveznom osmogodišnjem školovanju, ali koju bi bilo veoma pogrešno zapostaviti . Jasno je da će se takve škole po pravilu stvarati u selima. Ali nikad ne treba gubiti iz vida da je nužno likvidirati s porastom kadrova i materijalnih uslova školstva svaku razliku između škola ,,na selu" i „ u gradu". Djeci iz ovih produžnih osnovnih škola treba omogućiti dalje školovanje s tim što bi polagala prijemne ispite za odgovarajuće razrede . Čitav sistem bi, prema tome, izgledao ovako : osam razreda obaveznog školovanja s malom maturom , a posle njega određen broj razreda (već prema struci) niže stručne ili umjetničke škole, odnosno četiri razreda više gimnazije s velikom maturom , ili određen broj razreda (već prema struci) srednje stručne, ili umjetničke škole ; i najzad produženje osnovne škole (s tendencijom da se pređe na osmoljetku) , za djecu koja iz raznih razloga ne mogu da idu u niže škole , s programom koji bi učvršćivao i dalje razvijao njihovo stečeno opšte znanje i osposobljavao ih za pojedine privredne grane . Potrebno je naglasiti da srednje stručne škole treba, po pravilu , da budu četvorogodišnje i da iz srednjih stručnih škola poslije vremenski određene prakse - treba omogućiti prelaz na visoke stručne škole. Učiteljske škole bi obavezno morale da budu najmanje četvorogodišnje, sem privremeno u Bosni i Hercegovini i Makedoniji , gdje se osjećaju najveće potrebe za učiteljskim kadrom. razIsto tako treba ići za tim da se čitavoj omladini nih struka i istog stepena obrazovanja isto idejno i političko obrazovanje.

osigura približno

Kao važan i neophodan elemenat koji treba da upotpuni čitav sistem školstva, treba, najzad , istaći predškolsko i vanškolsko vaspitanje (dječji domovi , pionirske i omladinske organizacije, povezivanje roditelja sa školom itd .) . Predškolsko i vanškolsko vaspitanje treba u širem smislu smatrati nužnom dopunom školskog sistema obrazovanja i vaspitanja. Otud je nepravilno što školski i prosvjetni organi smatraju da se to njih veoma malo tiče i da čitav njihov rad treba da se svede samo na školu . Razumije se, predškolsko i vanškolsko vaspitanje i obrazovanje nije posao samo škole nego isto tako i masovnih organizacija i roditelja . Ali bi takođe bilo besmisleno da se same škole, a prema tome i prosvjetnih i školskih organa, ne tiče kako i šta rade djeca i omladina van škole. Sem toga , masovne organizacije ne mogu da osiguraju ni stručni kadar, ni sredstva, ni pedagoški dobru literaturu ,

TRECI PLENUM CKKPJ

299

a najmanje na naučnim pedagoškim principima zasnovan rad. Vaspitanje i obrazovanje u našem sistemu kao cjelini i u društvenim odnosima koji se kod nas stvaraju mora i može biti pravilno postavljeno samo ako je plod napora sviju : i Partije, i drugih masovnih organizacija , i škole, i svih prosvjetnih ustanova, i samih roditelja. Značaj predškolskog i vanškolskog vaspitanja je dvostruk: s jedne strane, ono daje djeci i omladini one elemente vaspitanja koje škola uopšte, a pogotovu sada, ne može da im u punoj mjeri da ( sport, zabavu, kolektivnost, svestrano razvijanje individualnih osobina i sklonosti i etičkih vrlina), a sa druge strane ih neposrednije povezuje sa društvenom stvarnošću i političkom aktivnošću i problemima zemlje . Otud predškolsko i vanškolsko vaspitanje imaju ogroman značaj za pravilno vaspitanje i formiranje svijesti kod djece i omladine. Samim tim ono ih vezuje, priprema za školu , pomaže i mora da pomaže samoj školi da lakše ostvari svoje zadatke . Jedan od bitnih principa u našem sistemu školstva treba da bude da se iz svih nižih škola (uz polaganje dopunskih, odnosno prijemnih ispita) može prelaziti u više škole. Time bi čitav sistem našeg školstva i uopšte vaspitanja i obrazovanja postao u toku vremena jedinstven, a istovremeno dobio bi onu gipkost i raznovrsnost koja nam je nužna kako zbog privrednog razvitka, i raznovrsnosti u razvitku republika, tako i zbog kulturnog podizanja naših ljudi uopšte .

IV Pred nas se, kao veoma važan, postavlja i dalji rad na izradi, dopunjavanju i popravljanju nastavnih programa, ukratko rečeno, rad na dovođenju ovih u sklad s našom generalnom linijom u nastavi , s našim opštim ciljevima, a takođe i s našim čitavim sistemom školstva i našim konkretnim potrebama . Ozbiljna slabost naših sadašnjih nastavnih programa jeste što oni pate od opširnosti i suvišnosti . To važi skoro za sve predmete i sve škole . Nastavne programe treba smanjiti tako da učenik uči uglavnom samo ono što je osnovno , bitno, što mu daje kvalitet znanja. U vezi s tim , veoma je važno da niži organi ne koče - naročito u osnovnim i srednjim školama - inicijativu nastavnika i ne nameću im neke kalupe u pogledu načina izlaganja , načina i rasporeda savlađivanja programa. Svako kruto i formalističko pridržavanje propisa može samo da nam a toga ima dosta kod nižih organa

300

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

škodi, da ukine onaj konkretni , lični manir koji svaki dobar i predan poslu nastavnik (a takvih je većina) unosi u izlaganje predmeta i u rad učenika . Jednu stvar mi moramo bezuslovno da tražimo od svih, kako od nastavnika tako i od učenika: da postignu solidno znanje, da solidno znaju predmete u onoj količini koja je predviđena programima. A kako će to oni ostvariti - to treba prepustiti u prvom redu njima samima i nižim ustanovama . Iz toga je jasno da republičkim ministarstvima takođe treba ostaviti inicijativu u borbi za ostvarenje, pa i dopunja vanje programa. Razumije se, okvirni programi, naročito iz prirodnih nauka, treba da budu isti za čitavu zemlju (počinjući s nižom i srednjom školom) , ali to ne znači da i udžbenici - čak ni za fiziku , matematiku i hemiju - treba da budu isti. Isti , ili približno isti, treba za čitavu zemlju da bude stepen znanja iz prirodnih, pa i drugih nauka , ista borba za idejnost , isti duh treba da bude u svim predmetima i svim školama, ali način postizavanja svega toga treba i mora biti različit, jer je zaista smiješno i misliti da će, na primjer, biti isti kvalitet znanja prosječnog srednjeg tehničara u Sloveniji ili u Crnoj Gori i Makedoniji . Zbog čega bi mi , na primjer, uvodili jedinstvene udžbenike ? To bi bilo pogrešno , to bi ukinulo inicijativu u stvaranju sve boljih i boljih udžbenika . Ministarstvo za nauku i kulturu treba da organizuje komisiju za udžbenike , ali takvu koja ne bi pisala, nego pratila nove udžbenike i davala inicijativu za njih, a najbolje udžbenike iz pojedinih republika nagrađivala i preporučivala ostalim republikama . Osnovna slabost, međutim , naših nastavnih programa nijesu oni sami , nego - udžbenici, pomoću kojih i treba postići ostvarivanje programa. Neću govoriti o tome kako je udžbenika malo , kako su tehnički mahom loše opremljeni , čemu ubuduće takođe treba posvetiti mnogo veću pažnju . Hoću da ukažem samo na ono što je bitno : naši udžbenici , naročito veći dio udžbenika iz društvenih nauka, prosto su prevedeni s ruskog i u njima ima ne samo krupnih opštih idejnih slabosti nego i pogrešnog , nenaučnog i potcenjivačkog tretiranja ne samo drugih naroda nego i naše vlastite nacionalne istorije.288 Zbog toga je nužno odmah mobilisati sve najbolje snage da se što prije dođe do naših vlastitih - ako ne svih, a ono većeg dijela originalnih udžbenika za sve društvene nauke, makar ovi u početku imali i ozbiljnijih nedostataka. Republike bi , u vezi s tim, a s obzirom na nedostatak kadrova koji bi te udžbenike pisali , mogle u početku

TRECI PLENUM CKKPJ

301

i da udruže snage preko Ministarstva za nauku i kulturu, kako bismo što prije došli do potrebnih udžbenika (naročito iz opšte istorije) . Isto tako su prevedeni mnogi udžbenici i iz prirodnih nauka. Danas je jasno da se u tom pogledu išlo i mimo potreba, jer su kod nas i prije rata postojali mnogi dosta dobri udžbenici iz tih nauka, a ima i kadra koji može napisati solidne i savremene udžbenike . U prevedenim udžbenicima, što je sasvim razumljivo , nema ni pomena o našoj stvarnosti , o našem razvitku, bogatstvima i tekovinama. Zbog toga i u tom pitanju, i u tom pravcu , treba učiniti ozbiljan prelom. Kada sam dosad govorio o udžbenicima , ja sam imao u vidu samo niže i srednje škole, a ne i univerzitete . Međutim , mi uopšte ne možemo biti protiv toga da se na univerzitetima, naročito u prirodnim naukama , služimo prevedenim udžbenicima (jer se tu treba služiti onim što je naučno najbolje i najsavršenije) , razvijajući stalno inicijativu da se stvaraju i naša originalna djela . Ali kada se već prevodi, onda treba preko solidnih naučnih komisija birati najbolje udžbenike iz inostranstva, one u kojima su izložene posljednje tekovine nauke. To je potrebno i radi nedostatka udžbenika i radi kontakta s najvišim tehničkim i naučnim dostignućima u drugim zemljama . Ali to ne znači da i takve udžbenike treba primati nekritički , oni mogu biti snabdjeveni predgovorima i komentarima u kojima se razgolićuju reakcionarni idealistički i mehanicistički pogledi , kojima i takva djela po pravilu obiluju. Drukčije , međutim , stvar stoji s udžbenicima iz oblasti društvenih nauka . Ni tu ne treba isključiti prevođenje dobrih djela. Ali tu mi moramo , uglavnom , sami da stvaramo, prevodeći mahom pomoćnu literaturu i izmjenjujući među samim univerzitetima, a i između njih i drugih ustanova, najbolja predavanja . Drugog puta nema i ne može biti, ako zaista hoćemo iu tom pogledu da idemo ukorak s čitavom zemljom i čitavim narodom i s razvitkom savremene tehnike i nauke uopšte . Postavlja se pitanje: kako, kada i na koji način učenik treba da dobije opšte ideološko obrazovanje, da formira pravilan pogled na svijet? Očevidno, čitava nauka i kultura, sve njihove grane , kao i čitava nastava, treba da budu prožete idejnošću , da budu posmatrane sa stanovišta borbe za revolucionarno mijenjanje prirode i društva, borbe za primjenu dijalektičkog i istorijskog materijalizma. Tu borbu bi bilo pogrešno smatrati kao konačnu , jer dijalektički materijalizam je i sam dijalektičan i po svojoj suštini suprotan svakom pokušaju koji bi išao

302

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

za njegovom dogmatizacijom . To je opšta postavka, veoma važna za našu orijentaciju . A konkretno govoreći: naš zadatak se, u tom pogledu , danas sastoji u prvom redu u razvijanju borbe za primjenu zakona dijalektičkog i istorijskog materijalizma u svim oblastima nauke i kulture, u razvijanju borbe protiv reakcionarnih idealističkih, mehanicističkih, vulgarizatorskih, nacionalističkih, dekadentskih i dogmatskih shvatanja . Nama izgleda da je borba za primjenu dijalektičkog i Istorijskog materijalizma, kao metoda, u svim oblastima nauke i kulture — borba za otkrivanje konkretnih zakonitosti u pojedinim granama nauke i kulture, kao manifestacija opšte zakonitosti u prirodi i društvu - istovremeno najbolji , najpotpuniji i najefikasniji način za formiranje pravilnog pogleda na svijet. Otuda izlazi , da bi svako izdvajanje marksizma-lenjinizma u poseban nastavni predmet (radi se o uvođenju takvog nastavnog predmeta na univerzitetima) bilo pogrešno . Time bi se dijalektički i istorijski materijalizam izdvojio iz cjeline nauke i kulture , na čijem razvitku je on - sem drugih faktora — i ponikao i razvija se dalje . To bi odražavalo ne samo našu slabost na idejnom polju (nje nesumnjivo ima u velikoj mjeri) nego i nemanje hrabrosti da se u borbi za novi pogled na svijet uhvatimo ukoštac sa samom suštinom problema, s problemom kao cjelinom , s glavnom i osnovnom teškoćom . To bi, najzad, bio neizbježan put ka odvajanju dijalektičkog i istorijskog materijalizma od njegove primjene, put k njihovoj neizbježnoj dogmatizaciji. Ali takav stav, međutim, ne znači da učenik treba da stiče pogled na svijet samo kroz pojedine grane nauke i kulture. I to bi bilo pogrešno . Tako on ne bi mogao lako da shvati opšte zakone , da formira cjelovitu sliku zakona koji vladaju u prirodi i društvu . Zbog toga bi učenicima trebalo dati i tô, u skladu sa sticanjem njihovog opšteg znanja i formiranjem njihove svijesti i njihove uloge u društvu . Mi smatramo, prema svemu gore rečenom, da bi trebalo obavezno uvesti u dva posljednja razreda svih srednjih škola izučavanje opštih pojmova iz filozofije (uključivši i osnove logike i psihologije i u vrlo skraćenom vidu istoriju filozofije) , tačnije rečeno : opštih principa dijalektičkog i istorijskog materijalizma . Ti razredi, uostalom, odgovaraju vremenu sazrijevanja omladine , vremenu veoma značajnom za formiranje njihove svijesti , njihovog znanja i njihove duše . Na svim višim školama, međutim , trebalo bi uvesti, kao obavezno, izučavanje vjerovatno najzgodnije u toku dvije

TRECI PLENUM CKKPJ

303

godine osnova istorijskog materijalizma i marksističke sociologije (osnove društvenih nauka). Studenti bi se solidnije upoznali s osnovnim zakonima razvitka društva i pojedinih društvenih nauka . To odgovara njihovom već zrelom dobu, njihovom aktivnom i svjesnom stupanju u društveni život. (Samo se po sebi razumije da ne treba sada odmah ništa mijenjati, dok se ne izvrše odgovarajuće organizacione i programske pripreme.) I najzad, po našem mišljenju, u posljednji razred ili dva posljednja razreda svih srednjih škola trebalo bi uvesti izučavanje predmeta državne izgradnje (umjesto izučavanja Ustava), koji bi obuhvatio izučavanje osnovnih zakona i principa na kojima je nastala naša narodna socijalistička demokratija i na kojima se ona razvija. Ne treba ni naglašavati da izučavanje ovih problema ne može biti shvaćeno kao izučavanje nekih običnih školskih predmeta. Način njihovog izučavanja, naročito na univerzitetima, mora da odgovara i njihovom posebnom karakteru i činjenici da se tu ne radi toliko o znanju fakata i datuma iako i to treba znati - koliko o formiranju pogleda na svijet kao cjeline, formiranju društvene svijesti učenika . Iako formalno oba pitanja (filozofija u gimnazijama i osnove društvenih nauka na univerzitetima) treba po svemu da imaju karakter nastavnih predmeta, metod diskusije , provjeravanja pravilnosti shvatanja, usvajanje suštine, treba da prevladavaju nad običnim školskim ispitivanjem, karakterističnim za prirodne, a i druge nauke. Baš ovdje više nego igdje učeniku treba pomoći da problem shvati, a ne da ga „ nabuba ”. Treba još nešto napomenuti o problemu izučavanja naše istorije, književnosti i jezika. U postojećim nastavnim programima, ti su predmeti uglavnom pravilno postavljeni i treba samo te programe dalje poboljšavati. A o tom problemu je već i pisano i pretresano dovoljno, tako da su se već iskristalisala pravilna shvatanja. Ja ću da istaknem ono što izgleda da je sporno : da li učiti u osnovnim školama (tj . u školama gdje se uči samo 4 godine) uz svoju i čitavu istoriju naroda Jugoslavije, a u Sloveniji i Makedoniji i srpski , odnosno hrvatski jezik . Naše je mišljenje da bi u osnovnim sem školama trebalo učiti, u odgovarajućim razredima svoje i istoriju naroda Jugoslavije, razumije se, u najopštijim crtama. Pitanje srpskog ili hrvatskog jezika u osnovnim školama u Sloveniji i Makedoniji treba prepustiti samim republikama da riješe kako hoće. Mi mislimo da bi, prema mogućnosti, makar u najmanjoj mjeri i u najpopularnijem obliku , trebalo srpski, odnosno hrvatski jezik uvesti u os-

304

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

novne škole tih republika. Bilo bi pravilno to isto učiniti is makedonskim i slovenačkim jezikom u Srbiji, Hrvatskoj , Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini (u Sloveniji s makedonskim , a u Makedoniji sa slovenačkim) . Veze između republika postaju sve življe i od učenja jezika bratskih naroda može samo da bude koristi . Razumije se, u osnovnim školama nije mogućno učiti strani jezik u pravom smislu riječi . Ali preko pjesmica i drugih lakih tekstova može se djetetu bar privići uho na jezike drugih naroda Jugoslavije . U srednjim školama , naročito opšteobrazovnim, u izučavanju istorije i jezika bratskih naroda , međutim , treba već postići izvjesno osnovno znanje. Naše partijske organizacije, pa i viši partijski forumi i odgovorni rukovodioci, često se žale na reakcionarni uticaj klera na školsku i predškolski omladinu . Nesumnjivo je da taj uticaj postoji nad jednim dijelom omladine i da bi bilo pogrešno ako bi se njegova opasnost potcenjivala. Ali obično baš oni koji se žale na tu opasnost prema-

lo razvijaju ideološku , političku i kulturnu borbu, protiv takvog uticaja. Oni bi , po pravilu, htjeli da zamijene te nezamjenjive i najefikasnije forme idejne i političke borbe administrativnim mjerama, koje kako pokazuje iskustvo ne mogu dati željene rezultate i koje bi mogle ne samo da ukoče proces diferencijacije među sveštenstvom nego još više proces odvajanja masa od reakcionarnog uticaja crkve. Naša politika prema crkvi pokazala se pravilnom i — u cjelini uzev - dala je dobre rezultate . Mi od crkve nijesmo napravili niti mučenika, niti smo joj dali ma kakva veća prava nego što ima bilo koja društvena organizacija. To se pokazalo pravilno . Ne treba ništa, prema tome, mijenjati u 290 našoj liniji . Ali utoliko više je potrebno mnogo štošta promijeniti u praksi partijskih i omladinskih organizacija . Potrebno je pojačati ideološki , politički i kulturni rad , kako bi se osiguralo da mladi ljudi budu pravilno vaspitani i onemogućio reakcionarni uticaj crkve . Sem toga, potrebno je samu školu , postupno i nenametljivo , pokrenuti u ideološku borbu protiv tog reakcionarnog uticaja, koji otežava učenicima da praviIno shvate savremenu nauku . Naši partijski forumi su potpuno zanemarili veoma značajnu ulogu škole i školskih ustanova, koju ove mogu da odigraju u tom pitanju, ne samo u pojedinim konkretnim slučajevima nego i uopšte.

TRECI PLENUM CKKPJ

305

U pogledu izučavanja stranih jezika, naša nastava bi morala da polazi od toga da su našoj zemlji u velikom broju potrebni kadrovi koji znaju bar jedan od tzv. velikih jezika. Bilo bi pogrešno i smiješno davati prednost ovom ili onom svjetskom jeziku (ruskom, engleskom, njemačkom ili francuskom) i to dokazivati ovim ili onim ideološkim razlozima. Svako davanje prednosti bilo kojem od tih jezika moglo bi samo da nam šteti, da usporava naš tempo u svakom pogledu, a takođe i da zatvori mnoga kulturna i naučna blaga koja čini dostupnim samo znanje pojedinog, odnosno - svih skupa od ovih jezika . Zato mi mislimo da je najpravilnije izjednačiti „ prava" ovih jezika u školama. U gimnazijama, prema tome, treba od iduće školske godine izučavati od prvog do osmog razre da obavezno jedan od ta četiri jezika (ruski, engleski , njemački ili francuski) , a od petog razreda, ili i ranije, još jedan od njih . Što se tiče latinskog jezika, po našem mišljenju, bilo bi potrebno učiti ga od petog razreda (u gimnazijama) , i to zbog toga što se dublje i svestranije izučavanje nijedne nauke i korištenja literature na visokim školama ne može zamisliti bez znanja ovog jezika . Sem toga, s obzirom na velike potrebe naše zemlje za znanjem latinskog i starogrčkog jezika, naročito za izučavanje naše prošlosti , potrebno je da sve republike imaju bar po jednu, a neke i više klasičnih gimnazija. Bilo bi veoma korisno ako bi u Makedoniji i Bosni, a i u republikama gdje za to ima potrebe, bile organizovane gimnazije ili odjeljenja u kojima bi se učio arapski i tirski jezik . U srednjim stručnim školama takođe bi trebalo učiti jedan strani jezik i najbolje bi bilo ako bi to bio onaj koji je učenik počeo da uči još u prvom razredu gimnazije. Isto tako je potrebno da studenti uče jedan od pomenuta četiri strana jezika, tako da ne bi bilo univerzitetski obrazovanog čovjeka koji se ne bi dobro služio jednim svjetskim jezikom. Razumije se, dovoljno je da student, ako je u gimnaziji solidno savladao jedan od tih jezika, samo na ispitu pokaže potrebno znanje . Time bi se studentima koji već imaju određeno znanje iz jezika mogao skratiti rok obaveznog učenja stranog jezika . To skraćivanje bi se uglavnom moglo primjeniti na studente koji su osam godina u gimnaziji učili strani jezik i odlučili se da baš taj uče na univerzitetu . Ne treba ni naglašavati da ovo učenje stranih jezika na univerzitetu isključivo ima za cilj ospsobljavanje univerzitetski obrazovanih ljudi da se solidno služe jednim stra20 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

306

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nim jezikom , a ne detaljno izučavanje jezika, kakvo je na filološkim grupama. Na univerzitetima bi trebalo studentima dopustiti da biraju i italijanski ili španski umjesto jednog od pomenuta četiri jezika. Pred nas se, dalje, danas postavlja problem zauzimanja jasnog stava prema pitanju tzv. uske specijalizacije. Savremena nauka i tehnika su se do te mjere razgranale, i dalje se granaju, da one same nameću taj problem. Savremeni kapitalizam je u tom pogledu otišao toliko daleko da se danas u razvijenim kapitalističkim zemljama u nizu grana obrazuju suviše uski specijalisti , koji nijesu kadri da idu dalje od onog posla koji im u datim uslovima omogućava dolaženje do zarade. Ali u socijalizmu ne mora da bude tako . A i ne treba, kako radi samih ljudi tako i radi socijalizma. Očevidno je - s jedne strane, da savremeni čovjek više ne može da potpuno obuhvati čitavu jednu oblast i da u praksi s podjednakim uspjehom učestvuje u svim njenim pojedinostima. S druge strane - vidimo da nijedna grana nije izolovana od ostalih. Štaviše, iako je razvitak pojedinih naučnih oblasti, pa čak i pojedinih grana u njima, neravnomjeran i skokovit, on se ne događa bez veze s drugim naučnim oblastima i granama. Iskustvo, dalje, pokazuje da uski specijalisti , koji nemaju šireg i solidnijeg znanja iz čitave oblasti, teško i sporo idu naprijed čak i u svojoj struci. Oni obično bolje obavljaju svoj posao, ali vrlo često nijesu u stanju da ga razvijaju , jer nemaju dovoljno široke osnove i širokog horizonta za svoj sopstveni razvitak. Nasuprot tome, pokazuje se da ljudi sa širim znanjem, širim horizontom , na praksi veoma brzo ulaze i u najuže stručne probleme, pa se čak i kao uski specijalisti brzo razvijaju i ispoljavaju veću inicijativu . Prema tome, mi bismo morali istovremeno i da obezbijedimo našim novim kadrovima šire obrazovanje iz nauke koju su izabrali i da osiguramo njihovu specijalizaciju za one struke za koju su takvi specijalisti neophodni . Otuda bi - a to odgovara i našem opštem smjeru vaspitavanja ljudi sa širokim vidikom i znanjem morali da našim novim kadrovima osiguramo što širu osnovu, omogućavajući im da se istovremeno u određenoj fazi školovanja ili na praktičnom radu po završetku školovanja specijalizuju za određenu struku . Ovo naročito važi za univerzitete.29¹ Ali je i u srednjim stručnim školama pogrešno vršiti najužu specijalizaciju . To onemogućava dalji razvoj kadrova . A sem toga treba imati u vidu da je naš privredni razvitak buran i da zahtijeva

TRECI PLENUM CKKPJ

307

takvo brzo pomjeranje kadrova, da će samo ljudi sa širim znanjem moći da ulaze u nove poslove i nove probleme, koje život stalno nameće i sve više će nametati. Ovdje nijesam detaljno ulazio u problem nižih (i škola učenika u privredi) i srednjih stručnih škola . U pogledu nadležnosti mislim da je ona, uglavnom, i sada dobro postavljena. Ministarstvo za nauku i kulturu i republička ministarstva treba da zadrže opštu kontrolu nad tim školama, ukoliko je već nemaju. Samo se po sebi razumije da nastavne programe tih škola treba izgraditi po jedinstvenom principu, koji bi dopuštao maksimum odstupanja u republikama, bez obzira na tipove škola. Međutim, moram posebno da istaknem i problem brige za niže stručne škole (i škole učenika u privredi) .292 Prosvjetni organi se skoro ne interesuju pedagoškom, kao i opšteobrazovnom problematikom ovih škola. Sem toga, te škole su zapostavljene u svakom pogledu . Zapostavljanje tih škola je pogrešno, prvo, jer je to, u stvari, potcenjivanje škole uopšte, a drugo, to je zapostavljanje novih generacija radničke klase naše zemlje, kojima treba svim silama omogućiti da se što solidnije obrazuju i stručno i u pogledu opšteg znanja. Treba imati takođe u vidu da će i te škole biti važan rezervoar budućih kadrova iz radničkih redova za srednje i više stručne škole. Otud je svako zanemarivanje ovih škola i pogrešno i štetno u svakom pogledu . Takođe nijesam posebno ulazio ni u problem umjetničkih škola. Opšte principe koje sam iznio treba primijeniti i na njih, s tim što se ovdje s obzirom na sam karakter predmeta koji se uče i karakter samih škola - mora unijeti još više širine i elastičnosti, idući istovremeno za što širim razmahom idejne borbe.

V

Način rukovođenja našim školstvom više ne odgovara današnjim potrebama i tendencijama razvitka naše zemlje, a još manje smislu i pravcu idejne borbe koju danas skoro u svim oblastima već vodi naša Partija. Prije svega, ako postoji i jedno pitanje u kome bi republikama trebalo dati što više samostalnosti i prepustiti što više inicijative - onda je to pitanje prosvjete i kulture . Zbog toga bi bilo neophodno : jasno principijelno odrediti ne samo kompetencije i ulogu saveznog Ministarstva za na-

308

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

uku i kulturu i republičkih ministarstava prosvjete nego i drugih nižih organa nauke, prosvjete i kulture. Ministarstvo za nauku i kulturu bi trebalo da svoj rad ograniči isključivo na savezne prosvjetne , kulturne i naučne probleme i na odgovarajuće savezne ustanove . Dalje bi ono moralo da ima prava opšte evidencije nad radom republičkih ustanova, kao i da saziva konferencije po pojedinim pitanjima - bilo od principijelnog i opšteg, bilo od posebnog značaja. Ono bi trebalo da daje obavezni programski minimum za pojedine tipove škola, ne smetajući republikama da maksimum određuju prema svojim uslovima. Ono bi trebalo takođe da organizuje kod sebe i pomogne republičkim ministarstvima organizaciju naučnih ustanova uopšte, a pedagoških napose. Sve ostalo treba prepustiti republikama. Time bi Ministarstvo za nauki i kulturu dobilo više stvarne inicijative u radu na nauci, prosvjeti i kulturi. Sasvim je pogrešna tendencija stvaranja neke jedinstvene administrativne mašine ili takvog načina rukovođenja kakvo postoji u privrednim granama. Tamo su u pitanju proizvodi, a ovdje ljudi. Doduše, ni tamo se ne može bez ljudi i ljudske svijesti, ali se oni tamo ne „ proizvode ". Iz Ministarstva za nauku i kulturu često se čuju žalbe kako su republička ministarstva prosvjete i komiteti za nauku nedisciplinovani , a od ovih se čuju žalbe kako ih Ministarstvo za nauku i kulturu steže i često ne razumije njihove probleme. Ja neću ulaziti u to ko ima ili nema pravo, ali mi se čini da su mnogo puta u pravu i jedni i drugi. Jedno , međutim, treba da nam je jasno : prava disciplina je ona koja se zasniva na idejnom jedinstvu i ona se može ostvariti u prvom redu saradnjom i ukazivanjem pomoći, a zatim jasnim razgraničenjem kompetencija. Drugog puta mi ne vidimo , ako nećemo da ukočimo inicijativu ili da razbijemo idejnu , političku i organizacionu cjelinu naše prosvjetne politike. Ali ako tako postavljamo ulogu saveznog Ministarstva za nauku i kulturu, ako progonimo iz njega tendenciju administrativnog i birokratskog rukovođenja, ne treba da zaboravimo na isto takvu , pa čak i veću opasnost koja se može ugnjezditi — a već se ugnježđuje - u republičkim ministarstvima prosvjete i komitetima za nauku i kulturu , pa i u nekim univerzitetskim ustanovama. Komiteti za nauku i kulturu odigrali su pozitivnu ulogu u periodu kada je trebalo podići i organizovati više školske ustanove . Sada je taj period uglavnom završen . Mi smo komitete zamislili kao male ustanove koje bi rješavale osnovna, principijelna, organizaciona i druga pitanja. Sada se

TRECI PLENUM CKKPJ

309

oni pretvaraju u glomazne birokratske ustanove s razgranatim aparatom. Mi smatramo da treba - naročito sada, kada je glavni dio organizacionog pitanja sređen energično suzbiti te tendencije i svesti komitete (odnosno ministarstva) za nauku i kulturu i njihov aparat i način rukovođenja na one zadatke koji su im bili namijenjeni . Zašto su , na primjer, potrebni paralelni aparati i u njima i na univerzitetima? Suština pitanja se svodi na ovo : da li te ustanove treba da pomažu razvoj nauke i kulture rješavanjem i ukazivanjem pomoći u krupnim principijelnim pitanjima ili a to praktično znači : pretežno - da rukovode administrativnim putem. Nema sumnje da se moramo odlučiti za prvi način , kao korisniji i efikasniji za razvoj naukę i kulture i prema tome treba i podesiti aparat komiteta (odnosno ministarstva) za nauku i kulturu , njihovu organizaciju, metode rada i rukovođenje itd. Pri tome se ističe problem načina rukovođenja na samim univerzitetima. Rektorati se takođe razvijaju u glomazne administrativne ustanove. Mi smatramo da težište rada organizacionog, nastavnog i ideološkog, treba postaviti tamo gdje se odvija sam život, gdje niču i sazrijevaju sami problemi. A to nijesu rektorati, nego fakulteti i više škole . Težište organizacionog i drugog rada treba, dakle, da bude u dekanatima, a ne i rektoratima. Time ne mislimo reći da treba smanjiti ulogu samih rektorata . Naprotiv, mi mislimo da bi se ona time stvarno podigla u opštim , principijelno važnim pitanjima. Na sličan način treba postupiti i u odnosu na niže školske ustanove. Težište prosvjetnih problema leži u srezu i mjestu: u gimnazijama i srednjim stručnim školama, u osnovnim školama. Tamo se treba latiti rješavanja problema. Tamo treba dati i više prava, i više obaveza , i više stvarne pomoći , preko svakojakih savjetovanja i konferencija , preko inspektora ( za prosvjetne ustanove ne odgovara naziv „ instruktor") . Treba povećati i osamostaliti ulogu oblasnih i sreskih prosvjetnih referenata, direktora gimnazija, upravitelja škola, nastavničkih savjeta, savjeta nastavnika i roditelja i savjeta nastavnika i masovnih organizacija . Štaviše , treba učitelju osnovne škole dati više samostalnosti od prosvjetnog aparata sreskog narodnog odbora, više inicijative u svakom pogledu. Treba mu odrediti izvjesnu godišnju sumu za školu, tako da ne mora za svaku sitnicu da trčkara i moljaka sreski odbor. To će razviti inicijativu nižih organa i nametnuti im rješavanje problema u cjelini , a podići stvarnu idejnu, prosvjetnu , organizaciona i operativnu ulogu viših or-

310

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

gana. Ministarstva prosvjete, međutim, treba da imaju šire, opštije zadatke: stvaranje i razvijanje naučnih ustanova ; izrada udžbenika; uopštavanje problema i iskustava; unapređenje nastave; razvijanje i usmjeravanje idejne borbe ; opšta kontrola; inicijativa u pogledu materijalnog podizanja školstva, materijalnog položaja prosvjetnih radnika itd . i sl . Uporedo s tim treba pojačati stvarnu kontrolu . Kontrola se ne smije zasnivati na birokratskom nepovjerenju prema ljudima, nego na radu i saradnji s njima, na ukazivanju pomoći koja im je nužna. Većina ljudi je , uopšte uzev, dobra i poštena i samo sputavanje inicijative, podvođenje svih pod jedan konac i omogućava nevaljalcima da se kriju među prvima. Način rukovođenja u pitanjima prosvjete, nauke i kulture treba da je prožet širinom, socijalističkom humanitarnošću, principijelnošću i gipkošću . Nikada se ne smije zaboraviti da se tu radi o živim ljudima, o formiranju ljudske duše i ljudske svijesti i da rđav, uzak, doktrinarski, birokratski i neprincipijelan način rukovođenja može samo da uspori pravilno vaspitanje i brzo i uspješno prevaspitavanje.

VI

Veoma ozbiljan problem za naše školstvo predstavljaju kadrovi, kako nedostatak kadrova293 tako i stručna i idejna sprema postojećih kadrova . U vezi s tim, krupan problem predstavlja i slaba i nedovoljna materijalna osnova školstva (zgrade, učila, snabdijevanje, nagrađivanje itd .) , koju mi još nijesmo u stanju s obzirom na naše opšte potrebe -- da radikalno izmijenimo. S tim u vezi je takođe i briga oko zdravlja učenika i nastavnika . Ali ako sada nijesmo u stanju da u čitavoj materijalnoj bazi izvršimo radikalni preokret, ili da ostvarimo brigu o zdravlju kako bi trebalo, u mnogo čemu možemo više učiniti . Ako, na primjer u idućoj , 1950, planskoj godini, u pogledu učila nijesmo još u stanju da prelomimo stvar, u 1951. godini i možemo i moramo to planski i organizovano učiniti , jer u našim školama vlada oskudica u najosnovnijem priboru, oko čije proizvodnje većinom nije ni potrebno angažovanje krupne industrije. Nedostatak kadrova postoji na svim poljima prosvjetne , naučne i kulturne aktivnosti . Naša država je poduzela obimne i dalekosežne mjere da se ovo pitanje u doglednoj budućnosti riješi i osiguraju osnovni kadrovi , nužni za razvitak

TRECI PLENUM CKKPJ

311

zemlje. To ne može biti preko noći , jer je potreban duži period dok se ti kadrovi školuju i izrastu. Ali problem, očevidno , nije samo i prije svega u broju, nego i u kvalitetu kadrova, u stručnom i idejnom nivou kadrova, kako onih koji uče, tako i onih koji ih uče . Stručno znanje velikog broja naših učitelja ( tu se skoro isključivo misli na one koji nijesu svršili učiteljsku školu) slabo je i nedovoljno . Treba imati na umu da su mnogi od njih morali doći na tu dužnost bez učiteljske škole is nesvršenom učiteljskom školom. U gimnazijama i drugim srednjim školama taj problem postoji u još ozbiljnijoj mjeri, a uz to je jedan dio profesora , naročito društvenih nauka, uprkos često dobroj volji i staranju ideološki zaostao ili stoji na sasvim pogrešnoj osnovi . Na univerzitetima i visokim školama postoji i izvjestan broj nastavnika koji ne prate savremenu nauku, koji su se zaparložili i stvarno ne poznaju svoj predmet. Ako se uz to imaju u vidu slabi materijalni i zdravstveni uslovi za školovanje, premali broj nastavničkog kadra, previše honorarnih nastavnika kojima je škola sporedan posao, tako da ne mogu da joj daju ni ono što bi mogli - onda će se dobiti jasna slika o stanju nastavničkog kadra. Mnogi naši đaci i studenti često izlaze iz škole nedovoljno spremni, čak i bez minimalnog stvarnog znanja . Ukazaću, primjera radi , samo na jednu pojavu : na tehničke visoke škole dolaze svršeni maturanti koji ne znaju najprostije algebarske račune. Sličnih pojava ima i kod učenika koji dolaze na srednje stručne škole. To se donekle da objasniti i objektivnim razlozima : narodna vlast sistematski radi u školstvu tek četiri godine , nedostatak prosvjetnih kadrova, materijalne teškoće i dr. Ali postoje i subjektivni razlozi : zapostavljanje borbe za kvalitet znanja, slaba sprema nastavničkog kadra, potcjenjivanje značaja sticanja stvarnog znanja, koje se javlja i kod nekih partijskih i omladinskih organizacija itd. Doduše, ne može se reći da sve gimnazije liferuju takve male i velike maturante. Ali je istina i to da je to veoma čest slučaj . Ne možemo, na primjer, smatrati dobrom onu gimnaziju u kojoj đak uči osam godina strani jezik i iziđe iz nje da se ne može kako valja služiti tim jezikom. Slično se treba odnositi i prema prirodnim naukama: matematici , fizici , hemiji itd. Postizanje stvarnog znanja, solidna sprema učenika osnovni je zadatak u našoj politici kadrova u školi. Zbog toga je neophodno raznim kursevima i na sve druod učige načine dalje osposobljavati nastavnički kadar

312

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

telja osnovnih škola na gore . Prosvjetni kadar treba potpuno osloboditi svih dužnosti sem školskih (i izvjesnih sporednih dužnosti vezanih za njegov poziv i društvenu ulogu) i angažovati čitavu njihovu aktivnost oko solidnog obrazovanja i vaspitanja učenika . Treba ići za tim da bude što manje honorarnog nastavničkog kadra (naročito na visokim školama). Školske zgrade treba da služe samo za školski rad jer su i inače opterećene.294 Društvene organizacije treba za svoj rad da nađu druge prostorije i da se snalaze na drugi način . Sa univerziteta i viših škola treba ukloniti nastavnički kadar koji po svojim kvalifikacijama ne zadovoljava i nema nikakve volje i izgleda da postigne nužno znanje. Nastavnički kadar na univerzitetima treba do krajnjih granica osloboditi od administrativnih poslova, suvišnog konferisanja itd . Treba se osloboditi sektaškog stava da će se samo onaj posao obaviti kako valja kome na čelu stoje komunisti. Takav stav i dovodi do toga da su komunisti-nastavnici opterećeni sporednim i administrativnim poslovima i da zaostaju u naučnom i nastavničkom radu . Veoma je važno smjelije uvlačenje na univerzitete i visoke škole novog, mlađeg kadra, njegovo stalno dizanje i materijalno stimuliranje. To naročito važi za kadar koji se nalazi na raznim privrednim i državnim funkcijama i koji se tamo i u stručnom i u organizatorskom pogledu pokazao dobar . Hoću da naglasim još dva momenta : potrebno je i dalje energično suzbijati nepravilan, sektaški odnos prema starim stručnjacima i starim naučnim i nastavničkim kadrovima. A takođe je potrebno energično suzbijati karijerističke tendencije, koje se mahom ispoljavaju na taj način što se neko dovodi na položaj za koji nema kvalifikacija zbog toga što je ,,politički siguran". Komunisti moraju dobijati naučne titule i položaje na osnovu znanja i rezultata koje su postigli, a ne na osnovi članstva u Partiji ili prijateljskog odnosa prema njoj . To je jasno i drukčije ne može i ne smije da bude. Inače će nauka i nastava da izgube, a s njima i Partija, kako na svom ugledu i čistoti tako i u borbi za kvalitet znanja i za objektivno ocjenjivanje ljudi . Savezno Ministarstvo za nauku i kulturu i republička ministarstva za nauku i kulturi i ministarstva prosvjete trebalo bi da posvete daleko veću pažnju naučnim ustanovama , institutima , laboratorijama itd . Prije svega, trebalo bi tačno utvrditi stepene pojedinih naučnih ustanova i organizovati evidenciju njihovog rada, kako bi se izbjegla stihijnost i dupliranje zadataka. Privredna ministarstva i krupna napredna

TRECI PLENUM CKKPJ

313

preduzeća izvršila su, u pogledu osnivanja takvih ustanova, džinovski posao .295 Kod nas sada postoji oko 600 takvih ustanova. Bez obzira na slabost ogromne većine ovih ustanova, to je ogroman uspjeh. Bilo bi pogrešno - sem u izuzetnim slučajevima -uzimati te ustanove od privrednih ministarstava i preduzeća, jer bi to ugušilo dalju inicijativu kod posljednjih. Uz praviInu kontrolu i evidenciju , uz pravilnu raspodjelu i određivanje zadataka u zajednici s odgovarajućim privrednim i naučnim ustanovama, ministarstva za nauku i kulturu (odnosno : ministarstva prosvjete) , mogu osigurati pravilan razvoj tih ustanova. Treba biti načisto s tim da u prvom redu samo tako i mogu da se stvore novi naučni , pa i nastavnički kadrovi. To je takođe put za izgradnju i dalje oživljavanje republičkih akademija nauka i buduće savezne akademije nauka . Akademije, kao i univerziteti i visoke škole i druge naučne ustanove, mogu se pravilno razvijati samo ako budu crpli nove kadrove iz bogatog rezervoara života i zasnivali svoju aktivnost na osnovi onoga što su mase, preko privrednih i državnih ustanova, svojom aktivnošću i borbom za razvitak zemlje, već stvorile i donekle organizovale . U politici kadrova još uvijek nijesu uređena pitanja stipendija i nagrađivanja prosvjetnih organa. Centralizovanje stipendija bilo bi pogrešno, jer bi kočilo inicijativi pojedinih ustanova i preduzeća u njihovoj borbi za stvaranje kadrova . Dovoljno je u centru organizovati samo kontrolu i evidenciju . Iz osnova je i politički i inače - pogrešno različito stipendiranje. Dešava se da neka preduzeća daju veće stipendije nego druga, a savezna ministarstva po pravilu veće nego republička . Tako se događa da savezni stipendista postaje kao neka privilegisana osoba , i to ne čak ni po svojim vrijednostima , nego po saveznoj ili ne znam kakvoj tituli". Sve stipendije treba izjednačiti , prema stepenu škola : jednake za studente , jednake za đake srednjih i srednjih stručnih škola itd. , dopuštajući samo eventualna minimalna odstupanja u vezi s potrebama učenika za nabavku školskog materijala . Treba uz to istaći još dva momenta : prvo , stipendiju treba oduzimati svim onim učenicima i studentima koji neredovno polažu ispite ; drugo, u politici davanja stipendija treba strogo voditi računa o imovinskom stanju roditelja , tako da se prednost daje djeci iz radničkih , siromašnih seljačkih i uopšte trudbeničkih porodica.

314

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Nama je, u vezi sa slabim učenjem, poznato da ima đaka i studenata koji govore da će na kraju krajeva biti pušteni na ispitu jer država mora da ostvari Plan . Znamo da ima nastavnika koji se, iz raznih razloga, olako odnose prema stvarnom znanju učenika . Treba svima da je jasno jedno : borba za Plan je borba za kvalitet znanja i mi se nećemo i ne možemo pomiriti s tim da narod dobije slabe stručnjake, koji će ga u svemu kočiti , tobože radi toga da bi se Plan izvršio . U toj stvari — kao i u svim drugim - osnovno je postizanje kvaliteta, uporno se istovremeno boreći i za kvantitet, za ostvarenje Plana. Ove godine , na primjer, morali smo, uglavnom zbog slabog znanja iz matematike, da uvedemo prijemne ispite na visoke tehničke škole. Plan upisa je podbacio. To , razumije se, nije dobro. Ali to ne treba da nas ljuti više nego vjerovatnoća da dobijemo rđave studente i inženjere ( to važi i za ostale struke) . U pogledu poboljšavanja materijalnog položaja nastavnog osoblja državni organi treba strogo da vode računa o tome da se primjenjuju zakonski propisi , koji omogućavaju nagrađivanje i ravnomjerno napredovanje u službi. Treba mnogo veću pažnju posvetiti snabdijevanju prosvjetnih radnika. Učitelji osnovnih škola na selu u tom pogledu su, po pravilu , zapostavljeni i nalaze se u najtežem položaju . Sreski i mjesni narodni odbori moraju hitno riješiti to pitanje, a mjesni odbori moraju učiteljima osigurati besplatan stan i ogrjev. Pomažući prosvjetne radnike , brinući se stalno o njihovom položaju i njihovom radu , starajući se da se urede i podignu nove školske zgrade i snabdiju škole učilima, brinući se o zdravlju učenika i nastavnika, Partija i narodna vlast će ostvariti one bitne organizacione, političke i materijalne uslove za pravilan i nesmetan razvoj školstva .

VII

Uloga Partije, narodnih vlasti i masovnih organizacija ima presudan značaj za dalji razvitak našeg školstva . Bez njihove uloge ne može se zamisliti uspješna borba za izgradnju novog, socijalističkog društva i novih, socijalističkih ljudi . Već u dosadašnjem svom radu naša Partija je postigla ogromne rezultate u borbi za sređivanje i razvijanje školstva. Drug Tito je lično dao inicijativu za mnoge principijelno važne mjere u školstvu . A što je najvažnije on je, na čelu

TRECI PLENUM CKKPJ

315

Partije i Centralnog komiteta, bio inicijator borbe protiv sektaštva, birokratizma i dogmatizma i u školskim , kao i u ostalim pitanjima . Za nas se danas postavlja pitanje dalje uloge Partije u borbi za naprednu , socijalističku školu . Treba imati u vidu uprkos tome što još nije sasvim ostvaren jeda smo mi dinstveni sistem školstva i jedinstveni sistem rukovođenja školama - ipak savladali osnovne organizacione i političke teškoće i da se, u vezi s tim, pred Partiju postavljaju novi zadaci. Ja sam o nekima već govorio, a ostali zadaci bi ukratko bili ovi:

1. rad na stručnom podizanju nastavnog kadra, na podizanju nastave na stepen tekovina savremene nauke , tj . rad na kvalitetu nastave ; 2. rad na podizanju stvarnog znanja učenika , na kvalitetu znanja iz svih predmeta, naročito iz predmeta prirodnih nauka i jezika ; 3. rad na materijalnom i zdravstvenom obezbeđenju škola i nastavnog kadra; -

4. rad na sređivanju postojećih i izgradnji novih škola kako u materijalnom tako i u organizacionom pogledu .

Ali ostvarenje tih i drugih zadataka nemogućno je zamisliti bez pravilnog postavljanja uloge samih partijskih organizacija u radu škola i u odnosu na škole. Uloga partijskih organizacija i Partije u cjelini je ogromna, kako pokazuje i dosadašnje iskustvo . Prije svega, treba naglasiti da pred Partijom stoje ogromni zadaci u radu na ideološkom i političkom polju . Partija mora pomoći nastavnom kadru i učenicima da se oslobode shvatanja nasleđenih iz starog kapitalističkog društva, u kojemu su carovale religiozne predrasude, svakojake reakcionarne i idealističke teorije i nacionalistička , šovinistička mržnja. Ali nije stvar samo u tome. Uspješna borba protiv tih istorijski preživjelih shvatanja mogućna je samo ako se u nju unosi ono novo, što je teorijski dao socijalizam uopšte, a za nas naša narodna revolucija napose i što daje današnja naša borba za socijalističku izgradnju i za doslednu socijalističku demokratiju u našoj zemlji . Partija se, dakle, mora idejno i politički boriti protiv raznih takođe preživjelih shvatanja - koja se izdaju za socijalistička , a koja faktički negiraju ravnopravnost naroda i država u socijalizmu , falsifikujući najosnovnije istorijske činjenice i lažno prikazujući istorijski razvitak s jedne strane, a sa druge strane zapostavljajući svjesnu ulogu masa u borbi za socijalizam i

316

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

značaj idejnog i političkog rada i borbe za izmjenu ljudske svijesti. Uloga Partije kao cjeline skoro se svodi, dakle , na razvijanje najšire inicijative u idejnoj borbi u školi i za socijalističku školu , u političkoj borbi za sređivanje školstva i ostvarivanje jedinstvenog (onakvog kakvog smo ga izložili , dakle: gipkog, koji razrešuje inicijativu republika i svih školskih organa) školskog sistema. To znači da je potrebna : uporna borba protiv birokratizma, administrativnih metoda u idejnoj borbi , koji su, u stvari, nasljeđe prošlosti ; uporna borba protiv birokratskog i administrativnog sistema rukovođenja, koji je, takođe, u svojoj osnovi, ostatak prošlosti za idejnu borbu na najširem frontu protiv reakcionarnih buržoaskih i tobož marksističkih, a u stvari: doktrinarskih, revizionističkih i kontrarevolucionarnih shvatanja, za razmah inicijative u školi i školskim pitanjima. Partijske organizacije među đacima srednjih škola nijesu uvijek bile dobro postavljene i češće bile su smetnja razvijanju pravilnih odnosa između đaka i nastavnika, a i samom pravilnom odvijanju nastave . Neophodno je da one što prije budu pravilno postavljene, tako da svoju aktivnost skoro isključivo orijentišu samo na rad među omladinom i na pomaganje školskih i drugih organa u njihovim mjerama za poboljšanje stanja u školi . U srednjim školama treba pojačati rad među nastavničkim kadrom na podizanju nivoa nastave i znanja, na pravilnom vaspitanju omladine, na pravilnom odnosu između daka i nastavnika (likvidiranje familijarnosti; razvijanje interesovanja nastavnika za moralno i vanškolsko vaspitanje učenika itd.) , a preko omladinske organizacije i na idejnom i političkom podizanju omladine , na podizanju svijesti omladine o potrebi što solidnijeg savladavanja predmeta i sticanju kvaliteta znanja, na organizovanju zdravog i vedrog kulturnog i zabavnog života učenika . Partijska organizacija među studentima uglavnom je pravilno postavljena. Ali, izgleda, da odnos između studenata i profesora nije još dobio sasvim pravilne oblike. U težnji da se postigne disciplina i red na univerzitetu , izgleda da se premalo vodilo računa o tome da su studenti zreli ljudi , ili bar ljudi u sazrijevanju . Razumije se, oni treba da poštuju , vole i cijene svoje profesore i da čuvaju njihov autoritet. Ali bi bilo pogrešno ma čim ograničavati inicijativu samih studenata, sputavati slobodnu, zdravu i konstruktivnu diskusiju studenata s profesorima o pojedinim pitanjima, naročito iz društvenih nauka i iz filozofske, teorijske problematike u prirodnim naukama. Čak i prije rata u reakcio-

TRECI PLENUM CKKPJ

317

narnoj , kapitalističkoj , monarhističkoj i centralističkoj Jugoslaviji studenti su mogli da izlažu svoje mišljenje pred mnogim profesorima, čak i pred onima koji nijesu imali veze s marksizmom, ali su stajali na stanovišta slobodne borbe mišljenja. Ne vide se nikakvi opravdani razlozi zašto bi danas u tom pogledu bilo gore i zašto takav stav ne bi, istovremeno, uključivao u sebe i dobar i pravilan odnos između studenata i profesora. Takođe ima pretjerivanja i u pogledu obaveznog pohađanja predavanja. Tamo gdje je to potrebno i neizbježno zbog sticanja znanja, treba da je i obavezno, a gdje se ne radi o tome, treba unijeti više elastičnosti. Pitanje treba, dakle, riješiti konkretno, prema karakteru pojedinih nauka i načinu sticanja znanja iz njih. Moramo uvijek imati u vidu da je jedino svjesna disciplina istinska disciplina. Čak i u našoj Armiji — koja po svojoj prirodi mora imati čvrsta disciplinu - svijest je osnova discipline. U tome i jeste njena snaga, njen kvalitet . U pogledu redovnosti polaganja ispita i ispita uopšte, treba se, međutim, uporno boriti za red, disciplinu i postizanje kvaliteta znanja. Ako studentima treba dati više mogućnosti u pogledu diskusije, redovnog pohađanja predavanja itd. , isto tako od njih treba opravdano tražiti redovnije polaganje ispita, sticanje stvarnog znanja, ukratko : vršenje moralnih obaveza prema socijalističkoj zajednici i državi. Prvo nije suprotno drugom , nego se međusobno dopunjuju i prožimaju. Vaspitni rad partijske i omladinske organizacije na univerzitetima postavljen je u izvjesnim formama preusko . Kružoci, na primjer, ne mogu , po mom mišljenju , biti osnovna forma koja danas odgovara slobodnom univerzitetu, širokom pokretu napredne omladine i široko zasnovanom idejnom radu i borbi mišljenja . Treba razmisliti o iznalaženju novih formi (možda diskusionih i raznih drugih klubova itd .) . Sem toga, partijske i omladinske organizacije moraju u radu na idejnom podizanju omladine daleko više pažnje posvećivati omogućavanju i razvijanju individualnog ideološkog rada, koji se ne može zamijeniti nikakvom drugom formom. Uloga partijske organizacije među nastavničkim kadrom - kako na univerzitetima tako i u gimnazijama, takođe treba da polazi od opšte linije Partije i da ide za tim da okupi sav [ nastavnički kadar ] — ili bar ogromnu većinu nastavnika, da razvija i njeguje slobodnu razmjenu mišljenja i iskustava i usvajanja, a ne nametanje partijske linije i pravilnih partijskih stavova. U višim naučnim ustanovama, među koje spadaju i univerzitetske naučne ustanove, uloga Partije nije, niti može biti, da daje stručne naučne sudove , da

318

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

bude posljednja instanca za radove i rezultate iz raznih područja nauke, nego kao i u svim prosvjetnim, naučnim i kulturnim ustanovama - briga za pravilan, požrtvovan i savjestan rad i za zdrav idejni razvitak. Rad sindikata među prosvjetnim radnicima nije dovoljno elastičan i raznovrstan u formama. Ali to je pitanje koje sindikati sami treba da izuče. Ja ću dodirnuti samo problem rada sindikalne organizacije među profesorima univerziteta, koji je postavljen nepravilno i šablonski, kao da se radi o činovnicima ili radnicima, odnosno o preduzeću ili ustanovi. Udruženja profesora koja su povezana s njihovim stručnim problemima i svakojakim potrebama, pokazala su se kao prihvatljivija za profesore, i meni se čini da bi Ona - uglavnom kao takva mogla biti sastavni dio opšteg sindikalnog pokreta, forma sindikalne organizacije među profesorima. Time se, razumije se, ne iscrpljuju zadaci i uloga partijskih organizacija i Partije kao cjeline. Neću da govorim ovdje o stalnoj brizi koju centralni komiteti republika treba da ukazuju školama , kako u idejnom i političkom, tako i u organizacionom pogledu . Ali mislim da treba naročito podvući zadatke sreskih komiteta, koji su najviše u dodiru sa školama i najbliži masi škola, nastavnika i učenika. Pitanje škola za njih je bilo sporedan zadatak, nalazilo se obično na kraju ,,dnevnog reda". I ne samo to. Mnogi sreski komiteti u toku dugih perioda ne pretresaju školska pitanja i skoro čitav rad oko toga prepuštaju samo državnom aparatu, a najčešće samo sreskom prosvjetnom referentu. Kakvo je, prema tome, stanje u školama, kakav je položaj prosvjetnih radnika itd . , nije teško zaključiti kad se ima u vidu takva nebriga samih partijskih organizacija. Vrlo je česta pojava da se prosvjetnim radnicima, naročito učiteljima, određuju zadaci s kojima njihova služba, prosvjetna dužnost i društvena uloga nemaju nikakve, ili skoro nikakve veze. S takvom nebrigom, takvim odnosom i takvom praksom prema školi i prosvjetnim radnicima treba radikalno prekinuti. To, razumije se, ne znači da se sreski komiteti nijesu uopšte brinuli o školama ili da treba da rješavaju i najsitnija školska pitanja . Naprotiv, svi mi dobro znamo da bez sreskih komiteta ne bismo imali onih ogromnih uspjeha ni u školama, koji su nesumnjivo postignuti. Radi se, u stvari, o tome da njihova briga oko škola ne treba da ide samo

TRECI PLENUM CKKPJ

319

preko prosvjetnog referenta narodnog odbora, nego da oni moraju kao partijski forum rješavati osnovna pitanja, davati inicijativu, određivati liniju i osnovne zadatke i brinuti se o njihovom ostvarivanju . Zadatak narodnih vlasti je, međutim, drukčiji , iako nije odvojen kineskim zidom od partijskih zadataka . Iako su partijski zadaci pretežno ideološke i političke prirode, ne bi se smjelo shvatiti da su zadaci državnih organa samo organizacioni i administrativni, jer se radi o narodnoj , socijalističkoj vlasti , koja ima ogromnu idejnu i političku ulogu . O tome sam već nešto rekao . Što se pak tiče administrativnih i organizacionih zadataka, mislim da treba posebno istaći da narodni odbori kao cjeline , a odgovorni rukovodioci u njima posebno, moraju unijeti u svoj rad oko školstva više plana, sistema i organizovanosti , više elastičnosti i brige za ljude . Oni moraju osigurati pravilno ostvarivanje odredbi o nagrađivanju, pokazati više brige o snabdijevanju i materijalnom položaju prosvjetnih radnika i učenika. Oni se moraju brinuti o redu u školi , o kulturnom izgledu škole, o ostvarivanju nastavnih programa itd . itd . Neću posebno da ističem ogroman značaj masovnih organizacija omladinskih, frontovskih, sindikalnih , ženskih , sportskih, kulturnih itd. u radu na podizanju školstva i vaspitnoj ulozi škole, a naročito u pogledu vaspitanja, jer mislim da njihovi posebni zadaci jasno izlaze iz ovog opšteg izlaganja i da će ih one same moći odrediti. Treba posebno naglasiti da naročito organizacije Narodne omladine i Antifašističkog fronta žena treba da imaju inicijativu i pretežni udio radu oko predškolskog i vanškolskog vaspitanja, s tim što bi narodne vlasti osiguravale materijalna sredstva i stručne kadrove. Mislim, najzad, da se kod nas premalo vodi računa o ulozi roditelja u vaspitanju djece. Roditelji i sada, nesumnjivo, igraju ogromnu i mahom pozitivnu ulogu, jer su u ogromnoj većini dobri i pošteni radni ljudi, odani borbi za socijalizam i svojoj zemlji . Ali to se događa spontano , već prema tome kako koji roditelji imaju vremena, smisla itd. A radi se o tome da se uspostavi što tješnja veza između škole i roditelja, da se uloga roditelja učini što aktivnijom . U tom pogledu nemogućno je predvidjeti kakve sve forme saradnje između škole i roditelja treba naći . Mnoge dobre forme i sad postoje. Ali da te forme treba dalje razvijati i iznalaziti nove - u to nema nikakve sumnje. Potrebno je takođe obratiti pažnju na izdavanje dobrih poučnih knjiga za roditelje. Uvijek moramo imati pred očima da ulogu roditelja nı-

320

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

šta ne može da zamijeni . U tome se slažu svi veliki pedagozi . Oni su isticali ogromnu ulogu roditelja u vaspitanju. A to najsnažnije potvrđuje i sam život. Još ovo treba reći na kraju : naša nova , socijalistička škola, škola socijalističke demokratije i socijalističke Jugoslavije, za koju se borimo i moramo boriti , može biti i biće ostvarena samo zajedničkim naporima Partije , države i naroda (odnosno masovnih narodnih organizacija) i roditelja . Drukčije ne može ni da bude, jer je borba za novu školu samo veoma važan sastavni dio džinovske bitke koju Partija, narodna vlast i narodne organizacije vode za izgradnju socijalizma, za izgradnju novog, socijalističkog društva slobodnih ljudi i stvarno ravnopravnih naroda.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/7, prilog 1.

Drug Tito: Drugovi i drugarice, čuli smo referat druga Đilasa. Da li neko ima kakvo pitanje ? (Niko se ne javlja.) Pošto niko ne traži nikakvo objašnjenje i pošto nema pitanja, prelazimo na diskusiju . Prethodno predlažem kratak odmor. (Posle odmora.)

[DISKUSIJA] Drug Tito: Prelazimo na diskusiju , drugovi. Ko želi riječ? Riječ ima drug Brkić. Drug Zvonko Brkić: Drugovi i drugarice . Ja bih govorio o nekim problemima prosvete u našoj republici . Jedan od glavnih problema osnovnih škola, a u vezi s tim i sedmoletki jeste manjak učitelja i nastavnika . Nama je danas oko 330 škola zatvoreno zato što nema nastavnika, što znači da oko 40 000 đaka ne ide u školu . Taj broj se mahom odnosi na Dalmaciju, gde oko 18 600 ne ide sada u školu prvenstveno zato što nema učitelja, a i zato što, kao npr . u kotaru Benkovac, nema ni potrebnih škola . Pred nama danas kao važan problem stoji zadatak da se te škole popune potrebnim brojem nastavnika i učitelja, jer se bez toga ne može ni govoriti o razvitku prosvete u tim krajevima.

TRECI PLENUM CKKPJ

323

oje sam naveo, u gimnazijama se pojavljuje problem prepterećenja đaka vanškolskim zaduženjima , kao što su fisultura, predvojnička obuka, javni radovi, kulturno-prosvetni rad i mnogobrojni politički zadaci . Nije retka pojava da se 1 odboru i na drugim zadacima, naročito u manjim mestima, koriste članovi Partije iz gimnazija i učenici, a rezultat toga je danas da su nam članovi Partije vrlo slabi učenici . Na primer, u Puli , od 80 članova Partije , 50 imaju slabe ocene, u Zagrebu 50 procenata članova omladinskih organizacija ima slabe ocene, 26 procenata ponavljalo je u nižim, a 18,5 procenata u višim razredima. Slab kvalitet predavanja i nastave u gimnazijama proističe iz toga što mnogi nastavnici nemaju dovoljno znanja iz svojih predmeta . Neću reći da je osnovni razlog u tome što oni ne žele predavati kako treba . Oni mahom ne poznaju dovoljno materiju koju treba da obrade, a mnogo je manji broj onih koji iz neprijateljskih pobuda loše predaju . Većina njih izvršava postavljeni plan samo formalno i služi se citatima ne ulazeći u suštinu predmeta . To naročito važi za [ nastavnike ] filozofije, istorije književnosti , ekonomske geografije i političke ekonomije, koji predavanja svode manje-više, na davanje citata, bez obrade. Pri tome nastavnik ne pokazuje da je to i njegovo mišljenje. Zbog toga đaci uvek odvajaju stvari i kažu da nastavnik ovo predaje što tako misli, a ovo radi forme. Veliki je deo onih koji tako ne misle, ali predaju prosto zato da bi izvršili svoje obaveze. Kroz celu gimnaziju provlači se problem matematike i, na kraju krajeva , pojavljuje se i po završenoj školi, kad gimnazijalci prelaze na fakultet. Mislim da ne bi bilo loše kad bi se u osmom razredu gimnazije izvršila podela đaka na dva dela, tako da se u jednom odeljenju predaje, recimo, matematika, prirodopis, hemija, biologija, a u drugom - istorija, književnost , filozofija, jezici i dr. Na taj način bismo dobili đake koji bi bili sposobniji za nastavak studija na fakultetu, prema tome za koji se fakultet opredele. Moglo bi se u isto vreme vršiti i planiranje, [ shodno tome ] na koje fakultete pojedini đaci žele da odu. Tu bi se mogle pokazati i njihove sklonosti i njihovo raspoloženje za dalje školovanje, odnosno mogli bi se pripremiti za školovanje na fakultetu .

Kvalitet naših gimnazija je slab i zbog toga što se ne vodi dovoljno briga o stručnom uzdizanju nastavnika i profesora u gimnazijama. Mislim da je [ problem ] tu još teži nego kod učitelja . Dok učitelji koliko-toliko zadovoljavaju, sa gimnazijskim profesorima stoji daleko lošije . Pri sindikalnim organizacijama nastavnika postoje stručne grupe .

322

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Razlog slabe nastave u osnovnim školama takođe je pretežak program, o čemu je govorio drug Dilas. U osnovnim školama predviđeno je da đaci za četiri razreda savladaju nacionalnu istoriju, geografiju susednih zemalja, prirodopis i još neke druge stvari. S obzirom na to da postoji mali broj učitelja i da na jednog učitelja danas dolazi najmanje 70, a u nekim krajevima i 250 đaka, to se takvi programi prelaze na brzinu, zapravo tako da bi se izvršio plan . Rezultat toga je to da nam đaci svršavaju osnovne škole polupismeni . Osnovna pismenost, a to znači čitanje, pisanje i računanje nisu učvršćeni, već se zbog preopterećenog programa gubi ta osnovna zadaća. Posledica svega toga je slabo učenje i slabi rezultati u osnovnim školama. Evo, na primer, prošle godine kod nas je ponavljalo razred 17 procenata učenika. U višim razredima sedmoletki ponavljalo je 14 procenata, a u Dalmaciji taj broj iznosi 23 procenta . Slabo učenje posledica je [ nekvalitetnog rada ] učitelja, zatim oskudnosti prostora, prevelikog [ broja ] đaka u odnosu na [broj ] učitelja, ali isto tako i neredovnog pohađanja škole i nebrige omladinskih , frontovskih i pionirskih organizacija o učenju u školi . Danas, manje-više , pionirska organizacija tamo gde postoji a u mnogim školama je i nema orijentisana je velikim delom na zadatke izvan škole, koji nemaju s njom naročite veze, kao što su akcije sakupljanja puževa za izvoz , sakupljanje limenki , starog željeza i mnogih drugih stvari. U tim akcijama učestvuju đaci, tako da oni vrlo malo uče . To se pitanje postavlja i kod sedmoletki . Problem preopterećenosti građom u višim razredima sedmoletki, takođe, otežava rad. Viši razredi sedmoletke su zapravo tri razreda niže gimnazije, a to znači da je gradivo svedeno od 4 na 3 razreda . Usled takve opterećenosti , najveći broj đaka napušta školu u višim razredima sedmoletki, jer nisu u stanju da savladaju gradivo , ili , što je još teže , prelaze to gradivo površno i kasnije u višim razredima gimnazije pokazuju slabe rezultate. Ove godine, u prvom kvartalu u Dalmaciji je u višim razredima sedmoletki bilo 82 procenta negativnih ocena a u nižim - 52 procenta . Mislim da postoji i problem prelaska iz nižih razreda gimnazije u više razrede. Niži razredi obuhvataju tri godine školovanja, tako da među predmetima koji su se ranije prelazili za četiri, a sada za tri razreda ima i nekih koji tamo ne spadaju , kao što je na primer algebra. Opšte stanje učenika u našim školama je dosta slabo . Ono je, takođe, teško u gimnazijama, [ gde je ] jedan od problema i [ nedovoljno] zalaganje učenika na [savlađivanju gradiva ] . Uz ostale stvari

TRECI PLENUM CKKPJ

323

koje sam naveo, u gimnazijama se pojavljuje problem preopterećenja đaka vanškolskim zaduženjima, kao što su fiskultura, predvojnička obuka, javni radovi, kulturno-prosvetni rad i mnogobrojni politički zadaci . Nije retka pojava da se u odboru i na drugim zadacima, naročito u manjim mestima, koriste članovi Partije iz gimnazija i učenici, a rezultat toga je danas da su nam članovi Partije vrlo slabi učenici . Na primer, u Puli, od 80 članova Partije , 50 imaju slabe ocene, u Zagrebu 50 procenata članova omladinskih organizacija ima slabe ocene, 26 procenata ponavljalo je u nižim, a 18,5 procenata u višim razredima. Slab kvalitet predavanja i nastave u gimnazijama proističe iz toga što mnogi nastavnici nemaju dovoljno znanja iz svojih predmeta . Neću reći da je osnovni razlog u tome što oni ne žele predavati kako treba . Oni mahom ne poznaju dovoljno materiju koju treba da obrade, a mnogo je manji broj onih koji iz neprijateljskih pobuda loše predaju . Većina njih izvršava postavljeni plan samo formalno i služi se citatima ne ulazeći u suštinu predmeta. To naročito važi za [ nastavnike ] filozofije, istorije književnosti, ekonomske geografije i političke ekonomije, koji predavanja svode manje-više, na davanje citata, bez obrade. Pri tome nastavnik ne pokazuje da je to i njegovo mišljenje . Zbog toga đaci uvek odvajaju stvari i kažu da nastavnik ovo predaje što tako misli, a ovo radi forme. Veliki je deo onih koji tako ne misle , ali predaju prosto zato da bi izvršili svoje obaveze. Kroz celu gimnaziju provlači se problem matematike i, na kraju krajeva, pojavljuje se i po završenoj školi, kad gimnazijalci prelaze na fakultet. Mislim da ne bi bilo loše kad bi se u osmom razredu gimnazije izvršila podela đaka na dva dela, tako da se u jednom odeljenju predaje, recimo , matematika, prirodopis , hemija, biologija, a u drugom - istorija, književnost, filozofija, jezici i dr. Na taj način bismo dobili đake koji bi bili sposobniji za nastavak studija na fakultetu, prema tome za koji se fakultet opredele . Moglo bi se u isto vreme vršiti i planiranje, [ shodno tome ] na koje fakultete pojedini đaci žele da odu . Tu bi se mogle pokazati i njihove sklonosti i njihovo raspoloženje za dalje školovanje, odnosno mogli bi se pripremiti za školovanje na fakultetu . Kvalitet naših gimnazija je slab i zbog toga što se ne vodi dovoljno briga o stručnom uzdizanju nastavnika i profesora u gimnazijama . Mislim da je [ problem ] tu još teži nego kod učitelja . Dok učitelji koliko-toliko zadovoljavaju, sa gimnazijskim profesorima stoji daleko lošije . Pri sindikalnim organizacijama nastavnika postoje stručne grupe.

324

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Međutim, te stručne grupe nisu dovoljno kontrolisane, a partijska organizacija ne vodi dovoljno brigu o njima, tako da je njihov rad vrlo slab . U isto vreme , ne postoji nijedan profesorski list niti udruženje gde bi se na široj osnovi vodila borba za idejnost u nastavi, gde bi se vršila razmena mišljenja, vodila diskusija o predavanjima i slično, što bi jedno udruženje možda moglo dati . U gimnazijama postoji i problem direktora . Mislim da njima ne posvećujemo dovoljno pažnje . Oni su u svakom slučaju rukovodioci tih škola i od njihovog rada umnogome zavisi opšti uspeh. Međutim, praksa je da se direktori suviše premeštaju, da se manje brine o njihovom stručnom znanju a više o drugim stvarima, tako da je u neku ruku nastupila ,,uravnilovka" među gimnazijama . Nema gimnazije koja bi odskakala, u kojoj bi se rad odvijao po kabinetima i institutima, već su sve one uglavnom izjednačene i mi ne dobijamo mnogo na kvalitetu . Jedan od problema je i socijalni sastav učenika u višim razredima. Opšta je pojava da se u nižim razredima gimnazija, upravo u trećem razredu gimnazije ili sedmom razredu sedmoletke, đaci opredeljuju za školovanje u tehničkim školama i raznim tehnikumima . Mi vršimo agitaciju za odlazak u tehnikume i najsvesniji đaci odlaze u te škole. [ To su deca iz ] radničkih ili seljačkih porodica, dok više razrede gimnazije nastavljaju da pohađaju uglavnom deca iz malograđanskih porodica. Ne bi bilo loše kada bi se o tome vodilo računa i kada bi se u petom razredu, kao u prvom razredu više gimnazije, pomoću ispita sprovela neka vrsta selekcije na osnovu znanja, ali i na osnovu socijalnog sastava i političke svesti pojedinih đaka. Briga za nastavno osoblje u poslednje vreme se, bez sumnje, poboljšala, ali još ne zadovoljava. Položaj učitelja na selu je prilično težak, a odražava se i kod upisa u preparandiju. U preparandije se ne upisuje dovoljan [ broj učenika ] , naročito u našim južnim krajevima, gde je česta pojava da đaci beže iz preparandija . S jedne strane, program preparandija je pretežak. U gimnaziji učenje toga programa traje pet godina, dok se u preparandijama ceo opšteobrazovni program svršava za četiri godine . Sa druge strane, položaj učitelja, njihovo snabdevanje, smeštaj i mogućnost daljeg školovanja ne otvara perspektivu i opšta je pojava da je upis u preparandije vrlo mali . To je naročito težak problem u Višoj pedagoškoj školi, u kojoj je upis ostvaren vrlo slabo . Na Sveučilišta u Zagrebu mi stojimo ovako : godine 1940/ 1941. bilo je 7527 studenata, 203 nastavnika, 61 honorarni

TRECI PLENUM CKKPJ

325

nastavnik i 157 asistenata. Danas ima 14 600 studenata, 225 nastavnika, 80 honorarnih i 393 asistenta . Dakle, dok se broj studenata povećao za 100 procenata, broj nastavnika povećao se svega za 20 procenata. Nedostaje 142 nastavnika i 240 asistenata. U vezi s tim treba istaći da je najteže stanje na tehnici. Godine 1938/1939 , na tehnici je bilo 719 studenata, 33 nastavnika i 29 asistenata, a 1949. godine ima 4000 studenata, 65 nastavnika i 54 asistenta. Takvo stanje dovodi do toga da nastava ne zadovoljava i da ne daje nikakvu garanciju za dalji uspeh pod ovim uslovima . Na mnogim fakultetima pitanje nastavnika rešavamo uzdizanjem asistenata, uzdizanjem boljih studenata za asistente, po potrebi i za docente, ili povlačenjem srednjoškolskih profesora, direktora gimnazija itd . Međutim, na tehnici to nismo u stanju da rešimo. Evo samo nekih primera , iz kojih će se videti kako stoji stvar. Na rudarstvu nemamo nastavnika iz rudarstva , na strojarstvu nema nastave o parnim kotlovima , na elektrotehnici se ne predaje nekih 17 predmeta . To pitanje može da se reši saradnjom s privredom, na taj način što bi se iz privrede uputili neki ljudi na tehnički fakultet za nastavnike . Međutim , ni do danas, unatoč traženja, nismo dobili nijednog od tih ljudi , iako je i ovde na poslednjem Plenumu* bilo govora o tome. Danas, nama na tehnici, treba 61 nastavnik i asistent. Slično je i na ekonomskom fakultetu , a najbolje je stanje na medicinskom, farmaceutskom i filozofskom fakultetu. Na tehničkom fakultetu , bez odvajanja izvesnog broja kadrova iz naših preduzeća, mi nećemo moći da rešimo te stvari i pitanje kvaliteta studenata sve će se više postavljati. Zapravo, ne može se ni govoriti o nekim stručnjacima, ako na fakultetu ne slušaju najozbiljnije predmete . U vezi s tim, hteo bih da podvučem slabo znanje gimnazijalaca : od 80 koji su ispitani [ ... ] ** nije znalo računati procenat , a nijedan nije znao pravilo trojno . Prostor, takođe, predstavlja problem, a treba istaći i to da se nama u menzama danas hrani oko 6000 studenata. Stručnost nastavnika na fakultetima slaba je i zbog nedovoljne povezanosti sa dostignućima nauke u inostranstvu . Izuzetak je na medicini . Za druge fakultete nismo imali deviza ni za kakvu literaturu i nije bilo mogućno nikome, osim nastavnicima na medicinskom fakultetu, da nastavi bilo kakvu specijalizaciju . To je kod nas postao u neku ruku i politički problem, jer nastavnici ističu da je na drugim fakul* Misli se na Drugi plenum CKKPJ, održan 28, 29. i 30 januara 1949. u Beogradu . ** Prekid u stenogramu.

326

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tetima [ specijalizacija ] bila odobrena, podvlačeći pri tom da su ta učilišta slabije stajala. Na sveučilištu je učenje brže, s obzirom na to da studenti moraju polagati ispite u određenim rokovima. Oni se pridržavaju tih rokova i učenje je brže, ali se ne može reći da je i bolje. Polaganje u određenim rokovima sračunato je prema mogućnostima prosečnih studenata i zato oni koji su ispod proseka vrlo teško dobijaju dobre ocene, a padaju naročito na tehnici , gde je oskudica prostora za vežbe i nedovoljan broj asistenata . Učenje je vrlo površno i mi ćemo imati sve slabije studente. Pojedini profesori su u tolikoj meri opterećeni da moraju ispitati po 1000 studenata, a na jednog asistenta dolazi po 300 i 700 studenata, zbog čega naročito na tehnici i medicini, a i na nekim drugim fakultetima, nije mogućno postići ni onu najpotrebniju uvežbanost studenata .

Problem stručnih škola sastoji se u tome što u niže stručne škole dolaze đaci stari mahom 13 godina, a u njima je građa preopširna i vrlo je teško savladati . Dalje , smetnja je i u nestašici prostora, ali se može reći da najteži problem predstavljaju honorarni nastavnici. U stručnim školama, u velikoj većini koriste se honorarni nastavnici , koji inače predaju u gimnazijama redovno . Umetničke i slične škole još pohađaju deca iz građanskih porodica, ostataka buržoazije, i mi još u te škole nismo uspeli uvesti našu [ decu ] . Uz to , problem je i snabdevanje instrumentima i mnogim drugim stvarima. Opšta je pojava u našoj republici da partijska organizacija nije te probleme dovoljno zapažala . To se naročito [ odnosi ] na kotarske komitete, koji pitanjima osnovnih škola i gimnazija nisu posvećivali dovoljno pažnje . U poslednje vreme, to jest u protekloj godini , nešto se u tome popravilo, partijske organizacije posvetile su pažnju naročito članovima Partije [ u školama ] , održavana su razna savetovanja s njima ali se šire od toga nije pošlo. I to pomanjkanje brige za kvalitet nastavnika, za idejnost, odrazila se na taj način što imamo veliki procenat loših đaka, usled čega studenti završavaju školovanje kao slabi stručnjaci . Nije retko da se takvi ljudi onda koriste kao administrativci ili kao polukvalifikovana radna snaga, pa i oni sami dolaze u nepriliku . Nemaju dovoljno stručnog znanja, zbog čega ih često nazivaju saboterima iako u stvari za to nisu krivi. To je naročito slučaj kod [studenata ] tehnike . (Drug Tito : ,,Šta je s tim stanovima i menzama?")

TRECI PLENUM CKKPJ

327

U menzama se hrani 6000 studenata, a ostali po kućama, privatno. Oko 1000 je u studentskom domu, koji je toliko prenatrpan, da u njemu stanuje daleko više nego što on stvarno može da primi . To u stvari nije više mesto gde oni mogu da uče, već je samo prenoćište. Slično je stanje i sa tehnikumima. Oni su stvoreni na brzinu, a nisu izgrađene i potrebne zgrade, zbog čega su danas naši đački domovi pri tehnikumima samo prenoćišta. (Drug Tito: „ A gdje uče?") Uče u školi i u tim domovima, ali je kvalitet učenja slab. Samo je u đačkom domu u Križevcima podignut jedan zavod, inače od oslobođenja nije podignut ni jedan đački dom . Naročito je loše stanje na fakultetima, gde su kapaciteti menzi tako mali, da studenti moraju jesti u 6 smena, moraju čekati jedni na druge, zbog čega ručak traje do kasno posle podne. Sama predavanja na fakultetu su preopširna, profesori stalno proširuju svoje predmete, što takođe otežava rad. Student tehnike bi prosečno trebalo da ima 34 -40 sati što predavanja, što vežbi. Kvalitet nastave je vrlo slab, a u gimnazijama učenici su slabiji nego u ranijim građanskim školama297 tako da veliki deo gimnazijalaca napušta školovanje u višim razredima. Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? Riječ ima drug Potrč. Drug Jože Potrč* izjavljuje da se slaže sa izlaganjem druga Đilasa, a zatim prelazi na pitanje organizacije rada u ministarstvima prosvete, osvrćući se posebno na rad Ministarstva prosvete Slovenije. On smatra da je specifični zadatak, koji leži na ministarstvima nauke i kulture, široka borba za demokratizaciju u nauci , kako je to istakao i drug Đilas, i da je to u stvari odgovor na ideologiju Informbiroa u kojoj ima malo demokratije, a stvarno mnogo više birokratizma . Drug Potrč navodi primere iz kojih se to vidi, pa zatim govori o korišćenju saradnje s naučnicima koji pripadaju tzv. buržoaskoj inteligenciji . Jednom od takvih naučnika , Slovencu, u udžbenika koji je napisao bila je izbrisana rečenica gde kaže da bez latinskog jezika i bez antičkog ropstva ne bi bilo ni socijalizma . Saznavši za to , Potrč je ispravio taj birokratski postupak, što je profesoru, koji je mislio da je brisanje te rečenice izvršeno baš po nalogu ministra, bilo vrlo prijatno . On zatim navodi primer izuzetno dokumentarne i principijelne kritike , koja je primljena vrlo * Umesto stenograma, sledi beleška o izlaganju Jože Potrča.

322

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Razlog slabe nastave u osnovnim školama takođe je pretežak program, o čemu je govorio drug Dilas. U osnovnim školama predviđeno je da đaci za četiri razreda savladaju nacionalnu istoriju , geografiju susednih zemalja, prirodopis i još neke druge stvari . S obzirom na to da postoji mali broj učitelja i da na jednog učitelja danas dolazi najmanje 70, a u nekim krajevima i 250 đaka, to se takvi programi prelaze na brzinu, zapravo tako da bi se izvršio plan. Rezultat toga je to da nam đaci svršavaju osnovne škole polupismeni . Osnovna pismenost, a to znači čitanje, pisanje i računanje nisu učvršćeni, već se zbog preopterećenog programa gubi ta osnovna zadaća . Posledica svega toga je slabo učenje i slabi rezultati u osnovnim školama. Evo, na primer, prošle godine kod nas je ponavljalo razred 17 procenata učenika . U višim razredima sedmoletki ponavljalo je 14 procenata, a u Dalmaciji taj broj iznosi 23 procenta. Slabo učenje posledica je [ nekvalitetnog rada ] učitelja , zatim oskudnosti prostora, prevelikog [ broja ] đaka u odnosu na [broj ] učitelja, ali isto tako i neredovnog pohađanja škole i nebrige omladinskih, frontovskih i pionirskih organizacija o učenju u školi . Danas, manje-više , pionirska organizacija tamo gde postoji a u mnogim školama je i nema orijentisana je velikim delom na zadatke izvan škole , koji nemaju s njom naročite veze, kao što su akcije sakupljanja puževa za izvoz , sakupljanje limenki, starog željeza i mnogih drugih stvari . U tim akcijama učestvuju đaci, tako da oni vrlo malo uče. To se pitanje postavlja i kod sedmoletki . Problem preopterećenosti građom u višim razredima sedmoletki, takođe, otežava rad. Viši razredi sedmoletke su zapravo tri razreda niže gimnazije, a to znači da je gradivo svedeno od 4 na 3 razreda. Usled takve opterećenosti, najveći broj đaka napušta školu u višim razredima sedmoletki , jer nisu u stanju da savladaju gradivo, ili , što je još teže , prelaze to gradivo površno i kasnije u višim razredima gimnazije pokazuju slabe rezultate. Ove godine, u prvom kvartalu u Dalmaciji je u višim razredima sedmoletki bilo 82 procenta negativnih ocena a u nižim - 52 procenta . Mislim da postoji i problem prelaska iz nižih razreda gimnazije u više razrede . Niži razredi obuhvataju tri godine školovanja, tako da među predmetima koji su se ranije prelazili za četiri, a sada za tri razreda ima i nekih koji tamo ne spadaju , kao što je na primer algebra. Opšte stanje učenika u našim školama je dosta slabo . Ono je, takođe , teško u gimnazijama, [ gde je ] jedan od problema i [nedovoljno ] zalaganje učenika na [ savlađivanju gradiva ] . Uz ostale stvari

TRECI PLENUM CKKPJ

323

koje sam naveo, u gimnazijama se pojavljuje problem preopterećenja đaka vanškolskim zaduženjima, kao što su fiskultura, predvojnička obuka, javni radovi , kulturno-prosvetni rad i mnogobrojni politički zadaci . Nije retka pojava da se u odboru i na drugim zadacima, naročito u manjim mestima, koriste članovi Partije iz gimnazija i učenici, a rezultat toga je danas da su nam članovi Partije vrlo slabi učenici . Na primer, u Puli , od 80 članova Partije , 50 imaju slabe ocene, u Zagrebu 50 procenata članova omladinskih organizacija ima slabe ocene, 26 procenata ponavljalo je u nižim, a 18,5 procenata u višim razredima.

Slab kvalitet predavanja i nastave u gimnazijama proističe iz toga što mnogi nastavnici nemaju dovoljno znanja iz svojih predmeta. Neću reći da je osnovni razlog u tome što oni ne žele predavati kako treba . Oni mahom ne poznaju dovoljno materiju koju treba da obrade, a mnogo je manji broj onih koji iz neprijateljskih pobuda loše predaju . Većina njih izvršava postavljeni plan samo formalno i služi se citatima ne ulazeći u suštinu predmeta. To naročito važi za [ nastavnike ] filozofije, istorije književnosti, ekonomske geografije i političke ekonomije, koji predavanja svode manje-više, na davanje citata, bez obrade. Pri tome nastavnik ne pokazuje da je to i njegovo mišljenje. Zbog toga đaci uvek odvajaju stvari i kažu da nastavnik ovo predaje što tako misli, a ovo radi forme. Veliki je deo onih koji tako ne misle, ali predaju prosto zato da bi izvršili svoje obaveze. Kroz celu gimnaziju provlači se problem matematike i, na kraju krajeva, pojavljuje se i po završenoj školi , kad gimnazijalci prelaze na fakultet. Mislim da ne bi bilo loše kad bi se u osmom razredu gimnazije izvršila podela đaka na dva dela, tako da se u jednom odeljenju predaje, recimo, matematika, prirodopis , hemija, biologija, a u drugom - istorija, književnost, filozofija, jezici i dr. Na taj način bismo dobili đake koji bi bili sposobniji za nastavak studija na fakultetu, prema tome za koji se fakultet opredele. Moglo bi se u isto vreme vršiti i planiranje, [ shodno tome ] na koje fakultete pojedini đaci žele da odu. Tu bi se mogle pokazati i njihove sklonosti i njihovo raspoloženje za dalje školovanje, odnosno mogli bi se pripremiti za školovanje na fakultetu . Kvalitet naših gimnazija je slab i zbog toga što se ne vodi dovoljno briga o stručnom uzdizanju nastavnika i profesora u gimnazijama . Mislim da je [ problem ] tu još teži nego kod učitelja . Dok učitelji koliko-toliko zadovolja vaju, sa gimnazijskim profesorima stoji daleko lošije. Pri sindikalnim organizacijama nastavnika postoje stručne grupe.

328

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

dobro na Univerzitetu i dovela do zaključka da se bez dijalektičkog materijalizma ne može. U toku daljeg izlaganja Potrč naglašava da se u VII i VIII razredu gimnazije , pored ostalih predmeta, upute učenici i u osnovne pojmove o dijalektičkom materijalizmu , a da se u školama uopšte materijalizam predaje na pristupačniji način , tako da učenici steknu solidno znanje bar o onom minimumu koji je bitan. Na kraju on govori o teškoćama koje u Sloveniji prouzrokuje nedovoljan broj udžbenika . Oni se ne mogu štampati , s jedne strane, zbog nedostatka papira, a sa druge, zbog preopterećenosti štamparije raznim planskim i vanplanskim narudžbama , kojima se daje prioritet . Drug Tito: Za riječ se javio drug Kovačević. Drug Nikola Kovačević : U školama je obuhvaćeno 96 procenata dece, a svega 4 procenta ne pohađa školu. Od dece koja ne pohađaju školu većina pripada nacionalnoj manjini ,298 jer mi do sada faktički nismo uspeli da decu Šiptara prikupimo u škole zbog toga što nema dovoljno kadrova. Kadrove za šiptarske škole nismo posle rata izgradili i zbog toga većina šiptarske dece još nije u školi . U osnovnim školama imamo nešto preko 50 hiljada učenika, u srednjim preko 20, do blizu 25 hiljada , a na Univerzitetu gotovo 1500 samo stipendista. To znači da se, uzimajući ukupan broj učenika u osnovnim i srednjim školama i na Univerzitetu, svaka peta osoba u Republici školuje , što iznosi preko 20 procenata. Što se tiče obuhvata dece i omladine u školama, mislim da mi tu ne stojimo loše, izuzev šiptarske manjine. Kvalitet nastave u školama je već drugo pitanje . U gimnazijama je samo 33 procenta od ukupnog broja đaka imalo prelazne ocene, što znači da ih dve trećine nije imalo . U tom pogledu, ima objektivnih teškoća, ali ima krivice i do samih đaka. Ja takođe mislim da ni kvalitet nastavnika nije zadovoljavajući . Ako bi se pitanje postavilo tako da đaci daju mišljenje o nastavnicima mnogo njih bi imalo više slabih ocena. Oni prosto nisu u stanju da daju deci ono što im treba. Objektivnih teškoća za to ima, ali ako predavanje nastavnika ne zadovoljava, deca postaju dezainteresovana. Mi nismo dovoljno poklonili pažnju školovanji dece zadrugara. Zadrugar je ranije imao svoju privatnu imovinu , imao je načina da pošalje dete u nižu gimnaziju ili produženu osnovnu školu . Međutim, sada kada je došao u zadrugu situacija je drukčija . On ima okućnicu ,299 jednu kravu i

TRECI PLENUM CKKPJ

329

još po nešto, pa je problem malo teži . Naše vlasti na terenu nisu nastojale da se otvore kuhinje , što je vrlo važan problem za zadrugu. Kad bi se u svakoj produženoj školi otvorila kuhinja ili internat, bilo bi daleko lakše školovati decu. Ali za to se nalaze razni izgovori; nema prostora, sredstava , sudova itd. Međutim , mislim da kad bismo se prihvatili malo bolje da rešimo te stvari , mogli bismo ih i rešiti i to bi bio stimulans za zadrugare da u većoj meri šalju decu u školu . Naša Republika nije industrijska zemlja, ali je težnja za školovanjem dece velika i mi imamo pojedina mesna područja gde su sva deca, stoprocentno pošla u gimnaziju . Sada tu ima teškoća, o kojima je govorio drug Đilas, u pogledu zgrada, udžbenika itd. Hoću da napomenem da mi u našoj Republici nismo uspeli da izdamo ni jedan udžbenik i da se služimo udžbenicima Republike Srbije. Međutim , kako je naglasio drug Đilas, trebalo bi da se pozabavimo i ovim pitanjem . U vezi s izgradnjom socijalizma na selu, mislim da bi trebalo posvetiti veću pažnju programu u sedmogodišnjim školama i u gimnaziji. Jer, roditelji imaju decu koja idu u srednju školu i često od njih traže objašnjenja za izvesne stvari koje njima nisu dovoljno jasne . Ako deca ne znaju da odgovore na to kad dođu na godišnji odmor ili za vreme raspusta, kod roditelja se stvaraju drukčiji pojmovi , između ostalog i o pitanjima izgradnje socijalizma na selu . Deca često daju pogrešne ili nikakve odgovore . Drug Dido je ovde pravilno postavio da učitelje na selu treba prvenstveno zaposliti po liniji njihove profesije , jer hoćeš-nećeš seljak dolazi njemu da ga posavetuje . (Drug Dilas: „ Nemojte ga vi koristiti za razne druge stvari po sreskim i mesnim odborima, a seljak neka njemu dođe, on će mu lako objasniti”.) Ali učitelj onda mora da bude upućen u sve probleme, inače će praviti greške . Meni se čini da bi učitelji ako bi im se posvetilo više pažnje, mogli daleko više koristiti i po liniji Partije i po omladinskoj liniji, a i narodnoj vlasti uopšte, nego što su to do sada [ činili ] . I o materijalnom položaju učitelja i nastavnika uopšte, treba voditi veću brigu . Ja sam prisustvovao nekim učiteljskim i profesorskim skupštinama i video sam da su ljudi prilično slabo odeveni i da su nezbrinuti. U pojedinim mestima bilo je slučajeva da su učiteljima izlazili u susret i pomagali im da kupe kupusa, krompira i druge stvari, što je za političku situaciju vrlo nezdravo .

330

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

(Drug Tito: ,,Da, ima tih slučajeva u svim republikama, ljudi su slabo obučeni i potcenjivani".) Njima treba dati elementarne uslove da mogu raditi i živeti. (Drug Tito: ,,I baš zato što je učitelj slabo obučen i što traljavo izgleda, dešava se da mu onaj odbornik utrapi 50 ili 100 svinja da čuva. On nema nikakvog ugleda".) Ja bih na kraju rekao još nešto o primedbi druga Ɖilasa da ova pitanja prosvete nismo postavljali na sednicama i forsirali. Međutim, zakazivane su skupštine učitelja i profesora ali o tome u zapisnicima nema ni reči . Rezimirajući , rekao bih da su od svih ovih nedostataka najkrupniji : pitanje učitelja za šiptarski manjinu i pitanje boljeg kvaliteta nastave. Drug Tito: Ko želi riječ?

Riječ ima drug Crvenkovski. Drug Krste Crvenkovski: Mi smo u Makedoniji, u pogledu stvaranja škola i razgranjavanja školske mreže postigli dosta. Ako pogledamo na koliko stanovnika dolazi jedan učenik i uporedimo to sa, recimo, Bugarskom koja se ranije smatrala kao zemlja u kojoj je školstvo bilo znatno razvijeno i u kojoj je i pre rata postojalo sedmogodišnje obrazovanje, onda vidimo da kod nas na 6 i po stanovnika dolazi jedan koji pohađa školu , a u Bugarskoj na 7. Mi smo , isto tako, imali uspeha u stvaranju škola za nacionalne manjine. Preko 20 procenata od ukupnog broja učenika su pripadnici nacionalnih manjina, Turaka, Šiptara [ a ima ] i jedan mali broj Srba. Ali, naši partijski komiteti nisu u protekloj godini dovoljno posvetili pažnju pitanju školstva . Pre godinu dana, na jednom sastanku Centralnog komiteta mi smo malo detaljnije analizirali odnos partijskih organizacija prema školama i doneli smo odluku u vezi sa osnovnim školama . Ona je, mislim, učinila priličan zaokret u pogledu tretiranja ovih problema na sastancima partijskih komiteta i osnovnih partijskih organizacija na terenu . Tu odluku doneli smo povodom slabog pohađanja osnovnih škola ( prošle godine imali smo oko 50 000 dece , koja podležu obaveznoj osnovnoj nastavi , a nisu išla u školu ) . Prvi razlog slabog pohađanja bio je u tome što nema dovoljno škola, a zatim što partijske organizacije i organi vlasti nisu dovoljno vodili brigu o tome ni tamo gde su škole postojale . To je naročito bio slučaj sa šiptarskom decom, koja su bila pod prilično velikim verskim uticajem; ona su sprečavana da pohađaju osnovnu školu , a

TRECI PLENUM CKKPJ

331

otvarane su im legalne i ilegalne verske škole u kojima se učio arapski jezik i Koran.300 Taj problem smo uzeli kao centralan, a u vezi s tim postavili smo još neka druga pitanja, tako da smo danas u tom pogledu prilično napredovali . Sada imamo oko 15 hiljada dece koja neredovno pohađaju osnovne škole ili ih čak nikako i ne pohađaju, a svega oko 1000 dece kojima je to onemogućeno , jer u njihovim mestima ne postoje osnovne škole. Da bismo rešili problem učiteljskog kadra, mi smo išli prilično široko, naročito u pogledu šiptarskih škola, gde imamo i učitelja koji su završili samo četiri razreda osnovne škole. Inače, u Makedoniji ima i takvih učitelja koji su završili četiri razreda gimnazije i još neki kurs, mesečni , dvomesečni ili tromesečni . Ti učitelji uglavnom, svake godine pohađaju neki kurs za vreme raspusta, koji traje mesec ili mesec i po dana, tako da je veliki broj njih već prošao kroz 3 ili 4 kursa i stekao izvesna znanja.

Mi smo uporno stali na stanovište da ti učitelji treba da ostanu na svom poslu , gotovo sve smo ih stavili na nomenklaturu Centralnog komiteta i nijedan od njih nije mogao biti premešten na drugu dužnost bez odobrenja. Za godinu dana možda je jedva 10 učitelja otišlo na drugu dužnost, iako je potražnja za njima prilično velika. Traže ih omladinske organizacije , traže ih za rad s pionirima, za rad u prosvetnim ustanovama itd. Posmatrajući ovaj problem kod nas, vidi se da je pitanje kvaliteta nastave najhitnije zato što su učitelji na prilično niskom stručnom nivou. To je, uglavnom , slučaj kod Šiptara, gde se radi samo na običnom opismenjavanju dece. Mi to pitanje ne možemo još rešiti za dogledno vreme . Mislim da je u referatu druga Đilasa pravilno postavljen problem učiteljskih škola, samo smatram da bi za izvesno vreme trebalo zadržati 3 godine kao rok učenja, jer bi bilo mnogo bolje da imamo i učitelje sa trogodišnjom učiteljskom školom, nego samo sa četiri razreda gimnazije, kakve imamo sada.

(Drug Dilas: „ Tako je, a u Sloveniji bi učenje trebalo da traje 5 godina".) Mi smo stali na stanovište da sada imamo 3, a da dogodine otvorimo još 3 učiteljske škole, a jednu isključivo na šiptarskom jeziku . Tu će nam biti potrebna pomoć drugova s Kosmeta, da bismo mogli početi da radimo.

332

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Otvaranje sedmoletki je pitanje u kome smo prilično otišli u širinu . U Makedoniji imamo sada 98 sedmoletki, ali je to išlo na štetu onih drugih osnovnih škola . Tako u kavadarskom srezu imamo 7 sedmoletki, a bilo je 6 osnovnih škola bez ijednog učitelja . Hoću da podvučem ono što je drug Dilas u referatu naveo , a to je da treba voditi računa i o nasleđu u pogledu opšteg obrazovanja u pojedinim republikama. Međutim, problem koji je odavno u Ministarstvu nauke i kulture postavljen, a koji je sada u referatu druga Đilasa konačno rešen, bila je odluka da se ide linijom odvajanja škola u selu i škola u gradu . Prošle godine mnogo se insistiralo da otvorimo takozvane više škole , posle kojih đaci ne mogu ići na dalje školovanje čak ni s prijemnim ispitom. Traženo je da otvorimo 10 takvih škola , ali sino mi otvorili samo 5, da bismo videli kako će ići . Te škole su naišle na neverovatno ogorčenje seljaka čija su deca u njih išla. Sada je situacija takva da seljaci postavljaju pitanje hoće li njihova deca moći da se školuju dalje . Prosvetni organi, međutim, ne odgovaraju , Ministarstvo ćuti i te škole su se faktički pretvorile u sedmogodišnje škole , iz kojih će deca moći da idu dalje . Ja mislim da bi bilo nepravilno ograničiti mogućnost daljeg školovanja deci koja pohađaju te škole . Jer, to bi dovelo do toga da se u onim krajevima, u kojima su otvorene takve više osnovne škole, vrši neka vrsta diskriminacije prema seljacima i deci koja u te škole idu , dok bi u drugim krajevima, u kojima tih škola nema deca mogla ići i dalje . Pitanje obezbeđenja učitelja još nije rešeno , iako smo učinili izvesne korake napred, na taj način što smo prošle godine, na sastanku CK i sednici Vlade zaključili da svakom učitelju, prilikom odlaska na dužnost , isplatimo po 5000 dinara unapred, da bi mogao sebi nabaviti najnužnije stvari . Jer, on odlazi u selo u kome nema ničega. Donet je zaključak i o otvaranju posebnih prodavnica, kao i o tome da se učitelju obezbedi 5m³ drva . Ovo je pitanje, uglavnom, rešeno i uredbom saveznog Ministarstva trgovine. Mi smatramo da smo ovo zaista pravilno postavili . Međutim, ne bi se moglo reći da smo taj zaključak dosledno sproveli . Pre jedno mesec dana, poslali smo ekipe koje su imale zadatak da posete sela i da provere šta je u tom pogledu urađeno. Te ekipe su konstatovale da još ima učitelja koji nisu primili određenih 5000 dinara i nisu dobili drva . Prošle godine, u kampanji koja je bila sprovedena, to je bilo obezbeđeno , ali je trebalo stvoriti i organizaciju koja bi tom pitanju posvetila mnogo veću pažnju. Ja mislim da se o tome jednom disku-

TRECI PLENUM CKKPJ

333

tovalo i u Upravi za kadrove CKKPJ, kojom prilikom je bilo predviđeno da učiteljima treba obezbediti još neke stvari. Dalje, napomenuo bih i to da je odlazak učitelja iz sela u grad mnogo otežan. (Na pitanje druga Đilasa zašto, drig Crvenkovski odgovara da je to zbog saobraćaja, pa zatim predlaže da se učiteljima da povlastica da se mogu prevoziti kamionima koji prolaze njihovim krajem.) Ja bih se sada osvrnuo i na pitanje udžbenika, koje je postavio drug Dilas, a posebno udžbenika [prevedenih ] s ruskog. Ali, nije reč samo o prevedenim udžbenicima, već i o onima koje smo mi stvorili, kao što su recimo čitanke za osnovne škole, u koje se unose mnoge stvari što dezorijentišu našu decu . Naročito su prevedeni udžbenici prepuni tih stvari : otadžbinom se naziva Sovjetski Savez, a vođom Staljin, govori se o stahanovskom pokretu30 a o pokretu za visoku produktivnost rada nema ni reči. Tako, kad se čitaju te stvari, ima se utisak da smo u Sovjetskom Savezu, a ne u Jugoslaviji. Mi smo preduzeli neke mere [ za izdavanje ] novih čitanki, ali bi u tom pogledu mogli da nam pomognu drugovi iz Srbije i Hrvatske , jer mi za to još nemamo dovoljno snaga. To bi bilo mogućno na taj način što bi se preveli neki udžbenici [ iz tih republika ] . (Drug Dilas * primećuje da ceo predmet opšte istorije, [ovakav kakav jej može da otpadne, jer se izučava prema ruskim udžbenicima , koji prikazuju carsku politiku , a ne pišu ili pišu vrlo malo o oslobodilačkoj borbi Južnih Slovena, ili je pogrešno prikazuju . Ima knjiga, kao što je diplomatska istorija, gde se Makedonci u jednoj svesci prikazuju kao Bugari, a u drugoj kao Srbi.302 Drug Dilas ističe da sve te stvari treba ideološki preraditi, jer su one rezultat velikodržavne linije koja nema veze s našom stvarnošću .) Hteo bih da primetim da se u tim udžbenicima za Šiptare veliča Enver Hodža.303 Već godinu dana uči se iz tih udžbenika, a mi nismo preduzeli ništa da se s tim prekine. Mi smo se dogovorili sa drugovima sa Kosmeta da zajednički rešimo taj problem . U pogledu stručnih škola, hteo bih da podvučem dva najkrupnija problema. Prvi je odnos Ministarstva pod čijom su nadležnošću pojedine stručne škole i odnos Ministarstva prosvete prema tim školama. Privredna ministarstva vrlo se slabo bave pitanjem tih škola . Ona ga gotovo i ne postavljaju, a Ministarstvo prosvete, koje tako reći ima obavezu da

* Upadica je u izvoru prepričana.

334

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

obezbedi dovoljan broj kvalitetnih nastavnika za opšte obrazovanje [...] . * Drugo pitanje [ se odnosi na ] internate, prostorije . Tom pitanju bi trebalo pokloniti više pažnje. U Skoplju postoje dve ili tri stručne škole s internatima, dok je u drugim [ mestima stanje u tom pogledu ] loše . Što se tiče fakulteta, prema onome što je govorio drug Brkić, mislim da je kod nas stanje daleko gore . Mi smo počeli sa tri do četiri nastavnika . Tehnički fakultet sada ima 5 nastavnika . Ipak smo stvorili izvestan broj kadrova , naročito u protekloj , 1949. godini . Ali, mi smo smelije išli u dovođenju ljudi na fakultete . Mogu reći da nam je i od strane Kadrovske uprave CKKPJ304 pružena prilična pomoć, iako smo prošle godine prilično nailazili na teškoće . Kod nas je vrlo važno i pitanje uređenja laboratorija . Drug Kidrič je obećao da će nam nešto dati, ali se s tim stalo. Ako ne dobijemo instrumente potrebne za rad, naročito za tehnički fakultet, mi nećemo moći dalje da idemo, jer imamo zgrade i profesore, ali nemamo ni jednog instrumenta. Za dalje obezbeđenje fakulteta nastavničkim kadrom , naročito je važno postavljanje asistenata . Tu nekako prosvetna i privredna politika dolaze u izvesnu suprotnost. Da bi se to pitanje rešilo, trebalo bi malo perspektivnije gledati i dati što više mlađih ljudi za asistente i pripravnike, pa makar [ se u preduzećima ] donekle osećala i oskudica. Što se tiče izučavanja jezika , to kod nas predstavlja veliki problem i zato mislim da je sasvim pravilno postavljena potreba učenja turskog i arapskog jezika, jer bez poznavanja tih jezika mi ne bismo mogli ići dalje u proučavanju istorije Makedonije. Na primer, u jednoj džamiji , u Bitolju pronašli smo dragocen materijal, u kome su obrađene sve imovinske promene kroz 30-40 godina, i to tako detaljno da se mogu dobro proučiti . Drugo je pitanje izučavanja latinskog i grčkog jezika . Kad bismo imali dovoljan broj ljudi [ sa znanjem tih jezika ] , mogli bismo ih poslati u Carigrad, u kome se nalaze razne arhive s podacima o Makedoniji . Mislim da bi nam u tom pogledu mogli pomoći drugovi iz Hrvatske. (Drug Dilas: „ Svaki katolički pop zna latinski ".) Pa makar i nekoga popa da nam daju . Mi smo, da bi se 305 zadovoljile neke potrebe, dovodili i ljude iz logora." Ja bih dodirnuo samo još neke probleme . Imao bih jednu primedbu na ideološko uzdizanje kojim se bavi omladinska organizacija . Taj program je dosta lakonski . U toku

* Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

335

prošle godine dat je jedan program za sve škole, potpuno isti i za stručne škole i za gimnazije. Isti su i način rada, a i sama sadržina . U toj godini, jedno od centralnih pitanja u tom programu zauzimalo je proučavanje Staljinove biografije306 i niko to nije promenio , iako ja mislim da bi to trebalo da otpadne . Ove godine je isto . Međutim, program ideološkog uzdizanja učenika u poljoprivrednim i ostalim stručnim školama i u gimnazijama ne bi trebalo da bude isti . Omladinsku organizaciju treba više orijentisati na izučavanje problema socijalističke izgradnje i [ u tom smislu ] dati osnovne stvari, a u sadašnjem programu [ ideološkog uzdizanja] to je vrlo malo učinjeno . Napomenuo bih da i učenju srpskog jezika treba pristupiti u većoj meri, i to kako u osnovnim školama tako i u gimnazijama, što bi naročito koristilo prilikom odlaska naših studenata u Beograd i Zagreb. Dalje, hteo bih da podvučem i pitanje nekih ženskih gimnazija. Neki su smatrali da one treba da postoje, dok su drugi navodili neke razloge protiv. Mislim da nema razloga da postoje i posebne ženske gimnazije. Smatram da nije reč o tome hoće li ženska deca bolje učiti i shvatati ako nema muškaraca, već da to proizlazi iz partijarhalnog shvatanja o neravnopravnosti žena. Pošto su sve druge škole spojene, smatram da bi i takve, posebne ženske gimnazije trebalo ukinuti . Ovde je bilo pokrenuto pitanje o davanju zvanja komunistima na fakultetu . Mi smo u tom pogledu stvarno tako postupili i dali smo zvanja nekim ljudima na početku 1ada, ali ja mislim da smo na to , ipak, bili primorani . Kad smo otvarali fakultet , morali smo imati neke ljude koji će nam stvoriti uporište.307 Pojedini ljudi ne bi mogli dobiti to zvanje na osnovu svojih naučnih kvalifikacija . Ali sada , kada je fakultet ustanovljen i radi, prelazimo na to da se zvanja daju na bazi naučnog rada i dostignuća. U početku smo, međutim, bili primorani na jedan takav postupak. Korišćenje učitelja i škola u razne svrhe bilo je kod nas prošle godine daleko veće . Imali smo masu škola u koje su se smestili narodni odbori , zadruge ili magacini za žito , a i vojska je nešto držala. Međutim, ove godine smo to prilično izmenili na bolje i sada u celoj republici imamo 15 školskih zgrada u koje je , pored škole, smešten i mesni narodni odbor. Ali , i to će se iz škola ukloniti . I kod nas je bilo dosta slučajeva anagažovanja učenika za razne akcije, kao što je na primer popis stanovnika . Gradski odbor u Skoplju raspustio je sve škole i koristio gimnaziste i studente za po-

336

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

pis , tako da oni nisu radili 15 dana . Hoću da naglasim i to da je naročito loše stanje u povereništvima za prosvetu i da teško možemo naći nekog poverenika za prosvetu koji nije više od pola svoga vremena posvetio poslovima što nisu vezani za školu . Tako je u Bitolju jedan poverenik za prosvetu tri meseca sakupljao porez po srezu , a ima i drugih slučajeva. Poseban problem je i slabo primanje učitelja u Partiju. Do takve konstatacije došla je i ekipa CK, koja je sada bila na terenu . Uzrok je u tome što na selu, naročito među ženama, imamo učitelje koji potiču iz buržoaske sredine. To su mahom lica koja imaju završenih sedam ili osam razreda gimnazije i posle oslobođenja otišla u učitelje. A u toku rata, kao i pre rata, samo su sinovi buržoazije i srednjih klasa mogli pohađati gimnazije. No, najveći deo učitelja odan je stvari naše zemlje i borbi naše Partije za izgradnju socijalizma. Pa ipak, vrlo je mali broj učitelja primljen u Partiju. Do toga je, uglavnom, došlo zato što osnovne partijske organizacije ne poklanjaju dovoljno pažnje školstvu , već misle da učitelj ne bi mogao da bude primljen u Partiju , ako pored [svog osnovnog ne obavlja ] i neki drugi rad . Drug Tito: Ko još želi riječ? Riječ ima drug Gregorić. Drug Pavle Gregorić: Ja bih hteo govoriti o srednjim medicinskim školama i fakultetima . Pošto kadrovi ne padaju s neba, treba ih stvarati. Mi danas imamo preko 8000 studenata medicine, oko 6000 učenika na srednjim medicinskim školama i oko 2000 na nižim medicinskim školama , što znači da oko 16 000 mladih ljudi završava studije, da bi mogli poslužiti zdravstvenoj službi . Međutim, baš kod srednjih medicinskih kadrova pokazalo se da ima problema koje treba rešiti. Mi smo stvorili stotinu srednjih i nižih medicinskih škola posle oslobođenja , osnovali smo još dva medicinska * fakulteta, ali je usled toga iskrslo niz pitanja, koja danas sprečavaju učenike tih škola da valjano posluže zdravstve** koje noj službi. Sada brzim tempom otpuštamo opatice, su jedini dobri stručnjaci, instrumentarke i pomoćnice lekara, a još ih ne možemo zameniti novim. (Drug Tito: „ Preselile su se iz Slovenije i Hrvatske u Srbiju".) Da , a i presvlače se. Mislim da je to problem koji će moći da se reši tek Misli se na medicinske fakultete u Skoplju i Sarajevu. ** Časne sestre koje su radile kao bolničarke u zdravstvenim ustanovama.

TRECI PLENUM CKKPJ

337

za nekoliko godina, kad mi budemo dali dovoljno kadrova. A kakvi treba da budu ti kadrovi, najbolje [ govori činjenica] što se u toj službi brine o ljudskim životima. Zato se tu ne mogu zaposliti ljudi po odlukama iz ministarstva, ne može se uzeti, recimo, devojka koja je samo završila kurs , a nema dovoljno ni praktičnog ni teorijskog znanja . To je važno kod rentgena, kao i kod operacija i drugih službi. Utoliko više treba posvetiti brigu srednjim medicinskim školama. Mi smo zbog nekih ograničenja prisiljeni da u njih šaljemo decu. Ja sam bio u nekoliko škola u Kos [ ovskoj ] Mitrovici, Skoplju i drugim mestima i razgovarao s učenicima i učenicama tih škola. Pitao sam ih koliko je najmlađa od njih stara. To je bilo dete od jedva 13 i po godina, svršila je sedmoletku . Sada pomislite [ na to da će ] takvo dete doći u bolnicu i morati da gleda pacijenta, ili da će kod ginekologa [ prisustvovati pregledima žena ] . Mi tu imamo ogromne neprilike. Nigde na svetu ne idu deca u srednje medicinske škole, već [ devojke i mladići ] sa 18 ili sa 20 gudina. Kod nas je to ranije bilo sa 20 godina. Jedino pravilno bi za nas bilo da u te srednje medicinske škole idi mladići i devojke s najmanje 16 godina, dakle sa šest razreda gimnazije, ili, još bolje, s maturom. To je conditio sine qua non * da imamo dobre stručnjake. Nigde na svetu medicinske sestre, kojih ima vrlo dobrih i koje su ogromna pomoć lečniku, nije dete, već odrasla žena ili devojka. I mi bismo morali ili lomiti taj okvir srednjih medicinskih škola, pa u njih slati mladiće [ i devojke ] sa šest razreda gimnazije, koji bi završili četiri godine [ medicinske ] škole, ili s maturom, pa da medicinska škola traje dve godine. Bez toga nećemo imati dovoljno kadrova . Tu se nešto mora učiniti . Ja i sam ne znam kako, ali mi već pune dve godine tražimo da sc tu nešto uradi. U vezi s tim, hteo bih da napomenem još nešto. Prilikom primanja tih kadrova, uvek su srednje medicinske škole poslednje na redu. Kad se raspiše konkurs, onda se Hrvatskoj - moraju podmiriti potrebe kao na primer svih ostalih škola, pa se onima koji ostanu kaže da će ići u zdravstvenu službu. Razume se da na taj način zdravstvo dobija najgore kadrove i nije se čuditi što su medicinske sestre loše . Osim toga, to su deca koja se razvijaju . Ona vrlo često moraju da budu na tuberkuloznom odeljenju , dakle podložna direktnoj infekciji, a njihova je ishrana često mnogo gora nego što je, recimo, đaka u nekoj srednjo* Uslov bez koga se nešto ne može zamisliti ni izvršiti; neophodan uslov.

22 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

338

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

tehničkoj školi . Mislim da baš zbog toga moramo posvetiti mnogo više pažnje njihovoj ishrani i uopšte podići njihov standard. O njihovim stanovima neći ni da govorim. Prošle godine smo proveravali njihove stambene uslove i tom prilikom se pokazalo da ih ima što stanuju čak i sa Ciganima , ili spavaju na klupama . Do toga dolazi zato što nema internata. Mi imamo oko 8000 srednjomedicinskih kadrova i moramo negde smestiti tu decu ; ne smemo dozvoliti da besciljno šetaju , da se loše hrane i da loše stanuju . Najbolje stoji s internatima u našim manje bogatim republikama, kao što su Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora , a lošije u Hrvatskoj i Srbiji . Ja sam imao prilike da vidim masu sluča jeva da na jednom krevetu spava po dvoje ili troje učenika . Učenici u Kos [ ovskoj ] Mitrovici loše su bili hranjeni i na njima se videlo da su izgubili na težini . A u Crnoj Gori, jedna medicinska sestra dobila je 8 kilograma. Iz toga se vidi da se o ishrani može voditi briga. Mi imamo tri stara i dva nova medicinska fakulteta.* Mislim da i tamo ima dosta toga što bi moralo da pretrpi duboke promene. Tu je u prvom redu odnos prema starim, dobrim profesorima, koji nisu baš naši prijatelji, nisu oduševljeni socijalističkim stanjem, ali koji su odlični pedagozi i znaju svoj posao. Mislim da bi njima trebalo prići s više širine, a ne da stvar odmah lomimo i da na taj način izgubimo jednog dobrog stručnjaka, koji ipak može da nam pomogne. I još jedna stvar. Često se dešava, a ja mislim da je to slučaj na svim fakultetima, da su nam baš komunisti najgori đaci, ili su među gorima. Tu treba obratiti pažnju na sledeće: voditi brigu o našim studentima kad pođu na polaganje rigoroza . ** Meni se čini da medicinari, kad polažu rigoroze, treba da budu oslobođeni od svih dužnosti, osim partijskih sastanaka . Ne može se drugovi , očekivati da medicinar savesno i dobro završi svoje studije ako je preopterećen sastancima . Rigorozi nisu laka stvar i ima studenata koji izgube i po 10 kilograma prilikom polaganja . A zamislite kad on pored toga mora da misli i na druge stvari . Zato smatram da treba da bude oslobođen svega, sem onoga što je najnužnje, i da se sav posveti učenju . Dodirnuo bih ovde još jedno pitanje, koje je takođe vrlo značajno za naše zdravstvo . Nedavno sam u Književnim novinama čitao o našim izdavačkim naporima. Što se tiče * Pod starim medicinskim fakultetima podrazumevaju se oni u okviru Beogradskog, Zagrebačkog i Ljubljanskog univerziteta. ** Strogi ispiti na medicinskim fakultetima, posle kojih se prelazi na studije starije godine, ili završni ispiti.

TRECI PLENUM CKKPJ

339

zdravstva, mi smo u tom pogledu uspeli da izdamo i za srednje i za više kadrove potrebne udžbenike. Ali, tu je bilo i grešaka. Mi smo, na primer, tri godine upotrebljavali jedan sovjetski udžbenik, koji je učio da se sifilis leči živom, dok danas, što je opštepoznato, Amerikanci leče sifilis sa 7 injekcija penicilina. U sovjetskim udžbenicima ima često takvih grešaka. Druga teškoća je u tome što se ne može doći do papira. U vezi s tim i s obzirom na članak u Književnim novinama, ja bih napomenuo da bi trebalo imati više sistema u našim izdavačkim naporima uopšte. Veliki broj baš sovjetskih knjiga, romana ispod srednjeg kvaliteta, štampa se i troši ogromnu masu papira, potrebnog za udžbenike koji bi nam dobro došli.308 (Drug Tito : „ Tačno je !" Drug Đilas: ,,Neće ove godine!") Mislim da bi bilo bolje upotrebiti taj papir za korisnije stvari . A isto je tako teško i za običan papir, kao što postoji nestašica ostalih potreba , olovki, mastila i drugog. Za mladog čoveka veoma je važno da pravi beleške, jer ako je on vezan samo za knjigu , a ne može ništa da zabeleži , biće slab student, inženjer, lečnik itd . Mislim da bismo baš tu materijalnu bazu za učenje morali obezbediti i postarati se da toga studenti u višim učilištima i na fakultetima, pa i đaci u osnovnim školama imaju dovoljno, jer bez toga nema solidnosti u radu i učenju . Na kraju bih hteo da kažem nekoliko reči o učenju jezika. Smatram da naša praksa , koja traži učenje jezika u toku sedam godina na ovaj stari način, ne može doneti rezultate koje bismo hteli da postignemo. Danas Amerikanci, na primer, imaju savršenu metodu učenja pomoću gramofonskih ploča , radio-aparata i slično, dok mi trošimo ogroman broj sati na predavanje [ stranog ] jezika nekoliko godina, da na kraju oni koji su tako učili ne mogu pročitati ni najobičniju knjigu [ na stranom jeziku ] baš zbog takvih metoda. Mi bismo i u tom pogledu morali nešto učiniti .

Drug Tito: Riječ je tražio drug Čolaković. Drug Rodoljub Čolaković* naglašava da je u referatu druga Đilasa tačno postavljeno od čega treba početi u diskusiji . On ne bi hteo da ponavlja stvari, ali hoće da naglasi štetnost dosadašnjeg šablonskog prenošenja iskustava iz jedne socijalističke zemlje, koje smo sprovodili ne vodeći računa o razlikama koje postoje . Navodi kao primer sedmoletke, kojima smo prišli kao nekoj velikoj socija* Umesto stenograma sledi beleška o izlaganju Rodoljuba Čolakovića.

340

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

lističkoj promeni u školstvu , iako su u Sloveniji postojale 309 osmoletke . On smatra da treba izgraditi naš školski sistem , da treba više da se orijentišemo pre svega na našu tradiciju , više da studiramo vlastito iskustvo. Međutim, prošlo je već pet godina, mi idemo bržim tempom i ići ćemo još bržim tempom napred, a borbi za izgradnju socijalističkog školstva kod nas posvećeno je malo pažnje . Ako bi se kritički osmotrio rad naših ustanova , počev od samog Ministarstva , videlo bi se da se najmanje bavilo problemima, a više administriranjem . Drug Čolaković kaže da je od drugova iz republika očekivao da će više govoriti o tome, da bi se njihova kritika mogla koristiti u daljem radu . Međutim, kritike je bilo vrlo malo, što je, po njegovom mišljenju, nepravilno. On se zatim osvrće na neke stvari koje je drug Dilas pomenuo samo uzgred, a na koje, po mišljenju druga Čolakokovića, naša Partija treba da koncentriše svu pažnju . To je u prvom redu pitanje naše materijalne baze . Mi ne možemo dati za prosvetu, nauku i kulturu više nego što smo davali ili dali ove godine. To je nesumnjivo, jer mi znamo na šta naša Partija danas stavlja težište . Ali , ono što bi drugovi iz republika trebalo da imaju u vidu, to je da novac koji su dobili potroše na ono za što su ga dobili . U tom pogledu ima i jedan karakterističan paragraf u našem finansijskom zakonu, u kome se kaže da se sredstva određena za prosvetu i školstvo ne smeju trošiti za druge stvari . On pozdravlja tu odredbu, iako ona nije nimalo laskava za sve, jer govori o tome da se ta sredstva troše i za druge stvari. To je praksa u svim našim republikama. Osvrćući se na kapitalnu izgradnju i brigu koja se njoj posvećuje u našim republikama, drug Čolaković kaže da se, u težnji da se izvrše zadaci privrede , zanemaruje prosveta, nauka i škole i da mi tu stojimo vrlo slabo . On ne bi hteo da zamara Plenum iznošenjem cifara, ali kaže da je situacija takva da mi imamo negde od 5 do 10 puta više đaka, a da se školski prostor nije povećao . U tom pogledu , je naročito teška situacija u stručnim školama, a u osnovnim školama često nema klupa , nego đaci sede na dva panja preko kojih se stavi obična daska itd . On zato smatra da naša Partija treba da koncentriše svoju politiku na to da se ono što se može rešava na samom mestu o kome se radi, a da više ne dolazi do takvih pojava da se ljudi , zbog zadataka u privredi, nemarno odnose prema ovim zadacima [u prosveti i nauci ], jer sa današnjim mogućnostima i sredstvima može se stvoriti maksimum. Drug Čolaković tu pominje, kao primer,

TRECI PLENUM CKKPJ

341

cifarske podatke o investicijama u pojedinim republikama, kojih je ostvareno u Srbiji 28 procenata, u Hrvatskoj 64, u Sloveniji 51 , Bosni i Hercegovini 30, Makedoniji 39 i u Crnoj Gori 47 procenata. To se odnosi ne samo na škole već i na nauku , pozorište, muzeje i kulturu uopšte. Drug Čolaković , zatim, podvlači nedostatak učila i kaže da je dobar deo naših škola bez njih, da čak nema ni olovaka i guma, a da pored toga nedostaju i najvažnija nastavna sredstva, da nema opremljenih laboratorija i da se fizika i hemija uče kao veronauka bez izvođenja eksperimenata . On smatra da se tu situacija može izmeniti i da je u 1950. godini moguće u tom pogledu učiniti prelom . Tu nije reč o nekim krupnim stvarima i bilo bi dovoljno da naša Savezna planska komisija preorijentiše rad izvesnih preduzeća , a da republička rukovodstva vide šta mogu sama da učine . Od drvenih i gumenih kao i od otpadaka hartije u štamparijama mogu se napraviti stvari potrebne našim đacima, odnosno školama. Drug Čolaković misli da bi Savezna planska komisija, ona preduzeća koja već rade za škole , mogla osloboditi obaveze da rade za industriju . A ima takvih malih preduzeća po republikama, koja su počela da prave razna učila, pa ih je SPK310 u tome sprečila i dala im zadatke za industriju, zbog čega ona ne rade za školske fizičke kabinete, nego za industriju. Tom pitanju trebalo bi posvetiti više pažnje i pobrinuti se za omasovljenje proizvodnje učila, preko republičkih ministarstava prosvete i komunalnih poslova , koristeći i invalidska udruženja. Drug Čolaković kaže da je problem učenja kod nas doista ozbiljan, i to kako u srednjim školama tako i na univerzitetu. U vezi s tim, on smatra da je potrebno i predlaže Plenumu da se obrazuje partijska komisija, koja će ispitati u čemu je uzrok slabog učenja naših đaka. Ako se govori o objektivnim razlozima, zna se da rad većine naših studenata nije lak. Ali kod njih često ima i malo svesti o tome da se današnji zadaci u svim oblastima, pa i u oblasti učenja moraju rešavati uz izvesna lišavanja i napore. Naši studenti , među kojima je i znatan broj komunista, moraju voditi bitku za znanje, pored svih teškoća koje postoje . Jer, bitku vode i naši rudari i radnici po drugim preduzećima pod vrlo teškim uslovima. Izlaganje učesnika u diskusiji potvrđuju - članovima misao druga Čolakovića da među studentima Partije to pitanje nije dovoljno ozbiljno i pravilno shvaćeno . Zbog toga je bilo govora o tome da se, na primer na Pravnam fakultetu, prema onim studentima koji ne polože ispite na vreme (u dva roka koji su određeni) , pooštri kurs tako

342

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

da ponavljaju . Međutim, Ministarstvo prosvete Srbije ne slaže se s tim. Drug Čolaković zatim navodi slučaj da je partijska organizacija na Univerzitetu pozvala nastavnika 311 druga Lea Gerškovića i rekla mu kakav je stav Partije u toj stvari, a da on može da govori kako hoće . To je učinio komitet . A koliko je drug Čolaković čuo, i držanje mase studenata partijaca takođe je nepravilno i naši mladi komnisti na univerzitetu mahom se ne odnose s ljubavlju i poštovanjem prema nastavnicima koji su stroži , pa čak ni prema komunistima, kojima se ne može prebaciti ništa drugo osim težnje da žele dati što sposobnije kadrove. Drug Čolaković zato predlaže da se na svim našim univerzitetima , preko partijskih komisija , ispita šta je uzrok slabom učenju i načinu na koji se uči . Često se uči kampanjski , a ima i izvlačenja. Ako nema dovoljno učila za one grane gde su ona neophodna, politička ekonomija i drugi predmeti , za koja učila nisu potrebna, mogu se učiti i u sobi . Učilo se i na robiji.312 Drug Čolaković podvlači da o tome govori kao komunista i o komunistima, a ne o malograđanima . On smatra da će i drugi učiti bolje, ako komunisti daju primer. Govoreći o pomoći zaostalijim republikama, drug Čolaković ističe da je u tom pogledu učinjeno mnogo i da Bosna i Makedonija ne bi mogle da krenu sa svojim fakultetima da ih u tome nisu pomogle razvijenije republike. On zatim naglašava da u Bosni i Hercegovini ima oko 140 hiljada dece od 7 do 11 godina koja su analfabete i da su samo 53 procenta dece obuhvaćena školom, dok u svim ostalim našim republikama taj procent se penje preko 80, tako da ovaj bosanski procent kvari opšte jugoslovenski . On misli da bi drugovi u Bosni trebalo da posvete više pažnje i izgradnji škola i kratkoročnim kursevima, jer je bolje imati i manje kvalifikovane analfabetske tečajeve nego nepismenu decu . Bosanci nekako tu moga sebi pomoći , jer se učitelj može osposobiti za kraće vreme . Ali oni nemaju profesora. Što se tiče osnovnih škola, oni se mogu više orijentisati na sopstvene snage, ali im treba pomoći kad je reč o srednjim školama i fakultetima. U vezi sa izlaganjem druga Crvenkovskog, koji je, prema drugu Čolakoviću , rekao „ [ ... ] * u onoj kampanji za poboljšanje materijalnog položaja učitelja ", govornik naglašava da to pitanje ne treba da bude kampanjski rešavano . Mi smo u 1949. godini , rešavajući materijalni položaj učitelja, učinili mnogo. Pre svega, povećana je plata , a učinjeno je prilično i

* Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

343

na snabdevanju . Ali, postoji jedna stvar koja nije dovoljno poboljšana. To je društveni ugled učitelja . Njihov ugled treba podići, oni treba da budu naši socijalistički učitelji, a ne ,,uče". Mi danas mahom šaljemo u sela naše omladince, koji su u najmanju ruku članovi [ Narodne ] omladine , a i članovi Partije ili kandidati,313 i tu ličnost naših ljudi koji su učitelji treba podići. Drug Čolaković, zatim kaže da je čitao izveštaj KDK314, u kojima kontrolori kažu da učiteljima treba bolje platiti zbog toga što oni kao prosvećeniji ljudi obavljaju i druge poslove. On, međutim, smatra da učitelj ne treba da radi poslove van svoje oblasti, da treba da radi na kulturnom polju i da bude i vaspitač naroda , naročito u našim zaostalijim krajevima. Učitelj je naš najmasovniji prosvetni radnik, koji vrši veoma odgovoran i težak posao. U pogledu kadrova na visokim školama , drug Čolaković ističe da bi bilo dobro da se na Plenumu zaključi i naglasi kao stav našeg CK, da se oni ljudi koji se mogu izdvojiti iz državnog aparata upute na razne fakultete. Pojedini savezni ministri su u tom pogledu prilično široki, ali neki o tome ne vole uopšte da govore, jer smatraju da će plan Ministarstva propasti ako moraju dati jednog ili dva čoveka . Na mnogim katedrama, međutim, zbog nedostatka sposobnih kadrova predaju se stvari nedovoljno stručno i u raskoraku sa današnjicom , iako bi iz našeg državnog aparata moglo da se odvoji još nekoliko ljudi i uputi tamo [ na rad ] . Drug Čolaković ne želi da citira imena pojedinih ministara, ali naglašava da je to u interesu samih resornih ministarstava , koja vode politiku s perspektivom. To važi ne samo za savezne , već i za republičke ministre. U našim srednjim stručnim školama, prema drugu Čolakoviću , situacija u pogledu nastavnika ista je , ako ne još i gora, što znači da naši organi koji dodeljuju kadrove ne misle na nastavnike u srednjim stručnim školama . Kadrovi se dodeljuju raznim ustanovama , a srednje stručne škole koriste honorarne nastavnike. Drug Brkić je naveo da je takva situacija u Hrvatskoj , a kad je takva tamo , onda je lako zamisliti kakva je u drugim republikama. Kvalitet honorarnih nastavnika je slab, ali tu honorarnu službu obavljaju arhitekti, inženjeri i drugi stručnjaci . Organi koji dodeljuju kadrove treba da vode više računa o nastavnicima . U nastavku izlaganja, drug Čolaković skreće pažnju na pitanje nepismenosti , pa ističe da je statistika utvrdila da kod nas ima još dva miliona nepismenih.315 Nepismenih ima i u 'Sloveniji, iako je on mislio da ih tamo nema. On smatra da se treba boriti za to da se što više nepismenih opismeni na analfabetskim tečajevima, ali da ti opismenjeni treba da budu

344

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

dalje prihvaćeni [ u školstvu ] i da se njihovo znanje produbljuje. Jer, mnogi ljudi nauče u jednoj sezoni da čitaju i pišu , ali to za godinu-dve dana zaborave . Treba se boriti da oni zadrže to stečeno znanje . Drug Čolaković misli da Ministarstvo za nauku i kulturu treba da bude ministarstvo koje bi više studiralo probleme, pomagalo u donošenju raznih odluka i doprinosilo da se određena partijska linija sprovodi u život . Ako se govori o nedostatku kadrova, ne treba misliti samo na [ njihov ] broj . Kadrova nema dovoljno, ali taj broj bi mogao biti manji, ako su ti kadrovi kvalitetno bolji . U toku ove godine, u tom pogledu nešto je izmenjeno , ali tih kvalitetnih ljudi još nema dovoljno. Drug Čolaković predlaže da se za studiranje našeg iskustva i nasleđa stvori jedna takva ustanova, koja bi se mogla nazvati centar za studiranje , a koja bi radila pri Ministarstvu za nauku i kulturu . Taj centar bi doprineo da se Ministarstvo oslobodi raznih sitnih pitanja, a slični centri mogli bi biti osnovani i po republikama . Ali , ne treba smatrati da je tu u pitanju neka centralistička tendencija . Što se tiče ministarstva za nauku i kulturu u republikama , to ne bi trebalo da budu neki glomazni aparati već manja tela , koja bi se bavila problemima. Drug Čolaković žali što u diskusiji nije čuo više kritika, pa zatim odgovara drugu Crvenkovskom u vezi s njegovim izlaganjem o školama iz kojih deca ne mogu ići na dalje [ školovanje ] . Drug Čolaković kaže da je ta stvar bila postavljena tako da deca koja hoće da idu u drugi razred gimnazije moraju položiti prijemni ispit . Od strane Ministarstva, tu nije bilo nikakve diskriminacije . Naprotiv, težilo se tome da se deci, u selima gde još nema uslova za otvaranje sedmoletki , na ovaj način pomogne. Odgovarajući drugu Brkiću, koji je predlagao selekciju u petom razredu gimnazije, drug Čolaković kaže da je ta stvar rešena uvođenjem male mature posle četvrtog razreda gimnazije . A to što se kao razlog za tu selekciju navodi oslobađanje od ostataka buržoazije, drug Čolaković smatra da ne bi moglo da opstane zato što se mahom radi o trudbeničkoj deci , sem u nekim gradovima, a pored toga, mogu se i od dece trgovaca , uz pomoć omladinske organizacije, stvoriti dobri stručnjaci . Drug Čolaković misli da tu ne preti nikakva opasnost . Drug Tito: Riječ ima drug Vlado Janjić . Drug Vlado Janjić: Drugovi , kada je reč o zbrinjavanju naše djece i podizanju njihovog vaspitanja na viši stepen, što je takođe vrlo važno za razvoj socijalizma u našoj zemlji, ja

TRECI PLENUM CKKPJ

345

bih hteo da kažem nekoliko reči , na osnovu onoga što sam pre nekoliko dana, zadužen od Centralnog komiteta, video s komisijom koja je kontrolisala način zbrinjavanja dece palih boraca.316 Ja sam pročitao nekoliko izveštaja, iz kojih proizlazi, a još nema dovoljno evidencije iz cele zemlje, da problem dece koja su u internatima i domovima, a naročito one koja su uzeta na individualno zbrinjavanje , nije ni ozbiljno shvaćen niti pravilno rešen . Mislim da bi bilo potrebno, sada kada smo zajedno , da Plenum izađe u susret rešavanju ovog pitanja, da pomogne da se ono reši s više jasnoće i uvida u rad domova i internata, baš iz obzira prema deci koja treba da imaju prioritet u zbrinjavanju . Iz izveštaja druga Đilasa vidimo da siromašna deca i deca radnika treba da imaju prioritet . A mi znamo da deca poginulih boraca i onih porodica koje su cele stradale treba da imaju prednost nad svim ostalim. Međutim , koliko sam video iz izveštaja , ta deca ne idu dalje od šegrta: * to je najviši stepen njihovog obrazovanja . Mi moramo voditi računa o tome da od te dece stvaramo našu inteligenciju , da od njih razvijamo naše oficire. Jer, ja mislim da je ta generacija naših mladića, najčvršća baza za stvaranje naše inteligencije , posebno našeg oficirskog kadra . Imajući u vidu mogućnost stvaranja oficira od te dece , a s obzirom na to što ona nisu išla dalje u svom obrazovanju , smatram da bi im trebalo dati mogućnost da završe, ako ne srednju školu , bar četiri razreda gimnazije, da bi mogli biti primljeni u vojna učilišta³¹7 i da bi se od njih stvarali naši budući oficiri. Kao primer nebrige o toj deci, baš onih koji bi o njima morali voditi najveću brigu, ja bih naveo slučaj jednog našeg oficira u Sarajevu , koji je jednu takvu devojčicu , već 18 godina staru, držao kod sebe na poslu, a da se nije pobrinuo da ona stekne neko znanje ili da ide u školu . Mislio je da će ona, ako nauči čitati i pisati , otići od njega, što znači da je [ on nju] stvarno eksploatisao . Ovo je jedan primer, a da i ne govorim o hiljadama druge dece koja se nalaze kod se ljaka, zanatlija i drugih stručnjaka , čuvaju ovce i stoku , ili vrše druge poslove , a nemaju ni osnovne škole . Toj deci vreme prolazi, a ona ostaju po strani . Smatram da smo mi lično odgovorni za njih i da ćemo mi biti odgovorni ako ta deca ne dostignu veći razvoj . U dečjim domovima i internatima, u kojima žive ova deca, razvijaju se razne negativne osobine, kao na primer strast za krađom. Osim toga, tamo vladaju nehigijenski [ us-

* Predratni naziv za učenike u privredi .

346

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

lovi ] , po stotinu dece smešteno je u jedan dom, a usled loših uslova širi se tuberkuloza, pa čak i sifilis, kojim su se deca zarazila od posluge . Desio se slučaj da su deca pokrala blagajnu, a u jednom domu su kopala oči patkama . Predstavnici vlasti , umesto da povodom toga, preduzmu nešto , došli su i kazali da se deca ne smeju dirati, čime im je dat podstrek da budu još gora. Verovatno je da ima više takvih slučajeva kad se na decu negativno utiće pogrešnim uzimanjem u zaštitu . Deca tada znaju da se njima ne sme ništa dogoditi i zbog toga postaju još gora . Ima vrlo mnogo slučajeva da u tim domovima nema odgajateljica, ili ima takvih koje nemaju ni osnovnu školu , pa čak su i nepismene . Razume se da one ne mogu ništa stvoriti od te dece. Pored tih, ima i masa drugih stvari. Deca jedu sedeći na zemlji, ili gube dane skitajući i ne radeći ništa , iako imaju polja koja bi mogla obrađivati , ili nešto drugo raditi . Ima dece koja u domu ne rade ništa, ali se zato kockaju i samo nešto malo uče, umesto da se psihološki pripremaju za neki rad. Mislim da bi trebalo i s pedagoške strane učiniti nešto za tu decu , razvijati ih i omogućiti im da se stvarno podignu na stepen, na kome bismo mi mogli na njih mirno da se oslonimo. Drug Tito: Riječ je tražio drug Kidrič. Drug Boris Kidrič: Ja bih samo naglasio neka pitanja koja je već drug Đilas podvukao u svom referatu . Najpre o pitanju opšte naobrazbe, naročito u privrednim i tehničkim naukama, i takozvane uže specijalizacije . Mislim da to pitanje treba još više zaoštriti. U tom pogledu danas imamo prilično nepravilan kurs , koji je prouzrokovalo više faktora . Prvi faktor je slepo kopiranje prakse Sovjetskog Saveza.318 Najjači su u tome bili oni takozvani instruktori na nekim fakultetima , koji su svesno gušili ono što je ranije bilo dobro na našim fakultetima. Mi smo mislili da je to nešto stvarno socijalističko , a u stvari nije bilo . To je bila ona praksa , koja je mehanički prenošena na naše visoke škole , a koja je rezultat zaostalosti još iz carske Rusije, [ zaostalosti ] u poređenju s tehničkim i naučnim razvitkom prirodnih i tehničkih nauka , postignutim u ostalom svetu . Drugi faktor koji je vodio tome jesu naši resori. U operativnoj nuždi da dobiju stručnjake, oni su mislili da se to može postići na brzu ruku . Treći faktor je to što kod nas i sami nastavnici ponegde precenjuju užu specijalizaciju i svako tera tu svoju užu specijalizaciju , misleći da baš na tom putu treba da razvija aktivnost. Međutim ,

TRECI PLENUM CKKPJ

347

cela naša praksa u privrednoj izgradnji pokazuje da nije mogućno u tako brzom tempu kojim se izgrađuje naša privreda stvoriti i dovoljno užih specijalista . Naše iskustvo u privrednoj izgradnji pokazuje da su najbolji oni inženjeri koji imaju vrlo široko opšte obrazovanje, koji imaju, kako se to kaže, vrlo široku tehničku kulturu . Uski specijalisti pokazali su se vrlo slabo, pokazalo se da njihova uska specijalizacija nije tako duboka kao što se mislilo. Osim toga, takve uže specijaliste nisi mogao upotrebiti kada si ih premestio iz jedne oblasti delatnosti u drugu . A takvo prebacivanje biće potrebno, to je svima jasno . Prema tome, mislim da je vrlo važno da naše visoke tehničke škole i univerziteti u prirodnim naukama daju, pre svega, duboku i svestranu tehničku i privrednu naobrazbu, naročito u pogledu matematike, na koju se još uvek premalo obraća pažnja. Nemogućno je zamisliti dobrog visokokvalifikovanog inženjera bez dovoljno znanja iz više matematike , jer ona igra sve veću ulogu . Nemogućno je, isto tako , zamisliti visokokvalifikovanog stručnjaka određene vrste, bez dovoljnog poznavanja fizikalnih nauka . U našoj praksi privredne izgradnje, na primer, pokazali su se najbolji za tehniku i mašinsku tehniku oni inženjeri koji su izašli s onog starog elektromašinskog kursa u predratnoj Jugoslaviji . Ja sada ne plediram za to da opet spojimo elektrotehnički i mašinski institut, ali plediram za to da se u praksi naših visokih škola polaže više na opštu tehničku kulturu, na temeljno poznavanje predmeta , s mnogo oštrijim zahtevima za stvarno znanje više matematike, fizike , tehnologije i tako dalje . Tako možemo omogućiti ljudima da se specijalizuju na svom poslu. Univerziteti bi trebalo da daju visoku tehničku kulturu , a specijalizacija da usledi na poslu , nakon završenih univerzitetskih, odnosno visokih tehničkih studija i nakon izvesne prakse na institutima. To je svuda u svetu isproban način i taj će način sticanja opšteg znanja, opšte kulture , dati i kod nas najviše koristi. Drugi opšti momenat koji bih takođe hteo da naglasim , a koji je pomenuo i drug Dilas u svom referatu , jeste odnos naših resora i naše privrede uopšte prema potrebi da se na univerzitet i visoke škole , i ne samo tamo već uopšte u naučne institute, šalju drugovi koji su u početku po potrebi službe bili zadržani u operativi . Mislim da ovde treba oštro naglasiti da je odnos naših resora prema tom pitanju nepravilan i usko prakticistički . Rukovodilac od koga se traži [ taj stručnjak ] misli da će time izgubiti sve iz fabrike, a ne zna da još više gubi perspektivu , jer zadaci koji nas čekaju traže još obučenije kadrove. Suvi je prakticizam kada se danas

348

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

energično iz operative ne uzimaju ljudi koji su sposobni za nastavnički rad na fakultetima i visokim školama. Mislim da će ovom pitanju morati i Centralni komitet KPJ i republički centralni komiteti da posvete vrlo mnogo pažnje. Taj otpor potrebno je slomiti . Mi smo , koliko se sećam, zaključili to već na Drugom plenumu CKKPJ . Međutim , većih promena u tom pogledu do danas nije bilo . Ima nekoliko izuzetaka , ali stvarnih promena do sada uopšte nije bilo . Mislim da bi to trebalo energično prelomiti , jer inače nemamo uslove za stvarni razvoj naše visoke nastave i naučnoistraživačkog rada , koji je našoj privrednoj izgradnji i te kako potreban . Jedna primedba na referat druga Dilasa. Ja se ne bih složio da se latinski jezik predaje samo u VII i VIII razredu gimnazije, već mislim da bi trebalo učiti počev od petog razreda. Ne može se zamisliti stvarno kvalifikovani stručnjak koji nije dobio onu osnovnu jezičku naobrazbu bar iz jednog jezika. Treba biti načisto s tim da je sva tehnička terminologija, kao i medicinska i biološka terminologija, izgrađena na latinskom jeziku . To je činjenica i mi ne možemo preko toga preći i stvoriti neku jugoslovensku terminologiju , koja će biti u suprotnosti s međunarodnom . Klasična gimnazija nije dovoljna. Zato mislim da učenje latinskog jezika treba zadržati ovako kao što sam rekao. Možda nije potrebno toliko časova koliko je do sada bilo u toku 6 dana, ali je potrebno zadržati učenje latinskog od V razreda, da bi ljudi dobili ono znanje latinskog jezika koje je potrebno za tu međunarodnu praktičnu terminologiju. Osim toga, kad smo već kod antičkih predmeta, odnosno jezika , mislim da je pogrešno ići praksom kojom je išao Sovjetski Savez, da se iz srednjih škola i iz više naobrazbe isključuje antička literatura . Studenti ne treba da se muče s tim onako kao što smo se mi nekad mučili da bismo na latinskom jeziku mogli čitati knjige , ali je za sveopštu kulturu čoveka s visokom naobrazbom apsolutno potrebno poznavanje antičke kulture i da bar na sopstvenom jeziku pročita one osnovne stvari iz grčke i rimske kulture, koju su tako visoko cenili Marks i Engels, a koja stvarno , bar s formalne strane, predstavlja bazu i ukupnog docnijeg razvitka. To bi bile te primedbe. Sada bih hteo da kažem nešto i o pitanju materijalne

baze našeg školstva. Mislim da ovde treba videti stvari sa svih strana, konkretno i realno . Mislim da se ne treba zavaravati time da možemo 1950. godine izvršiti prelom što se tiče materijalne baze našeg školstva . Ako bismo napravili takav zaključak, ne bismo ništa drugo stvorili nego samo preopteretili naše planove, pa i njih ne bismo izvršili . I , kao što

TRECI PLENUM CKKPJ

349

se obično dešava kada se planovi ne izvrše, ne bismo ih izvršili tamo gde je važnije, a izvršili bismo ih tamo gde je manje važno. Međutim, mislim da bismo potpun prelom mogli da postignemo u oblasti univerziteta i visokih škola. Savezna vlada dotirala je 1200 miliona uz pomoć republika u svrhu podizanja stanova, zatim za izgradnju provizorijuma za laboratorije i vežbe i za izgradnju provizornih predavaona. Još nemam podatke o tome koliko je učešće pojedinih republika. Imam podatke iz Srbije. S onim što je dala Savezna vlada za visoke škole, univerzitet , medicinsku visoku školu , zajedno s Akademijom nauka i uz ono što je dala sama republika dobilo se oko 870 miliona dinara. Prema planu koji su izradili rektori , zajedno s predsednikom Komiteta za nauku i kulturu i predsednikom Vlade NR Srbije, drugovi u Srbiji misle [ da tom sumom] mogu rešiti sve probleme. Hrvatska je dobila 400 miliona i , ako ona bude dodala bar toliko koliko i Srbija, moći će, takođe da reši te probleme. Ne bih ulazio u detalje, u svim republikama . U stvari , ako se sedne i o svemu pošteno razmisli , videće se da se svi hitni problemi univerziteta i visok [ oškolske ] nastave u 1950. godini mogu rešiti i da se tu stvarno može postići prelom . Što se tiče osnovne nastave , osnovnih škola, ako bismo to pitanje rešili onako kako je zaključio Politbiro, mi bismo mogli upotrebiti dobrovoljni frontovski rad u svrhu građenja osnovnih škola, jer seljak tu neposredno vidi da radi za svoje selo, za svoju decu.319 Tako se može mobilisati još mnogo lokalnog materijala iz lokalnih izvora, a osim toga ministarstva prosvete, odnosno ministarstva za nauku i kulturu dobila su novčane dotacije za tu svrhu. Prošle godine te sume novca nisu bile iskorišćene i ima republika koje su u korišćenju novca za kulturu i prosvetu daleko podbacile. Ako stvarno upotrebljavamo te sume i borimo se da se one iskoriste u određenu svrhu , a iz opšte politike raspodele materijala damo nešto u cementu i građi, onda je mogućno - ako ne sasvim ono bar dobrim delom - otpočeti rešavanje tog problema. Što se tiče materijalne baze i problema podizanja zgrada za srednje škole, ja bih predložio da to počnemo ozbiljno rešavati 1951. godine, tako da bi realan raspored materijalnih sredstava bio sledeći: problem univerziteta rešiti sasvim 1950. godine (to da ostane čvrst politički zadatak za koji ćemo se svi uporno boriti ) , a problem srednjih škola 1951 . godine. Zašto predlažem takav raspored ? Zato što ako to pitanje ne budemo tako rešili , mi ćemo već na završetku Petogodišnjeg plana, a sigurno na početku drugog Petogodišnjeg

350

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

plana,320 imati takvu situaciju da će nam kapaciteti stajati i da mi s ovako razvijenom industrijom kao do sada apsolutno nećemo ići dalje. Zašto ? S jedne strane, zato što nećemo imati ljude koji će razrađivati tematiku sa tehničke strane, a sa druge, nećemo imati ni onaj minimum inženjera koji je potreban. Tu naročito mislim na metaloprerađivačku i druge vrste industrije, gde jedna fabrika, ako hoće pošteno da radi , traži i po 200 konstruktora. Kod nas je bilo takvih slučajeva da je kvalifikovani radnik postavljen za direktora preduzeća, a inženjer — za tehničkog rukovodioca . Pravilno je što smo - i dalje ćemo tako raditi — ali je bilo i slučatako radili jeva da se širilo mišljenje da inženjeri u fabrici uopšte nisu potrebni . Međutim , pri tom niko nije mislio, ni gledao kako to ide u ostalom svetu , gde je jedna veća fabrika morala imati od 60 do 100 konstruktora. Bez toga se konstrukcija ne može razviti , a to kvalifikovan i školovan radnik ne može dati. On može da bude dobar direktor fabrike, ali to nije kvalifikacija i za dobrog konstruktora . Za to moramo imati sposobnog inženjera . Tu nije dovoljan ni srednji tehničar. Ja sam te stvari prosto naveo zato da bih pokazao da mi ne možemo brzo rešiti pitanje visokostručnog kadra ako ga ne budemo počeli rešavati najbržim tempom. Zato predlažem da univerziteti i visoke škole imaju prioritet u stvaranju materijalne baze za naše školstvo. U pogledu papira situacija je stvarno teška, ali nije tako teška da ne bismo mogli konstatovati da ima niz gluposti koje se mogu otkloniti pa da ga dobijemo više , mada ne i dovoljno. Situacija je teška i iz razloga o kojima sam govorio u početku . U izgradnji industrije papira najviše zaostajemo, i mislim da ćemo plan izvršiti tek 1952. godine. Međutim, papir se danas svuda mnogo troši . Svuda se pišu akta samo s jedne strane . To bi bio jedan primer, a ima ih bezbroj . Ima slučajeva da se pišu pisma iako se stvari mogu dodati kroz vrata. Mnoge te stvari u vezi s našom birokratijom možemo likvidirati ; možemo je naterati da troši onu hartiju na kojoj ima čistu stranicu i na taj način, uz štednju, možemo za 30 procenata smanjiti utrošak papira samo za dopisivanje. Druga je mogućnost štednje pri vršenju evidencije. Kao što je poznato, sada sprovodimo reorganizaciju evidencije, i moći ćemo utrošak papira u evidenciji smanjiti za 50 procenata . Treća stvar koju sam u vezi s potrošnjom papira hteo da pomenem jeste preštampavanje raznih dela, naročito prevoda s ruskog, što se još uvek vrši, uprkos direktivi CK i

TRECI PLENUM CKKPJ

351

druga Dilasa da se ne preštampavaju sovjetske polukvalifikovane stvari. A među tim prevodima ima svega. Na primer, nedavno sam iz Slovenije dobio neki sovjetski prevod o munji i gromu . Ja ne znam zašto je to bilo potrebno prevoditi . O tome je mogao pisati neki slovenački stručnjak, koji bi to, svakako, i bolje obradio . A pored toga , postoji čitav niz drugih stvari. Ako bi se od toga odustalo, mogao bi se štampati znatan broj naučnih knjiga koje danas leže zatvorene u stolovima i koje nam, zbog toga što ih ne koristimo , pričinjavaju političke teškoće. Što se tiče učila , mislim da ovde treba pre svega razviti lokalnu inicijativu. Za te stvari može se iskoristiti lokalna II.* Ima niz fabrika koje bi, koristeći otpatke, mogle u lokalnoj proizvodnji proizvoditi učila. To treba da urede ministarstva. Ja se ne slažem s primedbom druga Čolakovića da sam ja uzeo preduzeća koja su proizvodila učila. Tačno je ime Savezne uprave za unapređenje proizvodda sam ja, nje,321 dao da se izrade izvesne stvari koje su potrebne za univerzitet, ali je to korak u smislu stvaranja učila , a ne odu zimanja. (Drug Čolaković: „ Ali koliko to traje? Već godinu dana!") U vezi s učilima , treba napomenuti da ne samo što ona nedostaju već se niko nije brinuo [ o tome ] da se za institute i laboratorijume stvaraju potrebne aparature . Nije samo u pitanju to koliko globusa napravimo , koliko često nepotrebnih predmeta [ proizvedemo ] već i to što ne stvaramo ono što je potrebno, kao što su, na primer, aparature za vežbališta iz tehnologije, za laboratorije u kojima studenti rade; te stvari, koje su i te kako važne, treba suprotstavljati globusima. (Drug Kardelj: „ Kad bi se malo u republikama pobrinuli, mogli bi praviti globuse i druge stvari, i to bez fabrika, u kakvoj sobici".) Hteo sam još da kažem da je u ovogodišnjem planu izvoza i uvoza obezbeđeno oko 300 miliona za univerzitete, čiju će raspodelu vršiti ministar finansija u saradnji s ministrima prosvete, nauke i kulture. Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? Riječ ima drug Avdo Humo . Drug Avdo Humo : U vezi s referatom druga Dilasa, istakao bih nekoliko problema u Bosni i Hercegovini. Neke probleme dodirnuo je i drug Čolaković . Mislim da je pitanje * Lokalna II je obuhvatala onaj deo lokalne proizvodnje, izvan savezne i republičke, koji je bio namenjen slobodnoj prodaji.

352

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

školstva u našoj republici goruće i vrlo teško . Postoji oko 150 hiljada djece dozrele za školu i one koja su [ gotovo ] prešla školski uzrast, imaju 13 ili 14 godina, a koju mi moramo školovati . Kod nas ima 39 mjesnih odbora gdje uopšte nema osnovnih škola. Ta se područja nalaze baš u onim rejonima, u kojima se razvija industrija. Iako smo mi od oslobođenja na ovamo učinili mnogo u razvitku osnovnog školstva, taj raztivak ni izdaleka nije pratio razvitak privrede u našoj republici. Stoga smatram da mi u Bosni uopšte ne možemo imati kurs ka stvaranju sedmoljetki i osmoljetki zato što one traže više učitelja i više prostorija. Mi u Bosni i Hercegovini moramo da se orijentišemo na to da u prvom redu rješimo pitanje nepismenih dječaka kojih ima oko 150 hiljada i da riješimo pitanje lokacije [ škole ] u onim mjestima gdje uopšte nemamo osnovne škole . Tek kad to pitanje budemo riješili , moći ćemo da idemo dalje u razvitku osnovnog školstva. Pogotovo kad se uzme u obzir da je kod nas 3/4 učitelja završilo kurs , a da svega 1/4 ima završenu učiteljsku školu . Kad uzmemo u obzir da je pedagoška i stručna sprema tih učitelja vrlo slaba, pa i u onim mjestima gdje se, možda, mogu stvoriti uslovi za razvitak sedmoljetki i osmoljetki, vidimo da bi ti učitelji bili vrlo slab kadar i da ne bi mogli pružiti neko dublje znanje svojim učenicima. Meni izgleda da bismo mi u Bosni i Hercegovini, u prvom redu , trebalo da pođemo kursom stvaranja što više vlastitog učiteljskog kadra, a sa druge strane, trebalo bi rješiti pitanje đaka za osnovnu školu , koji su danas nepismeni i da prodremo u ona područja koja danas nemaju osnovne škole . Ja se ne bih složio sa drugom Čolakovićem, koji kaže da se pitanje pomoći Bosni svodi samo na pomoć u profesorskom kadru . Meni izgleda da ne bi trebalo ići putem kojim smo do sada išli i da Ministarstvo za nauku i kulturu nekako centralizovano i kruto raspoređuje kadar za osnovno školstvo , već smatram da bi, ako postoji mogućnost da se Bosni i Hercegovini pruži pomoć u učiteljima, druge republike trebalo da nam i u tome pomognu . Jer , mi ne možemo ni ove priučene učitelje , sa spremom od pola i od godinu dana, da izbacimo tako brzo da bismo podmirili potrebe. Drugo je pitanje učila, o čemu ja ne bih htio govoriti, jer je o tome već bilo riječi . Ali hoću samo da naglasim da Bosna i Hercegovina u tom pogledu nevjerovatno slabo stoji . U našim školama, na primjer, nema ni karata Jugoslavije, pa dječak u osnovnoj školi ne može da vidi kako izgleda FNRJ. O drugim stvarima, kao što su teke , olovke itd. neću ni da govorim .

TRECI PLENUM CKKPJ

353

U pogledu udžbenika za osnovne škole , hoću da primijetim da je premalo obrađeno naše kulturno nasljeđe , tako da u našim udžbenicima osnovnih škola ima vrlo malo narodnih pjesama, raznih basni, bajki itd . Čini mi se da bi to kulturno nasljeđe trebalo ne samo da se kritički obradi za srednje škole već da se otpočne s njegovom obradom i za naše osnovne škole. Zbog pomanjkanja gimnazija, kod nas se postavlja posebno pitanje otvaranja gimnazija u onim srezovima u kojima ih nema. A u mnogim našim srezovima nema gimnazija. Uglavnom , one su koncentrisane u većim gradovima. Tu predstavljaju problem srednjoškolski internati , odnosno danas više ne zgrade za smještaj đaka koliko oprema tih internata. Tako smo mi podigli u Mostaru jedan srednjoškolski dom, koji može da primi 800 đaka, ali u njemu nemamo dovoljno ni kreveta, ni pokrivača , kao ni stolova, stolica i dr. U nekim našim internatima nema čak ni najnužnijeg namještaja, tako da su đaci prisiljeni da spavaju na slami . (Drug Tito: „ Nemate drva u Bosni?!") Drva imamo dovoljno, ali nema radionica. (Drug Tito: ,,Pa, napravite radionice".) Što se tiče našeg Univerziteta, on je mlad, nov. Imamo fakultete,322 ali imamo prilično veliku oskudicu u nastavnicima. Na Medicinskom fakultetu, na primjer, ima predmeta koji bi trebalo da se predaju , ali za njih nemamo nastavnika . I u tom pogledu potrebna nam je pomoć drugih republika, zato što mi takve kvalifikovane ljude ne možemo naći u Bosni.

Drug Tito: Ja bih sada prekinuo sjednicu i predlažem da se izabere komisija koja će izraditi rezoluciju o referatu druga Đilasa. Predlažem da u komisiju uđu : drugovi Đilas, Veljko Vlahović, Čolaković , Milijan Neoričić, Vida Tomšič, Crvenkovski, Vladimir Bakarić, Petar Stambolić, Jože Potrč, Džavid Nimani , Kidrič i Avdo Humo. Usvajate li ovaj predlog, drugovi? (Usvajamo!) Onda prekidamo rad i nastavićemo ga u 15 časova. [ Sednica je prekinuta]

(Nastavak rada u 15 časova)

23 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

354

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Tito: Nastavljamo rad, drugovi. Ima riječ drug Petar Stambolić. Drug Petar Stambolić: Ja mislim, drugovi , da postavljanje pitanja školstva na Plenumu CK dolazi baš u momentu kad se izvesni problemi u toj oblasti zaoštravaju i traže svoje rešenje . Ako mi te probleme ne bismo rešili , ovaj tempo koji smo do sada imali u razvitku školstva mogao bi da zastane. Postavljanje ovog pitanja na Plenumu CK treba da skrene pažnju našim partijskim rukovodiocima na školstvo, jer kao što je rekao drug Đilas , može da se nađe još ogroman broj primera da partijska rukovodstva i partijske organizacije zapostavljaju školstvo . Mislim da je u tom pogledu najizrazitiji primer kopaoničkog sreza u kome su , prema Našem listu, škole bile obustavile rad zato što nisu bile snabdevene drvima. Mi smo morali voditi stalnu borbu po srezovima prilikom sastavljanja budžeta, da bi bila uneta određena sredstva i da bi ta sredstva bila i utrošena u određene svrhe. Istakao bih i to da u nizu škola nema školskih tabli na kojima se piše kredom, a kad smo pogledali u čemu je stvar, videli smo da se radi samo o laku koji je trebalo da se uveze. Činjenica je da tih tabli nema zbog nekih sitnih stvari. Ja bih hteo da naglasim da za rešenje ovih pitanja neće biti dovoljno da se ona samo postave , da se objavi referat i odluke Plenuma , nego će biti potrebno da se vodi i uporna borba za sprovođenje tih odluka . Jer, nije slučajno da su nama ta pitanja ostala po strani . Ona su vezana za neke druge stvari, kao što je rukovođenje i rad naših partijskih organa, u prvom redu sreskih komiteta , i zato za njihovo rešenje treba voditi borbu . Činjenica je i to da su zadaci stalno rasli, a da mi nismo organizacionim merama i uzdizanjem kadrova pripremili za to sreske komitete , usled čega se u ovoj godini , kao izuzetno , postavilo pitanje rukovođenja . Poremećaji u sistemu rukovođenja proizišli su baš iz te slabosti sreskih komiteta i narastanja zadataka . Tako smo došli u situaciju da danas nema nikog a da se ne žali da njegovi ljudi ne rade na svom već na nekom drugom poslu . Svaki ministar danas kaže da su njegovi ljudi , recimo, bili na otkupu, a oni iz otkupa da su bili na nekom drugom poslu. Zbog toga što će partijske organizacije shvatiti ozbiljnost zadataka, smatram da će biti potrebna i borba za bolju organizaciju tog posla . Inače, ti slučajevi da se učitelji odvlače na administrativne i druge poslove proističu, s jedne strane, iz toga što se te stvari ne shvataju, a sa druge — iz nužde .

TRECI PLENUM CKKPJ

355

Ja bih rekao još nešto u vezi s univerzitetima. Posebno je pitanje da li te probleme treba da reše ministarstva ili komiteti po republikama. Mi mislimo da kod nas može da ih reši komitet, ovako kako je sada organizovan. Drug Čolaković je predložio komisiju, koja bi ispitala razloge slabog učenja studenata. Ja mislim da je to pravilno i da mi treba oštro da postavimo zadatke, uvodeći administrativne mere prema studentima koji ne polažu ispite, u tom smislu da ne mogu ići dalje ili da to povlači za sobom izbacivanje iz studentskih domova, gubljenje stipendija itd . Smatram da bismo se zavaravali ako bismo mislili da to pitanje možemo rešiti agitacijom, preko organizacije Narodne omladine, ne postavljajući stvar tako da onaj ko ne izvrši obaveze mora snositi i posledice . Naše organizacije Narodne omladine na univerzitetu umesto da se prilagode konkretnim i specifičnim uslovima koji na univerzitetu postoje i za rad partijske organizacije i za rad Narodne omladine, umesto da vode računa o potrebi učenja, one imaju iste forme rada kao organizacije u industriji ili na selu. Ja smatram da je i to jedna od slabosti koju treba definitivno otkloniti . Studente treba osloboditi mnogih sastanaka da bi mogli učiti . Što se tiče dobrovoljnih radnih akcija, ja bih predložio da na njih ubuduće ne pozivamo studente i srednjoškolsku omladinu u starijim razredima. Njih bismo molgi iskoristiti kao dobrovoljnu radnu snagu za izgradnju njihovih objekata, odmarališta , letovališta i drugih. Tu bi studenti mogli da se mobilišu i ja mislim da bi to bilo pravilno. Hteo bih da istaknem još jednu stvar, a to je pojava prilično velikog poboljevanja i iznurenosti kod studenata. Razne obaveze, a i rad preko leta, ne samo da utiče na njihovo zdravstveno stanje već isto tako i ometaju polaganje ispita . Što se tiče polaganja ispita, pitanje je samo kako treba postaviti taj sistem. Zahtev za polaganje ispita treba jasno postaviti, ali u tome ne treba biti krut. Ja bih predložio da ispitni rokovi budu juna, septembra i marta . Kad je već reč o učenju i kvalifikacijama naših studenata, ja bih naglasio da mi imamo mnogo pojava slabog učenja naročito na Tehničkom fakultetu . Ali , ja smatram da uzrok ne treba tražiti tu , već u srednjim školama. Činjenica je da je kod nas u Beogradu ponavljalo svega 3 procenta maturanata, a kad su došli da polažu prijemni ispit , svi su popadali . Matematici treba posvetiti mnogo veću paž nju. Istina je da mi sada imamo one generacije koje su za vreme rata učile i koje su zbog toga iznele vrlo slabo znanje

356

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

iz gimnazije , zbog čega se to odražava i sada na učenju , ali ove mere [ o kojima smo govorili ] treba primeniti ne samo na univerzitetu već i u srednjim školama . Drug Tito: Riječ je tražio drug Tempo. Drug Svetozar Vukmanović: Osvrnuo bih se samo na dva-tri pitanja iz oblasti stručnog školovanja. Razvitak naših preduzeća očigledno je brži od razvoja naših stručnih kadrova, naročito srednjih. Ako pogledamo zbog čega je tako, videćemo da ima nekoliko razloga. Jedan od prvih je u tome što u preduzećima, kad se revidiraju planovi, redovno ispadnu iz plana zgrade za tehnikume i internate. Ja na to gledam, pre svega, iz okvira mog resora, jer me uvek odvuku oni poslovi koji su neposredno vezani za proizvodnju . A kad plan dođe na reviziju kod SPK — i tamo se kaže : „ Daj , briši ovo". Mislim da je to praksa koja je ustaljena u svim privrednim resorima. A ako idemo tim putem, nećemo imati kadrova. Mi danas imamo preduzeća u kojima uopšte nema inženjera, u kojima uopšte nema srednjih tehničkih kadrova. Ako budemo išli napred ovakvim tempom kakvim sada idemo, mi ćemo u tom pogledu sve više zaostajati . Moje je mišljenje da ne bi trebalo dalje dozvoliti brisanje i kresanje kredita za zgrade tehnikuma i internata po preduzećima , za škole itd. Ovo tim pre što smo mi danas orijentisani tako da moramo iz redova najboljih radnika, udarnika, racionalizatora i novatora uzdizati rukovodeći kadar kroz kurseve . Ako nemamo materijalne uslove, ako nemamo zgrade gde ćemo organizovati te kurseve, mi se praktično lišavamo mogućnosti da kroz kurseve i tečajeve uzdižemo naš radnički kadar u preduzećima . Druga slabost škola i radničkih tehnikuma u preduzećima jeste nedostatak nastavničkog kadra. I nije samo pitanje nastavničkog kadra nego i opšteobrazovnog kadra. Ja mislim da bismo mi morali da odvojimo izvestan kadar za naše tehnikume ili privredne škole po preduzećima. Jer, sada je očigledna stvar, s obzirom na to da se te škole nalaze pod rukovodstvom privrednih resora, da rukovodstva na terenu nisu zainteresovana da i te škole imaju nastavnike za opšteobrazovne predmete, koji su i te kako potrebni . Sa druge strane, iz proizvodnje se vrlo teško daju inženjeri za škole i kurseve. Ta ista pojava je i na univerzitetu , za koji se ti ljudi takođe teško daju. Mislim da rešenje postoji . Naime, svuda u privredi postoji izvestan broj sposobnih tehničkih kadrova, koji nisu za operativu a silom se drže u operativi, a koji bi i te kako dobro došli na univerzitetu i

TRECI PLENUM CKKPJ

357

u srednjim tehničkim školama. Samo, i tu treba uzajamnog razumevanja. Ne bi trebalo postupiti kao drugovi iz Hrvatske, koji su zapeli da imaju Kistića,323 jer ako njega ne dobiju sve je propalo. (Drug Bakarić: „ Daj drugoga".) Ja sam rekao da ću dati, ako njihov Centralni komitet to reši. Ali, ja smatram da se može uzeti i drugi, koji po sposobnosti ne zaostaje za njim, a da se Kistić ne uzme. Ja govorim načelno da bi bilo dobro to uzajamno sporazumevanje privrednih resora i odgovornih ministarstava, da se kadrovi koji se i te kako mogu odlično koristiti na univerzitetima i u školama, a nisu za operativu , odvoje za univerzitete i škole , a da se oni koji su [ sposobni za ] operativu , ostave da u njoj rade. Možemo i dalje ići, pa urediti stvar tako da inženjeri koji rade u operativi mogu predavati na univerzitetima kao honorarni nastavnici . Ta se praksa pokazala u Beogradu i u Ljubljani kao dobra, i na taj način mi možemo rešiti opšti nedostatak tehničkih kadrova, koji se oseća u privredi. To je mogućno . To je drugi problem, problem nastavnog kadra, koji nam koči podizanje nižih i srednjih tehničkih škola, kao i podizanje nastave na univerzitetima. Treći problem je nedostatak stručne literature. Bar mi u rudarstvu osećamo taj nedostatak. Mi smo tek ove godine pokušali da prevođenjem strane literature dođemo do izvesnih stručnih knjiga , koje su neophodne za uzdizanje kadrova. Međutim, orijentacija je bila na prevođenje isključivo sovjetskih udžbenika i ta orijentacija se kod nas još oseća . Pripremljeno je oko 20 stručnih knjiga isključivo iz sovjetskih izvora. Ja nisam za to da sve to odmah odbacimo . Naprotiv, ja sam za to da se ono što je dobro usvoji i štampa. Nama je potrebna takva stručna literatura, ali dobro je odabrati i literaturu iz ostalih zemalja, koja će upoznati naše kadrove s najnovijim tekovinama nauke na tom polju i u drugim zemljama. Mislim da postoji izvesna rasplinutost u tom pogledu , da nema čvrste kontrole odozgo . Naime , ta kontrola prepuštena je privrednim ministarstvima, a meni se čini da bi kontrolu izdavačke delatnosti trebalo uzeti čvršće u ruke i usmeriti je po raznim granama , te na taj način obezbediti da po izvesnom planu i sistemu dođemo do stručne prevedene literature za naše škole i stručnjake. I konačno , četvrti problem koji sam hteo da naglasim jeste naš podmladak, odnosno regrutovanje učenika u tim školama. Očigledno je, po statistikama koje imamo pred očima, da se u poslednjim godinama sve više i više izostaje u tom pogledu i da se smanjuje procenat učenika koji se jav-

358

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ljaju za privredne resore i na tehničke fakultete . Meni se čini da bi, s obzirom na razvoj privrede, tome trebalo stati na kraj i mobilisati partijske i omladinske organizacije , usmeriti ih tako da se zalažu za javljanje dobrih i solidnih omladinaca za privredne resore. Drug Tito: Ko želi riječ ? Ima riječ drug Neoričić . Drug Milijan Neoričić: Ja bih predložio, što se tiče materijalne baze i materijalne politike uopšte, da u plan uđe i rešavanje pitanja srednjih stručnih škola zato što, ako bismo išli samo na osposobljavanje viših kadrova, a ne i srednjih stručnih, došli bismo u situaciju da imamo inženjere, a da nemamo pomoćnike koji bi im pomagali u radu . Danas mi imamo slučajeve da inženjer radi ono što ne bi morao. Sa druge strane, dogodine bi trebalo rešiti to pitanje i zato što nema stambenog prostora za učenike srednjih stručnih škola. Njih je i pre rata bilo malo, a danas mi imamo slučajeve da u školskim zgradama radi više škola, pa nastavnici i uprave onih koje su tu privremeno smeštene ne samo da nemaju sobe i dvorane nego čak ni ormane u koje bi stavljali svoja dokumenta. Dalje, ove škole nemaju ni dovoljno internata i imamo slučaj da škola sa 1200 učenika ima internat koji može da primi jedva 200 đaka . Imamo i takvu pojavu da nam grupa od 20 omladinaca spava na Kalemegdanu , a omladinke na železničkoj stanici. Pitanje stipendija je uglavnom rešeno . Ali , pitanje stipendija za srednje stručne škole nije rešeno . Oni imaju otprilike 1000-1200 dinara, a sa tim se ne može izići na kraj . Mislim da bi se pitanje stipendija za srednje stručne škole moglo rešiti na taj način što bi se izvršila revizija sadašnjih stipendija. Jer, kako je KDK ustanovila , samo u jednoj školi ima 15 učenika koji su na svojim molbama za upis napisali da im ne treba stipendija, ali je Ministarstvo kazaio da treba da primaju stipendiju , da bi se na taj način popularisala škola i privukli novi učenici na upis . Kad bi se izvršila revizija i stipendije uzele onim kojima nisu potrebne , onda bi se mogle povećati onima kojima su potrebne. Što se tiče snabdevanja, ono takođe nije dobro rešeno . Dok studenti imaju karte, oni nisu snabdeveni artiklima koji se dobijaju preko sindikata . Osim toga, u Beogradu ima oko 3000 studenata s porodicama, o čijem snabdevanju takođe treba voditi računa . Trenutno je situacija takva da oni idu od jednog CK Partije do drugog i u gradske komitete , ali do sada odluka još nije doneta.

TRECI PLENUM CKKPJ

359

Sada bih nešto rekao o nastavi i učenju . U tom pogledu imamo zaista niz problema. Još ima profesora koji ne predaju kako treba. Ima ih koji tumače naopako pojedine stvari, a isto tako ima i knjiga koje takođe nepravilno obrađuju pojedine materije . (Čita tekst iz jedne knjige.) Međutim, postoji i druga pojava. Profesori, u želji da svaku stvar protumače dijalektički, dovode prosto do smešnih situacija. Tako je jedan od njih tumačio da je car Lazar* izgubio bitku samo zato što nije poznavao marksističku strategiju i taktiku. Zatim, ima i drugih slučajeva proizašlih iz težnje da se u škole unosi marksizam . Na primer, dogodilo se da je profesor, koji je mesec dana proboravio na otkupu, zadavao učenicima za pismenu obradu teme o značaju otkupa, o značaju setve, dok su drugi davali teme o oktobarskoj revoluciji i dru80.324 go. Kad je reč o nastavi, ja bih postavio i pitanje savremenosti, jer ima slučajeva da se pojedini predmeti predaju onako kako su se predavali pre pola veka . Tome je razlog nedostatak literature. Što se tiče naše pedagoške prakse, kod nas ima jedna pojava na koju bih hteo da ukažem. Naša pedagogija je skučena i pomalo se guši inicijativa u tom pogledu . Tome doprinosi i unošenje stvari koje nama ne odgovaraju , kao na primer ogledna predavanja. Nastavnik koji drži ta ogledna predavanja nastupa s autoritetom Partije i vlasti , tako da svi koji ga slušaju smatraju da tako i samo tako treba raditi. Međutim, uopšte nismo sigurni da baš tako treba. A oni koji slušaju, ne diskutuju s njim, već samo primaju to kao gotovu stvar. Kroz diskusiju bi moglo da se dođe, međutim, do najpodesnijih metoda za našu pedagošku praksu . Bilo je slučajeva da se u tom pravcu nešto i pokušavalo, ali su i tu činjene pogreške . Događalo se da se učitelji sakupe radi diskusije, ali su neki članovi sreskih komiteta ili omladine koji su prisustvovali davali zaključnu reč, u kojoj bi obično naglašavali da naši nastavnici nisu shvatili današnje zadatke kao što su otkup, setva i drugi, pa su ih zbog toga obično kritikovali. To naročito radi naša omladina. Hteo bih da kažem nešto i o ugledu naših nastavnika i učitelja. Smatram da bi preko nagrada i pohvala trebalo istaći rad tih ljudi mnogo više nego do sada . O njihovom radu trebalo bi pisati, a ja sam dosad samo u jednom žurnalu pročitao nešto o tome . Međutim, većina tih ljudi zaista voli svoj posao. Mi smo se u principu složili o toj stvari , ali se * Srpski knez Lazar Hrebeljanović poražen na Kosovu 15 (28) juna 1389. godine od turske vojske pod sultanom Bajazitom .

360

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

naše odluke na terenu još ne sprovode. Učiteljima i nastavnicima se ne računa kao frontovski rad pomoć koju oni daju i treba da daju omladini, ili njihov rad na kulturnom i prosvjetnom polju uopšte, već samo kopanje i druge fizičke frontovske akcije. Pitanje učenja je najteži problem koji danas imamo. U 1948-1949. godini, u nekim republikama, uspeh je slabiji nego prethodnih godina. U ovoj godini , taj uspeh se popravio, ali smo došli do toga da slabo uče učenici VIII razreda . Kad se uporedi nivo znanja učenika VI razreda gimnazije danas, s onim iz vremena stare Jugoslavije, dolazi se do zaključka da današnji učenici mnogo više uče, ali da je faktičko znanje manje od onoga ranije . Analizirajući taj problem učenja, došli smo i do podataka da je naročito slab uspeh iz srpskog jezika. A kad smo sve to razmotrili , došli smo do zaključaka da do toga dolazi iz sledećih razloga: 1. Kod nas, rad omladinskih organizacija nije postavljen tako da zaista podstiče učenike da svoj posao obavljaju kako treba. Na primer, učenici žele da idu na radne akcije, jer smatraju da je rad za socijalizam samo to ako idu na kopanje i slične radove . Imamo pojava da nam ti đaci rade vrlo dobro, ali da je njihovo učenje često slabo . To znači da mi nismo uspeli da učenje kao zadatak podignemo na potrebnu visinu , da ga učenici shvate kao svoj prvi zadatak. Sa druge strane, povezivanjem učenika sa životom van škole, koji je tako bujan, postiže se to da se učenici teško navikavaju da sede i uče, jer ih van škole sve više privlači nego učenje. U tom pogledu mi smo u omladinskoj organizaciji našli mnogo grešaka. A sve se one svode na to da mi nismo uspeli da kod omladine razvijemo smisao da svoju inicijativu za rad i svoju maštu kanališe u pravcu učenja, već samo na radne akcije. Kod nas je , na primer, bilo vrlo malo izleta, letovanja itd. Naša literatura je takođe vrlo slaba, da bi kod omladine mogla da razvija želju za učenjem. 2. Drugi razlog je kod roditelja. Opšta je pojava da je pažnja roditelja nad učenicima popustila. Tome je uzrok delom odvlačenje omladine na razne konferencije, radne akcije i druge stvari, usled čega je oslabila njihova kontrola. Ja mislim da bi preko Fronta trebalo raditi na tome da roditelji pojačaju kontrolu nad svojom decom, učenicima. 3. Treća slabost je u samoj nastavi. Gotovo je opšta pojava da se nastavnici povode za omladinskim ili partijskim organizacijama u školi i spuštaju nivo svojih predavanja prema tome kako one žele. Ima nastavnika koji se zadovoÎjavaju time da učenik u pismenom zadatku , u svakoj dru-

TRECI PLENUM CKKPJ

361

goj rečenici, pomene izgradnju socijalizma i Partiju, pa njemu daju bolju ocenu nego onome koji tako nije napisao , ali je zadatak lepše obradio . Isto tako ima slučajeva da se nastavnici povode za sugestijama kako nešto treba uraditi. Dalje, kod nas još većina nastavnika predaje pa onda proverava znanje učenika, a takvim se sistemom u stvari slabi znanje učenika. 4. Dalji razlog su materijalne teškoće u kojima se nalaze učenici . Hteo bih da kažem da ova diferencijacija u VIII razredu ne bi bila baš najpogodnija, jer u gimnaziji treba da se stekne priprema za fakultet . Što se tiče partijskih organizacija u školama, mi imamo oformljene organizacije na fakultetima i u srednjim stručnim školama. Smatram da ne bi bilo štete da se i organizacije u srednjim stručnim školama zadrže , jer one imaju specifične probleme. Kada bi učenici tih škola, članovi Partije, bili vezani za ulične organizacije, teže bi rešavali svoje probleme i zadatke, te ja zbog toga predlažem da se partijske organizacije u srednjim stručnim školama zadrže . Drug Tito: Riječ ima drugarica Tomšič . Drugarica Vida Tomšič* osvrće se na onaj deo referata druga Đilasa u kome se govori o značaju predškolskog i vanškolskog vaspitanja, podvlačeći misao da na ovo pitanje treba gledati kao na sastavni deo vaspitanja u našem društvu . Ona smatra da je to nešto stvarno novo za nas, u novoj Jugoslaviji, da je to nov sektor pedagoškog rada, na koji se u staroj Jugoslaviji i iz političkih razloga nije povoljno gledalo . Kod nas je to jedan deo vaspitnog problema. Na drugoj strani njegovo rešavanje znači i stvarno oslobađanje žene za rad. Ako se pogleda koliko je žena od 1945. godine bilo tako oslobođeno za rad, videće se da je njihov broj u privredi porastao od 140 000 na gotovo 200 000. Kroz to se vidi kako je ovaj problem ne samo vezan za vaspitanje dece, već isto tako i za pitanje zapošljavanja žena u privredi . Što se tiče predškolskog vaspitanja dece do 7 godina, nekoliko ustanova koje mi imamo danas zbrinjavaju samo mali broj dece i sigurno je da mi u doglednom vremenu nećemo imati mogućnosti da u tim ustanovama zbrinemo svu radničku decu, koja danas na to čekaju . Zbog toga je to stvar o kojoj treba da vode brigu i partijske organizacije i prosvetni organi . * Umesto stenograma sledi beleška o izlaganju Vide Tomšič.

362

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952

Ali, prosvetni organi ne treba da gledaju na to samo kao na neko socijalno pitanje . Osim toga, ženama koje čuvaju tu decu treba dati osnovne smernice za vaspitanje. Sa druge strane , možda je malo teži problem vanškolskog rada s decom. Do sada je taj rad bio prepušten samo omladinskim i pionirskim organizacijama, dok je vrlo malo bilo obdaništa i ustanova za školsku decu . Međutim , pitanje tih ustanova i drugih formi rada sa decom u vanškolskom vremenu, istovremeno je pitanje uspeha dece u školama . Na primer, na osnovu ankete koja je vršena u Sloveniji , videlo se da deca radnika vrlo slabo napreduju u školi ; od te dece , 24 procenta bilo je kod kuće kada je majka radila, i zato imaju slabe ocene, dok je samo 11 procenata dece radnika koja su bila u nekoj ustanovi imalo slabo ocene , odnosno od dece koja su bila kod nekog rođaka samo 12 procenata je imalo slabe ocene. Znači, da se procent slabih ocena smanjuje na polovinu , ako su deca radila na nekom mestu gde je bilo kontrole . Drugarica Tomšič smatra da treba stvarno ozbiljno uzeti kritiku dosadašnjeg stava našeg Ministarstva prosvete , da vaspitanje dece van škole nije njegova stvar, već stvar organizacije AFZ . To je potrebno zato što se vidi da se taj problem ne može rešavati preko omladinskih organizacija, bez ozbiljne vaspitne pomoći od strane stručnjaka. Tu se postavlja isto tako i pitanje pionirskih rukovodilaca. Do sada je kadar za rad s pionirima uziman iz omladinskih redova, a to su mahom omladinci od 15 do 17 godina , koji i sami imaju svoje zadatke , pohađaju gimnaziju , stručnu školu ili idu na univerzitet, i koji zato ne mogu više nego samo jedanput u nedelji dana doći u školu i održati pionirski čas. Zbog toga je pionirska organizacija kod nas izgubila značaj dečje organizacije, u kojoj se deca zabavljaju , i ona uopšte nema nikakvog vaspitnog uticaja na decu . Drugarica Tomšič zato misli da bi bilo potrebno proučiti naše iskustvo o radu sa decom, a naročito imati u vidu zbrinjavanje one dece koja nemaju majku kod kuće . Ona zatim ističe da kod nas nema igrališta, izletišta i drugih terena za decu koji ne traže materijalne izdatke . Osim toga, deci je potrebno dati i igračke, jer i to [ spada u domen ] vaspitanja. Zbog svega toga, potrebno je da se, počev od Saveznog ministarstva pa nadalje sve organizacije koje rade sa decom i na rešavanju ovih pitanja uopšte drže u rukama, a da se kroz diskusije, savetovanja i možda kroz stručni časopis brine o raznovrsnosti rada sa decom .

TRECI PLENUM CKKPJ

363

Zatim drugarica Tomšič dotiče pitanje dece pod starateljstvom , odnosno dece u internatima, za koje kaže da je vrlo bolno. Mi danas imamo decu ne samo pod starateljstvom već i učenike kod kojih je vaspitni rad sasvim zapostavljen. U internatima , na 120 dece - učenika u privredi dolazi jedan vaspitač. A kad se pogleda kako je izvršen razmeštaj , vidi se da 25 procenata internata nema nijednog vaspitača. U Bosni se, na primer, može naći besprizornih koji su nastali u našoj zemlji posle oslobođenja, zbog toga što se na domove gleda kao na ustanove socijalnog staranja, a ne kao na ustanove prevenstveno vaspitnog značaja ; gledalo se na to samo kao na pitanje snabdevanja, a ne i kao na pitanje vaspitanja dece. Zato se dešava da u tim domovima nema inicijative i da se ta deca vaspitavaju tako da svi moraju nešto za njih da rade, a da ona ne moraju ništa . Situacija u tim internatima teška je i u materijalnom pogledu, u pogledu snabdevanja. Drugarica Tomšič smatra da je to posledica nerazjašnjenih pojmova, koji su postojali dugo vremena u našim ministarstvima prosvete. I danas neka ministarstva prosvete ne uzimaju te domove kao svoje, već ih ostavljaju socijalnom staranju, ne daju vaspitače i učitelje za njih, već misle da je to nešto van njihovog domena. Na kraju, drugarica Tomšič ističe značaj porodičnog vaspitanja dece i , u vezi s tim, potrebu rada s roditeljima i razrađivanja problema uloge porodice danas. Mali broj prevedenih ruskih udžbenika, koji tretiraju pitanja predškolskog i vanškolskog vaspitanja, nije dovoljan materijal, jer najveći deo sovjetskog iskustva nije mogućno preneti na naše uslove . Drugarica Tomšič zato smatra , kako je podvukao i drug Dilas , da ovim pitanjima u buduće treba da posvete veću pažnju i naše partijske organizacije i naša ministarstva.

Drug Tito: Riječ je tražio drug Maslarić. Drug Božidar Maslarić: Drugovi, ja bih hteo da se zadržim na pitanju programa, da bismo videli šta mi tu možemo izmeniti . Ako pogledamo stari program buržoaske škole , vidimo da on nije jasno formulisao svoje ciljeve , iako je i on imao ciljeve . Tamo je rečeno da on razvija nauku , stvaralačku misao , ali u stvari to nije bio program i zadatak stare buržoaske škole . Ona je stvarala automate , koji ne smeju da misle, već moraju da rade samo na jednom uzanom sektoru posla i ništa dalje, to jest ne smeju da gledaju

364

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

šta se oko njih događa, već se moraju okretati samo kao konj u dolapu . Takvog intelektualca je stvarala buržoaska mašina. Ja mislim da svi mi koji smo živeli pod starim režimima, imamo manje-više takvu prošlost, menjali smo gimnazije jednu za drugom, zbog toga što smo imali napredne misli.325 Međutim, u našem programu mi moramo tačno i jasno da kažemo šta hoćemo . Mi hoćemo da kroz naše škole, i to je njihov zadatak, stvorimo svesne graditelje socijalizma . Razume se, taj socijalizam sastoji se iz raznih oblasti . Tu je i medicina i tehnika i druge grane nauke, a mi u svakom pravcu hoćemo da stvorimo stručnjake, koji će raditi na izgradnji socijalizma. Ovde je mnogo govoreno o matematici. U vezi s tim, ja hoću ne [ samo ] da pretresem sam program [ matematike ] , već da se zadržim malo na tom predmetu , pošto sam se i ja svojoj praktičnoj delatnosti sretao s njim. Iz tog starog buržoaskog programa nasledili smo mnogo toga što treba izbrisati, mislim na srednje stručne škole . Nedavno sam pregledao program koji je utvrdilo Ministarstvo nauke i kulture i oko mi je zapelo baš na matematici . Šta sam našao? Našao sam tu imaginarne brojeve. Međutim , ja smatram da je to potpuno suvišno u programu i da to može samo da smeta onima koji uče. Jer, šta je imaginarni broj ? To je kvadratni koren iz broja jedan. Ja moram da priznam da nisam detaljno pregledao program, ali se sećam da sam, osim ove, našao i niz drugih stvari , koje mogu samo da ometaju učenike , kao na primer Ptolomejeva teorija o proizvodu dijagonala.* To i drugi latinski nazivi predstavljaju za đake strašne stvari, iako materija koju oni obrađuju nije ni malo strašna. Zato ja pitam kome je to potrebno u srednjoj školi . Ako smo mi bili kljukani time , danas to nije potrebno. Zato smatram da treba stvoriti jedan praktičan program . Naveo sam samo slučaj matematike jer mi je ona najbliža, ali verujem da i u drugim predmetima ima mnogo toga što bi moglo da se iskrči i da se predmeti koji se uče naprave pristupačnim, dobrim i korisnim za našu omladinu . Drugo pitanje je izučavanje jezika . Mi smo nekada učili

latinski 8 godina, a posle završene škole nismo znali da kažemo na tom jeziku ni ,,dajte mi čašu vode ", iako smo znali da kažemo da li je jedan glagol slab ili jak i da li ide po ovoj ili onoj deklinaciji . Ali , dok mi nismo mogli da kažemo ni jednu rečenicu , praksa nam pokazuje da su oni ljudi koji * Misli se na Ptolomeja Klaudija, grčkog astronoma i geografa iz II veka naše ere.

TRECI PLENUM CKKPJ

365

su tražili posao i emigrirali iz stare Jugoslavije u Francusku, Nemačku ili Ameriku326 naučili jezike tih zemalja, tako da se njima mogu služiti , iako nisu imali završenu ni osnovnu školu . U novoj sredini , ti ljudi bez škole, bez elementarne pripreme, mogli su da se snađu i sporazumeju , bez gramatike, bez jakih i slabih glagola, bez deklinacija. To govori o tome da metod predavanja jezika koje smo mi učili u školi nije bio dobar. Treba znati gramatiku, ona pomaže, ali svesti izučavanje jezika samo na gramatiku i čitati samo neke citate - to nije ništa, i ne daje ono što nam je potrebno za praksu i život. Treće pitanje, koje je ovde iskrslo, bilo je odvajanje muške od ženske dece. Ja ću, prosto, iako sam ,,trockist" i „ špijun”* ipak da se poslužim iskustvom Sovjetskog Saveza. I tamo se lutalo u tom pogledu i ja ovde hoću da vam ispričam kakvih je sve zabluda tamo bilo s tim u vezi . U početku su, po nasleđu iz prošlosti, škole bile odvojene, jer je bila sramota držati mušku i žensku decu u jednoj klupi. Kad je ideja o oktobarskoj revoluciji prodrla dublje u mozgove ljudi, onda su kazali da zbog ravnopravnosti muškaraca i žena treba i školu ujediniti - - i tada je došlo do osnivanja zajedničkih škola . Posle izvesnog perioda , došio se ponovo na misao da se deca moraju odvojiti . Ja vam ne mogu reći kalendarske datume i godine kako je to išlo , ali je tačno tako bilo. A kako je objašnjavana ova poslednja varijanta, to jest zašto je decu trebalo odvajati kad dođu u period puberteta? Tu je upleten i moral. Ali, s obzirom na izgradnju socijalizma u Sovjetskom Savezu i na perspektive ko munizma, postavio se problem radne snage, kao i ovde kod nas, a pošto se žena emancipirala, nije vođena briga o natalitetu, tako da je on zaostao. Onda se kazalo da žensku decu treba, ipak, spremiti za njihovu prirodnu funkciju , to jest da budu majke. Ona može da bude graditelj socijalizma, ali pre svega [ mora da bude ] majka , jer ako pođemo samo po prvoj liniji, u tom slučaju će čovečanstvo ići nazad, a mi hoćemo da održimo korak. Eto, toliko sam smatrao za potrebno da kažem. Drug Tito: Riječ ima drug Kardelj . Drug Edvard Kardelj: Da počnem od učitelja . Ja ne mislim da govorim o tome šta jeste, a šta nije učitelj , ali hoću da kažem da je jedna stvar kod nas tačna, a to je da * Informbirovska terminologija za rukovodeći sastav KPJ, odnosno SKJ.

366

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952

smo mi učitelja pretvorili u običnog birokratu , koji je na selu za to da sprovede određen program, i to program koji mu u stvari potpuno onemogućava ne samo da daje deci potrebno znanje, već da ih, pored toga, i vaspitava. Ū praksi, naši učitelji su danas u takvom položaju , zbog tih velikih programa, da kljukaju decu znanjem , pa i u tome jedva uspevaju, a apsolutno nemaju mogućnosti da vaspitavaju decu, niti da razvijaju svoje sposobnosti kao pedagozi . Ja se sećam još kad sam išao u učiteljsku školu , svaki od tih ljudi, pedagoga, imao je u sebi tendenciju da nešto od sebe da, da nešto izvuče iz te pedagogije i da nađe svoj način prilaženja deci koju je učio . A dolazili su nam oni stariji inspektori, carsko-kraljevski birokrati, * sa gotovim šablonom, koji su rušili sve ono što su ovi pedagozi hteli i mislili da naprave. Mislim da danas nema velike razlike u tom pogledu, a u izvesnom smislu je čak i gore , jer je u stroj Jugoslaviji, potkraj , ta buržoaska demokratska pedagogija ipak prilično otišla napred, a mi smo , u toj borbi za takvu demokratsku pedagogiju , dobili mnogo simpatizera u učiteljskim redovima. A kakvih slučajeva imamo danas ? Ono što je drug Neoričić izneo tačno je. Jer, više-manje svi naši drugovi sekretari sreskih komiteta i rejonski partijski funkcioneri smatraju da je rukovodeća uloga Partije i u tome da onaj koji se ništa ne razume u učiteljski posao može držati lekciju učitelju kako treba da poučava decu . Ja mislim da takvo shvatanje nema nikakve veze s rukovodećom ulogom Partije. Ako hoćemo da stvorimo dobrog učitelja i da mu omogućimo da vaspitava decu kako treba , mi moramo od njega izgraditi samostalnog čoveka u njegovoj školi , da mu nad glavom ne vise sve moguće ustanove i teraju ga na sve strane , već da on stvarno bude gazda u školi , da rukovodi njom [ onako ] kako on, kao pedagog smatra da je najpravilnije, a odozgo ga treba kontrolisati . I to , treba da ga kontrolišu ljudi koji nešto razumeju pedagoški rad, a ne ljudi koji ili ništa ne razumeju , ili su naučili pet-šest slova o pedagogiji i sada misle da mogu svakom čoveku držati lekciju , iako je on, možda, daleko iznad njih , bez obzira na to što su oni neki načelnici ili inspektori. To je jedna stvar. A za nju je vezano i ono što je drug Čolaković malo pre govorio - potreba podizanja društvene uloge učitelja. Ako učitelj stvarno bude vaspitač, ako se kroz to oseti njegov uticaj na decu , a kroz decu na život na selu, i ako on, pored toga, može da nađe vremena da

* Misli se na austrougarske pedagoške savetnike.

TRECI PLENUM CKKPJ

367

radi na kulturno-prosvetnom polju, onda će on imati i ugled i položaj u selu . U vezi s tim, hteo bih da kažem nekoliko reči o učiteljskim udruženjima. Ja mislim da smo mi u tom pogledu otišli natrag. Mi smo ranije, u staroj Jugoslaviji , imali ta učiteljska udruženja. I ako ovde ima drugova učitelja , oni će znati kakvu je borbu imala stara Jugoslavija s tim učiteljskim udruženjima. Ogromna većina tih udruženja bila je, ako ne pod neposrednim partijskim uticajem, ono svakako pod uticajem demokratskih tendencija, i to baš zbog toga što se kroz ta udruženja , ipak, vodila borba za demokratsku pedagogiju . Mi smo to danas likvidirali , a umesto toga stvorili smo sindikate. Na taj način, mi smo onemogućili učiteljima da se razvijaju i diskutuju kao učitelji o pitanjima metodike, didaktike, pedagogije i tako dalje, a sa druge strane, onemogućili smo i sebe da preko tih udruženja utičemo na njihov razvoj kao učitelja. Dalje, učiteljska udruženja su ranije izdavala masu literature iz oblasti metodike, pedagogije i drugih predmeta. Sada se, međutim, nalazi masa brošura iz te literature na ruskom jeziku i one se kod nas čitaju. Ja sam pogledao neke od njih i mogu da kažem da kod nas ima starih stvari, napisanih pre rata, koje su bolje od onih koje dolaze iz Sovjetskog Saveza. Međutim, sve te stvari , koje su stvarno dobre, a naročito one iz oblasti prirodnih nauka, propale su . Ako mi sada ne izdajemo te metodike, onda možemo da koristimo bar ono što je ostalo iz stare jugoslovenske škole. A toga ima dosta. Tu naročito mislim na Bosnu i Makedoniju, koje imaju učitelje što nisu prošli kroz učiteljske škole. Kad se takvim učiteljima dâ jedna takva metodika , onda to za njih ogromno znači, jer će oni sami sebe kroz to moći da obrazuju i razvijaju. Inače, mislim da mi treba da izdajemo više te pedagoške litrature, utoliko pre što kod nas ima sposobnih kadrova, koji mogu na tome raditi . Kad se u staroj Jugoslaviji moglo toliko izdavati, a mahom je to bila demokratska literatura, mislim da bi ti ljudi, koji verovatno još žive i tu su negde, mogli i danas na tome raditi , a pored toga ima i mlađih ljudi, koji bi takođe mogli više da rade. U vezi s programom za naše škole, ja bih takođe istakao da postoji pojava i tendencija ka uravnilovki, koju je izazvao baš taj preopterećen program . Ako mi čvrsto postavimo program, onako kako je rekao drug Đilas, taj minimalni program koji bi morao da savlada svaki đak, svako dete, i

to solidno, a da onda u okviru toga i iznad toga programa

368

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

damo učitelju izvesnu slobodu da prema svojim sposobnostima može da radi među decom , onda ćemo imati škole koje će se razlikovati jedna od druge. Mislim da je drug Brkić govorio o direktorima naših gimnazija, koji su svi izjednačeni, bezlični . Međutim, dobar i loš pedagog razlikuju se jedan od drugog kao bog i šeširdžija . Po tome bi trebalo i škole razlikovati . Ocena nije uvek merilo . Obično će baš dobar pedagog u tim stvarima biti strožiji nego loš. Zato ja ne bih išao po [ liniji ] ocena, nego bih gledao kako kvalitativno stoji jedna škola, kako stoji s nastavom i kakva je pedagoška vrednost nastave . Školu bi trebalo suditi po tome kako su vaspitani ljudi koji iz nje izlaze. Po tome bi trebalo i direktore razlikovati. A kod nas se sada izračunavaju procenti prema ocenama. Ja ne kažem da i u tome nije neki kriterijum, ali smatram da to nije pravilan kriterijum, jer se po njemu ne može znati šta jedan đak zna . Jednom reči , hoću da kažem da treba da posvetimo više pažnje tom pedagoškom radu i procenjivanju naših kadrova po toj liniji. Što se tiče materijalne strane, mislim da su argumenti koji su ovde izneti u tom pogledu sasvim tačni i nema ni jednog argumenta koji svaki od nas ne bi usvojio, a pogledu loših posledica toga što nemamo škola, što ne gradimo srednje škole zajedno s univerzitetima i tako dalje. I ono što je rekao drug Tempo takođe je vrlo važno, samo ja mislim da bi se drug Tempo , kad bismo mu kazali da se odrekne nekih svojih radova u rudarstvu radi neke škole , odmah pobunio. (Drug Vukmanović: „ Ne samo ja nego svaki od nas".) Ja mislim da bi te argumente trebalo stvarno dobro proceniti, da ne bismo opet išli u neku krajnost, jer kao što je rekao drug Kidrič - dva puta dva je četiri. I ako mi hoćemo da svršimo glavne stvari, onda se u nekim drugim stvarima treba strpeti . Ja ne mislim da kažem da o tim stvarima ne treba diskutovati i da naši prosvetni rukovodioci ne treba da se bore za njih , ali te stvari treba razmotriti u njihovoj suštini, pa kad se jedanput o njima donese rešenje, onda se toga treba držati i sprovoditi onako kako se odredi. Ali, osim toga, ja mislim da je mnogo tih materijalnih nedostataka, i to vrlo mnogo, prosto posledica i naše nemarnosti i [ pomanjkanja ] inicijative dole. Tako je drug Avdo Humo malopre spomenuo karte Jugoslavije. Ja mislim da je prosto u pitanju naša nemarnost ako nemamo školskih karata. To možemo napraviti na litografskom kamenu , koliko je potrebno za decu u osnovnoj školi, da bismo im mogli pokazati gde je Zagreb, Sarajevo i drugi gradovi, koje su reke ili najveće planine u Jugoslaviji . Što se tiče učila,

TRECI PLENUM CKKPJ

369

ona se mahom mogu napraviti malim, sitnim sredstvima. Mi smo malopre u hodniku govorili o tome sa drugom Pucarom i on je sam rekao da o mnogim stvarima ne bi trebalo govoriti, pošto one mogu, ako se ljudi njima pozabave, lako da se naprave , naročito tamo gde ima drveta. U Vojvodini i u drugim krajevima, gde nema drveta, to je druga stvar, ali tamo gde ima dosta šuma, ne može se primiti nikakvo opravdanje što tih stvari nema. Naše republičke vlade morale bi same ići ka tome da stvore potrebne male radionice školskih učila . Tu bi nekoliko ljudi bilo dovoljno . Mislim da se s većom inicijativom može u tom pogledu više postići. Što se tiče papira, o tome su već drugovi govorili . Mnogo bi se papira dobilo ako bismo zaustavili prevođenje one literature i izdavanje onih knjiga koje nemaju velike vrednosti, a koje svakog dana dobijamo, kao što je , na primer, nedavno objavljeni roman nekog malo poznatog pisca, Kočubej.327 Ja ne razumem zašto je to trebalo prevoditi. A takvih stvari ima koliko god hoćete . Ako je neka od njih i interesantna, nikakve štete nema da izađe kroz pet ili više godina. Ja razumem da se prevode i izdaju klasici , ali zašto štampati takve stvari koje nemaju nikakve vrednosti, a ukoliko je i imaju nisu neophodna stvar u ovom trenutku . Ja bih prosto predložio da centralni komiteti po republikama uzmi malo čvršće tu stvar u svoje ruke i vide šta se štampa. Predložio bih da se iz beletristike štampaju , uglavnom, klasične stvari i ono što je najznačajnije, pa da štampamo i naše stvari. Ja smatram da i NOPOK328 izdaje gomile nepotrebnih stvari . U poslednje vreme , doduše , to je malo smanjeno, ali tek u poslednje vreme . Na taj način mi bismo prilično dobili papira . Hteo bih da kažem još nešto u vezi s tom materijalnom stranom. Kad govorimo o tome jesu li ili nisu snabdeveni naši đaci, mi konstatujemo slabosti protiv kojih se moramo boriti. Ali , stvarno nema i istovremene borbe za to da ne samo deca već i roditelji, studenti i đaci malo preuzmu na sebe odgovornost za svoje školovanje. Internate i sve ovo što gradimo treba da gradimo , i još više ćemo morati da gradimo, zatim - stipendije treba davati, razume se, ali danas ne treba davati stipendije onoj seljačkoj deci koja od kuće dobijaju mnogo para. Treba temeljito pogledati kome se daje, a kome ne. Tačno je ono što je drug Čolaković malopre rekao, da smo i mi učili i radili pod teškim uslovima. Ja sam i sam učio školu pod vrlo teškim uslovima, a stano24 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

370

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vao sam u jednoj sobici i kuhinji, u kojoj smo živeli nas četvoro dece i naši roditelji . Pa sam ipak završio školu . Ne kažem da i danas treba pod istim uslovima da rade naša deca, ali bi ona i pod uslovima koje imaju trebalo da daju bolje rezultate. Na primer, drug Nikola Kovačević je rekao da su potrebne kuhinje. Međutim, mi ne možemo svu decu prehraniti. Naša država ne može svojim sredstvima to da izdrži. (Drug Kovačević: „Ja sam mislio na kuhinje koje bi otvorile seljačke radne zadruge ".) To je druga stvar, ako te kuhinje otvore seljačke zadruge, jer bi inače ispalo da su seljaci siromašniji otkad su otišli u zadruge nego [ što su bili ] pre. (Drug Kovačević: „ Pa ja sam o tome govorio".) Onda sam pogrešno razumeo. Mislio sam da drug Kovačević kaže da država treba da otvori te kuhinje. Mislim da bi , takođe, trebalo videti i masu ovih kurseva koji se kod nas drže . Prema mnogim podacima , neki od tih kurseva su vrlo slabi i ne daju nikakve rezultate . Ja ne mislim tu na učiteljske kurseve, već na one koje drže sve moguće organizacije. Tu mi takođe trošimo mnogo sredstava i mnogo hartije i drugih stvari koje bismo mogli dati školama, te zato smatram da bi trebalo videti koji su kursevi stvarno potrebni , a koji nisu , pa da se prekine s onima koji stvarno nisu potrebni. Drug Tito: Drugovi , diskusija je prilično odmakla, a vremena nema mnogo. Ja bih predložio da drug Dilas odmah dâ završnu riječ. (Plenum se slaže.) Drug Milovan Đilas : Ja ću gledati da budem kratak. Prije svega, u vezi s razgovorom koji sam za vrijeme pauze imao s više drugova, a posebno sa drugovima Titom i Kardeljom, mislim da bi u referat trebalo unijeti neke popravke, pošto će se on objaviti. (Kad ga ne bismo objavljivali, onda to ne bi imalo nikakvog značaja.) Prvo, što se tiče pitanja izučavanja nacionalne istorije u osnovnim školama, to jest da li da se izučava istorija svih naroda ili samo nacionalna, predložio bih da ostane da se izučava istorija svih naroda Jugoslavije , u najopštijim crtama. Drugo, u pogledu izučavanja srpskohrvatskog jezika u Makedoniji i Sloveniji , predložio bih da se ide ka tome da učenje tog jezika bude u mjeri koja je dovoljna da se djeca mogu njime služiti , a da se u Srbiji , Hrvatskoj , Bosni i Hercegovini, kao i u Sloveniji , odnosno Makedoniji uči slovenački, odnosno makedonski jezik, najopštije, da bi djeca znala da su to drugi jezici . To mogu biti neke pjesme, koje se mo-

TRECI PLENUM CKKPJ

371

gu pjevati i u horu, tako da dječje uho navikne na te jezike, da se princip naše ravnopravnosti osjeti na neki način i tu. U osnovnim školama strani jezik se uopšte ne može izučavati, ali kad je riječ o ova dva jezika naših naroda, djeca treba da znaju da su to narodi koji imaju drugačije jezike, a takvo upoznavanje treba da dovede do toga da mi ne prevodimo s makedonskog na srpski. U Hrvatskoj , Srbiji, Bosni i Hercegovini , u Crnoj Gori , a takođe u Makedoniji treba solidnije prići izučavanju slovenačkog jezika . To pitanje treba ozbiljnije postaviti. Međutim, kad je riječ o tome da Srbi uče makedonski i Makedonci srpski, to su tako bliski jezici da je tu problem lakši. Na taj način, treba da postignemo to da naši mladi ljudi mogu već posle IV razreda da razumiju dobro Makedonce i Slovence . Oni ne moraju da nauče govoriti , ne moraju znati gramatiku u detalje, ali treba da razumiju . U pogledu latinskog jezika, ovdje su se drugovi uglavnom ,, organizovali" protiv mene. Pošto su se za to izjasnili drugovi Kidrič, Blagoje Nešković, Kardelj , dobijam utisak da u Politbirou preovlađuje mišljenje da od V razreda gimnazije treba uvesti učenje latinskog jezika. Ja bih prihvatio to mišljenje i unijeću ga u referat . Međutim , smatram da ona argumentacija da latinski treba učiti zbog terminologije ne važi, ali se stvarno bez znanja latinskog jezika nijedna nauka ne može produbljivati , ako se to hoće solidno . To važi i za literaturu i za istoriju . Ja bih prihvatio da tako uzmemo učenje latinskog, ali samo da smanjimo broj časova. Onda, ja se ne bih složio sa drugom Maslarićem da nam tu uopšte nije potrebna gramatika. Gramatika i sintaksa su potrebne, ali je tačno da se mogu po obimu smanjiti, da bi đaci više učili konverzaciju i čitali tekstove. U tom pogledu drug Maslarić ima pravo . (Drug Kidrič : „ Ako ne nauči gramatiku bar na jednom stranom jeziku, čovek docnije nije sposoban da uči druge jezike".) (Drug Kardelj : „ Ja sam 13 godina učio nemački u školi, ali sam ga tek na robiji³29 naučio".) Što se tiče izgradnje pojedinih zgrada, mislim da mi u tom pogledu premalo idemo na improvizaciju . Svi čekamo da napravimo veliku, solidnu školu , ili solidan internat, sa sobama, kupatilima itd . Ja sam učio gimnaziju u jednoj zgradi u Beranama,* koja je stvarno bila maltene baraka . Ali , to nije ništa smetalo i u njoj se moglo učiti. Mi smo imali plehane peći u velikim sobama, škola je bila građena od čatme, ali se u njoj učilo 15 godina i bila je vrlo dobra.

Današnji Ivangrad.

372

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

Drug Brkić je postavio pitanje socijalnog sastava učenika. Ja sam protiv toga da mi u školama provodimo ikakav cenzus po socijalnom sastavu. [... ] * mjere da preduzmemo za isključivo stipendiranje siromašne djece, a ne djece imućnih roditelja. A često se stipendira bez ikakvog kriterijuma, prema ličnim poznanstvima i preporukama. Da ne bih dugo obrazlagao mislim da bi nas to moglo dovesti do nedemokratskih postupaka, to jest da talentovanoj djeci, zato što su po ocjeni nekakvog našeg kadrovika iz mjesnog ili sreskog odbora buržoaska djeca, ne daš da idu dalje. Ja sam protiv toga i mislim da treba da budemo protiv toga. Osim toga, od te buržoazije za 3-4 godine neće mnogo ni ostati, a već nije ni sada. To se diferencira i onaj ko je neprijatelj naići će na naše organe državne vlasti i oni će ga zgrabiti. Bio bih protiv Brkićevog prijedloga o podjeli VIII razreda gimnazije, inače se s njegovim izlaganjem u cjelini slažem. Ja smatram da bi se ovom podjelom razbila ona cjelina vaspitanja, koja omogućava da čovjek sazri u gimnaziji. Mislim da ministarstva za školu i nauku u republikama [imaju ] ista prava kao komiteti za škole. To je mali aparat [ tako da ] i nema nikakve principijelne razlike između komiteta za škole u Srbiji i vašeg ministarstva. I ne treba da bude nikakvih principijelnih razlika u pogledu organizacije. Jedino se može govoriti o razlici u nazivu i može se vidjeti da li da ga mjenjate vi Hrvati i Srbi. Drug Crvenkovski je postavio pitanje likvidacije ženskih gimnazija. Drug Maslarić je govorio o lutanju u Sovjetskom Savezu u vezi s tim. Meni to ni samom nije jasno , ali da ne bismo lutali, ja sam protiv ukidanja . Ni svi veliki pedagozi se ne slažu u tom pogledu : ima ih koji zastupaju jedno, a ima ih koji zastupaju drugo stanovište. Pitanje se postavlja da li kod vas idu djevojke u tu posebnu žensku gimnaziju. (Drug Nešković: „ Radije nego u mešovitu".) Ako idu, onda zašto da ih rasturate. Ja bih postavio stvar tako da se posebno [ gimnazije ] stvaraju tamo gde god se za to pojavi potreba, a da se stvaraju i mješovite. Ravnopravnost nije u tome što će se sjedeti zajedno u klupi , već se ona stvara u društvu, u zakonskim pravima . Da bi se pravilno shvatilo šta je osmogodišnje školovanje, da ne bi bilo nikakve zabune , htio bih da naglasim da je osmogodišnje školovanje ono čemu mi težimo : država daje mogućnost svakom građaninu da uči osam godina . Ali , neće svako svršiti tih osam godina školovanja, jer će mnogi pasti na ispitima dok dođu do osmog razreda, a mnoge će

* Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

373

u tome sprečiti i sâm život. U tome je suština obaveznog školovanja . O pitanju omladinskih organizacija, ja u referatu nisam opširno govorio, ali smatram da omladinske organizacije u pogledu škola još imaju nepravilan stav, koji se sastoji u tome da one faktički preopterećuju omladinu , od studenta do pionira, političkim radom na jedan prilično šabloniziran način. Tu je osnovna slabost . Ja se slažem s konkretnim izlaganjem druga Neoričića, ali kad on kaže da učenik treba da shvati učenje u školi takođe kao glavni zadatak, ja se s tim ne slažem. Ne ,,takođe ", već kao zaista glavni. Mislim da je tu suština stvari i da je omladina, u stvari, preopterećena političkim radom, od koga nema velike ideološke koristi. Ona na taj način u pravom smislu ne može da nauči marksizam, da se idejno razvije . Uzmimo samo kao primjer odnos prema studentima na univerzitetu koji dobro uče i bježe s političkih sastanaka da bi postigli dobre [ rezultate ] na ispitima. Prema njima se odnose otprilike, kao da su neka vrsta likvidatora . Takav je kurs u partijskim organizacijama protiv tih studenata koji neredovno dolaze na neke površne kružoke ili predavanja. A treba da bude obrnuto , da svi studenti tako uče , a da se nađu šire forme za diskusiju o teorijskim i drugim pitanjima koje bi studenti zavoleli . Mislim da je vrlo pozitivan prijedlog druga Čolakovića da se ustanovi savezni institut za pedagogiju . O tome bi trebalo posebno diskutovati , ali ja bih bio protiv toga da ove republičke institute oslabimo ili rasturimo, jer će sâmo postojanje saveznog instituta njima dati inicijativu . Ne vidim potrebu za prijedlog druga Čolakovića da se stvori partijska komisija za ispitivanje slabog kvaliteta znanja, jer ako nam ovaj plenum i ova diskusija nisu kazali zbog čega je taj kvalitet slab , onda nam i komisija neće više pomoći . Mislim da je to potpuno jasno . A gde je najslabiji naš nastavnički kadar ? Najslabiji je u gimnaziji . Na univerzitetima je malobrojan, ali njegov kvalitet u prosjeku nije slab. Što se tiče naših učitelja, 95 procenata onih koji su normalno učili vrlo su dobri, i kao pedagozi i kao didaktičari i stručno . Oni su slabi pedagozi sada samo zato što im dolazi instruktor da im drži ogledna predavanja, koja ne valjaju ništa i usled kojih se njima smrsi u glavi sve što su ranije učili. Oni onda nemaju ni inicijative. Ja ću navesti samo jedan primjer ograničavanja naših učitelja : to je jedno naređenje da učitelj u nedjelju ne smije da ode nikud iz sela, bez odobrenja sreskog prosvetnog referenta. Ja zato naglašavam da je nastavnički kadar slab u gimnaziji i da je

374

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

u stvari pitanje borbe za kvalitet znanja - borba u gimnazijama . A poslije na univerzitetu ide samo po sebi . Isto tako u diskusiji [... ] * postavljeno je pitanje partijskih organizacija u srednjim školama [ ... ]. ** Ne ostaje nam ništa drugo nego da se uporno borimo da te organizacije tamo pravilno rade. Da bi se shvatilo šta im uzimamo od stare škole [ naveli bismo ideje koje su iznosili ] Dositej , *** Svetozar Marković**** itd. Drugo, škola je u načinu vaspitanja djece, u tome kako treba djetetu prikazati neki predmet , postigla izvjestan stupanj . To takođe treba uzeti [ u obzir ] i od toga ići dalje. S tim bih ja bio uglavnom gotov . Ja ću te popravke unijeti u referat, da vam ih [ sada ] ne čitam . Jedino ću pročitati [ dio koji se odnosi na prijedlog ] drugarice Cane ***** da se u referat unese nešto o našim stručnim školama . Ja sam to unio i to bi, otprilike , glasilo ovako . (Drug Dilas čita predlog. ) (Drugarica Spasenija Babović : „ Ja bih još dodala -'i učenici u privredi' ".) Vukmanović: ,,I Svetozar (Drug [ ... ] ) ***** Ja govorim o nižim stručnim školama.

srednjotehničke”

(Drug Franc Leskošek: „ Treba reći i jedno i drugo i niže stručne škole i škole učenika u privredi".)

Drug Tito: Dajem kratak odmor. ACKSKJ, Fond CKSKJ, II/7.

[ Sednica je prekinuta]

(Nastavak rada u 17 časova)

* Prekid u stenogramu. ** Prekid u stenogramu. *** Dositej Obradović ( 1742-1811 ) , srpski književnik, filozof, pedagog i narodni prosvetitelj . **** Svetozar Marković ( 1846-1875 ) , osnivač socijalističkog pokre ta u Srbiji, dao je doprinos razvoju novije srpske književnosti i pedagogije svojim radovima: Realni pravac u nauci i životu, Pevanje i mišljenje, Realnost u poeziji. ***** Spasenija Babović. ****** Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

375

Drug Tito: [ Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda ― Tekući zadaci u borbi za izvršenje Petogodišnjeg plana. ] Ima riječ drug Kidrič.

BORIS KIDRIČ, [ TEKUĆI ZADACI U BORBI ZA IZVRŠENJE PETOGODIŠNJEG PLANA] Govoreći o tekućim zadacima naše borbe za Petogodišnji plan, smatram da ne treba ponovo da dam izveštaj o dosadašnjem izvršenju Petogodišnjeg plana i o opštim ekonomsko-političkim pitanjima koja se danas postavljaju pred nas. U tom pogledu ovaj se referat oslanja na ekspoze dat u Narodnoj skupštini prilikom budžetske diskusije. Zadatak ovog referata jeste da osvetli neka pitanja koja su važna za pravilnu i efikasnu mobilizaciju kako naše Partije tako i naših radnih masa u daljoj borbi za Petogodišnji plan.*

I

Ocena dosadašnjih rezultata Svi znamo da je godina 1949, danas već možemo kazati prošla godina , bila ispunjena ogromnim poteškoćama . Borba protiv posledica ekonomske blokade, za savlađivanje osnovnih strategijskih zadataka u borbi za Petogodišnji plan, koji su bili na redu ove godine, nije ni mogla biti laka. Škripelo je, tako reći, na svim stranama. Čas pomanjkanje materijala, čas pomanjkanje radne snage, a ponajčešće pomanjkanje i jednog i drugog - to su bile, ukratko rečeno , teškoće s kojima se morala boriti naša privreda, s kojima su se morali boriti svi drugovi koji su radili ili sarađivali u privredi.

* Referat Borisa Kidriča verovatno je bio podeljen članovima CKKPJ pre zasedanja Trećeg plenuma, a jedan primerak dostavljen stenografu. Stoga stenogram nije obuhvatio ceo referat, nego samo one delove koji su na Plenumu izrečeni izvan pisanog teksta referata. Tako je, umesto pisanog referata, u stenogramu zabeleženo: ,,Što se tiče tekućih zadataka naše privrede i Petogodišnjeg plana, mislim da ne treba ponovo da dajem izveštaj o izvršenju Petogodišnjeg plana [...] Najpre nekoliko opštih ocena o dosadašnjim rezultatima [...] (Čita)".

376

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Bilo je, tako reći, prirodno da su naši privredni radnici, pored toga što su s uspehom izvršavali osnovne zadatke, i prilično jadikovali . Samo po sebi ovo jadikovanje do izvesne mere nije bilo štetno . Ono je ukazivalo na nedostatke koje je trebalo i koje se moglo odstraniti, na najvažnija pitanja koja je trebalo i koja se moglo rešiti da bi se išlo napred. Ipak valja na ovom mestu podvući da je ponekad bilo toga jadikovanja suviše; suviše ga je bilo u tom smislu što se usled njega gubila s očiju opšta perspektiva, što je ono često sakrilo postignute pobede. Ne uočiti ili ne uočiti u dovoljnoj meri pobedu koju je ove godine u vanredno teškim okolnostima postigla naša zemlja pod rukovodstvom svoje Partije i druga Tita bilo bi veoma pogrešno . To bi značilo potceniti ne samo značaj naših ovogodišnjih rezultata nego i značaj čitave borbe koju vodi naša zemlja kako za svoju budućnost tako i za pobedu stvaralačkog marksizma-lenjinizma nad najnovijim revizionizmom. Radi se prosto o činjenici da je jedna mala zemlja znala i mogla da se uspešno odupre nečuvenom, kako političkom tako i privrednom, pritisku i da smelo korača dalje po svom obeleženom putu . Ova činjenica je važna ne samo po nas, ona je važna po čovečanski progres uopšte . Jasno je da nam se od postignutih rezultata ne sme pa ni ne može zavrteti u glavi. Pred nama neposredno stoje još veoma teški napori i neobično odgovorni zadaci . Kada, dakle , podvlačimo značaj ovogodišnjih postignuća, mi se pre svega mobilišemo za novu borbu.

O svim tim činjenicama treba da vodi mnogo računa i naša propaganda . Našim radnim masama moramo sa svih strana, bez ikakvih preterivanja, uz prostodušno priznanje, tumačenje teškoća, uz konstruktivnu kritiku propusta i grešaka, s očiglednim objašnjavanjem stvarnih postignuća, jasno osvetliti da njihovi napori , koji su ove godine bili ogromni, nisu uzalud, da su nas oni poveli korak dalje ka cilju koji je postavila naša Partija. Ima ponegde pojava neshvatanja granice između konstruktivne kritike, s jedne, i pravilnog uočavanja stvarnih rezultata, s druge strane. Nema nikakve sumnje da smo, pored velikih rezultata , koje je postigla naša zemlja pod rukovodstvom naše Partije , dozvolili i učinili takođe niz propusta i grubljih grešaka . To važi pre svega za naša privredna rukovodstva, od onih dole, na terenu , pa do najviših privrednih organa, uključivši S [ aveznu ] P[ lansku ] K [ omisiju ] i Privredni savet. Propuste i greške treba podvrgnuti svestranoj analizi i što otvorenijoj konstruktivnoj kritici koja nam je neop-

• TRECI PLENUM CKKPJ

377

hodna kako bismo u narednim godinama, u borbi s teškoćama koje su još pred nama , bili što spremniji za postizavanje pobeda. Međutim, jedno je konstruktivna kritika konkretnih propusta i grešaka konkretnih organa i ljudi i nju treba razviti što šire, a drugo je ocena rezultata koje su postigli naša zemlja i naša Partija u svojoj teškoj borbi . Ko ne bi shvatio odnos između ove dve stvari, taj ne bi shvatio ništa , ni o situaciji u kojoj se nalazimo , ni o značaju naše savremene borbe. U vezi s gore izloženim, potrebno je posebno istaći pitanja izvesnog novog strateškog i taktičkog rasporeda koji u borbi za izvršenje Petogodišnjeg plana predlaže Politbiro CK naše Partije, a što je bilo izneseno takođe u budžetskoj diskusiji. Ponovo podvlačim da se ovde stvarno ne radi niti o smanjenju niti o produženju Petogodišnjeg plana. Brojkama argumentovana analiza dosadašnjih postignuća i perspektiva za naredne dve godine to nedvosmisleno potvrđuju. Sem toga je potpuno jasno da nije dovoljno ako naša zemlja samo izvrši Petogodišnji plan, tj . ako izgradi nove fabrike, puteve, materijalna sredstva uopšte , nego da je takođe potrebno obezbediti njenu mirnu izgradnju u budućnosti . Prema tome, ne smemo da žalimo materijalna sredstva koja ulažemo u odbrambene svrhe . Ona nikoga ne ugrožavaju, ona samo obezbeđuju da radni napori naših ljudi ne budu uzaludni . Ukoliko, prema tome , ona predstavljaju izvesna opterećenja preko formalnog zakona o Petogodišnjem planu, ta opterećenja su samo čast za našu zemlju i za svakog njenog građanina. Ona dokazuju da ćemo činiti sve kako bismo svoju privrednu izgradnju svestrano obezbedili i njene rezultate uživali u miru pa makar nas to stajalo i izvesnih novih napora. Produženje roka izgradnje izvesnih objekata na 1952. godinu predstavlja , dakle , zbilja novi raspored strateških i taktičkih zadataka Petogodišnjeg plana, a s obzirom na opšti obim kako proizvodnje tako i investicija, ne krije se u njemu nikakvo smanjenje nego je ono propraćeno čak i priličnim povećanjem . Ujedno treba podvući da je taj novi raspored rezultat brige našeg partijskog i državnog rukovodstva kako bismo u borbi za Petogodišnji plan izabrali takve puteve koji našim narodima i radnim masama ne otežavaju borbu i ne povećavaju napore, nego naprotiv, vode računa o svemu što može da prekomerne napore smanji a da se ipak blagovremeno postignu neophodno potrebni zadaci . Podvlačimo upravo ovakvu liniju naše Partije i njenog rukovodstva. U vezi s tim hteo bih da odmah na početku referata pomenem potrebu borbe protiv dve vrste skretanja.

378

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Prvu vrstu skretanja predstavljaju tendencije ka kapitulaciji pred poteškoćama koje se pojavljuju i nesumnjivo će se i dalje pojavljivati. Takve se tendencije odražavaju pored ostalog i u tome da se pada u paniku čim nešto ne uspe odmah, čim se ovde ili onde u masama ne naiđe brzo na potpuno razumevanje napora koji su neophodno potrebni za izvršenje zbilja neodloživih zadataka. Karakteristično za takve kapitulantske i panikerske tendencije jeste da su one istovetne s pomanjkanjem vere u mase , s pomanjkanjem vere u mogućnosti da se dovoljnim ubeđivanjem uveri mase u ono što je stvarno potrebno za postizanje naših ciljeva . Međutim, mi se susrećemo i sa drugom tendencijom , privredno suprotnom prvoj , a u stvari njoj duboko srodnoj , sa tobože radikalnim teranjem stvari bez obzira na posledice u psihologiji i u političkom raspoloženju narodnih masa. U tom pogledu moramo da konstatujemo da je u 1949. godini bilo niz grubih pogrešaka u otkupu , mobilizaciji radne snage itd . Krivicu za ove pogreške ne bi valjalo bacati samo na one dole, na terenu. Te su pogreške imale koren pre svega u nedovoljnoj pripremi, a delom i u nedovoljno preciznim, nedovoljno razrađenim, u pojedinostima preteranim planovima. Naše partijske organizacije treba i dalje da se nepomirljivo bore kako u svojim redovima tako i van njih protiv svih pojava kapitulantstva i panikerstva, a da , s druge strane, vode ujedno najozbiljnije računa o tome što se na terenu dešava, da se najoštrije bore protiv nepravilnosti i sektaških pogrešaka, protiv bezdušnog odnosa prema ljudima. Takav se bezdušni odnos često javlja pod izgovorom da se radi o velikim ciljevima. Međutim, odlika naše Partije i njenog titovskog rukovodstva jeste upravo u tome što velike ciljeve nikada nisu odvajali od ljudi . Veliki ciljevi su upravo zato veliki što oni postoje zbog ljudi i za ljude . Koliko god se nalazili u teškoj i presudnoj borbi, realna analiza kako naših materijalnih mogućnosti tako i naših revolucionarnih snaga i njihovog dejstva dokazuje nam da svoje ciljeve možemo postizavati bez nepravilnog, bezdušnog odnosa prema ljudima. Treba se mnogo više nego do sada baviti temeljnim planskim i organizacionim pripremama borbe za naše zadatke i u celini i u pojedinostima . Uzimati moramo u obzir sve odnose i sve mogućnosti, pa će se uvek ili bar skoro uvek pronaći putevi da zadatke - pa kako god oni izvršimo i bez kapitulacije pred potešbili teški i naporni koćama i bez sektaških grešaka . Nema sumnje, da će baš ovakav stil borbe za naše privredne zadatke 1950. godine, stil rada koji ne sustaje pred

TRECI PLENUM CKKPJ

379

poteškoćama ali koji vodi najozbiljnije računa o ljudima , — da će baš ovakav stil rada morati da bude karakterističan za našu privrednu borbu u narednim godinama .

II Pitanje poljoprivrede i pitanje sela U budžetskoj diskusiji brojke i pitanja koja se odnose na izvršenje Petogodišnjeg plana u industriji imali su znatno veći udeo od brojki i pitanja koji se odnose na poljoprivredu . Ovo naravno ne proizilazi iz nekog potcenjivanja poljoprivrede nego iz činjenice da je kako za socijalističku rekonstrukciju naše poljoprivrede tako i za unapređenje njene proizvodnje od presudnog značaja razvitak naše industrije, da je dakle, industrijski deo Petogodišnjeg plana osnova iz koje izrasta čitava dalja koncepcija Petogodišnjeg plana pa da prema tome kad se daje izveštaj o dosadašnjem izvršenju Petogodišnjeg plana - dolaze na prvo mesto baš pitanja naše industrije. Bilo bi međutim potpuno pogrešno ako bismo iz toga izveli zaključak da u godini 1950. možemo iole zanemariti kako pitanja poljoprivrede uopšte tako i pitanja našeg sela, da se možemo usredsrediti samo na našu industriju i opštu kapitalnu izgradnju. Treba istaći da se zadatak postavlja prilično obrnuto. Zašto? Pre svega zato što smo na području industrije izgradili već izvestan uhodan kolosek koji traži dosledno produženje dosadašnjeg puta , dok u pogledu poljoprivrede još uvek ne možemo zabeležiti bitno unapređenje njene proizvodnje u poređenju sa predratnim stanjem. Ovde, naravno, ne mislim na odnose proizvodnje u poljoprivredi . Iz brojki koje su navedene u budžetskoj diskusiji i na drugim mestima vidljivo je da smo u pogledu socijalističke rekonstrukcije naše poljoprivrede učinili odlučan korak napred , neuporedivo veći nego u bilo kojoj kominformovskoj zemlji . Međutim, ako razmotrimo proizvodne snage naše poljoprivrede , vidimo da njihov napredak još nije postigao kvalitativan skok u poređenju sa predratnim stanjem i da je raskorak između proizvodnih snaga naše tehnički zaostale poljoprivrede i poljoprivrednih snaga naše industrije, uspesima koje je postigla naša industrija u planskoj izgradnji zemlje, čak opasno povećan. U planu narodnog dohotka za 1950. godinu bruto-produkt iznosi 436 milijardi 6 miliona dinara. U toj sumi sama industrija stvara 180 milijardi 640 miliona šumarstvo daje

380

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

9 milijardi 853 miliona, građevinarstvo 45 milijardi 79 miliona, saobraćaj 30 milijardi 103 miliona, trgovina 33 milijarde 149 miliona i zanatstvo 17 milijardi 347 miliona . Međutim poljoprivreda stvara samo 119 milijardi 735 miliona . U čistom narodnom dohotku koji je predviđen na 245 milijardi 870 miliona, industrija stvara 93 milijarde 606 miliona , šumarstvo 4 milijarde 891 milion, građevinarstvo 20 milijardi 880 miliona, saobraćaj 16 milijardi 919 miliona , trgovina 17 milijardi 161 milion, zanatstvo 10 milijardi 562 miliona. Poljoprivreda daje međutim samo 81 milijardu 851 milion. Ove brojke same po sebi mogle bi da nas dovedu u zabludu da su ovi odnosi jedino izraz našeg uspeha u industrijalizaciji zemlje , da oni dolaze jedino kao rezultat našeg pretvaranja u industrijsko-agrarnu zemlju . Međutim , ovo je samo delimično tačno . Odnosi bruto-produkta i neto-produkta između poljoprivrede i ostalih delatnosti jesu , doduše, s jedne strane , izraz naših dosadašnjih uspeha i rezultata u industrijalizaciji zemlje , dok su , s druge strane, takođe izraz kvalitativno još uvek nepromenjene zaostalosti produktivnih snaga u našoj poljoprivredi. To nam postaje tek jasno ako uporedimo broj stanovništva koje aktivno radi u poljoprivredi sa brojem stanovništva koje aktivno radi u industriji, odnosno u industriji srodnim delatnostima tj . rudarstvu , šumarstvu , građevinarstvu , trgovini, saobraćaju i zanatstvu . Ova upoređenja nam pokazuju da u poljoprivredi radi 7 miliona 953 hiljade ljudi , a u svim ostalim delatnostima jedan milion 896 hiljada ljudi . Prema tome neto-produkt na glavu u poljoprivredi aktivnog radnog čoveka iznosi prosečno u FNRJ 10.292 dinara, dok prosečni neto-produkt na glavu aktivnog radnika u ostalim delatnostima iznosi 86.503 dinara. Odnos između narodnog dohotka na glavu u ostalim delatnostima i narodnog dohotka na glavu radnog čoveka u poljoprivredi jeste 840, ako uzmemo neto-produkt na glavu radnika u poljoprivredi oko 100. Šta to znači ? To znači da je prosečno u Jugoslaviji poljoprivredni rad skoro 8,5 puta manje produktivan nego rad u ostalim delatnostima . U Srbiji narodni dohodak na glavu radnog čoveka u poljoprivredi iznosi 11.933 dinara, a dohodak na glavu radnika u ostalim delatnostima 86.687 , što znači indeks 726 i pokazuje da je u Srbiji poljoprivredni rad više nego 7 puta manje produktivan nego rad u ostalim delatnostima . U Hrvatskoj narodni dohodak na glavu radnog čoveka u poljoprivredi iznosi 9.430 dinara , a u ostalim delatnostima 87.242 što daje indeks 925 ili drugim rečima, što pokazuje da je u Hrvatskoj poljoprivredni rad više nego 9 puta manje produktivan nego rad u ostalim delatnostima. U Sloveniji narodni dohodak na glavu radnog čoveka

TRECI PLENUM CKKPJ

381

u poljoprivredi iznosi 14.926 din. , a u ostalim delatnostima 95.095 što znači indeks 637 ili da je u Sloveniji poljoprivredni rad više nego 6 puta manje produktivan nego u ostalim delatnostima. U Bosni i Hercegovini narodni dohodak na glavu poljoprivrednog radnika iznosi 6.311 din., a u ostalim delatnostima 84.309 što znači da je poljoprivredni rad više nego 13 puta manje produktivan pošto je ovde indeks 1.335 . U Makedoniji narodni dohodak na glavu poljoprivrednog radnika iznosi 9.985 a u ostalim delatnostima 69.908 , što znači indeks 700 ili činjenicu da je poljoprivredni rad 7 puta manje produktivan nego rad u ostalim delatnostima. U Crnoj Gori narodni dohodak na glavu poljoprivrednog stanovnika iznosi 6.562 dinara, a u ostalim delatnostima 59.904 , što znači indeks 1.095 ili činjenicu da je rad u poljoprivredi 10 puta manje produktivan nego u ostalim delatnostima.

Pada dakle u oči niska produktivnost poljoprivrednog rada uopšte u čitavoj FNRJ . Ona sama po sebi sve više i više predstavlja opasnost po dalju industrijalizaciju zemlje jer ugrožava snabdevanje novog porasta industrijskog i gradskog stanovništva sa životnim namirnicama. Sem toga - a ovo je isto tako važno i sa prvom konstatacijom najdublje povezano - ova niska produktivnost rada u pojoprivredi znači zadržavanje u poljoprivredi ogromnih rezervi radne snage koja bi se inače dobrim delom mogla preseliti u industriju , služiti daljoj kapitalnoj izgradnji zemlje i povećanju produktivnosti rada u njoj . Iz gore navedenih brojki je vidljivo da je tamo gde je industrija najrazvijenija i gde ona ima najjaču tradiciju indeks zaostalosti produktinosti poljoprivrednog rada, najmanji , kao što je napr. slučaj u Sloveniji. Za razliku od Slovenije pada u oči Srbija od koje bi, obzirom na zemljišne i klimatske uslove trebalo očekivati najjači neto-produkt na glavu poljoprivrednog radnika . On je međutim, znatno manji od narodnog dohotka u Sloveniji . Odgovor na pitanje zašto je tako nalazi se u konačnoj instanciji u relativno niskom narodnom dohotku industrije, odnosno industriji srodnih delatnosti, koji u Srbiji iznosi na glavu stanovnika zaposlenog u industriji i njoj srodnim delatnostima 86.687 . Ovo je manje od odgovarajućeg odnosa ne samo u Sloveniji nego i u Hrvatskoj . Indeks je vrlo slab i u Hrvatskoj , ne samo slabiji nego u Sloveniji i Srbiji nego čak slabiji nego u Makedoniji . Uzrok tome jeste uprkos relativno visokom narodnom dohotku na glavu radnog čoveka u industriji i industriji srodnim delatno- on je i za Sloveniju najviši - u velikim pasivnim stima

382

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

predelima Hrvatske koji prouzrokuju u Hrvatskoj sličnu problematiku kakva se javlja u BiH i Crnoj Gori. * Da u Hrvatskoj nije toliko razvijena industrija, Hrvatska bi obzirom na svoje pasivne predele uprkos žitorodnih rajona, u današnjoj situaciji svoje poljoprivrede, spadala među pasivne republike. ** U BiH se oseća nagla industrijalizacija. Narodni dohodak na glavu radnika u industriji i njoj srodnim delatnostima je danas samo 2.000 manji nego što je prosečan narodni dohodak u FNRJ. Međutim , zaostalost poljoprivrede i niska produktivnost rada u njoj jeste u BiH još ogromna, u čemu nesumnjivo imaju svoj veliki udeo pasivni predeli . Brojke koje sam naveo nesumnjivo potvrđuju da se kod nas raskorak između produktivnosti rada u poljoprivredi i produktivnosti rada u ostalim granama privredne delatnosti opasno povećava upravo zbog toga jer dosadašnji rezultati naše privredne izgradnje još bitno nisu menjali zaostalost naše poljoprivrede . Eto u tome jeste prvi uzrok zašto ne smemo zapostavljati pitanja našeg sela i pitanja naše poljoprivrede nego ih moramo obrnuto uvrstiti u prvi red hitnih zadataka. Drugi uzrok za vanredno gorući karakter svih pitanja naše poljoprivrede i našeg sela jeste u protivrečnosti koja je na sadašnjem stepenu socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede neizbežno nastupila između načina proizvodnje i načina razmene. U čemu se sastoji ta protivrečnost ? Ona se sastoji u tome da smo razmenu poljoprivrednih proizvoda, obzirom na opšti stepen socijalističke izgradnje u našoj zemlji, skoro sasvim uključili u državni socijalistički plan a da u pogledu načina poljoprivredne proizvodnje još uvek preovlađuje individualno seljačko gazdinstvo , dok socijalistički , kako zadružni tako i državni sektor poljoprivrede uprkos svom * Po stenogramu, Kidrič je do ovog mesta čitao napisani deo referata, a onda sledi primedba : „ Posle ovih reči drug Kidrič je, van pisanog teksta, naveo sledeće podatke: Ja bih za ilustraciju još je danput naveo: po glavi poljoprivrednog radnika po glavi čoveka koji radi u poljoprivredi, otpada u Hrvatskoj samo 9430 dinara godišnje neto produkta, dok u Srbiji otpada 11.933, u Sloveniji 14.926, u Bosni 6311 , a u Makedoniji 9985 dinara." ** U sledećoj napomeni stenograma navodi se novo odstupanje od napisanog teksta: ,,Drug Kidrič je zatim konstatovao da je industrijski neto dohodak po glavi radnika u Hrvatskoj vrlo visok, iznad proseka FNRJ, ali zaključuje da bi Hrvatska bez toga, po produktivnosti rada u poljoprivredi spadala u red pasivnih republika. On zatim kaže da su te analize napravljene tek u poslednje vreme, a da ih on navodi da bi se na osnovu njih moglo govoriti i o visini otkupa koji je ove godine određen. Zatim je nastavio da čita tekst koji počinje rečima: U Bosni i Hercegovini se oseća nagla [...]' "

TRECI PLENUM CKKPJ

383

značajnom porastu , još ni izdaleka nije dovoljno organizaciono učvršćen. Takva situacija sama po sebi u izvesnom smislu destimulativno deluje na već inače zaostalu poljoprivrednu proizvodnju, što se između ostalog takođe ogleda u činjenici da obrada zemlje, setva , žetva , kosidba itd. , ove godine nisu više išle automatski nego je već trebalo organizovati i voditi borbu . Naravno, sama po sebi, takva situacija ne predstavlja ništa tragično ako je blagovremeno i pravilno uočimo iako naša praktička politika vodi o njoj dovoljno računa . Ovde se postavljaju dva zadatka : prvo , da se svim snagama i punom materijalnom pomoći učvrsti već postojeći socijalistički sektor poljoprivrede i , drugo, da se ne preteruje otkupnim i sličnim merama u odnosu na individualna seljačka gazdinstva. Eto, to je drugi razlog što u planu za 1950. godinu treba posvetiti veliku pažnju baš poljoprivredi i selu .* Treći razlog je u tome što je porast industrije i gradskog stanovništva u ovoj godini znatan, a u idućoj godini neće stagnirati nego će se nastaviti. Porast gradskog stanovništva prouzrokovao je kod nas mnogo veće potrebe u ishrani, nego što su one bile ikad ranije. Te povećane potrebe u ishrani neizbežno iziskuju da se otkupi i dalje povećavaju . U tome nema sumnje, jer drugog izlaza nemamo . Ako bismo samo išli na dalje povećavanje otkupa, bez istovremenog obezbeđivanja porasta proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, odnosno ako ne bismo preduzimali organizacione mere da se taj porast u budućnosti obezbedi , pa makar i nešto daljoj , jer taj porast u poljoprivrednoj proizvodnji teče mnoznačilo bi srljati u opasnu situaciju . Ovu čigo sporije njenicu sam naveo da bih argumentovao važnost našeg rada u poljoprivredi u 1950. godini . Prelazim sada na konkretne stvari, na zadatke koji se odnose na poljoprivrednu proizvodnju i naš rad na selu. Prva činjenica o kojoj se mora voditi računa jeste prilično slabo organizaciono i proizvodno stanje u našim radnim zadrugama.330 Nema nikakve sumnje da smo u stvaranju radnih zadruga postigli velike uspehe, ali imamo i velikih propusta. Prva kategorija propusta sastoji se u tome što negde te zadruge nisu stvarane na sasvim dobrovoljan način i što se, sa druge strane , dozvolilo špekulantskim elementima da se špekulantskim tendencijama uđu u zadrugu . Pošto te zadruge posle osnivanja nisu bile dovoljno učvršćene, * Ovom rečenicom počinje deo Kidričevog referata koji nije prethodno napisan i koji je ovde u potpunosti preuzet iz stenograma.

384

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

one u ovoj godini nisu ni dale one proizvode koje smo mi očekivali . Istina, nikakav katastrofalan pad proizvodnje u radnim zadrugama nije zabeležen, ali bi bilo sasvim nepravilno ako bismo sadašnju slabu proizvodnju u radnim zadrugama i značaj te proizvodnje precenjivali , ako ne bismo shvatili da je u prvim godinama kolektivizacije izvestan pad produkcije neizbežan. Ali , bilo bi opasno i ne videti da su te zadruge još uvek slabe i da danas treba punom snagom raditi na njihovom organizacionom jačanju i ekonomskom učvršćenju . Prema tome, jedan od osnovnih zadataka naših partijskih organizacija sastoji se u tome da svim snagama počnu raditi na stvarnom organizacionom i ekonomskom učvršćenju naših radnih zadruga, na stvarnom obezbeđenju njihove poljoprivredne proizvodnje. U tom pogledu se stvarno treba mobilisati u svim pravcima, što do sada uvek nije bio slučaj . Te zadruge treba iznutra organizaciono učvrstiti, obez bediti najbolji način rada, najbolju organizaciju konkretnih procesa rada, uvesti brigadni sistem³ i tako dalje i tako dalje. Dakle , treba učiniti sve ono što nam može pomoći da zadruge ekonomski i organizaciono učvrstimo. Naravno, u vezi s tim , potreban je znatan politički rad. Sa druge strane, ne bi bilo pravilno misliti da je težište našeg ekonomskog i organizacionog učvršćivanja poljoprivrede samo na radnim zadrugama . Mi danas moramo biti načisto s tim - s obzirom na situaciju koja je nastala na selu, na onu privremenu protivrečnost između načina razmene i načina proizvodnje - da treba posvetiti mnogo više pažnje stvarnoj organizaciji poljoprivrednih radova. Danas se već moramo boriti za setvu, za kosidbu i druge radove, za obradu zemlje uopšte . Ako posvetimo dovoljno pažnje organizaciji svega toga, ako se frontovske organizacije posvete organizovanju poljoprivrednih radova i borbi za blagovremenu obradu zemlje, onda možemo, ako ne budemo činili druge nepravilnosti naročito ako ne bude preteranog odvlačenja radne snage iz poljoprivrede , posebno iz žitorodnih rejona da pravovremeno izbegnemo štetne posledice . Tako možemo da guramo stvar dalje sve dok se sav taj proces socijalističke rekonstrukcije naše poljoprivrede i sela ne izvrši u većoj meri i dok nam ne omogući kvalitativnu promenu potencijala naše poljoprivredne proizvodnje. Ima mišljenja da se mnoge poteškoće koje su se pojavile u našoj poljoprivredi mogu rešiti samo punom mehanizacijom. Ja mislim da su ta mišljenja pogrešna . Ali ne zbog toga što bi načelno bila pogrešna, jer je tačno da će kona-

TRECI PLENUM CKKPJ

385

čno povećanje poljoprivredne proizvodnje uslediti sa završetkom socijalističke rekonstrukcije i sa što potpunijom mehanizacijom naše poljoprivrede. Ona su pogrešna zato što nisu realna ukoliko nas usmeravaju ka posebnom rešavanju tog pitanja. Mi danas nismo u stanju da jednim skokom, brzim putem, mehanizujemo našu poljoprivredu, i to iz dva razloga. Prvo, zato što je našoj industriji potrebno još dve do tri godine da dovoljno ojača da bi mogla kvalitativno promeniti situaciju u mehanizaciji naše poljoprivrede i, drugo, zato što nam je nemogućno da se u dovoljnoj meri orijentišemo na uvoz mašina za mehanizaciju poljoprivrede. Orijentacija na uvoz poljoprivredne mehanizacije značila bi podvrgavanje inostranstvu i zapostavljanje uvoza za kapitaInu izgradnju . Na taj način bismo zanemarili zadatak da u narednim godinama sopstvenim snagama obezbedimo dovoljno proizvoda potrebnih za mehanizaciju poljoprivrede . Prema tome, danas nije težište na nekom skoku u mehanizaciji poljoprivrede. Mi moramo već u 1950. godini u našoj industriji -što je planom već obezbeđena i dalje se obezbeđuje da povećamo proizvodnju poljoprivrednih sprava i mehanizacije . Ali , kao što sam već rekao, ta proizvodnja, za koju se treba oštro boriti i koja će biti znatna , ipak još neće moći da dovede do kvalitativnih promena . Prema tome, sada je osnovno da organizaciono učvrstimo našu poljoprivredu , i to kako preko radnih zadruga tako i u pogledu borbe za obradu zemlje . U organizacionom učvršćenju naše poljoprivrede, možemo još mnogo da postignemo . I na bazi same proste kooperacije rada na socijalističkom sektoru naše poljoprivrede možemo veoma mnogo učiniti na podizanju produktivnosti rada. Danas još upotrebljavamo zaostale metode rada i ne koristimo sve mogućnosti . Na bazi proste kooperacije , mogli bismo na poljoprivrednim državnim dobrima332 i u našim radnim zadrugama, uz dobru organizaciju , još ogromno , i to u relativno kratkom vremenu , podići produktivnost rada. To će biti jedan od osnovnih zadataka naših partijskih organizacija. Naši poljoprivredni organi i ministarstva poljoprivrede do sada su se suviše bavili samo opštim pitanjima, tako da smo mi govorili malo ironično o poljoprivrednoj filozofiji . Danas treba, odozgo nadole , i partijske organizacije po srezovima i centralni komiteti333 republika, kao i ministarstva poljoprivrede, da se bave konkretnim organizacionim pitanjima, koja su usmerena na to da se zauzme oštar kurs ka organizaciji naše poljoprivrede i njene racionalizacije, koja se

25 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

386

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

može i sa tom oskudnom mehanizacijom, koju ćemo dati, izvršiti i iz lokalnih izvora. Ja bih ovde podvukao i to da se pitanjima poljoprivrede pristupa izolovano i, prema tome, prakticistički . Mi još uvek nemamo pregled tačne poljoprivredne situacije po pojedinim srezovima, pošto stanje nije u dovoljnoj meri proučeno. Mislim da je vrlo neprijatno što moram da kažem da mi nismo dobili statističke podatke o produktivnosti rada po pojedinim republikama na osnovu izveštaja i razrade tog pitanja u republikama nego smo ih uzeli iz naših podataka , koji nisu uvek tačni i koji su dobijeni na razne zaobilazne načine. Međutim, sličnih analiza u republikama još nema, a pogotovo ih nema po pojedinim srezovima. Upravo zbog toga se, naročito u pogledu otkupa , dešava da se globalni planovi, iako nisu preterani, potpuno nepravilno razrađuju po srezovima, bez stvarnih podataka , bez uočavanja stvarnih odnosa. Zbog toga dolazi do teškoća , a zatim se pritisne i uzima tamo gde se može, a ostavlja tamo gde bi trebalo uzeti i po osećanju vrednosti i po svim našim propisima. Iz toga onda nastaju one greške koje nam kvare i političku situaciju . Dakle , pošto ta poljoprivredna pitanja nisu danas ni najmanje izolovana, već su povezana sa celim kompleksom pitanja našeg daljeg privrednog razvitka - kao što na primer pitanje radne snage nije izolovano od pitanja naše poljoprivrede - o njima moramo voditi dovoljno računa. Dešavalo se da smo mi ove godine iz pojedinih rejona izvlačili premnogo radne snage , da su radne brigade mobilisane za rad u šumama i rudnicima, s jedne strane, koristile , dok su sa druge strane, nanosile štetu poljoprivrednoj proizvodnji, zato što su ovi ljudi bili odsutni s poljoprivrednog rada.334 Dešavalo nam se da smo izvlačili ljude iz onih poljoprivrednih rejona gde su oni neophodni za poljoprivrednu proizvodnju, a na drugoj strani ostajala je suvišna radna snaga u rejonima iz kojih se mogla izvući . Svi ovi nedostaci koji se tiču radne snage i njenog odnosa prema poljoprivrednoj proizvodnji proizlaze iz toga što po srezovima nemamo razrađene analize zasnovane na realnim podacima. Zbog toga nam, iako je naša opšta linija pravilna, nedostaje onaj kompas koji bi nam u razradi naših planova i u pogledu mobilizacije radne snage u poljoprivredi uopšte obezbeđivao da idemo pravilnim putem i da ne pravimo političke greške . Ako se zapitamo šta je uzrok tome, doći ćemo do sledećeg odgovora: prvo, da se razradi tih stvarnih pitanja, da se toj analizi stvarne situacije , stvarnih odnosa u našim srezovima, do sada posvećivalo premalo

TRECI PLENUM CKKPJ

387

pažnje od strane narodnih republika . Mislim da to treba samokritički priznati ; drugo , da je znatno oslabljen naš državni aparat po srezovima tako da danas , i kada bismo posvetili pažnju toj razradi, ne bismo bili u stanju da je izvršimo. Mi smo se u toku ove godine, s jedne strane, sočili sa tako oslabljenim sreskim državnim aparatom, pa i sreskim partijskim aparatom, a sa druge strane, s velikim teretom problema u poljoprivredi, a sa treće strane - baš u ovoj godini pojavila su se pitanja koja sam malopre pomenuo, tako da je potpuno nemogućno u takvoj situaciji izvršiti naše zadatke u vezi s industrijalizacijom i poljoprivredom , a da se ne prave političke greške. Pri tome nije najvažnije to da se za greške koje se prave na terenu posipamo pepelom po glavi. To smo već učinili nekoliko puta. Bitno je obezbediti da se one ne ponavljaju iz godine u godinu. A to znači stvarno izgraditi onaj deo državnog i partijskog aparata koji to može obezbediti. Osnovno jemstvo za to je jačanje sreskih odbora i sreskih partijskih komiteta, a naročito onog njihovog dela koji će se baviti pitanjima poljoprivrede, radne snage i svim drugim pitanjima koja se tiču odnosa između poljoprivrede i potreba naše industrijalizacije. Nema nikakve sumnje da danas u vrhovima, ne samo u Saveznoj vladi nego pre svega u republičkim ministarstvima, imamo mnogo birokratizma, da je taj aparat ponekad preširok, dok sa druge strane , imamo vrlo slabe sreske odbore, koji nisu uvek u stanju da izvršavaju svoje zadatke. Savezna vlada i Centralni komitet Partije bave se, pre svega, pitanjem reorganizacije našeg privrednog aparata. To pitanje reorganizacije negde će doći u takvo stanje da će se neodložno morati raspravljati na širem forumu kako bi se zauzeli pravilni stavovi . Međutim , neodložno je da mi još pre toga počnemo s jačanjem naših sreskih organa, jer ćemo, inače, imati s poljoprivredom mnogo više teškoća nego sada. I stvaranje oblasnih odbora335 bilo je u pogledu kadra nepravilno. Drug Kardelj je postavio tada kao osnovni zadatak da se kadrovi ne uzimaju iz srezova, već iz republičkih ministarstava i republičkih vlada . Ali , dogodilo se obrnuto i baš zato što smo kadrovski oslabili naše srezove, često smo imali ovakve političke posledice. U vezi s tim, mislim da treba nje sreskih planskih komisija, na ovog leta, treba planski produžiti . sam predsednik Planske komisije , neophodno da naši sreski odbori i

takođe podvući da jačačemu smo počeli raditi To ne govorim zato što već zato što je stvarno republičke planske komi-

388

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

sije i vlade imaju odgovarajući aparat u srezu koji se tim podacima bavi. Tih podataka ima mnogo, a naša birokratija ih uopšte ne sakuplja, niti izučava, odnosno analizira, a samo bi na osnovu takvih analiza mogla predložiti republičkim vladama pravilnu politiku u srezovima. Sa druge strane, republičke vlade bi imale dovoljno podataka koji bi im omogućili da se protiv [ nepravilnosti u srezovima ] lakše bore, a kada oni imaju pravo da i one mogu povući konsekvence. Ja bih zato predložio da se ova situacija, koja je oko planskih komisija nastala u oblasnim odborima, smesta prekine. Planske komisije u oblasnim odborima počele su da rastu bez potrebe. Mislim da je sasvim dovoljno da plansku komisiju u oblasnom odboru ograničimo na jedan uski aparat, koji uglavnom prikuplja planove i podatke i prosleđuje ih dalje republičkoj planskoj komisiji, a u isto vreme ima instruktorsku ulogu u srezovima. Sreske planske komisije, pak, moramo ojačati . Njih treba pojačati svuda, bar s jednim ili sa po dva člana iz republičkih planskih komisija. Inače, tačna razrada naših zadataka po pojedinim srezovima neće se obavljati pravilno. Sada bih prešao na pitanje radne snage. Ja sam već malopre rekao da je ove godine bilo pojava da je radna snaga izvlačena iz rejona gde je to bilo apsolutno štetno, a da su ostajali u poljoprivredi ljudi koji bi bez štete mogli da odu u industriju i da pri tom ne ugroze poljoprivrednu proizvodnju. To se ove godine ne bi smelo ponoviti . Naredne godine, ako hoćemo da ispunimo plan, moramo povećati broj radne snage za preko 50 000 radnika u odnosu na radnu snagu u ovoj godini i likvidirati fluktuaciju.336 Pod uslovom da fluktuaciju likvidiramo, ili bar svedemo na neizbežan minimum uz povećanje radne snage za određeni broj , možemo računati da ćemo izvršiti ovogodišnji plan . Ako [ te preduslove ] ne budemo stvorili , nećemo [ ga izvršiti ] . [ Najkritičnije stanje je u ] građevinarstvu , rudarstvu i šumarstvu , dok se kod ostalih [grana ] [ plan ] uglavnom može [ ispuniti ] sa dosadašnjom radnom snagom. Dakle, mi ćemo , s jedne strane, fluktuaciju morati da smanjimo, i to stvarno, a sa druge strane, dobićemo oko 50 000 novih radnika za našu industrijsku delatnost, i to pre svega za grane koje sam pomenuo. Ako se taj proces ne bude odvijao zbilja na osnovu analize po srezovima, na osnovu stvarnih podataka u srezovima , onda će zadatak biti ne samo slabo izvršen, nego će se činiti i političke greške, o kojima sam malopre govorio . Prema tome, i u pogledu radne snage, a ne samo u pogledu borbe za poljoprivrednu proizvodnju, mi to ojačanje u srezovima mora-

TRECI PLENUM CKKPJ

389

mo obezbediti, jer inače uspeha neće biti, već naprotiv još većih teškoća. To je prva stvar. Druga stvar je u tome da treba biti načisto s tim da ne smemo izvlačiti više radnu snagu iz žitorodnih rejona, pogotovo iz onih gde nam je poljoprivredna proizvodnja u opasnosti. S tim treba odlučno prekinuti . Treće, radnu snagu treba pre svega izvlačiti iz onih rejona iz kojih ona može da ode bez štete po poljoprivrednu proizvodnju . Zato mislim da u vezi s tim u našim pasivnim rejonima treba napraviti odlučan zaokret. U tom pogledu najviše treba kritikovati stvaranje onih radnih zadruga koje ostaju pasivne i traže državnu pomoć, to jest takve radne zadruge koje moraju da žive od državne pomoći . One nam nisu potrebne, jer ne znamo šta ćemo s njima. Mi njih ne stvaramo iz „ larpurlartizma", već zbog socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede i povećanja proizvodnosti poljoprivrednog rada u bližoj i daljoj perspektivi . Dalje, mislim da je sada već nastupilo vreme kada treba uočiti da nama najveće teškoće ne stvara špekulacija kulaka.337 Mnogo veće teškoće, naprotiv, zadaje nam ona što dolazi od seljaka koji imaju komadić zemlje, ali istovremeno odlaze u industriju i špekulišu sa fluktuacijom. Mi smo kulake prilično stegli . Sve analize, svi prikupljeni podaci pokazuju da je kod nas kulak prilično stegnut. Time ne mislim da kažem da on nije opasan, da se on ne bori i da se neće boriti protiv nas. Ali , stvarna situacija je takva da smo mi kulaka prilično stegli. Međutim , ima i toga da su ponegde rudari koji dolaze iz poljoprivrednih rejona, a imaju kod kuće zemlju i vrlo dobro rade u rudniku , istovremeno veliki agitatori protiv zadruga, jer im se ne isplati da idu u zadruge. Takav rudar kod kuće ima obezbeđeno snabdevanje za svoju porodicu, a osim toga on može da prodaje po vezanim cenama338 - i zašto onda da ide u zadrugu. Sa druge strane, dopuštanje naših preduzeća i naših direktora da fluktuirci uživaju još sve bonitete , da imaju ne samo obezbeđeno snabdevanje već da budu čak i više nagrađeni od savesnog radnika, jer inače neće da ostanu, da im direktori daju nagrade preko svih propisa to je u stvari razlog što se kod nas na selu stvara čitav sloj fluktuiraca. Oni odlaze u industriju da bi dobili karte za snabdevanje za sebe i porodice , a produkte sa svoga komada zemlje prodaju po vezanim cenama . Zbog toga je jasno da se njima ne isplati da idu u zadruge , ni da stalno ostaju u industriji , niti im je u interesu da proizvode toliko koliko bi mogli , na šta su pre rata bili prinuđeni .

390

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Mislim da treba preduzeti izvesne mere koje sprečavaju takvu vrstu špekulacije. Već smo govorili o tim merama i one bi se uglavnom sastojale u sledećem: prvo, da se preduzećima zabrani angažovanje normalne radne snage bez ugovora; drugo, da ugovor mora biti zaključen na šest meseci a samo u pojedinim granama na tri meseca, kao na primer, u šumarstvu i rudarstvu . Pri tom ne mislim na onu tekuću radnu snagu , koja se može uzeti za neke manje radove i po završenom poslu otpustiti , već na onu osnovni radnu snagu koju u dotičnim granama moramo planirati. Ako sprovedemo te mere i ako na osnovu njih budemo vršili obezbeđeno snabdevanje, mi ćemo imati sasvim drugačiju situaciju u pogledu fluktuacije radne snage, koja će nesumnjivo opasti . Tako u svim fabrikama u kojima su direktori vodili kurs suzbijanja fluktuacije, pa makar im zbog toga privremeno podbacila i proizvodnja , te mere su uspele, dok tamo gde se išlo na ispunjenje plana pošto-poto fluktuacija se stalno povećavala.

Dalje, mislim da treba ukinuti pravo na vezanu trgovinu i onim seljačkim domaćinstvima što bez potrebe zadržavaju kod kuće višak radne snage, koja ne odlazi u industriju. Mi na to imamo puno pravo, jer vezana trgovina nije privilegija za one koji špekulišu , već neka vrsta obezbeđenog snabdevanja za radno seljaštvo . Treća stvar koju u vezi s tim treba preduzeti jeste to da se svim članovima porodice u seoskim domaćinstvima koja imaju mogućnost da na svojoj zemlji ostvare dovoljan višak proizvoda koje mogu prodati po vezanoj trgovini , a to znači da za njih mogu kupovati drugu robu, u srazmeri s njihovim mogućnostima, ukine snabdevanje, jer nama odlazi natrag u selo za ta domaćinstva mnogo od onoga što otkupimo sa sela. U vezi s tim , naglasio bih , uz potrebu štednje na obezbeđenom snabdevanju, i sledeće: uprkos tome što je ovogodišnji otkup tako porastao da se s prošlogodišnjim ne može ni upoređivati - cifre neću navoditi , jer ih znate - dakle , uprkos tome, mi nemamo ružičastu situaciju u pogledu rezervi žita. Ranijim planom obezbedili smo predviđenu rezervu žita, koju moramo uvećavati jer bi , inače , bilo iluzorno govoriti o odbrambenoj snazi naše zemlje; moramo je imati i zato što već dve godine uzastopce imamo dobru letinu . (Drug Tito: „ Kad govoriš o rezervi, objasni. Nikakve naročite rezerve ove godine nisu stvorene, jer je iz Srbije izvučeno 10 000 vagona, što znači da je sada ostalo 10 000 vagona

TRECI PLENUM CKKPJ

391

kao u prošloj godini, 10 000 vagona iz prošle godine se pojelo, i zato nemamo 20 000, nego samo 10 000 vagona rezerve iz ove godine ".) Mi tu rezervu moramo zadržati, jer inače nismo učinili 339 ništa na jačanju odbrambene snage. Osim toga, mi smo dve godine uzastopce imali dobru letinu i pitanje je kakva će ona biti iduće godine. Nalazimo se u jednoj situaciji koja nije [ nimalo ružičasta ] . To naročito podvlačim drugovima iz republika, koji često , ne znam zbog čega, ističu da su planovi veliki, a u isto vreme najčešće traže više [ žita ] za obezbeđeno snabdevanje. A mi jedva da ćemo s tim žitom sastaviti kraj s krajem, i to pod uslovom da , na bazi postojećeg stanja radne snage, stvarno maksimalno štedimo . Dakle, uprkos svim teškoćama koje smo imali pri ovogodišnjem otkupu mi nemamo, sem tih 10 000 vagona, o kojima je govorio drug Tito, nikakve druge rezerve . Mi možemo , dakle, sačuvati tu rezervu samo pod uslovom najozbiljnije štednje u pogledu obezbeđenog snabdevanja i uopšte trošenja žita. S tim treba biti načisto, jer je potpuno nemogućno i detinjasto govoriti da su otkupi visoki, a u isto vreme tražiti više za obezbeđeno snabdevanje. Dva puta dva je četiri , drugovi , a ne šest. Mi ćemo ovih dana razraditi konkretne uredbe u vezi s merama koje treba da obezbeđuju radnu snagu, kao što sam malopre govorio . Neću da govorim o konkretnim merama tih uredbi, već samo o osnovnim principima . Predviđa se lična odgovornost direktora u slučaju da nisu sklopili ugovore, zatim gubitak prava na obezbeđeno snabdevanje, a isto tako predviđaju se administrativne mere zbog prekršaja ugovora oduzimanja prava korišćenja vezanom trgovinom onim domaćinstvima koja kod kuće imaju previše radne snage, a ne daju je u industriju . Te mere će imati karakter ekonomske prinude, to je nesumnjivo, ali mi moramo iduće godine potpuno odustati od svake administrativne prinude. Same ekonomske prinude koje su u tom smislu utemeljene na pravilnosti ne mogu nam na selu stvarati zlu krv, jer seljak računa na to da ako ne daje nema pravo ni da dobije. Međutim, mere administrativne prinude i teranje na rad, makar i pod firmom radnih brigada, donose nam političke teškoće i s njima treba prestati. Zbog toga je zaključak Politbiroa da se u idućoj godini radne brigade ne upotrebljavaju više ni u šumarstva, ni u građevinarstvu, niti u rudarstvu , a naročito ne u industrijskim delatnostima , već da se pre svega upotrebljavaju za lokalne radove, gde seljak može neposredno videti koristi od tog dobrovoljnog rada.

392

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Ja bih ovde podvukao da, ipak, ne bi trebalo misliti da je upotreba radnih brigada u prošloj godini bila pogrešna stvar, odnosno sasvim pogrešna stvar. Upotreba radnih brigada, i to sitnosopstveničkih radnih brigada, ne može nam, doduše, obezbediti industrijalizaciju, jer se ona može obezbediti samo konsolidacijom i jačanjem radničke klase . Ali, mi smo prošle godine bili prinuđeni na angažovanje radnih brigada, pre svega zato što smo se, s obzirom na posledice ekonomske blokade, prevarili u našim računima što se tiče radne snage . Nama je stvarno nedostajalo mehanizacije u vrednosti od preko jedne milijarde i 300 miliona, i tomehanizacije za 700 miliona, koja je morala pristići u toku 1948-1949 . iz Sovjetskog Saveza , Mađarske , Poljske i Čehoslovačke, i [ nerealizovanih ] 600 miliona dinara, koji su takođe bili predviđeni za mehanizaciju , a nismo ih mogli ostvariti zbog ekonomske blokade, odnosno zato što nismo imali devize. U takvoj situaciji s radnom snagom koja je bila još više potencirana gubitkom te mehanizacije, nama su stvarno radne brigade do izvesne mere spasle plan. U to stvarno, ne treba sumnjati. Prema tome, kada kritikujemo dalju upɔtrebu radnih brigada, mi stvarno kritikujemo njihovu dalju upotrebu. Ali, bilo bi nepravedno prema drugovima koji su radili u radnim brigadama, kao i prema Frontu i njegovom zalaganju, ako ne bismo istovremeno priznali koliko su nam bile od koristi te radne brigade. -Inače , treba i teorijski podvući to što sam već rekao da bi bilo potpuno pogrešno misliti da je mogućno sa sitnosopstveničkim radnim brigadama vršiti industrijalizaciju bez konsolidacije i jačanja radničke klase . To bi stvarno bilo potpuno nemarksističko mišljenje. Jasna je stvar, i to mi svi znamo , da je za konsolidaciju radničke klase, za prevazilaženje teškoća s radnom snagom, pored mera ekonomske prinde o kojima sam govorio , apsolutno neminovna i izgradnja stanova. Mi , na žalost, ove godine još nismo mogli toliko votirati za izgradnju stanova koliko smo želeli . To nije bilo mogućno zato što su računi pokazali da nećemo moći da izgradimo ni one fabrike za izradu montažnih delova koje je trebalo izgraditi još prvih meseci građevinske sezone . Bilo je predviđeno 20 takvih fabrika. Prema tome, plan gotovih stanova, za koji smo mislili da se može ostvariti ako se za to založimo, pao je na 30 hiljada , što znači da će stanova biti za nešto iznad 150 hiljada ljudi u celoj Jugoslaviji. To je izvestan korak napred , ali je to još daleko od dovoljnog.

TRECI PLENUM CKKPJ

393

Prema tome, postavljaju se dva zadatka: prvo, da mi u 1950. godini obezbedimo izgradnju fabrika za montažne delove, što će nam 1951. godine omogućiti masovnu proizvodnju i obezbediti naše planove koji predviđaju izgradnju do 100 hiljada stanova godišnje ; drugo, još postoje ogromne mogućnosti da se razni industrijski i drugi objekti u projektima toliko smanje da se i odatle još nešto materijala dobije za neki stan. Mi ćemo sada još jedanput vršiti reviziju pojedinih projekata, prema kojima treba da se gradi iduće godine, ali se kresanjem u praksi može dosta postići, može se biti skromniji, naročito u pogledu industrijskih hala , i na taj način dobiti još nešto iznad tih 30 000 stanova. Treba se boriti za materijal za stanove . Mislim da bi to morao biti zadatak svakog republičkog rukovodstva, naročito građevinske operative . U toj borbi za materijal za stanove treba obezbediti što više , štedeći materijal od onih objekata koji su ostali i koji će ostati u planu . Sada nešto o pitanju naše kapitalne izgradnje u idućoj godini. Industrijske objekte koji nam obezbeđuju planom predviđene kapacitete moramo iduće godine završiti . Ja sam u budžetskoj diskusiji izložio kakva je situacija s izvršenjem Petogodišnjeg plana. Ako bismo ideće godine podbacili s kapitalnim objektima, mi bismo stvarno ugrozili taj plan i njegovo blagovremeno izvršenje.340 Zato ćemo ove godine na tim objektima morati da vodimo još mnogo strožiju evidenciju . Osim toga, biće potrebno da u toku januara i februara još jednom sa svakom republikom prekontrolišemo objekte na njihovoj teritoriji. Pri tome treba imati u vidu još tri stvari: prvo, nema nikakve sumnje da u planovima pojedinih naših investitora može da se nađe nešto što je suvišno u pogledu projektovanih objekata, nema sumnje da bi ponegde mogao da otpadne kakav magazin, a da se proizvodnja i bez njega obezbedi, pa da se taj materijal upotrebi za druge stvari. Isto tako, može se smanjiti i dimenzija kakve hale, tako da se materijal upotrebi za druge stvari a da se postigne isti proizvodni kapacitet. Zato smo zaključili - a to će takođe ukloniti razne nepotrebne svađe i ojačati saradnju sa drugovima iz republika - da se revizija svih tih objekata i projekata izvrši zajedno s republikama . U tom cilju molim drugove da u svojim republikama organizuju tu stvar, tako da saradnja bude stvarna a ne formalna. Sa druge strane, moramo podvrgnuti reviziji i republičke objekte.

394

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Dalje , kad obavimo taj posao s revizijom, moramo ove godine sprečiti svaku drugu izgradnju , svaki široki front. I ovo što sam vam govorio o radnoj snazi i to sužavanje radnog fronta, o čemu sada govorim, sve to nisu za socijalizam bitne mere, već mere koje proizlaze iz naše teške borbe za socijalizam i naše oskudice, a koje ćemo docnije ukidati . Eto , to sam hteo da naglasim. Prema tome, kad preduzimamo razne organizacione mere, treba takođe biti načisto s tim da su to mere koje treba u datoj situaciji da obezbede osnovne stvari našeg Petogodišnjeg plana. Jer, ako ih tako ne shvatimo već kao bitne socijalističke mere, onda možemo , na takvoj osnovi , kao što se to više puta desilo, otići do đavola i stvoriti jedan birokratski sistem . Ukoliko su te mere i preduzete, one su proizašle iz oskudice , ali su nam neophodne danas zato što moramo da obezbedimo i osiguramo osnovne zadatke Petogodišnjeg plana . Međutim, moram reći još jedanput, da mi [ tim merama ] nećemo smetati lokalnoj inicijativi tamo gde se ona zbilja [ temelji na ] lokalnim izvorima materijala . Takvi vrstu lokalne inicijative treba svim snagama forsirati i zato smo u ovogodišnjem budžetu votirali prilično novca, tako da se tim lokalnim radovima pomogne samo novcem, jer se materijal obezbeđuje iz lokalnih izvora a radnu snagu [ organizuju ] frontovske organizacije . Svaku drugu inicijativu kojom se u stvari krade materijal od osnovnih objekata industrijalizacije treba prekratiti . I ove godine imali smo široki front [gradnje ] . On nije bio ograničen na osnovne objekte. Drugo, za ovu godinu je bilo tipično to da smo sužavali front , što je stvarno prouzrokovalo i priličan gubitak naših efektivnih radnih dana zbog prebacivanja radnika s jednih objekata na druge, pa smo prilično gubili i radnu snagu . Zato se za ovaj uski front treba odlučiti na samom početku ove godine i obezbediti osnovnu kapitalnu izgradnju , a sve drugo treba sprečiti. Ja bih sada prešao samo na još dva pitanja. Jedno je naša spoljna trgovina. Drugovi , u toku naše daljnje kapitalne izgradnje imamo sledeće uvozne planove : u godini 1950. moramo uvesti kapitalne opreme iz inostranstva u vrednosti 5600 miliona , 1951. godini - za 5700 miliona, a u 1952. godini za 2700 miliona . To je približan račun , u kome može da bude nešto malo manje ili više, ali koji je uglavnom prilično tačan . Prema odobrenim zajmovima, u 1950. godini neće biti tako velikih teškoća. Ali , one će biti vrlo velike u 1951. godini . Prema tome , ako bismo mogli iz zajmova

TRECI PLENUM CKKPJ

395

već ove godine platiti neke obaveze za 1951. godinu to bi nam olakšalo situaciju u 1951. godini. Sa druge strane, teška situacija u 1951. godini može se delimično olakšati i na taj način što će se neka plaćanja preneti na 1952. godinu , jer su sadašnji uslovi u kapitalizmu već takvi da se te vrste manipulativnih kredita mogu dobijati s obzirom na izvesne pojave manje konjunkture na kapitalističkoj pijaci itd . Ali , šta se vidi iz svega toga? Vidi se , s jedne strane, da mi možemo te zadatke realizovati, a sa druge strane, da se moramo ipak prilično napregnuti da bismo ih realizovali . Iz čega se to vidi ? Mi smo pre rata, u petogodišnjem proseku od 1935. do 1939. godine, prosečno godišnje izvozili računajući po sadašnjim cenama, robe u vrednosti od 16 104 miliona. Međutim, 1947. godine izvezli smo robe u vrednosti od 6599 miliona, 1948 . godine za 12 089 miliona, a 1949. pali smo na 11 milijardi. Godine 1950, u vezi s našim povećanim trošenjem sirovina, treba izvesti robe u vrednosti od 14 700 miliona dinara da bismo obezbedili izvršenje zadataka, što je još uvek ispod predratnog izvoza koji je iznosio 16 milijardi . To je, doduše, više nego u 1948. godini, kad smo najviše postigli , ali je manje nego pre rata. Pojedine grane izvoza kretale su se ovako: pre rata se najviše od svega izvozilo poljoprivrednih proizvoda. Od predratnih 16 milijardi , na poljoprivredu je otpadalo 10 390 miliona , na rudarstvo 2 milijarde, na industriju 629 miliona - to su pre svega bile sirovine i polufabrikati, a učešće šumarstva u tom izvozu je iznosilo 3074 miliona. Dakle, poljoprivreda je davala najviše . Mi smo , s obzirom na ogromne potrebe u poljoprivrednim namirnicama [ posle rata] , o čemu je naša Partija vodila najozbiljniju brigu na inicijativu druga Tita , izvoz poljoprivrednih namirnica daleko smanjili . Ove godine smo izvezli samo nešto malo iznad 40 procenata od onoga što je izvozila stara Jugoslavija. (Drug Tito: ,,Pa, to ste vi dosta izvezli! ") A jedva smo izišli nakraj . (Drug Tito: ,,Dakle, ipak ste mimoišli one mere ".) Inače , ove godine izvoz se kretao ovako : u rudarstvu i metalurgiji izvezli smo 114 procenata od onoga što smo izvozili pre rata, u šumarstvu 124 procenta od predratnog izvoza , u poljoprivrednim namirnicama nešto iznad 40 procenata, a u industriji - 69 procenata .

Ako sada, na osnovu ovih brojki, razmotrimo opšte tendencije našeg izvoza, videćemo da je izvoz industrijskih polufabrikata sasvim zdrav i normalan . To znači , da industrijske proizvode koje su stari vlasnici naših tvornica, kapitalisti , izvozili u inostranstvo na preradu mi danas sami prerađujemo

396

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

kod kuće, tako da ti finalni proizvodi , služe našem narodu i kapitalnoj izgradnji. Prema tome, ovaj pad procenta izvoza industrijskih proizvoda nije loš i ostaće sve dotle dok se naša industrija toliko ne podigne da počne izvoziti u inostranstvo finalne proizvode i potrošnu robu. U rudarstvu i metalurgiji imamo vrlo zdrav porast [ izvoza ] , koji naročito proizlazi iz izvoza obojenih metala. I to nas u izvozu spasava. U 1950. godini predviđen je porast za 27 procenata. Ja sam rekao da smo prošle godine imali porast [ izvoza ] u šumarstvu , [ 124 procenta ] , ali je to bilo pogrešno, jer smo nepravilno računali cene predratnog tanina [ tako da je u stvari, bio veći ] za oko 24 procenta . Međutim, imamo jak pad u poljoprivredi, koji je rezultat linije o kojoj sam govorio . I on je normalan, jer inače ne bismo mogli ishraniti naše industrijsko stanovništvo . Ranije sam već govorio o situaciji u našoj poljoprivredi u odnosu na industrijske radnike i gradsko stanovništvo i taj pad je rezultat brige da se ne izvozi suviše životnih namirnica. Ako sada pogledamo uvoz, videćemo da smo stagnirali uprkos tome što smo industrijsku proizvodnju podigli na indeks 295 ; da smo stagnirali na 10 milijardi uvoza sirovina s tim da se uvoz sirovina još poveća , tako da po sadašnjim normativima uvoz iznosi 11 milijardi. To znači da smo u pogledu uvoza sirovina stagnirali , a izvoz je opao , da zemlja korača jednim zdravim putem i da je inostranstvo više ne pljačka. Međutim, uprkos tome što smo stagnirali u pogledu uvoza, još nismo postigli onaj stepen koji je potreban da nam uvoz sirovina znatnije opadne. Međutim, veliki je uspeh domaćih sirovinskih baza i to što smo gotovo tri puta povećali predratnu proizvodnju , a nismo povećali [ uvoz sirovina ] . Ali taj razvitak još nije dostigao takav nivo da uvoz sirovina padne ispod predratnog i u apsolutnim odnosima a ne samo u relativnim, kao što je sada slučaj . Mi to možemo postići u 1950. i do kraja 1951. godine , tako da će se posle završetka Petogodišnjeg plana naš uvoz kretati oko 7 milijardi . To bi bila normalna situacija s kojom možemo računati . Prema tome, tada bi mogle izostati životne namirnice koje još uvozimo , tako da bismo imali više sredstava za sirovine i za kapitalnu izgradnju , koja će se sprovoditi u toku Petogodišnjeg plana, kao i za one sirovine koje treba kupovati u inostranstvu . Dakle, iz toga se vidi da je linija našeg partijskog rukovodstva u pogledu izvoza i uvoza pravilna izuzimajući razne

TRECI PLENUM CKKPJ

397

operativne propuste koji idu na račun [ ... ] * Mi se borimo za onu liniju koja je u Petogodišnjem planu i koja odgovara potrebama naše spoljne trgovine. Međutim, treba konstatovati da su drugovi u republikama, a i po saveznim resorima , imali u pogledu izvoza ove godine nepravilno stanovište . Nepravilno je bilo sve do poslednjih meseci, kad smo ponovo u dogovoru sa drugom Titom i drugom Milentijem Popovićem sazvali dva-tri puta konferencije. Poslednjih meseci izvoz je stvarno krenuo bolje, ali je sve dotle išao vrlo slabo . Imao sam utisak da drugovi stoje na stanovištu da sve što ne izvezu zadržavaju za potrebe zemlje , kao da je to neka vrsta štednje. Ali nije tako, jer da bismo uvezli , treba da izvozimo. Planovi za 1950. godinu predviđaju da se životne namirnice ne izvoze prekomerno, a naročito pšenica . Planovi su opet prilično povećani u vezi s mehanizacijom koju ipak očekujemo ove godine realnije nego prošle godine u šumarstvu . Zato mislim da ovih 14 770 miliona, koje nam obezbeđuje Petogodišnji plan, moramo realizovati s jednom gvozdenom disciplinom . Ne radi se o preterivanjima i slabim računicama. Te su stvari bile 10, 15, pa i 20 puta prebalansirane i ovih 14 700 miliona možemo da izvršimo i da time osiguramo da posle izršenja Petogodišnjeg plana ne izvozimo toliko sirovina već da izvozimo u onoj meri koja neće štetiti Jugoslaviji . Predlažem da sa Plenuma pođemo s voljom da taj plan izvoza za 1950. godinu izvršimo i obezbedimo, inače ćemo i kapitalnu izgradnju i odbrambenu sposbnost naše zemlje dovesti u opasnost . Sve će biti pod znakom pitanja ako stvarno ne obezbedimo tih 14 700 miliona izvozom. To je apsolutno potrebno i o tome bi Plenum mogao da prodiskutuje, pa da se po republikama i srezovima stvore partijski organi koji bi posvetili dovoljno pažnje tim zadacima. (Drug Tito: „ Treba zapamtiti da je drug Kidrič uzimao u obzir i odbrambenu snagu".) Ja stalno uzimam u obzir odbrambenu snagu. (Drug Tito: ,,Samo je izvoz podbacio".) Pa to su oni krivi, a ne ja . Na kraju bih upozorio samo na još neke stvari, koje proističu iz analiza što sam ih vršio , na stvari o kojima treba voditi naročitu brigu u daljoj borbi za Petogodišnji plan . Ta se pitanja tiču udela pojedinih naših republika u ispunjenju Petogodišnjeg plana, investicija koje dobijaju itd. Ja sam malopre upozorio da imamo relativno nisku produktivnost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji; ne baš apso-

* Prekid u stenogramu.

398

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

lutno nisku, ali, prema klimatskim i drugim uslovima, trebalo bi očekivati da ona bude veća. Mislim da je, u vezi s tim , u Petogodišnjem planu bio predviđen takođe i nedovoljan stepen industrijalizacije Srbije. Po tim računima se pokazuje da je na kraju Petogodišnjeg plana predviđeno da na Srbiju otpada 32 procenta industrijske proizvodnje, dok njeno stanovništvo iznosi preko 47 procenata [ jugoslovenskog stanovništva ] . Mislim da će ovde biti potrebno da konstatujemo, ako pogledamo pitanje akumulacije i narodnog dohotka, da u Srbiji još nemamo zadovoljavajuću situaciju. Bruto proizvodnja iznosi u Srbiji 40,5 procenata, a narodni 41 procent, što bi odgovaralo broju stanovništva . dohodak Akumulacija, pak, iznosi samo 36 procenata od jugoslovenske akumulacije , što odgovara zaostalosti industrije i relativno niskoj produktivnosti rada u poljoprivredi . Zato mislim da sve to moramo razmotriti i da drugovi iz Srbije treba u tome da nam pomognu. Ja ovde naročito podvlačim to , što je i namera druga Leskošeka , da se na osnovi postojećeg stanja poveća proizvodnja poljoprivrednih mašina u Srbiji . Tom povećanom proizvodnjom mi bismo mogli da napravimo više stvari, to jest da u isto vreme povećamo i opštu mehanizaciju u našoj poljoprivredi i industrijski neto-proizvod u Srbiji, s tim da te poljoprivredne mašine upotrebljavamo tamo gde nam [ zemljišne ] površine daju najviše mogućnosti . Dalje, treba ukazati na predlog da CK Hrvatske ozbiljno razmotri pitanje šta bi sve trebalo preduzeti da se produktivnost rada u poljoprivrednoj proizvodnji u Hrvatskoj poveća. Ali , ne da se poveća na bazi nekih posebnih sredstava za mehanizaciju , koja se ne mogu dati, jer je sadašnja situacija nenormalna naročito u poređenju s industrijom . Inače, što se tiče razvitka republika koje su ranije bile zaostale u industriji , on se normalno odvija. Za Bosnu i Her cegovinu u Petogodišnjem planu je predviđen procent porasta industrijske proizvodnje za 16,7 . Od toga smo postigli 11,2 procenta, dok je pre rata bio 7. Za Makedoniju smo predvideli 6,3 procenta, a postigli smo 4,77, a pre rata je bio 1 procent. Za Crnu Goru je bilo određeno 0,9 procenata. Postigli smo sada 0,5 procenata, dok pre rata Crna Gora nije imala ništa . U narednoj godini [ mora se uložiti ] priličan napor ako hoćemo da izvršimo plan . Međutim, mi možemo da radimo 1 normalnijim uslovima nego što smo radili ove godine, ako preduzmemo sve one mere o kojima sam govorio i ovde , na Plenumu, i na pomenutim konferencijama .

TRECI PLENUM CKKPJ

399

Pre svega, naredne godine je potrebno da sve više uočavamo i analiziramo nove procese koji nastaju u toku borbe [ za plan] na terenu i koji ponekad u kvalitativnom pogledu imaju sasvim nov značaj , kao što su bili procesi u našoj poljoprivredi . Time bih završio svoje izlaganje.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/7 i II/7 (prilog 4).

DRUGI DAN RADA TREĆEG PLENUMA CKKPJ [ 30. decembar 1949 ]

[ DISKUSIJA] Drug Tito (otvara sednicu u 8 časova pre podne) : Drugovi, nastavljamo sjednicu Trećeg plenuma. Ja bih htio prvi da učestvujem u diskusiji o referatu druga Kidriča, i to iz više razloga . Glavni razlog je u tome što bih htio da diskusija o tim privrednim pitanjima , koja za nas imaju ogromnu, presudnu važnost bude usmjerena u jednom pravilnom pravcu. Drugovi, drug Kidrič je juče vrlo iscrpno ovdje izložio naše teškoće i naše naredne zadatke. Ja bih danas htio da kažem nekoliko riječi još o drugim teškoćama, koje on juče nije toliko ovdje isticao . Sa terena često dolaze pritužbe , pa i od samih rukovodećih ljudi iz republika o nerealnosti naših planova, baš zbog tih napetih planova i ogromnih potreba. Kad god se jedna uredba ili jedna mjera, bila ona od Planske komisije ili od vlade, koja ide na provođenje dolje pokaže malo teška, jer bi za nju trebalo dosta napora i političkih objašnjavanja i organizacionih priprema - onda se uvijek krivnja baca gore . Ja bih htio da mi danas , na ovom Plenumu, tačno analiziramo stvari, da vidimo iz čega sve proističu te poteškoće . Razumije se da one u prvom redu proističu iz toga što su naše potrebe mnogo veće nego naše mogućnosti i što je teško uskladiti naše potrebe s našim mogućnostima. Ali, i to bi se donekle moglo postići , kad bi se dovoljno i na vrijeme i partijske organizacije i Narodni front posvetili rješavanju tih pitanja. Ja moram da utvrdim ovdje jednu stvar, a ta je da te naše mjere uglavnom sprovodi naša administracija, odnosno naši ljudi koji su time zaduženi . A

400

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

to se vrši uvijek kampanjski i sa zakašnjenjem, ako ne uvijek sa zakašnjenjem, ono bar sa 90 procenata zakašnjava se u sprovođenju raznih mjera, kao što su otkup, žetva ili šta drugo . I onda, organizacione mjere nisu dovoljno izvršene, politički rad nije tako reći nikakav, nego hoće da se radi potpuno administrativno - a to bezuslovno ima dosta neprijatnih i nezgodnih i političkih i svakakvih drugih posljedica. Ja ću sada konkretno da kažem nekoliko riječi o našim otkupima, recimo o našem otkupu žitarica ove godine. Zašto smo mi ove godine, koja je tako reći najbolja godina poslije rata, ipak imali najviše teškoća kod tog otkupa i negativne političke posljedice . Zbog čega je to došlo ? Pšenica je rodila više nego prošle godine, kukuruz je rodio tako reći rekordno, a ipak je u nekim krajevima, kao na primjer u Hrvatskoj i Vojvodini, dakle u najžitorodnijim krajevima, otkup ostavio dosta dubokog traga i političkih posljedica, koje moramo i te kako žuriti da ispravimo , da ne bismo imali daljih posljedica. Zbog čega je to ? Ja sam slušao rukovodeće drugove iz republika kad su se tužili , dobijao sam pritužbe iz tih krajeva, vidio sam materijal Kontrolne komisije, a i naša Planska komisija razmatrala je tu stvar. Došao sam do uvjerenja da tome nije uzrok nenormalno usklađen plan s ovogodišnjom žetvom, tj . da nije uzrok pretjeran i prevelik plan . U početku je plan bio veći nego naše mogućnosti , ali je plan u najžitorodnijim republikama , u Srbiji i Hrvatskoj , snižen. Srbiji je snižen za 10 000 vagona, a Hrvatskoj za 5000 vagona i drugovi su se složili da će biti mogućno da se ot kupi ta količina . Pa ipak je i taj otkup išao vrlo teško . Zašto ? Zato što su prekasno počele da se vrše pripreme oko tog otkupa , zato što nisu vršena nikakva politička objašnjavanja, dalje što nije vođena nikakva prava evidencija o setvenim površinama. Tako smo ove godine u Hrvatskoj tek sada , za vrijeme otkupa, utvrdili da je blizu 150 000 jutara sjetvene površine ostalo nezasijano . A zar je to malo? To je ogromna cifra, to je oko 12 000 vagona, ako kao prosjek ove godine uzmemo 18 metričkih centi po hektaru . Dakle, to je osnovna slabost što je ispuštena iz ruku kontrola nad sjetvom , pa su neprijateljski elementi sabotirali sjetvu . Zatim , vršeno je i nepravilno razrezivanje . Pošto je sve išlo na brzinu, ne samo u Hrvatskoj već i u drugim republikama , razrez se vršio onako šablonski - tebi toliko, tebi toliko . Razumije se da je pri takvom načinu razrezivanja u jednoj pokrajini , oblasti ili okrugu morao biti razrez suviše veliki, a u drugima

TRECI PLENUM CKKPJ

401

suviše mali . Ali, oni kadrovi koji dolje rade, a koje sam ja najviše krivio, zapravo su najmanje krivi. Jer, oni kad dobiju nalog odozgo izvrše ga pa makar glava odletjela . A i letjele su glave. Ljudi su na terenu gubili živote oko tog ot341 Mi to sebi moramo otvoreno priznati. Nisu krivi ti kupa. niži kadrovi , iako ima pojedinaca koji su učinili samovolju . To su rijetki slučajevi koje ne treba uopštavati . A kad gledamo realno i dublje, onda vidimo da od nas gore ide krivica. Ja neću da branim nas gore, pa ni Plansku komisiju . Jer, od čega polazi Planska komisija? Od naših potreba. Ja ne znam kakvi bismo bili ljudi kada bismo svu krivnju bacili na Plansku komisiju . Jer, zbog čega mi to radimo ? Da sa tim otkupom vršimo dalju socijalizaciju i izgradnju socijalizma u našoj zemlji , da prehranjujemo naše stanovništvo . Kidrič je juče pravilno kazao : s jedne strane ,,,teško mi je da dam jer nemam", a sa druge strane,,,daj čim više”. Zatim, što se tiče izdavanja karata³42 - ono je išlo ne-

kontrolisano, nerealno . Kad se pokazalo da je broj karata veliki, onda su se karte oduzimale gdje se stiglo i pri tome se pogađalo onoga koji to nije zaslužio . I tu treba temeljito neprekidno vršiti kontrolu . Ljudi odlaze na posao i odlaze s posla iz raznih razloga . Neko je bolestan, neko ima djecu itd. Zato je potreban veći kontakt , potrebno je na licu mjesta ispitati tko zaslužuje da ima karte za snabdijevanje, a tko ne zaslužuje. Ja znam, bez obzira na to što kažu drugovi žaleći se da imamo teškoća , da se danas još uvijek izdaje ogroman broj karata ljudima koji to ne zaslužuju . Ja znam da su se karte davale seljacima koji imaju kod kuće dovoljno svega i koji ni po kojoj logici ne bi trebalo da dobije karte. Bilo je čak slučajeva da su ljudi sami pravili karte, falsificirali ih. Čini mi se da je to bilo u Varaždinu i da je štampano oko 6 ili 7 hiljada karata. Htio bih da kažem da je naša druga osnovna slabost organizaciono slaba politička priprema i uopšte tehnička priprema tih naših otkupa ili raznih naših drugih mjera, kao što su sjetva, žetva itd. Dalje, mislim da je ovdje u pitanju i nedostatak naših sposobnih kadrova u tom aparatu . O tome je drug Kidrič govorio i ja to hoću da podvučem. Tendencija je kod nas da čim se dolje pokaže jedan sposobniji čovjek, odmah ga uzimaju gore, jer ga, kažu , treba dizati . A on se tamo ne diže, nego se birokratizira, ne iskorišćujući sposobnosti koje bi mogao da koristi . Naša decentralizacija po svim linijama ne 26 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

402

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

dozvoljava koncentraciju gore i stvaranje birokratskog aparata od najboljih ljudi, nego traži decentralizaciju ne samo industrije i uopšte privrede već i kadrova, tako da najsposobniji ljudi, koji poznaju probleme sela, budu baš tamo gdje je sa selom neposredan dodir. A ne da tamo daš neupućene mladiće . Oni se trse i rade sve što mogu, ali ne znaju i prave greške . Zato mi njih ne možemo kriviti nego same sebe. A tendencija je kod svih naših republika , kod nekih više kod nekih manje , da izvlače odozdo ljude, da na taj način slabe sreske organizacije i da stvaraju velike birokratske aparate u republičkim , a sada i u oblasnim ustanovama. Mislim da je to pogrešno . Ako mi već idemo ka decentralizaciji , onda treba svuda postaviti sposobne ljude. Onda ćemo znati na koga ćemo se osloniti . Ako bismo počeli da ispitujemo te ljude, videli bismo da u 70 odsto [ slučajeva ] ` nisu krivi oni nego mi . Ja sam se u to ubijedio u kabinetu, iz materijala, kad sam gledao tko su ti ljudi . Vidio sam da su to zaista pošteni i odani ljudi , ali da ne znaju . Tu su potrebni ljudi koji poznaju cjelokupnu našu ekonomsku problematiku, koji je znaju bar površno, koji znaju naše potrebe. A ja mislim da u našem državnom i republičkom aparatu ima i nekih rukovodećih ljudi koji ne poznaju naše potrebe , nego kad dođe neka uredba, oni je prosto sprovode šablonski ne objašnjavajući ništa. Dakle, i pitanje kadrova je vrlo važno. To su osnovne stvari : evidencija i kontrola sprovođenja mjera, političko objašnjavanje, organizacione pripreme i kadrovi . Mi te osnovne stvari moramo uzimati u obzir, ako hoćemo da izbjegnemo ovakve pojave kao prošle godine. A mi njih ne smijemo dozvoliti sebi . Slijedeće godine možda će biti teže nego ove, ja ne znam kako će roditi, možda ćemo imati manje nego ove godine. Ali, ako tako idemo kao dosad , onda ćemo još utrostručiti razne nepravilnosti i to će imati ogroman negativan politički odjek . Moram otvoreno da kažem da se sa Kidričem ćesto sporim. Ali, u ovom ja se s njim potpuno slažem i da sam na njegovom mjestu ja bih radio to isto . Međutim, ja moram da gledam sa svih strana. Drug Kidrič uvijek prima moje prijedloge, ali on dobije zadatke, jer naša industrija traži toliko i toliko i on to mora da dâ . Tu se vidi koliko je ta stvar komplicirana, jer se moraju uzimati u obzir i naše potrebe i naše mogućnosti. A sada, kad govorim o tim našim teškoćama i političkim posljedicama koje su se dogodile dolje — a o tome sam ja s Kidričem najviše diskutirao - o čemu moramo voditi računa? Tko je naš saveznik danas ? Jedini

TRECI PLENUM CKKPJ

403

naš saveznik je naš narod i ako njega izgubiš, onda ti ne ostaje niko . S jedne strane je Informbiro, a sa druge strane kapitalisti. Mi zato moramo čuvati tog jedinog saveznika. Dobro, ima kapitalističkih elemenata na selu, ali mi moramo pogoditi pravog, a ne onog koji je zadužen. * Ove godine, međutim, mi smo postigli to da smo ovim mjerama i ovakvim načinom doveli do toga da su se i srednjaci već pomalo počeli orijentisati ne prema nama , nego od nas . Usljed tih nepravilnosti dolje , kulački elementi su počeli odvlačiti na svoju stranu i srednjake. To nije neka masovna pojava, ali toga ima, pa štaviše, kulaci su počeli pridobijati za sebe i siromašnog seljaka . Ja znam da će mnogi reći da tu ima pretjerivanja, ali mislim da o tome moramo još jednom dobro promisliti i vidjeti šta je pretjerivanje a šta nije . Nemojte potcjenjivati politički momenat i raspoloženje naroda dolje. Mi smo do sada, kod likvidacije kapitalističkih elemenata, uvijek nekako vješto odvajali ne samo siromašnog nego i srednjeg seljaka od kulaka . Zato bi bilo štetno da sada svojim slabostima pokvarimo ono što smo do sada prilično uspješno radili . Jer, naš kulak ne jača, naši kapitalistički elementi svaki dan sve više slabe i mi sada ne smijemo dozvoliti da se oni uhvate za bilo kakvu slamku , za naše pogreške u radu na selu . A ako bismo mi produžili i slijedeće godine kao ove, ja ne znam šta bi onda bilo 1951. godine. Jer, mi još nismo kadri da damo seljaku ono što mu treba, da on vidi da je već došlo vrijeme, da mu je ono što on smatra teretom skinuto s leđa. Mi još ne možemo te terete skinuti zato što još nemamo tešku industriju , što nemamo industriju koja stvara poljoprivredne alate i što još nemamo stvari koje su njemu potrebne, kao što su đubrivo i drugo . Sve te stvari mi ne samo da nemamo dovoljno nego ih imamo u vrlo malim količinama i ne možemo mu olakšati teret koji on još mora da nosi. Ali, treba da pazimo da taj teret našem seljaku još ne pojačamo, da ga ne otjeramo u protivnički tabor, pa da počne jednog dana da govori : do đavola, kakav je to socijalizam kad je nama svakog dana sve gore. I naš seljak mora da osjeti , ako ne drukčije barem moralno, da mu je danas bolje. Zato treba da vodimo brigu o pravednosti, da ne dolazimo kod njega sa tašnom, onda samo kada treba uzeti i da mu samo kažemo da treba da dâ toliko i toliko svinja, toliko i toliko žita, a ako nema ― neka kupi. Ne treba raditi

Smisao upućuje na ,,nedužan".

404

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tako, nego treba doći kod njega i sve mu lijepo objasniti, reći mu da smo prošle godine uradili to i to, ove godine to i to, da sljedeće godine imamo te i te zadatke i obaveze, a da nemamo ništa drugo nego to što sami privredimo . Treba mu objasniti onako kao što objašnjavamo radniku i čak više, jer radnik već osjeća svoju vlast. Kapitalista je otišao iz preduzeća, mi smo mu ga oduzeli i dali ga radnicima. Radnik ima teret, to je tačno, on ga i te kako još nosi , ali on taj teret nosi s entuzijazmom, sa dubokom vjerom u pobjedu, on vidi perspektivu . A seljak još ne vidi perspektivu, jer mu je nismo pokazali . Dakle , drugovi , moramo više politički objašnjavati, rad naših partijskih organizacija mora biti uporniji, rad na terenu moramo pojačati , a naša partijska rukovodstva po republikama takođe treba da posvete najveću pažnju tom pitanju . Ne može se dati jednom ministru - izvinite drugovi, naši ministri su dobri ljudi - ne može se prepustiti tamo jednom ministru naša poljoprivreda i više se o tome ne brinuti. Vi treba da mu budete stalno pri ruci i pomoći , da razgovarate s njim, da diskutirate , da ga pitate kako ide sjetva , žetva , jednom riječi da se s njim savjetujete. A isto tako i među sobom treba da se savjetujemo . I među nama, usljed preopterećenosti mnogim poslovima, još nema dovoljno saradnje, a često bi se neke stvari mogle s manje teškoća izvršiti. Uopće, tog međusobnog mijenjanja misli i savjetovanja i saradnje ima premalo. Ja bih rekao drugovima u republikama : dobro, drugovi , vi se žalite na suviše velike cifre, na količine, to jest na nerealnost planova. Ali, vi ste komunisti, vi ste članovi CK i ne samo republičkih, nego i saveznog CK. I vi ste isto tako odgovorni kao i mi , vaša odgovornost nije ništa manja i ništa veća od naše . I vi ste odgovorni za političko stanje , i vi ste odgovorni za ekonomsko stanje za opštedržavne potrebe, morate ih znati i imati svakog dana u vidu , odgovorni ste isto onako kao i mi. Vi ne smijete gledati samo na republiku , nego na čitavu saveznu državu . Ā isto tako mi ne smijemo gledati samo opšte, nego moramo znati i vaše teškoće i gledati da nekako otklonimo one teškoće koje postoje. Prema tome, niste vi neki činovnici već članovi centralnih komiteta koji rukovodite republikama, niste vi činovnici , već odgovorni komunisti isto tako kao i mi ovdje . Radi se samo o tome što mi imamo opšti sektor , a vi republičke . A svi smo odgovorni za političku situaciju u svom djelokrugu . Mene se ne tiče ništa drugo, nego hoću da vidim da vi pravilno politički stvari postavljate i da svoj rad tamo organizujete i usmjerite

TRECI PLENUM CKKPJ

405

onako kako će biti najmanje političkih posljedica . A ne interesuje me ono što vi često govorite, da je previše toliko i toliko vagona toga i toga. Kad je pitanje raspodjele opšteg državnog plana, onda prodiskutirajte, dokažite da to ne možete dati. A kad je jednom dato vama, onda to morate sprovoditi i sprovoditi tako da na drugoj strani ne pravite političke teškoće. Ja znam, drugovi, da se u donošenju tog opšteg plana ovdje može pogriješiti . Jer, daje se jedna opšta cifra, u kojoj može biti pogrešno uračunata koja hiljada vagona više . Ali , kad bih ja znao da ćete vi , kad dobijete jedan plan, učiniti sve što je mogućno i sve što je potrebno da se otkupi ono što je mogućno bez političkih posledica, pa makar vi pri tom ne otkupili koju stotinu vagona, onda vam nikakve zamerke ne bi mogle biti učinjene. Ne bi bilo, kad bih ja znao da takav naš stav tolerancije neće izazvati ono oportunističko ,,lako ćemo", ono ,,ako ne budemo otkupili, biće lako". Prošle godine pokazalo se da smo mi svi pogrešili što smo tu stvar tako olako shvatili. Izvinite, ali je tako . To je bilo i u Srbiji i u Hrvatskoj i u Sloveniji . U Sloveniji je moglo biti otkupljeno tri i četiri puta više nego što je otkupljeno . To se vidi iz toga što je ove godine otkupljeno 2000 vagona, iako ove godine nije rodilo više nego prošle. Šta to znači ? Znači da smo mi tu stvar bili prepustili komunističkoj savjesti. Dajte, drugovi , da mi ponovo dobijemo pouzdanje da ćete vi učiniti sve što je mogućno da izvršite svoje obaveze . Nikakvih trzavica i razmimoilaženja ne može i ne sine da bude među nama , ali mi moramo uložiti sve snage i maksimalnu umešnost i aktivnost, a mi imamo dobre ljude , dobre kadrove, dobar narod s kojim se može postići sve . Međutim , kod nas se sporo i kampanjski radi, pa se zbog toga i zakašnjava. I ovogodišnja sjetva je zakasnila i nije izvršena . Dobro, bilo je zapreka u tome, trebalo je ići u šumu i na druge radove, ali nije samo to bila smetnja. Niko nije išao dolje, nije se znalo šta se radi u srezovima i selima. A seljaci su neraspoloženi zbog otkupa i zbog toga je opšta pojava u žitorodnim krajevima da nisu htjeli sijati . Sijaće koliko je potrebno za njih. Niko nije išao tamo da postavi problem sjetve, da kaže da moraju sijati i da objasni zbog čega moraju: ne zbog toga što će ići u zatvor ako ne posiju , već zbog toga i zbog toga , zbog takvih i takvih potreba naših naroda i države . Mogućno je , drugovi, objasniti to našem seljaku. I evo, objašnjava se , ali malo kasno . Ako sljedeća godina bude rodila kao ova, još će se nekako i ići , ali ako ne

406

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

bude! A šta će biti onda kad se dobije plan otkupa od hektara? Reći ćete da je prevelik, a nećete imati prava da kažete da je prevelik, jer niste preduzeli sve mjere. Drugovi , nikakvih razmimoilaženja ne može biti među nama. Vi vrlo dobro znate našu situaciju . Vi znate tko sada može najviše da daje i od koga možete najviše uzeti, pa da se prema tome ravnamo. Evo, juče je drug Kidrič pokazao tačne cifre koliki je udeo poljoprivredne proizvodnje u našem izvozu. On iznosi 40 procenata, dok sve drugo iznosi 60 procenata. Znači , kad je danas ovakva situacija da neverojatno brzo raste broj onih koji su produktivni u industriji a ne u poljoprivredi, kad sve više i više treba da raste količina poljoprivrednih proizvoda, kad mi danas još moramo izvoziti 40 procenata tih proizvoda, da bismo na neki način mogli otplaćivati mašine koje kupujemo - a vi ste videli koliki je ogromni teret pao na nas mi onda moramo maksimalno iskoristiti baš taj izvoz. Jer, taj izvoz mora biti . Ja otvoreno kažem jednu stvar: mi prošle godine nismo izvozili žito , mi nismo izvozili mast i još smo morali uvesti oko 1500 vagona. Meni se čini da je nismo morali uvoziti , da je malo više pažnje obraćeno svinjogojstvu . Ali , pošto ta pažnja nije bila obraćena, mi smo morali dati ogromne svote za mast ove godine. Mi nismo izvozili ni žito , a nismo ga ni imali . Potrošili smo sve rezerve što smo imali , tako da ništa nije ostalo do nove žetve . Da smo ga izvozili , ugrozili bismo ishranu stanovništva , morali bismo smanjiti sljedovanje . Sljedeće godine naša rezerva neće biti veća, a izvoz i prodaja žita ne dolazi u obzir. To bi mogao biti izniman slučaj i to pod kraj godine, kad se vidi rezultat žetve i kad smo sigurni da ćemo imati otkup , pa i to možda kao neka transakcija , na brzinu, uz vraćanje. A mi ne znamo što nas čeka. Može biti 343 elementarnih nepogoda, može doći i do nekog rata ja ne isključujem tu mogućnost. I mi treba da radimo danas kao da će sutra biti rat, treba da se spremamo na svim linijama, jer ne znamo šta se sve u međunarodnim odnosima može dogoditi, i zato se moramo maksimalno založiti da iz mogućnosti koje kod nas postoje crpimo još više . Prema tome, ja smatram poljoprivredu kao djelokrug rada od ogromnog značaja. Ministri poljoprivrede bi morali neprekidno biti u kursu stvari , morali bi uvijek znati kako se odvija sjetva, žetva i drugi radovi, kao što bi morali znati i da li seljaci imaju na raspolaganju dovoljno đubriva i šta bi se moglo učiniti da oni dobiju što im je potrebno za bolju obradu zemlje. Jer, naša poljoprivreda se ne uzdiže, nego pomalo pa-

TRECI PLENUM CKKPJ

407

Seljak danas ne obrađuje zemlju kako treba, on nema da . dovoljno đubriva, nema uvijek ni potreban alat i mi ćemo, dok god on ne bude imao dovoljno đubriva i dok ga bar time ne obezbijedimo , vidjeti da naša poljoprivreda ne samo stoji na mestu, već pomalo ide nazad , videćemo da će naša poljoprivreda hramati , dok ne pojačamo naše zadruge i tako dalje. Zato na tom pitanju treba da rade i partijske organizacije, a još više republička ministarstva poljoprivrede . Sada nešto o narednim zadacima o kojima je govorio drug Kidrič. On je pomenuo radne zadruge. Ove godine naše zadruge su podbacile, a odnos prema njima bio je pomalo nepravilan. Ne mislim u tom smislu da smo ih zanemarili, nego naprotiv da smo nekako tim svojim nepravilnim objašnjenjima usađivali iluzije zadrugarima da im se ne samo neće uzeti nego će im se stalno davati . Mi im nismo odmah predočili da se zadruge stvaraju ne zbog njih samih, već zbog zajednice kao cjeline, zato da bi se poboljšala poljoprivredna obrada, da bi se racionalno iskoristila radna snaga, da se racionalno iskoriste mašine , jednom riječi zato da poljoprivreda postane zbilja socijalistička a ne kapitalistička , da zadruga ne bude ustanova u kojoj će se zadrugari bogatiti , kao što je to ove godine bio slučaj . Ima dobrih , ali ima i loših zadruga i zadrugara. Kvalitativno , mi za njih nismo ništa učinili, ili smo učinili vrlo malo. A to pitanje kvalitativnog poboljšanja naših zadruga, s upornim političkim radom to je imperativ za sve naše rukovodioce [...]* Ne treba ići samo za većim brojem zadruga , ne treba pri agitovanju govoriti seljacima da će , čim se udruže , dobiti žito, krompir, penziju itd . To ne valja, takve nam zadruge nisu potrebne. Ako neki seljak ne može da postoji kao inokosni , neka ide u fabriku. Jer, odakle ćemo uzimati radnu snagu, ako ne iz pasivnih krajeva. A zadruge tamo , uglavnom , treba stvarati gde su sela kompaktna, pa i tamo gde su nekompaktna, ako se radi o stočarskim krajevima ili o krajevima u kojima je razvijena neka druga poljoprivredna grana, kao na primjer voćarstvo. No, zadruge nam nisu potrebne tamo gdje je krš i zato ne treba ići za brojem nego za kvalitetom . Moje je mišljenje , a ja vjerujem da će se sa mnom složiti i drug Kardelj i ostali drugovi iz Politbiroa i svi vi, da nije pitanje koliki je broj zadruga, nego koliko će se one ove godine poboljšati kao socijalistička gazdinstva. Ove godine one bi već morale dati rezultate. Prošle godine su podbacile i dale su manje nego da su ti seljaci bili inokosni . Jer, nismo mogli da ih stisnemo

* Prekid u stenogramu.

408

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

onako kao druge. Nismo smeli i ne smijemo stiskati zadruge. Naš odnos prema zadrugama ne smije biti kao prema inokosnim seljacima. Inokosni seljak je u malome jedan kapitalistički elemenat, a zadruga je socijalističko gazdinstvo . Żato naš odnos prema zadruzi mora biti drukčiji i politički pravilan. Zadrugarima treba objašnjavati stvari , a unutar zadruge mi moramo imati jezgro koje će shvatiti sve svoje obaveze prema državi . Mi danas imamo mogućnosti da u većini naših zadruga imamo i propagandni i politički i kulturni rad . Taj kvalitativni i politički rad je ono osnovno da bi se država na zadruge mogla osloniti . Dakle, kvalitet, organizaciono učvršćivanje zadruga i stvaranje zadruga na stvarno dobrovoljnoj osnovi, a ne prisilno. Jer, još uvijek se dešava da se naša odluka u tom pogledu , dok dođe dolje, izvitoperi . Utakmica oko toga tko će više zadruga stvoriti dovodi dotle da se prave razne političke svinjarije, a ljude natjeruju raznim represivnim mjerama, konfiskacijom i drugim u zadruge. Ima takvih smicalica kod naših ljudi da je prosto čovjeku neugodno . Silom tjeraju ljude u zadruge, ali se na taj način ne stvaraju zadrugari . Seljak onda nije samim ulaskom u zadrugu postao konstruktivan socijalistički privrednik, već saboter. A zbog toga će i kvalitet naših zadruga stradati . Naši ljudi već razumiju da neće moći da ostanu van zadruge . To naši seljaci već shvataju, ali oni hoće da opipaju , da vide . Pa dajte , kažite im kakve su zadruge i pri tom poštujte ono što je osnovno, a to je dobrovoljnost . Dalje, ja mislim da će udio privatne svojine na selu i ovih inokosnih gazdinstava još nekoliko godina biti veći nego udio zadrugara . Ja ne vjerujem da ćemo mi za godinu-dvije već imati gro zadrugara , baš zbog tih raznih teškoća . Nemojte to shvatiti kao neku diskriminaciju ili nevjerovanje sa moje strane; ja na to gledam realno . Zašto da se mi zanosima iluzijama? Mi zadrugama još ne možemo dati mašine, a dokle god ne budemo dali dovoljno mašina, đubriva i drugih potreba, dok njihova polja žita i kukuruza ne budu davala više od polja inokosnih seljaka , dotle mi nećemo imati masovno ulaženje seljaštva u naše zadruge. A to mi možemo kroz dvije godine postići . Možemo li, Leskošek? (Drug Leskošek: „ Ja mislim".) E , zato ja mislim da se ove godine premalo govorilo o proizvodnji poljoprivrednih sprava . Govorilo se samo o radionicama, a ne o fabrikama. Pitanje proizvodnje poljoprivrednih sprava nismo ove godine dovoljno podvukli i zato se u sljedećoj godini treba boriti da se tih sprava dâ što više . To je stimulans za stvaranje socijalističkih gazdinstava na selu. Mi nećemo ići kao Rusi, kojima i danas , posle 16 godina, stoje

TRECI PLENUM CKKPJ

409

sela onakva kakva su bila za cara Nikolaja.345 Ne , mi moramo učiniti da ono što smo počeli ide bolje. Jer, oni i ne mogu stvoriti iz tih gazdinstava socijalističke kolektive, zato što ona uvijek idu natrag u kapitalizam, varaju državu . Sovjetski kolhozi * varaju svoju državu , a mi moramo stvoriti takav odnos i toliko uzdići svoje zadruge, da nas ne varaju . Eto , tako stoji stvar. Ove godine, mi moramo našoj poljoprivredi i sa te strane posvetiti više tehničke pomoći . A kad sam rekao da će inokosna gazdinstva imati veći udio nego zadrugarstvo [...] ** ne bismo smjeli dozvoliti takve pojave, kao što je pojava oduzimanja poljoprivrednih sprava od inokosnih seljaka, jer oni onda neće da rade . Ne smije se uzeti alat onom seljaku koji nije otišao u zadrugu, ne smije mu se uzeti onaj najosnovniji inventar kojim on mora da obrađuje svoju zemlju. A takvih pojava ima mnogo . I, ne samo da se uzimaju mašine, nego se uzima i zemljište, sa opravdanjem da se vrši arondacija.*** Inokosnom seljaku uzima se najbolja zemlja, tobože radi arondacije, a ta zemlja se stvarno nalazi tamo gdje nema nikakvog zadružnog imanja ili nema veze sa zadružnom zemljom . I šta se događa uslijed toga? Uslijed takvog obezvlašćenja inokosnih seljaka koji nisu ušli u zadrugu , uslijed oduzimanja sprava i alata koji su im neophodni , jedan dio radne snage ostaje neiskorišćen , jer seljak ne može golim rukama obraditi svoju zemlju . A on, osim toga, ima i familiju . Kod nas postoji tendencija vršenja konfiskacije. Drugovi, konfiskovanje takvih razmjera kao što je to bio slučaj ove godine to je nedozvoljeno. Toga ima u Hrvatskoj , neka kažu drugovi. (Drug Tito zatim navodi kao primer slučaj jednog sreskog sekretara, koji je prinudnim merama hteo od stotinu seljačkih domaćinstava da stvori državno gazdinstvo .) To je takav nezakonit neprijateljski akt, da je to nemogućno ostvariti. I onda, šta je uradio ? Konfiskovao je seljaku sve i sa čitavom porodicom ostavio ga da visi u vazduhu . A šta će biti s tim čovekom ? Država neće moći da ga ostavi da gladuje. A njegova radna snaga i njegove porodice neiskorišćena je. Dobro, ako je on već krivac, neka mu se nešto konfiskuje, neka mu se oduzme zemlja, ako je neće obrađivati , ali neka mu se ipak ostavi 4 , 5 ili 6 hektara i neka mu se kaže da to treba da obradi, a neka mu se ne uzima sve. Te konfiskacije nas kompromituju i politički nam prave velike štete. * Kolektivna gazdinstva na selu u SSSR-u, stvorena masovno u toku Prve petoletke (1929-1933) uz slamanje otpora individualnih seljaka. ** Prekid u stenogramu. *** Agrarnopolitička mera u cilju stvaranja većih poljoprivrednih površina u društvenoj svojini.

410

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Smanjite ih i ne dozvolite te stvari . Ja mislim da ćemo mi nešto morati vratiti natrag. I šta se događa ? Zemlja ide čas ovamo čas onamo i biva neiskorišćena kako treba . To je raspikućstvo, koje ide na štetu našeg državnog gazdinstva . Zato pitanje konfiskacije treba ozbiljno postaviti, a ne ovako. Treba znati kome će se konfiskovati i to treba da budu pojedinačni slučajevi, a ne hiljade slučajeva . Objasnite vi meni koliko ste hiljada gazdinstava konfiskovali i da li je ta zemlja prešla u ruke onih koji je obrađuju i mogu obrađivati. Ja ne vjerujem, jer ni naša državna gazdinstva nisu još do danas onakva kakva bi trebalo da budu. Mi smo još daleko od toga da bismo s velikim kolektivnim gazdinstvima mogli gazdovati onako kako bi se to moglo kad bismo imali više tehničkih mogućnosti . Dalje, drug Kidrič je govorio o radnoj snazi . Ja bih u vezi s tim htio da kažem samo nekoliko stvari . Pre svega, htio bih da ukažem na greške koje su činjene kod tzv . dobrovoljnih radova, u kojima se dobrovoljnost pretvorila u nedobrovoljnost, u kuluk u punom smislu riječi , i to gadan kuluk. Bilo je slučajeva da su omladince odvodili silom, zatvorenim kamionima iz kojih su oni iskakali , lomili noge i glave i bježali. To se desilo u Istri, prilikom odvođenja na rad u Rašu . Ima takvih slučajeva , drugovi . Sama pojava da je hiljade seljaka bilo na tim raznim ,,dobrovoljnim " radovima, pri če346 mu je masa tih ljudi bila prisilno odvučena, dovela je do toga da smo ih morali hraniti iz državnih rezervi , da smo im morali davati iz fonda države . A ti ljudi su mogli kod kuće da jedu i da rade na lokalnim radovima. Umjesto toga , mi smo ih uzeli i davali im hljeb iz magazina . Nije teško zamisliti koliko se troši kad se radi o nekoliko stotina hiljada ljudi i kad ti ljudi dobijaju sljedovanja po prvoj kategoriji od nekoliko stotina grama . Država je tu izgubila i ekonomski i finansijski. S jedne strane, zbog toga što je trošen državni fond, a sa druge, što efekat toga rada nije bio na visini , odnosno što je bio bar za 40 procenata manji nego obično . Zatim, mi smo na taj način sami sebi uništavali rezervni fond radne snage, jer smo, umjesto da polažemo veću pažnju na mobilizaciju trajne radne snage, odvukli tu radnu snagu na tobožnje dobrovoljne radove i zbog toga je nismo imali za industriju itd. Takva praksa pokazala se neefikasna i neekonomična i mi je više nećemo primjenjivati . Zato vam kažem , drugovi, nemojte to više u republikama raditi . Neka ti ljudi rade u svom mjestu. I još nešto u vezi s tim: ako hoćemo da naši građani vjeruju u našu vlast i našu pravednost, onda ne smemo uzeti ljude da rade dva mjeseca, pa im zatim , kad

TRECI PLENUM CKKPJ 411

se vrate i kad prođe 14 dana, ponovo tražiti da idu na rad. To je nesigurnost, koja čini da ljudi gube svako povjerenje u našu narodnu vlast. Treba da znate koliko ima radne snage na selu, rasporedite je i odredite da svaki onaj koji kod kuće nema posla, ili bar koji nema stalnog posla, ide toliko i toliko i recite mu da će ove godine raditi ili jedanput ili u nekoliko puta, ukupno mjesec, dva ili tri mjeseca, tako da on zna šta ga čeka i da može podesiti kad će mu biti najzgodnije da ide na rad. Dakle, u mobilizaciju te radne snage treba da unosite više sistema . Isto tako stoji stvar i kod industrijskih radnika, odnosno kod mobilizacije radne snage za preduzeća. Ja tu ne mislim da govorim o onim brigadama koje idu kao pomoć, jer je to bio jedino efikasan način kad je trebalo negdje na brzu ruku riješiti pitanje veće produkcije, kao što je to bio slučaj , na primjer, kod uglja . Bez obzira na to što nas je to koštalo, mi smo morali poslati u rudnike 14 hiljada partijaca, da naši gradovi ne bi ostali bez uglja . Ali , to je sasma druga stvar. Ja ovdje mislim na radnu snagu za preduzeća . Kad je riječ o fluktuaciji te radne snage , smatram da su tu krivi sami rukovodeći ljudi . Mi znamo kakve elemente imamo, znamo da imamo pravoslavne, katolike i muslimane i da slavi čas jedan, čas drugi , čas treći . A ti su praznici poduži , naročito muslimanski . Da bi se broj izostanaka s posla iz tih razloga smanjio, neophodno je da se s tim ljudima radi . Međutim, umjesto toga , njima se u rudnicima daju što veće plate. Ja mislim da nema naročitog efekta nabijati mu što veću platu, jer kao što svi vidite - on manje radi ukoliko dobije veću platu . On je navikao da živi s parčetom hljeba i slanine i kad to ima dosta mu je. Umjesto toga, s tim ljudima treba raditi politički, objašnjavati im stvari i drukčije ih privezati za preduzeće. Ali , prije svega , razumije se ne na silu, već na taj način što će mu se omogućiti da sazna šta su njegove dužnosti prema državi . Pored toga, treba raditi i na podizanju kulturnog standarda tih ljudi . Nećemo daleko dotjerati ako njegove potrebe budu ostale na stepenu na kome su danas. Zato ga moramo natjerati da njegove potrebe budu veće. On ima mjesečni prihod prosječno oko 8000 dinara , što znači kao naš ministar ili general, a sa tolikom sumom novca, prema standardu kojim on živi , moći će da živi mjesecima. Njega treba na neki način privezati za to preduzeće , treba naći taj metod, a ne dozvoliti da on iz preduzeća ode kad dođu praznici, da se naši rudnici zbog toga odjednom isprazne i da produkcija pada . Pošto su plate vrlo dobre , ja bih povećao broj stalnih radnika, onih radnika proletera, dok još ne-

412

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

mamo dovoljno mehanizacije , i manje bih kampanjski vodio te seljake u rudnike. A te kampanje nisu nam korisne. Mi , na primjer, imamo kampanje povodom polugodišnjice plana, povodom 1. maja i iz drugih razloga i one nevjerojatno razvijaju produkciju, ali poslije nam produkcija zastaje. Kampanjsko razvijanje produkcije, zato , nije korisno i ja mislim da bi trebalo naći više stalne radne snage i učiniti da se viša produkcija normalizuje , da bude trajna i da je ljudi svakodnevno izvršavaju . Jer, šta se dogodilo ove godine? Dogodilo se to da ljudi nisu pušteni na odmor zbog tog kampanjskog rada, zbog tog „ skakanja ” i „ preskakanja” , pa su onda pod konac jula svi htjeli da idu na more, zbog čega smo i tamo imali gužvu . Ta kampanjska organizacija rada je necjelishodna i nekorisna i može se praktikovati samo u iznimnim slučajevima . Bez stalnog rudarskog kadra i bez vezivanja, svakog dana, sve više i više seljaka za rudnike, mi ćemo doći u situaciju da on zaradi 8000 dinara mjesečno , pomalo postane kapitalistički elemenat , napravi kakvu kućicu i baštu i počne da se bavi špekulacijom. Njegova plata je prilično visoka, a velike zarade nisu stimulans za proletarizaciju seljaka, nego za njihov prelaz u sitne sopstvenike. A mi, međutim, hoćemo i moramo da ih vežemo za preduzeća podizanjem kulturnog života, gradnjom kuća oko rudnika i stvaranjem drugih potrebnih uslova. Razumije se da to neće ići tako lako , ali ja drugog izlaza ne vidim. Silom ga ne možeš natjerati, jer on pod silom neće da radi . A nešto moramo učiniti u tome pravcu , inače ćemo još dugo hramati , jer će se mehanizacijom samo poboljšati situacija , ali neće biti i riješeno pitanje radne snage . Dalje , ima pojava da se partijske organizacije dolje često mješaju u proizvodnju i odvlače ljude . Možda će Marko reći da to nije istina, ali ja ostajem na tome da je istina , da odvlače najbolje ljude i koriste ih na terenu , a da onda produkcija zbog toga strada. Ja se ne slažem s tim sada , kad imamo desetine hiljada izgrađenih članova Partije , koji nisu neposredno u produkciji na važnim mjestima, da moramo dobre radnike izvlačiti iz preduzeća i slati ih na teren. Nemojte to raditi , a ja vam skrećem pažnju zato što su se meni zbog toga žalili . To nije samo pitanje radnika, već isto tako i stručnjaka . Ne samo da njih ne treba uzimati , nego ih još treba i davati . Ja smatram da je prošlo vrijeme kad smo se mi morali dovijati i uzimati ljude otuda da bi poboljšali kvalitet partijskog rada. Danas je to vrijeme prošlo i to više ne treba raditi .

TRECI PLENUM CKKPJ

413

Eto , toliko sam htio da kažem, da podvučem neke stvari o kojima je drug Kidrič govorio. Molim vas da u diskusiji temeljito te stvari pretresete i da jedanput krenemo pravilnim putem napred. Drug Tito: Ko želi riječ, drugovi?

Riječ ima drug Bakarić. Drug Vladimir Bakarić* ističe povodom primedbe druga Tita da je u nekim krajevima prilikom otkupa bilo i žrtava, da je u Slavoniji bilo otpora pri vršenju otkupa i da je u sukobu ukupno palo oko 50 glava. Od 6 oblasti, koliko ih ima republika Hrvatska, najveće su teškoće iskrsle u slavonskoj oblasti, a bilo ih je i u drugim oblastima. On smatra da je do toga došlo zato što je slavonska oblast preopterećena, jer ona treba da dâ oko 60 procenata ukupne količine predviđene za otkup . Te teškoće u Slavoniji izazvalo je i pogrešno evidentiranje oko 150 000 (?) hektara zasejanih površina, koje pokazuju neostvareni otkup, tj . manjak u otkupu. U bjelovarskoj oblasti nije bilo velikih teškoća, statistički podaci pokazali su se ispravni i s njima se moglo raditi bez komplikacija. Međutim, ove godine nisu svi zasejali i zbog toga je došlo do onih glasovitih zborova na groblju , s parolom „ dižite se mrtvi , dajte mesto živima". Dolazilo je do toga da su čitava sela davala otpor i da su se, u izvesnim delovima, više kategorije povezivale sa srednjim, pa čak i s nižim . Ali, teškoća nije bilo samo sa žetvom i otkupom, već i kod setve. Kontrola setve je zakasnila ove godine, zbog čega je bilo oko 400 raznih progona i više od stotinu konfiskacija . Drug Bakarić naglašava da je politički pritisak učinio da seljak uopšte nije zainteresovan za setvu, delimično i zbog toga što je on sejao pšenicu a jeo palentu . Seljak je za setvu kupovao svom kotaru već u drugom, jer nije smeo kupiti žito, a ne kod suseda, i plaćao je po metričkoj centi i po 30 hiljada dinara. Te teškoće bile su najizrazitije u slavonskoj oblasti, dok su u bjelovarskoj bile manje. Tamo je jedan kotar za nekoliko dana izvršio otkup bez ikakvih političkih teškoća, uz pravilno izvršenu organizaciju . Drugi kotar, međutim, izvršio je obavezu sa oko 60 procenata. Metod pritiska nije koristio, jer je seljak govorio da ako mora poći u zatvor , onda ide odmah, kad već jednog dana inače mora otići . Drugovi u Hrvatskoj su onda kazali da je ipak potrebno nešto novo preduzeti . Drug Bakarić smatra da je jedini izlaz zadru* Umesto stenograma postoji beleška o izlaganju V. Bakarića.

414

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

garstvo i da je zadrugarski pokret pokazao prilično krupne uspehe. Ali, drugo je pitanje šta će biti s tim zadrugama, da li će one povisiti produkciju, a obzirom na to da ima seljaka koji su u zadruge ušli zato što im je pretio zatvor . To je umanjilo vrednost samih radnih zadruga koje su osnovane. U toku prošle godine, zadruge su se pokazale potpuno nezainteresovane za proizvodnju žitarica i mesa, a smatrale șu da je glavno pitanje kapitalne izgradnje i trudodana. * On kao primer navodi slučajeve da su neke zadruge prilikom stvaranja imale oko 300 grla stoke, a posle dve godine 290, ili tek nešto preko 300. Zbog toga se drugovima u Hrvatskoj čini da je njihova politika u nekim delovima došla u ćorsokak i da treba preduzeti neke nove mere kako bi se iz njega izvukla. Drug Bakarić smatra da su se nadležni u Hrvatskoj pokazali neelastični pri izvršenja plana otkupa, čija je razrada počela vrlo kasno , ali da kod njih nije bilo namernog oportunizma. On se zatim ponovo vraća na setvu , pa kaže da su oni seljaci koji su bili naterani da zaseju bacili po 20 kg na hektar, uvereni da ih nije mogućno kontrolisati . Usled toga je i ona površina koja se u evidenciji pokazuje kao zasejana nesigurna, jer se ne zna da li je stvarno ili formalno zasejana. Inače, bilo je i takvih slučajeva da su i oni seljaci koji nisu obavezni da daju pšenicu za otkup skrivali žito, plašeći se da će im inače biti oduzeto . Govorili su da je onda njihova samo kad je sakrivena . A stvarna situacija na terenu je takva da se ne zna koliko ima žita. Zatim drug Bakarić kaže da su za njega novi podaci koje je juče izneo drug Kidrič o produktivnosti rada , koja je u Hrvatskoj ispod makedonske , a iz čega je drug Kidrič izvukao zaključak da su Hrvati previše opterećeni . Drug Bakarić smatra da nisu . (Drug Kardelj kaže da cifre koje je drug Kidrič izneo nemaju veze s otkupom, već da se kod njih radi o političkom momentu.) Drug Bakarić se slaže , ali smatra da cifre koje je dao drug Kidrič ipak nešto pokazuju : one pokazuju da je tu taj problem morao iskrsnuti . On dalje izražava uverenje da je teškoća sa setvom bilo ne samo i u drugim oblastima Hrvatske već i u drugim republikama. Ali se u Hrvatskoj , gde se u prvo vreme zaostajalo sa setvom, kasnije situacija popravila i setva je pošla nabolje. On ipak misli da takvu borbu za setvu , kakvu je imala Hrvatska, drugi naši krajevi nisu imali. * Baza raspodele rezultata rada u kolhozima; merilo je prosečna norma dnevnih poslova; primenjivan kod nas u seljačkim radnim zadrugama do uvođenja novog privrednog sistema 1951/1952.

TRECI PLENUM CKKPJ

415

U vezi sa žitnim fondovima, drug Bakarić ima utisak da se kod nas kruh nemilice rasipa i misli da je došlo vreme da se ta stvar nekako još na proleće popravi. Na drugoj strani, on zatim ističe da u nekim krajevima, kao na primer u Dalmaciji, seljak koji proizvodi vino ne može da dođe do vezane trgovine i garantovanog snabdevanja, niti može da kupi žito, jer ima nešto iznad norme i zbog toga je kvalificiran kao kulak. Na taj način, pošto je zabranjeno da kupuje žito, on mora da umre od gladi . To je doprinelo razvijanju šverca, koji se ne može zabraniti, jer bi ti ljudi morali da umru, a zbog toga odlaze vagoni i vagoni pšenice . Ovi u gornjim krajevima skrivaju žito , jer znaju da će ga prodati Dalmatincima. To je takođe jedno pitanje koje treba rešiti. Od ostalih pitanja, drug Bakarić u prvom redu ističe problem radne snage, za koji kaže da ga nije proučio temeljito . Smatra da je u Hrvatskoj zanemareno rešavanje pitanja stalnog kadra. Pri rešavanju tog pitanja pokazuje se da se nije uporedo s njim rešavalo i stambeno pitanje, a ukoliko se i gde pobrinulo za stanove , date su ne kuće nego kasarne . Najteži problem radne snage je u drvnoj industrji , gde je broj radnika pojedinih dana bio vrlo različit , što je veoma ometalo uspešnu proizvodnju . Korišćenje radne snage sa sela , u formi dobrovoljnih frontovskih brigada, a zajedno s njima i korišćenje stočnih zaprega za rad u šumi , predstavlja najteži politički problem na selu, teži nego otkup. Drug Tito: Riječ ima drug Tempo. Drug Svetozar Vukmanović: Ja bih govorio o radnoj snazi . Mi smo u toku prošle godine nedostatak radne snage po rudnicima nadomjestili frontovskim brigadama. Nema sumnje da smo mi samim tim uspjeli da ublažimo onaj veliki nedostatak radne snage, ali smo na drugoj strani gubili zbog skupoće tih rudarskih radova . To rječito pokazuje i samo jedan primjer iz bosanskih rudnika uglja . Tamo je prebijeno oko 80 miliona dinara u cijeni koštanja, a 70 miliona plaćeno je samo za podvoz frontovskih brigada. Osim toga, nema sumnje da je radni učinak u rudnicima uglja porastao za oko 10 procenata u odnosi na prošlu godinu . Ako se uzme u obzir da je gotovo 1/3 radnika bila iz frontovskih brigada i da se radna snaga u rudnicima neprekidno mijenjala , onda se u stvari vidi da je daleko veći učinak bio onih radnika koji stalno rade. Nama su fluktuacija i frontovske brigade ne . samo smanjile efektivni postignuti učinak stalnih radnika i ne samo povećale cijenu koštanja već su nam isto tako i onemogućile svaku bolju organizaciju rada u rudniku. Efektivno

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

416

radno vrijeme kreće se ne između 8 i 7 časova, već se spušta na 6 i 5 časova. Zašto ? Zato što niko u rudnicima ne zna koliko će mu i koji ljudi doći na smjenu . On mora vršiti prozivku i raspored tek kad oni dođu , a na to se izgubi sat i sat i po. Sa druge strane, pokazalo se da kod ovih privremenih grupa nije mogućno sprovesti brigadni sistem rada, po ovom novom metodu koji daje vrlo dobre rezultate, što se do sada pokazalo svuda gdje je rukovodstvo pristupilo tehničkom rješavanju i gdje su u brigadama stalni radnici, naučeni jedni na druge. Eto , zato se meni čini da je odluka da se prestane sa frontovskim brigadama u rudnicima i u industriji pravilna i na svom mjestu , jer je ona otupila oštricu borbe za stvaranje stalne radne snage. Nesumnjivo je da će ta odluka imati odraza na smanjivanje radne snage u toku ovih mjeseci , jer će se nedostatak ovih brigada, koje obuhvataju oko 13 hiljada ljudi, osjetiti u rudnicima, gdje je dolaskom tih brigada praktično podignut kapacitet . Ako poslije toga ne bude bilo radnika , izvjesne jame i radilišta moraće biti napušteni i tamo će se pojaviti vatre, zbog čega će onda biti potrebno da utrošimo 3 i 4 mjeseca da bismo stvar popravili . I evo , druže Stari , odakle dolaze te kampanje: kad nam dođe do guše , jer nema uglja, onda se pritisne sa svih strana i razvije se kampanja, da poslije opet splasne. Sada postoji opasnost da u februaru mjesecu počne splašnjavanje, koje će kad dođe ljeto biti još veće, a onda ćemo morati da preduzmemo opet neke izvanredne mjere da bismo stvari doveli u red. (Drug Tito: „ Zašto morate opet? Preduzmite mjere da ne morate opet".) Ja bih volio da to ne bude. (Drug Tito: ,,Da, ti to ne možeš riješiti".)

Ne mogu zato što [ ...] * (Drug Tito: „ Ne preduzimaju se sve one mjere koje su mogućne za mobilizaciju stalne radne snage ". )

Mi zbog toga gubimo svakog mjeseca 1000 tona bakra . A šta to znači za spoljnu trgovinu, neka kaže Milentije. Ali, izgleda da se može riješiti, izgleda da je u timočkoj oblasti 347 Da se situacija takva da se mogu dobiti 2000 radnika. to ne bi dalje dešavalo, mislim da sada treba ozbiljno nastojati da se stvori stalna radna snaga, da se sprovede bolja organizacija rada , da se gubljenje radnog vremena svede na minimum ... (Drug Tito: ,,Treba koristiti i ugovore i druge mjere".)

* Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

417

I ugovore takođe . Direktore treba učiniti odgovornim za to, ali ostaviti ih same sebi mislim da neće biti dobro. Njih treba i partijski kontrolisati . Ja vidim izvjesnu pojavu da partijska rukovodstva, ne sva, ali ima ih prilično, dođu u rudnike , održe miting i kažu radnicima da zemlji treba to --- i i to i da zbog toga treba da sprovedu jaču mobilizaciju sve se svede na to . Oni ne znaju koji se objekti gdje izgrađuju i u kome vremenu , oni ne znaju probleme preduzeća . U posljednje vrijeme učinjen je u tom pogledu korak naprijed . Cim partijska rukovodstva uzmu ozbiljno stvar u svoje ruke, mora se ići naprijed. Što se tiče kulturnog života u rudnicima, ja se potpuno slažem da mi ne možemo stvoriti stalnu radnu snagu ako pri rudnicima ne stvorimo potrebne stanove i bar neke uslove kulturnog života. Neophodno je podići sanitarne ustanove, na primjer ambulantu, otvoriti bioskop itd., pa makar taj bioskop, ili neka druga kulturna ustanova, bio smješten i u običnu baraku.348 Mi znamo da je to potrebno, ali nas produkcija odvuče. Što se tiče mehanizacije , naša postojeća mehanizacija je stara i dobar dio je van upotrebe . Ali , od toga se dosta može popraviti. Na primjer, od 80 bagera koje imamo, 30 je van upotrebe. Mi kupujemo 40 novih bagera u Americi , a mogli bismo nabaviti rezervne dijelove za bagere koje već imamo . Ako bi se na dnevni kop bacili ti popravljeni bageri, oni bi godišnje dali oko 2 miliona tona uglja. Mi smo cijele godine tražili od Železnika349 da nam poprave te bagere i mučili smo se, ali su nam oni konačno kazali da ne mogu popraviti . Ja lično mislim da se ti bageri mogu popraviti i da se mogu napraviti rezervni dijelovi za njih . Ali na to je izgubljena cijela godina. Garniture za naftu iskorisitli smo maksimalno do 50 procenata, s jedne strane, zbog slabe organizacije rada, a sa druge, zbog slabog tehničkog kadra. Ali , glavni uzrok je i tu nedostatak rezervnih dijelova . Rezervnih dijelova nema, pre svega, zato što se za njih teško daju devize, ali ja mislim da bi se kupovinom tih dijelova moglo s manje deviza više dobiti. A i ono što se može napraviti kod nas, ne pravi se na vrijeme. Ta resorska učaurenost postoji kod svih nas ... (Drug Tito: „ Nerazumijevanje tuđih jada ...") [ ...] * republika. hanizacije uslova da

To je slučaj kod svih resora , a slučaj je i kod svih Mi moramo sada ozbiljno povesti brigu oko mei popravke one koju imamo, jer je i to jedan od spasemo situaciju . Inače će morati da nastupi ko-

* Prekid u stenogramu .

27 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

418

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

lebanje. (Drug Tito: ,,I zbog toga ćete morati da imate stalne radnike".) Nama takođe smeta i prekovremeni nedeljni rad. I to odbija radnu snagu. (Drug Tito: ,,Svejedno je, ako ti dođu u nedelju, neće ti doći u ponedeljak, ili u neki drugi dan ".) To dolazi uslijed pomanjkanja svakodnevne borbe za izvršenje dnevnih planova na svim radilištima . Onaj ko rukovodi radilištem odlaže izvršenje , misleći da će moći da nadoknadi, a u to dođe nedjelja i on je prinuđen da je koristi kao radni dan, da bi nadoknadio ono što je izgubio. Ja sam izdao naređenje da rudnik koji ne izvršava planove na vreme mora da ih izvrši kako zna . Ako izvršava plan svakog dana, onda može koristiti nedjelju kao slobodni dan. U Sloveniji ima rudnika u kojima se redovno izvršavaju dnevni zadaci . Ali, u mnogim drugim radnicima to nije slučaj i ja zato mislim da će i ove godine morati ponekad da se radi i nedjeljom . Zašto ? Mi smo primili takav plan u metalima da nam se neizvršenje zadatka u jednom danu odražava na mjesečnom, pa i godišnjem planu. U rudarstvu postoji prenategnutost planova. Ja to tvrdim i ako se ne uzme ozbiljno svakodnevno izvršavanje planova, doći ćemo u opasnost da ne izvršimo plan , kao što ga nismo izvršili ni ove godine. Drug Tito: Za riječ se javio drug Pucar. Drug Duro Pucar* u početku izlaganja osvrće se na pitanje radne snage, koje su dodirnuli i za koje su predložili rešenje drugovi Tito i Kidrič, pa kaže da oni radnici koji su pod ugovorom već jesu na poslu, a da su frontovske brigade bile upotrebljene baš zbog toga što nije bilo dovoljno radnika. Prvo je to bilo dobrovoljno , a zatim je korišćena i milicija da bi se sakupio potreban broj ljudi . On smatra da taj način nije zgodan, ali da se na drugoj strani postavlja pitanje kako ćemo obezbediti 40 000 radnika koji su u sledećoj godini potrebni prema planu , osim onih što su sindikalno organizovani . On podseća da je drug Tito rekao da naš seljak nerado ide na rad u rudnik i fabriku, pa kaže da je to zbog toga što seljak ne oseća potrebu , jer njemu je dovoljan jedan kilogram kukuruza i litar mleka dnevno . On se zato i ne trudi da zaradi , a onaj koji dobije 7000 do 8000 mesečno postavlja pitanje šta će kupiti za taj novac. Možda bi se i ostali trudili da zarade kad bi bilo robe koju bi mogli kupiti . Ali, to nije osnovni razlog što seljak ne ide rado u rudnik ili fabrik 1, već činjenica da on ne oseća potrebu da ide da radi . Drug * Umesto stenograma, sledi beleška o izlaganju Đura Pucara.

TRECI PLENUM CKKPJ

419

Pucar smatra da nije laka stvar oceniti za svakog pojedinog seljaka, koji ima iznad 2 ili 3 ha zemlje , koliko mu je radne snage potrebno da obradi tu zemlju , da bi ona radna snaga koja predstavlja višak mogla ići na rad . To nije lako zato što seljak nađe stotinu izgovora : da je stradao u toku rata, da je tuberkulozan, da mora da ostavi kćerku kod kuće da radi i dr. U pogledu snabdevanja, drug Pucar smatra da, ako se radnici koji kod kuće imaju nešto zemlje skinu sa snabdevanja, oni neće ostati na poslu ; da mi snabdevamo stotinu hiljada radnika, ali da ćemo takve, ako ih skinemo sa snabdevanja, izgubiti kao radnike . S posla bi otišlo najmanje 300 000 radnika . U Bosni je, takođe, bilo postavljeno to pitanje, ali je u roku od dva meseca, zbog skidanja porodica sa snabdevanja, izgubljeno 3700 radnika . Ti ljudi su govorili da oni nisu došli da rade da bi oni sami dobili opanke, već da bi dobili snabdevanje i za ženu i decu , jer inače ne bi rizikovali da im padne greda na glavu. Drug Pucar zato misli da vršenje revizije u tom pravcu nije laka stvar. Ako treba da se izvrši , ona će biti izvršena, ali će se videti kako će se to odraziti . Prema njegovom mišljenju , to će se odraziti loše. On zato predlaže da se donoese uredba o obaveznom radu, pomoću koje će biti lakše dovesti seljaka u rudnik da radi određeno vreme . U tom slučaju njemu će se davati hrana, a on kod kuće neka hrani ženu i decu kako zna. Tada neće imati nikakvog razloga da se buni, ili ako se buni - buniće se uzalud. Ukoliko , pak, njegova porodica ne bude imala kod kuće šta da jede, daće se i njoj . Tako će se dobiti stalan radnik. A za one koji špekulišu , uredba o obaveznom radu je neophodna. Drug Pucar smatra da donošenje ovakve uredbe nije protivno odredbama našeg Ustava, pa zatim govori o teškoćama do kojih je došlo prilikom mobilizacije radne snage u Bosni. U toku januara i februara, zbog povlačenja frontovskih brigada, taj problem će biti još teži . I zbog toga on vidi izlaz u donošenju uredbe o obaveznom radu , za koju kaže da nije nesprovodljiva i da neće biti drastična, jer se neće odnositi na stalne radnike, već na one koji hoće da špekulišu . Zbog toga će na terenu biti pozdravljena jer bi na rad išli stvarno sposobni ljudi, a ne muslimanke s feredžama350 i ratni invalidi . (Drug Tito primećuje da je i on došao na tu ideju, ali da mu se čini da još ima načina da se to izbegne. On postavlja pitanje zašto se ne bi dobrom agitacijom i propagandom postiglo to da se ljudi dobrovoljno javljaju da rade za taj obavezni otkup, umesto da idu u frontovske brigade.)

420

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Pucar odgovara , uz smeh prisutnih, da je to dobra stvar, ali da se stalno govori da je nešto dobrovoljno, a međutim se sve obavezno radi . Zbog toga ta parola više nema dejstva. On se okreće drugu Neškoviću i kaže mu da je po njegovim izveštajima sve na dobrovoljnoj bazi . Inače, on pristaje da to bude dobrovoljno, ali smatra da će se u Bosni u aprilu biti bez radnika, ako frontovske brigade 10. januara napuste rad. On ne zna kako da se dođe do radnika, ali veruje da ćemo zbog nezavršenog plana morati da donesemo uredbu o obaveznom radu . Što se tiče poljoprivrede, drug Pucar misli da tu postoje izvesne anomalije , jer se svake godine povećava broj hiljada vagona koje treba otkupiti, dok se na drugoj strani za poljoprivredu nije ništa učinilo . Ona nema ni plugova, a kamoli traktora. Što nema traktora, on to razume, ali smatra da se mogla napraviti neka radionica za plugove. (Drug Leskošek pita druga Pucara koliko mu plugova treba i kaže da plugova ima i da leže u magazinima .) Drug Pucar naglašava da se iduće godine mora dati više alata za obradu zemlje, jer nema vršalica, kosačica, sejačica i drugih poljoprivrednih sprava, a onaj mali broj koji se proizvodi nije dovoljan za celu Jugoslaviju . On uzima kao primer jesenju setvu Bosni, gde zbog suše do novembra meseca nije bilo mogućno sejati, a u novembru je bilo 25 lepih dana. Međutim, za to vreme nije se uspelo u tome da se zaseju predviđene površine, jer se primitivnim sredstvima to nije moglo izvršiti . On podseća da je na prošlom Plenumu CK bilo reči o ralicama, ali da se otada ništa nije izmenilo . Kaže da se bori protiv drvenog pluga, da drveta ima u šumi , ali da nema željeza, jer njega drži Leskošek. On postavlja pitanje - šta će biti ako se na proleće, zbog kiša, ne bude moglo da uradi ono što nije urađeno jesenas . Izvlačeći zaključak, drug Pucar kaže da bi drugovi iz poljoprivrede trebalo da planiraju , pa da se proletna setva dočeka spremna i da se one površine koje nisu zasejane u jesen zaseju na proleće jarom pšenicom, ovsom, ječmom , heljdom , a ne samo da se čim dođe proleće kaže : daj kukuruz. Jer, kad krajevi koji nisu jeli kukuruz počnu da ga jedu, to je strašno . (Drug Tito se slaže. ) Na drugoj strani , drug Pucar ističe da bi se sejanjem ovsa uštedele znatne količine kukuruza, koji se u nedostatku ovsa daje konjima. Drug Pucar smatra da nema dovoljno plana kod naše poljoprivrede, pa zatim podvlači da u Bosni nema 1400 hiljada hektara obradive površine , već samo 1100 hiljada, jer je činjenica da znatne nekad obradive površine više nisu obradive, zbog

TRECI PLENUM CKKPJ

421

toga što je s njih snešena zemlja . On to pominje zato da se ne bi reklo da je kod drugova u Bosni u tom pogledu bilo oportunizma. A na primedbu druga Neškovića da je evidencija u Bosni najgora, odgovara da to nije nikakvo čudo , kad je onako slaba evidencija u Hrvatskoj , u kojoj su sačuvani katastri.

(Drug Tito daje pauzu .)

(Posle pauze nastavak u 10 časova i 15 minuta.)

Drug Tito: Ko želi riječ u diskusiji ? Javio se drug Veselinov. Drug Jovan Veselinov: U vezi s referatom druga Kidriča i onim što je rekao drug Tito , ja bih hteo da kažem nekoliko reči o tome kako se naša partijska organizacija u Srbiji borila za izvršenje planskih obaveza . U referatu druga Kidriča postoje dve stvari koje meni nisu dovoljno jasne . Prva je pitanje radne snage (sa čime će, mislim , ići mnogo teže) , a druga je ono mesto na kome drug Kidrič govori o produktivnosti rada u poljoprivredi u pojedinim republikama . Meni se čini da bi, ipak, pri određivanju produktivnosti rada u pojedinim republikama i zaključaka u pogledu otkupa, možda , bilo pravilnije da uzmemo pojedine naše oblasti u Jugoslaviji ili u pojedinim republikama i da njih upoređujemo. Jer, evo mi imamo iskustvo kod nas, u republici Srbiji . Imamo dve oblasti, a to su Vojvodina i beogradska oblast, koje daju najviše, dok ostale daju mnogo manje. Da bi se pravil nije odredilo koliko koja republika može da otkupi, bolje bi bilo videti po oblastima šta koja republika može da dâ. Sada bih nešto rekao o otkupu kod nas u Srbiji. Ako pogledamo kako smo izvršili plan, vidimo da smo izgurali plan otkupa belih žita sa 100 procenata, a isto tako plan debelih svinja, kao i otkup stoke za ishranu gradskog stanovništva i armije . Ali, mi smo u izvršenju tih planova imali dosta teškoća i napravili smo dosta grešaka . Bilo je dovoljno reči o pravljenju planova i o borbi za njihovo izvršenje . Mi smo u Srbiji mnogo diskutovali sa drugovima u Privrednom savetu i često smo zbog tih diskusija zakašnjavali u sprovođenju mera . Evo , konkretno kod kukuruza. Prvi put je bio dat plan od 104 hiljade vagona, uz obavezu da seljak tovi svinje od kukuruza koji mu još ostane . Mi smo odmah rekli da je taj plan preobiman , uzeli smo u obzir stanje u poljoprivredi koje poznajemo i naše dosadašnje iskustvo. Drugovi su govorili o potrebi . Stvarno, potre-

422

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

be naše države stalno rastu , ali kako je rečeno , prinos u poljoprivredi ne raste . Ako pogledamo Vojvodinu , videćemo da poljoprivredna proizvodnja postepeno opada, a da planovi rastu ovako : naš plan u 1948. godini u belim žitaricama bio je 41 hiljada vagona, a 1949. godine 57 900 vagona . I baš zbog toga što ti planovi stalno rastu , a znamo kakvo je stanje u poljoprivredi , mi vrlo često i mnogo diskutujemo i na to izgubimo ponekad i mesec, mesec i po dana, dok konačno utvrdimo plan. Kad je reč o planovima, kod SPK , a čini mi se i kod ostalih resora, ja bih rekao - iako je drug Kidrič govorio o dve kategorije skretanja, a mi u Srbiji obično spadamo u prvu kategoriju kad stavljamo naše primedbe - da mi nikad nismo bili u takvoj situaciji da možemo primiti plan . Mi uvek tražimo da se smanji , kao na primer kod kukuruza . Dobili smo plan od 104 hiljade vagona, a nas je iskustvo naučilo da on ne može da se izvrši bez velikih političkih grešaka. I ne samo bez toga već i bez jednog većeg potresa na selu . Mi smo taj plan sveli na 90 hiljada vagona i mislim da ćemo ga zaista moći ostvariti , pod uslovom da vodimo žestoku borbu od prvog do poslednjeg dana otkupa . Zatim, mi smo napravili plan da moramo u priličnoj meri da zadremo u interese zadruge, specijalno u interese zadrugara, a da o uredbi ne vodimo računa, kao što nismo vodili računa o njoj ni pri otkupu belog žita. Naše uredbe, tu treba da budemo načisto , mi do sada nismo sprovodili, a ove godine ona može da nam služi kao orijentacija, jer se plan mora ostvariti. Zbog čega smo se mi nagađali oko plana belih žita? Drug Kidrič je, doduše, rekao da u diskusiji treba da pokažemo kakva je situacija na terenu, ali ja ću se samo kratko osvrnuti na ovo pitanje. Plan belih žita veći je u ovoj godini za 40 procenata nego u 1948. godini . Mi smo mislili da možemo ostvariti onaj prvobitni plan , koji je bio povećan, i da ga čak možemo prebaciti. Bili smo optimisti , ali je sreća što je baš u toj velikoj gužvi došla intervencija druga Tita, koji je smanjio plan za 10 hiljada vagona (a Hrvatima za 5000 vagona) i mi smo , tek kad smo ušli duboko u otkup, videli šta je to značilo i koliko sve naše kalkulacije nisu vredele ništa. Da nije bilo ovog smanjenja, mi bismo učinili vrlo teške političke greške, a već smo ih i do sada mnogo učinili . Kako je išla borba za ovaj plan i kako smo ga ostvarili ? Kad smo procenili prinos , onako s onim raznim metrovkama* i na razne načine , izgledalo nam je da ćemo dobiti određenu količinu belih žita. Međutim , na vršalicama se poka* Metarska centa, mera za težinu

100 kg.

TRECI PLENUM CKKPJ

423

zalo da smo precenili prinos za 31 procenat, jer koliko god metrovke mogu teorijski dati jasnu sliku o tome koliko je rodilo na određenim površinama, ipak je to samo teorijski pokazatelj . U ocenjivanju prinosa učestvuju hiljade seljaka, a to su nevešti ljudi , koji vuku levo-desno i zbog toga, kad se saberu rezultati tih procena, oni ne vrede ništa. To potvrđuje naše dvogodišnje iskustvo. Otprilike se može proceniti, ali uvek može da bude varijacija . Kod belih žita bila je razlika 31 procenat i to su pokazale vršalice . Ja hoću da kažem da su nama seljaci sigurno podvalili , da su nam nešto ukrali, ali 31 procenat nisu mogli da pokradu . Naročito je to slučaj tamo gde ljudi nisu nikad vrli konjima, već vršalicama . Bilo je slučajeva i skrivanja neovršene pšenice , ali su to male količine, koje ne mogu da budu 31 procenat. Kad se uzme po vršalicama i ono što smo uzimali od seljaka — a specijalno u Vojvodini imamo najbolju računicu - mi smo , što se tiče potreba koje je uredba garantovala seljacima, ne računajući viškove što treba da im ostanu , ooštetili seljake u Vojvodini za oko 6 hiljada vagona u ishrani i semenu . Ta je računica prilično tačna. To već može da se vidi , jer naši ljudi rade sa seljacima i vide koliko smo ga mi oštetili . Kad smo primili plan , pošli smo od toga da je uredba ove godine oštrija i da možemo uzeti više nego prošle godine. Međutim, mi smo i do sada u primenjivanju naših uredaba uvek uzimali više viškova, i to znatno više nego što je uredba dozvoljavala . Imali smo 200 ha nepronađenih površina i uvek smo na te površine bili zaduživani . Pošto nije bilo konkretnih seljaka koje možemo da zadužimo , mi smo to delili na sve ostale , tako da kod primenjivanja nove uredbe nismo mogli da zakačimo mnogo više viškova nego do sada. Zbog toga je u Vojvodini i ovaj povećani plan u ovoj godini u odnosu na prošlu išao isključivo na uzimanje od seljaka za ishranu i seme . Onda, mi smo tu zapostavili politički rad, rad masovnih organizacija i dobro postavljanje našeg aparata prema otkupu . Sve te greške i stalno zakašnjavanje u sprovođenju potrebnih mera dovele su dotle da smo počeli s konfiskacijom. U Vojvodini je izvršeno oko 1000 konfiskacija, od toga 160 ,,totalnih", kako ih zovu u Vojvodini . Ta totalna konfiskacija, pri kojoj smo sve uzimali , bila je primenjena prema ljudima koji nisu mogli izvršiti svoje obaveze . To je prosto bila politika raskulačenja . Neko je naveo da ima 140 metara, a treba da preda 220, što znači da mu nedostaje 80 metara. Mi smo zbog toga preduzeli mere i izvršili totalnu konfiskaciju , iako smo znali da on te količine stvarno nema. Mi smo to činili da bismo izvršili plan, jer

424

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

smo se za ovaj plan belih žita borili kao nikad . Čini mi se da je zato i ostvaren pod ovakvim uslovima, a tako je moralo. No , bilo je i drugih grešaka, ljudi su gubili nerve, ša marali, vukli za brkove. (Drug Tito : ,,Nekome malo stavljali i pištolj u usta".) Bilo je svašta . Zato imamo uhapšene članove sreskih komiteta. Ali čini nam se da bez toga ne bismo mogli ostvariti plan. Možda je moglo da bude manje konfiskacija. Ali , po uredbi prosto nismo mogli ostvariti plan i morali smo je kršiti . A seljak je ove godine bio mnogo otporniji, mnogo žilaviji u borbi protiv nas, naročito kapitalistički element. Prošle godine smo davali industrijske bonove, a ove godine nismo . Uz to , pšenica je bila predmet špek¯ılacije. Seljak je davao otpor, naročito u Vojvodini, i to u krajevima s mađarskim življem, gde su propali trgovci i kulaci vršili informbirovsku propagandu . Bilo je jasno da je bila potrebna takva žestina, jer je u ovogodišnjem otkupu ta borba imala mnogo izrazitiji politički karakter nego do sada, s jedne strane zbog oštrine samog otkupa, a sa druge, zbog pojačanog otpora kapitalističkih elemenata na selu . Što se tiče kukuruza , naš plan je za iduću godinu 90 hiljada vagona. Mislimo da bismo taj plan mogli ostvariti. Ali , ja sam rekao pod kojim uslovima, a hteo bih da ukažem na još jednu stvar. Reč je o zadrugama. Kad smo pravili plan, mislili smo da otkupimo što više , to jest da se približimo onoj cifri koja se od nas traži . Pošli smo od 85 hiljada vagona, pa smo povisili na 87 i došli smo na 90 hiljada vagona. Na tu brojku smo došli na taj način što smo zadrugama smanjili količine žitarica koje bi njima po pravilima trebalo da ostanu. Mi smo digli oko 3000 vagona od zadruga i tako smo došli do 90 hiljada . Ali , naša je nesreća u tome što mi, kad govorimo o otkupu , gledamo kako ćemo uzeti što više kukuruza, a kad govorimo o zadrugama , gledamo koji su to elementi što treba da učvrste zadruge. I onda vidimo da se te stvari sukobljavaju i da to smeta da učvrstimo zadruge. Kad govorimo o učvršćenju zadruge, mi predviđamo raznovrsne organizacione zadatke, rad partijskih organizacija itd. Ali to nije sve. Ima i nešto drugo, a to je ono što treba da dobije zadrugar kao takav, s čim on treba da računa , šta treba da ga priveže za zadrugu i da poveća produktivnost rada u zadruzi . To je pitanje nagrađivanja i njegove okućnice. Mi ne bismo smeli u te dve stvari da diramo, kad nam je potrebno da pokrijemo neku drugu potrebu . Mi smo rešili ovako : da zadrugarima s okućnice uzmemo zapravo kukuruz, na taj način što onome kome je rodilo na okućnici dodamo onoliko koliko mu nedostaje iz opšteg zadru-

TRECI PLENUM CKKPJ

425

žnog fonda, što je on zaradio. Mi smo tu narušili jedan princip koji ne bismo smeli narušavati, jer po zadružnim pravilima i sistema koji mora da vlada u tim zadrugama, okućnica treba da bude nešto čime zadrugar raspolaže , što je njegovo. On treba da zna zašto je ušao u zadrugu , gde su izvori njegovog života i egzistencije, kako bi mogao da živi . Jer, šta seljaka najviše muči ? To je pitanje kako će da živi u zadruzi . Mi smo to ovim sigurno okrnjili . Počeli su naši ljudi da mu naručuju šta će da seje na okućnici , onda mu uzimamo kukuruz s okućnice itd . Ako je sejao nešto drugo na okućnici u redu je, a ako je sejao kukuruza kukuruz je nama potreban mi mu to ne damo . Međutim, u zadruzi mora da važi onaj princip , kao i u našim preduzećima, da svaki dobija prema svome radu . Onaj koji nema okućnice, a zaradi u zadruzi , dobiće iz zadruge. Dok onaj koji je mnogo radio a ima okućnicu , neće s nje dobiti ništa. Mi ne smemo tako kršiti principe. Okućnica mora da bude njegova, a za prinos u zadruzi ima da mu se dâ prema uloženom radu . To su dva unutrašnja elementa kojih se moramo držati, to su principi na kojima počiva jedno takvo socijalističko gazdinstvo kao što je zadruga. A mi to stalno krnjimo i stalno se mešamo , pa niti je jasno nama šta seljak ima, niti je jasno njemu. Za nas je od životnog značaja pitanje zadruga. A u Vojvodini ima zadruga koje poseduju i po 10 hiljada jutara zemlje , a čiji članovi još ne mogu da shvate šta imaju i šta mi hoćemo . Pravilno je da mi vodimo borbu da seljak izmiri svoje obaveze prema državi, ali isto tako mi moramo biti sasvim načisto s tim šta je to što njega veže , šta je za njega stimulans da ostane u zadruzi i da se bori za povećanje produktivnosti rada . To je okućnica i princip nagrađivanja u zadruzi , čega se mi ne pridržavamo . Mi smo se i poslednjih dana rešavali da li da ostavimo zadrugarima ono što im je rodilo na okućnici , ili da im to uzmemo, i nismo bili konačno rešili [ šta da učinimo ] . A Savezno ministarstvo poljoprivrede prilazi toj stvari na različite načine . Oni su izdali prošle godine jedno rešenje o nagrađivanju koje je protivrečno. I mi tu ne treba ništa da se zavaravamo . Oni određuju donju i gornju granicu i ja ne vidim gde je sada tu stimulans da onaj seljak ide na posao i nastoji da zaradi što više. To bi trebalo prečistiti . U vezi s otkupom kukuruza i 3000 vagona koje uzimamo od zadruge na nepravilan način , napomenuo bih da smo mi, posle smanjenja plana, rešili da se seljacima za tov svinja ostavi 200 kg po jednoj svinji . To je malo, svinja se od toga ne može utoviti ( drug Veselinov ovde navodi cifarske po-

426

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

datke o broju svinja i količinama kukuruza, pa konstatuje da je plan vrlo ,,žestok" i da je pitanje, prema obaveštenjima drugova iz beogradske oblasti, da li će moći da se ostvari) . Prošle godine plan je bio 63 000 vagona, a ove godine 92 000 vagona. Planovi su vrlo ,,žestoki" i pitanje je da li će plan, ovakav kakav je , moći sasvim da se ostvari . U svakom slučaju, ovo pitanje sa zadrugama trebalo bi raščistiti, jer nam se čini da je to nepravilno. Prilikom otkupa u glavnim rejonima, a to je Vojvodina, utvrđeno je da prinos ne raste . Kod kulačkih elemenata opada broj stoke, pogoršava se način obrađivanja i opada prinos u izvesnoj meri . Pored toga , u Vojvodini smo imali oskudicu u radnoj snazi . Šta se desilo u Vojvodini ? Ne idu više ljudi iz pasivnih krajeva na rad u Vojvodinu, tako da ona ne dobija onu radnu snagu koju je ranije imala u poljoprivredi . A iz Vojvodine se još izvlači radna snaga za druge krajeve. Uz to, mi smo povećali količinu industrijskih bilja, čija proizvodnja traži mnogo radne snage. Naši drugovi su išli u razna sela da bi videli šta je uzrok opadanju prinosa. I šta se desilo? Svakome je bilo naređeno da poseje hektar repe i hektar kudelje. Svako nije imao radnu snagu i nije mogao da obradi . Osim toga, bila je suša i zbog svega toga desilo se da u istom rejonu i u istom ataru onaj koji nije imao radne snage jedva da je našao 50 metar[ skih ] centi, dok je onaj koji je imao našao 150. Mi smo zbog toga kod šećerne repe imali grdnu štetu. S otkupom stoke išlo je znatno lakše . Jedino treba istaći da su seljaci radije davali krupnu stoku nego sitnu, zato što im je sitna [ stoka ] bila pogodnija za špekulaciju . I tu treba kazati da je raspodela na pojedine krajeve bila neravnomerna , ali je plan u Vojvodini prilično ostvaren. S jesenjom setvom išlo je prilično teško . Mi nemamo tačne podatke koliko je zasejano , ali prema podacima od pre jedno nedelju dana u Vojvodini je zasejano 83 procenta pšenice. Drugi krajevi nisu mogli dati tačne podatke . Mi cenimo da bi , možda , mogli da se približimo prošlogodišnjem planu, a ove godine nam je plan bio veći za 173 hektara nego u 1948. godini . Prema izveštajima drugova iz oblasti , mi bismo mogli da se približimo prošlogodišnjem planu , u čemu bi, možda, podbacili za 4 do 5 procenata. Kako je išla sama setva? I mi smo imali slučajeva , koje je izneo drug Bakarić , da neki nisu hteli da seju . Bilo je slučajeva kažnjavanja . Ali , mi nismo primetili da je bilo nekog masovnog otpora u selu , pored sve žestine koju smo imali . Međutim, seljak je delimično hteo da nam podvali ,

TRECI PLENUM CKKPJ

427

naročito u Vojvodini . Trebalo je da zaseje 8 ili 9 hektara, a on je zasejao jedan hektar manje, jer nije hteo da ostane bez bela hleba. (Drug Tito: ,,Ima i pravo ".) On ima, ali mu mi uzmemo . Naši drugovi su išli po selima i gledali kako je vršena setva. Onog seljaka koji nije posejao, naši su gonili da to učini, on je stalno govorio da hoće da ide, stavio je plug na kola, ali umesto da pođe u 6 sati išao je u 10, a umesto da poseje hektar, posejao je pola hektara. Na taj način, postizao je da mu ostane 3000 kg za ishranu . A mi kad pravimo svoj račun smatramo da su naši viškovi sve ono što on nije posejao . Jer, onim što je on posejao , zadovoljiće sebe za narednu godinu, a sve ono što je on nama podvalio i nije hteo da poseje , to su naši tržni viškovi i sada će biti potrebno da to na neki način nadoknadimo u proleće . Ja ne znam kako stoji s tom prolećnom pšenicom, ali ako nje nema, moralo bi se nekako naći kukuruza. Zašto mi u nekim krajevima grešimo i da li u njima poznajemo situaciju ? To pitanje vezano je za Uredbu o otkupu u 1950. godini . Mi tu stalno grešimo i nikad ne možemo da pogodimo šta je mera jednog sreza . Pošto imamo iskustvo u svakom srezu, mi znamo da stalno postoje razlike i da nigde ne rodi podjednako . U Vojvodini , na primer, ima slučajeva da je u pojedinim srezovima dobro, i tamo i ovamo, dok je u drugoj godini, iako je kvalitet zemlje isti , prinos različit , tako da je na primer u jednom srezu 16 metr[ ičkih ] centi, a u drugom 11. Kad pravimo plan preko zime o tome šta će nam dati jedan srez u leto, taj plan je osuđen na propast. Što se tiče zaduživanja , možemo da govorimo o celini, ali kada dođe bitka za svaki metar [ ski ] cent pšenice, onda treba gledati svaki srez i svaku kuću , jer jednom rodi manje, a drugom više . Inače , mi prvo uzmemo određenu količinu , a onda ponovo dođemo . Tako se vrši otkup. To je jedna prilično teška stvar, jer se radi sa živim ljudima. Plan za 1950. godinu , prema Uredbi, nategnut je i treba biti majstor da se on razbije na domaćinstva do kilograma. Inače, ne možemo izvršiti otkup . Mi ćemo iduće godine imati vrlo velike teškoće u otkupu , možda veće nego do sada , zbog Uredbe ovakve kakva je. Mi smo razgovarali o tome da ovakva Uredba bez teških komplikacija ne može da prođe. Ako mi postavimo tako da se daje po hektaru određena količina, dobićemo prigovore da je jednom rodilo manje, a drugom više. Mi bismo na taj način postali bezdušni i birokratski ljudi . Zato tu moramo naći odgovarajuće rešenje. Ova Uredba je mogla da bude stimulacija za proizvođača samo u

428

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tom slučaju da je količina koju predviđa manja bar za 50 procenata. Jer, seljak ima iskustvo . On je imao da nam preda datu količinu pšenice s određenog broja hektara i on je tu količinu izgurao . Ali , mi smo mu, zatim, uzimali i ono što je ostalo za njegove potrebe. A sada ponovo donosimo takvu uredbu za iduću godinu . Zato to što smo mi računali da je za njega stimulacija u stvari nije. On je u neizvesnosti i to, po mom mišljenju , nije nikakav stimulans, već će izaz vati teškoće, zbog čega će opet morati da budu korišćene metrovke, merenje, procenjivanje. A zato što nećemo da budemo birokrati, mi moramo voditi računa o svakom domaćinstvu, o tome da li ćemo ga sasvim oštetiti ili nećemo . U vezi s otkupom, ja bih rekao još nekoliko reči o zadrugama, zbog toga što izvesna pitanja treba da rešimo . Ovde je bilo govora, a to je naročito podvukao drug Tito , da ne možemo računati na dobre i solidne seljačke zadruge, koje će znatno povećati produktivnost rada i prinos, ako im ne budemo dali jedan minimum mehanizacije. Mislim da treba, kad je reč o zadrugama, izdvojiti one žitorodne krajeve. Mi u Vojvodini imamo u tom pogledu i loša i dobra iskustva. Mi smo bili oslabili sreske aparate i oni nisu bili sposobni da drže te zadruge. Pomoć koju smo davali bila je manje-više deklarativna, u opštim frazama, a drugi organi koji su za to bili određeni i Ministarstvo poljoprivrede pisali su lepa direktivna pisma, ali konkretnog rukovođenja zadrugama nije bilo. Mi smo tu izgubili vrlo mnogo, jer smo ispustili iz ruku stvarno rukovođenje zadrugama. No, meni se čini da smo ipak učinili znatan korak napred u ovoj godini . O tome govore činjenice . Mi smo u Vojvodini na zadružnom sektoru zasejali 110 procenata od setvenog plana. Jesenji radovi , koji se obavljaju, već su daleko ispred onoga što su naše zadruge imale da urade . Prilično veliki tereni koji se, recimo prilikom prolaska kroz Srem, vide kao nezasejani ne znače da setva nije ostvarena . Do toga je došlo zbog komasacije, * koja je morala da se izvrši , i na tim terenima zasejaće se kukuruz. Zbog toga može da se prođe po nekoliko kilome tara kraj neuzoranog i nezasejanog zemljišta. A činjenica je da je 110 procenata setvenog plana na zadružnom sektoru ostvareno . Ako pogledamo unutrašnju organizaciju zadruga, plan rada, brigadni sistem, korišćenje zaprega i mehanizacije, vidimo da one idu napred . U Vojvodini, gde je mehanizacija bila relativno dobra u odnosu na ostale naše kra* Mera prikupljanja rasparčanih delova zemljišta u komasacionu masu koja se deli istim vlasnicima na manji deo grupisanih poseda.

TRECI PLENUM CKKPJ

429

jeve, specijalno u odnosu na Srbiju, [ u Vojvodini, dakle ] gde je žetelica i drugih mašina dovoljno , mi smo uz korišćenje proste kooperacije uspeli da povećamo produktivnost rada u zadrugama . Ali , da posmatramo sada mogućnost razvitka zadruga. Ako uzmemo Vojvodinu u celini, kao teritoriju na kojoj je nastalo veliko komešanje, gde je pokret kolektivizacije zahvatio sve seljake i gde individualni seljak samo računa kad će ući u zadrugu , vidimo da ekonomski razlozi zahtevaju da taj proces kako u Vojvodini tako i u svim žitorodnim krajevima, ubrzamo i na sadašnjem stepenu mehanizacije i na bazi proste kooperacije rada . Jer, šta se događa u Vojvodini ? Privatni sektor se polako rasterećuje svega onoga gde [možemo da ] ga zakočimo. Uzmimo kao primer stočarstvo u Vojvodini . Možmo ići po nekoliko sati a da ne nađemo ni jednog seljaka koji ima po dve krave. Ukoliko ga mi ne zakačimo otkupom, on to otuđuje . [Jer] on vidi da će sutra ili prekosutra ući u zadrugu i za individualno domaćinstvo nema nikakvog interesa. Drug Pucar je govorio o plugovima, a u Vojvodini ni jedan individualni seljak neće da kupi plug ili drljaču , sejačicu ili kosačicu , jer za to više nije zainteresovan. On će prodati, ako može, ali kupiti neće. Moje je mišljenje da ne bismo pogrešili, s obzirom na opšte prilike kod nas i na odnos naše industrije i poljoprivrede, ako bismo brže forsirali razvitak seljačkih radnih zadruga u Vojvodini, Slavoniji i drugim našim žirtorodnim krajevima. (Drug Tito: ,,Dakle, ti si za dobrovoljno osnivanje po nalogu".) Išlo kako išlo, u Vojvodini je to potrebno, a jasno je da je u tom pogledu bilo i prisiljavanja . Kad je drug Milentije obrazlagao budžet i govorio o poreskom zaduženju seljaka, rekao je da su seljaci ušli u velikom broju u seljačke radne zadruge, ali da se porez neće smanjiti, pa će to, rekao je, biti vrlo dobra stimulacija za ulazak seljaka u seljačke radne zadruge. (Smeh . ) (Drug Kardelj: „ Samo, kad je Milentije to rekao i on se nasmejao, ali vi to niste primetili".) Vrlo je dobra stimulacija i plan otkupa debelih svinja i žitarica ... Kod vojvođanskog seljaka zaista postoji opšte raspoloženje za ulazak u zadrugu i oni samo čekaju kad će to da bude. Oni su videli kuda se ide kad smo počeli da stvaramo zadruge i tučemo se za socijalizam. (Drug Tito: ,,Dakle, on ide zato što ga tučete socijalizmom ".) (Smeh.) Vojvođanski seljak zaista hoće u zadrugu . (Drug Tito: „ Samo ti njega uzmi, ako on tako misli. Neka ide, nismo mi protiv takvih zadruga" .) U Vojvodini je stvorena takva situacija da seljaci čekaju da idu u zadruge, i to bez pritiska. (Drug Tito : „ Kad se radi

430

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

o zadrugama i stimulansu, mi nismo protiv toga da ti njemu malo i porezom i drugim daš da osjeti da mu je teže ako ostane van zadruge. To je stimulans da ide u zadrugu i onaj koji to nije hteo . Ali, druga je stvar kad ti dekretom narediš da sve ide u zadrugu. To ne valja. A mi nismo ludi da njemu pravimo bolje uslove van, nego u zadruzi”.) Naši drugovi su ponegde, a naročito u zemunskom srezu vrlo brzo uvukli seljake u zadruge. U zemunskom srezu [je to postignuto sa ] 80 procenata . Ali , ove naše opšte mere koje preduzimamo , politički rad i autoritet Partije garantuju ... (Drug Tito: „ Nesumnjivo je da ćemo u najžitorodnijim krajevima najlakše stvoriti zadruge, jer će tamo gazdinstva biti vrlo brzo na visokom stupnju, tako da će se već prve godine osjetiti razlika u životu zadrugara i individualnog seljaka. Ali, ne valja ono o čemu sam prije govorio. Stvaranje zadruga u pasivnim krajevima nije tako bitno i korisno za nas".) Njih imamo i mi [ ... ] * (Drug Tito: „ Postoji još mnogo ...") [ ... ] ** Hteo bih da dodirnem samo još neka pitanja. U pogledu radne snage, meni se čini da će mere koje [ je ] izneo drug Kidrič mnogo olakšati rešavanje tog problema. Ali , i meni izgleda, i prosto sam ubeđen, da ove stvari nećemo rešiti onako kako smo zamislili . Ja ne govorim o predlogu druga Pucara da se donese zakon o prisilnoj mobilizaciji radne snage [ ... ] *** ali , s obzirom na ekonomsko stanje sada u selu, na ekonomsko stanje specijalno tih seljaka koje mi sada mobilišemo , mislim da mi tu stvar ne bismo mogli tako brzo rešiti. Ja bih rekao da taj prelazak ne sme da bude nagao, već postepen. A što se tiče tih mera, mislim da bi trebalo još da se borimo za pravilno sprovođenje našeg tarifnog sistema . Kad je reč o različitim ekonomskim merama koje treba da preduzmemo , mislim da je nepravilno primenjivanje tarifnog sistema jedna od osnovnih stvari koja mnogo utiče na fluktuaciju radnika . To je činjenica. Ljudi stalno beže s jednog posla na drugi zato što imaju različite lične koristi. Tu se ne može mnogo govoriti o raspoloženju , jer oni beže zato da bi dobili karte za snabdevanje ili veće plate. Činjenica je da smo mi u ovoj godini imali takvu situaciju da je metalski radnik bio manje plaćen

* Prekid u stenogramu. ** Prekid u stenogramu. *** Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

431

nego nekvalifikovan radnik u građevinarstvu. Taj nesređeni tarifni sistem kod nas povećava fluktuaciju . Zato mislim da bi trebalo povesti borbu protiv onih koji taj tarifni sistem narušavaju . To je vezano i s našim platnim fondovima, ali sigurno utiče i na fluktuaciju radne snage. Zatim, kod nas se još strahovito nerealno planira radna snaga. (Drug Veselinov navodi neke primere iz NR Srbije, posebno u građevinarstvu. ) Mi sva naša uska grla obično zapušavamo radnom snagom . Prosto se javi da se pošalje još toliko i toliko radnika , ako transport zakašnjava, na primer u građevinarstvu . Da smo rešili pitanje transporta, pitanje prenosa materijala , počevši od železnice pa do zaprega u selu, mi bismo mogli izvršiti plan građevinarstva s radnom snagom koju smo imali . I šta nam se još dešava ? Jedan objekat radiš, pa ga zatim ne radiš, na jednom mestu je radna snaga nedovoljno uposlena , a na drugom mestu imaš materijal, a nemaš radnu snagu itd . Sad zamislite kako to izgleda kad radiš jedan objekat i postaviš barake, pa uskoro prestaneš, prenosiš barake na drugo mesto i počinješ iznova. To nam pričinjava vrlo velike teškoće. A to znači da, pored pravilne politike tarifnog nagrađivanja i drugih mera, mi u republikama i gore treba zaista da se borimo za realne planove radne snage i ne smemo dozvoliti da se i u jednom preduzeću nerealno planira. Direkcije, republike i oblasti nerealno planiraju, a kad to ode na srezove , ljudi se demorališu. Da se vratim na ono što je govorio drug Kidrič . Što se tiče rešavanja zadataka u idućoj godini, mislim da u prvih nekoliko meseci ne bismo mogli da se oslobodimo ovog načina koji smo imali do sada. Ako to što smo govorili ne rešimo prvih meseci , onda te mere neće biti dovoljne i neće davati garanciju da ćemo rešiti pitanje radne snage. Tu pre svega treba mnogo vremena da se one uhodaju . Po mom mišljenju , tu treba pola godine, jer je to ipak nešto novo . Ono što mi sada hoćemo da damo da bismo zamenili ove naše pogrešne metode , po mom mišljenju nije tako da će se odmah osetiti na terenu. A nama je radna snaga odmah potrebna. Evo , sutra je prvi januar i za plan iduće godine treba se boriti od početka. Ja mislim da ovaj dosadašnji sistem ne bismo smeli napustiti odjedanput, pa da se uhvatimo za nešto drugo što ne može brzo dati dobre rezultate. Mislim da će to dati rezultate , ali da neće brzo . A mi možemo imati teške privredne posledice ako ovaj sistem napustimo. Zato mislim da bi o tome trebalo voditi računa i, ma koliko da su nepopularne, ove mere ipak privremeno zadržati .

432

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Na kraju hoću da kažem da bi o ovim planovima otkupa koje dobijamo trebalo da diskutujemo i da se ubeđujemo i da drugovi, kad nam daju planove, znaju da treba da diskutujemo. A kad mi kažemo da je nešto tako , onda [ oni treba] malo [ da povedu ] računa o teškoćama . (Drug Tito: ,,Samo nam nemojte stvarati loša iskustva. Treba da bude tako kako kažete, a ne drukčije. Jer, nekako mi gubimo povjerenje u ta vaša obećanja i tvrđenja. To je bilo prije, ne sada". ) Ja mislim da ne treba da gubite poverenje. Evo, mi smo primili neke planove, pogrešili smo u proceni, ali smo se za njihovo ostvarenje žestoko borili . (Drug Tito: „ Bilo je vremena kad se niste tukli" ) [ ... ] * Ja mislim da i mi imamo iskustva u republikama i da poznajemo situaciju [ ... ] ** Samo ne sme biti diskusije ... (Drug Tito: ,, Samo ne smije biti diskusije o planu već treba na vrijeme preduzeti mjere i na vrijeme voditi diskusiju. Ne treba diskusiju otezati u nedogled, jer onda nema nikakvih rezultata. Treba brzo prodiskutirati i doći do nekih zaključaka. Treba drukčije diskutirati, a ne danas u jednoj, a sutra u drugoj sobi, na raznim stranama . Treba se sastati, donijeti sav materijal, prodiskutirati i riješiti, a ne raditi na parče".) [Drug Tito : ] Ko dalje želi riječ. Riječ ima drug Salaj . Drug Duro Salaj: Ja bih hteo da govorim o potrebi radne snage u industriji, šumarstvu i rudarstvu . Ovde je drug Veselinov govorio o neotkrivenim rezervama radne snage koju imamo u našoj industriji, ali bi se moglo dodati i to da i naš postojeći kapacitet radne snage nije dovoljno iskorišćen u svim industrijskim granama. Isto tako je tačno, a što je i drug Veselinov podvukao iz iskustva industrije NR Srbije, da je toj industriji nedostajalo 8000 radnika po planu, ali je uprkos tome svoje proizvodne planove izvršila pre roka. (Drug Pucar: ,,Samo je to izvršenje plana po vrednosti, a ne po asortimanu". ) Asortiman često zavisi od sirovina kojih nema i ne dobijaju se . (Drug Kidrič: „ Naše ispitivanje pokazuje da nijedno izvršenje plana po asortimanu nije bilo zbog radne snage, nego zbog materijala".) Ja se slažem da pitanje radne snage treba da počnemo rešavati već sada, da se ne bi dogodilo da uvodimo sistem

* Prekid u stenogramu . ** Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

433

prekovremenog rada i sistem rada nedeljom. I pored sveg našeg staranja, u nekim slučajevima moraćemo koristiti prekovremeni rad, s obzirom na to da nemamo dovoljno stračne radne snage. Ali , ako pogledamo današnje stanje u našoj industriji, šumarstvu i rudarstvu, vidimo da je uveden sistem prekovremenog rada, da se radi po 10, 12 i više sati . Ja neću da govorim o štetnim posledicama takvog sistema prekovremenog rada, ali se one mogu zamisliti. I ako smo nekad pokušavali da smanjimo procenat oboljenja i izostajanja s posla po nekoliko dana, danas je to izazvano tim prekovremenim radom, što u dobroj meri provaljuje i naše platne fondove. Prema tome, mi ćemo morati malo ozbiljnije da se pozabavimo rešavanjem pitanja potrebne radne snage, a u vezi s tim i pitanja pravilnog planiranja radne snage. Mislim da se radna snaga nepravilno planira, da se planira na osnovu postojećeg stanja u našim industrijskim preduzećima, a najmanje se vodi računa o skrivenim rezervama, o neiskorišćenim rezervama koje mi imamo u velikoj meri u našim industrijskim preduzećima . Mi vidimo iz ovog pokreta za visoku produktivnost rada - tamo gde se uprava preduzeća, gde se inženjersko-tehnički personal angažovao u razvijanju novih metoda rada, koji su se uglavnom sastojali u boljoj organizaciji rada i pravilnijem iskorišćavanju radne snage - da su tu sakrivene tajne naših uspeha, da se u takvim brigadama i sistemu rada nalaze rezerve naše radne snage. A o tom pitanju, mi smo do danas stvarno malo vodili računa, iako sindikati trube već dve godine, iako se stalno govorilo o potrebi posvećivanja veće pažnje pravilnoj organizaciji rada, boljem tehnološkom procesu i pravilnom korišćenju radne snage. Jednim dobrim delom, drugovi, to dolazi otuda što nama, ni sindikatima, ni partijskim organizacijama nije pošlo za rukom da zainteresujemo inženjersko i tehničko osoblje, koje u prvom redu treba da bude činilac , što će pomoći i izvršiti tu organizaciju , jer ono ima potrebno tehničko znanje za to . Doduše , mi smo malo vodili računa o tom inženjersko-tehničkom osoblju : nismo ga dovoljno nagrađivali. Mi smo vodili računa o radnicima i može biti preterali u radničkim platama . Sindikati su stajali na gledištu , kad je uredba donesena, da ne treba ići mnogo ka povišenju plata, jer visoke plate ne rešavaju pitanje životnog standarda . Povišenje životnog standarda rešavaju mogućnosti našeg robnog fonda. A usled toga što je radnicima raznim uredbama povišena plata, stvorena je disproporcija između njihovih plata i plata inženjersko-tehničkog osoblja, tako da danas imamo pojavu da, na primer, inženjer ima manju osnov28 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

434

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nu platu nego radnici. Ja ću uzeti kao primer rudarstvo: jamski radnik osme grupe ima platu od 5824 dinara, a da ne govorimo o dodacima koje on ima za stalnost i tako dalje, a plata na [... ] * je 7072 dinara, dok je plata inženjera 5500. ( Drug Vukmanović: „ Ni jedan inženjer nema manje od 7-8000. Ja sam dao lični dodatak svakom inženjeru, lično sam provjerio plate svih inženjera, osim ovih koji sada dolaze s univerziteta, a kojima se ne može odmah dati tolika plata" .) Ja se pozivam na uredbu koja postoji. (Drug Kardelj: „ Uredba nije uvek merilo ".) Uredba kaže : „, Industrijski inženjer ". [... ] ** (Drug Salaj zatim citira dalji tekst propisa uredbe, pa upoređuje zaradu kopača s platom inženjera .) Najviša zarada kopača je oko 14 500 dinara, srednja oko 8000, a najniža oko 6500, dok je u isto vreme plata inženjera 5610 dinara, sa svim ličnim i premijskim dodacima. To je podatak iz vašeg ministarstva, druže Tempo. (Drug Tempo: „ Ako je u pitanju tehnički kadar, nadzorni kadar, to je tačno. Uredba je tu slaba i već je četiri do pet puta mijenjana, ali još nije dobra. Inače, što se tiče inženjera, njihove nagrade su povišene ličnim i drugim dodacima.") (Drug Kardelj: „ Ako je to inženjersko- tehnički kadar u celini, s nadzornicima, onda je tačno, ali ako su samo inženjeri - onda je drukčije".) Reč je o inženjersko-tehničkom osoblju, a to su tehničari i inženjeri . Za inženjera se predviđa plata od 5610, dok najslabiji kopač ima 6547 dinara. Ista je takva situacija i u građevinarstvu . Uzeću primer jednog beogradskog preduzeća . Prosečna plata kvalifikovanog radnika je oko 7000 dinara, dok kvalifikovani radnici zarađuju prosečno oko 11 450 dinara . Međutim , ukupne mesečne prinadležnosti tehničara iznose od 3700-5200 dinara, a inženjera od 5500 do 6500 dinara. Takav slučaj imamo i u železničkim radionicama, a takvo je stanje i u većini drugih. Mislim da je to nepravilno i da to ne stimulira inženjere i tehničare za angažovanje u borbi za visoku produktivnost rada. Oni su, usled te nezainteresovanosti često i kočnica u organizaciji pokreta za visoku produktivnost rada. Ja smatram da ćemo mi tom pitanju morati da posvetimo veću pažnju i da ćemo, pre svega, morati da regulišemo osnovne plate za inženjersko-tehničko osoblje, da sa jedne strane uklonimo disproporciju između plata radnika i inženjersko-tehničkog osoblja, a sa druge strane, da to inženjersko-tehničko osoblje zainteresujemo premijama vezanim za učinak njiho-

* Prekid u stenogramu. ** Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

435

vog rada, tj . za učinak onog sektora u kome rade . Meni se čini da će to u velikoj meri ublažiti i pitanje radne snage, odnosno pomanjkanje radne snage.

Nema sumnje da je u nekim industrijskim granama nama potrebna radna snaga i mi ćemo morati da damo novu radnu snagu za preduzeća koja se danas izgrađuju . Ali , u postojećim preduzećima, pri dobroj organizaciji tehnološkog procesa, radnih mesta i radilišta i pri pravilnom iskorišćenju radne snage, ja sam uveren da ćemo mi moći , dobrim delom, rešiti to pitanje i bez dopunske radne snage. Kad bih imao vremena i mogućnosti da vam proanaliziram preduzeća koja su po mesec i mesec i po dana pre roka završila godišnje planove , vi biste mogli videti da u svim tim preduzećima, s malim izuzecima, manjka radna snaga . O čemu to govori? Ja priznajem da govori o tome šta se može učiniti zalaganjem radničke klase. Tu je bilo napora u borbi za prevremeno ispunjenje plana . Ali, ja mislim da se tu pre svega radi o nepravilnom planiranju radne snage; direktori preduzeća nepravilno prilaze pitanju dopunske radne snage i ne ispituju sve unutarnje mogućnosti za njegovo rešavanje . Ja mogu navesti jedan primer iz 1947. godine ― bilo je to u vreme kada je drug Grga Jankes bio predsednik Mesnog sindikalnog veća - kad je trebalo mobilisati radne kolektive u borbi za izvršenje planskih zadataka te godine. Mi smo uzeli u obzir jedno preduzeće precizne mehanike . Ono je vec početkom novembra ispunjavalo plan sa 70 procenata, ali su u njemu tada galamili da ne mogu ispuniti plan zato što nemaju radnu snagu . Kad je tamo otišao drug Jankes, koji nije metalac, već obućarski radnik, kad je ostao osam dana u preduzeću i pogledao šta bi se moglo popraviti u organizaciji rada, kad je održao konferenciju s rukovodstvom i radnicima i organizovao taj rad onako kako je on smatrao da ga treba organizovati, razume se uz pomoć inženjersko-tehničkog osoblja, to preduzeće precizne mehanike izvršilo je svoj plan za nekoliko dana pre roka. To je bilo krajem 1947. godine. Ja smatram da bi se i u rudarstvu , kad bi se partijske i sindikalne organizacije, zajedno s rukovodstvom, angažovale na stvaranja bolje organizacije rada, mnogo što-šta moglo učiniti, jer nikad nema savršene oragnizacije. Mi uvek moramo unapređivati organizaciju rada, pa i onda kad budemo smatrali da je ona najsavršenija. Jer, ako ne stanemo na to stanovište, mi nemamo perspektivu za progres. Ja mislim ovako, drugovi. Radne mase su zatalasane i hoće da se bore za visoku produktivnost rada , ali vrlo često one nisu u stanju

436

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

to da organizuju . Tu im je potrebna pomoć i inženjersko-tehničkog osoblja i partijskih organizacija, koje treba politički da rade i objašnjavaju potrebu rada u brigadama koje se formiraju. Mi danas imamo prilično lepe uspehe u formiranju tih brigada. Ali, to je sve začetak tog pokreta. Ako se taj sistem želi proširiti, potrebna je pomoć koju sam pomenuo. Mi smo široko reklamirali Turčićev351 sistem rada, ali nismo uradili ništa da se on održi i proširi i on je propao. I ovaj će propasti, ako se mi u većoj meri ne zauzmemo za njegovo održavanje i razvijanje . Ja mislim da je to jedini put kojim ćemo u velikoj meri rešiti pitanje radne snane i veće produktivnosti rada, uz pomoć partijskih i sindikalnih organizacija i privrednog rukovodstva . Na taj način, pored svih teškoća, pored sve nategnutosti naših proizvodnih planova, ako počnemo od prvog dana u 1950. godini da se borimo za ispunjenje tih planova, ako organizujemo posao tako da to ispunjavanje planova ide ravnomerno, moći ćemo da postignemo što smo planirali i uklonimo onu tešku mòru koja davi radničku klasu , tj . prekovremeni rad i radnu nedelju. A u rudarstvu je to već prešlo u sistem, iako u stvari taj nedeljni rad ništa ne daje , jer radnik mora da se odmori . Ako je radio u nedelju , on će izostati u ponedeljak i mi faktički od njegovog nedeljnog rada ništa ne dobijamo. Mi treba da vodimo borbu za ravnomerno ispunjavanje planova u toku redovnih radnih časova , moramo biti na čelu radnih masa i sprovesti bolju organizaciju rada, o kojoj sam već govorio. Drug Tito: Riječ je tražila drugarica Babović. Drugarica Spasenija Babović * ističe u početku svog izlaganja da se na osnovu podataka iz operativnih mesečnih planova u toku 1948. i 1949. godine nije nikada moglo videti kolike su stvarne potrebe naših preduzeća u radnoj snazi . Ona navodi delimično cifarske podatke, pa kaže da se u mesečnim planovima raznih resora često nije vodilo dovoljno računa o borbi protiv fluktuacije postojeće radne snage, već se planiralo unapred računajući s procentom fluktuacije, tj . unapred je određivan taj procenat . U vezi s mesečnim operativnim planovima, isto tako, nije se vodilo dovoljno računa o borbi za veću produktivnost rada , s razvijanjem mehanizacije i udarništva , nego se isključivo računalo na dopunsku radnu snagu. A prostom radnom snagom ne može se rešavati * Umesto stenograma sledi beleška o izlaganju Spasenije Babović.

TREĆI PLENUM CKKPJ

437

pitanje veće produktivnosti, već treba raditi i na podizanju stručne radne snage, koja će biti stalna. Pitanje stalne radne snage je goruće, naročito u takvim granama kao što su teška i laka industrija i druge. U vezi s mesečnim operativnim planovima, drugarica Babović zatim naglašava da sreski komiteti i sreska rukovodstva uprava za radnu snagu, baš zato što su planovi bili tako obimni , nisu mogli da izvrše analizu svojih terena, niti da imaju pregled mogućnosti za pronalaženje stvarnih rezervi, koje mogu da se odvoje bez štete za poljoprivredu . Oni nisu mogli uglavnom zato što je, dok oni dobiju plan, već bio deseti u mesecu, tako da je njima ostajalo samo 20 dana da dođu do sela i izvrše plan. To znači da su oni dole nužno morali da rade kampanjski . Ne može se reći da nije bilo dovoljno političkog rada i ubeđivanja na terenu. Bilo je i te kako, ali je posledica kratkog roka bio kampanjski rad, korišćenje administrativnih mera i prinude, čime je počinjeno mnogo grešaka . Jedan od nedostataka je i to što su naši organi reda postavljali težište isključivo na mobilizaciju radne snage, zapostavljajući kontrolu . Drugarica Babović predlaže da se ubuduće unapred znaju i odrede potrebe u radnoj snazi , da se naprave godišnji , kao i mesečni planovi . Ako se to već ne može u januaru, da se bar uradi do marta . U vezi s planom radne snage, ona smatra da vrlo važnu ulogu imaju planske komisije po republikama, pod uslovom da se dobije godišnji plan i da se u izvesnoj situaciji mogu vršiti korekcije u njemu. Ona smatra da je potrebno odvojiti pitanje stalne radne snage od pitanja povremene radne snage, koju izvlačimo iz sela po potrebi, a koja ne ostaje u privredi i neće nikad ostati u raznim privrednim granama. Nju izvlačimo iz sela u vezi s izvršenjem pojedinih zadataka i zbog mehanizacije, što je došlo do izražaja i u 1949. godini . Što se tiče partijskog i sindikalnog rada, kod onih radnih kolektiva koji su privremeni , nestalni , ne treba ići sa šablonskim primenjivanjem istog sistema kao kod stalnih kolektiva, već taj rad treba da

bude nešto drukčiji . Drugarica Babović zatim podvlači da je, u toku prošle godine, ogromna suma novca otišla samo na transport privremene radne snage i navodi konkretne cifarske podatke. Zatim, ona prelazi na zaposlenje žena, pa konstatuje da je u 1949. godini, u odnosu na 1947. godinu, broj zaposlenih žena porastao svega za jedan procent, tako da je prema broju zaposlenih muškaraca iznosio oko 22 procenta. Ona je iz toga izvukla zaključak da se pitanje radne snage uopšte ne može

438

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

pravilno rešiti , ako se pravilno ne rešava pitanje zaposlenih žena. U vezi s tim, ima problema kao što su: otpor prema zapošljavanju žena u raznim preduzećima i nedovoljno i nepravilno rešavanje pitanja dečjih ustanova, jasala i cbdaništa. Briga za dečje ustanove nije bila dovoljna i nije odgovarala materijalnim uslovima, a vrlo često se na račun dečjih jasala i obdaništa, na račun učenika u privredi i izgradnje škola i domova vršilo virmanisanje raspoloživih sredstava. Drugarica Babović smatra da bi trebalo vršiti kontrolu izgradnje tih dečjih ustanova, čime bi se naročito doprinelo zaposlenju većeg broja žena u privredi. U pogledu podizanja stručnog kadra , drugarica Babović ističe da smo imali prilično lošu situaciju , naročito što se tiče školskog prostora, snabdevanja učenika i nastavnog i vaspitnog kadra za učenike u privredi . Ona smatra da je snabdevanje učenika u privredi trebalo rešiti drukčije , a ne tačkicama352 kao kod ostalih građana . Ističući da su mnogi domovi i internati u vrlo lošem stanju , ona kaže da je bolje ne stvarati takve internate i domove u kojima imamo pojavu zaraze i vašiju , nego ih stvarati takve samo radi izvršenja plana, a bez obezbeđenja stvarnog minimuma za život onih koji su u njima. Ona kao primer navodi rudnik Mačkaticu , čiji direktor nije uopšte zalazio u dom, a na domu nema ni prozora niti peći . (Drug Tempo: ,,Sve se to može nabaviti".) U takvim domovima , o kojima se ne vodi dovoljno briga, obavezno se s jedne strane , rađa besprizornost, a sa druge strane, deca se razboljevaju. Na kraju, drugarica Babović kaže da se u vezi s pitanjem radne snage vrlo ozbiljno postavlja, pre svega, rešavanje raznih pitanja iz oblasti radnih odnosa , učvršćenje radnih kolektiva, iskorišćavanje postojeće radne snage, bolja organizacija rada itd. Inače, s povećanjem broja radnika , povećao se i broj nesrećnih slučajeva u ovoj godini u odnosu na 1948. i 1947. godinu. Drugarica Babović navodi cifarske podatke o tome, pa zaključuje da je potrebno poboljšati zaštitne i higijenske mere i sprovesti bolju organizaciju rada.

Drug Tito: Riječ ima drug Moma Marković. Drug Moma Marković* ističe da je u diskusiji o pitanju otkupa, uglavnom konstatovano da je uzrok slabosti veliki plan . On misli da je to samo delimično tačno i da treba pogledati i druge stvari u kojima leže uzroci slabosti i zaostajanja otkupa. On kaže da je tačno da je ovogodišnji plan ot-

* Umesto stenograma, sledi beleška o izlaganju Mome Markovića.

TRECI PLENUM CKKPJ

439

kupa veći nego prošle godine, pa zatim navodi cifarske podatke o količinama otkupa u prošlim godinama i ovoj godini . Iz toga drug Marković izvlači zaključak da se otkup stvarno iz godine u godinu povećava, dok se, na drugoj strani , setvene površine ne povećavaju, kao ni prinos sa hektara. Isto tako se povećavaju i planovi otkupa stoke, o čemu on ne daje cifarske podatke, već samo hoće da konstatuje da su planovi otkupa ove godine, koji su povećani u odnosu na prošlu, stvorili teškoće u vezi s otkupom . Drug Marković smatra da je velika slabost kod ovogodišnjeg otkupa u tome što nisu izvršene organizacione i političke pripreme. To važi za sve republike, a naročito za Srbiju i Hrvatsku. Do toga je došlo zato što su CK i vlade republika dugo diskutovali o tome da li je plan realan, pa je ta diskusija više-manje preneta i na partijske organizacije na terenu , usled čega je otkup dočekan bez pripreme, tako da su se u samom njegovom toku morale poduzimati potrebne mere. Stoga su na terenu činjene razne greške . Međutim, plan je nalagao da se na terenu preduzmu veće organizacione i političke pripreme nego ranije. Drugi uzrok, po mišljenju druga Markovića , jeste u nepravilnom rasporedu količine otkupa, kako po republikama tako i unutar samih republika, po pojedinim oblastima i srezovima. On kaže da nema tačne cifre koje bi mogao da iznese, ali da postoji masa drugih podataka što o tome govori . Tu je, u prvom redu , broj žalbi koje dolaze sa terena , iz pojedinih oblasti, srezova i republika . Iz nekih srezova, broj žalbi je mali ili ih uopšte nema, dok ih iz pojedinih ima i previše. To se može uzeti kao jedan od elemenata u utvrđivanju nepravilnosti rasporeda količina otkupa , a analiza je pokazala da, najčešće tamo gde je mali broj žalbi , i sam plan otkupa nije bio dovoljno realan . Po njegovom mišljenju, a to važi naročito za tzv . pasivne krajeve, izvesnom korekcijom zaduženja u krajevima manje zaduženim moglo bi se dobiti još nekoliko hiljada vagona žitarica u čitavoj Jugoslaviji i smanjiti opterećenje žitorodnih krajeva, koje je previsoko. On kaže da nema cifarskih podataka, ali da se iz pojedinih žalbi , a i izveštaja drugova koji su obilazili teren i na licu mesta proveravali stvari, vidi da su u pojedinim srezovima domaćinstva toliko opterećena da im ništa ne ostaje, dok u drugim krajevima ima slobodnih viškova . O tome govori i primer, koji je izneo drug Bakarić, da su iz Slovenije seljaci išli u Bosnu i druge tzv. pasivne krajeve da kupuju žito. (Drug Marković zatim navodi broj žalbi iz cele zemlje. i pojedinih oblasti.) Kao primer, naročito ističe beogradsku

440

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

oblast, pa kaže da stvar ne treba posmatrati tako da je neprijatelj uspeo da organizuje slanje delegacija, mada ima i toga, već da treba gledati na to koliko su pojedini srezovi opterećeni količinama žitarica koje treba da daju. Jedan od uzroka slabosti u vezi s otkupom leži u tome što nemamo tačnu evidenciju setvenih površina i što nema dovoljno saradnje između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva državnih nabavki , usled čega u ta dva ministarstva nisu tačno evidentirane površine izvesnih žitorodnih krajeva. Otuda ta razlika kod republika u površinama zasejanim žitaricama . Dalje, kod naših državnih organa na terenu i sreskih komiteta ima pojava da oni komiteti koji dobiju plan otkupa, ako je taj plan nerealan u tom smislu da se može više otkupiti nego što je planom predviđeno, ne reaguju , već ćute i otkupljuju onoliko koliko je planom određeno . Nasuprot tome je pojava da sreski komiteti koji dobijaju nerealan plan u tom smislu da je veći, ne reaguju , ne bore se za smanjenje plana, bojeći se da ne budu označeni kao oportunisti. Drug Marković, zatim, prelazi na seljačke radne zadruge, konstatujući da su drug Kidrič i drug Tito postavili naročito oštro zadatak učvršćenja seljačkih radnih zadruga u ovoj godini . On kaže da je taj zadatak isto tako postavljen još letos, naročito posle razgovora sa drugom Titom, kad mu je izneto kakvo je stanje u seljačkim radnim zadrugama . Međutim, i nacionalna rukovodstva i partijske organizacije na terenu nisu shvatile važnost te direktive, tako da su gotovo svi komiteti nastojali , uglavnom da povećaju broj seljačkih radnih zadruga. Usled toga, na terenu , naročito u Hrvatskoj , postoji mnogo malih , sitnih seljačkih zadruga , od 10 ili nešto više domaćinstava.353 On se osvrće na izjavu druga Veselinova da su u Vojvodini postignuti dobri rezultati u učvršćenju radnih zadruga, pa kaže da je to tačno , ali da je to nedovoljno.34 On smatra da je brigadni grupni sistem jedan od osnovnih elemenata za učvršćenje zadruga, ali da ima vrlo malo seljačkih radnih zadruga u kojima je on pravilno uveden. Te brigade, koje su stvarane, pre svega nemaju onaj osnovni element stalnosti, a drug Marković podvlači da brigade, ako nisu stalne, ne vrede mnogo . Treba nastojati da se brigade ustale bar u toku jedne godine , da jedna ista brigada i poseje i požnje, ako još nije mogućno ustaliti brigade za dve ili tri godine. Samo tako pravilno organizovane brigade mogu stvarno da budu jedan od elemenata učvršćenja seljačkih radnih zadruga, a osim toga, na taj način se može vršiti i pravilno nagrađivanje.

TRECI PLENUM CKKPJ

441

Kao drugo pitanje u vezi sa seljačkim radnim zadrugama, drug Marković ističe pojavu sektaštva . On kaže da je danas na terenu, u našim partijskim organizacijama, u tom pogledu najopasnije levo skretanje,355 u prvom redu zato što je ono najmasovnije . Osim toga, značajno je i pitanje okućnice. Po njegovom mišljenju, sve organizacije na terenu prave u tom pogledu krupne pogreške . Te i druge greške koje se čine treba odmah likvidirati , jer će one uticati i na disciplinu i učvršćenje seljačkih radnih zadruga . Drug Marković ističe da je izbor tipa zadruga356 isto tako značajno pitanje, pa kaže da je preko centralnih komiteta intervenisano da se ne forsira viši tip seljačkih radnih zadruga, ali da se, uprkos svim intervencijama, taj viši tip ipak forsira. On zatim navodi brojeve zadruga u Hrvatskoj i Makedoniji, pa naglašava da u Makedoniji nema ni jedne zadruge prvog tipa. Drug Marković smatra da i to utiče kako na omasovljenje broja seljačkih radnih zadruga, tako i na učvšćenje radne discipline u njima . On navodi primer da su mnoge organizacije na terenu izabrale niži tip, ali da ga u praksi tretiraju kao viši , a ima podataka da su one radne zadruge koje su uzele viši tip nastojale na svaki način da ukinu rentu ili da je svedu na minimum. Drug Marković smatra da je to nepravilno, jer će se forsiranje višeg tipa odraziti i na disciplinu, zato što svest seljaka nije tako visoka. Što se tiče stočarstva u seljačkim radnim zadrugama, njemu se naročito u žitorodnim krajevima ne posvećuje dovoljna pažnja, usled čega je stočni fond 1 našim zadrugama jako opao. Ako se ne preduzmu potrebne mere, to će uticati i na poljoprivrednu proizvodnju uopšte. Drug Tito: Za riječ se javio drug Gigov.

Drug Strahil Gigov* slaže se s referatom druga Kidriča i prihvata mere koje su u njemu iznete, i misli da će se one moći u Makedoniji sprovesti . On hoće samo da se raščisti jedna stvar iz referata druga Kidriča , koja je pravilno postavljena, ali kod koje može da se stekne pogrešan utisak o produktivnosti rada u poljoprivredi u Makedoniji . Produktivnost rada može da se poveća samo pod nekoliko uslova, a to su: povećanje mehanizacije, primenjivanje agrotehničkih mera i stalno poboljšavanje organizacije samog rada. U Makedoniji, ti uslovi nisu ispunjeni i ovakva , na oko veća produktivnost rada po čoveku dolazi zbog toga što se tamo proizvodi industrijsko bilje. Drug Gigov to podvlači zato što u * Umesto stenograma, sledi beleška o izlaganju Strahila Gigova.

442

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Privrednom savetu,357 kod pojedinih drugova, postoji mišljenje da je industrijsko bilje u Makedoniji suviše skupo plaćeno. Međutim , činjenice su drukčije , a glavno industrijsko bilje je duvan. Kod duvana se beleži stalno opadanje prinosa, tako da je, ove godine, u poređenju sa 1947. godinom , prinos znatno manji , jedva 11 miliona kg. To govori da cena duvanu još ne odgovara stvarno uloženoj radnoj snazi za jedan kg. To se vidi kada se uporedi prosek u 1948. godini , kada je jedan kg koštao 56,70 dinara, s prosekom u bivšoj Jugoslaviji , kada je kg plaćan 13,85 dinara, a nadnica bila 8-16 dinara. Prosek je tada bio nešto veći . Drug Gigov zatim ističe da se neispunjenje plana duvana odrazilo i na samoj industriji Makedonije , koja je do 1949. godine išla naviše u opštem procentu , da bi u 1949. opala. U 1947. godini taj procent je bio 2, u 1948. 4, a u 1949. godini 3,6. (Drug Kidrič primećuje da ovaj podatak nije tačan zato što nije uračunata i lokalna II* industrija, s kojom je zajedno taj procent 4,77. ) Drug Gigov prihvata ovu primedbu druga Kidriča kao verovatnu, pa ponavlja da je ovo poređenje učinio zato da bi se videlo štetno dejstvo opadanja prinosa duvana na opšti prosek industrije Makedonije . Drug Gigov zatim prelazi na pitanje otkupa i govori o tome kako se otkup odrazio u Makedoniji i kakve su sve mere tamo bile preduzete. On se, pre svega, ne slaže sa drugom Markovićem da je za to merilo broj žalbi na otkup , odnosno on kaže da taj broj može da se uzme kao merilo, ali da nije osnovno merilo. Drug Gigov misli da je tu osnovno brzo doneti mere , bez mnogo diskusije . Potrebno je preduzeti mere, pa ih docnije, po potrebi, menjati . On kaže da u Makedoniji gotovo 80 procenata poljoprivrednih proizvoda, kao duvan, pamuk, afion** itd . prolazi kroz državnu mrežu otkupa , tako da oni u tome imaju iskustva . Ove godine, u Makedoniji , o tome govori i iskustvo s belim žitaricama. Politički rad i brzo donete mere , bez mnogo diskusije, imali su efekta i poslovi su bili uspešno završeni . U 1948. godini realizovano je oko 15 miliona kg belih žitarica , a ove godine oko 19 miliona, posle čega je došao povećani plan na 24 miliona. Kad je došao taj povećani plan , Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo državnih nabavki su odmah kazali da se on ne može ispuniti , počela je diskusija oko toga i u tome su izgubljena dva ili tri dana . Međutim, kako je žetva već bila završena i počela vršidba , odlučeno je da se razbije plan i da se preduzmu sve tehničke mere , pa da se naknadno diskutuje * Vid. ovu knjigu, str. 351 . ** Mak.

TRECI PLENUM CKKPJ

443

o onome gde je prekoračeno, kao i da se u toku ispunjenja plana izvrši redukcija . Tamo gde je to shvaćeno ozbiljno i gde je plan bio razbijen, gde su na teren bili upućeni ljudi koji su seljacima objašnjavali stvari, otkup je uspeo, dok na primer u bitoljskoj oblasti , gde se oko 15 dana izgubilo u diskutovanju , i gde se pomalo oportunistički odnosilo prema tom pitanju, baš u vreme kada je trebalo najviše raditi, otkup nije izvršen . Drug Gigov misli da je kod otkupa veoma važno raditi u prvom momentu , tj . dok je žito još na gumnu, dok još nije u ambarima. Na taj način će se uvek postići bolji rezultat, jer plan može da bude sa 5 do 10 procenata nerealan, ali će se lako izaći na kraj s tom razlikom ako on bude ispunjen sa 90 procenata. Inače, i u Makedoniji je bilo grešaka. A usled toga što su ljudi dole, nastojeći da izvrše plan, govorili da država neće ostaviti da gladuju one koji budu dali i poslednje žito , moralo se docnije vratiti na stotine hiljada kg i davati karte za snabdevanje. Drug Gigov zatim ističe pitanje furaža* kao vrlo aktuelno za Makedoniju , a o kome nije bilo reči u diskusiji . Sa stočnom hranom imali su u Makedoniji velike teškoće , preduzimane su razne mere, ali se videlo da se taj problem ne može rešiti sopstvenim snagama, bez pomoći ostalih republika . Ove godine planirano je zasejavanje 50 hiljada hektara stočnom hranom , ali je plan izvršen samo u vrlo malom procentu , jer je nedostajalo semena. Vlada Makedonije tražila je od Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva državnih nabavki , odnosno Ministarstva za snabdevanje oko milion kg kukuruza, koji bi se koristio kao zamena za seme uzeto od pojedinaca, ali do sporazuma nije došlo . Ako to pitanje ne bude rešeno do prolećne setve , plan neće moći da se ostvari i opet će cele godine biti teškoća sa stočnom hranom . Za Makedoniju je akutan još jedan problem , a to je transport . Isto onako kao što je, po rečima druga Pucara, za Bosnu značajno pitanje radne snage, tako je za Makedoniju značajno pitanje transporta, jer ako ono ne bude blagovremeno rešeno, doći će se u takvu situaciju da se neće moći izvršiti zadaci koji se danas postavljaju . Drug Gigov iznosi cifarske podatke o broju kamiona koji ne mogu zadovoljiti potrebe transporta na velikim rastojanjima , između mesta koja nisu vezana železničkom prugom. Zbog lošeg transporta, zakašnjava i snabdevanje radnika, a roba koja stoji po magacinima, i još više ona što ne može da se smesti u magacine jer ih najčešće nema, kvari se . Kao dalji primer navodi da cela industrija Makedonije ima 9 kamiona, poljoprivreda * Furaž (fourrage — fr.) — stočna hrana, krma.

444

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

- 3 kamiona, a zadružni sektor - 5 ili 6 kamiona. U vezi s tim, preduzimane su neke mere, ali se pomoću njih taj problem ne može rešiti . U Makedoniji je, na primer, gotovo svuda zabranjena upotreba motornih vozila na malim relacijama, a preporučeno je iskorišćavanje stočnih zaprega. Međutim, stočne zaprege ne mogu se koristiti na rastojanjima od 80 i 100 km. Teškoše u transportu postoje i kod prevoza putnika. Od Skoplja do Ohrida ima preko 200 km, a autobusom koji između ova dva grada ide jedanput u 24. sata. treba da se služi oko 350 hiljada stanovnika . U Makedoniji ima na 1800 km linije 45 autobusa. Pitanje transporta teško je i u samom Skoplju , koje je do poslednjeg tromesečja imalo svega 4 autobusa. Sada je dodato još 5, ali je to sve malo . Drug Gigov ne želi da kaže da kod drugova od kojih je tražena pomoć nije bilo razumevanja ; oni su se uvek slagali i uviđali teškoće , ali možda nije bilo mogućno da se ova stvar reši kako treba. On ovo pitanje postavlja zato što smatra da verovatno i druge republike u tome imaju usko grlo, pa ga zato treba rešiti. On zatim pominje dve železničke pruge, čija je gradnja otpočeta za vreme bugarske okupacije, od kojih je jedna između Krive Palanke i Custendila , a druga od Kočana preko Carevog Sela do Džumaje. * Od jedne je izgrađeno 30 procenata, a od druge - 60. Po oslobođenju, rad na njima nije nastavljen. (Drug Tito primećuje da prugu za Custendil ne treba sada ni nastaviti. ) Osim ovih, počete su po oslobođenju tri druge pruge, ali nijedna nije završena , iako se to moglo da je rad koncentrisan na jednoj pruzi. Bilo je mogućno izgraditi bar Tetovsku prugu , koja ide ravnicom, a neophodna je za Mavrovo . (Drug Vujasinović** kaže da je ona gotova za 70 procenata. ) Za nju samo nedostaju šine. Što se tiče zadruga , one su u Makedoniji ojačane i ekonomski predstavljaju siguran faktor, koji je došao do izražaja i u otkupima. U početku je kod kulačkih elemenata u zadrugama postojala tendencija nepravilnog prikazivanja odnosa zadruge prema državi, ali je to pitanje zaoštreno i likvidirano, tako da su danas makedonske zadruge u dobrom stanju i imaju perspektive za dalji razvoj . Međutim , i u Makedoniji je važno pitanje pomoći postojećim zadrugama. A drugovi u Makedoniji su svesni da se zadruge neće osnivati u svakom selu , naročito ne

* Džumaja (Gornja) niji u Bugarskoj . ** Todor Vujasinović .

onim pasivnim. Inače , tamo je

današnji Blagoevgrad u Pirinskoj Makedo-

TRECI PLENUM CKKPJ

445

[osnivanje ] zadruga gotovo završeno, jer ostaje još 100 sela koja su ekonomski tako jaka da u njima treba stvarati zadruge. Drug Tito: Drugovi, predlažem da prekinemo sjednicu i da prethodno odredimo ovdje jednu komisiju , koja bi izradila zaključke o ovim privrednim pitanjima. Predlažem sljedeće drugove : Kidriča, Veselinova, Bakarića, Pucara, Salaja, Markovića, Gigova, Tempa, Marinka, Šoti Pala i Blaža Jovanovića . (Predlog je jednoglasno usvojen.)

(Nastavak rada u 14 časova i 45 minuta.)

Drug Tito: Riječ ima drug Karabegović . Drug Osman Karabegović: Ja sam hteo da podvučem da je na Drugom plenumu* donet zaključak da se povede oštra politika štednje u pogledu rezervnih fondova. Međutim, po ovome kako danas stoji stvar s tim našim fondovima za ishranu, s jedne strane, kolike su ukupne količine i rezerve , a sa druge strane, koliko mi stanovništva snabdevamo danas u Jugoslaviji, ja mislim da je u tom pogledu učinjeno vrlo malo. Meni se čini da ove dve stvari faktički treba povezati . Kad se govori o teškoćama otkupa i o političkim posledicama na terenu, kao i o postavljanju velikih planova, istovremeno treba da se obazremo i na to kako mi postavljamo potrebe, naročito u prehrambenim artiklima. Meni se čini da je od Drugog plenuma do danas to umnogome ostalo na priči. Načelno se usvaja preporuka da se štedi, ali u praksi mi stalno idemo gore i iz meseca u mesec povećavamo broj onih koje država treba da snabdeva. Ja mislim da Plenum, o toj našoj politici i realnom određivanju naših potreba u zemlji , treba da zauzme određen stav o tome koga u Jugoslaviji treba da snabdevamo . Drugovi su danas ovde iznosili razna mišljenja o tome. Jedni su bili za to da se porodica radnika ne može lišiti prava obezbeđenog snabdevanja zato što bi se dotični radnik destimulirao u pogledu zaposlenja, zato što ga ne bismo dobili kao radnu snagu, a drugi su izrazili mišljenje da bi [ tim porodicama ] trebalo [uskratiti pravo na obezbeđeno snabdevanje ] . Ja mislim da, prema onome što nam cifre govore i što mi imamo u rukama, a s obzirom i na dosadašnju praksu , mi tu treba da * Vid. ovu knjigu, str. 279–283.

446

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948–1952.

napravimo korenitu reformu . Mi danas imamo oko 5,5 do 6 miliona ljudi koje u toku cele godine hranimo u Jugoslaviji, što znači da je ta cifra prešla trećinu stanovništva naše zemlje. S ozbirom na to, smatram da mi stvarno treba da obezbeđujemo onoga koji nema. A ova praksa, da mi snabdevamo socijalno neobezbeđene , penzionere , zanatlije koji zarađuju hiljade dnevno , seljačke porodice čiji je domaćin zaposlen odvodi nas u situaciju u kojoj ne možemo naći ni žita ni drugih artikala za našu prehrambenu politiku . Meni se čini da faktički treba da dođemo do toga da hranimo obezbeđujemo one koji nemaju . Popisni podaci su pokazali da mi stvarno trošimo ogromne količine žita u seli, da mi često gonimo seljaka otkupom, a posle mu to vraćamo u vidu obezbeđenog snabdevanja , tako da taj seljak, koji na svom zemljištu ima potrebne artikle , špekuliše s njima . To nije nikakva stimulacija, već naprotiv, podstrek da on radi 15 dana, a da ostalo vreme u mesecu ne radi. Stoga mislim da je potrebno da mi čvršće zauzmemo stav o tome i izgradimo jedinstven kriterijum po kome ćemo snabdevati stanovništvo. Mi smo ovde diskutovali sa drugom Kidričem . Ja i ostali drugovi izneli smo mišljenje da ono seljačko domaćinstvo koje ima dva hektara bude procentualno zaduženo potrebnim artiklima , a da zbog toga što je otac ili ko drugi iz porodice fabrici, ne držimo celu porodicu na obezbeđenom snabdevanju i tako nosimo milione potrošača na leđima države. Što se tiče ovog kriterijuma, mislim da to nije stvar koju ovde treba precizirati, ali smatram da je došlo vreme da jedanput kažemo koji je to kriterijum za snabdevanje stanovništva, bilo u gradu ili na selu . Isto tako , mislim da, pored toga što ćemo doneti odluku da porodice koje imaju više od dva hektara ne mogu dobijati snabdevanje, bez obzira [ na to ] što imaju radnika u fabrici, treba da odredimo dohodak domaćinstava po glavi , to jest da kažemo iznad koje visine tog dohotka domaćinstvo ne može da bude na obezbeđenom snabdevanju. Osim toga, treba da sprovedemo i reformu u vezanoj trgovini. Ja sam ubeđen da će te mere goniti ljude na posao , dok naša sadašnja širina u tom pogledu , de facto, stvara uslove za fluktuaciju radne snage. Ja bih vam sada ilustrirao ove stvari, ali ne mislim da vas mučim ciframa . Malopre sam rekao da je na snabdevanje uzeto više miliona , oko 5,5 miliona stanovnika. Savezno ministarstvo se borilo za zaustavljanje uspona tog broja potrošača, ali to nije bilo mogućno . Zato sada treba jasno odrediti naš stav, da bi drugovi u republikama i partijske organizacije i vlade, mogli to pitanje zaoštriti . Inače, nikakvi resori ,

TRECI PLENUM CKKPJ

447

niti pojedinci ne mogu da se ponesu s tim problemom. Mi iz meseca u mesec imamo prosečno više po 210 hiljada karata, koje moramo da damo na pritisak republika i mi tu stvar jednom moramo izjednačiti . Na to ne treba gledati kao na nešto što dolazi iz Beograda, već Partija treba da zauzme stanovište i da se takva politika sprovodi, a stav u tom pogledu da bude jedinstven. Ja bih hteo da dodirnem još jedno pitanje. Drug Tito je govorio o tome da mi i u privredi moramo biti do kraja načelni , bez obzira na to je li neko u republici na odgovornoj državnoj funkciji , ili rukovodilac u saveznoj ustanovi , da treba da postoje jedinstveni stavovi i politika Partije i CK. Međutim, meni se čini da u privredi postoji masa neprincipijelnih stavova pojedinih drugova . Česti su slučajevi da , kad je reč o izvesnim pitanjima, ne možeš čoveka poznati . Ja, lično, na ovoj dužnosti u trgovini, osećam da ima masa stvari o kojima [mnogi ] misle kako hoće . A tako se ne može misliti i mi se tako u Partiji nismo vaspitavali da zauzimamo proizvoljan stav o stvarima . Ja bih naveo nekoliko primera iz oblasti trgovine. Mi smo u položaju da raspodeÎjujemo što imamo : mast, tekstil, žito i drugo . Mi , u Saveznom ministarstvu, osećamo i to vrlo teško , da postoji uskogrudost u republikama, da postoje tendencije da se remeti ona politika koju je Plenum odredio , a to je politika raspodele određenih artikala u svakoj republici i da se plan de facto ne poštuje . To se naročito oseća kad se ide od republike do republike. Ja bih naveo primer Slovenije i produkciju tekstila. Mesec dana sam ja sa drugovima razgovarao preko telefona o tome da, usled smanjenja plana, mora i Slovenija, kao i ostale republike, da snose teret. Međutim, drugovi u Sloveniji nisu to mogli akceptirati, iznošene su posebne evidencije da se nekako objasni taj stav . Međutim, ako smo već smanjili plan tekstila, onda je van svake sumnje pravilno da svaka republika podnese teret . Možda ne podjednako , ali bez sumnje je da svaka treba da trpi usled pomanjkanja sirovina. Kod Hrvatske je to bio slučaj s pitanjem drveta za Beograd. To, možda, izgleda i suviše prosta stvar za diskusiju, ali mislim da takvi konkretni primeri treba ovde da se razjasne. Mi smo pozivali Ministarstvo drvne industrije i raspravljali o vagonima, ali nismo preneli ni 40 procenata drveta iz Hrvatske za Srbiju. Isto tako ne daju krompir iz Hrvatske , nisi ga mogao nikako dovući , jer otuda neće da se krene. Takođe bih naveo jedan sitan, ali karakterističan primer: Ministarstvo poljoprivrede u Bosni je zaustavilo suncokret, koji je trebalo da ide za Sloveniju . Mislim da , ako se

448

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

plan postavi, onda je za nas komuniste taj plan zakon, za koji moramo podjednako da se borimo, sedeli u Beogradu , u Ljubljani, ili na drugom mestu . Međutim, te te stvari nekada i šaljivo uzimaju i u tome je disciplina popustila . Često biva, ako se za što zauzmeš , da izgledaš kao neki fanatik, van stvarnosti. Ja smatram da to treba suzbiti, ne samo kod nas već i u aparatu , jer u tome može da bude nezgodnih tendencija, uskogrudosti i zatvorenosti u okvire republika, oblasti, srezova itd. Dalje pitanje koje smatram važnim, a o kome su govorili i drug Tito i drug Kidrič, jeste naša privredna problematika . Naš privredni život se stvarno toliko obogatio i razvio da o tome treba više diskutovati. To je potrebno i zato što zaista izvesna pitanja traže i više vremena, veću obradu , veću diskusiju i konsultaciju . Meni se čini da mi, usled brzine često stvari naprečac rešavamo, a naročito kad je reč o planovima otkupa, a i o drugim pitanjima. Zato bi, u zauzimanju stavova o konkretnim pitanjima, trebalo da ima više diskusije i konsultacije, kako u okviru Savezne vlade tako i u okviru svake republike. Meni se čini da se ponekad , usled te brzine, stvari prelome preko kolena i mi posle trpimo sve posledice takvog rada. Eto, to sam hteo da kažem. [ Predsedavajući ] drug Ranković: Za reč se javio drug Blažević . Drug Jakov Blažević: Drugovi, nama prema planu treba 109 hiljada vagona belih žita, a od toga 96 hiljada vagona krušnih žita. To su količine koje se moraju priskrbiti za našu armiju, za narod, za vezanu trgovinu , uopšte za te minimalne potrebe. Mislim da je osnovni nedostatak pri [ rešavanju ] ovog pitanja u tome da mi svi skupa, svi komunisti, državni funkcioneri u saveznim i republičkim ustanovama ne gledamo jedinstveno na te stvari, da kod nas nema jedinstvenog stava, jedinstvenog pojma, volje, znanja i ocene svih tih potreba, da bi se na osnovu tog jedinstvenog pogleda, na osnovu te neumitnosti, te apsolutne nužnosti , pravovremeno preduzele sve organizacione i političke mere i pripreme i da bi se na taj posao krenulo s punom ozbiljnošću , sa svom onom metodologijom koja je oprobana u partijskom radu, u svim stvarima, i u privrednim i političkim, i u periodu rata i odmah posle rata. Toga nema, drugovi . A naročito toga nema u našim osnovnim partijskim organizacijama . Sa druge strane, ja sam uveren, a to sam video i na sastancima partijskih organizacija u selima, da mi imamo članove Partije i partijske

TREĆI PLENUM CKKPJ

449

organizacije koji su spremni na izvršenje zadataka. Ali ne na onakvo izvršenje o kakvom smo čuli u diskusiji, već samo onda kad im se predoči koliko u jednom srezu i u jednoj republici ima i zašto treba da se daje, kako je to sve međusobno povezano, kako je važno hoće li biti izvršeno 6. a ne 9. u mesecu, kad im se da socijalistička perspektiva, kad se to poveže s njihovom svešću i voljom. Te perspektive, tog znanja, tog stava partijskih organizacija na selu neznatno ima. A ima mnogo i naših partijskih organizacija dole koje, na primer, ne znaju koliki su im planovi otkupa svinja, žita, ili drugog, jer je to stvar onog tehničkog aparata i njegove mreže, stvar pojedinaca u odborima i tako dalje, a ne njihova. I tek kad udari ruda u brdo i kola zastanu, kad se konstatuje neuspeh, krene se na ovu stranu i onda se u mnogo slučajeva dešava da se to pretvori u brze akcije pohoda na selo, bez dovoljno znanja, bez dovoljno onih planskih elemenata i tako dalje . Usled toga se taj zadatak kampanjski obavi za nedelju dana, pa se zatim prelazi na druge zadatke. Ovde je, u diskusiji o planovima otkupa bilo reči o ciframa, o tome jesu li cifre tačno pogođene ili nisu . Pogoditi, kod 109 hiljada vagona žita , da li je realna cifra 107 ili 105 , a ne 109, to se ne bi moglo ni u najmodernijoj našoj fabrici, a kamoli kad je reč o milionima proizvođača . Teško je odrediti tačan procenat, ali ukoliko ima greške , ona ipak nije velika. Neke republike, na raznim konferencijama što se održavaju u vezi s planovima otkupa, upotrebljavaju sve moguće argumente da bi pokazale kako traženih količina nema, a na velikom broju konferencija koje smo održavali nije se govorilo o organizacionim pitanjima . Mi, uglavnom, znamo da otkupljujemo 25 procenata ukupne prizvodnje. To nam je pokazalo iskustvo od oslobođenja do sada. Ali, po mom dubokom uverenju, tu nije stvar u ciframa, koje mogu biti ovakve i onakve , već u organizaciji i pripremama. A te organizacije i priprema kod nas nema. Ja to mogu da pokažem na iks primera iz svog ministarstva. Koliko god smo primenjivali ove planove , održavali mnoge konferencije, pozivali savezna ministarstva, pomoćnike ministara itd., govorili smo o tim ciframa. Ali , ove godine, kao osnovno, bile su postavljene organizacione pripreme. Pa ipak, kod operativnih planova organizacione pripreme su u većoj meri izostale . Vreme je prolazilo, prošlo je mesec i dva , individualna zaduženja nisu data na vreme i jasno je da se moralo doći do toga da se nekom oduzme sve, nekom manje, nekom više. Jasno je da je moralo doći do takvih poremećaja. 29 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

450

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Iskreno da kažem, ja ne bih dao glavu ni za kakve cifre, ne bih dao glavu za to da li je 109 ili 107 hiljada vagona. Ali , druga je stvar što sam ja svakodnevno svedok izostajanja organizacionih priprema u svim tim stvarima. Danas, mi imamo slučaj u beogradskoj oblasti359 da nisu data zaduženja za kukuruz, iako su planovi pravovremeno dati . Zaduženja nisu data, već se prave neki avansi za januar i februar, a mi smo nedeljama diskutovali o tome da je pravovremenost ono na osnovu čega možemo ustanoviti jesmo li se prevarili ili ne. Što se tiče otkupa konkretno belih žitarica, drug Veselinov je govorio o Vojvodini, koja je bez nekih teškoća došla do 90 procenata plana i relativno brzo . O nekoj naročitoj i naročito boljoj organizaciji u Vojvodini nego na drugim mestima, mislim da se ne može govoriti . Doduše, ta organizacija je bila bolja, ali ne toliko da bi se 90 procenata plana moglo za to vreme izvršiti, da su objektivni uslovi onakvi i da nema žita, onako kako drug Veselinov kaže . Ja u to ne verujem. Ako pogledamo datume kada se i kako se cifra popela na 90 procenata, videćemo da je to bilo relativno brzo . Kad je u pitanju otkup žita, tu je potrebno brzo raditi. Ako se žito po jednom planu ne otkupi , ako se propusti vreme, više se ne može otkupiti . Tu je potreban brz otkup, za razliku od otkupa debelih svinja, stoke itd. Mi smo pre godinu i po dana diskutovali naročito o pitanju otkupa stoke. Bilo je govora, s raznih strana da se dira u živi fond . Danas , međutim , kao što se vidi iz diskusije, to pitanje se uopšte ne poteže. Zašto ? Zato što se tu ne dešava ono što se dešava sa žitom , tu se otkupljuje preko cele godine i za otkup ima više vremena . Međutim, kod otkupa žita , onaj postotak koji se ne otkupi u toku jednog meseca, može se smatrati uglavnom kao propao . Kod seljačkih radnih zadruga bilo je takođe velikih grešaka u vezi s otkupom. Te greške sastojale su se , uglavnom, u tome što su planovi otkupa razrezivani na individualna gazdinstva. A imali smo i tu krajnost da su se bogatija gazdinstva nesrazmerno mnogo zaduživala, iz kancelarije, na osnovu površine zemljišnog poseda, da su njima određivane visoke norme, pa se onda, kad se te količine nisu mogle dobiti, prelazilo na drugu stranu i uzimalo gde se moglo. Što se tiče uredaba o otkupu ,360 ove godine drugovi iz Srbije prigovorili su da te uredbe ne stimulišu i da neće odigrati onu ulogu i onaj zadatak koji smo predvideli, da se njima neće postići ono što smo hteli . Mislim da se ovim uredbama postiže ono osnovno , u čemu smo mi do sada zakašnjavali , ono što je bila do sada osnovna slabost, a to

TRECI PLENUM CKKPJ

451

je pravovremeno postavljanje planova, pravovremeno diskutovanje o tim planovima i njihovo dalje razbijanje, tako da se protiv individualnih zaduženja ljudi mogu na vreme žaliti i da sreski narodni odbori i mesni odbori imaju vremena da se pozabave tim žalbama. Zakašnjavanje u tom pogledu bila nam je dosad osnovna slabost. Ja mislim da je ovim uredbama sve to postignuto , a da one isto tako daju vremena i za održavanje svih mogućih sastanaka, sa proizvođačima itd. (Drug Veselinov: „ Niko se neće žaliti, jer pre žetve niko ne zna šta će imati i koliko će dati" . ) U Srbiji nisu data zaduženja, ali su u svim republikama data. A seljak nože da se žali , jer tamo piše koliko ima zemlje, što je osnovni element za proizvodnju . Ako je u odluci rečeno da on ima više zemlje, njegovom žalbom se to može ispraviti . Zašto onda govoriti da uredba neće postići efekt? Što se tiče organizacionih pitanja, slaba su i ta republička ministarstva. A ako su sama ministarstva slaba , jasno je da to mora i dole da se odrazi . Ja imam podatke o socijalnom sastavu kadrova i popunjavanju otkupne mreže i sreskih odbora potrebnim ljudima. Stanje je vrlo slabo , a kad je tako, jasno je da se ovaj posao ne može izvršiti na onaj način na koji smo mi to želeli , bez svih grešaka koje se prave. Ja ću kao primer navesti slučaj Ministarstva državnih nabavki u Hrvatskoj , gde je ministar doskora imao samo jednog pomoćnika , a sada ima dva. A kad u samom ministarstvu nedostaju kadrovi , jasno je da ni dole ne može bolje da bude. (Drug Blažević zatim pominje sastanak kod druga Kardelja, na kome je rešavano ovo pitanje.) Drug Ranković: Ima reč drug Blažo Jovanović. Drug Blažo Jovanović: Htio sam da dodirnem neka pitanja. Iz diskusije i referata jasno je da zadatke treba izvršiti, sa što manje propusta i grješaka , bez obzira na to koliko su ti zadaci teški . Po mom mišljenju, bar sam ja stekao takav utisak, najvažnije je pitanje kadrova tamo gdje se odvija bitka, na terenu . Može biti neki plan pogrješan, ali tamo gdje su kadrovi u sreza bolji i stvari se bolje i uspješnije svršavaju, bez obzira na to da li je zaduženje manje ili veće . Uz to, čini se manje grješaka. Mi u Crnoj Gori, nismo vodili takav kurs. Ako se neki operativac u srezu istakao i bio bolji, mi smo ga povukli gore i oslabili smo kadar dolje, gdje se razvija bitka . Meni je sada jasno da mi moramo naročito pojačati mjesne i sreske odbore . Ako mi tamo imamo dobre i sposobne operativne ljude, oni će biti u stanju da razrade planove i da pravilno sprovedu u život razne uredbe.

452

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Što se tiče uredbi o otkupu, ja mislim da one imaju prednost ako su na vrijeme donijete. Ako se donose u vrijeme kada treba voditi bitku za otkup, one su zakasnile . Meni se čini da bi o ovim uredbama koje se donose trebalo blagovremeno prodiskutovati i dostaviti dolje, da bi se one razmotrile i o njima dale izvjesne primjedbe s terena , da bi se održali sastanci i ljudi s njihovim odredbama upoznali. Onda bi te uredbe mogle biti potpunije, bolje i s manje nedostataka. Htio sam da kažem nešto i o pitanju radne snage. Ako na njega gledamo kroz prilike u Crnoj Gori , mi stvarno nemamo dovoljno radne snage, a imamo prilično ženske radne snage. Ali , meni se čini da mi nešto te radne snage gubimo zbog nedovoljne organizacije u poslu. Na pojedinim mjestima, mi imamo i višak radne snage, a na drugim mjestima ona nam nedostaje. U tom pogledu, trebalo bi o radnim mjestima povesti više računa, tako da se radna snaga iskoristi do maksimuma. Osim toga, ima izvjesnih preduzeća koja po nekoliko puta traže više radne snage nego što im je potrebno, da bi na taj način obezbijedila sebi dovoljno radne snage. Mi smo, uglavnom, to pitanje u ovoj godini rješili putem frontovske radne snage . Ona je unosila, na jednoj strani, prilično nediscipline i razbila norme, a mi smo je, na drugoj strani , i previše kod nas forsirali, tako da nema gotovo nijednog frontovca sposobnog za rad koji nije učestvovao u radu 4-6 mjeseci . Biće teškoća da se stvori neka stalna ili sezonska radna snaga, ali je nju potrebno stvoriti , jer se pretjerana mobilizacija frontovske radne snage štetno odrazila na poljoprivredi. Mi seljaka odvojimo od imanja onda kada treba da na njemu radi . Time ništa naročito ne dobijamo, a njegovo imanje ostaje zapušteno . Mi mislimo da ćemo u Crnoj Gori imati teškoća s radnom snagom, ali da će nam seljačke radne zadruge poslužiti kao izvjestan izvor radne snage. Tu naročito dolaze u obzir pasivne seljačke radne zadruge, jer se nadamo da ćemo iz njih izvjesne ljude moći da uključimo u stalnu radnu snagu . U vezi s tim, napomenuo bih još i to da se potrebe u radnoj snazi kod nas mogu smanjiti s većim korišćenjem izvjesnih mašina. Na Skadarskom jezeru, na primjer, nama je potrebna ogromna radna snaga, ali mi samo s njom, ako ne bude bagera i drugih mašina, nećemo moći mnogo da postignemo. To je takođe slučaj i u šumarstvu , kod seče drveta. Što se tiče seljačkih radnih zadruga kod nas, mi smo tu pošli prilično u širinu . Bila je to , zapravo , jedna kampanja . Ali, mi nismo tim radnim zadrugama obećavali neku pomoć

TRECI PLENUM CKKPJ

453

od države, ni vršili neki naročit pritisak, već smo se razišli u sva sela i vršili agitaciju, kojoj su doprinosila i pisma upućivana od naših ljudi iz Beograda i drugih mjesta. Međutim , mi smo kasnije vidjeli da smo tu malo pretjerali . Seljačke radne zadruge stvarale su se kod nas, u toku ove godine, često i protiv naše volje, tako da su neke od njih ostale prilično slabe , jer usljed elementarnih nepogoda, suše, vjetra itd. nisu imale dovoljan prinos žita, krompira i drugih poljoprivrednih proizvoda. Inače, mi smo stvarali zadruge u srezovima koji su malo bogatiji i ekonomski jači, a ne u siromašnim, ali je bilo i toga. Mislim da ćemo mi, ipak, te zadruge osposobiti i da će one privredno ojačati . Samo, da bismo ih osposobili, nameće se potreba da proučimo problematiku svake seljačke radne zadruge i da im pomognemo . Mi imamo izvjesna mjesta, koja po zemljištu nisu bogata, ali zato imaju druge uslove za razvoj [ zadruga ] , kao na primjer gajenje pčela, stoke i sl . Ja mislim da ćemo mi ove godine, a možda i idućih, morati da pomognemo takve seljačke radne zadruge u žitu, masti itd . i to je jedno prilično teško pitanje. Dalje, htio sam da istaknem još neke stvari koje mi nismo u stanju da rješimo na terenu. Tu je , prije svega, pitanje transporta . Uslovi transporta kod nas su vrlo teški , jer nemamo dovoljno voznog parka i zbog toga se mučimo . Mi ulažemo napore da očuvamo kamione koliko god možemo i popravljamo ih, ali ne uspjevamo da ih održavamo stalno u ispravnom stanju , jer nam kamioni koje imamo nikada ne miruju. Mi radimo i nedjeljom, a to nas sprječava da vršimo i one sitne opravke, tako da usljed stalne upotrebe brzo dolazi do generalne opravke. Ja ne znam kolike su tu mogućnosti, ali je nama potrebna jedna veća pomoć u kamionima da bismo mogli izvršiti planske zadatke u pogledu transporta . U vezi s tim je i proizvodnja drvene građe , koje ima dosta na pilanama, ali koju mi ne možemo prebaciti , jer nemamo transportnih sredstava. Sa druge strane, ima i posečene šume od ove i prošle godine, koja trune, a mi nemamo mogućnosti da izvezemo drvo. I tu nam je potrebna pornoć. Ja ne znam odakle će ona doći , iz uvoza ili iz domaće proizvodnje, ali je ona neophodna da bi se moglo riješiti pitanje transporta. Nabavka rezervnih dijelova takođe je za nas značajna, da bi se mogli osposobiti kamioni kojima nisu potrebne velike opravke. Što se tiče šumarstva , mi smo radi korišćenja šuma napravili niz šumskih puteva preko vrtača i drugog šumskog

454

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

terena, da bismo izvukli drvenu građu . Međutim , ako hoćemo da izvršimo krupnije zadatke i da riješimo pitanje sječe i prerade drvene građe, mi moramo dobiti neke žičane željeznice i [ određen broj ] traktora, što bi nam omogućilo da drvenu građu izvučemo do glavnih stovarišta . Inače je štetno da sječemo drvo i da ga ostavljamo da trune u šumi . Nama je tu stvarno potrebna hitna pomoć. U šumarstvu je isto tako važan problem radne snage, koja nam je neophodna ako hoćemo da izvršimo postavljene zadatke. Za naše mogućnosti, to je krupan problem, pa nam je zato i tu neophodna pomoć . Drug Ranković: Za reč se javio drug Kardelj . Drug Edvard Kardelj: Ja sam hteo da se osvrnem samo na jedno pitanje u vezi s otkupom, za koje mi se čini da su drugovi u diskusiji o otkupu zanemarili . Mislim da nije osnovno to je li otkup prevelik, jesu li cifre, koje imamo, prevelike ili nisu, je li plan, što je postavljeno odozgo , proporcionalno velik ili nije . U razgovoru sa drugom Bakarićem , ja sam upoređivao cifre plana otkupa za Hrvatsku i Srbiju. Prema onim ciframa na papiru , koje bi morale da budu tačne, plan otkupa za Hrvatsku je prevelik. Ali , taj plan nije u srazmeri s planom za Srbiju , koji je veliki ; on nije nikako suviše veliki , nego pre obratno . Ali , ima jedna druga stvar, o kojoj smo mi, možda premalo vodili računa . Mi smo u prelaznom periodu od individualnog na socijalističko gazdinstvo , a tu faktički postoje objektivni razlozi , zbog kojih seljak neće ni da seje niti da bolje obrađuje . Zbog tih objektivnih razloga, postoje tendencije da poljoprivreda na individualnom gazdinstvu opada. I borba za otkup u današnjim uslovima je, pre svega, borba s tim tendencijama . O tome, ja mislim da moramo voditi računa. Mi smo , nedavno, na jednoj konferenciji govorili o tome. Ja sam tada imao utisak da su drugovi potcenjivali te faktore, jer su smatrali da se radi pretežno o pitanju organizacije, a da ova tendencija nije ono osnovno protiv čega se treba boriti. Meni se, međutim, čini da je ova tendencija ono osnovno protiv čega se treba boriti . A protiv te tendencije možemo se boriti samo na politički način . Zato mislim da je ono što je drug Tito jutros govorio o tome, to jest da otkupu treba prići pre svega s političkim objašnjavanjem , s jednom upornom političkom akcijom - da je to sigurno današnje vreme više nego ikad početak i u stvari prvi glavni faktor s kojim treba ići u otkup .

TRECI PLENUM CKKPJ

455

Iza toga dolazi dobra organizacija , dobar sistem organizacije, pravilna raspodela itd. Treća stvar je , po mom mišljenju, borba za kolektivizaciju naročito u ovim žitorodnim krajevima. Ta borba, u tim krajevima, treba da bude vrlo intenzivna , u tom smislu da ne pravimo nikakve političke svinjarije, ali da ipak shvatimo da je borba za radne zadruge najbolji način da preko njih pređemo. Ja sam ovo pitanje hteo da istaknem i zato što neki drugovi mehanički upoređuju otkup u beogradskoj oblasti s otkupom u Hrvatskoj . Ja se potpuno slažem da tu nema nikakve srazmere, jer je beogradska oblast otkupila više nego cela Hrvatska, što znači da je severna Srbija otkupila više nego cela Hrvatska. To je stvarno srazmera, koja po podacima ne odgovara, ali mi moramo tu imati pred očima i političke momente. Ja se jedne stvari baš i bojim, u vezi s onim što je i drug Lala* rekao , naime bojim se ove slabosti u setvi, koja može biti početak iste pojave koju imamo ove godine u Slavoniji i Hrvatskoj . Možda ćemo mi iduće godine u severnoj Srbiji i Vojvodini naići na iste takve teškoće, možda ćemo doći sa ciframa, ali na terenu nećemo naći ono što treba da bude. Tačno je , kao zaključak, da težište naše bitke kod otkupa mora biti na setvi, i to sada više nego što je ranije bilo. I tu će biti teškoća i pritisaka , ali je čak i administrativni pritisak kod setve nekako normalniji i za samog seljaka, jer on zna da zemlja ne sme da ostane nezasejana. (Drug Tito: ,,Tu je pritisak i sa gledišta moralnog prava " [... ] **) Ako obezbedimo setvu , onda ćemo lakše izvršiti i otkup. Ja bih rekao još samo toliko da mislim da bi Planska komisija i naši državni organi trebalo da računaju s tim faktorom malo više. Drug Ranković : Reč je tražio drug Bakarić. Drug Vladimir Bakarić*** osvrće se na izlaganje druga Markovića i primedbe druga Kardelja, pa ponovo ističe da je u Slavoniji problem političke prirode i da za njega treba naći rešenje. Inače, on smatra da se treba boriti da planovi otkupa budu veći i da budu ostvareni što više . Zatim upoređuje događaje u Slavoniji sa događajima u Vojvodini , pa kaže , ako se slične stvari događaju i u Vojvodini , onda može da bude u pitanju i nešto krupnije , a ako se te stvari deša* Jovan Veselinov. ** Prekid u stenogramu. *** Umesto stenograma, sledi beleška o izlaganju Vladimira Bakarića.

456

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vaju samo u Slavoniji i drugim krajevima Hrvatske, onda znači da je posredi nekakva glupost organa u Hrvatskoj . Drug Bakarić, zatim , iznosi kako je tekla diskusija sa drugom Markovićem o planu otkupa, koji treba ostvariti u Hrvatskoj . Na primedbu druga Blaževića koji kaže da ne treba steći dojam da je plan za Hrvatsku tako veliki, jer je sa 24 hiljade povišen samo na 25 hiljada zajedno s ujmom na vršalicama, drug Bakarić odgovara da je plan ostvaren kao prošle godine . Drug Ranković: Dajem reč drugu Blagoju Neškoviću . Drug Blagoje Nešković: Ja ne mislim da kritikujem planove otkupa po republikama , već hoću da kažem nešto u vezi s problemima koje su izneli drugovi Tito i Kidrič . Sada, na kraju, vidimo da treba diskutovati o realnosti planova i nekako sve više dolazi do izražaja tendencija da se kaže da se u nekim rejonima došlo do granice i da se ne može dalje, jer će opasti proizvodnja, ako se bude dalje išlo . Odnos prema proizvodnji od strane proizvođača menja se , kao što su govorili drugovi Veselinov i Bakarić. (Drug Bakarić: „ To samo uslovno".) Uslovno, u redu . ( Drug Bakarić: „ To se nama dogodilo, a mi bismo htjeli da to izbjegnemo".) U redu, a kako? Veselinov predlaže kolektivizaciju u Vojvodini . Ja smatram da je činjenica da su količine predviđenog otkupa nama neophodne, a plan za iduću godinu nije manji nego veći. Godine 1951. još veći , a 1952. još će porasti. To je sasvim razumljivo , jer je u vezi s razvitkom naše industrije . Ako mi sada počnemo da se kolebamo oko nekih planova i da govorimo treba li ili ne treba, a da ne tražimo načina da dođemo do predviđenih količina, one će nam, naravno, ispasti iz ruku . Kad naš žitni fond bude tako stajao , bićemo prisiljeni da uvozimo žitarice , a mi na taj kurs nikako ne smemo da idemo , to je sasvim jasno. Ja mislim da treba biti načisto s tim da mi ove ukupne količine moramo dobiti, a da je sada problem na koji ćemo ih način dobiti i kako ćemo pravilno sprovesti mere Savezne vlade, da bismo došli do tih količina. Ja smatram da pitanje otkupa nije bez veze s poljoprivredom uopšte, da je nama otkupni plan u vezi sa poljoprivrednim planom i s planom proizvodnje u poljoprivredi . To je važno iz dva razloga: prvo, zbog održavanja i povećavanja prinosa, drugo, zbog toga da seljaka ne dovedemo dotle da on neće da proizvodi . Dakle, prvi je agrotehnički , a drugi čisto ekonomsko-društveni problem. (Drug Kardelj: ,,O tome sam i ja govorio".) Važan je i jedan i drugi, jer ako

TRECI PLENUM CKKPJ

457

dođe jedna suša, mi ćemo sigurno podbaciti . A kakve smo mi mere preduzeli u toku ove tri godine za rešenje tog problema. Možemo konstatovati da nismo preduzeli nijednu agrotehničku meru koja bi nas od toga obezbedila . Postavlja se pitanje - hoćemo li mi čekati kolektivizaciju , pa da tek onda pristupimo primeni agrotehničkih mera, ili se treba boriti neprekidno . Ja mislim da se treba boriti neprekidno i ne čekati da dobijemo traktore i da izvršimo kolektivizaciju . Postoji niz agrotehničkih mera koje možemo i moramo preduzeti, a to je plodored, to je ugaranje, to je odnos kultura na pojedinim teritorijama, zatim, kao najobičnija agrotehnička mera, mešanje pšenice i raži , što spasava od suše, kao i razne druge mere. Te mere mi moramo planski postaviti i treba da gonimo sepred socijalistički i privatni sektor ljake da ih izvršavaju . Naš otkupni plan ne sme da remeti te naše mere. Treba imati u vidu da je potrebno ne samo žito, već i ulje, repa, pamuk itd . To treba uskladiti , a ja mislim da mi to nismo uskladili . Sa druge strane, mi nismo primenili konkretne agrotehničke mere, ne one kabinetske, već one koje nas nesumnjivo obezbeđuju od raznih elementarnih nepogoda, od kojih je jedna i ostavljanje jednog dela zemlje pod ugarom ,* recimo pod lucerkom itd. Možda bi trebalo da se odreknemo jednog dela setvenih površina, recimo za 10-20 procenata, da bismo zasejavanjem lucerke povećali prinos na tim površinama. Ja smatram, da smo mi u stanju da jedne godine smanjimo te površine za 10 procenata, a da povećamo površine pod onim kulturama koje nam đubre zemljište . To je mogućno, mogu se potražiti rejoni gde nisu dovoljno obuhvaćeni tržišni viškovi, a njih ima. To je nama pokazao i rat, jer su u mnogim krajevima, koji su smatrani za pasivne, živele mesecima i godinama velike vojske.362 Ja mislim da danas pojam pasivnosti treba da se razmotri i u pogledu žitarica. Drugovi ovde kažu da nekim rejonima ne mogu davati kukuruz, jer su ljudi tamo naučeni na pšenicu . Na drugoj je strani čuvanje naših fondova, koje mi još uvek rasipamo. Ako 5 hiljada vagona ode na ovu kategoriju , a 5 hiljada na onu, za nas je 10 hiljada vagona nešto ogromno. Ja smatram da nije samo stvar savezne vlade i CK već i drugova u republikama, da samoinicijativno predlože i preduzmu takve mere koje nam daju trajnije prinose i obezbeđuju nas od elementarnih nepogoda. Druga je stvar hoće li seljak zasejavati ili neće . Ja se slažem sa drugovima iz Srbije u pogledu tih teškoća, odno* Poljoprivredno zemljište koje se posle žetve preore i ne seje neko vreme da bi se popravilo i odmorilo za iduću setvu.

458

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

sno velikih planova. Ne može sve da se svede samo na nedostatak organizacionih mera. Ali, ostaje činjenica da su nama potrebne te količine i da ne smemo seljaka dovesti do toga da ne seje. (Drug Kardelj : „ Da ne bi neko shvatio da sam pledirao za smanjenje planova, ja sam za to da oni ostanu, ali da nađemo sredstva [ za_borbu ] protiv svih faktora [koji ometaju njihovo izvršenje ] , a ne samo da vidimo jedan faktor, a da ne vidimo drugi. Inače, jasno je da planove moramo izvršavati”.) Ja sam hteo da kažem nešto i o jednoj pojavi, koja je zakonita u ovom prelaznom periodu, to je nesumnjivo . Mi ne možemo posmatrati delovanje tih raznih ekonomskih zakona ovako fatalistički : čim seljaku ne damo dovoljno stimulansa, njegova sitnoposednička duša i njegova ekonomika se suprotstavlja nama i on se odbija od rada. To je fatalističko gledanje. Mi moramo da se borimo protiv te pojave političkim radom, moramo postaviti tu stvar kao političku i voditi klasnu borbu. A mi često fatalistički posmatramo izvesne objektivne ekonomske i društvene zakone u toj klasnoj borbi. (Drug Kardelj : „ Ali, tvrdeći da to ne postoji kao akcija, a ona postoji".) Ja smatram da se ne treba fatalistički odnositi prema njima . Mi ne smemo ići na to da preko noći izvršimo socijalizaciju , ali seljake treba ubediti da treba da rade za zajednicu i da će im u socijalizmu biti bolje. Zato ja smatram da se treba boriti za to da se planovi donose do takvog obima da ostavljaju perspektivu opstanka i života , a na drugoj strani , političkim radom se boriti za uzdizanje svesti seljaka. Planovi treba da budu realni , bez smanjenja ukupne količine, a opterećenje treba da bude pravilno podeljeno na pojedine rejone. Nemogućno je , kao na primer u Srbiji, da podjednako budu opterećeni valjevski i trnavski srez. To bi bio jedan primer nerealnog zaduživanja u jednoj republici , a takvih ima bezbroj . Ja neću da govorim o raznim greškama, ali ja apsolutno imam dokaza da stanje na vršalicama nije merodavno za prinos. Mi smo utvrdili da su seljaci mlatili žito pre nego što su izvršili žetvi, pa su tek onda nosili žito na vršalicu . Osim toga, ni metrovke nisu sigurno merilo , jer smo mi , odnosno naši organi, konstatovali, da su nas i pomoću metrovki varali. Metrovke su manje pokazale, a vršalice pogotovo. Ja time hoću da kažem da ne smemo primati takve argumente. A druga je stvar utvrditi pravo stanje. U najužoj vezi sa fondovima je problem radne snage. Tu smo mi dvostruko zainteresovani . Na jednoj strani , za

TRECI PLENUM CKKPJ

459

čuvanje fondova, odnosno za obezbeđenje ishrane onima kojima treba, a na drugoj strani , da privučemo radnu snagu u industriju, rudarstvo itd . Međutim , danas smo mi mogli konstatovati da se naši fondovi , kako kažu drugovi, rasipaju . U naredbi, koja govori o obezbeđenom snabdevanju naći će sebe svaki građanin koji ima pravo na to snabdevanje.363 Međutim, mi ne možemo obezbeđeno snabdevanje posmatrati kao nečije pravo da bude snabdeven [u svakom slučaju ] , već da bude snabdeven samo u slučaju ako mu je to neophodno. To pravo, dakle, nije apsolutno . Kako se to odražava, na primer, kod radnika koji živi na selu i tamo ima sve što mu treba, a dobija snabdevanje? Ako on ne bi imao obezbeđeno snabdevanje, on ne bi kupovao u gradu određene artikle, jer ih ima kod kuće . A ovako , on špekuliše s tim artiklima, koje uzima od nas po slobodnoj , a prodaje ih po vezanoj ceni. Mi ga u tome ne možemo sprečiti , ako radimo na ovaj način. Ja mislim da je to sasvim logično. Na drugoj strani, ne smemo da skidamo s obezbeđenog snabdevanja one porodice koje su stvarno ostale neobezbeđene , ako je glava porodice zaposlena. Te seljačke porodice ravne su onim gradskim radničkim porodicama, u kojima su sitna deca i žena što ne radi . Inače , ići ćemo u drugu krajnost . Što se tiče problema radne snage, hteo bih da hažem , sasvim ukratko , da tu ima nekoliko principijelnih pitanja . U prvom redu, tu je značajan sistem nagrađivanja, o čemu je govorio drug Salaj . To bi moralo da se izmeni . Drugo pitanje je sam efektivni rad, na primer u rudarstvu , tj . rad koji se računa od dolaska na radno mesto, a ne i putovanje do radnog mesta i obratno, što ponekad traje i 2 časa. Mislim da mi moramo ići na ovaj način zato da bismo s manje radnika imali veći radni efekat . Smatram da je to potrebno principijelno rešiti, ne samo za rudarstvo , već i za sve druge oblasti privrednog rada. Treće pitanje je korišćenje izvesnih rezervi u radnoj snazi , koje postoje . Mi smo nalazili i u rudarstvu i u svim granama industrije da treća smena obično spava, da su se mašine okretale dok su radnici spavali . To daje sliku o rukovodećem kadru u pojedinim našim granama i preduzećima. Zato treba ponovo podvući taj problem kadrova kod nas , i to počevši od predradnika, od onih najnižih rukovodilaca , od kojih, može se reći , zavisi celokupni rad, pa preko radnih jedinica, sve do čitavog radnog kolektiva. Tom problemu treba prići na neki drugi način i savesnije, po onom principu da kadrovi u ovom momentu mogu kod nas da odigraju najkrupniju ulogu pa [ odluku o tome ] treba sprovoditi u život.

460

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Najzad, što se tiče radnih brigada, mi smo videli da ih ovde drugovi osuđuju , a da su u isto vreme svi i za to da one postoje. Drug Kidrič će, verovatno, o tome govoriti u zaključku, a ja mislim da je to u suštini pravilna privremena mera, takva mera koja, pri odabiranju članova tih brigada zahteva neverovatno uporan politički rad, i partijskih organizacija i organizacija NF* . Organizovanje brigada treba da se vrši bez pritiska, uz ozbiljan politički rad, a sa brigadama treba upućivati ona lica koja nisu neophodna u industriji, rudarstvu i drugde . Jedna od osnovnih stvari u tome je živ politički rad u selu i drugim mestima iz kojih izvlačimo radnu snagu .

Drug Ranković: Za reč se javio drug Tempo. Drug Svetozar Vukmanović: Samo kratko objašnjenje. Mislim da je važno to pitanje skraćivanja radnog vremena u rudarstvu . Praksa je, u svim rudnicima, da se smena vrši na ulazu u jamu. Mi smo dosad izbegavali da menjamo tu praksu, jer je ona takva u čitavom svetu . Međutim, nas je nevolja prisilila da počnemo raditi na tome da se ljudi dobrovoljno smenjuju na samom radilištu. Na taj način, efektivno radno vreme može da se popne na 8 sati, ali, radnik praktično radi 10 sati. (Drug Nešković : „ Ne radi, već se zadržava u rudničkim prostorijama". ) Mi smo to jednom mojom naredbom ozakonili i ja mislim da bi trebalo prihvatiti , jer time stvarno postižemo povećanje produkcije za najmanje 30 procenata, i to sa radnicima koje imamo . To je jedan problem . Drugi problem je nagrađivanje. Reč je o tome da već 5 meseci kod nas, u Ministarstvu rudarstva, zajedno s aparatom Predsedništva vlade i Privrednog saveta, radimo na promeni postojećeg sistema nagrađivanja i donošenju nove uredbe za inženjerski i tehnički sastav. To još nije završeno , ali je taj problem privremeno rešen ličnim dodacima, a ja mislim da smo pravilno postupili , jer se i time mogu popraviti sve nepravde prema tim ljudima. Što se tiče inženjerskog kadra, tvrdim, jer sam lično pregledao sve , da nema nijednog s nagradom ispod 7000 dinara , osim onih koji su sada došli s univerziteta, ili koji ne vrede ništa. Mi ćemo i dalje nastaviti rad na toj uredbi , ali do sada nismo bili sposobni da stvorimo takvu, s kojom bismo bili zadovoljni.

* Narodni front.

TRECI PLENUM CKKPJ

461

Drug Ranković: Ima reč drug Miha Marinko . Drug Miha Marinko * naglašava u početku da ne treba steći utisak da u Sloveniji sve ide prilično lako, jer i tamo ima problema. Tu je u prvom redu pitanje radne snage, koje je u Sloveniji takođe potrebno rešiti, pošto nije opravdan utisak da je Slovenija u tom pogledu najjača republika . Zatim, posebno ističe potrebu rešenja pitanja snabdevanja, između ostalih i članova vinogradarskih, stočarskih i hmeljarskih zadruga, odnosno onih koji sami ne proizvode artikle za ishranu. U vezi s tim, on naglašava da treba voditi računa o tome da narodne vlasti održe reč koju daju , jer menjanje i nepoštovanje raznih odluka koje se donose, idu nauštrb ugleda narodne vlasti. Drug Marinko zatim odgovara drugu Karabegoviću u vezi s produkcijom tekstila, pa kaže da je uopšte o menjanju planova u proizvodnji potrebno ranije doneti rešenje, a ne na kraju godine. Govoreći o rudarstvu , drug Marinko naglašava da ne treba misliti da je u Sloveniji plan lako izvršiti, i kaže da su rudari Slovenije bili prilično ogorčeni zbog jednog članka 364 u Borbi, jer ako se samo kritikuje, a ne daju nikakva priznanja, onda to ubija volju radnika . U nastavku izlaganja o rudarstvu , drug Marinko daje cifarske podatke o izvršenju plana u Trbovlju , Zagorju i drugim rudnicima, podvlačeći da borba za plan nije bila laka. Drug Ranković: Reč ima drug Osman Karabegović. Drug Osman Karabegović: Kad drugovi govore o snabdevanju stanovništva, kao da zaboravljaju da, pored obezbeđenog snabdevanja , postoje i državni kontingenti za vezanu trgovinu u svakoj republici, za takvu vrstu potrošača o kakvim je govorio drug Marinko, a koje je pomenuo i drug Bakarić. Za trgovinu po vezanim cenama određeno je 14 000 vagona. Ko pojede to žito , ako ga mi nikome ne damo , a toliko je određeno za vezanu trgovinu . To je jedno . Drugo je pitanje tekstila . Ja mislim da su tu računi potpuno čisti i da je tačno da je Slovenija sniženim planom imala 2 miliona [... ] ** Srbija 10, Hrvatska 6, Bosna 3 i Makedonija 3 miliona. Svaka druga evidencija je sada izmišljena . Ja mislim da je pravilno ono što je rekao drug Kidrič, da se * Umesto stenograma, sledi beleška o izlaganju Mihe Marinka. ** Prekid u stenogramu.

462

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

[... ] *. Jer u čemu je tačnost naše evidencije ? U tome što veletrgovina beleži ulazak te robe u Sloveniju za maloprodaju. A roba nije mogla ići u zrak. Drug Ranković: Ima reč drug Kidrič. Drug Boris Kidrič: Sada bih najpre hteo da podvučem ono što se pokazalo u našoj diskusiji o otkupu, a što govori [... ] ** da se još ne razlikuje ono što je objektivno i kompleksno od onoga što je [... ] *** subjektivno, sa takvim organizaciono slabim planskim i političkim merama . A činjenica je da mi drukčije nikako ne možemo ishraniti gradsko stanovništvo, ako uzmemo u celini količinu koju otkupljujemo u Jugoslaviji . S tim moramo biti načisto i takva diskusija među nama nema smisla ako ona ugrožava onaj global ishrane gradskog stanovništva. Radi se samo o tome da taj otkup, koji je potrebno izvršiti, pravilnije raspodelimo . Što se tiče raspodele između pojedinih republika, dopuštam mogućnost da su, u tom pogledu u planu učinjene izvesne greške. Drug Blažević je pravilno rekao: ko će na osnovu naše sadašnje poljoprivredne i druge evidencije garantovati da na 108 hiljada vagona nema grešaka u pogledu raspodele . Ali ja mislim da te greške ne mogu ići iznad 5 procenata . Zašto ? Zato što smo mi , kroz ovih nekoliko godina, toliko proveravali te stvari, toliko se međusobno svađali i diskutovali, toliko upoređivali te odnose između republika, da je to stvarno nemoguće . I prema tome, zaoštravati stvar na tom pitanju , raspravljati o tome je li greška ovakva ili onakva, a ne iznositi tačne podatke ---- bio bi destruktivan rad, jer bi se republike počele među sobom svađati , misleći da je jednoj učinjena nepravda, a da je drugoj olakšano . Međutim , mislim da su planovi raspodele otkupnih količina subjektivna stvar i da se oni boljom organizacijom i političkim i planskim pripremama mogu menjati kad je reč o raspodeli planova na pojedine oblasti i srezove. Ponovo podvlačim ono što sam juče rekao : da mi kod razreza tih planova po srezovima uglavnom postupamo mehanički . Mislim da to mogu potvrditi i drugovi iz svih republika. A zbog toga što su ti razrezi mehanički , ne može se sasvim tačno i naučno upoređivati razrez između republika. A da li će ti razrezi biti mehanički ili ne , po mom mišljenju , to pre svega zavisi od toga, da li će se sreski planski

* Prekid u stenogramu. ** Prekid u stenogramu. *** Prekid u stenogramu .

TRECI PLENUM CKKPJ

463

aparati učvrstiti tako da budu stvarno sposobni da prikupe te podatke, da ih proanaliziraju i omoguće da se ti razrezi , u samom planu, pravilnije i blagovremeno rasporede. Zato sam ja rekao da sreske planske komisije treba učvrstiti . Na temelju raznih popisa , koji su vršeni najmanje 10 puta u novoj Jugoslaviji i na temelju raznih anketa Statističkog zavoda - vršenih prilično dobrom, tzv. komparativnom meto― dom imamo toliko materijala da bismo, ako bi se u nekom srezu plan solidnije razrađivao u detalje , ipak mogli dobiti realniji razrez nego sada. Na taj način bismo već unapred izbegli niz teškoća i docnije političkih posledica . Ali postoji druga stvar, za koju treba da nam bude jasno da je objektivne ,a ne subjektivne [ prirode ] , to je raskorak između naših rastućih potreba i prema njima rastućeg otkupa, [ na jednoj ] i padajućeg tržišnog viška , [ na drugoj strani ] , koji nije obuhvaćen obaveznim otkupom i poljoprivrednom proizvodnjom. Bilo bi sasvim nepravilno ako bi se ta stvar postavila ovako : to je katastrofa, mi svake godine više otkupljujemo , svake godine ostaje manje tržišnog viška koji nije obuhvaćen otkupom, a poljoprivreda nije išla napred. Mislim da ćemo mi taj raskorak smanjiti kad povećamo poljoprivrednu proizvodnju , ali ni onda konačno, nego se može čak i povećavati . Jer, ukoliko se više industrijalizujemo, ukoliko socijalizacija i kolektivizacija idu dalje , utoliko će više i tržišnih viškova biti obuhvaćeno . S tim treba biti načisto . To ne znači da se time možemo opravdavati to što stvarno nismo dovoljno uradili za poljoprivredu , što ne možemo mnogo više uraditi , ali znači da onu objektivnu granicu [...]* To znači da je činjenica otkupa povezana s radnom snagom i industrijalizacijom, sa čitavom socijalističkom izgradnjom naše zemlje . Današnji period socijalističke rekonstrukcije u poljoprivredi karakterističan je po tome što imamo protivrečnost koja nije trajna , ali koja na tom stepenu postoji neizbežno , a to je protivrečnost između načina razmene i načina proizvodnje na selu . U pogledu razmene mi smo, zbog potreba industrijalizacije, većinu poljoprivrede uključili u socijalistički državni plan. Otkup zato i jeste nešto drugo, dok je proizvodnja u većini poljoprivrede ostala privatna. Potpuno je jasno da onda tu nastaje ta protivrečnost . To je tipična protivrečnost koju su za ovaj stepen predvideli Marks i Engels , a za koju nije kriv ni veći ni manji plan . Ja se ne slažem s

* Prekid u stenogramu.

464

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Blaškom da iz te protivrečnosti, koja na ovom stepenu postoji i postojaće tako dugo dok ne završimo socijalističku rekonstrukciju naše poljoprivrede, sledi fatalistički zaključak da nije objektivno mogućno da mi , dovoljnom pripremom i političkim ubeđivanjem seljaka , ne možemo smanjiti političke posledice. Mi to možemo učiniti . Na šta se onda svodi pitanje otkupa? Kratko i jasno : a) na dobru plansku razradu po pojedinim oblastima i srezovima, b) na dobru tehničku pripremu i c) na stalan politički rad, a zatim da se, uz evidenciju , interveniše odmah čim se napravi greška i da se te greške sprečavaju . Ovde bih posebno istakao da stvarno ne treba - - i utoliko manje treba ukoliko više nastojimo da postignemo otkupom da se za pojedine planske razreze držimo kao pijan plota. Može se desiti da se zbog političke situacije ponegde toga nećemo moći držati. Onda se treba boriti da se stvar premesti, a da se globalno i plan otkupa zadrži . Ako budemo te zahteve sproveli ubuduće, mislim da ćemo moći izbeći svinjarije na terenu i političke greške svesti na minimum, što ne može sasvim iščeznuti jer proizlazi iz revolucionarnog procesa kojim je zahvaćena naša zemlja. Sada nešto o unapređenju poljoprivrede. Mi stvarno moramo ove godine, a to je već i u proizvodnom planu za 1950. godinu određeno prema našim mogućnostima, više pažnje posvetiti proizvodnji poljoprivrednih mašina i mehanizacije, raznih sprava i alata. To je bilo neposredno postavljeno i na Kongresu naše Partije. ** Mi smo i do sada u tom pogledu mogli učiniti više , ali pošto nismo, to treba popraviti. Međutim , ja ne mislim da mi možemo ni domaćim sredstvima niti sredstvima uvoza učiniti neki skok u mehanizaciju. Mi moramo učiniti sve što se može. Mi moramo pitanje mehanizacije i drugih tehničkih mera zaoštriti do kraja naših mogućnosti, ali ne smemo jednovremeno imati iluziju da možemo učiniti skok. Jedna takva teorija u stvari bi značila kapitulaciju pred organizacionim teškoćama. Danas u poljoprivredi mora biti težište na organizacionom učvršćenju, mora se u razradi poljoprivrednog procesa stvar postaviti tako da proizvodnja na socijalističkom sektoru stalno raste, pa makar i na bazi proste kooperacije . Mi tu možemo nešto da postignemo . Ali s povećanjem produktivnosti rada na bazi proste kooperacije povezana je i racionalizacija onih izvora poljoprivrede koji se danas ne iskorišćavaju. Blagoje Nešković . ** Misli se na Peti kongres KPJ.

TRECI PLENUM CKKPJ

465

Sada o pitanju radne snage. Ja se apsolutno slažem, a 365 to sam već naglasio u poslednjem broju Partijske izgradnje , [ ...] * sa onim akcentom koji su dali drug Salaj i drugarica Cana u pogledu unutrašnje rezerve radne snage u postojećim preduzećima : planska analiza izvršenja plana radne snage SPK za 1949. godinu pokazuje da je , globalno uzeto , u čitavoj našoj industriji u užem smislu reči ne mislim tu na rudarstvo i šumsku industriju ― zaposleno više radne snage nego po planu SPK. A i plan SPK rađen je po onim normativima za koje svi drugovi ministri rada znaju da su preniski . Znači da je ono kukanje o oskudici radne snage u našoj industriji uglavnom usledilo zbog slabe organizacije radnog procesa i zbog fluktuacije . Ono što je našoj industriji stvarno smetalo ove godine nije, dakle, bilo apsolutno pomanjkanje radne snage, koje je čak bilo i više nego što je potrebno, već joj je smetala fluktuacija. To delimično, takođe, važi i za rudarstvo , s tim što je u rudarstvu jači akcenat na fluktuaciji , zatim to važi i za šumarstvo , dok smo u građevinarstvu imali za 50 hiljada manje radne snage nego što je predviđeno planom, što je došlo kao posledica čitave situacije u industriji, šumarstvu i rudarstvu. Prema tome, kad govorimo o borbi za radnu snagu, pre svega je važno da, pored ostalih mera o kojima smo govorili , vodimo borbu za iskorišćavanje unutrašnjih rezrvi radne snage , za bolju organizaciju unutrašnjeg procesa rada , kao i borbu protiv fluktuacije radnika, pošto nam ona smeta u toj borbi za unutrašnje rezerve i u borbi za povećanje produktivnosti rada. To se sasvim jasno vidi. U šumarstvu je, na primer, kad su došle radne brigade počela opadati produktivnost rada, jer su radne brigade povećale fluktuaciju . A tamo gde je fluktuacija velika, sve analize pokazuju da se neizbežno pojavljuje ili opadanje ili stagniranje produktivnosti rada. Zato sa borbom za unutrašnje rezerve u našoj produkciji , za poboljšanje organizacije procesa rada, treba povezati i borbu protiv fluktuacije . Ove mere, o kojima smo naknadno govorili, a koje treba organizaciono detaljno razraditi i dobro promisliti o tome u kakvoj formi ih sprovesti, jesu baš mere što se odnose na fluktuaciju . Te mere traže sklapanje šestomesečnih ugovora za osnovne grane industrije, a tromesečne za one ostale ako oskudevaju u radnoj snazi. Međutim, ima manjih radova, koje ne možemo staviti u osnovni plan i za koje treba primati i one radnike što dolaze na jedan mesec. Ta razrada,

* Prekid u stenogramu.

30 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

466

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

dakle, treba da obuhvati i osnovne grane, a i druge grane industrije i sezonske radove . Mislim da je dobra sugestija drugarice Cane da treba razlikovati stalnu radnu snagu od one koja je, i s obzirom na proces rada a ne samo po svojoj socijalnoj provenijenciji , vremenski ograničena, tj . sezonska . Ako tako budemo razrađivali ovo pitanje i na toj bazi primenjivali odgovarajuće mere, razumljivo je da ćemo olakšati borbu za onu radnu snagu koja je stvarno potrebna kao stalna .

U vezi s pitanjem obezbeđenog snabdevanja radnika i radničkih porodica koje imaju zemlju i koje mogu po svim računima i pravilnoj proceni same da se obezbeđuju, odnosno da čak za višak proizvoda kupuju tekstil po vezanoj trgovini, mislim da treba biti potpuno načisto : onom radniku koji dođe u fabriku i sklopi ugovor, obavezno treba dati obezbeđeno snabdevanje . Ne treba diskutovati o tome da li da mu se dâ ili ne. Nemoguće je da drugi radnik, koji isto tako radi , može da jede po određenoj ceni u menzi i dobije ono što spada u obezbeđeno snabdevanje , a ovaj ne može zato što kod kuće ima 2 ha zemlje . Inače ćemo ostati bez tih radnika. Pitanje porodice je druga stvar. Mi bismo tu mogli da uštedimo više od 5000 vagona ako obezbeđeno snabdevanje ne bi dobijale one porodice koje stvarno kod kuće proizvode. Na tome se radilo već ove godine. Sličan zaključak donet je na Drugom plenumu CKKPJ * , ali se u tome popustilo zbog slabih organizacionih priprema i evidencije. Sada tu stvar treba da zaoštrimo i da ne damo obezbeđeno snabdevanje onim porodicama koje mogu živeti od viška dobijenog kod kuće, uz korišćenje vezane trgovine, jer je to očevidna nepravda . Zašto? Zato što drugi seljak, koji ima nešto više zemlje dobije samo ono što mu pripada po vezanoj trgovini , dok ovaj koji radi u industriji dobija i po vezanoj trgovini i po obezbeđenom snabdevanju . Naravno da on radi u industriji samo za toliko koliko mu je potrebno da dobije karte. Posledica toga je da se on na taj način više orijentiše ka karti i visokim platama. U tome mu naši direktori idu naruku i mi sami tim povećavamo fluktuaciju, stvarajući sloj kome fluktuacija danas postaje profesija . Nema nikakvih iluzija da ćemo mi tim merama ekonomskog karaktera rešiti pitanje radne snage . Ali te mere su ipak ispravne, jer se protiv fluktuacije treba boriti prvenstveno ekonomskim a ne administrativnim merama. Treba se boriti protiv fluktuacije kao profesije, to jest za likvidaciju sloja fluktuiraca, koji nam danas veoma mnogo smeta. Te * Vid. ovu knjigu, str. 279–283.

TRECI PLENUM CKKPJ

467

mere su, dalje, dobre i zbog toga što će, ipak, dobrim delom pomoći ustaljivanju radne snage. U vezi s tim, ja bih podvukao da je za nas bolje ako nama neko vreme jedno preduzeće, pa čak i cela grana, podbacuju plan za izvestan procenat [ ... ] * da se ustali radna snaga u tom preduzeću tim merama protiv fluktuacije, nego obrnuto . Zašto ? Ne treba se uvek držati kvantitativnog ispunjenja plana i radi toga povećavati stalnu radnu snagu, jer se izvršenje plana može postići i boljom organizacijom procesa rada i sprovođenjem racionalizacije. Ja bih, ispred toga sasvim grubog kvantitativnog ispunjenja plana, bar na početku ove godine, postavio borbu za stalnu radnu snagu, jer nam fluktuacija, nestalnost radne snage, zatvara put ka poboljšanju procesa rada. Razume se da 1. januara nećemo preseći , pa kazati da se više nikakve radne brigade ne smeju upotrebiti , recimo u šumarstvu . Mi moramo napraviti jedan prelaz. U tom prelaznom periodu , koji bi trajao dva-tri meseca, važno je da odstranimo one greške koje su sa tim radnim brigadama bile činjene, vodeći računa da bude izvršen plan prvog kvartala 1950. godine. Jedna slabost diskusije na našem Plenumu, koju bih hteo da konstatujem, naročito zato što mislim da je veoma važno to učiniti za 1950. i naredne godine, jeste u tome da nijedan drug iz republika nije diskutovao o izvozu i o borbi za ispunjenje plana izvoza u 1950. godini. Ja bih zato hteo da još jednom podvučem ono što je drug Tito lepo naglasio već jutros , naime da mi kod tog izvoza ništa ne krademo našem radnom narodu , već nastojimo da ispunimo onaj minimum koji nam je neizbežno potreban, kako bismo mogli izvršiti uvoz, neophodan za dovršenje Petogodišnjeg plana . Mislim drugovi, da svest o tome mora postojati u našim partijskim organizacijama i u svima nama, a preko nas i u našem radnom narodu, da svima nama to mora da pređe u krv. Ako se mi budemo s potcenjivanjem odnosili prema tom pitanju, onda će uloženi napori biti uzaludni . Zato mislim da pošto- poto treba obezbediti taj planirani izvoz u republikama, kao u saveznim resorima, odnosno iz republika i saveznih resora . Što se tiče podataka koje sam juče dao u pogledu produktivnosti rada u poljoprivredi , neki su me drugovi pogrešno razumeli . Ja sam samo uzgred dodirnuo otkup, a inače sam tim podacima hteo da pokažem raskorak između produktivnosti rada u poljoprivredi i u industriji. Hteo sam

* Prekid u stenogramu.

468

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

time da pokažem da mi u ovoj godini moramo mnogo više nego do sada posvetiti pažnju našoj poljoprivrednoj problematici . Ti podaci su dobijeni prema oficijelnom popisu [...] * (Drug Kidrič detaljno izlaže način na koji su dobijeni podaci, pa zatim nastavlja.) Vrednost je izračunata i ona odgovara našim podacima o proizvodnji . Ona je verovatno ispod, a nikako iznad stvarne vrednosti . Na ovaj način mi smo do tih podataka došli zaobilaznim putem. Slažem se sa drugom Veselinovim da bi te stvari trebalo razraditi ne samo po oblastima već i po srezovima i pojedinim rejonima . Samo bih molio da u tome republička rukovodstva pomognu. Ukoliko ima solidnije razrađenih tih podataka, ima ih samo u SPK, a nadole vrlo slabo, što takođe onemogućava solidno ispunjavanje planova. Što se tiče makedonskog dohotka, koji je pomenuo drug

Gigov, on je ispao visok zato što su relativno visoke cene industrijskog bilja. Međutim, ja se takođe slažem s tim da te cene stvarno nisu previsoke. One dolaze otuda što država danas , na primer kod duvana, ne uzima seljaku onoliko koliko je uzimala pre rata. Slabe cigarete, koje danas idu masovno u široku potrošnju , idu po predratnoj ceni . No mi, uprkos tome, baš na duvanu ogromno zarađujemo . Ukoliko su, dakle, te cene duvanu za seljaka bolje nego pre rata, to je posledica toga što njemu danas država ne uzima onoliko koliko pre rata. Ali hoću da podvučem da u toj srazmeri svetske cene [ ... ] ** (Drug Koliševski primećuje da bi se, sudeći po podacima o narodnom dohotku u Makedoniji, ako se ne bi poznavala njena struktura, moglo doći do pogrešnog zaključka da je Makedonija poljoprivredno najrazvijenija zemlja. Međutim, pored ovakve politike koju vodimo, preti opasnost da 1951. godine nećemo imati duvana, ne samo za izvoz već ni za unutrašnju potrošnju.) Pre nego što završim, istakao bih samo još jedan problem. Što se tiče obaveza prema Armiji, koje smo morali pretresti pre dva meseca, stvari su se u pogledu tih redovnih obaveza popravile u republikama. Međutim, biće obaveza prema Armiji i iduće godine, kao i u pogledu investicionih radova. Mi moramo odmah, u početku, biti svesni da ti investicioni radovi , koje će za Armiju morati da preduzme civilna građevinska operativa, moraju imati apsolutni prioritet. Te radove treba pošto-poto izvršiti.

* Prekid u stenogramu. ** Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

469

Na kraju, drugovi , podvukao bih samo to da je potrebno da se ove godine stvarno borimo istovremeno protiv dve vrste grešaka. S jedne strane, ne smemo uzmicati pred teškoćama, kojih će, van svake sumnje, biti u 1950. godini ne manje nego u 1949. i ne manje presudnih za izvršenje Petogodišnjeg plana. Sve su godine presudne za izvršenje toga plana. Dakle, treba se boriti i protiv uzmicanja pred teškoćama, kao što se treba boriti i za to da što više naših drugova, i onih dole, razumeju celinu stvari. Sa druge strane, a što je naročito postavio drug Tito i cela naša diskusija potvrdila, mogućno je istovremeno sa borbom protiv uzmicanja pred teškoćama i panikom, boriti se i protiv svih sektaških i političkih pogrešaka, protiv onog slepog sprovođenja pošto-poto, bez dovoljno elastičnosti . Mogućno je boriti se protiv takvih pogrešaka , a ne odstupiti od zadataka i boriti se protiv svake pojave kapitulantstva. Ja mislim da će taj stil borbe morati ba bude karakterističan za izvršenje naših privrednih zadataka.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/7.

Drug Ranković: Prelazimo na treću tačku dnevnog reda [ Spoljnopolitička pitanja ] .

Ima reč drug Kardelj .

EDVARD KARDELJ, [ O SPOLJNOPOLITIČKIM PITANJIMA] Drugovi, ja ću pokušati da izlažem što kraće jer ste vi uglavnom upućeni u spoljnopolitičke događaje . Reč je o tome da mi izvučemo izvesne opšte zaključke u vezi s poslednjim događajima . Prvo, šta karakteriše naš današnji spoljnopolitički položaj ? To je pre svega ova politika pretnji i agresivnog pritiska, politika hladnog rata koji Sovjetski Savez danas vodi protiv nas.366 To je za nas ono bitno o čemu danas treba da vodimo računa i što određuje i našu spoljnopolitičku liniju. Način propagande, koju je Sovjetski Savez vodio i vodi danas protiv nas, sam i preko kominformovskih zemalja , ukazuje na to da se sovjetska politika odrekla najbitnijeg marksističko-lenjinističkog principa, to jest principa da između so-

470

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

cijalističkih zemalja ne može da postoji rat kao oruđe rešavanja međusobnih sukoba i sporova . Jer, ako mi analiziramo politiku Sovjetskog Saveza protiv nas u toku poslednje godine i po, politiku tog hladnog rata, možemo konstatovati da sve to što Sovjetski Savez radi protiv nas u stvari [ ...] * da su sve protiv nas pokrenuli i učinili, sem još onog poslednjeg što mogu da učine, a to je da zarate s nama. A očigledno je po svemu tome da se oni ni tog oruđa nisu odrekli u borbi protiv nove Jugoslavije, baš zbog toga što je uspon Jugoslavije u opštem razvitku socijalizma jedan korak napred, što je taj uspon po svojim rezultatima negacija onih birokratskih i hegemonističkih metoda, koji su zaostali , a postoje ne samo [u odnosima ] između socijalističkih zemalja već i unutar Sovjetskog Saveza . Tamo je razvitak socijalističke demokratije u stvari stagnirao i počele su se razvijati izrazito antidemokratske tendencije, na bazi birokratizma koji je kod njih vrlo jak. U smislu takvog agresivnog pritiska na Jugoslaviju, razvila se i njihova akcija na međunarodnom planu. Oni su nastojali da pridobiju imperijalističke zemlje da bi se oni razračunali s Jugoslavijom onako kako oni hoće . [ Računica je ovakva: ] sporazum između velikih sila, mir između velikih ,,vi nemojte dirati u ono što mi radimo u onom sila, ali sektoru, u onoj sferi koja pripada našoj dominaciji ". To je bila njihova linija i na IV zasedanju UN,367 a i inače . Mi imamo podatke da su njihovi diplomati vrlo intenzivno radili [u tom smislu ] u svim prestonicama zapadnih zemalja , i velikim i malim, da su na IV zasedanju UN i svuda gde su mogli liferovati zapadnim zemljama materijal o Jugoslaviji i govorili o tome da je Jugoslavija takva i takva zemlja, neozbiljna i nesigurna , da je u njoj takvo i takvo ekonomsko stanje itd. Sve je to bilo sračunato na to da zapadni svet prepusti Jugoslaviju njima, da se oni sami s njom razračunaju onako kako smatraju da treba . Međutim, oni u toj politici nisu uspeli . Nisu uspeli zbog toga što su međunarodni položaj i zaoštrenost odnosa danas u svetu takvi da je zapadnim kapitalistima nemoguće da uđu u nekakvu trgovinu sa Sovjetskim Savezom. Naprotiv, čitav taj položaj tera ih na to da nastoje što bolje iskoristiti slučaj [ s Jugoslavijom] za svoje sopstveno učvršćivanje . Imperijalistički sistem je tokom drugog svetskog rata [ i sve] do danas toliko oslabio da više ne može frontalno da ratuje protiv socijalističkog sistema, i nema sumnje da postoji

* Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

471

tendencija imperijalista da iskorišćuju pojave suprotnosti između socijalističkih država, otprilike na isti način kao što mi želimo da iskorišćujemo unutarnje suprotnosti imperijalističkog sistema. Baš zato što su oni prema Sovjetskom Savezu bili vrlo slabi na polju propagande, na polju opštih političkih parola, slučaj Jugoslavije pomogao im je da nađu i te parole koje ranije nisu imali . To jest, ranije je Sovjetski Savez njih napadao da su ratni huškači , da ugnjetavaju narode, da su protiv ravnopravnosti naroda , da se mešaju u unutrašnje poslove drugih zemalja, da pripremaju agresiju protiv drugih zemalja. Sada su ti imperijalistički krugovi dobili mogućnost da istupaju protiv Savjetskog Saveza sa tim istim parolama, a da brane jednu socijalističku zemlju od sovjetskog pritiska , navodeći da je to imperijalistički pritisak, da je to agresija na jednu malu zemlju, mešanje u njene unutrašnje poslove, ugrožavanje mira u svetu itd. I konačno, nema sumnje da na takvu politiku utiče i strah koji postoji u imperijalističkom svetu od ujedinjenja Sovjetskog Saveza i Kine 368 jer bi to značilo slabljenje njegovih pozicija . Sve su te činjenice uticale na to da imperijalističke sile nisu išle na sovjetsku politiku podele interesnih sfera,369 uključujući tu i trgovinu na račun Jugoslavije . Štaviše! Ako se pogleda američka politika u UN i u ovom vremenu posle zasedanja te organizacije , može se videti da je politika imperijalističkih zemalja, uopšte dosad , zbog slučaja Jugoslavije i na tom slučaju Jugoslavije, bitno preorijentisana . U UN , kao što smo već govorili, Amerikanci više nisu postavljali pitanje borbe protiv komunizma kao glavnu parolu . Ako danas pogledate njihovu propagandu , videćete da antikomunizam nije glavna parola imperijalističkih zemalja u svetu, već naprotiv - da je to borba protiv sovjetskog imperijalizma, koji se sprovodi pod maskom komunizma. I u UN su oni direktno i otvoreno govorili : mi nismo protiv komunizma; odnosno, jesmo protiv komunizma , ali se ne mešamo u unutrašnje poslove druge zemlje , ako njen narod hoće komunizam. Mi smo protiv ovog komunizma koji je oruđe sovjetskog imerijalizma . Tom linijom danas ide imperijalistički svet . Poslednjih dana ste mogli čitati izjavu Trumana,370 u kojoj je on, takođe , rekao da se Amerika protivi svakoj agresiji , a to znači i agresiji protiv Jugoslavije, da je Amerika za suverenitet Jugoslavije i za zaštitu njene nezavisnosti , da će agresiju protiv Jugoslavije smatrati isto tako aktom agresije kao bilo gde u svetu . To je , znači , drugi faktor koji određuje naš međunarodni položaj .

472

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Treći faktor je stalni porast našeg uticaja na narodne mase u svetu i porast simpatija prema Jugoslaviji u širokim narodnim masama -i u onim koje su u tzv. progre sivnom pokretu i u onim drugim demokratskim narodnim masama. Mi danas možemo da pratimo, prosto naočigled, gubljenje uticaja Kominforma. Može se reći da je ta kominformovska politika u svetu krahirala u masama mnogo brže nego što smo očekivali , i to unutar komunističkih partija, iako birokratizirani vrhovi tih partija, koji su izgubili kontakt s masama još drže to jedinstvo partijskih vrhova. U komunističkim partijama ima sve više i više diskusija o tom pitanju. Nije slučajno da je italijanska Kompartija, koja je ranije bila naširoko organizovala tu diskusiju u svim organizacijama, sada izbacila sve ljude [...],* a naredila da se diskusija u partijskim organizacijama prekine . Oni se boje te diskusije po partijskim organizacijama. Mi smo u našoj političkoj akciji , u našem spoljno-političkom radu računali sa ta tri faktora. Konstatovali smo činjenicu da imperijalistički svet danas ne može da nas pregazi , pa čak da ne može ni trgovati na naš račun . To nam je omogućilo da prebrodimo ekonomske teškoće koje su nastale zbog sovjetske blokade, to nam je omogućilo da spoljnom trgovinom sa zapadnim svetom zakrpimo mnoge rupe , koje bismo inače teško , odnosno uopšte ne bismo mogli da zakrpimo samo našim unutarnjim mogućnostima. To su nam , dakle , omogućili naši ekonomski sporazumi [ sa Zapadom ] , zajmovi itd.371 Mi smo računali s tim da kao socijalistička zemlja, kao zemlja koja štiti najnaprednije forme socijalističke demokratije, moramo da se borimo svim mogućim sredstvima za svoju nezavisnost , baš zbog toga da bismo omogućili dalje građenje socijalističke demokratije. Mi smo , prema tome, išli na to da koristimo sve postojeće međunarodne uslove za učvršćenje naše zemlje u svetu i ja mislim da su u toku poslednje godine, u tom pogledu , postignuti izvesni rezultati . Danas se može reći da je Sovjetskom Savezu , nesumnjivo, mnogo otežan pritisak na Jugoslaviju , jer je ceo jugoslovensko-sovjetski sukob izgubio karakter unutarnjeg, uskog sukoba između dve socijalističke zemlje i postao međunarodni problem. Ja time neću da kažem da je taj pritisak i dalji rast tog pritiska nemogućan. Naprotiv, to je mogućno. Pitanje je kako će se dalje razvijati opšti međunarodni uslovi . Ali ,

* Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

473

taj pritisak je bitno otežan, a međunarodni položaj Jugoslavije i mir Jugoslavije prilično učvršćeni . Može se reći da je u poslednje vreme politika Sovjetskog Saveza usmerena na stvaranje hegemonije velikih nad malim nacijama, drugim rečima da se u spoljnoj politici podele interesne sfere. (Drug Tito: „ To je bila politika i u toku rata".) Mislim da je ta politika u poslednje vreme definitivno krahirala. Ona je počela, u stvari , još na Jalti ,372 gde je dobila konkretne forme i za nju su se Rusi borili stalno s manjim ili većim uspesima , ali je ove godine ta politika bila razbijena baš na slučaju Jugoslavije. Kad pogledamo unatrag, danas postaje jasno zašto je Sovjetski Savez uperio takvu besnu kampanju baš protiv Jugoslavije. Zato što bi Jugoslavija , kao relativno mala zemlja, sa svojom samostalnošću , s energijom svoje socijalističke izgradnje i svojim ugledom koji je dobila unutar socijalističkog sveta, i u drugim zemljama, prosto postala smetnja njihove politike kolektivne hegemonije 4-5 velikih sila.373 Takvu malu zemlju trebalo je slistiti, i to pre nju , iako je socijalistička nego, recimo , Tursku ili koju drugu, ako bi se slučajno jedna takva zemlja takođe pobunila protiv hegemonističke politike velikih sila. Zato je taj udarac protiv nas bio tako besan i zagrižen. Međutim, ta politika je prošle godine, bar za sadašnje vreme, a po mom mišljenju i definitivno, krahirala, i to nama u korist . Ta je politika štetna i za sâm socijalizam , jer je Sovjetski Savez na taj način sebe izolovao i naterao i zemlje narodne demokratije³74 da se izoluju od ostalog sveta i da se od njega ograde. Na taj način one nemaju uticaj , naročito na male i zaostale nacije , na kolonijalne nacije, koji bi inače mogle da imaju. Razume se da je naša sadašnja politika izazvala [ reakciju ] kod istočnih zemalja , koje galame da mi prelazimo na stranu imperijalizma i da postajemo zavisni od imperijalista. Mi treba da budemo načisto s tim da u našoj politici ne smemo da vodimo nikakvog računa o tim klevetama. Jer, oni će biti utoliko besniji ukoliko mi pravilnije nalazimo put u svojoj spoljnoj politici i ukoliko više jačamo našu nezavisnost. Oni baš zbog toga toliko galame, a najviše galame kad mi postižemo takve uspehe koji jačaju našu nezavisnost . Evo , uzmimo kao primer ovaj englesko-jugoslovenski ekonomski ugovor.375 On je sada prosto postao predmet ludih napada od strane Kominforma . Zašto ? To je potpuno jasno : zato što je do sada od strane Sovjetskog Saveza postojala tendencija da se, na naš račun , nekako dopunjavaju s Englezima, ako baš ne mogu s Amerikancima. Sada im je ta namera ne samo

474

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

krahirala već se pokazalo obrnuto : da smo mi od Engleza dobili zajam i neke [ povoljne uslove za ] ekonomsku saradnju , koje daju veće mogućnosti za našu unutrašnju kapitalnu izgradnju . Razume se da je to udarac čitavoj politici Kominforma i potkopavanju položaja Jugoslavije . Razume se, isto tako, da će oni sada baš na takve stvari otvoriti svu moguću paljbu . Prema tome, upravo ove činjenice nam pokazuju da smo na pravilnom putu u našoj politici i da mi treba i dalje da vodimo takvu, principijelnu politiku . U isto vreme , to je realna politika, koja vodi računa o konkretnim uslovima i odnosima u današnjem svetu , politika koja će znati da iskoristi te odnose i suprotnosti u svetu , da bi obezbeđivala opstanak i dalje učvršćenje Jugoslavije . Mi moramo znati da tako manevrišemo u našim [ spoljnopolitičkim ] odnosima i međunarodnim suprotnostima koje postoje , da možemo ukloniti onu opasnost koja nam je u ovom momentu najneposrednija i najveća, a to je opasnost, kao što znate , od agresivnog pritiska Sovjetskog Saveza na Jugoslaviju . Mi treba da iskoristimo sve rezerve koje imamo u cilju odbrane od tog pritiska. To ne znači, drugovi, da mi treba da odstupamo od naših principijelnih pozicija, da na bilo kojoj tački slabimo našu doslednu borbu za socijalizam i napredak. Ali , mi treba da budemo svesni toga da je borba za nezavisnost Jugoslavije baš ona najvažnija bitka za socijalizam u svetu danas i da je zato prva naša dužnost baš u borbi za takav socijalistički razvitak, za to da se Jugoslavija sačuva i učvrsti, da se stvore mogućnosti da dosledno na tim principima dalje razvijamo naš socijalizam kako smo i počeli . Na toj liniji mi moramo da znamo činiti i pravilne taktičke , [ ali ne i ] principijelne ustupke, na primer u našoj štampi . Ona još uvek zaoštrava , u svojim člancima, odnose i tamo gde nema nikakve potrebe za to . Ja ću samo podsetiti na slučaj kad su Rusi sklopili sporazum s Hitlerom 1939. godine. Od onog dana do 1941. godine nijedan sovjetski list nije smeo ni da pomene reč fašizam, a kamoli da i jed nom reči kritikuje ili napada nemački fašizam i hitlerizam. Isto tako je bilo i u pogledu drugih pitanja . Svi mi koji smo bili u Sovjetskom Savezu i svi koji su pratili njegovu politiku ranije, mogli smo videti kako je on bio osetljiv u svojim spoljnopolitičkim manevrima, kad je trebalo da učvrsti svoju poziciju u međunarodnim odnosima. Jedino smo mi takvi sektaši da mislimo da moramo odjednom da se svađamo sa celm svetom. Međutim, ne moramo. Ako je sada za nas ovde najveća opasnost od strane onih koji nam prete i oružjem, mi možemo sebi malo osloboditi leđa na Zapadu,

TRECI PLENUM CKKPJ

475

time što će se u našoj štampi i sl. uzeti drukčiji ton . Ja ne mislim da mi treba u našim principijelnim člancima , izjavama itd. išta da ustupamo u pogledu naših ocena imperijalističkog sistema, ali u našoj štampi ne treba pisati kojekakve gluposti koje za našu javnost ništa ne znače . Treba stvari pogledati s pozitivne strane . Sada, u svetu , razni novinari , koji se ranije nisu pojavljivali , pišu u raznim listovima pozitivne stvari o nama . Naša štampa od toga ne donosi ništa . Zašto? Zbog toga što je to zapadna, imperijalistička štampa , a kad ona hvali Jugoslavijumi , znači, to ne smemo pisati. Ja razumem kad je to članak nekog poznatog reakcionarnog novinara, kad neki reakcionar manevriše svojim demagoškim mudrolijama i ne kažem da treba svaku takvu stvar da objavimo . Ali, danas ima ljudi koji pišu o Jugoslaviji iz iskrenih simpatija za našu zemlju , a mi to ne donosimo našoj javnosti , mi to ne dajemo našoj publici , koja čuje samo ove naše govore protiv Kominforma . Međutim, bilo bi korisno kad bi naši ljudi mogli čitati u našoj štampi da u svetu ima vrlo mnogo ljudi koji pišu pozitivno o Jugoslaviji.378 (Drug Tito : „ Ovdje treba pomenuti i to da ona najreakcionarnija štampa na Zapadu piše stalno kontrarevolucionarno protiv nas, tretirajući i sporazume i sve drugo nevjerojatno zagriženo . Tu oni ne popuštaju, tu su oni na istoj liniji kao Informbiro.379 Dakle, ima izvjesne diferencijacije baš zbog te nove politike, to jest te preorijentacije američke politike, jer oni nisu toliko glupi da ne vide tu stvar".) Ali, reč nije samo o štampi . Mi sada, na primer, ne pokrećemo izvesna spoljnopolitička pitanja u našim odnosima sa zapadnim zemljama, jer smatramo da ne treba sve nagomilati odjednom . Mi vodimo takvu politiku koja teži ka tome da iskoristimo suprotnosti , da za ovaj momenat neutrališemo zapadni svet i da mu, u isto vreme, onemogućimo da trguje sa sovjetskom vladom na naš račun . Tu gipkost u našoj politici moramo zadržati , ako hoćemo da stvarno uč vrstimo svoje pozicije . Dakle , mi se u našoj spoljnoj politici moramo u znatnoj meri rukovoditi time da sve naše spoljnopolitičke mere [ treba da ] sprovodimo s pomenutim propagandnim efektom - mislim pre svega na antiimperijalistički deo masa . Mi moramo biti aktivniji u našoj diplomatskoj i ekonomskoj akciji . Na šta pri tome mislim? Na primer, u našim političkim , diplomatskim odnosima s pojedinim imperijalističkim zemljama ne treba da dozvolimo ništa što bi moglo da dovede do shvatanja , do mišljenja da se mi vezujemo za jednu imperijalističku zemlju , a da pre-

476

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ma drugoj nastupamo suviše oštro itd . Mi nekako moramo naše ekonomske i diplomatske veze s imperijalističkim svetom razvijati na širokom frontu, [ i uspostavljati ] ekonomske odnose sa svim zemljama. Mi moramo nastojati da i sa Francuskom što pre sklopimo neki sporazum, a isto tako i s malim kapitalističkim zemljama . Tako bismo, na jednoj strani, oslabili taj politički pritisak zapadnog sveta na nas, a na drugoj strani , to bi nam pomoglo kasnije kad imperijalistički svet bude pokušao da vrši pritisak na nas , 380 da ne dođemo u situaciju da, recimo, naše porudžbine u Americi, koje bi nam eventualno američka vlada odjednom presekla, ukoče ekonomski razvitak u našoj zemlji . Mi se moramo obezbediti od svih mogućih iznenađenja. (Drug Tito: „ Iskustvo na Istoku treba da nam bude pouka".) Da se ne desi još jedna 1948. i 1949. godina.381 I u pogledu naše kapitalne izgradnje, za koju vršimo porudžbine i kupovine u inostranstvu na što širem frontu, a pre svega u ovim velikim zemljama, treba da nastojimo da učvrstimo i stvorimo ekonomske veze . Uzmimo sada pitanje Grčke. Možemo li mi sada prosto skrstiti ruke i reći da je u Grčkoj gotova stvar i da mi nemamo šta da radimo sa grčkom buržoazijom ? Mislim da ne možemo zauzeti takav stav. Ukoliko od nas zavisi, a nešto malo ipak zavisi od nas , kada bi tamo došla jedna malo više demokratska vlada , koja bi u Grčkoj uvela više demokratije, trebalo bi da u našim diplomatskim odnosima sa Grčkom preduzmemo izvesne mere koje su mogućne.382 Na primer, da nekoj opozicionoj , levoj ili socijalističkoj grupi damo izvesnu svoju podršku, diplomatsku itd. I u tom pravcu, znači, moramo biti aktivni . Zatim , mi treba bolje da procenimo naše odnose sa susedima. U ovom momentu za nas je , na primer, vrlo važna Italija,383 prvo iz ekonomskih, ali isto tako i iz političkih razloga. Mi zbog toga idemo ka tome da s Italijom , po mogućnosti, što bolje popravimo naše odnose, jer to znači da u isto vreme obezbedimo u neku ruku leđa i otvorimo jedan kanal kroz koji možemo razviti naše ekonomske veze u svetu . A njih, mislim, treba imati na svim stranama, jer dobro je sve što možemo dobiti u ovom konkretnom momentu. Onda, mislim da na toj liniji moramo i na pitanje Trsta pogledati sa druge strane, naime na pitanje guvernera u Trstu i odredaba Mirovnog ugovora." 384 Internacionalni Trst sa guvernerom danas više nije ono što je trebalo da bude onda kad smo se mi za to borili. Danas bi o pitanju Trsta

TRECI PLENUM CKKPJ

477

za nas bio bolji sporazum, koji bi nama dao ono što maksimalno možemo dobiti. U tom pogledu nema još ništa, ali mi računamo i s tom mogućnošću , ako bi se situacija pokazala povoljnom. Ja sam ovde samo nabrojao nekoliko konkretnih stvari, kao ilustraciju onoga šta ja podrazumevam pod konkretnošću naše spoljne politike. Sada još da ponovim ovo: mi ne treba da imamo neke iluzije u pogledu Zapada. U ovom momentu nije mogućan neki jak pritisak, iako oni i sada vrše neku vrstu pritiska. Kad smo bili u Americi ,385 kazali su nam da bi bilo dobro ako bismo mogli nekako da se sporazumemo sa Grčkom. Mi na to njima ne odgovaramo u tom smislu da smo mi pristalice takve i takve politike, nego kažemo da je nama iz političkih razloga , zbog političko-ekonomske situacije uopšte nemogućno da imamo sa Caldarisom386 ma kakve ozbiljne diplomatske odnose, ali da će se, ako tamo dođe neka demokratskija vlada, ukazati mogućnost za stvaranje dobrih susedskih odnosa između naših dveju zemalja . U tom pravcu mi gledamo na te stvari. Ali, treba računati s tim da će se ova kriza u radnič kom pokretu, koja je nastala u vezi s pitanjem Jugoslavije, dalje razvijati i da će se razvijati u našu korist, tako da će kroz to, u stvari, postajati sve opasnija za imperijalistički svet . A onda treba očekivati, sa jedne strane, i moguć nost većeg pritiska na nas , a sa druge - i više mogućnosti trgovanja sa Sovjetskim Savezom na naš račun. U takvoj situaciji za nas je neophodno, na prvom mestu ono što sam malo pre rekao, [ a to je ] da na širokom frontu razvijamo našu ekonomsku saradnju, a na drugom mestu, da ne zaboravimo da će ipak simpatije, koje ćemo u svetskoj javnosti imati u masama, rešavati konačnu bitku u ovom sporu sa Sovjetskim Savezom . Ja ponavljam: boreći se za mase, mi ne treba da se ograničavamo samo na komunističke mase i na napredni pokret, nego treba da idemo što više u širinu . Štaviše , mi danas ne treba da pravimo bitnu razliku između birokratizovanog rukovodstva jedne komunističke partije i jednog rukovodstva socijaldemokratske partije. Mi treba da se borimo za mase odozdo i jedne i druge partije, protiv politike i jednog i drugog rukovodstva . Odozdo se treba boriti za to jedinstvo . A u svim zemljama sa bogatom radničkom tradicijom, naročito u Italiji i Francuskoj , postoje struje u radničkom pokretu, na primer, kod nekih levih socijalističkih partija , ali ne kod ove nenijevske,387 koje nastoje da se nađe neka politička snaga koja bi bila

478

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

čvršće povezana s narodom i zemljom u kojoj takav pokret raste. Tu nema , razume se , dovoljno razvijenih subjektivnih snaga, ali će se one sigurno sve više i više razvijati u tim zemljama i mi moramo u tom pravcu doprineti sve što možemo da doprinesemo. Mi se tu moramo boriti protiv sektaštva . U Italiji , na primer, postoji prilično širok pokret koji se zove ,,Nezavisni komunisti" unutar Komunističke partije. To su ljudi koji plaćaju članarinu i tako dalje, ali se u pitanju Jugoslavije ne slažu s linijom svoje Partije. No, pošto su to ipak radnici sa tradicijom , ljudi koje ne mogu izbaciti iz Partije , oni u njoj sede pod imenom ,,Nezavisnih komunista".388 Naši drugovi koji su razgovarali s njima kažu da su to više-manje radnici [ u partijskoj bazi ] da među njima nema partijskih funkcionera i da zbog toga to nema važnosti . Oni agituju samo da bi za nas pridobili funkcionere u rukovodstvu te Partije, a ne vide da se baš tu u osnovnim partijskim organizacijama razvija snaga koja je naše uporište. Ukratko, da se ne upuštam detaljno u te stvari, mi treba da nastupamo u međunarodnom radničkom pokretu kao samostalna snaga i da idemo ka tome da razvijamo simpatije [ preina nama ] ne samo u radničkom pokretu, već i u širokim narodnim masama , kako bi se naša zemlja učvrstila . Znači da našu ulogu treba shvatiti ne kao ulogu nekog [ ...] * s kojom mi možemo mobilisati simpatije u svetu , naročito radničke klase . Tu su , prema tome, dve opasnosti . Jedna je u tome da možemo zapasti u neke principijelne oportunističke greške ako nasednemo onima na Zapadu. Protiv toga se treba boriti na taj način što ćemo kod naših kadrova razvijati stav da bez iluzija gledaju na te stvari i da, u isto vreme , znaju da iskoriste sve rezerve koje mi možemo iskoristiti. (Drug Tito: „ Treba jako paziti, osobito kod mlađih članova Partije, da ne bi sada zbog stava prema imperijalističkom svijetu zaboravili da smo mi socijalistička zemlja". ) To je jedna opasnost, koja će se verovatno još pojačati , a protiv koje treba stalno da se borimo. Druga opasnost je sektaštvo , koje sužava našu bazu , koje još trabunja o rukovodećoj ulozi Sovjetskog Saveza, dogmatski prilazi svim tim stvarima , a ne vidi ogromne promene koje su nastale u međunarodnim odnosima . Ja mislim da ćemo mi pobedom naše industrijalizacije , i pored ostalog, učvršćenjem naše vojske , naročito njenim naoružanjem,389 kroz nekoliko godina postati takav faktor

* Prekid u stenogramu.

TREĆI PLENUM CKKPJ

479

da ćemo igrati daleko drukčiju , daleko jasniju ulogu u svetu nego danas . Ali , baš zbog toga što nama preostaje nekoliko godina teškog i upornog rada, mi moramo danas u našoj spoljnoj politici biti istovremeno i vrlo gipki i vrlo budni . U vezi s tim, hteo bih na kraju da kažem još nekoliko stvari . Mislim da moramo voditi principijelnu politiku ne samo u pogledu Zapada već i u pogledu Istoka . Mi ne smemo dozvoliti da nas provocira ova klevetnička kominformovska 390 hajka," a mi to vrlo često dozvoljavamo u našoj propagandi . Ni u kom slučaju ne smemo imati isti jezik, iste metode, isti način polemike koji imaju oni u borbi protiv nas , već moramo zadržati konstruktivan, miran stav koji smo imali sve vreme u našoj opštoj politici, jer nam je baš takav stav izvojevao najviše simpatija i pristalica u svetu. Pri tome treba voditi računa o još jednoj stvari : nije dovoljno da samo mi vidimo i shvatimo pojedine stvari , nego moramo računati i s onim masama u svetu koje ne mogu tako brzo da ih shvate i vide. U velikom delu tih masa naš položaj je ovakav: nama još ne veruju, još nisu stekli veru u to da mi imamo pravo , još mašu glavom i misle da [to što mi govorimo] nije tačno . Ali , već su se pokolebali u [ pogledu ] stava Sovjetskog Saveza . Takve ljude od nas ne odbija, i ne odbacuje na stranu Kominforma ništa više nego nekakve naše izjave, koje otprilike odgovaraju stavovima i jeziku što Kominform upotrebljava protiv nas . Zadržati principijelan miran, hladnokrvan stav u borbi protiv Kominforma, ja mislim da je to najvažnije za naš politički uticaj u inostranstvu . Dalje, mislim da treba da budemo aktivniji u saradnji sa svim progresivnim demokratskim pokretima u svetu . Ne po liniji nekakve nove internacionale,391 već po liniji demokratske saradnje sa drugim pokretima na ravnopravnoj bazi . Te stvari, kao što je rekao drug Tito, treba dobro pretresti. A takve saradnje mi se ne smemo odreći i mogućnost za takvu saradnju postaje sve veća. Vi znate da kod nas stalno dolaze ljudi iz inostranstva392 i da interesovanje za Jugoslaviju sve više i više raste u onim krugovima gde ga ranije nije bilo. Na taj način , saznanje o našoj borbi za nezavisnost Jugoslavije i za socijalističke forme za koje se mi zalažemo stvarno se širi brzo . Danas se za nas interesuje daleko širi krug u svetu nego pre dve godine , a to je došlo kao posledica diskusije o sukobu između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Tim ljudima mi moramo pristupiti na konstruktivan način , dajući im nekako perspektivu i objašnjavajući na konstruktivan način šta znači naš stav i kuda ide

480

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

naš razvitak u budućnosti itd. Tu je i ova rezolucija o pitanju školstva i prosvete , koju ćemo doneti na našem Plenumu, izvanredno važno oruđe . Mislim da je to dokument od većeg značaja nego sva polemika koju vodimo. A takve, konstruktivne stvari mi moramo više stvarati . Zato želim baš da istaknem, kao treći momenat , da sve naše unutrašnje političke mere moraju danas više nego ikad ranije da se usklade s našom borbom za mase u svetu, s našom spoljnom politikom. A to , pre svega , znači da se moramo boriti protiv birokratizma, protiv toga da se kod nas birokratizam razvije u takav sistem, kao što je to slučaj u Sovjetskom Savezu i nekim drugim državama, da prosto vrši pritisak na socijalistički razvitak. Dalje, potrebna je borba protiv sličnog na području kulture i nauke , kao što je potrebna i borba za jačanje demokratskih odnosa u proizvodnji , u našim fabrikama itd . Time ćemo mi osvojiti simpatije u krugovima intelektualaca, naučnika itd. Ja mislim da je jačanje demosa stvaranjem radkratskih odnosa u našoj proizvodnji ničkih saveta ,393 o kojima smo već govorili , čini mi se , skoro pre godinu dana ,394 kao i sa svim drugim sličnim formama baš ono što ćemo mi moći da pokažemo svetu kao razliku između nas i njih i da kažemo : evo, tu vidite kud ide socijalistička demokratija u Jugoslaviji , a kud ide socijalistički razvitak u onim drugim zemljama. Postavljajući stvar tako , mi čvrsto stojima na teorijskim pozicijama marksizma-lenjinizma. Engels je govorio da ekonomski odnosi nikad ne stvaraju politiku , nego da će i u socijalizmu biti potrebna dugotrajna i teška borba da se socijalističkoj ekonomiji prilagodi jedna politika koja će takođe biti socijalistička. I jeste stvar u tome što se na socijalističkoj ekonomskoj bazi mogu , pod određenim uslovima , razvijati i antidemokratske tendencije, naročito tamo gde se ne vodi borba protiv birokratizma . To je danas glavno u ovoj diskusiji . Niko se ne svađa oko sitnica , to jest oko toga jesmo li mi prešli na stranu imperijalista, jesmo li izdali Grke slično ,395 osim kominformovske štampe . Danas je to , u stvari , za taj svet manje-više sporedna stvar. Glavno je da ljudi diskutuju o tome kakav treba da bude socijalizam, da diskutuju o razlikama koje postoje u socijalističkom razvitku u Jugoslaviji i u socijalističkom razvitku u Sovjetskom Savezu . Zbog toga, ja još jednom podvlačim da su ta pitanja za našu pobedu u borbi koju danas vodimo osnovna, i da mi moramo [ … ..] *

* Prekid u stenogramu.

TRECI PLENUM CKKPJ

481

I konačno, još da podvučem da mi moramo što brže jačati našu vojsku , konkretno njeno naoružanje. Jer, svako ko ima neke agresivne planove prema Jugoslaviji promisliće da li da ratuje s njom ako mora da računa na malo ozbiljniji rat. Ja ne mislim da mi možemo pobediti ako nas napadne neka velika sila , recimo Sovjetski Savez. Ali , ako neko bude morao da vodi računa o tome da će jedan rat u Jugoslaviji biti žestok, a ne prosto neka avantura (Drug Tito: „ šetnja”), ako neko bude morao da računa na to da će se taj rat pretvoriti u međunarodnu komplikaciju , koja će imati odraza na svim stranama sveta, onda će u Jugoslaviji biti obezbeđen mir. A zato je za nas izvanredno važno da imamo što brže dovoljno jaku vojsku , koja će baš biti [ taj ozbiljan faktor mira ] o čemu sam sada govorio. Eto, to su osnovne stvari o kojima sam hteo po nešto da kažem . Ja mislim da ne treba da primamo neke rezolucije povodom toga, ali bih predložio da Plenum odobri ovu spoljnu politiku koju vodi Politbiro, a osim toga, predlažem još da se pri našem Centralnom komitetu stvori savet za spoljnopolitička pitanja. I to iz ovih razloga: mi u našoj spoljnopolitičkoj aktivnosti ne delujemo jedinstveno , tu rade različiti državni organi, razne društvene organizacije, a svako vodi svoju politiku . Na primer, u [ listu ] Rad je izašao veliki članak protiv razbijanja Međunarodne sindikalne organizacije,3% u kome se baca drvljem i kamenjem na engleske i američke sindikaliste kao razbijače Sindikalne federacije. Pravilno je kritikovati, ali u momentu kad nas izbacuju iz te Sindikalne federacije, besmisleno je govoriti da su oni razbijači , a da ovi koji nas izbacuju nisu . Jer, kako ćemo izgledati sutra, kad nas definitivno izbace ? Šta ćemo reći - ko je razbijač ? Reći ćemo da su to ovi koji su nas izbacili , jer je izbacivanje Jugoslavije stvarno razbijanje sindikalnog pokreta . A nije slučajno što nas izbacuju. Oni su sektaškom politikom upropastili sve svoje pozicije u međunarodnom radničkom pokretu i reducirali organizaciju tako da u njoj sada ima samo nekoliko sindikata, uz one na Istoku . Prema tome , mi ne možemo to po starome raz. matrati, nego treba videti kako stvari danas izgledaju . ( Drug Tito: ,,To je isto kao kad bismo sada nazivali razbijanjem to što Švedska, Norveška i druge zemlje istupaju iz Međunarodnog novinarskog udruženja, a one istupaju iz njega zbog diskriminacije prema nama". ) Ili , da uzmemo malo stariji primer od pre nekoliko meseci . Kad je ovde kod nas 31 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

482

održavan Kongres za mir, doneta je rezolucija u kojoj su napadnuti međunarodni ratni huškači u Velikoj Britaniji , Americi itd. A mi , u isto vreme, vodimo bitku protiv agresivnih planova protiv naše zemlje koji dolaze ne iz Amerike, nego iz Mađarske i drugih istočnoevropskih zemalja. Mi, međutim, napadamo ratne huškače u Velikoj Britaniji. Takve stvari mi moramo uskladiti, jer se na taj način ne može dalje raditi. Ja zbog toga predlažem da stvorimo takav savet, koji bi okupio sve naše organizacije što imaju veze s inostranstvom , tako da budemo u kursu svih stvari koje se dešavaju [ na tom planu ] i savet bi zatim davao predloge našem Politbirou . Možda kasnije on neće biti potreban, ali sada, čini mi se , takav savet je potrebno stvoriti.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/7. Drug Ranković: predlažem kratku pauzu. (Prekid rada u 17 časova i 45 minuta. )

(Nastavak u 18 časova, posle pauze.) Drug ako neko delja , da diskusiju .

Tito: Drugovi , nastavljamo sjednicu . Molio bih vas, ima kakvo pitanje u vezi s referatom druga Karse javi . Inače , mislim da nema smisla da vodimo (Ne javlja se niko .) Ima li ko kakav predlog da dâ,

ili da dopuni predlog u pogledu ove komisije koja treba da se stvori pri CK ? (Ne javlja se niko .) A slažete li se s referatom , drugovi? (Svi prisutni jednoglasno odgovaraju: „ Slaže. mo se!") Pošto se slažete, onda će Politbiro formirati ovu komisiju. Prema tome, prihvatate li vanjsku politiku naše Partije? (Svi prisutni jednoglasno odgovaraju: „ Prihvatamo!”) Sada treba da pročitamo rezolucije o referatima.

Rezoluciju o prvom referatu pročitaće drugarica Vida Tomšič .

[ O zadacima u školstvu ]

[Drugarica Vida Tomšič čita Rezoluciju]

TRECI PLENUM CKKPJ

483

[ REZOLUCIJA TREĆEG PLENUMA CKKPJ O PROBLEMIMA ŠKOLSTVA U BORBI ZA SOCIJALIZAM U NAŠOJ ZEMLJI ] * U prosveti i prosvetnoj politici naša zemlja je postigla krupne uspehe u periodu od rata do danas. Porastao je broj škola svih vrsta, likvidirana je uglavnom disproporcija između pojedinih vrsta škola , osnovan je čitav niz novih vrsta škola, povećao se nastavni kadar, udareni su čvrsti temelji za dalji pravilan razvitak školstva u ideološkom pogledu kako u pogledu pravca u nastavi i nauci, tako i u pogledu ideološkog i političkog vaspitanja i podizanja nastavnih kadrova, poboljšana je materijalna baza za dalji , još uspešniji razvitak čitavog školstva . Međutim , iako su postignuti veliki uspesi u svim pravcima, postoje i ozbiljne slabosti i nedostaci : sistem školstva u celini nije završen , organizacione forme i metodi ne odgovaraju u potpunosti daljem jačanju i razvoju socijalističke demokratije; nije određen jedinstven pravac u nastavi i u nastavnim programima; materijalna baza školstva nedovoljna je; ne postoji potrebna briga za materijalno i drugo podizanje školstva. Za otklanjanje postojećih slabosti i nedostataka u oblasti skolstva potrebno je ukazati pre svega na one idejne osnove s kojih polazimo pri određivanju naše linije i pravca daljeg razvitka školstva . To su : narodna revolucija, izgradnja socijalizma i nasleđene pozitivne tekovine u školstvu i prosveti , odnosno u kulturi uopšte. Polazeći od te osnove , postavljaju se sledeći zadaci :

I

Vaspitavati u školama novog, smelog i odvažnog socijalističkog čoveka , čija su shvatanja široka i raznovrsna, kome su tuđi birokratizam i ukalupljenost misli . Da bismo to postigli, moramo imati takav nastavnički kadar koji će moći da vaspita svestrano razvijenog čoveka - graditelja i branioca socijalizma. Takav nastavnički kadar ćemo dobiti samo upor nom borbom protiv birokratskih metoda u školstvu i nastavi, u borbi za slobodan idejni razvitak na osnovu socijalističke demokratije i smelog razvijanja inicijative . To ćemo postići razmahom idejne borbe, svestranim razvijanjem ini* Rezolucija je objavljena u časopisu Komunist, 1/1950, str. 1-8.

484

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

cijative, slobodnom izmenom praktičnih iskustava i shvatanja na liniji borbe za izgradnju socijalizma u našoj zemlji. Na taj način će i naša borba protiv buržoaske dekadencije, protiv reakcionarnih i kontrarevolucionarnih shvatanja i metoda biti mnogo uspešnija i brža. Borba protiv reakcionarnih i kontrarevolucionarnih shvatanja podrazumeva i borbu protiv reakcionarnog uticaja klera na školsku i predškolsku omladinu. Ta borba mora se takođe u prvom redu voditi putem pojačanog ideološkog , političkog i kulturnog rada, uz pravilno korišćenje i pomoć škola i školskih ustanova.

II

U pogledu sistema školovanja treba voditi računa o izgrađivanju jedinstvene celine kako samog sistema školovanja tako i sistema vaspitanja . Naš cilj jeste da što pre ostvarimo uslove za obavezno osmogodišnje školovanje. Prema tome, treba od sadašnjih sedmoletki postepeno prelaziti na obavezno osmogodišnje školovanje, a gde je nemoguće otvarati osmoletku , treba produžavati osnovnu školu, s tim što bi se programi u tim daljim razredima prilagođavali i potrebama pojedinih krajeva. Učenicima takvih osnovnih škola treba omogućiti dalje školovanje, uz polaganje dopunskih ispita . Predškolsko i vanškolsko vaspitanje treba shvatiti kao važnu dopunu školskog sistema obrazovanja i vaspitanja, sastavni deo celine vaspitnog rada i treba mu posvetiti mnogo veću pažnju. Na tom poslu moraju se angažovati i Partija, i država , i škola, i masovne organizacije i roditelji . Mrežu ustanova predškolskog i vanškolskog vaspitanja treba stalno proširivati i stvarati stručno osposobljene kadrove, a takođe izučavati i razvijati metode rada u tim ustanovama. Nižim stručnim školama, a naročito školama učenika u privredi, treba posvetiti mnogo veću pažnju , kako u pogledu davanja nastavničkog kadra, programa i načina vaspitanja tako i u materijalnom pogledu . Naš sistem školstva treba da se dosledno zasniva na principu da je iz svih nižih škola moguće nastaviti školovanje sve do univerziteta, uz prethodno polaganje ispita tamo gde je to nužno . Naš sistem školstva treba ne samo da bude jedinstven nego mora da dobije onu gipkost koja nam je potrebna kako zbog privrednog razvitka uopšte tako i zbog različitog nivoa i uslova razvitka republika.

TRECI PLENUM CKKPJ

485

III U vezi sa čitavim sistemom školstva postavlja se kao važan zadatak izrada , dopunjavanje i popravljanje nastavnih programa. Osnovna slabost naših nastavnih programa sastoji se u tome što pate od opširnosti i suvišnosti. Postoji takođe i sputavanje inicijative nastavnika i učitelja u pogledu rasporeda i načina savlađivanja programa . Ne vodi se dovoljno računa o stečenim iskustvima u nastavi i ne uočavaju se blagovremeno nedostaci u postojećim programima. Pitanje programa je tesno povezano s pitanjem udžbenika, pomoću kojih i treba postići ostvarivanje programa. Broj udžbenika je nedovoljan. Sem toga postoji niz problema u vezi s postojećim udžbenicima , naročito prevedenim, pre svega iz oblasti društvenih nauka . Mnogi prevedeni udžbenici, pored ostalih slabosti , ili ne tretiraju našu nacionalnu istoriju , ili je tretiraju nenaučno i s potcenjivanjem . Nužno je mobilisati najbolje naučne snage da se što pre dođe do vlastitih udžbenika za sve društvene nauke. To takođe važi i za udžbenike iz prirodnih nauka. Za nastavu na visokim školama biće potrebno i nadalje prevoditi najbolje udžbenike, naročito iz prirodnih nauka. Što se tiče pitanja izučavanja stranih jezika, pogrešno je davati prednost ovom ili onom stranom jeziku, tim pre što su našoj zemlji potrebni kadrovi koji znaju bar jedan od takozvanih velikih jezika. U gimnazijama bi trebalo od iduće školske godine izučavati od prvog do osmog razreda obavezno jedan od četiri jezika ( ruski , engleski, nemački ili francuski ) , a od petog razreda, ili ranije, još jedan od njih . Nužno je takođe povećati izučavanje latinskog jezika i ispitati potrebu učenja ovog jezika ne samo u sedmom i osmom nego i u ranijim razredima gimnazije . S obzirom na potrebu izučavanja naše prošlosti, kao i ranijih kultura uopšte, treba da sve republike imaju bar po jednu , a neke i više klasičnih gimnazija . Iz istih razloga treba takođe proučiti pitanje organizovanja gimnazija, ili odeljenja u gimnazijama, u kojima bi se učio arapski i turski jezik . Jedan strani jezik treba učiti i u srednjim stručnim školama. Svi studenti treba takođe da uče jedan od pomenuta četiri strana jezika, ili italijanski ili španski, kako bi se osposobili da se solidno služe jednim od njih.

486

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Kad je u pitanju takozvana uska specijalizacija, kako na visokim školama tako i u srednjim stručnim školama , treba ukazati na činjenicu da u okviru našeg opšteg smera vaspitanja ljudi sa širokim vidikom i znanjem, moramo našim novim kadrovima obezbediti šire obrazovanje i omogućiti im da se istovremeno u određenoj fazi školovanja, ili na praksi posle svršetka školovanja, specijalizuju za odredenu struku . U srednjim školama treba osigurati izučavanje osnovnih zakona dijalektičkog i istorijskog materijalizma i osnova logike i psihologije . U vezi s tim treba se čuvati šablonskog postavljanja problema i odvajanja dijalektičkog i istorijskog materijalizma od njegove primene . U srednjim stručnim školama, u poslednja dva razreda , treba izučavati opšte pojmove iz filozofije . U srednjim i srednjim stručnim školama treba uvesti izučavanje pitanja državne izgradnje , i to u poslednjem ili dva poslednja razreda. U višim školama treba izučavati osnove društvenih nauka . Dosadašnje iskustvo pokazuje da je potrebno izvršiti odgovarajuće organizacione i programske pripreme, kako bi se pomoglo pravilnom ideološkom vaspitanju omladine.

IV U načinu

rukovođenja

našim

školstvom

treba izvršiti

izmene koje odgovaraju današnjim potrebama i tendencijama razvitka naše zemlje . Te izmene treba da dovedu do jačanja i većeg ispoljavanja inicijative u samim školama i školskim ustanovama i do onemogućavanja birokratizma u radu organa koji rukovode školstvom . Nadležnost saveznog Ministarstva za nauku i kulturu treba da se proteže na savezne prosvetne, kulturne i naučne ustanove, da daje opšte smernice i da vodi opštu evidenciju nad radom republičkih ustanova . Republikama treba dati što više samostalnosti i omogućiti što širu inicijativu o pitanju prosvete i kulture . Jasno razgraničenje kompetencija dovešće do tešnje saradnje i pružanja stvarne pomoći . Što se tiče republičkih komiteta, odnosno ministarstava za nauku i kulturu , potrebno je ukazati na tendenciju njihovog pretvaranja u glomazne birokratske ustanove i potrebu da se njihov aparat i metod rukovođenja podesi tako da mogu pružati stvarnu pomoć u

TRECI PLENUM CKKPJ

487

krupnim principijelnim pitanjima, a ne da rukovode administrativnim putem. Republička ministarstva prosvete takođe treba da se pretežno bave rešavanjem principijelnih pitanja prosvete, suzbijajući tendencije administrativno-birokratskog načina rukovođenja . Opšti princip rukovođenja u školstvu treba da bude: osamostaljivanje nižih organa i nastavničkog i učiteljskog kadra, uz istovremeno razvijanje idejne borbe i pomoći preko kontrole . Rukovođenje školstvom biće uspešno tek onda ako uspemo da razvijemo inicijativu nižih organa i osposobimo ih da samostalno rešavaju probleme u celini , uz istovremeno podizanje idejne, prosvetne i organizacione uloge viših organa .

V

Pitanje kadrova i kvaliteta nastave veoma je ozbiljan problem u našem školstvu . Stručnom i idejnom uzdizanju treba da posvete ozbiljnu pažnju kako sami učitelji i profesori tako i prosvetni organi . Bez stalne borbe za stručno i idejno uzdizanje nemoguće je podići kvalitet nastave u školama. Zbog toga je osnovni zadatak naše kadrovske politike u školi ― postići kod nastavnika da svestrano vladaju predmetom koji predaju i postići solidnu spremu učenika. Da bi se to postiglo, potrebno je prosvetni kadar potpuno osloboditi svih dužnosti , sem školskih i izvesnih dužnosti vezanih za njegov poziv i društvenu ulogu . Školske zgrade treba da služe samo za školski rad . Što se tiče kadrova na visokim školama, potrebno je smelije dovođenje na univerzitete i visoke škole novog, mlađeg kadra, naročito onog koji se na raznim privrednim i državnim funkcijama pokazao dobar u stručnom pogledu i ima uslova za naučni i pedagoški rad . Sa univerziteta i visokih škola treba uklanjati one nastavnike koji po svojim stručnim kvalifikacijama ne zadovoljavaju i ne prate raz vitak savremene nauke. Sa druge strane, potrebno je energično suzbijati nepravilan, sektaški odnos prema starim stručnjacima i starom naučnom i nastavničkom kadru, a takođe karijerističke tendencije , koje se ispoljavaju na taj način što se neko dovodi na položaj za koji nema kvalifikacije zbog toga što je politički siguran ". Treba konačno urediti pitanje stipendija . Stipendije treba izjednačiti prema stepenu škole : jednake za studente,

488

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

jednake za učenike srednjih i stručnih škola, dopuštajući samo minimalna odstupanja u vezi s potrebama stipendista u određenim vrstama škola za nabavku školskog materijala. Pri davanju stipendija treba strogo voditi računa o imovnom stanju roditelja , dajući prednost deci iz radničkih i siromašnih seljačkih porodica. Treba oduzimati stipendiju onim učenicima i studentima koji neredovno polažu ispite i na taj način ne vrše svoje obaveze prema socijalističkoj državi . Treba mnogo veću pažnju posvetiti snabdevanju i pravilnoin nagrađivanju prosvetnih radnika, naročito seoskih učitelja . Takođe treba posvetiti mnogo veću pažnju čuvanju zdravlja i lečenju učenika i prosvetnih radnika . Sreski i mesni narodni odbori moraju hitno rešiti pitanje snabdevanja učitelja na selu , a mesni odbori moraju im osigurati besplatan stan i ogrev. Državni organi treba strogo da vode računa o tome da se u odnosu na prosvetne radnike primenjuju zakonski propisi koji omogućavaju nagrađivanje i ravnomerno napredovanje u službi, a takođe treba da povedu borbu za stalnost prosvetnih radnika, dozvoljavajući premeštaj samo u opravdanom slučaju. Povećanom brigom i pažnjom prema prosvetnim radnicima od strane Partije, državnih organa i masovnih organizacija, povećaće se i društvena uloga prosvetnih radnika i još će više doći do izražaja njihovo mesto i značaj u borbi za izgradnju socijalističkog društva.

VI Partija je postigla značajne rezultate u borbi za sređivanje i razvijanje školstva , ali pred Partijom stoje ogromni zadaci u radu na ideološkom i političkom polju, u pružanju pomoći nastavnom kadru i učenicima da se oslobode shvatanja nasleđenih iz starog kapitalističkog društva i raznih dogmatskih, mehanicističkih i vulgarizatorskih "" teorija" . Za dalje idejno i političko uzdizanje prosvetnih kadrova i učenika, za dalji razvitak naučnog rada potrebna je ne samo borba protiv reakcionarne ideologije i negativnog nasleđa iz prošlosti nego je potrebno da Partija i ubuduće bude nosilac borbe protiv sektaštva, birokratizma i dogmatizma kako u školskim tako i u ostalim pitanjima. Pored opštih zadataka koji stoje pred Partijom , treba ukazati i na posebne, i to:

TRECI PLENUM CKKPJ

489

Partijske organizacije treba naročitu pažnju da posvete radu na likvidaciji nepismenosti , na sprečavanju priliva novih nepismenih, naročito u krajevima gde još nema dovoljno škola, ili se ne vodi dovoljna kontrola obaveznog pohađanja škola dece školskog uzrasta. Dalje, Partija treba da posveti naročitu pažnju proširenju i održavanju materijalne baze školstva i snabdevanju škole i vaspitnih ustanova inventarom, učilima i nastavnim sredstvima. Rad partijskih i omladinskih organizacija na srednjim školama i univerzitetima treba usmeriti u pravcu borbe da studenti i učenici sistematski podižu kvalitet znanja , u pravcu ideološkog i političkog podizanja, kao i razvijanju raznovrsnih formi kulturnog, sportskog i zabavnog života. Partijske organizacije među nastavničkim kadrom, kako na univerzitetima tako i u gimnazijama i ostalim školama, treba da više razvijaju slobodnu razmenu mišljenja na liniji borbe za idejnost u nastavi i nauci , okupljajući još šire oko sebe i na odgovornim dužnostima nastavnike - nepartijce . Rad sindikalnih organizacija među prosvetnim radnicima mora imati više elastičnosti i raznovrsnosti u formama (udruženja, klubovi itd .) . Zadatak je Partije da još više mobiliše masovne organizacije na pružanju pomoći školi, a naročito Narodnu omladinu i Antifašistički front žena, na pružanju pomoći oko

predškolskog i vanškolskog vaspitanja i razvijanju zabave, kulturnog uzdizanja i sporta. Masovne organizacije takođe su dužne da se brinu oko uređenja škola, podizanja novog i čuvanja postojećeg školskog prostora , oko đačkih internata , kuhinja itd . Zadatak je Partije i masovnih organizacija da pojačaju saradnju između škole i roditelja , da aktiviraju roditelje i podignu njihovu ulogu u pogledu vaspitanja dece . Partijski komiteti , od najnižih do najviših, moraju na svojim sastancima češće pretresati pitanja školstva na svome području, pomagati i podsticati inicijativu prosvetnih organa i osiguravati pravilno sprovođenje partijske linije . Nova, socijalistička škola može biti i biće ostvarena samo zajedničkim naporima Partije, masovnih organizacija, porodice i prosvetnih i ostalih državnih organa.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/7, prilog 3.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

490

Pošto je drugarica Tomšič pročitala rezoluciju, drug Tito je upitao ima li kakvih primedaba . Manje ispravke predložili su drugovi : Đuro Pucar, Boris Ziherl, Edvard Kardelj , Moša Pijade, Rodoljub Čolaković, Vladimir Bakarić . Potom je drug Tito predložio da se pređe na glasanje s tim da se definitivna stilska redakcija rezolucije izvrši naknadno . Pošto na ponovljeno pitanje druga Tita nije bilo novih primedaba, drug Tito je upitao da li se rezolucija prihvata. (Prihvata se.) (Rezolucija je jednoglasno prihvaćena.) Zatim je drug Tito dao reč drugu Kidriču , koji je obavestio Plenum da Komisija, zbog kratkog vremena, nije uspela da stilski dotera rezoluciju, pa je predložio da Plenum diskutuje o njenoj sadržini , ali ne i o njenom konačnom obliku . Pošto je drug Kidrič pročitao koncept rezolucije, drug Tito je upitao ima li kakvih primedaba ? Neznatne primedbe i predloge stavili su drugovi: Veljko Vlahović, Blagoje Nešković, Rato Dugonjić, Svetozar Vukmanović, Lazar Koliševski , Dragi Stamenković, Osman Karabegović, Moša Pijade i Rodoljub Čolaković.

Konačni tekst Rezolucije [ Zaključaka ] glasi :

[ ZAKLJUČCI TREĆEG PLENUMA CKKPJ O TEKUĆIM ZADACIMA BORBE ZA PETOGODIŠNJI PLAN ] *

I

Plenum konstatuje da je naša zemlja pod rukovodstvom Partije, uprkos ekonomske blokade i svakojakog drugog pritiska SSSR-a i ostalih kominformovskih zemalja, uspešno izvršila osnovne zadatke planske privrede 1949. godine i time izvojevala uslove za dalju uspešnu borbu za izvršenje Petogodišnjeg plana i izgradnju socijalizma. Ujedno , Plenum konstatuje sledeće osnovne propuste i greške u ovogodišnjem privrednom i ekonomsko-političkom radu naših privrednih i državnih organa i partijskih organizacija: * U tekstu Zaključaka izvršene su neznatne ispravke prema primerku Zaključaka na kojem je B. Kidrič uradio poslednju redakciju . Zaključci su objavljeni u časopisima Komunist, 1/1950, str. 9-11 , i Partijska izgradnja, 2/1950, str. 7—9.

TRECI PLENUM CKKPJ

491

nedovoljnu i neblagovremenu organizaciju i političku pripremu otkupnih mera za mobilizaciju radne snage, kao i jake ostatke mehaničkog razbijanja otkupnih planova i planova uključivanja nove radne snage u oblastima i srezovima, bez dovoljne analize stvarnih prilika, što je prouzrokovalo nepravilnosti na terenu ; nedovoljnu borbu za mobilizaciju unutrašnjih rezervi radne snage u industrijskim , rudarskim, građevinskim i šumskim preduzećima ; slabu plansku disciplinu ustanova u pogledu snage ;

preduzeća

i

viših

privrednih

nedovoljnu borbu protiv fluktuacije, za uključivanje nove radne snage uz preduzimanje odgovarajućih mera za njeno ustaljivanje ; prekasnu koncentraciju građevinskih i investicionih radova na osnovne objekte Petogodišnjeg plana u nekim krajevima naše zemlje; nedovoljno zaoštravanje borbe za unapređenje, organizaciju i ekonomsko učvršćenje naše poljoprivrede.

II Plenum postavlja pred partijske organizacije osnovne zadatke u planskoj 1950. godini:

sledeće

a) usredsređivanje građevinskih i investicionih radova 1 odgovarajuće radne snage i kadrova na osnovne objekte Petogodišnjeg plana; b) povećanje naše domaće industrijske proizvodnje poljoprivredne mehanizacije, mašina, sprava i alata; c) temeljnu i svestranu organizaciju borbe za unapređenje poljoprivrede i prinosa , ekonomsko i organizaciono učvršćenje seljačkih radnih zadruga i državnog socijalističkog sektora, blagovremenu i svestranu pripremu obrade zemlje, setve i drugih poljoprivrednih radova, stalnu brigu i praćenje izvršavanja zadataka u poljoprivredi, počevši od obrade zemlje i setve; d) borbu za ustaljivanje radne snage, iskorišćavanje postojećih unutrašnjih rezervi po preduzećima, sprovođenje ekonomskih i drugih zakonskih mera protiv fluktuacije, za uključivanje nove radne snage;

492

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

e) borbu unutar i van partijskih redova, kako protiv odstupanja pred teškoćama tako i protiv sektaških grešaka i nepravilnog odnosa prema ljudima .

III

U pogledu borbe za socijalističku rekonstrukciju poljoprivrede, Plenum naročito ukazuje na sledeće pojedinačne zadatke: a) sve snage usredsrediti na organizaciono i ekonomsko učvršćenje postojećih radnih zadruga i poljoprivrednih dobara, povećanje njihove proizvodnje i smanjenje pune cene koštanja; naročito se boriti za povećanje stočnog fonda i odgovarajuće krmne baze u seljačkim radnim zadrugama ; b) nastaviti stvaranje seljačkih radnih zadruga , naročito a žitorodnim krajevima, strogo se pridržavajući principa dobrovoljnosti ; pri tom ne polagati težište na broj zadruga, nego na njihovu unutrašnju konsolidaciju ; ne stvarati pasivne radne zadruge ;

c) temeljno razraditi i sprovoditi u život principe pravilnog nagrađivanja u seljačkim radnim zadrugama; d) pored borbe za postepenu mehanizaciju posvetiti najveću pažnju izučavanju , organizaciji i racionalizaciji radnih procesa, na temelju proste kooperacije u seljačkim radnim zadrugama i socijalističkim dobrima, odnosno ekonomijama; iskorišćavati što više lokalne materijalne izvore u svrhu poljoprivredne racionalizacije.

IV

U pogledu borbe za radnu snagu, Plenum ističe sledeće zadatke: a) pravilno planiranje radne snage u preduzećima, tako da ona stvarno i racionalno odgovara kapacitetima i radnim zadacima ; b) učvršćivanje radne discipline u preduzećima, bolju i racionalniju organizaciju proizvodnih procesa, pravilan i racionalan raspored radnika na radnim mestima; c) sistematsko utvrđivanje i praćenje radnih rezervi u mestima i srezovima, njihovo pravilno uključivanje, kao

TRECI PLENUM CKKPJ

493

stalne radne snage , u industrijsku proizvodnju , vodeći računa o prvenstvu potreba rudarstva , teške i vojne industrije; d) zaključivanje pismenih ugovora o radu , koji treba da postanu sastavni deo stalne borbe protiv fluktuacije ; e) prihvatanje i dalje proširenje inicijative radnih masa za visokų produktivnost rada ; u tome više angažovati inženjersko-tehnički kadar ; pojačavanje borbe za pravilnu primenu sistema plata i uklanjanje nesrazmernosti u platama pojedinih kategorija tehničkih kadrova ; f) preduzimanje potrebnih mera za brže osposobljavanje novih stručnih kadrova iz redova radničke klase .

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II /7, prilog 5.

Pošto je Plenum, na predlog druga Tita, jednoglasno prihvatio rezoluciju o referatu druga Kidriča , prešlo se na poslednju tačku dnevnog reda - Razno. [ Drug Tito: ] Za reč se javio drug Osman Karabegović . Drug Osman Karabegović: Drugovi , mi smo prošli put zaključili da Kontrolna komisija398 ispita slučaj Radovana Zogovića.399 Ja bih o tome podnio izveštaj . (Plenum se saglašava. ) [ Predloženo je isključenje Radovana Zogovića iz KPJ zbog antipartijskog rada i držanja u vezi s Rezolucijom Informbiroa. ] Drug Tito: Drugovi , drug Karabegović je podnio predlog za isključenje Zogovića. Ima li ko šta protiv da primjeti? (Ne javlja se niko.) Primate li ? (Svi prisutni jednoglasno odgovaraju: prima se!) Dakle, potvrđuje se predlog Komisije za isključenja Radovana Zogovića. Ima li još nešto ? [ Za reč se javlja drug Karabegović. ] Drug Karabegović: Kontrolna komisija je ispitala slučaj stava i držanja Ban [ et ] a Andrejeva400 io tome podnosi Plenumu sljedeći izveštaj ... [ Predloženo je da se Bane Andrejev isključi iz KPJ zbog neprijateljskog i antipartijskog rada u vezi s Rezolucijom Informbiroa ] .

494

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Tito: Predlažem da se taj predlog prihvati . Prima li se? (Svi: Prima se!) Ima li neko protiv? (Ne javlja se niko. ) [ ….. ] * I taj predlog smo prihvatili . Ima li neko još što pod ovom tačkom?

Ima riječ drug Maslarić. Drug Božidar Maslarić: U ime Centralne revizione komisije pročitao bih predlog budžeta KP Jugoslavije za 1950. godinu. Predlog glasi : [ .. . ] ** Drug Tito: Ima li neko kakvu primjedbu na ovaj budžet ili kakvo pitanje ? (Ne javlja se niko.) Predlažem da se budžet potvrdi . (Budžet se prima.) Konstatujem da je budžet primljen .

Riječ ima drug Bakarić. Drug Vladimir Bakarić: Drugovi, ja sam u upotrijebio prema drugu Markoviću jedan ton balo upotrijebiti . Ja sam se drugu Markoviću sredno, ali smatram da to treba da učinim i

svom govoru koji nije treizvinio nepopred vama.

Drug Tito : Drugovi , pošto se niko više ne javlja za riječ, a iscrpli smo dnevni red, zaključujem Treći plenum CK naše Partije i želim vam srećnu Novu godinu. (Plenum je završio rad u 19 časova.)

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/7.

* Prekid u stenogramu. ** Priređivači nisu pronašli tekst predloga budžeta.

BORIS KIDRIČ, O TEKUĆIM ZADACIMA BORBE ZA PETOGODIŠNJI PLAN *

I. Za pravilnu ocenu postignutih rezultata i učinjenih grešaka Kada se u borbi naiđe na naročito velike teškoće, tada se obično pojavljuju kako tendencija precenjivanja teškoća i potcenjivanja postignutih pobeda , tako i tendencija opravdavanja otklonjivih grešaka pod izgovorom da su osnovni rezultati postignuti . Takve pojave zakonite su i u svakoj težoj situaciji . Međutim, od čvrstine Partije zavisi da li se one ispoljavaju u većoj ili manjoj meri i da li mogu da iskrive osnovnu liniju borbe. Bilo bi suvišno ponovo naglašavati da je u borbi za Petogodišnji plan godina 1949. bila naročito teška. Ona nije bila ispunjena samo normalnim teškoćama brze industrijalizacije i socijalističke izgradnje u jednoj zemlji koja je tehnički zaostala. Normalnim teškoćama pridružile su se nove velike smetnje koje su prouzrokovane time što nisu izvršene prim401 ljene privredne obaveze, prekidom privrednih ugovora i potpunom ekonomskom blokadom od strane vlade SSSR i vlada drugih istočnoevropskih zemalja. Upravo se u tim, u borbi za socijalizam potpuno novim okolnostima, koje klasične marksističko-lenjinističke analize, naravno, nisu mogle predvideti — istorijski značajno pokazala sva čvrstina naše Partije. Za čvrstinu naše Partije nije karakteristično samo to da su pod njenim rukovodstvom izvršeni osnovni zadaci koje je u 1949. godini trebalo izvršiti u borbi za Petogodišnji plan. Karakterstična je i činjenica da, uopšte uzevši, u toj teškoj borbi gotovo nije bilo malodušnosti u oceni realnosti zadataka. Time se na delu jasno ispoljilo koliko subjektivni faktor može svojom čvrstinom da * Priređivači su se odlučili da ovaj članak B. Kidriča objavljen u časopisima Komunist, 1/1950, str. 46-56, i Partijska izgradnja, 2/1950, str. 36-44, daju kao prilog stenogramu Trećeg plenuma CKKPJ. Članak je napisan na osnovu referata održanog na ovom plenumu (vid. ovu knjigu, str. 375-399) .

496

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

spreči inače zakonite pojave kolebanja u tako presudnim okolnostima. Kada , dakle, naročito potcrtavamo neke osnovne momente koji osvetljavaju postignute rezultate i učinjene greške , mi to činimo da bi postignuti uspesi u prošlogodišnjem privrednom razvitku postali još jasniji našim partijskim organizacijama i čitavom radnom narodu, kako bismo time još više doprineli čvrstini borbe s novim teškoćama što stoje pred nama . Pre svega, valja istaći da je naša zemlja pod rukovodstvom svoje Partije uspešno izvršila sve osnovne zadatke planske privrede u 1949. godini.403 Ona ih je izvršila u jeku najžešće borbe protiv posledica ekonomske blokade i svakog drugog pritiska od strane vlade SSSR i vlada ostalih istočno-

evropskih zemalja. Ona je time ujedno izvojevala bitne uslove da se može i dalje uspešno boriti za izvršenje Petogodišnjeg plana i izgradnju socijalizma. Ove činjenice znače stratešku pobedu od prvoklasnog značaja, koju je naša Partija postigla u borbi za Petogodišnji plan i protiv kominformovskog revizionizma. Značaj te strateške pobede treba više naglašavati, više argumentovati činjenicama i dubljim analizama, nego što smo to ranije činili . Niz svakodnevnih teškoća, s kojima se moraju boriti naše radne mase i naš aktiv , dobiće time u svesti naroda pravilniju ocenu. Perspektive će se reljefnije pokazati i mobilizacija za dalju borbu biće lakša. Sem toga, ovde i nije reč samo o značaju koji za industrijalizaciju naše zemlje i za izgradnju socijalizma imaju rezultati postignuti u 1949. godini . Ovde je reč takođe o istorijskoj činjenici da se jedna mala zemlja, koja izgrađuje socijalizam, može suprotstaviti nečuvenom državnom i ekonomskom pritisku najnovijeg revizionizma. Kada naglašavamo svoju osnovnu stratešku pobedu u 1949. godini, jednovremeno ističemo osnovne greške koje su bile učinjene te godine od strane naših partijskih organizacija i državnih organa, a mogućno ih je bilo izbeći . Podvlačenje ovih grešaka, od kojih su neke ozbiljne, ni u čemu ne unanjuje veliku pobedu naše Partije, već, naprotiv, dokazuje najozbiljniji odnos Partije prema izgradnji socijalizma. To dokazuje da se može ići putem koji je pokazala naša Partija, ne samo ka osnovnim pobedama, već i bez onih grešaka što su izazvane bilo suvim prakticizmom bilo nedovoljnim i neblagovremenim političkim i organizacionim pripremama; dokazuje, dakle, da taj put doduše težak, ipak nije neizbežno povezan sa svim onim subjektivnim teškoća-

TRECI PLENUM CKKPJ

497

ma u našoj privrednoj izgradnji, koje su posledice propusta i grešaka naših državnih organa i partijskih organizacija. Mi ćemo se u toku daljeg izlaganja podrobnije baviti tim greškama. Na ovom mestu podvući ćemo samo dva najkarakterističnija i osnovna kompleksa učinjenih grešaka . Godina 1949. nije značila samo skok u industrijskoj proizvodnji, nego je donela velike skokove i u menjanju socijalne strukture stanovništva. Potrebe ishrane industrijskog i gradskog stanovništva znatno su se povećale, a u skladu s tim , morali su se povećati i planovi otkupa . Te su proporcije bile u osnovi pravilno postavljene u opštedržavnom privrednom planu za 1949. godinu . Političke, organizacione i tehničke pripreme otkupnih mera bile su, međutim, nedovoljne i , pre svega, neblagovremene. Razrezivanje otkupnih planova na pojedine oblasti i srezove bilo je često sasvim mehaničko i nije se u dovoljnoj meri zasnivalo na analizi stvarnih prilika u tim oblastima i srezovima. Nedovoljna politička i organizaciona priprema otkupnih mera prouzrokovala je niz sektaških grešaka , na samom terenu, koje se mogu odraziti i na proizvodnju iduće godine, ukoliko ih blagovremeno ne popravimo . Uopšte uzevši, u praksi našeg otkupa nije teorijski dovoljno ocenjena i uzeta u obzir činjenica da otkup zadire dublje nego ikad ranije u robnu proizvodnju individualnog seljaka, da je on više nego ikada stavlja u direktivni opštedržavni plan, da se, dakle, više nego ikada pojavljuje , za sadašnji stepen socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede, tipična protivrečnost između načina proizvodnje i načina razmene . Kako sektaške tako i oportunističke pogreške u pogledu otkupa, u suštini su izraz suvog prakticizma u odnosu na poljoprivredu , izraz nedovoljne analize stvarnih uslova u kojima se na sadašnjem stepenu razvitka nalazi socijalistička izgradnja naše zemlje. Drugu kategoriju grešaka u prošloj godini sačinjavaju one u pogledu radne snage . Opšta je karakteristika tih propusta i grešaka to što se u borbi za privredni plan išlo prakticistički samo na ekstenzivno povećavanje broja radne snage, umesto, pre svega, na intenzivno korišćenje unutrašnjih radnih rezervi, kako u industrijskim preduzećima tako i u poljoprivredi. U težnji za ekstenzivnim rešavanjem pitanja radne snage, pravila se prakticistička greška, jer se gubila iz vida unutrašnja veza tog pitanja s problemima ishrane gradskog i industrijskog stanovništva , stambenog fonda i ekonomsko-društvenog stanja naše poljoprivredne proizvodnje . Pravilna ocena, kako postignutih rezultata tako i učinjenih grešaka, od velike je važnosti za našu dalju privred32 Sednice Centralnog komiteta KPJ , 1948-1952.

498

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nu izgradnju . Ona treba, s jedne strane , da doprinosi teorijskom produbljavanju problema s kojima se već susrećemo i s kojima ćemo se u bliskoj budućnosti još više suretati - a mi znamo da bez takvog teorijskog produbljavanja nema pravilne i uspešne prakse . Sa druge strane , ona treba da doprinosi stvarnom i ubedljivom objašnjavanju važnijih privrednih pitanja najširim radnim masama. O svim tim činjenicama treba, naravno , da vode dovoljno računa kako naši privredni radnici tako i naša agitacija i propaganda .

II. Pitanje otkupa Već smo istakli da je ove godine u otkupu bio na terenu učinjen niz sektaških nepravilnosti. Kada je partijsko rukovodstvo kritikovalo ove nepravilnosti i ukazivalo na njihove štetne političke i ekonomske posledice, počeli su drugovi u republikama da se žale na visinu opštili otkupnih planova mada su ranije [ u njihovom definisanju ] i sami sarađivali . Dopuštamo da su konačno korigovani otkupni planovi za izvesne procente pogrešno razrezani na pojedine republike , što proizlazi iz slabosti koje još uvek postoje u našoj opštoj organizaciji evidencije poljoprivredne proizvodnje. Međutim, planovi otkupa, uzeti u celini, bili su pravilno postavljeni, a pre svega odgovaraju potrebama ishrane našeg gradskog i industrijskog stanovništva. Da su planovi otkupa bili niži, morali bismo sniziti i opšte obezbeđeno snabdevanje . Sa druge strane, pokazalo se takođe da tamo gdje je politička i organizaciona priprema otkupnih mera bila blagovremena i gde globalni otkupni planovi nisu bili mehanički razrezivani na srezove, nije dolazilo do nepravilnosti i teškoća pri otkupu uprkos visini planova. Šta zlazi iz svega toga? Izlazi to da se u pogledu nepravilnosti na terenu ne radi, pre svega, o visini opštih i globalnih planova po pojedinim republikama, nego o neblagovremenoj političkoj i organizacionoj pripremi, o nepravilnom , mehaničkom razrezivanju planova na pojedine oblasti i srezove, o pomanjkanju analize stvarnih uslova po pojedinim oblastima i srezovima . bilo ukazivano Već je na prošlom Plenumu CKKPJ [ na to ] da se pri otkupu obično dešavaju sledeće pogreške : najpre se naširoko diskutuje o tome da li su globalni i opšti planovi previsoki, umesto da se odmah pređe na organizaciono-tehničku i političku pripremu i na razrezivanje prema stvarnim uslovima i odgovarajućim analizama. A posle, kada

TRECI PLENUM CKKPJ

499

se zakasni, kada otkup treba već završavati , otpočinje naširoko primena administrativnih mera kojima se udara i gde treba i gde ne treba, a ponajčešće tamo gde treba [ udara se] manje nego što bi bilo potrebno, a tamo gde ne treba više nego što bi to smelo da bude. Karakteristična slabost u pogledu otkupnih mera u svim prošlim godinama, a naročito u 1949. godini, bila je, dakle, u tome što se stalno padalo iz jedne krajnosti u drugu, umesto da se razrezni plan postavi na temelju stvarne analize, organizaciono-tehnički i politički unapred pripremi i onda sprovodi pravilno , a ne mehanički. Koje zaključke treba izvesti iz ovogodišnjih propusta i nepravilnosti? Prvo, po srezovima i mestima treba unapred izvršiti analizu stvarnih uslova poljoprivredne proizvodnje i veličine tržišnih viškova. U tu svrhu treba angažovati takođe sreske planske organe, koji još uvek ne učestvuju u dovoljnoj meri u sastavljanju sreskih privrednih planova, nego samo u sprovođenju zadatka. Drugo, borbu za otkup treba otpočeti prilikom same obrade zemlje i setve , a ne tek posle žetve . Treće , seoskim gazdinstvima treba blagovremeno davati razrez , omogućiti im žalbe i blagovremeno, a ne tek u samoj otkupnoj kampanji, prodiskutovati i rešiti te žalbe. Četvrto, u toku priprema otkupa kroz godinu, počevši od setve pa sve do neposredne otkupne kampanje, potrebno je imati dovoljno elastičnosti , pa da se otkupni razrezi mogu smanjiti tamo gde su se pokazali preveliki, a povećati tamo gde su zbog nepravilne procene manji od onih što su propisani zakonom i uredbama. Pri tome [ treba paziti ] da se ne smanji globalni plan i ne ugrozi ishrana gradskog i industrijskog stanovništva. Podvlačimo još jedanput da globalne otkupne planove za celu zemlju ne možemo bitno smanjivati, jer bismo inače ugrozili ishranu gradskog i industrijskog stanovništva . Možemo popraviti izvesne greške u pogledu planskih otkupnih zadataka pojedinih republika. Međutim, za ove ispravke potrebna je detaljna i dobra obrazložena analiza , koju treba da daju pre svega same republike, a koja ne teži tome da se smanji globalni opštedržavni plan, nego da se nađu odgovarajuće mogućnosti za izvršenje plana . Težište pitanja jeste , dakle, u tome da se borba protiv sektaških grešaka i nepravilnosti unapred prenese na blagovremenu organizaciono-tehničku i političku pripremu i na

500

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

pravilno razrezivanje unutar pojedine republike tj . na pravilno razrezivanje na pojedine oblasti i pojedine srezove. Mi moramo, [ s jedne strane ] , do krajnosti zaoštriti borbu protiv sektaških nepravilnosti i grešaka na terenu , jer bismo inače izazvali ne samo politički već i ekonomski štetne posledice (naročito u pogledu poljoprivredne proizvodnje iduće godine) . Sa druge strane, mi to ne možemo i ne smemo učiniti na štetu zadovoljenja potreba gradskog i industrijskog stanovništva, već moramo upravo pravilnim političkim radom i dobrom organizacionom pripremom uskladiti i jedan i drugi zadatak. Tako se neposredno postavlja pitanje otkupa, takvi su naši neposredni , tako reći svakodnevni organizaciono- politički zadaci u pogledu otkupa . Međutim, to pitanje ima i dublji koren. Pored sprovođenja konkretnih mera o kojima smo govorili , treba pitanje otkupa razmotriti i kao sastavni deo celokupnog problema naše poljoprivredne proizvodnje i socijalističke rekonstrukcije naše poljoprivrede.

III.

Opšta pitanja poljoprivrede

Nema sumnje da pitanja poljoprivrede u našoj zemlji dobijaju prvorazrednu važnost baš s obzirom na sadašnji stepen socijalističke izgradnje. U suštini, reč je o dve kategorije problema. Prva proističe iz toga što industrijalizacija naše zemlje napreduje bržim tempom nego porast poljoprivredne proizvodnje. Treba odmah podvući da je ovo zakonita i, prema tome, normalna pojava u razvitku svake zaostale zemlje koja hoće da se brzo industrijalizuje; neophodno je, naime, da se pre temeljitog unapređenja poljoprivrede podigne industrija, pošto je razvijena industrija preduslov za unapređenje poljoprivrede , za melioraciju, mehanizaciju poljoprivrede, za agrotehničke mere većeg stila itd . Teškoće koje proizlaze iz privremene protivrečnosti između brzog porasta industrijske proizvodnje i opšte industrijalizacije, s jedne strane, i sporijeg porasta poljoprivredne proizvodnje i njenog unapređenja, sa druge strane, prelaznog su karaktera. One su očigledno teškoće uspona, tj . našeg opšteg privrednog napretka. Mora da nam bude jasno da ove vrste teškoća iščezavaju kada se dostigne stepen industrijalizacije koji već omogućava širu mehanizaciju poljoprivrede. Međutim, bilo bi potpuno nepravilno ne shvatiti dovoljno ozbiljno ovu kategoriju teš-

TRECI PLENUM CKKPJ

501

koća, potcenjivati je , ne tražiti puteve da se ona u prelaznom periodu u što većoj meri ukloni, odnosno da se olakšaju njene štetne posledice. Potcenjivati ovu kategoriju teškoća značilo bi , u krajnjoj liniji , dovesti u pitanje i samu industrijalizaciju , pošto bi teškoće te vrste mogle, u nedostatku efikasnih protivmera , toliko porasti da bi nedovoljna poljoprivredna proizvodnja ozbiljno ugrozila ishranu gradskog i industrijskog stanovništva, koje raste. Zapravo, ovde je reč o pravilnim proporcijama između porasta gradskog i industrijskog stanovništva, s jedne strane, i porasta poljoprivredne proizvodnje , odnosno otkupa poljoprivrednih proizvoda, sa druge strane. Te se proporcije moraju zasnivati na pravilnoj , politički i društveno-ekonomski obrazloženoj analizi svakog pojedinog stepena u razvitku naše socijalističke izgradnje. Nije teško shvatiti da protiv takvih pravilnih proporcija greši, recimo, svaki drug koji korišćenje unutrašnjih rezervi radne snage u našim industrijskim preduzećima zamenjuje ekstenzivnim povećanjem broja radne snage. Nije teško videti da, u odnosu na pravilne proporcije, greše i sve one ustanove koje, recimo , izvlače radnu snagu iz žitorodnih rejona, a ne iz onih sela gde je ona suvišna i gde su seljaci, ostajući na svojoj zemlji , čak upućeni i na obezbeđeno snabdevanje zbog veoma niske produktivnosti svoga rada. U sadašnjim uslovima ne možemo i ne smemo težiti samo ka konačnom rešenju protivrečnosti između brze industrijalizacije i sporijeg porasta poljoprivredne proizvodnje. Da podvučemo još jedanput : konačno rešenje sastoji se u što potpunijoj mehanizaciji poljoprivrede , a takva mehanizacija biće mogućna onda kada naša industrijalizacija stvori uslove za dovoljnu njenu proizvodnju . Međutim, sem takvog, konačnog rešenja postoje i ozbiljne mogućnosti unapređenja poljoprivredne proizvodnje već sada, na temelju manjih racionalizacija, proste kooperacije rada, bolje i pravilnije organizacije procesa rada na temelju sadašnjih proizvodnih snaga poljoprivrede . Nema nikakve sumnje da smo svi , kako rukovodeći drugovi tako i drugovi na terenu, posvećivali premalo pažnje upravo tim unutrašnjim rezervama naše poljoprivrede . Moramo , dakle , napregnuti sve snage, usmeriti rad svih naših državnih organa i partijskih organizacija odozdo na gore i odozgo na dole na iznalaženje tih unutrašnjih rezervi, u cilju daljeg unapređenja , makar i sporijeg ali ipak unapređenja, naše poljoprivredne proizvodnje. Nije suvišno naglasiti kompleksni značaj svih tih pitanja . Takav značaj danas ispoljava se u našoj poljoprivredi više

502

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nego u ma kojoj drugoj grani . Sva pojedinačna pitanja poljoprivredne proizvodnje, mobilizacije radne snage na selu , otkupa, odnosa cena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda itd . sačinjavaju jedinstvenu celinu . Svaka naša pogreška u rešavanju tih pojedinačnih pitanja odražava se neminovno na opštoj poljoprivrednoj proizvodnji . Prema tome, treba biti načisto sa današnjom neophodnošću borbe protiv suvog prakticizma, s neophodnošću dublje analize stvarnosti našeg privrednog i društvenog razvitka i svih unutrašnjih veza u samoj toj stvarnosti , s neophodnošću istinskog dijalektičkog razmatranja naših privrednih pitanja koja su ujedno i eminentna društveno-politička pitanja. Druga kategorija poljoprivrednih problema sastoji se u već pomenutoj protivrečnosti između načina razmene i načina proizvodnje poljoprivrednih proizvoda na sadašnjem stepenu socijalističke izgradnje u našoj zemlji . U čemu se sastoji ta protivrečnost ? Njena suština je u tome što smo razmenu poljoprivrednih proizvoda otkupnim i drugim planskim merama - naročito određivanjem cena 1 siste.natskom ekonomskom i administrativnom borbom protiv špekulacije — više ili manje uključili u državni socijalistički privredni plan , dok je , sa druge strane, poljoprivredna proizvodnja još ostala pretežno individualna , jer socijalistički sektor poljoprivrede iznosi samo oko 20 procenata.405 Nema sumnje da se, kao posledica takve momentane protiv rečnosti, koja je, naravno , prelazna i može da se ispolji samo kao faza u procesu socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede , moraju pojaviti izvesne smetnje u samoj poljoprivrednoj proizvodnji . Individualni seljak ostao je robni proizvođač i ispoljava tendencije stihijne robne razmene, a mi smo ga u pogledu razmene uključili u državni socijalistički plan . Nije, prema tome, čudnovato ako se kod jednog dela manje svesnih individualnih seljaka, uprkos opštem porastu poljoprivredne proizvodnje u prošloj godini , pojavljuju i simptomi izvesne nezainteresovanosti za obimniju poljoprivrednu proizvodnju. Takva je pojava , s jedne strane, zakonita, nju treba sagledati , i bilo je pogrešno što je neke naše partijske organizacije nisu blagovremeno zapazile. Sa druge strane, ona nije ni u čemu fatalna u tom smislu da njene štetne posledice nije mogućno izbeći . Treba se setiti Lenjinovih reči o radnom seljaku : on ima dve duše dušu radnog čoveka i dušu robnog proizvođača . Dovoljnim političkim radom među seljačkim masama, dobrom organizacionom pripremom obrade zemlje , setve itd . , uticanjem na dušu radnog čoveka koja teži k socijalizmu - pojave nezaintere-

TRECI PLENUM CKKPJ

503

sovanosti za obradu zemlje možemo svesti na minimum. Politički uticaj naše Partije i Narodnog fronta na naše seljačke masc, poverenje seljačkih masa prema Partiji i izgradnji socijalizma, kao i 6 % porasta poljoprivredne proizvodnje u toku prošle godine , dovoljna su nam jemstva za to. Međutim, treba se i ovde držati - ponovo podvlačimo - proporcija na koje nam ukazuje stvarni stepen našeg razvitka. Držati se proporcija danas znači ne zaboraviti da je većina seljaka još uvek individualni proizvođač , [ koji se] može uključiti u državne privredne planove na isti način kao socijalističko privredno preduzeće, ne zaboravljati da razmena robe, na kojoj se još zasniva individualna seljačka privreda, pa i radna zadruga, traži za poljoprivrednu robu protivrednost u industrijskoj robi . U pogldu pomenute protivrečnosti moramo se , dakle , boriti protiv dve krajnosti : s jedne strane , protiv toga da se ne zapazi ili čak ignoriše ta protivrečnost i njene posledice, a sa druge strane protiv fatalističkog shvatanja te protivrečnosti , protiv toga da se ne uvidi dovoljno da se političkim i organizacionim pripremama, radom i pravilnom opštom ekonomsko-političkom i organizacionom linijom socijalističke rekonstrukcije poljoprivrede , uglavnom, ipak mogu pobeđivati privremene teškoće te vrste i bez velikih grčeva sistematski dalje ići ka cilju . Ovde valja dodirnuti problem dalje kolektivizacije , daljeg osnivanja radnih zadruga. Bilo bi potpuno pogrešno mislenje da bi neki brzi proces potpune kolektivizacije prekonoć rešio sve teškoće u vezi s poljoprivredom. Ako bismo radne zadruge organizovali brže nego što možemo da ih ekonomski i organizaciono učvrstimo , poljoprivrednu proizvodnju ne bismo time podigli , već bismo je, naprotiv, za duži period oslabili . To bi se naročito moglo desiti u slučaju ako bi se dalje osnivanje radnih zadruga vršilo administrativnim pritiskom , a ne na dobrovoljnoj osnovi , na temelju saznanja seljaka da mu je bolje živeti i raditi u radnoj zadruzi , nego na individualnom gazdinstvu . Međutim, bilo bi isto tako pogrešno kada ne bismo osnivali radne zadruge svuda gde to dozvoljava stepen zrelosti uslova . Treba biti potpuno načisto s tim da su upravo radne zadruge najefikasnije poluge ne samo za socijalistički preobražaj našeg sela već i za podizanje produktivnosti rada u našoj poljoprivredi . Jednovremeno , treba spomenuti da je za socijalističku rekonstrukciju naše poljoprivrede potpuno beznačajno i čak vrlo štetno brzo osnivanje radnih zadruga tamo gde one ostanu pasivne, gde se one pojavljuju sa zahtevima za obezbeđeno snabdevanje .

504

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Time ne bismo ništa dobili za socijalizam, izgubili bismo za industriju one radnike sa sela koji bi inače otišli u grad, a u pogledu ishrane i snabdevanja industrijskim artiklima, dobili bismo nove reflektante na obezbeđeno snabdevanje. Sve u svemu, u pogledu poljoprivredne proizvodnje, naš osnovni zadatak je sledeći : S jedne strane , što brže i što sistematskije unutrašnje, ekonomsko i organizaciono učvršćivanje radnih zadruga, podizanje njihove produkcije i produktivnosti rada; sa druge strane, svestrano organizaciono i političko pripremanje poljoprivrednih radova, ne samo kod radnih zadruga i državnih dobara već i kod individualnog seljaka , kome do sada u tom pogledu nije posvećeno dovoljno pažnje . Nije preterano ako kažemo da naše partijske organizacije i svi naši državni organi koji se bave privredom moraju tim pitanjima posvećivati daleko veću pažnju nego dosad, pa možda momentano i više pažnje nego svim ostalim pitanjima naše socijalističke izgradnje.

IV.

O problemu radne snage

Neka tekuća pitanja u vezi s radnom snagom i kompleksnim značajem tog problema iscrpnije sam dodirnuo u prošlom broju Partijske izgradnje. Te stvari ovde neću ponavljati , već se organičavam na izvesna objašnjenja u pogledu već pomenutog ekstenzivnog i intenzivnog rešavanja problema radne snage . Naglasili smo da su osnovne pogreške , učinjene prošle godine u pogledu radne snage, bile u tome što se taj problem rešavao pre svega ekstenzivnim, umesto intenzivnim metodima. Moramo biti svesni toga da unutrašnje rezerve u našim industrijskim preduzećima još nisu iscrpljene. Ako nećemo da u ovoj godini zapadnemo u nerešive teškoće s radnom snagom, moramo te unutrašnje rezerve iskoristiti u svim onim privrednim granama i radovima koji bi inače tražili novu radnu snagu. Treba , dakle, izvršiti sistematsku analizu i kontrolu radnih mesta, posvetiti punu pažnju i najsitnijoj racionalizaciji , treba se konsekventno i stalno baviti pitanjima bolje organizacije radnih procesa . Naravno, rešavanje problema radne snage ne nalazi se u unutrašnjim rezervama naših industrijskih, građevinskih, rudarskih i dru gih preduzeća opšteg industrijskog karaktera . I u samoj poljoprivredi imamo još uvek ogromne rezerve radne snage, uprkos svim problemima koje smo ranije istakli . Reč je pro-

TREĆI PLENUM CKKPJ

505

sto o tome da te rezerve izvlačimo tamo gde se one zbilja pojavljuju kao rezerve, a da radnu snagu sa sela ne izvlačimo iz krajeva gde je ona neophodna za izvršenje poljoprivrednih radova . U tom pogledu , nama je prošle godine gotovo potpuno nedostajala stvarna analiza. Zbog toga se mobilizacija radne snage odvijala mehanički i u suštini sti. hijno, bez obzira na ekonomske, pa i političke posledice . Naši dinamički planovi šumarstva , građevinarstva itd. nisu u dovoljnoj meri uzimali u obzir sezonske potrebe poljoprivrede. Te nepravilnosti treba u 1950. godini svakako izbeći . Imamo već dovoljno statističkog i evidencijskog materijala za pravilne analize i za stvaranje odgovarajućih planova, u kojima bi bili usklađeni uzajamni odnosi između poljoprivrednih i drugih radova. Da bismo precizirali takve planove, potrebno je razviti naročito naše niže , sreske planske organe. Upravo su oni , uz pomoć i kontrolu drugih državnih ustanova i partijskih organizacija , dužni da nam pruže pravu sliku rezervi radne snage i stvarnih potreba za radnom snagom u poljoprivrednim radovima.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/7, prilog 4.

ČETVRTI PLENUM CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE Održan 3. i 4. juna 1951. godine u Beogradu Predsedava generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije maršal Jugoslavije Josip Broz Tito*

Početak rada u 10 časova i 10 minuta

Drug Tito: Drugovi i drugarice , prije svega dozvolite da vas najtoplije pozdravim. Konstatiram da su danas na ovom Plenumu prisutni svi članovi CK , osim jednog, i to Veljka Zekovića. Nije došlo još 5 kandidata (glasovi: bolesni su), i to: Janko Rudolf, Stane Kavčič, Viktor Avbelj , Pašaga Mandžić i Puniša Perović . Otvaram Četvrtu partijsku konferenciju** dnevnim redom : 1. Referat o sudstvu ković.

sa

sledećim

referent drug Aleksandar Ran-

2. Referat o teorijskom radu naše Partije ― drug Milovan Đilas.

referent

Drugovi i drugarice, ova dva referata, odnosno ova dva pitanja imaju veliku važnost za našu Partiju; jer, kao što ste već vidjeli, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi naša Partija vodeći borbu protiv revizionizma i napada od strane informbirovskih partija , mi moramo u prvom redu voditi računa o tome da u našoj Partiji stvar bude čista u pogledu unutarpartijske demokratije. Naime, moramo raščistiti s ostacima iz sovjetske prakse, tj . iz prakse VKP(b) i Informbiroa ,407 jer su ostaci takve prakse pokazali i već doveli do izvesnih posledica do toga da se ljudima onemogućavalo da slobodno diskutiraju o pojedinim pitanjima koja im nisu bila jasna.408 Mi smo odmah morali protiv toga ustati . Jer , ako hoćemo da se naša Partija pravilno razvija i da može da izvrši svoj veliki historijski zadatak da brani marksizam i lenjinizam od revizionističkih pokuša-

* Jednom delu Plenuma predsedavao je Moša Pijade. ** Plenum .

508

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ja mi moramo u prvom redu unutarpartijsku demokratiju razvijati u punoj meri . O tome će danas govoriti drug Đilas , i ja vas molim, drugovi i drugarice, da što više učestvujete u diskusiji , a mislim da imate mogućnosti da iznesete vrlo interesantne primjere o radu naše Partije.

Referat druga Rankovića predstavlja ogromnu važnost za opšti razvitak naše socijalističke države , za razvitak našeg socijalističkog zakonodavstva i sudstva . Sudstvo je koa nas mlado , ono se stvaralo u početku oslobodilačke borbe. I, razumije se, u jeku natčovečanskih napora izgradnje socijalizma u našoj zemlji i borbe protiv ostataka kapitalizma neminovno je dolazilo do raznih pogrešnih shvatanja u pogledu sudstva . Jer, često se događalo da se sudstvo smatralo kao instrument jednostrane primjene , tj . onemogućavanja klasnog neprijatelja, pa se to često pogrešno primjenjivalo i prema poštenim građanima u našoj zemlji . O tome će govoriti drug Ranković i mislim da to pitanje treba temeljito pretresti , jer ono za našu Partiju i zemlju ima ogromnu važnost .

[ Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda sudstvu.]

Referat o

[ Ima riječ drug ] Aleksandar Ranković .

[ALEKSANDAR RANKOVIĆ, O DALJEM JAČANJU PRAVOSUĐA I ZAKONITOSTI * ] Politbiro CKKPJ smatra da je problem pravosuđa kako njegove organizacije tako i njegovog funkcionisanja - danas tako aktuelan da Plenum CKKPJ treba to pitanje u celini da prodiskutuje i [ o njemu ] zauzme načelan stav. Ne radi se tu o traženju novih principa na kojima bi naše pravosuđe trebalo da počiva, jer u njegovoj principijelnoj osnovi, stečenoj u narodnoj revoluciji , nema šta da se menja, pošto se ona potvrdila u praksi kao pravilna i istinski demokratska, kako još u toku oslobodilačkog rata tako i u razvitku našeg pravosuđa u posleratnom periodu. Problem je u tome da se pravosuđe pokrene dalje napred, da se do* Referat je objavljen u časopisu Komunist, 2-3/1951 , str. 6-42, pod naslovom Za dalje jačanje pravosuđa i zakonitosti ".

CETVRTI PLENUM CKKPJ

509

vede u sklad s kretanjem čitavog našeg društvenog života na putu dalje izgradnje socijalističke demokratije . U društvu - koje je u svom dubokom revolucionarnom preobražavanju snažno i smelo zakoračilo putem prenošenja upravljanja privredom na neposredne proizvođače , a rukovođenje raznim oblastima državnog i društvenog života prenosi na same građane , čime je izašlo na socijalistički put odumiranja države postepenim prenošenjem pojedinih njenih funkcija na neposredne narodne organe - neizbežno raste samosvest građana o vrednosti njihove lične slobode i nji hovih ljudskih prava, o ulozi građanina pojedinca u upravljanju društvenim životom . Da bi mogla očekivati uspeh velikog društvenog preobražaja koji je pokrenula , Partija mora snažno razvijati političku i društvenu svest građana, njihov socijalistički patriotizam, odanost društvenoj zajednici, njihovo razumevanje istorijskih društvenih zbivanja u kojima aktivno učestvuju , jer takav preobražaj može biti delo samo dobrovoljnog i svesnog učešća članova društva . Međutim , jačanje svesti građana o kolektivnom radu u izgrađivanju nove društvene organizacije ne može se izdvojiti od jačanja njihove svesti o njihovim ličnim pravima i ličnoj slobodi . A u pogledu obezbeđenja tih prava i te slobode, poseban značaj pripada organizaciji pravosuđa. Mi, dakle , postavljamo na dnevni red problem pravosuđa, a naročito sudova kao osnovnih organa pravosuđa. Praksa funkcionisanja i rada naših sudova , naročito od oslobođenja do danas , pruža niz podataka i iskustava, koji nam dozvoljavaju da možemo zauzeti načelan stav o nizu osnovnih pitanja organizacije sudstva i njegovog daljeg razvitka . Ja sam već istakao da se ne radi o menjanju osnovnih principa našeg pravosuđa . Ništa nemamo da menjamo ni u osnovama ustavnih prava građana . To važi i za naše sudstvo. Principi na kojima je ono izgrađeno pokazali su se u praksi kao pravilni . Ti principi su izbornost i smenjivost sudija, dvostepenost i federativni princip u organizaciji sudstva, samostalnost suda i njegova podređenost zakonu itd . Sa druge strane, principi na kojima je zasnovan metod rada sudova u osnovi su saglasni s principima civilizovanog pravosuđa u svetu . Prema tome, ne radi se o dubljim promenama u sistemu našeg sudstva , već o njegovom organizacionom , idejnom i političkom jačanju , o učvršćenju njegovog mesta u našem državnom uređenju i proširivanju izvesnih njegovih ovlašćenja u pravcu jačanja zaštite prava građana i zakonitosti.

510

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Radi se o takvoj organizaciji pravosuđa koja će prava [ građana ] još više učvrstiti i potpuno obezbediti, radi se o uklanjaju izvesnih ograničenja koja ne odgovaraju sadašnjem stupnju društvenog razvitka , o učvršćenju zakonitosti i odlučnom suzbijanju pojava svake samovolje i nezakonitih postupaka, bilo od koga i ma u kom obliku dolazili . To se ne može postići pojedinačnim i povremenim intervencijama viših državnih organa, već samo takvom organizacijom pravosuđa koja će biti kadra da pojave [ samovolje i nezakonitosti ] onemogući . Ako je praksa pokazala pravilnost i demokratičnost osnovnih principa na kojima je zasnovano naše pravosuđe, ona je otkrila i niz nedostataka u njegovoj organizaciji i u vršenju sudske funkcije, koje treba otkloniti . Ovaj referat posvećen je merama koje, po mišljenju Politbiroa, treba preduzeti da bi se pravosuđe podiglo na nivo na kome može odgovoriti svojoj važnoj ulozi . Diskusija na ovom Plenumu i odluke koje Plenum bude doneo treba da budu podsticaj za njihovo pravilno razumevanje , dosledno sprovođenje i primenjivanje na delu . Kad ovde govorim o pravosuđu , mislim na sve ustanove i organe koji ma u kom vidu učestvuju u vršenju pravosuđa, a u prvom redu na sudove. Pri tome je od važnosti izložiti i odnose koji treba da postoje između svih organa što učestvuju u vršenju pravosuđa (sud, javno tužilaštvo , advokatura ) , njihova međusobna prava i dužnosti , kao i odnose koje prema sudovima i pravosuđu imaju i treba da imaju drugi državni organi , naročito organi uprave. Svi ti problemi su od osnovnog značaja za jačanje uloge sudova i učvršćenje zakonitosti, i prema njima moraju biti određeni jasni stavovi i opšti zadaci , kako za Partiju, tako i za sud, druge državne organe i same građane . Jasno je da ne bismo mogli zauzeti potpuno određene stavove i odrediti zadatke koje možemo i hoćemo da izvršimo , ako ne bismo prethodno pošli od stvarnosti i činjenica, to jest od postojećeg stanja sudova, i to kako s gledišta njihovih pozitivnih i krupnih rezultata , tako i sa gledišta njihovih mnogih slabosti i nedostataka .

I Odmah posle oslobođenja zemlje na celoj njenoj teritoriji funkcionisalo je , kao deo jedinstvenog novog državnog sistema, novo narodno sudstvo, na osnovicama koje su se

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

511

izgrađivale u toku samog rata i revolucije. Od tada, u svim srezovima, u određenim gradovima i u gradskim rejonima, postoje sreski , a u oblastima, odnosno na područjima ranijih okruga, okružni sudovi . U svakoj republici, kao i u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini , postoje vrhovni sudovi, a Vrhovni sud FNRJ je najviši organ pravosuđa za celu zemlju. Pored toga, postoji posebna organizacija vojnih sudova, kojima na čelu stoji Vrhovni vojni sud JA. * U pogledu organizacionog izgrađivanja sudova, kao i idejno-političkog i stručnog uzdizanja sudija, postignuti su značajni uspesi. Može se reći da je razvoj naših sudova u idejno- političkom pogledu tekao postepeno, ali stalno uzlazno . Većina naših sudija, i to ne samo onih s pravničkom spremom već i bez nje (naročito onih koji su počeli da vrše sudsku funkciju još u toku oslobodilačkog rata) nastoji da što više doprinese jačanju i razvitku tekovina narodne revolucije, socijalističke izgradnje, narodne vlasti , kao i zaštiti i proširenju prava naših građana i učvršćenju novog, socijalističkog demokratskog pravnog poretka. Većina naših sudija ne zaostaje za drugim našim kvalifikovanim kadrovima, kako u pogledu časnog i savesnog vršenja dužnosti tako i u pogledu odanosti socijalističkoj otadžbini i samopregora na radu. U presudama i u drugim odlukama naših sudova, uzevši u celini, vidan je napredak kako u idejno-političkom pogledu tako i u pogledu shvatanja elemenata naših zakona i naše socijalističke stvarnosti, koja je u prelaznom periodu ispunjena nizom promenljivih i kontradiktornih odnosa i pojava . Postepeno, ali stalno jača poštovanje sudskih garancija prava čoveka, a ceo krivični i građanski postupak na glavnim pretresima i raspravama dobija sve kulturnije i demokratskije forme. Bilans dosadašnjeg rada narodnih sudova u osnovi je pozitivan, uzimajući u obzir sve objektivne i subjektivne teškoće na koje su oni nailazili u rešavanju najrazličitijih slučajeva i odnosa u svojoj praksi . U periodu odmah posle oslobođenja, naši sudovi su učestvovali u kažnjavanju ratnih zločinaca, saradnika okupatora i stranih agenata , špijuna i diverzanata, ostataka kvislinških vojnih formacija i odmetnika, kao i drugih neprijatelja i štetočina koji su napadali na novu narodnu vlast i podrivali njene napore na obnovi i izgradnji ratom opustošene zemlje i njene prve krupnije * Jugoslovenska armija - naziv uveden 1. marta 1945. i zadržan do 1955 , kada je promenjen u Jugoslovenska narodna armija.

512

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

mere u pravcu socijalističkog preobražaja privrede. U tom pogledu sudovi su , zajedno sa ostalim organima narodne vlasti, uz podršku radnih masa naše zemlje, uspešno vodili borbu protiv špekulacije i otpora kapitalističkih ostataka, učestvovali u sprovođenju konfiskacije imovine ratnih zločinaca i saradnika okupatora, u ustanovljavanju ratne dobiti , kao što su i sproveli u delo odluku AVNOJ-a o vraćanju imovine žrtvama fašizma itd . 409 U periodu ostvarenja Petogodišnjeg plana i sudovi su aktivno učestvovali kažnjavanjem krađa, oštećenja, štetočinskog i namerno nesavesnog odnosa prema opštenarodnoj imovini. Sudovi su se uvek nalazili u središtu teške i žilave borbe koju su špekulantski elementi , ostaci porobljivačkih klasa i predstavnici eksploatatorskih tendencija koje se rađaju iz sitnorobne proizvodnje i njene stihije - vodili i danas pokušavaju da vode protiv izgradnje socijalizma i podizanja materijalnog i kulturnog nivoa radnih masa . Sudovi su primenjivali zakon , dajući zaštitu širenju i jačanju seljačkih radnih zadruga i opštem procesu socijalističke rekonstrukcije naše poljoprivrede . Uporedo s tim, sudovi su učestvovali u kažnjavanju raznih neprijatelja, štetočina i koruptivnih pojedinaca koji su se uvukli u državne organe, sa težnjom da oslabe ugled i autoritet narodne vlasti pred masama i da unesu pometnju i stare koruptivne metode u razne državne i društvene službe . Ako nisu prednjačili , sudovi nisu ni zaostajali u borbi koju Partija, uz punu podršku naših radnih masa , vodi protiv pojava nasilja, samovolje, birokratije i birokratizma u državnom aparatu. Sudovi su davali podršku Ustavom i zakonima zagarantovanim pravima naših građana i štitili od raznih napada i ugrožavanja njihove ličnosti , kao i njihovu imovinu. Pored toga, sudovi su rešili ogroman broj sporova i raznih drugih odnosa između građana u raznim oblastima građanskog, porodičnog i bračnog prava , naknade štete i tome slično . Većina [ sporova i predmeta ] koji se pojavljuju pred našim sudovima nemaju široki publicitet i na prvi pogled izgledaju beznačajni , ali svi oni se odnose na životna i svakodnevna pitanja građana, a neumorno i stalno unošenje zakonitosti i pravičnosti u njihovo rešavanje jačalo je poverenje radnih masa u narodno sudstvo .

Sav taj značajni i obimni rad izvršen je, uglavnom , na vreme i uz poštovanje zakonitosti i prava čoveka pred sudom. Relativno mali broj sudija (oko 1400 ) rešavalo je godišnje više stotina hiljada raznih sporova i predmeta

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

513

krivičnih i građanskih . U oblasti krivičnog pravosuđa , sudovi su samo u toku 1948. godine doneli 128 108 pravosnažnih presuda, u 1949. godini 98 598, a u 1950. godini 89 613 presuda. U složenoj i raznovrsnoj oblasti građanskog pravosuđa, broj pravosnažno rešenih sporova iznosio je u 1948. godini 223 509, 186 396. Svake gou 1949. godini 184 105, a u 1950. godini dine sudovi su rešavali i znatan broj predmeta iz oblasti izvršnog postupka i vanparničkih stvari . Trajanje postupka pri rešavanju sudskih predmeta je uglavnom zadovoljavajuće, jer više od 90 % predmeta svršava se u roku od tri meseca, od kojih veća polovina već u toku prvog meseca. Za kvalitet rada sudova jedan od kriterijuma jeste i broj žalbi na prvostepene presude i vrste odluka viših sudova povodom žalbi . Za poslednje dve godine, od ukupnog broja u prvom stepenu rešenih predmeta, nešto ispod 30 % bilo je predmet žalbe . Povodom žalbi, drugostepeni sudovi su potvrdili prvostepene odluke otprilike isto onoliko puta koliko su ih i poništili, odnosno preinačili , što je znak izvesnog napretka, ali ne i višeg nivoa rada prvostepenih sudova. Današnja pravedna i velika borba naše Partije i naše zemlje protiv stranih porobljivača i hegemonista410 i protiv stvaranja nove ,,pete kolone" od domaćih izdajnika i najamnika* nije oslabila, već naprotiv ojačala je kod naših sudova budnost i borbu za pravilnu i doslednu primenu naših zakona, za čuvanje naše nacionalne nezavisnosti i naše socijalističke demokratije . Već sada se može reći da je ta budnost naših sudova, njihova uporna i odlučna borba protiv neprijatelja naše socijalističke domovine , ojačala njihovu političku svest i doprinela da se oni razviju u čvrste organe narodne vlasti, spremne da uvek i nepokolebljivo stoje na braniku velikih i istorijskih tekovina naše narodne revolucije. Dozvolite, drugovi , da se za momenat udaljim od osnovne teme i da pred vama i pred našim narodima iznesem celokupne podatke o uhapšenim licima koja su pod pritiskom i uticajem Informbiroa , kao i zbog svojih ličnih računa i raspoloženja , otpočela da se bave najraznovrsnijom neprijateljskom delatnošću protiv države , njene nezavisnosti i socijalističkog poretka . Praktički i politički smisao iznošenja ovih podataka jeste isključivo u tome da naši narodi i napredni ljudi u svetu sagledaju i ovu istinu , nasuprot uobičajenim klevetama raznih piskarala i glasnogovornika iz tabora Informbiroa. Nama nije potrebno da se branimo od * U periodu sukoba KPJ s Informbiroom uobičajen naziv za pristalice i pobornike informbirovske politike u Jugoslaviji. 33 Sednice Centralnog komiteta KPJ , 1948-1952.

514

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ovih, kojima su laži , spletke, najraznovrsniji falsifikati činjenica i svakojake podlosti — umesto časnih odnosa među ljudima - postali neka vrsta profesionalnog zanimanja i kroz dugogodišnju praksu stečene i ukorenjene navike . Od Rezolucije Informbiroa do danas naše vlasti su uhapsile 8403 lica zbog neprijateljskog rada na liniji Informbiroa. Sva ta lica su osuđena po administrativnom postupku na društveno-koristan rad . Od toga broja do danas je pušteno na slobodu 3718 lica . Od lica puštenih na slobodu, ponovo je uhapšeno 1,2411 procenta zbog neprijateljskog rada posle puštanja. Zatvori u kojima se nalaze osuđenici nisu nikakvi logori smrti , kao što su to u mnogim zemljama koje nas klevetaju, već su to radilišta socijalističke izgradnje , gde je zatvorenicima, pored korisnog fizičkog rada, omogućen i kulturno-prosvetni život. Naš postupak je human, ali istovremeno i strog prema svakom ko se ogreši o zakone i interese naroda i zemlje . Ta humanost izražava se i u tome što je svakom onom koji uvidi svoju zabludu omogućeno da i pre isteka kazne bude pušten . Nasuprot takvom našem humanom postupku sa zatvorenicima, u zemljama koje nas klevetaju postupak sa zatvorenicima je ravan srednjovekovnoj inkviziciji . U njihovim zatvorima i masovnim logorima su takvi uslovi da se iz njih ne vraćaju ljudi svojim kućama. U njima se ubija ne samo dostojanstvo čoveka nego se ljudi masovno i fizički uništavaju . Ali, i pored naših humanih postupaka prema zatvorenicima, mi ćemo se i dalje vrlo strogo odnositi prema svakom onom ko pokuša da sprovodi neprijateljsku delatnost, koja bi ugrožavala nezavisnost naše zemlje i socijalističke izgradnje .

II

Partija nije do danas u celini dala prikaz i ocenu rada sudova i ostalih organa koji učestvuju u vršenju pravosuđa, i kad to čini danas , ona ujedno mora istaći i niz slabosti, zaostajanja, grešaka i nesigurnosti u toj oblasti . Partija je u nekoliko mahova istakla da naši sudovi * (kao i UDB-a i javni tužioci) pokazuju pokatkad sklonost da običan kriminal pretvaraju u politička krivična dela ,

* Uprava državne bezbednosti .

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

515

kao što opet ima i nekih slučajeva nesnalaženja u utvrđivanju političke pozadine [ onoga što ] na prvi pogled [ izgleda kao] običan kriminal . Jedno vreme postojala je tendencija da se u svakom pojedinačnom otporu prema pojedinim privrednim merama ili u pojavama zloupotreba i štetočinstva ili nesavesnog rada pronalaze privredne i druge sabotaže. Ima sudova koji konkretnu neposlušnost prema pojedinim državnim organinia i službenim licima pretvaraju u kontrarevolucionarno delo. Tako je, na primer, jedan sud proglasio uvredu predsednika jednog mesnog odbora i njegove supruge za krivično delo protiv naroda i države i izrekao kaznu od tri godine lišenja slobode . Sa druge strane, pojedini sudovi pokazuju često formalizam pomešan s političkim slepilom. Taka je bio slučaj s presudom jednog okružnog suda kojom se odbija zahtev jednog građanina da mu se vrati konj koji je bio rekviriran od četničkih odreda i nalazio se kod tuženog. Zahtev je odbijen s motivacijom da se za vreme rata vodila borba između partizanskih odreda i četnika , a svaka vojska služi se u ratu rekvizicijom, pa su tako i četnici bili prinuđeni da rekviriraju potrebnu stoku . Naravno , viši sudovi preinačavali su i ispravljali ovakve nezakonitosti i očigledno nepravilne presude. Ima slučajeva da sudovi , u odsustvu čvršćih kriterijuma u primeni kazni za jedno isto krivično delo (po njihovoj težini) , primenjuju neodgovarajuće - preblage ili prestroge kazne, kao i da lakša dela kažnjavaju teškim kaznama, a teška - blagim kaznama . Za takve i slične pojave u radu naših sudova karakterističan je njihov odnos prema krivičnim delima protiv opštenarodne imovine i nekim delima protiv privrede . Naša Partija je stalno ukazivala na značaj opštenarodne imovine kao osnovice naše socijalističke izgradnje, na potrebu borbe za pravilan odnos prema njoj , kao i na potrebu kažnjavanja raznih krađa , pronevere, pljački i drugih kriminalnih delatnosti prema narodnoj imovini . Govoreći o tom pitanju na Trećem kongresu AFŽ-a, drug Tito je rekao : ,,Pojam o narodnoj imovini kod nas je nekako još prilično rastegljiv, kod mnogih ljudi nejasan pojam. Kod njih se nekako zadržao još onaj stari pojam o državnoj imovini . Oni imaju isti odnos prema njoj koji su imali pre, za vreme kapitalističke vladavine ; još i više, oni danas misle da ta imovina nije danas ničija . Ta pojava ovakvog odnosa prema narodnoj imovini ima dosta široke razmere . To je kažnjivo , to je nemoralno , to je nedostojno građana socijalističke zemlje , i protiv toga se mi isto tako

516

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

moramo boriti".412 I zaista, dok su sudovi u većini (i javna tužilaštva) imali pravilan stav u pitanju kažnjavanja krivičnih dela protiv opštenarodne imovine , dotle su neki sudovi pokazivali u tom pogledu kolebljivost . To se , između ostalog, izražava u pojavi blagog kažnjavanja kradljivaca opštenarodne imovine, pa i izricanja uslovnih presuda, s jedne strane, a sa druge, u nerealnom odmeravanju previsokih kazni. Sve to, naravno, ne može vaspitno uticati na razvoj svesti građana o [ potrebi ] čuvanja socijalističke imovine . U pojedinim presudama naših sudova , umesto solidne i stručne analize činjenica i dokumentovanog obrazloženja, upotrebljavaju se tobož ,,socijalistička " obrazloženja,,,leve" fraze i prazni juristički klišei , koji u konkretnom slučaju ne znače ništa. Dokle takav prazni verbalizam može da ide , vidi se iz presude jednog okružnog suda, u kojoj stoji da je sud primenio prema učiniocu određenu blažu kaznu „, ... vodeći računa o kulturnoj zaostalosti okrivljenog, kao posledici neravnomernosti društvenog razvitka , saglasno tome o stupnju svesti i mogućnosti upravljanja svojim postupcima u kritičnom momentu od strane optuženog, s obzirom na sve subjektivne i objektivne okolnosti slučaja u kritičnom momentu, uz naročit osvrt na dijalektički i demokratski karakter naših zakona, koji imaju za cilj prevaspitavanje i stvaranje nove svesti kod članova društva, u ovom konkretnom slu- optuženog, tako da s obzirom na sve napred rečeno , čaju — odmerena kazna po mišljenju i oceni suda ...”. Jedan drugi sud ovako obrazlaže svoju oslobađajuću presudu : ,,Osuditi optuženog za predmetno delo značilo bi paralisanje volje mu za rad i oduzimanje radne snage preduzeću . Ipak potrebno je jačanje volje okrivljenog u pravcu otklona i sitnih propusta koji nisu kriminalne prirode, jer više sitnih propusta po pravilu odnosa kvantiteta i kvaliteta menjaju prirodu stvari ". Isti sud ovako nastavlja obrazloženje presude: „ Način izvršenja ovog dela, kako to optuženi predstavlja, protivan je prirodnom redu stvari , logici i notorno poznatoj činjenici da su magacioneri - rukovodioci (određenog trgovinskog preduzeća) sve bistri i inteligentni ljudi koji na ovakav način nikad neće vršiti utaje , kada se iste mogu izvršiti i bez rizika ako se nađe kulak ili srednjak koji ima da preda obavezni višak pšenice , pa mu se izda samo potvrda o predaji i on ne plati odgovarajuću vrednost u novcu, te nema ni potrebe da se manipulativni troškovi iznose

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

517

u pola dana iz magacina i tako izlože opasnosti da budu pohvatani u utaji i krađi pšenice ". Ovakav „ dijalektički ” i vulgarni, bespredmetni političko-moralizatorski stav doveo je jedan sud do toga da vrši , možda i nesvesno , negativan uticaj na druge.

Takve pojave nisu samo posledica očiglednog nepozna vanja zakona i neshvatanja uloge pravosuđa već su i izraz veoma niskog političkog nivoa sudija koji su izrekli takve presude. Međutim , u pojedinim presudama u krivičnim sporovima neki sudovi pokazuju i otvoreno kršenje zakona ili zanemarivanja utvrđenih pravila i demokratske zakonitosti. U nizu odluka sud se obično zadovoljava izveštajem organa uprave i priznanjem optuženog i ne nastoji da utvrdi materijalnu istinu postupka . Sud često ne ispituje da li je, na primer, jedna obaveza pravilno i zakonito utvrđena, niti proverava odbranu optuženog kad tvrdi da objektivno nije bio u stanju da učini delo za koje se tereti , već jednostavno izjavljuje da je ta odbrana ,,neosnovana". Zapostavljanje odbrane optuženog i svedoka odbrane čini niz presuda neubedljivim. Veliki je broj primera iz kojih se vidi da sud prihvata činjenično stanje izloženo u optužnici, bez obzira na dokaze koji govore suprotno. S tim u vezi, još se pridaje suviše važnosti priznanju , odnosno ono se ne ocenjuje dovolj. no kritički . Nasuprot tome , odbrana se još uvek podcenjuje . Karakterističan je u tom pogledu primer jedne presude , iz koje se vidi da optuženi iznosi orgumente [ u prilog svoje tvrdnje da ] nije učinio niti je mogao biti učinilac dela koje mu se stavlja na teret, ali sud tu odbranu ne usvaja i ovako obrazlaže svoje stanovište : „,Optuženi ničim nije dokazao da nije učinio delo za koje se optužuje ". Još je karakterističniji primer jednog suda koji toliko poklanja veru priznanju za vreme isleđenja, da poricanje tog priznanja na glavnom pretresu smatra kao krivično delo . U radu sudova nailazimo na primere nepoštovanja odredaba krivičnog postupka, nepridržavanja primedaba višeg suda od strane nižeg suda, preteranost u opravdavanju optuženog kad [ je presuda ] oslobađajuća i neubedljivost osude kad se protiv njega primenjuje kazna . Pojedini sudovi primenjuju kazne koje ne postoje u zakonu , ili se proglašavaju nekompetentnim za rešavanje sporova koji su mu stavljeni u delokrug rada.

nom

Ima slučajeva površnog i mehaničkog rada na glavpretresu . Tako se ponekad dešavalo da sud odbije

518

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zahtev optuženog da dokaže svoj alibi ili da prelazi ćutke preko [ tog zahteva ] . Tako je , na primer, za saradnju s okupatorom bilo kažnjeno lice koje je za vreme okupacije bilo zatvoreno u okupatorskim logorima . Karakteristični su primeri upornog odbijanja suda da sasluša svedoke , što ga često dovodi ne samo do toga da krši zakon već i da sprovodi štetne lokalne uticaje . Svi ti i često krupni nedostaci krivičnih sudova nisu rezultat samo njihovog rada i njihove slabosti, jer je suđenje rezultanta delatnosti više organa , a ne samo suda , naročito organa koji učestvuju u prethodnom postupku . Ako je isleđenje površno i neobjektivno sprovedeno , ako je optužnica nesolidno izrađena i zastupanje optužnice na sudu slabo i neubedljivo , a pri tom se odbrana ne bori za utvrđivanje istine - što sve nije tako redak slučaj onda i samo suđenje i presuda ne mogu postići potrebni svestranog ispitivanja, solidnosti i ubedljivosti .

nivo

U građanskom pravosuđu , raspravljajući imovinske, bračne i druge sporove, sudovi su u nizu pitanja stvaralački primenjivali stara pravna pravila na nove odnose, rešavali probleme saglasno novim društvenim tekovinama i unosili nove postavke koje su dovodile do [ pravnog ] izjednačenja muškarca i žene, do likvidiranja nazadnih pravila starog prava, naročito u oblasti nasleđivanja, odnosa roditelja i dece, imovinskih i drugih odnosa među supruzima itd. Ali , još uvek na ovim područjima pojedini sudovi robuju starim buržoaskim pravnim shvatanjima, ili se od njih samo prividno oslobađaju služeći se formalističkim i krajnje „ levim " frazama. Iako smo mi vrlo rano doneli naše nove zakone u oblasti braka i porodice, još ima sudova u pojedinim krajevima koji brak shvataju kao običan građanski ugovor. Usled toga, oni površno raspravljaju bračne sporove i brzopleto donose brakorazvodne odluke. Nasuprot tome, izveşni sudovi još uvek nastoje da formalno održavaju brak koji već dugo godina ne postoji i nema uslova da se održi . Jedan sud rije dozvolio razvod braka iako već više od 20 godina ne postoji supružnički odnos . U vezi sa socijalističkim preobražajem sela i obrazovanjem seljačkih zadruga,413 nastao je čitav niz novih imovinskih i drugih građanskih problema, koje sudovi nisu uvek uspeli da reše sa dovoljno razumevanja i pridržavajući se novih zakona. Oni su radije formalno prenosili stare buržoaske ustanove i propise građanskog prava . Iako su u izvesnim pitanjima preterivali u davanju ,,zaštite" zadrugama, sudovi

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

519

su često shvatali radnu zadrugu kao udruženje , kako je ona bila poznata u buržoaskom pravu, a ne kao društveno-ekonomsku organizaciju na putu socijalističkog preobražaja sela. Tako su oni izvesnim svojim odlukama podržavali špekulantske zahteve pojedinih članova zadruga, koji su nastojali da se vrate natrag na individualno privatno imanje, iako je bilo jasno da prilikom njihovog stupanja u zadrugu nije bilo kršenja načela dobrovoljnosti . Sudovi do sada nisu zauzeli odlučan stav o tome koja su pitanja u vezi sa zemljoradničkim zadrugarstvom" nadležni da rešavaju, a koja nisu. U oblasti zaštite socijalnih i ekonomskih prava naših radnih ljudi , sudovi su često zapadali u birokratizam i odbijali opravdane zahteve osiguranika socijalnog osiguranja, ili su formalističkim tumačenjem zakonskih propisa zapostavljali princip zaštite i obezbeđenja stvarnog uživanja socijalnih i ekonomskih prava, koji mora biti jedna od bitnih odlika naše socijalističke zajednice i njegovog prava. Sud je odigrao značajnu ulogu u sprovođenju konfiskacije,* eksproprijacije** i otkupa.415 Ali u nizu primera postupao je mehanički i površno, s nedovoljnom pažnjom prema zaštiti prava proizvođača koja naši zakoni sadrže , primenjujući tzv. totalnu konfiskaciju koju zakon ne poznaje,416 ne obezbeđujući zakonski minimum, ili pogađajući bez ikakvih zakonskih osnova radno seljaštvo i proizvođače za učinjena neznatna dela . U drugim slučajevima sudovi su izdvajali iz konfiskovane imovine imanja koja po svojoj vrednosti prevazilaze potrebu izdržavanja porodice . U sprovođenju eksproprijacije padalo se u slične greške, koje pokazuju kolebanje između preterano visokih ocena imovine i ocena koje su ispod svake realne vrednosti eksproprisanog imanja. U krivičnim predmetima [ koji se odnose na] neizvršene otkupne obaveze , bilo je nesrazmere između kazne i količine neprodatih proizvoda, nedovoljnog vođenja računa o objektivnoj mogućnosti za ispunjavanje obaveza , bilo je slučajeva kad se nije pravila razlika između prekršaja i krivičnog dela, odbijanja da se ispita opravdanost zaduženja itd . Nasuprot tome, bilo je primera labavosti i blagosti u kažnjavanju špe* Ova prinudna mera , kojom se bez naknade oduzima deo ili cela imovina osuđenog lica u jugoslovenskom krivičnom pravu je sporedna kazna i može se izreći samo kada je izričito predviđena zakonom za određena krivična dela. Konfiskovana imovina postaje društvena svojina. ** Eksproprijacija - razvlašćivanje (pojedinaca, grupa, slojeva, klasa, naroda) u korist drugih. To je jedan od načina prelaza privatne svojine u društvenu bez ili s naknadom.

520

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

kulacije, nedopuštene trgovine poljoprivrednim proizvodima i sličnih dela . Pri izvršavanju pojedinih konfiskacija , sud se nije dovoljno uporno borio protiv nezakonitosti i samovolje lokalnih organa uprave koji su razvlačili i često samovlasno prisvajali konfiskovanu imovinu . Ove, u izvesnim periodima masovne često ispoljavane slabosti , ispravljane su intervencijom viših sudova i drugih viših organa. Međutim , one nisu samo rezultat kolebljivosti, oportunizma i nesnalažljivosti sudova, već često i vrlo jakog pritiska koji su na sudove vršili lokalni organi uprave ili partijski organi , kršeći nezavisnost sudova, pretvarajući na taj način sudove i sudije u svoj tehnički aparat . Ali, svi ti oblici kolebanja, zastranjivanja, preteranosti , grubog pritiska, gubitka mere i političke orijentacije bili su, u izvesnoj meri, izraz nerazumevanja naše socijalističke izgradnje i suštine naših zakona, izraz davanja prevage praktičnim dnevnim zadacima nad zakonom i izraz apstraktne primene zakona klasne borbe . U vezi s tim, sud je „ otkrivao" neprijatelja ne u njegovim stvarno neprijateljskim akcijama protiv socijalističkog poretka , već samo na osnovu opštepoznatih političkih kriterijuma, kao što su : imovno stanje, klasna pripadnost, prošlost itd.

Jedna od opštih odlika naših sudova jeste njihova moralna čistota i njihovo oslobođenje od onog sitnog svakodnevnog korupcionaštva i nagrađivanja „ iz zahvalnosti", koje je bilo prilično karakteristično za mnoge sudije i sudske činovnike u staroj Jugoslaviji. Od početka naše narodne revolucije do danas, naši sudovi su bili i ostali u celini nepodmitljivi, kao što i moraju biti organi pravosuđa zemlje koja izgrađuje ne samo novo društvo već i novi, i to viši društveni i lični moral - komunistički moral. Ali , sudovi se (kao i javni tužioci ) nisu oslobodili lokalne povezanosti, lokalnog ,,slogaštva" i sporazumevanja, koje slabi njihovu ulogu i dovodi ih do proizvoljnih i nezakonitih odluka. Potpadajući često pod uticaj javnog tužioca, organa uprave i partijskih organa ili pojedinih rukovodilaca , mnogi sudovi se proglašavaju nenadležnim za suđenje po privatnim tužbama, jer su, kako veli jedan sud,,,uvrede i klevete označene u tužbi nanete na frontovskoj konferenciji , pa o njima sama organizacija treba i da raspravi ". Drugi sud je, na primer, u sporazumu s lokalnim upravnim organima, osudio jednu grupu seljaka koji su dolazili u Beograd da se žale protiv samovoljnog postupka, jer im je, kad su ulazili u zadrugu, ostavljen znatno manji broj stoke i alata nego što je bilo odlu-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

521

čeno na zadružnoj skupštini . Neki sudovi su usvojili kriterijum, [po kome je ] sama činjenica da javni tužilac podiže optužnicu dovoljan dokaz da jedno delo nije prekršaj već krivično delo . Jedan sud je, opet, izrekao kaznu konfiskacije, navodeći da je uzeo kao otežavajuću okolnost ,,loše držanje optuženog pred sudom i pokušaj da kompromitira organe narodne vlasti" (tj . pojedine službenike i organe isleđenja) . Jedan sud je usvojio optužnicu , iako je bio uveren da presuda nije pravilna i zakonita,,,da bi zadovoljio javnog tužioca" . A predsednik jednog sreskog suda izjavljuje predsedniku okružnog suda : „ Ja i tužilac smo se sporazumeli da po ovom predmetu donesemo takvu presudu ". U jednoj republici , vrhovni sud je konstatovao niz uslovnih osuda i blagih kazni [ izrečnih ] u toku celog jednog polugođa 1948. godine, na koje se javni tužilac nije žalio , što opravdano navodi na zaključak [ da je postojala ] prethodna saglasnost javnog tužioca i suda u pogledu donošenja takvih odluka. U radu nekih naših sudova ima primera nepoznavanja zakona, aljkavosti, birokratizma , prakticizma i nepoštovanja formi pod izgovorom tobože „ revolucionarnosti ", a ima i drugih sličnih pojava niskog nivoa vršenja pravosuđa, kao i odsustva borbe za zakonitost. Ali potrebno je naglasiti da sve te pojave nezakonitosti, slabosti i grešaka u radu naših sudova nisu ni opšte ni stalne. Rad naših sudova se svakodnevno poboljšava stalnom brigom viših organa narodne vlasti, uprkos tome što ni pojedini viši sudovi nisu lišeni izvesnih slabosti . One se ogledaju ne samo u nedovoljnoj upornosti u davanju pomoći nižim sudovima već i u konkretnim i opštim odlukama koje nisu dovoljno principijelne i produbljene i nose tragove opšteg fraziranja, neubedljivosti, pa i proizvoljnosti. Nema sumnje da već danas možemo i moramo preduzeti nove mere i odlučnije poći putem otklanjanja i savlađivanja tih slabosti i nedostataka, jer je to osnovni uslov za jačanje uloge sudstva i zakonitosti . Ali prethodno moramo utvrditi još niz drugih uzroka koji su uticali i još u velikoj meri utiču [ na to ] da se navedene slabosti sudova i dalje ispoljavaju. Ti uzroci su kako izvan sudova tako i u njima samima . Ova ocena rada sudova ne bi , svakako , bila objektivna i potpuna ako se ne bi već sada istakle specifične okolnosti koje su sudski rad činile težim i odgovornijim nego delatnost izvesnih drugih državnih organa. Tu dolazi , pre svega, činjenica da mi nismo mogli dovoljno brzo stvarati sve naše nove zakone (pored vidnih uspeha u tom pogledu) , da u dr-

522

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

žavi prelaznog perioda , više nego u ranijim državnim uređenjima, dolazi ne samo do stalnog sukoba između starog koje odumire i novog koje se rađa u raznim područjima privrednog, socijalnog i političkog života, već i do neprekidnih promena u stvaranju i iznalaženju formi za usavršavanje novog. Zatim , sudovi nisu organi koji samo diskutuju i raspravljaju . Oni , i to je suština njihove funkcije, donose odluke o pravima čoveka , o kazni , o raznim odnosima i sporovima, kojih ima više nego i pred jednim drugim organom, a zadiru u najrazličitije, najosetljivije i najvažnije oblasti društvenog i ličnog života. Usled svogobjektivnog položaja, oni rešavaju samostalnije, s relativno manje stvarne pomoći i saradnje viših i drugih organa nego što je to slučaj s pojedinim drugim organima. Ali, i pomoć koju su mogli i trebali dobiti , sudovi su dobijali u daleko manjoj meri nego drugi organi vlasti i uprave. Njima je u pogledu pružanja pomoći ukazivana vrlo mala pažnja . Organi unutrašnjih poslova , uključujući i Upravu državne bezbednosti , takođe u svom radu imaju krupnih slabosti i nedostataka, pre svega kad je reč o poštovanju i sprovođenju zakonitosti . Iako se borba za to zaoštravala od postanka tih organa , ipak neki postupci pojedinih organa UDB-e nanose veliku štetu njenom ugledu i prouzrokuju političke teškoće . Svako kršenje zakonitosti i nepridržavanje zakona i drugih propisa od strane organa UDB-e ide u raskorak sa osnovnom linijom našeg partijskog i državnog rukovodstva, Neki organi UDB -e nisu dovoljno shvatili da sve zakone i propise treba dobro da poznaju i da ih se striktno pridržavaju u svojim postupcima i u svom radu . Jer, UDB-a ni u kom slučaju ne stoji iznad vlasti i iznad zakona , već je po karakteru svoje organizacije i njenim zadacima u prvom redu pozvana da štiti interese narodne zajednice i da se strogo pridržava zakona . Među glavnim problemima koji [ sudstvo dovode ] u raskorak s linijom demokratizacije sveukupnog života naše zemlje jesu pojave brzopletog lišavanja slobode pojedinih građana od strane nekih organa . Prema podacima Javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova FNRJ, u toku 1949, godine, na primer, od ukupnog broja hapšenja koja je vršila UDB- a, 47 % je neopravdanih, tj . po završenoj istrazi ljudi su pušteni iz istražnog zatvora ili sa suđenja . Neopravdano pokrenuti krivični postupci , prema izveštajima tužilaštava po republikama, kreću se ovako : Srbija 40 %, Slovenija 39 %,

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

523

Bosna i Hercegovina 51 % , Makedonija 36 % , Crna Gora 47 %. Ovi podaci govore da mnogi organi UDB-e smatraju hapšenje ljudi kao vrlo jednostavnu stvar, a ne polaze od toga da ono, [ s jedne strane ] može ostaviti ljagu na dotičnom čoveku kao građaninu nove Jugoslavije, a sa druge strane, kompromitovati socijalističku zakonitost . Neki organi unutrašnje uprave često krše zakonitost i time što se hapšenje ne prijavljuje tužilaštvu u zakonskom roku , ili se isleđenje proteže čak preko zakonskog roka . Nesumnjivo je da takve pojave dolaze bilo zbog površnog prilaženja hapšenju i prethodnog neproveravanja činjenica, bilo zbog slabog kvaliteta isleđenja. A da bi se opravdao takav postupak, ima i takvih slučajeva , doduše vrlo retko , da se pokušava forsiranje suđenja licu koje je na takav način uhapšeno, pa čak i u slučaju kad je njegova krivica neznatna . Najzad, pojave nezakonitosti u radu UDB -e ogledaju se i u tome što neki njeni organi prisvajaju sebi kompetencije koje ne spadaju u njihov delokrug rada. Na primer, evidencija uhapšenih pokazuje da su od celokupnog broja uhapšenih u toku 1949. godine organi UDB-e uhapsili 23% , i to zbog manje važnog opšteg kriminala i da su oni većim delom u takvim slučajevima vodili istrage, umesto rade odseci unutrašnjih poslova, Narodna milicija ili javna tužilaštva . Ili , pak, nisu retke pojave da pojedini organi UDB-e rade one poslove koji spadaju u delokrug rada organa narodnih vlasti, raznih privrednih organa, političkih i masovnih organizacija .

III

Postojećem stanju u našem sudstvu doprineli su i nepravilni odnosi koje prema njima imaju drugi državni i politički organi , posebno narodni odbori , tužilaštva , sudske uprave i lokalni politički organi . Dosadašnji odnosi tih organa prema sudovima doveli su u izvesnoj meri , do navedenih slabosti i nezakonitosti u radu sudova , kao i do drugih negativnih pojava , naročito u pogledu uloge i nezavisnosti sudova . Pre svega, narodni odbori , koji biraju ili razrešavaju sudije nisu pokazali u svakoj prilici potrebno razumevanje za pravilno odabiranje sudskih kadrova, što je uglavnom posledica nepravilnog shvatanja uloge suda . Narodni odbori , 417 po Zakonu o uređenju sudova, imaju pravo da za sudiju

524

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

izaberu svakog građanina koji ispunjava uslove predviđene zakonom . To znači da pri izboru treba voditi računa o potrebnim uslovima za vršenje sudijske dužnosti, kako to već i sam zakon naglašava i kako je razrađeno u raspisu predsednika Komiteta za zakonodavstvo i izgradnju narodne vlasti FNRJ od 19. marta 1948. godine. Istina, u pogledu izbora sudija pravnika bilo je manje grešaka nego u slučajevima izbora sudija koji nisu pravnici . Ima slučajeva da su pojedini odbori često samovoljno postupali i birali za sudije ljude iz raznih „ političkih" obzira , pa čak i zbog takvih razloga kao što je želja pojedinih rukovodilaca da izvesne ljude na taj način „ zaposle". Takva shvatanja i takav nepravilan odnos prema sudovima nije ni do danas potpuno iskorenjen, pa se dešava da se sudije koji nisu pravnici razreše na njihovo mesto izaberu nove, bez ikakvog sporazuma s nadležnim republičkim ministarstvom za pravosuđe . Od novembra 1950. godine do marta 1951. godine , na takav način su izabrane sudije koji nisu pravnici u sreskim sudovima Prijepolja, Lebana, Osečine , Gradačca, Srebrenice, Sanskog Mosta, Bosanske Gradiške i Glamoča . Teže greške su pojedini odbori činili u pogledu razrešenja sudija, za šta je inače sam zakon tačno propisao uslove i postupak. Nije redak slučaj da partijske organizacije i rukovodstva podržavaju nepravilan predlog za razrešenje, koji je unapred donet od pojedinih lokalnih rukovodilaca. Isto tako ima primera da se nepravilno primenjuju kriterijumi za razrešavanje, tako da se poneki sudija razrešava samo na osnovu ocena jednog jedinog njegovog akta, ili zbog njegovog shvatanja u oceni jednog jedinog slučaja . Pri tome se obično rad sudija ne ocenjuje u celini , uzimajući u obzir njegov opšti stav, sposobnost i spremnost da radi na socijalističkom pravosuđu . Iz ovoga proizlazi da pojedini slučaj , čak i ako je od strane sudije pogrešno ocenjen, nije i ne može po pravilu, da bude dovoljan za opštu negativnu ocenu [o tom sudiji ] . Prezidijum Narodne skupštine NR Srbije, na predlog republičke vlade, morao je nedavno intervenisati u slučaju razrešenja jednog sudije okružnog suda . On je razrešen pre nego što je njegova presuda i stigla višem sudu , i to zato što je doneo, kako se smatralo i proizvoljno ocenilo, blagu presudu. Takvih slučajeva bilo je i u drugim mestima. U Novom Sadu , na primer, jedan sudija je bio razrešen svoje dužnosti gotovo kao „, narodni neprijatelj ", a docnije je utvrđeno da je njegov rad bio ispravan i on je vraćen na raniju dužnost . Još uvek ima slučajeva da se sudije razrešavaju bez ikakvog prethodnog proveravanja i bez ika-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

525

kvog zakonitog postupka (Sreski sud sreza Beograd, Gradačac, Alibunar itd .) . Vrhunac nepravilnosti u ovom pogledu predstavlja slučaj razrešavanja sudije Sreskog suda u Osečini, koji nije odstranjen sa dužnosti odlukom plenuma narodnog odbora, već odlukom komisije za izbor i razrešenje sudija, koja je čak izabrala i novog sudiju. Za sprečavanje takvih pojava nezakonitosti u radu, koje nanose štetu ne samo ugledu suda već i [ ugledu ] narodnih vlasti kao celini , nije se uvek dovoljno angažovala republička sudska uprava i drugi odgovorni organi . Po Zakonu o uredenju narodnih sudova, ministar pravosuđa narodne republike ima pravo i dužnost da iznese svoje mišljenje u pogledu razrešenja sudije . Dešavalo se, gotovo u svim republikama, da su ta mišljenja davana ,,blanko ", bez ikakvog prethodnog proučavanja datog slučaja. Često uopšte nisu davana mišljenja, već jednostavno odobrenja da se sudija razreši . Istina, za takav stav često nisu odgovorni samo organi pravosuđa uprave , jer su i oni, u izvesnim slučajevima skoro stavljeni pred svršen čin od strane lokalnih političkih organa. Ali , intervencija viših državnih organa, kao što je pomenuta odluka Prezidijuma Narodne skupštine NR Srbije, uticala je [ na to ] da se broj takvih pojava smanji i doprinela je jačanju nezavisnosti , čuvanju zakonitosti i ugleda našeg sudstva. [ Uzimajući u obzir celinu ] tog pitanja, [ vidimo da] u dosadašnjem sistemu ima i izvesnih organizacionih slabosti, koje se moraju otkloniti učvršćenjem načina i uslova za izbor i razrešenje sudija. Kao što je već rečeno , narodni odbori nisu poklonili potrebnu pažnju radu organa pravosuđa. To se, između ostalog, pokazalo i u izveštajima što , prema zakonu , sudovi imaju podnositi svakih šest meseci predstavničkom telu koje ih je izabralo . Ti izveštaji su , po pravilu, svuda zapostavljeni i najčešće nisu bili predmet ozbiljnije diskusije. Istina, u mnogim slučajevima ni sami izveštaji nisu bili tako sastavljeni da su mogli izazvati veće interesovanje i konstruktivniju diskusiju . To dolazi do izražaja naročito onda kada sudovi podnose nepotrebne izveštaje administrativnog karaktera. U stvari, kontrolu nad radom sudova treba da imaju viši sudski organi . Pri tome ne treba ispuštati iz vida da je rad sudova u našoj zemlji javan i pristupačan i da građani imaju mogućnosti da o njemu slobodno izražavaju svoje mišljenje. Sve te analize i ocene rada našeg sudstva ne bi bile potpune ako ne bismo istakli činjenicu da je na kvalitet rada sudova, donekle nepovoljno uticao izvestan kampanjski

526

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

način rada organa uprave. U periodu otkupa izvesni narodni odbori i lokalni politički forumi prenosili su svoj , često pogrešni kampanjski metod i na same sudove, smatrajući ih kao organe koji treba bez pogovora da izvrše postavljeni zadatak, i to baš na onaj način i u onom vremenu kako se to zahteva ili želi . Pri tome se nije pazilo ni na autoritet suda, niti na ugled koji sud ima i mora imati u narodu. U tom svom „ operativnom " elanu , narodni odbori , javni tužioci i lokalni partijski organi nastojali su , a ponekad i uspevali da od suda naprave svoj izvršni organ . To će najbolje osvetliti sledeći primer. Jedan javni tužilac je 1949. godine preko telefona naredio pravosudnoj upravi da odmah uputi svim sudovima u pokrajini telegram ovakve sadržine : „ U roku od dva dana bezuslovno sprovesti konfiskaciju imovine svih žitara koji su osuđeni na konfiskaciju imovine, u protivnom bićete pozvani na krivičnu odgovornost". Isto tužilaštvo je svojim organima poslalo telegram da se protiv svih službenika koji ne sprovedu konfiskaciju „,imaju primeniti tužilačke mere". Ima primera da se daju „ direktive " kako će se u konkretnom slučaju presuditi , čak da se daju unapred konkretna uputstva u pogledu visine kazne koja se ima izreći pojedincu . Uočavajući takve pojave, naša Partija je kroz pisma centralnim komitetima , kao i kroz štampu, ukazivala na to da izvesni organi uprave i lokalni politički forumi , naročito u periodima kampanjskih akcija neposredno i potpuno nepravilno pribegavaju administrativnim, pa i prinudnim merama , umesto [prethodnih ] strpljivih političkih priprema i političkog rada s masama. Zahvaljujući toj blagovremenoj intervenciji naše Partije, pomenute pojave nisu bile opšta karakteristika odnosa lokalnih organa vlasti i partijskih organizacija prema sudstvu , a i viši organi i sudovi , osećajući podršku Partije, borili su se protiv takvih pojava. Sa druge strane, bilo bi pogrešno podržavati ma kakvu izolaciju sudova ili dopustiti neko njihovo suprotstavljanje drugim izvršnim organima vlasti . Ŭ stvari , sve su to organi jedinstvene vlasti radnog naroda. Oni imaju određena prava i dužnosti jedni prema drugima uzajamno se dopunjujući . Polazeći od toga, partijske organizacije i narodni odbori moraju pojačati brigu za obezbeđenje materijalnih uslova [ za rad sudova ] , za pravilan izbor sudija, koji opet [ sa svoje strane ] moraju poznavati propise i mere narodnih odbora i obezbediti zakonsku zaštitu tih propisa i mera. Na osnovu takvih odnosa, politički organi i lokalni organi vlasti mogu pomoći sudovima

CETVRTI PLENUM CKKPJ

527

da se lakše uključe u društvenu i političku problematiku područja na kome vrše pravosuđe . Prema tome, ne postoji nikakva apstraktna nezavisnost sudova. Nezavisnost naših sudova ne znači i ne može značiti njihovu nezavisnost od tekovina narodne revolucije, od interesa radnih masa, niti njihovu izolovanost od društvenih i političkih zbivanja naše socijalističke izgradnje, od opštih težnji trudbenika u formiranju društva slobodnih ljudi i naroda. Rešavajući konkretne krivične i građanske predmete, sudovi su pozvani da doprinesu učvršćivanju i razvijanju postignutih društvenih tekovina i da olakšaju ostvarenje tih velikih težnji i zadataka . Ali oni, za razliku od organa uprave, svoju funkciju vrše na specifičan način. Učestvuju u ostvarivanju i jačanju naše socijalističke demokratije, na osnovu pravila i saglasno postupku koji predviđa zakon. Štiteći zakonitost, oni to ne čine radi neke formalne vernosti paragrafima i sa težnjom ka nekoj apstraktnoj pravdi, već zako sadrži osnovne i najbitnije elemente koji naoružavaju sud da [ može ] sa svoje strane i na svoj način, učestvovati u izvršavanju opštih zadataka za čitavu socijalističku društvenu zajednicu, za sve njene organe i svakog ispravnog gradanina . Takva, demokratska socijalistička zakonitost, po svojoj nameni i zadatku , nesumnjivo predstavlja najvažnije uporište čuvanja i daljeg razvijanja tekovina naše socijalistićke narodne zajednice, jačanja njene nezavisnosti i bezbednosti , kao i potpunog i stalnog unošenja sve više istinskih sloboda i prava u život naših građana , zbog kojih se i vodi ova teška i istorijska bitka za izgradnju novog društva. Ali, iako sadrži ono što je osnovno i najbitnije, zakon ne sadrži sve , jer je on, kao što je Lenjin govorio,,,opšta i prosečna mera politike ". Pravilno razumevanje i ispravna primena zakona zavisi i od poznavanja opšteg pravca u razvitku socijalističke izgradnje, a to znači i od pravilnog shvatanja politike Partije kao avangarde radničke klase i radnog naroda koji je kod nas nosilac vlasti ; to dalje, zavisi od dubokog poznavanja socijalno-ekonomske i političke suštine svakog povremenog i konkretnog zadatka i svake nove mere koje organi narodne vlasti preduzimaju , da ne bi ovaj ili onaj postojeći zakonski propis došao u sukob sa daljim mogućnostima razvoja i napretka . Otuda naše sudije moraju biti u toku svih tih konkretnih zadataka i mera, moraju poznavati njihovu sadržinu i usmerenost. Da bi sudije pravilno upoznale sva ta pitanja, potreban je njihov svestran stručni rad, stalni kontakt sa stvarnošću i njihovo uporno nastoja-

528

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nje da do tančina upoznaju zakone i konkretne uslove naše socijalističke izgradnje i njenog razvitka . Takav rad ne može ništa zameniti, a najmanje ga može zameniti praksa direktnog uticaja uprave i lokalnih organa na donošenje presuda i odluka suda , ili praksa ličnog uticaja lokalnih finkcionera na njihov rad. Osim toga, takvi uticaji na sudstvo mogu prouzrokovati pojave nepouzdanosti, straha i moralne labilnosti sudija. Iz toga se neizbežno rađa oportunizam i servilnost, što samo može da podrije moralni i politički autoritet i čvrstinu samih sudova. Tako se dešavalo ga pojedine sudije potpuno padnu pod uticaj tužioca ili lokalnih političkih organa, nastoje da po svaku cenu održe optužnicu , pa čak isčekuju i traže konkretna uputstva za donošenje određenih odluka, da ne bi kako se obično kaže ,,zastranili " . Iz toga se javlja pogrešno shvatanje da je dobar i politički siguran samo onaj sudija koji „ sluša” i radi jedino po uputstvima i željama uprave i lokalnih organa . Za takvo, nepravilno shvatanje društvene uloge i vrednosti sudije i sudova, odgovornost u izvesnom smislu pada i na njih same, jer se nisu dovoljno borili protiv takvih tendencija, već su se povlačili i sami sebe izolovali . Međutim , kao što je nezavisnost sudova neodvojiva od odbrane revolucionarnih tekovina i opšte borbe za socijalističku izgradnju naše zemlje, tako je i nezavisnost sudije kao čoveka neodvojiva od njegovog angažovanja u svestranoj aktivnosti građana. Od posebne je važnosti pravilna primena propisa o krivičnom postupku , u kojima se izražavaju slobode i lična prava građana . Naš zakon o krivičnom postupku donet je u oktobru 1948. godine. On postavlja demokratske principe o dužnosti istraživanja materijalne istine , o slobodnoj oceni dokaza, o pravima odbrane, o načelu legalnosti, usmenosti , neposrednosti i javnosti raspravljanja pred sudom. Ali , u [ pogledu načina] sprovođenja tih načela, u samom zakonu ima izvesnih odstupanja . To je dovodilo do toga da su ta napredna načela ostala, u izvesnim oblastima postupka, bez potpune ili stvarne primene . Ukratko , te nepotpunosti i nedoslednosti mogu se uglavnom svesti na sledeće : Isleđenje se nalazi u rukama nekoliko organa , a među njima i javnog tužilaštva , koje je ujedno isledni organ i organ koji zastupa optužnicu pred sudom; ovlašćenja javnog

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

529

tužioca i islednih organa su znatna , dok je sudska zaštita donekle sužena, jer u pogledu nje ima nepreciznosti, a ima i nepotrebnih posrednika između suda i građana.

IV Za pravilnu ocenu stanja našeg sudstva mora se uzeti u obzir i njegov personalni sastav . U početku 1951. godine u svim našim sudovima bilo je : stalnih sudija 1322, sudija porotnika 47 871 , sekretara sudova - 285. Od ukupnog broja stalnih sudija, ogromnu većinu čine muškarci (96,4 %), dok je broj žena sudija još uvek neznatan (3,6 %). U NR Makedoniji i NR Crnoj Gori još nema žena — sudija. U pogledu stručne pravne spreme, stanje sudijskog kadra je sledeće: relativno najveći broj sudija s pravnom spremom ima Crna Gora, gde od 37 sudija 35 imaju pravni fakultet. Nešto slabije stanje je u Hrvatskoj , u kojoj od 324 sudije samo 20 nemaju pravnu spremu. U Vojvodini , od 124 sudije 14 nemaju pravnu spremu , a u Sloveniji, od 144 sudije samo su 20 bez pravne spreme. Veći broj sudija bez pravne spreme nalazimo u Srbiji, u kojoj od 463 sudije 92 nemaju pravnu spremu, i u Makedoniji, u kojoj je od 58 sudija 21 sudija bez pravnog fakulteta . U Bosni i Hercegovini , od 184 sudije 110 je bez pravne spreme. Ako bismo izdvojili posebno sreske sudove , s obzirom na činjenicu da u vrhovnim i u okružnim sudovima ima uvek više sudija pravnika nego sudija bez pravne spreme, onda bi se relativni broj sudija bez pravne spreme još znatno povećao . Tako u Hrvatskoj ima 5,81 %, u Crnoj Gori - 8 %, u Vojvodini 13,83 %, u Sloveniji 15,02 %, u Srbiji 24,17 %, u Makedoniji - 42 %, 74,08 % sreskih sudija bez pravne a u Bosni i Hercegovini spreme. To znači da od ukupno 1001 sreskog sudije 754 imaju, a 247 nemaju pravnu spremu . Kod znatne većine sudija bez pravne spreme , školske kvalifikacije su ispod niže srednje škole, mada se njihova sposobnost, politička kultura, pa i pravničko znanje ne može u svakom konkretnom slučaju meriti samo školskim kvalifikacijama . U tom pogledu najslabije stoji Bosna i Hercegovina , u kojoj ima 65 sudija samo sa osnovnom školom. U Srbiji ( [ na području ] Kosova i Metohije) ima 39 sudija samo sa osnovnom školom. U Bosni i Hercegovini trojica sudija okružnog suda takođe su samo sa osnovnom školom, a u Srbiji ih ima 2.

34 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

530

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

U [pogledu ] popunjavanja sudova novim kadrovima postoje izvesne teškoće. Pored opštepoznate pojave da diplomirani studenti teže da ostanu u velikim gradovima , činjenica je da su svršeni studenti dobijali lakše zaposlenje i bolje materijalne uslove u privrednim preduzećima i administrativnim ustanovama . Plate naših sudija su ispod prosečnog nivoa prinadležnosti drugih naših stručnjaka, pa čak i pravnika u administraciji. Prosečna plata sudije sreskog suda iznosi 4780 dinara, a sudije okružnog suda - oko 5550 dinara . Tome treba dodati da se prinadležnosti gotovo svih sudija, osim predsednika sudova, svode samo na osnovne plate. Te plate sudija ne odgovaraju ni značaju pravosuđa, ni težini, specifičnosti , odgovornosti i važnosti sudskog rada. Isto tako, stambene teškoće , koje narodni odbori često nisu s voljom rešavati i kad su mogli, predstavljale su objektivnu smetnju za priliv novih stručnih kadrova u sreske sudove. Takvo stanje kadrova u našim sudovima u prvom redu je posledica nedovoljne brige nadležnih organa. Ministarstva pravosuđa nisu se dovoljno borila za stručnije kadrove, niti su u dovoljnoj meri sprečavala razne nepravilne postupke lokalnih organa pri izboru i smenjivanju sudija. Ni partijske organizacije nisu , sve do pisma CKKPJ od 29. februara 1950. godine ,418 posvećivale potrebnu pažnju problemima pravosuđa i izgrađivanju sudijskog kadra. Taj nedostatak nije ni do danas otklonjen. U toku oslobodilačkog rata, u sudove su ulazili politički radnici , borci i ljudi iz naroda, poznati po svojoj oda419 nosti stvari narodne revolucije i narodnog oslobođenja." Po pravilu , ti kadrovi nisu imali posebne pravne spreme. Jedan deo njih ostao je i do danas u sudovima i neki su se izgradili u solidne sudije, a mnogi su čak uspeli i da završe pravne studije. Kad je posle oslobođenja razvijen u celini naš sudski sistem, ukazala se potreba za znatno većim brojem sudija i za stručnim kadrovima . Sudovi su popunjavani delimično stručnim , delimično nestručnim kadrovima koji su prošli kroz borbu, a znatnim delom iz rezervi pravničkih kadrova koji su pripadali sudstvu stare Jugoslavije. Ti kadrovi su u većini sastavljeni od pristalica oslobodilačke borbe i pravnika koji su pokazali svoju spremnost da doprinesu izgradnji narodne vlasti i novog sudstva. Pred te kadrove postavljali su se najrazličitiji zadaci u pogledu rešavanja velikog broja sporova i pitanja iz oblasti

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

531

krivičnog i građanskog pravosuđa i drugih oblasti sudskog rada . Uporedo sa izgradnjom zemlje i vaspitavanjem naših kadrova i naroda , i sudijski kadrovi su sve svesnije i sigurnije prihvatali ideologiju marksizma . Međutim , nije lak i kratak put od prihvatanja ideoloških stavova do njihovog primenjivanja u konkretnim pravnim rešavanjima vrlo složenih i isprepletenih društvenih odnosa i sporova, koji su imali niz prelaznih, nedovršenih odluka, niz elemenata borbe starog i novog. Nasleđena pravna shvatanja, koja su često naročito čvrsta kod stručnijih sudijskih kadrova, ometala su ih ponekad da i pravilno shvate konkretnu politiku Partije u raznim oblastima pravosuđa . Stari kadrovi — socijalističkoj Jugoslaviji inače odani ― rešavali su teškoće i sukobe često se služeći apstraktnim formulama i opštim političkim frazama . Novi kadrovi , naročito oni bez pravne spreme, nisu mogli brzo i lako da uđu u specifične metode sudskog rada i uvek da shvate značaj zakona i zakonitosti u revolucionarnim društvenim i političkim zbivanjima . Nedostatak stručnosti i strah toga ponekad su ih dovodili do pasivnosti ili do opštih ,,revolucionarnih" stavova, što ih je odvajalo od zakona i navodilo na njegovo svesno i nesvesno kršenje. Nesumnjivo je da su se, u celini gledano , sudijski kadrovi uzdizali, kako u idejno-političkom tako i u stručnom pogledu . Ali to do sada nije bilo u celini sistematsko , niti je današnji nivo te uzdignutosti zadovoljavajući . Pored teškoća koje proizlaze iz specifičnosti sudskog rada i samog stanja kadrova, sigurno je da pomoć , koju su bili pozvani da im ukažu politički organi, sudska uprava i naučne ustanove , nije bila uvek ni na dovoljnoj visini, niti dovoljno principijelna i sistematska .

V

1. U cilju daljeg jačanja uloge i značaja pravosuđa i zakonitosti, potrebno je usavršiti izvesne principe, dalje ih razvijati i upotpuniti, uz istovremenu borbu i uporan rad Partije, nadležnih državnih ustanova i samog suda u pravcu otklanjanja slabosti , grešaka i nezakonitosti , kako u samom sudstvu tako i u odnosu prema njemu . Pri svemu tome treba voditi računa, kako o postignutim tekovinama na sadašnjem stepenu razvitka socijalističke demokratije u našoj zemlji , tako i o konkretnom položaju i ulozi naše zemlje , o njenoj borbi za nezavisnost , za dalju izgradnju socijalizma, a protiv

532

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ugrožavanja i opasnosti od spoljnih hegemonista, od ostataka svrgnutih klasa i drugih raznovrsnih neprijateljskih delatnosti. a) Polazeći od toga da je osnovna organizacija sudskog sistema pravilna , trebalo bi još više približiti okružne sudove narodu na taj način što bi se smanjilo njihovo teritorijalno područje , i izjednačilo uglavnom , s ranijim područjem okruga. Principi izbornosti, smenjivosti i odgovornosti sudija društvenoj zajednici jesu neosporne demokratske tekovine, koje treba i dalje učvršćivati . U tom smislu bilo bi opravdano da sve sreske i sve okružne sudije budu izabrane od sreskih, gradskih, odnosno oblasnih skupština narodnih odbora. Da bi se otklonile izvesne slabosti u dosadašnjem sistemu izbora i razrešavanja sudija, trebalo bi potpunije odrediti uslove pod kojima čito razrešavanju sudija. se ubuduće, kao uslov za na sprema, tj . diploma

se može pristupiti izboru, a naroIstovremeno , bilo bi opravdano da funkciju stalnog sudije, traži pravpravnog fakulteta, od čega bi se

eventualno moglo odstupiti samo u slučaju stvarnog nedostatka kvalifikovanih kadrova. b) Autoritet i značaj jedne utanove , naročito takve kakva je sud, ne može se postići i ojačati samo organizacionim merama. Jačanje sastava sudova, a naročito vrhovnih sudova, može se postići stručnim i političkim razvijanjem kadrova. Naučne pravne ustanove ,420 viši sudovi i same sudije moraju posvetiti naročitu pažnju svestranom uzdizanju kadrova, kako u stručnom tako i u idejno-političkom pogledu, još na fakultetima, a i [ u samim] sudovima . S tim u vezi , potrebno je pojačati teorijski rad uopšte, kao i rad na tumačenju i objašnjavanju suštine našeg prava i zakona. Istovremeno, zadatak stalnih sudija jeste da pruže svu potrebnu pomoć porotnicima , kako bi oni bili spremniji i aktivniji u vršenju svoje porotničke funkcije. c) U cilju daljeg razvijanja demokratskih principa [ sudskog ] postupka, kao i u cilju ispravljanja izvesnih nedostataka, nameće se potreba objedinjenja isleđenja, po pravilu, u sudu. Prema tome, sud treba, u principu, da postane osnovni organ za isleđenje . Javno tužilaštvo ne bi trebalo ubuduće da vrši isleđenja. Razume se, te mere ne bi smele da otežaju organima uprave vođenje isleđenja, jer bi na taj način dovele do sprečavanja rada organa uprave, što bi moglo da ima negativne posledice za borbu protiv kriminaliteta . U pogledu odluke o pritvoru , odnosno istražnom zatvoru i

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

533

dužini njegovog trajanja, treba i u praksi obezbediti primenu ustavnih i zakonskih principa. Pitanje nadležnosti sudova trebalo bi rešiti tako da se proširi i ojača uloga okružnih i vrhovnih sudova . Mora se poći od principa da okružni sudovi treba da budu , u osnovi prvostepeni , rešavajući organi u svim važnijim pitanjima gde dolazi do izražaja odbrana naše zemlje od neprijateljske delatnosti i drugih težih oblika kriminala, uperenog protiv izgradnje socijalizma i prava građana . Tako bi i vrhovni sudovi republika bili tešnje nego dosad povezani sa bitnom problematikom naše društvene i političke izgradnje . To bi ujedno dalo veći autoritet sudskoj presudi, više ujednačilo sudsku praksu i proširilo sudske garantije prava građana. Polazeći od dosadašnje nadležnosti Vrhovnog suda FNRJ ,422 trebalo bi naći sredstva da on može rešavati načelnija pitanja i osigurati jedinstvenost u shvatanju i primeni zakona. Nadzor nad radom suda treba uopšte preneti samo na vrhovne sudove, a njih učiniti elastičnijim, inicijativnijim i stvaralačkijim u vršenju pravosuđa . d) Nema sumnje da će sve te mere znatno doprineti jačanju uloge sudstva, podizanju lične odgovornosti sudija i sudskih veća u čitavom njihovom radu. Partijske organizacije moraju obezbediti sprovođenje [ sledećih] principa: sudovi nisu organi narodnih odbora ili ma koje druge ustanove; sudu je radni narod , preko svojih predstavničkih organa , dao pravo da u konkretnim slučajevima i sporovima, primenjujući zakon, odredi šta je interes zajednice; kad sudi, sud je deo, predstavnik jedinstvenog narodnog suvereniteta. Samo pod tim uslovima sudska odluka može biti zakonita 1 pravična , shvaćena i podržana od masa . Sud može i pogrešiti , ali zakon predviđa niz pravnih sredstava koja omogućuju da konačne sudske odluke budu zakonite i pravične . Sa druge strane, sud će manje biti u položaju da pravi greške i više biti stvarno nezavisan , ukoliko sudije budu manje činovnici, birokrati . ,,Sudije - činovnici", kaže Lenjin,,,najviše se brinu za to da sve ide glatko na hartiji : glavno je da je na hartiji sve u redu, a sve ostalo se ne tiče činovnika koji hoće samo da prima platu i dobija unapređenja od pretpostavljenih ... Međutim, izabrane sudije paze ne samo na hartiju već i na to kako stoji stvar u životu. Ponekad pravilo mirno stoji i dalje na hartiji , a u životu se dešava nešto sasvim drugo".

e) U red mera koje se odnedavno preduzimaju u pravcu svestranog poboljšanja rada sudija i sudova spadaju i [ one

534

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

što se odnose ] na materijalne uslove . Sudijske plate treba povećati jer su one do sada znatno zaostajale za platama gotovo svih kategorija naših trudbenika . Isto tako treba nastojati da se, gde god je to moguće , vrate sudovi u sudske zgrade koje su im oduzete za potrebe drugih ustanova, da se obezbede sredstva za nužne opravke postojećih zgrada i svestrano razmotri mogućnost i potreba građenja novih zgrada . U borbi protiv potcenjivanja važnosti pravosuđa treba sve učiniti da se otklone pogrešna shvatanja o hijerarhiji državnih ustanova, u kojoj sudovi imaju niže mesto . Ali , pri tome ne treba zaboraviti da se ugled sudija u društvu i značaj sudova ne mogu obezbediti , a ni diskreditovati , administrativnim merama . To u prvom redu zavisi od samih sudija , od kvaliteta i zakonitosti njihovog rada , od čvrstine i pravilnosti njihovog moralnog stava, od razvijenosti njihove građanske svesti, od toga u kojoj meri se oni angažuju u zaštiti slobode ličnosti i prava građana i koliko aktivno učestvuju u zaštiti slobode i napretka socijalističke zajednice . 2. I pored izvesnih izmena koje treba izvršiti u pogledu ovlašćenja i načina rada javnog tužilaštva , javno tužilaštvo će ubuduće vršiti važnu ulogu u borbi za suzbijanje kriminaliteta i za pravilnu primenu zakona u građanskim i upravnim sporovima. Međutim, javno tužilaštvo bi trebalo ubuduće da se oslobodi operativnog metoda rada i pretvaranja u neposredni izvršni organ za sprovođenje raznih privrednih mera. S tim u vezi otpala bi potreba da tužilaštvo posreduje između građana i organa uprave u pitanjima upravnih akata kojima se vređaju prava građana. Građanima treba obezbediti mogućnost da sami ostvaruju svoja prava, i to, po pravilu , pred sudom. Time će tužilaštvo dobiti određeniji položaj organa za zaštitu zakonitosti, s preciznijim ovlašćenjima, a sprečiće se i izvesne pojave birokratizma u njegovom adu, koje proizlaze iz ideje o njegovom monopolu u čuvanju zakonitosti , čak i kad su u pitanju prava građana . Time bi delatnost tužilaštva bila više usklađena s razvitkom naše narodne demokratije . 3. U vezi s jačanjem uloge sudstva i zakonitosti , advokatski poziv takođe dobija svoje značajno mesto u našem pravnom sistemu . Advokatura postaje sve više ustanova kojoj je povereno da zastupa građane, preduzeća , organizacije i da im ukazuje pravnu pomoć. Svako gledište o advokatima kao pomoćnim državnim organima dovodi do birokratizacije i neaktivnosti advokata i do slabljenja funkcije odbrane i zaštite prava čoveka i ustanova.

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

535

Naša advokatura , posle čišćenja od raznih protivnarodnih i koruptivnih elemenata, još uvek je malobrojna, zapostavljena i s malo autoriteta.423 Jedna od slabosti advokature je nedovoljno zalaganje pojedinih advokata u zastupanju stranaka i onda kad su one u pravu, a druga - političko solidarisanje pojedinih advokata s neprijateljskim držanjem svojih branjenika. Partija i drugi državni organi treba da pomognu advokaturi da se što pre oslobodi tih slabosti i zauzme odgovarajuće mesto u našem društvenom i državnom uređenju. U tom smislu bilo bi potrebno podsticati popunjavanje advokatske struke i mlađim kadrovima, koji su se školovali u duhu našeg novog prava i zakonitosti , razvijati inicijativu i političku svest advokata, ojačati same organizacije advokata i njihovu odgovornost za rad. Sve te i druge mere, trebalo bi preduzeti u cilju jačanja advokature i njene uloge. Ali mesto, ugled i značaj advokature zavisiće, u prvom redu, od samih advokata, od njihovog savesnog i stručnog rada, od njihovog moralnog stava i privrženosti novim društvenim tekovinama. Partija i državna vlast već su preduzele niz mera da se olakša pravilna izgradnja naše nove advokature, a od samih advokata i njihovog rada zavisi kojom će brzinom i u kojoj meri advokatura postati zaista nova i socijalistička društvena ustanova, kao što treba da bude prema važnosti funkcije koju je pozvana da vrši u učvršćivanju zakonitosti , zaštiti prava građana i jačanju celokupnog našeg pravnog poretka .

VI 1. U nizu mera koje možemo već danas istaći u cilju jačanja pravosuđa i zakonitosti, postavlja se i pitanje proširenja sudske nadležnosti i sudskih garantija u odnosu na nezakonite akte uprave .

U tom pogledu dva osnovna područja rada uprave mogu danas [biti predmet razmatranja ] . a) U prvim godinama posle oslobođenja kod pojedinih naših kadrova postojala je tendencija ka tome da uprava bude sama sebi sudija i da se potpuno odvoji od kontrole izvan nje . Ali, Partija nikad nije smatrala da je uprava nepogrešiva i mi smo radili na tome da obezbedimo kontrolu nad radom uprave . U tom cilju , pored opšte političke odgovornosti svih organa državne uprave pred predstavničkim telima, u našem sistemu je ustanovljen i institut tzv. prava

536

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nadzora, po kome viši organ državne uprave ima pravo da ocenjuje zakonitost i pravilnost pravosnažnih rešenja nižih organa i da ih poništava ili ukida ako nađe da su nezakonita ili nepravilna . Uporedo s tim institutom ,,zahteva zą zaštitu zakonitosti", utvrđeno je pravo javnog tužilaštva da pred višim organima državne uprave pobija nezakonite akte organa državne uprave. Osnovne slabosti takvog sistema zaštite zakonitosti jesu u tome što ne obezbeđuje u dovoljnoj meri pravo građanima da sami pokreću postupak za poništavanje nezakonitih akata kojima su povređena njihova prava i što konačnu ocenu zakonitosti i pravilnosti akata daje sama uprava, ili organ koji je viši od onoga što je doneo pravosnažno rešenje. Da bi se to izbeglo, mi smo još u prvim zakonima uspostavljali kontrolu suda nad pojedinim aktima državne uprave (na primer, Zakonom o biračkim spiskovima od 1945)42 i docnije uveli jednu vrstu tzv. administrativnog spora protiv akata uprave, i to pred redovnim sudom (naročito u oblasti materijalnih sporova na osnovu radnih odnosa, socijalnog osiguranja itd.) . Državna uprava u našoj zemlji rešava svakodnevno tako veliki broj često veoma složenih zadataka u svim oblastima društvenog života, da je potreban veliki napor da bi svi ti zadaci mogli biti na vreme i u celini rešeni . Radi toga, u upravi se razvijaju operativnije metode rada, koje joj omogućuju brže i efikasnije ostvarivanje zadataka . Ona se u prvom redu orijentiše na sprovođenje određenih mera i postizanje određenih ciljeva, a ne na zaštitu prava građana i doslednu primenu zakonskih propisa . Nema sumnje da se nezakonitost većinom javlja kod lokalnih organa državne uprave, s obzirom na to da oni neposredno ostvaruju najveći broj državnih zadataka , a kadrovi u njima nisu uvek dovoljno stručno i politički izgradeni . Ne poznavajući u dovoljnoj meri osnovne pravne propise u oblasti na kojoj rade, oni rešavaju stvari po svom nahođenju, upravljajući se ponekad jedino internim direktivama koje primaju od viših državnih organa . Nije redak slučaj da se u nekim nižim narodnim odborima i ,,službeni listovi" slabo čitaju . Iako nedovoljno poznavanje zakona u znatnoj meri otežava zakonit i pravilan rad lokalnih organa, bilo bi pogrešno sve pojave nezakonitosti svesti samo na nedovoljno poznavanje zakona. Nije retka pojava da funkcioneri nekih narodnih odbora svesno krše zakone , smatrajući da im pravni propisi predstavljaju smetnju, da ih sputavaju

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

537

u ostvarivanju zadataka koje , po njihovom shvatanju , treba izvršiti i po cenu nezakonitih mera i rešenja . Na toj liniji su već poznate izvesne nepravilnosti i povrede propisa o dobrovoljnost stupanja u seljačke radne zadruge, pojave prisiljavanja na dobrovoljne radove i sl. Povreda zakonitosti često je izraz i samovolje pojedinih funkcionera narodnih odbora, kao i čin neprijateljskih elemenata , koji na taj način kompromituju narodnu vlast u očima naroda . Tako je utvrđeno da se na području Sreskog i Gradskog narodnog odbora u Trebinju građani retko žale na rešenja narodnih odbora, jer ih od toga odvraćaju njihovi funkcioneri . Izvršni odbor Sreskog narodnog odbora u Staroj Pazovi je jednostavno odlučio da kazni sve one koji se budu žalili na procenu količine prinosa kukuruza , pa je ova nezakonita odluka uneta čak u zapisnik sednice Izvršnog odbora. Ovde treba istaći jedno pitanje koje je , takođe, poveza-

no s problemom kršenja zakonitosti . Reč je o odnosu članova Partije prema nepartijcima, prema onima koji se nalaze na odgovornim državnim dužnostima, to jest reč je o pravilnom odnosu članova Partije prema poštovanju zakonitosti i organa koji su pozvani da tu zakonitost sprovode. Ima pojava da neki članovi Partije smatraju da oni u svakom slučaju imaju veća prava nego nepartijci, da su privilegovani i da samim tim što su članovi Partije stiču pravo da ,,komanduju " organima narodne vlasti . Ima i takvih pojava da neki članovi Partije i rukovodeći drugovi smatraju da se odgovornost pred zakonima odnosi samo na nepartijce, a da partijci za svoj rad i držanje ne podležu zakonima . Takva shvatanja i takve pojave su potpuno tuđe liniji naše Partije i karakteru naše narodne vlasti . Nikada ne treba zaboraviti da je jedan od prvih uslova za obezbeđenje gradanskih sloboda to da službena lica za svoje službene radnje i za odnos prema građanima budu odgovorna pred zakonom kao i ostali građani. Naša Partija vaspitava svoje članove tako da oni daju primer čuvanja i poštovanja zakonitosti, da oni svoje dužnosti građana socijalističke domovine obavljaju tako da budu svuda i na svakom mestu primerni i besprekorni . Takav lik člana naše Partije izgrađivan je kako u periodu ilegalne borbe u staroj Jugoslaviji tako i u periodu narodnooslobodilačkog rata, a i danas, u periodu izgradnje socijalizma u našoj zemlji . Neka nezakonita akta organa državne uprave odnose se i na pitanje lične svojine građana, kao i imovine zadružnih organizacija. Česte su pojave zadiranja državnih organa u

538

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

svojinu građana . U nizu slučajeva izvršene su nezakonitosti , mada je bilo mogućnosti da se stvari reše na zakonit način, ugovorom ili zakonom utvrđenim postupcima. Tako , na primer, Sreski narodni odbor u Boru, zbog potrebe za ogrevnim drvetom , jednostavno je naredio seču privatnih šuma , a na području uže Srbije bilo je više slučajeva da su mesni narodni odbori donosili rešenja kojima su pojedinim sopstvenicima oduzimali vodenice i prodavali ih seljačkim radnim zadrugama. Isto tako grube povrede prava svojine činjene su u odnosu na zadružnu svojinu . U Crnoj Gori vršene su fuzije zadruga bez pristanka zadrugara . U Sloveniji , Sreski narodni odbor u Gorici jednostavno je oduzeo zadružnu mlekaru u vrednosti od preko 3 000 000 dinara i dao je u desetogodišnji zakup svome preduzeću , s tim da ono ne plaća nikakvu zakupninu. U Vojniću (Hrvatska) bilo je pojava da su radionice opštih zemljoradničkih zadruga jednostavno dodeljivane seljačkim radnim zadrugama . Prilično je raširena i pojava, kao na primer u Bosni i Hercegovini (srezovi Srbac, Brčko, Foča, Gradačac , Zavidovići itd .) , da se zadružne organizacije iseljavaju iz sopstvenih prostorija, u koje se, odlukom vlasti , useljavaju državna privredna preduzeća i ustanove. Međutim, bilo bi pogrešno na osnovu svega toga zaključiti da pojave nezakonitosti potiču samo iz nedovoljne izdignutosti kadrova u lokalnim organima i da se one imaju samo njima pripisati. Naprotiv, često su lokalni organi prisiljeni da pođu linijom kršenja zakonitosti ako hoće da izvrše zadatke koje im oštro i bez dovoljno unošenja u sam problem postavljaju viši organi državne uprave . Kao primer za to mogao bi se navesti niz nezakonitih internih uputstava , usmenih i nepreciznih telefonskih direktiva , kao i nezakonitih zaključaka , koji se docnije uporno sprovode na terenu , pa se tako stvara utisak da je reč isključivo o nezakonitom radu lokalnih organa što sve to neposredno ostvaruju . Ponekad očigledno nezakonita uputstva i rešenja, kad ih viši državni organi donose bez dovoljno poznavanja prilika i unošenja u probleme pojedinih narodnih odbora, guraju niže organe na put nezakonitosti. U tom smislu karakteristični su slučajevi s raznim privrednim planovima koje razrađuju pojedini resori . Tako se , na primer, planovi otkupa razrađuju no taj način što se svakom srezu , odnosno mestu određuje kvota poljoprivrednih proizvoda koja mora biti otkupljena na tom području , a ne vodi se dovoljno računa o privrednoj snazi toga područja . Pogrešna razrada planova dovodi do nezakonitih intervencija narodnih odbora i u drugim

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

539

pitanjima, kao što su uključivanje radne snage , obezbeđeno snabdevanje i tome slično. U nizu srezova i preduzeća, kao na primer, novopazarskom ili varvarinskom srezu, ili u preduzeću „ Štore” , željezničkom građevinskom preduzeću broj 8 i 16, potrošači nisu primili potrošačke karte 25 iako su na njih imali pravo , jer broj karata koji je distribucijom dodeIjen nije odgovarao stvarnom broju potrošača . Da bi broj potrošača doveli u sklad sa brojem raspoloživih karata , narodni odbori su često prisiljeni da donose nezakonita rešenja, kojima se pojedinim građanima, a ponekad i čitavim kategorijama potrošača , bez zakonskog osnova uskraćuju potrošačke karte. Očigledno je da sve navedene i druge slične pojave nezakonitosti ne samo što povređuju zakonom utvrđena prava građana već i unose pometnju u rad državne uprave i otežavaju višim državnim organima da ostvare svoju rukovodeću ulogu u izvršavanju određenih državnih zadataka . Da bi se obezbedio pravilan rad državne uprave i ojačala zakonitost takvi postupci moraju i mogu biti otklonjeni , između ostalog uključivanjem šireg kruga naših građana i njihovih zadružnih i drugih društvenih organizacija u borbu za zakonitost rada uprave , i to kroz aktivnost na zaštiti njihovih prava . b) Drugo područje rada uprave , koje može biti predmet razmatranja, odnosi se na rad i na prekršaje organa državne uprave u primeni administrativnih kazni . I na tom području zapažene su izvesne slabosti : znatan broj nezakonitih rešenja , preterano visoke kazne, pribegavanje prinudi umesto političkom radu , razjašnjavanju problema i ubeđivanju , slabo interesovanje i nesnalažljivost nadležnih organa u otklanjanju prekršaja itd . Nezakonitosti rešenja sastoje se kako u povredama postupka tako i u povredama propisa o odmeravanju administrativnih kazni . U nizu gradskih odbora , izrečena kazna lišenja slobode iznosi , na primer, za mesec januar 1951. godine, u proseku oko 60 do 70 dana, ponekad i za beznačajne prekršaje . Viši državni organi slabo su vodili nadzor nad radom nižih državnih organa u administrativno-kaznenom postupku.426 Tako, na primer, u periodu januar-septembar 1950. godine, ukupan broj žalbi iznosio je svega 16 % od broja donesenih rešenja. Sopstvenom inicijativom, po pravu nadzora , viši državni organi poništili su u istom periodu svega 0,45 % pravosnažnih rešenja u administrativno-kaznenom postupku . Kad se ima u vidu stalno povećavanje admini-

540

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

strativnih kazni u nekim narodnim republikama i znatne nezakonitosti pri kažnjavanju , onda ove cifre koje se odnose na žalbe i rešenja, doneta po pravu nadzora , pokazuju nedovoljnu budnost i popustljivost viših organa državne uprave u primeni administrativnih kazni . U pismu Centralnog komiteta KPJ od 23. avgusta 1949. godine istaknuta je i kritikovana pojava nezakonitog proširenja i olake primene administrativnih kazni u nekim krajevima. ,,Neke partijske organizacije" — stoji u pismu ,,gledaju na administrativno kažnjavanje kao na sredstvo kojim se može svakodnevno služiti , umesto da se ono koristi izuzetno , ali i tada strogo vodeći računa o političkim posledicama ... Ali, ne samo što se administrativne mere primenjuju odviše često i nepravilno prema građanima u slučajevima neizvršenja njihovih zakonom predviđenih obaveza (obavezne predaje žitarica, stoke, poreza itd.) , već se one vrlo često primenjuju i u slučajevima gde za to nema nikakvog zakonskog osnova, gde od volje građana zavisi da li će se nešto uraditi ili neće " . Karakterističan i verovatno jedini takav slučaj odnosi se na Sreski narodni odbor u Trebinju, koji je povodom akcije za uključivanje radne snage u privredu uputio na teren svoje službenike i predao im unapred potpisana blanko-rešenja, koja za neodazivanje na rad sadrže unapred izrečenu kaznu prinudnog rada od tri meseca. Dosadašnja iskustva pokazuju da organ koji donosi rešenja u administrativno-kaznenom postupku ne može biti isti onaj organ što je nadležan za sprovođenje određene mere, jer se ovaj [ drugi ] rukovodi isključivo potrebom izvršenja zadatka i ne vodi dovoljno računa o pravima građana i doslednoj primeni zakona. Pored toga, nadležni operativni organi u administrativno-kaznenom postupku navode te organe da zanemaruju prvenstveno organizacione i političke pripreme za izvršenje pojedinih zadataka . Oni se, kao što stoji u navedenom pismu CK,,,često orijentišu na administrativno svršavanje poslova umesto da razviju intenzivno politički rad”. Po sadašnjem zakonu , administrativno-kazneni postupak povodom prekršaja vodi u prvom stepenu , po pravilu , izvršni odbor sreskog ili gradskog narodnog odbora, odnosno njegova komisija za prekršaje . U drugom stepenu nadležni su , po pravilu , neposredno viši organi uprave . Dosadašnje iskustvo pokazalo je da ovi organi nisu mogli brzo i ekspeditivno rešavati predmete koji su im pristizali. Broj nesvršenih predmeta kod komisija stalno raste. Krajem sep-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

541

tembra 1950. godine broj nerešenih predmeta iznosio je 51 253, a u istom mesecu primljeno je novih 26 857 predmeta . Kolektivno rešavanje u komisiji svelo se u najvećem broju slučajeva na puku formalnost, jer se događalo da su neke komisije na jednom sastanku rešavale po 100 i više predmeta . 2. Ne samo radi otklanjanja navedenih slabosti i jačanja zakonitosti, već i radi usklađivanja s opštom linijom našeg društvenog i političkog razvitka, trebalo bi u navedenim područjima rada uprave izvršiti značajnije izmene i uspostaviti određene objektivne sudske garantije. Mere u tom pogledu polazile bi od sledećih principa : a) Građanima bi trebalo obezbediti da , u slučajevima kad se njihova prava povrede aktima organa državne uprave, mogu pred redovnim sudovima pokretati upravne sporove .

Širinu i uslove pokretanja takvog upravnog spora treba proučiti i razraditi zakonom, pojačavajući ulogu suda u rešavanju tih pitanja . b) Isto tako treba uneti više reda u politiku prema prekršajima koji su sada u nadležnosti raznih organa. Naime, politika kažnjavanja prekršaja trebalo bi da se koncentriše na jedno mesto , da se preda u ruke stručnih ljudi- sudija za prekršaje pri sreskim, odnosno gradskim narodnim odborima, s pravom žalbe protiv rešenja sudije za prekršaje veću pri ministarstvu unutrašnjih poslova. Verovatno bi se taj princip najbolje ostvario preko specijalnih upravno-sudskih organa pri ministarstvima unutrašnjih poslova narodnih republika i organa istog karaktera pri povereništvima unutrašnjih poslova. Ali, bilo bi pogrešno smatrati da su to jedine mere za jačanje zakonitosti i dalju zaštitu prava građana u oblasti rada državne uprave, kao što je pogrešno misliti da se [ sama] uprava ne bori i ne mora boriti i u tom pravcu i da ne mora polaziti od zakonitosti kao od osnovnog metoda svog rada uopšte. Naprotiv, predložene mere usmerene su i na unapređenje zakonitosti u radu uprave i na njeno stvarno jačanje . Neki misle da učvršćenje autoriteta sudova, zaštita zakonitosti i proširivanje socijalističkog demokratizma znači i popuštanje u borbi protiv neprijatelja socijalizma, štetočina i svih onih koji svojim postupcima ugrožavaju naš socijalistički poredak i prava građana, zasnovana na tom po-

542

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

retku . Takođe se misli da to znači ublažavanje strogosti narodne vlasti i samih sudova u borbi protiv takvih pojava. Takvo mišljenje je velika greška, a i neodrživa iluzija neprijatelja socijalizma . Naprotiv, baš takvi sudovi , koji će imati visok autoritet i čvrsto zasnivati svoju delatnost na zakonitosti - biće i moraju da budu najstrožiji i najnemilosrdniji neprijatelji svih pojava koje nanose štetu socijalističkoj zajednici ili ugrožavaju njen opstanak.

VII

Centralni komitet naše Partije isticao je važnost revolucionarne zakonitosti, i u toku narodnooslobodilačke borbe i u posleratnom periodu , kad sudovi i zakonitost još nisu mogli imati potpun oslonac u pisanom zakonu . Tako je naša zemlja još u vreme svršetka rata i donošenja Ustava imala u osnovi izgrađen nov sistem sudova, zasnovan na tekovinama narodne revolucije i prožet istim načelima kao i cela državna organizacija . Od toga doba pa do danas , naše pravosuđe je sve više jačalo i usavršavalo se, crpeći snagu iz celog novog društvenog sistema. Polazeći od toga, naša Partija postavlja danas kako mere za jačanje pravosuđa tako i izvesne nove zadatke sudovima. Svi novi zadaci omogućeni su postignutim stupnjem u razvitku zemlje i predstavljaju sredstva za stalno postepeno razvijanje naše zajednice na putu socijalističkog demokratizma, humanizma i zakonitosti . Oni su saglasni osnovnoj liniji Partije u pogledu uloge organa pravosuđa u razvitku socijalističkog demokratizma i odgovaraju opštim težnjama radnih masa u pravcu jačanja socijalističke zajednice i prava njenih građana. Sve te mere i novi zadaci sudova su , dakle , povezani s opštim procesom našeg savremenog društvenog i političkog razvitka i treba da znače novi pozitivni doprinos tom razvitku . One ne predstavljaju nikakve dekrete sa strane ili odozgo . One imaju podršku radnih masa naše zemlje i zato je Partija u stanju da ih danas postavi i da se bori za njihovo što potpunije ostvarenje . Sigurno je da bez te podrške radnih masa, bez pune saglasnosti ogromne većine naših građana s linijom Partije, ne bismo bili u stanju da u praksi razvijemo i bogatimo našu socijalističku zemlju sve novijim progresivnim ustanovama i formama, uprkos raznih teškoća

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

543

na koje nailazimo i na koje ćemo i dalje nailaziti u upornoj borbi za ostvarenje napredne zajednice slobodnih i ravnopravnih naroda Jugoslavije. Za sprovođenje te linije progresivnog razvoja i jačanja pravosuđa, potrebno je ostvariti punu saradnju partijskih organizacija, državnih organa , ustanova i društvenih organizacija. Od naročite je važnosti da članovi Partije i Narodnog fronta u sudovima,428 javnom tužilaštvu i drugim ustanovama i organima , preuzmu na sebe stalnu i upornu borbu za sprovođenje u život takve linije , za suzbijanje svake pojave nezakonitosti i za punu zaštitu , poštovanje i dalje razvijanje prava čoveka i socijalističke zakonitosti. Osim toga, o predloženim merama našeg Centralnog komiteta treba razviti stvaralačku diskusiju u partijskim i političkim organizacijama, u naučnim i stručnim ustanovama i časopisima, kao i u štampi . Na osnovu te diskusije , treba prikupiti sve konstruktivne i pozitivne predloge i mišljenja koja mogu da doprinesu što potpunijoj i svestranoj primeni predloženih mera . U vezi s tim, potrebno je posvetiti naročitu pažnju uzdizanju pravničkih kadrova, uneti više sistema i čvrstine u nastavni plan naših pravnih fikulteta,429 a s nastavnim i vaspitnim radom , s principima i duhom, zadacima i smerom države prelaznog perioda i njenog prava - svestrano, teorijski upoznati i starije i mlađe kadrove. Isto tako, radi ostvarivanja tih mera biće potrebno uneti niz promena u naše postojeće zakone ili doneti nove zakone , kao što je nužno proučiti i preduzeti niz promena i mera organizacione, političke , materijalne i personalne prirode . Opšte staranje o rešavanju svih tih pitanja preuzeli bi saveti za zakonodavstvo i izgradnju narodne vlasti i ministarstva pravosuđa Vlade FNRJ i republičkih vlada. Prilikom proučavanja , preduzimanja i ostvarivanja svih tih mera treba poći od osnovnog stava Partije da je sud važna ustanova na sadašnjem stepenu razvitka naše zemlje . Našoj zemlji je potreban takav sud i takvi organi [ narodne vlasti ] koji će celokupnom svojom delatnošću , poštujući i sprovodeći u život zakone i druge propise, doprineti učvršćenju socijalističke svesti građana . Samo takvi sudovi i organi narodne vlasti mogu doprineti izgradnji naše socijalističke domovine i pokazati svesnu i duboku ljubav prema nezavisnosti i bezbednosti naše državne zajednice, koja je pošla putem

544

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

korenitog društvenog, političkog, pravnog i moralnog preobražaja starog društva i države. (Drug Ranković je čitao svoj referat do 12 časova.)

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/8, prilog 1.

Drug Tito: Drugovi i drugarice , prije nego što počne diskusija o referatu druga Rankovića predložio bih da se izabere komisija za izradu rezolucije o tom referatu . Ja bih predložio da u komisiju uđu drugovi E. Kardelj , V. Bakarić, M. Minić, J. Hrnčević i V. Vlahović. Slažete li se s ovim predlogom , ili , možda neko ima drugi predlog? (Svi prisutni izjavljuju da se slažu s predlogom druga Tita) . U redu, pošto se slažete, onda ćemo diskusiju otpočeti posle odmora.

(Nastavak rada u 14 časova i 5 minuta.)

[ DISKUSIJA] Drug Tito: Nastavljamo rad. Ko se javlja za diskusiju o referatu druga Rankovića?

Riječ ima drug Hrnčević . Dr Josip Hrnčević: Drugovi, ako potražimo izvor slabosti u radu naših sudova, onda vidimo da tu stvarno ima objektivnih i subjektivnih okolnosti . Nakon oslobođenja naši sudovi su se našli u situaciji u kojoj je stari poredak bio slomljen a stvarali se novi društveni odnosi. U tom društvu nije bilo prava, i trebalo ga je tek stvoriti . Osim toga , kad su sudovi osnovani , bilo je malo pravničkih kadrova za rad u tim sudovima. Boljim pravnicima uglavnom su date krivične stvari, a građanske stvari obično su poveravane pravnicima zatečenim u starim sudovima, a to je , uglavnom bio kadar koji za vreme rata nije sarađivao s okupatorom i nije se ogrešio o narodnooslobodilačku borbu.

CETVRTI PLENUM CKKPJ

545

Ako pogledamo kakav je partijski sastav naših sudova, vidimo da veliki broj sudija nisu članovi Partije, a većina njih su članovi Partije od 1948. godine. A od sudskih pripravnika, koji bi trebalo da obezbede stručni rad u sudovima, gotovo svi su bili van Partije. Naravno, da tako slab politički sastav sudova je bio smetnja njihovom boljem radu . Pored kompliciranih odnosa koje su imali da rešavaju , sudovi su došli i u još jednu objektivno [ nepovoljnu] situaciju. Ako pogledamo otkuda izvire najveći broj nezakonitih akata i nezakonitost uopšte, vidimo da je to s područja otkupa, eksproprijacije, konfiskacija, arondacija itd., da je to u vezi sa sprovođenjem raznih naših privrednih mera. [ Osnovna poluga ] u borbi protiv birokratizma i nezakonitosti u radu sudova biće nov kurs u ekonomici , to jest odbacivanje administriranja u ekonomici. To je osnovna garancija da će izvori te nezakonitosti nestati . Druga garancija trebalo bi da bude izgradnja našeg sudskog zakonodavstva. Od čitavog sudskog zakonodavstva mi danas imamo samo Krivični zakon.430 Krivični postupak je zastareo i moramo ga menjati . A od čitavog građanskog zakonodavstva, nemamo nijedan nov zakon, već samo pojedine uredbe koje su privremeno regulisale neke odnose što su bili u naglom razvoju , a nisu se mogli fiksirati stabilnim pravnim propisima . Smatram da je vreme da se sudsko zakonodavstvo izgradi, jer kako možemo tražiti od sudova da rade po zakonima, kad nemaju zakone . Ja mislim da se prilike i odnosi koji su se fiksirali posle rata mogu zakonski regulisati . Tu imamo čitav niz projekata . Na primer, sada dolazi Uredba o stanovima. To je materija koja treba zakonskim putem da se reguliše, jer je to vrlo važna stvar. Mi smo u mogućnosti da neke osnovne stvari regulišemo zakonima i da sudovi imaju čvrst i stabilan teren i sredstvo u rukama pomoću koga će moći da rade . Ako ti zakoni ne bi bili trajni, a oni i ne mogu biti trajni , bolje je da traju nekoliko godina s izmenama, pa posle da vidimo kako će se neka stvar prema prilikama razvijati , nego da nemamo nikakve zakone. Slabosti sudova se ogledaju i u tome što su oni s jedne strane, bili pritiskivani lokalnim uticajima , a sa druge strane, što je kod njih postojala tendencija da se zavlače u neke puževe kućice, da se odvajaju od zbivanja sredine u kojoj žive . Neke sudije , tako sami sebe izoliraju , nisu dovoljno aktivni u povezivanju sa društvenim životom i 35 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

546

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

problematikom terena, pa je u tom pogledu krivica njihova što zaostaju . U referatu je bilo mnogo govora o nepravilnom odnosu naših lokalnih partijskih organa prema sudovima. Taj odnos se nije sastojao u diskutovanju o problematici , na primer u jednom srezu i okrugu , već prosto u komandovanju . I to je takvo komandovanje koje degradira dostojanstvo čoveka. Sudija često ima pravilan stav kad sudi, ali mu se nameće pogrešna odluka sa strane . Takvo komandovanje nije bilo samo od strane lokalnih organa . Znamo mi tu razne stvari . Na primer, ne samo da su sekretari smatrali da treba da odrede čak u mesecima kazne koje sud treba da izriče , što je stvarno sasvim pogrešno, nego je takvih direktiva za rad sudova bilo i odozgo . I ove totalne konfiskacije sigurno nisu izmislile sudije . Za sada su najbolje one sudije koje, u stvari, idu na to da se bar u presuđivanju predmeta ustanovi ono što je istina . A osnovno u suđenju [i jeste to da se ] jedna stvar presudi s pravne i političke strane i da se utvrdi istina. Ali , u referatu je iznet niz činjenica koje su sprečile da se ustanovi istina . U krivičnim predmetima išlo se ka tome da se dokaže ono za što se optuženi kleveta . U redu. Ali , treba uzeti i drugu stranu u obzir, to jest da i taj optuženi ima da kaže nešto u svoju odbranu . Međutim, odbrana se redovno nije ispitivala, ni u izviđaju , ni kasnije pred tužiocem, a često ni pred sudom. Tako su te presude često ispadale neistinite i neuverljive. Bilo je slučajeva da je jednom presudom čovek oslobođen, pa je onda na ponovljenom procesu osuđen na najtežu kaznu ; pošto ni ta kazna nije mogla biti primljena kao pravična, preinačena je, na primer, na osam godina; ali i ta nije bila pravična jer sve skupa nije bilo istinito , pa je kazna zamenjena pomilovanjem na godinu dana. To su takvi kompromisi koji degradiraju ustanovu suda i sudsku praksu. Izvestan napredak, [može se reći ] osetan napredak u radu sudova osetio se posle pisma CKKPJ od preklanjske godine . Nakon tog vremena partijski komiteti i lokalni rukovodioci nisu direktno uticali na rad sudova , već se problematika sudova raspravljala na sednicama narodnih odbora, gde su ljudi shvatili o čemu se radi . Međutim, sa druge strane, od tog pisma ima pojava, tu i tamo, da su se partijske organizacije posve dezainteresirale za problematiku pravosuđa na njihovom terenu . Mislim da to ne bi trebalo da bude tako i da bi, partijska rukovodstva morala da se bave problematikom pravosuđa , da vode brigu o tome da li kri-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

547

minal raste, kako stoji sa delikvencijom maloletnika, da li se odluke sudova o stambenim sporovima izvršavaju , da li se uopšte mogu izvršiti ili ne . Jer ako te odluke ne mogu da se izvrše , nema smisla ni da se donose. Mislim da o takvim stvarima partijski komiteti treba da se brinu, da o tome raspravljaju , da kroz diskusije , i bez nametanja ubede sudije u pravilnost stava naše Partije u pogledu pravosuđa. Nepravilnosti su , uglavnom, sitne. Ali te sitne nepravilnosti, ako se nagomilavaju , stvaraju ogromne političke teškoće . Ako uzmemo, na primer, kažnjavanje prekršaja, o čemu je bilo dosta reči u referatu , videćemo da imamo 80-90 000 krivičnih presuda,432 dok je preko 300 000 kažnjenih ljudi zbog prekršaja, i to najsitnijih. Zbog takvih stvari pametnog čoveka ne treba kažnjavati već naprosto pozvati , porazgovarati s njim i opomenuti ga. Znači naći drukčiji metod [ delovanja na ljude ] , u političkom, društvenom i moralnom smislu , a ne da se uvek ide na administrativno kažnjavanje. Administrativne kazne bile su prestroge, čak strože od sudskih kazni za lakše delikte . Iz referata druga Rankovića sledi da je prosečna kazna bila 60-70 dana [ zatvora ] , dok su nekim sudskim presudama za uvrede poštenja, lake telesne povrede i manje delikte izrečene kazne od 7 do 8 dana, i to je sasvim dovoljno . Dakle, postoji nesrazmera između administrativnih kazni i kazni koje se izriču za prekršaje i lakša krivična dela . Kada smo uočili taj problem, tražili smo put da se spreči masovno kažnjavanje za prekršaje i formirane su komisije pri Savetu za zakonodavstvo, koje su zavele neki red . U toku prošle godine osetno je opao broj administrativnih kazni i

ja mislim da se to i politički dobro odrazilo . U vezi s novim kursom u pogledu jačanja uloge našeg pravosuđa - a kada govorim o pravosuđu ne mislim samo na sudove već i na ostale organe koji učestvuju u presudama, kao što su organi isleđenja i javnog tužilaštva , zajedno sa sudom - postavlja se i pitanje raznih mera koje treba odmah preduzeti . Sve te mere su naznačene u referatu . Tu se radi u prvom redu o pravilnom zauzimanju stava, o tome da se shvati da je sudstvo važna funkcija društva , da je sudstvo sastavni deo jedinstva narodne vlasti i da zato treba podići ugled i ulogu sudova u državnom i društvenom životu , kako bi oni mogli samostalnije i energičnije da se založe za realizovanje revolucionarne zakonitosti, koju treba da obezbeđuju . Jasno je da novi kurs u privredi, kao i kurs ka demokratizaciji života uopšte neminovno gura sudove na liniju

548

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

borbe za produbljivanje naše demokratije i zakonitosti; sudovi su jedan od faktora u borbi za produbljivanje demokratije. Međutim, da bi se to ostvarilo što pre i bolje, potrebno je izvršiti izvesnu reorganizaciju sudova i [ učvrstiti] njihovu kompetenciju u krivičnom i građanskom suđenju. Potrebno je takođe da se oni obezbede dovoljnim brojem kvalitetnih kadrova u političkom i stručnom smislu . Osim toga, daje se predlog i za drugačiju fizionomiju javnog tužilaštva . Naše javno tužilaštvo ima fizionomiju sovjetske prokurature,433 to je nekakav organ koji treba da bude vrhovni i opšti čuvar zakonitosti, što on u stvari nije. Za zakonitost treba da se brinu svi organi vlasti, kao i društveni organi. U borbi za zakonitost i u revolucionarni rad, treba uvesti mase. Tužilac nije mogao da bude opšti čuvar zakonitosti i treba ga svesti u njegove logične granice. U fiskalnim parnicama koje država vodi i gde su u pitanju velike svote treba da bude zastupljena javna optužba. Međutim, zastupanje države u tim stvarima često je prepušteno nestručnim referentima ili ljudima koji nemaju volje za zastupanje istinskih interesa naroda. Mislim da bi kod nas umesto ranijeg državnog pravobranilaštva, koje je postojalo u staroj Jugoslaviji , trebalo da se unutar javnog tužilaštva formira sektor za zastupanje fiskalnih interesa države. Naravno, to ne bi trebalo da bude u tom smislu da tužilac zastupa i privredna preduzeća itd., nego samo državne ustanove, koje su na budžetu a ne na privrednom računu. Preduzeća treba da uzmu advokate. Što se tiče intervencije tužioca u drugim sporovima, na primer u krivičnim i građanskim, mogla bi mu se dati funkcija tamo gde je stvarno povređen javni interes. Na primer, kad su u pitanju maloletnici , invalidi i lica koja nisu u mogućnosti da sama ostvaruju svoj interes, tužilac treba da pomogne u ostvarivanju njihovih prava. Ovde je bilo reči i o advokaturi. Mi smo advokaturu dobro očistili. U njoj je ostao mali broj ljudi , većinom starijih, tako da prosečna starost [ advokata ] iznosi 60 i više godina . Od tih ljudi vrlo je mali broj onih koji mogu stvarno da zastupaju interese svojih stranaka . A čitav kurs , kako je iznesen u referatu i kako ćemo ga usvojiti , ide ka tome da se strankama ne nameću lažni tutori , kakav je bio tužilac, nego da stranke neposredno isteruju svoja prava pred sudom i upravnim organima . Ako one to ne znaju , neka im pomogne sud i upravni organi . Konačno , stranke po svojoj želji oda-

CETVRTI PLENUM CKKPJ

549

biraju advokate da zastupa njihove interese. Zašto preuzimati tu brigu od stranaka, koje žele same da isteraju svoja prava, zašto da činovnici preuzimaju tu brigu i da budu dužni da pred zakonom zastupaju interese stranaka . Mislim da je to krupna stvar i ako hoćemo taj preokret da učinimo , moramo ići na jačanje advokature, i to solidne advokature, koja će istinski zastupati interese stranaka i biti poštovana i primana naročito kod upravnih organa, s jedne strane, a koja se, sa druge strane, neće solidarisati s kriminalnom i neprijateljskom delatnošću stranke, jer sada ima takvih slučajeva . Da bi se advokatura popunila , da bi dobila podstreka, treba urediti materijalno stanje advokata . Ja znam, na primer, da su advokati obavezni da vode knjige o dohocima i većina ispravno vodi te knjige , iz kojih se tačno vidi koliko zarađuju . Međutim, na to dolazi tako nepravedan porez, da njima gotovo ništa ne ostaje . Njihovi dohoci svode se na dohodak običnih činovnika i čovek ne može tada da se razvija i da se istinski bori za interes stranaka. Mislim da bi trebalo dati više slobode u nagrađivanju advokata , što bi bio i stimulans da pravnici idu u advokate. Iako partijska organizacija ne treba neposredno i konkretno da se meša u rad sudova i pravnih organa - mislim , drugovi, da i tu ne bi trebalo da partijske organizacije ispuste brigu za stanje pravosuđa u srezovima i okruzima . Jer, na kraju krajeva , ipak je taj sreski sud i sreski tužilac neposredno povezan s radom partijske organizacije . Samo ti odnosi bi trebalo da budu nekako drukčiji , da ne bude mešanja u konkretan rad suda, već da to bude stvarna politička diskusija i upoznavanje s pojedinim slučajevima. Ja mislim da bi na taj način to pitanje moglo pravilno da se reši. Drug Tito: Ko se javlja dalje za riječ?

Riječ ima drug Minić. Drug Miloš Minić: Ja mislim da je drug Marko u svom referatu dao obilje materijala iz prakse i rada naših sudova i uopšte rada naših organa vlasti , sa gledišta učvršćenja naše zakonitosti. Ja se sa ovim postavkama u referatu slažem a i sam mogu nekim primerima i materijalom da doprinesem potvrđivanju nekih od tih postavki. Politički sastav našeg sudskog kadra danas nije dobar. To se vidi i iz podataka koje je dao drug Marko. Jedan od

550

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

razloga što naši sudovi nemaju ugled kakav bi trebalo da imaju jeste baš u tome što u sudovima imamo ljude koji ne bi trebalo da budu sudije, koji ni svojim radom ni svojom vrednošću ne mogu da podignu ugled suda. Meni se čini da su izvesni uticaji, koji se na rad suda vrše od strane partijskih komiteta i tužilaca i drugih naših organa - iako se slažem da su ti uticaji štetni , postali objektivna nužda , jer su se sudovi zbog svoga slabog sastava katkad direktno suprotstavljali sprovođenju izvesnih mera, koje smo mi sprovodili ne zato što je to hteo ovaj ili onaj organ , nego zato što je to bila linija naše Partije u određenom momentu. Ja ne kažem da treba braniti uticaj koji se vrši na sudove . Bilo je tu dosta zloupotreba , naročito od strane sreskih partijskih komiteta. Meni se čini da je kod partijskih komiteta postojalo shvatanje da su oni opšti rukovodioci svega, svih organa državne vlasti, pa prema tome i suda, i da su zato zapovedali i sudovima, dirigovali im šta će raditi . Međutim, mislim da ne bih pogrešio ako bih rekao da se ovde , možda, jači uticaj vrši od strane sreskih tužilaca i tužilaca uopšte. Ima čak dobar deo sudova koji su pod uplivom tužilaca i koji su zavisni od tužilaca.

To nije slučajna stvar. Kada smo stvarali naše organe posle rata, kad smo razvijali sudove i tužilaštva, mi smo tužiocu dali izuzetan položaj u našem sistemu vlasti . Smatrali smo da je to organ koji treba da razvije i obezbedi poštovanje zakonitosti. Ja se toga vrlo dobro sećam. Bio sam u Javnom tužilaštvu kada smo birali kadrove , kada smo određivali kuda ćemo poslati kvalifikovane kadrove , mi smo ih slali u tužilaštvo . Sud je u tom pogledu, u pogledu odabiranja kadrova i stvaranja kadrova uvek bio u zapostavljenom položaju . Čak su do pre godinu-dve dana , kad god je bila reč o kvalitetnom pravničkom kadru , komunistima, preči bili organi mesnog ili sreskog narodnog odbora nego li sud. Mislim da je prošao period kada smo imali takvu pojavu da su mnogi naši drugovi gledali na sud kao na organ koji treba da sprovodi revolucionarne odluke naše vlasti . Pre godinu dana mi smo taj stav prema sudu počeli da popravIjamo. Tu je veliku ulogu odigralo pismo CK, koje je sprovedeno, ali mislim da nije dosledno sprovedeno. * Čini mi se da je prvi put sada sasvim jasno i odlučno postavljen stav u odnosu na sudove, i sa stanovišta kadra i sa stanovišta njihovog mesta u našem sistemu vlasti i uloge koju imaju da odigraju u ovom momentu. Taj stav je u ovom referatu ja* Odnosi se na Pismo CKKPJ od 29. februara 1950. godine.

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

551

sno formulisan i sigurno će biti sprovedene odluke koje ovaj plenum bude doneo , a to će biti ogroman doprinos tome da i u pogledu sudova postignemo napredak koji nam je sada potreban. Međutim , kada sam ovde govorio mislio sam na sudije, a može se reći da je najslabija tačka u našem sudskom aparatu to što imamo sudske pravnike i pripravnike koji su vrlo loši . To je slabo odabran kadar. Ja ću nešto reći o tome kako stoji stvar u Srbiji . Uzeo sam podatke iz Ministarstva pravosuđa, prema kojima mi imamo 140 kvalifikovanih sudskih pravnika. [ Od toga samo ] njih tridesetak može biti izabrano za sudije, dok ih je njih preko 60 koji su ideološki i politički neprijatelji, ljudi koji sede u sudu kao oni koji su zaposleni u fabrici ili na kakvom drugom fizičkom poslu samo zato što su kvalifikovani . Otuda dolazi do toga da takve stare sudije i laici vrše veliki uticaj na rad suda. Mislim da naši viši sudovi pod uplivom takvih pravnika, mogu napraviti čitavu zbrku od nemogućih odluka, koje su sasvim štetne za princip naše socijalističke izgradnje i našeg suda. To je za nas važno pitanje i kad budemo radili na tome da poboljšamo rad suda, moramo pomisliti i na to da poboljšamo kadar sudskih pripravnika . Taj kadar sudskih pripravnika je sastavljen od raznih ljudi , tako da nema pravog podmlatka. Mladi pravnici idu u privredu , prekvalifikuju se i postaju planeri i drugo . To je opšta pojava. Dalje, postoji problem i u pogledu sudija porotnika. Mi imamo veoma veliki broj sudija - porotnika. Tu možemo da napravimo razliku [ između onoga kako je nekad bilo i kako je danas ] . U jednom periodu nije vođena briga kako se biraju sudije - porotnici, pa smo imali raznih ljudi , veliki broj i politički nesigurnih. Ja znam da je naš CK Srbije pisao pisma partijskim organizacijama da na to pitanje obrate pažnju , a pored toga je došlo do revidiranja toga kadra, pa je sada izabran bolji kadar . Ali , sada se javlja druga nevolja. U sudove su izabrani mnogi zaposleni ljudi , koji su na odgovornim dužnostima , tako da ne dolaze na suđenja. Usled toga naši sudovi imaju veliku nevolju sa sudijama porotnicima. Ima sudija porotnika u pojedinim mestima koji su stalni i stalno se biraju za sudije porotnike . Kada ne dođe sudija porotnik iz sela ili grada od onih koji su zaposleni , onda se obično uzima neka domaćica , koja tu služi kao poslednja rezerva, pa se suđenje održi . Meni se čini da je to pitanje veoma važno . Među njima ima veliki broj članova Partije ali se oni prema toj dužnosti neodgovorno odnose.

552

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Shvataju tu dužnost kao neki sasvim uzgredan i sporedan posao . A u stvari, oni su sudije , ljudi od kojih zavisi kako će biti izvršena presuda i sproveden zakon. Sa druge strane, ima slučajeva i vrlo nepravilnog odnosa prema sudijama porotnicima od strane sudija stručnjaka. Oni ih potcenjuju i ne očekuju od njih neku pomoć. Zato bih kao problem postavio i pitanje načina izbora sudija porotnika. U praksi sada jedan srez bira oko 400 sudija porotnika, koji se smenjuju. Na koji način ? Sastane se sreski odbor i na plenumu izabere 400 ljudi iz sreza za sudije porotnike. Mislim da se tu uopšte ne može govoriti o nekom ozbiljnom odabiranju ljudi . Zato smatram da , kad se postavlja pitanje izbora sudija porotnika , treba izmeniti dosadašnji način, tako da njih bira mesni narodni odbor, ili čak neposredno narod. To bi doprinelo povećanju njihove odgovornosti . Ovo ističem zbog toga što mislim da je [ izbor sudije porotnika ] skopčan s pitanjem njegove odgovornosti za rad is pitanjem aktivnog učešća masa u radu suda. Što se tiče raznih uticaja na sudove kod nas , o kojima je govorio drug Marko , navodeći razne primere , ja bih takođe mogao da ih navedem nekoliko . Ne kažem da je to opšta pojava , ali kod izvesnog malog broja sudova postoji shvatanje - kao na primer u jednom slučaju koji govori o odnosu suda u Beloj Palanci prema Okružnom sudu u Nišu da pri donošenju presude treba da postoji saradnja između njih i javnih tužilaca . U ovom slučaju , Sreski sud u Beloj Palanci zamerio je Okružnom sudu u Nišu što je poništio njegovu presudu , koja je bila doneta u saglasnosti s javnim tužiocem u okrugu. Predsednik Sreskog suda je preko telefona pitao predsednika Okružnog suda kakva saradnja postoji između njega i javnog tužioca, kada je on poništio presudu o kojoj je reč. Ima i drugih primera gde se takođe vidi da su obavezno sprovođena uputstva koja daje javni tužilac. Osim toga, ima prilično podataka koji govore o servilnosti sudija u odnosu na javne tužioce , kao što ima podataka o tome da su se javni tužioci , nalazeći se u izuzetnom položaju, jako mnogo mešali u rad sudova. Mislim da bi još jednu stvar trebalo postaviti na dnevni red i o njoj diskutovati. Postoje neke koordinacione konferencije između predsednika sreskog suda , sreskog javnog tužioca, poverenika unutrašnjih poslova , opunomoćenika UDB-e i drugih funkcionera na terenu . Ja se sećam da je o tome bilo reči na jednom savetovanju i da je odlučeno da se te konferencije ukinu . Danas je karakter tih konferencija sasvim

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

553

sumnjiv. Možda nisam u pravu , ali mi se čini da su one danas jedan oblik uticaja na predsednike sreskih sudova. One u stvari nisu konferencije na kojima se vrši uzajamno informisanje, već se na njima uzajamno kritikuju samo predsednici sreskih sudova , pri čemu svi ostali istupaju zajedno. Mislim da bi , ako bismo ozbiljnije hteli da postignemo osamostaljenje sudova, te koordinacione konferencije svakako trebalo ukinuti. Ovde bi se moglo navesti dosta podataka o tome kako su sudovi bili zapostavljeni u pogledu smeštaja. Imali smo takvih primera da sreski sud bude smešten u bakalnicu ili u kasapnicu , da je sud u sreskom mestu po deset a po negde i po petnaest puta promenio mesto otkako se rat završio . Dalje , što se tiče odnosa prema sudu, pomenuo bih još jednu stvar koja naoko izgleda sitna . To je dostavna služba . Ja neću ovde da pravim bukvalno poređenje kako se pre rata dostavljao poziv svedocima i onima kojima se sudi . Dostavnica je bila uvek hitna stvar. To je sreski organ morao da dostavi brže od ostale pošte . Sada je dostava poslednja stvar. Ogroman broj sudova ne može da obavi 50 % suđenja u dane kada su ona bila zakazana zato što neki mesni odbornici zadocnjavaju sa dostavjanjem poziva svedocima itd. To govori o jednom raširenom odnosu prema sudovima. Mislim da će se partijske organizacije , naročito partijski komiteti, sada nalaziti pred zadatkom da ozbiljno razjasne ovaj referat i odluke koje će Plenum doneti , da ih tako prenesu i na širu masu , a naročito organima vlasti i da uopšte drugačije gledaju na [ značaj i ulogu sudova u društvu ] . O zakonitosti više neću govoriti. Drug Marko je izneo prilično materijala, a ima kod nas daleko više materijala nego što je u referatu moglo da se iznese. Iako CK naše Partije i naše rukovodstvo već dve godine uporno nastoje da se izbore protiv samovolje , neosporno je da u tome nismo uspeli. Nezakonitost nije dolazila samo otuda što se ne poznaju zakoni, što su nam ljudi u organima vlasti zaostaliji i ne mogu da shvate zakone, nego ona dolazi otuda što je vlast udarila u glavu pojedinim predsednicima mesnih odbora i odbornicima, da čovek mora nekada, kada upozna te slučajeve, da se sav naježi, jer vidi koliko su ti ljudi odvojeni od masa. Predsednik odbora je član Partije i biran je tri do četiri puta uzastopce i zbog toga je izgubio osećaj za ono što ljude boli . On više nije u stanju da pravilno rešava stvari . Mi smo toga imali daleko više 1946, 1947. i 1948. godine, ali se to u ogromnoj meri smanjilo . U tom pogle-

554

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

du postigli smo vrlo veliki uspeh, ali je neosporno da to i danas predstavlja politički problem koji stoji pred našom Partijom . Meni se čini da ništa efikasnije ne bismo pronašli nego to da naši sudovi budu organi koji će intervenisati kıda neko sprovodi svoju samovolju iako zna šta je zakon i šta je pravilno, ali iz ličnih i drugih interesa teroriše ljude i zavodi neki režim koji nema nikakve veze sa socijalističkom demokratijom . Ovakvo lišavanje slobode ljudi prilično je ozbiljan problem. Iz podataka koje je drug Marko naveo videli smo da se 40-50 % uhapšenih ljudi odmah pusti [na slobodu jer krivica nije dokazana ] . Ja to znam iz ličnog iskustva , [ tj . iz onoga što sam video ] kada sam radio u tužilaštvu . Video sam kako je laka stvar lišiti čoveka slobode , kako se olako procenjuje opravdanost nekih postupaka kada treba da se sprovede neki posao ili neki zadatak, a pri tome imaš osećaj da ti je vlast u rukama i da možeš to i to učiniti . To u mnogo većoj meri važi za naše sreske i gradske kadrove, koji ne osećaju oštru kontrolu nad svojim radom. Posledica toga jeste to da oni hapse ljude i za najmanju sitnicu. A pri tome ima vrlo teških hapšenja . Ima hapšenja staraca preko 70 godina i trudnih žena, i to za beznačajne stvari. Recimo, jedna trudna žena izišla je na njivu da je uzore, a oko njive se još vodi spor jer se ne zna čija je . Dođe milicija i strpa ženu u zatvor, pa je posle 3-4 dana pusti. Vrlo efikasno sredstvo borbe protiv toga jeste to da organ vlasti odgovara pred sudom za takve svoje postupke. Meni se čini da nas takvo rešenje problema zaštite zakonitosti spašava od jednog, u principu nepravilnog, dosadašnjeg sredstva za zaštitu zakonitosti. Mi smo do sada imali Zakon za zaštitu zakonitosti. * To je bilo oruđe potpuno u rukama republičkih tužilaca , tužioca FNRJ, a zatim i predsednika sudova, što je nekako čitavu stvar ublažavalo . Međutim , meni se čini da takvo rešenje toga problema, [ zaštite zakonitosti ] uopšte ne može da odgovara jednom sistemu socijalističke demokratije . Mi smo to preuzeli od SSSR-a . Njihovom sistemu to sasvim dobro pristoji, jer u birokratskom sistemu potrebno je imati takve centralizovane organe od vrha do dna , koji će stajati pod kontrolom izvesne vrhuške. Nama to apsolutno ne treba. Nama sada mnogo više odgovara da jedan pravosudni organ, koji mi za to treba da osposobimo , zaista na sebe i pod svoju brigu preuzme zaštitu ličnog i imovnog prava građana ,

* Reč je o nazivu vanrednog sredstva za zaštitu prava.

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

555

prema čemu, na kraju krajeva, mi moramo da ocenjujemo do kod stepena smo stigli u razvoju demokratije. Najzad, ja bih još nešto rekao o advokaturi. Ja mislim da je današnje stanje advokature posledica naše politike prema njoj . Ne mislim da je CK vodio takvu politiku , već je to politika koja je , uglavnom, nikla na bazi zaostale advokature od pre rata. Zbog toga su naši partijski kadrovi na terenu ignorisali advokaturu i imali nejasan odnos prema njoj . Godine 1946. i 1947. niko nije hteo da ostane u advokaturi , već je iz nje bežao . Pošteni komunisti, koji su bili u advokaturi , prelazili su u sudove ili tužilaštva ili u privredne organe, a u advokaturi se odjednom našao veliki broj ljudi , koji s nama nemaju ništa zajedničko . U njoj je ostao vrlo mali broj poštenih ljudi , obično frontovaca . Mi, u Srbiji, do pre dva meseca nismo imali u advokaturi ni jednog člana Partije . U to vreme nismo mogli stimulisati naše mlade pravnike [ da idu u advokaturu ] , iako je naš CK to pitanje razmotrio [ i zauzeo stav ] da u advokaturi treba zaštititi njihova 435 prava. U poslednje vreme oseća se uticaj Partije i prilično je mladih pravnika koji idu u advokaturu . Tačno je ono što je rekao drug Hrnčević da je priličan broj onih koji su došli u advokaturu da zarađuju novac, ali to nije glavna smetnja. Tačno je da ćemo moći obezbediti zaštitu građanskih prava samo preko sudova . Drug Tito: Drugovi , meni se čini da većina od vas gleda na ovo pitanje sa čisto pravničkog stanovišta. Na ovu stvar trebalo bi gledati i analizirati je politički , razmotriti je u tom smislu da vidimo kako će to primati mase kod nas , kako će je one shvatiti - da li kao proširenu demokratiju u socijalističkoj izgradnji , ili kao neko odstupanje od te demokratije. Trebalo bi da se to analizira, da znamo objasniti masama da li je to samo dalji korak na ovom stupnju socijalističke izgradnje , kako u svakom drugom pogledu tako i u pogledu prava i pravosuđa . Mislim da i oni koji nisu pravnici mogu da govore o ovome. Ko se dalje javlja za riječ ? Za riječ se javlja drug Rodoljub Čolaković . Drug Rodoljub Čolaković : Iako nisam pravnik, ja ću govoriti s iskustvom narodnog poslanika. Često čitam molbe i žalbe mojih birača. Iz njih se vidi da se u 80% slučajeva radi o povredi zakona. I u referatu druga Rankovića je istaknuto da to nije stvar jednog sreza, već da je to pojava u celoj

556

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

našoj zemlji . S jedne strane , nailazimo na zapanjujuće nepoznavanje naših zakona i uredaba . Svi u teoriji znaju da su naši zakoni demokratsko oruđe za rešavanje pitanja socijalističke izgradnje, da je to oruđe u rukama radnog naroda za postizanje njegovih određenih ciljeva . Ali je mali broj onih koji se trude da te zakone dobro upoznaju , da sagledaju njihovu celinu i da se bore, svaki na svome sektoru, neću da kažem slovom, već duhom toga zakona. A s druge strane, na očigledne nepravde koje se čine našim građanima pojedini funkcioneri se oglušuju , ili se čak obraćaju čoveku, narodnom poslaniku ili, možda, ministru , koji ima autoritet da oni svrša vaju te poslove . S treće strane, pojavljuje se sporost u funkcionisanju našeg pravosuđa . Ima stvari koje su očito nezakonite . Čovek obije pragove i došao je do predsednika vlade . Predsednik vlade je naredio da se njegov predmet ispita, pa ipak se na rešenje dugo čeka , godinu dana. To ubija ugled našeg pravosuđa . Ta sporost je štetna. Drug Tito je pomenuo - kako će se to objasniti narodu ! Mislim da niko neće shvatiti te mere kako se Partija odnosi prema tom pitanju , niko neće to shvatiti kao ustupak zato što se Partija okrenula prema njima. Mi smo ovde govorili o tome kako lokalni organi dosta greše u pogledu zakonitosti i da ima samovoljnih postupaka. Ja bih podvukao da iz republičkih centara često dolaze uputstva koja mesne organe prosto gone na kršenje zakona. (Jedan član CK: „ I iz saveznih!") Na primer, drug Kidrič u Savetu * kaže : „ To bi se moglo tako učiniti ", ali kada stigne u srez, tamo dole , zakon je jači od svih propisa . To je praksa s kojom treba prekinuti . Česti su slučajevi da republički privredni saveti ne znaju za mere kojima rukovode pojedini resori . (Drug Kidrič: „ Pričaj nešto o Savetu za kulturu!") Mislim da bi nešto trebalo učiniti. Pojavljuju se stvari koje su nezakonite, na primer, pri sprovođenju konfiskacije, nacionalizacije itd . I te nezakonito sprovedene stvari ostaju. Ima takvih postupaka koji su oštetili državu , a i takvih mera koje su oštetile pojedinca . I to tako ostaje. Danas u srezu znaju kako je to bilo rešavano. Na primer, nacionalizacija je izvršena za 24 časa od strane onih ljudi - praktičara kojima je bila potrebna neka lokalna zgrada . I to dalje traje. Mislim da bi trebalo da dovedemo u red to stanje. I drugih nepravilnosti je bilo u mom srezu . Ja sam video organe zadruga kojima niko ništa ne može. Na primer, Odnosi se na Privredni savet, čiji je predsednik tada bio Boris Kidrič.

CETVRTI PLENUM CKKPJ

557

donosi se odluka o konfiskaciji imovine čoveka koji nije izvršio obavezu i zadruga odmah, još dok ni presuda nije [ postala ] pravosnažna , izvlači njegovu stoku, vuče je na svoje 436 imanje. Prezidijum poništi presudu suda, ali niko tu zadrugu ne uzima na odgovornost [i ne primorava je ] da vrati vlasniku imovinu . Ja mislim da ovo nanosi veliku političku štetu našim SRZ. Naše zadruge postaju inokosnom seljaku nešto omraženo, unosi se zla krv i potkopava se jaz između inokosnih seljaka i seljačkih radnih zadruga . Rekao bih još da se više puta događa to da naši ljudi zakašnjavaju u sprovođenju određenih privrednih mera . A kada se [ neki zadatak ] na vreme ne izvrši, u srezu se prosto stvori opsadno stanje. Ja se sećam 1950. godine, kada je u mesecu martu, upravo za vreme izborne kampanje,437 vršen otkup kukuruza . U srezu Semberija počelo se s otkupom u februaru . Seljaci su obrali u oktobru i do februara rasprodavali, trgovali, iznosili stoku itd . Sada je trebalo otkupiti kukuruz . U srez su poslate ekipe. Tu je bilo svašta . Bio je veliki broj onih koji nisu mogli da predaju kukuruz. Znači, trebalo je blagovremeno preduzeti mere, a ne stvoriti takvo stanje da je bilo i masovne tuče . Te su se stvari vrlo nepovoljno politički odrazile. O tome je bilo puno podataka u izveštaju Komisije CK. Mislim da su se naš Plenum i cela naša Partija blagovremeno okrenuli tom pitanju i mislim da ćemo ogromno postići u političkom pogledu kod radnih masa. Kad se govori o sporosti pravde, o autoritetu suda, stotine ljudi prepričavaju neki nezakoniti postupak, a zlonamerni ljudi, neprijatelji prave politički kapital od toga i pojavljuju se kao zastupnici naroda itd . Mislim da će referat druga Marka i rezolucija koju budemo usvojili naići na povoljan prijem i da će doista značiti učvršćivanje naše socijalističke demokratije . Drug Tito : Ima riječ drug Đilas. Drug Milovan Đilas: Tito je dobro uočio da se ne radi prije svega o nekom pravničkom pitanju , nego stvarno o političkom i čak, ja bih dalje išao i rekao ne samo političkom, već društvenom uopšte . Mislim da mi ovdje, s referatom druga Marka i odlukama koje sada donosimo, činimo u stvari jedan od ozbiljnih koraka u našoj državnoj izgradnji. U revolucionarnom periodu iza rata , organi uprave i or-

gani sudstva prirodno poklapaju svoje funkcije. Tu su razlike u pogledu demokratije i pravednosti relativne i u samoj prirodi stvari male. Nema bitne razlike između jednog vojnič-

558

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

kog, revolucionarnog i jednog civilnog ili bilo kakvog drugog suda u periodu revolucije. Dakle, u periodu kada društveni odnosi idu ka jednom drugom stanju onda stvari počinju da izgledaju drukčije . I osnovna stvar jeste u tome da shvatimo to drugo stanje. S druge strane, promjene koje drug Marko predlaže u našoj liniji i odnosu prema sudovima proizlaze iz objektivne situacije. Drug Čolaković govori o tome kako je otkup u Semberiji praćen tučama. To je vjerovatno tačno . I mi smo svi protiv tuče . Ali , da opet ne odemo u drugu krajnost i ne preuveličavamo stvar, pa da zbog tuče ne vidimo njen uzrok zbog koga dolazi da se ona kakvom formalnom juristi pojavljuje kao stvar sama po sebi strašna i užasna , iako smo mi, na kraju krajeva, svi protiv tuče i smatramo je strašnom i užasnom . Jer dok ima otkupa , a on je izvjesna forma nepravednih ekonomskih odnosa, kako dobacuje V. Bakarić, njega moraju pratiti nasilne mjere. Sada se ide ka tome da takvih nasilnih mjera kao što je tuča , bude što manje . Polazeći od toga , ja sam htio da kažem da će novi kurs u našoj privredi , po samoj prirodi stvari, učiniti suvišnim niz delikata. Delikti će se javljati sada ne samo kod seljaka koji ne izvršavaju obaveze , jer će tih obaveza biti malo, a uskoro obaveza kao što su ovakvi otkupi - nimalo , već će se javljati kod ljudi , a može biti i kod članova Partije koji ne mogu da se pomire s tim da su lišeni privilegija koje su sebi prisvojili. Njihova samovolja je izraz težnje za boljim ekonomskim položajem i životom, [ za mogućnošću ] da namještaju svoje rođake, da nešto zagrabe , dobiju i poklone, a toga se, što kaže drug Osman,* nabere. U ovom kursu na sređivanju sudstva možemo naići na takve slučajeve . Tamo gde su dobri komunisti , neće ih biti . Ali tamo gdje su ljudi koji smatraju da ulaskom u Komunističku partiju treba u isto vrijeme da dobiju lakši način života , toga će da bude i s tim treba da smo načisto . Prema tome , treba uočiti , po mom mišljenju , onaj objektivni momenat , koji će nama u sudstvu olakšati sređivanje stanja , ali problem je sam po sebi , kako je drug Marko istakao , izvanredno složen i težak. Ja se ne bih složio s onim što je rekao drug Hrnčević u pogledu veze između sreskih komiteta i sudova i kako je on to postavio. Ili drug Hrnčević to nije dobro formulisao, ili ja nijesam dobro razumio. Međutim, složio bih se s Minićem

* Osman Karabegović .

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

559

kad je govorio da sreski komiteti [ treba da ] pomažu sudovima Ja ne bih imao ništa protiv da oni drže [ zajedničke ] sastanke o međunarodnoj situaciji , o socijalističkoj izgradnji u našoj zemlji , o pitanjima opšte ideološko-političke partijske linije itd. Ali , kad je riječ o sudskim pitanjima, koja su vezana za njihove funkcije kao sudskih organa , svaka veza po toj liniji između sudova i sreskih komiteta može da nam nanese prilično teškoće i da opet sve ostane po starom. (Moša Pijade : „ Nužno će se pretvoriti u naređivanje”.) (Drug Tito : „ Stvar je u tome da će sreski komitet biti dio suda, štaviše, da će davati ne samo savjete nego i naređenja. Međutim, oni treba da budu isto tako podvrgnuti kontroli i odlukama suda, kao i svi drugi građani".) Jer, treba da gledamo realno . Sudija jeste ili nije član Partije . Pretpostavimo da jeste član Partije , ali ako je član Partije nije član sreskog komiteta , ili u najboljem slučaju plenuma. Prema tome , odnos je stvarno takav da je unutarnja partijska disciplina ta kojoj je jače podređen sreski komitet. Vrlo čvrst stav bi bio jedino u pogledu opšteg partijskog rada koji važi za inženjere i radnike u fabrici. Ja sam tako shvatio pomoć Partije o kojoj je govorio drug Marko u referatu u pogledu srezova . Po mom mišljenju , sasvim bi drugi odnosi između partijskih vrhova i sudskih vrhova bili u republikama i u FNRJ. A to je zbog toga što gore, faktički, imamo demokratiju koje nigdje nema u svijetu. U vrhovima naše državne uprave, ja tu uključujem i republičke, imamo tako duboko demokratizovani odnos i tako revolucionarni demokratski kurs da nam je tu veza između partijskih vrhova, pravnih i sudskih , čak i po pravnim pitanjima, ne u smislu paragrafa i raznih sitnica, već u smislu kursa razvijanja pravosuđa i sudstva , izuzetno jaka i dobra i može biti samo od koristi . Ostataka nedemokratizma i despotizma imamo danas samo u srezovima i ti ostaci su prilično jaki . Problem u našoj socijalističkoj demokratiji je, u stvari , problem srezova i mjesnih odbora . Više to nije problem onoga što se događa gore, nije problem ni u Partiji ni u vladi , niti u upravnim organima, već je problem lokalnih organa . Uopšte, pitanje demokratije se uvijek kroz istoriju , kako mi je jednom i drug Kardelj u diskusiji rekao , svodilo na pitanje borbe oko toga

560

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

kakva će biti ona marksovska komuna.438 To je srez . Oko toga se čitava stvar okreće . Drug Tito: Ima riječ drug Kidrič. Drug Boris Kidrič: Ja bih hteo da naročito podvučem onaj deo referata druga Marka, gde kaže da se i u pogledu sudstva ne radi o nekim novim principima (jer se stvarno i ne radi o nekim novim principima), već o daljoj izgradnji naše socijalističke demokratije na bazi rezultata i mogućnosti koje smo do sada postigli . Jer, ako bi inače , oštro kritikujući, kao što to čini referat druga Marka, neke stvari u radu ljudi gledali na drugačiji način, onda bi izgledalo kao da smo tek sada otkrili Ameriku i socijalističku pravičnost. I ja mislim da stvar nije takva zbog toga već zato što smo mi, s opštom izgradnjom naše države , s radničkim savetima, sa učvršćenjem naše privrede, naglo došli do toga da možemo i u privredi menjati sistem. Ja bih ovde naročito podvukao to da je izvor niza nezakonitosti bio baš dosadašnji privredni sistem i ona oštra, napregnuta borba za petogodišnju izgradnju , koju možemo sada modificirati i [ u kojoj možemo ] prelaziti na nove metode, pošto smo osnovne rezultate uglavnom postigli . Time ne kažem da ne treba da se borimo i za iduću godinu. I u tom smislu naročito podvlačim da ne valja zaduživati samo ljude na terenu . Ono na šta valja udariti jesu birokratske pojave i despotski prohtevi, koji su se u njihovim glavama mnogo začaurili i proširili . Ali , osim toga što valja kritikovati , ima i nečega drugog, a to je da su se velikim delom i pošteni ljudi i dobri partijci borili i kod toga pravili gluposti . Tačno je to što je rekao drug Dido da će s novim privrednim sistemom, s novim načinom planiranja i novim finansijskim sistemom automatski otpasti niz uzroka nezakonitosti kod nas. U vezi s tim, ja bih sada , [ koja je vezana konkretno za ] sio mere i rekao ukratko nešto ra, u tački ,,Razno" izneti neke

kada se borimo za tu liniju sudstvo i zakonitost , naglai o našoj privredi . Ja ću sutstvari koje se konkretno od-

nose na privredu. Naglasio sam već da je danas birokratizam ušao u glave ljudi na terenu, a i po našim republičkim ministarstvima, proizvođačkim direkcijama , po raznim centralama u republikama, trgovinskim i drugim preduzećima po srezovima, po raznim organima itd . Dakle, tu ima začaurenog birokrat-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

561

skog otpora baš protiv onih naših novih mera u privredi koje vode do automatizma i koje su skidale teret s privrede, što je bilo neopravdano u oštroj borbi. Ja sam čuo planere koji kažu : „ Ko će sada razbijati plan na osnovi novog finansijskog zakona". Prosto kao da se naši birokrati boje. Pa kada ovako menjamo stvari, kada radnički saveti439 ovako upravljaju privredom i kada na temelju radničkih saveta i opštih postavki u društvu automatski ide, onda stvarno nema više mesta za njih u smislu birokratskog odnosa u društvenoj produkciji i razmeni, nego im je mesto u proizvodnom procesu . Birokratska shvatanja i tendencije koje se danas javljaju istovremeno su najopasnije, jer sprečavaju doslednu borbu za socijalističku zakonitost i za sprovođenje linije o kojoj je drug Marko govorio. A da imamo dobru vezu između naših privrednih događanja i događanja u sudstvu, [ između ] opštedržavne izgradnje i pravosuđa , to mi svi znamo iz prakse, a teoretski ne bismo bili marksisti ako to ne bismo znali. Ja sam tost ] treba u privredi. u privredi društvenim

hteo naročito da podvučem da borbu [ za zakonipovezati sa borbom protiv birokratskih ostataka Borba za zakonitost i borba protiv zaostalosti uslovljavaju jedna drugu , jer su one u našim zbivanjima usko povezane .

Hteo bih da dam jednu primedbu više moralno-političkog karaktera. Meni se čini da nije nikada dovoljno naglašavati da iz glava naših ljudi treba izbaciti mentalitet koji se na terenu iskazuje kao birokratizam ponegde i u mnogo jačem obliku, naime da treba popraviti neku nepravdu koju smo napravili i zbog koje trpi ugled države i Partije. Ja mislim da je to najštetnija stvar. Ispravljanjem nepravilnosti , davanjem satisfakcije onima koji su bili nepravilno oštećeni , ne trpi, već naprotiv, raste naš ugled. Treba prosto psihološki videti čoveka onakvog kakav on jeste. Jer, ako nema šta da prebacuje socijalističkoj zajednici , a bio je oštećen, on je nezadovoljan i to ne samo on već i ceo krug njegovih poznanika i rodbine . A kada se greška popravi, ugled države raste, bar u tome što će se shvatiti da su u našoj gigantskoj borbi za izgradnju zemlje i opstanak, mislim u vezi sa sadašnjom situacijom i napadom Kominforma, greške neizbežne , ali da ih ima sve manje i manje, a da se sve više i više sređuju socijalistički odnosi . Prema tome, borba za stvarno ispravljanje nepravilnosti i davanje satisfakcije ljudima koji su bili nepravedno oštećeni, čine celinu.

36 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

562

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

Drug Tito: Ko se javlja dalje za riječ? Riječ ima drug Kardelj . Drug Edvard Kardelj : Drugovi, u situaciji u kojoj se nalazimo, pre svega bi trebalo da počnemo pravilno objašnjavati pravne norme . Do sada smo bili pristalice grubog političkog nasilja , a sada smo napravili čitav preokret u pravu. Mislim da je za pravilno sprovođenje linije koja je sadržana u referatu druga Marka i u rezoluciji koju ćemo na kraju doneti, veoma važno da se, istovremeno, borimo protiv raznih nepravilnih shvatanja . Mislim da neće biti toliko opasnosti od strane reakcije, jer mi ćemo s njom izaći lako na kraj , neće biti opasnosti ni da će mase pogrešno shvatiti tu liniju . Nju će pogrešno shvatiti naši birokrati od njih nam preti opasnost, i to baš od onih birokrata koji su do sada sebi olakšavali borbu na terenu time što su naređivali sudijama kako da sude i slali ih na odgovornost . Ti isti birokrati će okrenuti stvari i sada i olakšati sebi na drugi način . Takav birokrata će reći : To se mene ništa ne tiče , neka sud radi kako hoće , a ja ću sebi naći izlaza . Odmah na početku treba se suprotstaviti takvim tendencijama . Našim ljudima, naročito članovima Partije na rukovodećim mestima, treba da pokažemo da nove mere na području sudstva ne znače nikakvu promenu u politici , nikakvo popuštanje u našoj borbi protiv svih grupa neprijatelja i neprijateljskih pojava, već znače to da radimo na zaštiti zakonitosti . One su jedna karika dalje, još jedan odlučniji kurs, ali kurs koji istovremeno jača, daleko više nego ranije, poštovanje ličnog dostojanstva i prava ljudi u okviru opšte borbe za socijalističku zajednicu . Linija sadržana u referatu druga Marka, jeste perspektiva koju pred sebe treba da postavimo. To ne znači da je mi možemo preko noći ostvariti. Moraćemo izvršiti čitav niz priprema o kojima je govorio drug Minić . On je to sasvim pravilno postavio. Mi moramo spremiti i osposobiti naše sudije da tu liniju mogu sprovesti. Treba da povedemo borbu i u našim vrhovima i to, ako hoćete, i u CK takođe, gde treba mnogo štošta promenuti u glavama ljudi . I kod nas ima mnogo onih što misle da iz njihovih glava proizlazi sva mudrost. Ne samo u sreskim komitetima već i u republičkim nađu se takvi pojedinci koji se dovoljno ne trude da više ubeđuju ljude i više primenjuju neadministrativna sredstva za postizanje određenih zadataka.

CETVRTI PLENUM CKKPJ 563 Drugo pitanje je to što kod nas , uopšte, postoji jedna tendencija, jedno shvatanje čija je suština potcenjivanje uloge sudstva. Ono proizlazi , s jedne strane, iz naše prve revolucionarne etape, u kojoj revolucionarni duh prožima celokupni aparat, kao što je to malo pre rekao drug Dido . U toj etapi nije bilo toliko važno da imamo sud nezavisan od lokalnih faktora. Međutim, ukoliko u razvitku idemo dalje i ukoliko se više društveni sistem razvija u jedan komplikovani organizam, onda treba stvarati i takav poseban i samostalan organizam , kao što je sudstvo i treba obezbediti da može samostalno rešavati i samostalno donositi rešenja, što je i njegov zadatak. Ja ne kažem da će čak i onda kada se sudovi suditi bez greške . Nakadrovsko pitanje poboljša vremena imati veliku bori dugo dugo još protiv, mi ćemo bu za to da praksu u suđenju izjednačimo i da dobijemo čvrst, ali pravilan kurs. Da on bude strog i pravedan, kao što je drug Marko rekao u referatu . Na kraju krajeva, to je suština našeg sudstva. Zato mi treba, pre svega u našoj Partiji, da se borimo za to da ljudi shvate da je dobro organizovano, apsolutno čvrsto, jako sudstvo ― kičma našeg društvenog organizma na sadašnjoj etapi . Do sada smo imali težište na javnom tužiocu. Mi smo to preuzeli, ali mehanički , od Rusa . To je jedna institucija koja, koliko ja znam, ne postoji nigde u svetu, osim kod Rusa i informbirovskih zemalja . Sada je vrlo razumljivo zašto su Rusi posle oktobarske revolucije došli na sistem javnog tužioca. U srezovima ogromne Rusije bilo je samovolje koliko hoćete. Zato je javni tužilac u onoj situaciji bio organ koji je imao značaj progresivnog činioca, to jest bio je jedina kontrola nad lokalnom samovoljom. Međutim , što se unutrašnji sistem u Rusiji sve više birokratizirao, javni tužilac je postajao ono što je malo pre rekao Minić: najidealniji organ za jedan birokratski sistem . Taj organ nije ništa drugo nego organ NKVD-a,* u stvari isti organ kao recimo Ministarstvo unutrašnjih poslova. To praktično znači da vlada ima potpunu kontrolu nad zakonitošću , nad primenom zakona . I ne samo to nego vlada sama tumači šta je ljudsko pravo, a šta nije. Jer, čovek ne može sam da traži za sebe pravdu, već samo javni tužilac ima pravo da kaže šta je pravedno, a šta nije . Mi smo taj sistem od njih uzeli , mada nikad [potpuno ] onakav kakav je kod njih . On je kod nas u praksi bio mnogo drukčiji . Kod nas je javni * Narodni komesarijat za unutrašnje poslove SSSR-a.

564

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tužilac ipak bio nešto drugo i on je u našoj zemlji odigrao veliku ulogu. U prvoj poslerevolucionarnoj fazi , mi smo mogli baš preko javnog tužioca prilično srediti naš aparat na terenu, a postigli smo i velike rezultate u borbi za zakonitost. Međutim, sada, kada sa svim ovim ekonomskim i drugim merama, s radničkim savetima, sa decentralizacijom uprave - idemo u jednu širinu , da tako kažem , ostajanje na dosadašnjoj ulozi javnog tužioca, koja je iznad uloge sudstva, bilo bi krajnje štetno . Ja mislim da će se , kako je drug Marko u referatu jasno istakao, menjati uloga javnog tužioca, koja je vrlo važna u našem sistemu . Ona se neće menjati formalno , jer je takva uloga predviđena i u Ustavu , a moje je mišljenje da ćemo i u Ustavu promeniti položaj javnog tužioca. Međutim, mi već danas u jednoj stvari možemo menjati taj položaj . Ako ojačamo vrhovne sudove u republikama i savezni maštab * i težište u kadrovskom pogledu prenesemo na vrhovne sudove, tako da oni faktički postanu onaj kvalitetan centar koji će na sebe preuzeti čitavu problematiku razrade našeg pravnog sistema, i javni tužilac će automatski dobiti drugačiju ulogu . Sem toga, pitanje isleđenja će se još više izgraditi u duhu referata druga Marka. U vezi sa sudom, postavlja se još jedno vrlo važno pitanje — pitanje izgradnje kadrova. Mi smo sa drugovima iz republika razgovarali nešto u pogledu sastava vrhovnih sudova. Predlozi koje smo dobili iz republika pokazuju da naši sudovi u republikama nisu do kraja shvatili šta mi zapravo hoćemo postići tim merama . Ako mi na sudove prebacimo tako veliku odgovornost kakva se predviđa i u referatu druga Marka, onda ti sudovi stvarno treba da budu i stručno i politički jaki. Samo pod tim uslovima možemo da budemo sigurni da će sud moći da uzme na sebe ulogu koju mu dajemo . Jer, dati mu veoma velike zadatke, a ostaviti mu slabe kadrove, kao što su pojedinci iz republika predviđali , to bi praktično značilo oslabiti naš sistem. Tu ne treba imati iluzije . Jer, kada govorimo o nezavisnosti sudova, onda ne govorimo o nekoj administrativnoj nezavisnosti . Tu je, po mom mišljenju, pre svega reč o nezavisnosti sudova od lokalnih faktora. To je najvažnije . Sud treba da radi na osnovu zakona, ali i na opštoj liniji partijske politike. To je osnovna karika vrhovnih sudova. * U saveznim razmerama (na saveznom nivou).

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

565

Mi predviđamo da će republički i Savezni vrhovni sud imati u našem sistemu više neposrednog učešća u kažnjavanju i donošenju presuda . Oni će u svom radu rukovoditi i davati političke smernice okružnim i sreskim sudovima, u većoj meri nego do sada. Nama nije potrebno da idemo u sreski sud pa da kažemo : vi ćete to i to uraditi, iako bi katkada bilo potrebno to sudiji reći . Ako jednom sudu ostavimo ono što on po svom kapacitetu i spremi može da obuhvati, a ostalo prenesemo na više sudove i vrhovni sud, time ćemo obezbediti bolji kvalitet i pravilnu političku liniju. Oni će se tako s neprijateljem tući više nego do sada, a u isto vreme biti pravedni. Za takav posao treba vrhovne sudove pripremiti. Zato bi trebalo imati takve vrhovne sudove u kojima bi bilo i članova CK. Ne kažem da u njima svi budu članovi CK , ali da bude bar jedno čvrsto jezgro na koje će Partija moći da se osloni . Ne treba zaboraviti da će izvesna kontrola biti još potrebna . To ćemo sprovoditi u srezu, gde se prave najveće greške, ali nama je potrebno da imamo i dobre vrhovne sudove. Mi ćemo kao politički faktor morati još da utičemo na naše sudove , i ako imamo čvrste sudove nama to neće biti teško. Bili bismo iluzionisti i frazeri kad bismo kazali da hoćemo potpuno nezavisne sudove, ali moramo sprečiti da svaki lokalni organ može koliko god hoće da utiče na njih. Zatim, pitanje autoriteta sudija. Naše sudije su poslednja rupa na svirali. Niko ih ne zarezuje. Slaba plata, slabo žive. Izgurali su ih iz onih starih zgrada u neke sobičke. Kako je, međutim, buržoazija gledala na sud? Poznato vam je da je buržoazija uzimala najlepšu zgradu za sud u sreskim mestima, a kamoli u centrima provincija. Buržoazija je sud smestila u lepu zgradu, jer je to bio izraz one njene apstraktne pravde , tobože nezavisne od buržoazije . A šta smo mi napravili? Umesto da bar nešto od toga sačuvamo, da kažemo da naša socijalistička pravda važi za sav radni narod, mi smo prosto rekli : „ Šta će nam sud", stavili ga u neko zabačeno sopče i prepustili lokalnim organima da čine sve moguće svinjarije, često bez ikakve potrebe. Na taj način mi smo jedno od najjačih oruđa, koje smo imali i koje država može imati u svojim rukama, odbacili od sebe. A ja mislim da će sudstvo , ako ga postavimo onako kao što je drug Marko rekao u referatu , ako imamo čvrste vrhovne sudove, sa dovoljno jakim političkim i stručnim kadrovima, biti tako jako oruđe u našim rukama da ćemo

566

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

neprijatelja tući tri puta jače nego što ga sada tučemo i da će biti manje udaren neki siromah na terenu, koga često vuku po zatvorima i maltretiraju na razne načine. Pitanje kadra je težak problem. Međutim , ja mislim da mi imamo dobrih pravničkih kadrova, samo oni nisu tamo gde bi trebalo da budu . Imamo dobrih kadrova u privrednom aparatu, u planskom sektoru i na drugim mestima. To su najbolji komunisti. I ja mislim da smo u ovim godinama izgradili dobre mlađe kadrove , kojima bismo mogli da zainenimo one starije pa da njih, te dobre komuniste, prebacimo u sudstvo . I u drugim granama imamo kadar pravnika koji bismo mogli prebaciti u sudstvo . Jer , na kraju krajeva, nema razloga da mi nemamo isto tako politički i teorijski jake sudove, kao što imamo UDB-u ili neke druge organe. Možemo imati, samo treba temeljito obratiti pažnju na to. Još bih se vratio na pitanje nezavisnosti [ sudova ] .440 Mislim da nam je svima jasno da se tu ne radi o onoj formalnoj buržoaskoj nezavisnosti sudstva, koja nije ni postojala . No , kada govorimo o nezavisnosti [ sudova ] , mislim da treba [ sve ] otvoreno i jasno reći da na terenu ne bi bilo pogrešnih shvatanja . Reč je o nezavisnosti [ sudova ] od tih razno-raznih slučajnih faktora na terenu , [a to znači ] da [ sudske sporove ] ne treba da rešava bilo ko , niti da se u stvari suda mešaju partijski komitet, javni tužilac , UDB-a i svi drugi koji sada utiču na sudove. Treba osloboditi sudove od uticaja tih faktora na terenu, a što se tiče vrhovnih sudova oni treba na odgovarajući način da budu politički nosilac sistema i da u tom pravcu deluju . I ja se potpuno slažem s onim što su o tome rekli drug Tito i drug Dido i što je s tim u vezi rekao drug Hrnčević, [a to je ] da [ ne treba ostaviti ] sreske sudove da vise u vazduhu. Ja mislim da ćemo mnogo više postići ako po sudskoj liniji pojačamo ulogu i nadzor vrhovnog suda [ nad sudovima ] na terenu, a da same sudije uključimo u lokalni partijski rad, preko opšteg političkog rada , i striktno zabranimo sreskim komitetima da se bave pitanjem presuda itd . Ako sreski komitet ima primedbu na rad sudova, ima mogućnost da o tome signalizira višim partijskim organima, a i da , na kraju krajeva, javno pred narodom kritikuje sud. Ja smatram da na plenumu narodnog odbora treba raskrinkavati sudije [ koji to zaslužuju ] , pa ako u to bude narod ubeđen sudija će biti smenjen. Tako imamo mogućnost da se borimo za kvalitet suda . Ako bismo govorili o takvoj nezavisnosti suda da on postane nezavisan od nas, onda će on postati zavisan od reakcije i drugih neprijatelja.

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

567

Ima jedna stvar u referatu druga Marka na koju bi hteo da ukažem. To se odnosi na hapšenje ljudi koji se posle puštaju bez kazne. * Ogromne su to cifre, one su prosto strašne. U Bosni, na primer, 51 % uhapšenih [ lica ] pušteno je bez kazne. To je [ tako ] i u drugim republikama . Verovatno je da su bili hapšeni ljudi koje je trebalo uhapsiti . Ali , mislim na jednu [ drugu ] stvar: ako suviše olako hapsimo , kazna prestaje biti strah za ljude . Uhapsiš čoveka , pa on sedi 14 dana ili 6 meseci . Kazna na taj način postaje sastavni deo svakodnevnog života , kao na primer gripa ili neka povreda . Mislim da je to vrlo opasna stvar, jer onda zatvor prestaje da bude sramota, nema nikakvog dejstva. Ja mislim da bi trebalo podići smisao kazne , da zatvor postane strah za ljude (drug Đilas : „ Sramota! " ) ... i sramota koja više vredi nego ono osećanje sramote kad se ne sme izaći pred ljude . U tom pogledu buržoazija je uspela u staroj Jugoslaviji , ali nije ništa postigla na političkom planu . Ako je neko išao u zatvor zato što se napio na ulici , to je bilo sramota, a danas kod nas .. (Spasenija Babović: „ Sada nosi ponjavu pod pazuhom pre nego što ga zatvore').

Što se tiče advokature , ja mislim da je tu pre svega reč o kadrovima. Mi ćemo prvo morati da razmotrimo gde ćemo moći dobiti kadrove , ali ih u advokaturu ne treba puštati stihijno . Jer, danas je situacija manje-više takva da svako može ići u advokate. Ja mislim da je u našoj društvenoj zajednici, u ovakvom socijalističkom sistemu, interesovanje za advokata isto toliko kao i za sudiju . Mislim da ne bi trebalo dozvoliti advokatskim komorama da uzimaju svakoga u advokatski posao , već bi trebalo razmisliti o tome da advokate na neki način biramo kao i sudije . Advokat nije privatna profesija, već je , isto kao sudija, predstavnik [ zajednice ] i branilac ličnih prava u ime zajednice. Možda bi advokate trebalo odabirati na skupštinama narodnih odbora, ili uopšte na skupovima. U svakom slučaju, ne bi trebalo dopustiti da se u advokaturu uvuče svako ko hoće da zarađuje pare. Jer, inače , ako ne postignemo kvalitet kadrova u advokaturi , moraćemo je jednog dana raspustiti . Sada je čitava delatnost advokature uperena protiv nas. (Miloš Minić: „ To je potpuno neprijateljska pozicija!") . Mislim da će nam ova nova linija u sudstvu pomoći u političkom radu Partije, i to bi trebalo jasno postaviti isto tako pred našu partijsku organizaciju . Jer, čim naši partijski komiteti ne budu u stanju da određuju kazne i naređuju * O uzrocima tih hapšenja vid. referat A. Rankovića str. 508-544.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

568

sudijama, obraćaju radničkih i taj sud Oni će na

moraće da se, u svojoj borbi za rukovodeću ulogu, masama, i da preko plenuma narodnog odbora, saveta i drugih takvih tela ubeđuju mase da taj ne valja, da taj i taj sudija ruši snagu države itd. taj način ojačati svoje pozicije.

Drug Tito: Drugovi, ja bih predložio da prekinemo današnju diskusiju i da nastavimo sutra u 8 časova. (Predlog je usvojen i današnji sastanak Plenuma je završen u 16 časova.)

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/8.

DRUGI DAN RADA ČETVRTOG PLENUMA CENTRALNOG KOMITETA KPJ 4. jun 1951. godine

Početak rada u 8 časova Drug Tito: Drugovi , nastavljamo sjednicu Plenuma i molio bih drugove koji misle da učestvuju u diskusiji da se jave za riječ. Prije svega, ja bih htio da kažem nekoliko riječi. Mi smo jučer saslušali drugove koji su učestvovali u diskusiji o referatu. Bilo je niz pitanja o dosadašnjem radu sudstva, o dosadašnjem radu organa bezbjednosti itd. Kad sam rekao da bi ovo pitanje trebalo u prvom redu s političke strane analizirati, kao najvažniju stvar našeg sadašnjeg stava o daljem razvitku sudstva , ja sam zaista onda ozbiljno mislio da je to problem kome mi moramo ozbiljno prići . Naime, ne slažem se sa drugom Roćkom* da će biti mnogo ljudi u redovima članova Partije i drugim organizacijama, u birokratiji, koji neće to shvatiti pravilno . Zbog toga će biti potrebno mnogo objašnjenja i uvjeravanja i pisanja članaka. Ne samo pisati jedan uvodnik nego nekoliko članaka u našoj štampi da bi se politički razjasnilo i objasnilo u čemu je suština našeg stava.

* Rodoljub Čolaković.

CETVRTI PLENUM CKKPJ

569

Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije nije prišao tom problemu zbog toga što smo mi došli do takvog rješenja na osnovu niza nagomilanih raznih grešaka koje su se dogodile na terenu i uopće kod sudstva. Ne. To je jedan od razloga da smo to ubrzali, ali to ide paralelno sa čitavim našim razvitkom, i političkim i ekonomskim, a naročito ekonomskim . Mi tražimo kvalitetno poboljšanje sudija, jer kvalitet nije bio na visini i nije išao ukorak s našim razvitkom. Mi smo išli dalje, a naše je sudstvo zaostajalo . Te greške koje su se događale na terenu imale su štetnog uticaja i pravile su teškoće na terenu . Ja mislim, drugovi, da je vrlo važno o njima govoriti ovdje, jer se još uvijek događaju, doduše u manjoj mjeri . Neprekidna borba sa greškama organa vlasti je isto tako važna kao i neprekidna borba protiv klasnog neprijatelja . To postoji i postojaće još duže vrijeme i mi moramo prema njima biti budni . Dakle, naša budnost ne smije da bude usmjerena samo u jednom pravcu, nego stalno i u isto vrijeme u oba pravca, jer greške koje se čine izazivaju i pojačavaju mogućnost rovarenja i rad klasnog neprijatelja u našoj zemlji . Ovdje je juče drug Boško* govorio o jednom krupnom slučaju i nepravilnom postupku u Semberiji . Ja znam taj slučaj , to je strašna stvar. Ovdje moram da kažem da to nije usamljen slučaj , bilo je takvih slučajeva naročito u Istri, ne samo u otkupu nego i u čitavom postupku vlasti i partijskih organizacija u odnosu prema stanovništvu . To je nama donijelo u Istri orgromnih štetnih posljedica . Tamo su se mase ljudi javljale za optiranje *** iako nisu Italijani , jer su im bili dozlogrdili postupci ljudi na terenu. Takvih slučajeva je bilo i u Vojvodini, i to nevjerojatnih slučajeva, da sam se ja za kosu hvatao i pitao šta je to s našim ljudima, jesu li oni neprijatelji ili su izašli iz takta usljed prenapornog rada itd.443 Dakle, drugovi, kada govorimo o tim greškama , mi ne možemo kriviti sve one dolje na terenu. Mi moramo, ako su oni učinili nešto nepravilno, što smatramo da je krupna greška, kažnjavati te ljude. Ipak moramo biti načisto s tim da mi snosimo odgovornost i da smo i mi krivi . Na nama * Očigledno je u pitanju štamparska greška ; reč je o Roćku (Rodoljubu Čolakoviću). ** Optirati (lat.) - izabrati, za nešto glasati, birati državnu pri padnost, odlučiti se za jedno državljanstvo od mogućih dvaju.

570

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

je da te stvari odmah onemogućavamo i likvidiramo i odnose ispravljamo na taj način da kao sistem u rukovođenju naše vlasti bude to da ona ne smije takvo stanje tolerisati. Bilo je takvih slučajeva, kako je drug Roćko juče naveo, koji su imali težih posljedica i one će ostati duže vrijeme. Mi moramo sada nevjerojatno mnogo raditi da bismo dobili ponovo povjerenje, da bi organi vlasti i partijske organizacije mogle steći onaj ugled koji su imali i koji bi trebalo da imaju. Ja sam ovo podvukao zato što je između druga Kidriča i druga Rankovića došlo do izvesne polemike. Ono što se dešavalo u Semberiji važi za sve naše krajeve. Ali to nije naš sistem. To je ona, kako da kažem, negativna crta neshvaćanja svojih kompetencija kod naših rukovodećih ljudi. S jedne strane , to dolazi zbog slabosti i nesposobnosti naših kadrova , sa druge strane, zbog preopterećenosti u radu, a sa treće , što mi tražimo po svaku cijenu da oni stvaraju i oni su to stvarali. Baš u tome leži težina naše odgovornosti, jer mi nismo gledali realno na mogućnosti . Sada se postavlja drugo pitanje : da li smo uopšte mogli izbjeći sve greške . Ja mislim , drugovi , da nismo mogli . Mi se nalazimo u fazi jedne nevjerojatno naporne borbe za ostvarenje našeg Petogodišnjeg plana , za izgradnju socijalizma u našoj zemlji . Naša su sredstva gotovo minimalna. Mi smo ih morali tražiti od ljudi , mi smo morali ta sredstva naći i često smo smatrali da ih možemo naći ondje gdje ih uopšte nije bilo. I , naravno, moralo je to pogoditi nekoga ko nije kriv. To se nije moglo izbjeći . Samo daljim razvitkom , samo ekonomskim jačanjem naše zemlje mi ćemo moći te nedostatke potpuno ukloniti. I to ja govorim zbog toga da se ne bi neko zanosio da neće biti grešaka i dalje . Greške su tu, one su ostale . A ono što je osnovno ovdje to je naša ekonomska slabost i nesposobnost naših ljudi , neshvatanje svojih kompetencija i neshvatanje pravilnih odnosa prema ljudima . Hoću da kažem nekoliko riječi drug Ranković je to dobro podvukao u svom referatu - o greškama organa

bezbjednosti , raznih drugih organa i partijskih organizacija, ukoliko možemo da sagledamo njihovu krivicu , da vidimo kako su oni radili, a radili su kako su znali i umjeli, a da istovremeno ne zamislimo kako su oni mogli da rade da bi bilo bolje. U tome je baš pitanje borbe protiv klasnog neprijatelja. Kvaliteta mora biti, i više strpljenja, trebalo bi raditi s manje nervoze. Ja znam , drugovi , da su se oni borili . Borili su se sa četničkim i ustaškim elementima,*** pro-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

571

ljevali su svoju krv i oni pri tome nisu mogli da misle na svaku sitnicu . Oni su hapsili ljude. I za tu fazu borbe , za nepravedno hapšenje mi ne možemo kriviti te ljude. Oni nisu mogli drugačije postupati . Ali sada, i drug Ranković je to govorio, mi ne možemo da bacamo anatemu na te ljude, nego da predupredimo da se ne bi ubuduće , u fazi u kojoj se sada nalazimo, tako postupalo . Jer, demokratizacija u našoj zemlji ide po svim linijama i u pitanju rada organa bezbjednosti i uopšte svih državnih organa. A ljudi su se već zahuktali, pa bi se u mnogo većoj mjeri negativno odrazilo na čitav društveni život . Ta stvar 445 je razumljiva , jer diktatura proletarijata je tu i mi nismo mogli drugačije da postupamo s klasnim neprijateljem, pa se dešavalo da i nedužan čovjek bude pogođen. A mi krivice nismo ispravljali , a to je naša osnovna greška. Od sada naši organi bezbjednosti , naše sudstvo i svi moraju paziti da čim više otklonimo greške i unosimo demokratskih elemenata u svoj rad. To mora da se dalje razvija. Dalje, o pitanju našeg sudstva. Ja sam već rekao da ne

mislimo ništa principijelno da mijenjamo nego da treba da se pojača kvalitet našeg sudstva . Drug Hrnčević govorio je juče i, ne videći odmah mogućnosti kako će se najedanput sve to skupa odraziti, kaže da neće, možda , klasni neprijatelj dići glavu , ili će se radne zadruge rasuti, da li će razni fiškali* i razni neprijatelji naše zemlje imati najšire polje rada i razrušiti ono što smo mi teškom mukom sagradili . Ja mislim da sudstvo treba biti postavljeno na takve temelje i toliko se kvalitativno osposobiti da ono samo sebi bude dovoljno, da budno i pravilno bdije nad pravilnim i pravednim odnosima prema pojedincu koji je pogođen a isto tako , ako ne i više , kako se prema našoj socijalističkoj državi odnose razni elementi. Dakle, odnos svih naših organa ne smije biti smanjen prema onima koji rade protiv naših napora u izgradnji socijalističke Jugoslavije. Prema takvim elementima mora se produžiti još oštrije . Šta sam htio , dakle, time da kažem? Htio sam da kažem da naše sudije ne smiju biti samo pravnici nego i politički zreli ljudi , da ispravljaju greške i da uklanjaju one koji nepravilno rade. Reći će sad neko : „,Pa dajte mi takve sudije ". A mi ih i nemamo. Mi imamo stare sudije . To je tačno . Ali šta sada imaju zadatak partijske organizacije na terenu? One nemaju zadatak da se miješaju u kompetenciju suda, ali one mogu biti kontrola nad radom sudija . One nemaju pravo is-

* Prevaranti, špekulanti.

572

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

pravljati sudije , ali one moraju biti kontrola i znati da li sudije rade dobro ili ne rade i o tome kazati narodnim vlastima. A ako sudije znaju da hiljade i hiljade očiju gledaju njihov rad i da će odgovarati ako rade nepravilno, onda će se, svakako, trsiti da pravilno rade. Dakle, naše sudstvo treba kvalitativno podići i osposobiti ga koliko je god moguće da do tančina upozna liniju naše Partije, da ima jasan stav prema svim pitanjima . Eto to sam hteo da kažem i o tome je već i drug Kardelj govorio a to treba da bude nama svima jasno, to treba da bude jasno svim članovima Partije i svim državljanima . Zato sam uveren da će, kad budu čitali našu rezoluciju , dreknuti reakcija u zemlji i u inostranstvu da smo to učinili pod pritiskom Amerikanaca itd . da bi se njima dodvorili i da bismo tako nešto dobili.44% Ali mi ćemo istovremeno kazati i u člancima da se naša reakcija u zemlji i inostranstvu ne može uveseljavati [ očekivanjem ] da ćemo , možda, ublažiti stav u odnosu na njih koji rade protiv socijalističke Jugoslavije i protiv našeg socijalizma. U tom pogledu treba biti još budniji . Oni stoje kao kolac u točku i mi moramo taj kolac ukloniti . Toliko sam, drugovi, htio da kažem . Što se tiče uzimanja na odgovornost raznih ljudi koji prave greške, jasno je da mi danas moramo tražiti od organa bezbednosti, milicije i čitavog ovog aparata koji stoji pod rukovodstvom druga Rankovića da se kvalitet u mnogočemu popravi. Nekada se, znam, preventivno radilo - ne može da se nađe krivac i onda se hapsi sve odreda. Danas se tako više ne može raditi . Danas moramo biti sposobni da pronađemo pravog krivca . Nije teško hapsiti, ali je teško pronaći pravog krivca , i to još teže ukoliko imamo posla sa takvim neprijateljima kao što su to informbirovci , koje nije lako otkrivati ali baš tu moramo paziti da što manji broj ljudi strada. Mislim da ćemo i po Dilasovom referatu još o tim stvarima diskutirati . I u Partiji, u unutrašnjoj partijskoj borbi protiv raznih skretanja, i tu moramo biti budni da ne uništavamo ljude, jer i tamo se ljudi uništavaju . Dalje sam još htio dodirnuti jednu stvar, a to je pitanje konfiskacije. Ja sam , drugovi , pravo da kažem, u ranije doba, kada smo izvodili te konfiskacije, bio vrlo nezadovoljan načinom kako se radilo . Došlo je do takvih apsurda da neki sreski partijski ili privredni organ kome se sviđalo neko imanje, neka kuća ili neko dvorište traže da se taj vlasnik uhapsi i strpa u zatvor, i to samo zato što im se sviđalo njegovo imanje i što su to imanje, možda, htjeli priljepiti zadruzi . Zato

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

573

su hapsili ovog čovjeka. Dakle, bio je hapšen čovjek koji nije pripadnik klasnog pokreta i čija je sva krivda bila u tome što je bio bogataš, mada se u ničem nije ogrješio . Da li je bilo takvih slučajeva ? ( [ Uzvici: ] „ Bilo je".) I to su strašne stvari. Kad oni siromašni seljaci to vide, oni su neraspoloženi , jer naši ljudi rade što hoće. Takve konfiskacije mi ne smijemo više dozvoliti i one koji to pokušaju moramo dati pred sudsku odgovornost . U Zagrebu , na primjer, svidjelo im se u Jaski lijepo polje, i oni to uzimaju da bi imali svoju boštu a seljaci kažu : „ Hvala , drugovi komunisti, što ste uzeli to lijepo polje , a mi ćemo malo u brdo". I onaj poslanik koji dolazi među te ljude ne može nikako da ih ubjedi, jer uvijek dolazi na jedno te isto pitanje zašto su uzeli ono polje i zašto njima uopšte treba polje. Dakle, i na to pitanje, na tu pojavu iskorišćavanja i zloupotrebe zakona - iako je, možda , negdje i bilo potrebno da se oduzmu čitavi kompleksi zemlje - treba dobro paziti, i vrijeme je došlo da se tome učini kraj . Čitav niz stvari koje imaju pravno pokriće našeg zakona i Ustava bile su na vrlo vješt način iskorišćavane tako da smo stvorili neraspoloženje i nezadovoljstvo kod našeg naroda . Ali , nije stvar u tome za to naše pooštravanje i pojačavanje budnosti u sudstvu da pravilno postupa i štiti interese građana, svakog pojedinca, nego u tome što smo mi baš zbog tih grešaka mnoge stvari mogli da sprovedemo mnogo teže nego što je inače bilo mogućno . Na primjer, otpori otkupu nisu bili uvijek rezultat toga što ljudi nisu htjeli dati iz neprijateljskih pobuda . Ali , bilo je otpora i zbog toga što ti ljudi dolje, građani koji siju i oru , nisu ni za jotu * vidjeli mogućnost da će naći neke zaštite kod svojih organa ako im bude učinjena neka nepravilnost. I , razumljivo, onda se stvara frontalni otpor prema našim pojedinim mjerama. Izbjegavajmo to da nam ti ljudi daju frontalan otpor. Ja mislim da smo već sada na tom putu, jer se pitanje otkupa sada rješava na drugi način. Ali , da ne bi ljudi mislili - jer ima nekih ljudi koji smatraju da smo previše liberalni , da smo isuviše popustljivi, da smo ukinuli otkup toga i toga i da ćemo ukinuti otkup pšenice, jednom riječju da su te naše mjere previše liberalne i dalekosežne, da će njihov rezultat biti da seljak kaže: od sada više ne moram davati - ja vam kažem otvoreno da ćemo, ako pravilno postupimo , na ovaj novi način dobiti sve ono što i dosad i još mnogo više , jer će seljak imati stimulans za veći rad i proizvodnju. Ako stvari pra-

* Nimalo.

574

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vilno postavimo, onda će to biti stimulans za obrađivanje polja i gajenje stoke , jednom riječju za povećanje čitave proizvodnje i mi ćemo sve te mjere sprovesti bez potresa, a uz to i s velikim političkim kapitalom koji ćemo, s tim u vezi, dobiti. Jer, to su milioni proizvođača koji stoje i ne vide nikakav rezultat , a mi ne možemo iz te kože van. Ako oni obrade pola jutra umjesto dva, to razumije se, čini ogromnu štetu državi . A kad vide sada da će moći da prodaju svoje proizvode i državi , pa čak i inostranstvu i da će od toga imati koristi, onda će oni obrađivati . Ne treba se bojati da će sada nastati mogućnost akumulacije za nove kapitalističke elemente. Ne, time će se bogatiti samo čitava naša zajednica, jer mi imamo dovoljno sredstava i mogućnosti da se kod nas ne stvaraju ponovo slojevi koji će imati kapitalistički karakter. Toga se ne treba bojati . Mi radimo na dobrobit čitavog našeg naroda, mi ne tražimo da budu svi siromašni, nego, naprotiv, svi bogati . Mi tražimo i činimo sve napore u tom pogledu da naši radnici nemaju samo jednu sobicu nego čitav stan, kao što i svaki drugi koji ima bolje mogućnosti treba to da ima. Ja bih vas molio da prenesete u partijske organizacije naš stav o sudstvu i da protumačite kao jedan od prvih i najvažnijih zadataka članovima naše Partije koji treba ponovo da uspostave povjerenje tamo gdje je ono poljuljano prema našoj komunističkoj organizaciji Jugoslavije.

[ Ima riječ drug Čolaković. ] Drug Rodoljub Čolaković: Drugovi, ja bih htio samo da preciziram neke stvari. Prvo , kad sam juče govorio , ja nisam mislio da kritikujem razne mjere u vezi s otkupom uopšte. I ja sam vršio otkup i znam kako idu te stvari. Ali ono što se 1950. godine dogodilo kod nas u Semberiji, u stvari je naša krivica . Htio sam, zapravo , da kažem da smo mi propustili da ranije izvršimo pripreme, a najkasnije u novembru ili decembru, već smo ostavili sve za februar, i u takvoj situaciji , kad se radilo na brzu ruku , dešavale su se stvari koje se inače nikad u tome kraju nisu dešavale, u kraju koji je dobar i koji je manje-više dobro ispunjavao svoje obaveze. To sam samo htio da preciziram, a nisam mislio da s opšteg komunističkog gledišta branim stav i stvari koje se događaju u otkupu uopšte . To je bitka u kojoj se događaju razne stvari, pa i greške. Ja to znam, ali sam mislio da innoge stvari možemo da izbjegnemo ako se blagovremeno

CETVRTI PLENUM CKKPJ

575

pripremimo. Ne mislim da se pripremimo samo politički, veći u svakom drugom pogledu . (Drug Tito: ,,I organizaciono ".)

Tako

je , i

organizaci-

ono. Druga stvar, koju sam htio takođe da preciziram , odnosi se na sprovođenje odluka koje mi sada donosimo . Ja nisam mislio da će to ići lako . Mislio sam da će naše radne mase, kad budu vidjele kako se čitava Partija mobiliše u tom pogledu , prihvatiti tu stvar, i da će to učiniti da autoritet naše Partije ogromno poraste . Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? Riječ ima drug Maslarić. Drug Božidar Maslarić: Drugovi, ja nisam ništa napisao, a nisam ni pravnik, ali bih ipak hteo da govorim o ovoj temi. Šta mene ponukava da uzmem reč. Razume se, i sama tema i referat druga Rankovića . Ali , kao što vidite i znate, na ovom Plenumu govorili su i drug Tito i drug Kardelj . Ja ću , u vezi s tim, svakako imati prilike da odgovaram na pitanja koja će mi postavljati pojedini ljudi . Pomenuo bih ovde, kao primer, i vrlo interesantne diskusije koje ja imam sa svojom kuvaricom . Vi možete postaviti pitanje kakve to veze ima s temom o sudstvu , o kojoj mi razgovaramo . Ja ću objasniti . Moja kuvarica kaže ovako : ,,Evo, vidiš, vi govorite da su drugovi Kardelj , Đilas, Kidrič i drugi najbistrije naše glave u Partiji . Međutim, kad ja uzmem i pročitam Tita, meni je sve jasno odmah , dok njih ne mogu odjednom da shvatim. Kad čitam Kardelja, pročitam ga jedanput, dvaput, ali ništa ne razumem. (Smeh.) (Drug Dilas: „ A šta kaže za mene?") To što ona kaže za Kardelja, za Kidriča , kaže i za druga Đilasa. (Drug Pijade : „ Za Kidriča mnogo više”.) Ja mislim da ćete vi ovo razumeti . Žena o kojoj govo-

rim vrlo je dobra drugarica , bila je i u partizanima i u koncentracionom logoru i radi na svom uzdizanju, ali je politički još zaostala . Ja joj objašnjavam da je to jedno te isto i da nema nikakve razlike između onoga što kažu drug Tito i drug Kardelj . Stvar je samo u tome što je drug Kardelj sažetiji, koncizniji i što iste stvari kaže drugim rečima. U vezi s tim, hteo bih da kažem ovo : ovde su govorili drugovi Tito i Kardelj i ja zamišljam u kakve ću muke doći kad se budem vratio . Stvar je u tome što onako kako misli moja kuvarica misle i mnogi drugi ljudi, pa i partijski rukovodioci , kad je reč o temama o kojima mi ovde na Ple-

576

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

numu razgovaramo . Mene je na ovu diskusiju pobudilo stručno, pravno izražavanje, isticanje da će naše sudstvo ubuduće biti čuvar naše zakonitosti. Kao da ovi sudovi do sada nisu bili čuvari naše zakonitosti. Svi su oni imali liniju da je čuvaju, samo nisu uvek znali da je protumače. Zbog toga je kod nekih naših drugova u provinciji dolazilo do čudnovatih shvatanja o svim tim našim organima narodne vlasti, pa i o tome šta je sud. Evo, kad govorimo o demokratičnosti ili o sprovođenju zakonitosti , to može da se protumači i na taj način da će biti skretanja, popuštanja itd. A drug Kardelj je juče kazao da nikakvog odstupanja od naše klasne pozicije ne može da bude. To su državni organi , organi našeg režima, naše diktature , organi koji omogućuju i olakšavaju izgradnju socijalizma u našoj zemlji . Tako to treba da bude. Međutim, kod naših organa, kod naših partijskih organizacija pa i pojedinih rukovodilaca, predstave o tim organima narodne vlasti nisu , drugovi, sasvim na mestu. Otud dolazi do onih grešaka o kojima mi govorimo kad je reč o sudstvu . Ja bih sada hteo još jednu stvar da kažem. Doduše, ona je isto tako, po mom mišljenju , važna kao i funkcija samih naših sudova. Ja ću govoriti o spoljnoj formi naših organa vlasti . Kad je reč o sudstvu , iz referata ste videli da naši sudovi rade u nekim kafanama i prčvarnicama, isteruju se neke kazandžije iz radnji i namešta sud . Međutim, i ta forgde smestiti sud, igra prilično važnu i presudnu ma ulogu . Drugo, što je važno , a o čemu ovde , na Plenumu, nije govoreno, jesu plate naših sudija. (Moša Pijade: „ Jeste, i u referatu je bilo govora" .) U referatu je bilo govora, ali u diskusiji se nije zaoštravalo to pitanje. Zbilja ako poboljšamo materijalno stanje naših sudija, biće to stvar koja će privlačiti naše pravnike u sudove , [ a time ćemo ] i olakšati našim sudovima. Ali , mi našu revolucionarnu i socijalističku zakonitost ne možemo popraviti [ samo ] na taj način . Ako nam se partijske organizacije mešaju [ u sudske poslove ] , naređuju sudovima kako da donose presude, ako plate sudija budu naši sumale, ako sudove ne osvežimo mlađim ljudima dovi ostaće ovakvi kakvi su . Uglavnom , Plenum je razmotrio pitanje kako da se isprave greške i dođemo do revolucionarne zakonitosti, do sudova, do organa državne vlasti koji će omogućiti lakšu , bržu i kulturniju izgradnju socijalizma, nego što je to u Sov447 jetskom Savezu ."

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

577

Drug Tito: I Dilasu nije nešto jasno. Drug Milovan Đilas : Nije mi to sasvim jasno . O toj stvari bih htio da kažem šta ja mislim, a drug Kardelj će to bolje da kaže. Meni izgleda da se, uprošćeno rečeno, radi o ovome: mi treba da vidimo u perspektivi. To ne može da bude odmah. Uzmimo perspektivu od pet godina. Najvažniji organi narodne vlasti, sami narodni odbori, treba da budu i sudovi . Ne UDB-a , milicija, nego narodni odbori treba da postanu, u stvari, pomoćni organi sudstva. Ono što buržoazija ima na Zapadu , gdje je sudija, kao takav, nosilac sudske pravde i za običnog građanina simbol savjesnosti i nepodmitljivosti - to mi treba, po mom mišljenju, u našem socijalističkom sistemu da postignemo . Sudija treba to da bude i u našem sistemu . Upoređenje je grubo i vulgarno, ali to kažem da bi slika bila jasna. Svi ovi unutrašnji organi, same sile i vlasti, treba da se po formi pojave kao pomoćni organi sudstva. Ja tako u perspektivi shvatam cijelu stvar u pogledu sudstva . A to znači da treba postići sve ono što ide u vezi s tim i u pogledu plata i u pogledu dobrih zgrada. Ne dobru zgradu da ima komitet, UDB-a, oblasni odbor,448 nego sud. U pogledu plata ići ka tome da sudije imaju prosječno uzevši bolju platu od svih drugih organa u istom, sreskom ili nekom drugom rangu . Drugo je pitanje kako će se shvatiti ta stvar na terenu. Može biti i lošeg shvatanja, i drug Kardelj je o tome govorio. Mnogi drugovi u sreskim komitetima shvatili su demokratiju u onom buržoaskom smislu , što se kaže . To se obično javlja kod naših ljudi koji su se u našem sistemu navikli na birokratske metode i sada se vrlo teško snalaze s novim . Ili znaju onim [ starim ] metodama , ili sasvim popuste. Drug Tito: Ko želi riječ ? Ima riječ drug Pucar. Drug Duro Pucar: Mislim da se iz ove diskusije moglo u prvi mah razumeti da se ona odnosi samo na sudstvo dole, [ na terenu ] , na sreske sudove, sreske komitete , sreske odbore itd. Tačno je da težište mora ležati na njima, što se tiče sprovođenja zakonitosti itd . Ali, ima tu i jedna druga stvar, o kojoj , po mom mišljenju , treba ozbiljno da razmislimo i da je nekako uskladimo, da bi naša zakonitost mogla da se ostvari. Ja bih, iz prakse , mogao da vam kažem da ima masa primera gde je očito povređena zakonitost po našim postojećim 37 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

578

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

propisima i zakonima, ali da za to nisu krivi sreski odbori i komiteti, sudovi dole itd ., nego da tu ima pojava koje dolaze odozgo. Uzmite , na primer, konfiskaciju. Preduzeće je prosto dobilo plan i treba da izgradi objekte. Određena je lokacija, preduzeće počinje da gradi, postavlja barake i niveliše, mada prethodno nije izvršeno nikakvo premeravanje, procena zemljišta, eksproprijacija itd . Tek posle dve do tri godine, uspeva se da se to nekako i zakonski uredi. Ima slučajeva da vojska dođe i počinje da planira teren na 10 hektara zemljišta , ili na više . Nema, takođe, nikakvih zakonskih uredaba da se to tako radi, ali se tako ipak radi , jer je to nužna potreba. Tek se sada uvidelo da ima nekog popuštanja u tom pogledu , pa su nastale žalbe, gonjenje, traženje itd. To znam iz prakse, jer dobijem dnevno 10 do 15 molbi i žalbi na takve postupke. Imate, recimo, slučajeva da su razni ugovori i razne uredbe koje su donesene, sada stornirani i prestali su da važe. To se ponavlja od oslobođenja do danas . U ovome srezovi i sreski narodni odbori ne mogu bogzna šta da učine . Ali, ipak moraju da imaju liberalizma na osnovu koga mogu da rade. U tom pogledu kod nas do sada se vodilo malo borbe i nekako je svaki mogao da se provuče i da špekuliše, bilo je mali vrata. Uzmimo primer organa narodnih vlasti - UDB-e . UDB- a

je najviše imala da svršava poslove koje su trebalo da svršavaju sudovi. Milicija se bavila raznim poslovima na terenu , onim ,, kokošarskim ”, sitnim (u dvorani smeh) . A zašto je to tako bilo. Naši ljudi u miliciji još su primitivni . To su ljudi koji su bili u borbi, u partizanima i uzimaju stvari onakve kakve jesu. Kada pogledamo policajca iz bivše Jugoslavije, vidimo da je on proveo u policiji 15-20 godina. On je znao da pogleda svakome u dušu u njegovoj opštini ( Moša Pijade: „ A kakvi su bili policajci prvih 10 godina? ") . Oni su znali svakog seljaka, oni su mogli da pravilno rešavaju stvari , i samoinicijativno. A od našeg milicajca traže da bude bogomdani zakonodavac. Takav je slučaj u mnogim selima . Ali , kada možete naći na stotinu sudija koji imaju 3 ili 4 razreda osnovne škole, onda milicajac pogotovo nema mogućnosti da sprovede zakonitost.449 On treba da studira uredbe, da čita službeni list, a sve te stvari ne može da zna . Dakle , bilo je malo inteligentnih ljudi, koji bi imali školsku spremu , i logično je da je bilo nepravilnosti u gonjenjima od strane UDB-e. Po mome mišljenju , drugovi, nije dovoljno za predsednike vrhovnih sudova postaviti članove CK. Ja ne bežim od toga,

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

579

ali istovremeno ako formiramo dva okružna suda, potrebno je i tu izvršiti razmenu* aparata, ako hoćemo da omogućimo pravilan rad. Konačno , sudija ne bi trebalo da obavlja sve poslove, već bi mu trebalo ukazati na to kakva je njegova uloga. Onda treba pomoći niz drugih ustanova. A da bi sud mogao pravilno da funkcioniše, moramo povesti računa da mu omogućimo rad. Jer, konačno, ako se jedna uredba donese i važi danas , a sutradan zbog nekih posebnih ili opštih potreba [ dođe direktiva ] da ta uredba više ne važi, postavlja se pitanje hoće li se sada postupiti po uredbi ili po toj direktivi. Moramo shvatiti celu tu stvar povezano od gore pa sve do dole .

Drug Tito: Ima riječ drug Blažević. Drug Jakov Blažević: Ja ću se osvrnuti na pitanje o kome je drug Čolaković juče govorio . Imamo primjera da drugovi odlaze na teren i tamo djeluju u formi frontovskih akcija50 kao zastupnici kotareva . Pozitivno je ono što oni rade na terenu. Mnoge i mnoge stvari oni objašnjavaju, interveniraju gde je potrebno i sa uspjehom ispravljaju greške. Ali , što se tiče odlaska na teren , osnovno je imati u vidu da su tamo posrijedi pitanja koja se tiču ekonomskih i privrednih mjera. Mnogi naši drugovi odlaze na teren bez osnovnih znanja . Tako se događa da oni jednostrano djeluju, da ne vide sa dovoljno perspektive naše zadatke na izvršenju Petogodišnjeg plana, na jačanju naše proizvodnje na bazi socijalizma i stvatanju demokratskih uslova u svim oblicima društvenog ži vota, državnog aparata itd . Tako njima dolje , širokim narodnim masama, i ukoliko imamo ljude koji idu na teren, u velikoj mjeri ostaje nepoznata slika našeg revolucionarnog preobražaja u ekonomici , koji se stvarno događa . Nije im objašnjeno odakle proizlaze izvjesne teškoće koje konkretno oni nose na svojim leđima i šta uslovljava nužnost svega toga. Mislim da pri obilasku terena, u frontovskom i drugom zastupničkom radu , naši ljudi treba da imaju, osim teorijskog znanja, izvjesne podatke koje će pokupiti po ustanovama i resorima. To su podaci koji rečito govore o našem uspješnom privrednom razvitku, o tome kako se naša ekonomska baza širi i jača, na osnovu čega mi sprovodimo sada nove mjere u privredi , a organizirano i u sudstvu. Ako se ove dvije stvari ne uravnoteže, drugovi koji idu na teren, s jedne strane, ispravljaju greške koje se tamo pojavljuju, i * Verovatno je reč o zameni (greška u kucanju) .

580

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

to one najkrupnije, objašnjavaju našu revolucionarnu perspektivu, a sa druge strane, ne objašnjavaju mogućnosti i ne daju sadržajnije tumačenje, tako da je u mnogim slučajevima cijela ta akcija više negativna nego pozitivna , više štetna nego korisna. To je jedna stvar. Druga je u vezi s ovim promjenama u našoj partijskoj organizaciji, koja ima krupne zadatke pred sobom. Postavlja se pitanje realizacije u ekonomskim odnosima , pitanje odluka i promjena koje rezultiraju iz toga, što znači da je to nova stvarnost koju treba uporno i široko tumačiti tamo dolje, da treba preduzeti akciju na široj osnovi . Jer, ja vidim sada, prilikom uvođenja novih ekonomskih mjera, novog privrednog sistema, kako se i šta događa dolje . Uzmimo, na pri mjer, oblasne privredne konferencije, na koje dolaze ljudi iz rukovodstva privrednih organizacija. Bogami , s jedne strane, njihova je obaveza u pogledu onoga šta se ovim novim mjerama htjelo, vrlo mala. Sa druge strane, toliko su utonuli u stari način rada da zauzimaju takav stav kao da ove mjere remete rad i način kako se dosad radilo , što stvara izvjesne teškoće .

Naše partijske organizacije, znači , treba da naprave dobar plan za objašnjavanje ovih mjera širokim masama naših ljudi . Treće, diskutirano je pitanje u vezi sa sudstvom . Mi sada pred sudstvom postavljamo velike zadatke . Međutim, sudstvo se ne može izvaditi iz kompleksa svih pitanja. Ako izaberemo najkvalitativnije ljude i izvršimo personalne izmjene tako da stručni i sposobni ljudi dođu u sudove, ako proširimo kompetenciju sudova u tom smislu da oni donose odluke na žalbe protiv odluka organa uprave , može se dogoditi da mi pretrpamo naše sudove svim mogućim žalbama, kojih će, svakako, biti veliki broj . Bilo bi prilično iluzorno očekivati da će, poslije izvršene reorganizacije i drugih promjena u našem aparatu, sudovi odmah ispraviti one grješke koje su do sada imali . Zato treba istovremeno ići sa sprovođenjem drugih mjera, kako u našem sudstvu tako i u pogledu organizacije i djelovanja naše uprave. Želio bih da kažem kako meni izgleda pitanje mjesnih

narodnih odbora. Mi moramo smanjiti broj mjesnih narodnih odbora.451 Imamo ih previše , pa zbog toga nemamo do voljno kadrova koji bi bili sposobni raditi u tim mjesnim narodnim odborima . Veliki broj tih mjesnih narodnih odbora nikako ne znači približavanje narodu, bar ne u današnje vrijeme, a ne znam kako će biti kasnije. Ja mislim da ćemo

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

581

smanjenjem broja mjesnih narodnih odbora i stvaranjem veće teritorijalne nadležnosti tih odbora, s jedne strane, smanjiti broj kadrova u njima, a sa druge strane, osigurati kvalitativniji kadar u našim upravnim organima. [ Drug Tito: Ima riječ drug Nešković. ] Drug Blagoje Nešković: Ja nisam mislio da govorim , slažem se sa svim stvarima, ali bih ipak hteo da kažem nekoliko reči o sudskim kaznama i odnosu naših partijskih kadrova prema inteligenciji. Činjenica je da danas u većini mesta ima mnogo nedostataka. Kada posmatramo naše partijske i frontovske organizacije, kao i to koga one obuhvataju aktivno u svojim redovima , ko dolazi na sastanke i ko učestvuje u radnim akcijama, vidimo da te organizacije vrlo često obuhvataju sloj ljudi koji je u jednom mestu prilično primitivan. Sa druge strane, veliki broj intelektualaca stoji po strani i nije politički aktivan u našim organizacijama. To je slučaj u mestima koja nisu industrijska i gde nema opravdanja za to da se te organizacije orijentišu na proletarijat, jer tamo nema proletarijata, nema radništva itd. A to nije slučajno . Oni se orijentišu više na poluradnike, na zanatlijske elemente . i na domaćice, dok inteligencija stoji prilično po strani . Ta inteligencija aktivno izlazi na izbore,452 učestvuje u svim krupnim manifestacijama i zauzima pravilan stav u svim politički krupnim pitanjima, u stvari je na liniji Partije, dok u svakodnevnom političkom životu ne učestvuje i prilično stoji po strani . Dakle, kada pogledamo na odnos pojedinih drugova prema inteligenciji, vidimo da je taj odnos prilično sektaški . Zato što ne dolaze na konferencije, oni ih smatraju gotovo za reakcionarne elemente i oslanjaju se na ljude koji redovno dolaze na te konferencije i kojima odgovara politički nivo rada u tim organizacijama. U stvari, taj nivo rada ne privlači, već odbija intelektualce . A oni su se uglavnom čak vrlo dobro držali od oslobođenja do danas. Mislim da bismo morali imati u vidu da među intelektualcima ima ljudi koji ne usvajaju marksizam-lenjinizam, nisu čak ni ubeđeni u pobedu i neophodnost postojanja socijalizma, ali da su svi oni za odbranu naše zemlje, da su svi patrioti i protiv kapitalizma kao sistema, protiv starih stranaka453 itd . Jedan deo tih ljudi nije prožet idejama o izgradnji socijalizma , ali praktično učestvuje u sprovođenju svih naših mera. Među sudijama nismo imali veliki broj onih koji su nanosili štete s reakcionarnih pozi-

582

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

cija. Takvih slučajeva nije bilo mnogo, bili su to pojedinci. Međutim, ogromna većina sudija izvršavala je pravilno svoje zadatke i ocenjivala krivce baš s patriotskog gledišta , sa gledišta interesa i zaštite izgradnje socijalizma u našoj zemlji . Ali, naši ljudi na terenu skloni su da sektaše u odnosima iz raznih razloga. Kada smo bili prema intelektualcima prisiljeni da dajemo oštar kurs u pogledu nekih stvari naši ljudi su i na svoju ruku radili, oni nisu to pravilno objašnjavali i u mnogim slučajevima zauzimali su različit stav prema našim merama. Oni nisu zauzeli takav stav, možda, zato što su protiv naših pozicija ili što stoje na antisocijalističkim pozicijama, nego zato što su očigledno vršeni takvi pritisci na njih koji su protivni njihovoj savesti , a sa druge strane, što nije bilo ni pozitivnih propisa na koje treba da se oslone. Time hoću da kažem da nije problem sudskih kadrova tako težak i mislim da apsolutno nije težak. Verujem da ima ogroman broj pravnika koji žele da postanu sudije . Ne moraju biti članovi Partije i ideološki na liniji marksizma-lenjinizma, da su stoprocentno na liniji izgradnje socijalizma, ali oni će se u stvari, na konkretnim merama boriti za izgradnju socijalizma i biti vrlo dobri praktičari. Mislim da je to trebalo imati u vidu kada se rešavao problem kadrova. Mi, naročito dole , imamo sektaški odnos i to u manjim mestima , gde za takav odnos ne bi imalo razloga. Ti ljudi , uostalom, daju najmanje povoda da se prema njima sektaški odnosi . Hteo bih nešto da kažem o odnosima organa UDB-e i sudova. Ja sam ubeđen da ne sme da postoji nikakav problem u odnosima između suda i UDB-e , čak i s takvim ljudima u sudovima koji nisu komunisti i nisu na strani našeg socijalističkog poretka, nisu u ideološkom smislu ubeđeni. Ti ljudi i ta pravnička inteligencija sprovodi duh zakona i liniju naše Partije u sudstvu. Stvar je jasna da tu ima činjenica koje govore da će oni zauzeti pravilan stav o pojedinim političkim pitanjima. To je i najprirodniji put. Ja sam razgovarao s velikim brojem porotnika , i svi su

mi govorili da nikada na njih nije vršen nikakav pritisak. Oni kažu : ,,Ako bi na nas bio vršen pritisak, mi bismo jednostavno dali ostavku". To osećanje zaštite interesa u našoj socijalističkoj domovini , to osećanje pravednosti, a pravedto je zaštita interesa socijalizma u našoj zemlji , potnost puno je izraženo . Činjenica je da to osećanje postoji kod tih ljudi, iako neki misle da mi njih treba da učimo šta je pravda, istina, šta je demokratija, da ti ljudi to ne znaju i da

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

583

misle da je to opet neka forma birokratskog pristupa. Kod ljudi osećanje demokratije, pravde i istine je vrlo razvijeno. Tome ne treba nikoga učiti. Ima ljudi [ koji su ] politički zaostali, pa bi ih trebalo učiti da budu aktivniji, ali šta je pravda, istina i demokratija, to ljudi znaju . Mislim da je utoliko lakše voditi borbu za liniju Partije u oblasti sudstva. Sem toga, ja hoću da kažem da se nikako ne može postaviti pitanje da li će se ovo shvatiti kao neko popuštanje reakciji ili ma kome drugome . Što se tiče kritike koja dolazi od Informbiroa, ona je svakom našem građaninu potpuno jasna. Svi znaju kakva je njihova „ kritika" i o tome ne treba govoriti, a daleko manje o bilo kakvom popuštanju . U razmatranju izvesnih zapažanja, treba se odnositi s više kritičnosti i razlikovati dobronamerna zapažanja i ona nedobronamerna koja dolaze od neprijatelja naše Partije. Ja mislim da se tu ne može postaviti pitanje o nekom popuštanju prema reakciji, na liniji oživljavanja buržoazije, vraćanja na kapitalistički sistem i razne druge oblike, uopšte u tom smislu da sve ovo znači odstupanje od naše linije. To ni u kom slučaju ne može da se desi i ljudi imaju vrlo dobro razvijeno osećanje i demokratičnosti i pravde, i to naše konkretne socijalističke , a ne apstraktne pravde. Drug Tito: Da li još neko želi da uzme učešća u diskusiji ? Riječ ima drug Bakarić. Drug Vladimir Bakarić: Drugovi , moram najpre da priznam da se problemom sudstva i tim stvarima nisam bavio niz godina i da o tome ne mogu govoriti s nekim poznavanjem te problematike . Ipak, čini mi se da bi neke stvari trebalo podvući .

Ja takođe mislim da mi o sudstvu , o njegovoj klasnoj suštini i porijeklu , nemamo ništa novo da kažemo , ali da danas o njemu možemo ipak nešto novo reći u drugom pogledu. To se odnosi na problem kako će se ove mjere shvatiti i gdje su oni protiv kojih će one , uglavnom, biti uperene. Nema nikakve sumnje da tu nije riječ o popuštanju , niti ima sumnje da će sudovi napraviti ogroman korak u tom smislu što će ipak prihvatiti našu politiku i našu liniju . Međutim , [ težište ] stvari, po mom mišljenju , trebalo bi postaviti baš na tom, specifično našem pitanju , [ to jest na pitanju] uloge Partije u izgradnji zemlje. To je ono područje gdje sudovi mogu nama ogromno mnogo koristiti da se iz politike Partije istjeraju oni koji puštaju birokratiju , koji pu-

584

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

štaju onu neposrednu opasnost da idemo ruskim putem, što je kod nas bio čest slučaj . Drugovi su ovdje pomenuli baš Istru i ja bih htio da maio govorim o toj našoj hrvatskoj stvari . Kad pogledamo čime se partijska organizacija tamo rukovodila u svom radu, onda to strašno izgleda i ja bih gotovo volio da o tome i ne govorim, da ne govorim kakav je to naganjački sistem i čega sve tamo ima . Ako tu partijsku organizaciju sada postavimo na takvu osnovu da ona bude stvarno rukovodilac

masa, onda smo promjenili i ulogu Partije u odnosu prema pojedincu i rukovodeću ulogu Partije. Time nam i sama uloga suda postaje mnogo drukčija , mnogo značajnija i može nam mnogo koristiti u razvoju naše partijske linije . Mislim da je to ono što kod ovog pitanja treba naznačiti kao novo. Čini mi se da smo mi u tom pogledu napravili prijelom, jer u čitavom našem sistemu državne vlasti sistem javnog tužilaštava, suda i uprave služi tome da se ide naprijed , pomalo i pritiskom i drugim sredstvima. Takva nam je cijela organizacija, i ako pogledamo kakva je danas uloga javnog tužioca, vidjećemo da je ona velika, što je pravilno , a zatim ćemo vidjeti da kao dalja sredstva imamo miliciju , unutrašnje poslove , UDB-u i sud. Ti organi nemaju za sada svoje strogo određene linije, nego su svi usmjereni istim pravcem. Meni se čini da smo tu napravili prijelom i da su sada ti organi pošli putem demokratizacije. Drug Marko je pomenuo procente neopravdanih hapšenja. Te cifre su zaista velike. Ali, kad pogledate da li se negdje ljudi boje milicije , vidjećete da se baš i ne boje. Zašto ? Zato što je postupak u miliciji takav da ona ne predstavlja strašilo , onako kao što je za nas bila stara policija. Postupak naše policije je human i demokratski , iako bi ona, ako se pogleda na zakonske formulacije, mogla biti mnogo gora nego što jeste . Ja bih kao primjer naveo istražni postupak i krivično-procesni postupak, za koje su propisi mnogo stroži nego što je to slučaj sa stvarnom praksom. Gledano pravnički , ta stvar izgleda strašna, ali naša današnja stvar u tom pogledu je bolja . Kakvu ulogu imaju ti postupci ? Oni danas sprečavaju razvoj kadrova na tom području , ne daju im mogućnost da se razviju i da odgovaraju današnjim prilikama. U vezi s tim, ja bih pomenuo nekoliko stvari. Opet bih kao primjer uzeo Istru, gdje smo bili na terenu i provjeravali kako ljudi gledaju na miliciju , da li je se boje, ili je smatraju svojim zaštitnikom . U jednom kotaru vidjeli smo da je zaista smatraju svojim zaštitnikom, da je milicioner čovek

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

585

od koga ljudi nemaju nikakvog straha . Tamo su ljudi govorili da se ne boje njih nego onih koji dolaze s tašnom iz kotarskog komiteta . Međutim, u drugom kotaru govorili su da je milicija strašna i da imaju utisak da su u okupiranoj zemlji, u kojoj se upotrebljavaju najgora sredstva . Otišli smo u Zagreb da vidimo zašto milicija radi takve stvari tamo, a ovdje ne. Ali , to još nije bilo stavljeno na dnevni red u glavnoj komandi milicije za Hrvatsku. Kad smo pitali zašto to pitanje nije postavljeno , odgovorili su nam da je sistem tako krut i da sve [ direktive ] dolaze iz Beograda. Mi smo im odgovorili da to mogu pričati drugome i da, kad je u jednom kotaru u redu , može da bude i u drugom i svim ostalim. Drugim riječima , da može u čitavoj Hrvatskoj biti u redu, čak ako i u cijeloj Jugoslaviji to pitanje ostane neriješeno . Mislim da bi milicija trebalo da ima, pored ostalog, časove o tome kako da vrši svoju dužnost . A da bi se vidjelo kako pojedini u tom našem organu shvataju svoju dužnost , naveo bih samo jedan primjer, opet iz Istre. To je baš slučaj povjerenika unutrašnjih poslova, koji je nasred ceste uhvatio čovjeka i izbio ga zbog toga što mu je naletio na kola. Eto kako je on shvatio svoju dužnost. Ja mogu reći da je UDB-a u tom pogledu daleko najbolja, mada je po svojoj funkciji najviše centralizovana , pa bi zbog toga imala najviše razloga da ne bude takva. Šta treba učiniti u pogledu daljeg razvoja milicije kao i ostalih organa? Treba im odrediti ulogu i položaj u cijelom sistemu [ kažnjavanja] prekršaja, progona, a pogotovu u krimnalnom postupku . Mi smo i u tom pogledu uzeli ruski sistem koji je potpuno inkvizitoran u starom smislu riječi i koji je, što se tiče odnosa prema građanima, doveo do stvaranja sudske birokratije , a nije raščistio te stvari prema vrhu. Drugdje takvih stvari nema, jer sud odlučuje o . stvarima lične slobode . Ali kad bismo tim organima postavili zadatke na kojima treba da rade, onda bi oni bili prisiljeni da se sami , svojim snagama, razvijaju . Međutim, ako milicija mora da liferuje dokaze i ako je glavni dokaz priznanje okrivljenog , onda ona nema motiva da se dalje razvija . Tu praksu naših organa mi ne možemo preko noći slomiti i bila bi iluzija misliti da ćemo odmah stvoriti dobre sudove , a ove stare odbaciti . Ako bismo poboljšali sud, ako bi on vršio svoje dužnosti kako treba, onda bi on nama mnogo učinio baš u pogledu razvijanja demokratskih tendencija. Ali , sada postoji druga stvar. Drugovi su ovdje diskutirali o otkupu . Ako idemo po apstraktnom principu praved-

586

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

nosti , pa povučemo natrag što je bilo , onda će doći do toga da ću u prvom redu ja ostati ovdje u zatvoru , neću se vratiti kući. A takvih „ zaštita” u manjoj mjeri naći ćemo dolje. Svako će reći da treba prekinuti s onim što je bilo staro i da treba ići naprijed . Bilo bi nepravilno , po mom mišljenju , i jedno i drugo . Ali , ako sada povučemo sve te stare stvari, naići ćemo na niz takvih primjera i pojedinosti, pa bi se cijela politika svela na to da istražujemo prošlost, a onda napretka nema. Desiće se to da nam se niz zadruga sruši , da ćemo se zaplesti oko nekih nepravilnih otkupa, oko zakonitosti ovoga i onoga . A tamo gdje su te stvari stekle izvjestan politički stepen, prekršaj se ne može dogoditi . Moramo neke ljude teretiti , makar neki od njih ostali u zatvoru - a nadam se da ja neću . Do sada niko nije volio da radi u sudu . Ne samo zbog plaća već i zato što ni u našem društvenom sistemu nije postavljena vodeća uloga suda . Sud je nije dobio i zato što su mu pojedini komiteti nametali volju i što je sudija postao bezličan. Kod nas, za najboljeg sudiju u vrhovnom sudu važi onaj koji sudi onako kako mu se naredi , bez obzira na vlastito uverenje . Kažu za njega da je najbolji , jer radi ono što mu se kaže . To naročito drugovi sudije znaju. A da takav čovjek nema uvjerenja, nije teško vidjeti , a sa tim je ugled suda i naš ugled otišao do sto đavola. Ne mislim samo da je broj pravnika mali , nego je uopće broj studenata na Pravnom fakultetu ne samo opao već je beznačajan.455 Oni ne samo da nemaju društvene perspektive nego nemaju ni naučne perspektive . U Zagrebu, na Pravnom fakultetu predaju , uglavnom , stari profesori . Ima nekoliko i novih. Novi predaju marksizam-lenjinizam, političku ekonomiju, ekonomsku politiku . Stare predmete predaju stari profesori . Oni su dosta dobri stručnjaci u svojim predmetima, ali ih postavljaju sa buržoaskih pozicija i buržoaskih pojmova. U posljednje vrijeme gledao sam nekoliko pravničkih edicija. Ljudi koji su počeli nešto da rade, bave se sporednim problemima , tako da student prava ne vidi u tome šta on treba da radi , niti ima borbenosti u smislu razvijanja nauke, niti je mobilirizan u smislu novih društvenih zadataka. Nema ništa od svega toga zato što je suzbijena marksistička nauka. Ne samo da je išla natrag nego je ubijena, ona ne postoji . Ja sam čitao ono što smo preuzeli od ruskih udžbeni ka . To je nešto strašno . To je pozitivizam u filozofskom pogledu , koji je mnogo slabiji od buržoaskog pozitivizma. To je čisto novi kantovski pozitivizam u filozofskom shvaćanju prava.456 Na šta se to svodi ? Svodi se na to da je pravo izraz

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

587

klasne volje. I pošto je to opšta teorija, znači da se ne mora učiti . Pravo je ono što naredi sreski komitet . Prema tome, čovjek dolje, [to jest na terenu] , pročita rezoluciju Plenuma posluša partijskog sekretara i zadatak je izvršio . Nema šta da uči, nema za što da se razvija i bori. A takva je situacija na polju prava i nauke. Uz male iznimke koje su beznačajne , u osnovno pitanje niko nije zadro pero . Ja neću reći da sada stojimo bez perspektive . U posljednje vrijeme se počelo govoriti o našoj ulozi. Ljudi su počeli misliti , ali se još ne razvija nešto novo . Imamo ogroman zadatak da razradimo ulogu naše Partije , da damo život novome što se rađa, a to će onda dati snage našim novim kadrovima. Tim više što ćemo čim te stvari počnemo razrađivati naći lako mjesta i sadašnjim organima milicije , UDB-e, povjereništva unutrašnjih poslova. A, po mom dubokom uvjerenju, u radu na tom polju postići ćemo sa mnogo manje kadrova mnogo veće rezultate, samo ako ta mobilizacija bude uspjela . Međutim, tu imamo nekoliko praktičnih pitanja koja se tiču odnosa suda i Partije . Mislite li da ćemo sada preko noći stvoriti nove kadrove? To je nemoguće. Ali , ja nisam u tom pogledu neki naročito veliki pesimist, znajući situaciju u Hrvatskoj , gdje imamo stare kadrove, gdje se kako-tako otaljavao posao. Ponegdje je to bilo bolje, negdje gore, ali nije bilo velikih političkih neprilika . Ponegdje je prilikom kažnjavanja abortusa, [bilo slučajeva ] da se kazne i oni okolo , ali tu su razni razlozi u pitanju : siromaštvo itd . Ima i nekih drugih stvari, ali se one daju lako razjasniti , i ne mora da se vrši uticaj [ kad su u pitanju ] specijalni slučajevi koji treba da se riješe. Da navedem primjer iz zagrebačkog Vrhovnog suda. Mi tamo imamo relativno dobru saradnju , što se tiče našeg CK i naše Vlade . Mi nismo uticali na njihove stvari, niti im naređivali , osim [ kad su u pitanju ] specijalno političke stvari što je svaka vlast na svijetu radila. Ali , to su izuzetni slučajevi . To su dva-tri slučaja i uticaj se nije sastojao u tome da mi naređujemo njima , nego da zajednički prodiskutujemo kada se radi o takvim problemima . Međutim , oni imaju i svoju partijsku ćeliju . Šta se događa s partijskom ćelijom ?457 Ona je nosilac [razriješavanja spornih slučajeva što su na dnevnom redu u sudu. Mnoge stvari , o kojima su postojala različita mišljenja bile su ostavljene za sastanke partijske ćelije. Bilo je i toga da su tu imali veliku riječ oni koji rade šta mi hoćemo , tj . oni koji su bez uvjerenja, koji ne rade prema onome što misle da bi trebalo da se uradi . Ja mislim da bismo tu, u [ pogledu ] partijskih organizacija unutar sudova, kao i [u pogledu] njihove veze s kotarskim komieti-

588

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ma, morali zbilja dobro pretresti stvari. Zadatak ćelija i je ste da prate razvoj sudaca a ne da se bave konkretnim slučajevima i rješavanjima . One tu prestaju biti suci . Oni koji su izabrani od Sabora za suce, moraju da imaju svoje lično mišljenje, a partijska ćelija treba da daje opštu ocjenu njihovog stava, njihovog političkog odnosa prema zadacima, a ne da im daje zadatke u konkretnim slučajevima, da im nalaže kako moraju da formiraju svoje mišljenje i što je njihova uloga kao sudija . Isto tako i ti suci treba da nastupaju sa svojim već formiranim mišljenjima. Ja mislim, ako dademo [ Vrhovnom sudu] nekoliko dobrih ljudi, a tu zaista moramo dati dobre ljude, da oni mogu ta pitanja lijepo da razrade . Ja ne mislim da je jako težak problem kontrole vrhovnih sudova prema dolje, [ nad nižim sudovima ] . I ja sam iz stare sudačke familije, jer mi je otac bio u Vrhovnom sudu i znam kako se to ranije radilo. Mislim da je onaj raniji sistem bio prilično dobar u izvjesnom dijelu. Ja znam kako se mogu raščišćavati sudski problemi, znam kako se vrši kontrola viših sudova nad nižim. To je, mislim, lako ostvarivati . Kada odstranimo [ utjecaj ] lokalnih organa, mislim da ćemo time učiniti najveću uslugu razvoju sudstva i političkom razvoju uopće. Naravno, oblasni komitet je dužan da daje opštepartijsko obrazovanje i opšte direktive, naročito političke , baš zato da bi sud mogao da oformi jači stav. Ja mislim da bismo tako mogli vrlo brzo postići krupne rezultate. Sve to može biti u sklopu sprovođenja nove uloge partijske organizacije u našoj daljoj izgradnji socijalizma, to jest da se promatraju samo kao sastavni dio toga, gdje i cijeli sistem sudstva treba razvijati. I zato mislim da je potrebno naglasiti da tu ima nečeg novog, ne pricipijelno novog, već samo u pogledu uloge partijskih kadrova . Naime, treba više obraćati pažnju partijskim kadrovima i jače naglasiti da su oni odgovorni pred narodom i da je ta odgovornost , neposredna odgovornost jače izražena na terenu, gdje je praktično eventualni nepravilni rad uvijek na dnevnom redu. Oni , [ partijski kadrovi u sudovima ] treba da shvate da je to , ako hoćete, naša partijska kontrola njihovog rada, da je to , od strane Partije, zaštita prava svih ljudi u odnosu na prestupnike. Meni se čini da je bilo potrebno da ovo izađe na Plenum i da Plenum Centralnog komiteta dâ svoju riječ , koja će ubrzo dati pozitivne rezultate. Drug Tito: Drugovi i drugarice , smatram da bi ovdje trebalo zaključiti diskusiju o referatu druga Rankovića . Po-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

589

što drugo Ranković nalazi da su u diskusiji iscrpljene sve stvari koje su , po njegovom mišljenju , bile najvažnije , i da nije bilo nikakvih naročitih pitanja koja bi bila u suprotnosti s njegovom postavkom, on otkazuje završnu riječ. Osim toga, ja bih ovdje predložio , prije nego što pređemo na drugi referat, da se rezolucija donese zajedno kada se završi diskusija i o Đilasovom referatu .

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/8.

[ Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda teorijskom radu naše Partije . ]

Referat o

Riječ ima drug Đilas .

MILOVAN ĐILAS, [ O TEORIJSKOM RADU NAŠE PARTIJE ] * Kao što je poznato, danas radnički i uopšte napredni pokret proživljava ozbiljnu ideološku krizu . Ta kriza je privremena i nužno mora biti privremenog karaktera, jer rezultat objektivnih promjena u meje, s jedne strane đunarodnom razvitku kao cjelini , koje radničkom pokretu nijesu još jasne i u kojima nije još našao odgovarajuće organizacione i taktičke forme, a sa druge strane - rezultat je još uvijek snažnog djelovanja svakojakih preživjelih i revizionističkih shvatanja prije svega onih iz SSSR-a ――― koja i dalje djeluju u glavama ljudi . Sama po sebi, ta ideološka kriza ne dokazuje nepostojanje radničkih pokreta i spontanih i na ovaj ili onaj organizovani način uobličenih težnji radničke klase i radnih masa, nego [ pokazuje] slabost i nerazvijenost svjesnog elementa u njima, koji bi pravilno odražavao objektivne promjene i objektivne tendencije međunarodnog razvitka . Iako je danas želja za socijalizmom, usljed objektivnog razvitka , snažnija i dublje ukorijenjena u masama nego što je ikad bila, moglo bi se 1eći da je ideološka zbrka neobično velika. Uzroke toj ideološkoj zbrci treba tražiti, prije svega u potpunoj reviziji i * Referat je objavljen u časopisu Komunist, 2-3/1951 , str. 43-51 , pod naslovom „ O nekim pitanjima teorijskog rada Partije ".

590

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

napuštanju socijalističke ideologije u SSSR-u , čiji vrhovi su već ušli u fazu stvaranja jedne nove reakcionarne ideologije i u fazu reakcionarne, osvajačke i eksploatatorske prakse,* a zatim u politici oportunizma i revizionizma , čiji se korijeni nalaze u uticaju reakcionarne buržoazije na radničku klasu i njen politički pokret. Ti procesi, iako suprotni , utiču jedan na drugi u pravou daljeg produbljivanja pomenute krize, ali i dalje diferencijacije u radničkom i naprednom pokretu na novoj osnovi i novim uslovima . Ovdje nije mjesto da se opširnije ulazi u to pitanje. Poseban značaj ima činjenica da je onaj pokret, koji se već duže vrijeme lažno prikazuje kao socijalistički , odnosno komunističke partije - partija marksističkog tipa, jer su u CK SKP(b) , u stvari već odavno , u svom unutrašnjem životu , u svojoj ideologiji i praksi prestao da bude marksistički ― a po njenom uzoru ni druge pokret. SKP(b) nije više komunističke partije - partija marksističkog tipa , jer su u sloboda njoj razorena dva bitna elementa takve partije stvarna unutarpartijborbe mišljenja i — na toj osnovi ska demokratija. Nasuprot marksističkoj partiji i uopšte tradicionalnim naprednim radničkim organizacijama , u SKP ( b) pripada jednom forumu, pa čak ne ni jednom forumu, već jednoj ličnosti, monopol u gotovo svim ideološkim pitanjima. Takvim monopolom nije se nikad niko koristio u socijalističkom pokretu i on se u prošlosti javljao samo tamo gdje su religiozni pokreti ulazili u fazu svog reakcionarnog apsolutističkog razvitka . A sem toga u procesu borbe koju vodi naša Partija protiv birokratizma, pojavljuju se i kod nas tendencije ka ideološkom monopolizmu . Doduše , te tendencije su već suzbijene samom praksom i ideološkom borbom, ali ne znači da one ne postoje i da se još neće javljati . Karakteristično je pri tom da se one mahom ispoljavaju kod inače dobrih i odanih drugova, i to po pravilu na taj način što se teorijski radovi i stavovi pojedinih rukovodilaca , naročito članova Politbiroa CKKPJ , uzimaju kao definitivne i za sva vremena do* Preterivanja u polemičkim formulacijama i ocenama o SKP(b ) i drugim komunističkim partijama koja se sreću u ovom Ɖilasovom referatu, a delom i u diskusiji vođenoj povodom njega, bila su uslovljena istorijskim okolnostima toga vremena, karakterističnog po žestini napada Staljina i Informbiroa na socijalističku Jugoslaviju i njenu Komunističku partiju . I sâm kritičan prema nekim elementima tadašnje društvene prakse u Sovjetskom Savezu, Tito je na ovom plenumu ukazivao upravo na trenutni politički smisao takve kritičnosti. (Vid. ovu knjigu, str. 612–617.)

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

591

vršene teorije (iako smo i mi i radnički pokret kao cjelina, u stvari, tek na početku i teorije i prakse prelaza od kapitalizma ka socijalizmu ) . Nastaje neobična i smiješna situacija: nama iz ČK nude monopol , guraju nas u njega, a mi moramo da se otimamo . Razumije se , to je spoljni izgled stvari, jer nije stvar u tome, već u suštini : naš CK i naša Partija kao cjelina bore se protiv svakog monopolizma, a u oblasti ljudskog mišljenja svaki monopolizam ne samo da je štetan za napredak ljudske misli već istovremeno predstavlja početak i završnu fazu borbe reakcionarnih snaga materijalnog i društvenog za ostvarivanje onog drugog monopola, koji se sastoji u gospodstvu nad radnim ljudima i plodovima njihovog rada . Bez ideološkog monopola ne može se čvrsto uspostaviti ni dugotrajno održavati ovaj drugi monopol, a niti njegovi reakcionarni i despotski oblici vladavine . O čemu se, dakle , radi ? Radi se o tome da mi -

baš zbog takvih vladajućih pojava u radničkim pokretima i pomenutih tendencija u našoj treba još više da istaknemo i učvrstimo marksisPartiji tički i demokratski karakter naše Partije. Mislim da nije na odmet iznijeti kako su na taj problem u radničkom pokretu gledali Marks , Engels i Lenjin. U Prvoj internacionali458 Marks je nepokolebljivo stajao na principu slobodne borbe mišljenja. Na istom stanovištu bio je i Engels u Drugoj internacionali.459 A slično stanovište imao je i Lenjin u Boljševičkoj partiji, u svim fazama njenog razvitka, što je i razumljivo , jer je ona tada bila marksistička proleterska partija. Mislim da citati nijesu nužni , pošto su to manje-više poznate stvari. Ipak bih htio da navedem Lenjina i to jedino radi toga da se vidi principijelna razlika između tadašnjeg i današnjeg - s oproštenjem budi rečeno stanja u SKP(b) . Ali izvan granica jedinstva akcije - veoma je široko i slobodno pretresanje i osuda onih koraka , odluka, tendencija, koje smatramo štetnim . Samo kroz takva pretresanja, rezolucije i proteste , može se izgraditi stvarno javno mnenje naše Partije. Samo u takvim uslovima to će biti prava partija, koja će uvek biti u stanju da iznese svoje mišljenje i nađe pravilne puteve za pretvaranje izgrađenog mišljenja u odluke * novog kongresa ". Citat je usaglašen s najnovijim izdanjem Lenjinovih dela na srpskohrvatskom jeziku (V. I. Lenjin, Dela, tom 10, Beograd, IMRP, 1973, str. 256).

592

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

,,Principijelno mi smo već više puta, definisali naš pogled na značaj i pojam discipline, discipline u radničkoj partiji. Jedinstvo akcije, sloboda diskusije i kritike to je naša definicija . Samo takva disciplina dolikuje Demokratskoj partiji napredne klase . Samo takva disciplina je organizacija. Bez organizovanosti masa proletarijata je ništa. Organizovan, on je sve . Organizovanost je jedinstvo akcije, jedinstvo praktičnog istupanja . Međutim, sve akcije i sva istupanja, razume se vredna su samo po tome i utoliko ukoliko ukoliko idejno okupljaju propokreću napred, a ne nazad letarijat, ukoliko ga podižu , a ne srozavaju , kvare i slabe . Bezidejna organizovanost je besmislica koja u praksi radnike pretvara u bedne prirepke vlasti krupne buržoazije. Stoga proletarijat ne prihvata jedinstvo akcija bez slobode diskusije i kritike".*

Itd., itd . Problem, u konkretnoj primjeni kod nas, nije identičan s onima koje je rješavao Lenjin . Ali je princip u osnovi isti , s tom razlikom što mi možemo i moramo ići i otići dalje u pogledu borbe mišljenja nego što je mogao Lenjin u onim - daleko zaostalijim i ekonomskim i društvenim uslovima. Uza sve to treba naglasiti originalnost današnjeg međunarodnog razvitka , a posebno razvitka međunarodnog radničkog pokreta . Originalnost savremenog međunarodnog razvitka je u tome što je ekonomika glavnih zemalja (SAD, Engleske, SSSR-a i drugih) već počela da prelazi, pa čak umnogome i prešla iz kapitalističkih u državnokapitalističke oblike, što samo po sebi ukazuje na objektivnu nužnost i neizbježnost socijalizma , a i na to da jedino još stari , reakcionarni društveni odnosi zadržavaju i koče pretvaranje ove ekonomske nužnosti u društvenu stvarnost, ispoljavajući se istovremeno , kao takvi , i u međunarodnim odnosima uopšte, a posebno u odnosima prema slabim i nerazvijenim zemljama. Ja neću ovdje ulaziti u ekonomske i druge analize koje potvrđuju gornje postavke, samo skrećem pažnju drugovima na činjenicu da je još Marks predvidio ne samo raznoobraznost nego i ekonomsku nužnost takvog razvitka . U takvim, sasvim novim uslovima, nijesu preživjele samo svakojake buržoaske teorije o vječnosti kapitalističkog poretka, koje je pregazio sam neizbježni i protivrječni raz* Citat je usaglašen s najnovijim izdanjem Lenjinovih dela na srpskohrvatskom jeziku (V. I. Lenjin, Dela, tom 11 , Beograd, IMRP, 1974, str. 116) .

CETVRTI PLENUM CKKPJ

593

vitak kapitalizma, ili socijaldemokratske teorije o mirnom prelasku i urastanju kapitalizma u socijalizam (taj „mirni” prelaz se u svjetskim razmjerima - odvijao i odvija, u stvari, preko revolucija u jednim, a kriza i ratova u drugim zemljama i neravnomjernog razvitka pojedinih zemalja), nego i sovjetske" teorije o jedino mogućnim „ sovjetskim" oblicima rušenja kapitalizma i izgradnje novog društva. (Te preživjele teorije su - kao sve kad preživi - postale u toku razvitka reakcionarni idejni oblik velikoruskog državnokapitalističkog monopola, odnosno velikoruskog državnokapitalističkog imperijalizma.) Takav objektivni razvitak — uz odgovarajuću revizionističku teoriju i praksu, naročito onu u SSSR-u - neizbježno je morao dovesti do ideološke krize u radničkim i naprednim pokretima uopšte . Od te zbrke, razumije se, nije potpuno pošteđena ni naša Partija, iako je jedino ona - kao cjelina ― pošla pravilnim putem i počela da teorijski obrađuje i uočava suštinu nastalih promjena. Otuda, u uslovima kada se radi o izučavanju novih pojava, ništa ne bi bilo štetnije za praksu i teoriju socijalizma, nego da bilo ko ili bilo u kom obliku uspostavi monopol u oblasti teorije, ili da se suzbija borba mišljenja. To bi moglo da nanese štete ne samo daljem razvitku teorijske misli već i samom stvarno demokratskom i stvarno socijalističkom društvenom razvitku i takvim društvenim odnosima. Ali , konstatujući to , moramo istovremeno uočiti dva veoma važna pitanja. Prvo, to je pitanje razvitka marksističke nauke, odnosno socijalističke teorije, Praksa Sovjetskog Saveza, a donekle i naša, pokazuje nam da se često izvesne aktuelne praktične mjere, ono što se zove tekuća linija Partije, do koje Partija i partijska rukovodstva dolaze polazeći s određene teorijske osnove , uzimaju kao konačni teorijski i naučni zaključci i kao osnova za samu naučnu teoriju. Ja ne mislim da prave naučne teorije može biti bez revolucionarne prakse, i obratno . Između teorije i prakse postoji neraskidiva unutarnja veza u kojoj čas jedna ovoj , čas druga onoj služe kao osnova. Ali je takođe tačno da pomenuti metod ne samo da je pogrešan već istovremeno onemogućava razvitak marksizma kao nauke i socijalističke teorije uopšte. Mogu ove ili one mjere, ove ili one političke postavke u datoj situaciji biti potpuno pravilne, ali one same za sebe ne mogu biti jedina osnova naučnog, teorijskog rada i naučnih teorijskih zaključaka. Tek naučna analiza cjeline nekog procesa i svih 38 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

594

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

njegovih tendencija, naučna analiza čitavog skupa okolnosti - u kojima su ove ili one postavke samo dio - može dati naučni, teorijski rezultat . U Sovjetskom Savezu su , na primjer, sve što je Staljin rekao u raznim konkretnim situacijama, proglasili za nauku i teoriju. Ostavljam po strani či460 njenicu da su Staljinove teorije nemarksističke, nesocijalističke i nenaučne , ali čak i da su razne njegove izjave u pojedinim konkretnim situacijama, o pojedinim konkretnim pitanjima i bile uvijek tačne, ako se one uzmu kao isključivi osnov nauke i teorije , a obično se uzimaju kao čista nauka i teorija, neizbježno se mora doći u ćorsokak: do gušenja nauke do pretvaranja dnevne prakse u teoriju , do pragmatističke vulgarizacije marksizma . Socijalistička teorija je danas, uopšte uzev, kao nauka koja treba da odgovori na probleme savremenog razvitka i objasni njegove zakone na neobično niskom nivou. Ona prežvakava preživjele ili revizionističke ,,sovjetske " postavke ili se vuče na repu svakojakih takođe preživjelih - buržoaskih ili poluburžoaskih teorija. Nije mnogo bolje ni kod nas . Jedino kod članova CKKPJ ali još uvijek gotovo samo kod njih imamo ozbiljnijih početaka i pokušaja da se kaže nešto novo i teorijski uopšte nove pojave . Dalji razvitak socijalizma kao nauke očevidno je mogućan samo pod uslovom smjelijeg i dubljeg ulaženja u stvarne probleme, u uslovima daljeg razvijanja borbe naprednih mišljenja , u osiguravanju prava svih članova KPJ i svih radnika na polju naučne misli da usvajaju ili ne usvajaju ove ili one postavke, ne samo pojedinih teorijskih i naučnih radnika već i pojedinih partijskih rukovodilaca. Marksizam je nauka i on se kao nauka može razvijati i pobjeđivati jedino u otvorenoj borbi. Sada prelazimo na drugo, veoma važno i principijelno i praktično pitanje, a to je pitanje usklađivanja principa slobode borbe mišljenja i obaveznog sprovođenja partijskih odluka. da postoji Mnogi drugovi će reći ―― i to s pravom opasnost da slobodu borbe mišljenja u Partiji i izvan nje iskoriste reakcionarni buržoaski i birokratski informbirovski elementi izvan Partije i unutar same Partije . Nesumnjivo je da takva opasnost postoji . Svakojaki maskirani informbirovski tipovi ili ostaci buržoaske reakcije u Partiji i izvan nje mogu, zaklanjajući se tobože samo iza neslaganja s ovom ili onom teorijskom postavkom, u stvari da se okome na marksizam i socijalizam uopšte , a na partijsku liniju napose.

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

595

Neću ovdje ulaziti u problem mogućnosti takvih pojava izvan Partije, jer to ne spada u neposredni predmet mog izlaganja, iako principi koje iznosim - mutatis mutandis * - važe za idejnu borbu uopšte . Ja govorim samo o Partiji i o tome kako se za nju i njen unutrašnji život taj problem postavlja. pod uslovima slobode Dakle, postoje mogućnosti borbe mišljenja ― da neprijateljski elementi tu slobodu koriste za svoje antisocijalističke ciljeve . Ali pitanje se postavlja: a da li smo mi uklonili tu opasnost ako uspostavimo monopol u pitanjima teorije, ako ugušimo slobodu borbe mišljenja ? Ne, nijesmo, neprijatelj ―― će uvijek naći oblik borbe bilo ili ne bilo monopolizma. Razlika je, dakle, samo u tome što ćemo ga u otvorenoj borbi lakše otkriti, što ćemo u takvoj borbi dalje razvijati i socijalističku nauku i sebe same, dok bi monopolizam neizbježno, na kraju krajeva, onemogućio svaki progresivni razvitak . Mi, dakle, treba bezuslovno i nepokolebljivo da ostanemo ra principima slobode diskusije, slobode borbe mišljenja. Ali, ostajući na tim principima i dosljedno se boreći za njih, mi ne smijemo zaboraviti da je naša Partija marksistička, da je ona organizacija koja ima svoja pravila unutarnjeg života i liniju za koju se bori. Ta pravila i tu liniju, drugačije rečeno - rješenja i odluke partijskih organizacija i foruma, mora poštovati svako ko hoće da ostane u Partiji. Tako je bilo i biće u svakoj demokratskoj organizaciji na svijetu , dokle god budu postojale političke organizacije. Problem je prosto u ovome: svako ima pravo da slobodno iznosi usmeno ili pismeno - svoje mišljenje. Ali, protiv onih pojedinaca koji odstupaju od osnovnih načela unutarnjeg života i programa Partije, krše pravila njenog unutarnjeg života, ustaju protiv njene linije ili odbijaju da sprovode njene zaključke, partijska većina ima pravo da preduzme i odgovarajuće mjere, jer je Partija takođe slobodna organizacija, stvorena po slobodnoj volji njenih članova, na osnovi određenih idejnih, političkih i organizacionih principa. Ne može se i ne smije nikome osporavati [ pravo ] da iznosi svoja gledišta. Ali se ne može ni Partiji osporavati [ pravo] da preduzima propagandne i organizacione mjere čim neka gledišta ili njihovi nosioci - na ovaj ili onaj način - dođu

* Mutatis mutandis (lat.) s nužnim izmenama; promenivši ono što treba promeniti ; kad se izvrše potrebne izmene.

596

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

u očevidan sukob s idejnim ili organizacionim osnovama na kojima je izgrađena sama Partija, ili s odlukama i zaključcima njenih organizacija i foruma. U vezi s pomenutim, neobično je važno uočiti da je često veoma teško odvojiti ideološke razlike i ideološku borbu od same linije , od zaključaka Partije. U praksi to nije tako teško, jer različita mišljenja vrlo brzo pokažu da li je riječ samo o različitom prilaženju s iste osnove radi postizanja istog cilja (objašnjavanja određenih pojava na osnovi marksizma radi daljeg razvitka socijalizma) , ili i o nekim shvatanjima koja imaju za cilj da grupišu snage neprijateljske socijalizmu. Kakve snage, s kakvim ciljem se grupišu oko novog shvatanja - to ubrzo otkriva ne samo borba mišljenja već i prije svega sama praksa tog grupisanja. A te snage mogu biti razne: borba mišljenja može , što će kod nas i biti čest slučaj , otkrivati razlike među ljudima koji imaju istu polaznu osnovu dijalektički materijalizam, isti cilj — socijalizam i ona će samo dalje razvijati nauku, teoriju, proširiviti radnim masama i Partiji horizonte njihove praktične djelatnosti. Ali može da bude i drugih razlika . Kada , u kojim slučajevima i na koji način će Partija, odnosno njena većina preduzeti odgovarajuće mjere? Očevidno, onda kada su određena shvatanja idejna osnova neprijateljske djelatnosti, kada se oko njih grupišu takve snage koje u praksi znače ili se pretvaraju u borbu protiv linije Partije, protiv osnovnih principa njenog unutarnjeg života i njenih zaključaka. Tada Partija, odnosno većina u Partiji, to jest forumi koji predstavljaju tu većinu imaju ne samo pravo nego i dužnost da ocijene praktične posljedice i značenje takvih shvatanja i da poduzmu odgovarajuće mjere protiv pojedinih eventualnih neprijateljskih elemenata koji kako to iskustvo radničkog pokreta pokazuje — iza idejnih i teorijskih razlika, u stvari, skrivaju svoju reakcionarnu, antipartijsku i antinarodnu praksu. To je jasno. I to nije suprotno slobodi borbe mišljenja. Partija je demokratska organizacija, koja se bori za svoj program i živi po pravilima svog unutarnjeg života, utvrđenim na njenim kongresima, rukovođena forumima izabranim na demokratski način i njene odluke i linija su između kongresa obavezni za [ sve] članove Partije. Iz toga takođe izlazi da se o liniji Partije, kada je Partija u akciji, ne može diskutovati . Zamislite samo da je kod nas kada je CK donio odluku o ustanku i kada je ustanak već otpočeo, došlo da diskusije o tome treba li ili ne treba dizati ustanak. Linija Partije, kada se i dok se izgrađuje,

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

597

stvara, treba da bude slobodno i javno diskutovana, kritikovana, dopunjavana, mijenjana. Ali kad je linija utvrđena, prihvaćena od većine, kada forumi na osnovu nje donose određene zaključke, kada Partija ulazi u akciju - onda zaključke treba sprovoditi, boriti se svim silama i svim žarom za njihovo ostvarivanje. Jedino tako se i može vidjeti ko je za liniju Partije, usvojenu demokratskim putem, slobodnom diskusijom, a ko je protiv nje. Time se sloboda borbe mišljenja ne ukida . Biti dobar i disciplinovan komunist ne znači da ne treba misliti svojom glavom, da se ne smiju imati razlike u gledanju na ove ili one teorijske zaključke ovog ili onog komunista. Naprotiv. Biti dobar i disciplinovan komunist — znači aktivno se boriti za sprovođenje partijske linije na osnovu sopstvenog uvjerenja, do kojeg si došao u slobodnoj diskusiji , ne usvajajući one - ako se teorijske postavke pojedinaca, koje još nijesu ne slažeš postale dio partijske linije, dio svakodnevne partijske prakse, odluka Partije.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/8, prilog 2.

[DISKUSIJA] (Nastavak rada posle odmora u 10 časova i 15 minuta.) Drug Tito: Drugovi i drugarice, prije nego što bismo prešli na diskusiju o Dilasovom referatu, predlažem da se izabere komisija za izradu rezolucije o tom referatu . U komisiju predlažem drugove: Đilasa, Cvijetina Mijatovića, Krstu Popivodu, Borisa Ziherla , Krstu Crvenkovskog i Petra Stambolića. Da li prihvatate ovaj predlog? (Predlog druga Tita primljen je jednoglasno.) Otvaram diskusiju o referatu druga Đilasa. Da li ko traži riječ?

Riječ ima drug Mile Počuča. Mile Počuča: Drugovi , ako govorimo o demokratizaciji našeg političkog života u odnosu na demokratizaciju naše

598

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

organizacije, pretpostavlja se da naši partijski kadrovi treba da budu dorasli , da znaju teorijski našu političku liniju i da pravilno sprovode tu liniju u život . Zato mislim da su u pogledu takve izgrađenosti kadrova postignuti dole, [ na terenu ] vrlo slabi rezultati . To je zato što je veliki broj našeg partijskog članstva radničkog ili seljačkog porekla, pa su mnogi članovi Partije nepismeni ili polupismeni . S tim u vezi, u pogledu obrazovanja [ kadrova ] nedostaju određene pripreme da bi oni mogli preći na temeljito izučavanje teorije marksizma-lenjinizma. Mi ne možemo sve kadrove progurati kroz partijske škole i kurseve, i sada se postavlja pitanje i problem kako ove naše partijske kadrove privoleti tome da rade na svom samoizgrađivanju , na teorijskom izučavanju nauke marksizma-lenjinizma da bi lakše usvojili našu partijsku liniju. Drug Dilas je govorio o liniji naše Partije, o borbi mišljenja u izgrađivanju naše partijske linije . Međutim , drugo je pitanje da li kod nas partijski kadrovi , s ovakvim znanjem i ovakvim nivoom, mogu osvojiti našu partijsku liniju i kako je mogu sprovoditi u život , s obzirom na to da su baš ti naši kadrovi u partijskim organizacijama neposredno , u najužem kontaktu s masama, gde je oslabljena naša partijska linija . Mislim da je baš nedavno iz Agitprop uprave ČK461 stiglo pismo u kome se i sistem školovanja u našim partijskim školama, postavlja tako da se ukidaju predmeti opšte naobrazbe. Mi dolazimo pred problem izbora tih kadrova, s obzirom na to da je težište sasvim pravilno bačeno na radničke i seljačke elemente, gde u stvari i jeste naša partijska organizacija. Ali , nema dovoljno priprema kada se radi o drugovima koji se misle slati u školu na predavanja o teoriji marksizma-lenjinizma . Mi smo svojevremeno postavljali obavezu, naročito za naše srednje kadrove, da treba da pohađaju večernje gimnazije i polažu neke razrede. Međutim , taj pokušaj da se privole da polažu neke razrede gimnazije, u većoj meri je propao. Zato mi među našim srednjim kadrovima imamo vrlo mali broj ljudi koji su položili po koji razred gimnazije i tako nas baš pitanje srednjih partijskih škola i polaganje predmeta iz opšte naobrazbe dovodi pred problem kako te članove Partije koji nemaju opštu naobrazbu pripremiti za izučavanje marksizma-lenjinizma . S obzirom na to da se teorijski rad postavlja na vrlo široku osnovu, mislim da bi trebalo nešto izmisliti kako bi se našim drugovima pružila mogućnost da se osposobe , da steknu osnovna znanja iz marksizma-lenjinizma , da bi, na

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

599

jednoj strani, došli pripremljeni u školu za predmete iz marksizma-lenjinizma , a na drugoj strani , trebalo bi da se nekako i oni naši kadrovi u osnovnim partijskim organizacijama, naročito sekretari osnovnih partijskih organizacija, pripreme za individualno izučavanje marksizma-lenjinizma. Kod nas ima pojava da mi u mnogim selima, u kojima, u stvari , postoje naše partijske organizacije, još imamo za uči462 telja laika, učitelja koji je prošao samo izvesne kurseve za obrazovanje, a inače nema školske kvalifikacije da bi mogao da vrši obuku i naših članova Partije . To je jedan problem. Drugo, mi nismo još dovoljno probudili svu volju i težnju naših članova Partije da i sami nešto nauče , da se brinu o svom samoizgrađivanju , kako bi na taj način lakše ovladali problematikom kojom se bave. Jasno je da mnoge greške i mnogi krupniji i sitniji nedostaci u praksi nastaju baš zbog toga što naši drugovi nisu umeli dovoljno teorijski da obrade pojedina pitanja, što nisu umeli dovoljno politički da objasne izvesne ekonomsko-političke mere . Zbog toga dolazi i do metoda komandovanja u našim partijskim organizacijama, do toga da se ispoljavaju razne krupnije i sitnije greške, koje imaju reperkusije i na rad naših osnovnih partijskih organizacija i na rešavanje raznih pitanja iz opšte problematike . Mislim da bi zato trebalo izmisliti nešto za naše partijske kadrove , da bi im se olakšao put u partijske škole, da bi im se olakšao uspeh na partijskim kursevima, da bi se mogli teorijski uzdizati . Jasno je da u našim partijskim školama ima još mnogo

manjkavosti. Problem tih škola je obiman i u njemu ima masa nepotrebnog materijala , počevši čak od starih antičkih filozofa. Nedovoljno pripremljeni kadrovi, s pomanjkanjem opšte obrazovanosti , boje se tih predmeta i od njih imaju galimatijas u glavi . To su ljudi koji se manje-više nalaze na terenu i ne mogu shvatiti svu tu teoriju. Zbog toga bi Agitprop trebalo da izradi program koji treba i , nadam se, da će biti mnogo bolji nego dosadašnji. Mislim da je teškoće u izučavanju teorijske linije u našim partijskim organizacijama prouzrokovalo i to što su naši kadrovi bili prenatrpani poslovima, suviše apsorbovani svakodnevnim praktičnim radom, tako da nisu imali slobodnog vremena koje bi posvetili izučavanju marksizma-lenjinizma. S obzirom na to da se za partijske organizacije uvodi novi kurs u tom pogledu što će se mnogi sastanci svesti na potreban minimum, mislim da ćemo ipak postići to da za članstvo u našim partijskim organizacijama nađemo toliko

600

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vremena da ono može da se posveti svojoj partijskoj samoizgradnji, odnosno svojoj teorijskoj izgradnji. Mi moramo shvatiti da jedan od osnovnih zadataka naše partijske izgradnje treba da bude stalno uzdizanje naših partijskih kadrova, njihovo teorijsko uzdizanje , kako bismo lakše mogli da sprovodimo našu partijsku liniju. Ja mislim da bi ovaj naš Plenum u tom smislu mogao da donese svoju odluku, kako bi se probudila volja naših partijskih kadrova za teorijsko izučavanje klasika marksizma-lenjinizma uopšte. Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? [Ima riječ drug Božidar Maslarić. ] Drug Božidar Maslarić: Ja sam, drugovi i drugarice, već rekao nešto o referatu koji je dao drug Đilas. Mislim da mi što se tiče nekih pitanja, imamo potcenjivačko shvatanje u pogledu [njihovog značaja za] teoriju marksizma-lenjinizma. Uzmimo, kao prvo pitanje, međunarodni značaj naše narodne revolucije. Ja sam daleko od toga da naduvavam celu stvar i da dozvolim da se kaže kako , recimo, hoću da podržavam Staljina u mišljenju o međunarodnom značaju oktobarske revolucije i kako u tom pogledu pravim neko poređenje. Ali , kad uzmemo pitanje naše narodne revolucije , vidimo da ona zbilja ima međunarodni značaj , i to , ne samo za porobljene i ugnjetene narode već, što je najvažnije, za međunarodni radnički pokret uopšte. Vi znate da mi od 1948. godine imamo javni spor sa sovjetskom birokratijom o pitanju izgradnje socijalizma i razvitka socijalizma u našoj zemlji. Mi u tom pogledu treba da izvedemo iz zablude porobljene narode, da izvedemo iz zablude i naše narode kad je reč o gledanju na to „ mudro rukovodstvo " Sovjetskog Saveza. U tom međunarodnom pogledu vidi se koliki značaj ima naša narodna revolucija ne samo za naše narode već i za međunarodni radnički pokret, a ja mislim da je naša Partija, baš što se toga tiče, uradila vrlo malo. Rekao bih čak da smo mi u tom pogledu bili suviše skromni . A skromnost, ako je preterana, može da se pretvori i u glupost i u političku štetu . Zato mislim da bi o tom pitanju trebalo pisati. Drugo pitanje je karakter naše revolucije . Malopre sam govorio o onom nesporazumu između mene i moje kuvarice, pri čemu sam mislio da i naši pojedini partijski komiteti

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

601

imaju stav kao naše kuvarice. Sada bih ponovio tu misao, jer pitanje karaktera naše revolucije takođe nije dovoljno jasno ni u redovima članstva naše Partije . Ja mogu da dokumentujem primerima iz štampe, u kojoj možete , pa čak i u 464 Borbi naći i ove reči : „ Naša narodna revolucija imala je socijalistički karakter odmah u početku". Ima takvih shvatanja mnogo, drugovi. Međutim, to nije tačno. Jasno je da takva shvatanja proizlaze iz neznanja onih koji govore o karakteru naše revolucije. Štaviše , poznato je — a vi to još bolje znate, jer ste bili ovde na terenu, da je međunarodna buržoazija čak i provocirala naše rukovodeće ljude da se izjasne da naša revolucija ima socijalistički karakter i da će se u našoj zemlji izgrađivati socijalizam. To su radili oni razni majori i generali, koji su dolazili iz Engleske i Amerike i provocirali vas na tom pitanju.465 Međutm, naša narodna revolucija zbilja je postala narodna revolucija, jer su široke narodne mase učestvovale u njoj . Ali ona je, u vrlo originalnoj formi, imala buržoasko-demokratski karakter. Čak je tu osnovno, kad je reč o prerastanju buržoasko -demokratske revolucije u socijalističku ― da se ono, po mom mišljenju, moglo izvršiti tek posle glavne etape oružane borbe u Jugoslaviji . Jer, ako pođemo od onih zadataka koje ima da izvrši svaka revolucija, mi ćemo videti da je čak i u našem Parlamentu, mislim na Prvi saziv Ustavotvorne skupštine, tj . 467 pre Ustava , u onoj Deklaraciji o ukidanju monarhije, bilo rečeno da je i naša Ustavotvorna narodna skupština još morala da čisti zaostatke buržoasko-demokratske revolucije . Dakle, osnovno teorijsko pitanje odnosi se na karakter revolucije, na prerastanje buržoasko-demokratske revolucije u socijalističku i izvršenje te socijalističke etape. To je, po mom mišljenju, važno pitanje. A ono je važno radi toga što svi mi koji smo manje-više veliki deo svog mladalačkog života proveli u Sovjetskom Savezu, znamo da su nas mehanički učili marksizmu i teoriji proleterske revolucije . (Milovan Đilas: „To se vidi iz tvog izlaganja”. ) Možeš kazati da se vidi po meni , ali ja sam daleko od toga da našu revoluciju shvatam u onom smislu u kome je shvataju ljudi u Sovjetskom Savezu, već hoću da kažem da su nas učili da - kada se završi etapa buržoasko-demokratske revolucije, kada su iscrpljeni njeni zadaci nastaje period socijalističke revolucije . Međutim, kada mi pogledamo i analiziramo našu narodnu revoluciju , šta vidimo? Vidimo da se nije dogodilo onako kao što se to događalo i kao što su nas učili, to jest da će se nesvršene buržoasko- demokratske revolucije odvijati po ruskom obrascu .

602

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Tako su nas učili . Međutim , ogromne su razlike između naše revolucije na jednoj i buržoaske revolucije i oktobarske revolucije, na drugoj strani . Uzmimo ovo : naša revolucija se razvijala za vreme rata protiv okupatora , dok tamo imate prerastanje jedne revolucije u drugu tokom građanskog rata. Ja potežem ta pitanja radi toga, drugovi, što nam u našoj borbi protiv Informbiroa razrada tih pitanja može da pokaže i dokaže da sovjetska birokratija računa s tim i teži ka tome da se predstavi kao neko ko ima monopol na tumačenja i objašnjenja marksizma. Dakle , [ to može da nam pokaže ] da oni i u tim pitanjima nemaju pravo . Drug Tito: Ko još želi riječ? Ima riječ drug Tempo .

Drug Vukmanović

Tempo: Drugovi , ja bih dodirnuo lim nja da problem teorijske razrade pojedinih . Mis neka pita pitanja, u stvari, treba da bude najvažnije u našoj daljoj izgradnji [zemlje ] kako u društvenom tako i u ekonomskom pogledu . Međutim , to znači da bi trebalo pojedina pitanja teorijski razraditi tako da našim kadrovima postane jasna perspektiva kuda se ide i zašto su izvjesne mjere neophodne na sadašnjem stepenu razvoja, kao i to kakav je karakter tih mjera. Sve je to potrebno da bismo mogli pravilno ocijeniti dalji razvoj . Recimo , mi vidimo da se kao najveća kočnica pojavljuje to što u našim glavama ima zaostataka od prouča468 vanja sovjetskih teorijskih radova ." Gledajući kakvo je stanje po našim ekonomskim i društvenim institutima itd ., . vidimo da tamo ljudi ne vide ništa drugo sem onih citata sovjetskih ekonomista , teoretičara itd. Oni su daleko od naše stvarnosti, oni su daleko od stvarne razrade svih pitanja naše društvene i ekonomske stvarnosti . Međutim , svako pitanje zahtijeva teorijsku razradu , recimo pitanje radničkih savjeta. Mi znamo da je forma organizacije u sovjetskoj ekonomici , kao i u ekonomici državnog kapitalizma, sa direktorima preduzeća kao glavnim organizatorima u proizvodnji , koji su službeni činovnici države, moćna poluga na kojoj se zasniva birokratska kasta. Jer, direktori su zauzeli ekonomske pozicije preko birokratije , plate direktora su , u stvari , plate [ sačinjene ] od viška rada radnika. Oni samim tim nisu direktno zavisni od proizvođača, već od vrhova birokratske kaste , koja uzima višak rada od radnika i plaća svoje službenike i na taj način

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

603

drži čitavu ekonomiju . Birokratija je na te direktore preduzeća prebacila i velika prava . Oni imaju pravo da kažnjavaju . U Sovjetskom Savezu , recimo, oni imaju pravo da kažnjavaju do tri meseca prinudnog rada . Oni određuju plate itd . itd. Znači, oni su se pojavili iznad neposrednog proizvođača , kao činovnici birokratske „ vrhuške".

Međutim , mi smo pošli , razumije se, drugim putem. Pošli smo linijom predaje uprave preduzeća neposrednim proizvođačama . Novi finansijski sistem daje daleko veća prava . Ali, pojavljuje se pitanje koje bi trebalo teorijski razraditi : šta je bitno u rukovođenju od strane radničkih savjeta, šta je bitno da bi oni s uspjehom izvršavali sve zadatke u rukovođenju preduzećima ? Je li bitno da oni svako tehničko pitanje sami rješavaju ? Jasno je da, ako radnički savjet rješava svako pitanje u cijelom preduzeću , ne može da završi sve svoje poslove . Trebalo bi stvari postaviti obratno , da radnički savjet rukovodi ekonomikom preduzeća, a da rukovođenje tehnološkim procesom prepusti tehničkim rukovodiocima, koji odgovaraju pred radničkim savjetom i koje postavlja radnički savjet. Samim tim oni nikako ne mogu da se pojave iznad neposrednog proizvođača. Međutim, gledajući našu štampu koja razrađuje pitanja iskustva radničkih savjeta po preduzećima, očigledno je da današnjim novinarskim kadrovima ta pitanja nisu potpuno jasna. Štampa počinje uporno da ide u drugu krajnost. Drugo pitanje koje smo maloprije pretresali jeste pitanje sudova. Treba postaviti teorijsko pitanje i gdje je mjesto sudovima u socijalističkom demokratizmu našeg socijalistič kog života? Očigledno je da [su sudovi ] u rukama izvjesnih organa, konkretno u rukama sekretara sreskih komiteta. Ako je tako , onda oni konkretno određuju veličinu kazne ili odlučuju o tome koga treba zatvoriti itd. , a time se otva raju široke mogućnosti da mi jednu grupu u rukama masa , koja bi trebalo da bude poluga što kreće naprijed, pretvorimo u polugu jednog čovjeka ili uže grupe ljudi , bez obzira na to da li su ti ljudi izgrađeni politički . Ali , samim tim što su oni na tom mjestu postoje realne mogućnosti da se pretvore u jednu birokratsku grupu , koja će po svim pitanjima društvenog života biti iznad masa, što se ni u kom slučaju ne bi smjelo dogoditi. Ono osnovno pitanje kako ipak partijska organizacija da obezbijedi da sudovi budu jedan revolucionarni organ

604

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

u rukama masa za zaštitu socijalističkog demokratizma i pravilnosti u odlukama vlasti, mislim da se može i najprije će se moći riješiti ako partijski komiteti vode političku kontrolu nad radom sudova, a to znači da se bore u masama da se u rukovodstvo narodnih odbora , koji treba da biraju sudije, izaberu sudije takve koji će zaista sudstvo pretvoriti u revolucionarni organ vlasti. Drugovi su govorili da je putem kontrole to moguće ostvariti, tj . da se čitav taj proces usmjeri u jednom pravcu. A to znači da je neophodno da se naši partijski komiteti prvenstveno pozabave pitanjem političke kontrole i političke aktivizacije masa u borbi za ostvarenje linije bilo u sudstvu, ekonomici ili nekoj drugoj oblasti rada. Da bi to mogli postići , stvarno je potrebno da naši kadrovi teorijski rade. A stanje je takvo da naši kadrovi , baš zbog toga što se prekomjerno bave praktičnim pitanjima i raznim sitnim stvarima, ne stižu da rade teorijski, pa je razumljivo što se pretvaraju u najsitnije prakticiste a od toga trpi cio proces izgradnje socijalističkog društva kod nas .

Kod naših viših kadrova stvarno postoji pitanje izvjesnog ustezanja drugova koji rade na teorijskom polju da diskutuju otvoreno preko štampe o pojedinim teorijskim pitanjima. Kad god razgovaramo međusobno uvijek ima razlike po pojedinim teorijskim pitanjima . Zašto da to ne iznosimo. Ja mislim da ćemo tim putem daleko prije doći do jednog šireg uvlačenja ljudi u diskusiju, a onda i do čistije razrade pojedinih stavova. Drug Tito: Ko želi još da diskutuje?

[ Ima riječ drug Ziherl . ] Drug Boris Ziherl: Ja bih istakao da neobično žalim što nismo imali teze ovog referata , na osnovu kojih bi se čovek mogao pripremiti za raspravu, a naročito o tako krupnim pitanjima teorijskog značaja. Mislim da će i o ovom drugom referatu, koji je podneo drug Đilas , od strane reakcije i Kominforma doći do mnogih izopačenja i pokušaja da se izmeni njihov smisao u pravcu dopuštanja idejne anarhije pa sve do najreakcionarnijih shvatanja. Ali sprovođenjem i jedino sprovođenjem ovih misli u delo mi ćemo onemogućiti svako izopačenje . Jer, sprovođenjem u život ovih ideja mi ćemo se naoružati za obračun s reakcijom. Ako ne bismo poveli odlučnu borbu sa tim zaostavštinama sovjetskog shva-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

605

tanja, mi bismo stvarno bili razoružani pred licem reakcije. U stvari, sve to što je rekao drug Đilas nije ništa drugo nego logičan produžetak našeg stava, koji nas je doveo u konflikt s Informbiroom. Sam konflikt s Informbiroom, samo postavljanje pitanja specifičnih puteva u socijalizam, kritika sovjetskog birokratizma - sve je to, u stvari, u duhu takvog marksističkog shvatanja teorijskog rada. Ja bih se zaustavio na pitanju monopola u teorijskom radu i njegovim štetnim posledicama koje se jasno pokazuju, pre svega, u Sovjetskom Savezu i pod njegovim uticajem ponekad i kod nas. Pre svega, monopol izbegava diskusije o važnim teorijskim pitanjima i štetan je i za onoga koji ga ima i za najšire partijske mase koje se navikavaju da bez rezerve i razmišljanja prihvataju neke okamenjene teze, a sa druge strane, štetan je za sve teorijske i naučne radnike i sve partijske rukovodioce , zadužene za oblast teorijskog rada, jer se i sami ne razvijaju . Nosioci tog monopola sve više stiču ubeđenje da se njihova mišljenja i nauka primaju kao nepogrešivi i da njima samima ne treba da se razvijaju. Ova diskusija i ona koja se kod nas vodila, naročito od Rezolucije naovamo, bile su veoma značajne za svakog pojedinačno i za naš naučni razvoj . Svaka korektura mišljenja, svaka izmena mišljenja navodi na produbljavanje, na ponovno izučavanje materije i na vlastito uzdizanje. Ako pogledamo stvari u Sovjetskom Savezu danas, videćemo, kako je to Dilas istakao , da tamo , u stvari, u svim pitanjima ne odlučuje čak ni mišljenje biroa, već mišljenje pojedinca. I sva teorijska misao , pa čak i naučna, jer ova naučna , akademska misao je pogrešna, sve se to povlači za jedinstvenim jedino „ pravilnim" mišljenjem. U vezi s tim, rekao bih nešto o citatologiji, koja je i kod nas prilično živa. Ako pogledamo Marksa i Engelsa , pa i ove prve marksiste posle njih, Plehanova i druge, konstatovaćemo da je kod njih citatologija neznatno zastupljena. Svi ti ljudi razvijali su nauku svojim vlastitim glavama, jer oni su unosili u marksističku nauku svoje vlastite misli. U Sovjetskom Savezu danas toga više nema . Tamo se ne upotrebljava citat tamo gde se stvarno mora naučno upotrebiti ako čovek hoće da ostane naučnik, već se citat prisvaja i upotrebljava kao svoja misao. Tuđa misao, ukoliko se upotrebljava u nekom članku , mora se navesti kao citat. (Kidrič: „ Tu se stavi nekoliko zvezdica, pa se kaže — tamo se kaže to i to".) To se, uglavnom, kaže ispred citata. Bilo je kod nas navike da se jedna misao navodi

606

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zato što ju je izrekao jedan klasik, pa makar ta misao po svojoj sadržini bila takva da bi se mogla u istoj [ ili sličnoj ] formulaciji izreći , pa makar i u onoj koju je mogla izreći i kuvarica druga Maslarića . (Smeh. ) Šta je zapravo Staljinov članak o jeziku . On je tamo napisao da je jezik sredstvo za opštenje među ljudima . (Smeh.) To ponavlja i Aleksandrov.470 (Đilas: „ On kaže da je to genijalno naučno otkriće.") To bi mogla isto da kaže i ova kuvarica o kojoj je govorio Maslarić. (Smeh.) Toga ima vrlo mnogo u sovjetskoj literaturi. Uzmite sovjetski članak i odmah po njegovom naslovu znaćete kojih će citata biti u tom članku . Mislim da ćemo samo izlaskom iz tog sovjetskog naučnog rada, da ga tako nazovem, moći stvarno da razvijamo marksizam i da se uhvatimo ukoštac sa svim predstavnicima reakcije u našoj nauci, odnosno s onim što oni iznose . Taj izlazak je kod nas u posleratnim godinama veoma krupan, ali treba da ga proširimo u sve pore naše teorijske delatnosti. Sprovodeći u delo misli druga Đilasa, mi ćemo, u stvari, ukinuti ono stanje koje vlada na mnogim i mnogim poljima ( ?) . S jedne strane, ideologija marksizma, a sa druge strane reakcija može da piše šta hoće, a da se niko s njom ne hvata ukoštac . Pored toga, smatram da će linija sprovođenja tih misli omogućiti i uticati na razvitak naše vanpartijske nauke.471 Iz iskustva znam da u našoj vanpartijskoj akciji ima veoma mnogo naučnika koji iskreno nastoje da osvoje marksizam, da svom predmetu prilaze s marksističkog stanovišta. Međutim, u poslednje vreme imao sam prilike da se susretnem s onima koji u tom pogledu nemaju dovoljno smelosti. Jedan profesor mi je rekao da ne može pisati , jer još nije dovoljno savladao marksizam. Stoga je zauzeo stav nekakvog isčekivanja . Ali čim se bude u samoj Partiji razvila diskusija o teorijskim problemima, to će , svakako , uticati i na rad van Partije. Ljudi će postati smeliji , iako još nisu savladali marksizam-lenjinizam. Ja mislim da takvog čoveka koji bi potpuno savladao marksizam-lenjinizam još nema u svetu , jer se ta nauka stalno razvija. Pa ipak, ljudi će biti u stanju da iznesu i svoja shvatanja i mi ćemo, na taj način, omogućiti diskusiju i s onim naučnicima koji stoje nekako na partijskoj periferiji, mi ćemo im veoma mnogo pomoći time što ćemo sami sva ta pitanja razvijati u jednoj plodnoj međusobnoj diskusiji .

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

607

Drug Tito: Ko dalje želi riječ ? Riječ ima drug Begović.

Drug Vlajko Begović* u svom kratkom govoru istakao je značaj sakupljanja i analize činjeničnog materijala, koji treba da omogući širu diskusiju i njeno slobodno razvijanje. On je rekao da kod nas nema u potrebnoj meri sređenog materijala na osnovu koga bi se dala smela razrada ekonomskih i društvenih pitanja. Usled toga naši rukovodioci , koji su u živom kontaktu s ljudima, s organizacijama, s praksom, stvaraju sebi opšte zaključke , ali partijski kadar koji ima kontakt samo s određenom sredinom nije u toj mogućnosti da donosi opšte postavke . On je zatim rekao da je slična stvar i s našim institutima i fakultetima, u kojima se takođe oseća nedostatak činjeničnog materijala . Ukoliko tog materijala ima, on nije razrađivan, što se negativno odražava i na sam materijal. On nije ni dovoljno proveren, ni analiziran . Drug Begović smatra da bi ovom pitanju trebalo posvetiti više pažnje, jer će njegovo pravilno rešenje omogućiti uključivanje i naučnih ustanova u širu saradnju s Partijom, a na drugoj strani koristiće razvoju slobodne diskusije i borbi mišljenja . Drug Tito: Ko se javlja za riječ ? Ima riječ drug Kidrič. Drug Boris Kidrič: Ja bih samo izrazio jednu misao, na koju me je podsetio drug Begović. Mislim na činjenični materijal. Ja se u tom pogledu potpuno slažem sa drugom Begovićem da je raspolaganje činjeničnim materijalom baza za slobodnu marksističku analizu i za borbu mišljenja . Hteo bih reći da u našim glavama ima još uvek uticaja sovjetskog pragmatizma i dogmatizma, tog sovjetskog pseudomarksizma , koji sa istinskim marksizmom ne samo da nema ničeg zajedničkog već mu je potpuno suprotan. U našim glavama još ima toga uticaja, jer se to decenjima otvaralo , u smislu potcenjivanja činjeničnog mate1ijala . Podsetio bih samo na ono šta je činjenični materijal značio u doba razvitka buržoaske nauke, u onim dobrim vremenima buržoazije , kada ona još nije bila zahvaćena dekadencijom na svim područjima društvenog života . Tada je sakupljan i proveravan činjenični materijal. Ali , to sakuplja* Umesto stenograma, sledi beleška o izlaganju Vlajka Begovića.

608

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nje i proveravanje činjeničnog materijala dobilo je vremenom eklektičko [ obeležje ] . Sovjetski pseudomarksizam, međutim - a ja ponovo kažem da je od toga mnogo ostalo u našim glavama nije išao dalje od sakupljanja, pa je i to obustavljeno, što je razumljivo . Jer, jedna lažna nauka boji se činjeničnog materijala, zato što se on ne poklapa s nje nim teorijskim postavkama. To je naročito važno na području ekonomike , jer se činjenice mogu objasniti ( a to je zadatak marksističke analize), ali činjenice ostaju činjenice i kad njih ne poznaješ, onda ne možeš ni neku marksističku analizu dati. Ali mi danas, u stvari, nemamo činjenica o radu ekonomista na Zapadu , mi samo trubimo one Lenjinove reči, što je tačno , za sada. Međutim , razvitak je otišao tako daleko , u nove vrste prodiranja privatnog kapitala i načina međusobnih ekonomskih odnosa među kapitalistima na Zapadu, a mi o tome ništa ne znamo . A pošto te stvarne činjenice ne poznajemo , one ne mogu biti ni podvrgnute blagovremeno solidnoj marksističkoj analizi i ne mogu biti stvoreni solidni marksistički naučni zaključci koji bi bili značajni i za razvijanje marksizma u našim uslovima .

Drug Tito: Riječ ima drug Čolaković. Drug Rodoljub Čolaković: Drug Dido je dodirnuo niz teorijskih pitanja . Ja bih htio samo nešto praktično da kažem . Mislim da je taj rad toliko važan da opravdano iziskuje najveće napore naših ljudi . Ako mi hoćemo da vodimo našu borbu s određenih marksističkih pozicija, a mi to hoćemo, onda, po mom mišljenju, treba da imamo i kadrova, ljude koji će moći stvarno da se posvete tome radu u većoj mjeri nego što je to do danas bio slučaj . Nije to slučajno , niti to znači ljenost naših ljudi da misle ako , kad pročitaju u Borbi ili Komunistu članak drugova Tita, Kardelja, Đilasa i druge, odmah usvajaju i slažu se bez diskusije. Može biti slučajeva da čovjeku na nekom mjestu zazvuči to , možda, netačno, jer je još obuzet raznim šemama i dogmama, ali da bi on mogao s tim da polemiše, potreban je jedan solidniji rad, a ne novinarsko preklapanje . Mislim da bi trebalo na ovom Plenumu postaviti pitanje da li, s obzirom na naš opšti razvitak i ulogu naše Partije u svijetu, mi treba jedan dio naših kadrova da oslobodimo raznih sitnijih poslova kako bi gro vremena mogli da posvete svom radu. Jer, u našem partijskom aktivu u zemlji natovareno je manje-više na svakog čovjeka toliko da on nema

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

609

vremena za rad ako želi da stvaralački radi na jednom određenom teorijskom pitanju. Drugovi Begović i Tempo pomenuli su institute. Mi imamo u vidu isključivo ekonomske institute.473 Što se tiče njihovog popunjavanja kadrovima mislim da bi trebalo prekinuti sa starom praksom. Ja mislim da mi imamo mlađih ljudi koji rade u našim aparatima, koji su daleko spremniji i sposobniji da sjede u institutima i da rade i da daju više koristi u socijalističkoj izgradnji nego kadrovi koji danas rade. Često u te institute šaljemo ,,rashodovane" ljude, s kojima ne znamo kuda ćemo. Na primjer, dođe iz neke ambasade, pa ne znamo kuda ćemo s njim i onda, hajde, šaljemo u 474 ili pojedine ljude koji Institut za međunarodnu politiku institute. Mislim da ekonomske u šaljemo nisu za operativu ta politika nije pametna. Trebalo bi u te institute slati mlade i sposobne ljude koji sada rade i imaju uslova za razvoj . Nama bi drukčije izgledale razne diskusije koje s vremena na vrijeme organizuje Agitprop kada [ bi u njima učestvovali ] ti [ sposobni mladi ] ljudi. Mi smo do sada imali [ prilike da u] diskusijama čujemo ljude kojima je to isključivo posao. Pa to je bila bijeda šta su ti ljudi govorili. A ovako , kada bismo mi tamo slali ove mlade ljude, oni bi govorili s razumevanjem i pametno, ne samo o ovom materijalu kod nas, o novim merama kod nas i u svijetu , nego bi tu već donosili i samostalne zaključke, koji bi mogli da budu predmet borbe mišljenja . A bez toga nema borbe mišljenja. Ja sam govorio samo o ekonomskim institutima, a biće potrebno govoriti i o drugima. Dido je govorio o ideološkoj zbrci, koja je popratna pojava te duboke ideološke krize koju preživljuje radnički pokret. To je tačno postavljeno . Te ideološke zbrke ima i u našoj Partiji , ako hoćete da uzmemo šire , ima i u našoj društvenoj praksi . Ako čovjek prisustvuje diskusijama koje vode, na primjer, književnici na svojim skupovima, ako prati štampu , on će te ideološke zbrke vidjeti . S jedne strane, to su ostaci onog dogmatističkog, a sa druge strane - to je jedan anarhizam, ne mogu jednim objektivnim kriterijumom da ocijene društvene pojave i zbivanja . Postoje dvije pojave protiv kojih se Partija mora boriti . Partija se može boriti samo s ljudima koji će stvarno s naučnim argumentacijama da se uhvate ukoštac s pojedinim pitanjima . Inače, imamo takvih pojava kada se preko raznih mišljenja prelazi ćutke ili se pokuša da govori jednostavnim frazama, a danas u našoj zemlji, gdje je misao 39 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

610

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

oslobođena, ljudi traže odgovor, i na takva pitanja ne može se odgovoriti običnim frazama, koje nikoga ne mogu ubijediti .

Drug Tito: Riječ ima drug Dilas. Drug Milovan Đilas: Ja uopšte nisam ulazio ni u jedno teorijsko pitanje, već u problem kako treba naša Partija teorijski da radi , kako organizaciono da pride tome pitanju. Prvi cilj i ovoga sastanka je bio, opet se vraćam na Titov 475 govor, ono što je govorio jedinicama Gardijske divizije,“ da ima principa koji stvarno postoje u Partiji i mi ih uzimamo da bismo ih proglasili da se znaju jednom zauvijek. To su više organizacioni principi Partije. Drug Čolaković je izvanredno jasno uočio međunarodnu važnost ovoga o čemu diskutujemo . Naime, informbirovske partije, a i mnoge socijaldemokratske partije, ja sam čitao neke materijale o slobodi u Socijaldemokratskoj partiji Njemačke i o stanju u njihovim partijskim školama, ne mogu da izađu otvoreno s jednim ovakvim stavom, zbog toga što su te tendencije pod nekim ideološkim monopolom. Htio bih, u vezi s tim, ukratko da se osvrnem na istoriju radničkog pokreta prije Staljina . Lenjin je napisao knjigu o impenapisao je i Buharin, ali niko se nije sjetio da rijalizmu, Lenjinovu knjigu proglasi apsolutno važećom za proučavanje

u svim partijskim organizacijama, nego je Lenjin dolazio sa svojim pozicijama na kongres, a dolazio je i Buharin, pa su se borili, pa je jedan dobio većinu. Ako uzmemo čitav period od Lenjina, mi vidimo da se marksizam razvija kao nauka tamo gdje nije bilo ideološkog monopola. Uzmimo čitave radove Marksa, Engelsa, Lenjina, a šta su Staljinovi radovi? To su u stvari, govori na kongresima o praktičnim zadacima, o pojedinim praktičnim mjerama Partije . Sada su ti govori uzeti kao nauka i ideologija. Ja neću ulaziti u to jesu li ti govori tačni ili nisu . Jasno je da ti govori nemaju nikakve veze s marksizmom, ali oni po svojoj prirodi i nisu teorija u širem smislu marksističke teorije i ne mogu biti marksistička nauka , jer mi znamo šta je nauka. To je na primjer, kada Lenjin sjedne i razradi pitanje imperijalizma ili socijalizma u Rusiji ili kada Marks napiše Kapital.478 Tu je baš onaj čvor i tu je drug Ziherl stvar dobro postavo i uhvatio suštinu problematike, tako da organizaciono stvorimo uslove da se marksistička nauka razvija i raste . I ja mislim da mi u Partiji, za našu praksu i radničke savjete , iako te stvari nisu teorijski razrađene, imamo dovoljno snage i dovoljno

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

611

ideološke osnove da idemo naprijed . Međutim, nama u nauci nedostaju profesori koji će sjesti i napisati , na primjer, knjigu o našoj agrarnoj politici od rata pa naovamo, a ta knjiga ne mora biti nikakva dogma Partije. Ako tako i dobijemo naučno djelo , doći će drugi profesor i, možda , reći da to nije tačno. Eto , to nama fali u stvari. To je drug Čolaković rekao i Ziherl obuhvatio . To je pitanje koje treba obuhvatiti i ljudima kazati : „ Vaš naučni rad je to i tu možete slobodno raditi ". Ili drugi primjer. Svi govore danas o pojavi državnog kapitalizma na Zapadu. Trebalo bi da se pojavi knjiga o tome kakav je državni kapitalizam u Nemačkoj pod Hitlerom .* Ali baš u pogledu načina razrade, to jest samog metoda, rad tih instituta je pogrešan . Oni su došli kod mene s projektom o tome čime će se baviti institut, pa su uzeli moje citate dokazujući da oni govore da su izvjesne postavke tačne . Ako tako hoće da rade, onda i nije potreban nikakav naučni rad, nego ćemo prosto proglasiti citate kao tačne i gotove . Ja sam im se nasmijao i rekao da tako rade Rusi, a da oni treba da naprave naučno djelo i da onda vidimo da li će se to slagati s mojim citatima, tek na osnovu naučnog materijala i djelimično teorijskog koji treba da dođe, o čemu je govorio drug Begović . Postoje tu još dva praktična pitanja . Prvo, ovo što je govorio drug Počuča , da u partijskim školama nismo uveli sistem opšteg obrazovanja . Mi smo to imali u partijskim školama, osim u Hrvatskoj , gdje to nije prihvaćeno. Međutim, mi moramo imati približno jedinstven sistem ideološkog vaspitanja. Mislim da vi u Hrvatskoj nijeste u pravu. U izvjesnom smislu vi ste uočili da problem obrazovanja ljudi zaista postoji , i to je tačno . Ali kako to obrazovanje nadoknaditi ? Po mom mišljenju , samo tako da ljude natjeramo, uz davanje stipendija da uče školu . Jer, na kraju krajeva, treba imati perspektivu pred očima da našem dosta dobrom i prilično velikom profesionalnom kadru u Partiji [ nedostaje obrazovanje ] . Po sreskim komitetima mi ne možemo mnogo učiniti , jer cio kurs ide ka stvaranju profesionalnih kadrova. Postavlja se pitanje : šta ćemo s tim kadrovima? Jedan dio će otići u preduzeća. Ima tu dosta dobrih đaka , nesvršenih studenata i radnika koji za nas predstavljaju kadrovsko pitanje . Trebalo bi da postavimo jedan plan, da znamo da te ljude okvalifikujemo kao stručne radnike, na primjer srednjotehničare i da te kadrove , kao dobre komuniste, uli* Misli se na period 1933-1945. godine, kada je Adolf Hitler bio kancelar Trećeg Rajha.

612

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

jemo u naš državni i privredni aparat i da se na njih oslanjamo . Da oni više ne budu samo partijski rukovodioci, žarki komunisti , već ljudi koji će nam biti još više od koristi. Trebalo bi da im ulijemo u svijest to da oni treba da postanu nešto sasvim drugo . Sem toga partijske škole treba da se pretvore u ideološko-političke, a van toga treba učiti da ovakav teret i da taj problem stvarno postoje. Što se tiče izlaganja druga Bože* o karakteru revolucije, to nije teorija. Drug Boža je zašao u čisto teorijsku stvar. Moje shvatanje o revoluciji je ono koje je on pobijao i baš je to ono o čemu je govorio . Ljudi treba da sjednu i da pišu knjige o našoj narodnoj revoluciji , a ne da pišu o karakteru revolucije. Tu je problem. Mi treba otvoreno, ovako ili onako naše ljude da naučimo da rade. A kada sam ja Boži dobacio , nisam to učinio zbog njegovog shvatanja, već zbog toga što Boža zahtijeva da neko sjedne i zvanično napiše nešto o karakteru revolucije. Ja bih se toga bojao . A ako neko taj karakter pobija reakcionarnim, shvatanjem, možemo donijeti rezoluciju . Drug Tito: Drugovi, ja bih rekao nekoliko riječi . Naime, već sama činjenica da je unutarpartijska demokracija danas jedna tačka na [ dnevnom redu ] Plenuma CK pokazuje da je to pitanje vrlo važno za dalji razvitak Partije i da ima posljedica zaostalih shvatanja velikog broja članstva naše Partije, takvih shvatanja koja danas dominiraju u Sovjetskom Savezu . Razumije se, žalosno je da na Plenumu treba da se govori o posebnoj tački, o unutarpartijskoj demokraciji . Još kad je stvorena Partija bilo je jasno kakav treba da bude karakter partijske demokracije, ali danas , sticajem okolnosti, zbog revizionizma u Sovjetskom Savezu, moram da kažem da nam strahovito smetaju [ zaostala shvatanja o partijskoj demokraciji ) . Ja bih htio odmah da se osvrnem na neke praktične posljedice raznih pogrešnih i zaostalih shvatanja u našoj Partiji. Naime, ta zaostavština u glavama [ nekih ] naših ljudi strahovito nam mnogo smeta, tako da često ne možemo da sprovedemo izvjesne mjere . Ima stvari koje su daleko od svijesti naših ljudi , a pogotovo od svijesti naših građana. Lako je bilo provesti konfiskaciju i nacionalizaciju , jer su te mjere bile simpatične većini partijskog članstva, koje je bilo tako vaspitano . Ali je sada, u procesu izgradnje socijalizma, teže zato što se sukobljavamo sa svim mogućim * Božidar Maslarić.

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

613

teškoćama koje dolaze od Sovjetskog Saveza. Stvorena je blokada protiv nas, 479 a osim toga neprekidno se vrši napad na našu zemlju, na našu Partiju i rukovodstvo . Dakle, mi nailazimo na teškoće zbog nepravilnog shvatanja koje je posljedica sovjetske prakse. Da bi vam stvari bile jasnije uzeću jedan prilično jasan slučaj . To je pitanje naoružanja naše Armije. Odmah moram reći da smo mi u pogledu naoružanja prilično zakasnili . A zašto smo zakasnili ? Nismo zakasnili zato što nismo vidjeli da treba da se naoružamo . Mi smo shvatili u pravi čas da se treba naoružati, ali nismo mogli ništa preduzeti, jer smo mislili da to neće pravilno shvatiti naše članstvo , a naročito onaj dio koji je bio pod uticajem sovjetske propagande. Da li je bilo pravilno da se mi naoružavamo odmah posle 1948. godine, kada je Sovjetski Savez otkazao sve porudžbine i kada su nas stegli sa svih strana? Ja mislim da jeste. A zašto? Nas su stisnuli sa svih strana i šta će biti od naše zemlje ako još nemamo industriju . Nama prijeti Sovjetski Savez, a šta kaže Italija . Italija, drugovi, nije počela da govori 481 samo o zoni ,, B" ,480 nego je tražila Istru i Dalmaciju ." Italiju 482 naoružavaju zapadnjaci [ kao članicu ] Atlantskog pakta, koji je protivteža sovjetskoj prijetnji. A šta će biti sutra sa tim silnim naoružanjem Italije, kuda će se usmjeriti njena sila . Ako Jugoslavija bude nenaoružana , a već je trn u oku, ona će postati plijen ne samo Zapada nego i Istoka . Šta nama, dakle, u takvoj situaciji ostaje nego da se naoružavamo. I sasvim je pravilno da se naoružavamo, i to na osnovi Lenjinove postavke da socijalistička zemlja treba da iskoristi suprotnost dva tabora, u ovom slučaju Sovjetske Rusije i zapadnih sila. Mi , zaista , nismo ni u jednom ni u drugom taboru i s pravom možemo sebe nazvati socijalističkom zemljom . Naš cilj je da našoj zemlji ostvarimo sretan život naših ljudi. I mi ćemo primiti oružje i mi ćemo ga uzeti, a dobićemo ga na osnovi suprotnosti koje postoje između imperilističkog Zapada i istočnih zemalja, premda je Sovjetski Savez agresivniji od onih na Zapadu i premda je Sovjetski Savez mnogo jači u pogledu oružja . Baš na osnovi toga moramo [ priliku ] iskoristiti i ovo oružje uzeti.483 Ovi [ na Zapadu ] kažu ovako : „ Ovi su se posvadili s Rusima i sa Rusima ne mogu više natrag, jer ih čeka Sibir44 da ih tamo strpaju i sada je došlo vrijeme da se njima može dati oružje, jer se i oni boje Rusa". A mi smo , ipak, barem jaka moralna snaga, tu je naš narod koji je jedinstven u očuvanju naše nezavisno-

614

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

sti i tu nema nikakvih razmimoilaženja . Osim [ manjeg broja ] ideoloških [ protivnika ] koji se još sakrivaju , a od kojih su mnogi već otkriveni , većina našeg naroda stoji čvrsto na pozicijama odbrane naše nezavisnosti. To je, drugovi, dovoljno da smo mi riješili da uzmemo to oružje , ali mi ga ne uzimamo pod bilo kakvim uslovima . Razumje se, oni bi htjeli da tu nešto profitiraju, dok mi u spoljno [ političkim] odnosima stojimo čvrsto na našim pozicijama, na marksističkim pozicijama i nećemo primiti nikakve uslove koji bi nas pokolebali u tim principima i obavezali nas na nešto što bi bilo protiv našeg shvaćanja. Nama je potrebno da stojimo kao čvrsti zid, jer mi ne bismo dozvoljavali da neko ide preko nas . Zato nam i daju oružje . Mi ćemo to oružje uzeti i to treba da razumiju svi članovi naše Partije, pa i svaki građanin naše zemlje . Mi smo danas u fazi tih pregovora i oružje nam je potrebno za očuvanje i odbranu naše socijalističke zemlje . A kada budemo jači nego što smo danas, tada će biti jači i moral naših oficira i vojnika, jer će znati da imaju čime braniti svoju zemlju , da imaju materijalna sredstva za odbranu zemlje i mirnu izgradnju socijalizma u njoj . To je jedno konkretno pitanje koje sam dodirnuo i o kome smo mnogo brinuli . Ja mogu da vam kažem, drugovi, otvoreno da sam, kada sam govorio da nećemo uzeti oružje, govorio to protiv svog dubokog unutrašnjeg uvjerenja , jer 485 sam vidio da za to još nije sazrela situacija u našoj zemlji. Ja sam u svojoj duši bio duboko uvjeren da govorim protiv svog ubjeđenja kada sam rekao da nećemo uzeti oružje. Jer, onda je međunarodna situacija bila takva da bi to nama naškodilo, a i propaganda je bila takva da napori naših ljudi nisu bili u vanjskom svijetu poznati . Danas cio svijet zna, a naročito svi progresivni ljudi znaju, da nismo prodali naše zemlje Zapadu i da ne idemo nikakvim revizionističkim putem , to jest da nismo skrenuli s puta socijalizma kojim idemo. Sada ljudi već vide našu dosljednost i razumiju naš gest i mjere koje preduzimamo . Dakle, jedna takva mjera je da dobijemo oružje i ja vam mogu saopštiti da ćemo ga mi uzeti, i to besplatno i bez ikakvih uslova, a to znaju i oni na Istoku i oni na Zapadu . Ja bih htio kazati da oni na Zapadu ne vole da mi dobijemo oružje, pa ni Italijani ni Francuzi , pa čak ni Englezi . Oni kažu da Jugoslaviju treba pustiti da vodi gerilski rat, jer znaju da će Jugoslavija, naoružana teškim oružjem, biti vrlo tvrd zid. Mi možemo biti prijatelji svakom onom ko je prijatelj naše zemlje. To je u našem interesu i mi se, drugovi , nećemo obzirati danas na to šta će reći Informbiro . Oni su to

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

615

rekli prije dvije godine i , prema tome, nema šta više da govore . Sada ćemo uzeti ono za šta su nas optužili . (Smeh.) Ali, to je bilo zbog naše unutrašnje situacije. Vrlo je važno da sve te mjere koje preduzimamo budu jasne i pristupačne našem članstvu, da budu objašnjene našim ljudima, jer je njima tako mnogo lakše, i da, ne zakašnjavajući, preduzmemo izvjesne mjere koje su važne za jačanje naše socijalističke zemlje i za njen dalji razvoj . Nekoliko riječi o teorijskom radu naše Partije. Bilo bi čudnovato reći da je većina našeg kadra teorijski neizgrađena i da tom teorijskom izgrađivanju smeta [ nedostatak] elementarnih znanja iz škole. Nije stvar u tome. Mogu [se teorijski izgrađivati i ] ljudi koji imaju četiri razreda škole, kada im se dâ mogućnost i pravilno napravi program, bez lekcija iz grčke filozofije i Hegela , kada im se dâ dobar program na osnovu koga bi izučavali marksističko-lenjinističku nauku i ekonomsku politiku [ ali tako ] da im sve to bude razumljivo i pristupačno. U programu nema dovoljno diferencijacije, već je on preglomazan. Nema ni priprema za te ljude koji idu u školu . Zato to ide tako teško . Kada sam govorio u Gardijskoj diviziji ,* potresla su me dva slučaja samoubistva. Ja sam znao da kod nas postoji kako Rusi kažu ,,nažim", gušenje kritike, strah od kritike da se u našim partijskim organizacijama osjeća ne samo gušenje kritike već i [ odsustvo ] diskusije o problemima o kojima su se izjasnili pojedini naši rukovodioci . To je posljedica zaostalosti našeg partijskog kadra unutar partijskih organizacija. Jer, vi često imate u partijskoj organizaciji jednog ili dvojicu koji nešto više znaju i, razumije se, kad oni nešto kažu, to se prima kao svetinja. Ako prenose pravilno stvari koje dolaze odozgo , onda je sve u redu . Počeo je isti sitem kao u Sovjetskom Savezu : ono što kažu Tito i ostali drugovi, to se odmah prima. Možda je sve što sam rekao tačno. Ali , čovjeku koji ipak nije razumio neke stvari i kome nije sve jasno treba objasniti, a ne reći da je on neprijatelj . Ljudi su skloni da sami razmišljaju , pogotovo naši ljudi, koji ne vole da primaju sve [ zdravo] za gotovo . Dajte im mogućnost da razmišljaju , da dolaze do tih stvari i prilaze im na osnovu ubjeđenja tako što će se , najzad, uvjeriti da je postavka toga i toga druga pravilna u cjelini ili djelimično . Za to treba imati strpljenja. Međutim, toga nije bilo, pa je, razumije se, moralo dolaziti i do posljedica. Zašto je strplje* Vid. časopis Partijska izgradnja, organ CKKPJ za partijska i organizaciona pitanja, 1951 , Bigz,

616

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nje potrebno? Potrebno je ne samo radi pravilnog razvoja u zemlji već prije svega zato što je danas Komunistička partija jedina partija u koju gleda proletarijat svih zemalja i na Zapadu i u kapitalističkim zemljama, pa čak i mnogi članovi Partije i rukovodeći ljudi iz Partije.486 Lik naše Partije treba uzdići na viši stepen. A taj lik mi moramo izgraditi od gore do dolje. Ako hoćemo da igramo istorijsku ulogu i u svakodnevnoj praksi izgrađujemo socijalizam, ako hoćemo da svojim primjerom služimo radnim masama drugih zemalja, mi moramo i našu Partiju zbilja uzdići na takve temelje da ona bude stvarno primjer. Tada će njena uloga i rad biti shvaćeni kao put ka istinskom socijalizmu . Mi moramo očistiti našu Partiju od onoga što se uvuklo iz sovjetske prakse. Jer u sovjetskoj partijskoj organizaciji, i u ono vrijeme kad smo mi tamo bili , nije bilo unutarpartijske demokratije . Ja sam učestvovao [ u radu ] niza partijskih skupova Kominterne, na koje su dolazili komunisti iz cijelog svijeta. Ali, i tamo je vladala takva diktatura da je to bilo jezivo. Ja sam, doduše , to gledao, ali se nikad s tim nisam mogao pomiriti . Diskusije na tim sastancima uopšte nije bilo, a kad se htjelo da se neko „ zbrine ", onda mu se uopšte nije dalo da govori . Razumije se da je to bilo u neskladu s lenjinističkom partijom. Mi nećemo tu praksu, mi hoćemo partijsku disciplinu , jasnu i strogu , ali mi hoćemo i lik dostojan komuniste koji je član naše Partije . Mi hoćemo čistu partiju, ali unutar nje treba da bude istinske demokracije, da svaki [ član može da ] kaže šta misli, pa ako on ponešto [ i ne ] misli [ ispravno ] , treba na to šire gledati, dokazati [mu ] da je njegovo shvatanje pogrešno i popraviti ga. I obratno, ukoliko je njegovo gledište pravilno , treba to gledište prihvatiti . Ja mislim da ovo pitanje treba tako shvaiiti , a ne dozvoliti da ljudi kažu da je nešto tako samo zato što je to rekao neko ko ima višu funkciju . Toliko o unutarpartijskoj demokratiji . Šta me je ponukalo da o tome govorim na partijskoj konferenciji Gardijske divizije . Ponukao me je na to članak koji je napisao Dido o sovjetskoj praksi.488 Ja sam ga pročitao u cjelini, kao i ostali drugovi, prije nego što je otišao u stampu. Ja sam se složio s njim, ali ja nisam mislio da to postane gotova stvar koja se mora prorađivati, jer je članak sadržavao [ i neka ] pitanja o kojima sam ja morao još da razmislim . Mi moramo vrlo oprezno prilaziti svim tim raznim pitanjima. Jedna je stvar kad mi diskutujemo i govorimo o tome da tamo ništa ne valja, a druga kad to napišemo

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

617

kao dokument, kao teorijski marksističko-lenjinistički dokument u kome hoćeš da analiziraš situaciju u jednoj zemlji, u kojoj ne znamo kako je sada . To me je ponukalo da kažem da jedan takav članak ne može biti gotovo teorijsko djelo koje će morati da se razrađuje u partijskim organizacijama i da se prihvata. Jer, time nam se onemogućava da taj članak uzmemo kao bazu za diskusiju o tome šta se događa u Sovjetskom Savezu . To nam vezuje ruke, a osim toga, neki detalji u pojedinim člancima već sutra mogu da se pokažu i kao nepravilni . Jer niko od nas ne može pretendovati [ na to] , naročito pored sveg onog napornog rada, da sâm dâ analizu o jednoj zemlji . To je stvar studija, izmjene mišljenja, rasprava i tek ono što nastane od toga može biti teorijsko djelo koje treba da proučavaju naši partijski kadrovi. Mislim da je u tome suština ovog pitanja , a referat druga Dida i rezolucija koja će biti donijeta imaće ogroman značaj za unutrašnji partijski razvitak. Time bi, drugovi , diskusija o referatu druga Đilasa bila završena i sada Komisija treba da otpočne rad na donošenju rezolucije o referatu . Dok komisija radi , mi možemo prijeći na treću tačku dnevnog reda - Razno.

Riječ ima drug Kidrič . Drug Boris Kidrič: Drugovi i drugarice ja bih dodirnuo neke stvari iz oblasti privrednih problema koje nam pričinjavaju teškoće na terenu i ne samo na terenu već i kod nekih republičkih rukovodstava. Najpre bih pokušao i teorijski da progovorim [o tome da ima] neshvatanja u pogledu novog sistema koji sada stvaramo, sistema radničkih saveta, novog planskog i finansijskog sistema,489 [ kao i u pogledu toga ] kuda kreće naša razmena. Naš klasični planski i finansijski sistem [ imao je dve ] karakteristike : gušenje zakona vrednosti ,490 [ to jest ] snažno ograničavanje robne razmene i distribucije . Za ovaj novi planski i finansijski sistem karakteristično je da mi dajemo pun izražaj zakonu vrednosti s neznatnim iznimkama, o kojima ću govoriti , i pun izražaj robnoj razmeni . Ali , mi to ne dajemo na kapitalističkim osnovama , nego na osnovi opštenarodne imovine , pod upravom neposrednih proizvođača , tj . radničkih saveta. To stvarno znači da u suštinskim socijalističkim odnosima dolazi do izražaja zakon vrednosti . Ima drugova koji misle da je to povratak na staro . Ja mislim

618

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

da sada nema zemlje na svetu koja bi mogla da guši zakon vrednosti za duži period . Zašto ? Prosto zato što nigde na svetu, u celini uzevši, proizvodne snage još nisu u takvoj meri razvijene da bi ugrožavale direktnu [ ...] * I u Sovjetskom Savezu bilo je u Lenjinovo vreme, pa i - dimalo kasnije, nešto slično onome što smo mi imali

stributerstvo, gušenje zakona vrednosti u korist radnog naroda. Ali , Sovjetski Savez je takođe morao da pređe i prešao je davno na puni zakon vrednosti, samo ne na toj bazi u jednoj više normalizovanoj privredi - na bazi radničkih saveta, nego je prešao na zakon vrednosti na bazi zakona ponude i potražnje i kapitalističke trgovine . [ Naime ] , prešao je na [ onakav ] zakon vrednosti kakav postoji u Engleskoj i Americi , uopšte u kapitalističkim zemljama. Postojanje zakona vrednosti je i postojanje robne razmene kao suprotnosti neposrednom komunističkom prisvajanju . Sve to je ostatak prošlosti u našoj republici . U stvari, ne postoje pojave u kojima nema ostataka prošlosti. Kvalitativni skok je izvršen , ali ostaci prošlosti se pojavljuju i dugo ostaju sve dok u jednom novom stanju ne nestanu , ali zato ostaju novi ostaci neposredne prošlosti . Prema tome, davanje izražaja tom rukovođenju na postojećem stepenu materijalnih proizvodnih snaga baziranih na zakonu vrednosti to nije nova ekonomska politika u smislu onoga što govori VKP(b) ," već je to dokaz sređivanja naše privrede, koji znači da naše razne komunističke mere nisu više potrebne . To drugovi ne shvataju teorijski, a još manje praktično . Usled tog neshvatanja u praksi ponegde se pojavljuju prilične štete. Prvo se pojavljuju [ pogrešne ] teorije o životnom standardu . Pre nego što zađem u detalje, hoću da podvučem da smo mi, u vezi sa sušom i svim ostalim stvarima koje su vam poznate, u prvim mesecima, stvarno imali pre nego što je [ počela da ] pritiče ova pomoć, naročito u pogledu ishrane, izvestan pad životnog standarda u odnosu na prošlu godinu . Ali od marta meseca beležimo porast životnog standarda, [ doduše ] , ne takav kakav bismo želeli , ali nema ni opadanja. [ Kretanje cena ] na pijaci (snižavanje cena poljoprivrednih proizvoda) rečito dokazuje [ neosnovanost ] svih zlih vesti i prorokovanja opasnosti, jer praksa pokazuje obrnuto . Ne kažem da se to ispoljava u zadovoljavajućoj meri . Mi bismo, razume se, želeli da to bude dva i tri puta bolje, ali praksa dokazuje da se prilike sređuju, da cene poljoprivrednih proizvoda opadaju . A sada da pogledamo načelno šta je sa životnim stan-

* Prekid u stenogramu.

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

619

dardom uopšte , kakve perspektive imamo . Ja hoću da podvučem da su one uvek takve kakve su nam proizvodne snage, dakle kakva nam je proizvodnja . Kod nas nema kapitalista koji bi oduzimali višak rada u obliku viška vrednosti i izvozili ga u inostranstvo . Birokratiju smo ograničili na minimum i sve privilegije smo skršili . Kada je reč o privilegijama, hoću samo da kažem kakve su postojale i kakve sada postoje. Naime, danas se uopšte visoko činovništvo ne može uporediti u pogledu prihoda sa či492 Na primer, ministar Saveznovništvom u staroj Jugoslaviji . , uključujući i benprihoda toliko tačno ima danas vlade ne zin i ostalo , da je ta takozvana privilegija tolika koliku je u staroj Jugoslaviji imao šef odseka u ministarstvu . Moj otac, koji je bio profesor univerziteta , dostigao je starosnu visinu plate od 9000 dinara, [ što znači da je ] imao za jednu trećinu veću platu nego ja danas . Ovde se jedino promenila unutrašnja struktura standarda . Jeftini su stanovi i možeš da održavaš vilu , što izgleda kao da imaš nešto više nego što je imao činovnik pre rata, a u suštini nemaš . Generali i viši oficiri imaju isto tako daleko manje plate nego pre rata. O direktorima fabrika da i ne govorim. Oni su pre rata imali 15 000 dinara , što po današnjoj vrednosti čini 150 000 dinara . I kada se u plate naših direktora uračuna vrednost bonova, zatim tačkica493 i plaćeni odmor, videće se da to ne dostiže ni jednu trećinu predratnih primanja. Dakle, nema nikoga koji bi krao višak vrednosti naših radnih ljudi . Prema tome, potpuno je jasno da mi možemo imati standard koji odgovara proizvodnji . To je činjenica koju naši drugovi potpuno zaboravljaju - da opšti standard može biti takav kakva je proizvodnja i da se to ne može promeniti bez porasta proizvodnje . To se isto tako ne može promeniti ni ovim ni onim sistemom. Globalno uzevši , životni standard i potrošnja u zemlji ostaje takva kakva jeste. Tu možemo promeniti samo unutrašnju raspodelu , uglavnom raspodelu između sela , s jedne strane, i gradskih, industrijskih centara, sa druge strane. Naime, tu se može ovakvim ili onakvim sistemom vršiti distribucija ali treba biti načisto [ s tim ] da su date čvrste granice. Trajni, optimalni odnos raspodele između sela i grada [u pogledu ] potrošnih dobara jeste takav otkako je stvoren slobodan sukob industrijskog monopola, s jedne strane, i onog monopola što ga ima selo, sa druge strane. I tu se može dobiti bolji odnos ako se selu obaveznim otkupom oduzme po nižim cenama , ali je i to kratkotrajno . Jer, ako se

620

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nekoliko godina tako čini , i selo će uvideti da mu se to ne isplati . Na taj način selo se destimulira i, naravno, manje proizvodi. Ali, ovde je selo, odnosno individualni seljak, u tom slobodnom sudaru cena jedne i druge vrste, industrijskih i poljoprivrednih artikala, u slabijem položaju zato što na selu vlada neorganizovanost, stihija , dok u čisto socijalističkom sektoru [ imamo ] jedinstveno i organizovano rukovođenje u pogledu raspodele tih produkata. Hoću takođe da podvučem [još jednu stvar ] . Ako bismo imali rezerve životnih namirnica, recimo samo za jedan obrt novca godišnje (a kod nas se novac prosečno četiri puta obrće, sada je u opticaju 37 milijardi, a ako to podelimo sa četiri , iznos je 12 milijardi) , tako da tu rezervu životnih namirnica možemo kao država, bez obzira na selo, dati samo za taj obrt novca godišnje, mogli bismo, ako bismo hteli, pljačkati seljaka tako dugo, sve dok se ne pobuni. Ako nemamo rezervi, onda težimo da menjamo taj odnos [raspodele ] u korist jednog ili drugog samo u smislu onih proporcija koje se pokazuju kada nastaje slobodni susret tih dvaju faktora, a on je ovde optimalno postignut. Optimalno se može postići obaveznim otkupom ako [ se on praktikuje ] godinama a ne kao iznimna mera. Prema tome, treba da nam bude jasno da su sve ove priče o novom plaćanju radnih ljudi i o daljim pripremama u našem novom finansijskom i planskom sistemu, kao i sve one oko životnog standarda bespredmetne zato što ih demantira sama praksa, a i bez toga, jer se bez otkupa dalje ne može maći. Postavlja se pitanje kako proizvodnju stimulirati i povećati a ne kako vršiti distribuciju . To je jedna stvar. Drugo je to što u svim rezultatima, u opticaju novca i prilično brzom padu cena poljoprivrednih proizvoda i cena svih proizvoda, pa i kad taj pad još nije veliki i brz u svemu, vidimo da naša politika ide upravo kako i hoćemo , to jest da rezultati te politike idu na stvaranje pravilnog odnosa između cena poljoprivrednih i cena industrijskih proizvoda. Ja mislim da ćemo mi ove jeseni imati vrlo krupne rezultate baš na osnovu te politike, i isključivo te politike, jer bi svaka druga politika u sadašnjim okolnostima prouzrokovala obrnuto. Sada, u vezi s tim, treba objasniti nekoliko stvari koje nisu jasne. Kada je reč o standardu radničke klase, nama govore da je prosečna plata kod radnika 3700 dinara i šlus.

CETVRTI PLENUM CKKPJ

621

To nije istina. Prosečna plata radnika nije 3700 dinara , već 3700 dinara, plus celokupna vrednost bonova i celokupna vrednost tačkica koje dobija radnik, sve proračunato po slobodnoj ceni . Kada se kaže da je plata radnika 3700 dinara, to je zabašurivanje polovice plate. Godišnje platni fond iznosi oko 115 milijardi, a kada proračunamo bonove i tačkice, kao i razne regrese koje dajemo , platni fond radnika i nameštenika ne iznosi 110 milijardi , nego 220 milijardi ne računajući plaćeni odmor itd. Danas u platni fond ulazi oko 105 milijardi dinara , ne računajući bonove i tačkice, beneficije kao što su turizam i niske cene za odmor trudbenika, ne računajući plaćeni odmor i popust na železnicama itd. Zatim, treba imati na umu da radnik danas ne plaća socijalno osiguranje, kao i razne poreze koje je plaćao pre rata (ima i jeftinije stanove) . Drugovi, treba biti načisto s tim da je i ovakvo upoređenje cena sa tom tobože malom platom potpuno nepravilno . Mi ne smemo upoređivati platu radnog čoveka s pijačnim cenama, već moramo računati s tim da radni ljudi imaju bonove i tačkice i ostale beneficije, što takođe predstavlja novac i da se, prema svemu tome, tj . prema tim bonovima i ostalim povlasticama formiraju pijačne cene . Kad već govorimo o tome, mi bismo mogli vrlo lako da ukinemo bonove i tačkice i da uvedemo odgovarajuće vrednosti dinara, da povećamo platu , pa da onda vršimo razmenu novca u odnosu 1:10. Tada će plata biti deset puta niža . A šta će biti s pijačnim proizvodima? To je bar jasno . Čim se na pijaci pojavi više para, produkti ishrane će poskupeti . Poskupeće oni produkti potrošnog fonda koje seljak proizvodi kao višak rada. Druga pogrešna teorija jeste mišljenje da naš seljak još uvek strašno pljačka s visokim cenama na pijaci. Drugovi, to nije tačno . Prvo i pre svega, drug Bobi je tačno izračunao da smo mi [ iz sela ] izvukli dve milijarde dinara više nego što smo mislili [ da ćemo izvući ] . Zapravo mi smo računali da ćemo sa sela povući 11 milijardi, a u stvari smo povukli 13 milijardi dinara. Dakle, [ povukli smo ] sav onaj višak novca koji je bio na selu, a stvoren je od prodaje viška proizvoda preostalog posle obaveznog otkupa, viška kojim je seljak mogao da špekuliše . Danas seljak ima iste cene za svoje proizvode kao što su bile i za obavezni otkup. Prema tome, možemo kazati da nas seljak nije opljačkao, osim pojedinačnih slučajeva, i da s povlačenjem tih 13 milijardi dinara, stvar ispada sasvim drukčije.

622

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Da bismo povukli višak proizvoda od seljaka, mi smo za dve trećine njihovih proizvoda dali jedan faktor koji je iznad prosečnog, odnosno za sve cene faktor je 14, neki su nešto iznad 14 , dok su neki daleko preko 14 , a naša industrijska roba je sa faktorom 14 u odnosu na predratnu cenu itd. Ja vam mogu pokazati dokaze za sve to. Međutim, mi nećemo dozvoliti da makaze u odnosu na seljaka budu onakve kakve su bile pre rata, jer bi i to bilo nepravilno . Mi ne smemo dozvoliti da makaze cena pogode seljaka u meri u kojoj je on bio pogođen pre rata, jer bi se onda seljak opravdano bunio . Međutim, kada sve te operacije, koje nameravamo da sprovedemo, potpuno završimo s uspehom mi ćemo odnos u korist seljaka poboljšati, jer je seljak u pojedinim proizvodima sada sasvim srozan. Recimo, drugovi , naše vrtne jagode, koje se danas masovno donose na beogradsku pijacu , kupuju radni ljudi a ne buržoazija, jer ona ima prilično malo para. Kilogram tih jagoda košta 200 do 260 dinara , a to odgovara faktoru 10, što znači da su pre rata bile 20 do 25 dinara. Postavlja se pitanje da li je pre rata jedna prosečna činovnička porodica mogla da kupuje te jagode. Dalje, neshvatljivo je, zatim , mišljenje da se nabijanjem cena od strane državnih trgovinskih organa i drugih može na pijaci kupiti ono što naš seljak ne bi izneo . To mišljenje je slično onom prvom, to jest da ni iz čega može biti nešto , da nešto ne postoji kao višak, a može da se dovede kao višak na pijacu . Slično je sa seljačkim višim cenama. To je isto — seljak ima svoje viškove za prodaju, on te viškove iznese i cene se formiraju svakojako kroz dva faktora : kroz njegov prinos , a to je uglavnom višak, a i kroz potražnju i sumu novca s kojom se raspolaže . Ako se dolazi s većom sumom para, misli se da će se dobiti više robe, ali postiže se samo to da se poskupljuje cena. Neki su, na primer, hteli da kupe trešnje negde gde je cena bila 20 dinara, pa su bacili nekoliko miliona dinara za to , a time nisu postigli ništa drugo nego da su te trešnje poskupele od 20 na 40 dinara . Kada su seljaci videli da na pijacu dolaze pare , povisili su cene. Drugovi misle da se s probijanjem kasenih planova" može doći do veće proizvodnje. To se ne može. Oni misle da je sistem kasenih planova idealan, ali treba znati da je to još jedna starudija kojom se sada služimo , ali koju treba što pre likvidirati . Mi gledamo da, u celini uzevši , novi planski finansijski sistem podmirujemo iz viškova obrtnih sredstava i da više od toga niko ne može kupiti. Prelaz na kaseni plan znači u celini završetak starog i početak novog sistema , ali je to vrlo komplikovan posao

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

623

gde možemo velike gluposti učiniti . Ja lično ne branim kaseni plan, jer je on ostatak prošlosti i njega treba likvidirati, ali u momentu dok njega još ne možemo likvidirati, on je zaštita za opticaj novca. Ja isto tako ne smatram da se kaseni planovi ne mogu prekoračiti i sa drugom Bobijem ja sam razgovarao o tome. Ima slučajeva kada se može dozvoliti veća suma za trgovinu . To se može dozvoliti samo onda kada se radi o nekim zabačenim selima, gde nema ponude i potražnje, ali ima dovoljno artikala, recimo mesa i mleka, ili voća i povrća a nema para. U tom slučaju ja sam za to da se daju pare trgovini i da se ti artikli otkupe i s njima dođe na pijacu, gde će sigurno cena da padne a neće se povećati suma novca u obrtu. Na primer, u Srbiji je bio takav slučaj da smo na taj način iznos povisili na 60 miliona dinara , ali se ipak obrt novca nije povećao. Mi nemamo ništa protiv takvog izdavanja para . Ali , oštro smo protiv novčanog izdavanja iz kasenih planova koja dolaze kao rezultat stava da treba izdati određenu sumu novca, što izaziva porast cena. Zbog toga su se događale vrlo loše stvari . Na primer, Narodna banka izdaje sto miliona dinara. To je isto kao deset miliona predratnih dinara. U staroj Jugoslaviji , onako korumpiranoj i pljačkaškoj kakva je bila, i uprkos tome, niko nije mogao da izda deset miliona, a da za to ne odgovara. Kod nas mogu činovnici i izvesni predsednici i potpredsednici gradskih narodnih odbora da izdaju naredbe da se utroši sto miliona dinara i da za to nikom ne odgovaraju . To je identično s krađom narodne imovine. Sa takvom nedisciplinom mi moramo rasčistiti. U vezi s tim , naši drugovi ne shvataju ni način trgovine . Takav je slučaj bio i s vinom . Tako je došlo do toga da je šest stotina vagona vina odmah bačeno. Mi ćemo vina imati dovoljno pred kraj godine i nije potrebno da bacimo pare za njegov otkup . Jer, za nekoliko meseci seljaci će prodati svoje vino, biće prinuđeni da isprazne svoje stare sudove [ da bi ih napunili ] novim vinom i moraće izaći na pijacu s onim cenama koje im mi budemo diktirali. Zašto da mi sada otkupljujemo vino po tako visokim cenama . To samo dokazuje da naši ljudi ne znaju da trguju . Te stvari izazi vaju i porast opticaja [ novca ] a sve to utiče na radnički standard. Ovim se životni standard upropašćava i pomaže seljačka špekulacija protiv koje se mi borimo. Ja mislim da je potrebno da se u pogledu svih tih stvari više porazgovara sa drugovima iz srezova , iz trgovačkih preduzeća, da se udari po ovakvim teorijama i na konkretnim primerima ukaže ljudima na te loše tendencije i na to kako

624

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

bi trebalo da rade . Pre svega, drugovi iz republičkih CK treba da imaju čvrst stav o tom pitanju i da u praksi ne nasedaju . Mi svi imamo jednu zajedničku politiku koja ide ka poboljšanju životnog standarda i uspostavljanju pravilnog odnosa između sela i grada. Ali , ta politika ne sme biti na štetu ni seljaka ni radnika, već u korist stimulacije proizvodnje i šire raspodele na radnike i seljake onoga što su sami proizveli. Ja mislim da u ovom pogledu treba slomiti birokratski otpor koji ima dublji karakter u našoj privredi, pa i u partijskim organizacijama. Ima ljudi iz privrednog aparata, a katkad i iz partijskog , koji kažu : pa šta će biti, pa to nije socijalistički put , pa ako nema obaveznog otkupa seljaci će nas upropastiti . Mi smo doživeli to da su nam naši planeri iz aparata postavili pitanje kako će da razbijaju planove u novom sistemu , jer novi planski sistem ne predviđa razbijanje planova. Interesantna zabrinutost birokrate . On misli da gubi ovde raison d'etre, * a to je u stvari birokratski stav. On se pre svega zabrinuo za svoj birokratski komandni položaj , i to naročito zato što je došlo do stvaranja radničkih saveta, novog finansijskog sistema. Ja bih hteo da kažem nekoliko reči o obaveznom otkupu . Pre svega, kod nas je ukorenjena misao da su obavezni otkupi socijalistička mera par excellence ** s kojom je socijalistička država čvrsto uhvatila seljaka, jer [ tobože ] jedino kroz obavezan otkup on može da se privoli u socijalizam . To je, takođe, mera iz sovjetske prakse. Međutim, planski otkup nije nikakva socijalistička mera, bar danas nije socijalistička mera. On je imao socijalistički karakter dok nam je pomagao da slistimo ostatke raznoraznih kuluka i drugih, ali on nije pre svega socijalistička mera, nego je prvenstveno mera oskudice. Mi smo imali potrebu [ za tom merom] zbog brzog menjanja socijalne strukture našeg stanovništva . Jer s onim rezervama posle rata koje su bile vrlo slabe mi ne bismo mogli tako brzo menjati socijalnu strukturu i prehraniti stanovništvo, a sada već možemo . Zato sada to više nije korak napred u razvijanju proizvodnih snaga i razmene, nego korak nazad . To se vidi i po tome što to destimulira seljaka, a mi imamo nameru da ukidanjem otkupa pokrenemo seljaka da još više proizvodi. Za sada ćemo ostaviti samo još tri stvari u obaveznom

* Raison d'etre (franc.) - razlog postojanja, osnova, uzrok. ** Par excellence (franc.) - osobito, naročito, u prvom redu.

CETVRTI PLENUM CKKPJ

625

otkupu, i to - žito, mast i vunu. Vunu ćemo kasnije takođe [izuzeti iz otkupa ] , a za sada ćemo za nju dati odgovarajuće cene i čak, možda, nešto više nego što su cene tekstila, pa ćemo to regresirati. I seljak će nam je prodati ako za protivvrednost može da kupi tekstil. Inače će sâm od nje praviti što mu je potrebno. Ovu sezonu ćemo tako završiti, a onda ćemo vunu izuzeti iz otkupa i pustiti je u slobodnu prodaju. Što se tiče žita i masti, međutim, možemo ostati na sadašnjem, s tim da platimo proizvođaču po pijačnim cenama, a on ne može tražiti od države veću cenu od pijačne, od one koja je u slobodnoj prodaji. U vezi s tim je i jedna pogrešna teorija i jak strah pred opštim zadrugama i trgovinom, [ to jest ] mišljenje da su nam državni trgovci bolji nego zadruge opšteg tipa. Zbog takvog shvatanja dešava se da se, umesto da se pomaže opštim zadrugama, daju skupi krediti državnim trgovcima, iako bi kreditiranje i pomaganje opštih zadruga nesumnjivo dovelo do snižavanja cena . Ja neću reći da je opšta zadruga bolja od državnog trgovca, kao što sam i protiv toga da se kaže da su bolji državni trgovci, ali smatram da treba pustiti da se oboje razvija. Pitanje kapitalne izgradnje, naročito investicionih građevinskih radova, goruća je stvar. Mi sada možemo ove godine da zadovoljimo selo tim novim načinom trgovanja. Moramo selu dati investicioni materijal, jer inače sa selom ne može da se radi . Iduće godine trajaće takva situacija, a posle ćemo moći dati izvesne sume novca za gradnju i radničkim savetima, kao i gradovima itd. Za sada još ne možemo da zadovoljimo onaj treći sektor koji nije ni Petogodišnji plan ni selo . Iduće godine moći ćemo [ da ga zadovoljimo ] jednim delom, i sugurno je da ćemo moći ako se dovoljno napreduje i ako ne napravimo_gluposti u toj borbi za osnovne objekte Petogodišnjeg plana, [ to jest ako ] oni u građevinskom pogledu budu potpuno završeni na kraju iduće godine. To treba shvatiti . Mi smo se ove godine odlučili za Petogodišnji plan i već za slobodan automatski prelaz građevinskog materijala za selo, ali treću potrebu još ne možemo zadovoljiti. Ima nerazumevanja u tom pogledu i ponegde se zauzima takav stav kao da je ona treća kategorija najvažnija, da je iznad Petogodišnjeg plana i naše potrebe za razmenom s poljoprivredom. Ja mislim da vama , kao članovima Centralnog komiteta, tu stvar ne treba posebno objašnjavati. Treba podvući da taj prelaz na planski finansijski sistem, koji već godinama sprovodimo a on će sada biti završen i formalnim uvođenjem novog planskog sistema -

40 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

626

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ne znači da nas je ,,pamet ostavila", niti da je to učinjeno pod kakvim uticajem Anglo-Amerikanaca itd., već da je učinjeno na bazi našeg realnog privrednog razvitka koji smo do sada postigli. Ranije mere su bile potrebne u dosadašnjoj fazi, a sada već možemo početi malo da popuštamo. To je razlog i to važi kao odgovor za sve takve i slične velepametne teorije o ovoj oblasti našeg rada , kao što važi i za slične teorije o pravosuđu itd. Ja bih molio da te stvari protumačite i sprovedete na terenu, jer od pravilnog shvatanja tih konkretnih pitanja, a ne samo od principijelnog stava naših rukovodstava po republikama, vrlo mnogo zavisi . Potrebno je posvetiti veliku pažnju objašnjavanju tog pitanja, ali isto tako i pre svega njegovom rešavanju u praksi , kako ona ne bi bila u raskoraku s principijelnim stanovištem . [ Predsedavajući ] drug Moša Pijade: Ko želi da govori ? Reč ima drug Bakarić. Drug Vladimir Bakarić: Htio bih samo da dam jednu dopunu, a sa izlaganjem druga Kidriča se u cjelosti slažem. Meni se čini da u glavama naših ljudi ima nejasnoća koje će biti potrebno brzo raščišćavati . Ne želim da ulazim u tumačenja shvatanja zakona vrijednosti . Glavna stvar koja nas je pomutila jeste ruska teza da je neposredno razdeljan [... ] * a zatim i druga [ njihova ] teza o zakonu vrijednosti u preobraženom obliku , koju niko nije objasnio . Ima jedna prilično jasna stvar u teoriji koju je Marks postavio za ove prelazne etape. Po zakonu vrijednosti , društveni rad se deli na društveno potrebno radno vreme i onaj višak, izvan toga se ne može ići . Lenjin je išao , čak, dalje, što se često zaboravlja . On je i za komunizam predviđao izvesne forme zakona vrijednosti, kad u polemici sa Buharinom za Marksovu poznatu formulu iz trećeg odeljka Kapitala o društvenoj produkciji kaže da vrijedi i u komunizmu . Kakve su praktične posljedice toga za nas? Mi smo mislili da možemo naše društvo organizovati kako hoćemo, da možemo povećavati birokratiju , povećavati neproduktivne ljude, da [ to ] izrazimo u cijenama i da ide kako treba. Međutim , baš nas je to zavelo . Mi možemo da povećavamo cijene kako hoćemo , da ih dajemo ispod i iznad cijene koštanja, jer imamo monopol , a nemamo konkurenciju koja bi nas prisilila da cijene držimo na izvjesnom nivou . Sitna seljačka

* Prekid u stenogramu.

CETVRTI PLENUM CKKPJ

627

proizvodnja, koja gura katkad na to da se cijene robi određuju po sadržini , spada u prošlost . Prema tome, nerealno je bilo očekivati da će cijene robi biti takve da će odgovarai samoj njenoj vrijednosti, i to nas je učinilo labavim prema tim odnosima. Međutim, kad god to izrazimo u brojkama na papiru, sveti nam se na drugi način. Ako jednoj robi snizimo cijene, idemo natrag ili ćemo morati uvesti tačkice ili nešto [ slično ] . To je dovelo do toga da smo mislili da ćemo podići životni standard [ na taj način ] što ćemo dati veće piate, veće nadnice i podići odmarališta, pa onda reći dajte garantovano snabdijevanje ovdje i tamo. Međutim, mi smo na taj način angažovali sredstva, pa smo došli naprosto u jednu situaciju , koja nam se sveti, koja nas steže i čini da smo ostali bez računa. Sada ovaj novi sistem ima glavnu tendenciju da te stvari istera na čistac. Recimo, ja znam neka brodogradilišta koja imaju sve što im treba. Imaju , recimo, odeljenje koje farba brodove , ali radi tri mjeseca u godini, a plaćamo ga cijele godine. Naravno , ako izrazimo u cijenama, one će porasti, ali društveni dio radnog dana nema potrebe da poraste, prema tome višak je manji, a ne veći. Prema tome, u opštem dijelu, konačni efekat mora da bude slab . Znači, našu ekonomiku moramo da guramo na ekonomiziranje, jer će nam se inače stvar vratiti natrag. Te stvari danas postaju jasne . Međutim, one ipak nisu [ svima ] jasne. Ja sam tu pomenuo turizam. Mi imamo ogromne gubitke, jer nismo izračunali , jer ne znamo koliko stvarno materijala možemo da damo i stavimo u korist radničkog standarda. (Boris Kidrič: „ I to bez računa gubimo ". ) Kad bismo ga uračunali u standard ili u potreban rad, gde ćemo stvoriti društveni deo nekog računa, videli bismo da ne možemo ići onom širinom kako smo zamislili, jer nemamo materijalne osnove. U pogledu odnosa na selu kod nas je zavladalo uverenje da nov sistem poboljšava stanje , ali ne za sve, nego za seljaka. Prema tom uverenju , seljak će bolje proći ako izađe iz seljačke radne zadruge i nema rezona da radne zadruge postoje. Mislim da tu najviše moramo da uradimo . Ako ekonomske odnose prepustimo stihiji , cijene produkata će se određivati cijenom nadnica . One ne bi bile blizu vrijednosti nego bi bile manje zato što su određivane cijenama svjetskog tržišta. Ako pustimo stihiju onda će one doći na vrijed* Odnosi se na brodogradilišta „Uljanik” u Puli i „Treći maj ” u Rijeci.

628

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nost koja će odražavati nisku vrijednost proizvodnih snaga. Takve cijene će biti visoke, a to znači da se obilaznim putem produžuje radni dan, da se snižava opšti standard. Da bismo uspjeli u tome da te cijene ostanu niske, moramo da radimo na povećanju proizvodnosti rada u poljoprivredi . Zato treba da podižemo seljačke radne zadruge i seljacima da kažemo da ćemo cijene morati držati ispod vrijednosti, baš zato da bismo postigli vrijednost tamo gdje je proizvodnost rada visoka, tj . u zadrugama. Zato moramo da se mobilišemo na ekonomisanju, u radu, na podizanju produktivnosti u zadrugama, i ne samo u zadrugama već i u našim državnim poljoprivrednim dobrima, koja nazaduju, a sve zato da bi se ostale cijene mogle držati ispod vrijednosti. (Boris Kidrič: „ Čak u zadruzi mogu ići iznad vrednosti. To ide na štetu privatnih seljaka".) Naša računica pokazuje da u oblasti Slavoniji zadruge mogu da daju pšenicu otprilike po vrijednosti tri i po i četiri i po dinara, uračunavajući tu garantovano snabdijevanje za nadnicu . To nije [slučaj ] svuda, negde se ne može taj odnos održati. Ako [cijenu ] držimo i na šest dinara, prema korekturama koje bi trebalo učiniti, ona će biti i ispod vrijednosti za sitnog seljaka. Zato naročito naglašavamo da je potrebno ekonomiziranje u zadrugama i [poljoprivrednim] dobrima, baš zbog toga da nam se bilans ne poremeti, a poremetiće nam se ako pustimo stvar iz ruku . Tu je, čini mi se, teži zadatak nego u preduzećima državnog sektora, gde je lakše , jer ljudi, [iako] postepeno, ipak dolaze pameti i počeli su snižavati nepotrebnu administraciju i druge nepotrebne stvari. Iako možemo reći da se sve ono što smo izbacili iz administracije, iz državnog aparata, preselilo u industriju i mislimo da smo mnogo postigli u društvenom opsegu, ali nismo, u stvari ništa. (Boris Kidrič: „ To mora ići u produkciju. Samo da radnički saveti budu na svom računu sami će ih izbaciti u produkciju". - Kardelj: „ Samo jedan deo ".) Borba će biti gadna. Sada smo se zahuktali na jednom sektoru i prebacili se tamo, a kada se tamo zahukćemo, prebaciće se ovamo. Čini mi se da za našu štampu postaje problem razjašnjavanje pitanja zadruga seljacima, što su seljaci i postavili na dnevni red. [ To pitanje ] zaista treba više razjašnjavati, a ne [ svoditi ga, kako je to ] štampa učinila, na samoinicijativu, pa malo udarila na zakonitost u formalnom smislu, te se kod seljaka stvorio utisak da je došlo vrijeme sitnih seljaka. A to vrijeme nije došlo i mi ne bismo smjeli da dozvolimo da dođe, jer Engels je rekao da je sitni seljak osuđen na propast, i dodao je bezobrazno - dobro je, i

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

629

što ga đavo odnese što prije - to bolje. To je jedna kategorija koja ima da ide i , prema tome, nema perspektive. Njima treba pomoći da ne propadnu kao ličnosti, a da propadnu kao sitni seljaci, da se pretvore u drugu kategoriju proizvođača . [Moša Pijade: Reč ima drug Dilas . ] Drug Milovan Đilas: Ja ću ukratko da objasnim šta je to socijalizam u našem novom sistemu. To je nekako malo smiješno ali htio bih da to nekako uprošćeno iznesem. Društvenim preduzećima rukovode radnički saveti. Oni raspoređuju viškove rada preko svojih direkcija odozdo do gore. Gore, zajedno s Planskom komisijom, taj se višak izračunava. Država tu nema u perspektivi nikakva posla nego samo da uzima porez od tih preduzeća . Ona ima da uzima samo taj porez i da ga raspoređuje na potrebe vojske i administracije, prosvjete i kulture što, u stvari, u jednoj pravoj marksističkoj analizi ne spada ni u kakvu birokratiju, nego spada u pomaganje ljudima da postanu produktivniji. Školovanje ljudi je vezano i prosto sastavni deo industrije i industrijskog rada. Medicina je, na primer, zato da ljudi budu zdravi , ali pošto ne postoji još spontani organ koji bi samo društvo uređivalo, onda to država radi . A ostalo treba da se gura, samo bez ikakve birokratije . Sada država uzima još nešto. A šta je to ,,još nešto"? To je ono što treba da se investira u nekakva zaostala preduzeća, da radi neka nova industrijska grana, gdje nam je politički važno , i samo politički , da pudupremo neki kraj i republiku , ali vodeći računa o prirodnim i materijalnim uslovima u kojima se nalaze. I to potpuno odgovara svim marksističkim teorijama o državi i socijalizmu. Jer, šta radi proletarijat dolazeći na vlast? On zbacuje buržoaziju da bi eksploataciju doveo do ukidanja, i da bi izvršio podruštvljavanje proizvodnje , ali ne da država uzima viškove nego da oni ostanu samome društvu da ga ono raspoređuje . A pošto smo u prelaznom periodu, gdje mora još trajati država da bi očuvala taj poredak [i omogućavala njegov ] dalji razvoj , ona jedan dio još mora da uzima za svoj vlastiti opstanak kao organ društva, koji se brani od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja. Sistem je vrlo prost, jako prost, ali , da bi se razlikovao od državnog kapitalizma, mora nastupiti razlika u platama. U pogledu razlike u platama između [ sistema ] državnog kapitalizma i režima kod nas stvar je u tome da te razlike ne mogu biti velike. To je opet pitanje demokratije, jer gde postoji demokratija i soci-

630

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

jalistička kritika tu nema nikakvih privilegija, a ne može ih ni biti, jer treba da proisteknu iz nekih razlika u radu , u učestvovanju u radu, a ne iz nekakvih političkih funkcija, narocito političkih. U državi će ostati , po samoj njenoj prirodi, jer je to ostatak naše prošlosti , gotovo da i u komunizmu mora ostati nekakav hijerarhijski odnos . (Drug Kardelj: „ A i posle će ostati".) To je sasvim jednostavno . Pa i posle će ostati . Osnovna teorijska stvar jeste da zakon vrijednosti važi i dalje , zakon vrijednosti koji ovi naši nadrimarksisti smatraju da ga je izmislio kapitalizam, a on u stvari postoji otkako je počela robna proizvodnja, a ona je počela s raspadanjem prvobitne zajednice. To je vrlo nepravedan zakon, ali dosad, sa stanovišta komunističkog društva , to je najpravednija stvar koju je čovječanstvo izmislilo . U komunizmu ljudi će prisvajati dobra prema svojim potrebama , bez obzira [ na to ] koliko je ko uložio u rad, jer će u komunizmu pretežno raditi mašine umjesto ljudi . A danas je zakon takav da koliko zaradiš toliko imaš . Da vidimo sada šta je to što je loše u kapitalizmu . Mi znamo šta je po Marksu loše u kapitalizmu . To je anarhija u proizvodnji i zakon viška vrijednosti (Drug Bakarić: „ To, Dido, spada u historiju. Ono što je loše to je ona razlika koja ide na rad razmjerno sve manji [... ] *") . Mi znamo da kapitalizam razvija proizvodnju , da čak ima naučnu organizaciju rada, ima plan rada preduzeća. Da , to je dobro u kapitalizmu. Sada vidimo da kapitalisti imaju plan u državnim razmjerama, samo on u sebi sadrži i elemente kočenja. Ali , u tome je kapitalizam dobar i Marks ga u tome nije kritikovao. Marks je kritikovao kapitalizam zato što se višak vrijednosti neopravdano raspodjeljuje i što takav način dovodi do anarhije u proizvodnji . Kod nas toga nema . Jedan dio viška vrijednosti ide državi koja ga upotrebljava u interesu zajednice. To je nama lako da razumijemo , ali onima koji stoje na Staljinovim pozicijama nikako to ne mogu da objasnim. Drug Moša Pijade: Da li želi još neko da govori? [Ima reč drug Jankes. ] Drug Grga Jankes: Ja bih hteo da kažem nešto o pitanju slobodnih cena 95 i borbe za uravnoteženje cena. Drug Bakarić je podvukao jednu stvar, koja je, mislim, izazvala

* Prekid u stenogramu .

ČETVRTI PLENUM CKKPJ 631

groznicu kod ljudi , tj . da cene treba da se formiraju na slobodnom tržištu , a potražnja je još uvek veća nego ponuda. Mislim da se borba za veću produktivnost ne oseća u dovoljnoj meri. Istina, ona se nešto pojačala otkako su radnički saveti počeli samostalno da upravljaju preduzećima. Posle toga su smanjeni troškovi proizvodnje , ali je nedovoljna borba za unapređenje proizvodnje putem racionalizacije, bolje organizacije, itd. Još uvek postoji tendencija nabijanja cena u cilju povećavanja akumulacije. To se vidi na mnogim primerima . Po mom mišljenju, pred partijskim organizacijama i pred nama [ svima ] stoji zadatak da učinimo sve kako bismo povećali produktivnost rada. [ U tom cilju mora se ] zaoštriti borba za njeno povećanje. Međutim, borbu za unapređenje [ produktivnosti ] rada koče izvesni administrativni propisi. Da bi se uvela neka novina u pogledu racionalizacije treba proći čitav administrativni put koji usporava primenu pronalazaka i organizacije posla. Isto tako, kad već idemo i moramo ići na ponudu i potražnju, mene začuđuju izvesne mere da se administrativnim putern nepotrebno povećava cena pojedinim artiklima. Uzmimo za primer povišenje cena vinu u Srbiji i Hrvatskoj u vreme kada za to, po mom mišljenju, nema nikakve potrebe. Država je proizvođač tih artikala svakako u jednoj manjoj meri . Ja ne znam tačno proporcije , ali mislim da država proizvodi svega 20 do 30 % , dok seljaci proizvode 70 % . Mi predviđamo niz mera da oduzmemo novac , ali administrativnom merom kao što je, na primer, povišenje cena vinu , mi zapravo dajemo seljacima novac . Ja ne znam zašto se ne bi na slobodnom tržištu cene slobodno formirale . (Kidrič : „ Pa formirale su se na 160 dinara".) Međutim, kada se cene formiraju administrativnim putem, oni ne mogu da nabave po nižim cenama . To se konkretno sada desilo . Mislim da smo tako nabili velike sume novca u Srbiji i Hrvatskoj . Ja se slažem s tim da o nekim realnim nadnicama nema ni govora. Sve ove mere koje je Vlada preduzela u pogledu izvoza i uvoza izvana u okviru pomoći 4% uticale su na smanjenje posledica suše ,497 odnosno na njihovo otklanjanje. Činjenica je da nam jedan veliki deo nadnica za artikle koji imaju kaloričnu vrednost od oko 20 %, progutaju svih 60-70% od novčanog dela nadnice . uglavnom, reč o artiklima kao što su voće i povrće .

odlazi a koji Tu je , U tom

pogledu nismo se dovoljno borili za proizvodnju , pa ni adminstrativnim merama kako bi se obezbedila cena kupusa

632

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

i dr. Kod nas ima kriminalnih pojava. Iako , na primer, oko grada leži prostor koji bi se s minimalnim navodnjavanjem mogao iskoristiti i za povećanje proizvodnje voća, povrća i drugog. Tu je odlazio jedan deo nadnica naših radnika , što nije smelo da bude. Mi, takođe, oskudevamo u mesu. Pitanje krupne stoke nismo u stanju da rešimo, a samim tim ni snabdevanje mesom. Mi to ne možemo nadoknaditi ni iz državnih ima498 nja, ni iz zadruga, gradskih ekonomija, ekonomija preduzeća, i to pre svega zato što se ni oni ni privatni sopstvenik ne bore za proizvodnju te marve, kojom bi se ti nedostaci u najkraćem vremenu mogli nadoknaditi . Zato bi trebalo proizvoditi kuniće, živinu i drugo . ( Smeh. ) U tom smislu nije bilo zainteresovanih i često se s podsmehom, kao i ovde, gledalo na te stvari. Proizvodnja svinja i goveda i uopšte mesa od krupne stoke ne može tako brzo da reši pitanje ishrane. To dolazi otuda, a to nam je svima dobro poznato , što je kod nas ostala pustoš posle rata.499 U tom smislu treba se više boriti za povećanje te proizvodnje. Trebalo bi da se partijske organizacije orijentišu na pitanja proizvodnje voća i povrća, kao i mesa, da se više aktiviraju u tom smislu i istovremeno poboljšaju ishranu gradskog stanovništva iz 500 industrijskih centara.S Drug Moša Pijade: Reč ima drug Kidrič. Drug Boris Kidrič: Drugovi , ja bih u vezi s mesom i vinom rekao još nekoliko reči . Slažem se s onim o čemu je govorio durg Jankes u vezi s neiskorišćenim površinama [ zemljišta u okolini Beograda. Ali, treba održavati cene tako kako smo i mi govorili . Ne treba održavati cene , kakav je dosad bio slučaj , nego dati cenu vinu da ga ne bi razgrabili . Sada je cena formirana na 160 do 180 dinara . Tu treba imati u vidu [još jednu stvar] : ako se vino razgrabi , seljaci će mu odmah dići cenu. O tim elementima treba voditi računa. Treba se držati one cene koja neće usloviti da se vino razgrabi . Ovde nije reč o određivanju cene, nego o kalkulaciji cene. Određivanje cene treba da bude na bazi ponude i potražnje. Ni u kom slučaju se ne sme prići veštačkom dizanju cena koje uslovljavaju i druge daleko štetnije posledice . U Bosni i Hercegovini meso se kreće oko 150 dinara, a ima gradova gde mu se cene kreću oko 90 dinara . Međutim , u Sloveniji je cena vinu bila 180 dinara, pa je [ vino ] bilo razgrabljeno, a u Jesenicama 200 dinara, pa nije raz-

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

633

grabljeno. Cene treba održavati tako da se vino ne razgrabi . Ne treba kupovati u onim krajevima gde je cena niska . Treba da nam bude jasno da se iz ništa ne može stvoriti nešto . Ja se slažem sa drugom Grgom Jankesom u pogledu gradskih ekonomija. Ali, napominjem da, ako one ne idu na privredni račun , od toga neće biti ništa . One moraju konkurisati seljacima . Ukoliko gradska ekonomija konkuriše selu , onda mi možemo da ih prinudimo na one cene koje mi hoćemo . Inače, što se tiče ovog teorijskog pitanja, tj . zakona vrednosti, koje je postavio drug Dido, mogu reći da će zakod vrednosti prestati u prelaznom periodu socijalizma ka komunizmu i da će , zajedno s robnom proizvodnjom , iščeznuti. To je suština stvari . Drug Moša Pijade: Drug Jankes želi da govori . Drug Grga Jankes * je u kratkom odgovoru izjavio da je on govorio samo o administrativnim merama u pogledu podizanja cena jednoj robi . On je naveo primer podizanja cena vinu za 100 % odjednom, a, po njegovom mišljenju , ako se cena slobodno formira na tržištu , tako veliki skok ne može biti opravdan. On tvrdi da se to videlo baš i na tom primeru , jer je kratko vreme posle donošenja ove cene morala biti doneta nova, znatno niža. Prema tome, ovako određivanje cena donelo je više štete nego koristi. Zatim je dodao , u vezi sa svojom ranijom izjavom o potrebi proširenja površina pod povrćem oko velikih gradova, da je pitanje proizvodnje veće količine robe koja će doći na tržište vezano za sniženje cena do koga treba da dovede. Drug Moša Pijade: Ko dalje želi reč ?

Ima reč drug Karabegović. Drug Osman Karabegović: Ja nisam mislio da diskutujem, već sam hteo da pod tačkom Razno predložim jednu odluku koju bi Plenum trebalo da donese. Reč je o Dušku Brkiću i Radu Žigiću , koji su isključeni iz CKKP Hrvatske i Partije . Plenum CKKPJ nije doneo odluku o isključenju Duška Brkića iz članstva , a Rada Žigića iz [ liste ] kandidata.

* Umesto stenograma sledi beleška o izlaganju Grge Jankesa.

634

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Ja bih predložio ovaj tekst. Drug Moša Pijade: (pošto je pregledao tekst) Ja bih predložio da Plenum usvoji ovaj novi, redigovani tekst predložene odluke . (Čita tekst Predloga odluke* .)

Usvaja li Plenum ovakav tekst odluke? (Plenum: Usvaja se.) Drug Pijade: Je li ko protiv? (Ne javlja se niko. ) Konstatujem da je predlog odluke Plenum usvojio. (Drug Pijade odredio je zatim odmor. Prepodnevni rad Plenuma završen je u 13 časova i 15 minuta.)

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/8.

(Nastavak rada u 15 časova i 45 minuta.)

[ Predsedavajući ] Drug Tito : Nastavljamo rad . Sada će drug Hrnčević pročitati [ Predlog ] rezolucije u vezi s referatom druga Rankovića „ O daljem jačanju pravosuđa i zakonitosti". [ Drug Josip Hrnčević čita Predlog rezolucije . ]

PREDLOG REZOLUCIJE ČETVRTOG PLENUMA CKKPJ O DALJEM JAČANJU PRAVOSUĐA I ZAKONITOSTI Na osnovu referata ,, O daljem jačanju pravosuđa i zakonitosti" i diskusije o tom referatu Četvrti plenum CKKPJ konstatuje:

I Naša Partija, u borbi za izgradnju socijalističkog društva uvek je poklanjala veliku pažnju pitanju stalne izgradnje i jačanja pravosuđa i zakonitosti . U tom pogledu do sada * Priređivači nisu uspeli da pronađu Predlog odluke o isključenju .

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

635

je urađeno mnogo , tako da možemo s pravom konstatovati da je naše pravosuđe, koje je zasnovano na naprednim demokratskim principima , sve više jačalo i usavršavalo se, uporedo s jačanjem čitavog našeg društvenog sistema. U borbi za izgradnju i jačanje pravosuđa i zakonitosti značajnu ulogu odigralo je i pismo CKKPJ partijskim organizacijama od avgusta 1949. godine. Naši narodi su preko svojih sudova sproveli kažnjavanje ratnih zločinaca501 i saradnika okupatora, onemogućili razne štetočine i špekulante koji su pokušavali da podriju narodnu vlast, ekonomsku obnovu i izgradnju zemlje . Naši sudovi rešavali su mnogobrojne i složene ekonomske i druge odnose između građana i obezbeđivali zaštitu ličnih prava građana . Time su narodni sudovi dali krupan doprinos u borbi za uč vršćivanje zakonitosti , u borbi za izgradnju i učvršćivanje socijalističkog poretka u našoj zemlji. Naše pravosuđe, u duhu principa na kojima je zasnovai koji su se u praksi pravosuđa pokazali kao pravilni , treno ba da svoju delatnost dalje unapredi i dovede u sklad s opštim naporima radnih masa i narodne vlasti u pravcu daljeg razvitka socijalističke demokratije . Danas , kada naša zemlja mora ponovo da vodi borbu za svoju nezavisnost , kada se predavanjem fabrika radnicima i sve većim učešćem radnih masa u neposrednom upravljanju državnim poslovima — čine istorijski koraci za izgradnju istinski socijalističkih društvenih odnosa i istinske socijalističke demokratije, i pred naše pravosuđe postavljaju se zadaci daljeg usavršavanja i jačanja. Kvalitet našeg pravosuđa i njegova uloga u društvenom životu treba da bude ojačana , kako bi ono bilo još jače oružje socijalističke revolucije u borbi za socijalističku demokratiju, a to znači i u borbi protiv neprijatelja socijalizma, raznih štetočina, u borbi za zaštitu ličnih prava i sloboda građana, a isto tako i u borbi protiv pojave birokratske samovolje i kršenja zakonitosti . Pored očiglednih uspeha u delatnosti našeg pravosuđa ispoljavale su se i ispoljavaju se krupnije slabosti i nedostaci, koje treba otkloniti . Osnovna slabost naših sudova proizlazi pre svega iz nedovoljnog poznavanja bitnih problema naše socijalističke izgradnje, kao i usled jakih zaostataka prošlosti u shvatanjima našeg pravničkog kadra , a takođe usled pojava potcenjivanja uloge sudstva u našem sistemu i nedovoljne brige za stručno i političko uzdizanje sudskih kadrova i za njegov materijalni položaj . Zbog toga nailazimo na pojave da sudovi ne shvataju duh naših novih, socijalističkih zakona i propisa , da ih pogrešno i formalistički primenjuju,

636

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ili ih uopšte ne primenjuju . Zbog istog razloga neki sudovi, narušavajući princip sudijske samostalnosti , padaju pod štetan uticaj lokalnih organa koji ponekad pogrešno smatraju da su oni odgovorni za rad sudova i da stoga imaju pravo da se mešaju u njihov konkretni rad. Dužnosti sreskih i nižih komiteta u odnosu na sudove i sudije sastoje se u tome da se radom u masama i u organima vlasti zalažu za kvalitet sudova i sudstva , za njihov bolji sastav i za njihovu doslednost u borbi za zakonitost i za doslednu primenu zakona radi očuvanja i razvijanja socijalističkog društvenog poretka i ličnih prava građana. Osnovni nedostaci našeg krivičnog pravosuđa , koji se pojavljuju kao posledica takvih slabosti, sastoje se u olakom pokretanju krivičnog postupka i u sporom radu sudova; u pomanjkanju kriterijuma za odmeravanje kazne, a naročito u pogledu krivičnih dela protiv socijalističke imovine ; u neubedljivom obrazloženju presuda i t . sl. Ovi nedostaci ispoljavaju se ne samo u radu narodnih sudova već i u radu upravnih organa i javnog tužilaštva. Osnovna slabost sudova u rešavanju građansko-pravnih sporova i predmeta sastoji se u tome što sudovi nove ekonomske i druge društvene odnose , koji nastaju u procesu revolucionarnog preobražaja naše zemlje, često i zbog nedostatka zakonskih propisa, na silu ukalupljuju u stare i preživele pravne forme, ili pak pod firmom ,, socijalističke" zakonitosti proturaju takva shvatanja koja su u suprotnosti sa smislom i ciljevima našeg zakonodavstva . Na te slabosti nadovezuju se i slabosti naše advokature , koje se pojačavaju i time što neki advokati često negativno deluju, a poneki staju i na neprijateljske pozicije .

II

Na osnovu gornjih konstatacija, Četvrti plenum CKKPJ postavlja sledeće zadatke : 1. Polazeći od osnovne linije Partije, da se poveća značaj sudova na sadašnjem stupnju razvitka naše zemlje za učvršćenje i dalju izgradnju socijalističkog poretka i za podizanje socijalističke svesti građana, potrebno je ostvariti punu saradnju partijskih organizacija, državnih organa i ustanova i društvenih organizacija na daljem jačanju narodnih sudova i daljem učvršćivanju na svim područjima.

socijalističke zakonitosti

ČETVRTI PLENUM CKKPJ

637

2. Treba pojačati sudove kadrovima vodeći računa o tome da sudije imaju potrebnu pravnu spremu i da budu odani -narodu i stvari socijalizma , kako bi mogli da odgovore važnom zadatku koji sudovi imaju. 3. Poboljšati materijalni položaj sudija i uslove smeštaja i rada sudova. 4. Proširiti delokrug rada okružnih sudova i za važnije slučajeve učiniti ih osnovnim prvostepenim sudskim organima. Istovremeno preduzeti mere da se sudovi još više približe narodu. Obezbediti neposrednije učešće vrhovnih sudova u rešavanju problema pravosuđa i u suđenju u značajnijim slučajevima i pojačati ulogu vrhovnih sudova u rukovođenju radom nižih sudova . 5. U delokrug rada sudova, po pravilu, preneti isleđenje krivičnih dela i kontrolu zakonitosti u pogledu izvesnih akata organa državne uprave. U vezi s tim, rad javnog tužilaštva usredsrediti na zastupanje javne tužbe u krivičnim stvarima i zastupanje javnih interesa u sporovima i drugim stvarima koji se raspravljaju pred sudovima i organima državne uprave 6. Treba brže nastaviti izgradnju sudskog zakonodavstva, kako bi se sudovima obezbedila sigurna zakonska podloga za njihov rad. 7. Potrebno je advokaturi , koja je do sada , iako važna javna funkcija, bila u praksi zanemarivana, posvetiti veću pažnju, pojačati je novim kadrovima i obezbediti njen kvalitet i socijalistički karakter. 8. Kroz partijske organizacije i kroz masovne organizacije obezbediti pravilno tumačenje i sprovođenje ove rezolucije povezujući je sa svim ostalim merama koje je naša Partija preduzela u cilju jačanja i razvitka socijalističke demokratije u našoj zemlji.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II /8, prilog 3.

Drug Tito: Drugovi i drugarice, čuli ste [ Predlog ] rezolucije. Ima li kakvih primjedaba ? Traži li ko riječ? Riječ ima drug Rodoljub Čolaković. Drug Rodoljub Čolaković: Na drugoj strani piše o ,,uvlačenju radnih masa", što smatram pasivnim odnosom. Ovdje bi, u stvari, trebalo da se kaže ,,sve većim učešćem”.

638

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Drug Tito: Da li se Plenum slaže s primjedbom druga Čolakovića? (Svi se slažu.) Prema tome, primjedba je usvojena.

Ko traži dalje riječ? Riječ ima drug Đilas. Drug Milovan Đilas: Ja mislim da se opet nije shvatio onaj odnos oko sreskih komiteta . Ja bih ovdje dao jednu novu formulaciju : „ Dužnosti sreskih komiteta i nižih u odnosu na sudove i sudije sastoje se u tome da se radom u masama i u organima vlasti zalažu za kvalitet sudova i sudstva, za njihov bolji sastav i za njihovu dosljednost u borbi za zakonitost i za dosljednu primjenu zakona i očuvanja i razvijanja socijalističkog društvenog poretka i ličnih prava građana". To zato što ćemo imati situaciju da ga ideološki pomaže. Drug Tito: Ja bih se složio s tim da se ovo preformuliše . Ko dalje traži riječ ?

Riječ ima drug Moša Pijade. Drug Moša Pijade: Ovde u prvoj rečenici kaže se : „ Neposredno učešće građana u vršenju pravosuđa ". Mislim da to nije ni postojalo, i, prema tome, trebalo bi ga izbrisati . Drug Tito: Da li se Plenum slaže s primjedbom druga Moše Pijade? (Svi se slažu. ) Ima li još kakvih primjedaba? (Nema. ) Prima li se [ Predlog ] rezolucije s ovim izmjenama ? (Prima.) Prema tome, [ Predlog ] rezolucije je jednoglasno prihvaćen s učinjenim izmjenama . [ Predlog ] rezolucije o referatu druga Đilasa pročitaće drug Mijatović .

Drug Mijatović čita [ Predlog ] rezolucije o referatu druga Dilasa.)

CETVRTI PLENUM CKKPJ

639

[REZOLUCIJA ČETVRTOG PLENUMA CKKPJ O TEORIJSKOM RADU U KPJ ] Na osnovu referata i diskusije o teorijskom radu u KPJ, Četvrti plenum CKKPJ usvaja sledeću

Rezoluciju o teorijskom radu u KPJ 1. Razvitak novih teorijskih pogleda u KPJ vrši se na osnovi diskusije i borbe mišljenja. Na toj osnovi članovi KPJ izgrađuju svoje teorijske poglede . Članovi KPJ imaju puno pravo da se o teorijskim pogledima pojedinih članova Partije, nezavisno od toga kakve oni funkcije vrše, kao i o pogledima radnika teoretičara uopšte, slobodno izražavaju i diskutuju bilo usmeno, bilo u partijskoj i drugoj štampi. 2. U partijskim organizacijama obavezno je proučavati samo odluke i direktive partijskih kongresa i foruma, a i istupanja pojedinih rukovodilaca, ukoliko ova imaju takav karakter. Radovi pojedinih rukovodećih članova Partije koji imaju izrazito teorijski karakter obavezno se proučavaju u partijskim organizacijama samo onda ako je Politbiro CKKPJ izričito doneo o njima takvu odluku , to jest — kada su ovi radovi rezultat već sprovedene borbe mišljenja i diskusije i imaju neposredni praktični i ideološki značaj za dalji rad i razvoj Partije. 3. Dosadašnji partijski teorijski organi određenih partijskih foruma treba da budu opštepartijski organi za marksističku teoriju, u kojima svi članovi KPJ imaju pravo diskusije . 4. Pojedini članci iz direktivnih političkih i organizacionih organa partijskih foruma obavezno se moraju proučavati u partijskim organizacijama s čijim su radom ti članci povezani . 5. Programi u partijskim školama , večernjim kursevima, kružocima itd. moraju se prilagoditi gornjim zaključcima na taj način što će obuhvatiti osnovna pitanja marksizma (dijalektički i istorijski materijalizam i političku ekonomiju) , pitanja koja se tiču partijske linije i organizacionih principa Partije i najopštija pitanja iz istorije međunarodnog radničkog pokreta i istorije KPJ.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/8, prilog 4.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

640

Drug Tito: Ima li primjedaba na ovu rezoluciju? Ko traži riječ ? Riječ ima drug Čolaković. Drug Rodoljub Čolaković: Mislim da je nezdogna formulacija „ problem partijske linije". Tu bi trebalo naći neku zgodniju formulaciju . Drug Milovan Đilas: I ja bih se složio.

Drug Edvard Kardelj : Bilo bi zgodnije reći : „ pitanja koja se tiču partijske linije". Drug Grga Jankes : Ja se ne bih složio s ovom formulacijom na početku teksta rezolucije, gde se kaže : „ Članovi Partije mogu da se izražavaju slobodno ..." . Mislim da ovo ,,mogu" nije zgodno. Drug Tito: Ja mislim da bi bilo bolje reći : „ Imaju puno pravo ". Drug Aleksandar Ranković: Imao bih primedbu na četvrtu tačku, i to u prvoj rečenici . „, Stav zaključen u tom organu obavezan je za članove u partijskoj organizaciji". Ja prosto to ne bih stavio, jer je i do sada bilo jasno. To treba izbrisati. Drug Tito: To se može izbrisati, jer se taj stav može podvući posljednim pismom. Drug Milovan Đilas : Dobro je da se kaže da su za organizacije obavezni samo članci koje donosi Partijska izgradnja, tj . direktivan organ, jer se u njima izlažu stavovi obavezni za sve organizacije. Time nije rečeno da moraju činovničke organizacije proučavati i rad na polju državnih poljoprivrednih dobara. Ali inače ti su članci obavezni za sve. Drug Aleksandar Ranković: „ Dosadašnji partijski organi ukidaju se ..." mislim da ne treba reći ,ukidaju " nego da se kaže: ,,reorganizuju se ili prestaju biti organi" itd. Drug Tito: Ima li još primjedaba?

Drug Moša Pijade: Ona rezolucija imala je drukčiji uvod od ove. Mislim da treba kazati : ,,Na osnovu referata i diskusije ...".

CETVRTI PLENUM CKKPJ

641

Drug Tito: Mislim da je uvod za tu rezoluciju nepotreban, ali pošto će se objaviti u Borbi treba reći : „ Na osnovu referata i diskusije ...". Drug Moša Pijade: Mislim da treba reći ko je to doneo . Imao bih još i primedbu u drugoj rečenici druge tačke. Meni se izraz ,,prevlađuje " ne sviđa. I mislim da bi ta rečenica mogla otpasti, jer se u trećoj tački kaže isto to samo drugim rečima . Drug Milovan Đilas: U drugoj tački govori se o opštim principima i odnosi se na pojedine partijske organe koji treba da osvoje taj princip . Drug Moša Pijade: Mi, zapravo, tu ponavljamo ono što je već rečeno samo drugim rečima, a ja bih hteo kraću formulaciju . Drug Milovan Đilas : Gore piše ono što može da vezuje ruke Politbirou , a ako već nešto treba da ispustimo, onda bi trebalo da ispustimo onaj dio dolje. A zbog uvoda mislim da bi se moglo reći : „ Na osnovu referata druga Đilasa i diskusije, CKKPJ usvojio je sljedeću rezoluciju o teorijskom radu u partijskim organizacijama ..." Drug Tito: Ako nema više primjedaba, rezolucija se prihvata. Prema tome, drugovi, zaključujem zasjedanje Četvrtog partijskog plenuma .

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, 11/8.

41 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

PETI PLENUM CENTRALNOG KOMITETA KOMUNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE

održan u Beogradu, u Belom dvoru, 27. maja 1952. godine [Predsedava Josip Broz Tito ]

U prisustvu članova Centralnog komiteta KP Jugoslavije Plenum je otvorio u 9 časova i 30 minuta generalni sekretar Josip Broz Tito. Drug Tito: Drugovi i drugarice, pozdravljam vas i otvaram današnji , Peti plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije. Na dnevnom redu današnjeg Plenuma, po predlogu Politbiroa, treba da budu: 1. Sazivanje Šestog502 kongresa naše Partije i utvrđivanje dnevnog reda Kongresa 2. Izveštaj o reorganizaciji najviše državne vlasti - referent Moša Pijade

3. Razno . Htio bih da vas obavijestim, prije nego što pređemo na rad, da ovom Plenumu ne prisustvuju slijedeći drugovi : Edvard Kardelj (bolestan) , Dobrivoje Radosavljević (bolestan) , Vera Aceva, Strahil Gigov, Moma Marković, Karlo Mrazović, Vladimir Popović i Cvetko Uzunovski. [A sada prelazimo na prvu tačku dnevnog reda

Sazi-

vanje Šestog kongresa naše Partije i utvrđivanje dnevnog reda kongresa . ]

[ SAZIVANJE ŠESTOG KONGRESA KPJ I UTVRĐIVANJE DNEVNOG REDA KONGRESA] [ Drug Tito: ] Drugovi i drugarice, prije skoro četiri godine održali smo Peti kongres naše Partije.503 Po Statutu,504 tre-

644

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

balo je sljedeći kongres održati prošle godine. * Međutim , bilo je više razloga što taj kongres nismo održali . Jedan od razloga je u tome što je još bio u punom jeku cjelokupan rad i razvitak u našoj zemlji , pa se nije vidjela potreba da se u tom periodu održava kongres . Drugi razlog je u tome što smo računali da je najbolje da se kongres održi pred kraj izvršenja našeg Petogodišnjeg plana, da bi se na njemu mogao jasnije ocrtati cjelokupan naš rad i da bi se mogla ponovo odrediti za izvjestan period partijska linija . Potrebu da se kongres održi baš ove godine nametnula je činjenica što završavamo naš Petogodišnji plan i što je cjelokupia naša unutrašnja društvena zgrada, a naročito pitanje vlasti , pri završetku svoje reorganizacije ; sve to naša Partija treba da proanalizira i prodiskutuje na svom kongresu , kako bi donijela dalje smjernice i liniju naše Partije . Na ovaj kongres , drugovi, mi ćemo moći da iziđemo s krupnim uspjesima . Period od četiri godine bio je vrlo bogat u svestranom razvitku naše zemlje , kako u unutrašnjopolitičkom tako i unutarpartijskom životu , u izgradnji naše socijalističke zemlje i u vanjskopolitičkim razmjerama. Ovaj period je naročito važan zbog toga što smo mi Peti kongres održali u vrijeme kad je sa strane Sovjetskog Saveza i informbirovskih zemalja izvršen na našu zemlju mučki napad . Zato je Peti kongres imao izvjestan karakter vanrednog kongresa. Zato je on bio i tako velikih razmjera , zato je u njegovom radu učestvovalo blizu dve i po hiljade delegata.505 Šesti kongres biće redovan, u njegovom radu će učestvovati manji broj delegata. Ma mislimo najviše do 1900. Neću sada govoriti o tome na koliko će hiljada biti određen jedan delegat, jer će o tome drugovi moći da govore u diskusiji . Pošto će , prema tome, Šesti kongres imati potpuno karakter redovnog kongresa, mi imamo sve mogućnosti da ga održimo u jesen ove godine, tj . u oktobru mjesecu.50% Moram da kažem , drugovi i drugarice, da smo mi u toku tog perioda, od Petog kongresa do danas, postigli ogroinan uspjeh u pogledu ostvarenja jedinstva naše Partije i njenog razvitka, u pogledu uloge naše Partije u izgradnji naše zemlje , u izgradnji socijalizma, u pogledu zadobijanja simpatija za našu zemlju u drugim zemljama svijeta, a naročito u pogledu uloge naše Partije i njenog uticaja na demokratske i socijalističke pokrete u drugim zemljama . Danas naša zemlja postaje sve više i više primjer raznim zemljama * Šesti kongres KPJ trebalo je, prema Statutu , održati 1951. godine, a održan je novembra 1952.

PETI PLENUM CKKPJ

645

za izlaz iz teške situacije baš u vezi s revizionističkim skretanjem i izdajom revolucionarnih ideja od strane najveće 507 Partije, koja je trebalo da bude nosilac i stvarna motorna snaga za dalji revolucionarni razvitak u svijetu. Mi nismo taj svoj uticaj i te simpatije stekli nekom svojom propagandom, apstraktnom propagandom, nego baš stvarnim konkretnim životom, razvitkom, činjenicama u našoj zemlji. Sve više i više ljudi iz cijelog svijeta i socijalistički i demokratski elementi dolaze u našu zemlju i traže od nas razjašnjavanje svih problema, odlazeći iz naše zemlje s nekom novom nadom, s vjerom da se pojavljuje put koji može da vodi revolucionarne mase u čitavom svijetu ka boljoj budućnosti ,508 bez obzira na izdaju Sovjetskog Saveza . Moram ovdje kritički da se osvrnem na to da smo mi baš u propagandističkom smislu premalo iskoristili taj ogroman kapital koji smo stekli . Razumije se, to je stvar o kojoj ćemo govoriti i na Kongresu, ali mi smo se dosad čuvali možda i suviše , mi smo se čuvali da ne namećemo svoje primjere drugim zemljama. I baš to nenametanje svojih primjera drugim zemljama bilo je ono što je privuklo ljude i što sve više privlači ljude nama . Međutim, oni nam istovremeno prebacuju da se mi premalo trsimo , da bilo preko štampe ili propagande uopšte malo više populariziramo stvarnost koja postoji u našoj zemlji . Sve su to , drugovi i drugarice, problemi o kojima ćemo govoriti na kongresu . Za taj kongres* je predviđeno, i ja mislim da ćete se vi s tim složiti, da ne bude zasićen raznim referatima kao što je bio prošli . Mi predviđamo da bi trebalo da bude održan jedan generalni referat u kome bi bio iznet cjelokupni razvoj u našoj zemlji i naši odnosi s vanjskim svijetom. Sve grane našeg privrednog, našeg društvenog, kulturnog i drugog života trebalo bi da budu sadržane u sažetom vidu u tom referatu. Prema tome, taj kongres će biti kratkotrajan, a ne kao prošli ** . Ja mislim da ćemo mi to završiti sve za tri dana.509 Nadam se da ćete se složiti sa takvom organizacijom, odnosno sa takvim karakterom Šestog kongresa. Priprema za taj kongres neće biti izvršena na brzinu , kao što je to bio slučaj s prošlim. Ali , moram da kažem da mi možemo biti zadovoljni i prošlim Kongresom , jer, iako je on bio pripremljen onako na brzinu ,510 ipak je bio na nevjerojatnoj visini . Međutim , imamo mogućnosti da se naši

* Misli se na Šesti kongres . ** Peti kongres KPJ trajao je od 21. do 28. jula 1948.

646

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

delegati za ovaj kongres još više i bolje pripreme. Pripreme za kongres morale bi biti u duhu teza koje u vrlo kratkom , sažetom vidu mislimo dati kao materijal za diskusiju organizacijama dolje , da bi delegati mogli doći što bolje pripremljeni i da bi diskusija bila što plodotvornija, jer, kao što rekoh, mi moramo na tom kongresu donijeti zaključke za naredni period rada. Mi ćemo na kongresu izvršiti , da ne kažem izmjenu, ali korekturu izvjesnih tačaka našeg Statuta. Na prvom mjestu tu treba da bude produžen rok od kongresa do kongresa, jer je period od tri godine mali . U našoj zemlji ima toliko raznih kongresa, da naši ljudi od jednog do drugog ne mogu stići da se spreme . O roku ćemo govoriti kasnije. Mnogo više vremenskog razmaka neće biti potrebno , ali je njegovo produženje svakako potrebno. Osim toga, razmotrićemo i korigovati čitav niz drugih stvari u Statutu, koje su još u stilu ruskih.5" Potrebno je da se te stvari koriguju i da mi stvorimo jedan zaista malo trajniji statut, bolji statut, koji odgovara našoj situaciji , odnosno cjelokupnom razvoju naše Partije. Eto, drugovi , to su pitanja o kojima bih želio da vi ovdje iznesete svoja mišljenja . Možda ćete još nešto dodati . Dnevni red Šestog kongresa bio bi ovakav: referat [o radu ] od Petog do Šestog kon1. Izveštaj gresa (taj referat bih održao ja, kako su se složili drugovi u Politbirou) . 2. Statut. 3. Izbor CKKPJ . 4. Razno. Molim vas , drugovi i drugarice, da kažete ljenja o ovim predlozima koje sam ja iznio .

svoja miš-

[ Ima riječ drug Dilas . ] Drug Milovan Đilas: Ja bih samo htio da obavijestim drugove o nekim stvarima . Mi smo diskutovali o Programu i došli smo do zaključka da u tako kratkom periodu ne bismo mogli napraviti nikakav solidan projekt Programa . Očevidno je da naš dosadašnji Program više ne odgovara. U njemu ima svačega, tamo se pominju i Rusi i mnogo šta drugo, 512 tako da on stvarno više ne odgovara." Mi smo u Politbirou diskutovali o njemu i složili smo se da, ma kakvu komisiju stvorili sada na ovom Plenumu za izradu programa, ne bismo stigli da ga pripremimo za kongres. Zato smatram da pitanje izrade programa treba odložiti za neki od narednih kongresa.513 Ove godine, odnosno

PETI PLENUM CKKPJ

647

na Šestom kongresu, mogli bismo eventualno stvoriti neku komisiju koja bi tri-četiri godine radila na programu, do idućeg kongresa . Drugo pitanje. Ja sam predložio drugu Titu i ostalim drugovima, i oni su se u principu složili , da se kongres održi u Zagrebu . Razlozi su u tome što mi nekako sve te kongrese održavamo uglavnom u Beogradu, a to prosto ni politički nije dobro i nije u duhu tog našeg decentralizma. (Drug Tito: ,,I zbog uloge radničke klase Zagreba u predratnom periodu" [...])* Taj pokret ima svoju tradiciju i , ako hoćete, po mom mišljenju , najjači pokret bio je u Hrvatskoj.514 Zato smo se mi složili da kongres bude održan u Zagrebu, a ne u Beogradu . U diskusiji o ovom pitanju trebalo bi da drugovi imaju u vidu taj naš prijedlog. Inače, u Zagrebu ima uslova za održavanje kongresa kao i u Beogradu, pa čak i boljih. Osim toga, mislim da će biti dobro da naši delegati iz Srbije, Makedonije i drugih krajeva vide malo i Hrvatsku, jer ima ih koji tamo nikad nijesu bili . Drug Tito: Ko želi riječ, drugovi ? Bilo bi dobro ako neko ima da stavi kakvu primjedbu u poledu samog načina sazivanja kongresa , dnevnog reda i cjelokupne organizacije, da bismo mogli da idemo dalje. (Ne javlja se niko.) (Drug Milovan Đilas: ,,Jedino bi trebalo kazati kada će se otprilike kongres održati”.) U nedelju , 19. oktobra. Tada će moći i malo svečanije da se uredi , moći će da dođe više delegacija radnika.

(Za diskusiju se ne javlja više niko .) Molim vas , drugovi i drugarice , ja bih htio još nešto da kažem . Ako se slažete , ja bih držao taj generalni referat . To je bio naš predlog. A vi biste, ako hoćete , mogli dati neke sugestije kakve bi probleme trebalo obuhvatiti. Možda mi nećemo moći da obuhvatimo sve probleme, pa je potrebno da vi ovdje potcrtate kakve bi probleme trebalo unijeti u taj referat. Evo u čemu je stvar. Mene interesuje ovo. U referatu će morati da bude obrađen sukob sa Sovjetskim Savezom , pošto je period od četiri godine pokazao bogatstvo

* Prekid u stenogramu.

648

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

svih mogućih peripetija u tom sukobu. Da li se vi, u vezi s tim, slažete da u referatu bude taj odnos sa Sovjetskim Savezom i Informbiroom detaljno razrađen. To je potrebno zbog toga što se to tiče revolucionarnog pokreta u cijelom svijetu. To pitanje mora tamo biti dobro razrađeno, a ja bih 515 htio da o tome čujem vaše mišljenje ." Što se tiče našeg unutrašnjeg razvoja, bilo u pogledu privrede, bilo u političkom, kulturnom, prosvjetnom i drugom razvoju, stvari su jasne.516 Tu nema diskusije, to mi dobro znamo. Ali ovo je stvar o kojoj bih ja želio da čujem od vas, da bih mogao onda u tom smislu i raditi. Teze o kojima smo govorili neće imati karakter koji obično imaju , nego će najsažetije biti date one tačke koje treba da budu obuhvaćene referatom, tako da one posluže diskuskusiji dolje po jedinicama, kako bi se na osnovu toga delegati mogli pripremiti . Osim toga, biće i nekoliko problema, o kojima će biti potreban koreferat, bez obzira na to što ću referat ja držati. Na njima će raditi uglavnom drugovi koji rade gore, koji imaju glavno rukovodstvo u privredi, prosvjeti itd. Po mom mišljenju , za to nije potrebno pisati neke dugačke referate, nego samo malo razraditi ono što ću ja u sažetom vidu da kažem, tako da diskusija na Kongresu bude zaista dobro organizirana i da može dati dobre plodove za donošenje daljih odluka o liniji naše Partije . Pošto se niko ne javlja za riječ , ja bih upitao : da li se slažete? (Svi članovi CK jednoglasno odgovaraju da se slažu.) Pošto se slažete, molio bih vas da pročitam imena drugova koji bi ušli u komisiju za Statut : Krsto Popivoda, Moma Marković, Osman Karabegović, Lidija Šentjurc, Otmar Kreačić , Dušan Petrović - Šane, Svetozar Vukmanović - Tempo . [Znači ] sedam drugova . (Drug Milovan Đilas: „ Ja bih predložio da uđe i drug Ranković".) Mislim da on ne treba da bude u Komisiji , jer će ionako biti tu, zajedno sa Edvardom Kardeljom i Dilasom. A ovo da budu članovi Komisije koja će izraditi statut .

(Plenum usvaja predlog. ) Dalje bih predložio da u Komisiju za pripremu Kongresa uđu :

PETI PLENUM CKKPI

649

Veljko Zeković, Đuro Salaj , Cana Babović , Velja Stojnić, Đuro Kladarin , Ljupčo Arsov, Miloš Minić, Viktor Avbelj i Vlado Dedijer . Ima li još kakvih predloga u pogledu sastava ove komisije? (Ne javlja se niko.) Ovakav sastav se predlaže zato što su to ljudi koji moraju, da bi mogli raditi , biti na okupu . Možda jedan ili dvojica nisu ovdje. U vezi s ovom komisijom, rekao bih još i to da će ona biti u neposrednom kontaktu sa centralnim komitetima republika. Drugovi, koji će raditi na pripremama, moraće dolaziti na sjednice . Ovo je, u stvari, samo jedna uža komisija koja će time rukovoditi . Da li se slažete s ovim sastavom ili ima još predlo-

ga? [ Drug Tito: Ima riječ drug Pucar. ] Drug Duro Pucar: Ja bih predložio da u komisiju uđe i jedan drug iz Zagreba , pošto će se Kongres tamo držati . Mislim na pripreme. (Drug Ranković: „ I ja mislim da bi trebalo ".) Drug Tito: Ali to nije tehnička komisija.

(Drug Dilas: rebno ".)

„ Ona

samo

stvara ono

što

joj

je

pot-

To je više političko-organizaciono tijelo . (Drug Dilas: ,,Ona će pripremiti aparat, brinuti o izboru delegata i ostalim pripremama".)

Razumije se da će morati doći i drugovi iz republika . Da li se slažete, drugovi ? (Plenum odgovara jednoglasno da se slaže . ) Prema tome, predlog je prihvaćen.

(Drug Dilas: ,,Izgleda da bismo, po Statutu, ipak morali imati referente na Kongresu . Ne moramo ih sada određivati, ima vremena ”. [...] *)

* Prekid u stenogramu.

650

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

Drug Tito: Biće referenata, kad je po Statutu -

mora

biti. (Drug Đilas: „ Mora [ se ] obrazložiti”. ) Mislim da se to može kasnije urediti, da danas , ovdje to ne postavljamo . Vidjet će se to u komisiji, pa ćemo onda tamo urediti. Prema tome, primljen je i dnevni red za Kongres i odluka da se Kongres održi u Zagrebu, 19. oktobra . Konstatujem da je Peti plenum prihvatio dnevni red za [ Šesti ] kongres.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/9.

[Drug Tito : ] Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda Izveštaj o reorganizaciji najviše državne vlasti. Riječ ima drug Moša Pijade.

MOŠA PIJADE , [ IZVEŠTAJ O REORGANIZACIJI NAJVIŠE DRŽAVNE VLASTI ]

Drugovi , pošto na ovom Plenumu može da bude dis517 o najvišim saveznim , rekusije povodom ovog Prednacrta publičkim i autonomnim organima državne uprave, mislim principijelno o nekim ustavnim pitanjima, ja ću samo ukratko izneti sadržinu tog Projekta i osvrnuti se na neka važnija pitanja. Očigledno je da je Projekt ovog ustavnog zakona518 jedan snažan prilog u borbi protiv pretvaranja izvršnog državnog aparata u samostalnu silu nad društvom, u despotiju državno-kapitalističke birokratije . On je organski nastavak svih mera koje smo preduzimali od osnivanja radničkih saveta519 do danas, otprilike u međuvremenu od dve godine. Tim zakonom bi se upotpunio sistem organizacije vlasti, kome smo dali bazu u poslednjem najnovijem opštem Zakonu o narodnim odborima.520

Na tom Prednacrtu radi se od decembra prošle godine. Prvo smo postavili osnovne principe u maloj komisiji koja je to pripremila, a zatim osnovne principe koji treba da

PETI PLENUM CKKPJ

651

dođu do izražaja u projektu . Kad smo kroz diskusiju te principe nekako ustanovili, prešli smo na izradu samog zakonskog projekta. Pre kratkog vremena dobili smo primedbe Politbiroa i onda smo izradili Prednacrt koji danas stoji pred vama. On nije savršen , u njemu ima još puno nedostataka , puno pitanja za rešavanje - čak i krupnih koja ostaju za diskusiju ali on ipak u ovoj formi danas (a to je osmi projekat po redu koji se radi ) predstavlja neku bazu za diskusiju. Glavna teškoća bila je u tome što ovog puta mi nismo imali ni od koga da prepisujemo . (Smeh. ) Nema ni jedne zemlje koja ima slične organe vlasti, slično postavljenu društvenu organizaciju . Prema tome, osim nekih opštih demokratskih principa itd ., koji su više-manje tekovina svih nas , mi nismo imali odakle prepisivati i morali smo direktno stvaralački raditi na ovom Projektu. Sada ću ukratko da sumiram ovaj naš Projekat , odnosno da se osvrnem na one osnovne promene koje on sadrži , kad se poredi sa Ustavom od 1946. godine.521 1. Narodna skupština ostaje dvodomna, ali se ne deli na Savezno veće i Veće naroda,522 već na Savezno veće i Veće proizvođača.523 Veće naroda prestaje da postoji kao odvojeni dom, ali ostaje u drugoj formi.524 Na to ću kasnije da se osvrnem . 2. Prednacrt određuje u kojim poslovima i Veće proizvođača učestvuju ravnopravno , a vrše zajednički . Pored toga, to jest izvan tih vrše zajednički i ravnopravno , on predviđa i vrše samostalno, bez mešanja drugog veća.

Savezno veće koje poslove poslova koje poslove koje

3. Narodna skupština neće imati kao do sada dva predsednika u većima a ni jednog za celu Skupštinu zajedno , nego se predviđa da Narodna skupština kao takva ima jednog predsednika, potpredsednika i sekretara dok veća imaju samo predsedavajućeg i zapisničara , svako od njih. 4. Skupštinski odbori su u ovom Projektu dobili naziv komisija , da bi se bar po imenu razlikovali od odbora na koje se deli Prezidijum525 po unutrašnjoj svojoj organizaciji . Ti odbori imaju šire kompetencije , više poslova, zbog kojih će morati više-manje stalno zasedati. 5. Republičke skupštine biće takođe dvodomne : imaće republička veća i veća proizvođača . Isto tako i Narodna skupština Vojvodine imaće Pokrajinsko veće i Veće proizvođa-

652

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

ča, a Oblasni odbor Kosmeta imaće Oblasno veće i Veće proizvođača . 6. Savezna vlada i republička vlada iščezavaju kao vrhovni organi državne uprave.526 Njihove direktivne i kontrolne funkcije prelaze na Prezidijum . 7. Savezni , republički i autonomni organi državne uprave dobijaju administrativni karakter. Njima rukovode odgovorni službenici koji odgovaraju Prezidijumu i Narodnoj skupštinį i stoje neposredno pod političkim rukovođenjem i kontrolom Prezidijuma, kako u saveznom masštabu tako i u republikama. Oni mogu biti pozivani radi davanja izveštaja pred Narodnom skupštinom ili komisijama, ali političku odgovornost za njihov rad nose prezidijumi , a u Vojvodini predsedništvo Narodne skupštine i na Kosmetu predsedništvo odbora.

8. S vladama iščezavaju i ministri. Njihovi poslovi prelaze sa izvesnim ograničenjima na državne sekretare u federaciji , a na državne sekretare i predsednike saveta u republikama 527 U autonomnim jedinicama na čelu upravnih organa stajali bi predsednici saveta i poverenici . 9. Savezni Prezidijum i republički prezidijumi ostaju , ali se njihov značaj i uloga znatno menjaju . Prezidijum postaje stvarno najviši organ Narodne skupštine, odgovoran za opšti razvitak u državi . On odgovara Narodnoj skupštini . On je kolektivno radno telo i organ opšteg političkog rukovođenja državnom upravom koja dolazi na stepen jedne administracije.528 Iako ovaj naš Prednacrt predviđa postojanje predsednika republike za saveznu državu , koji je kao takav predsednik saveznog Prezidijuma, Prezidijum je više i stvarnije nego dosad kolektivno Predsedništvo Republike.529 Ovo se još jasnije vidi po republikama, gde se pored biranja Prezidijuma i predsednika Prezidijuma ne predviđa biranje predsednika Republike . 10. Prezidijum zaseda stalno i radi u sednici ili preko svojih odbora. 11. Položaj predsednika Republike za saveznu državu predviđen je tako da je on ujedno i predsednik Prezidijuma i vrhovni komandant. Kod toga se kod nekih pojavljuje mišljenje da se tu 530 radi o nekom predsedničkom sistemu kakav postoji u SAD.5 Međutim, ako se iole pažljivo analizira naš Projekat , vidi se da nema ni govora o tome da je to neki predsednički sistem .

PETI PLENUM CKKPJ

653

12. Osim nekih finkcija predstavljanja i imenovanja, kakve u drugim državama pripadaju šefu države, pravo polje njegove predsedničke aktivnosti je u Prezidijumu kome predsedava i u kome koordinira rad odbora. Drugo najvažnije polje njegove aktivnosti jeste vrhovna komanda i predsedništvo Savetom Narodne odbrane.531 Predsednik Republike bira se iz reda onih poslanika koji su izabrani u Prezidijum, ali posle izbora za predsednika Republike gubi svoj poslanički mandat. U Projektu nije rešeno pitanje trajanja njegovog mandata, ako se Narodna skupština raspusti pre roka od četiri godine, za koji se bira. Na taj način , svim ovim merama postiže se, time što je ukinuta vlada kao vrhovna uprava, što uprava postaje službenička i odgovorna administracija, da Prezidijum postaje stvarniji, bliži Skupštini , povezaniji sa Skupštinom, kao njen izvršni organ. Dakle , postiže se stvarnije jedinstvo zakonodavne i izvršne vlasti . Sada tanja .

ću

preći

na

izvesna pojedina, malo važnija pi-

Narodna skupština . Njene su kompetencije strogo ograničene na poslove federacije, to jest na one poslove koje su narodne republike stvarno delegirale na organe savezne države. Isto tako su i poslovi republičkih skupština ograničeni na zajedničke poslove u okviru republike. Kroz Prednacrt je sprovedeno shvatanje da su osnovni organi vlasti narodni odbori , a da su izvesna prava - radi vršenja zajedničkih poslova koje narodni odbori ne mogu sami vršiti - preneta odozdo na republičke i savezne organe vlasti. Iz nadležnosti skupština izbačeno je sve što je zastarelo, a uneti su novi momenti koji odgovaraju današnjem stepenu našeg razvitka. Prava skupštine donekle su proširena . Njena uloga i mesto u sistemu vlasti pojačani su i naročito treba podvući da ona dobija više radni karakter, a manje karakter parlamenta, nego što je to dosad bilo . Osnovna promena kod ovog tela nije u nadležnostima , već u njenom sastavu i načinu rada. Mislilo se isprva na tri bi to komplikovalo stvari i dovoljno da se Veće naroda u Projektu predviđeno , da

veća za Saveznu skupštinu , ali zato se stalo na gledište da je shvati kao veće koje neće biti uloga drugog doma pripadne

654

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Veću proizvođača , a da se Savezno veće sastoji od sreskih i gradskih poslanika (republičkih i autonomnih) , da ti poslanici predstavljaju narodne republike i autonomne oblasti u Saveznom veću , a da imaju i obavezu da se izdvoje i rade odvojeno kao Veće naroda, kad se radi o ustavnim pitanjima i društvenom planu . Dakle, da se mogu odvojiti i raditi posebno kao Veće naroda po svim pitanjima koja se tiču odnosa republika u federaciji. Mi smatramo da je to dovoljno, iako je bilo i mišljenja da se Veće naroda ostavi kao posebno veće , ili da mu se ostavi pravo da se može odvojiti i odvojeno rešavati o svim pitanjima. Po ovom projektu uloga drugog doma pripala je Veću proizvođača. Za poslanike Veća proizvođača jasno je da će biti delegati radničkih saveta i drugih privrednih organizama trudbenika zaposlenih u proizvodnji, transportu i trgovini . Prednacrt predviđa da ti trudbenici biraju poslanike za Veće proizvođača srazmerno svom doprinosu društvenoj zajednici izraženom u društvenom proizvodu. Vrlo je složeno , drugovi , i nije samo tehničko nego i političko pitanje , na koji će se način birati i kako će pri izboru doći do izražaja pomenuta srazmera u doprinosu društvenom proizvodu . Radi se o tome da rukovodeća uloga radničke klase bude osigurana , a da se ne samo ne poremeti već da se još više učvrsti njen savez s radnim seljakom. Ovo pitanje zahteva opširne studije konkretnog stanja u svim srezovima. Treba imati podatke o raspodeli društvenog proizvoda po srezovima, što komisija koja je izradila prednacrt još nije imala u rukama . Posle mnogih kombinacija , bili smo uneli u Projekat sledeću formulaciju : „ Poslanike za Veće proizvođača Savezne narodne skupštine biraju radnički saveti viših privrednih udruženja, odnosno odgovarajući predstavnički organi viših privrednih organizacija u proizvodnji, transportu i trgovini . Privredna udruženja biraju poslanike prema broju radnika i službenika koji pripadaju udruženju . Radi određivanja broja poslanika za pojedina udruženja ukupan broj poslanika za Veće proizvođača raspoređuje se na pojedine privredne oblasti srazmerno postotku u kome te oblasti učestvuju u ostvarivanju celokupnog društvenog proizvoda predviđenog društvenim planom FNRJ za godinu u kojoj se izbor vrši". Primera radi navodim da u ovogodišnjem društvenom planu FNRJ postotak učešća društvenom proizvodu iznosi :

raznih oblasti proizvodnje u

PETI PLENUM CKKPJ

Industrija

i rudarstvo

Poljoprivreda Šumarstvo

655

51,2 24,6 2,3

Građevinarstvo

7,7

Saobraćaj

7,8

Trgovina Zanatstvo

3,6 2,8

Prema tome, ako bi se uzeo broj od 300 poslanika za Veće proizvođača (suprotno ranijem mišljenju, broj poslanika Veća proizvođača bio bi približno jednak broju poslanika Saveznog veća , odnosno iznosio bi najviše dve trećine od broja poslanika Saveznog veća), poslanici bi bili ovako raspoređeni :

Industrija i rudarstvo

154

Poljoprivreda Šumarstvo

74

Građevinarstvo

22

Saobraćaj

23

Trgovina Zanatstvo

11

Dakle, radnička klasa zanatstvo - 9.

7

9 ukupno 217 , seljaci ― 74, a

Tražeći merilo , našli smo u komisiji da je ovo najpravilnije i najpravičnije . Kao što vidite, drugovi, u našem Projektu nema više onog ranijeg Parlamenta . Mi smo oba veća koja smo predvideli stavili privremeno , a način izbora određuje poseban zakon . Taj zakon će morati u detalje da reguliše izbor poslanika oba veća , ali kad ovaj ustavni zakon bude podnet Skupštini, u njemu mora biti načelno rešeno kako će se birati poslanici i za jedno i za drugo veće. Mi smo ovo morali uraditi zbog toga što se u diskusiji koja je nastala javilo mišljenje da ovo rešenje nije zgodno, pa smo zato prosto zamenili ovaj paragraf da bismo mogli da diskutujemo o tom pitanju . Za Savezno veće predviđaju se dve vrste poslanika po načinu izbora: jedan - jedan poslanik na 60 000 stanovnika (dakle, na 16 500 000 stanovnika - 275 poslanika) , drugi biraju ih republike i autonomne jedinice, i to republike po

656

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

12 , Autonomna Pokrajina Vojvodina 7, Autonomna Oblast Kosovo i Metohija 4 — ukupno 83 poslanika, koji kad rade odvojeno čine Veće naroda. Na taj način Savezno veće ima ukupno 275 plus 83 poslanika , odnosno svega 358 poslanika . Ako bi Veće proizvođača imalo jednak broj poslanika, onda bi ih ukupno bilo 716, dakle znatno više nego što ima današnja Narodna skrpština . To je prilično veliki broj i treba težiti manjem. Postavlja se sada pitanje da li da na 60 000 stanovnika bude biran jedan (što znači spajanje dva manja sreza ili manjeg sreza i grada za izbor jednog poslanika, što opet povlači izvesne komplikacije , jer bi taj poslanik imao obaveze i prema jednima i prema drugima), ili po jedan poslanik za svaki srez , što bi još više povećalo broj poslanika. Ali , ovde je način izbora važniji od tog pitanja. Da li je to delegatski sistem, da li su to delegati srezova i gradova, republika i autonomnih jedinica ili su poslanici birani neposredno kao dosad. U javnosti je bila diskusija koja je išla sasvim pogrešnim putem. Mnogi su se ljudi uhvatili za taj problem, koji u stvari nije od primerne važnosti. Teorijski je opravdan delegatski sistem, ali ima mogućnosti i čak postoje predlozi da ostane delegatski sistem, a da ipak način biranja poslanika, iako je sistem delegatski , bude neposredan . Jer, način posrednog biranja ne izaziva oduševljenje. * (Drug Tito : „ Ni kod mene nije izazvao oduševljenje ”.) Kod delegatskog sistema ima takođe izvesnih teškoća. Ako je Narodna skupština jedno radno telo, a ne samo Parlament, koji se kao do sada sastane tri puta godišnje po jedan ili dva dana, i naročito ako njene, skupštinske komisije treba preko godine da zasedaju tako reći stalno , onda se postavlja pitanje : ako su to delegirani sreski odbornici u Skupštini , koliko će oni moći da vrše svoju dužnost kao sreski odbornici i kao poslanici Savezne skupštine? Vi imate slučajeva gde bi sreski i gradski narodni odbori morali slati jednog odbornika u Saveznu skupštinu, jednog u republičku, jednog u oblasnu, ili u pokrajinsku . Tu se sada postavlja pitanje da li će oni biti sposobni da odgovore svim tim dužnostima . Razume se, za republičke i autonomne po-

* Deo izveštaja (ovde: od str. 650 do str. 656) objavljen je u: Moša Pijade, Izabrani spisi, tom I, 5. knjiga, Beograd, IMRP, 1966, str. 903-909.

PETI PLENUM CKKPJ

657

slanike je očigledno da bi bolje bilo da ih delegiraju njihova predstavnička tela . Međutim, ova pitanja moraju biti rešena dok dođe vreme da se Projekt podnese Narodnoj skupštini . Skupštinske komisije. Politbiro je stao na gledište da se skupštinski odbori nazovu komisije, da bi za kolegijume na koje se unutra deli Prezidijum, ostao izraz odbori. Ima mišljenja da je izraz „ skupštinski odbori" toliko u tradiciji da ga ne bi trebalo menjati i da, možda, ne postoji nikakva smetnja da se i skupštinski odbori i tela Prezidijuma zovu odbori , a da ipak ne dođe ni do kakve komplikacije zbog istih imena. U Prednacrt je unet i jedan član (peti) , koji ograničava prava Narodne skupštine . On glasi : ,,Suverena prava narodnih republika , samoupravna prava lokalnih društvenih zajednica, pravo radnih kolektiva na upravljanje društvenim sredstvima za proizvodnju i osnovna prava građana ne mogu se oduzimati ni zakonom ni ma kojim drugim aktom vlasti ". Oduzelo bi mnogo vremena ako bi govorio o kompetencijama Saveznog veća i Veća proizvođača , o tome koje su zajedničke, ravnopravne ili posebne. Ima i tu pitanja koja traže diskusiju . Na primer, predviđeno je za Veće naroda — ako se onaj deo Saveznog veća koji sačinjava Veće naroda ne složi sa Saveznim većem - da onda ne dolazi kao ranije do raspuštanja Skupštine, nego se to pitanje koje je bilo sporno skida sa dnevnog reda za godinu dana i pre proteka toga vremena ne može se rešavati. Međutim, u projektu se predviđa da Veće naroda obavezno mora da se sastane da rešava o društvenom planu, a društveni plan se ne da odgoditi za godinu dana. To je jedna omaška i tu moramo naći neko rešenje. Iako u Prednacrtu posle Narodne skupštine dolaze odredbe o Predsedniku Republike, ja ću se, prvo, osvrnuti na Prezidijum. Mi smo ostavili taj naziv , ali ne više kao Prezidijum Narodne skupštine FNRJ, već kao Prezidijum FNRJ. Međutim, ja sebi postavljam pitanje da li treba da zadržimo reč Prezidijum . Mi smo tu reč uzeli 1946. godine.532 Dotle smo imali izraz Predsedništvo.533 Ali mi smo navikli na njega i zato, mislim, da i to pitanje još može da bude otvoreno . Napomenuo bih samo da smo u našim ranijim nacrtima imali izraz Savet Republike. (Drug Tito: ,,Ne ovom sistemu".)

odgovara.

42 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

Prezidijum

više

odgovara

658

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Odgovara, ali ja iznosim razna mišljenja koja sam čuo i u diskusiji . Izgleda da član 44 u svom jedinom stavu ne kaže dovoljno sve što treba tu reći o Prezidijumu. Ponešto uopšte nije rečeno, a neke stvari se nalaze rasturene u članovima 45 i 47. Možda bi bila potrebna neka bolja kombinacija, nešto sažeto rečeno u onom prvom koji govori o Prezidijumu , tako da bi taj član glasio : ,,Izvan prava koja po ovom ustavnom zakonu pripadaju predsedniku Republike , najviši izvršni organ vlasti i organ opšteg političkog rukovođenja državnom upravom u poslovima iz nadležnosti federacije jeste Prezidijum FNRJ. Prezidijum je najviši organ Narodne skupštine i radi na osnovu Ustava, zakona i odluka Narodne skupštine . U Prezidijumu imaju biti srazmerno zastupljene sve narodne republike . Prezidijum odgovara Narodnoj svoj rad".

skupštini za celokupan

Izbor Prezidijuma vrši se na prvom zasedanju novoizabrane Narodne skupštine . Posle izbora Prezidijuma bira se iz reda njegovih članova predsednik Republike. Posle izbora predsednika Republike, Skupština bira 6 potpredsednika Prezidijuma. Tako je po ovom Prednacrtu . Kao telo koje stalno vrši svoju funkciju političkog rukovođenja organima državne uprave i kontrolu njihovog svakodnevnog rada u ime Narodne skupštine, Prezidijum ima određene nadležnosti i punomoći, ali je u nekim odre đenim poslovima obavezan da traži saglasnost Narodne skupštine.

Tako Prezidijum donosi načelne zaključke i mere u pogledu izvršenja poslova državne uprave , saglasno zakonima i odlukama Narodne skupštine . Ako prezidijumi narodnih republika stave prigovor na odluku Saveznog prezidijuma o oceni saglasnosti republičkih zakona sa saveznim , Prezidijum je obavezan tu odluku podneti Narodnoj skupštini na potvrdu . Ako donosi propise o organima savezne uprave i menja postojeću organizaciju upravnih organa , obavezan je da te propise podnosi na konačnu potvrdu Narodnoj skupštini, ako je organizacija bila [...] * zakonu . Po članu 67 , Prezidijum je „,dužan podneti na mišljenje i saglasnost Komisije za državnu upravu i budžet Saveznog

* Prekid u stenogramu.

PETI PLENUM CKKPJ

659

veća svaki nacrt uredbe ili drugog propisa o osnivanju novih saveznih organa uprave ili o važnijim promenama u postojećoj organizaciji tih organa". Kako se ovo odnosi na prava data Prezidijumu u prethodnom članu , bolje bi bilo spojiti ta dva člana u jedan . Pored toga, Prezidijum je obavezan podneti Narodnoj skupštini i najmanje jedanput godišnje opširan izveštaj o vršenju poslova iz svoje nadležnosti, a podnosi joj potrebne izveštaje kad to smatra za potrebno ili kad to zahteva Narodna skupština . Dalje, stalne i privremene komisije Narodne skupštine imaju pravo da pozivaju predsednike odbora Prezidijuma adi traženja izveštaja i objašnjenja o stvari o kojoj komisija raspravlja . Komisije i odbori Prezidijuma mogu prema potrebi držati i zajedničke sednice . Prezidijum može konsultovati zakonodavne komisije i o nacrtima zakona koje priprema. Članovi Prezidijuma ne mogu biti članovi skupštinskih komisija. Obratno, predsednik Narodne skupštine prisustvuje sednicama Prezidijuma i ima sva prava člana Prezidijuma, ali ne može biti predsednik ni član odbora Prezidijuma. Mislim da je o Prezidijumu ovo dovoljno. Predsednik Republike. Njemu je posvećeno šest članova. Njegova prava i dužnosti su: 1. predstavlja državu u međunarodnim odnosima; 2. predsedava sednicama Prezidijuma i njegovih odbora ;

usklađuje rad

3. ukazom proglašava zakone i odluke Narodne skupštine o izboru Prezidijuma i njegovih članova, uz potpis predsednika Narodne skupštine; ukazom proglašava uredbe i druge važnije odluke Prezidijuma; 4. postavlja i opoziva ambasadore i opunomoćene ministre FNRJ u inostranstvu ;

5. dodeljuje odlikovanja i počasna zvanja; 6. prima akreditivna i opozivna pisma kod njega akreditovanih stranih diplomatskih predstavnika. Videli smo da je predsednik Republike po svojoj funkciji predsednik Prezidijuma, iz koga je i proizišao, a isto tako i vrhovni komandant. Verovatno je najviša ova činjenica da je on i vrhovni komandant navela neke ljude na misao da se radi o tako-

660

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

zvanom predsedničkom sistemu , kakav postoji u SAD i nekim južnoameričkim državama . To , međutim, ne stoji . U predsedničkom sistemu predsednik republike je nosilac celokupne izvršne vlasti, on nije samo vrhovni komandant , već i vrhovna egzekutiva i šef cele državne administracije. On tamo vrši i sve ono što kod nas pripada Prezidijumu i našim državnim sekretarima, samo što ovo poslednje on prenosi na sekretare . Ne može se govoriti o predsedničkom sistemu tamo gde su ovlašćenja predsednika ovako skučena kao u našem Prednacrtu . Što se tiče Saveta za narodnu odbranu, on postoji i sada i postavlja ga vrhovni komandant. Prednacrt predviđa da predsednik Republike predsedava Savetu i imenuje njegove članove. Međutim, treba uneti da predsednik Republike, kao vrhovni komandant i kao predsednik Saveta za narodnu odbranu , podnosi izveštaj Narodnoj skupštini i odgovara joj za rad kao vrhovni komandant i kao predsednik Saveta . U slučaju odsustva ili duže bolesti predsednika Republike predviđa se da ga zamenjuje jedan od potpredsednika Prezidijuma, koga odredi predsednik Republike ili Prezidijum. Postavlja se sada pitanje, pošto on gubi mandat izborom za predsednika Republike, da li njegovo mesto u Prezi-

dijumu treba popuniti i pozvati drugog poslanika . Zatim, postavlja se pitanje ako se Skupština raspusti pre roka za koji je birana, da li je predsednik Republike biran za ono vreme dok traje mandat Skupštine, ili se bira na četiri godine, bez obzira na to da li će se Skupština raspustiti. Ja mislim da predsednik treba da bude vezan za Skupštinu . To su pitanja koja nisu dovoljno rasvetljena. Još nekoliko misli na kraju . Naš današnji Ustav je već usled našeg razvitka u velikom delu potpuno zastareo . Međutim , mi nismo mogli ići na to da napravimo projekat novog ustava u celini, nego se moramo služiti pojedinačnim us tavnim zakonima da bismo prateći naš razvitak, jednog dana mogli doći do takih rešenja da možemo onda lako promeniti i ceo ustav, što danas nije mogućno.534 U komisiji smo razgovarali ne bi li negde na početku u Ustavni zakon, u ovom pogledu , uneli član, u kome bi se reklo da je opštenarodna imo-

PETI PLENUM CKKPJ

661

vina sredstvo za proizvodnju, osnova ustavnog poretka i , drugo, da je opštenarodna imovina neotuđiva, da se zabranjuje povratak na državnu svojinu. Ali to nismo hteli formulisati. Smatrali smo da se, ako diskusija nađe za potrebno, može formulisati . (Milovan Đilas : „ Ne treba. To je propaganda”. ) Ja [samo] napominjem, jer su to ljudi predlagali . (Drug Tito: ,,Ja to ne bih stavio".) Mi smo se libili, nismo hteli da stavimo . (Milovan Đilas: „ To vade iz teorijskih članaka”.)

Ovaj Ustavni zakon došao bi kao prolog ovoga što smo do sada radili , dopunio bi ceo sistem organizacije državne vlasti , očigledno je da pojačava ulogu radničke klase u državi, da pojačava jedinstvo vlasti, prenoseći težište na predstavničke organe, učvršćuje demokratizaciju . Mi smo mislili da bi se, eventualno , krajem juna mogao ovaj Ustavni zakon izneti pred Skupštinu , ali je očigledno da je to suviše kratko vreme s obzirom na ogromne druge poslove koje treba obaviti i u saveznom razmeru i u republičkom [pre nego što se ] takav projekat iznese pred Skupštinu . Ja imam spisak propisa koji treba da budu doneti i koji treba da budu gotovi kada se ovaj zakon iznese pred Narodnu skupštinu . U pogledu saveznih [ zakona] treba doneti : zakon o sprovođenju ustavnog zakona o najvišim saveznim , republičkim i autonomnim organima vlasti, uredbu o nadležnosti saveznih organa uprave, koju bi doneo Prezidijum, izborni zakon, poslovnik o radu odbora Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ , pravilnik o organizaciji i radu administracije Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ , poslovnik o radu veća Narodne skupštine FNRJ, poslovnik o radu komisija Narodne skupštine FNRJ i odluku o određivanju poslova iz oblasti vlade i njenih organa, koji se prenose u nadležnost saveznih organa državne uprave , odnosno Prezidijuma i njegovih odbora. Masa tih

propisa morala bi biti promenjena u repub-

likama [ pre nego što ] Ustavni zakon iziđe pred Skupštinu kako bi s njegovim usvajanjem taj sistem mogao odmah da funkcioniše, a ne da traži način svoga rada . Pre nekoliko dana održana je konferencija u Savetu za zakonodavstvo s predstavnicima republičkih saveta za zakonodavstvo , gde je pao priličan niz primedbi i predloga o ovome . Ali ja mislim da je, da se na tome ne zadržavam, stvar još nedovoljno zre-

662

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

la [ i da se o njoj ] mora još prilično diskutovati . Ovde se mogu najviše zadržati na najprincipijelnijim pitanjima, jer su detalji stvar daljeg rada i diskusije.

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, II/9, prilog 1.

[DISKUSIJA] Drug Tito: Pre nego što pređemo na diskusiju , [ molim ] drugove da daju mišljenja o pojedinim pitanjima novog Ustavnog zakona. Ja mogu da kažem da nećemo nikakvu rezoluciju donositi o tome. To je izvještaj informativnog karaktera i potrebno je da Plenum CK kaže svoju riječ, ali ne treba nikakvih rezolucija, po mome mišljenju . Ja znam da su mnogi od vas stavljali primjedbe po kuloarima , zato ih sada iznosite ovdje . [ Ima riječ drug Gregorić. ] Drug Pavle Gregorić: Ja bih hteo nešto da kažem o zdravstvu i kako je to , u stvari , u projektu . Drug Moša je sasvim pravilno rekao da u ovom pogledu nemamo odakle prepisati, ali ima jedna interesantna zemlja u Evropi, iz koje pismo mogli stvari prostudirati, a to je Švacjarska. Ja sam s njima raspravljao o pitanjima zdravstva i oni kažu da imaju neverovatno neprilika što nemaju centralnu vladu koja odlučuje. Kad sam ih upitao kako šalju delegate na konferenciju Zdravstvenog saveta Svetske federacije, oni su mi odgovorili da su u neverovatnoj neprilici , da nemaju koga da odrede, jer je svaki kanton država za sebe . I moguće je da bi se pregledom tog novog Statuta našlo nešto u pogledu decentralizacije , o kojoj bih hteo posle da govorim u vezi sa zdravstvom . (Drug Tito: Je l'bi ti htio da dođemo i mi u takvu nepriliku kao oni?)

Ja govorim može desiti.

da ne bismo došli , u vezi s tim šta se

Drug Tito: Ko želi dalje riječ ? Drug Pavle Gregorić: Ja bih molio malo strpljenja. Hteo bih govoriti uopšte o zdravstvu u Jugoslaviji . Danas sam se vratio iz inostranstva, drugovi su mi pripremili materijal.

PETI PLENUM CKKPJ

663

Govoriću o zdravstvu i našem odnosu prema zdravstvu u toku pet godina (Glasovi: „ Nemamo vremena".) Biću kratak. Mislim da se jedanput o tome mora govoriti, a ovo je jedini forum gde se to može.

Drug Tito: Izvoli! Drug Pavle Gregorić: Evo šta bih ja hteo [ da kažem ] ! Kada je ukinuto Savezno ministarstvo narodnog zdravlja [ i osnovan komitet ] , ja se ne bojim za ministarsku stolicu , kako je to rekao drug Dido (Milovan Đilas : „ U šali" ) mislim da je tu napravljena prilično velika greška . To je moje uverenje, jer republike nisu bile spremne za to. Bilo je potrebno centralno telo koje bi više povezivalo [ organe tog resora ] . Međutim , Komitet535 nije imao nikakva prava i nije imao šta da radi , a naše zdravstvo je prilično stradalo . Najizrazitiji primer je to što se [ mnogo štošta ] navalilo na zdravstvene ustanove. Tako je u Prištini oteta divna zgrada , koju je izgradilo socijalno osiguranje , i u nju useljena Autonomna Oblast.536 Ja mislim da to nije valjalo i da je trebalo davno sagraditi zgradu. Isto tako su u Hrvatskoj , u Osijeku , izbacili Higijenski zavod iz [ njegove ] zgrade, ali su je posle vratili . Bila je linija da se zdravstvo može uštinuti. Isto tako bilo je i s poverenicima za zdravlje . Gde je god bio poverenik boljeg kvaliteta, otišao je u trgovinu ili negde na drugo mesto , ali u zdravstvu nije ostajao. Zdravstvo je bilo ekonomski jako prikraćeno . Mi smo zemlja koja među evropskim zemljama ima najviše tuberkuloznih . Stojimo iza Poljske i Češke, negde smo s Rumunijom, na 100 000 ljudi umire 200 (?) . Imali smo 2000 kreveta, sada imamo 13 000, a treba nam 30 000. Ja sam uspeo, [ iako tu ] nije bilo druga predsednika Vlade, da Vlada odobri 5000 kreveta . To je bila samo dobra volja. Nakon tri meseca već sam čuo od druga Borisa Kidriča, da nećemo dobiti ništa. Ja mislim da je to bilo nepravilno . Međutim, mi smo sagradili , odnosno u izgradnji je 4000 zadružnih domova.537 To je genijalna zamisao , koja će imati ogroman politički i socijalni značaj . Ali , da smo samo jedan procenat dali za zdravlje , imali bismo danas bolnice i sve drugo što [ je za njih potrebno ] , dobili bismo iz inostranstva, pa i sada ćemo dobiti . Zato što to nismo učinili , izgubili smo hiljade i hiljade ljudi , koji su umrli od tuberkuloze. Hoću da na tom primeru objasnim koliko je odnos prema zdravstvu bio nepravilan. Ili , [ drugi primer ] . Još danas imamo mnogo

664

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tifusa i dizenterije . Te bolesti se ne leče pilulama, već velikim investicijama, koje bi se dale za vodovod i kanalizaciju . Kod nas samo 20 % ljudi ima dobru pijaću vodu . Dakle, [ ostali ] su u stalnoj opasnosti. Ako [ se pojavi i ] jedan slučaj tifusa, [broj obolelih će narasti na] dvadeset do dvadeset pet hiljada . To se ne može rešiti nekim čisto medicinskim putem. Kada smo studirali sanitarnu tehniku , kod nas je boravio profesor Gregori iz Čikaga,538 koji je izjavio da Čikago, grad od 5 000 000 stanovnika , otkako je dobio vodovod i kanalizaciju, a tome je najmanje 10 godina , nije zabeležio ni jedan slučaj tifusa. Mi [ takođe ] moramo ići na te investicije. Kod nas se [ zapostavlja ] pitanje narodnog zdravija, kao pitanje društvenog standarda, što je skroz nepravilno. To je u prvom redu ekonomsko pitanje, i to od ogromne važnosti . Mi smo likvidirali malariju i učinili da sada radi stotinu ljudi koji inače ne bi radili . Kada sam u Zakonodavnom odboru predložio da donesemo uredbu, po kojoj bi se uz svaku novu tvornicu , svako novo preduzeće odmah, prema kapacitetu gradile i ambulante, poliklinike , sve do bolnice , [predlog] je odbijen . Da smo zidali jeftinije zgrade, imali bismo lepe ambulante , i danas ne bi bio toliki procenat bolesnika u bolnicama a stotine miliona dinara uštedeli bismo na taj način što se toliko veliki broj ljudi ne bi javljao na CC.539 Kada ih položiš u krevet , oni su tu , a ovako ne postoji kontrola, oni idu , kopaju , a primaju CC. Na to se gube ogromne pare. Kako je problem narodnog zdravlja kompliciran , mi smo predlagali da se sarađuje s privrednim resorima. Posle jadikovanja od četiri godine , održana je prva konferencija, uz prisustvo stručnjaka za ishranu, koja je dala rezultate. Na primer, kada smo govorili o kartama za snab devanje, kod nas se računalo samo s kalorijama , a to je tako varljiva stvar. Možemo dati ljudima i po 5000 kalorija, pa kroz dve nedelje da umru od te ishrane . Jer, radi se o tome da li će imati dosta animalnih belančevina, a mi smo stavili duture 3000 kalorija , a danas mi primećujemo da su to posledice koje su se morale pokazati . Ako se ne poveže naša ekonomska problematika sa zdravstvenim problemima, moraćemo osećati [ vrlo teške posledice ] . To se odnosi i na činjenicu da smo dopustili da ženska omladina radi poslove koje ne bi smela raditi . Mi imamo anketu koja daje nezgodne rezultate . Hiljade i hiljade majki ćemo izgubiti . Nemogućno je pustiti devojke da u oktobru rade u vodi preko kolena . Mi smo na to naišli u Slavoniji kod jedne slavonske grupe . Slabo će te devojke [ moći ] da

PETI PLENUM CKKPJ

665

budu majke. Trebalo bi na to da se pazi . Tu je u prvom redu po sredi naš Petogodišnji plan i u vezi s tim rad, ali izvesne stvari su ipak mogle da se otklone . Ja bih iz toga mogao da izvučem zaključak u vezi s novim Ustavnim zakonom o najvišim saveznim , republičkim , autonomnim organima vlasti . Meni se čini da je , na primer, nepravilno to što izgleda da je zdravstvo pokriveno time što Prezidijum ima Odbor za socijalnu politiku . Ja sam protiv toga da se zdravstvo ne pominje . Treba da se pomene. Sam drug Kardelj govori svuda o socijalnoj politici i socijalnoj zaštiti , o zdravstvu i zdravstvenoj zaštiti . Ja mislim da moramo dati tome ime koje zaslužuje, da bi se videlo koji su to zdravstveni problemi. U daljem razvitku socijalizma zdravstveni problemi će ostati i postojati koliko i ljudsko društvo , a socijalni će se automatski rešiti . To je razumljivo, jer se pojavljuju nove atomske bolesti , kojih će biti i kroz 20 do 30 godina i uvek će ih biti u vezi s radom u tvornicama. Ja stojim na stanovištu da bi tu trebalo nešto uraditi . Sada će opet drug Dido prigovoriti da se borim za birokratizaciju, ali ja smatram da i u saveznom opsegu neka [ustanova ] mora postojati. Jer, razmislimo o tome šta će raditi taj Odbor u Prezidijumu . Ja ne vidim šta će raditi , a ima mnogo tih poslova . Ko će obrađivati , na primer, pitanja opšte zaštite zdravlja , borbe protiv epidemija, koja se vodi danas na čitavoj zemaljskoj kugli . Jedan centar treba da dobija izveštaje , a mi to prepuštamo srezovima . Ja se ne borim za birokratizaciju , ali potrebno je desetak ljudi koji će to raditi i voditi statistiku o tome koliko se rađa , koliko oboljeva, koliko umire . Bez takvih podataka ne možemo voditi zdravstvenu statistiku, a bez nje ne možemo voditi zdravstvenu politiku . Naći ćemo se u teškoj situaciji ako takvu statistiku odbacimo . A sada o pitanju međunarodnih veza . Mi te veze jako proširujemo, i mislim da je to pravilno , [jer pomoću ] njih u zdravstvu imamo prilično dobre rezultate. Mi smo sada dobili pola miliona dolara iz inostranstva, a to mnogo znači za zdravstvo . Zato mislim da bi i u centru , ne samo u republikama, trebalo da postoji jedno malo telo , nazovimo ga direkcija za zdravstvo , ili sekretarijat za zdravstvo , koje će spremati materijal za Odbor Prezidijuma . Jer, ko će spremati materijal , a materijal koji se mora u saveznom opsegu rešavati proširen je . Ja se borim za taj mali , nazovimo ga i birokratski aparat , koji mora postojati . Isto tako bi trebalo u republikama i dole svuda u srezovima da postoje

666

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

saveti za socijalnu politiku i narodno zdravlje . Tako se zdravlje ne bi stavljalo pod kapu socijalne politike, jer iz toga izvire onaj naš prilično veliki nemar za zdravlje koji smo pokazali u toku pet godina. Jer, to je problematika koja će dulje trajati nego socijalna problematika u smislu penzija, invalidnina itd. Naime, hteo bih da kažem da [ za rešavanje zdravstvenih problema treba da ] imamo , po mogućnosti , od vrha do dole odgovarajuće organe s malim aparatom , ali centralizirane . Zato predlažem da Centralni komitet odredi jednu komisiju u kojoj bi ušlo nekoliko članova CK s jednim brojem drugova iz zdravstva sa iskustvom. Oni bi sačinili predlog o tome kako bi trebalo osigurati od vrha do dole , aparat, dakle, od centra pa do dole jedan aparat, koji bi držao u rukama čitavo zdravstvo . Ja sam apsolutno zato da imamo najširu autonomiju. Mi smo sada u Ženevi, izvan dnevnog reda, imali raspravu o tome kako urediti najniže zdravstvene centre . Imali smo tri takve komisije , u svakoj je bio po jedan Jugosloven . Kada smo izneli kako će izgledati Dom narodnog zdravlja , koji će objediniti zdravstvenu službu, oko nas se okupilo deset do petnaest ljudi, većinom crnih i žutim , jer se istočnjaci interesuju za to, dok su se Amerikanci našli u čudu, jer oni samo preventivu finansiraju sa državne strane. Bolnice su [ kod njih ] privatne, a one ne mogu da spoje preventivnu službu s kurativom , s lečenjem, dok mi u srezu i domu narodnog zdravlja obuhvaćamo celokupnu zdravstvenu službu . To je za njih novina , koju kapitalistička država ne može da ostvari i za to su se oni neverovatno mnogo zainteresovali za te stvari . Odmah su nas pitali imamo li razlika po republikama? Mi smo kazali da su one ogromne. Imamo Sloveniju gde je 60% ljudi u industriji, a imamo Makedoniju i Crnu Goru , gde postoji jedva po koja tvornica. Odmah su postavili pitanje : ko će to plaćati? Govori se o raspodeli dohotka . Kako ćemo osigurati da u Makedoniji bude dovoljan broj bolnica? Ako se složimo s tim, sa čime se drug Kidrič složio , da izgradimo pet hiljada kreveta za tuberkulozne , dobićemo aparaturu iz inostranstva . A i zgrade ako napravimo , ko će [ sve to ] rasporediti ako ne budemo imali nešto u centru. Zbog toga mislim da bi bilo zgodno ako bi se formirala komisija pri Centralnom komitetu , koja bi za nekoliko dana to pitanje rešila ; time bismo pomogli ove komisije koje rade kod druga Moše, zdravstvo bi bilo u toj organizaciji zastupljeno , vodila bi se zbilja državna zdravstvena politika koja se mora voditi . Pored svega ne bismo [u centru ] imali glomazan aparat. Tako bi

PETI PLENUM CKKPI

667

Odbor za socijalnu politiku i narodno zdravlje imao šta da radi . Ne mogu pretpostaviti šta bi radio ako ne bude bilo nekoga u centru ko bi rekao - evo problematike , tu su raznorazni poslovi, veze s inostranstvom itd . [Drug Tito: Riječ ima drug Pucar. ] Drug Duro Pucar: Ja mislim da posle izlaganja druga Moše ne bismo imali bogzna šta da kažemo . Osim onoga što je drug Paja* rekao , mislim da ne bismo mogli dati neki konstruktivan predlog i staviti naročito velike primedbe. Ovaj Plenum treba da stavi u zadatak centralnim komitetima u republikama da prodiskutuju o ovim problemima , održe svoje plenume, saobraze predloge i dostave ih Birou CK ili komisiji koju bi obrazovao Plenum. Ona bi te predloge primila. proučila i dostavila Savetu za zakonodavstvo. Tako bismo dobili konkretniji materijal i imali više koristi nego da danas ovde [ formulišemo predlog ] . Jer, ljudi nisu imali vremena da taj predlog razmotre , prouče i da o njemu prodiskutuju. A to su krupne promene koje traže daleko veću razradu nego što bi se to danas, na ovom Plenumu , moglo da ostvari. Ja, recimo , konkretno, na prvi pogled , [ mogu da kažem da za ] neke stvari što su do sada rečene, što je Moša izložio i koje znam — nisam zagrejan . Koliko je to opravdano ne znam, o tome bi trebalo prodiskutovati i malo dublje nego što bismo mogli sada da kažemo , pogledati te stvari. Ja bih predložio da se to prosto prenese na diskusiju dole, u republike , i da se odredi datum do kada predlozi treba da stignu . To može da bude dobro . Kada se svi naši predlozi saberu, šupljine o kojima je govoreno , mogu se eliminisati. To je moj predlog. Drug Tito: Drugovi, u vezi s Mošinim izlaganjem i Đurinim primjedbama, gdje se kaže da bi to trebalo prenijeti dolje na diskusiju i da mi ne možemo naročito korisne sugestije dati ja se s tim ne slažem. Mislim da naša Partija nije neka društvena organizacija koja samo propagandistički radi . Mi smo članovi Plenuma, izabrani od 100 000 članova Partije ,540 i ako mi stojimo na tom stanovištu da Partija odgovara za cjelokupni društveni i privredni razvoj i razvoj života uopće, onda mi koji smo izabrani , važniji smo nego svi zakonodavni odbori i te komisije , i ovdje u prvom redu treba da padnu te osnovne zamjerke , primjedbe i drugi dodaci . Ja sam ovdje primjetio da kod nas partijski forumi nekako

* Pavle Gregorić.

668

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

stoje po strani od krupnih društvenih promjena uopće . Ja se s tim ne slažem. Ja neću da kažem ovdje da mi moramo kopirati sovjetski sistem, ali mi smo iznijeli tako reći cjelokupru pripremu revolucije i revoluciju na svojim leđima i mi imamo glavnu riječ da kažemo . Ja ću najviše kritikovati te odluke koje će biti ovdje donesene a vjerujem i svaki naš čovjek koji misli malo realnije o cjelokupnom razvitku. Zašto mi moramo dolje prenositi i šta će se tamo diskutirati. To je javna diskusija , koja će [ se ] po drugoj liniji pridovezati. Do danas je imao priliku svako da to pročita i ja mislim da ljude u prvom redu treba zainteresirati za to šta bismo mi, zapravo , sada pripremili za taj krupni preobražaj u našoj zemlji koji treba da služi za primjer u čitavom svijetu . I mi nismo tu nikakva privatna ustanova ni organizacija, nego smo odgovorni za cjelokupan naš društveni život . I Plenum je taj najviši forum, koji je izabran na Kongresu . I vi , drugovi , treba to da kažete. Ja mislim da svako pitanje bilo kakvog karaktera u našoj zemlji , treba u prvom redu biti proventilirano u partijskim organizacijama , pa onda u forumima, a pošto je to sada već otišlo na široku diskusiju dolje i imamo tu komisije, ja nemam ništa protiv toga da se održavaju konferencije itd . , ali ja nisam spreman da primim odgovornost pred partijskom organizacijom za ono o čemu nisam čuo mišljenje partijskog foruma, odnosno najvišeg foruma. Eto, toliko hoću da kažem . Ja ne bih želio da kažem da se ne slažem s tim, ali meni je, na primjer , sumnjiva stvar, i danas podvlačim ponovo , s obzirom na izvesne modifikacije, nije mi se sviđalo to indirektno biranje , jer mi preskačemo jednu krupnu fazu u našem razvoju . I kao prvo pitanje , kada dođe stranac u našu zemlju, nameće se : zašto je indirektno biranje , zašto ne direktno? Ja sam, na osnovu toga, razmišljao . Kada su nam počeli zlonamjerno prebacivati korporativni sistem , mislim da bi trebalo više voditi računa o zrelosti uopće naših širokih narodnih masa za te stvari . Parola radničke klase u borbi za svoja prava bila je uvijek pravo , direktno pravo glasa . I danas još smo u fazi unutrašnje organizacije , preobražaja itd. , još nismo preskočili te stvari . I na kraju krajeva još jedna stvar, nacionalno pitanje kod nas . Ja vjerujem da ste mnogo mislili o tome kakav je progres napravilo to rješenje nacionalnog pitanja kod nas. Jesmo li likvidirali sve negativne nacionalne elemente koji su postojali ? Nijesmo . A vrhovi vlasti, najviši forumi, drukčije se posmatraju, kada ih svaki seljak, u svakoj republici , di-

PETI PLENUM CKKPJ

669

rektno bira. On zna da ih je unutra izabrao sâm. Ja sam za decentralizaciju , ali ta decentralizacija mora imati svoju svrhu, ne radi forme, nego radi stvarnih potreba . A tu nije potreba. Ja ću da kažem to da ja nemam ništa protiv toga što se traži da se uskladi delegatski i taj direktni sistem. Prema tome, ima čitav niz raznih problema. Mi pravimo krupan korak dalje i naš novi Ustav dolazi kao nešto savršenije u fazi završetka naše društvene socijalističke izgradnje. Ja ne kažem da neće biti modifikacija . Biće ih. Mi onda ne bismo bili marksisti i dijalektičari ako smatramo da smo sve svršili . Ali to je dalji korak naprijed i naša Partija treba da kaže svoje mišljenje . Jer, lijepo je i pravilno iznijeti [ problem ] na široku diskusiju . To je demokratizam , i to naša Partija praktikuje . Mi to ne radimo formalno , mi to radimo faktički , da čujemo mišljenje dolje . Ali ja mislim da je mišljenje partijskog foruma i najvišeg foruma rezultat zdravog pozitivnog mišljenja svih naših građana , dakle svih pozitivnih građana naše zemlje. Ono rezultira iz toga, a mi gledamo u diskusiji i vidimo u novinama stvari koje mirišu na neprijateljstvo . A znate , neprijateljske sugestije su lijepo zamaskirane . Ja sam vidio u novinama , u Borbi baš, da tamo ima neprijateljskih tendencija . Tamo ima zamaskiranog gledanja . U tim raznim primjedbama . Mi treba da kažemo o tome svoju riječ . Drug Tito: [ Riječ ima drug Nešković. ] Drug Blagoje Nešković: Ja sam Čiču * pitao za jedno pitanje, a on me gura da ga ja postavim. (Moša Pijade: „ Morao sam da pazim šta drugi govore ". ) Ja ne znam da li je to obična logika, ali , mislim da je nepravilno da predsednik Prezidijuma ne bude član Prezidijuma. Po ovom nacrtu, predsednik Prezidijuma nije član Prezidijuma, on je izvan Prezidijuma, a predsednik je Prezidijuma. Ja ne znam da li taj princip, po nekoj pravnoj logici , ima nekog opravdanja . To izlazi iz ovog gde se kaže da predsednik Republike gubi mandat pošto položi zakletvu . A ovamo se kaže da članovi Prezidijuma moraju biti narodni poslanici . Ja tu logiku ne razumem. Da li je to važno za ono što hoćemo , za ulogu predsednika Republike , da predsednik Republike gubi mandat . Ne znam tu pravnu logiku . Da li je to nešto više ili manje. (Vladimir Bakarić: ,,Logika je u tome da ga ne može srez opozvati".) Ne vidim zašto predsednik Prezidijuma ne može da bude član Prezidijuma .

* Mošu Pijade.

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952. 670

Onda da idemo do kraja. Ako hoćemo, logički je, ko gubi mandat, gubi i prava . (Moša Pijade: Gubi imunitet") , gubi imunitet. Kad gubi mandat gubi poslanička prava. Kakva je to logika, najviši čovek u zemlji da nema poslaničkih prava, znači gubi mandat, a da ne govorimo o posledicama toga. Kakva je pravna praksa ja to ne znam, da li je to neka apsolutna pravna istina, koja treba da važi ili postoji neka obična ljudska logika koje se treba držati. To mi nije jasno . Druga stvar, Čiča u uvodu o tome nije govorio, a postavljeno je kroz Nacrt na diskusiju . Ja vidim da naša zemlja ostaje Federativna Narodna Republika Jugoslavija . Znači ona nije federacija republika , nego federativna republika. I mislim da je to sasvim ispravno . Ja nisam čuo drugo objašnjenje da bi trebalo da bude federacija republika. Međutim , u uvodu se dosledno sprovodi jedna ideja o federaciji , o Jugoslaviji kao federaciji . Kada se kaže ,,organi vlasti federacije" , onda je takva federacija federacija republika . Znači ovde se daje formulacija suprotna osnovnoj formulaciji kakva je naša država, to jest federativna republika a ne federacija republika.542 Mislim da to nije sitna stvar, jer je federacija malo nešto drukčija nego federativna republika . A mi treba da se prenesemo u situaciju kakva može da nastupi u najgorim slučajevima koji mogu našu zemlju da snađu i da pretpostavimo da će agresor, neprijatelj , da koristi čak i naše propise da sprovede neke svoje namere, da razbije Jugoslaviju, na one njene sastavne delove koje Ustav daje. Kada je ona federativna republika, tu je uključeno pravo samoopredeljenja do otcepljenja,543 ali je već unutra dobrovoljno predata čitava republika federativnoj republici, a ako je federacija republika, onda je stvar drukčija. Ja mislim da treba gledati dalje i svestranije te formulacije. Čak je drukčije za mene kad se kaže - savezni organ nego organ federacije . Čak i tu mogu da se prave razlike . Pošto vidim kontradikcije u tome, može da se tumači drukčije, mislim da treba da se objasni i to pitanje. Dalje, čini mi se da ima još jedna nelogičnost, a to je u članu 1 , kada se kaže : ,,Narodna skupština je vrhovni organ vlasti u okviru prava koja pripadaju federaciji , a ukoliko pojedina od tih prava nisu preneta saveznim ustavom u nadležnost Prezidijuma ..." itd . Logično je da svoja prava PrezidiJum prenosi Skupštini , ali se time ne gubi moć nad tim pravima, ako federaciji spada da njoj pripadaju prava ukoliko ih nije predala Prezidijumu . Znači da Skupština ta prava gubi . Ja mislim , da to nije smisao . To je nezgodna formula-

PETI PLENUM CKKPJ

671

cija. Činjenica je da prenosi prava, ali nije činjenica da Skupština gubi ta prava. Ona ih je prenela. Zna se kada. Čim zaseda, ona ta ista prava ima i može da vrši , a ispada da se ona odrekla tih prava. Ja mislim da je to izvesna stilska nelogičnost.

[Drug Tito: Dajem riječ drugu Čolakoviću . ] Drug Rodoljub Čolaković: Ja bih u vezi s referatom druga Mośe o dva-tri problema progovorio nekoliko riječi . Prvo, o biranju za Saveznu skupštinu . Ne znam gdje sam čitao , da li u Borbi ili na nekom drugom mjestu , da se prilikom diskusije - da li posredni ili neposredni izbori poziva na citat iz Marksa , gdje se govori o Komuni ,544 kako će komune da delegiraju svoje delegate . Ja sam došao do toga kako da idemo sada na komune i otuda i naša komuna delegira i otuda će sreski odbor delegirati poslanike u Saveznu skupštinu . Meni izgleda da to ne stoji sasvim tako. Mislim, kada se kaže da komune delegiraju, tu Marks nije ništa precizirao da li to delegira veće komune ili svi građani. Stoga mislim da bi bilo demokratski ako bi poslanike birao svaki građanin, a ne samo sreski odbor. Samo bi trebalo da vidimo da u ovom takozvanom delegatskom sistemu postoji nesumnjivo jedna prednost, a to je, da je narodni poslanik tešnje vezan za izborno tijelo, nekako je i njegova odgovornost pred tim tijelom konkretnija. Mi imamo jedno vrlo negativna iskustvo , pored svih lijepih riječi koje stoje u zakonu , o njegovoj odgovornosti , pravu biračkog tijela da ga opozove, ali kao što znamo iz prakse, narodni poslanik se nije nikako mogao da afirmiše u našoj društvenoj stvarnosti, tako da kažem, kao neki politički činilac i kao čovjek koji treba to da bude u svome srezu , koga biraju 10 000 građana i da ih predstavlja u skupštini. U vezi s tim, trebalo bi vidjeti da to biranje poslanika bude na stari način , da biraju svi građani koji imaju pravo glasa u srezu i da ima jaču odgovornost i pred samom sreskom skupšti nom. Dakle, ja mislim da je, svakako , demokratski kada ga biraju svi građani , a ne da bira samo sreski odbor na osnovu izbornog zakona. To je prvo . Drugo, meni je jako sumnjiva stvar, izgleda mi kao neki paralelizam i čak nelogičnost - komisije u Skupštini, a odbori u Prezidijumu . Po formulaciji druga Moše i Zakona, Prezidijum je najviši organ Skupštine , mada se ne zove Prezidijum Skupštine nego - Prezidijum FNRJ. I to mi nije baš sasvim jasno . Ali da idemo na odbore . U Prezidijumu

672

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

su odbori za četiri-pet grana državne uprave . Funkcija tih odbora je direktivna i kontrolna . Sada mi znamo šta su naše komisije u Skupštini . Tamo postoje manje-više sve plus one specifične parlamentarne komisije , mislim imunitetna i druge. Tamo ne postoji za zdravlje, postoji za prosvjetu . Mene interesuje ovo: kada Skupština zasjeda , kakva su prava tih komisija i neće li tu biti kolizije između rada i zaključaka tih komisija i Prezidijuma . Dalje, meni se čini da ne možemo da se otkinemo od toga, ipak vlada, na primjer članovi Prezidijuma, koji su poslanici , oni ne mogu biti u komisijama, kao što ministri nisu mogli biti ranije u raznim skupštinskim odborima. Ako se teži jedinstvu , a to je tendencija zakona, jedinstvo zakonodavne i izvršne vlasti , zašto ne bismo tu pokušali da ne stvaramo dvije vrste : ovamo komisije, onamo odbore, nego da budu jedinstveni organi . Zašto? Govori se o tome kako će Skupština da zasjedava češće . Pa lijepo , kad ne zasjeda Skupština, onda taj odbor ostaje na okupu i on radi umjesto tih stalnih odbora u Prezidijumu . To je dvojstvo koje ne razumijem, ako se teži da se ostvari jedinstvo zakonodavne i izvršne vlasti . Treće pitanje , to je pitanje saveznog organa ili najvišeg organa u oblasti prosvjete i kulture. (Drug Tito: ,,Slažem se s tim izlaganjem ".) Prelazim na treće pitanje - o najvišem organu u oblasti prosvjete i kulture . Zamišlja se da će biti jedna komisija u Skupštini i da će biti odbor u Prezidijumu, inače neće biti ništa drugo, mislim, bilo sekretarijata ili nešto drugo . Ja ću da budem kratak, ali tu ima izvjesnih sličnosti. Dobro , odbor će donositi uredbe na osnovu zakona koje bude donosila Skupština . Donosiće i druge propise u okviru zakona i Ustava , ali na osnovu čega . Dobro . Prezidijum će imati svoj aparat koji će pripremati da oformi , da to obuče u pravne formule, a na osnovu čega. Nešto treba da ima što će biti, i ja bih ga nazvao analizom i dokumentacijom, što se kod nas u oblasti prosvjete radi. Problematika je tu veoma složena. Ja ne mislim da treba da ima nešto što će da unificira, od toga smo se oslobodili ima već tri do četiri godine, ali da treba da imamo u centru nešto da znamo kako se sprovode ti zaključci najviših državnih organa i Skupštine i samog Prezidijuma i kako to izgleda na terenu . Jedan mali analitičko-dokumentacioni biro , tako da ga nazovem, treba da imamo. Neka bude desetak ljudi. A sada o pitanju koje je pokrenuo i Paja. To je pitanje veza s inostranstvom. Ne mislim na kulturne veze, mislim

PETI PLENUM CKKPJ

673

tamo gdje nastupa Jugoslavija kao cjelina. Uzmimo naše članstvo u Unesku* i druge naše veze, kulturne konvencije, gdje istupa država kao jedno . O kulturnim vezama koje su u posljednje vrijeme počele jako da se razvijaju, govori se da treba da pređu u Ministarstvo spoljnih poslova. Ima država u kojima je to tako. Ali ja se ipak bojim; mi smo u posljednje dvije-tri godine razvili te veze sa Zapadom . Uostalom, to je jedina mogućnost da ih možemo razvijati s evropskim i vanevropskim zemljama. Ja se bojim da se te veze ne izgube u Ministarstvu spoljnih poslova, mada ima zemalja, kao što je Francuska, gdje su kulturne veze u resoru Ministarstva spoljnih poslova. Ali [ kod nas njih ] ne može biti bez onog pravog, to jest bez dokumentacionog tijela, desetak ljudi, koji će biti osmatračnica odakle će se dobiti svestrani uvid u stanje u cijeloj zemlji i moći da čine konkretni prijedlozi Prezidijumu, a on će formulisati uredbe i propise. [ Drug Tito: Ima riječ drug Dilas . ] Drug Milovan Đilas: Što se tiče pitanja posrednih i neposrednih izbora , meni izgleda da u principu treba ostati na delegatskom sistemu, ali mi takođe izgleda da treba birati neposredno, otprilike kao što je Roćko govorio, i kako je Stari ** u suštini rekao . Možemo smatrati čak i da je svijest naših masa zaostala, ali je isto tako pogrešno jednu svijest preskakati, ići mimo svijesti masa. Nemoguće je da ljudi smatraju kao birokratizam to shvatanje koje je za neposredan izbor. To je pogrešno . Ja sam razgovarao s masom komunista, koji su vrlo odani ljudi i stvarno dobri ali ne shvataju stvar. Čak komunisti ne shvataju ovo neposredno biranje. Uzmimo položaj predsjednika Republike, koji treba da je šef države u jednom smislu . Kakav je njegov položaj posredno i neposredno dok dođe do predsjednika Republike. I u zemlji i u inostranstvu , njegov položaj nikako nije dobar. Ja bih se naročito zadržao na ovom Roćkovom pitanju - u vezi s dvije vrste odgovornosti . U stvari, ovako kako je postavljeno u Zakonu , meni izgleda da nije napravljen odlučan prijelom [u tom smislu ] da se sa starom vladom raskrsti, nego smo, u stvari, staru vladu dodali Prezidijumu ,

* UNESCO - United Nations Educational , Scientific and Cultural Organisation - specijalizovana Organizacija UN za prosvetu , kulturu i nauku, stvorena na konferenciji u Londonu novembra 1945. godine. ** Josip Broz Tito.

43 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

674

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

što je gore nego što je forma koju sada imamo. Samo smo cijelu stvar zamaskirali. U Zakonu se predviđa da samo članovi Prezidijuma_mogu biti članovi odbora. Ja sam Prezidijum zamišljao drukčije. Zamišljao sam ga kao vrhovni državni i politički organ koji se u sitnice neće petljati, već će određivati i voditi državnu politiku. (Drug Tito: ,,I odgovaraće direktno Skupštini, a ne komisijama".) Drugo, postavljeno je pitanje šta će raditi komisije u Skupštini, [ kao da one ] neće imati šta da rade, da će mlatiti praznu slamu . Meni je izgledalo najprirodnije da imamo Prezidijum sastavljen od vodećih politički najjačih ljudi ove zemlje. Drug Tito: ,,Da pravo kažem članova Centralnog komiteta".) Ne može to biti čitav Plenum, ali bar oni najjači [ iz njega] . A to ne znači da svaki član Prezidijuma mora u isto vrijeme biti u odboru . Može neko biti član Prezidijuma a da nije u odboru. I mi možemo da imamo takvu situaciju ; da član Prezidijuma koji kao politički rukovodilac u tom najvišem državnom organu može vrlo autoritativno i kompetentno da odlučuje o državnoj politici, ali po svom stručnom ili drugom znanju stvarno ne može da odgovori u prosvjeti ili privredi. Moje je mišljenje da bi pod rukovodstvom Prezidijuma trebalo da budu jedinstveni odbori , a dopustio bih da u te odbore ulaze i obični poslanici , a ne samo članovi Prezidijuma. Rješenja tih odbora poslanici , a ne samo članovi samo u onom okviru u kome ih Prezidijum potvrdi. (Drug Tito: „Prezidijum odgovara pred Skupštinom a ne pred odborom".)

Izgleda da bismo imali široke mogućnosti angažovanja poslanika koji mogu biti vrlo stručni . Sa terena će biti ljudi [koji poznaju ] razna pitanja. U tim odborima bi bili i članovi Prezidijuma. Bili bi to jedinstveni odbori , u stvari , skupštinski odbori koji su u isto vrijeme pod rukovodstvom Prezidijuma. Odluke odbora ne bi mogle biti autoritativne, inače bi moglo doći do toga da cijelu Skupštinu lišimo svakog učešća u radu Prezidijuma. U takvom sistemu , kako ga ja zamišljam, mi u stvari ne bismo morali imati česta zasjedanja Skupštine, nego [ samo kad su u pitanju ] odlučujuće stvari jednom ili dvaput godišnje, a odbori u Prezidijumu bili bi aktivniji. Ima i drugih problema. Govori se o vezi sa srezovima i terenom, o učešću u radu sreskih odbora , o tome da posla-

PETI PLENUM CKKPJ

675

nici treba da kontrolišu lokalne organe zbog svinjarija koje prave. Ja postavljam pitanje kako će, po ovom projektu, član odbora u Prezidijumu imati kontakta sa srezom . Övako kako je zamišljeno , trebalo bi da on stalno sjedi u tom odboru, tako da bi se, u stvari , pretvorio u visokog činovnika . Htjeli ili ne htjeli , to će u praksi tako izgledati. Dakle, očevidno je da su sve to stvari za diskusiju. Ako sada, na Plenumu , iskažemo ove sugestije , a ja mislim da je dovoljno da Plenum ukazuje na tu problematiku , zakonodavci moraju o osnovnim pitanjima uskladiti te zakone s mišljenjima Plenuma . Sada još nekoliko riječi u pogledu ovih raznih sitnica. I ja mislim da naš Savjet za prosvjetu* i zdravlje nije potreban u ovom obliku kakav danas postoji, ali me takođe niko ne može ubijediti da ne treba da postoji neki aparat koji bi davao statistiku ljudima što vode tu politiku. Bez toga apsolutno ne treba da budemo. (Drug Tito: ,,Pa i naziv treba da bude: ili socijalna politika i zdravlje ili zdravlje i socijalna politika".) Ja sam Paji u šali dobacio u pogledu birokratizma. Tome nema mjesta. Jer, ako imamo tuberkuloze, o podijeli društvenog dohotka, da bismo se borili protiv nje ― neko mora brinuti . Može se organizovati i tako da to rade republike, ali opet neko mora sakupiti i izanalizirati sve to. Što se tiče [ prijedloga da ] kulturne veze s inostranstvom, prijeđu [ u resor ] Ministarstva spoljnih poslova, to je, po mom mišljenju, pogrešno, mada to nije bitno. Ali, pogrešno je da prijeđe na Ministarstvo spoljnih poslova. Uvijek je to bio posao nekog drugog organa, s više elastičnosti u manevrisanju s inostranstvom, koji nije čisto Ministarstvo , ni činovnici Ministarstva spoljnih poslova. (Drug Tito: ,, Ali vani treba da bude sve skoncentrisano kod predstavništva Mi nistarstva spoljnih poslova, odnosno poslanika".)

Ali tu su, u stvari, i mogućnosti da oni mogu da angažuju profesore i razne akademike i da bi se bolje manevrisalo. Ja vidim da ovi stranci koji dolaze smatraju da je demokratskije ako je to van Ministarstva spoljnih poslova. Lakše je s njima, ovi više razvijaju stvari. I većina zemalja, sem Francuske , nemaju to u Ministarstvu spoljnih poslova, mada u svim zemljama Ministarstvo spoljnih poslova ima * Očigledno je reč o Savetu za socijalnu politiku (a ne prosvetu) i zdravlje, jer na dnevnom redu Plenuma nisu bila pitanja iz oblasti prosvete.

676

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

[nad tim ] kontrolu. (Drug Tito : ,,Ono treba da ima kontrolu. U tom pogledu bilo je i kod nas nevjerojatnih grešaka i slabosti. Kada idu vani, ne javljaju se poslaniku i rade svašta, niko ih ne kontroliše".)

[ Drug Tito: ] Riječ ima drug Kidrič . Drug Boris Kidrič: Drugovi, ja bih se nadovezao na ono što je rekao drug Tito. Mislim da tu diskusiju Partija mora uzeti u svoje ruke, jer to što je drug Tito podvukao, to se baš pokazuje u praktičnim rezultatima . Diskusija kakva teče danas po novinama vrlo je plitka (Drug Tito: „ Upravo je i problematična".) I ne samo plitka nego i problematična . Kroz tu diskusiju, koja se stihijno odvija, proturaju se sva moguća mišljenja, tuđa pa čak i neprijateljska; u najmanju ruku su plitka mišljenja koja iznose neke stvari iz malograđanskog ideološkog arsenala, što nisu naše i može nam se desiti da upadnemo u situaciju da ljudima, s usvajanjem zakona, naturimo nešto u šta mase nismo ubedili . Mislim da je pogrešno što u tu diskusiju nismo posegli s principijelnim stvarima. O svemu se diskutuje, ali baš o principijelnim i idejnim stvarima novog Ustavnog zakona, o njegovoj marksističkoj bazi, o tome se ne diskutuje i tom pitanju posvećujemo premalo pažnje. To bi bila prva opšta primedba. Ja mislim da to moramo promeniti po republikama i ovde u saveznom razmeru. U vezi s tim, hteo bih podvući to da su pojedina tehnička pitanja nerešena i da to ne znači da sada treba, zbog toga, odustati od principijelne diskusije i principijelnog objašnjavanja; naprotiv, upravo s principijelnim objašnjavanjem i principijelnom diskusijom mi ćemo najlakše rešavati i ta tehnička pitanja, koja su, doduše, to je tačno, često kompleksna i zapletena, od kojih nas počne glava boleti ako ih ranije principijelno ne rešimo, nego ih kao neka tehnička pitanja ostavljamo po strani . Ne bi trebalo čekati, već početi s principijelnom diskusijom i zauzimanjem principijelnih stavova. Sada bih prešao na neke principijelne momente: Prvo, treba podvući ono što je naglasio drug Tito i što je Dido detaljno izneo . Ne treba identificirati delegatski sistem sa indirektnim izborima. Ako identificiramo delegatski sistem s neposrednim izborima, onda ćemo čitavu našu zasnovu* u tim masama koje traže neposredne izbore kom-

* Zamisao, plan.

PETI PLENUM CKKPJ

677

promitovati, i to potpuno opravdano kompromitovati. U čemu je suština delegatskog sistema? Suština delegatskog sistema je u tome da komuna kao takva, mi nemamo još uvek komunu, postoje lokalni pravci i ide se ka komuni, što se pokazuje oko gradskih opština, postaje nosilac te regularne operative državne vlasti. Da li čitav rad, razvitak ide u tom pravcu? Nesumnjivo je da ide, i privredni i ostali. I tu je jasno da onda iz te strukture vlasti izvire delegatski sistem, ali taj delegatski sistem ne treba da se sastoji samo u biranju sreske skupštine, već taj delegat mora biti biran od naroda, ali treba da ima vezu sa sreskom skupštinom . Mora da počne s time da je biran od naroda u savezne i republičke organe, da postaje, po mom mišljenju , i član sreske skupštine, iako nije bio biran i da odgovara i pred sreskom skupštinom , jer se taj rad međusobno povezuje. Prema tome, nema kontradikcije između delegatskog sistema i načina izbora . Mi moramo zagovarati taj delegatski sistem, ali moramo i to reći da smo jednovremeno i za neposredne izbore, kakve, nesumnjivo, traži ogromna većina naroda. Ja sam ubeđen da bismo se kompromitovali s posrednim izborima i u inostranstvu , kao i u našoj zemlji . Druga bitna stvar koju mi ističemo su veća proizvođača. To je ono bitno, novo, a sva ostala pitanja mogu postati sporedna. Ali , ono što kvalitativno menjamo na sadašnjoj etapi razvitka čitave naše političke i državne zgrade , to su veća proizvođača . U suštini , ta veća proizvođača, mada birana na demokratski način , ne znače ništa drugo nego opšti pojam, što je pod opštim pojmom Marks smatrao diktaturom proletarijata , tj . da osigura rukovodeću ulogu radničke klase u raspolaganju viška rada. Mi smo pronašli izvanredno dobru formu biranja veća proizvođača , tj . na bazi društvenog bruto-proizvoda. Međutim , ovde treba videti dokle ta forma može da se primenjuje. Ako bismo mi, kao što je bilo u prvobitnom starom projektu, birali veće proizvođača , na primer, Savezno veće proizvođača na bazi biranja delegata tzv . viših privrednih udruženja, koja idu sada u zaborav , onda mi ne bismo imali radničku većinu u Saveznom veću proizvođača, nego bismo imali ne samo diktaturu proletarijata već i diktaturu razvijenih republika. Jer, po tom sistemu kakav je bio do sada, većinu će predstavljati slovenački i hrvatski radnici , jer je društveni bruto-produkt tamo i najveći. Prema tome, u Saveznom veću

678

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

treba napraviti ključ tako da svaka republika bira proporcionalan broj ljudi u veće proizvođača prema broju stanovništva, a to odgovara činjenici da je višak rada društvena svojina. Unutar republika većinu treba osigurati radničkoj klasi putem društvenog bruto-proizvoda. Prema tome, Slovenci će dobiti onih 8 % poslanika , proporcionalno prema broju stanovništva, Hrvati 18 % itd. I dalje, na isti način , ako tako raspodelimo poslanike prema broju stanovništva , i ako se oni tim redom biraju iz tih sreskih veća proizvođača na bazi društvenog bruto-proizvoda, onda mi dobijamo sigurnu radničku većinu , te ćemo tako izbeći i tu opasnost. Međutim, veća proizvođača sama po sebi su najbitnija u čitavom tom novom sistemu i stoje nasuprot opasnosti birokratizacije državne vlasti i za dalji razvitak naše socijalističke demokratije . Treća stvar, ja se potpuno slažem sa drugom Đilasom u pogledu ovih odbora. Kada je stvar postavljena u Prednacrtu, meni je faktički izgledalo kao da smo kroz jedna vrata ubacili stare marksističke principe u suprotnosti sa buržoaskom demokratijom identiteta legislativa vlasti, a da smo kroz druga vrata to izbacili . Jer, kroz te duple odbore, prezidijalne, s jedne strane, i skupštinske komisije, sa druge strane, ovaj duplicitet skupštinskih komisija izgleda mi kao da je Prezidijum izvršna vlast , s jedne strane, suviše odvojen od Skupštine, a sa druge strane, da skupštinske komisije neće imati šta da rade . Može se desiti da u tim komisijama u Skupštini bude svega i svačega i da ćemo morati da ih pustimo da umru, odnosno da spavaju, što može ispasti nedemokratski. Prezidijum će biti sastavljen po nacionalnom ključu. On će imati 30 do 45 članova . Prema tome, ako bude neki širi prezidijalni odbor, onda može istovremeno biti i skupštinski . Tu će se moći uzeti poslanici , koji imaju interesa za stvari koje se rešavaju . Međutim, ključ će dovesti do toga da mi u komisiji uzmemo ljude koji imaju manje sposobnosti za stvari koje se rešavaju . Međutim, to zbog širine tih odbora treba sprečiti.

Prema tome, i u principijelnom smislu tog identiteta legislativa i izvršne vlasti i u praktičnom pogledu , ja bih bio za jedinstveni odbor. (Drug Đilas : [ ... ]* „ Tamo možeš odrediti da svaki član Prezidijuma mora biti član odbora. To praktično znači da predstavnici republika ne mogu biti

* Prekid u stenogramu.

PETI PLENUM CKKPJ

679

članovi odbora, jer, praktično ne mogu sjediti u Beogradu. Međutim, to je apsurdno da mi dajemo najjače ljude u Prezidijumu".) Ljudi koji rade u odboru moraju biti životno zainteresovani za stvar koja se rešava. U vezi s onim o čemu su govorili drug Paja Gregorić i drug Čolaković [ samo nekoliko rečil . Slažem se s tim da treba da postoje aparati, samo mislim da se aparati od aparata moraju razlikovati. Ima poslova gde mi moramo imati tako jak aparat zato što još postoji ta regulativa koja se meša u sitnice , pa zbog toga aparat mora imati čitav sekretarijat po toj zamisli, dok, međutim, sa biroom ili institutom možemo te stvari lakše rešavati . Slažem se s tim da treba da postoji odbor za narodno zdravlje i socijalno staranje, ali smatram da bi biro ili institut mogao daleko bolje da egzistira i rešava te stvari ; ali , ne bi trebalo da postoje upravni sekretarijati , kao što je to na primer za vojsku ili privredu . Mislim da to isto važi i za prosvetu . Ja ne bih bio za ove aparate iz prostog razloga što oni predstavljaju prelazni put ka birokratskom načinu rada. Ja ne bih hteo da kritikujem, ali sam se u razgovoru sa drugom Pajom složio s tim da imamo još uvek poteškoća . Nama leži , na primer, 4 milijarde dinara u lekovima, jer na tim lekovima sedi aparat. Umesto da se ti lekovi puste u slobodnu prodaju i da se slobodne cene formiraju uz popust od najmanje 40 %, mi imamo, tobože, socijalističko određivanje planskih cena. Otuda dolazi da se i fabrike , sa svoje strane, javljaju govoreći o tome da bi trebalo smanjiti kapacitet rada. (Drug Moša Pijade: ,,Lekovi ne mogu da se dugo nalaze u skladištima, ili na kom drugom mestu, jer mogu da se pokvare".) Mi smo se dogovorili kako da rešimo to pitanje, ali činjenica je, da takav birokratizam uglavnom dolazi od strane tog aparata. Prema tome, taj aparat treba da bude smanjen, kako ne bi imao ulogu sekretarijata. (Drug Đilas : [ ... ] * „ Ja mislim da bi trebalo da postoji centralni aparat za kontrolu lekova".) Drug Tito: Da li još ko traži riječ ? (Ne javlja se niko.) Pošto je tu drug Moša Pijade, koji može sa ove čisto pravne strane da dâ svoje primjedbe, mislim da bi i on mogao nešto da kaže . Prije svega ja mislim da bi drugovi trebalo da iznesu svoje mišljenje o tome da li se slažu sa izlaganjem, primjedbama i sugestijama drugova koji su u današnjoj diskusiji uzeli riječ?

* Prekid u stenogramu.

680

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Prema tome, mislim da bi trebalo da drug Moša uzme u obzir ova izlaganja, primjedbe i sugestije i da, na osnovu toga, izvuče jedan konkretan zaključak o toj stvari. [ Drug Tito: Ima riječ drug Moša. ]

Drug Moša Pijade: Drugovi , ja ću izložiti kako stvari stoje. Ja sam na ovome radio prosto kao paragrafopisac. Naime, drug Kardelj je mene, uz još dvojicu stručnjaka, još decembra prošle godine, angažovao na ovim zadacima, diskutujući zajedno sa nama o principima na kojima treba da počiva novi zakon, da se to stavi na papir. Međutim, mi smo to stavili na papir, diskutovali o tome, naime o tim principima, te se u nekim stvarima nismo složili , pa smo posle toga ponovo diskutovali i došli smo do zaključka da su sada ovi principi takvi da s njima možemo ići dalje u pogledu izrade projekta. Ovaj projekat je trebalo staviti na papir, kako bismo imali bazu na osnovu koje bismo izradili opšti zakon o narodnim odborima. Zakon o narodnim odborima ne bismo mogli da izradimo da nismo imali u vidu i ovaj sistem organizacije vlasti do vrha. Ja znam da taj projekt zakona ima dosta nedostataka. Možda ne bi trebalo ovo pitanje rešavati na brzinu, tj . ujedinjavanjem odbora Skupštine i Prezidijuma. Ovi naši odbori su zamišljeni na principu podele rada unutar Prezidijuma. Mislim da je preterano reći da je Prezidijum ispao kao neka gora vlada. (Drug Tito: „ Trebalo bi raščistiti sa tom predsedničkom ulogom između tih odbora Prezidijuma i Skupštine. Prezidijum, prema tome, odgovara neposredno Skup štini a ne odboru".) Iz Prezidijuma će dolaziti ti predlozi zakona za Narodnu skupštinu . Sada treba da postoji zakonodavni odbor koji će o tome prodiskutovati i izneti pred Skupštinu. Uostalom, možda su to stare navike. Predlozi zakona ići će kroz plenum ili kroz zakonodavne odbore. Ja, na primer, znam zakonske predloge na kojima smo radili po dve godine i uobražavali da zakonodavni odbori u Skupštini neće imati šta da rade, pošto smo mi , tako reći , posao uradili do kraja . Međutim , ti zakoni su izišli „ crni ”, od izmena pretrpljenih u zakonodavnom odboru. To je uvek tako bilo sa svakim zakonskim

PETI PLENUM CKKPJ

681

predlogom. Uvek je padala masa primedaba koje su sasvim u redu i o kojima treba voditi računa . Iz tih razloga mi ćemo stručnjački raditi po direktivama Politbiroa, uzimajući u obzir današnju diskusiju. Drugačije se ne može. (Drug Đilas: [ ... ] * „ Na kraju krajeva ta stvar mora doći pred Skupštinu, a vi ste svi u Skupštini ...".) (Drug Tito: [... ] ** „ Samo je bolje da u Skupštini istupamo jedinstveno a ne da ovaj istupa ovako, a drugi su protno".) (Drug Dilas: ,,Ili bolje bi bilo da se prethodno održi sastanak Plenuma".) [ Drug Tito: Ima riječ drug. Bakarić. ] Drug Vladimir Bakarić: Mi se ovdje previše bavimo organizacionom tehnikom. Trebalo je dati kritiku našeg današnjeg sistema, i to neku analitičku kritiku i na temelju toga izvući osnovne principe. Narodni odbori u odnosu na više centralne vlasti dali su osnovne principe, na primjer, u administraciji vlasti. Da li je zakamuflirana vlada ili nije, tu se postavilo sasvim jasno šta treba biti. Ja sam ranije organizirao neku frakciju za potporu skupštinskim odborima. Šta se desilo? Desilo se ono o čemu smo diskutirali — o delegatskom sistemu . To mi imamo u današnjoj organizaciji ―― vlade. Naša prva organizacija je stara monteskijevska55 i naslijedila je poziciju predsjednika kome je oduzeta odgovornost prema Skupštini i pojačana prema Republici nekom vrstom delegatskog sistema . Tu su jačale birokratske tendencije, a mi to nismo odmah uočili . Savet se mogao izgovarati : kod nas ima republikanaca - nisam samo ja kriv za tu odluku . Tu bi stvar trebalo dalje sagledati , jer ima tehnike koja se dade riješiti i ovako i onako. Međutim, treba da vidimo dokle smo došli , treba stvari da iskristaliziramo . Mi imamo položaj sekretara i sekretarijata , a ovdje odbor i komisije, pa se sada svi bave istim pitanjem. Pitanje je šta smo postigli. Da li smo razbili birokratizam ili nismo . To je osnovno pitanje. Ja bih predvidio skupštinske odbore da stalno zasjedaju i da ne mogu donositi odluku bez saglasnosti predsjednika Prezidijuma . Nama je sekretar, ministar - činov-

* Prekid u stenogramu. ** Prekid u stenogramu .

682

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

nik, i ministar koji je dužan da svakodnevno izvještava skupštinski odbor , i da on ne može bez saglasnosti predsjednika Prezidijuma da naređuje , osim ako nema potrebe da se Prezidijum bavi tim stvarima. Taj skupštinski sistem postoji u Švicarskoj . To je odluka konventa. Poslanik ide za ministra i onda gubi poslanički mandat itd. Ako ima ovakvih iskustava koja se dadu u organizacionoj tehnici primjenjivati, onda bi to trebalo proučiti .

Naša štampa se izgubila u tim opštim demokratskim principima, a mi nismo objasnili stvari već smo napali Gerda on neće da objasni stvar. Oprostite, ali ja miškovića slim da su prvo partijski radnici pozvani da daju svoje mišljenje, da Partija prodiskutuje te stvari, jer mi hoćemo da razbijemo birokratizam. Zato bi bilo dobro da se te stvari još malo proventiliraju , jer formalno prenošenje na partijsku organizaciju neće dati rezultate .

Drug Tito: Ne smije ovdje biti formalnog prenošenja na partijsku ogranizaciju .

Drug Milovan Đilas: Što se tiče pitanja štampe, nama je stvar otežana zbog Kardeljeve bolesti . On je tu stvar vodio i nije mogao da mobiliše ljude da napišu članke. Ja, na primjer, nemam svog stava o tom pitanju i zato ćutim. Drug Moša Pijade: Kada sam posljednji put bio kod Kardelja, kada smo dovršili projekt, njegovo je mišljenje bilo — a mi smo se s tim mišljenjem složili — da damo informacije štampi, pa da štampa diskutuje kako zna i ume, a mi ćemo s našim potpisima doći kasnije. Međutim, vidimo da tako nije išlo . Drug Tito: Pojavilo se još više suprotnog. Drug Đilas : Pokazalo se da ima i neprijateljskih stavova u diskusiji a i dobrih stvari. Drug Moša: [ ... ] * A ima i dobre volje . Drug Bakarić: Zato je važno da mi kažemo da je dosadašnja diskusija bila pogrešna i da bi trebalo ići drugim putem. To bi drug Moša mogao uzeti na sebe.

* Prekid u stenogramu.

PETI PLENUM CKKPJ

683

Drug Tito: Da li ima još ko da se javi za riječ . (Niko se ne javlja.) Prema tome, ostajemo kod odluke da drug Moša uzme u obzir primjedbe drugova i da prilikom pretposljednje redakcije naši članovi CK (Plenuma) i kandidati dobiju po jedan primjerak. Tu je prije svega važno da ovi naši drugovi , članovi CK ( Plenuma) i kandidati obavezno dadu i svoje mišljenje i primjedbe . Prema tome ovim bismo završili sa drugom tačkom dnevnog reda. Prelazimo na treću tačku - Razno. Da li ima neko nešto pod ovom tačkom ? (Niko se ne javlja.) Zaključujem sjednicu Petog plenuma CKKPJ i molim vas da ove odluke Plenuma prenesete u vaše organizacije . (Peti plenum CKKPJ, održan 27. maja 1952. godine završio je rad u 11 časova i 50 minuta. )

A-CKSKJ, Fond CKSKJ, 11/9.

NAPOMENE

' Reč je očigledno o Politbirou, iako je CKKPJ, shodno Statutu usvojenom na Petom kongresu KPJ u svojoj organizaciji (čl. 30) predvideo: ,,za politički rad - politički biro; za opšte rukovodstvo organizacionim radom - organizacioni biro ; za tekući rad organizaciono- izvršnog karaktera - sekretarijat". ? Institucija generalnog sekretara nije predviđena u Statutu KPJ usvojenom na Petom kongresu KPJ ali se na Prvoj konstitutativnoj sednici, održanoj neposredno posle Kongresa, prvi put pominje. ' Kandidatura kao ustanova za članove Politbiroa statutarno nije regulisana, ali se analogno poglavlju ,,Kandidati za članove partije" iz nekih odredaba može izvoditi, oslanjajući se i na uobičajenu praksu razlikovanja statusa članova najviših rukovodstava. U struk turi KPJ među pomenutim odredbama valja izričito naglasiti načelo da kandidat ima pravo da sa savetodavnim glasom učestvuje u radu sednice tela kome u statusu kandidata pripada. 4 * Puni statutarni naziv ovog tela bio je „ Centralna kontrolna komisija", predviđena čl. 30, Statuta KPJ, kao organ za intervencije u slučaju kršenja Programa i Statuta KPJ, opšte povrede partijske discipline, kao i za žalbe. Članom 42. istog Statuta takvo telo pod nazivom „ Zemaljska kontrolna komisija" predviđeno je i kod centralnih komiteta narodnih republika s istim kompetencijama. ' Na sednici Politbiroa od 14. avgusta 1948. godine, održanoj na Bledu, izabrani su za članove : Dušan Petrović , Milko Goršić , Zvonko Brkić, Naum Naumovski, Veljko Kovačević i Krsto Filipović, kao sekretar Komisije. Na Petom kongresu KPJ izabrana su 63 člana i 42 kandidata CKKPJ. ' Istraga je pokrenuta zbog njihove podrške Rezoluciji Informacionog biroa, usvojenoj na sastanku u Bukureštu i objavljenoj 28. juna 1948. godine. ' Kontrolna komisija CKKPJ obavila je istragu i donela sledeće odluke: da se Nikola Petrović, zbog podrške Rezoluciji Informbiroa, isključi iz KPJ i smeni sa funkcije predsednika Saveta za mašinogradnju (odluka je doneta 20. jula 1951 ) ; da se Radovan Zogović i Sava Zlatić, iz istih razloga, takođe isključe (odluka o prvom je doneta 30. decembra 1949). • Te nejasnoće i razmimoilaženja bili su opštijeg karaketra, izražavajući se u početku - neposredno posle oslobođenja zemlje i sprovođenja agrarne reforme - u različitim gledanjima na mesto i ulogu

688

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

poljoprivrede u sistemu planske privrede i opredeljenja na ubrzanu industrijalizaciju zemlje. U političkom rukovodstvu zemlje često se postavlja pitanje - kako ostvariti plansku proizvodnju u poljoprivre di koja bi efikasno pratila ubrzanu industrijalizaciju zemlje u uslovima postojanja 2 miliona individualnih seljačkih gazdinstava sa 66 odsto poseda ispod 5 hektara: da li primeniti princip rentabiliteta, ekonomske kriterijume, osloniti se na administrativne mere i otvoriti proces radikalnije klasne borbe na selu i podržavljenja poljoprivredne proizvodnje ili naći neko kompromisno rešenje za koje se uglavnom smatralo da bi više odgovaralo takvoj posedovanoj strukturi u agrarnim odnosima, a da se istovremeno ne zanemare interesi seljaštva. Tokom 1948. godine preovlađuje uverenje da bi trebalo ubrzati proces socijalističkih promena na selu, radi ostvarenja osnovnih planskih ciljeva privrednog razvoja zemlje. Boris Kidrič je na konferenciji u Privrednom savetu o otkupu žitarica, održanoj 5. juna 1948. godine, izrazio mišljenje da se u politici na selu ,,ide linijom protežiranja kulaka i da postoji nelagodan osećaj da se odlučno zaštiti srednjak i sitni seljak. Treba imati u vidu da mi ne idemo frontalno na kulaka, ali ga našim merama potiskujemo i sužavamo mu mogućnost špekulacije". Na sastanku u Privrednom savetu od 20. septembra 1948. godine, Kidrič je već ocenio da smo, došli u fazu kad se moramo odlučiti: ili da izvršimo jedan oštriji preokret u potiskivanju kulaka ili, ako to ne učinimo, on će se i dalje bogatiti i praviti nam velike neprilike. Treba, međutim, na temelju detaljne analize odrediti i pripremiti mere za njegovo jače potiskivanje". 10 Savezna planska komisija formirana je februara 1946. godine u sastavu nove Vlade FNRJ. Njeno stvaranje bilo je predviđeno Ustavom FNRJ od 1946, prema kojem je trebalo da ima rang ministarstva. Formiranje komisije bilo je u vezi s ubrzanim pripremama za plansku organizaciju privrede, koja je otpočela donošenjem Zakona o opštedržavnom privrednom planu i državnim organima za planiranje, usvojenim jula 1946. Organizacija i rad Planske komisije počivali su na koordinaciji rada planskih komisija srezova i republika i planskih odeljenja koja se formiraju pri pojedinim ministarstvima Savezne vlade. Svi planski projekti razmatrani su u Saveznoj planskoj komisiji zajedno s ministarstvima i planskim komisijama republika.

" Zaostajalo se naročito u ratarskoj proizovdnji, proizvodnji povrtarskih kultura, industrijskog i krmnog bilja, u stočarstvu i vinogradarstvu. 12 Stočarstvo je pretrpelo najveće štete. Okupator je raznim merama, rekvizicijom pre svega, i kvalitativno i kvantitatívno više nego prepolovio stočni fond. Tako je broj konja opao za 60,1 odsto, ovaca za 63,3 odsto, goveda za 55,6 odsto i svinja za 58,7 odsto. " Do rata, po svojoj ekonomskoj strukturi, Jugoslavija je bila pretežno agrarna zemlja. Od njenog ukupnog stanovništva 76,6 odsto živelo je na selu i od poljoprivredne proizvodnje. 14 U Kraljevini Jugoslaviji nije postojala nikakva politika pomoći nerazvijenim (,,pasivnim") krajevima u ishrani stanovništva. To je uslovilo veliku različitost u strukturi ishrane stanovništva. Mnogi nerazvijeni krajevi gde uslovi za ratarsku proizvodnju nisu bili povoljni, koristili su se u ishrani uglavnom poljoprivrednim proizvodima koji su tamo mogli da uspevaju (kukuruz, ječam i dr.) .

NAPOMENE

689

15 Politika KPJ već od oslobođenja zemlje išla je za tim da prevlada jaz (makaze) između cena industrijske i poljoprivredne robe i na taj način poboljša ekonomski položaj osnovnih radnih masa. To se u najvećoj meri postizalo ukidanjem seljačkih dugova, novom pores. kom politkom, odnosom prema zadrugarstvu, kreditnom politikom i politikom tzv. vezanih cena. Promene koje su nastale primenom ovih mera, smanjile su makaze cena između poljoprivrednih i industrij skih proizvoda u poređenju s predratnim stanjem. Prema tadašnjim analizama, one su zatvorene za oko 30 odsto u korist seljaka, naročito sitnog i srednjeg, na koje se KPJ uglavnom politički oslanjala u menjanju društveno-ekonomskih odnosa na selu. 16 Mada je agrarnom reformom i drugim socijalno-ekonomskim merama KPJ ukinula kapitalističke osnove proizvodnje i odnosa na selu, zadržala je u svojoj politici prema seljaštvu stare sheme, uglav nom sovjetske, o postojanju kulaštva koje usporava (blokira) socijalizaciju sela i srednjih i sitnih seljaka kao prirodnih saveznika Partije, koje treba otrgnuti od uticaja kulaka. Ovakvo socijalno diferenciranje, mada nije uvek imalo ekonomskog već više političkog opravdanja, označavalo je osnovni pravac politike KPJ na selu i njene napore da spreči svako kolebanje osnovnih seljačkih masa prema svojoj politici. U uslovima još uvek nedovoljne poljoprivredne i industrijske proizvodnje, nedostatka osnovnih životnih namirnica, ograničenih mogućnosti uvoza i pojave špekulacije poljoprivrednim proizvodima, KPJ je opravdano strahovala od mogućih snažnijih političkih uticaja ekonomski razvlašćenih struktura na selu za osnovne seljačke mase i ugrožavanja socijalističkih procesa za koje se borila. " Monopolistički položaj se izražavao u dominaciji privatnog vlasništva u poljoprivrednoj proizvodnji. U strukturi poljoprivrednog poseda 1946. godine državni sektor je učestvovao sa 0,8 odsto, seljačke radne zadruge sa 0,4 odsto i privatni sa 98,8 odsto. U 1948. godini državni sektor je učestvovao sa 3,6 odsto, zadružni sa 2,6 odsto i privatni sa 95,8 odsto . U prvoj polovini 1949. državni sektor učestvovao je sa 5,7 odsto, zadružni sa 14 odsto i privatni sa 80,3 odsto. 18 Primena administrativnih mera započela je već u vreme oslobođenja istočnih krajeva zemlje uvođenjem rekvizicije kao osnovnog izvora snabdevanja Narodnooslobodilačke vojske i postradalog stanovništva. Rekvizicija je napuštena juna 1945. godine. Tada se prešlo na obavezni otkup poljoprivrednih proizvoda, mesa, vune i pamuka, što je bilo nužno za normalno snabdevanje Armije i građana osnovnim prehrambenim namirnicama i industrije neophodnim sirovinama. Po svom karakteru, ova mera je imala administrativno obeležje i smatrala se privremenom u postojećim socijalnim i ekonomskim uslovima. Otkupna politika čije su se forme iz godine u godinu menjale, napuštajući određena ograničenja koja su se javila po njenom uvođenju i kojima je osnovni pečat u 1945. godini davao tek završeni rat, utvrđivala se uglavnom saveznim propisima. U 1946. i 1947. godini otkupna politika je već dozvoljavala proizvođačima zadržavanje određenih poljoprivrednih proizvoda za slobodno raspolaganje. Mere otkupa diferencirano su se primenjivale, kako bi se izbeglo podjednako zahvatanje iz svih krajeva i socijalnih kategorija. Vodilo se, na primer, računa o tome da li je stočarstvo bilo primarno ili sporedno zanimanje u pojedinim krajevima, o broju članova porodice i dr.

44 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

690

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Prema Uredbi za 1947. godinu, Jugoslavija je bila podeljena na dve zone - žitorodna i nežitorodna područja, a visina obaveze utvrđivala se za prvu prema prosečnom prinosu kraja, a za drugu individualno i prema rodu . Tako su posedi veličine do jednog hektara bili oslobođeni davanja u državni žitni fond, čime su se želeli zaštititi najsiromašnije kategorije seljaka. Posedi od 1 do 3 hektara davali su najviše 215 kg žitarica po hektaru, od 3 do 5 ha - 315 kg od 5 do 8 ha - 510 kg, od 8 do 10 ha - 690 kg, od 10 do 15 ha - 930 kg, od 15 do 20 ha - 1150 kg i preko 20 ha 1300 kg. Istovremeno uvedena je jedinstvena cena žitarica za celu zemlju . Otkupna politika početkom 1948. godine ostvarivala se pod parolom ,,Mi radnicima žito, radnici nama industrijske proizvode". Mada nije izgubila administrativne atribute, poprimila je u izvesnoj meri i ekonomsko obeležje. Ocenjuje se da je do toga došlo zbog značajnijeg povećanja ukupne privredne proizvodnje i količine robe na tržištu i da sama Uredba o otkupu žitarica (usvojena juna 1948) u uslovima vezanih cena i naročito kontrahiranja, ima drugi karakter. Proizvo đačima koji su sklopili ugovor o proizvodnji određenih poljoprivrednih proizvoda a prodaju državi i svoje viškove, pored novčanih sredstava, davaće se i bonovi za kupovinu industrijske robe po nižim, jedinstvenim cenama. 19 Uredba o vezanim cenama donesena je maja 1948. godine i imala je za cilj da poboljša snabdevanje poljoprivrednim proizvodima, olakša otkup i ublaži njegov obavezni karakter. Prema Uredbi, država je prodavala proizvođačima na selu industrijsku robu u zamenu za poljoprivredne proizvode koje je seljak imao kao višak. Trgovina se obavljala po određenim - utvrđenim cenama. Početkom 1949. godine donesena je nova Uredba o vezanim cenama prema kojoj individualno seljačko gazdinstvo može da dobije industrijske robe po vezanim bonovima godišnje za 6500 dinara. Višak zamenjenih bonova prema Uredbi trebalo je deponovati ili uništiti, a bonove iz 1948. godine oglasiti nevažećim . Seljaci su, međutim, s određenom skepsom prihvatili ovakav oblik razmene , jer su bili nezadovoljni kvalitetom i količinom industrijske robe. Övakav oblik trgovine napušten je 1951 . godine. 20 Mašinsko-traktorske stanice, kao državni organi u poljoprivredi, formirane su jula 1945. godine posebnim Zakonom Predsedništva AVNOJ-a. Imale su za cilj razvijanje i jačanje tehničke osnove zadružne i državne poljoprivrede. " U vreme izuzetnih napora na izvršenju Petogodišnjeg plana formiraju se tokom 1947, 1948, a naročito 1949. godine radne brigade Narodnog fronta koje su se, ne uvek dobrovoljno, radno angažovale na izgradnji velikih objekata, a posebno u rudnicima i šumarstvu. Procenjivalo se, međutim, da ove brigade, pored značajnih rezultata koje postižu, dovode i do određenih problema; često su ometale ustaljivanje stalne radne snage i s ekonomskog stanovišta nisu uvek bile efikasne. Posle 1949. godine predviđalo se i dalje organizovanje ovih brigada, ali više u lokalnim okvirima, a samo u izuzetnim prilikama i za šire društvene potrebe. " Već posle oslobođenja istočnih krajeva zemlje u jesen 1944. godine, razvoju zadrugarstva daje se snažna politička i državna podrška. Zajedno sa državnim sektorom privrede, zadrugarstvo je predstavljalo osnovno uporište narodne vlasti u razvijanju novih društveno-ekonomskih odnosa. U razvoju zadrugarstva prihvataju se različiti tipovi i

NAPOMENE

691

forme, od kojih su mnogi oblici nasleđeni iz predratnog perioda: nabavno-prodajne zadruge - kao najniža forma, kreditne prerađivačko-produktivne i radne, koje su se smatrale najvišim . U posleratnom periodu najviše su se razvile osnovne (opšte) zemljoradničke zadruge koje su u sebi objedinjavale više privrednih delatnosti na selu. 23 Državna poljoprivredna dobra nastala su u procesu izvođenja radikalnih društveno-ekonomskih promena koje su otpočele Odlukom Predsedništva AVNOJ-a od 21. novembra 1944. godine (objavljene tek u februaru 1945 ) i Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji , koji je usvojila Privremena narodna skupština DFJ 23. avgusta 1945. godine. Ovim merama, a posebno konfiskacijom zemlje nemačke narodnosne grupe, velikih poseda, poseda crkava i manastira, zemljoradničkih poseda iznad maksimuma predviđenih Zakonom o agrarnoj reformi — stvoren je zemljišni fond od 1566 374 hektara. Ovaj fond raspodeljen je tako što su agrarni interesenti dobili 794 400 ha, državna poljopri vredna dobra 287 700 ha, zemljoradničke zadruge 41 000 ha, dok je ostatak otpadao na šume i zemljište za pošumljavanje. " Takvo obeležje nove Jugoslavije proizišle iz narodnooslobodilačke borbe i socijalističke revolucije u kojoj su ukinute osnove svake eksploatacije, precizirano je i u Ustavu 1946 - da u ,,Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji sva vlast proizilazi iz naroda i pripada narodu". 25 U Rezoluciji Informbiroa od 28. juna 1948. godine oštro i proizvoljno je napadnuta politika KPJ na selu . Rukovodstvu KPJ se pripisivalo da oportunistički poriče da kapitalistički elementi na jugoslovenskom selu rastu i da se, u vezi s tim, zaoštrava klasna borba, te da sprovodi nepravilnu politiku na selu, ignorišući klasnu diferencijaciju i smatrajući individualne seljake jedinstvenom celinom , uprkos Lenjinovom učenju da sitno individualno gazdinstvo svakodnevno rađa kapitalizam i buržoaziju. Rezolucija je ocenjivala da se u uslovima kad u Jugoslaviji prevlađuje individualno seljačko gazdinstvo , kada ne postoji nacionalizacija zemlje, kada postoji privatna svojina nad zemljom i kupoprodaja zemlje, kada su u rukama kulaka koncentrisani znatni zemljišni posedi, kada se primenjuje najamni rad,,,Partija ne može vaspitavati u duhu zataškavanja klasne borbe i primirivanja klasnih suprotnosti, a da se s tim samim ne razoruža pred licem teškoća izgradnje socijalizma ...". Zanemarivala se bitna činjenica o istorijskom razvoju seljaštva i položaju koji je iz tog usledio i koji je doveo do toga da se u Jugoslaviji to pitanje ne bi moglo rešavati kopiranjem sovjetske prakse, a da ne dovede u pitanje osnovne tekovine socijalističke revolucije. Boris Kidrič je na Petom kongresu KPJ, analizirajući istorijske uslove i politiku Partije prema seljaštvu posle završetka oružane revolucije, konstatovao da se jugoslovenski seljak teritorijalizovao", da je taj proces trajao dugo (150 godina ) i da se to umnogome odrazilo na njegovu psihologiju: seljak je u jugoslovenskim prilikama postao ne samo robni proizvođač nego i vlasnik zemlje ; ta karakteristika se razvila u nje govoj psihologiji; radni seljak sve više postaje najuži saveznik radničke klase, ali zbog toga on još ne gubi iz svoje psihologije crte zemljoposednika. Otuda bi nacionalizacija u uslovima prelaznog perio da među seljaštvom bila shvaćena kao opšta eksproprijacija_sitnih robnih proizvođača, te ,,stav naših 'kritičara' poziva našu Partiju na avanturistički poduhvat prema srednjem i sitnom seljaštvu ". U rukovodstvu KPJ smatralo se da se proces kolektivizacije u Jugoslaviji može izvesti na dobrovoljnoj osnovi i da za to postoje objektivne

692

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

pretpostavke - visok nivo političke svesti seljaštva , koja se oformila kroz njegovo masovno učešće u socijalističkoj revoluciji, poverenje u politiku Partije, za razliku od prakse u SSSR-u , gde je putem stvaranja prisilnih kolhoza i stvarne eksproprijacije seljaka izvedeno potpuno podržavljenje poljoprivrede. 26 Otpora i kritike ovih mera bilo je i među partijskim aktivistima koji su neposredno radili na pitanjima trgovine. Često se isticala primedba da Uredba o vezanim cenama štiti kulaka, jer on poseduje viškove i za njih dobija odgovarajuću industrijsku robu. " Tržišni viškovi su i pored velikih obaveza u otkupu poljoprivrednih proizvoda, ostajali bogatijim seljacima za slobodnu prodaju . Viškovi poljoprivrednih proizvoda koji nisu bili pod režimom obaveznog otkupa pojavili su se u većoj meri na tržištů 1948. godine. Pojave sektaškog primenjivanja politike Partije na selu izražavale su se u različitim vidovima, u ovom slučaju u težnjama za apsolutizacijom administrativnih mera u rešavanju socijalno-ekonomskih problema 1 zaoštravanju klasne borbe na selu. " U poređenju sa svega 7 poljoprivrednih dobara, koliko ih je bilo krajem 1945. i početkom 1946. godine (Belje, Vukovar, Crvenka, Kosančić, Čoka, Ečka, Vršac), ovo povećanje je bilo značajno. 30 Zemljoradničke zadruge opšteg tipa razvijale su se uz saradnju i saglasnost samog seljaštva i uz materijalnu pomoć države. Imale su za cilj da okupe i ekonomski organizuju individualne posednike i da stvore uslove za bržu socijalizaciju sela. Njihova delatnost do 1953. godine izražavala se u dva vida : opšte zemljoradničke zadruge bavile su se snabdevanjem sela industrijskom i ostalom robom, organizacijom otkupa i prodajom poljoprivrednih proizvoda na svom području; sa druge strane, zadruge su se bavile razvijanjem stočarskih farmi i unapređenjem zadružnog stočarstva, podizanjem raznih vrsta rasadnika, osnivanjem zadružnih mašinskih stanica, radionica za preradu i doradu poljoprivrednih proizvoda (klanice, mlekare, mlinovi, vinogradarski podrumi , sušare) . 31 Zadružne ekonomije počinju se organizovati krajem 1947. i tokom 1948. Smatralo se da ih treba organizovati u mestima gde ne postoje uslovi za formiranje seljačkih radnih zadruga; trebalo je da postanu jezgra iz kojih će se doći do radnih zadruga. Na zadružne ekonomije nije se gledalo kao na trajnije oblike_delatnosti, već kao prelazne forme ka seljačkim radnim zadrugama. Zadružne ekonomije imale su zadatak da doprinesu povećanju i modernizaciji poljoprivredne proizvodnje, da postanu ugledna dobra u poljoprivredi , pokazujući prednosti krupnijih zadružnih gazdinstava u poljoprivrednoj proizvodnji uopšte. 32 Petogodišnjim planom bilo je predviđeno da se poveća proizvodnja poljoprivrednih mašina na 34 000 tona, započne proizvodnja traktora i proizvede 68 000 plugova. Plan je takođe predviđao i povećanje broja mašinskih stanica i njihovu opremu odgovarajućim maši nama. " Kolektivizaciji poljoprivredne proizvodnje u SSSR-u prethodila je tzv. žitna kriza koja se u drugoj polovini 1928. godine nastojala prevladati primenom izvanrednih administrativnih mera, čime su, u skladu sa članom 107. Krivičnog zakona, legalizovane forme prisile i

NAPOMENE

693

selektivne konfiskacije žita. Primena tih mera dovela je u 1929. godini do povećanja broja individualnih domaćinstava obuhvaćenih kolektivizacijom od 3,9% na 7,6% . U 1930. godini nasilno je već kolektivizirano oko 50% domaćinstava, do 1934. godine 70%, a ubrzo i ostatak. Od oko 25 miliona seljačkih domaćinstava formirano je oko 250 000 kolhoza pod kontrolom države. Prisilna i potpuna kolektivizacija sela bila je osnovno obeležje Staljinove ekonomske politike prema seljaštvu u tom periodu . " Iz socijalističkih zemalja vršeni su politički, ekonomski i vojni pritisci. Manifestovali su se u širenju antijugoslovenske propagande, ekonomskoj blokadi, povredama jugoslovenske granice i dr. Tako je u toku nekoliko godina zabeleženo 7877 graničnih incidenata u kojima je izgubilo živote više od 1000 jugoslovenskih vojnika i građana, prema izvorima objavljenim u Beloj knjizi o agresivnim postupcima vlada SSSR-a, Poljske, Čehoslovačke, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije, MIP FNRJ, Beograd, 1951 , str. 441 (prema nedavnim javnim iskazima istaknutih rukovodilaca SKJ, ovaj broj se približuje cifri od 2000 žrtava, ali priređivači nisu bili u stanju da ovaj podatak provere); iz Sovjetskog Saveza i zemalja tzv. narodne demokratije proterano je 145 jugoslovenskih diplomatskih i drugih službenika i ubačeno preko 700 informbirovskih terorista emigranata. 35 Šire interesovanje seljaštva za stvaranje seljačkih radnih zadruga pojavilo se u uslovima zaoštrenih problema u obezbeđenju ishrane stanovništva Jugoslavije otežane usled dveju sušnih godina ( 1946. i 1947) . Težnja za stvaranjem seljačkih radnih zadruga javila se, međutim , već krajem rata u redovima boraca i učesnika narodnooslobodilačkog rata. Taj proces bio je neravnomeran, a najmnogobrojnije i najrazvijenije forme dobio je u Vojvodini i spontano je proizišao iz kolonizacije. Razvoj pokazuje da je 1945. godine u zemlji bilo seljačkih radnih zadruga 31 , 1946. godine - 423 i 1947. godine 808. Posle napada Informbiroa na KPJ 1948. godine, porast broja seljačkih radnih zadruga znatno je ubrzan : u 1948. godini njihov broj se penie na 1318 , a krajem sledeće godine na 6625. Formirane su zadruge različitog karaktera, susreću se uglavnom četiri tipa: članovi seljačkih zadruga prvog tipa, koji se smatrao najnižim , unose zemlju u zadrugu u obliku zakupa, zemlja ostaje njihova svojina i za nju im se iz ostvarenog dohotka plaća zakupnina; drugi tip podrazumeva unošenie zemlje u zadrugu kao udela na koji se plaća kamata zemlja ostaje u svojini zadrugara i za nju im se plaća kamata iz ukupnog dohotka na procenjenu vrednost zemlje ; treći tin činile su zadruge u koje su zadru gari unosili zemlju kao udeo na koji se ne plaća kamata, a zemlja je ostajala u svojini zadrugara ; četvrti tip , koji se smatra najvišim, odlikovao se time što je zemlja zadrugara prelazila u zadružnu svojinu . Otpor se, uglavnom , ispoljavao u sakrivanju i uništavanju žitarica i poljoprivrednih proizvoda, ali je povremeno dobijao i širi politički karakter, počev od propagande protiv mera vlasti, pritisaka na lokalne organe vlasti da se revidiraju planovi otkupa, pa do organizovanja demonstracija lokalnog karaktera. 37 Forme društveno-ekonomskih promena u toku narodnooslobodilačkog rata izvodile su se u obliku konfiskacije, sekvestra, agrarne reforme i nacionalizacije . Mada daleko manje značajne, buržoaziju su na specifičan način pogađale i mere oduzimanja ratne dobiti i viška novca preko dozvoljene granice zamene. Eksproprijacija jugoslovenske buržoazije oslanjala se na Odluku Predsedništva AVNOJ-a od 2.

694

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

novembra 1944. godine, kojom se oduzimala imovina Trećeg Rajha i njegovih državljana na teritoriji Jugoslavije; imovina pripadnika nemačke narodnosne grupe, izuzev onih koji su se borili u narodnooslobodilačkoj vojsci ; imovina ratnih zločinaca, njihovih pomagača i onih koji su bili osuđeni presudom građanskih ili vojnih sudova na gubitak imovine u korist države bez obzira na državljanstvo, a za jugoslovenske državljane nezavisno i od toga da li su se nalazili u zemlji ili u inostranstvu. Istovremeno, pod državnu upravu stavljena je i imovina odsutnih lica, koja je okupator nasilno odveo ili koja su pobegla iz zemlje. Konfiskacija je obuhvatala i pokretnu i nepokretnu imovinu. " Zakonom o nacionalizaciji, usvojenim 5. decembra 1946. godine, obuhvaćene su sve industrijske grane- rudarstvo, građevinarstvo, bankarstvo i osiguranje, banje i lekovite vode, trgovina na veliko i saobraćaj . Time je ukinut u potpunosti privatni sektor u industriji tzv . saveznog i republičkog značaja, u bankarstvu, saobraćaju i veletrgovini. Lokalna industrija prešla je u vlasništvo države sa 70 procenata. Ovaj Zakon dopunjen je novim Zakonom o nacionalizaciji od 28. aprila 1948. godine (nazvan je druga nacionalizacija) kojim je obuhvaćena industrija tzv. lokalnog značaja koju nije obuhvatila nacionalizacija od 1946. godine nacionalizovano je oko 10 rudnika, 65 električnih centrala, 280 ciglana, 100 pilana, 250 raznih industrijskih preduzeća, 200 štamparija i litografija, 800 magacina, 180 podruma, 300 sanatorijuma i bolnica, 550 hotela , 40 kupatila, 15 letovališta, 530 mlinova i 100 bioskopa, ukupno oko 3100 preduzeća. U privatnom vlasništvu ostale su samo zanatske radnje i sitna zanatska preduzeća, ali su i ona u okviru planske privrede stavljena pod kontrolu države. " Lenjin je više puta govorio o potrebi izgrađivanja zadrugarstva kao forme socijalističkog preobražaja sela: u prvim godinama posle oktobarske revolucije isticao je da će radnička klasa, koja i ima u rukama državnu vlast stvarno privući seljake na svoju stranu, samo ako im na delu pokaže preimućstvo zajedničkog, kolektivnog, zadružnog obrađivanja zemlje; istovremeno, isticao je i potrebu organizovanja sitnih seljaka u razne oblike zadrugarstva, naglašavajući da se sa sitnim gazdinstvima ne može izići iz bede i da je zemljoradničko zadrugarstvo forma koju je stvorilo kapitalističko društvo i koju treba koristiti u izgradnji socijalizma (vid. V. I. Lenjin, Dela, tom 29, Beograd, IMRP, 1975, str. 340-341 , 354, 361 , 456, 459, 461, 500-501) . Narodni front je jedinstvena opštenarodna politička organizacija koja se javlja u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji i preko koje KPJ obezbeđuje široku političku i demokratsku osnovu narodne vlasti u svim fazama revolucije. Organizaciono uobličavanje organizacije Narodnog fronta kao jedinstvene organizacije započinje polovinom 1944. godine, sem Osvobodilne fronte čiji razvitak teče od 1941. godine a završava se na Osnivačkom kongresu Narodnog fronta od 5. do 7. avgusta 1945. godine u Beogradu i republičkim kongresima, kada je izvršeno i objedinjavanje zemaljskih frontova, usvojen Statut i donet Program. Organizacioni principi na kojima se konstituiše Narodni front ne podrazumevaju ovu organizaciju kao klasičnu političku partiju ; ona se definiše kao opštenarodni antifašistički demokratski pokret naroda Jugoslavije, koji predstavlja osnovnu političku snagu za čuvanje i razvoj tekovina narodnooslobodilačke borbe.

NAPOMENE

695

" Misli se na seoske bogataše koji su, i pored agrarne reforme, imali još uvek jake ekonomske pozicije na selu, ali i na deo socijalnih slojeva koji nisu bili zahvaćeni narodnooslobodilačkim pokretom i socijalističkom revolucijom. 2 Dobrovoljni frontovski rad razvija se još od oslobođenja zemlje i značajno doprinosi brzoj ekonomskoj obnovi i kasnije ostvarivanju Petogodišnjeg plana. Samo u 1948. godini Narodni front je dobrovoljnim radom dao oko 300 412 000 radnih sati ili u dinarima izraženo - više od 7 milijardi . Narodni front u Srbiji dao je 130 67 550 000, u Sloveniji miliona radnih časova, u Hrvatskoj ― 36 303 307, u Makedoniji 27 292 992, u Bosni i Hercegovini 17 494 177 i u Crnoj Gori 26 772 059 radnih časova. " Ta bitka se u oblasti industrije u ovom periodu uglavnom odnosila na izvršenje Petogodišnjeg plana. U rukovodstvu zemlje smatralo se da ta bitka u 1948. godini mora postići veće rezultate nego i u jednoj godini ranije. U toj godini morali su se stvoriti uslovi za ostvarenje „ kapitalne izgradnje" (teške industrije) za 1949. godinu, a u kasnijem periodu i lake industrije. " Materijalna podrška zadrugarstvu najviše se izražavala kroz kreditnu politiku, koja je počela više da se primenjuje u 1947. godini. Savezna vlada je kreditnim planom preko Narodne banke stavljala zadrugarima sredstva na raspolaganje. Tokom te godine zadruge su najviše koristile kredite za obrtna sredstva. Od planom odobrenih 4 434 490 000 dinara za obrtna sredstva iskorišćeno je 2 846 111 000 dinara (64%) ; za otkup od planom odobrenih 588 000 000 dinara iskorišćeno je 387 495 000 dinara (64%) i za investicione potrebe od planom odobrenih 565 020 000 iskorišćeno je 106 600 000 dinara (19%). U 1948. godini korišćenje kredita bilo je u značajnom porastu. Zadruge su podsticane da više koriste kredit za investicione potrebe, jer se smatralo da to najviše doprinosi jačanju zadruge kao celovite ekonomske organizacije na selu. 45 U organizacionoj strukturi zadrugarstva postojale su radne brigade, grupe i brigadiri koji su njima rukovodili . Pojedine brigade zadrugara dobijale su određene komplekse zemlje za obradu , a takođe i odgovarajući inventar i vučnu stoku . " Sreski zadružni centri (savezi) javljaju se neposredno po oslobođenju zemlje, kada se zemljoradničke zadruge uglavnom bave razmenom dobara. Nastaju zbog potreba objedinjavanja rada svih zemljoradničkih zadruga i već od početka imaju obeležje organa svih zemljoradničkih zadruga u srezu , kao njihov poslovni centar i planski organ. Delatnost sreskih zadružnih saveza bila je mnogostruka. Rešavali su mnoge probleme organizacije trgovine na selu, osiguranja materijalne pomoći zadrugama, razvijanja svih oblika njihove privredne delatnosti, poboljšanja mehanizacije, pružanja pomoći u obrazovanju kadrova, ideološkom i kulturno-prosvetnom vaspitanju zadružnog članstva i dr. " Republički savezi seljačkih radnih zadruga formiraju se 1947. godine kao rukovodeći organ zadruga na nivou republika. Imali su zadatak da pomognu organizaciono učvršćenje seljačkih radnih zadruga, u planiranju proizvodnje, materijalnom i tehničkom razvoju, regulisanju odnosa između članova zadruga i ostalih zemljoradnika i

696

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

dr. U svojoj delatnosti savezi su usko sarađivali s republičkim ministarstvima poljoprivrede i planskim komisijama. Zadružni savezi imali su svojstvo pravnog lica. " Pod politikom rekonstrukcije sela podrazumevao se proces dubljih socijalističkih promena; stvaranja uslova za prevladavanje privatnog poseda i jačanja zadružne svojine kao i mehanizacija poljoprivredne proizvodnje. " Misli se na povereništva za poljoprivredu pri narodnim odborima organizovana na osnovu uputstva Savezne vlade iz oktobra 1948. godine o reorganizaciji tadašnjih odseka. O tome su vlade narodnih republika donele i posebne uredbe. Na osnovu njih, pri narodnim odborima formirana su povereništva : za poljoprivredu i šumarstvo, trgovinu i snabdevanje, komunalne poslove, industriju i zanatstvo, prosvetu i kulturu, finansije, narodno zdravlje i dr. 50 Forma takmičenja za povećanje poljoprivredne proizvodnje zemljoradnika i zadrugara. Javlja se odmah po oslobođenju zemlje i poklanja joj se značajna politička i društvena pažnja. U cilju podsticanja poljoprivredne proizvodnje i kvaliteta rada u svim drugim privrednim delatnostima, Narodna skupština FNRJ je na svom Trećem vanrednom zasedanju od 27. i 28. novembra 1948. godine usvojila Zakon o počasnim zvanjima trudbenika. Uvedena su počasna zvanja: ,,zaslužni zemljoradnik", „ zaslužni zemljoradnik - zadrugar" , istaknuti zemljoradnik - zadrugar narodne republike", istaknuti zemljoradnik zadrugar FNRJ", kao i počasno zvanje ,,borac za visoki prinos". Počasno zvanje ,,borac za visoki prinos" dodeljivalo se svim poljoprivrednim proizvođačima i zadrugama koji premaše prosečne re zultate u poljoprivrednoj proizvodnji i primenom agrotehničkih mera postignu i po kvalitetu i po kvantitetu veći prinos . 51 Reč je o zadružnoj organizaciji nasleđenoj iz predratnog perioda. Smatran je najnižom formom zadrugarstva. Od svog formiranja 1945. godine ovakve zadruge bavile su se uglavnom distribucijom robe i trgovinom, a u 1946, 1947. i 1948. godini i otkupom poljoprivrednih proizvoda. Postepeno se, međutim, proširivala njihova delatnost u razvijanju lokalne privrede na selu , osnivanju zadružnih mlinova, vinarskih podruma, trgovačkih i zanatskih radnji i dr. Značajan doprinos dale su sređivanju ekonomskih prilika neposredno po oslobođenju i normalizaciji trgovinskih odnosa na selu. Odbori za zajedničku obradu zemlje formiraju se krajem 1945. i u 1946. godini. Cilj im je bio da se organizuje racionalno iskorišćavanje poljoprivrednih mašina i mehanizacije, stočnih zaprega i ljudske radne snage u efikasnoj obradi zemlje. Značajnu stručnu pomoć pružali su kolonistima u Vojvodini. Članovi odbora imali su i određene povlastice - pravo prvenstva u korišćenju mašina i zadružne mehanizacije, u snabdevanju veštačkim đubrivom i semenom, kod kreditiranja itd. 5 Ovih 560 radnih zadruga nastale su uglavnom 1946. i 1947. godine. Njihov zapažen porast je u 1947. godini kada u zadruge počinju da ulaze seljaci svih posedovnih kategorija (siromašni, srednji pa i imućniji) za razliku od 1946. godne kada u njih uglavnom ulaze kolonisti i sitni posednici. " Zadrugarstvo na Kosovu nije imalo značajniju tradiciju. Pre rata bilo je svega 20 zadruga od kojih 17 nabavnih i 3 kreditne , a

NAPOMENE

697

oslobođenje je zateklo Kosovo, međutim, bez ijedne zadruge. U prvim danima posle rata osnovane su 103 zemljoradničke zadruge, čiji broj je do kraja 1948. godine porastao na 235. Ove zadruge udružile su 96 604 Albanca, 34 970 Srba, 8936 Crnogoraca i 2735 pripadnika ostalih narodnosti. Istovremeno počele su se formirati i seljačke radne zadruge, ali je taj proces bio znatno sporiji. 55 Razvoj zadrugarstva u Vojvodini imao je najbrži tempo. Za razliku od opštih zemljoradničkih zadruga i drugih formi zadrugarstva, koje se javljaju u svim krajevima zemlje, u Vojvodini se masovnije stvaraju i seljačke radne zadruge. To je u početku, uglavnom, bio spontani proces koji u najvećoj meri zahvata brojno kolonizirano stanovništvo i borce narodnooslobodilačkog rata. Tako, već 1946. godine u Vojvodini postoji 200 ovakvih zadruga, 1947. godine - - 314, 1948. (do kraja marta) - 322, a već posle sukoba s Informbiroom njihov broj rapidno raste i u 1948. i 1949. godini dostiže brojku od 675 zadruga. Do kraja 1949. godine one su obuhvatile preko 40 odsto ukupnog broja seljačkih domaćinstava i preko 45 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Ustaničkim krajevima u Srbiji uglavnom su smatrana područja Posavine, Šumadije, Mačve, Pomoravlja, odnosno zapadne Srbije, Šumadije i južne Srbije. 57 O zainteresovanosti radnih seljaka za stvaranje seljačkih radnih zadruga vid. napomenu 35. 58 „Srednjakom" se, uglavnom, smatrao vlasnik zemlje do 10 ha . ” O formiranju mašinsko-traktorskih stanica vid. napomenu 20. Planiranje u zadrugama uključivalo se u plan ukupnog razvoja poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja zemlje. Pitanju planiranja naročita pažnja se poklanja 1948. godine, kada je njegova organizacija i dobila čvrste okvire i osnove. Ono je, uglavnom, obuhvatalo plan setve poljoprivrednih kultura, prinos po hektaru, razvoj mehanizacije, stočarstva, primenu agrotehničkih mera, izgradnju zadružnih objekata, plan zajedničke obrade zemlje i dr. " Ovaj pritisak se javlja zbog toga što se na tržištu osećala velika nestašica poljoprivrednih, a naročito povrtarskih proizvoda. Zadružni i državni sektor nisu pokazivali veće interesovanje za proizvodnju ovih kultura ili su ih proizvodili u nedovoljnim količinama, tako da je snabdevanje gradskog stanovništva pretežno zavisilo od individualne proizvodnje i slobodne prodaje, po visokim cenama . 62 Najverovatnije se misli na Komisije za selo, ali priređivači nisu uspeli da ovu pretpostavku provere na osnovu izvora. 63 Pod ,,ekonomskim dvorištem" zadruge obično se podrazumevao niz privrednih zgrada različite namene, skoncentrisanih na jednom prostoru, kao što su: spremišta za mašine i oruđa, garaže za kamione , razne radionice , skladišta za proizvode i magazin, mlinovi , koševi za kukuruz, staje za stoku , živinarske zgrade. " Misli se na nabavno-prodajne zadruge. 65 Masovnije uključivanje sitnog seljaštva u seljačke radne zadru gea ono je to, prema svojim materijalnim mogućnostima i nivou.

698

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

svesti, dobrovoljno prihvatilo ocenjivalo se u rukovodstvu Partije kao viša forma proizvođačke organizacije na selu, koja objektivno predstavlja osnovno uporište KPJ i doprinosi klasnoj konfrontaciji sa bogatijim slojevima seljaštva . Težilo se približavanju sitnog i srednjeg seljaštva u borbi protiv bogatijih slojeva na selu . " Prve seljačke radne zadruge u Hrvatskoj javljaju se već krajem 1945. godine u Slavoniji. U početku ih pretežno formiraju kolonisti, ali ubrzo i starosedeoci. Već 1946. godine bilo je 58 zadruga (28 zadruga osnovali su kolonisti a 30 starosedeoci) ; u 1947. godini -- · 157 (48 od kolonista, 98 od starosedelaca i 11 mešovitih), a do kraja 1948. godine ukupno 238. Ove zadruge obuhvatale su 5360 porodica sa 23 337 zadrugara. U njima je bilo 75 odsto siromašnih seljaka i kolonista, 20 odsto ,,srednjaka" i 5 odsto bogatijih seljaka. U Hrvatskoj su bili veoma razvijeni i drugi oblici zadrugarstva, naročito nabavno-prodajne zadruge. 67 Misli se na otkupno preduzeće koje je bilo pod upravom narodnih odbora. U dokumentima se susreće skraćenica za preduzeća IONO Izvršnog odbora narodnog odbora. 68 Misli se na tržište koje nije bilo pod režimom jedinstvenih obaveznih cena i gde su se cene slobodno formirale. Kad je reč o poljoprivrednim proizvodima, uglavnom su to bili viškovi individualne seljačke proizvodnje koji su se prodavali na pijaci. “ Različiti su bili motivi otpora pojedinih članova Partije prema ulasku u seljačke radne zadruge - političko neslaganje jer tu formu zadrugarstva nisu prihvatili , tradicionalna vezanost za zemlju , strah od ekonomske ugroženosti, a znatan broj članova Partije i sami su bili krupniji posednici . 70 Deo partijskih kadrova smatrao je da je zainteresovanost ,,kulaka" za ulazak u seljačke radne zadruge najviše motivisano špekulantskim razlozima i neprijateljskim namerama (da se u njima ne ostane dugo, da se privremeno spasu od oštrih poreskih i otkupnih obaveza). Zbog toga su se neke partijske organizacije iz načelnih razloga suprotstavljale ulasku ovih kategorija u seljačke radne zadruge. Takve pojave i shvatanja bila su, međutim, u načelu protivna politici Partije na selu i rukovodstvo ih je ocenjivalo kao „ levičarenje" koje ne vodi računa o tome da je partijska politika u tom periodu usmerena pre svega u pravcu ograničavanja kapitalističkih elemenata na selu , ali ne kao proizvođača već kao trgovaca, i ostvarivanja čvrstog saveza radnika i seljaka , kao bitne tekovine narodnooslobodilačke borbe Suprotstavljajući se ovakvim pojavama i shvatanjima u Hrvatskoj , Vladimir Bakarić je u govoru na sednici Kluba narodnih poslanika Narodnog fronta Hrvatske , decembra 1948. godine rekao: „ Razvoj događaja na selu tjera nas da ubrzamo rad na razvijanju socijalističkog sektora u poljoprivredi , ali to nećemo postići time da proglasimo socijalističkim ono što to nije ili da izmislimo ,glavnog neprijatelja', pa da onda lupanjem po njemu riješimo' sve probleme ... Mi ne smatramo da ulaženje kulaka u radne zadruge danas može principijelno predstavljati opasnost za radne zadruge. Naše su radne zadruge danas, jednako one koje postoje kao i one koje se osnivaju, dovoljno jake, da uz pomoć države spreče te opasnosti. To i praksa pokazuje. Razumije se, to ne znači da takve opasnosti uopće nema i ni u kojem

NAPOMENE

699

slučaju. O tome mogu zadruge same odlučivati i same ocijeniti situaciju . Tek se iz toga ne može praviti neki princip' " (Vladimir Bakarić, O poljoprivredi i problemima sela, Beograd,,,Kultura", 1960, str. 91-92) . " Nedostatak kadrova u seljačkim radnim zadrugama smatrao se krupnim organizacionim problemom njihovog razvoja . U tom smislu naročito se osećao nedostatak iskusnih predsednika, knjigovođa, brigadira, knjigovodstvenih i agronomskih instruktora . Da bi se zadrugama pomoglo u osposobljavanju kadrova, u Hrvatskoj su već 1946. godine organizovana 3 kursa za knjigovođe sa 80 polaznika, u 1947. takođe 3 za knjigovođe sa 85 polaznika, 3 za brigadire sa 123 polaznika i 3 kraća kursa za instruktore sa 27 polaznika. U prvoj polovini 1948. godine organizovano je 10 ovakvih kurseva na kojima su osposobljeni: 43 knjigovođe, 77 peradera, 18 pčelara, 24 brigadira za stočarske brigade i dr. Planirano je da se u toku cele 1948. godine osposobi 1050 ovakvih kadrova. " Zadružna skupština predstavljala je najviši organ zadruge. Nju su sačinjavali svi zadrugari (delegati) . Održavane su redovne i vanredne skupštine. Redovnu skupštinu saziva uprava ili kontrolni odbor dva puta godišnje ; vanredna skupština saziva se prema potrebi. Na redovnim skupštinama obavezno se raspravlja i odlučuje o planovima poljoprivredne proizvodnje, „ kapitalne izgradnje ", finansija, kredita, raspodeli čistog prihoda; vanredna skupština raspravlja samo o onim pitanjima radi kojih je sazvana. " Molbe za formiranje seljačkih radnih zadruga podnosile su se republičkim ministarstvima za poljoprivredu i zadruge su stvarane na osnovu njihovog odobrenja. 74 U pogledu prinosa taj nivo je dostignut tek 1956. godine.

75 Misli se na Bosnu i Hercegovinu . " Republika Bosna i Hercegovina raspolagala je sa oko 50 000 drvenih plugova i oko 1800 ralica. " Reč je o sečama šuma da bi se podmirile osnovne potrebe stanovništva, privrede i izvoz. 78 Seljačke radne zadruge u Bosni i Hercegovini javljaju se već 1945. godine. U 1948. godini bilo ih je 100 sa 3034 domaćinstva i raspolagale su sa 15 405 ha zemlje. Obuhvatale su uglavnom sitno seljaštvo, koje je gotovo u celini prihvatilo četvrti tip zadruga (predalo je zemlju u vlasništvo zadruga). Ove zadruge u Bosni i Hercegovini bile su uglavnom male i obuhvatale su mali broj porodica. za 79 Misli se na investicije u izgradnju zadružnih objekata stoku, mašine , poljoprivredne proizvode, zadružne domove i dr. Stoka je podeljena onim republikama i stanovništvu koje je najviše stradalo u toku narodnooslobodilačkog rata, kao i pomoć države ovim krajevima radi stvaranja uslova za obnovu poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog života . " Reč je o fondovima namenjenim zdravstvenoj pomoći zadrugara. U 1945. godini donesena je i posebna Uredba o obračunavanju i naplati troškova u državnim zdravstvenim ustanovama, u kojoj su navedene određene bolesti od kojih se zemljoradnici i članovi njiho-

700

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

vih porodica mogu lečiti o trošku države. Besplatnim lečenjem su bila obuhvaćena odrasla lica obolela uglavnom od težih zaraznih bolesti, deca, za rad nesposobna i socijalno neobezbeđena lica. 2 Uporedo s otvaranjem procesa industrijalizacije zemlje, rasla je i potreba za radnom snagom, a pošto je industrijalizacija imala primarno mesto u Petogodišnjem planu, u privrednoj politici svesno se podsticao odliv stanovništva sa sela. " Misli se na Rudarsko-metalurški kombinat u Zenici koji je učestvovao u jugoslovenskoj proizvodnji čelika sa 40 procenata. " Semberija je najplodniji kraj Bosne i Hercegovine, te su i objektivni uslovi za razvoj seljačkih radnih zadruga bili povoljniji. 5 Peti kongres KPJ održan je od 21. do 28. jula 1948. godine u Beogradu . "Drugi kongres KP Slovenije počeo je 11. novembra 1948. godine u Ljubljani . " Prve seljačke radne zadruge u Sloveniji javljaju se 1946. godine. Prilikom izvođenja agrarne reforme i kolonizacije unapred su određivane površine za seljačku radnu zadrugu, a dobijanje zemlje često je bilo uslovljeno i ulaskom u zadruge. Uglavnom su organizovane zadruge višeg tipa ( III i IV) . To je usporilo njihov razvoj i omasovljenje. U 1946. godini bilo ih je 33, 1947. godine - 42 i 1948. oko 70. Slovenija je, kao industrijski najrazvijenije područje, objektivno najviše osećala nedostatak radne snage na selu. " Reč je o specijalizovanim mašinskim zadružnim organizacijama koje su uglavnom imale uslužni karakter. Njihovo razvijanje bilo je planirano i u posleratnom razvoju.

⁹0 Reč je o gajenju stoke koje nije bilo vezano za određenu teritoriju, nego se tokom godine stoka kretala iz mesta u mesto u traganju za pogodnijom ispašom. " Petogodišnji plan razvoja poljoprivrede u Makedoniji predvi đao je preorijentaciju u poljoprivrednoj proizvodnji ka industrijskim kulturama, uvećanje obradive površine za 79 000 ha, povećanje broja goveda u odnosu na predratno stanje za 23 odsto, svinja za 57 odsto, ovaca 82 odsto, živine 47 odsto i dr. 92 Misli se na Narodni front. " Upravni odbor bio je izvršni organ zadruge , s mandatom od godinu dana.

" U strukturi narodne vlasti najniži organ (za selo, grad) . 95 Osnivanje seljačkih radnih zadruga započelo je 1947. godine . U 1948. bilo ih je 28 sa 722 domaćinstva i 3845 zadrugara. 96 Misli se na prugu Nikšić - Titograd koju je izgradila omladina 1947. godine. " Ideje o isušivanju Skadarskog jezera pojavile su se još u XIX veku. Pravljeni su mnogi hidrotehnički projekti od strane Turske i

NAPOMENE

701

Austrije, ali se nijedan nije realizovao. Ideja je aktuelizovana i u Kraljevini Jugoslaviji i u tu svrhu izrađen je generalni projekat koji je bio podnet na odobrenje vladama Jugoslavije i Albanije. Bilo je predviđeno skretanje reke Drima u Jadransko more, regulisanje reke Bojane i podizanje nasipa pored severne i severozapadne obale jezera. Ovaj plan takođe, nije ostvaren. Posle oslobođenja Jugoslavije, pitanje isušenja jezera ponovo je pokrenuto i ušlo je u prvi Petogodišnji plan privrednog razvitka zemlje kao jedno od najvažnijih u razvoju poljoprivrede Crne Gore. O tome su vođeni razgovori s NR Albanijom i sredinom 1947. godine počela je da radi mešovita albansko-jugoslovenska stručna komisija koja je izradila projekat isušenja jezera i drugih melioracionih radova. Prema projektu, takođe je bilo predviđeno regulisanje toka reke Drima i izgradnja odbrambenih nasipa od poplava. Trebalo je da radovi otpočnu 1949. godine. Međutim, ni ovaj projekat nije realizovan, jer Albanija posle Rezolucije Informacionog biroa 1948. godine nije dozvolila da se radovi, predviđeni projektom, izvode na njenoj teritoriji. 98 Misli se na sitne posednike, koji su imali od 3 do 5 ha zemlje. " Pod najvišim (četvrtim) tipom seljačke radne zadruge podrazumevala se zadružna organizacija u kojoj je zadruga postala vlasnik zemlje (vid. napomenu 35). 100 Misli se na aktive agitatora koji su sprovodili politiku Partije na selu. Njihov rad obično je imao karakter političkih kampanja. 101 Pod okućnicom se podrazumevala zemljišna površina najviše do 1 hektara, kuća za stanovanje i privredne zgrade koje su članovi zadruge zadržavali u privatnom vlasništvu. U Uglednim pravilima za seljačke radne zadruge, donetim 19. marta 1944. godine, predviđalo se da članovi zadruge mogu držati na okućnici jednu kravu , a gde su brojnije porodice i dve, do 5 ovaca, do 10 košnica, neograničen broj živine i dr. Pravila su pri određivanju veličine okućnice vodila računa o karakteru zadruge ― da li je ratarska, stočarska, voćarska, povrtarska, koje su kulture zastupljene i dr. Ukoliko se kod zadrugara na okućnici pojavi višak stoke, zadruga ju je otkupljivala u cilju jačanja zadružnog stočnog fonda. 102 S uvođenjem radnih normi u poljoprivredi otpočelo se 1946. godine. Međutim, bilo je i znatnih otpora normiranju poljoprivredne proizvodnje, jer se smatralo da je u toj oblasti to nemoguće zbog delovanja različitih i promenljivih faktora. 103 U razvoju novih društveno-ekonomskih odnosa na selu putem seljačkih radnih zadruga, vodilo se računa i o socijalnom zbrinjavanju dece i porodica zadrugara. U tu svrhu planovi seljačkih radnih zadruga jaslica, obdaništa, vrtića i predviđali su i otvaranje dečjih ustanova dr. Ovi planovi oslanjali su se na Uredbu vlade FNRJ iz septembra 1948. godine, koja je obavezivala da se u cilju što brojnijeg uključivanja žena u socijalističku igzradnju zemlje, otvaraju pri zadrugama i ustanove za socijalno zbrinjavanje dece. Prema Uredbi , dečije jasle osnivaju državna privredna preduzeća, zadružne i druge narodne i društvene organizacije, a izvršni odbor sreskog, odnosno gradskog (rejonskog) narodnog odbora na čijem području preduzeće ili organiodređivao je koje će preduzeće, ustanova zacija ima svoje sedište

702

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

i organizacija, i u kome roku biti dužni da osnivaju dečije jasle. Za razvoj ove delatnosti seljačke radne zadruge osnivale su i poseban socijalni fond u koji se unosio deo ukupnog dohotka zadruge iz prethodne poslovne godine, a najmanje 1 %. 104 Misli se na preduzeća koja su bila pod upravom (administrativnim operativnim rukovodstvom - AOR) sreskih narodnih odbora. 105 Pod ,,udarničkim radom" se u početku , od 1945. godine, podrazumevala forma ,,samopregornog" dobrovoljnog rada u ekonomskoj obnovi zemlje koja se razvijala na omladinskim radnim akcijama i prvomajskim opštedržavnim takmičenjima. Kasnije, od 1946. godine, bio je to masovniji pokret za povećanje i bolji kvalitet proizvodnje u svim oblastima društveno-ekonomskog života zemlje. Za udarnike su proglašavani zadrugari koji su premašivali plan proizvodnje, povećavali prinos u ratarskoj , stočarskoj , povrtarskoj i drugoj proizvodnji . Prema Uglednim pravilima, zadruge su za postignute rezultate predviđale i dopunske (materijalne) nagrade radnoj brigadi, grupi i pojedincu. 106 Ta pitanja seljačke radne zadruge rešavala su preko svojih socijalnih fondova koji su služili obezbeđenju stalne pomoći invalidima, nesposobnim za rad, organizovanju zdravstvenih (ambulante, porodilišta) i socijalnih dečijih ustanova (jaslica, vrtića, obdaništa i sl.) . Iz tih fondova isplaćivala se naknada svima koji su nesposobni za rad ili nisu bili u stanju da zarade dovoljan broj trudodana za lično izdržavanje , izdržavanje porodice i nadoknada porodiljama za vreme porodiljskog odsustva. Takva praksa počela se primenjivati od marta 1949. godine, kada su stupila na snagu Ugledna pravila; do tada zadruge su za te potrebe uglavnom dopisivale trudodane zadrugarima. 107 Pored Skupštine i Upravnog odbora, seljačke radne zadruge su imale i predsednika Upravnog odbora i Kontrolni odbor. Predsednik Upravnog odbora bio je neposredni rukovodilac zadružnih poslova i njemu su za svoj rad neposredno odgovarali brigadiri i knjigovođa zadruge. Njemu je pripadala odgovarajuća materijalna nagrada koja je mogla biti najviše do 40% veća od godišnje zarade zadrugara sa srednjim brojem zarađenih radnih dana. Kontrolni odbor je bio nadzorni organ zadruge čiji je mandat trajao godinu dana. On je pratio poslovanje zadruge, rad Upravnog odbora i službenika. 10 U poređenju sa dotadašnjom politikom KPJ i pravcima društveno-ekonomskih promena na selu, koja se uglavnom oslanjala na eksproprijaciju krupnog poseda, podelu zemlje agrarnim interesentima, prevladavanje kapitalističkih produkcionih odnosa i razvoju zemljoradničkog zadrugarstva kao forme prevođenja seljaštva na socijalističku proizvodnju, o otvaranju procesa masovnije kolektivizacije individualnog poseda, koja je usledila posle Plenuma, objektivno se ipak može govoriti kao o prekretnici na selu. 109 Takve mogućnosti su u tom trenutku bile bitno sužene napadom Informbiroa na Jugoslaviju , s obzirom na to da se do 1948. godine pretežni deo spoljnotrgovinske razmene obavljao sa SSSR-om i zemljama tzv. narodne demokratije: obim razmene s ovim zemljama iznosio je preko 50 odsto, a samo uvoz 49,3 odsto, a zbog nedovoljne poljoprivredne proizvodnje, Jugoslavija je morala da uvozi i osnovne životne namirnice (uvoz hrane iznosio je 1946. godine 58,4 odsto).

NAPOMENE

703

110 Misli se na pomoć koja je u organizaciji narodne vlasti posle oslobođenja zemlje pružana seljaštvu nerazvijenih i ratom opustošenih krajeva u poljoprivrednim namirnicama, stočarstvu , poljoprivrednim alatima i dr. 11 Stočarske zadruge su obično osnivane u planinskim krajevima gde su uslovi za gajenje stoke bili povoljni. 2 Misli se na Rezoluciju o osnovnim zadacima Partije u oblasti socijalističkog preobražaja sela i unapređenja poljoprivredne proizvodnje, koja je usvojena na ovom Plenumu (vid. ovu knjigu str. 271) . 113 Vlada koja nema koaliciono (višepartijsko) obeležje i koju u radu ne vezuju do kraja jedinstveni (revolucionarni) ciljevi. 114 Slabosti su se uglavnom izražavale u malobrojnosti trgovačke mreže na selu, u shvatanju trgovine kao obične distribucije roba, slaboj vezi sa zadrugama u otkupu poljoprivrednih proizvoda, slabom čuvanju robe, nestručnosti trgovačkog aparata, pojavama špekulacije i dr. Zbog toga su u 1948. godini preduzete mere da se proširi državna i zadružna trgovačka mreža, trgovina ojača mlađim kadrovima (organizovano je oko 737 tromesečnih kurseva sa 35 746 polaznika i dr.) . 115 Misli se na Program koji je usvojen na Petom kongresu KPJ, a sadrži sledeći stav: „ Imajući stalno pred očima činjenicu da je socijalistička izgradnja nemogućna bez likvidacije kapitalističkih elemenata na selu, Komunistička partija smatra da je i dalje zadatak države radnog naroda da oslanjajući se na aktivnu podršku širokih slojeva radnog seljaštva - ograničava kapitalističke elemente na selu (seoske bogataše) u njihovoj eksploatatorskoj aktivnosti i da lomi njihov otpor protiv mera države radnog naroda, koje idu za tim da ojačaju pozicije socijalističkog sektora narodne privrede uopšte, a na selu posebno". 116 Pod proizvođačkim zadrugama obično su se podrazumevale specijalizovane zadruge za proizvodnju i preradu određenih poljopri vrednih proizvoda . To su pre svega ratarske, povrtarske , stočarske, pčelarske, mlekarske, ribarske, vinarske i dr. 117 Reč je o industriji koja je bila pod upravom narodnih odbora. Naime, Osnovnim zakonom o državnim privrednim preduzećima, usvojenim 1946. godine, sva državna privredna preduzeća bila su podeljena na: preduzeća opštedržavnog, republičkog, pokrajinskog, odnosno oblasnog í lokalnog značaja. Ovim preduzećima, zavisno od toga kome su pripadala, upravljali su savezni, odnosno republički, pokrajinski, oblasni i lokalni organi vlasti (narodni odbori) . 118 Poljevolj Boris, sovjetski književnik, autor knjige Priča o pravom čoveku, koja je u Jugoslaviji objavljena 1947.

119 Misli se na Dalj . 120 Industrijalizacija Jugoslavije započela je usvajanjem prvog Petogodišnjeg plana aprila 1947. godine. Osnovni ciljevi Plana bili su : likvidiranje privredne i tehničke zaostalosti zemlje, podizanje i učvrš ćenje privredne i odbrambene snage zemlje , učvršćenje državnog soci jalističkog sektora privrede i socijalističkih odnosa. Najznačajnije mesto u industrijalizaciji pripalo je izgradnji teške industrije. Bile su predviđene investicije u iznosu od 278 milijardi i

704

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

300 miliona dinara, povećanje industrijske proizvodnje za pet puta u odnosu na 1939. godinu i društvenog proizvoda za 1,8 puta. 121 Misli se na poremećaje koji su objektivno nastajali iz usitnjene poljoprivredne proizvodnje u društvu koje se orijentisalo na ubrzanu industrijalizaciju : poljoprivreda u takvim uslovima nije mogla biti izvor krupne proizvodnje sirovina i akumulacije na koje se u procesu industrijalizacije i Petogodišnjim planom primarno računalo. 122 Pravci privrednog razvoja Jugoslavije u prvom Petogodišnjem planu imali su za cilj i ubrzano menjanje socijalne strukture stanovništva, u prvom redu otvaranje procesa njegove deagrarizacije. Rezultati takve orijentacije kasnije su se radikalno odrazili na socijalnu strukturu stanovništva. Već do 1953. godine poljoprivredno stanovništvo se smanjilo od 67,2 odsto na 60,9 odsto, a do 1971 — na 36,4 odsto. Takva dinamika promena socijalne strukture stanovništva daleko je nadmašivala svetski prosek. 123 Državni i zadružni sektor nastali su kao rezultat izvedene konfiskacije, agrarne reforme i nacionalizacije sredstava za proizvodnju. Ovim promenama uspostavljen je mešoviti karakter privrede državni, zadružni i privatni . Dominantno mesto u svojinskim odnosima pripadalo je državnom sektoru u ukupnoj privredi; on se smatrao osnovom izgradnje novih društveno-ekonomskih odnosa. Zadružni sektor, prema shvatanjima KPJ, imao je prelazni karakter i funkciju povezivanja privatnog sa državnim. 124 Plan za 1949. godinu utvrđivao je prvenstveno razvoj teške industrije i u tom smislu, predviđeni Petogodišnjim planom, porast proizvodnje električne energije za 55,5 odsto, industrije proizvodnje i prerade metala za 96,35 odsto, obojene metalurgije za 115,42 odsto. Predviđalo se da razvojem teške industrije u 1949. godini treba ostvariti uslove da se u završnoj fazi plana omogući izrada postrojenja za proizvodnju mašina, rešavanje problema životnog standarda i dr. 125 U rukovodstvu Partije procenjivalo se da S. Žujović i A. Hebrang nisu razumevali revolucionarne promene u produkcionim odnosima koje su nastale stvaranjem državnog sektora privrede i nužnost odgovarajućih promena u organizacionim formama i metodima privređivanja. Prema oceni CKKPJ, Žujović i Hebrang nisu imali poverenja u usvojene tokove i forme privrednog razvoja zemlje, suprot stavljajući se i koncepciji Petogodišnjeg plana, njegovom opredeljenju za ,,kapitalnu izgradnju". 126 Misli se na težnje ka forsiranoj kolektivizaciji, pa i eksproprijaciji seljačkog poseda. 177 Misli se na primenu represivnih mera u otkupu stoke. 12 Misli se na praksu, primenjivanu posle rata, o uključivanju starog činovničkog aparata, stručnjaka i građanskih slojeva u državni, ekonomski i prosvetni aparat nove države; obično je bila reč o stručnim kadrovima za kojima se u društveno-ekonomskom životu osećala potreba. Time se istovremeno izražavala socijalna i politička širina narodne vlasti. 129 Kategorija bezemljaša ili sitnih posednika do 3 ha, koja se obično smatrala seoskom sirotinjom. Prve seljačke radne zadruge upravo su i nastajale masovnijim uključivanjem ovih kategorija. To je protivrečilo namerama KPJ da stvori seljačke radne zadruge koje će

NAPOMENE

705

biti snažne ekonomske organizacije i koje će, prema uverenju rukovodstva Partije, biti jedino sposobne da ostvare brži proces socijalistič kih promena na selu i likvidaciju kulačkih slojeva. 130 Verovatno se misli na Prvu saveznu konferenciju seljaka zadrugara Jugoslavije, održanu od 28. februara do 2. marta 1949. godine u Beogradu, u prisustvu 1100 delegata. Na Konferenciji su usvojena i Ugledna pravila za seljačke radne zadruge. Za ubrzanu industrijalizaciju zemlje, predviđenu Petogodišnjim planom, bilo je neophodno razviti i sopstvenu proizvodnju sirovina. Planom se predviđala modernizacija starih rudnika i otvaranje novih, naročito rudnika uglja, gvozdene rude, bakra, aluminijuma, nafte i dr. U tu svrhu planirana su i velika investiciona sredstva (preko 30 milijardi dinara) i povećanje proizvodnje uglja i koksa u odnosu na 1939. godinu za 2,5 puta, nafte za 450 puta, gvozdene rude za 2,5 puta. 132 Misli se na ekonomski pritisak koji je vlada Sovjetskog Saveza sa drugim istočnoevropskim zemljama, primenila prema Jugoslaviji posle njenog sukoba sa Staljinom i Informbiroom 1948. godine. Prema Jugoslaviji primenjena je totalna ekonomska blokada, započeta krajem marta 1948: sovjetsko-jugoslovenska robna razmena za 1948. godinu smanjena je 8 puta u odnosu na 1947 ; sa zemljama tzv. narodne demokratije robna razmena je neposredno posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa smanjena na 2122 miliona dinara u odnosu na 6708 miliona dinara pre sukoba; u drugoj polovini 1949. obustavljena je svaka razmena. U izvršenju Petogodišnjeg plana Jugoslaviju je najteže pogađalo jednostrano otkazivanje investicionih sporazuma koje je bila zaključila s ovim zemljama: ugovorne obaveze Sovjetski Savez je prestao da izvršava već sredinom 1948, a druge socijalističke zemlje od kraja maja 1949. godine, te je od predviđenih 18 750 miliona dinara investicionih sredstava realizovano samo 1184 miliona dinara. 13 Potreba za zasnivanjem i razvijanjem naučnoistraživačkog rada u funkciji privrednog razvoja uočavala se već pri izradi Petogodišnjeg plana, koji je predviđao osnivanje naučnih instituta i usmeravanje njihovog rada na rešavanje naučnih i tehnoloških problema. Tokom 1948. godine donose se naredbe o stvaranju niza naučnih instituta: o formiranju Instituta za fiziku pri Predsedništvu Vlade FNRJ ( 10 . januara), Instituta za elektro-veze pri Ministarstvu teške industrije (20. marta) , Centralnog instituta teške industrije i Instituta za elektroprivredu (21. maja) , Saveznog instituta za turbomašine (26. juna) i dr., a 20. marta 1948. godine Vlada FNRJ donela je i Uredbu o osnivanju Uprave za koordinaciju naučnih instituta. 134 Uprave za unapređenje proizvodnje formirane su polovinom 1948. godine. Imale su zadatak da brinu o poboljšanju proizvodnje i kvaliteta proizvoda, usavršavanju proizvodnih sredstava, racionalnom korišćenju sirovina i energije, o asortimanu roba i dr. U pogledu njihove organizacije postojala je Savezna i republičke uprave za unapređenje proizvodnje koje su formirane pri planskim komisijima (Saveznoj i republičkim) , dok su pri raznim ministarstvima i komitetima formirani Biroi za unapređenje proizvodnje. 135 Te grupe bile su deo organizacije državnog aparata za upravljanje privredom, ustanovljene Uredbom Savezne vlade od 28. januara 1947. godine. Dispečerske grupe bile su pomoćni organi glavnog inže njera u fabrici zadužene uglavnom za plansko raspoređivanje sirovina i pogonskog materijala. 45 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

706

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

136 Razvoju pokreta racionalizatora i novatora daje se snažna društvena podrška u procesu borbe za ostvarenje ciljeva Petogodišnjeg plana. Smatralo se da njegova realizacija, u uslovima teške i složene privredne situacije i ekonomske blokade od strane socijalističkih zemalja, mora biti uglavnom oslonjena na sopstvene radne, kreativne i stručne mogućnosti i potencijale . Otuda se podsticanje racionalizatorstva i novatorstva među radnicima, tehničkim i naučnim kadrovima, smatralo pogodnom formom za razvijanje njihove stvaralačke inicijative kojoj je trebalo stvoriti šire osnove. U tu svrhu donet je 28. novembra 1948. i Zakon o pronalascima i tehničkim usavršenjima. Tokom 1948. godine zapaža se porast broja pronalazača i novatora među radnicima, tehničkim i naučnim kadrovima. Registrovano je oko 440 novatora i 1757 racionalizatora koji su privredi uštedeli preko 200 miliona dinara. U cilju podizanja produktivnosti i racionalizacije proizvodnje pitanje radnih normi postavilo se oštrije već u prvoj planskoj godini. Savezna vlada je početkom 1948. godine donela Uredbu o primeni jedinstvenih merila za utvrđivanje radnih normi u privredi . Uredba je naglašavala potrebu utvrđivanja realnih normi koje odražavaju društvenu produktivnost. Norme su se morale utvrditi po jedinstvenoj metodologiji - vreme potrebno za izvršenje pojedinih radnih operacija, visinu norme, količinu i kvalitet proizvoda i dr . Pošto je primena ove Uredbe izazivala mnoge nesporazume, Savezna vlada je 13. decembra 1948. donela i Opšte uputstvo za primenu Uredbe o radnim normama u kojem je naglašeno da su normativi sastavni deo plana i da se moraju primeniti u cilju njegovog izvršenja. 138 Privredni savet je bio telo Savezne vlade koje je rukovodilo privredom i koordiniralo rad privrednih ministarstava. Osnovan je Odlukom Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije od 14. decembra 1944. godine. U njegov sastav ulazili su ministri privrednih ministarstava za industriju, finansije, poljoprivredu , građevine , rudarstvo i dr. 139 Nedostatak radne snage i izgradnja novih industrijskih objekata uslovljavala je često migracije (seobe) radne snage iz jednog preduzeća u drugo. To je objektivno ugrožavalo ispunjenje planskih ciljeva industrijalizacije privrede. Nastojalo se da se putem planskog raspoređivanja kadrova, boljeg snabdevanja i rešavanja stambenih i drugih socijalnih problema radna snaga učini stalnijom. 140 Misli se na reviziju karata za snabdevanje stanovništva. U 1948. godini bila je na snazi Uredba o snabdevanju stanovništva koju je Savezna vlada donela januara 1948. i kojom je u sistem snabdevanja unela i neke nove elemente. Uveden je sistem snabdevanja putem obezbeđenog snabdevanja: putem kupovine industrijskih proizvoda od strane zemljoradnika po nižim jedinstvenim cenama vezane za prodaju poljoprivrednih proizvoda državi po određenim državnim cenama, putem posebnog snabdevanja zemljoradnika u pasivnim i ratom opustošenim krajevima i putem kupoprodaje na slobodnom tržištu. Tako su se potrošači u obezbeđenom snabdevanju delili u potrošačke kategorije - prema težini i uslovima rada, važnosti i vrsti zanimanja, godinama potrošača i dr. 141 Odnosi se na Titov govor na IV vanrednom zasedanju Narodne skupštine FNRJ od 27. decembra 1948. godine, povodom pretresa zakonskog predloga Opštedržavnog budžeta za 1949. godinu . U govoru

NAPOMENE

707

Tito je naznačio, kao prioritetne zadatke plana za 1949. godinu: razvoj teške industrije koju je od početka uvođenja plana trebalo izgrađivati uglavnom uz pomoć Sovjetskog Saveza i zemalja „ narodne demokratije", razvoj rudarstva i njegovu mehanizaciju, razvoj vojne industrije, saobraćaja i poljoprivrede. 142 Misli se na privredni partikularizam koji se javljao kod republičkih rukovodstava u odnosu na planske prioritete i pokušaje podređivanja celine privrednog razvoja zemlje republičkim , odnosno lokalnim interesima i ciljevima. Česte manifestacije privrednog partikularizma susretale su se u otkupnoj politici , u nastojanjima da se umanje obaveze republika i regiona. 143 Pod ,,angažovanjem na širokom frontu" misli se na opredeljenje rukovodstva da se na svim sektorima privrednog razvoja ostvare ciljevi plana za 1949. godinu. U govoru na IV vanrednom zasedanju Narodne skupštine FNRJ, održane 27. decembra 1948. godine, Kidrič je upozorio da se u pogledu industrijske proizvodnje i „ kapitalne izgradnje" 1948. godine još nije moglo usmeriti na centralne zadatke ,,nego smo morali obrnuto mobilisati se na svim sektorima naše privrede kako bismo pripremili temelje i preduslove da pre svega sopstvenim snagama u narednim godinama koncentrisano sprovedemo još nerešene osnovne zadatke Petogodišnjeg plana. Godina 1948. bila je naročito teška ne samo zato što smo morali postići jači uspon nego u bilo kojoj drugoj godini prve Petoletke nego je ona bila teška i zato što smo se morali jednakom snagom boriti na svim mogućim pa i najsitnijim sektorima našeg planskog fronta". 144 Misli se na administrativne mere koje su se primenjivale u poljoprivredi, na administrativno regulisanje tržišta i dr. zbog nestašice osnovnih roba na tržištu . Očekivalo se da će ukupan privredni razvoj u 1949. godini dovesti do mirnijih tokova u društveno-ekonomskim odnosima. 145 Reč je o planovima kojima se, na administrativan način, preko državnih organa, roba izuzima iz slobodnog prometa i raspodeljuje određenim korisnicima - industriji, trgovini, individualnim potrošačima i dr. 1 Pod kupovnim fondovima podrazumevala se kupovna moć društva koja uglavnom zavisi od veličine nacionalnog dohotka i njegove raspodele (koliko se novčanih sredstava izdvaja za investicije, a koliko za potrebe stanovništva) . Nesrazmeran rast kupovnih u odnosu na robne fondove, smatralo se, objektivno dovodi do brojnih ekonomskih poremećaja. Kidrič je smatrao da količina novca mora biti u planskoj proporciji s robnim fondovima, jer narušavanje ove proporcije dovodi do anarhije na tržištu. 148 Već u maju 1945. godine usvojena je Uredba o planskoj raspodeli i potrošnji robe, da bi se ubrzala i uprostila raspodela racioniranih industrijskih proizvoda potrošačima. Uredba je predviđala raspodelu industrijskih proizvoda (tekstila, odeće, obuće i dr.) u većim mestima i industrijskim naseljima na osnovu naročitih potrošačkih karata, izuzev onih proizvoda kojih nije bilo u dovoljnim količinama. Potrošačima su se izdavali bonovi i njih su koristile sve socijalne i zdravstvene ustanove, ugostiteljske radnje i privredna preduzeća. Izdavane su i potrošačke karte za industrijske proizvode koje su bile

708

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

jednoobrazne za celu državnu teritoriju. Njih je bilo tri vrste : a) za opštu kategoriju potrošača; b ) za radnike, nameštenike, službenike, kao i lica koja su u pogledu snabdevanja s njima bila izjednačena iv) za decu ispod 14 godina. Ove karte sadržavale su određen broj kupona na osnovu kojih se dobijala određena količina industrijske i druge robe. 149 U zemlje ,,narodne demokratije" spadale su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Čehoslovačka, Poljska i Albanija.

150 Ovo je bila uobičajena terminologija kojom su u to vreme komunističke partije u zemljama tzv. narodne demokratije kvalifikovale rukovdstvo KPJ. 151 Drugi kongres KP Srbije održan je od 17. do 21. januara 1949. godine u Beogradu. 152 U tom periodu od strane Sovjetskog Saveza i zemalja tzv. narodne demokratije, naročito je napadana orijentacija Jugoslavije na izgradnju teške industrije. Ocenjivalo se da za nju Jugoslavija nema ni najosnovniju sirovinsku bazu, kao i da potpada pod uticaj kapitalističkih zemalja, jer s njima sklapa trgovinske ugovore, da od njih dobija kredite i dr.

153 Vid. napomenu 125. 154 Naplata poreza na promet zasnivala se na Uredbi koju je Savezna vlada donela marta 1947. godine. Porez na promet proizvoda plaćao se u svim granama privrede, sem za osnovne proizvode poljoprivrede; plaćala su ga državna privredna preduzeća i ustanove, zadruge i organizacije koje su se bavile prometom roba i dr. Državna poljoprivredna dobra i poljoprivredne ustanove, seljačke radne zadruge, zemljoradničke proizvođačke zadruge i zemljoradnici nisu plaćali porez na promet osnovnih proizvoda poljoprivrede. 155 Reč je o Titovom govoru na IV vanrednom zasedanju_Narodne skupštine FNRJ 27. decembra 1948. godine (vid. J. B. Tito, Dela, Beograd,,,Kultura", 1950, str. 366-400) . 156 Misli se na potrebu čuvanja privrednih tajni od posebnog državnog interesa, kao što su planovi proizvodnje, snabdevanja u eventualnom ratu i sl. 157 Organi sreskih narodnih odbora koji su se bavili otkupom poljoprivrednih proizvoda.

158 Kršenje Uredbe o otkupu javljalo se u različitim vidovima kroz nisko procenjivanje prinosa, odsustvo tačne evidencije o zasejanim površinama, skrivanje žita od strane poljoprivrednih proizvođača i dr. 199 Misli se na kontrolu koju je obavila Savezna kontrolna komisija, formirana 1946. godine kao najviši organ kontrole poslovanja i rada organa državne uprave. Kontrolne komisije bile su formirane i pri republikama, i pojedinim ministarstvima, a od 1948. godine i u srezovima. Vršile su nadzor nad poslovanjem i radom organa državne uprave, ustanova i preduzeća. 160 Otkupna politika naročito se represivno primenjivala u Voj vodini. Da bi se ispunile otkupne obaveze, partijski i državni organi

NAPOMENE

709

i posebno organi Unutrašnje državne bezbednosti masovno su pretresali sela u Vojvodini, a mnoge seljake i krivično gonili. Tako je samo u toku 1947. godine zbog neispunjavanja otkupnih obaveza, kažnjeno 1373, a u 1948 - 2130 lica.

161 Misli se na potrošačke karte koje su služile zaposlenim u preduzećima opštedržavnog značaja za snabdevanje racioniranim životnim namirnicama. Potrošačke karte izdavane su za hleb i brašno, za meso i masnoću, za šećer, so i druge proizvode. Bilo je više ovih karata. Za radnike I kategorije (koji su radili na najtežim poslovima) izdavane su karte „R-1 ", za II kategoriju „R-2”, za decu do dve godine ,,D-1 " itd. 162 U cilju neposrednijeg uključivanja radnih masa u kontrolu rada organa državne uprave, formirani su tokom 1948. godine i organi narodne inspekcije, kao dobrovoljni i pomoćni organi kontrolnih komisija u srezu i gradu. Narodnu inspekciju sačinjavali su narodni inspektori koje su delegirale društvene organizacije ustanova, preduzeća ili mesta. 163 Reč je o administrativno-operativnom organu Savezne vlade za neposredno upravljanje ovom granom proizvodnje. 164 Trgovinsko preduzeće za unutrašnju i spoljnu trgovinu, koje je formirano pre rata kao Centralno prometno akcionarsko društvo, a rešenjem Vlade FNRJ od 17. jula 1947. godine dobilo naziv „ Centroprom ". 165 Misli se na sindikalne organizacije u preduzećima. Sindikalni pokret obnovljen je početkom 1945. godine, kada je (od 23. do 25. januara) održana Zemaljska konferencija i osnovana jedinstvena sindikalna organizacija pod nazivom : Jedinstveni sindikati radnika i nameštenika Jugoslavije, kao klasna organizacija u sastavu Narodnog fronta. Na svom Prvom kongresu, održanom od 24. do 28. oktobra 1948. godine, organizacija je promenila naziv u Savez sindikata Jugoslavije. 166 Misli se na organizacije Narodne omladine, Narodnog fronta i Antifašističkog fronta žena. 167 Priređivači nisu utvrdili o kom savetovanju je reč. Bilo ih je tokom 1947. i 1948. godine više, a jedno takvo savetovanje organizovano je u Predsedništvu vlade februara 1947. godine , kada je kritikovano rukovodstvo Srbije zbog pokušaja da se smanje otkupne obaveze. Partikularističke tendencije obično su se i javljale u vezi s otkupnim obavezama pojedinih republika. 168 Uprava za kadrove je organ Centralnog komiteta KPJ, koji je rukovodio kadrovskom politikom. Uprave za kadrove pri CKKPJ i centralnim komitetima u republikama formirane su na osnovu Odluke CKKPJ od 10. januara 1948. godine, kada su zamenile dotadašnja odeljenja za kadrove. 169 Reč je o Drugom kongresu KP Srbije, održanom od 17. do 21. januara 1949. godine. 170 Reč je o jednoj od formi rada Organizaciono-instruktorske uprave pri CKKPJ i centralnim komitetima u republikama : one su redovno slale ekipe instruktora na teren u cilju pomoći lokalnim par-

710

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tijskim i državnim rukovodstvima i provere izvršenja zadataka. Tako je samo za godinu dana, do Petog kongresa KPJ, od strane CKKPJ i centralnih komiteta u republikama, na teren bilo poslato 199 instruktorskih grupa sa 1116 instruktora, koji su obišli 909 sreskih i gradskih organizacija. O otkupnoj politici vid. napomenu 160. 172 Pokretanje krivičnog postupka bilo je u nadležnosti Javnog tužilaštva, Josip Hrnčević je bio javni tužilac. Javno tužilaštvo formira se 1945. godine, mada se u nekim federalnim jedinicama (Hrvatskoj i Sloveniji npr.) javlja već 1944. godine . Formirano je kao centralizovana služba koja u početku nije bila ni organ pravosuđa ni uprave, već specifičan kontrolni organ za čuvanje zakonitosti , ali su od osnivanja u njegovoj nadležnosti bile funkcije krivičnog gonjenja i nadzora nad primenom zakona. 173 Reč je o administrativno-operativnom organu Ministarstva lake industrije koji je neposredno upravljao proizvodnjom. 174 Misli se na područje Like i Korduna. 175 Drugi kongres Narodnog fronta Hrvatske održan je 23-24. januara 1949. godine u Zagrebu . 176 Misli se na sednicu Sabora Narodne Republike Hrvatske koja je održana januara 1949. godine povodom predloga državnog budžeta NR Hrvatske za 1949. godinu. 17 Rešavanje sporova između radnih organizacija putem arbitražnog tela. Uredbom Savezne vlade od 14. februara 1948. godine preciziran je postupak o arbitraži . 178 Ideje o decentralizaciji rukovođenja privredom uglavnom su se suprotstavljale centralizmu sa stanovišta - da li će pojedine industrijske grane biti izuzete iz administrativnog upravljanja savezne države ili će biti prenete na administrativno-operatívnu upravu republika. Rukovodstvo Partije smatralo je da opšte rukovođenje privredom mora u najvećoj meri biti centralizovano i u rukama državnog aparata, a u operativnom smislu ono može biti preneto i na republike. 179 Uredbom Savezne vlade o radnim normama iz decembra 1948. godine formirane su u svim preduzećima, direkcijama i ministarstvima (komitetima) koja su rukovodila preduzećima komisije za radne norme. U preduzećima su bile formirane od najstručnijih lica i delegata odgovarajuće sindikalne organizacije, odnosno foruma. Istovetnu strukturu imale su i komisije pojedinih ministarstava, s tim što su one, pored stručnih lica, delegirale i svoje predstavnike. 180 Misli se na pojave migracije (seobe) radnika iz preduzeća u preduzeće (vid. napomenu 139). 18 O katastru Savezna vlada donela je i posebnu Uredbu juna 1948. godine. 182 Misli se na meru, koja se jedno vreme primenjivala, o isplaćivanju, pored 12 godišnjih plata, i još jedne na kraju godine. 183 Centralna emisiona ustanova u zemlji, koja je reorganizacijom 1952. godine proširila svoju funkciju i na investicionu i depozitnu

NAPOMENE

711

delatnost. Konstituisana je 1945. godine kao Narodna banka Demokratske Federativne Jugoslavije. Uredbom Savezne vlade od avgusta 1948. godine o planskoj upotrebi gotovog novca, Narodna banka je obavljala blagajničku službu državnih privrednih preduzeća, organa državne uprave, zadruga i društvenih organizacija; bavila se prikupljanjem gotovog novca ovih preduzeća i organizacija i stavljala im ga na raspolaganje u granicama plana. 14 Zakon o državnim privrednim preduzećima iz 1946. delio je preduzeća u opštenarodnoj (državnoj) svojini na republička i lokalna na osnovu merila osnivača, administrativno-operativnog rukovodstva i režima delatnosti. 185 Misli se na budžet koji je usvojen na IV vanrednom zasedanju Narodne skupštine Jugoslavije 29. decembra 1948. 186 Oblik stručnog osposobljavanja kroz koji je u posleratnom periodu veliki broj radnika sticao prve kvalifikacije za rad. Ove kurseve organizovale su sindikalne organizacije, a njihova realizacija odvijala se u okviru narodnih univerziteta. 17 Petogodišnjim planom bilo je predviđeno odvodnjavanje podvodnih i močvarnih terena na površini od 400 000 ha, melioracija podvodnih terena pored velikih reka Dunava, Save, Tise i Morave, vecih objekata - Mačvanskog polja u Srbiji, Lonjskog polja u Hrvatskoj , Skadarskog jezera u Crnoj Gori, močvarnih polja uz Vardar i Crnu reku u Makedoniji i dr. Petogodišnjim planom razvoja Jugoslavije bilo je predviđeno razvijanje hidrografske i meteorološke službe. Uredbom Savezne vlade od 31. decembra 1946. godine osnovana je Savezna hidrometeorološka uprava sa zadatkom da snabdeva privredu informacijama o stanju vremena, režimu voda, stručnim publikacijama, kartama i dr. 189 Gradnja Železare u Sisku započeta je 1948. godine. Njeno zavr šenje bilo je planirano Petogodišnjim planom, ali je, zbog ekonomske blokade od strane Sovjetskog Saveza i zemalja ,,narodne demokratije", izgradnja trajala punih osam godina. 190 Priređivači nisu mogli da utvrde o kakvom je savetovanju reč. 191 Reč je o početku izgradnje samostalne vojne industrije i nastojanjima rukovodstva Partije da se u nju uključe stručno najbolji i politički najpoverljiviji kadrovi. 192 Misli se na stručnjake koji su ostali u Jugoslaviji posle iseljenja nemačke nacionalne manjine i na one koji su kao ratni zaroblje nici ostali u zemlji . 193 Na ovo pitanje Kardelj je upozoravao još 1947. godine. Na savetovanju o zadacima lokalne privrede i komunalnih gazdinstava s predstavnicima većih gradova isticao je da mnogi problemi u privredi upravo proističu iz neodgovarajućeg rukovođenja privredom . Na prvom mestu, naglasio je,,,treba istaći birokratsko-centralističku tendenciju, naročito u republikanskim organima, prema lokalnim narodnim odborima, a sa druge strane - što je, uostalom, isto tendenciju ka administrativnom rukovođenju lokalnih preduzeća i privrednih grana od strane aparata narodnih odbora ... Mi treba da sprovedemo

712

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

kroz čitav naš aparat odozgo do dole, kroz čitavu našu organizaciju državne uprave, jedan jedinstveni princip koji glasi : dati svakoj privrednoj ili upravnoj jedinici maksimalnu operativnu samostalnost, a u isto vreme treba naučiti dobro rukovoditi oružjem višeg rukovodstva, koje predstavljaju: plan, evidencija i kontrola" (Edvard Kardelj , „ Zadaci naše lokalne privrede i komunalna gazdinstva", Zbirka članaka i tekstova za proučavanje ekonomike FNRJ, Beograd, Naučna knjiga, 1950, str. 458) . 194 Misli se na razvoj službe evidencije u operativnim privrednim rukovodstvima i preduzećima koja se smatrala izuzetno važnom u planskoj socijalističkoj privredi . Ova služba morala je svakodnevno da planira proizvodnju, potrebe u sirovinama, da prati ostvarenje proizvodnje, potrebe u stručnim kadrovima i radnoj snazi. Mnoga operativna rukovodstva u preduzećima zanemarivala su razvoj ove službe, smatrajući da ona povećava broj zaposlenih, dovodi do neproduktivnih izdataka i sl. 195 Odnosi se na savetovanje s predstavnicima velikih gradova o razvoju lokalne privrede, koje je održano u Beogradu početkom 1947. godine. 19% Misli se na sistem organizacije državne vlasti Kraljevine Jugoslavije u kojem su lokalni upravni organi vlasti bili neposredni izvršni organi državne vlasti, odnosno pojedinih resornih ministarstava. U posleratnom političkom razvoju Jugoslavije izgrađivao se sistem u kojem su izvršni odbori bili odgovorni svojim narodnim odborima, a preko njih i višem organu državne uprave. 197 Praksa koja se razvila u Sovjetskom Savezu posle oktobarske revolucije i u kojoj su preduzećima upravljali - direktor, partijski sekretar i predsednik sindikata. 198 Misli se na fondove koji se formiraju ne kupovinom određenih roba, već putem distributivnih planova, odnosno na njima zasnovane distribucije . 199 Bilo je više uredbi o kategorizaciji, a one su donošene skoro za svaku privrednu granu i utvrđivale su plaćanje po vrsti posla, vremenu rada, stručnoj kvalifikaciji i sl. 200 Misli se na početak konstituisanja SEV-a (Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć - Sovjet ekonomičeskoj vzajmopomošči) , čija se delatnost svodila na koordinaciju planova privrednog razvoja radi ubrzanja ekonomskog razvoja zemalja članica. Ovoj ekonomskoj organizaciji pristupile su Bugarska, Čehoslovačka , Mađarska, Poljska, Rumunija i SSSR; kasnije su pristupile Demokratska Republika Nemačka i Narodna Republika Mongolija. 201 Albanija je pristupila SEV-u 1950. godine, a prestala da sarađuje početkom šezdesetih godina. 202 Na osnovu Ugovora koji je zaključen septembra 1965. godine, Jugoslavija je uspostavila određenu saradnju sa ovom ekonomskom organizacijom , iako nije postala njena članica . 203 Jugoslovenska vlada je predala ovu notu Ambasadi SSSR u Jugoslaviji 1. februara 1949. godine, a uputila je i drugim zemljama ,,narodne demokratije ". Odgovor Sovjetske vlade usledio je već 11 .

NAPOMENE

713

februara 1949. godine, a odgovori svih drugih članica SEV- a stigli su do 17. februara iste godine. U odgovoru Sovjetske vlade, koja za stanje međusobnih odnosa okrivljuje Jugoslaviju isticalo se da Sovjetska vlada smatra poželjnim učešće Jugoslavije u SEV-u, ali da je „ učešće u Savetu uzajamne ekonomske pomoći mogućno samo u tom slučaju ako se Vlada Jugoslavije odrekne neprijateljske politike prema SSSR i zemljama narodne demokratije i vrati ranijoj politici prijateljstva". 204 Vidovi političkog i ekonomskog pritiska zapadnih imperijali stičkih zemalja bili su različiti, a najviše su se ispoljavali u odnosu na problem severozapadnih granica Jugoslavije (Trsta i Koruške) kroz stav da se, suprotno Mirovnom ugovoru, Slobodna Teritorija Trsta priključi Italiji (Tripartitna deklaracija koju su SAD , Velika Britanija i Francuska objavile 20. marta 1948. godine), zatim u odnosu prema zaoštrenim problemima na jugoslovensko-grčkoj granici, podršci ostacima kontrarevolucije u zemlji i inostranstvu, u vezi s obeštećenjem nacionalizovane imovine u Jugoslaviji i dr. 205 U propagandnoj borbi protiv KPJ, članice Informbiroa su procese društveno-ekonomskog razvoja Jugoslavije, koji su se umnogome razlikovali od sovjetske društvene prakse, proglašavale revizijom Marksovog učenja o socijalizmu. 206 Misli se na Titove govore na IV vanrednom zasedanju Narodne skupštine Jugoslavije 27. decembra 1948. i na Drugom kongresu KP Srbije (vid. J. B. Tito, Dela, tom III , str. 366-400 i tom IV, str. 12-25, Beograd, „ Kultura”, 1950; 1952). 207 Broj prebeglih lica iz Jugoslavije u SSSR i zemlje tzv. narodne demokratije za vreme sukoba s Informbiroom nije utvrđen mada se računa da je bilo oko 5000 političkih emigranata u ovim zemljama , podrazumevajući tu i jugoslovenske građane koji su ranije otišli, tj . zadržali se u tim zemljama posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa. 208 Misli se na „ februarsku”, buržoaskodemokratsku revoluciju u Rusiji, kada je na poziv Boljševičke partije 26. februara 1917. godine otpočeo oružani ustanak koji je doveo do pada carizma i uspostavljanja buržoaske vlade. 209 U rukovodstvu Partije preovlađivalo je u tom trenutku uverenje da borba protiv Informbiroa još nije postala osnovno političko pitanje svih sredstava informisanja, nego se uglavnom ograničavala na centralnu štampu, odnosno na list Borbu. 210 I komunističke partije koje nisu bile članice Informbiroa podržale su njegovu Rezoluciju od 28. juna 1948. godine . 211 Misli se na ustanak naroda Jugoslavije 1941 . 212 Film su snimili sovjetski režiseri neposredno po završetku rata prikazujući NOB na romantičarski način, kao rat jugoslovenskih patriota protiv osvajača . 213 Sovjetska štampa predstavljala je borbu naroda Jugoslavije 1941-1945, samo kao antifašističku i nacionalnooslobodilačku, kao fazu buržoaskodemokratske revolucije. 214 Misli se na partijska rukovodstva u republikama. Do ideje o potrebi formiranja nacionalnih partijskih organizacija KPJ je došla

714

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

na Četvrtoj zemaljskoj konferenciji, održanoj 1934. godine, a proces njihovog stvaranja započinje osnivanjem KP Slovenije 17. aprila 1937. i KP Hrvatske 1-2. avgusta iste godine , da bi se nastavio u toku (formiranjem KP Makedonije) i neposredno posle rata (ostali) . 215 Na Petom kongresu KPJ izabrana su 63 člana plenuma CKKPJ, tj . člana CKKPJ. 216 Biroi su bili političko-izvršni organi oblasnih, gradskih , sreskih i rejonskih komiteta koje je potvrđivao Centralni komitet KP republike. Brojali su 7-9 članova. Dva člana biroa , uključujući tu i sekretara, morali su imati partijski staž od najmanje 3 godine. Politbiro CKKPJ, izabran na Petom kongresu KPJ imao je 9 članova. 217 Vid. napomenu 3: na Petom kongresu KPJ izabrana su 42 kandidata za članove CKKPJ. 218 O formiranju kontrolnih komisija vid. napomenu 4. 219 Kroz kandidatski staž prolazila su sva lica zainteresovana za ulazak u Partiju, koji je trajao od 6 do 18 meseci . Za to vreme kandidati su se upoznavali sa Programom i Statutom Partije i dokazivali u političkom radu ; mogli su da učestvuju u radu partijskih organizacija sa savetodavnim pravom glasa; plaćali su određenu članarinu (neopravdano neplaćanje članarine u toku 3 meseca povlačilo je sobom gubitak statusa kandidata).

220 O Narodnom frontu vid. napomenu 40. 221 O sindikalnim organizacijama vid. napomenu 165. Narodna omladina Jugoslavije - društveno-politička organizacija u sastavu Narodnog fronta. Razvila se iz širokog omladinskog pokreta - Ujedinjenog saveza antifašističke omladine (USAOJ) i pod rukovodstvom Skoja. Na Trećem kongresu USAOJ-a, održanom maja 1946. u Zagrebu, UŠAOJ se pretvorio u Narodnu omladinu Jugoslavije, čime su stvorene pretpostavke za stvaranje jedinstvene omladinske organizacije, odnosno za ujedinjenje Narodne omladine i Skoja, do čega je došlo na Četvrtom kongresu Skoja, održanom 12-14. oktobra 1948. godine. 223 Antifašistički front žena (AFZ) kao organizacija formirao se u toku rata. Okupljao je i politički aktivirao žene u NOB-u, učvršćujući njihovu povezanost s KPJ i Narodnim frontom . Na svom Prvom (manifestacionom) kongresu, održanom 17-19. juna 1945. godine, ova organizacija je, kao deo Narodnog fronta , utvrdila ciljeve i zadatke svog društveno-političkog rada u posleratnom razvoju Jugoslavije.

224 Savez boraca NOR-a - društveno-politička organizacija koja okuplja učesnike NOR-a. Osnovana je 30. septembra 1947. godine. Na zajedničkom kongresu Saveza boraca, Saveza ratnih vojnih invalida i Udruženja rezervnih oficira i podoficira Jugoslavije, održanom od 29. juna do 1. jula 1961. godine, došlo je do ujedinjenja ovih organizacija u Savez udruženja boraca narodnooslobodilakog rata Jugoslavije (SUBNOR) . 223 Savez ratnih invalida organizacija koja okuplja ratne invalide. Postojala je i pre drugog svetskog rata. U posleratnom periodu svoj rad je obnovila 10. januara 1946. godine. Na zajedničkom kongre-

NAPOMENE

715

su Saveza boraca, Saveza ratnih vojnih invalida i Udruženja rezervnih oficira i podoficira , održanom od 29. juna do 1. jula 1961. godine, ujedinila se s ovim organizacijama u Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije. 226 Prvih godina posle rata Partija se izrazitije sukobljavala sa sektaškim pojavama koje su se izražavale u različitim vidovima u otporu prema prijemu intelektualaca, žena i pripadnika narodnosti u Partiju, u pripremanju malog broja kandidata i sl. Razlozi ovih pojava takođe su različiti u oštrim kriterijumima za prijem, u shvatanju da omasovljenje Partije dovodi u pitanje njenu klasnu i revolucionarnu čistotu, u apsolutizovanju njenog kadrovskog obeležja i sl. 227 Organizaciono- instruktorska uprava formirana je Odlukom CKKPJ od 10. januara 1948. godine. Proizišla je iz ranijeg Organizaciono-instruktorskog odeljenja CKKPJ. Kao telo CKKPJ, bavila se organizacionim razvojem Partije, proverom izvršenja partijskih direktiva i neposrednom pomoći nižim partijskim rukovodstvima. Pored Organizaciono-instruktorske uprave, formirane su još Uprava za kadrove i Uprava za propagandu i agitaciju . Ista organizaciona rešenja primenjena su i na republička partijska rukovodstva. Statutom KPJ, usvojenim na Petom kongresu u pokrajinskom i oblasnom komitetu formirana su Organizaciono-instruktorska odelje nja za kadrove, agitaciju i propagandu i ekonomsko-finansijske poslove. Pri gradskim komitetima čija se organizacija delila na rejonske organizacije, formirana su ista odeljenja. Prema Statutu , CKKPJ imao je pravo da stvara i politička odeljenja za važnija državna i ekonomska pitanja, koja su radila po njegovim posebnim instrukcijama. 228 Misli se na Odluku CKKPJ od 10. januara 1948. godine, kojom je izvršena reorganizacija partijskog aparata CKKPJ i nacionalnih rukovodstava i stvorena Organizaciono-instruktorska uprava. Reorganizacija je imala za cilj što neposrednije uključenje partijskog aparata u političke i privredne probleme državne uprave. 229 Člansku knjižicu , kao osnovni dokumenat kojim se potvrđivala pripadnost KPJ, posedovao je svaki član KPJ. 230 Ovo shvatanje ukazuje na proces profesionalizacije partijskog aparata uslovljenog nastojanjem da se izgradi sistem rukovođenja koji bi Centralnom komitetu KPJ omogućavao direktan uvid i kontrolu u rad svih partijskih, državnih i privrednih organizacija, odnosno celokupnog društveno-političkog i ekonomskog života zemlje . 231 O upravama za kadrove vid . napomenu 168. 232 KPJ je bila izgrađena na teritorijalno-proizvodnom principu u fabrici, rudniku, ustanovi, u naselju, mestu, selu itd. Forma organizovanja KPJ u proizvodnim sredinama bila je osnovna partijska organizacija a njen najviši rukovodeći organ opšti sastanak za naselja, mesta, sela - konferencija. 233 CKKPJ je ovu praksu primenjivao već od kraja 1946. godine. To je činio kada je procenio da je u nekim, izuzetno važnim, oblastima političkog i državnog života , došlo do ozbiljnijih problema ili zastoja u izgradnji novih društvenih odnosa.

716

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

234 Aktivi agitatora bili su neposredni nosioci mnogih političkih kampanja u ostvarivanju partijskih direktiva po srezovima, gradovima i velikim preduzećima. Rezultati njihovog rada merili su se brojem održanih konferencija, zborova, mitinga, brojem učesnika i sl . 235 Ove pojave proizlazile su iz činjenice što posle sukoba s Informbiroom iz političkog života zemlje još nije sasvim iščezao dotadašnji odnos prema Sovjetskom Savezu i teorijskim radovima J. V. Staljina. Prelom je uglavnom bio nastao u partijskim rukovodstvima, a politički rad i propaganda u širem smislu bili su još uvek u znaku izvesne defanzivnosti. 236 Misli se na Istoriju Svesavezne komunističke partije (boljše. vika) koja je za jugoslovenske komuniste, zajedno sa Staljinovim Pitanjima lenjinizma, predstavljala osnovnu marksističku literaturu. Na ove pojave Tito je upozorio još 1947. godine, ističući da je izučavanje istorije SKP(b) bez onoga što se kod nas zbiva nedovoljno, jer se u nas socijalizam razvija novim putevima koji, međutim, po suštini ne protivreče razvoju SSSR-a. 237 Agitprop je formiran Odlukom CKKPJ od 3. jula 1945. godine s ciljem da rukovodi ideološkim radom. Preko njega i „ agitprop komisijâ" razvijala se ukupna agitaciono-politička delatnost i definisala kulturna i prosvetna politika. Njihova delatnost obuhvatala je propagiranje političkih, privrednih i drugih partijskih direktiva , teorijski rad i sl. Agitprop komisije su formirane u svim partijskim rukovodstvima centralnim , pokrajinskim, oblasnim, okružnim, sreskim, gradskim i rejonskim komitetima, a njihov agitaciono-propagandni rad odvijao se po sektorima: za štampu, teorijsko-predavački rad, kulturno-prosvetni , organizaciono-tehnički . Na čelu svakog od ovih sektora nalazio se rukovodilac sektora, a komisijom je rukovodio jedan član partijskog rukovodstva (biroa). 238 Labud Kusovac, predratni član CKKPJ, bio je, zbog frakcionaške delatnosti, isključen iz KPJ; došao je u sukob s KPJ i povodom Rezolucije Informbiroa 1948. godine. 239 Priređivači nisu utvrdili o kome je reč. 240 Verovatno se misli na Josipa Zmazeka. 241 Reč je o Milivoju Stefanoviću. 242 Dragoljub Jovanović, generalni sekretar Narodne seljačke stranke, koja je posle rata ušla u Narodni front. Nije prihvatio koncepciju Narodnog fronta i rukovodeću ulogu KPJ u njemu , zbog čega je ubrzo došao u sukob s novim društvenim poretkom. Unutar Narodnog fronta stvorio je opozicionu grupu. 243 Jovan Jovanović Pižon, predsednik u Kraljevini Jugoslaviji do 1939. godine.

Zemljoradničke

stranke

24 Naša zadruga, glasilo „ Ljudskega zadružništva ", koje je izlazilo u Ljubljani od 1945. do 1949. godine. Izdavao ga je Inicijativni zadružni odbor za Sloveniju .

NAPOMENE

717

245 Kmečki glas,,,list za podeželsko ljudstvo" izlazio u Ljubljani od 1943. godine. Do 1946. godine zvao se Vesnik Osvobodilne fronte slovenačkog naroda. 26 Politika, dnevni informativno-politički list; izlazi u Beogradu od 12. januara 1904. godine; osnivač je bio Vladislav Ribnikar. 247 Borba, organ Komunističke partije Jugoslavije do 9. juna 1954. godine. Prvi broj pojavio se u Zagrebu 19. februara 1922. godine. List je izlazio i u toku NOR-a, 1941. u Užicu i 1942. u Drinićima (Bosanska krajina) . Od 9. juna 1954. godine Borba je organ Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. 248 Reč je o političkom izveštaju J. B. Tita, referatima Edvarda Kardelja, Aleksandra Rankovića, Borisa Kidriča, Milovana Đilasa i Programu KPJ. 249 Seljačka borba, list za selo. Izlazio jedanput nedeljno od 1945. do maja 1949. godine u Beogradu . 250 Rad, organ Centralnog odbora jedinstvenih sindikata radnika i nameštenika Jugoslavije. Izlazio od 1945. do 1950. godine. Posle izvesnog prekida opet počeo redovno izlaziti. 251 Glas, organ Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije. Prvi broj se pojavio avgusta 1942. godine u okupiranom Beogradu; od 1. novembra 1945. godine izlazio je kao dnevni list. Prestao je da izlazi 8. februara 1952. 252 Rezolucija Petog kongresa KPJ, u cilju očuvanja jedinstva i klasne čistote Partije odlučno insistira na prevazilaženju sektaškog odnosa u partijskim organizacijama prema prijemu novih članova i na poboljšanju socijalne strukture Partije prijemom radnika , u prvom redu industrijskih . 253 Na Petom kongresu KPJ upućena je oštra kritika partijskim organizacijama u pogledu prijema članova ŠKOJ-a u Partiju . Kritikovana je pojava da se skojevci i sa dužim kandidatskim stažom sporo primaju u Partiju . To je, prema uverenju rukovodstva Partije, bila posledica ili sektaškog odnosa partijskih organizacija ili nepoznavanja rada SKOJ-a i slabe pomoći Partije radu ove organizacije. Zbog toga je nakon Četvrtog kongresa SKOJ-a, održanog od 12. do 14. oktobra 1948. godine, kada je došlo do ujedinjenja ove organizacije s organizacijom Narodne omladine u jedinstvenu organizaciju (Narodnu omladinu Jugoslavije), veći broj škojevaca kandidovan za članstvo u KPJ . 254 O agitprop komisijama vid . napomenu 237. 255 Reč je o pismu CKKPJ kojim su upoznata partijska rukovodstva s odlukom o isključenju S. Žujovića i A. Hebranga iz KPJ, donetom na sednici CKKPJ od 9. maja 1948. godine. 256 Do Petog kongresa KPJ u socijalnoj strukturi članstva KPJ preovladavali su siromašni seljaci i seoski proleteri (njihov udeo iznosio je 49 odsto, radnika je bilo 29 odsto, intelektualaca 14 odsto i ostalih 7 odsto ) . Posle Kongresa, bez obzira na njegove odluke o neophodnosti većeg prijema industrijskih radnika , došlo je do povećanja partijskog članstva (od 448 175 koliko ih je bilo u vreme Kongresa, na kraju 1948. godine broj se povećao na 530 812) , ali uglavnom iz

718

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

redova službeničkih kategorija koje su se nalazile u aparatu vlasti i drugim institucijama društveno-političkog života. Do ovakvog razvoja partijske organizacije naročito je došlo tokom 1949. godine. 257 Misli se na razne kategorije službenika koje su se porastom državnog aparata našle u njegovoj službi i koje su iz raznih pobuda vršile pritisak za prijem u KPJ. 25 Misli se na određene kategorije partijskog članstva koje su se uglavnom verbalno (deklarativno) izjašnjavale protiv Rezolucije Informbiroa, ali su u konkretnom političkom ponašanju u radu bile pasivne, skrivajući u velikoj meri svoj pravi odnos prema politici Partije. 259 Ovo se postavljalo kao problem, jer se KPJ još držala konspirativne forme (metoda) partijskog rada u kojoj su politički problemi KPJ raščišćavani u zatvorenom krugu na zatvorenim partijskim sastancima ili njenim užim telima, te su idejna i politička pitanja (unutarpartijska pitanja) ostajala van domašaja šire javnosti. 260 U Bosni i Hercegovini veliki broj partijskog članstva nije imao ni osnovno obrazovanje. U tom periodu od ukupnog broja partijskog članstva 21,72 odsto bilo je bez ikakve škole. 261 Misli se na uže operativno telo koje se formiralo iz sastava Politbiroa nacionalnih CK`i Pokrajinskog komiteta. Odluku o formiranju Sekretarijata u ovim rukovodstvima doneo je CKKPJ 10. januara 1948. godine. Sekretarijati su brojali od 3 do 5 članova. 262 Večernji kružoci bili su najmasovnija forma partijskog vaspi tanja članstva i ideološkog rada. Organizovani su u partijskim organizacijama (ćelijama) s programima koji su odgovarali ideološkom nivou članova kružoka.

263 Oblasni komiteti u organizacionoj strukturi KPJ postoje još u predratnom i ratnom periodu . Rasformirani su aprila 1945. godine i umesto njih formirani okružni komiteti. Statutom KPJ, usvojenim na Petom kongresu, bilo je predviđeno njihovo ponovno formiranje. Misli se na partijski dokumenat koji je sadržavao ocenu rada člana Partije. Karakteristiku je obično davala partijska organizacija kojoj je član pripadao. Prema Statutu KPJ, usvojenom na Petom kongresu, član Partije imao je pravo da pročita karakteristiku . 265 Ove pojave označavale su proces dubljeg srašćivanja partijskog i državnog aparata. Partija se sve više pojavljivala kao produžena ruka države, kao komandujuća društvena snaga koja je delovala preko državnih organa i time objektivno slabila veze s narodnim masama. 266 Verovatno se misli na Luja Goranina. 267 Misli se na diplomatsku borbu za nove granice prema Austriji i Italiji koje je trebalo da raspravi Mirovna konferencija u Parizu. U tom smislu Jugoslavija je 1945. godine postavila pitanje revizije granica s Austrijom, tražeći one teritorije (Korušku) koje su posle prvog svetskog rata ostale u sastavu Austrije, a etnički su u najvećoj meri bile slovenačke. Borba za granicu prema Italiji uglavnom se vodila oko grada Trsta i Slobodne Teritorije Trsta. Ona je praktično otpočela već ulaskom jugoslovenskih jedinica 1. maja 1945. godine u

NAPOMENE

719

Trst, a posebno povodom kominikea trojice savezničkih ministara spoljnih poslova (Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza) , od 24. decembra 1945. o tome da će savezničke zemlje sklopiti mirovni ugovor s Italijom a sve zemlje koje su bile u ratu s njom učestvovati na mirovnoj konferenciji u Parizu, insistiranjem jugoslovenske vlade i diplomatije da se pred savezničke sile iznesu razlozi i dokazi za jugoslovenske zahteve u pogledu revizije granice sa Italijom. 268 U naporima jugoslovenske vlade i diplomatije za reviziju severozapadnih granica angažovao se i veliki broj naučnih radnika koji su naučnim radovima i publikacijama istorijskog, etničkog, geografsko-ekonomskog i drugog karaktera dokazivali opravdanost jugoslovenskih zahteva. Tako su se pojavili mnogi radovi objavljeni 1945. godine u posebnoj publikaciji Državnog izdavačkog zavoda Jugoslavije, pod nazivom Oko Trsta, koju su uredili dr Viktor Novak i dr Franc Cviter. U pisanju ovih radova učestvovali su general Lado Ambrožić, dr Aleksandar Belić, dr Lojze Berce, dr Lavo Čermelj , Dušan Diminić, general Petar Drapšin, Drago Gervais, Milan Marjanović, dr Josip Vilfan, dr Franc Cviter i dr. 269 Ove ekipe izučavale su kompleksno istorijske, političke i etničke probleme Istre i u tu svrhu objavljen je veći broj etnografskih radova. Pominjemo samo jedno delo od Ive Mihovilovića, Trst — etnografski i ekonomski prikaz. 270 Slovenački književnik, koji je živeo u Sjedinjenim Američkim Državama. Od 1943. godine intenzivno se angažovao na širenju istine o NOP-u u novoj Jugoslaviji. Za Rezoluciju Informacionog biroa se u celoj zemlji izjasnilo 55 343 člana KPJ, od kojih oko 14 500 zemljoradnika, radnika, studenata i đaka, 21 880 učesnika NOR-a ( 1673 nosilaca ,,Partizanske spomenice 1941") , 4153 aktivna pripadnika JNA, 1722 pripadnika organa unutrašnjih poslova, 2616 članova raznih tela i rukovodstava KPJ i 1189 funkcionera i članova Skupštine i njihovih tela.

772 Reč je o sekretaru Sreskog komiteta u Kolašinu , koji je uspeo da zavrbuje jedan broj drugih članova Komiteta, ali je sprečen pokušaj grupe da se prebaci preko jugoslovensko-albanske granice. 273 Problem je nastao zbog odluke o premeštanju glavnog grada Crne Gore sa Cetinja u Titograd. Odluka nije naišla na podršku jednog broja partijskih kadrova. 274 Na osnovu Mirovnog ugovora zaključenog između FNRJ i Italije februara 1947. godine, građani italijanskog porekla koji su živeli na teritoriji Jugoslavije imali su pravo da se izjasne da li će ostati u Jugoslaviji ili se opredeliti za odlazak u Italiju. 275 Anton Riček, pripadnik NOR-a od 1941 ; od 1949. godine direktor Energokombinata u Trbovlju. 776 Budžet KPJ se formirao iz različitih izvora : partijske članarine, dobrovoljnih priloga i partijskih privrednih preduzeća. Članovi Partije i kandidati plaćali su mesečno članarinu u određenom procentu od njihovih bruto primanja u jednom mesecu. Odluku o visini procenta donosio je CKKPJ. Finansijskim poslovima rukovodilo je ekonomsko-finansijsko odeljenje pri ČKKPJ i pri republičkim partijskim rukovodstvima.

720

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Dobrovoljni prilozi kao izvor finansijskih sredstava Partije postojali su još u predratnom periodu: davali su ih članovi iz svojih vanrednih prihoda, ali i simpatizeri Partije. Ta praksa razvijana je i u posleratnom periodu i bila je ne samo važan izvor materijalnih sredstava već i jedna od formi povezivanja Partije s vanpartijskim masama. 278 Reviziona komisija bila je organ KPJ koju je birao Kongres Partije. Kontrolisala je urednost i pravilnost rada partijskog aparata, blagajnu i imovinu Centralnog komiteta KPJ. 279 Zgrada CKKPJ počela se graditi 1960. a završena je 1964. godine. 280 Žarišta trbušnog tifusa, osim Splita, javila su se i u Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i Kikindi. 281 Zarazna polna bolest raširena u Homolju, lečena je penicilinom u prvim godinama posle rata. 282 Jugoslovenska armija je , pored svoje osnovne dužnosti - odbrane zemlje učestvovala i u izgradnji svih većih objekata, u poljoprivrednim radovima i sl.

283 Pritisak SSSR-a i zemalja tzv. narodne demokratije primorao je jugoslovensko političko rukovdstvo da donese odluku o izgradnji sopstvene vojne industrije kao osnovnog elementa politike oslonca na sopstvene snage. Gradnja objekata vojne industrije započela je polovinom 1948. godine i do kraja 1951. godine porasla je za šest puta. Za te svrhe Jugoslavija je morala da utroši 1407,5 miliona dolara. 234 Reč je o primedbama na odluku o formiranju oblasti iznetim na prethodno održanoj sednici Politbiroa CKKPJ. 285 Broj učenika osnovnih škola iznosio je → prema podacima 1638 000; broj učenika gimnazija porastao je na 310 000 iz jula 1948 prema 167 000 u 1938/1939 , a broj učenika učiteljskih škola na 16739 prema 8898 u 1938/1939 ; u srednjim stručnim školama učilo je 47 591 učenika ; broj studenata iznosio je 41 519 prema 17 247 u 1938/1939 . godini. Broj škola nacionalnih manjina (narodnosti ) iznosio je : šiptarskih (albanskih) 483, mađarskih 238, bugarskih 116, čeških 59, rusinskih 10, rumunskih 43, italijanskih 70, turskih 71. Izdavačka delatnost zadovoljavala je veliku glad za knjigom . U toku 1948. objavljeno je 3413 naslova knjiga i brošura u ogromnom tiražu od 30 339 150 primeraka. U isto vreme izlazila su 232 časopisa u tiražu od 1722 780 primeraka . Došlo je i do poletnog razvoja kulturnih ustanova : pozorišta , muzeja, biblioteka. Godine 1947. u Jugoslaviji je bilo 47 profesionalnih pozorišta , koja su dala 6940 predstava , a posetilaca je bilo više od 3 miliona . Broj pozorišta je za naredne tri godine porastao na 67, broj odigranih predstava na 9368, i broj posetilaca na oko 4 miliona . 286 Tito je neposredno posle održanog Plenuma, 3. januara 1950, izneo značaj učiteljskog poziva. Primivši 25 svršenih učenika i učenica Učiteljske škole u Novom Pazaru, koji su po završenom školovanju odlučili da rade u najzabačenijim selima štavičkog i deževskog sreza, u kojima do tada nije bilo ni škola ni učitelja, Tito je istakao da je Plenum CKKPJ osudio zapostavljanje učitelja i zaključio da treba podići „ ugled i autoritet nastavnika i učitelja na stepen koji odgovara njihovoj ulozi u našem društvu ". Tu je pre svega imao u vidu reša-

NAPOMENE

721

vanje njihovih materijalnih i stambenih problema. Tom prilikom Tito je istakao da su najvažniji zadaci učitelja vaspitavanje dece i kulturno delovanje među narodom (organizovanje raznih kulturnih društava, priredaba, suzbijanje nepismenosti i razvijanje prosvetnog rada) . Novo društvo je sebi postavilo zadatak da podigne kulturni nivo naroda ne samo u gradovima već i u najzabačenijim mestima. Tito je od učitelja tražio da budu ,,nosioci socijalističke misli, konstruktivni tvorci socijalizma i uporište narodne države”. (Vid. J. B. Tito, Iz razgovora sa svršenim učenicima učiteljske škole u Novom Pazaru 3. januara 1950, Dela, tom IV, Beograd ,,,Kultura", 1952, str. 272-275). 287 Osmogodišnje obavezno školovanje uvedeno je od 1952/1953. školske godine, s tim što se ostvarivalo zavisno od uslova pojedinih republika i pokrajina, odnosno oblasti. Opšti zakon o školstvu iz 1958. potvrdio je obavezu osmogodišnjeg osnovnog školovanja. 288 Najviše udžbenika je prevođeno s ruskog. Na Beogradskom univerzitetu su prevedena 24 dela s ruskog u periodu 1945-1948 . Prevođena su dela iz društvenih i prirodnih nauka. Među njima nalazimo udžbenike iz istorije , opšte istorije države i prava, krivičnog prava (opšti deo), teorije države i prava (Golunski i Strogovič, Denisov) , teorije dokaza (A. Višinski) , političke ekonomije. Izdavanje ruske stručne literature nastavilo se i u toku 1949. godine. Iz istorije štampani su sledeći udžbenici i monografije : Galkin, Zubok, Notovič, Hvostov, Povjest novoga vijeka - od 1870. do 1918, treće izdanje; Grekov B. D., Borba Rusije za izgradnju svoje države, Zagreb; Jefimov A. V., Istorija novog veka od francuske revolucije do Pariske komune, Beograd; Kosminski E. A., Povjest srednjeg vijeka, Zagreb; Mišulin A. V., Istorija starog veka, Beograd ; Tarle V. J., Jefimov A. V., Hajfes, A. F. , Istorija novog veka, Beograd, knj . II ; Skaskin D. S., Jefimov V. , Nova istorija od engleske buržoaske revolucije do Bečkog kongresa, Beograd. Iz oblasti političke ekonomije nastavljeno je 1949. objavljivanje sovjetskih autora: Kuznjecov A., Kapital i višak vrednosti, Beograd; Leontjev A., Predmet i metod političke ekonomije, Beograd; Ostrovitjanov K. V., Kratak pregled ekonomike pretkapitalističkih formacija, Beograd; Rozenberg D., Istorija političke ekonomije, Beograd; Vigodski S. L. , Kružno kretanje i obrt kapitala, Beograd; Trahtenberg J. A., Opća kriza kapitalizma i buržoaska politička ekonomija, Zagreb; Hmeljnov N. N. , Finansijsko gazdovanje kolhoza, Beograd. Prevođeni su i radovi iz pedagogije i psihologije : Jesipov B. P., Bončarov N. K., Pedagogika; Leontijev, Kazanski, Šnirman, Rives , O proučavanju učenika, Makarenko A. S. , Porodično vaspitanje; Psihologija (po Kornilovu), izdanje Komiteta za srednje stručne škole Vlade NR Srbije; Marksistički filozofski materijalizam od G. Glezermana. Izdaju se i sociološko-politički radovi : Aleksandar G., Bankrot buržoaske sociologije, Zagreb; Gorkin A. , Trijumf lenjinsko-staljinske nacionalne politike u SSSR-u, Zagreb; Rozental M., Pobjeda socijalističke revolucije i odgoj novog sovjetskog čovjeka, Zagreb. 289 Proces diferencijacije vršen je putem podržavanja svešteničkih udruženja koja su bila spremna da sarađuju s narodnom vlašću. Taj proces je tekao brže među pravoslavnim nego rimokatoličkim sveštenstvom, a među ovim drugim brže u Sloveniji ( Cirilo-metodijska družba) nego u Hrvatskoj . 290 Ova linija počivala je na sledećim načelima: religija je dru štveno-istorijska pojava i ne može se suzbijati administrativnim pu 46 Sednice Centralnog komiteta KPJ , 1948-1952.

722

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tem ; crkva je odvojena od države i škole; sloboda savesti i veroispovesti; sloboda duhovne aktivnosti crkve, ali ne i njeno mešanje u politički život. Veronauka se mogla predavati samo u crkvenim prostorijama. Učitelji, uopšte nastavniki kadar, članovi KPJ, nisu smeli da učestvuju u verskim obredima, niti da propovedaju verski misticizam deci i omladini. Posle faze , ratobornog katolicizma" i osude nadbiskupa A. Stepinca 1946. godine Rimokatolička crkva se prividno povukla iz javnog života, bojkotovala narodnu vlast i nastavila da prigušeno rovari protiv novog poretka. 291 Pored tri ranija univerziteta (u Beogradu , Zagrebu , Ljubljani), u Skoplju je osnovan prvi Makedonski univerzitet, a u Sarajevu su otvoreni Medicinski i Pravni fakultet i Visoka šumarska škola. Na osnovu podataka iz 1950/1951 . godine, u Jugoslaviji je bilo 85 fakulteta, visokih i viših škola . Iste školske godine, na univerzitetima je studiralo 49 059 redovnih i 9081 vanredni student. Školske 1948/1949. godine diplomiralo je 2233, a 1949/1950 . godine 3218 studenata . Na ime stipendija i dečijeg dodatka, dato je 1950/1951 . 1 milijarda i 92 miliona dinara. 292 Forsirana industrijalizacija sve više je zaoštravala problem srednjih kvalifikovanih stručnjaka. Naglasak se stavljao na otvaranje srednjih stručnih škola (,,tehnikuma") . Pojačavala se briga za radnički podmladak (nekadašnje „ šegrte") i njegovo stručno uzdizanje i obrazovanje. U srednje stručne škole (tehničke, hemijske i druge) upisivao se sve veći broj devojaka. 293 Osnivanje novih škola i odeljenja pratilo je povećanje učenika i nastavnika. Međutim, školske 1951. bilo je 74 učenika na jednog nastavnika. Tek školske 1964/1965 . došlo je do poboljšanja tog odnosa: 32 učenika na jednog nastavnika. 294 U školskim zgradama zatečenim posle oslobođenja tekao je rad u dve, pa i tri smene, u teškim uslovima zbog zapuštenosti i velikih oštećenja školskog prostora za vreme rata (od bombardovanja, borbi, pljačke inventara) , korišćenog za kasarne neprijatelja i kvislinga. Na Beogradskom univerzitetu okupator je uništio 71 laboratoriju i zavod; oštećena je i opljačkana Beogradska astronomska opservatorija, kao i mnogobrojni instituti širom zemlje. Nedostatak školskog prostora i borba za što racionalnije korišćenje postojećeg osećali su se i posle provizorno izvršene obnove školskih zgrada i izgradnje novih u prvim godinama industrijalizacije, čemu je doprinosio nagli priliv đaka i studenata. 295 Stvarani su novi i proširivani ili modernizirani postojeći instituti i zavodi, naročito u onim krajevima u kojima je naučnoistraživački rad bio u međuratnom razdoblju zanemaren. Tako su u Makedoniji, među ostalim, osnovani Geološkoistraživački institut (u Ohridu) , Šumarski ispitivački institut (u Skoplju) , Zavod za tropske bolesti u Skoplju; u Crnoj Gori Zavod za poljoprivredna istraživanja, Zavod za južne kulture i vinogradarstvo, Higijensko-epidemiološki institut, Geološkoistraživački institut; u Istri - Institut za tuberkulozu kostiju u Rovinju; u Bosni i Hercegovini - Institut za tuberkulozu, Institut za venerične bolesti, Institut za zdravstveno prosveći. vanje itd. 296 Karte za snabdevanje izdavane su prema kategorijama radnika, u zavisnosti od težine posla i odgovornosti (udarnici, radnici u rudni-

NAPOMENE

723

cima i kesonima, radnici u industriji, službenici, đaci itd.) . (Vid. i nap . 140) . 297 Zadatak građanskih škola, koje su od 1920. postale državne institucije i zauzele istaknuto mesto u sistemu obrazovanja, sastojao se u tome da svojim učenicima pruže šire opšte obrazovanje nego što su im ga mogle dati više narodne škole i da ih pripremaju za trgovinska, zanatsko-industrijska ili poljoprivredna zanimanja. U građanskim školama pružala su se zaokružena praktična znanja i učenici spremani za srednje stručne škole. U ovim školama radilo je 1938. godine 2300 nastavnika, a pohađalo ih više od 40 000 učenika .

298 Zakonom o narodnim školama u Kraljevini Jugoslaviji regulisana su prava onih nacionalnih manjina koje su bile obuhvaćene međunarodnim ugovorima (nemačka narodnosna grupa, mađarska i rumunska nacionalna manjina), dok ostale manjine nisu imale ta prava ili su ih, neke od njih, stekla posebnim ugovorima. Šiptarska (albanska) manjina (narodnost) imala je 1948. godine 483 škole ali je, u uslovima nove prosvetne politike i novog odnosa prema ranije obespravljenom stanovništvu manjine , taj broj očigledno bio nedovoljan. Pri tome su se pojavili i problemi oskudice nastavnog kadra, koji je trebalo stvarati pogotovo preko noći. 299 Deo zemljišta koji su zadrugari zadržavali u svom posedu posle ulaska u seljačku radnu zadrugu . Njegova površina iznosila je do jedan ha poljoprivrednog zemljišta, a u planinskim krajevima i do jedan ha pašnjaka. Pored zemljišta i zgrada za stanovanje, kao i drugih prostorija potrebnih u poljoprivrednoj aktivnosti, zadrugari su mogli da zadrže određeni broj stoke, neograničeni broj živine, ručni poljoprivredni alat. 300 Od 1932. godine u Kraljevini Jugoslaviji narodne škole za učenike Islamske verske zajednice prešle su u nadležnost ove zajednice, koja je nad njima vršila nadzor i postavljala im nastavnike . Posle oslobođenja, verske škole i uticaj verskih zajednica na školstvo je zabranjen. S obzirom na ustavnu odvojenost crkve (verske zajednice) od škole, one su mogle da imaju verske škole van sistema redovnog školstva. Ustavom i zakonodavstvom bilo je zabranjeno ometanje obaveznog školovanja i versko indoktriniranje dece i omladine . 301 Pokret za veću produktivnost rada nastao u SSSR-u 1935. godine. Ime je dobio po rudaru Alekseju Grigorijeviču Stahanovu . 302 Misli se na Istoriju diplomatije u redakciji akademika Vladimira Petroviča Potemkina ( 1878-1946) , čiju su drugu knjigu sastavili V. M. Hvostov i I. I. Minc. 303 Enver Hodža ( 1908–1985) , generalni sekretar (predsednik) Albansek partije rada, nosilac antijugoslovenske politike u Albaniji za vreme Informbiroa i nakon normalizacije odnosa sa istočnoevropskim socijalističkim zemljama; izolovao svoju zemlju u ime staljinističke ortodoksije i stvorio režim zasnovan na diktaturi i autentičnom staljinizmu. 30 U tekstu se pominje i kao Uprava za kadrove, što joj je zvanični naziv. 305 Misli se na stručno obrazovane ljude što su se zbog kolaboracije s neprijateljem u prošlom ratu nalazili na izdržavnju kazne

724

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

(imaju se u vidu samo oni na koje je kazna vaspitno delovala) . Pored jugoslovenskih državljana, u radnim logorima su se nalazili i pripadnici nemačke narodnosne grupe, koji su se 1941. deklasirali kao nemački državljani; zatim nemački ratni zarobljenici do otpuštanja, to jest do sređivanja ondosa FNRJ sa Saveznom Republikom Nemačkom . 306 Jugoslovenska bibliografija 1949, izdanje Direkcije za informacije Vlade FNRJ, Beograd, 1950, u delu Biografije ne spominje ovu Staljinovu biografiju, tako da je reč o ranijem prevodu. S radovima Marksa (Kritika političke ekonomije, Kapital - kritika političke ekonomije, svezak III, prvi deo, knj . III) , Marksa i Engelsa (Komunisticki manifest), Lenjina (Dečja bolest levičarstva" u komunizmu, Korak napred, dva koraka nazad, Materijalizam i empiriokriticizam, O drža vi, O pravu nacija na samoopredeljenje, O zadrugarstvu, Proleterska revolucija i renegat Kautski, Šta da se radi?) objavljivani su i Staljinovi radovi : Pitanja lenjinizma, Anarhizam ili socijalizam, O Lenjinu, O sindikatima (Lenjin — Staljin) . Popularisanje Staljina nastavilo se sve dok KPJ nije počela da prelazi iz defanzive u ideološko-političku ofanzivu protiv staljinizma kritičkom analizom društveno-ekonomskog bića istočnoevropskih socijalističkih zemalja, njihove agresivne politike i prakse. Treći plenum CKKPJ značio je u ideološkoj sferi radikalan zaokret, pripreman prethodnim merama KPJ i samostalnijim analizama raznovrsnih društvenih fenomena od strane njenih teoretičara, naučnika iz oblasti društvenih nauka i publicista. 307 Misli se na komuniste koji su pokazivali afinitet prema naučnom radu, ali nisu imali kvalifikacije za naučni i nastavni rad prema merilima univerziteta. 308 Posle oslobođenja zemlje uglavnom je prevođena sovjetska literatura, kao i klasična dela iz svetske književnosti. Prevođena su dela Maksima Gorkog, Mihaila Šolohova (čiji su radovi prevođeni i pre rata), Alekseja Tolstoja, Ilje Erenburga, Leonida Leonova i drugih. Prevođeni su, međutim, i radovi koji nisu mogli da izdrže umetničku kritiku. Tokom 1949. objavljeni su književni radovi više prosečnih autoKavaljer zlatne zvezde, Bubanov Mihail ra: Babajevski Semjon U Dombasu (književne reportaže) , Garšin Bela breza, Galjin Boris N. V. --- Četiri dana, Gorelik J. - Zavod sa tri ordena, Kazakijevič Drugovi, Jemeljanova N. - KolZvijezde, Kalinjin Aleksandar E. Trgovac Lobas i Moje bat, Krimov Jurij - Inžinjer, Boris Gorbatov pokolenje. S Gorkim, Leonovim, Solohovim i drugim sovjetskim piscima prevođena je i ruska književna klasika: Puškin, Tolstoj , Čehov, Gončarov, Hercen i drugi. 309 Osmogodišnje školovanje proklamovano je Zakonom o narodnim školama 1929. godine. Ono se sastojalo iz četiri razreda osnovne i četiri razreda više narodne škole. Po ovom Zakonu , u narodne škole spadali su još i zabavišta, škole za nedovoljno razvijenu decu , škole i tečajevi za domaćice, analfabetski tečajevi itd . No, u tim školama je bio obuhvaćen veoma mali broj učenika, s izuzetkom onih u dravskoj banovini, gde je bilo više od 54 000 učenika, u dunavskoj banovini (uglavnom na području Vojvodine) sa oko 20 000 učenika i primorskoj banovini sa preko 10 000 učenika. Ove škole su od 1936. godine finansirale banske uprave. 310 Savezna planska komisija (SPK). U tekstu se pominje i kao Planska savezna komisija (PSK) .

NAPOMENE

725

311 Profesor istorije narodne vlasti na Pravnom fakultetu u Beogradu . 312 U robijašnicama Kraljevine Jugoslavije (Sremskoj Mitrovici, Lepoglavi, Mariboru) politički osuđenici su stvarali uslove za političko-ideološko uzdizanje i stručno usavršavanje . Držani su tečajevi, učili se strani jezici, prevođena marksistička literatura, proučavani problemi savremnog društva, izučavala istorija KPJ i međunarodnog radničkog pokreta. Moša Pijade i Rodoljub Čolaković preveli su na robiji prvi tom Marksovog Kapitala, koji je objavljen 1933. godine. 313 Proveravanje kandidata za Partiju i njihovo pripremanje kroz izvršavanje konkretnih zadataka i ideološko uzdizanje u komunističkom duhu.

314 Kontrolna državna komisija (KDK) tačan naziv Državna kontrolna komisija, tipičan organ administrativne kontrole izvršavanja plana i načina funkcionisanja državnog i privrednog aparata, vertikalno organizovan od vrha (savezna) do dna (sreske komisije državne kontrole) . 315 Ovaj podatak o broju nepismenih nije tačan . U Jugoslaviji je 1948. još bilo preko 3 miliona nepismenih, što je činilo 25,4% stanovništva starijeg od 10 godina. Kraljevina je predala u nasleđe novom društvu milione nepismenih. U pojedinim banovinama procenat nepismenih u odnosu na broj stanovnika iznosio je 1940. godine: u dravskoj banovini 5,54 odsto, savskoj - 27,67 odsto, dunavskoj 28,87 odsto, primorskoj - 57,46 odsto , moravskoj 61,96 odsto, drinskoj 66,04 odsto, vardarskoj 62,11 odsto, zetskoj 70,86 odsto , vrbaskoj 72,60 odsto i u Beogradu - 10,67 odsto. U toku rata, u vojnim jedinicama NOVJ i na oslobođenim teritorijama, a posebno posle oslobođenja najčešće forme opismenjavanja su bili analfabetski kursevi. Akcije su nosile kampanjski karakter. U toku 1945. godine, organizovano je u Jugoslaviji 5446 tečajeva sa 144 077 polaznika, ne računajući mrežu tečajeva u vojsci. U Srbiji je 1945-1946. opismenjeno preko 144 000 lica, u Bosni i Hercegovini 77 000, a tokom zimske kampanje 1946 - 125 000. Do kraja 1947. godine u Makedoniji je opismenjeno 91 000 lica. Na Omladinskoj pruzi Šamac-Sarajevo , od ukupnog broja nepismenih koji je iznosio 19073 , opismenjeno je 5876 omladinaca i omladinki . Kursevi za likvidiranje nepismenosti obuhvatali su 1947— -1948. godine 68 814 Šiptara (Albanaca) , od kojih se opismenilo 29 916. Borbi protiv nepismenosti pristupalo se na masovnoj osnovi i organizovano, ali u zahuktalosti akcije bilo je i nerealnih očekivanja da će se ,,veći deo države" osloboditi nepismenosti već u jesen i zimu 1945-1946. godine , iako se ta akcija nalazila tek u početnoj fazi. 316 Na kraju rata, Jugoslavija je imala 236 000 ratne siročadi, o čijem zbrinjavanju su se starali organi narodne vlasti i masovne organizacije, naročito Antifašistički front žena, Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije, odnosno Narodna omladina Jugoslavije i Jedinstveni sindikati. 317 Sredinom 1945. godine, 83,38 odsto starešina Jugoslovenske armije (JA) bilo je bez srednjeg obrazovanja . Već 1946. otpočinje rad 15 raznih vojnih škola. Posebno se brinulo za vojno stručno obrazovanje one dece i omladine čiji su roditelji pali u narodnooslobodilačkoj borbi . Stručno usavršavanje vršeno je i preko sovjetskih vojnih instruktora, koji su se do 1948. nalazili pri komandama i ustanovama

726

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

JA, mada je njihovo učenje bilo neprikladno za jugoslovenske uslove. Deo omladinaca upućen je u sovjetska vojna učilišta (Suvorovsko, Kutuzovsko, Nahimovsko, itd.) i škole, uključujući i generalski kadar. Do sredine 1948. godine, za potrebe vojnog usavršavanja štampano je u Jugoslaviji 306 vojnih udžbenika i pravila. 318 O dobrovoljnom presađivanju sovjetskog iskustva i nepotrebnom kopiranju njihove prakse i rešenja J. B. Tito govori eksplicitno i u ekspozeu povodom legalizacije radničkih saveta juna 1950. godine. 319 Uporedo sa saveznim, republičkim i regionalnim radnim akcijama Narodnog fronta, organizovane su dobrovoljne lokalne akcije najraznovrsnijeg karaktera (pored gradnji škola i seoskih domova, tu je bila izgradnja puteva i seoskih pristupa , zajaživanje potoka i rečica , melioracije, elektrifikacija itd.). 320 Petogodišnji plan razvitka narodne privrede, donet aprila 1947, Narodna skupština FNRJ je - u uslovima ekonomske i političke blokade istočnoevropskih socijalističkih zemalja i Albanije - produžila za jednu godinu (do 1952) , a planiranje privrednog razvitka 1953. na direktivnoj osnovi nije nastavljeno. Dirigovano planiranje, kao najviši izraz centralizma, suprotstavljalo se samoupravljanju i onemogućavalo njegov razvoj .

321 Vid. nap. 134. 322 U Bosni i Hercegovini su postojali Medicinski i Pravni fakultet i Visoka šumarska škola.

323 Nismo uspeli da utvrdimo ime ovog stručnjaka. 324 Školski programi, pa saglasno tome i pismene teme, bili su prenaglašeno ideološki obojeni, politizirani, što se smatralo visokim stepenom aktuelizacije nastave, à dovodilo je u određenoj meri i do njene vulgarizacije. 325 Borba protiv komunista i levičarske inteligencije ugrađena je u sâm sistem školstva putem kaznenih mera. Školska pravila inkriminisala su aktivnost u naprednom omladinskom pokretu , predviđajući za pripadnike ovog pokreta isterivanje iz škola i zabranu polaganja privatnih ispita. Napredni omladinci isključivani su privremeno ili trajno iz određene ili svih škola. Marksistički orijentisani nastavnici premeštani su ili otpuštani iz službe. Komunstička aktivnost i propaganda sprečavani su naročito među akademskom omladinom , koja je po oceni vladajućih prosvetnih vlasti pod zaštitom autonomije univerziteta postala ,,žarište komunističkog destruktivnog rada". Samo u Beogradu isterano je iz srednjih škola 40 učenika. Pored logora u Višegradu za studente je otvoren i logor u Bileću , 1940. godine. 326 Zbog ekonomske zaostalosti i neravnomernosti razvoja pojedinih jugoslovenskih zemalja, na desetine hiljada ljudi se iseljavalo i naseljavalo u evropske (naročito u Francusku i Belgiju, radeći u rudnicima) i prekomorske zemlje (SAD, Kanadu, Brazil, Argentinu, Čile, Boliviju itd.) . 327 Pisac romana Kočubej je sovjetski književnik Arkadije Pervencov, a knjigu je izdala zagrebačka „ Prosvjeta " u tiražu od 3000 primeraka.

NAPOMENE

727

328 Izdavačko preduzeće „,,Novo pokolenje" osnovano je posle oslobođenja u Beogradu i specijalizirano za omladinsku literaturu. 329 Zbog političke delatnosti, Kardelj je 1930. bio osuđen na dve godine robije.

330 Seljačke radne zadruge (SRZ) - pojavljuju se kao organizacione forme za prevođenje sitnosopstveničke poljoprivrede na krupnu drušvenu robnu proizvodnju . Pojavile su se 1945. i 1946. Masovno osnivane od Drugog plenuma CKKPJ, januara 1949. godine, kao tip kolektivne proizvodnje i organizacije u poljoprivredi. Osnivanje je podsticano ekonomskim i propagandnim merama, ali je masovno stvaranje SRZ pratio i pritisak organa Partije i vlasti (politički i psihološki, pa i ekonomski) . Početkom oktobra 1949. u Jugoslaviji je bilo 5246 seljačkih radnih zadruga (vid. i nap. 47, 54, 55, 66, 78, 87, 95). " Organizacija rada po brigadnom i grupnom sistemu pokazivala je dosta slabosti od prvog dana: radne norme su retko ostvarivane, slaba evidencija, izostajanje brigadira s posla, loša disciplina, neprecizna kategorizacija radova, neodgovarajući način nagrađivanja itd. (vid. i nap. 45) . 332 Krupna poljoprivredna dobra u državnoj svojini stvarana su iz eksproprisanog zemljišnog fonda. Do kraja novembra 1945. postojalo je samo 7 poljoprivrednih dobara (Belje, Vukovar, Crvenka, Kosančić, Čoka, Ečka, Vršac) . Podelom zemlje društvenim korisnicima, broj ovih dobara se uvećava. Samo u Hrvatskoj 1947. radilo je 12 poljoprivrednih dobara (vid. i nap. 23, 29). Centralni komiteti KP Slovenije, KP Hrvatske, KP Makedonije, KP Srbije, KP Crne Gore i KP Bosne i Hercegovine. Pominju se i kao „ republički ”, „ nacionalni”. Seljaci su pružali otpor prekidanju poljskih radova i odlasku na udaljena gradilišta. Otpor se javljao i zbog slabih smeštajnih uslova, loše higijene i neorganizovane ishrane na tim gradilištima. Poznati su slučajevi pojedinačnog i grupnog napuštanja radnih jedinica. Cele brigade Narodnog fronta su se ponekad osipale. Naredne godine, zabranjena je upotreba i korišćenje isključivo ženskih brigada Narodnog fronta. 335 Oblasni narodni odbori stvoreni su na osnovu odluke Drugog plenuma CKKPJ, januara 1949. godine , svuda sem u Crnoj Gori. Zamišljeni su kao efikasnija veza između republike i sreza. Doveli su , međutim, do jačanja administrativnog aparata i birokratije. 336 Borba za ustaljivanje radne snage zaoštrena je u procesu izvršenja plana političkim i ekonomskim merama, naročito poboljšanjem snabdevanja, odnosno oduzimanjem karti za snabdevanje radnicima koji su mnogo ,,skitali". Kulaci su tretirani kao glavni neprijatelji na selu . U Srbiji su pod kulacima podrazumevani seljaci koji su imali preko 10 ha. Za svrstavanje u kategoriju kulaka uzimali su se u obzir - pored poljoprivredne površine i drugi elementi: političko držanje, opšte bogatstvo, a pre svega korišćenje tuđe radne snage. Kulak je proglašavan za glavnog klasnog protivnika i, zajedno sa trgovcima i zanatlijama, smatran za ,,nacionalnu buržoaziju". U borbi protiv kulaštva, Partija je primenjivala politički rad da bi ih odvojila od srednjaka,

728

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

da bi ih izolovala i među njima samim izvršila diferencijaciju. Prinudne mere primenjivane su naročito prema onima koji nisu izvršavali otkupne i druge obaveze. 338 Vezane ili „ treće” cene - uvedene su 1948. da bi poljoprivredni proizvođači mogli da kupe po vezanim (propisanim) nižim cenama industrijske proizvode u visini vrednosti prodatih poljoprivrednih proizvoda državi. Preteču ove trgovine po vezanim cenama predstavljali su propisi koji su predviđali da poljoprivredni proizvođači mogu da kupe industrijsku robu u vrednosti od 50% iznosa prodatih žitarica (vid. i nap. 19, 26) . 339 U vreme pritiska socijalističkih zemalja na Jugoslaviju , iz nacionalnog dohotka se izdvajao visoki procenat za vojni budžet : 1949 - 22,8 % , 1953 - 20,67% 14,5%, 1950 - 14,8% , 1951 --— 19,4% , 1952 — i 1954 - 18,34% . Rashodi su išli na izgradnju vojne industrije i stvaranje ratnih rezervi. Izvršena je modifikacija razmeštaja industrijskih objekata što su dikitrale ozbiljna situacija i strateške procene. 340 Ekonomska i politička blokada Jugoslavije od 1948. nije uticala samo na produžavanje roka izvršenja prvog Petogodišnjeg plana za jednu godinu već i na redukciju ambiciozno i megalomanski zamišljenih ciljeva industrijalizacije na tzv. objekte od kapitalnog značaja, koji bi obezbedili početnu industrijsku osnovu zemlje. 341 Otpor seljaka javljao se kao rezultat nerealnih otkupnih procena, niskih otkupnih cena, ostavljanja obveznika bez ishrane; seljaci su skrivali žito, tražili reviziju procene, slali delegacije organima vlasti; organi javnog tužilaštva, UDB-e i milicije suprotstavljali su se otporu, izricali egzemplarne kazne, vodili krivični postupak -- naročito protiv seljaka koji su radije uništavali žito nego iznosili na tržište. 342 Misli se na karte za snabdevanje (vid . nap . 140 i 296) . 343 Juna 1950. izbio je rat u Koreji. 344 Poljoprivreda je u Jugoslaviji tek 1956. dostigla nivo proizvodnje uoči rata. 345 Nikolaj II Romanov (vladao od 1894. do 1917) , poslednji ruski car, koga je Privremena vlada, posle februarske revolucije, prinudila na abdikaciju; streljan od boljševika. 346 Aluzija na dobrovoljnost formiranja radnih brigada, koje su posle 1948. bile vid političke mobilnosti, ali i izvor radne snage za nadoknađivanje njenog deficita, naročito u šumarstvu i rudarstvu. Jer, tu je trebalo povećati produktivnost rada zbog potreba izvoza sirovina i uvoza mašina neophodnih za izvršenje plana izgradnje kapitalnih objekata . U toj oblasti nalazio se rudarsko-topioničarski bazen Bor, s Majdanpekom . 348 Film je imao vaspitno -političku i kulturno-obrazovnu funkciju. Do 1948. godine uglavnom su se davali sovjetski filmovi . No godine 1948. snimljena su i četiri domaća filma : Besmrtna mladost, Život je naš, Sofka, Na svojoj zemlji, a 1949. godine Barba Žvane, Priča o fabrici i Zastava. Za fabrike i gradilišta nabavljali su se kinoprojektori, jer je film - naročito domaći imao, pored pomenutih funk-

NAPOMENE

729

cija, ulogu u kulturnoj razonodi radnika. Jugoslavija je 1946. imala 631 bioskop sa 182 407 sedišta, dok je već 1950. bilo 912 bioskopa. 349 Fabrika „ Ivo Lola Ribar", sagrađena radom omladinskih brigada u prvoj godini Petogodišnjeg plana iz nemačkih reparacija, pu štena je u pogon 1. januara 1948. godine. 350 Nošenje zara i feredže, zaostali običaji kod žena - Muslimanki , (u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, delovima Crne Gore i Sandžaku) , koje su ih pod uticajem novih ideja i propagande Narodnog fronta za emancipaciju žena i same dobrovoljno odbacivale, nasuprot volji hodža i dela stanovništva_opterećenog patrijarhalnim i verskim shvatanjem o položaju žene . Zakonodavne mere za odbacivanje i ukidanje ovog običaja u pojedinim republikama podržane su agitaciono-političkim merama Narodnog fronta. 351 Pokret za povećanu produktivnost rada na principu brigadne organizacije, nazvan po zagrebačkom radniku Turčiću. 352 Popularni naziv za sistem karata za snabdevanje (vid. nap. 296). 353 Početkom oktobra 1949. u Hrvatskoj je bilo 1198 SRZ , sa 34 068 članova domaćinstava, 159 549 ha površine i prosečnim brojem od 28 članova na jednu seljačku radnu zadrugu. 354 Polovinom 1949. u Vojvodini je bilo 682 seljačke radne zadruge, od kojih 35 -- do 20 domaćina, 118 od 20 do 40 članova, 125 od 40 do 70, 101 od 70 do 100, 112 od 100 do 150 , od 200 i preko - 191 . 355 Uobičajena partijska terminologija za sektaško manifestovanje u primeni određene politike : zaoštravanje klasne borbe, primena prinudnih mera, forsiranje kolektivizacije bez obzira na agrarno-ekonomske uslove i na princip dobrovoljnosti, smanjivanje površine okućnica itd. (vid. i nap. 28). 356 Ugledna pravila za SRZ predviđala su njihovo osnivanje na sledećim principima: zakup, unošenje zemlje koja služi kao osnova za podelu prihoda, unošenje zemlje kao udela i zemlje koja je seljačkim radnim zadrugama dodeljena po Zakonu o agrarnoj reformi i kolonizaciji.

357 O Privrednom savetu vid. nap. 138. 358 Prema popisu iz 1948, FNRJ je imala 15 772 000 stanovnika, a 1953. godine - 16 937 000.

359 O uvođenju oblasti vid. nap. 335. 360 Uredbe o otkupu Vlada je donosila svake godine nastojeći da u skladu s okolnostima i uslovima proizvodnje utvrdi obaveze (potrebe u hrani, kategorizacija zemljišta na žitorodna i nežitorodna, revizija skale obaveza, donošenje mera koje su smatrane podsticajnijim za izvršenje otkupnih obaveza itd .) (vid . i nap . 158) . 361 Privatnom sektoru pripadao je najveći deo poljoprivrede, sitne trgovine (do 1948), zanatstva i deo građevinarstva. Bio je uključen u plan i nalazio se pod administrativnom, plansko-distributivnom i poreskom kontrolom države. Partijska ekonomska politika razlikovala je radni i špekulantski deo privatnog sektora.

730

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

362 Trajna žarišta narodnooslobodilačke borbe nalazila su se u ekonomski nerazvijenim delovima zemlje koji su pri tome bili izloženi pljački i ogromnim razaranjima okupatorskih vojski i kvislinških formacija. Iako iscrpeni, oni su bili i izvor ishrane NOVJ. 363 Pravo na snabdevanje nisu imala lica koja se nisu nalazila u radnom odnosu , a bila su radno sposobna.

364 Borba - centralni dnevni list , organ KPJ , direkt ivnog karaktera, čiji je odgovorni urednik 1950. bio Puniša Perović (vid . i nap . 247). 365 Partijska izgradnja - organ CKKPJ za partijsko-organizaciona pitanja, mesečni časopis , koji je uređivao redakcioni odbor. Izlazio na makedonskom pod naslovom Partijska izgradba. Pored ovih časopisa, izlazili su: Socijalistička izgradnja CK Bosne i Hercegovine, Socijalistička zora CK Makedonije (urednik Krste Crvenkovski), Crvena zastava, organ CK Srbije za politička i društvena pitanja (uređivao redakcioni odbor) , dvomesečnik, Delo, glasilo CK Slovenije (urednik Jože Potrč) , Socijalistički front, organ CKKP Hrvatske (uređivao ga Nikola Sekulić). Komunist je izlazio kao teorijski organ CKKPJ, a uređivao ga je Milovan Đilas. 366 Politički, ekonomski i vojni pritisak na Jugoslaviju se pojačavao. Avgusta 1949. Sovjetska vlada je uputila Vladi FNRJ ultimativnu notu da pusti sovjetske državljane, bivše ,,belogardejce ", koji su aktivno učestvovali u špijunskom radu protiv Jugoslavije; krajem septembra i početkom oktobra 1949. godine i formalno su raskinuti ugovori o prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i saradnji između socijalističkih zemalja i Jugoslavije; sredinom novembra 1949. godine Informbiro je na svom Trećem zasedanju u Budimpešti usvojio rezoluciju Jugoslovenska kompartija u rukama ubica i špijuna"; te godine počeli su i procesi u socijalističkim zemljama protiv njihovih istaknutih partijskih i državnih rukovodilaca, da bi se dokazalo kako je Jugoslavija navodno ugrožavala bezbednost tih zemalja. 367 Nasuprot takvoj politici SSSR-a, Jugoslavija je na ovom zasedanju iznela prvi put pred Generalnu skupštinu UN problem svojih odnosa sa SSSR-om, istočnoevropskim socijalističkim zemljama i Albanijom , i dobila njenu podršku , uprkos opstrukciji tih zemalja. Značajan moment u probijanju političke izolacije bio je izbor Jugoslavije za nestalnog člana Saveta bezbednosti. 368 Posle pobede kineske revolucije i Čang Kajšekovog poraza 1949. godine, u zapadnom svetu se počeo ispoljavati strah od ujedinjenja SSSR i Kine. 369 Politika interesnih sfera na Balkanu , utanačena za vreme sastanka Staljina s britanskim premijerom V. Čerčilom u Moskvi, oktobra 1944. godine. 370 Hari Truman, predsednik SAD, proklamovao u govoru pred Kongresom 12. marta 1947. američku spremnost za ekonomsko , političko i vojno angažovanje u Evropi (Trumanova doktrina). 371 Ekonomska blokada je s najvećim teškoćama probijana preorijentacijom na tržišta zapadnih zemalja, povećanim izvozom rude i drveta. Zapad je uslovljavao kreditne odnose i robnu razmenu naknadom za nacionalizovanu stranu imovinu u Jugoslaviji 1946. godine.

NAPOMENE

731

Za zajmove su tražene visoke kamate. Davanje zajmova uslovljavano je i otplatom javnih dugova Kraljevine Jugoslavije, pa i Kraljevine Srbije, Austro- Ugarske i Otomanske Imperije. 372 Misli se na Krimsku konferenci ju vođa velikih savezničkih sila (Staljina , Ruzvelta i Čerčila ) , februara 1945. godine . 373 Misli se na SSSR, SAD, Veliku Britaniju, Francusku i Čang Kajšekovu Kinu koje su imale veto u Savetu bezbednosti. 374 Tim terminom označavan je politički sistem istočnoevropskih socijalističkih zemalja i Albanije, kojim su se one diferencirale od SSSR-a kao socijalističke zemlje. U onovremenoj političkoj teoriji, pod uticajem staljinizma, politički sistem ,,narodnih demokratija" je imao niz specifičnih obeležja diktature proletarijata, ali je ona tretirana kao niži oblik u odnosu na politički sistem SSSR-a. Time je ideološki označavana podela na dva oblika ili tipa države prelaznog perioda: niži i viši (sovjetski).

375 Trgovinskom razmenom s Velikom Britanijom Jugoslavija je 1949. olakšavala pritisak sa Istoka i izlazila, uz napore i postepeno, iz ekonomske izolacije. 376 Misli se na Pakt o nenapadanju sa važnošću od deset godina, koji je sklopljen između Sovjetskog Saveza i Trećeg Rajha uoči početka drugog svetskog rata, 23. avgusta 1939. godine. 377 Tito misli na svoj rad u Kominterni 1934–1936, kao i na boravke u SSSR-u 1938-1939. godine. 378 Deo naprednih pisaca i umetnika, naučnika i filozofa podržavao je Jugoslaviju u vreme pritiska istočnoevropskih zemalja i Staljinovih anatema. Među njima su bili : Žan Kasu , Žan Pol Sartr, Verkor, Klod Burde, Luj Dalmas, Anjes Amber, Klod Avlin , Žan Mari Domenak i drugi. 379 Napadi na režim u Jugoslaviji i iznošenje neistina o njenoj politici nalazili su se jednako u štampi socijalističkih država (Pravda, Izvestija, Rude pravo, Skanteia, Sabad Nep, Zeri i Populit, Rabotničesko delo) kao i u konzervativnoj štampi Zapada (Kriščen sajens monitor, Vorld telegram, Dejli pipls vorld, Vašington post, Dejli njus, Ameriken merkurija). 380 Jugoslavija je koristila suprotnosti kapitalističkih zemalja. Naprezala se da odbije zahteve za koncesije. Nastojala je da reguliše odnose s manjim državama Zapadne Evrope (Švajcarska, Belgija, Švedska itd.), koje nisu bile u stanju da na nju vrše neposredan pritisak, pa je na taj način stvaran obrazac za odnose s velikim silama. 31 Misli se na jednostranu orijentaciju prema SSSR-u i istočnoevropskim socijalističkim državama u oblasti ekonomske razmene do 1948. godine: samo 1947. i početkom 1948. godine na Istok je išlo 52,9% jugoslovenskog izvoza, dok je iz SSSR-a i drugih socijalističkih zemalja Jugoslavija uvozila 49,3% robe. 382 Smirivanje na grčko-jugoslovenskoj granici dovelo je do početnog razvijanja ekonomskih odnosa između dve zemlje i saniranja grčko-jugoslovenskih odnosa. Istovremeno s poboljšavanjem tih odnosa, KPJ je bila izložena informbirovskim napadima , posebno grčkih komunista. Sledeći Staljinovu politiku, oni su optuživali KPJ da je

732

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

doprinela razbijanju grčkog narodnooslobodilačkog pokreta, sejanju razdora između Makedonaca i Grka i podržavanju autonomističkih tendencija u Jegejskoj Makedoniji. 383 Na insistiranje Jugoslavije, u Rimu su počeli oktobra 1949 . razgovori između FNRJ i Republike Italije o otvorenim pitanjima iz Mirovnog ugovora od februara 1947. godine. Ti razgovori su kasnije prekinuti, jer je nad jugoslovensko-italijanskim odnosima lebdelo nerešeno pitanje Slobodne Teritorije Trsta. No, opšte poboljšanje odnosa Jugoslavije s velikim zapadnim silama nije moglo da ostane bez uticaja i na italijansko-jugoslovensku saradnju . 384 Mirovni ugovor s Italijom predviđao je stvaranje Slobodne Teritorije Trsta, s guvernerom na čelu, ali do njenog ostvarenja nije nikada došlo, niti je guverner izabran. To pitanje je rešeno Londonskim memorandumom 1954. godine, iako ne na zadovoljavajućim etničkim principima razgraničenja. Memorandumom je predviđeno da cela ranija Zona „ B" Slobodne Teritorije Trsta i deo bivše Zone „A" (s površinom od 11,5 km i oko 3000 stanovnika) dođe pod upravu Jugoslavije, a preostali deo Zone „A" pod upravu Italije. Prava nacionalnih manjina su međusobno zagarantovana. 385 Kardelj misli na svoj boravak u SAD kada je predvodio jugoslovensku delegaciju na Četvrtom zasedanju UN . 386 Grčki političar, predsednik vlade, neprijateljski raspoložen prema Jugoslaviji , koju je okrivljavao za mešanje u grčke unutrašnje stvari i zalagao se da se ona optuži u vreme grčkog građanskog rata. 387 Pijetro Neni, predsednik Socijalističke partije Italije, bio je tada na strani Informbiroa, ali je kasnije bio pobornik saradnje radničkih partija Italije i Jugoslavije. Boravio je više puta u Jugoslaviji. 388 Pokret ,,nezavisnih komunista" je precenjivan, iako je u KP Italije bilo članova , van rukovodeće partijske strukture, koji nisu odobravali politiku SKP(b) i Informbiroa prema Jugoslaviji. 389 KPJ se odlučila za izgradnju vlastite jugoslovenske vojne industrije. Polovinom 1948. otpočela je izgradnja vojne industrije koja je 1951. porasla za šest puta u odnosu na 1947. godinu. 390 Informbirovska propaganda se naročito pojačala u vreme i posle objavljivanja budimpeštanske rezolucije Informbiroa. Za tu štampu, Jugoslavija je bila ,,maršalizovana", Beograd ,,centar američke špijunaže", a Titova ,,klika" prešla u fašizam. 391 Misli se na bilateralnu saradnju , a ne vezivanje za šire socijaldemokratske organizacije, odnosno Internacionalu. 392 Jugoslaviju su 1949. posećivali napredni ljudi u znak podrške i izražavanja solidarnosti, među kojima predsednik Udruženja francuskih intelektualaca Žan Kasu, Žan Mari Domenak, pisac Anri Kefelek, publicist Žan Babulen, Luj Dalmas, dekan Filozofskog fakulteta Pariskog univerziteta Andre Šolen, poslanik britankog Parlamenta Koni Zilijakus , članovi misije Međunarodne banke za obnovu i razvoj , jugoslovenski iseljenici iz SAD, publicisti i novinari zapadnih zemalja, američki novinar Huard Smit, poznati vajar iz SAD Džoe Devidson, potpredsednik Valasove Progresivne stranke itd.

NAPOMENE

733

393 Radnički saveti su stvoreni eksperimentalno krajem 1949. u jednom delu preduzeća radi provere iskustva, a na osnovu rasprava vođenih u partijskom vrhu počev od proleća 1949. godine. 394 Misli se , najverovatnije, na oživljavanje proizvodnih savetovanja i veću ulogu Sindikata i radnika u organizaciji i proizvodnji preduzeća . 395 Nikos Zaharijadis je objašnjavao poraz Demokratske armije Grčke 1949. isključivo „ prelaskom Jugoslavije u imperijalistički tabor". 396 Reč je o Međunarodnoj (Svetska) sindikalnoj federaciji (SSF - World Federation of Trade Unions) , koja je osnovana u Parizu oktobra 1945, a sedište joj se nalazilo u Pragu. 397 Nacionalni komitet Jugoslavije za odbranu mira je tek oktobra 1951. u Zagrebu organizovao Skup za mir i međunarodnu saradnju, kome su prisustvovali delegati iz 17 zemalja (Evrope, Severne i Južne Amerike, Azije i Afrike) . Za predsednika Privremenog odbora za inicijativu i veze izabran je Moša Pijade, koji je u tu svrhu boravio u Velikoj Britaniji i Francuskoj , uspostavljajući veze s mirovnim pokretima i udruženjima ovih zemalja. Nismo mogli da utvrdimo na koji se Kongres za mir misli, ukoliko tada nije sazrevala ideja za buduće manifestacije slične vrste, mada je misao izražena u prošlom vremenu. 398 Polovinom 1945. stvoren je jedinstveni organ partijske kontrole - Kontrolna komisija, sa zadatkom da čuva „ čistotu" Partije, sprovodi partijsku liniju i proverava izvršavanje odluka CK i rada partijskih organizacija . Komisija je bila centralni organ i postojala samo pri CKKPJ, ali je njen rad morao da teče uz saradnju i nacionalnih partijskih rukovodstava. Imala je pravo da šalje svoje opunomoćenike i da imenuje istražne komisije iz sastava nacionalnih rukovodstava Partije. Komisija je posebno utvrđivala skretanja od partijske linije u ideološkoj sferi i otkrivala tzv. tuđe elemente u Partiji i sve pojave grupašenja i frakcija (vid. i nap. 4) . 399 Radovan Zogović (rođen 1907) pesnik, pisac ,,Prkosnih strofa" i ,,Pjesme o biografiji druga Tita", učesnik narodnooslobodilačkog rata, član Agitpropa CKKPJ, izolovao se od borbe KPJ protiv staljinizma i isključen iz Partije. 400 Bane Andrejev - poznat pod nadimkom ,,Ronkata ", učesnik narodnooslobodilačkog rata, sekretar Pokrajinskog komiteta KP Makedonije 1942. godine, ministar Vlade FNRJ i član CKKPJ ; isključen zbog stava prema Informbirou u vreme borbe za odbranu nezavisnosti Jugoslavije. 401 Razmena sa SSSR-om i socijalističkim zemljama smanjena je u 1949. godini na jednu trećinu dotadašnjeg obima. Ranije zaključeni ekonomski sporazumi s Jugoslavijom jednostrano su raskidani . Deficit Jugoslavije povećao se za 5 milijardi dinara, ili 49% ukupne vrednosti jugoslovenskog izvoza. Mađarska je prestala da izvršava reparacione obaveze utvrđene Mirovnim ugovorom. Socijalističke zemlje nisu isporučivale ni one uređaje koji su već bili plaćeni. Albanija je zadržala pozitivni saldo od preko 3 milijarde dinara, na bazi kredita dobijenih za razvoj privrede od Vlade FNRJ. 402 Iz rukovodećih tela KPJ, izuzimajući A. Hebranga i S. Žujovića, ispali su Božo Ljumović, Sava Zlatić, Stanica Opačić , Duško

734

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Brkić, Rade Žigić, Bane Andrejev, Radovan Zogović i Stefan Mitrović. Na strani Informbiroa našao se i deo generala i oficira JA: Arso Jovanović, Branko Petričević, Pero Popivoda, Vlado Dapčević i drugi. Za Rezoluciju IB izjasnio se i deo diplomata (Radonja Golubović i drugi). 43 Petogodišnji plan razvitka narodne privrede produžen je za jednu godinu, sveden na izgradnju krupnih objekata industrije, ali planski zadaci uprkos zalaganju radničke klase nisu realizovani u predviđenom obimu. 404 Misli se na Drugi plenum CKKPJ, koji je održan 27, 28. i 29. januara 1949. godine, na kome je zaključeno da se pređe na masovnu kolektivizaciju , pojača i proširi profesionalni partijski aparat, obrazuju oblasni odbori i formira Organizacioni biro CKKPJ.

405 Prilikom raspodele zemljišnog fonda stvorenog agrarnom reformom (1 566 000 ha) , individualni seljački posed je dobio 794 400 ha, a državna poljoprivredna dobra 287 700 ha. Zemljišni posedi dodeljeni državnom sektoru obuhvatali su 59 800 ha, dok su zemljoradničke zadruge dobile 41 000 ha. Na šume i zemljišta za pošumljavanje otpadalo je 380 300 ha. Individualna seljačka gazdinstva raspolagala su tržišnim viškovima. Nivo poljoprivredne proizvodnje 1947. iznosio je svega 89% u odnosu na predratni desetogodišnji prosek (1930-1939) . 406 Svesavezna komunistička partija (boljševika) - nastala je iz Ruske socijaldemokratske radničke partije (RSDRP) , koja je formirana 1898, a 1918. promenila naziv u Ruska komunistička partija (boljševika) — RKP(b) . Na XIV kongresu 1925. godine dobila je novo ime Svesavezna komunistička partija (boljševika) SKP(b), a na XIX kongresu 1952. godine ― Komunistička partija Sovjetskog Saveza (KPSS) . 407 Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro, Kominform) - osnovan je krajem septembra 1947. u Škljarskoj Porembi uz učešće predstavnika sledećih partija : SKP(b) , KPJ, KPI, KPF, RKP, PURP, BÊP, ČKP i KUP . 408 Odnosi se na pojave birokratizma i etatizma, koje su pod uticajem sovjetske prakse, ali i unutrašnjih problema i protivrečnosti počele da uzimaju maha u procesu socijalističkog preobražaja zemlje. 409 Petogodišnji plan razvitka narodne privrede (1947-1951) prvi je planski poduhvat u industrijalizaciji i elektrifikaciji nove Jugoslavije. Plan je počeo da se ostvaruje u proleće 1947. godine (Zakon o Petogodišnjem planu donesen je 28. aprila 1947. godine), a težište mu je bilo na izgradnji teške industrije, crne i obojene metalurgije, mašinogradnje i elektroindustrije. Ostvarivanje plana bilo je znatno otežano ekonomskom blokadom Jugoslavije od strane istočnoevropskih socijalističkih zemalja ( 1949) i višegodišnjim uzastopnim sušama (vid. i nap. 120) . 410 Pod njima se podrazumevaju etatističko-birokratske strukture Sovjetskog Saveza i tzv. zemalja narodne demokratije, koje su, sledeći politiku Informbiroa, vršile pritisak na KPJ i Jugoslaviju svim raspoloživim sredstvima državne politike, počev od totalne ekonomske blokade i prekida diplomatskih odnosa pa do povrede granica i vazdušnog prostora, ubistava graničara, ubacivanja diverzanata i sl.

NAPOMENE

735

411 Vid. napomenu 271 . 412 Treći kongres Antifašističkog fronta žena Jugoslavije (AFZ) održan je u Zagrebu 29. oktobra 1950. godine. Titov govor na tom Kongresu objavljen je u Borbi od 30. oktobra 1950. godine, odnosno u knjizi Govori i članci (Zagreb, „ Naprijed", 1959, knj. V).

413 Seljačke radne zadruge su oblik proizvođačke radne zadruge novog tipa koji se javlja odmah po završetku rata. Postojala su četiri tipa ovih zadruga, koji su se razlikovali prema načinu unošenja zemlje i raspodeli dohotka. Kulminacionu tačku svog razvoja dostigle su 1951. godine, kada ih je bilo 6964 (sa 2,3 miliona hektara zemljišne površine i preko 2 miliona članova). Reorganizovane su krajem 1951 . godine, nakon Pisma CKKPJ svojim članovima (novembra 1951 ) (vid. i nap. 22, 30, 35) . 414 Odnosi se na formiranje i funkcionisanje zemljoradničkih zadruga. Zemljoradničke zadruge, kao zadružne organizacije univerzalnog karaktera, javile su se odmah posle oslobođenja. Bavile su se raznim delatnostima: robnim prometom (nabavka industrijske robe i prodaja poljoprivrednih proizvoda), novčanim prometom (kreditiranje zadru gara i prikupljanje štednih uloga), oživljavanjem lokalne privrede, zanatstvom , ugostiteljstvom itd. Reorganizovane su 1954. godine, na osnovu Uredbe o zemljoradničkim zadrugama, odnosno 1958. godine, kada dolazi do postepene primene radničkog samoupravljanja u njihovom radu. 415 Otkup (najčešće obavezni) je administrativna mera uvedena za potrebe racioniranog snabdevanja s jedne strane proizvodnog sektora sirovinama i poluprerađevinama i, sa druge strane, stanovništva važ nijim artiklima ishrane i industrijskim proizvodima koji su deficitarni. U Jugoslaviji je uveden na osnovu Uredbe o regulisanju unutrašnjeg prometa roba od 8. aprila 1945. godine i Uredbe o planskoj raspo deli i potrošnji robe od 12. maja 1945. godine. Njime su sakupljani potrebni poljoprivredni proizvodi za ishranu stanovništva i sirovine za prerađivačku industriju. Napušten je prelaskom na slobodnu prodaju poljoprivrednih proizvoda 1951. godine (vid . i nap . 18 ) . 416 Odnosi se na činjenicu da kazna konfiskacije u jugoslovenskom krivičnom pravu ne obuhvata celokupnu osuđenikovu imovinu i da se osuđeniku mora ostaviti deo imovine koji je nužan za njegovo izdržavanje i izdržavanje njegove porodice. 417 Zakon o uređenju narodnih sudova donela je Privremena narodna skupština DFJ, a stupio je na snagu 4. septembra 1945 (Službeni list DFJ, br. 67/45) . Njime je utvrđen sistem redovnih sudova u Jugoslaviji i određeno da taj sistem čine: Vrhovni sud DFJ, vrhovni sudovi federalnih jedinica , Vrhovni sud Vojvodine, okružni i sreski sudovi. 418 Pismo CKKPJ od 29. februara 1950. u vezi s problemima pravosuđa i stvaranja kadrova u sudstvu . 419 U toku NOB formirani su vojni i civilni sudovi. Vojni sudovi formirani su početkom 1942. godine pri štabovima brigada i odreda. Rešavali su sporove vezane za dela špijunaže, zločina prema narodu i druga krivična dela. Civilni sudovi formirani su uporedo s razvojem ustanka, a u početku su primenjivali različite oblike suđenja, uključujući i običajno pravo. U toku 1941. godine manje sporove su rešavali

736

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

narodnooslobodilački odbori (privatna parničenja, lične sukobe građana, sitne špekulacije, šverc, mirenja). U nekim krajevima (naročito u Crnoj Gori) formirani su 1941. godine tzv. narodni sudovi, koji su rešavali i civilne i vojne sporove. Krajem 1942. godine data su bliža uputstva o organizaciji i radu sudova. Daljim razvojem narodne vlasti sudstvo je dobijalo odgovarajuća rešenja. 420 Misli se na ustanove i institucije koje se bave pravom i pravnom naukom, a ne na „ pravnu ustanovu " pod kojom se podrazumeva skup svih pravnih normi koje se odnose na isti društveni odnos ili na manju grupu društvenih istovrsnih odnosa. Pravna ustanova je najmanji deo pravnog sistema i njihov skup čini pravnu granu.

421 Porotnici su sudije - laici, koji vrše sudsku funkciju zajedno s profesionalnim sudijama i ravnopravno s njima. Imenuju ih skupštine društveno-političkih zajednica , a učestvuju u prvostepenom suđenju opštinskih i okružnih sudova . Oni slobodno i nezavisno od bilo koga zauzimaju , iznose i brane svoje stavove u suđenju i za to ni pred kim i ni na koji način ne mogu odgovarati . Dužnost sudije porotnika je počasna i, po pravilu , besplatna . Godine 1951. u Jugoslaviji je bilo ukupno 1616 sudija (vrhovnih, okružnih i opštinskih) i sudija porotnika 48 052. 422 Vrhovni sud DFJ osnovan je Odlukom Predsedništva AVNOJ-a od 3. februara 1945 (Službeni list DFJ, br. 4/45) , koja je stupila na snagu 13. februara 1945. godine. 423 Broj advokata smanjen je sa 1154 , koliko ih je bilo 1947. godine, na 840 u 1950. godini . U istom periodu broj advokatskih pripravnika smanjen je sa 207 na 166. 424 Zakon o biračkim spiskovima donela je Privremena narodna skuština DFJ 1945. godine. Njime su propisani uslovi koje građanin mora ispuniti da bi stekao biračko pravo i bio upisan u biračkom spisku. Birački spisak je javna knjiga u koju se upusuju građani koji imaju biračko pravo. 425 Potrošačke karte su vrednosni papiri kojima su potrošači sticali pravo na kupovinu određene količine životnih namirnica po beneficiranim cenama (brašno, mast, šećer i dr.) . Potrošači su razvrstavani u kategorije prema vrsti, težini i uslovima rada, prema važnosti i vrsti zanimanja, prema godinama života (R1, R2, R3, D itd.). Postojale su i tzv. tačkice, koje su davale pravo na kupovinu roba do visine vrednosti naznačene na njima, s tim što se uplaćivala i određena količina gotovog novca (vid . i nap. 140 , 148, 161 , 296) . 426 Administrativno-kazneni postupak je posebni upravni postupak protiv izvršilaca prekršaja koji ne spadaju u krivična dela. Vodile su ga komisije za prekršaje sreskih, odnosno opštinskih narodnih odbora. 427 Odnosi se na Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije proglašen 31. januara 1946. godine. 428 Misli se na članove KPJ i Narodnog fronta koji su izabrani za redovne sudije i sudije porotnike. 429 Tada su u Jugoslaviji postojali pravni fakulteti u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Skoplju.

NAPOMENE

737

430 Krivični zakon donet je 2. marta 1951. godine (dopunjavan je i menjan 1959, 1962, 1965, 1967, 1969, 1973) . Pre njega donesen je Zakon o krivičnom postupku (Službeni list FNRJ, br. 97/48) . 431 Odnosi se na Pismo CKKPJ od 23. avgusta 1949, u vezi s preteranom primenom administrativnih mera u rešavanju nekih društvenih pitanja i zadataka. 432 Misli se na krivične presude u 1950. godini, kojih je bilo 91 024 (protiv naroda i države - 5269, protiv života i tela - 11 895, protiv slobode i prava građana 832, protiv časti i ugleda - 14 835, protiv braka i porodice - 213, protiv narodne privrede -- 24 353, protiv imovine --- 17 092, protiv pravosuđa 1935, protiv službene dužnosti - 9206 i ostalo — 5371) . 433 Misli se na izuzetno široka ovlašćenja javnog tužilaštva, poput onih koje je ovaj organ imao u Sovjetskom Savezu. Naime, Zakonom o javnom tužilaštvu (Službeni list FNRJ, br. 60/46) i Ustavom FNRJ iz 1946. godine javnom tužilaštvu su bila data velika ovlašćenja. U krivičnom postupku, pored funkcije krivičnog gonjenja, ono je sprovodilo i isleđenje za krivična dela. Osim toga, javnom tužilaštvu je bila poverena uloga čuvara zakonitosti u gotovo svim oblastima državnog života, tako da je ono vršilo nadzor nad pravilnim ispunjenjem zakona od strane organa državne uprave i narodnih odbora i u tu svrhu bilo je ovlašćeno da preduzima određene mere i intervencije. Zakon o javnom tužilaštvu iz 1954. godine ograničio je ovlašćenja tužilaštva, naročito u pogledu opšteg nadzora rada uprave, u oblasti privrede, prethodnog postupka, uviđaja i slično . Miloš Minić je postavljen za javnog tužioca NR Srbije marta 1945. godine i na toj dužnosti ostao je do 1950. godine. Zastupao je vojnog tužioca JNA u procesima ( 1945. i 1946) Draži Mihailoviću, njegovim komandantima i drugim rukovodiocima četničkih, nedićevskih i ljotićevskih izdajničkih oružanih formacija. 435 Godine 1947. u NR Srbiji je bilo 829 advokata (od čega 323 u Vojvodini i 8 na Kosovu) i 189 advokatskih pripravnika (od čega 43 u Vojvodini, dok ih na Kosovu nije bilo). 436 Odnosi se na Prezidijum NR Bosne i Hercegovine. To telo uvedeno je Ustavom FNRJ iz 1946. godine. Birale su ga Narodna skupština FNRJ i narodne skupštine narodnih republika. Prezidijumi su postojali do 1953. godine i bili su nadležni: da sazivaju zasedanja narodne skupštine, raspuštaju skupštinu u slučaju nesaglasnosti domova o zakonskom predlogu (Savezna skupština), raspisuju izbore za narodnu skupštinu, daju tumačenja zakona, proglašavaju zakonske akte, izdaju ukaze itd. 457 Odnosi se na izbore predstavničkih tela društveno-političkih zajednica, koji su održani 26. marta 1950. godine. Od ukupno 9 865 501 birača na izbore je izašlo i glasalo 9061 780 birača ili 91,9%. Misli se na Marksov koncept teritorijalne zajednice rada i upravljanja, koja čini osnovu izgradnje države prelaznog perioda i oblik njenog odumiranja. Marks je koncepciju te zajednice razvio na temelju analize iskustava i nagoveštaja koje je dala Pariska komuna.

439 Radnički savet je najviši organ upravljanja radnika preduzećem. Predstavlja ostvarenje težnje revolucionarnog radničkog pokreta da radnici upravljaju preduzećima u kojima rade i odlučuju o rezulta47 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

738

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

tima svoga rada. U jugoslovensku praksu socijalističkog preobražaja uveden je Osnovnim zakonom o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjíma od strane radnih kolektiva od 27. juna 1950. godine. Princip nezavisnosti suda odnosi se na to da je sud u odlu čivanju vezan zakonom i da odluke donosi nezavisno od drugih organa. Ovim načelom se u stvari omogućava dosledno sprovođenje zakonitosti. Ono podrazumeva zabranu svim drugim organima da vrše bilo kakav uticaj na presuđenje određene stvari i istovremeno zabranjuje sudovima da takav uticaj prihvate i po njemu postupe . Posledica ovog načela je da odluke sudova ne mogu menjati drugi organi osim sudova u zakonom utvrđenom postupku. Odnosi se na pojave takvog angažovanja advokata u odbrani počinilaca raznih krivičnih dela pri čemu je bila zanemarena svaka komponenta društvenog interesa, odnosno klasnog interesa novog društva. 42 Odnosi se na traženje prava za slobodan izbor državljanstva. To pravo je građanima italijanske narodnosti u Istri bilo dato Zakonom o državljanstvu lica na području pripojenom FNRJ po ugovoru o miru s Italijom (donetom 26. septembra 1947) , a u skladu sa tačkom 19. i 20. tog Ugovora , sklopljenog februara 1947. godine . Jovan Veselinov, predsednik Privrednog saveta Srbije, na sed nici Privrednog saveta Jugoslavije sredinom 1950. godine , o tim slučajevima u Vojvodini rekao je sledeće : „ Prosta je istina da žita nema, a mi hoćemo da ga seljaci ni iz čega stvore. Zato smo ušli u pravi rat s njima. Na hiljade seljaka je uhapšeno ili osuđeno. Ima i mrtvih. Ljudi sekirama brane ono malo žita što je rodilo. Ima tu i kulaka, ali to su većinom naši ljudi . U narodnooslobodilačkoj borbi bili su na našoj strani a sada su postali neprijatelji ..." (Svetozar Vukmanović Tempo: Revolucija koja teče, Beograd,,,Komunist ", 1971 , knj . II , str. 127). " Misli se na borbu protiv raznih odmetničkih grupa (,,škripara") formiranih od ostataka kvislinških snaga, u čijim redovima`je tokom 1945-1946. godine bilo i do 20 000 pripadnika. 445 U pitanju je ono shvatanje diktature proletarijata po kome ona predstavlja, kako bi Lenjin rekao, oblik ,,organizovania avangarde ugnjetenih u vladajuću klasu radi ugnjetavanja ugnjetača". U tom i takvom poimanju diktature proletarijata akcent je na nasilju kao njenom najbitnijem svojstvu. *** Aluzija na neke osnovne premise celokupne informbirovske propagande, koja je tvrdila da Jugoslavija u svom ,,srljanju ka buržoaskim pozicijama" čini sve što je u interesu anglo-američkog imperijalizma da se ponaša po njegovim diktatima. Misli se na staljinistički koncept i praksu socijalističke izgradnje kao visokocentralizovanog procesa s odlučujućom ulogom birokratizovanih partijsko-državnih organa, koji nužno obiluje prekomernom upotrebom sredstava prinude i raznim oblicima nasilja i ograničenja čovekovih prava i sloboda. Oblasni odbor je opšte predstavničko telo i organ narodne vlasti u oblasti, kao teritorijalno-političkoj zajednici, koja se formirala ,,izuzetno na područjima koja predstavljaju šire prostranstvo od jednog okruga i čine istorijsku, ekonomsku i kulturnu celinu " (čl. 16

NAPOMENE

739

Opšteg zakona o narodnim odborima od 25. maja 1946. godine) . U Jugoslaviji su do 1949. godine postojale dve takve oblasti Istra i Dalmacija; one su imale oblasne narodne odbore s mandatom od tri godine. Opštim zakonom o narodnim odborima od 28. maja 1949. godine oblasti su označene kao redovne administrativno-teritorijalne jedinice koje obuhvataju više srezova i gradova „ koji čine celinu prvenstveno u ekonomskom pogledu ". U skladu s tim, u Jugoslaviji su formirane 23 oblasti. Oblasti nisu formirane u Crnoj Gori i na teritoriji autonomnih jedinica. Ovakva podela je postojala do 1950. godine, kada u Makedoniji, na osnovu republičkih propisa, dolazi do ukidanja oblasti (bilo ih je tri) . Sve ostale oblasti ukinute su Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ 7. novembra 1951. godine. " Prema Zakonu o Narodnoj miliciji (Službeni list FRNJ, br. 101/46), Narodna milicija je predstavljala organizovanu oružanu formaciju za osiguranje rada i mira, odbrane od zaostalih unutrašnjih neprijatelja, vođenje postupaka po krivičnim delima kao i za izvršavanje kazni . 450 Misli se na akcije pokretane i vođene linijom Narodnog fronta u cilju prosvećivanja (zdravstvenog i kulturnog ) , opismenjavanja, objašnjavnja i propagiranja raznih mera i opredeljenja organa narodne vlasti i sl. Samo tokom 1949. godine na tim akcijama je učestvovalo više od milion članova Narodnog fronta, a vrednost njihovih radova premašivala je sedam milijardi dinara . 451 Godine 1951. u Jugoslaviji je bilo mesnih narodnih odbora 7104 141 , Hrvatska - 1922, Makedonija — 445, (BiH - 880, Crna Gora Slovenija 1134, Srbija - 2528) . 452 Misli se na izbore od 11. novembra 1945. godine, na kojima su birani poslanici za Ustavotvornu skupštinu, odnosno na izbore od 26. marta 1950. godine. 453 Odnosi se na pokušaj građanskih i drugih starih partija (Demokratske, Narodne seljačke, Ujedinjene zemljoradničke, Jugoslovenske republikanske, Hrvatske seljačke i dr.) da se konsoliduju posle rata i povrate svoj politički uticaj . 454 Nepoverljivi su prema njima, s podozrenjem gledaju na mogućnost njihovog uključivanja u procese socijalističke transformacije društva, ne poveravaju im zadatke i ne zadužuju ih za određene poslove koje bi, s obzirom na svoju stručnost, mogli obavljati. 455 U periodu 1945-1949. godine na svim pravnim fakultetima u zemlji diplomiralo je 1176 studenata.

456 Odnosi se na shvatanje po kome se pravo svodi na pravne norme, a suština pravnih normi sastoji se u njihovom važenju, koje je nezavisno od ljudske stvarne svesti i volje. Po tom shvatanju, za pravo i pravnu nauku je bitno da se znaju norme kojih se moraju pridržavati svi subjekti na koje se odnose, a ne da se bave pitanjem njihove društvene suštine, uslovljenosti, smisla i svrhe. 457 Partijskom ćelijom nazivana je osnovna organizaciona jedinica Komunističke partije Jugoslavije. Ćelije su delovale na osnovu Statuta KPJ, a njihovim radom rukovodio je sekretar, odnosno sekretarijat. Mogle su imati najmanje tri člana, a formirane su u određenim sredinama (preduzećima, ustanovama, vojnim jedinicama, selima, ulicama) .

740

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

S obzirom na nove uslove, promenjenu sadržinu i način rada komunista u sistemu samoupravljanja, ćelije su na Šestom kongresu KPJ zamenjene osnovnim organizacijama ŠKJ . 458 Međunarodno udruženje radnika (Prva internacionala) -- stvoreno je odlukom predstavnika francuskih, engleskih, nemačkih, italijanskih i irskih radnika, okupljenih na velikom mitingu u Londonu 1864. godine. Održalo je šest kongresa i dve konferencije i postojalo je do 1876. godine. U njegovom radu aktivno su učestvovali Marks i Engels. Marks je bio autor Opšteg statuta i Inauguralne adrese (Osnivačkog manifesta) Međunarodnog udruženja radnika i član njegovog Generalnog veća. Ovo telo je odigralo izuzetno veliku ulogu u razvoju revolucionarnog radničkog pokreta i marksizma. 459 Međunarodno udruženje socijalističkih partija (Druga internacionala) - formirano je na Kongresu socijalističkih partija i grupa u Parizu 14. jula 1889. godine, na stogodišnjicu pada Bastilje. Održalo je devet kongresa i postojalo je do 1914. godine, kada je većina njegovih članica, pritisnuta bremenom oportunizma i reformizma, praktično napustila pozicije borbe radničke klase. Međunarodno udruženje socijalističkih partija naročito u periodu dok je u njemu aktivno radio Engels , dalo je krupan doprinos stvaranju masovnih organizacija radničke klase, širenju marksizma u redovima radničke klase i postizanju određenih uspeha radničke klase u njenim borbama na ekonomskom planu . 460 Kritika se odnosi na celokupan Staljinov teorijski rad, a posebno na njegovu ekonomsku teoriju, teoriju partije, teoriju o zaoštravanju klasne borbe u socijalizmu i socijalizaciji poljoprivrede itd. 461 Agitprop je skraćeni naziv organa za agitaciju i propagandu koji su postojali pri komitetima KPJ (vid. nap. 237) sa zadatkom da organizuju i neposredno rukovode akciono-propagandnim radom radi političke mobilizacije građana u ostvarivanju zadataka koje je postavila Partija u toku revolucije i socijalističke izgradnje zemlje. Agitpropi su rasformirani posle Šestog kongresa KPJ kao prevaziđeni oblici idejnog rada i usmeravanja i zamenjeni su novim koji su odgovarali zahtevima i potrebama rada komunista u procesu socijalističke samoupravne transformacije društva. Misli se na učitelje bez odgovarajuće školske spreme, mahom nesvršene srednjoškolce koji su u nedostatku potrebnog broja školo vanih prosvetnih radnika radili na poslovima obrazovanja dece i odraslih. 443 Partijske škole, niže i srednje, formirane su posle oslobođenja u svim republikama sa zadatkom da omoguće brže i potpunije teorijsko obrazovanje partijskih kadrova svih nivoa. 464 Borba je, kao organ KPJ, počela da izlazi 19. oktobra 1941. u Užicu, gde je izašlo 19 brojeva: povremeno je izlazila u Bosanskoj krajini krajem 1942. i početkom 1943. godine (ukupno 20 brojeva) i nastavila stalno da izlazi, kao dnevni list, od jeseni 1944. godine u Beogradu. Od 9. juna 1954. godine Borba je organ SSRNJ (vid. nap. 247 i 364). 465 Odnosi se na članove savezničkih vojnih misija i druge visoke vojne funkcionere koji su tokom rata boravili na slobodnoj teritoriji ili po raznim pitanjima dolazili u vezu sa članovima Vrhovnog štaba NOV i POJ.

NAPOMENE

741

466 Očigledno je reč o shvatnju karaktera jugoslovenske socijalističke revolucije opterećenom kominternovskim doktrinarnim postavkama o nužnosti postojanja dve faze revolucije u smislu da buržoaskodemokratska (makar i u specifičnim formama) neizbežno mora prethoditi proleterskoj revoluciji. 467 Reč je o Deklaraciji o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije, koju je, kao prvi ustavotvorni akt nove Jugoslavije, donela Ustavotvorna skupština (Konstituanta) 29. novembra 1945. godine u Beogradu. Ovim aktom prestala je funkcija namesništva uvedenog sporazumom Tito - Šubašić i ukinuta monarhija, a dinastija Karađorđevića lišena je svih prava u Jugoslaviji . 468 Odnosi se na radove sovjetskih teoretičara posvećene ekonomskim i drugim pitanjima društva prelaznog perioda, odnosno pitanjima i problemima političkog i ekonomskog sistema socijalizma. 469 Odnosi se na Staljinov članak ,,Otnositel 'stvo marksizma v jezikoznanii ", objavljen u časopisu Voprosy Filosofii, br. 1/1950 . 470 Aleksandrov Georgij Fjodorovič, sovjetski teoretičar, autor knji ge Istorija zapadnoevropske filozofije. Pod ,,vanpartijskom naukom" ovde se podrazumeva teorijska delatnost naučnika koji nisu članovi Partije, odnosno teorijska delatnost izvan partijskih glasila i mimo preciznih partijskih direktiva.

472 Odnosi se na časopis Komunist, koji je kao teorijski organ KPJ/SKJ izlazio u periodu 1946-1956 . godine (vid. nap. 365) . 473 Odnosi se na ustanove koje su se formirale u oblasti ekonomske nauke. 474 Odnosi se na Institut za međunarodnu politiku i privredu , koji je osnovan u Beogradu 1947. godine. 475 Odnosi se na Titov govor Drugoj partijskoj konferenciji Gardijske divizije, 17. februara 1951. godine (Partijska izgradnja, br. 2, 1951 ). 476 U pitanju je Lenjinova knjiga Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma, napisana 1917. godine (vid. V. I. Lenjin, Dela, tom 21, Beograd, IMRP, 1975, str. 253-347). Misli se na brošuru Nikolaja Ivanoviča Buharina Imperijalizam i svetska privreda, napisanu 1918. godine. 478 Marks je započeo rad na Kapitalu 1842-1843 . godine, kada se počeo bliže baviti ekonomskim problemima kapitalizma. Prvi tom Kapitala izdat je u Hamburgu 1867. godine. Drugi i treći tom izdao je Engels 1885 , odnosno 1894. godine. Misli se na ekonomsku blokadu Jugoslavije započetu krajem 1948. godine, kojom su, tokom 1949. godine, prekinute sve ekonomske veze istočnoevropskih socijalističkih zemalja s Jugoslavijom (vid. nap. 340). 480 Zona ,,B" je predstavljala deo Slobodne Teritorije Trsta, koja je formirana Mirovnim ugovorom potpisanim na Konferenciji pobedničkih sila drugog svetskog rata u Parizu krajem 1946. godine . Zona ,,A" bila je pod angloameričkom upravom, a zona „ B" pod jugoslovenskom upravom.

742

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

481 Odnosi se na neke zahteve pojedinih zapadnih krugova, u prvom redu italijanskih, u vezi sa granicom između Italije i Jugoslavije, koja je uspostavljena Mirovnim ugovorom u Parizu. Ti zahtevi išli su u pravcu osporavanja odredaba Mirovnog ugovora kojima su Jugoslaviji vraćeni Istra, grad Zadar i ostrva Cres, Lošinj , Lastovo i druga. Ovi zahtevi su isticani nakon donošenja Tripartitne deklaracije o Slobodnoj Teritoriji Trsta, 20. marta 1948. godine, kojom su se SAD , Velika Britanija i Francuska, bez saglasnosti Jugoslavije, izjasnile za pripajanje zone ,,B" Italiji (vid. i nap. 389). 42 Atlantski pakt je vojni savez sklopljen 4. aprila 1949. godine u Vašingtonu između Belgije, Danske, Francuske, Holandije, Islanda, Italije, Kanade, Luksemburga, SAD i Velike Britanije. Kasnije su mu pristupile Grčka i Turska (18. februara 1952) i SR Nemačka (6. maja 1955) . Predstavlja instrument blokovske politike velikih sila . U pitanju je pomoć koju su SAD ponudile Jugoslaviji. Suočena s neposrednom opasnošću da bude oružano napadnuta od strane armija nekih informbirovskih zemalja, a u cilju jačanja svoje odbrambene moći, Jugoslavija je, nakon dužih izbegavanja da to učini , zaključila sa SAD Sporazum o vojnoj pomoći. Sporazum je zaključen 14. novembra 1951. godine i njime Jugoslavija nije učinila nikakve ustupke zapadnim silama koji bi doveli u pitanje njenu nezavisnost i unutrašnji poredak. Odnosi se na shvatanje po kome bi jugoslovenski rukovodioci, ako bi se povinovali Stalijnovom diktatu, neizbežno bili internirani u sibirske koncentracione logore. 485 S tim u vezi, Tito je na Drugoj partijskoj konferenciji Gardijske divizije, 17. februara 1951. godine, rekao sledeće : „ Danas se mnogo priča i govori da nas Zapad naoružava. Ja znam da vi u vojsci nemate prilike da čujete te vijesti koje dolaze sa strane, ali o tome se mnogo govori. Međutim, mi smo preduzeli izvjesne mjere za razvitak_nase vojne industrije, za nabavku potrebnih mašina, sirovina itd. To je potpuno pravo i potrebno za postizanje cilja da se lakše možemo odbraniti od agresije. Da li mi sada možemo uzimati gotovo naoružanje, kupovati gotovo oružje, uz ne znam kakvu galamu, kao što je bio slučaj s uzimanjem hrane zbog suše. Uzimanje hrane bila je stvar koja ima pretežno humani karakter. Stvar koja je sama po sebi razumljiva. A uzimanje gotovog oružja mogli bi ovi na Istoku uzeti kao materijal za potvrdu onih svojih tvrdnji od pre godinu i po dana, da smo mi dali Amerikancima i drugima vojne baze u Jugoslaviji i da nas oni naoružavaju. U tom predvojnom periodu, u razvitku od sadašnje etape do agresije ima nekoliko etapa. Na današnjem stepenu mi ne možemo to uzeti u obzir. Onog momenta kad mi vidimo da je napad na nas neminovan, stvar će biti drukčija. Danas mislimo da nije krajnji momenat" (Partijska izgradnja, br. 2, 1951 , str. 6).

486 Ovde se verovatno misli na ugled Komunističke partije Jugoslavije, stečen time što se otvoreno i odlučno suprotstavila staljinističkoj hegemoniji u radničkom i komunističkom pokretu i što se na unutrašnjem planu opredelila za socijalističku samoupravnu demokratIsku alternativu. 487 Verovatno se misli na plenume Izvršnog komiteta Komunističhe internacionale i savetovanja koja je organizovao.

NAPOMENE

743

U pitanju su Đilasovi napisi (,,Pojava i suština Sovjetskog Saveza", „ Dva ili jedan svijet prožet nepomirljivim protivrječnostima' i ,,Naša dosadašnja iskustva u borbi za socijalizam") objavljeni u listu Borba od 19, 23. i 29. novembra 1950. godine, pod zajedničkim nazivom ,,Savremene teme". 489 Novi planski i finansijski sistem bili su izraz opredeljenja za dalju demokratizaciju društveno-ekonomskih odnosa uopšte, a posebno za jačanje uloge neposrednih proizvođača u upravljanju proizvodnjom i raspodelom. Osnovni zahtev koji se njime želeo ostvariti je ste: omogućiti da većinom viška rada upravljaju sama preduzeća i viša privredna udruženja , odnosno njihovi radnički saveti i upravni odbori, tj . stvoriti uslove da privredne organizacije, privredna udruženja i drugi proizvođači planiraju i posluju samostalno na osnovu svojih prava i dužnosti utvrđenih zakonima i drugim propisima , držeći se osnovnih proporcija društvenih planova. Na toj liniji Narodna skupština FNRJ donela je tokom 1951. godine više zakona (Zakon o planskom upravljanju narodnom privredom, Zakon o društvenom do prinosu i budžetima, Zakon o fondu plata u privrednim preduzećima i udruženjima i dr.) . Zakon vrednosti je osnovni ekonomski zakon robne proizvodnje i raspodele. Organski je vezan za kategoriju vrednosti robe, jer se na nju odnosi i kroz nju deluje. Ovaj zakon predstavlja objektivni unutrašnji regulativ srazmerne raspodele društvenog fonda rada na razne delatnosti u uslovima robne proizvodnje. 491 Odnosi se na objašnjenje da novi planski i finansijski sistem , a time i nova ekonomska politika u Jugoslaviji nisu isto što i nova ekonomska politika (NEP) koju je uvela sovjetska država 1921. godine. Nova ekonomska politika u Sovjetskom Savezu, kako ju je objasnio Lenjin na Desetom kongresu RKP(b) , vodila je izmeni principa ekonomskog života ,,ratnog komunizma" i sastojala se u uvođenju robnonovčanih odnosa u privredni život zemlje, u podršci privatnoj inicijativi i sl . NEP je bio sračunat na oživljavanje ekonomskog života dozvoljavanjem i unošenjem u njega elemenata robnonovčane privrede. 492 Platni sistem u novoj Jugoslaviji formalno se nije mnogo razlikovao od onog inaugurisanog činovničkim zakonom iz 1931. godine. Kao osnova za određivanje visine plata i dalje su uzimani školska kvalifikacija, dužina radnog staža i norma rada. Stoga su, prema Odluci o privremenom regulisanju prinadležnosti službenika građanskog reda, stalnih radnika i nadničara na radu kod povereništava Nacionalnog komiteta Jugoslavije (Službeni list DFJ, br. 2/1945) , za isto radno vreme i za istu formalnu stručnu kvalifikaciju plate bile jednake u svim krajevima zemlje i u svim preduzećima. Međutim, pomenutom Odlukom i Uredbom o regulisanju nadnica i plata radnika i nameštenika, koju je donela Privremena narodna skupština DFJ 20. aprila 1945. godine, bio je izmenjen društveno-ekonomski položaj i odnos među kategorijama zaposlenih. Tako, na primer, dok su se činovničke plate pre rata kretale u rasponu od 500-600 do 7000-8000 (dakle, u rasponu od 1 : 12 do 1:16 puta), po novoj Uredbi ovaj raspon je bio određen u iznosima 1800 : 6000 dinara, tj . 1 : 3,5 puta. Najveći raspon kod radnika bio je 1 : 2,1 puta. Ovaj sistem i nominalni odnosi zadržani su do 1952. godine.

744

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

493 Kao sredstva naturalnih primanja, koja su davana iz centralnih fondova države, bonovi i „, tačkice" su ponekad po vrednosti dostizali polovinu platnog fonda preduzeća (vid. i napomenu 425) . 494 Kaseni planovi su bili jedan od instrumenata u jugoslovenskom sistemu planiranja. Uvedeni su 1948. godine i u stvari su predstavljali sredstvo tzv. operativnog planiranja novčanog opticaja i kontrole izvršenja zadataka u vezi s politikom priliva i odliva novca. Njima je utvrđivano koliki priliv novca moraju ostvariti pojedine privredne delatnosti i službe i u koje se svrhe može trošiti gotov novac. 495 Odnosi se na slobodno formiranje cena poljoprivrednih proizvoda na osnovu zakona ponude i potražnje. Uvođenjem ,, slobodnih cena" postepeno je napušten sistem ,,vezanih cena", kojim je država vršila otkup poljoprivrednih proizvoda po znatno nižim cenama od realnih, ali je isto tako i davala poljoprivrednim proizvođačima neke industrijske proizvode po nižim cenama i do 80 %. 4 Reč je o sporazumu koji je Vlada FNRJ potpisala s Vladom SAD 6. januara 1951. godine o ekonomskoj pomoći Jugoslaviji. U okviru tih aranžmana Jugoslavija je dobila pomoć u hrani (1 300 000 tona pšenice) od Vlade SAD u vrednosti od 95,2 miliona dolara i pomoć od organizacije Care u vrednosti od 35,5 miliona dolara. Jugoslavija se obavezala da će zauzvrat izvoziti na američko tržište neke robe široke potrošnje i određene sirovine (bakar, olovo, živu i dr.) . (Vid. i nap. 483) . 47 Procenjeno je da su štete koje je u Jugoslaviji prouzrokovala suša 1950. godine premašivale iznos od 105 miliona US dolara. 498 Gradska ekonomija bila je tip poljoprivrednog dobra, koje egzistira na državnoj svojini sredstava za proizvodnju i administrativnom upravljanju, proizvodi za potrebe gradskog stanovništva i pod upravom je gradskih vlasti. " Svi bilansi o stanju stočnog fonda neposredno posle rata_govorili su da je on znatno unazađen u odnosu na stanje iz 1939. godine. To je uticalo na pad proizvodnje mesa sa 440 hiljada tona u 1939. na 283 hiljada tona u 1947. godini. U istom periodu opala je proizvodnja mleka sa 1970 miliona litara na 1650 miliona litara, proizvodnja jaja sa 1268 miliona komada na 900 miliona komada itd. 500 Ishrana gradskog stanovništva u prvim poratnim godinama bila je veoma otežana. Njegovo snabdevanje poljoprivrednim proizvo dima bilo je 1947. godine manje za 29 indeksnih poena nego 1939. go dine. 501 Odnosi se na suđenje ratnim zločincima 1945. i 1946. godine . Tako na primer, Viši vojni sud JA u Beogradu osudio je na smrt Dragoljuba Dražu Mihailovića, 15. avgusta 1946. godine . Vojni sud Četvrte armije u Ljubljani izrekao je 30. avgusta 1946. godine kaznu smrti kvislinzima Leonu Rupniku, Ervinu Reseneru i Lovri Hacinu, a u odsustvu Mihi Kreku i biskupu Gregoriju Rožmanu kaznu višegodišnje robije. Veće Vrhovnog suda Hrvatske osudilo je na smrt pukovnika NDH Eriha Lisaka, a Alojzija Stepinca i Ivana Šalića na višegodišnju robiju s prinudnim radom itd. 502 Politbiro CKKPJ zaključio je na sednici od 8. aprila 1952. da se Plenum CKKPJ održi do kraja maja 1952. godine.

NAPOMENE

745

503 Peti kongres KPJ održan je u Beogradu od 21. do 28. ju la 1948. 504 Statut KPJ usvojen na Petom kongresu predviđa u odeljku ,,IV. Najviši organi Partije", tač . 25 , da se redovni kongresi sazivaju najmanje jedanput u tri godine. 505 Petom kongresu KPJ prisustvovalo je 2344 delegata na principu 1 delegat na 200 članova KPJ. 506 Šesti kongres KPJ održan je međutim, u novembru 1952. godine. 507 Misli se na SKP(b) odnosno KPSS . 508 Godine 1950-1951 . u Jugoslaviju su se sticali uticajni državnici i političari, naučnici i kulturni radnici, publicisti i novinari koji su želeli da upoznaju njenu stvarnost. Među njima su bili : član Kongresa SAD Džon Kenedi, pomoćnik državnog sekretara SAD za spoljne poslove Dž. Perkins, generalni sekretar UN Trigve Li, član britanskog Parlamenta Anojrin Bevan, lični savetnik predsednika SAD A. Harimon, britanski državni podsekretar za spolnje poslove E. Devis, predsednik belgijskog Senata Pol Struje, predsednik Republike Brazil Ž. K. Filja, laburistički poslanici Barbara Kastl i Ričard Krosman, sekretar Socijalističke stranke Indonezije Š . Sutan, generalni direktor Uneska H. T. Bode, delegati Radničke partije Norveške , predsednik Međunarodne organizacije boraca A. Morel, predstavnici japanskih socijalista, grupe američkih i drugih zapadnoevropskih novinara. 509 Šesti kongres KPJ je radio od 2. do 7. novembra 1952. godine uz prisustvo 2022 delegata. Glavni referat na Kongesu ,,Borba komunista Jugoslavije za socijalističku demokratiju" podneo je Josip Broz Tito, a referat ,,O Nacrtu novog statuta KPJ i o nekim organizacionim pitanjima Partije" - Aleksandar Ranković. 510 Na sednici Politbiroa CKKPJ od 9. maja 1948. zaključeno je da se Peti kongres KPJ održi krajem juna 1948. godine. Odluku o sazivanju Petog kongresa za 21. jul doneo je Plenum CKKPJ 20. maja 1948, u vreme napada CK SKP(b) na KPJ. Odluka je objavljena u štampi . Time je KPJ odlučila da pitanje sukoba postavi pred celokupno partijsko članstvo i narode Jugoslavije. 511 Statut donet na Petom kongresu KPJ bio je umnogome kopija Statuta SKP(b) . KPJ je označena kao vodeći, organizacioni odred radničke klase Federativne Narodne Republike Jugoslavije, najviši oblik njene klasne organizacije . Ona se u svojoj djelatnosti rukovodi avangarda najnaprednije teorijom marksizma-lenjinizma ". KPJ je društvene klase, radničke klase", „ inicijator, organizator i rukovodilac borbe naroda Jugoslavije za izgradnju socijalizma", ona je predvodnik čitavog radnog naroda"; KPJ je zahtevala od svakog svog člana da radi na jačanju bratskih internacionalsitičkih odnosa s narodima Sovjetskog Saveza i narodima zemalja narodne demokracije, proletarijatom i trudbenicima cijeloga svijeta". 512 Prema E. Kardelju taj program KPJ (posle usvojenog na Vukovarskom kongresu juna 1920) odražavao je položaj u kome se KPJ nalazila 1948. i mogao je da posluži kao rukovodni dokument" za akciju komunista samo kratko vreme. Zbog toga ga je Šesti kongres

746

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

KPJ ukinuo i postavio zadatak da se izradi novi program. Umesto ukinutog programa, Šesti kongres je doneo niz odluka programskog karaktera. 513 Taj Program SKJ, koji je i danas na snazi, donet je na Sedmom kongresu SKJ, održanom u Lubljani 22-26. aprila 1958. godine. 514 Tito misli na značajnu ulogu hrvatskog radništva u revolucionarnom radničkom pokretu Jugoslavije i međuratnom razdoblju. Na Osmoj zagrebačkoj konferenciji KPJ 1928. započela je borba protiv frakcionaštva i za jedinstvo Partije. Godine 1937. osnovana je u Samoboru KP Hrvatske. U Zagrebu je 8. i 9. septembra 1940. održana Šesta zemaljska konferencija SKOJ-a. U zagrebačkom predgrađu Dubravi održana je oktobra 1940. Peta zemaljska konferencija KPJ. Uoči ove Konferencije Hrvatska i Slavonija su imale 1924 člana KPJ, a Dalmacija - 620 članova. No na savetovanju KP Hrvatske krajem marta 1940. konstatovano je slabo organizaciono stanje Partije na selu. 515 U tom smislu je znatan deo Titovog referata na Šestom kongresu KPJ bio posvečen oštroj kritici staljinističkog revizionizma i dogmatizma. 516 Unutrašnji razvoj tekao je u znaku prvih koraka radničkog samoupravljanja koje je Tito juna 1950. uzimao za najkrupniju tekovinu socijalističke revolucije i prelomnu granicu u razvoju društveno-ekonomskih odnosa, osnovu socijalističke demokratije u proizvodnji a time i u društvu. 517 O ,,Prednacrtu za Ustavni zakon o najvišim saveznim i republičkim organima državne vlasti" referisao je E. Kardelj na sednici Politbiroa od 8. aprila 1952. godine. 518 Projekt je usvojen 13. januara 1953. godine kao Ustavni zakon o osnovama društvenog i političkog uređenja FNRJ. 519 Eksperimentalno uvedeni u jednom delu preduzeća krajem 1949. radnički saveti su ozakonjeni 27. juna 1950. godine Osnovnim zakonom o upravljanju državnim privrednim preduzećima i višim privrednim udruženjima od strane radnih kolektiva, označavajući prvi korak u procesu izgradnje samoupravnog socijalizma. 520 Opšti zakon o narodnim odborima iz 1952. godine izmenio je strukturu narodnih odbora. Na osnovu ovog Zakona, uvode se u sreske i gradske narodne odbore veća proizvođača s ciljem da pojačaju neposredni uticaj proizvođača na vršenje vlasti putem povezivanja skupština sa samoupravnim organizacijama; proširuju se prava narodnih odbora i stvaraju pretpostavke za jačanje njihove materijalne osnove; prvi put se uvodi lokalni referendum . 521 Prvi Ustav FNRJ, proglašen odlukom Ustavotvorne skupštine 31. januara 1946, završavao je pravno uobličavanje i učvršćivanje promena do kojih je došlo u toku revolucionarne smene vlasti u Jugoslaviji 1941-1945, formulišući u jedinstvenom dokumentu novo državno i društveno uređenje, a na drugoj strani otvarajući perspektivu daljeg socijalističkog razvitka. 522 Dvodomu strukturu Ustavotvorne skuštine : Saveznu skupštinu i Skupštinu naroda predviđao je Zakon o Ustavotvornoj skupštini, koji je usvojila Privremena narodna skupština avgusta 1945. godine.

NAPOMENE

747

Ovakvu strukturu zadržao je i Ustav iz 1946. godine s nešto izmenjenim nazivom ovih tela: Savezno veće i Veće naroda. Postojeća organizacija Narodne skupštine proizlazila je iz višenacionalnog sastava Jugoslavije i federativnog uređenja države. Dok su u Savezno veće birani predstavnici građana bez obzira na nacionalne razlike dotle je Veće naroda bilo sastavljeno od predstavnika pojedinih naroda Jugoslavije odnosno narodnih republika , Autonomne Pokrajine Vojvodine 1 Kosovsko-Metohijske Autonomne Oblasti. 523 Veća proizvođača su uvedena da bi proizvođači dobili neposredniji uticaj na vršenje državne vlasti i na planiranje. Obrazovanjem ovih veća, težilo se efikasnijem povezivanju skupštinskog sistema s radničkim samoupravljanjem u privredi. Poslanike ovih veća birali su na posredan način radnici zaposleni u proizvodnji, transportu i trgovini. 524 Predviđena varijanta je i usvojena: iz sistema dvodomosti nestalo je Veće naroda kao stalni posebni dom. Jedan deo poslanika za Savezno veće birali su građani neposredno, i to po jednog poslanika na 60 000 stanovnika, a drugi deo republičke skupštine (po 10 svaka republika) i autonomne jedinice (Vojvodina - - 6, a Kosovo i Metohija -- 4), s tim što je ova druga grupa sačinjavala Veće naroda u okviru Saveznog veća. Veće naroda izdvajalo se kao telo ad hoc u slučajevima koji su bili od značaja za status narodnih republika. U ustavno-političkoj praksi Jugoslavije od 1953. do 1963. nije zabeleženo sazivanje ovog tela. 525 Ova terminologija nije prihvaćena u definitivnoj varijanti Ustavnog zakona. 526 Vlada FNRJ, vlade republika i ministarstva ukinuti su Ustavnim zakonom i republičkim ustavnim zakonima 1953. godine . Umesto vlada osnovana su izvršna veća (Savezno izvršno veće i republička izvršna veća) , dok su ministarstva zamenjena državnim sekretarija tima i sekretarijatima izvršnih veća. Smisao ove promene sastojao se u odvajanju izvršne funkcije od upravne i njenom poveravanju izvršnim organima predstavničkih tela. 527 Intencija predviđenih rešenja sastojala se u menjanju prirode državne uprave kako bi ona što više dobila obeležje podruštvljene uprave. 528 Po Ustavnom zakonu izvršno-političke funkcije pripadale su Saveznom izvršnom veću i republičkim izvršnim većima, a izvršno-upravne savetima narodnih odbora opština i srezova, kao i republič kim savetima. 529 Ustavni zakon je uveo ustanovu predsednika Republike . Za prvog predsednika izabran je Josip Broz Tito. Time je ukinuta ustanova kolektivnog šefa države u licu Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, koja je bila predviđena, po uzoru na Ustav SSSR-a, Ustavom iz 1946. godine .

530 Predsednički sistem - poznat kao predsednička vlast ili vlast šefa države najizraženije predstavljen u Ustavu SAD iz 1787. počiva na fikciji deobe vlasti na tri grane (zakonodavna, izvršna i suďska) , kao vid ograničavanja moći izvršne vlasti. 531 Predsednik Republike je istovremeno vrhovni koniandant Jugoslovenske armije i predsedava kolektivnom organu : Savetu narodne

748

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

odbrane. Po Ustavu iz 1946, odbrana je tretirana kao element državnog uređenja, a osnovni i isključivi oblik odbrambenog organizovanja društva svodio se na Jugoslovensku armiju. U vreme napada Informbiroa na KPJ i pritiska istočnoevropskih socijalističkih zemalja na Jugoslaviju bio je formiran Štab partizanskih odreda Jugoslavije kao dopuna odbrane regularne vojne sile. Tih godina pojačan je rad na organizaciji Civilne odbrane. 532 Misli se na naziv tela predviđenog Ustavom iz 1946. godine. - Prezidijum Narodne skupštine FNRJ sačinjavali su predsednik, šest potpredsednika , sekretar i najviše šest članova. Birao se na zajedničkoj sednici Saveznog veća i Veća naroda Narodne skupštine FNRJ i za svoj rad odgovarao Narodnoj skupštini, koja ga je mogla opozvati i izabrati novi, kao i razrešiti dužnosti pojedine njegove članove. Predsednik, potpredsednici i sekretar činili su Predsedništvo po Zakonu o Prezidijumu Skupštine FNRJ iz 1946. godine. 533 Po tački 4. Odluke AVNOJ-a iz novembra 1943. o vrhovnom zakonodavnom i izvršnom narodnom predstavničkom telu Jugoslavije i Nacionalnom komitetu oslobođenja Jugoslavije, kao privremenim organima vrhovne narodne vlasti u Jugoslaviji za vreme oslobodilačkog rata, ustanovljeno je Predsedništvo AVNOJ-a kao predstavnik narod nog i državnog suvereniteta Jugoslavije, koji odgovoran za svoj rad pred većem - u njegovo ime u vremenu između zasedanja vrši sve njegove funkcije, zakonodavne i izvršne. Na čelu AVNOJ-a, kao opštepolitičkog predstavništva s obeležjima vlade, osnovanog u Bihaću novembra 1942, nalazilo se takođe Predsedništvo . 534 Posle ustavne reforme 1953. savezni Ustav se sastojao od Ustavnog zakona i glava Ustava iz 1946. koje su ostale na snazi. Sa spoljne i strukturalne tačke gledišta ustavna materija je ostala rascepkana, a sa sadržajne nepovezana, jer su ustavne norme donošene u različitim fazama društveno-ekonomskog razvitka. 535 Prema Ukazu od 6. aprila 1951 , u okviru Vlade FNRJ nalazio se, pored drugih sedam saveta, i Savet za narodno zdravlje i socijalnu politiku. Oni su bili osnovani u procesu decentralizacije državnog i društvenog života. Ovom reorganizacijom ukinuti su komiteti , kao organizacione forme organa uprave, budući da je njihovo dalje postojanje bilo nespojivo s radničkim samoupravljanjem.

536 Misli na Oblasni odbor Kosmeta i njegove organe. 537 Na inicijativu Politbiroa CKKPJ, krajem 1947. godine počela je izgradnja zadružnih domova koji su zamišljeni kao budući privredni centri i kulturna žarišta života na selu. 538 Nismo uspeli da utvrdimo ime i svrhu boravka pomenutog profesora. 539 Očigledno je reč o neopravdanim bolovanjima i invalidninama. 540 Očevidno je reč o grešci , jer je KPJ uoči Petog kongresa KPJ (30. juna 1948) , na kome je izabran Centralni komitet, imala 468 175 članova i 51 612 kandidata. 541 Pokušaj povezivanja radnika tzv. tehničke inteligencije i poslodavaca (kapitalista) putem stvaranja korporativnog sistema u Italiji za vreme fašizma radi ostvarenja jedinstva rada i kapitala pod kontrolom Fašističke stranke. Teoretičari ovog sistema (Dentile i drugi)

NAPOMENE

749

isticali su državu iznad naroda i smatrali da se kroz korporativnu skupštinu (korporacije) mogu izmiriti klasni konflikti u interesu autoritarne države i društvene harmonije. Polazeći od staleške organizacije društva, korporativni koncept javlja se kao suprotnost liberalno-parlamentarnoj državi, na jednoj , i socijalističkoj (kolektivističkoj) organizaciji društva, na drugoj strani. 542 Ustav FNRJ je definisao FNRJ kao saveznu narodnu državu republikanskog oblika, zajednicu ravnopravnih naroda, koji su na temelju prava na samoopredeljenje, uključujući pravo na otcepljenje, izrazili svoju volju da zajedno žive u federativnoj državi . 543 Pravo svakog naroda na samoopredeljenje, uključujući pravo na otcepljenje ili na ujedinjenje sa drugim narodima, priznato je već u Odluci o izgradnji Jugoslavije na federativnom principu , donetoj na Drugom zasedanju AVNOJ-a.

544 Misli se na organizaciju vlasti u Pariskoj komuni ( 18. mart— -28. maj 1871 ), čiji su predstavnici bili izborni , odgovorni i smenjivi. 545 Po Monteskijeu ( 1684-1755), poznatom francuskom filozofu (,,Duh zakona"), jednom od ideologa federalizma i teorije podele vlasti, koji je izvršio veliki uticaj na tvorce američkog Ustava iz 1787. godine. 546 Konventska organizacija države u kojoj dolazi do izražaja jedinstvo zakonodavne i upravne (delimično i posredno) vlasti, karakteristično naročito u Švajcarskoj . 547 Leo Geršković, profesor prava i političkih nauka, istaknuti onovremeni stručnjak u Savetu za zakonodavstvo, saradnik Edvarda Kardelja .

REGISTRI SKRAĆENICE SADRŽAJ

REGISTAR IMENA

Aceva Vera 643 Adamič Luj 239 Aleksandrov Georgij Fjodorovič 606, 741 Amber Anjes 731 Ambrožič Lado 719 Andrejev Bane 163, 164, 493, 733 Arsov Ljupčo 649 Avbelj Viktor 507, 649 Avlin Klod 731 Babajevski Semjon 724 Babović Spasenija Cana 374, 436, 437, 438, 465, 466, 567, 649 Babulen Žan 732 Bajazit (Sultan) 359 Bakarić Vladimir 4, 353 , 357, 413, 414, 415, 426, 439 , 445 , 454, 455, 456, 461 , 490 , 494 , 544 , 558, 583, 626, 630 , 669 , 681 , 682 , 698, 699 Bebler Aleš 237 Begović Vlajko 607, 609, 611 Belić Aleksandar 719 Belinić Marko 220, 224 Berce Lojze 719 Bevan Anojrvin 745 Biber Antun 229 , 234 , 247 Blaško vid. Nešković Blagoje Blažević Jakov 140, 150 , 152 , 448, 451 , 456, 462, 579 Bobi - vid. Radosavljević Dobrivoje Bode Haime Torez 745 Bončarov N. K. 721 Božo ― vid. Maslarić Božidar Brkić Dušan Duško 53, 145 , 633, 734 Brkić Zvonko 320, 334 , 343 , 344, 368, 372, 687 Broz Josip Tito VI, 3, 4, 5, 6, 47, 48, 53, 55, 58, 59, 61, 62,

63, 64, 65, 68, 72, 73 , 76, 78, 81, 87, 92, 93, 100, 109, 110, 112, 113, 121 , 122, 126, 129, 130, 131 , 132, 137, 138 , 139, 140, 145, 147, 151 , 152, 153 , 163 , 165, 166, 171 , 175, 177, 178 , 180, 181 , 193 , 206, 207, 220, 221 , 222, 226 , 228 , 229, 230, 231 , 233, 237, 239, 240, 242, 245, 246, 248, 250, 253 , 254, 258, 259, 260, 264, 265, 266, 267 , 268, 270, 287, 294, 314, 320, 326 , 327, 328, 330, 336, 339, 344, 346, 351 , 353, 354, 356, 358 , 361 , 363 , 365, 370, 374, 375 , 376, 390, 391 , 395, 397, 399, 409, 413, 415, 416, 417, 418, 419, 420, 421 , 422, 424, 427, 428, 429, 430 , 432 , 436, 438 , 440 , 441 , 444 , 445, 447, 448, 454 , 455 , 456, 467, 469, 473, 475, 476, 478, 479, 481 , 482, 490, 493, 494 , 507, 515, 544 , 549, 555 , 556 , 559, 560, 562, 566, 568, 575, 577 , 579, 581 , 583, 588, 590, 597, 600, 602, 604, 607, 608, 610, 612, 615, 634, 637, 638, 640, 641 , 643 , 647, 649, 650, 656, 657, 661 , 662, 663 , 667, 669, 671 , 672, 673, 674, 675 , 676, 679 , 680, 681 , 682 , 683, 707, 708 , 713, 716, 717, 720, 721 , 726, 731 , 732, 733, 741 , 742, 745, 746 , 747 Bubanov Mihail 724 Buharin Nikolaj Ivanovič 610, 626, 741 Bulatović Branko 241 , 247 Burde Klod 731

Caldaris 477 Cana ― vid. Babović Spasenija Crvenkovski Krste 330 , 333 , 342, 344, 353, 372, 597, 730 Cviter Franc 719

48 Sednice Centralnog komiteta KPJ, 1948-1952.

754

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Čang Kajšek 730 Čehov A. P. 724 Čerčil Vinston 730 Čermelj Savo 719 Čiča vid. Pijade Čolaković Rodoljub 341 , 342, 343, 344 , 355 , 366, 369, 373 , 568, 569, 570, 574, 611 , 637 , 638, 640, 725

Moša 265, 339, 351 , 352 , 490, 555 , 579, 608 , 671 , 673,

340, 353, 558, 610, 679,

Dalmas Luj 731 , 732 Dapčević Vlado 734 Dedijer Vlado 649 Denisov 721 Devidson Džoe 732 Devis E. 745 Dimnić Dušan 719 Domenik Žan Mari 731 , 732 Drapšin Petar 719 Dugonjić Rato 490 Dentile 748 Dida vid. Dilas Đilas Milovan VI , 4 , 207, 220, 222, 223 , 234, 237 , 238 , 240, 287, 320, 322, 327, 332, 333 , 334, 339, 347, 348 , 351 , 353 , 367, 370, 374, 507, 563 , 566 , 567 , 572, 590, 597, 598 , 600 , 606, 608, 609, 610, 630 , 633 , 638, 640, 648, 649 , 650 , 661 , 676, 678, 679, 681 , 743

Milovan 5 , 88 , 178, 206, 226, 229, 232, 265, 266, 270, 329 , 330, 331 , 340 , 345 , 346, 354, 361 , 363 , 508 , 557 , 560, 575, 577, 589, 601 , 604 , 605, 616 , 617 , 629, 641 , 646 , 647, 663 , 665 , 673, 682, 717, 730,

Engels Fridrih 224 , 348 , 463 , 480 , 591 , 605 , 610, 628, 724, 740, 741 Erenburg Ilja 724 Filipović Krsto 687 Filja Ž. K. 745

Galkin 721 Galjin Boris 724 Garšin N. V. 724 Geršković Leon 342, 682, 749 Gervais Drago 719 Gigov Strahil 441 , 442, 443 , 444, 445, 468, 643 Glezerman G. 721 Golubović Radonja 734 Golunski 721 Gončarov 724

Goranin Luj 718 Gorbatov Boris 724 Goelik J. 724 Gorki Maksim 183, 724 Gorkin A. 721 Goršić Milko 687 Gošnjak Ivan 4, 206, 207, 270 Gregori 664 Gregorić Pavle 254, 259, 260, 262, 336, 662, 663 , 667, 675, 679 Grekov B. D. 721 Hacin Lovro 744 Hajtes A. F. 721 Harijet Eli 239 Hariman Averel 745 Hebrang___Andrija 81 , 111 , 230, 704, 717, 734 Hegel Georg Vilhelm Fridrih 615 Hercen 724 Hitler Adolf 234, 474, 611 Hmeljnov N. N. 721 Hodža Enver 333, 723 Hrebeljanović Lazar (car) 359 Hribar Janez 65, 68, 89, 92 Hrnčević Josip 126, 143 , 544 , 555, 558, 566, 571 , 634, 710 Humo Avdo 153 , 351 , 353 , 368 Hvostov M. V. 721, 723 Jankes Grga 259, 453 , 630, 632, 633, 640 Janjić Vlado 344 Jefimov H. V. 721 Jemeljanova N. 724 Jesipov B. P. 721 Jovanović Arso 734 Jovanović Blažo 63, 240 , 247, 445 , 451 Jovanović Dragoljub 223, 716 Jovanović Jovan Pižon 223, 716

Kalinjin Aleksandar 724 Karabegović Osman 4, 206, 207, 270, 445, 461 , 490, 493, 558, 633, 648 Kardelj Edvard VI, 3, 4, 5, 6, 47, 48, 51 , 53, 55 , 68, 69, 73, 74, 76, 77 , 78 , 81 , 82 , 83 , 84, 87, 92, 114, 144, 156, 159 , 166 , 181 , 202, 206, 207 , 221 , 246, 264, 266, 268, 270, 287, 351 , 365 , 371 , 387, 414, 429 , 434, 451 , 454, 455, 456, 458, 469, 482, 490 , 544, 559, 562, 572, 575 , 576, 577, 608 , 630 , 640, 643 , 648, 665 , 680 , 682 , 711 , 712, 717, 727 , 745, 732, 746, 749 Kastl Barbara 745

REGISTRI

Kasu Žan 731 , 732 Kautski 724 Kavčič Stane 232, 507 Kazakijevič E. 724 Kazanski 721 Kefelek Anri 732 Kenedi Džon 745 Kidrič Boris VI , 4, 5, 76, 78, 93, 113, 114 , 126 , 128, 131 , 132 133, 137, 138, 139, 144, 146, 153, 156, 157, 158 , 160, 171 , 175 , 177, 178, 265, 270, 287, 334, 346, 353, 368, 371 , 375, 382, 383, 397, 399, 401, 402, 406, 407, 410, 413, 414, 418, 421 , 422, 430, 431 , 432, 440, 441 , 442, 445, 448, 456, 460, 461 , 462, 468, 490, 493, 495, 556, 560, 570, 575, 605, 607, 617, 626, 627, 628, 631 , 632, 663, 666, 676, 688, 691 , 707, 717 Kistić 357 Kladarin Duro 649 Koliševski Lazar 4, 62, 70, 77, 468, 490 Kornilov 721 Kosminski E. A. 721 Kovačević Nikola 328 , 370 Kovačević Veljko 687 Kreačić Otmar 648 Krek Miha 744 Krimov Jurij 724 Krosman Ričard 745 Kusovac Labud 223, 716 Kuznjecov A. 721 Lala vid. Veselinov Jovan Lazar vid. Hrebeljanović Lazar Lenjin V. I. 26, 79, 191 , 224, 293, 502, 527, 533 , 591 , 592 , 608 , 610, 613, 618, 626, 691 , 694 , 724, 738, 741, 743 Leonov Leonid 724 Leontijev 721 Leontjev A. 721 Leskošek Franc 4, 165, 374, 398, 408, 420 Lisak Erih 744

Ljumović Božo 734 Makarenko A. S. 721 Mandžić Pašaga 507 Marinko Miha 3, 4, 60, 62, 65, 151 , 152 , 153 , 266, 268, 445, 461, 466 Marjanović Milan 719 Marko vid. Ranković Aleksandar

755

Marković Moma 248, 250, 438 , 439, 440, 441 , 442, 445 , 456 , 494, 643, 648 Marković Svetozar 374 Marks Karl 224, 293, 348, 463, 591 , 592, 605, 610, 626 , 630, 671, 677, 724, 725 , 737, 740, 741 Maslarić Božidar 76, 264, 363, 371 , 372, 494, 575, 600 , 606, 612 Mihailović Dragoljub Draža 737, 744 Mihailović Ivo 719 Mijatović Cvijetin 233, 247, 597, 638 Minc I. I. 723 Minić Miloš 544, 549, 558, 562, 563, 567, 649, 737 Mitrović Stefan 734 Mišulin A. V. 721 Monteskije 749 Morel A. 745 Mrazović Karlo 643 Naumovski Naum 687 Neni Pjetro 732 Neoričić Milijan 353, 358, 366, 373 Nešković Blagoje 3, 4, 5, 58, 72, 76, 92 , 102 , 113 , 132 , 134 , 135 , 139, 143 , 145, 151 , 152 , 156, 170, 175 , 177, 178 , 206, 207, 257 , 268, 270 , 371 , 372, 420, 421 , 456, 460, 464, 490 , 581 , 669 Nikolaj Aleksandrovič Romanov 409, 728 Nimani Džavid 353 Natovič 721 Novak Viktor 719

Obradović Dositej 374 Opačić Stanko Čanica 734 Ostrovitjanov K. V. 721 Paja - vid. Gregorić Pavle Pavelić Ante 223 Perkins Dž . 745 Perović Puniša 507, 730 Pervencov Arkadije 726 Petričević Branko 734 Petrović Dušan-Šane 648 , 687 Petrović Nikola 5 , 687 Pijade Moša VI , 4, 265, 490 , 507, 559, 575, 576, 578, 626, 629, 630, 632, 633, 634, 638 , 640, 641 , 643, 650 , 656 , 662 , 666, 667, 669, 670, 679, 680, 682, 683 , 725, 733 Plavi vid. Todorović Mijalko Plehanov 605 Počuča Mile 597, 611

756

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Poljevolj Boris 76, 703 Popivoda Krsto 3, 206, 207, 264, 266, 270, 597, 648, 671 , 725 Popivoda Pero 734 Popović Milentije 258, 397, 416, 429 Popović Vladimir Vlado 264, 265, 643 Potemkin Vladimir Petrovič 723 Potrč Jože 327 , 328 , 353 , 730 Ptolomej Klaudije 364 Pucar Duro Stari 4 , 55 , 70, 71 , 252, 264, 266, 418 , 419 , 420, 429, 430, 432, 443, 445, 490, 577, 649, 667 Puškin A. S. 724 Radosavljević Dobrivoje 156 , 158, 172, 621 , 623, 643 Ranković Aleksandar VI , 4, 5, 193, 206, 207, 220, 222 , 226, 227, 229, 230, 231 , 232 , 234, 240 , 244, 246, 268, 270, 412, 448, 451 , 454, 455, 456, 460, 461 , 462, 469 , 482, 507, 508, 544, 549, 552 , 553 , 554, 557, 558, 559, 560 , 561 , 562, 563, 564, 565, 567, 570, 571 , 572 , 575, 584, 588, 589, 634, 640, 648, 649, 717, 745 Resener Ervin 744 Ribnikar Vladislav 717 Riček Anton 245, 719 Rives 721 Rocko - vid. Čolaković Rodoljub Rozenberg D. 721 Rozental M. 721 Rožman Gregorije 744 Rudolf Janko 507 Rupnik Leon 744 Ruzvelt Franklin 731

Salaj Duro 206, 207, 270, 432, 434, 445, 459 , 465, 649 Sartr Žan Pol 731 Sekulić Nikola 730 Skaskin D. S. 721 Smit Huard 732 Stahanov Aleksej Grigorijevič 723 Stambolić Petar 48, 89 , 139, 206 , 207, 270, 353, 354, 597 Stamenković Dragi 226, 490 Stari vid. Pucar Duro Stefanović Milivoj 716 Stepinac Alojzije 744 Stojnić Veljo 649 Strogovič 721 Struje Pol 745

Sutan S. 745 Šalić Ivan 744 Šentjurc Lidija 648 Šnirman 721 Šolen Andre 732 Solohov Mihail 724 Šoti Pal 445 Šubašić Ivan 741 Tarle V. J. 721 Tehek - vid. Antun Biber Tempo - vid. Vukmanović Svetozar Todorović Mijalko 6, 81, 87 Tolstoj Aleksej 724 Tomšič Vida 206 , 207, 270, 353, 361 , 362, 363, 482, 490 Trahtenberg J. A. 721 Trigve Li 745 Truman Hari 730 Turčić 436, 729 Uzunovski Cvetko 643 Valas 732 Verkor 731 Veselinov Jovan 132, 421 , 431 , 432, 440, 445, 450, 451 , 455, 456, 468, 738 Vigodski S. L. 721 Vilfan Josip 719 Visarionovič Josif Staljin 21 , 35, 191 , 221 , 224, 333 , 335, 590 , 594, 600, 606, 610 , 630, 693 , 705, 716, 724, 731 , 732, 740, 741 , 742 Višinski A. 721 Vlahović Veljko 206, 207, 222, 223, 237, 264, 266, 270, 353, 490, 544 Vujasinović Todor 444 Vukmanović Svetozar Tempo 4, 159, 164, 174, 206, 207, 242, 269, 270, 356, 368 , 374, 415 , 434, 438, 445, 460, 490, 602, 609, 648, 738 Zaharijadis Nikos 733 Zeković Veljko 206, 207, 270, 507, 649 Ziherl Boris 490 , 597, 604, 610, 611 Zilijakus Koni 732 Zlatić Savo 5, 268 , 687, 734 Zmazek Josip 716 Zogović Radovan 5, 493, 687, 733 Zubok 721 Žigić Rade 147, 159, 166, 172, 174, 633, 734 Žujović Sreten 81 , 111 , 230, 704, 717, 734

REGISTAR GEOGRAFSKIH NAZIVA

Afrika 733 Albanija 175, 693, 701 , 708, 723, 726, 730, 731 , 733 Aleksinac 212 Alibunar 525 Amerika vid. Sjedinjene Američke Države Apatin 212 Argentina 726 Austrija 267, 701 , 718 Austro-Ugarska 267, 731 Azija 733 Bački Petrovac 116 Balkan 730 Banija 117 Banovići 161 , 246 , 255 , 261 Banjaluka 206, 217 Beč 253, 254, 721 Bela Palanka 552 Belgija 726, 731 , 742 Beli Manastir 53, 215 Belje 690, 727 Benkovac 320 Beograd 3, 5, 6, 129, 130, 138, 168, 199, 206 , 210, 214, 225, 231 , 237, 239, 251 , 258, 259, 287, 325 , 335, 355, 357, 358 , 448, 453, 507, 520, 525, 585, 632 , 643, 647, 679, 693, 694, 700, 705, 708, 712 , 713, 717, 722, 725, 726, 727, 732 , 736, 740, 741 , 744, 745 Berane - vid. Ivangrad Bihać 217 , 748 Bijeljina 117, 217 Bileća 218, 726 Bitolj 212 , 218 , 334, 336 Bjelovar 117, 215 Bled 687 Bojana 701 Bolivija 726

143, 227, 270, 447, 592, 699, 721, 738,

Bor 143, 212, 214, 538, 728 Borovo 143 Bosanska Dubica 217 Bosanska Gradiška 217, 524 Bosanska Krajina 262, 717, 740 Bosanska Krupa 217 Bosanski Brod 217 Bosanski Novi 217 Bosanski Petrovac 217 Bosanski Šamac 217 Bosna i Hercegovina 18, 55, 58, 59, 70 , 71 , 79, 85, 92, 117, 118, 120, 148, 153, 154, 155, 158, 161 , 162, 164, 167, 173 , 195 , 206 , 207, 208, 209, 210, 211 , 212, 226, 234, 235, 244 , 254, 255, 256, 262 , 298, 304, 305, 338, 341 , 342, 351 , 352 , 353, 367 , 370 , 371 , 381 , 382, 398, 419, 420, 421 , 439, 443 , 447 , 461 , 523 , 529, 538, 567, 632 , 695 , 699, 700, 718, 722, 725, 726, 727, 729, 730, 737, 739 Brazil 726, 745 Brčko 117, 154, 217, 255, 261 , 538 Breza 163 Brinje 216 Budimpešta 730 Bugarska 175 , 239 , 330 , 444, 693, 708, 712 Bugojno 218 Bukurešt 687 Carevo Selo 444 Carigrad 334 Cazin 217 Celje 219 Cetinje 212, 242, 719 Crna Gora 18, 72 , 200 , 206, 208 , 209 , 240, 241 , 242, 247 , 300 , 304, 338 , 341 , 398, 451 , 452, 523,

86 , 210 , 248 , 371 , 529,

163, 211 , 255 , 381 , 538,

195, 212, 267, 382, 666,

758

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

695 , 701 , 711 , 719, 722, 727, 729, 736, 739 Cres 742 Crna reka 711 Crvenka 690, 727

Čačak 116, 213 Čakovec 215 Čapljina 218 Čazma 215 Čehoslovačka 175, 392 , 663 , 693, 708, 712 Čepin 76, 77 vid. Čehoslovačka Češka Čikago 664 Čile 726 Čoka 690, 727 Črnomelj 219 Custendil 444 Dalmacija 206 , 216, 320, 322, 415, 613, 739, 746 Dalj 703 Danska 742 Daruvar 216 Demokratska Republika Nemač ka 712 Derventa 217 Doboj 217 Donja Lendava 212 Donja Stubica 215 Donji Lapac 216 Donji Miholjac 212, 215 Dravograd 219 Drim 701 Drinići 717 Drvar 217 , 253 Dubrava 746 Dugo Selo 215 Dunav 711 Duvno 218 Dvor 216 Đakovica 212 Đakovo 117, 215, 216 Đurđevac 215

Džumaja (Blagoevgrad) 444 Fčka 690, 727 Engleska vid. Velika Britanija Evropa 254, 730, 731

Federativna Narodna Republika Jugoslavija (FNRJ) VI , VII , VIII , X, 18, 34, 83, 85, 106 , 107 , 108 , 109,

123 , 129, 133 , 134, 148 , 176, 177, 182, 183 , 189, 190, 207, 237, 238, 239, 254, 266, 267 , 283, 295, 303, 304, 333 , 352 , 361 , 368 , 380, 381 , 382, 392, 421 , 439, 446, 462, 463, 470, 471 , 472, 473, 474, 475, 477, 478, 479, 480, 481 , 511 , 513, 522, 523, 524, 531 , 533, 543, 554, 559, 574, 585, 590, 613, 614 , 654, 657, 658, 659, 661 , 662, 670, 671 , 673, 688, 691 , 692, 693, 694, 696, 701 , 702, 703, 704 , 705 , 706, 707, 709, 711 , 712, 713, 714 , 717, 718, 719, 720, 722, 724 , 725 , 726, 728, 729, 730, 731 , 732, 733 , 734, 735 , 736, 738, 739, 741 , 742, 743, 744, 745, 746, 747, 748, 749 Foča 217, 538 Fojnica 218 Francuska 365, 476, 477, 673, 713, 726, 731 , 732, 742 Gacko 218 Garešnica 215 Glamoč 217, 524 Glamočko polje 59 Glina 216 Gnjilane 212 Golnik 252 Goražde 217 Gorica 212, 219, 538 Gospić 216 Gradačac 217, 524, 525, 538 Gračac 216 Gračanica 217 Grahovo 217 Grčka 476, 477, 731 , 732, 742 Grosuplje 219 Grubišno Polje 215

Hamburg 741 Hercegovina - vid. Bosna i Hercegovina Holandija 742 Homolje 720 Hrvatska 53 , 57 , 72, 83 , 85 , 117, 120, 125 , 141 , 145, 146, 148, 149, 161 , 163, 164, 167 , 195, 200 , 206, 207, 208, 209 , 210, 211 , 212, 215, 220, 221 , 223, 229, 231 , 243, 254, 257, 259, 263, 304, 333 , 334, 336, 337, 338, 341 , 343, 349, 357 , 370, 371 , 380, 381 , 382, 398, 400, 405, 409, 413 , 414, 415, 421 , 439, 440, 441 , 447, 451 , 454 , 455, 456, 461, 529, 538, 585, 587, 589, 611 , 631,

REGISTRI

647, 663, 695, 698, 699 , 710, 711, 714, 721 , 727, 729, 739, 744, 746 Hrvatsko primorje 206, 216 Idrija 219 Ilirska Bistrica Indonezija 745 Island 742 Istra 206, 216, 569, 584, 585, 739, 742 Italija 64, 244, 613, 713, 718, 748 Ivanec 215 Ivangrad 371

219

238, 244, 258, 410, 613, 719, 722, 738, 267, 476, 477, 478, 719, 732, 738, 742,

Jadransko more 701 Jajce 217 Jalta 473 Jaska (kod Zagreba) 573 Jastrebarsko 215 Jegejska Makedonija 732 Jesenice 166, 212, 219 , 632 Jugoslavija - vid. Federativna Narodna Republika Jugoslavija Jugoslavija ( Kraljevina ) 11 , 108, 127, 143 , 168, 223 , 317, 360 , 361 , 365, 366, 367, 395, 530, 537, 567, 619, 688, 701 , 712, 716, 723, 731 Julijska Krajina 248 Juzna Amerika 733 Kačarevo 37 Kalemegdan 358 Kamnik 219 Kanada 726, 742 Karlovac 206, 216 Kavadarci 212 Kikinda 720 Kladanj 217 Klanjec 215, 321 Ključ 212, 217 Knić 116 Knin 212 Kočani 444 Kočevje 219 Kolašin 719 Konjic 218 Koprivnica 215 Kordun 710 Koreja 728 Koruška 713, 718 Kosančić 690, 727 Kosmet vid. Kosovo Kosovo 50, 52, 134 , 161 , 206, 210, 215, 331 , 333, 529 , 652 , 656, 696, 697, 729, 737, 747, 748

759

vid. KoKosovo i Metohija SOVO Kosovska Mitrovica - vid . TitoIva Mitrovica Kotor Varoš 217 Kostajnica 216 Kragujevac 206, 213 vid. Bosanska KraKrajina jina Kraljevo 166, 213 Kranj 212, 219 Kranjska 267 Krapina 215 Kreka 161 , 242, 243 Krim 731 Kriva Palanka 444 Križevci 215 , 327 Krško 219 Kruševac 212 Kruševo 212 Kula 212 Kutina 215 Laćarak 119 Lastovo 742 Lebani 524 Lendava 219, 245 Lepoglava 725 Leskovac 215 Lika 710 Livno 218 London 732 Lonjsko polje 711 Lopare 217 Lošinj 742 Ludbreg 215 Luksemburg 742 Ljubljana 119, 199, 238 , 357, 448, 700, 716, 717, 722, 736, 744, 746 Ljubuški 218 Ljutomer 212, 219 Mačkatica 438 Mačva 697 Mačvansko polje 711 Mađarska 175, 392, 693, 708, 712, 733 Maglaj 217 Majdanpek 728 Makedonija 30, 39, 57 , 62 , 63, 83, 88, 148, 163 , 164, 206, 208 , 209, 210, 211 , 212, 218 , 242 , 258 , 266, 298 , 300, 303 , 304, 305 , 330, 331 , 332 , 334, 338, 341 , 342, 367, 370, 371 , 381 , 382, 398 , 441 , 442, 443,

760

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952 .

444, 461 , 468 , 523 , 529 , 666 , 695, 700, 711 , 714, 722, 725, 727, 730, 732, 733, 739 Maribor 67, 219, 725 Mavrovo 444 Mežice 245 Mežička dolina 245 Modriča 217 Morava 711 Moskva 85, 175 , 283, 730 Mostar 206, 212, 218, 353 Mozirje 219 Mrkonjić Grad 217 Murska Sobota 119, 219

Narodna Republika Kina 471 , 730 Narodna Republika Mongolija 712 Našice 216 Negotin 214 Nemačka 365, 611 Nevesinje 218 Nikšić 212 , 700 Niš 206, 212, 214 , 215 , 552 Norveška 481 , 745 Nova Gradika 117, 215, 216 Novi Beograd 251 , 257 Novi Pazar 212, 213, 720, 721 Novi Sad 116, 212, 253 , 524, 720 Novo Mesto 219 Novska 216 Njujork 237 Odžaci 116 Odžak 217 Ogulin 216 Ohrid 212 , 442, 722 Omoljica 116 Orahovica 216 Osečani 524 Osijek 53, 77, 149 , 206 , 215, 216, 663 Otočac 216 Otomanska Imperija 731 Pakrac 216 Pančevo 37, 116 Paraćin 213 Pariz 238 , 718, 719, 732 , 741, 742 Perušić 216 Petrinja 216 Pirot 215 Pljevlja 212 Podravska Slatina 216 Poljčane 219 Poljska 75, 392, 663, 693, 708, 712

Pomoravlje 697 Posavina 697 Postojna 219 Požarevac 214 Prag 733 Pregrada 215 Prekomurje 245 Prelog 215 Prijedor 212, 217 Prijepolje 524 Prilep 212 Priština 663 Prnjavor 217 Prokuplje 215 Prozor 212, 218 Ptuj 219 Pula 323, 627 Radgona 219 Raša 159, 231 , 242, 243 , 244, 410 Redfala (kod Osijeka) 28 Resno 63 Rijeka 627 Rim 732 Rovinj 722 Rumunija 663, 693, 708, 712 Rusija - vid. Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika SAD - vid. Sjedinjene Američke Države Samobor 216 Sandžak 729 Sanski Most 217, 524 Sarajevo 206, 217, 234 , 336, 345, 368, 722, 725, 736 Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika 21 , 22, 35, 77, 84, 85, 90, 170 , 175 , 176 , 180 , 182, 189, 190, 191 , 220, 222, 228, 263, 280, 283 , 289 , 333, 346, 348, 365, 367, 372, 392, 409, 469, 470, 471, 472, 473, 474, 477, 478, 479, 480, 481 , 490, 495 , 496, 554, 563, 576, 589, 590, 592, 593, 594, 600 , 601 , 603, 605, 610, 612, 613, 615, 617, 618, 644, 645, 647, 648, 690, 693 , 702, 705, 707, 708 , 711 , 712, 713, 716, 719, 720, 723, 730, 731 , 732, 733, 734, 737, 743, 745, 747 Sava 146, 711 Savezna Republika Nemačka 724 Semberija 59, 71 , 557, 569, 570, 574, 700 Severna Amerika 733 Sežana 212, 219 Sibir 613

REGISTRI 761 Sisak 117, 165, 216, 711 Sjedinjene Američke Države 239, 365, 417, 471, 476, 477, 482, 560, 592 , 601 , 618, 652 , 660, 713, 719, 726, 730, 732, 742, 744, 745, 747 Skadarsko jezero 65, 452, 700, 711 Skoplje 218, 334, 335, 336, 337, 444, 722, 736 Slavonija 413, 429, 455, 456, 628, 664, 698, 746 Slavonska Požega 216 Slavonski Brod 166, 216 Slovenija 35, 60 , 61 , 62 , 65, 70, 118, 119, 120, 125, 132, 144, 148, 152, 158, 195, 197, 200, 206, 208, 209, 210, 211 , 212, 219, 245, 246, 247, 252, 254, 266, 267, 268, 300, 303, 304, 327, 328, 331 , 336, 340, 341 , 343, 351 , 362, 370 , 380, 381, 405, 418, 439, 447, 461 , 462, 472, 529, 538, 632, 666, 695, 700, 710, 714, 716, 721, 727, 730, 739 Slunj 216 Smederevska Palanka 166 Sokolac 217 Sombor 212, 746 Split 212, 257, 720 Srbac 217, 538 Srbija 39, 48, 49, 50, 57, 72 , 85, 115, 116, 117, 119, 121 , 132, 141 , 148, 163, 166, 195 , 197, 200 , 206, 208, 209, 210, 211 , 212, 213, 222, 227, 263, 304, 329, 333 , 336, 338, 341 , 342, 349, 370, 371 , 372, 374, 380, 381 , 382, 390, 397. 398, 400, 405, 421 , 429, 431 , 432, 439, 447, 450, 451 , 454, 455, 457, 461 , 522, 524, 525, 529, 538, 551 , 555, 623, 631 , 647, 695, 697, 708, 709, 711 , 713, 717, 721 , 725, 727, 730, 737, 739 Srbija (Kraljevina) 731 Srebrenica 218, 524 Srem 41 , 428 Sremska Mitrovica 116, 119, 212, 720 SSSR vid. Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika Stara Pazova 537 Stolac 212, 218 Subotica 116, 212 Sušak 257 Svetozarevo 213 Šabac 213, 239, 258 Šamac 725

Široki Brijeg 218 Škljarska Poremba 734 Štajerska 267 Štip 218 Šumadija 697 Švajcarska 662, 682, 731 , 749 Švedska 481 , 731 Teslić 217 Tešanj 217 Tetovo 444 Tikveš 63 Tisa 711 Titograd 212, 242, 700, 719 Titova Korenica 216 Titova Mitrovica 143, 212, 337, 338 Titovo Užice 50, 206, 213, 717, 740 Tolmin 219 Travnik 218 Trbovlje 219, 245, 461 , 719 Trebinje 218, 219, 537, 540 Trepča 143 Trst 238, 476, 713, 718, 719, 732, 741, 742 Turska 473, 700, 742 Tuzla 206, 212, 217

Užice -

vid. Titovo Užice

Valpovo 212, 216 Valjevo 213 Varaždin 215, 401 Vardar 711 Vareš 218 Vašington 742 Velika Britanija 482 , 592 , 601 , 618, 713, 719, 730, 731 , 732, 742 Velika Gorica 215 Velika Kladuša 217 Vinkovci 216 Virovitica 216 Visoko 218 Višegrad 217, 726 Vladičin Han 212 Vlasenica 218 Vojnić 216, 538 Vojvodina 39, 50, 79, 83, 116, 125, 134, 135, 136, 138 , 139, 154, 206, 210, 215, 279, 369 , 421 , 422, 423, 424, 425 , 426 , 428, 429, 440, 450, 455, 456, 529, 569, 651 , 656, 693 , 696, 708, 709, 724, 729, 737, 747

122, 140, 400, 427, 511, 697,

762

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Zaječar 206, 214 Zavidovići 538 Zelina 215 Zenica 59 , 154, 218, 700 Zlatar 215 Zletovo 242 Zrmanja 161 Zvornik 217

Vranje 212, 215 Vrbovec 215 Vrginmost 216 Vršac 690, 727 Vukovar 216, 690, 727 Zadar 212, 742 Zagorje 461 Zagreb 6, 149, 237, 238 , 258 , 573, 586, 588 , 714, 717, 721 ,

154, 323 , 647 , 722,

199 , 324, 649 , 735,

206, 335 , 650, 736,

215 , 368, 710, 746

Železnik 417 Ženeva 255, 666 Županja 216

SKRAĆENICE

AFZ AOR AVNOJ BiH BKP CK CKKPJ CKSKP(b) СКР DFJ FNRJ GK IMRP IB INO ΙΟ JA JNA KDK KK KP KPF ΚΡΙ KPJ KPM KPSS MIP MK NDH NEP NF NFH NKVD NOB NOP

- Arhiv Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije Antifašistički front žena Administrativno operativno rukovodstvo ― Antifašističko veće narodnog oslobođenja Jugoslavije Bosna i Hercegovina Bugarska komunistička partija Centralni komitet Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije Centralni komitet Svesavezne komunističke partije (boljševika) Čehoslovačka komunistička partija Demokratska Federativna Jugoslavija Federativna Narodna Republika Jugoslavija Gradski komitet Institut za međunarodni radnički pokret - Informacioni biro komunističkih partija Izvršni narodnooslobodilački odbor - Izvršni odbor Jugoslovenska armija -- Jugoslovenska narodna armija Kontrolna državna komisija Kotarski komitet Komunistička partija - Komunistička partija Francuske Komunistička partija Italije Komunistička partija Jugoslavije - Komunistička partija Mađarske Komunistička partija Sovjetskog Saveza Ministarstvo inostranih poslova Mesni komitet Nezavisna Država Hrvatska Nova ekonomska politka Narodni front - Narodni front Hrvatske Narodni komesarijat unutrašnjih dela SSSR Narodnooslobodilačka borba Narodnooslobodilački pokret -

A-CKSKJ

764

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

NOPOK NOR NOV i POJ

-

NR NRH PSK PURP RKP RKP (b) RSDRP SAD SEV SK SKJ SKOJ SKP(b) SPK SRZ SSRNJ SSSR SUBNOR

UDB-a UN UNESKO

UNRA

USAOJ VKP(b)

Izdavačko preduzeće „ Novo pokolenje" Narodnooslobodilački rat Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije --- Narodna republika -- Narodna republika Hrvatska Planska savezna komisija Poljska ujedinjena radnička partija Rumunska komunistička partija Ruska komunistička partija (boljševika) Ruska socijaldemokratska radnička partija Sjedinjene Američke Države Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć Sreski komitet - Savez komunista Jugoslavije Savez komunističke omladine Jugoslavije Svesavezna komunistička partija (boljševika) Savezna planska komisija --- Seljačka radna zadruga Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Jugoslavije Uprava državne bezbednosti - Ujedinjene nacije Organizacija Ujednjenih nacija za prosvetu, nauku i kulturu (United Nations Educational Scientific and Cultural organisation) - Uprava Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu (United Nations Relief and Rehabilitation Administration) Ujednjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije vid. Svesavezna komunistička partija (boljševika)

SADRŽAJ

PREDGOVOR

V

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952. Prvi plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, Beograd, 29. jula 1948.

3

Drugi plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, Beograd, 28-30 . januara 1949.

5

Edvard Kardelj , O politici KPJ na selu

6

Diskusija Petar Stambolić [ 48 ] , Dušan Brkić [ 53 ] , Đuro Pucar-Stari [ 55 ] , Miha Marinko [ 60 ] , Lazar Koliševski [ 62 ] , Blažo Jovanović [ 63 ] , Janez Hribar [ 65 ] , Josip Broz Tito [ 68 ] , Blagoje Nešković [ 72 ] , Božidar Maslarić [ 76 ] , Boris Kidrič [ 78 ] , Mijalko Todorović [ 81 ], Edvard Kardelj [ 87 ]. Boris Kidrič, O gorućim pitanjima naše privredne politike Blagoje Nešković , Problemi snabdevanja i raspodela Fonda za ishranu

93 113

Diskusija Jovan Veselinov [ 132 ] , Petar Stambolić [ 139 ] , Jakov Blažević [ 140 ] , Dušan Brkić [ 145 ] , Rade Žigić [ 147 ] , Miha Marinko [ 151 ] , Avdo Humo [ 153 ] , Dobrivoje Radosavljević [ 156 ] , Svetozar Vukmanović [ 159 ] , Bane Andrejev [ 163 ], Franc Leskošek [ 165 ] , Edvard Kardelj [ 166 ] , Boris Kidrič [ 171 ] , Josip Broz Tito [ 175 ] , Blagoje Nešković [ 177 ] . Milovan Đilas , Pitanja agitacije i propagande Aleksandar Ranković, O organizacionim pitanjima naše Partije Prilog broj 1 , Analiza porasta partijske organizacije u 1948. godini Prilog broj 2, Brojno stanje članova Saveza boraca Prilog broj 3, Pregled izdatih partijskih članskih knjižica Prilog broj 4, Primeri najvećih i najmanjih sreskih i gradskih partijskih organizacija po broju osnovnih partijskih organizacija i po broju članova KPJ Prilog broj 5, Predlog za formiranje oblasti

178 193 207 210 211

212 213

766

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952.

Diskusija Marko Belinić [ 220 ] , Veljko Vlahović [ 222 ] , Dragi Stamenković [ 226 ] , Antun Biber [ 229 ] , Stane Kavčič [ 232 ] , Cvijetin Mijatović [ 233 ] , Aleš Bebler [ 237 ] , Blažo Jovanović [ 240 ] , Svetozar Vukmanović-Tempo [ 242 ] , Aleksandar Ranković [ 246 ] , Moma Marković [ 248 ] , Josip Broz Tito [ 250 ] , Đuro Pucar [ 252 ] , Pavle Gregorić [ 254 ] , Grga Jankes [ 259 ] , Edvard Kardelj [ 266 ] , Josip Broz Tito [267] . Rezolucije Drugog plenuma CKKPJ Rezolucija o osnovnim zadacima Partije u oblasti socijalističkog preobražaja sela i unapređenja poljoprivredne prozvodnje

271

Rezolucija o tekućim zadacima u oblasti privrede

279

Rezolucija o tekućim organizacionim i agitaciono-propagandnim zadacima Partije

284

Treći Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, Beograd, 29-30 . decembar 1949. Milovan Đilas, Problem školstva u borbi za socijalizam u našoj zemlji

287 287

Diskusija Zvonko Brkić [ 320] , Jože Potrč [ 327 ] , Nikola Kovačević [ 328 ] , Krste Crvenkovski [ 330 ] , Pavle Gregorić [ 336 ] , Rodoljub Čolaković [ 339 ] , Vlada Janjić [ 344 ] , Boris Kidrič [ 346 ] , Avdo Humo [ 351 ], Petar Stambolić [ 354 ] , Svetozar Vukmanović [ 356 ] , Milijan Neoričić [ 358 ] , Vida Tomšič [ 361 ] , Božidar Maslarić [ 363 ] , Edvard Kardelj [ 365 ] , Milovan Đilas [ 370 ] . Boris Kidrič, Tekući zadaci u borbi za izvršenje Petogodišnjeg plana

375

Diskusija Josip Broz Tito [ 399 ] , Vladimir Bakarić [ 413 ] , Svetozar Vukmanović [415 ] , Đuro Pucar [ 418 ] , Jovan Veselinov [ 421 ] , Đuro Salaj [ 432 ] , Spasenija Babović [ 436 ] , Moma Marković [ 438 ] , Strahil Gigov [ 441 ] , Osman Karabegović [ 445 ] , Jakov Blažević [ 448 ] , Blažo Jovanović [ 451 ] , Edvard Kardelj [ 454 ] , Vladimir Bakarić [455 ] , Blagoje Nešković [ 456 ] , Svetozar Vukmanović [ 460 ] , Miha Marinko [461 ] , Osman Karabegović [ 461 ] , Boris Kidrič [462 ]. Edvard Kardelj , O spoljnopolitičkim pitanjima

469

Rezolucija Trećeg plenuma CKKPJ o problemima školstva u borbi za socijalizam u našoj zemlji

483

Zaključci Trećeg plenuma CKKPJ o tekućim zadacima borbe za Petogodišnji plan

490

Boris Kidrič, O tekućim zadacima borbe za Petogodišnji plan

495

Četvrti plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, Beograd, 3-4. jun 1951.

507

Aleksandar Ranković , O daljem jačanju pravosuđa i zakonitosti

508

SADRŽAJ

767

Diskusija Josip Hrnčević [ 544 ] , Miloš Minić [ 549 ] , Rodoljub Čolaković [ 555] , Milovan Đilas [ 557 ] , Boris Kidrič [ 560 ] , Edvard Kardelj [ 562 ] , Josip Broz Tito [ 568 ] , Rodoljub Čolaković [ 574 ] , Božidar Maslarić [575 ] , Milovan Đilas [ 577 ] , Duro Pucar [ 577 ] , Jakov Blažević [ 579 ] , Blagoje Nešković [ 581 ] , Vladimir Bakarić [ 583 ] . Milovan Đilas, O teorijskom radu naše Partije

589

Diskusija Mile Počuča [ 597 ] , Božidar Maslarić [ 600 ] , Svetozar Vukmanović [ 602 ] , Boris Ziherl [ 604 ] , Vlajko Begović [ 607 ] , Boris Kidrič [ 607 ] , Rodoljub Čolaković [ 608 ] , Milovan Đilas [ 610 ] , Josip Broz Tito [ 612 ] , Boris Kidrič [ 617 ] , Vladimir Bakarić [ 626 ] , Milovan Dilas [ 629 ] , Grga Jankes [ 630 ] , Boris Kidrič [ 632 ], Grga Jankes [ 633 ] , Osman Karabegović [ 633 ] . Predlog rezolucije Četvrtog plenuma CKKPJ o daljem jačanju pravosuđa i zakonitosti

634

Rezolucija Četvrtog plenuma CKKPJ o teorijskom radu u KPJ

639

Peti plenum Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, Beograd, 27. maja 1952.

643

Sazivanje Šestog kongresa KPJ i utvrđivanje dnevnog reda kongresa Moša Pijade, Izveštaj o reorganizaciji najviše državne vlasti

643 650

Diskusija Josip Broz Tito [ 662 ] , Pavle Gregorić [ 662 ] , Đuro Pucar [ 667] , Blagoje Nešković [ 669 ] , Rodoljub Čolaković [ 671 ] , Milovan Đilas [ 673 ] , Boris Kidrič [ 676 ] , Moša Pijade [ 680 ], Vladimir Bakarić [681 ].

NAPOMENE

685

REGISTAR IMENA

753

REGISTAR GEOGRAFSKIH NAZIVA

757

SKRAĆENICE

763

NIRO „ KOMUNIST"

Izdavački centar Komunist

SEDNICE CENTRALNOG KOMITETA KPJ 1948-1952. Prvo izdanje Za izdavača David Atlagić Urednik Ljubiša Vujošević

Likovno rešenje korica Vladana Mrkonja Lektor Rada Milošević Registri Branka Kolundžija

Korektor Milutin Milović Tiraž 3000 Štampa RO Štamparija „ Budućnost" Novi Sad, Šumadijska 12

UNIVERSITY OF MICHIGAN

3 9015 02511

2551

THE OF UNIVERSITY MICHIGA