Četvrti plenum Centralnog komiteta SKJ Saveza komunista Jugoslavije

Citation preview

JN

9679

.A5

S218

1962 1

CENTRALNOG

v.4 ZA

KOMUNISTA

JUGOSLAVIJE

REČ GENERALNOG SEKRETARA SKJ DRUGA TITA

A. RANKOVIĆ : Sprovođenje zaključaka Izvršnog komiteta CK SKJ i dalji zadaci Saveza komunista B. KRAJGER : 0 tekućim problemima ekonomske politike

O osnovnim

M. MINIĆ :

pitanjima

društvenog plana za 1963. godinu S. KOMAR :

Proizvodno - ekonomski

problemi i zadaci u daljem razvoju

poljoprivrede

DISKUSIJA

I

ZAKLJUČCI

PLENUMA

KOMUNIST, 1962. BEOGRAD

Savez komunista Centralni

Jugoslavije

komitet -- Plenum

C Referati

ČETVRTI

PLENUM

CENTRALNOG

KOMITETA

SKJ

KOMUNIST, 1962. BEOGRAD Th

JN

967

9

A 5 S 218 1962 √.4

INDIANA UNIVERSITY LIM

IZDAJE NOVINSKO -IZDAVAČKO PREDUZEĆE ,,KOMUNIST" BEOGRAD, TAKOVSKA 2/III ŠTAMPA M GLAS“, BEOGRAD, VLAJKOVIĆEVA 8

Beog U radu je 22. i 23. jula u dvorani Veća proizBeogradu vođača Savezne narodne skupštine održan Četvrti plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.

Plenum je otvorio generalni sekretar SKJ drug

Tito. Plenarnoj sednici su prisustvovali i članovi sekretarijata CK Narodne omladine Jugoslavije . Na predlog druga Tita utvrđen je sledeći dnevni red Četvrtog plenuma : 1) Sprovođenje zaključaka Izvršnog komiteta CK referent AlekSKJ i dalji zadaci Saveza komunista sandar Ranković ;

2) O tekućim problemima ekonomske politike referent Boris Krajger ; 3) O osnovnim pitanjima društvenog plana za 1963 . godinu - referent Miloš Minić ; 4) Proizvodno- ekonomski problemi i zadaci u daljem razvoju poljoprivrede - referent Slavko Komar ; 5) Razno . 3

4

Reč generalnog sekretara SKJ druga Tita

Drugovi i drugarice, Pošto se više niko ne javlja za diskusiju - što me malo iznenađuje jer pred sobom imamo i važne probleme i velike referate koje ste sigurno već pročitali dozvolite mi da na kraju i ja kažem nekoliko riječi . Vjerovatno da ja naročito nešto novo neću moći da kažem jer su referati, po mom mišljenju , uglavnom obuhvatili ono što je najbitnije , a naročito referat druga Rankovića o budućoj ulozi Saveza komunista u našem daljem društvenom razvoju i o izvjesnim slabostima koje su se do sada ispoljile u organizacijama Saveza komunista . To se odnosi i na druge referate iako oni imaju izvjesnih nedostataka u tom pogledu što su uopšteni . Moja glavna primjedba je da se u referatima prilično uopšteno govori baš na onim mjestima gdje bi, po mom mišlienju , bilo najvažnije da se konkretno kaže šta sada moramo da učinimo.

Očekivao sam da će ovaj Plenum značiti prekretnicu u našoj privrednoj politici. U čemu je ta pre5

kretnica? Dosadašnja aktivnost komunista i, razumije se, diskusije poslije Pisma Izvršnog komiteta pokazali su da su naši komunisti, iako su u prošlosti imali mnogo propusta, dobro shvatili situaciju u kojoj se nalazimo . Ja sam veoma zadovoljan što su oni veoma ozbiljno prišli ispravljanju grešaka koje smo do sada imali u našem društvenom životu . Mislim da je referat druga Rankovića veoma dobro obuhvatio probleme koji stoje pred Savezom komunista ubuduće i tačno odredio mjesto komunista u njihovom rješavanju . Prilično je jasno da komunisti u rješavanju tih teških i složenih privrednih i opštedruštvenih problema mogu biti samo nosioci pravilnog usmjeravanja i rješavanja i da bi bilo pogrešno ako bi, možda, pojedine organizacije Saveza komunista preuzele neko pravo da diriguju i komanduju. Na to treba da pazimo i da se čuvamo. O tome piše inostrana štampa.

Kako je govorio drug Vidić, inostrani listovi zlurado priželjkuju i pišu da se vraćamo na stare pozicije centralizma i da se u našem radu, doduše ispod žita , vraćamo na izvjesne dogmatske metode. Od svega toga nema ni govora ! Mi samo idemo dalje naprijed u učvršćenju i pravilnom usmjeravanju čitavog našeg društvenog kretanja, i rada komunista. Prelazeći na privredna pitanja, želio bih da kažem u čemu bih htio da vidim prekretnicu, gdje su se kod nas ispoljile razne greške i anomalije i gdje leže njihovi izroci . Mi smo utvrdili da greške postoje, ali nismo dovoljno jasno ukazali na njihove uzroke i to nedostaje 1 referatima. Ja mislim da ovdje treba za polaznu tačku

6

da uzmemo decentralizaciju . Kako se ona kod nas shvata? Treba da kažem da je jedno administrativna decentralizacija i samoupravljanje, a drugo je ekonomika. U ekonomici ne može biti decentralizacije ni u jednoj zemlji, pa zato i naša zemlja mora biti cjelovita u ekonomskom pogledu. Razne lokalističke tendencije i pojave koje su često kod nas dolazile do izražaja proizišle su baš iz nepravilnog shvatanja decentralizacije. Kod nas je bilo decentralizovano sve i svašta. U referatima ja ne nalazim odgovor na pitanje kako da izađemo iz sadašnjih teškoća, odnosno kako treba ubuduće da se razvija naša jugoslovenska ekonomika. Mi govorimo o kooperaciji i udruživanju, ali nailazimo na izvjesno otpore u republikama. Kada se radi o kooperaciji i udruživanju u opštejugoslovenskim granicama, smatram da pojedine republike ne mogu predstavljati granice i da treba postepeno da idemo ka opštejugoslovenskom kretanju naših investicionih sredstava i kapitala. To je dosta uopšteno rečeno, drugovi , ali nije ništa nerealno --- to je realna stvar. Jasno je da to znači potpunu promjenu naše investicione politike, kreditiranja i drugog.

Malo je neugodno kada se mora govoriti o integraciji unutar jedne socijalističke zemlje u vrijeme kada se radi o velikim ekonomskim integracijama, pa i svetskoj integraciji. Ja to činim zato što smatram, ako je nazovem cjelovitost, da je nećemo potpuno objasniti. Ko treba da bude nosilac ekonomske integracije. politički organi ili proizvođači ? Kad smo donijeli Zakon o radničkom i društvenom samoupravljanju, ja sam u samoupravljanju vidio kvasac našeg, jugoslovenskog društvenog kretanja. Ko će nositi to kretanje? Razumije se,

proizvođači, radnici i kolektivi koje će njihova zainteresovanost da bolje proizvode pokretati da pronađu one metode i mogućnosti opštejugoslovenskog udruživanja i da u njemu nađu i svoje interese. Sa sadašnjom materijalnom bazom koju imaju , jasno je da oni ne mogu ići na ekonomsku integraciju jer su naši fondovi još suviše centralizovani i dijele se odozgo sa raznim propratnim nezgodama. Mi govorimo kako je sve decentralizovano, ali materijalna sredstva nisu , jer sa njima raspoTaže federacija. Drug Ante Jurjević je govorio kakve ima teškoće recimo u brodogradilištu u Splitu . Takvih teško . Sa imamo u mnogim našim preduzećima. Imamo i takvih slučajeva da preduzeća skoro dovrše proizvodnju robe, șli moraju da čekaju više mjeseci ili čak godinu dana in bi došli do nekoliko miliona deviznih ili dinarskih sredstava, da bi mogli da dovrše svoju proizvodnju . Ja smatram da cjelovita jugoslovenska ekonomska ntegracija u prvom redu mora počivati na proizvođaču , ia treba proizvođaču omogućiti da dođe do tih sredstaa. Ne kažem da fabrikama treba nekontrolisano staviti na raspolaganje sredstva, jer može doći do izvjesne stihije i skretanja, već da treba promijeniti sistem kreditiranja preko banaka . Republike treba da dobiju veća sredstva , a isto tako i komunalne banke, a i preduzećia treba ostaviti više sredstava. Ja se slažem da treba sprovesti kontrolu , donijeti nove instrumente i usmjeravati korišćenje tih sredstava . U tome ja vidim terijalnu osnovu za daljnji razvoj našeg društvenog samoupravljanja preduzeća i mogućnost kooperacije Znam da to nije jednostavna stvar. da ona treba dobro da se proanalizira, da bi se pronašli svi elementi koji će

voditi pravilnijem razvoju . Mislim da se tu ne treba zalijetati , već da treba ići postepeno. Jer, ako ostane ovako kao što je do sada, opet će biti pojava lokalizma i svih mogućih anomalija, opet će se investirati u ra: nerentabilna preduzeća i svako će htjeti da gradi onc što misli da je za njega najbolje, a to se dosada pokazalo kao štetno . Što se tiče kooperacije u proizvodnji, ja mislim da mi moramo u prvom redu da stavimo težište sada na proširenu reprodukciju kod koje kod nas ima mnogo smetnji. Prilikom korišćenja sredstava za proširenu reprodukciju, čiji nosioci takođe moraju biti proizvođači, neki politički organi , činili su smetnje. Ekonomiku treba malo emancipovati od politike, da se politički organi ne bi miješali svuda i nekad uzimali sredstva, da bi ih trošili u nenamjenske svrhe. U komunama, razumije se, glavnu riječ treba da vode proizvođači, a političari treba da imaju samo kontrolu uglavnom da vide da se i sa druge strane ne prave nepravilnosti u pogledu upotrebe materijalnih sredstava koja imaju na raspolaganju . Kad je riječ o kooperaciji , moram da kažem da se radujem što se već danas može pročitati u novinama da su ljudi počeli da se udružuju, i to u istorodnoj proizvodnji. Ali, još uvijek se to čini samo u republičkim razmjerama, iako treba preći na jugoslovenske . To je vrlo dobro, jer se tako vrši pravilna podjela rada . Neka naša krupna preduzeća, kao što su fabrika u Brodu ili » Rade Končar i druga, još uvijek se ponekad bave svaštar stvom. Šta će to njima? One treba da rade osnovne i najkrupnije stvari, kao što su lokomotive, vagoni , ge-

&

neratori i turbine itd., a razne druge stvari i neke djelove neka radi prateća industrija . Ne mora prateća industrija biti velika kao fabrika u Brodu, ili ,, Rade Končar", ili „ Iskra ” i „ Litostroj ” u Sloveniji, ili RR- zavodi u Nišu, niti u istoj republici, već to može biti u drugoj republici. Ja čitam u novinama i o raznim svađama , kao, na primjer, između fabrike u Nišu i fabrike ,,Iskre". Zašto je potrebno da se preko štampe svađaju oko toga da li je pravilno da sredstva dobije fabrika u Nišu , ili nije? Ne ulazim u to da li je pravilno dati određena sredstva ovom ili onom preduzeću , ali hoću da kažem da ta svada nije potrebna. Naša preduzeća ne treba da stvaraju monopol, već da imaju kontakt, da ostvaruju saradnju u pogledu poboljšanja kvaliteta proizvodnje i da se dogovaraju o tome šta će ko da proizvodi. Toga nema kod nas ili još vrlo malo . Umjesto toga, svako hoće sve da proizvodi i ta naša najveća slabost i dalje, izgleda, dominira. Hlio bih da se još jedanput vratim na pitanje fondova. U referatima niko nije pomenuo gdje treba da budu fondovi i ko treba da raspolaže s njima . Samo se uopšte govori o republikama i komunama, dok se preduzeća i ne pominju. Mi moramo ostaviti preduzećima izvjesne fondove koji će im biti potrebni, takoreći kao džeparac u proizvodnji. Mi smo im dosad sve uzimali , a u pogledu amortizacije mi smo dezinvestirajuće djelovali . U odlukama kojima ćemo to primijeniti , mi moramɔ malo jasnije odrediti kakva i kolika sredstva treba da se ostave na raspolaganju . Potrebna je pravilna decentralizacija i pravilna raspodjela sredstava, da ljudi ne moraju da zavise od pojedinih činovnika i da moljakaju , 10

da bi dobili ono što im treba, već da mogu s tim samostalno raspolagati. Mi smo ostavili na samostalno raspolaganje sredstva iz fondova, ali je to vrlo malo. To nije dovoljno za proširenu reprodukciju. S tim se ne može ići naprijed . Zato mi moramo ta sredstva odrediti , ako hoćemo da se pravilno i uspješno razvijaju naša preduzeća i naša industrija . Jasno da sadašnji bankarski sistem , sadašnji način kreditiranja neće moći da važe ubuduće i mi ih moramo temeljito mijenjati . Nećemo ih mijenjati tako da se bespotrebno na sve strane stvaraju komunalne banke, i gdje su potrebne i gdje nisu , jer samo njihovo postojanje prilično mnogo košta. I broj banaka treba odrediti prema ekonomskoj računici da li je ta banka korisna tu, da ne bi jela sama sebe i ona sredstva , umje sto da bude koristan posrednik u dodjeli sredstava drugima . Malo republike nama ne šava, ali

prije sam rekao da se decentralizacijom na i davanjem sredstava republikama i komu rješava potpuno ovo pitanje . Time se pobolj ne rješava potpuno pravilan razvoj naše

privrede. Treba ići na preduzeća . To je jedan od problema s kojima se, mislim, možda neki drugovi ne slažu i ja ne insistiram da to danas ovdje bude primljeno. iako smatram da je to jedini pravilan put, ako hoćemo da omogućimo pravilan razvoj samoupravljanja . Mi govorimo da treba podići produktivnost rada čak i onima koji imaju pretrpane fabrike radnicima , gdje ima možda 50 odsto i više radnika više nego što treba, iako je to apsurd. S jedne strane, nema sredstava, a bez sredstava produktivnost se ne može svuda podići . Negdje 11

treba dati i sredstva koja se moraju imati na raspolaganju . Kad govorimo, na primjer, o suvišnoj radnoj snazi, htio bih da kažem da su ljudi sada počeli da uviđaju šta su napravili kada su od mnogih fabrika napravili socijale, koje su pojele sve što su proizvele i još su morale primiti dotaciju. To pokazuje kakva je bila naša investiciona politika, koliko su ljudi vodili računa o rentabilnosti izgradnje itd . Mislim da su u radničko samoupravljanje počeli da sumnjaju neki ljudi gore, koje smo sada zamijenili , smatrajući da radničko samoupravljanje nije našlo svoje mjesto. A ko je kriv? Svakako da nisu radnici koji su dali toliki zamah proizvodnji. Radničko samoupravljanje dovelo je do velikog poleta i rezultata od 1953. godine pa do 1958. godine. Kasnije je došlo do stagnacije, zbog svih anomalija i nedostataka koji su se pojavili u našoj privredi . Prema tome, drugovi, kad mi tražimo od radnika mnogo, mi im moramo dati, da bi oni dali više. Sami smo dužni da doprinesemo da se to stanje popravi . Nije tačno da radnici nemaju svijesti koja je potrebna na današnjem nivou razvitka , da nemaju te svijesti, za zajednicu kao cjelinu. Imaju je. Ako su negdje u preduzeću i bile neke lokalističke pojave to su pojedinačni slučajevi koji nas ne smiju dekuražirati i dovesti do toga da sada sumnjamo u radničko samoupravljanje . Potrebno je promijeniti izvjesne instrumente. Mi se već dvije- tri godine natežemo oko toga da li je novi sistem nagrađivanja prema učinku pravilan ili nije , da li je pravilan sistem unutrašnje organizacije po proizvodnoj ekonomskoj jedinici. Mislim da bi tu trebalo smjelije

12

ići . Krivica za to ne nalazi se dolje, već gore, kod nas, na našim privrednim organima, zato što se nije prešlo konkretno odmah na to da se taj sistem sprovede svuda gdje je mogućno . Razumije se da se to ne može stoprocentno sprovesti, iako je to bilo mogućno za većinu naših preduzeća. Govoreći o orijentaciji naše proizvodnje za izvoz , moram da kažem da smo mi do sada stvarali i mala preduzeća za izvoz . Šta može mala fabrika? Kako može ona da konkuriše na međunarodnom tržištu? Razumije se da je onda dolazilo do anomalija da se pojavljivalo više istorodnih proizvoda sa raznih strana, preko tih malih izvoznih preduzeća koja su jedna drugima konkurisala. Umjesto da konkurišu inostranim proizvodima i fabrikama, oni su konkurisali našim proizvodima na štetu naše zajednice. Samo serijskom proizvodnjom, jedna modernizovana fabrika, možda u kooperaciji sa pratećom industrijom, može da ide na inostrano tržište i da sa uspjehom konkuriše. A do sada smo mi davali regrese preduzećima koja su, kao što sam već rekao, jedna drugima stavljala klipove u točkove. Našu proizvodnju mi moramo od sada orijentisati na to da što krupnija preduzeća budu i proizvođači i izvoznici, koji će svoje proizvode direktno da iznose na inostrano tržište. Po mom mišljenju, imaćemo najviše koristi i najlakše ćemo konkurisati ako budemo imali takva krupna preduzeća ili ako se preduzeća za spoljnu trgovinu udruže u nekoliko velikih. Mi smo već odavno govorili da imamo suviše raznih izvoznih preduzeća f da od tolikog broja posrednika imamo više štete nego 13

koristi. Sada se radi na tome da se njihov broj smanji, ali se u tome pravcu vrlo sporo i nerado ide. Ja mislim da i sama preduzeća treba direktno da rješavaju pitanje izvoza. Jer, postoji razlika kad naše industrijsko preduzeće, sam proizvođač, izlazi na strano tržište, kad ga on vidi, ispituje i analizira, i kad to čini trgovac. Trgovac ide za momentanom i privremenom zaradom. On nikada nije sklon da sada nešto jeftinije da , da bi da poslije dobio. On nije za dugi, već za kratak rok brzo ušićari nešto, ako može, pa poslije zbogom. Međutim, industrijski proizvođač ima interesa za dug rok, i njega treba orijentisati da ide na to, da učestvuje u našem izvozu, u investicijama u inostranstvu . Jer, on mora da nađe plasman za svoje proizvode, i to za jedan dug, a ne kratak rok. Šta to sada povlači za sobom uopšte? Povlači to da proizvođač, uz pomoć zajednice, mora biti sposoban da kreditira. Koji je pravac našeg izvoza i gdje su nam najveće perspektive za jedan duži rok? To su zemlje u ' Africi i Aziji koje su u razvoju, koje još nisu dovoljno razvijene i industrijalizovane. Jasno je da mi i sa razvijenim zemljama na Zapadu treba da održavamo i dalje veze, kao i sa zemljama na Istoku. Ali naš izvoz treba da usmjerimo u pravcu zemalja koje su u razvoju, a to u početku zahtijeva izvjesne žrtve i kreditiranje. Zato naš proizvođač mora biti sposoban da daje kredite. U ovom momentu, pošto imamo zalihe u fabrikama i nemamo prođe za neku robu, potrebno je da dajemo robne kredite i u tome idemo smjelije, prema našim moguć-

14

nostima. I tu se ne možemo, i ne smijemo, protegnuti više nego što nam je guber dug. Kad sam odlazio u Afriku i Aziju, mi smo nekim zemljama obećali i davali investicione kredite u visini nekoliko miliona dolara. Primjetio sam da je tim povodom bilo gunđanja. Govorilo se kako možemo drugima davati kredite, kad nemamo dovoljno ni sami. Ali ako ne damo, imaćemo manje. Davanje kredita je naša perspektiva, ako se želimo industrijalizirati, utoliko prije što smo se već danas zagušili u mnogim stvarima i nemamo ventila u inostranstvu . Mi moramo činiti izvjesne žrtve u tom pravcu, kao što to čine i druge zemlje koje rade na veliko i ne gledaju da u prvom momentu nešto zarade. Osim toga, danas vlada velika konkurencija oko tih zemalja. I zapadne i druge zemlje daju im kredite. A niko lakše u čitavom svijetu ne može od nas dobiti tamo mjesto za svoje proizvode. Mi to možemo najlakše postići, jer smo tamo politički prihvaćeni kao solidna zemlja, koja nema drugih interesa nego da im pomogne koliko može i da ravnopravno sarađuje sa njima. Ovo pitanje ne dolazi u obzir za plan za ovu godinu, ali ga treba izučiti i uzeti kurs u tom pravcu . Jasno je da treba paziti da ne dođe do takvih anomalija, kao što je bilo do sada, da mi, političari, stvorimo političku bazu, da stvorimo političko povjerenje i obećamo ovo ili ono, a da nam trgovci onda to kvare svojim pretjeranim i besmislenim nastupima, da bi iskoristili što mogu, zbog čega i politički gubimo u tim zemljama. Tu će biti potrebno malo više kontrole. Odbor za eko18

nomske odnose sa inostranstvom moraće da bude na visini, da bi savladao sve te stvari. U pogledu naše devizne politike mi smo sada uzeli kurs na ograničavanje. Smanjili smo, naime, uvoz onih roba koje nam nisu neophodno potrebne. Šta više, i kod nekih sirovina biće izvjesnog ograničavanja. Jasno je da će se to odraziti i na našu proizvodnju i zaposlenost. Ali mi ćemo, s druge strane, primorati da drukčije rade naša preduzeća, koja su kupovala u inostranstvu licence i vidjeli da sa regresom , odnosno oslobađanjem od carina, bolje prolaze kad sama uvoze dijelove nego da ih proizvode sami. Sada im se to osvećuje, kad smo ih pritegli, i spriječili da ne uvoze sve i svašta. Razumije se, negdje ćemo morati da to ispitamo da ne bi zajednica imala štete . Tamo gdje se nagomilalo više od pola gotovih proizvoda i gdje treba uvesti još neke dijelove, moraćemo dozvoliti uvoz , da se ne bi čekalo da ta preduzeća osvoje proizvodnju tih dijelova. Ali ništa više od toga. Jer, mi moramo prisiliti našu industriju da osvaja proizvode po licencama koje je kupila. Na taj način možemo uštedeti mnogo deviznih sredstava. Ja sam već jedanput govorio da smo prije godinu dana dali oko 45 miliona dolara za uvoz samo za motornu industriju, odnosno da smo se toliko zadužili u inostranstvu . To » jede « naše devize. Osim toga, sada je potrebno u vezi sa smanjenjem platnog debalansa, odnosno deficita koji nije mali, da vodimo takvu ekonomsku i spoljnotrgovinsku politiku , da stalno svake godine smanjujemo taj deficit. Mi smo ranije govorili da je bolje da se zadužujemo nego da nama duguju . Sada se s 16

tim ne slažem. Danas mi moramo voditi računa da se taj debalans postepeno smanjuje, a da bismo to postigli mi moramo povećati naš izvoz i ograničiti uvoz i forsirati za izvoz proizvodnju onih proizvoda koji će se moći plasirati. Uslijed integriranog, zatvorenog zapadnoevropskog tržišta, mi već imamo gubitke naročito kod nekih poljoprivrednih proizvoda . Šta mi sada treba da radimo? Ako ćemo s vremena na vrijeme, ad hok, nešto izvoziti tu i tamo, opet ništa nećemo učiniti. Moramo dobro izučiti sada gdje postoji mogućnost da zadovoljavamo potrebe koje to tržište samo ne može podmiriti . Ja sam i ranije rekao da mi treba da nastojimo da naša preduzeća stupaju u kontakt i sa preduzećima zapadnih zemalja, da kooperiraju s njima, a to danas još više važi sa socijalističkim zemljama. Naša industrija do sada nije mogla dati mnogo u pogledu deviza da bi se smanjio naš debalans. Naprotiv, ovaj debalans se iz godine u godinu sve više povećavao, a mi smo i neke sektore u našem društvenom i privrednom životu zapostavili. To se, prije svega, odnosi na turizam. Na turizam se uvijek gledalo kao na nešto sporedno, što nije važno . Govorilo se ako neko hoće da dođe, naše Jadransko more je lijepo , neka dođe i , kad ga vidi, doći će ponovo. Tako više ne ide. Danas treba drukčije gledati na turizam i promijeniti kriterijum. Turizam je dobio i druge forme jer mnogo više traži... Evo, na primjer, Italija će ove godine doći do milijardu dolara od turizma, a mi smo prošle godine ostvarili svega 24 miliona dolara. Šta to znači? Pored usluga, treba omogućiti da se poprave i naši putevi koji 17

su slabi, da se izgrade ugostiteljska preduzeća , i sve drugo da strance privežemo za naše more. Devize koje dobijamo preko turizma za nas su najjevtinije, jer ne samo da ih dobijamo a da ne dajemo ništa od svojih sredstava inostranstvu, već na taj način prodajemo i onu robu koju bi inače sa regresom morali izvoziti u inostranstvo. Mi smo prošle godine ostvarili 24 miliona dolara, a sada treba da uzmemo kurs na sto miliona. To nije velika suma pa utoliko prije treba da preduzmemo sve da se ona ostvari. Iako je turizam u prvom redu stvar naših privrednika, ipak to pitanje i ostali treba najozbiljnije da uzmu u obzir. Juče sam ovdje čuo da je jedan čudak u Zagrebu napisao protiv toga što gradimo auto-stradu duž jadranske obale, jer se navodno kvari dalmatinski pejzaž i što se ruše stare zgrade i prave hoteli. Takvi ljudi su zaista zreli da ih se medicinski pregleda. U referatima na ovom Plenumu ukazano je na reviziju našeg plana. Ove godine mi pravimo plan samo za 1963. godinu , ali već sada možemo i moramo da vidimo sa kakvom ćemo politikom startovati prilikom investiranja. Bilo bi vrijeme da ostvarimo malo veću kontrolu gdje se i u šta investira i kakav će rezultat to dati. Svuda su se gradile fabrike a robe ima na skladištima da se ne zna kuda će s njom. To se, recimo, odnosi i na cementare. Sada imamo zahtjeve za novim cementarama, iako ih imamo toliko da cementa ima i na skladištima. Iako ima cementa u Beočinu na skladištu , mi ga uvozimo iz Rumunije, što je takođe jedna anomalija. Sa druge strane, ako bismo proširili i modernizovali postojeće cementare, utrošili bismo mnogo manje

18

sredstava nego da gradimo nove. Isto tako mi imamo fabrika koje osim vagona i lokomotiva proizvode i neke sitne zanatske stvari. One investiraju da bi to modernizovali. Šta će im to? Neka to prepuste nekoj manjoj socijalističkoj radionici. Mi moramo posvetiti više pažnje socijalističkom zanatstvu. Mi smo do sada gledali više na privatno zanatstvo, a na socijalističko zanatstvo nismo dovoljno obratili pažnju, iako je ono danas jedna od veoma važnih djelatnosti u našoj privredi. Kad govorim o raznim preduzećima da pomenem i primer rafinerije nafte. Mi imamo tri rafinerije čiji proizvodni kapaciteti iznose svega oko jedan milion i 350 hiljada tona. Međutim, danas se na zapadu ne grade manje rafinerije od 2 miliona tona, jer nisu dovoljno rentabilne. Ova računica je opravdana, jer se tako pojevtinjava i benzin i nafta. Kako bi Amerikanci mogli tako jevtino davati naftu i benzin , kad ne bi tako proizvodili? Male rafinerije svakako da poskupljuju proizvodnju. Ja sam protiv toga da se već sada grade nove rafinerije nafte. Jevtinije nam je da proširimo postojeće, a kada budemo imali više nafte koju one neće moći preraditi, gradićemo nove. Kapacitet naših željezara kreće se od 33.000 do 700.000 tona. Razumije se da željezare treba i danas graditi, odnosno da treba nastojati da bi čelik i sirovo željezo bili proizvedeni jevtinije, u većim količinama i na najsavremeniji način. Mi smo riješili da u Makedoniji izgradimo modernu željezaru, jer tamo imamo i sirovine, ali ne možemo napustiti, kao što su neki predlagali, stare željezare. U starim željezarama postoje ka-

19

drovi i kolektivi koji imaju veliko iskustvo i zato treba da proširimo ova preduzeća. Sada će nam možda biti potrebno oko 2,5 miliona tona, ali će trebati kasnije i više, pa će i proizvodnja željezare u Skoplju biti nedovoljna. Zato mi moramo racionalno da iskoristimo sredstva, da bismo povećali proizvodnju čelika. Naravno da ćemo graditi željezaru u Skoplju, ali u ovoj grani proizvodnje moraćemo da idemo postepeno. Jer, ako budemo gradili samo fabrike velikih kapaciteta, utrošićemo mnoge milijarde i čekati najmanje po pet godina, dok one počnu da daju čelik. Drugovi, mi ne treba da ubuduće mnogo diskutujemo gdje je trebalo prije da se daju sredstva, niti o >> političkim preduzećima « tj . da se sporimo da li je ova republika dobila manje a ona više, ili gdje je kakav standard života . Umjesto toga mi treba što prije da omogućimo da se proizvodnja razvija u punom zamahu, da sredstvima koja imamo dobijamo što više proizvo- . da, i da idemo u pravcu opštejugoslovenske integracije. Onda će drukčije biti i u Skoplju, i u Crnoj Gori i drugdje. Na primjer, u Crnoj Gori smo uložili u Željezaru oko 40 milijardi dinara. Svake godine dajemo joj na ime dotacije 3 milijarde. Znači , ona »jede> vrati« u osnovne organizacije, odnosno da se u njihovim okvirima organizuju teoretski sastanci i predavanja. To ne znači da osnovna organizacija ne može , po potrebi, da za svoje članove organizuje i poneko predavanje, ali to nije najvažniji vid njene idejne delatnosti . Osnovno je da osnovne organizacije i aktivi SK budu po celokupnom smeru i sadržini svoje aktivnosti značajni faktori idejnog formiranja komunista. Takođe, osnovne organizacije SK treba da obezbede da svaki član, a naročito novoprimljeni, aktivno radi na podizanju svog idejnog nivoa na način koji

52

najbolje odgovara njegovim potrebama, stepenu stečenog obrazovanja i području rada. Ukoliko se opštinski komiteti, osnovne organizacije i aktivi SK budu više okrenuli ovim pitanjima i njima aktivnije bavili, utoliko će ideološki rad, usko povezan sa dinamičnim političkim radom, sve više biti organski, sastavni deo unutrašnjeg života naših organizacija i bitan vid njihove aktivnosti. U otklanjanju jednostranosti veoma je važno da se šire shvaćen ideološki rad tretira kao idejna izgradnja Saveza komunista u celini, da se iz tog ugla sagledavaju sve obaveze komiteta, organizacija i aktiva SK, institucija za obrazovanje i drugih društvenih faktora. Široka diskusija koja je poslednjih meseci vođena dala je, pored ostalog, bogata iskustva za sagledavanje sadašnje idejne fizionomije, postojećih shvatanja i načina mišljenja svih kategorija članstva u raznim sredinama i područjima aktivnosti. Treba pristupiti analizi ovih diskusija i sa tog stanovišta, jer ćemo na taj način moći da izvučemo dragocene zaključke o daljem idejnom radu SK, njegovoj orijentaciji i sadržini. Pokazalo se da je potrebno programe i sadržaj nastave političkih škola i drugih oblika ideološkog uzdizanja još više okrenuti životu i ključnim i aktuelnim problemima socijalističke prakse i teorije. Ovde bismo samo spomenuli neka shvatanja koja se odnose na nerazumevanje prirode rukovodeće uloge Saveza komunista . Doskora su bila prilično izražena preuveličavanja automatskog dejstva objektivnih zakona i , u vezi s tim, potcenjivanje uloge svesnih socijalističkih snaga. To se ogledalo i u liberalističkim shvatanjima ,

53

u tolerantnom odnosu prema raznim zastranjivanjima. Suprotno tome, a često i kao reakcija na duh komotnosti i neefikasnosti u dosadašnjem radu komunista, ispoljavaju se tendencije i shvatanja koja teže vraćanju na stare prevaziđene oblike i metode rukovođenja privrednim i društvenim životom. To je izraženo u tendencijama da SK treba sada čvršće da » sve uzmu u svoje ruke«, u pojavama da se u organizacijama i komitetima SK koncentrišu operativni poslovi i zaobilaze društveni organi . Te tendencije treba imati u vidu u idejno- političkom radu. Štampa i publicistika treba da doprinesu pravilnom razumevanju svih tih i drugih pitanja. Tamo gde su se ispoljavale takve tendencije i pojave dolazilo je i do nerazumevanja uloge Socijalističtim. Još nije kog saveza i obaveza komunista u vezi savez Socijalistički na da, u odnosu dovoljno shvaćeno i organe društvenog upravljanja, komiteti i organizacije SK nisu spoljni faktor koji deluje snagom svoga autoriteta i gotovih odluka, već da su komunisti idejna snaga unutar čitavog mehanizma upravljanja. Često se ne sagledava suština i širina odgovornosti komunista, pa se ona ponekad svodi na disciplinovan odnos samo u izvršavanju konkretnih zaduženja koja članovi dobijaju u organizaciji SK, a još nedovoljno svestrano i samo-inicijativno se ispoljava tamo gde komunisti deluju na radnom mestu, u kolektivu , u Socijalističkom savezu, u drugim društveno - političkim organizacijama u organima samoupravljanja i drugde. Otuda se i dobija utisak da se u organizacijama Socijalističkog saveza i drugim ponekad nepotrebno čeka

54

na stavove i direktive opštinskih ili sreskih komiteta, što dovodi do zakašnjavanja brže, neposredne i konkretne političke akcije. Rad u organima društveno - političkih organizacija i komitetima bio je veoma intenzivan, ali on ne može dati očekivane rezultate ako se stalno ne povezuje sa živim, stalnim političkim radom na terenu. Ne vodi se dovoljno računa o činjenici da se aktuelna politička i privredna pitanja mogu najbolje i najpravilnije rešavati jedino putem najšire mobilizacije građana. O tim pojavama treba više da povedu računa i komiteti Saveza komunista i da svoj rad ne ocenjuju samo s tačke gledišta političke aktivnosti komiteta, već sa stanovišta angažovanja komunista u najširem političkom radu na terenu, funkcionisanja demokratskog samoupravnog mehanizma u komuni i političke aktivnosti građana u društveno - političkim organizacijama.

O kadrovskoj politici Prilikom prorade Pisma Izvršnog komiteta ukazano je i na niz slabosti usko vezanih za dosadašnju kadrovsku politiku . Sedmi kongres učinio je krupan prelom u kadrovskoj politici u pravcu smelijeg podizanja mlađih ljudi na razne funkcije, kako u rukovodstvima Saveza komunista tako i u drugim telima i organima. U opštinskim i sreskim rukovodstvima sada imamo 40-50 % novih članova, a negde i više, od kojih je priličan broj 55

dobio samostalne političke i državne funkcije, a naročito u komunama. Pa ipak, može se reći da nisu lako i bez izvesnih otpora išla nastojanja da se u rukovodstva na svim nivoima biraju i novi kadrovi, mlađi ljudi iz svih oblasti našeg društvenog života, naročito radnici. Zato nam predstoji još dosta posla na konkretizaciji i sprovođenju u život stavova Sedmog kongresa. Pre svega, na osnovu dosadašnje prakse treba da izvučemo pouke za dalje izgrađivanje i vođenje politike kadrova. To je neodložno zbog veoma složenih i značajnih zadataka na polju daljeg izgrađivanja Saveza komunista, efikasnijeg organizovanja rada društveno - političkih organizacija, organa samoupravljanja i državne uprave. Kakve pouke možemo izvući iz dosadašnjeg rada u ovoj oblasti. U načinu rešavanja kadrovskih pitanja treba do kraja izgraditi kriterijume koji odgovaraju sadašnjem stepenu našeg društvenog razvitka. Mnoga ova pitanja često su rešavana od slučaja do slučaja, uz razne pritiske i u prilično uskom krugu. Kadrovsku bazu nismo proširivali u meri koja bi odgovarala postojećim mogućnostima i potrebama našeg razvitka. U celom posleratnom periodu najvažnije kadrovske probleme državne i političke funkcije rešavali smo kadrovima iz revolucije, što je bilo sasvim pravilno. Ali, svakako, naša je slabost što smo nedovoljno poznavali mlađe kadrove koji su izrasli u posleratnom periodu, kroz socijalističku izgradnju, što nismo dovoljno posvećivali pažnju njihovom osposobljavanju i uzdizanju . Odluke Sedmog kongresa su nas upućivale na to, ali u nekim sredinama i na nekim sektorima nismo ih sa potrebnom smelošću i

56

doslednošću ostvarivali, pa je zato, ponegde, dolazilo i do unošenja ličnih momenata u raspoređivanju kadrova. U tom smislu možemo da kažemo da naša politika odabiranja i podizanja kadrova nije još u skladu sa realnim mogućnostima koje pruža naš socijalistički demokratski razvitak. Primena principa rotacije i ograničenja ponovnog izbora mnogo će doprineti otklanjanju tih slabosti. Tanaročito u posledkva politika je, donekle, i do sada njim godinama - primenjivana, posebno u nižim rukovodstvima. Doduše, te su se promene u izvesnoj meri ograničavale na određeni krug ljudi i išle su uglavnom po horizontali. Svuda tamo gde se zakočilo podizanje mlađih sposobnih kadrova, svakako da ozbiljno zaostajemo. Sada treba da pridemo primeni principa rotacije šire i u svim oblastima našeg društvenog života. Bilo bi, razume se, pogrešno ako bismo čekali usvajanje Ustava, pa tek onda pošli na traženje novih kadrovskih rešenja i na neophodna pomeranja. Do usvajanja Ustava možemo u tom pogledu mnoge stvari završiti i poboljšati u Savezu komunista, Socijalističkom savezu , u drugim organizacijama i organima državne uprave. U tome ćemo steći dosta iskustava i kada pređemo na konkretizaciju i primenu pojedinih stavova Ustava biće mnogo lakše pronaći i sprovesti odgovarajuća rešenja.

Primena principa rotacije i ograničenja ponovneg izbora za socijalističko društvo kao što je naše prirodna je i neophodna stvar. O tome je drug Tito u Komisiji za izradu novog Ustava rekao : >>Taj princip je neophodan, jer omogućava

57

ne samo dalji razvoj ekonomsko - političke strukture Jugoslavije nego i postepen dolazak na odgovorne dužnosti onih koji će moći da nas zamijene. To ne znači da je naša uloga prestala. Funkcije će se menjati prema potrebama, ali se u Ustavu mora fiksirati koliko traje obavljanje određene funkcije na pojedinom sektoru . Onda ljudi mogu da se smenjuju. Tu se ne radi sada o odbacivanju starih kadrova. Suvišnih kadrova mi nemamo. Zato se ne treba bojati da nam čovjek koji je u prošlosti mnogo radio i mnogo dao, a i danas je sposoban da daje, neće biti potreban. Zajednica će uvijek znati koliko on vrijedi i gdje ga treba postaviti. Ali promjena funkcije je, po mom mišljenju , odlična stvar . Praksa će pokazati da je to jedna od najkrupnijih tekovina koje će biti fiksirane u novom Ustavu. Dobro , neki se sada boje da to ne ugrozi tekovine revolucije. Ali zato smo mi tu . Šta više, svi oni koji će napustiti dosadašnje dužnosti imaće mogućnosti da na raznim sektorima bdiju i rade na očuvanje tekovina naše revolucije, da rade u društveno političkim organizacijama , u Savezu komunista, Savezu sindikata i drugim — svuda gdje se budu nalazili. Prema tome, nema tu degradacije, nego je u pitanju samo jedan novi princip koji će omogućiti brže osposobljavanje novih, mlađih ljudi . Postavlja se pitanje : šta bi bilo kad ne bismo brinuli o tome ko će nas i kako zamijeniti ; kad ne bismo vodili računa da li će ti ljudi biti sposobni, da li će imati iste poglede kao i mi? Mi se moramo pobrinuti da ljudi koji će nas zamijeniti imaju revolucionarne poglede. Mi , nosioci naše revolucije i sadašnje socijalističke stvarnosti možemo to učiniti. « 58

Dakle, rotacija ne postavlja pitanje pojedinca, već znači prirodan izbor kadrova i redovno demokratsko smenjivanje na rukovodećim mestima. Ona, naravno, ne znači neke nagle kadrovske promene i neku političku prekretnicu, već kombinovanje kadrova iz revolucije, koji imaju veliko političko iskustvo i koji su sposobni da dalje rade, sa mlađim i perspektivnijim ljudima da bi se ostvario kontinuitet u radu. Prema tome, ne radi se o >» smeni generacija«, već o tome da se rukovodeća tela demokratskim putem obnavljaju odozdo do gore. Potrebno je, mislim, napomenuti da kod jednog broja kadrova često sretamo nerazumljiv otpor kada treba da se izvrše određena kadrovska pomeranja. Ima i takvih pojava da određeni drugovi olako prelaze preko zahteva foruma, čiji su članovi, da idu na određene poslove. Ti su drugovi sigurno smatrali da je pravilno što su baš oni bili izabrani u određena politička tela, ali izgleda zaboravljaju i na svoje obaveze prema tim forumima, zaboravljaju da treba i da idu iz centra u republiku, u drugo mesto, upravo tamo gde mogu najviše u datom momentu doprineti, gde to diktiraju društvene potrebe. Takvo reagovanje je izraz, najblaže rečeno, pogrešnog gledanja da je članstvo u određenom forumu samo priznanje za stečene zasluge, a ne za njegov stvarni društveno - politički rad . Politički forumi su radna i operativna tela u kojima treba da budu oni kadrovi koji pored moralno - političkih kvaliteta mogu svojim sposobnostima u datom periodu najviše da doprinesu ostvarenju naših ciljeva. Očigledno, kod pojedinih ljudi dugogodišnjim obavljanjem određenih funkcija došlo je do izvesnih deformacija. Takvih otvorenih

59

otpora ima prirodno više tamo gde je već došlo do kadrovskih pomeranja. Kada se takvi otpori ispolje onda je svakako najpraviljnije da se o tome raspravlja na forumima čiji su članovi u pitanju . Pred nama se kao stalan zadatak postavlja dalje izgrađivanje kriterijuma za odabiranje kadrova koji odgovaraju sadašnjem stepenu našeg razvitka. Društvo sada mora da ima drukčije kriterijume od onih iz rata i posleratnog perioda. Oni treba da proizilaze iz potreba našeg daljeg društvenog razvitka . A kada se radi o Savezu komunista, onda se kriterijumi oštrije postavljaju. Ako tako ne bi bilo onda komunisti ne bi mogli da budu usmeravajuća snaga našeg društva. Šta je to što danas treba da odlikuje naše kadrove , a pogotovo u Savezu komunista? To je, pre svega, duboka odanost stvari socijalizma, visoki stepen društvene i odgovornosti i principijelnosti, radna sposobnost požrtvovanje, skromnost i poštenje , stalna politička i idejna mobilnost. Ljudi socijalizma, pre svega komunisti i naši kadrovi posebno , treba da budu odlučni i smeli ali i demokrati u radu, da su slobodni od birokratske uobraženosti i malograđanske ravnodušnosti, da imaju humani odnos prema ljudima, da služe kao primer u načinu života itd . Znači , kadrovi treba da imaju izgradeni moralno - politički lik i da poseduju potrebne sposobnosti da bi obavljali određenu dužnost. Ti kriterijumi važe i za mlađe i za » starije « kadrove. Mi se tih kriterijuma moramo držati . Svaki kompromis i polovična rešenja stvarali bi nam probleme i teškoće u budućem radu. Moramo poći od stvarnih potreba društva i omogućiti da one diktiraju gde će ko doći , a ne da se sve

60

gleda i rešava kroz lične probleme . Time ćemo se osloboditi elemenata subjektivizma i uneti još objektivnija merila u uzdizanju kadrova i njihov pravilni raspored. Potrebno je ovde istaći i dragoceno iskustvo koje smo stekli na nedavnim opštinskim konferencijama u vezi s izborom novih rukovodstava. Izbor mnogih komiteta obavljao se na zaista demokratski način , u duhu stavova Trećeg plenuma CK SKJ i preporuka Organizacionopolitičkog sekretarijata CK SKJ. Mnogi opštinski komiteti su pripremili kandidatske liste za nova rukovodstva i poslali ih svim osnovnim organizacijama tražeći njihova mišljenja i predloge. Na osnovu primljenih predloga ili primedaba, izvršene su negde znate korekcije u ranijim predlozima. Delegati su i posle toga na samim konferencijama mogli da utiču na izbor rukovodstava. Tako su izabrani zaista najaktivniji društveno - politički radnici . Na takav način izabrano rukovodstvo ima i autoritet i poverenje. Razume se, da se i pitanje metoda rada i planiranja kadrova postavlja sada drukčije. U razvijenom sistemu društvenog samoupravljanja, u kome je rad Saveza komunista i drugih društveno - političkih organizacija postao javan i gde su sposobnosti i moralno · političke osobine političkih radnika podvrgnute nepristrasnom sudu radnih ljudi, nije teško izvršiti pravilan izbor ljudi . To nikako ne znači da ne treba planirati. Ali planirati danas, znači raditi sistematski na stalnom proširivanju kadrovske baze i tako uzdizati kadrove da za određene funkcije može doći u obzir veći broj ljudi određenih kvaliteta. Planirati znači , takođe, i sistematski pratiti kako se uzdiže mlađi kadar na odgovorne funkcije ; vo-

61

diti računa o sastavu i socijalnoj strukturi rukovodstva; blagovremeno uticati da se usvojeni principi dosledno primenjuju; preduzimati potrebne mere u idejno - političkom obrazovanju kadrova, njihovom školovanju, itd. Tu svakako dolazi i briga o nacionalnoj strukturi kadrova, sve do saveznih organa društveno - političkih organizacija i savezne državne uprave. Nije stvar kadrovskih službi samo da odaberu ljude i da ih predlože za određene funkcije. Time njihove obaveze nisu završene. Mora se dalje, neprekidno pratiti razvitak tih ljudi, prilaziti im s poverenjem i pomagati im da se osamostale u radu. Za priličan broj mlađih kadrova koji su bili izabrani u rukovodstva, govorilo se, ponegde posle isteka jednog izbornog perioda, da se ,,nisu snašli”. To je rezultat, pre svega, nedovoljne idejno - političke pripreme ljudi pre izbora u rukovodstva i odsustva potrebne pomoći kad su se prihvatili novih dužnosti. Tome je, svakako, doprineo i način rada komiteta koji se odvijao pretežno preko sekretarijata umesto preko komiteta kao celine, što novim članovima nije pružalo mogućnosti da se istaknu u društveno - političkom životu, da se osamostale i steknu potrebna iskustva u radu . Mi smo često, a naročito na Sedmom kongresu i posle njega, naglašavali da je nužno i prirodno da u redove Saveza komunista kao i u njegova rukovodstva, uđe što više radnika neposrednih proizvođača. Što se tiče socijalne strukture oko milion članova Saveza komunista, ti napori su dali znatne rezultate. Povećan je broj radnika i u rukovodstva, no to je nedovoljno s obzirom na značaj tog pitanja i stvarnu društvenu ulogu radničke klase u

62

našoj zemlji. Čak se dešava da broj radnika neposrednih proizvođača, u nekim komitetima opada od izbora do izbora. U istoj meri to se može reći i za rukovodstva društveno - političkih organizacija, pa čak i za sindikate gde bi njihov broj - kad se radi o mladim kadrovima -- morao biti kud i kamo veći nego što je sada . U tom pogledu nije mnogo bolja situacija i u nekim fabričkim komitetima Saveza komunista, što svakako govori o tome da pojedina rukovodstva često formalistički prilaze tom značajnom pitanju. Te slabosti moramo odlučno otkloniti i smelije uzdizati mlade radnike, neposredne proizvođače na rukovodeća mesta. Uporedo s tim, treba razbijati izvesnu praksu da se uzdignutiji radnici koji se izaberu u određene političke forume izvlače iz proizvodnje, da se prevode u službenike, jer onda oni prestaju da budu neposredni proizvođači i ne mogu da vrše neposredni uticaj na društveni život u svom kolektivu . Potrebno je istaći da još uvek i pored mnogih i stalnih nastojanja ima veoma malo naročito mlađih -- žena u rukovodstvima Saveza komunista, drugim društveno-političkim organizacijama i na drugim izbornim i odgovornim funkcijama. Međutim, kad se radi naročito o mlađim ženama mislim da je potrebno ukazati na izvestan otpor na koji se nailazi u tim nastojanjima pa i kod jednog dela onih drugarica koje bi trebalo najviše da uvide i razumeju potrebu uzdizanja novih, sposobnih i društveno aktivnih žena u razne političke i druge forume i na odgovorne dužnosti. U uslovima primene principa rotacije i reizbornos63

ti i pitanje profesionalizma u Savezu komunista i drugim društveno-političkim organizacijama postaviće se tako da će sigurno doći do smanjenja broja profesionalnih društveno-političkih radnika i tamo gde su oni do sada bili neophodni. Svakako, profesionalizam se ne može svuda ukinuti jer na njega treba gledati u procesu, u zavisnosti od stvarnih potreba, utoliko pre, što broj profesionalnih političkih radnika nije veliki u Savezu komunista i drugim društveno-političkim organizacijama. Treba smatrati kao normalno da ljudi iz proizvodnje dolaze na odgovorne dužnosti u preduzeću, opštini ili srezu i da se posle određenog vremena vraćaju u svoje radne organizacije. U rešavanju ovoga pitanja su već učinjeni izvesni koraci koji su se dobro pokazali . Danas već nije retkost da na dužnost predsednika opštine ili sekretara komiteta dolaze aktivni društveno-politički radnici iz proizvodnje koji su stekli stručnu spremu i koji će na tim izbornim funkcijama provesti određeno vreme. U tom pravcu treba i dalje nastaviti, a na osnovu dosadašnjeg iskustva, potreba i razvitka našeg društva. Imajući u vidu da će primenom principa rotacije i ograničenja reizbornosti biti sve manje profesionalnih kadrova u Savezu komunista i drugim društveno- političkim organizacijama nametnuće se potreba iznalaženja celishodnijih rešenja za pojedine drugove koji su učestvovali u revoluciji, pretežno radili na političkim poslovima i bili na izbornim funkcijama , a iz određenih razloga nisu mogli da steknu stručno obrazovanje. Pored starijih drugova ima i mlađih koji , razume se, mogu još dugo da rade i da steknu neophodno obrazovanje.

64

Svakako, bilo bi opravdano i prirodno da se nekim drugovima omogući da se penzionišu . No, to nikako ne znači da će time njihova politička i društvena aktivnost prestati . Pošto je reč o ljudima koji su duže i aktivno učestvovali u revoluciji, proveli određeno vreme na izbornim funkcijama i doprinosili našem društvenom razvitku treba svakako primeniti one zakonske propise kojima se ovim drugovima rešavaju pitanja materijalne prirode. To bi bilo opravdano ne samo sa gledišta dugogodišnjeg revolucionarnog rada i ogromnih zasluga tih drugova, nego bi im se time omogućilo da se dalje, prema svojim fizičkim mogućnostima, aktivno bave društveno-političkim radom. Potrebno je posebno ukazati na potrebu prevazilaženja slabosti kadrovskih organa u državnoj upravi, pri izvršnim većima, narodnim odborima i dr. Ovi organi nisu bili orijentisani na temeljitije bavljenje kadrovskim problemima, već se njihov rad uglavnom svodio na operativno rešavanja personalnih pitanja. S obzirom na zadatke koji stoje u vezi sa boljom organizacijom državne uprave potrebno je poboljšati sastav ovih komisija i pružiti im veću pomoć da bi se osposobile za svestranije i uspešnije razmatranje kadrovskih problema sa svoga područja. Primena principa rotacije nameće kao neodložan zadatak pred sve naše društveno-političke organizacije da prouče sve kadrovske probleme i pronađu najcelishodnija rešenja. Treba razmotriti mogućnost formiranja komisije za kadrove u Saveznoj i republičkim narodnim skupštinama, koje bi kvalifikovano i sa punom odgovornošću vodile brigu o sastavu ovih tela. Osnovni me-

$5

tod i rad ovih komisija treba da bude javnost i demokratizam u rešavanju pitanja rasporeda kadrova prema potrebama i interesima naše društvene zajednice . To utoliko pre što će taj problem biti aktuelniji zbog rotacije i ograničenja ponovnog izbora. Jedno od pitanja iz oblasti opšte kadrovske politike s kojim se moramo ubuduće još više baviti jeste teoretsko i političko uzdizanje kadrova. Naši rukovodeći politički kadrovi odlikuju se političkom zrelošću, iskustvima i organizatorskim sposobnostima, ali im treba omogućiti da se stalno i idejno i teoretski uzdižu. To je problem koji moramo bolje izučiti i doneti konkretne zaključke na osnovu dosadašnjih bogatih iskustava iz rada institucija i škola u kojima se vaspitavaju naši kadrovi, a naročito više i visoke škole političkih nauka . Drugovi i drugarice, Kao što vidite, sada je otvoreno mnoštvo problema koji svojom aktuelnošću i složenošću nameću velike Ï odgovorne zadatke rukovodstvima i organizacijama Saveza komunista . Zato je veoma važno da se sa razvijenim osećanjem za ono što je bitno, pravi razlika između problema koje treba neodložno rešavati i onih koji se mogu rešavati samo na osnovu dublje analize i istrajnim radom. To zahteva od naših komiteta i organizacija više plana, smišljenog rada i podizanje nivoa političkog rukovođenja. U svakom slučaju, treba izbeći nasedanje stihiji i brzopletnost u radu. Zaključke Izvršnog komiteta CK SKJ ne treba tretirati odvojeno od svega onoga što im prethodi, već u organskoj vezi sa Programom SKJ i odlukama Sedmog kongresa. Razvijanje aktivnog i borbenog odnosa ko-

66

munista treba da bude praćeno intenzivnom izgradnjom Saveza komunista u skladu sa njegovom ulogom koju ima u sistemu društvenog samoupravljanja. Biće potrebno stalno imati u vidu da je ubrzavanje našeg privrednog rasta, maksimalno podizanje proizvodnje i produktivnosti rada prvorazredan društveni i politički zadatak. Rukovodstva i organizacije SK treba da se osposobe da efikasno deluju u tom pravcu na način koji odgovara njihovoj ulozi i metodu rada, a da istovremeno poklone svu potrebnu pažnju razvijanju socijalističkih odnosa i društvenog samoupravljanja, kao i problemima unutrašnjeg života Saveza komunista. U aktivnostima na ostvarivanju zaključaka Izvršnog komiteta treba pored organizacija Saveza komunista, da dođu do punog izražaja organizacije Socijalističkog saveza, sve druge društveno-političke organizacije, organi društvenog upravljanja i uprave. U tako široko organizovanom i usklađenom delovanju svih društvenih faktora treba videti osnovnu pretpostavku za puno i svestrano izvršavanje zadataka koji stoje pred náma. Čitav naš tekući rad treba da bude tako usmeren da stvara i obezbeđuje jasnu perspektivu svim našim radnim ljudima za preodolevanje postojećih teškoća za značajniji i uspešniji privredni i društveno- politički razvitak naše zemlje, za uzdizanje materijalnog i kulturnog nivoa naših građana. A za to postoje svi neophodni uslovi. U svakodnevnom političkom delovanju treba imati u vidu i činjenicu da su određeni krugovi u inostranstvu i ovom prilikom pokazali da ne mogu ili neće da shvate kontinuitet i doslednost u našem društvenom 67

razvitku i u razvijanju uloge Saveza komunista Jugoslavije. Zato su odmah pohitali da intervenciju Izvršnog komiteta CK SKJ protumače kao odstupanje od dosadašnje linije i uloge Saveza komunista, a da odlučno i javno obračunavanje sa slabostima i nedostacima prikažu kao našu slabost, iako je očigledno da se i u tome izražava naša snaga i veliko poverenje koje svi naši radni ljudi imaju u Savez komunista i političko rukovodstvo zemlje. Kao i uvek dosada, sama naša praksa će razvejati sve takve neodržive konstrukcije i jalova nagađanja i to utoliko uspešnije ukoliko se doslednije borimo za primenu orijentacije koju su dali Sedmi kongres i zaključci proširene sednice Izvršnog komiteta, kao i zaključci koje ćemo usvojiti i na ovorn Plenumu.

Mislim da nije suvišno još jednom istaći da sve ovo što smo do sada uradili na sprovođenju odluka Izvršnog komiteta predstavlja u stvari početak i pripremu za još intenzivniju delatnost na svim područjima. Pred nama stoje vrlo složeni i dugoročni zadaci koji će trajno zahtevati visoki stepen političke odgovornosti i organizovanosti. Isto tako valja ovde podsetiti na reči druga Tita da mi moramo raditi jedinstveno i dosledno se pridržavati usvojenih stavova. Mi ubuduće moramo brzo i odlučno reagovati na svako udaljavanje od usvojene linije. Mi treba u praktičnom radu da se borimo protiv svih negativnih pojava i njihovih nosilaca . Ono što je bitno u našoj budućoj delatnosti jeste da izgrađujemo takav unutrašnji život u Savezu komunista koji će obezbeđivati blagovremeno političko reagovanje na slabo68

sti i nedostatke kako pojedinih foruma i organizacija tako i svakog pojedinca - člana Saveza komunista. Potrebno je da sačuvamo ispoljeni kritički duh, da što više negujemo samokritički odnos prema svome radu. Potrebno je da sada do maksimuma pokažemo samoinicijativu, smelost i organizovanost u rešavanju zadataka, da stalno produbljujemo povoljnu političku atmosferu i da na osnovu požrtvovanog rada jačamo poverenje radnih ljudi u Savez komunista . To je moguće postići samo kroz konkretnu i smišljenu akciju na svakom radnom mestu, u svakom radnom kolektivu , u svakoj instituciji. Od toga sa koliko će se političke odgovornosti i revolucionarnog žara prići sprovođenju mera koje proizilaze iz zaključaka Izvršnog komiteta i ovog Plenuma, zavisiće kakve ćemo rezultate postići na idejnom, političkom i materijalnom planu. Uostalom , drug - ne da Tito je lepo rekao : » Sada komunisti imaju reč

69

komanduju, nego da pravilno nose dalje naš društveni i ekonomski razvitak « .

Diskusija o referatu Aleksandra Rankovića

Albert Jakopič Želeo bih, da na osnovu referata druga Rankovića o budućim zadacima Saveza komunista podvučem da se jedan od najvažnijih zadatak sastoji u tome da se članovi Saveza komunista neprestano bore za jedinstvo stavova i akcije u Savezu kao i izvan njega. Taj zadatak podvlačim, prvo, zbog toga, što je prorada Pisma Izvršnog komiteta i govora druga Tita pokazala da je došlo do mnogih skretanja u sprovođenju jasno postavljenih zadataka, do raznih deformacija, ekscesa i drugih slabosti upravo zbog nejedinstvenog stava SK - i, onda drugo, zbog toga, što su zadaci koji stoje pred nama u oblasti privrede, plana za 1963. godinu i poljoprivrede tako kompleksni i složeni da, u najvećoj meri, traže jedinstvenu akciju komunista, ako hoćemo da čitav instrumentarijum našeg sistema proradi u pravcu što efikasnijeg sprovođenja postavljenih zadataka. Pomanjkanje jedinstvenosti stavova i akcije prouzrokuje niz slabosti , teškoća , odugovlačenje izvršavanja zadataka , otežava kontrolu, smanjuje ličnu odgovornost i glavni je uzrok za neusklađenost akcije članova SK, koji rade u raznim organima našeg društvenog, političkog, upravnog i samoupravnog sistema. U tome je i izvor dosta proširenog a pogrešnog shvatanja kao da svi komunisti nisu podjednako odgovorni za političku situaciju među ljudima. Jakopič je naglasio potrebu jedinstvenog i organizovanog rada u Savezu komunista, Socijalističkom savezu i u Sindikatu. 70

Ako uzmemo zadatke u poljoprivredi, nastavio je on, čitava praksa pokazuje da bez usklađenosti funkcionisanja svih elemenata naše politike (poreske politike, politike otkupa, cena, sprovođenje zakonskih odluka) nećemo postići takve političko - ekonomske uslove u kojima će se seliak brže odlučivati ili za veću proizvodnju, kooperaciju, za primenjivanje agrotehničkih mera ili da postane radnik. Ovo je vrlo važno političko pitanje, naročito zbog toga što se narušavaju socijalistički odnosi u celini. Potrebno je, zaključio je Jakopič, da i u metodologiji rada rukovodstava - od osnovnih organizacija i aktiva komunista pa do pojedinog komuniste, → vodimo računa ne samo o tome šta treba da se radi nego i o tome kako se radi, kako se izvršavaju postavljeni zadaci.

Rista Antunović Diskusije o zaključcima Izvršnog komiteta u Srbij : naglasio je drug Antunović bile su principijelne , otvorene odgovorne, masovne, i da je tom prilikom izvršena svestran : i kritička analiza celokupne dosadašnje naše prakse, da j izražena nedvosmislena odlučnost i zahtev da se odluke dosledno sprovedu u život. „Proširena sednica Izvršnog komiteta CK naše Republike svestrano i kritički je razmatrala i ocenila sva pitanja i probleme iz našeg rada u Republici . U centru pažnje naših zaključaka jeste borba za jedinstvo Saveza komuni sta Jugoslavije . U tom smislu oštro smo osudili pojave šo vinizma, nacionalizma, partikularizma i preduzeli konkretn mere za njihovo odstranjivanje. Sve je to još više pokre nulo organizacije Saveza komunista za ostvarenje Zaklju čaka Izvršnog komiteta CK Jugoslavije“. ,,Sad se u organizacijama i rukovodstvima Saveza ko munista na konkretnim pitanjima raščišćavaju razni problemi, razna shvatanja , obračunava se sa raznim negativnim tendencijama. Tu se na licu mesta izgrađuje i vod borba za lik komuniste, tu se proširuju i izgrađuju poli. tička, idejna i etička merila komunista, jačaju odgovornost disciplina i društvenopolitička aktivnost. Ovaj proces se ne 71

odvija samo u organizacijama Saveza komunista, njega su komunisti uneli u sve naše društvene, privredne i političke institucije. U ovom procesu Savez komunista se oslobađa onih svojih članova koji su nedorasli i onih koji su napravili takve greške da im nije mesto u Savezu komunista. Tu se sada izoštrava kriterij za prijem novih članova. Neću da ponavljam ono što je rečeno u referatu druga Rankovića da je bilo kritizerstva i olakog iznošenja neproverenih činjenica , da se ponegde unosila nervoza da se što pre stvari razreše i time su pravljene brzoplete greške koje su imale štetnih posledica, da su se na brzinu izricale kazne ; da su nezdravi elementi, koji su uvek imali spor sa Partijom i ovoga puta pokušavali da budu u centru sa svojim istupima i sl . Ove slabosti ukazuju na potrebu još veće i sistematskije borbe za idejno i političko uzdizanje članova Saveza komunista, jer je to najefikasniji način, pored ostalog, da otklonimo slabosti i da obezbedimo solidnu i bržu idejnu i političku izgradnju Saveza komunista. Ali, kada sve ove slabosti i nerazumevanja uzmemo u obzir prema onome kakvu je snagu pokazala naša Partija , kakve su mere preduzete i kakvih je sve pozitivnih inicijativa bilo i sa kakvom se odgovornošću prišlo rešavanju postojećih problema i teškoća, onda zaista možemo reći da je naš Savez komunista, u ovom momentu, kroz ovu diskusiju, pokazao zrelost, idejni i politički rast i odigrao značajnu ulogu u jačanju daljeg pozitivnog procesa u razvitku našeg socijalističkog društva." Zatim je drug Antunović govorio o tome kako se prilazi rešavanju kadrovskih problema i kakva je orijentacija u kadrovskoj politici uopšte. „ Učinili smo ozbiljan napredak u pravcu smelijeg podizanja mladih ljudi na razne funkcije, kako u rukovodstvima Saveza komunista, tako i u drugim telima i organima, naročito u opštinama i srezovima. U opštinama je proces izrastanja kadrova brži, manje ima teškoća i otpora da se ljudi promene, pomere. Tamo će rotacija da ide bez nekih teškoća. 73

+

Na opštinskim konferencijama Saveza komunista izabrano je preko 50% novih mladih članova komiteta . Birani su na najdemokratskiji način . Ranije su poslane liste kandidata i o njima su vođene javne diskusije. U srezovima i Republici taj proces smelijeg uzdizanja mladih kadrova ide nešto sporije. Nismo se još u dovoljnoj meri organizovali, nismo sistematski i na vreme uzdizali kadrove u raznim oblastima društvene aktivnosti. Kada smo rešavali kadrovske probleme, uvek smo se okretali u uskom krugu već poznatih ljudi , što je sigurno otežavalo da se napravi pravilan razmeštaj i dovedu najsposobniji i najpogodniji ljudi na odgovarajuće dužnosti . Sada, kada smo pristupili reorganizaciji imali smo i imamo poteškoće. Nismo uvek bili u stanju da kompleksnije vidimo sve kadrovske probleme i predvidimo odgovarajuća rešenja. Često smo na parče rešavali stvari i uvek nam je izbor za pojedina rešenja bio uzak. Pored toga, uvek je bilo duge diskusije i otpora kada se radilo o mlađim ljudima. Tu nije bilo dovoljno odlučnosti iz rukovodstava da se takav otpor otkloni. Otpor se pojavljuje u raznim vidovima. Po pravilu se usvaja princip da treba dozvoliti da mlađi dođu na odgovornije dužnosti, a kada se konkretno priđe ostvarenju, onda se čuju razni argumenti koji se ističu da se ne sprovede zaključak“. „ Mislim da je dobro što se vodi računa i o ličnom momentu“ i o čoveku, ali moramo da se zamislimo da li imamo prava da na taj način dovodimo u teži položaj određenu organizaciju , ustanovu, kolektiv i službu --- da ona trpi, to je sigurno politički štetnije nego ako pomerimo određenog druga i damo mu posao koji može bolje da obavlja." Mi ne možemo praviti kompromise na račun slabijeg ispunjavanja zadatka i poslova. Pored toga što je uzak broj kadrova na koje računamo za pojedine društvene delatnosti, takođe smo i uzak broj mesta smatrali za važna. Naravno, mnoga važna mesta postoje ali ih nismo takvima smatrali pa nismo o kadrovima koji tu rade vodili računa i brinuli se o njima , kao, recimo, o onima u Izvršnom veću, državnoj upravi, Savezu komunista, Socijalističkom savezu i Sindikatu. Da navedem

73

neka mesta , recimo , u radiju i redakcijama listova imamo pored direktora niz drugih vrlo važnih mesta, zatim u izdavačkoj delatnosti, institutima društvenih nauka , u privredi, filmu i drugim institucijama koje vrše veoma važne ulicaje u našem društvenom životu. Na ovim mestima mogu itekako da izrastaju politički kadrovi, jer su ona vrlo značajna. Postoji shvatanje kod velikog dela našeg kadra da je značajnije biti u vlasti nego u ovakvim i sličnim veoma važnim ustanovama. Mislim da je to pogrešno shvatanje koje nam nanosi i odgovarajuće štete i zato ga treba otkloniti. Veliki broj ljudi završava na univerzitetu i drugim školama. Tamo ima veoma aktivnih i dobrih drugova koji su se istakli i kao dobri đaci i kao dobri društveno- politička radnici. Jedan broj i dalje ostaje politički aktivan , ali ima priličan broj koji se, odlaskom sa univerziteta ili škola „ izgubi"; nismo organizovano na odgovarajući način pratili njegov razvitak, ne samo iz centra, nego i dole, u organizaciji i rukovodstvu, na terenu nije se vodilo računa o njemu. Sigurno je da će nam sistem rotacije pomoći da brže pristupimo promeni kadrova na raznim mestima. Ali, ako ne budemo preduzeli čitav niz mera koje će nam obezbediti jednu sistematskiju politiku u pogledu razmeštaja kadrova, ako se bolje ne organizujemo, ako ne obezbedimo kvalitetniji rad kadrovskih službi i ako ne budemo dosledniji u sprovođenju usvojenih principa i stvarno ne uvedemo mlade ljude biće dosta teškoća . U srezovima, na primer, ima drugova koji su skoro na istim dužnostima po 10 i više godina. U nekim srezovima ima drugova koji su po 15 godina u sekretarijatima - tamo se nisu otvarala mesta za nove članove sekretarijata . Tu proces pomeranja ide teže. ne samo u sekretarijatu nego i na drugim vodećim mestima u srezu, Takvih i sličnih primera ima i u Republici. Očigledno da ima teškoća, jer još postoji shvatanje, doduše sada manje izraženo, da sa te du74

žnosti treba ići samo na veću, ne horizontalno, ili na nekų koja mu u datom momentu odgovara. Popunjavanje mlađim kadrovima ne znači degradira nje kadrova iz revolucije. To je jasno rekao drug Tito , a i u referatu druga Rankovića je to istaknuto. Radi se o boljem, pravilnijem, postepenom razmeštaju kadrova i iz revolucije i novih koji izrastaju. Ja sasvim shvatam da je proces uzdizanja novih kadrova, zamene kadrova veoma delikatan, a često i spor. Tu treba puno smisla i razumevanja ličnih momenata, ali ne smemo doći u protivrečnost sa potrebama bržeg razvitka“ . Niko Jurinčić „ Potrebno je i na ovom mestu istaći konstruktivnost i sadržajnost diskusija, vođenih na sastancima organizacija Saveza komunista u preduzećima, gde je aktivnim učešćem velikog broja komunista, radnika iz neposredne proizvodnje, mirno i staloženo ocenjivan rad svih organa i pojedinaca u preduzeću i komuni i traženi odgovori na mnoge teškoće koje su iskrsle u razvoju našeg društva. Kritičko razmatranje dosadašnje prakse - i to manje- više svih njenih vidova i kritika negativnih pojava je bila vrlo oštra, ali " nije ostavila ni trunke sumnje u njenu političku i idejnu konstruktivnost, nije izazvala ni najmanje kolebanje i demoralizaciju, već je, naprotiv, istakla svu ozbiljnost i odlučnost sa kojom komunisti i radni ljudi prilaze isprav-. Ijanju grešaka i slabosti koje smetaju našem bržem socijalističkom razvitku. Period od donošenja ovih veoma važnih odluka je vrlo kratak, svega par meseci. No, on je već dosad uneo nov kvalitet u unutrašnji život Saveza komunista i potpuno nove elemente u pogledima na probleme i pojave razvoja našeg društva. Tako je, na primer, bilo prigovora da se mnoga ključna pitanja našeg političkog i društvenog razvitka nisu dovoljno razmatrala u rukovodstvima Saveza komunista, od najviših do najnižih, da su političke organizacije često ostajale bez dovoljno jasnih političkih stavova, ili da su oni u istom forumu i o istom pitanju bili različiti, što je katkad unosilo

75

zabunu u rad političkih organizacija i izazivalo kolebanja u jednom delu političkih radnika. U takvoj praksi se često puta gubilo nužno jedinstvo u delovanju svih društvenopolitičkih faktora. U takvoj atmosferi i takvim okolnostima lakše su dolazile do izražaja pojave partikularizma, shvatanja o „ svemoći “ pojedinaca, rešavanje mnogih važnih pitanja mimo organa radničkog i društvenog samoupravljanja u užem krugu rukovodilaca i upravnih organa. Na taj način su otupljivali politički refleks i odgovornost političkih kadrova i slabila je povezanost komunista i radničke klase. Takođe, u diskusijama su članovi Saveza komunista upozoravali na nedostatak sistematske i uporne borbe protiv pojava nacionalne tesnogrudosti i šovinizma, što mora biti predmet stalne i najdoslednije borbe, naročito rukovodstava Saveza komunista. Mora se reći da su ove pojave i slabosti, kao i mnoge druge o kojima je bilo govora u dvomesečnoj diskusiji povodom odluka Izvršnog komiteta , S vremena na vreme 8 uočavane i o njima se u različitim političkim telima raspravljalo , ali nije uvek bilo dovoljne odlučnosti u borbi protiv njih, naročito prema njihovim nosiocima, što je u krajnjoj liniji, sputavalo borbu i protiv samih pojava i deformacija .“ Pošto je pomenuo neke slabosti, drug Jurinčić je istakao da je ogromna većina radnih ljudi i u gradu i u selu shvatila otvorenu diskusiju o našim slabostima kao izraz snage Saveza komunista, kao krupan korak na putu jačanja i razvijanja socijalističkog demokratskog sistema, likvidiranja nastalih privremenih teškoća u našem privrednom i društvenom životu. Diskusija o odlukama Izvršnog komiteta je otkrila i snažno potertala niz vrlo ozbiljnih problema u izgradnji Saveza komunista. Govoreći zatim o unutrašnjoj izgradnji Saveza komunista, Niko Jurinčić je posebno ukazao na značaj socijalnog sastava organizacija SK i njegovih rukovodstava. Posle Sedmog kongresa SKJ, rekao je Jurinčić, mnogi mlađi komunisti su znatno smelije privlačeni na rad u rukovodstva Saveza komunista i društveno -političkih organizacija. Među njima ima i izvestan broj radnika ." 76

,,Može se slobodno reći da je u Bosni i Hercegovini, naročito posle VII kongresa SKJ, započeo normalan proces zamene kadrova na rukovodećim političkim mestima u opštinama. Tako je 1959. godine u opštinske komitete izabrano više od 800 novih članova, a 1960. godine je izabrano više od 1.500 novih članova. Sve su to mahom mladi ljudi , koji sa dosta uspeha obavljaju svoje dužnosti. U tom pogledu je i ubuduće obezbeđen kontinuitet u podmlađivanju političkih rukovodstava i u sistematskom školovanju njihovih članova. U Bosni i Hercegovini naročito moramo imati u vidu činjenicu da u toku rata i socijalističke revolucije nisu ravnomerno izrastali kadrovi u pojedinim nacionalnostima. No, posle rata se izdigao veliki broj mladih i politički sposobnih kadrova svih nacionalnosti, koji mogu vršiti i vrlo odgovorne funkcije, i o čemu se mora najozbiljnije voditi računa. Međutim, kada je reč o prijemu radnika iz neposredne proizvodnje u Savez komunista, naročito u rukovodstva Saveza komunista, onda, i pored nesumnjivog napretka u menjanju ranije prakse, ne možemo biti zadovoljni postignutim rezultatima. Mislim da uzroke slabe aktivnosti i nedoslednosti pojedinih organizacija i rukovodstava u borbi protiv negativnih pojava i deformacija treba, bar jednim delom, tražiti i u socijalnoj strukturi pojedinih političkih rukovodstava. U pojedinim komitetima Saveza komunista i u njihovim organima, naime, još ima vrlo malo radnika. Postoje opštine i srezovi sa nekoliko hiljada radnika, sa više od hiljadu komunista-radnika, dok u 1mitetima koji imaju i do 60 članova - ima svega 6-10 radnika iz neposredne proizvodnje. Ako se ide dalje i pogleda koliko neposrednih proizvođača ima u drugim političkim telima opština i srezova u Socijalističkom savezu , raznim savetima i komisijama u opštini i slično — zapravo koliko ih ima u onim organima u kojima se gradi i formira politika i u kojima se donose najvažnije odluke o životu komune ili pojedinih društvenih oblasti u komuni , onda ćemo videti da njih ima vrlo 77

male i da je njihov uticaj na te odluke znatno ispod njihove društvene uloge. Kad je reč o izboru novih ljudi u rukovodstva Saveza komunista, u narodne odbore i njihova tela, u Socijalistički savez i druge društvene i političke organizacije, i kada se zalažemo za smeliji izbor većeg broja radnika iz proizvodnje, onda treba imati u vidu činjenicu da naš celokupni socijalistički sistem u suštini traži angažovanje znatno većeg broja sposobnih društvenih aktivista, što manje podložnih uticajima malograđanštine, karijerizma i drugih birokratskih navika koje napadaju naše mlado socijalističko društvo. Ovo pitanje nema samo usko organizacioni smisao, nego, naprotiv, široki društveno- politički značaj . Sumirajući dosadašnju aktivnost i diskusiju u vezi sa uvođenjem u život odluka Izvršnog komiteta CK SKJ, nije preterano reći da su pitanja političko -organizacione i idejne izgradnje Saveza komunista izbila u prvi plan kao osnovni preduslov budućeg napretka našeg društva. I ovoga puta se pokazalo da idejna izgradnja Saveza komunista i naše delovanje uopšte iziskuju kritiku kao neophodan 1 stalno prisutan element metoda rada, odnosno da se naš demokratski razvitak ne može ni zamisliti bez društvene kontrole i kritike javnosti. Treba stalno imati u vidu da kritika zasnovana na činjenicama mora u prvom redu mobilisati članstvo i organizacije , jačati idejno i političko jedinstvo komunista, razvijati takve odnose u Savezu komunista koji će zbližavati ljude i jačati uzajamno poverenje i međusobno poštovanje."

Vidoe Smilevski „Potrebu pojačane odgovornosti Saveza komunista za sve probleme našeg društvenog i privrednog razvitka, potrebu preodolevanja neaktivnosti, imobilnosti, i tolerancije prema očiglednim slabostima i greškama, prema tuđim i nesocijalističkim shvatanjima i tendencijama, koje srećemo kod jednog dela našeg članstva, organizacija, pa i rukovodstava, potrebu za blagovremenim izgrađivanjem jedinstvenih sta78

vova o bitnim pitanjima društvenog razvitka i borbe za njihovo obavezno sprovođenje u život - ne možemo ostvarivati sredstvima starog, administrativno-političkog rukovodenja. Postoji izvesna opasnost da pojedine organizacjie pristupe ostvarivanju uloge Saveza komunista na način koji je odgovarao uslovima kada nije postojao razvijen sistem neposredne demokratije. Moglo bi se, ponegde, zbog nerazumevanja suštinske uloge Saveza komunista i komuniste kao društveno-političkog radnika , da priđe pretresanju svih pitanja na sastancima organizacija Saveza komunista, da se na njima donose odluke o tim pitanjima, a da pri tome druge političke organizacije i organi samoupravljanja ostanu po strani ili da se koriste za formalno potvrdivanje već donetih odluka. Ne treba dokazivati kakva bi ozbiljna politička šteta mogla da nastane zbog takvog rada nekih organizacija i komunista". Pošto je najpre ukazao da u sadašnjim uslovima kada je u osnovi izgrađen mehanizam neposredne socijalističke demokratije i kada su stvorene bitne pretpostavke, u prvom redu materijalne osnove samoupravljanja u radnim zajednicama i komuni nisu prestale opasnosti ni od birokratskog narušavanja prava samoupravnih organa i prava neposrednih proizvođača, drug Smilevski je istakao da zbog toga napori komunista moraju biti usmereni na otklanjanje i takvih eventualnih nepravilnosti. Jednom rečju, da se založe za punu afirmaciju i uspešan razvitak socijalističke demokratije kod nas. Zatim je Smilevski govorio i o izvesnim značajnim problemima naše partijske izgradnje koji, kako on kaže, stoje na putu uspešnog ostvarivanja uloge i organizacije Saveza komunista u celini i komuniste kao društveno-političkog radnika. ,,Prvo, mislim da još nismo ozbiljnije otpočeli sa izgradnjom organizacije Saveza komunista u komuni kao osnove naše organizacije. Na tu potrebu ukazuju veoma jasni zaključci kako VII kongresa tako i III plenuma SKJ. Mi imamo preveliku rascepkanost organizacije Saveza komunista u komuni. Veliki broj članova našeg Saveza deluje u osnovnim organizacijama do 5 , odnosno do 10 i 15 79

članova. A baš u njima - niklim na uskoj društveno - političkoj i ekonomskoj osnovi manjih i nerazvijenih predunailazeća, zadruga, ustanova, sela i gradskih područja zimo na izrazitije manifestacije nerazumevanja društvenopolitičke i idejne uloge Saveza komunista, na nedovoljnu aktivnost i efikasnost u radu, na raznovrsne slabosti izvesnog dela članova tih organizacija. Uloga Saveza komunista u uslovima razvijene samouprave proizvođača i građana u komuni ne može da dođe do punog izraza, ako ove organizacije posmatramo kao izolovane, zatvorene i potpuno odvojene jedne od drugih . Iako se u komuni poslednjih godina mnogo promenilo --- u njenoj materijalnoj i društvenoj suštini, u izgradnji njene fizionomije u pravcu jedinstvene celine, u integraciji individualnih i društvenih interesa njenih članova Savez komunista u njoj ne deluje dovoljno kao jedinstvena organizacija. Svaki vid organizacije - i pročesto deluje izvodna, i u ustanovi, i teritoritorijalne ― sam za sebe, zaokupljen onom problematikom koja izvire iz uske osnove na kojoj deluje. A stvarnost nam ukazuje da su, na primer, problemi u jednom privrednom preduzeću problemi cele zajednice, problemi cele komune i svih njenih građana. Ako ne ide dobro proizvodnja, ako ima loših proizvoda, ako se povećavaju zalihe, ako ima gubitaka u poslovanju itd., onda to ne može biti stvar samo tog kolektiva, niti samo organizacije Saveza komunista u njemu, već svih građana i svih organizacija SK u komuni." Po njegovim rečima slična je situacija i sa raspodelom ličnih dohodaka u preduzećima, rasponima, problemom većeg broja zaposlenih sa izuzetno nikim ličnim primanjima itd., što sve daleko prelazi okvire samih preduzeća i rada organizacija SK i drugih društvenih snaga u njima. ,,Polazeći od takvog tretmana osnovnih organizacija , · mi probleme ostalih organa samoupravljanja i organizacija u naseljima, u stambenim i mesnim zajednicama, obično prepuštamo teritorijalnim organizacijama SK. Ne retko, njih činimo politički odgovornim za ono obilje vanredno složenih pitanja života ljudi u našim gradovima i selima 80

i činim oštre kritičke primedbe na njihov račun , iako Su njihove mogućnosti koje izviru iz njihovog heterogenog sastava, brojnosti i idejno -političkog nivoa često dosta ograničene. Složena problematika komunalne samouprave na području stambene i mesne zajednice, problemi života građana i porodice ne mogu interesovati samo komuniste okupljene u teritorijalnoj organizaciji, već sve komuniste i ostale socijalističke snage komune, znači organizacije SK u komuni u njenoj ukupnosti. “ Smilevski je odmah zatim naglasio da ovim nikako ne smatra da je mesto osnovne organizacije u životu našeg Saveza došlo u pitanje, nego da osnovna organizacija SK ima i imaće i dalje izvanredno važnu funkciju. ,,Međutim, iz iznetih razloga one treba da prevaziđu svoje uske okvire i da u sagledavanju idejnih i društvenopolitičkih problema, kao i u preduzimanju konkretnih akcija i u izgrađivanju lika komuniste kao društveno - političkog radnika polaze od širih pozicija, sa pozicija cele komune. Složenost ovog problema upućuje na pažljivo i postupno rešavanje i iznalaženje takvih organizacionih oblike i metoda rada koji bi to najuspešnije omogućili. Drugo pitanje, koje je veoma usko povezano sa prethodnim i koje sa svoje strane takođe predstavlja bitan uslov za izvršenje rastuće idejno -političke uloge SK u uslovima razvijanja neposredne socijalističke delatnosti je osposobljavanje i razvijanje komunista kao društveno - političkog radnika. Ponegde možemo sresti ozbiljna uprošćavanja pojma komuniste društveno- političkog radnika. Najčešće ona se sastoje u shvatanju da se funkcija komuniste iscrpljuje u izvršavanju samo nekih statutom određenih dužnosti i obaveza ograničenih na uske organizacione poslove same osnovne organizacije. Dalje, to se ispoljava u shvatanju da se društveno -politička aktivnost komuniste iscrpljuje u organima samoupravljanja i političkim organizacijama samo onog preduzeća, ustanove ili područja na koje se proteže delatnost osnovne organizacije. 81

I najzad jednostranost se zapaža i u tome da se društveno - politička aktivnost komunista izražava i meri brojem komunista koji su birani u organe društvenog samoupravljanja i rukovodstva društvenih i političkih organizacija. Sigurno je da će pozitivna atmosfera koja je stvorena u organizacijama SK posle III plenuma i prorade Pisma uticati na ogroman broj članova da poveća svoju društveno-političku aktivnost. Razloge nedovoljne aktivnosti pojedinih komunista treba tražiti i u slabostima samih osnovnih organizacija i aktiva komunista, kao i opštinskih komiteta, koji nedovoljno rade na pomaganju i osposobljavanju ovih članova da uspešnije deluju kao društveno -politički radnici. Ako je nivo sastanka osnovne organizacije nizak, ispunjen uskoorganizacionim pitanjima, ako se na sastancima komunisti ne upoznaju sa direktivama i stavovima viših rukovodstava i samog opštinskog komiteta, ako se ne tretiraju politički i idejni problemi i pojave koji izviru iz društvene i ekonomske situacije preduzeća, ustanove, zadruge i područja na kome deluju, ako ne raspravljaju o svojim pogledima i akcijama, naročito ukoliko ima različitih shvatanja, onda je jasno da će izostati pomoč osnovnih organizacija komunistima u praktičnoj akciji kao društveno -političkih radnika. Pred nama stoje ozbiljni napori na preovladavanju ne samo nerazumevanja suštine društveno- političke aktivnosti koju srećemo kod jednog dela naših članova, nego i, pre svega, na izgrađivanju raznovrsnog i gipkog mehanizma i oblika pomaganja i osposobljavanja komunista da svoju društveno - političku aktivnost što uspešnije ostvaruju.“

Josip Cazi ,,Svestrana politička i društvena aktivnost, inicirana odlukama Izvršnog komiteta CK SKJ i govorom druga Tita u Splitu, u svojoj suštini je velika afirmacija uloge svesti u borbi za socijalizam. To je afirmacija značaja ideološke borbe i uloge svesnog elementa u borbi za jedinstvo idejne 82

i praktične delatnosti komunista. Za komuniste to nije novo otkriće, jer je istorija našeg radničkog pokreta, revolucije i izgradnje zemlje obeležena velikom ulogom svesnog elementa. Činjenica je da smo ulogu svesnog faktora bili zapostavili, što je dovelo do niza slabosti. Već nekoliko godina dajemo preimućstvo ekonomskim i materijalnim elementima u socijalističkoj izgradnji, materijalnoj stimulaciji i zakonima tržišta u razvitku materijalne proc zvodnje. To je bilo dobro zato što smo pokušali da ta kretanja orijentišemo na uspostavljanje takvih osnovnih ekonomskih odnosa među ljudima koji bi predstavljali značajnu samostalnu pokretačku snagu socijalističkog razvitka . Dobro je i zbog toga što je materijalna stimulacija ranije bila zanemarena. Međutim , kasnije smo zapazili da je bilo drugova koji nisu shvatili ni odluke III plenuma CK SKJ, ni aktuelnost zahteva za ostvarivanjem jedinstva misli i akcije i punog angažovanja komunista u formiranju društvene svesti kroz intenzivan idejno-politički rad, Uski „ ekonomizam " bio je u temeljima poljuljan jedinstvenom i svestranom podrškom radnih ljudi, govorom druga Tita i odlukama Izvršnog komiteta, kao i političkim i zakonodavnir: merama koje odgovaraju onome šta radni ljudi očekuju od socijalizma. Diskusije u radnim kolektivima izbacile su nekoliko pitanja u prvi plan. Jedno je pitanje odnosa između proizvodnje i raspodele, produktivnosti i visine isplaćenih ličnih dohodaka. Poznato je da je princip raspodele svakom prema radu u skladu sa realnim uslovima i mogućnostima privrede i socijalističkih odnosa našeg društva bio narušen većom raspodelom od postignute produktivnosti, visokim, za rezultate rada nevezanim, rasponima i raznim drugim ekscesima u raspodeli ličnih dohodaka. Drug Tito je u svom govoru u Splitu naglasio da se raspodela ličnih dohodaka mora da vrši na osnovu stvarnog rada. Da bi se ti odnosi doveli u sklad bile su formirane komisije za raspodelu i doneta potrebna uputstva za njihov rad. Hteo bih da naglasim da je diskusija u raznim kolektivima u Hrvatskoj bila usmerena na tri osnovna zadatka : prvo, na povećanje proizvodnje, produktivnosti i po83

stizanje većih privrednih efekata, uz efikasnije korišćenje nego dosad proizvodnih i poslovnih sredstava i drugih mogućnosti koje pruža ekonomski sistem, a takođe i na zaoštravanje borbe za štednju u svim vidovima ; drugo, na otklanjanje deformacije u unutrašnjoj raspodeli dohotka, a naročito za suzbijanje prakse neopravdanog povećanja ličnih dohodaka, kao i na suzbijanje velikih raspona u ličnim dohocima, koristeći pri tom postojeća društvena merila i kriterije, koji su i sredstvo u borbi za stvaranje većeg dohotka u zavisnosti od ostvarene produktivnosti i ekonomičnosti i treće, da se odmah, prema mogućnostima i putem dugoročnije politike uz podizanje produktivnosti rada omogući i povećanje ličnih dohodaka radnicima sa najnižim ličnim dohocima." Pošto je ukazao na značaj dosad preduzetih mera, podržanih jasnim političkim stavovima za jačanje sigurnosti u vođenju poslovne politike, drug Cazi je rekao da je sprovođenjem u život uputstva o primeni načela i opštih merila za raspodelu čistog prihoda u privrednim organizacijama i odgovarajućim ustanovama, uglavnom završen rad na usklađivanju odnosa u raspodeli po završnim računima za 1961. godinu . ,,Sada će se ubrzano ići na izmene i dopune pravilnika o raspodeli na osnovu proučenih i usvojenih društvenih kriterija i na povezivanje raspodele sa produktivnošću rada itd . Mislim , da su, u vezi s tim, komiteti SK, sindikat i narodni odbori dosta učinili da se likvidiraju ekscesi koje naša socijalistička zajednica nije mogla da trpi. Jasno je da je u tom poslu bilo ponegde pojava birokratskog pri¹aženja, ali je sigurno da je učinjen jedan koristan posan Sada predstoji donošenje pravilnika da bi se ispravile dosada učinjene greške. Kod toga je važno da pitanje raspona nije samo ekonomsko, već i pitanje odnosa između fizičkog i intelektualnog rada. Može li zakon ponude i potražnje biti uvek pouzdano merilo vrednosti fizičkog i intelektualnog rada? Jasno je da se socijalistička zajednica mora odupreti potcenjivanju fizičkog rada, ali i precenjivanju intelektualnog; ona ih i mora postaviti u zdrave , prihvat-

84

ljive odnose. Još od 1958. godine stalno se govori da se rasponi u platama kod nas moraju postaviti u odgovarajuće društvene okvire. To nema nikakve veze sa uravnilovkom , destimulacijom i sl., jer stimulacija treba da se održi i razvija po svaku cenu, ali ne na bazi hijerarhije , zanimanja i zvanja, već na bazi ostvarenog rada." Nikola Sekulić ,,Sada je stvorena povoljnija politička atmosfera za uspe-šnije rešavanje mnogih naših zadataka. Ukazao bih, međutim , na to da je takva politička atmosfera nastala, ustvari, u nama, zbog nas, zato što su se spojile sve nužne komponente našeg političkog života i što su počele povoljnije da funkcionišu, a to su Savez komunista, ostale političke orUsdruštvenog samoupravljanja. ganizacije i organi postavlja se u tome potreban sklad koji predstavlja ključni instrumenat našeg političkog života i sada dalje treba graditi te instrumente i treba dalje, stalno podsticati izgradaju takvih odnosa. Zanimljivo je da je sada pokrenuto više problema i to iz naših materijalnih odnosa koji su u vezi sa idejnim, moralnim, političkim i društvenim pitanjima, da je sada pokrenuto na ovim sastancima i u diskusijama više tih problema nego što je bio slučaj ranije. Još je jedno pitanje na koje mi moramo takođe odgovoriti. Naime, pojedinci postavljaju pitanja da li ovo ne znači da idemo u centralizam, da li to ne znači da se vraćamo natrag, da li to ne znači da se uloga Saveza komunista vraća na prevaziđene pozicije. Jasno je da se radi o sasvim obrnutom. To što su nastale kod nas deformacije nije razlog u tome što je demokratija bila preširoka, nego upravo u tome što je demokratija bila ponegde i u izvesnom smislu deformisana i što ona nije dovoljno efikasno funkcionisala, što je u mnogo slučajeva bila formalna, što nisu poštovani zakoni i odluke od strane onih koji bi trebalo da ih poštuju. Kada, dakle, tražimo da se poštuju odluke , da demokratija bude stvarna, da ne bude formalna, onda to nije

85

nikakvo vraćanje natrag, nego, naprotiv, to je ono što smo na VII kongresu, što smo i na III plenumu govorili o ulozi Saveza komunista." Govoreći o ideološkom radu drug Sekulić je rekao da smo do sada pravili granicu između ideološkog obrazovanja i idejnog rada, da se smatralo da je ideološko vaspitanje stvar instituta, škola i fakulteta , a da je idejno delovanje stvar organizacija Saveza komunista. „ Međutim , zašto škole, fakulteti i instituti ne bi mogli da budu nosioci određenih aktuelnih istraživanja, zašto oni, na primer, ne bi mogli da organizuju seminare iz ekonomike i drugih oblasti našeg života, iz onoga što često raspravljamo, ali katkad dosta površno i bez dovoljno izučavanja. Mislim da za to ne treba kriviti samo takve ustanove, nego da smo i mi isto tako krivi što im nismo dali podstreka u tom smislu. Ako hoćemo da takve ustanove budu žive, da ne tumače samo principe, da se ne nalaze samo na osnovama nauke, uvoda i opšte teorije, potrebno je da ih približimo istraživanjima našeg života, kako bi one same mogle da budu stvaraoci i kako bi se politčka rukovodstva mogla na njih oslanjati u radu i koristiti se tim istraživanjima. Pokrenuo bih još jedno pitanje za koje smatram da mu treba pokloniti mnogo više pažnje istražujući ga sa političkog aspekta. To je problem integracije kod nas. Ne mislim samo na nacionalnu integraciju, već uopšte na integracione elemente koji treba da deluju u našem društvu, pa i na području komunalnog života. Videli smo da su neke naše određene organizacije i neka shvatanja bila pod uticajem dezintegracionih tendencija na području kulture , na području ekonomike, pa i na području nacionalnog života, razvijenih i nerazvijenih krajeva itd. Naša socijalistička civilizacija unosi, stvara i formira integracione elemente u raznim vidovima, na raznim područjima života ,“ Milan Vukasović „U stavovima i politici izraženim u Písmu i govoru druga Tita, komunisti i svi radni ljudi Crne Gore dobili 8f

su meralnu podršku i snažan podstrek da kritički preispitaju razne pojave u ekonomskom i političkom životu. Ta aktivnost nije ostala samo u organizacijama Saveza komunista. Nju su komunisti sa potrebnom političkom umešnošću preneli u Socijalistički savez, Savez sindikata, organe radničkog samoupravljanja, organe društvenog upravljanja, na zborove birača i druga mesta. Bez preterivanja se može reći da od VII kongresa SKJ nismo imali intenzivniji i sadržajniji politički život. Taj život propraćen je jednim kvalitetnim prilaženjem i novim načinom tretiranja političkih i drugih problema. Tome je doprinelo jedinstvenije i organizovanije istupanje komunista kao inicijatora i pokretača u borbi za nova, pravilnija rešenja.“ Međutim, nastavio je Vukasović, jedan manji broj komunista shvatio je da će razne slabosti i postojeće teškoće biti otklonjene samim tim što je na njih ukazano. Ti ljudi smatraju da neko „odozgo “ treba da pokrene i donese odluke kojima bi se rešilo pitanje proizvodnje, standarda, ličnih dohodaka ili otklonile razne anomalije koje su predmet naših kritika. Pošto je naglasio da nasuprot tim gledanjima postoji, takođe, manji broj komunista koje zbog nestrpljenja i uskosti hvata nervoza i nagriza sumnja, Vukasović je istakao potrebu svakodnevnog idejno -političkog rada u pomaganju članstvu da se bolje snalazi u primeni linije Saveza komunista u život, prema konkretnim prilikama i uslovima, Taj rad mora biti praćen i odgovarajućim konkretnim merama organa vlasti, privrednih i drugih rukovodstava na otklanjanju slabosti koje su predmet čestih kritika i rasprava. Tu u prvom redu dolaze one akcije i mere koje ne traže neka materijalna ulaganja. među koje treba istaći više brige u organizovanju boljeg snabdevanja i kulturnije usluge građana ; brže, odgovornije i pravilnije rešavanje o raznim molbama i opravdanim zahtevima radnih ljudi ; efikasnije i konkretnije rešavanje raznih anomalija koje su putēm pravilnika o unutrašnjoj raspodeli privilegisali neke kategorije službenika u proizvodnji, zdravstvenim i drugim ustanovama ; zatim doslednija primena propisa koji ograni-

87

čavaju nepravilno bogaćenje privatnika, ponegde ispitivanje porekla imovine i preduzimanje odgovarajućih mera. ,,Za naše prilike u Crnoj Gori i dalje je aktuelna borba protiv lokalizma i partikularizma, jer je to znatna smetnja za uspešno otkrivanje i mobilizaciju postojećih rezervi u proizvodnji, tehničkoj saradnji, kadrovskom ispomaganju, usavršavanju rada organa uprave i javnih službi. Drugi, ne manji vid opasnosti u ovoj fazi razvitka kod nas je birokratizam koji osećamo u radu komiteta i organizacija Saveza komunista, u rukovodstvima Socijalističkog saveza, Sindikata, u privrednim organizacijama i organima vlasti bilo u Republici, ili u komuni. Njegove spoljne manifestacije srećemo u samovolji pojedinih rukovodilaca , u zanemarivanju i omalovažavanju organa radničkog i društvenog samoupravljanja, u donošenju rešenja mimo foruma nadležnih organa, u raznim intervencijama, protekcijama td. Tih pojava je sve manje, ali mi ih zbog same njihove prirode ne smemo zanemarivati, već stalnom i upornom borbom za razvijanje svih demokratskih oblika političkog delovanja, stalnim jačanjem kontrole i kritike masa podsecati njihove korene." Govoreći zatim o metodu delovanja nekih organizacija Saveza komunista, Vukasović je istakao da je taj rad ponegde još opterećen pojavama koje ne odgovaraju demobratskoj suštini našeg društva i idejnoj ulozi Saveza komunista. Po njegovim rečima, naime, još ima pojava da se mnoga pitanja razmatraju u komitetu, mimo mehanizma cocijalističke demokratije koji postoji, pa se onda prenose na organe vlasti , samoupravne ili političke organizacije. Na kraju je drug Vukasović naglasio da je za sprovodonje stavova i politike Saveza komunista neophodna bolja organizacija rada u centrima komune i Republici , što tahode zahteva pravilan razmeštaj i bolje korišćenje kadrova, viši oblik organizovanosti i jedinstvo u akciji.

Petar Stambolić Mislim da je referat druga Rankovića dao tašnu ocenu stanja u organizacijama Saveza komunista i jasno formu88

lisao najvažnije zadatke za dalji rad na idejno-političkoj izgrādnji Saveza komunista. Cela diskusija koja je poslednjih meseci vođena u Savezu komunista pokazuje : prvo, da se u praksi ponovo potvrdila uloga svesnog faktora, posebno uloga Saveza komunista, u razvitku našeg društva u sadašnjim uslovima i, drugo, da u Savezu komunista postoji jedinstvo i spremnost da se vodi nepomirljiva borba protiv svih negativnih pojava o kojima je bilo reči na III plenumu CK SKJ, a, posebno, u zaključcima Izvršnog komiteta CK SKJ. Mislim da ove konstatacije nisu u protivrečnosti sa oštrinom kojom je Izvršni komitet CK SKJ kritikovao postojeće slabosti u našoj praksi. Mi smo mogli sa takvom oštrinom i javno govoriti o određenim negativnim pojavama upravo zbog snage i uticaja Saveza komunista, a njegova je snaga pre svega u pravilnoj politici koju vodi i u smišljenom usmeravanju socijalističkog kretanja našeg društva. Drugo, iako smo uvek stajali pred problemima da uskladimo metode i forme rada SK sa našim ukupnim razvojem, iako je u tome bilo dosta slabosti - u celini SK je u ovom periodu našao te oblike. To je drugi izraz njegove snage da, kao što se vidi iz referata druga Rankovića, za kratko vreme napravi značajan zaokret. Neobično je važno da u našem radu odvajamo ono što je subjektivna slabost u organizacijama Saveza komunista kao i što možemo dosta brzo otkloniti od onih pitanja što su tempo našeg privrednog rasta , politika investicija koji su dobrim delom obi drugi ekonomski problemi jektivnog karaktera ili proizilaze iz naše politike u celini. Takva složena pitanja možemo rešavati jedino dugoročnim radom , a to ne zavisi samo od organizovanog političkog delovanja komunista, već i od niza drugih faktora. Dalje, mislim da je veoma važno da stalno imamo u vidu da ako smo neke slabosti, kao rukom odneli i zbrisali, to ne znači da ubuduće nećemo imati potrebe da se istrajno borimo protiv takvih tendencija i strujanja u našem životu. Velika je prednost Saveza komunista što je svestan karaktera sadašnjeg perioda našeg razvitka i što uočava da i u uslovima socijalističke izgradnje postoje protivrečnosti 89

i da se na njihovoj osnovi radaju i nesocijalističke tendencije razne vrste. Uopšteno rečeno, to su na jednoj strani ostaci i pojave birokratizma i , na drugoj strani, malogradanski liberalizam . Razumljivo je da u našem društvu postoje takve pojave i tendencije. Problem koji mi sada raspravljamo i kojim se bavimo jeste u tome što smo mi otvorili vrata Saveza komunista takvim pojavama i strujanjima. Mnoge negativnosti o kojima je bilo reči i u diskusiji koja je poslednjih meseci vođena bile su rezultat izvesnog prodora stihije i u redove Saveza komunista, prodora raznih nama suprotnih strujanja a da se tome nismo energično suprotstavili. Više uzroka delovalo je u pravcu rađanja takvih negativnih pojava . Spomenuo bih samo neke. Posmatran u svojoj ukupnosti, naš socijalistički razvitak bio je veoma dinamičan i brz i otvarao je mnoštvo važnih i složenih pitanja. Rukovodstva i organizacije Saveza komunista često nisu uspevali da saobražavaju svoj rad i delovanje sa ukupnim razvitkom . Često se nismo dovoljno pripremili i organizovali za savlađivanje problema koji su se otvarali, katkad nismo sagledavali njihovu ozbiljnost ili se nismo na vreme suprotstavljali nesocijalističkim tendencijama. Dalje, zbog našeg snažnog privrednog i društvenog uspona, zbog uspeha koje smo postizali u privredi, u izgrađivanju sistema socijalističke demokratije, kao i na međunarodnom planu razvijalo se izvesno samozadovoljstvo postignutim, a to nas je u mnogo čemu i pasiviziralo u odnosu na mnoge probleme sa kojima se susrećemo. Takođe, mislim da su se u praksi katkada mešale i brkale neke stvari. Često se gubilo iz vida da sloboda borbe mišljenja podrazumeva stalnu idejnu borbu Saveza komunista protiv svih nesocijalističkih i antimarksističkih shvatanja. Kod ne malog broja naših drugova borba mišljenja se shvatala tako kao da svako može zastupati i javno iznositi svoje mišljenje, pa i onda kad je ono u suprotnosti sa našom opštom koncepcijom. Ispoljena snaga i spremnost Saveza komunista pokazaju da ćemo sa uspehom moći da prevaziđemo uočene slabosti, 90

ali se ne treba zavaravati da možemo lako i brzo suzbiti pojave birokratizma i malograđanskog liberalizma. U narednom periodu borba protiv pojava jedne i druge vrste ostaje naš trajni, idejni i politički zadatak. Birokratizam se rađa iz težnje za određenim monopolom koji se probija i uobličava na različite načine, a po svojoj suštini je suprotan interesima radnog čoveka. Birokratski način rukovođenja dobija svoje nosioce i u onom, manjem broju naših kadrova koji nemaju snage i sposobnosti da rade na nov način u skladu sa sistemom samoupravljanja koji izgrađujemo. Birokratizam se pojavljuje svuda tamo gde se gubi iz vida čovek, a to rađa želju da se izbegne javnost u rešavanju društvenih pitanja. To se u različitim vidovima manifestuje na svim područjima, od privrede pa do kulture. Ovi i drugi momenti naglašavaju složenost borbe protiv ostataka birokratizma. Spomenuo bih nekoliko momenata u vezi sa međunacionalnim odnosima u našoj zemlji. Svi naši narodi su krvno zainteresovani da žive zajedno u jugoslovenskoj socijalističkoj zajednici. Od istorijskog je značaja uloga Komunističke partije i posebno druga Tita što su našli put do tog interesa naših naroda da sva svoja životna pitanja reše u socijalističkoj zajednici. Kroz revoluciju smo nacionalno pitanje rešavali ostvarujući ravnopravnost svih naših naroda. Posle rata tu ravnopravnost smo ostvarivali u ekonomskim i drugim odnosima, na svim bitnim pitanjima. Uopšte uzev, može se reći da smo nacionalno pitanje dosad pravilno rešavali i da smo u tome ispoljavali potrebnu osetjivost, bilo da se radi o ekonomskim, kadrovskim , kulturnim ili drugim pitanjima . Naravno, ima i danas pitanja koja se tiču opet obezbeđenja ravnopravnosti i koja treba dalje da rešavamo i to sasvim konkretno. Kad sve to imamo u vidu, utoliko je žalosnije što su i neki komunisti pa i rukovodeći ljudi pristupali pojedinim pitanjima uskogrudo i što su im određena pitanja na terenu međunacionalnih odnosa postala glavna duhovna i politička preokupacija. To govori da su se takvi pojedinci prepustili stihiji. U vezi sa ovim pitanjima postoje određena nerazume91

vanja i jednostrana gledanja. Očigledno je, na primer, da integracioni procesi u našoj zemlji teku, verovatno više nego što smo toga sami svesni. Ali treba upozoriti i na pojavu da se određeni vidovi centralizma katkad pokušavaju da prokrijumčare pod vidom jugoslovenstva. Utoliko više treba da budemo svesni osetljivosti i važnosti ovih pitanja i da u svom praktičnom delovanju nikada ne izgubimo iz vida da je ravnopravnost jugoslovenskih naroda najbitnija stvar u nacionalnom pitanju. Naše želje, koje mogu da se ostvare u jednom dugoročnom procesu, ne možemo da uzmemo za stvarnost, jer bi nam se to uvek osvetilo. U vezi sa tim mi imamo kristalno jasnu politiku, a od VII kongresa SKJ naovamo ništa se nije dogodilo što bi stavilo u pitanje ono što je u Programu Saveza komunista zapisano. Želeo bih samo da naglasim neke idejne probleme u oblasti društvenih nauka. Ne mogu se negirati, niti treba potcenjivati rezultate koje smo na području društvenih nauka postigli. O tome ovde ne bih govorio. Želim samo da naglasim da među ljudima koji se bave naukom i teorijom, pa i među naučnim radnicima koji su članovi Saveza komunista ima onih koji pod vidom slobodnog istraživanja, traženja novog ili borbe protiv staljinizma udaraju na temelje na kojima počiva marksizam i naš socijalistički razvitak, na principe koje smo formulisali u Programu SKJ. Pojedinci čak ispoljavaju sklonost da marksizam prikažu zastarelim ili da ga pribiju u neki ćošak, da bace u arhivu neke najvažnije teoretsko-filozofske radove Lenjina i Engelsa. Dalje, mi smo drugovi, do juče bili 75 odsto selo, a danas ima filozofa i naučnih radnika koji su se zabrinuli za ljudsku dušu zbog razvitka industrije i tehnike uime svojih apstraktnih humanističkih konstrukcija . Poslednjih godina o problemu humanizma napisane su mnoge knjige i članci, održano je niz savetovanja i diskusija. Međutim, mnogi naučni radnici koji su se bavili ovim pitanjima tretiraju ih van prostora i vremena, van realnih društvenih odnosa koje izgrađujemo, pa ne vide ni prave puteve koji jedino vode oslobođenju čoveka i humanizaciji društva

92

Ne mislim da preuveličavam značaj ovih pojava, ali smatram da se s pravom može postaviti pitanje da li člansku knjižicu Saveza komunista treba da imaju ljudi koji se svojim shvatanjima i javnim nastupanjem suprotstavljaju marksizmu i temeljnim principima Programa SKJ. Takođe, mislim da treba razbijati takvu atmosferu koja se stvara u pojedinim naučnim krugovima i institucijama u kojoj se i ljudi sa marksističkim uverenjem nalaze u defanzivi , razvodnjavaju svoje stavove i prave nedozvoljene kompromise u idejnom i teorijskom pogledu. O ovome sam govorio, jer smatram da je i to važno područje idejne izgradnje Saveza komunista. U svom daljem izlaganju drug Stambolić je govorio o nekim aktuelnim pitanjima u vezi sa razvijanjem idejnog rada u Savezu komunista i sa unapređivanjem aktivnosti sračunatih na idejno i teorijsko uzdizanje političkih kadrova.

Otmar Kreačić „ U vezi sa proradom Pisma Izvršnog komiteta i govorom druga Tita u Splitu kod čitavog armijskog sastava i čitave organizacije Saveza komunista u Armiji ispoljena je puna jednodušnost, data bezrezervna podrška svim stavovima i izražena nepokolebljiva vera u snagu Saveza komunista Jugoslavije i njegovu sposobnost da date stavove dosledno sprovede". Drug Kreačić je napomenuo da se u svim rukovodstvima i organizacijama Saveza komunista u Armiji pristupilo proradi Pisma sa najvećom ozbiljnošću i da su se komunisti, pre svega, okrenuli vlastitim problemima i slabostima. „ U diskusijama je učestvovao ogroman broj komunista. Tako, samo u tako velikoj organizaciji kao što je, na primer, organizacija Saveza komunista Ratne mornarice, sudelovalo je aktivno u diskusijama preko 80% celokupnog članstva, što u stvari potvrđuje ocenu druga Rankovića da je u ovim diskusijama učestvovalo na stotine i stotine hiljada članova Saveza komunista. Diskusiju je pretežno karakterisala otvorenost i smelost u kritici vlastitih slabosti i slabo93

sti drugih komunista. Tamo gde su najodgovornije starešine istupale otvoreno o vlastitim slabostima, problemima i greškama, tamo je atmosfera bila najbolja, stvari su najbolje sagledane, a mnoga pitanja o kojima se ranije govorilo, van sastanaka - otvoreno su postavljana, pokretana, rešavana i čak rešena odnosno raščišćena.“ Na sastancima organizacija Saveza komunista u jedinicama JNA, po rečima Otmara Kreačića, dominirala su pitanja brige i borbe za čistotu moralnog lika komunista, zaoštravanje odgovornosti u radu na funkcionalnim dužnostima, učvršćenju jedinstva i razvijanje pravilnih odnosa, otklanjanje negativnih pojava u oblasti materijalnog poslovanja i štednje, briga o ljudima i dr. ,,Govor druga Tita doprineo je da se još više učvrsti uverenje da će se negativne pojave energično i sa punɔ uspeha otklanjati. Posebno se za pripadnike Armije snažno odrazio onaj deo govora druga Tita koji se odnosi na bratstvo i jedinstvo naših naroda, s obzirom da se to pitanje kao crvena nit sprovodi u organizacijama Saveza komunista i u Armiji kroz celokupan idejni, politički i vaspitni rad sa pripadnicima Armije. Opšta je ocena svih rukovodstava SKJ u Armiji da su Pismo i reči druga Tita solidno prorađeni , da su sastanci u vezi sa njegovom primenom na rad naše organizacije od ogromnog značaja za budući rad u Armiji i da su, iako je to tek početak kao što kaže drug Ranković, već zabeleženi krupni uspesi. To su najznačajniji rezultati u radu partijske organizacije u posleratnom periodu. Pokrenut je ceo jedan proces ispravljanja grešaka i nedostataka, rešavanja problema i sagledavanja teškoća u jedinicama i u radu sa ljudima. Postignuto je jedinstveno gledanje i izgrađeni su jedinstveni stavovi po mnogim bitnim pitanjima. Nema, tako reći, nijedne partijske organizacije koja u svetlu ovog procesa nije sagledala sebe, svoje mesto, ulogu u daljem radu. U ovom periodu povezanosti i saradnja organizacija Saveza komunista u Armiji sa rukovodstvima na terenu bila je veća nego ranije, što je omogućilo mnogim našim starešinama da brže i lakše shvate mnoge probleme." Pošto je naglasio da više hiljada pripadnika Armije 94

aktivno radi u rukovodstvima društveno- političkih organizacija i organima društvenog samoupravljanja, drug Kreačić je rekao: „U ovom periodu imali smo ne male primera da su sekretari sreskih i opštinskih komiteta držali sastanke sa svim oficirima na svojoj teritoriji, na kojima su im objašnjavali problematiku i situaciju svog terena i primenu Pisma na sopstvene uslove, otvarajući im perspektivu rešavanja svih pitanja koja su u njihovom domenu. Gradski komitet SKJ u Beogradu angažovao je jedan broj komunista iz Armije da prisustvuju sastancima nekih osnovnih organizacija na terenu, kao i za rad u nekim partijskim komisijama. Ovo očito govori o potrebi još veće aktivnosti komunista iz Armije u društveno-političkom životu na terenu, odnosno koliko im god to vreme i mogućnosti dozvoljavaju. Međutim, čini mi se, da ovo isto tako govori o potrebi još čvršće međusobne saradnje armijskih organizacija sa rukovodstvima SKJ na terenu. Mislim da bi se čak i u organizacionom pogledu nešto više u tom smislu moglo učiniti kao na primer, da mnogo veći broj komunista iz Armije sudeluje u raznim aktivima, a možda i veći broj nego do sada, u opštinskim komitetima." Milosav Prelić „U trajnom sprovođenju preduzetih mera na otklanjanje negativnih pojava u privrednom i društvenom životu Narodna omladina vidi uslove za dalji naš uspešan socijalistički razvitak. Time se stvaraju mogućnosti da uz sopstveni rad i aktivno društveno delovanje i omladina doprinese uspešnom rešavanju problema s kojima se sukobljavamo. Stoga je sasvim razumljivo što su Pismo Izvršnog komiteta CK SKJ i govor druga Tita u Splitu naišli na nepodeljenu podršku od strane omladine i omladinske organizacije. Iskustva koja su stečena tokom proteklih nekoliko meseci pomoći će nam da i u vezi sa VII kongresom NOJ koji nam predstoji učinimo napor da se uočene slabosti i nedo-

95

staci otklanjaju i da se dosledno izgrađuje į dalje razvija lik Narodne omladine kao političke organizacije koja ostvaruje idejnovaspitni uticaj na mlade kroz podsticanje, organizovanje i usmeravanje njihovih raznovrsnih društvenih aktivnosti na širokom području od proizvodnje i samoupravljanja do sporta i razonode." Milosav Prelić je zatim govorio o nekim pitanjima o kojima će omladinske organizacije diskutovati u vezi sa pripremama za kongres. U vezi sa učešćem omladine u samoupravljanju Prelić je istakao da je bez sumnje pozitivno relativno brojno učešće mladih ljudi u radničkim savetima i upravnim odborima u koje su izabrani ne po nekoj predstavničkoj liniji, nego zahvaljujući ugledu koji su stekli stručnim i društvenim radom . Međutim, samo to nije dovoljno. Postavlja se pitanje i što punijeg učešća svih mladih proizvođača u upravljanju. A tu, upravo, ima slabosti u radu Narodne cmladine, jer se nedovoljno posvećuje pažnja organizovanom, sistematskom praćenju života i rada kolektiva. Omladinsku organizaciju bi, u stvari, morali učiniti u većoj meri odgovornom za sve ono što se zbiva u njenoj sredini, potencirati njene veće obaveze da na ta zbivanja utiče, i da u njih uključuje mlade ljude pomažući im i usmeravajući njihovu delatnost. Govoreći zatim o učešću u društveno - političkom životu, Prelić se složio da stoji ocena : da je omladinska organizacija u izvesnoj meri zaostajala za raspoloženjem i zahtevima omladine koja je tražila mogućnosti za diskusiju, tražila da bude informisana o svemu što se zbiva. ,,Da bi se uspešnije usmeravala ova pozitivna nastojanja, omladinska organizacija će morati da, s jedne strane, više polazi od konkretnih problema s kojima se susreće u svojoj sredini (kolektivu, školi, komuni) , a s druge strane, od naših opštih programskih ciljeva. Efekat čitave te delatnosti treba da bude mobilisanje omladine da aktivno sudeluje u društvenom i privrednom životu, da preuzima i izvršava odgovorne zadatke. Mi, u stvari, još uvek nismo uspeli da političko raspoloženje omladine i njenu spremnost da podrži i doprinese sprovođenju mera o kojima se

96

poslednjih meseci govori , pretvorimo u odgovarajuću političku akciju, da tu potencijalnu snagu iskoristimo." Po rečima sekretara CK NOJ, otvorenim iznošenjem teškoća i slabosti i postavljanjem realnih zadataka u cilju njihovog otklanjanja na najbolji način omladinu ćemo mobilisati i osposobljavati kao snagu koja će predstavljati oslonac Savezu komunista u daljoj borbi za izgradnju socijalizma i socijalističkih društvenih odnosa. ,,Za organizacije Narodne omladine i za sve mlade ljude koji s punim poverenjem gledaju u Savez komunista ovaj Plenum značiće snažan impuls i obavezu da se još u većoj meri angažuju u društveno -političkom životu i u okviru svojih realnih mogućnosti konstruktivno doprinesu ostvarivanju krupnih zadataka o kojima se i na ovom Plenumu raspravlja . " Janez Vipotnik „ Politički razvitak je u poslednje vreme jasno i svetrano ukazao na svu ozbiljnost idejne fizionomije Saveza komunista. Nikako ne bismo smeli potcenjivati uspehe koji su bili postignuti u poslednje vreme u idejnom radu. Ovi spesi su se odrazili u odlučnoj borbi komunista u sprovođenju zaključaka Izvršnog komiteta, ali bez obzira na to sadašnja situacija - kako na području društvenih odnosa, tako i u proizvodnji - iziskuje, više nego ikada dosada , kvalitetniji i intenzivniji rad Saveza komunista na idejnom polju. Tvrdnja da Savez komunista i pored postignutog napretka još uvek tretira idejni rad kao deo, područje aktivnosti ideoloških komisija i vaspitnih ustanova važi za mnogokoji komitet SK u Sloveniji. Ukoliko polazimo od toga da se idejni razvoj ne unapređuje samo akumulacijom znanja, već, pre svega, društveno - političkom i idejnom akcijom , onda ideološki rad svakako ne može da bude samo zadatak ideoloških komisija i ustanova za vaspitanje, već čitavog Saveza komunista, a pre svega , zadatak komiteta SK. Pri tom treba shvatiti ideološko vaspitanje kao važnu pretpostavku idejnog rada i njegovu bazu. Najčešći oblik idejnog vaspitanja su večernje političke 97

škole koje imaju naročito važan zadatak, jer su deo razgranatog sistema društvenog osposobljavanja. Ovaj oblik vaspitanja zaslužuje pažnju, jer samo u Sloveniji večernje političke škole svake godine završi oko 2.000 slušalaca, od kojih je najviše radnika preko 50 %. Večernje škole treba organizaciono još više učvrstiti i preciznije odrediti njihovu funkciju i karakter. Treba obezbediti orijentaciju da budu zbilja kadrovske i da se još više poboljša sastav slušalaca. Suštinski zadatak škola jeste da osposobljavaju slušaoce da shvate i da mogu aktivno da učestvuju u realizovanju Programa Saveza komunista. Program naredne sezone treba da se prilagodi i temeljima novog Ustava i potrebi da se na toj osnovi tretira ekonomska problematika, problematika unutrašnje raspodele itd. Da bi škole bile što više usmerene na aktuelnu političku akciju dat je predlog da svako školsko odeljenje predstavlja aktiv opšinskog komiteta, s tim što bi komitet u svom radu uzimao u obzir ovaj aktiv i to u onom obimu koji će da upotpunjava rad škole prilikom tretiranja savremene problematike. Korak napred ka povezivanju teorije i prakse u večernjim školama jeste i predlog o pisanju seminarskih radova koji ne obrađuju uopštene teme već konkretna pitanja sa područja na kojima rade slušaoci. Zanimljiva je takođe i inicijativa o izradi grupnih seminarskih radova u kojima se više slušalaca hvata u koštac sa rešavanjem jednog pitanja. Jedan od osnovnih problema večernjih škola su predavači, jer se još uvek nedovoljno odlučno vodi politika stručnog osposobljavanja i političko aktiviranih ljudi, naročito među tehničkom inteligencijom. Do sada su predavači još u najvećoj meri učitelji." Govoreći zatim o osposobljavanju upravljača i njihovom društveno - ekonomskom obrazovanju, drug Vipotnik je istakao da je ova aktivnost usmerena pre svega na predstavnička tela radničkog ili društvenog upravljanja dok zaostaje rad na osposobljavanju kolektiva i članova ekonomskih jedinica. „ Nizak idejni nivo i zanemarivanje idejnog rada u pojedinim organizacijama dovodi do pojednostavljivanja, a 98

ponekad i do primitivnog tretiranja problema razvitka , do zakonitosti sadašnje nepoznavanja društveno- ekonomskih faze borbe za socijalističke odnose, a ponegde i do nedovoljnog poznavanja i nesposobnosti da se kompleksno razotkriju uzroci pojedinih pojava, kao na primer sadašnjeg kretanja cena na tržištu, zastoja u porastu proizvodnje. Štampa i publicistika mogu doprineti pravilnijem idejnom tumačenju mnogih pojava, ali ona još zaostaje za društvenim, ekonomskim i političkim životom. Događa se često da štampa ne tretira, ili , pak, nedovoljno tretira, mnoge akcije socijalističkih snaga, bilo na privrednom ili političkom planu, dok se nekim drugim područjima posvećuje suvišna pažnja . Često se gubi energija za manje značajne stvari , jer se traži ono što pobuđuje interesovanje čitalaca, a što u stvari odgovara malograđanskom ukusu. “ Na kraju se Janez Vipotnik u nekoliko reči osvrnuo na idejne probleme u oblasti kulture. Raspodela dohotka u kulturnim institucijama, koje za većinu saradnika znači dosledno ugovorni odnos, rekao je on, izazvala je određenu nesigurnost koja se izražavala pre svega u sledećim pravcima: u strahu da će stalne promene koje proizilaze iz ugovornog odnosa onemogućavati kontinuitet umetničkog razvoja pojedine ustanove, koje samim tim neće naći svoj lik pošto je već i za formiranje umetničkog kolektiva potreban duži period ; u strahu da će umetničko formiranje na taj način određivati prosečan ukus, mišljenje većine , dok će idejni pravac određivati i svakodnevne političke potrebe, onako kako ih shvata politički aktivista ; i u strahovanju za obezbeđivanje materijalnih sredstava. „ Izgleda da komunisti premalo polemišu o pojavama neraščišćenih gledišta na tom području, bilo na nivou samoupravnih organa, stručnih udruženja, bilo na nivou publicistike, javne kritike i slično. No, teškoća je upravo u tome što među komunistima, kulturnim radnicima ponekada preovladava idejna neosetljivost i neodgovornost prema idejnim pojavama, umesto da se razvija otvorena, principijelna i javna diskusija i polemika kao jedini efikasan demokratski put ka raščišćavanju idejnih problema i ostvarivanju principijelnog jedinstva. " 90

Dobrivoje Vidić Želeo bih da kažem nekoliko reči o izvesnim gledištima i komentarima izraženim u raznim krugovima i prilikama povodom Pisma Izvršnog komiteta Centralnog komiteta SKJ od 3. aprila 1962. godine, osobito povodom poznatog govora druga Tita u Splitu 6. maja 1962. godine. S obzirom na više od 20 godina revolucionarnog, burnog, razvitka Jugoslavije, na najdublje promene izvršene u našoj zemlji u pravcu učvršćivanja i pune afirmacije sistema neposredne socijalističke demokratije ; s obzirom na mesto i ulogu koja se u tom sistemu daje radnom čoveku kao ličnosti i radnom kolektivu , nosiocu organizovanog rada ; s obzirom na ogromne uspehe koje smo dosad u ekonomskom i društvenom napretku postizali i veličinu problema koje smo morali s tim u vezi rešavati ; s obzirom na sve to i još mnogo štošta drugo razumljiv je interes koji međunarodna javnost pokazuje za poslednje krupne akcije koje se u našoj zemlji preduzimaju od strane Saveza komunista i drugih društvenih faktora , u cilju uklanjanja uočenih slabosti i ekscesa, čije su najbitnije strane naročito upečatljivo istaknute u Pismu Izvršnog komiteta CK SKJ rukovodstvima i članovima SKJ i u govoru druga Tita u Splitu. Prijatelji socijalističke Jugoslavije sa razumevanjem prate našu borbu protiv izvesnih slabosti i deformacija do kojih je došlo u fazi našeg najburnijeg razvitka, dok razni reakcionarni elementi i „ neverne Tome" žele u svemu tome da vide - ne slabosti o kojima mi govorimo, nego dokaz neuspeha socijalističkog sistema, kakav se razvija u Jugoslaviji. Evo nekoliko sumarnih gledišta i komentara koje možemo imati u vidu: Izvesna gledišta na Zapadu mogu se svesti na to da intervencija Izvršnog komiteta CK SKJ znači ukidanje „ liberalističkog puta", vraćanje na „ dirigovanu privredu“, jačanje „ državne “ i „ partijske “ kontrole, „ početak kraja “ jednog od bitnih elemenata jugoslovenskog puta tj . radničkog samoupravljanja , „ korak nazad " itd. i t.sl. 100

Takvi komentari obično dovode u sumnju sudbinu radničkog samoupravljanja u nas, stavljaju u pitanje opravdanost toga sistema. Na toj osnovi neki izrazito antikomunistički usmereni komentari pokušavaju da „ dokažu “ da je jugoslovenski sistem „, humanog socijalizma “, zbog „ komunističke dogme“. kojom se rukovodimo, obična utopija. Izvesna gledišta svode se na to da su naše sadašnje unutrašnje mere povezane sa procesom poboljšavanja sovjetsko -jugoslovenskih odnosa i uzajamnim manifestacijama toga poboljšavanja, da nas „ ekonomske teškoće" guraju na Istok i sl.... ...Istini za volju treba reći da i među izvesnim komunistima u inostranstvu , posebno među dogmatičarima , ima gledišta da naše slabosti, koje želimo eliminisati , pokazuju da se moramo vratiti na administrativni centralizam , kako u pogledu privrede tako i u pogledu uloge Partije , u nekih se oseća priželjkivanje da u tom pravcu izmenimo Program SKJ, a neki misle da sadašnje mere u praksi to i znače, tj . menjanje Programa SKJ. U reakcionarnoj štampi i među nekim pobirokraćenim socijaldemokratima zapažaju se , u vezi sa Pismom Izvršnog komiteta, komentari koji, takođe, jarko otkrivaju koliko su one snage u radničkom pokretu, koje su se orijentisale na trajnu saradnju sa kapitalizmom kao sistemom, sa svoje strane takođe spremne da proriču „ neuspeh eksperimenta sa radničkim samoupravljanjem "... Kao što je bilo besmisleno tumačiti uvođenje radničkog samoupravljanja kao restauraciju kapitalizma, kako su to činili dogmatičari u radničkom pokretu, tako isto je besmisleno našu sadašnju borbu protiv naših grešaka i nedostataka, kojima mi sami vidimo uzroke i posledice, kao i način rešavanja tumačiti kao vraćanje na centralizam , na jedan tip život i rada koji je u nas zauvek prevaziđen... Mere koje preduzimamo dovode se u inostranstvu , na ovaj ili onaj način, u vezu i sa daljim sređivanjem prijateljskih odnosa između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, što se u poslednjim mesecima bitnije izražava . U kontekstu teme koju sam izabrao za diskusiju interesantni su oni ko-

101

mentari koji kažu da se ti odnosu popravljaju zbog unutrašnjih teškoća koje imamo u privredi, zbog zapadnoevropskog tržišta čije nas diskriminacione mere pogađaju, zbog špekulacija koje u vezi s tim pravi SSSR, „da nas privuče i veže". To su ili tendenciozna ili površna razmišljanja i komentari kako u odnosu na nas, tako i u odnosu na Sovjetski Savez. da ovde kažemo bar toliko -- naši odnosi sa No, G SSSR-om se sređuju u poboljšavaju , ne zato što se u nas unutra nešto „kvari“, --- već zato što razvijanje prijateljskih odnosa između socijalističkih zemalja na principima ravnopravnosti odgovara interesima socijalizma i mira u svetu, kao god što je korisna konstruktivna saradnja među narodima uopšte, u interesu mira i progresa, bilo u kom delu sveta se ona ostvarivala. Savremeni odnosi traže od nas kao socijalističke miroljubive zemlje da se držimo, dok sadašnji tip podeljenosti u svetu i sadašnje opasnosti traju, određenih konstanti u našoj spoljnoj politici koje su danas svima poznate. Moram na kraju reći da najveći broj naših susreta Í razgovora sa raznim ličnostima u svetu, unutar i van neposrednog radničkog pokreta, kao i preovlađujući komentari među objektivnim strancima uopšte - pokazuju njihovu želju da naš sistem uspe u svom razvoju. Očigledno je da su naše odgovornosti pred nama samima kao i pred socijalističkim snagama u svetu za dalje uspešno izgrađivanje socijalističkih odnosa kod nas vanredno velike... Milojko Drulović Sekretar Gradskog komiteta SK Beograda je istakao da je u diskusijama o zaključcima Izvršnog komiteta učestvovalo oko 17.000 komunista Beograda, t.j. da je svaki peti član Saveza komunista glavnog grada osećao potrebu da kaže svoju reč o našoj akciji i naporu. ། „Dakle, po svemu tome, sastanci koji su poslednjih meseci držani spadaju među najuspelije dogovore komunista za poslednjih nekoliko godina i daju utisak da sa ogromnom snagom ulazimo u političku akciju.

10%

Gradski komitet raspolaže zaključcima, predlozima, mi- | šljenjima, kritikama sa preko 1.500 sastanaka osnovnih or→ ganizacija Saveza komunista. Taj ogroman materijal ję obrađen po različitim područjima i društvenim sredinama. Mnoge sugestije služe kao putokaz naše dalje akcije". Milojko Drulović je u nastavku izlaganja pohvalno govorio o reagovanju mladih ljudi u Savezu komunista. ,,Impresionirani značajem stvari i ozbiljnošću problema, oni su sa oduševljenjem prihvatili realnu činjenicu da ni njihovo vreme, kako su govorili na sastancima, nije bez teškoća, prepreka i krupnih revolucionarnih zadataka . Sa mladalačkim negodovanjem izražavali su nezadovoljstvo što je do grešaka uopšte moglo doći, što smo dopustili da se komunisti moraju upozoravati na takav način od strane Izvršnog komiteta i druga Tita. Nije bilo zabune, nespremnosti i apolitičkog reagovanja. I ovo je, svakako, dokaz da se ne treba kolebati prilikom prijema mladih ljudi u Savez komunista. Jer, mnogi sa ubeđenjem, verom i mladalačkom strašću žele da razumeju, usvoje i da se bore za politiku Saveza komunista. Ovu ocenu sam izneo pored ostalog i zbog toga što od ukupnog broja primljenih članova za poslednjih nekoliko godina u Beogradu među radnicima 65% čine ljudi do 25 godina starosti. Osim toga u Savezu komunista imamo oko 10.000 studenata i oko 1.000 srednjoškolaca. Hteo bih, nastavio je Drulović, da učinim još tri kratke primedbe. Neki aktivisti nisu bili navikli na tako intenzivnu i otvorenu demokratsku borbu mišljenja , i to ih je neki put zbunjivalo, naročito kada se radilo o pojedinim negativnim istupanjima , kritizerstvu ili kritikama upućenim na organe vlasti i na političke organe . O problemima šovinizma i partikularizma dosta se govo➡ rilo, naročito o onim pojavama koje kao osnov imaju ekonomsku podlogu, a sa manje pažnje i samokritičnosti govorilo se o šovinizmu u kulturnoj oblasti. U nekim, naročito intelektualnim, krugovima , taj problem je donekle potcenjen. Neki komunisti, naročito mladi članovi Saveza komunista na Univerzitetu , osećaju nesigurnost u svojim sta-

103

vovima u nacionalnom pitanju nekada teorijski, a nekada i praktično -politički. Svi se slažemo, rekao je dalje Drulović, da treba da se organizujemo na nov način, da izgradimo nove metode u radu Saveza komunista, da smelo i odlučno krenemo novim kursom. Ostaje nam, međutim, da stalno dajemo odgovor u čemu sve treba menjati metod rada. Siromaštvo i jednostranost u sadržaju rada organizacija Saveza komunista bili su u velikoj meri karakteristični za dosadašnji rad organizacije SK u Beogradu. U preduzećima organizacije se nisu dovoljno bavile proizvodnjom, društveno-političkim odnosima, nisu se brinule o razvitku radničkog samoupravljanja, nisu radile na obezbeđenju sprovođenja odluka samoupravnih organa. Katkada , svoju ulogu i odgovornost za idejno - politička zbivanja u preduzeću „ preneli su “ na organe radničkog samoupravljanja, a radničko samoupravljanje nije moglo da nadoknadi političku ulogu Saveza komunista . Teritorijalne organizacije, koje u Beogradu okupljaju oko 20.000 članova sa dugim partijskim stažom (prosečno 12-14 godina) , nezadovoljne su onim čime se bave na teritoriji . Komunisti žele da se bave politikom, značajnim političkim akcijama, a ne samo da se bave unutrašnjim pitanjima organizacije, u stvari, sami sobom ". U referatu i diskusiji, nastavio je Drulović, bilo je reči o tome da ima pojava starog načina rada. Izvesna, tako da kažem, nostalgija za preživelim formama rada može da dobije veoma štetan vid jednostranosti, pa čak i sektaštva. Mladi ljudi se žale na to da izvesne organizacije oklevaju godinama da ih prime u Savez komunista, i to pod izgovorom da žele da obezbede solidan kriterijum za prijem u organizaciju Saveza komunista. Primećuje se ovde - onde težnja da se sve koncentriše u komitet Saveza komunista. U nekim preduzećima, na primer, uvodi se praksa da se najpre drži sastanak komiteta, zatim zajednički sastanak političkih rukovodstava Savez komunista, Sindikat, Narodna omladina, a tek posle toga , na kraju, sastanak organa upravljanja .

104

Ilustracije radi, pre neki dan fabrički komitet u farmaceutskoj industriji dodao je veoma dobrim zakljuceima preporuku organima upravljanja u vezi sa sistematizacijom radnih mesta, zatim u vezi sa prijemom radne snage, sa ugovaranjem i naplatom penala, ambalažom, sa restoranom društvene ishrane, honorarnim radom, putničkim kolima, zdravstvenoj zaštiti i sl . Bez obzira što to komitet daje u vidu preporuke, takav odnos između komiteta i organa upravljanja je neadekvatan, vodi pasiviziranju organa samoupravljanja , sindikalnih i omladinskih foruma i organizacija. Vodi, u suštini, još većem administratiranju i prakticizmu. Zahtev da se Savez komunista više bavi životnim problemima, proizvodnjom, ne sme da ide na štetu organa upravljanja i njihovih samostalnosti. Ovo je tim pre važno što bi se moglo reći da je u poslednje vreme u izvesnoj meri u nekim slučajevima došlo do potcenjivanja radničkih saveta. Učestale su žalbe na zaobilaženje radničkih saveta od strane administracije preduzeća. Poslednji izbori za organe upravljanja pokazuju da su neki komunisti izgubili prilikom glasanja . Radnički saveti su davali pokriće i glasali za niz prekoračenja u raspodeli i za niz nepravilnosti u poslovanju druge vrste. Oni su često bili zaklon od odgovornosti raznim prekršiteljima . Mnoge stvari možemo rešiti revnošću, i upornošću , al moramo voditi računa da su mnogi problemi dugoročni (kadrovi, njihova stručnost i školovanje, produktivnost rada, rešavanje osnovnih ekonomskih problema, problema standarda, naročito u velikim gradovima itd.) ; zbog kadrova koji te mere sprovode i zbog javnosti moramo biti realni u programiranju i preduzimanju pojedinih mera , jer te mere moraju imati stvarno dejstvo , moraju biti ostvarljive i stvarati samopouzdanje kod komunista i ostalih građana. Na kraju, hteo bih da kažem da su promene koje su nastupile u atmosferi i aktivnosti Saveza komunista izazvale do te mere nov proces da se već na nov način postavljaju zahtevi za većim idejnim obrazovanjem , idejnom borbom kadrova, članstva, zahteva se viši stepen idejno-političke svesti i aktivnosti."

105

106

B. Krajger

O tekućim problemima

ekonomske politike

Član CK SKJ Boris Krajger, podneo je referat o tekućim problemima ekonomske politike. U uvodnom delu svog referata on je istakao da je poslednjih meseci više puta ukazivano, naročito u govorima druga Tita i drugih politič➡ kih funkcionera, na niz subjektivnih slabosti i grešaka u našem društvenom, političkom i privrednom životu. Boris Krajger je u nastavku svog referata rekao da su štveno-ekonomskih pojava, koje su izraz moralnih defortičke, ekonomske i pravne mere za njihovo otklanjanje, a u prvom redu radi poboljšavanja uslova privređivanja i finansijskog sređivanja privrednih organizacija. „ Važnije od svih propisa rekao je Boris Krajger na kraju svog uvodnog dela referata jeste ono što je u akciji od proširene sednice Izvršnog komiteta CK SKJ do danas bilo postignuto u vezi sa stvaranjem određene političke psihoze u partijskim organizacijama , što je doprinelo stvaranju novih moralnih normi i svesti naših ljudi i utlcalo na preduzimanje odlučne akcije protiv raznih dru štveno-ekonomskih pojava, koje su izraz moralnih defor¬ macija. Ovom akcijom stvoreni su uslovi koji omogućavaju formiranje novih socijalističkih moralnih normi i izgradivanje nove socijalističke društvene i demokratske svesti, koja može najviše da doprinese našem daljem razvitku.

107

U Splitu je drug Tito kazao : „ Ako imamo posla sa objektivnim slabostima , onda su one rezultat subjektivnih slabosti. Svim do sada donetim merama stvorili smo uslove koji omogućavaju da se subjektivne snage u našoj zemlji zaista otvoreno i jasno usmerene na rešavanje problema koji stoje pred nama i na rešavanje teškoća koje, svakako , danas predstavljaju objektivnu stvarnost u našim privrednim kretanjima. Potrebno je, pri tom, da analiziramo ove objektivne tendencije u našim privrednim kretanjima, kako bi našli najbolje puteve za rešavanje teškoća sa kojima se danas susrećemo. I

U nastavku referata Boris Krajger se osvrnuo na neke karakteristike tekuće dinamike privrednog kretanja, ističući da se od polovine 1960. godine osetilo usporavanje rasta proizvodnje i produktivnosti. Dok je industrijska proizvodnja u 1960. godini prema prethodnoj povećana za 15 % , a u 1961. prema 1960. godini za 7 %, dotle je u toku prvih šest meseci 1962. godine prema istom periodu prošle godine porasla samo za 4% . Produktivnost rada u tim periodima rasla je po stopi od 7%, zatim je pala na 3% a u ovoj godini na 2 %. Istovremeno je, kao što je poznato , opala proizvodnja u poljoprivredi , a pošto poljoprivredna proizvodnja zajedno sa industrijskom predstavlja oko 70% čitave jugoslovenske proizvodnje, ovo zaostajanje te dve grane izazvalo je ozbiljno opadanje dinamike čitave jugoslovenske privrede. Ponovo je došlo do nelikvidnosti pojedinih preduzeća i slično. rekao je, pored ostalog Boris Kraj,,Valja, svakako, ger - istaći i niz pozitivnih tendencija, koje su se u ovoj fazi razvoja naše privrede pojavile. Ove tendencije našle su odraz, pre svega tamo gde se u preorijentaciji proizvod¹je, u prilagođavanju proizvodnje potrebama unutrašnjeg i poljnog tržišta traži izlaz iz sadašnje situacije. Neka preluzeća već otpočinju da se prilagođavaju tim potrebama i da traže rešenja u preusmeravanju svoje izvozno -uvozne po108

litike . Već se pojavljuju neke tendencije da proizvodnja traži plasman za svoju robu na tržištima gde je ovaj plasman otežan, a to su uglavnom zapadna tržišta, i da pokušava da zameni „ klasične“ izvore reprodukcionih materijala, okrećući se sve više istočno- evropskim i afro- azijskom tržištu. Ova pojava može se označiti kao vrlo pozitivna za dalji privredni razvitak. Mada još postoje lutanja i nejasnoće u procesu kooperacije i modernizacije u privredi , mi , ipak, možemo jasno uočiti opštu orijentaciju i opštu psihozu ka traženju rešenja u serijskoj proizvodnji, uz istovremeno smanjivanje materijalnih troškova. Već se oseća kod pojedinih preduzeća i komuna tendencija da se, kako na području cena, tako i na području asortimana proizvodnja adaptira težim uslovima domaćeg i stranog tržišta. Kao pozitivnu činjenicu u današnjoj privrednoj situaciji, možemo istaći pojavu da naše unutrašnje tržište nije više spremno da apsorbuje bilo kakvu proizvodnju, po bilo kakvim cenama. Ono je postalo mnogo osetljivije i traži kvalitetniju, raznovrsniju, ali i jeftiniju proizvodnju, pa to i orijentiše privredne organizacije na povećanje produktivnosti rada i rentabiliteta. Valja istaći pojavu da su , pored federacije, i republike i komune pristupile smanjivanju svojih budžetskih i svih ostalih vidova opšte potrošnje. Na taj način, otpočeo je proces štednje, ne samo direktnim merama federacije, već svesnom akcijom svih ostalih faktora u privredi i društvenom životu. Otpočeo je proces realnog sagledavanja mogućnosti raspodele i trošejna sredstava kako u privrednim organizacijama, tako i kod ostalih društvenih faktora. Proces štednje otpočeo je i na područjima socijalnih davanja, školstva i zdravstva. U republikama i komunama nailazi se na široko i na konkretne mere štednje investicionih sredstava, odnosno njihovog racionalnijeg korišćenja . Sve to ukazuje, na postojanje realnih osnova, da se relativno brzo prevaziđu trenutne ne male teškoće . Ovome daju podršku i tendencije smanjivanja u domenu ličnih dohodaka . Kod svih društvenih faktora, od federacije pa preko republika do komuna i samih privrednih organizacija, javnih 109

službi i ustanova , danas se oseća i sazreva saznanje o potrebi ulaganja maksimalnih napora za povećanje proizvodnje, povećanje izvoza, umirivanje tendencije nesrazmernog porasta ličnih dohodaka, smanjivanje budžetskih i drugih oblika opšte potrošnje, naročito socijalnih davanja, sazreva saznanje o potrebi racionalnijeg trošenja za neprivredne investicije, za uvoz potrošnih dobara, reprodukcionog materijala i opreme." „ Do sada preduzete mere o kojima smo ranije govorili, i politička akcija u vezi sa zaključcima proširene sednice Izvršnog komiteta i Pisma CK SKJ, naglasio je Boris Krajger, dale su već sasvim određene rezultate i dovele u prilično širokim slojevima do određenih saznanja u vezi sa rešavanjem tekućih privrednih problema". Osvrćući se na analizu uzroka današnjeg stanja privrede u Jugoslaviji, Boris Krajger je rekao da se u tom pogledu mogu dati samo neke konstatacije, jer je za analizu potrebno prilično vremena i mnogo rada nadležnih institucija. Iznoseći konstatacije o situaciji u našoj privredi, Krajger je rekao da je uporedo sa slabijom poljoprivrednom proizvodnjom padao i nacionalni dohodak. Pad poljoprivredne proizvodnje odražavao se i na industriju i to ne samo na prehrambenu industriju već se odrazio i na kupovnu moć poljoprivrednog stanovništva, što je umanjilo potrošnju raznih industrijskih proizvoda. Pad poljoprivredne proizvodnje imao je određene posledice i doveo do bitnog poremećaja u našem bilansu plaćanja. Krajger je dalje konstatovao da teškoće u našoj privredi izaziva i neusklađenost obima i struktura potrošnje 1 proizvodnje jer je potrošnja u celini bila u poslednjih pet godina relativno veća od proizvodnje. S druge strane, investiciona i proizvodna potrošnja relativno je brže rasla od ične i opšte potrošnje. Struktura potrošnje karakteriše, s jedne strane , povećanje cena prehrambenih proizvoda - što je i bila politika poboljšavanja situacije u poljoprivredi, a s druge strane su rasle cene opreme, sredstava za rad i reprodukcionog materijala. To je dolazilo zbog deficitiranog finansiranja i pre110

koračenja u strukturi potrošnje u korist investicione potrošnje. Stvarale su se i zalihe nekurentne robe, jer su se stalno menjale potrebe potrošača po artiklima i slično. „U našoj politici i sistemu planiranja - rekao je Krajmi nismo našli metode kojima bi adekvatno mogli ger da pratimo ovakve pojave na tržištu i da blagovremeno preduzimamo mere za rešavanje problema. Iz toga izlazi, da je jedan od vrlo važnih uzročnika današnjih teškoća neadekvatna politika praćenja materijalnih odnosa na tržištu u cilju prilagođavanja proizvodnje datim uslovima a i vođenje neadekvatne politike usklađivanja uvoza i izvoza s potrebama naše unutrašnje potrošnje i proizvodnje. Teškoće su izazvale i nerentabilna ulaganja, smanjen koeficijenat efikasnosti uloženih sredstava. Tu moramo, pre svega, upozoriti na vrlo veliki program infrastrukturnih investicija, sa prilično skupim i neracionalnim elementima". Boris Krajger je naveo neke primere koji su u periodu od 1960. godine doprineli opadanju stope efikasnosti investicionih ulaganja. Samo prema podacima Jugoslovenske investicione banke ove godine neće biti pušteni u pogon objekti koji bi dali novu proizvodnju u vrednosti od preko 60 milijardi dinara jer se zakašnjavalo i nisu ispunjavani rokovi predviđeni ugovorima. On je kritikovao pojavu prekoračenja predviđenih ulaganja što je, po mišljenju Borisa Krajgera, izgleda posledica i centralizovane politike na ovom području, jer se oko 50% bruto investicija u industriji finansira iz opšteg investicionog fonda. Međutim, uključujući i participacije prekoračenja i devizna sredstva izlazi da je 80 % bruta investicija u našoj industriji dolazilo iz jednog centra. Takva centralizacija je imala za posledicu , između ostalog, neefikasnost investicionih ulaganja. Dolazilo je do predimenzioniranja kapaciteta, sprovođenja raznih restikcija , zaostajanja građevinske delatnosti, korekcija investicionih programa i slično što je sve usporavalo tempo dovršenja investicionih objekata. Boris Krajger je dalje rekao da su ove i slične pojave nepovoljno uticale na kretanje nominalnih i realnih zarada 111

stanovništva i dovele do deformacija u raspodeli dohotka po privrednim organizacijama i između privrednih grana kao i do deformacija u ličnim primanjima stanovništva.

II U nastavku svog referata Boris Krajger se detaljnije osvrnuo na neke osnovne zadatke našeg privrednog razvitka, osvrćući se posebno na svaku važniju granu naše privrede.

1. Industrija Govoreći o osnovnim zadacima naše industrije, Boris Krajger je odmah ukazao na relativno visoko korišćenje deviznih sredstava, koje je u pojedinim privrednim granama preraslo u naviku , zbog čega se nije vodilo dovoljno računa o racionalnijem i što optimalnijem korišćenju postojećih kapaciteta. On je kao osnovnu slabost naše industrije, a ujedno i kao osnovnu poteškoću naše privredne situacije u ovoj oblasti naveo spori porast produktivnosti rada , koja negde stagnira a ponegde čak i pada . Zbog toga se bolje korišćenje kapaciteta postavlja danas kao prvorazredan zadatak naše privrede. Racionalnije poslovanje sadašnjih industrijskih kapaciteta predstavlja osnovni problem daljeg rasta industrijske proizvodnje a na osnovu postojećih mogućnosti modernizacije industrije. da Ne bi mogli tvrditi --- rekao je Boria Krajger postoji ozbiljan, dugoročan, strukturni problem idustrije u vezi sa zapostavljanjem odgovarajućih ulaganja u proizvodnji sredstava za rad i predmeta rada, kao i da postoji veći nesklad između industrije, koja proizvodi na bazi domaćih sirovina i industrije koja proizvodi na bazi uvoznih materijala. Ovim nije rečeno da je to nevažno pitanje i da u budućnosti ne bi trebalo uložiti veće napore da indu-

112

strijsku proizvodnju što više razvijemo na bazi domaćih reprodukcionih materijala i domaćih sirovina. Reč je samo o tome da današnji odnosi u toj proizvodnji, ipak, nisu takvi da bi zbog toga imali ozbiljne struktrurne teškoće". Osvrćući se dalje na investicije u industriji Krajger je rekao da je u energetiku, pre svega u ugalj i naftu, zatim u crnu i obojenu metalurgiju i u bazičnu hemijsku industriju, uloženo 53% svih sredstava investiranih u industriju, za poslednjih nekoliko godina. On smatra da taj postotak nije mali i da bi se pre moglo govoriti o problemu velikog učešća tih proizvodnih grana u investicijama, što je moglo da dovede do slabije efikasnosti ulaganja uopšte. On je dalje rekao da je poslednjih godina prilično ulagano u takozvanu „ sklapajuću industriju “, zbog čega se došlo do nekih teškoća koje su privremenog karaktera i koje se mogu otkloniti bržim osvajanjem proizvodnje delova koji se uvoze i većim izvozom njenih proizvoda. Naša industrija se teško prilagođava povećanim zahtevima tržišta u pogledu bitnog poboljšanja kvaliteta i asortimana proizvodnje i izbacivanja na tržište novih artikala . „Zato slabosti današnje industrije - rekao je tim povodom Boris Krajger ― upravo proističu iz nedovoljno planskog razvijanja kapaciteta, iz nedovoljno efikasnog usmeravanja i razvijanja one industrije koja bi trebalo da nosi glavni teret čitave naše izvozne ekspanzije i koja bi jedina mogla da osigura određenu stabilnost naše spoljne trgovine. Trebalo bi posebno razmotriti problem investicija u privredno nerazvijenim područjima, gde bi trebalo ulaganja usaglašavati i usklađivati sa potrebama ovakve orijentacije na izvoz. Za takvo usklađivanje trebalo bi se posebno organizovati, jer je sigurno jedna od osnovnih potreba našeg privrednog razvitka da se uporedo s prilagođavanjem novim potrebama domaćeg i inostranog tržišta, osposobimo i za što brže razvijanje nerazvijenih područja. U tom cilju, biće sigurno potrebno što bolje organizovati tehničku pomoć, konjunkturnu službu, i usklađivati sva ulaganja na tim područjima sa opštim potrebama privrednog razvitka Jugoslavije." 113

On je dalje rekao da sve ovo ukazuje na osnovni zadatak: na razvijanje i dograđivanje kapaciteta sposobnih za modernu proizvodnju, koja će odgovarati potrebama unutrašnjeg i svetskog tržišta. On se istovremeno založio za uspostavljanje pravilnijih odnosa u ekonomskom položaju pojedinih privrednih delatnosti i za podsticanje veće mobilnosti sredstava i što efikasnijih ulaganja u ovu oblast. Da bi se industrija što brže adaptirala novim potrebama unutrašnjeg i inostranog tržišta, biće potrebno da u najskorijoj budućnosti priđemo revalorizaciji osnovnih sredstava, znači politici davanja većeg i realnijeg značaja amortizaciji. Završavajući svoje izlaganje o novim zadacima u industriji, Boris Krajger je izrazio mišljenje da bi trebalo izvršiti promene u sistemu oporezivanja u industriji, bolje organizovati čitav sistem proizvodnje, prići daljem upotpunjavanju sistema raspodele dohotka i najracionalnijeg korišćenja raspoloživih investicionih sredstava, ,,Sve to naravno ne znači, da bi smeli potcenjivati probleme dugoročnijeg razvijanja industrije, a prvenstveno one koja traži odgovarajuća dugoročna ulaganja kao što su energetike, proizvodnja sirovina, bazična industrija, industrija crne i obojene metalurgije, i bazične hemijske industrije. Zbog toga će biti potrebno da se paralelno rešavaju i problemi u vezi s bazičnom industrijom . Planski organi će morati da na odgovarajući način odmere proporcije za ulaganja u ovu industriju i u ostale sektore gde je potrebno dugoročnije angažovanje sredstava, a gde se postiže sporiji efekat. Jer, ako bi danas zanemarili te probleme radi rešavanja tekućih, mogli bi ozbiljno otežati situaciju u narednim godinama. Ako, međutim, razvitak industrijske proizvodnje hoćemo da postavimo na način kako je rečeno, moraćemo mobilisati sve subjektivne snage radi davanja otpora onim tendencijama, a njih još ima - koje teže vraćanju na stare pozicije privilegovanja i preterane zaštite domaće industrijske proizvodnje, preterane brige oko toga da se proizvodnji 114

kakva god bila osigura plasman, osigura reprodukcioni materijal i osigura potrebni sastavni delovi “ rekao je Boris Krajger.

2. Poljoprivreda Osvrćući se na probleme poljoprivrede, Boris Krajger je rekao da će o tome biti reči u posebnom referatu i zadržao se samo na nekim osnovnim problemima koji su vezani za našu tekuću privrednu politiku u celini. On je rekao da i pored teških klimatskih uslova u poslednjih nekoliko godina socijalistička gazdinstva postižu dobre rezultate, dokazujući preimućstvo socijalističke proizvodnje nad seljačkom i sitnosopstveničkom produkcijom . Takva proizvodnja zahteva i relativno veća ulaganja, a poslednjih godina nije se suviše malo investiralo u poljoprivredu, jer se udeo investicija u ukupnim udvostručio za poslednjih nekoliko godina. Boris Krajger je kao osnovnu konstataciju izneo da postoje sve mogućnosti za relativno brzo rešavanje pojedinih problema poljoprivrede, pre svega ozbiljnom mobilizacijom svih subjektivnih snaga i pravilnim postavljanjem tog probĺema u čitavom našem privrednom razvitku. Sa stanovišta konkretne privredne situacije, po njegovom mišljenju, problem razvijanja poljoprivredne proizvodnje biće najteži jer se radi o promenama strukturnog karaktera zbog uticaja privatne seljačke stihije.

3. Tržište i cene Govoreći o našem tržištu , Boris Krajger je konstatovao da je u poslednje vreme došlo do visokog porasta cena i troškova života , na šta je uticalo i slab rod u poljoprivredi, povećanje cena u transportu i nekih deficitnih usluga kao i povećanje cena nekih sirovinskih proizvoda . Ta nestabilnost cena proističe iz strukture proizvodnje i zbog nesrazmere između proizvodnje i potrošnje. 115

On smatra da je nestabilnost na tržištu relativno kratkoročnog karaktera i da će se odgovarajućim merama moći otkloniti. Međutim , to se ne može postići samo administrativnim merama na području cena već se moraju stvoriti i odgovarajuće materijalne i devizne rezerve, o čemu se ubuduće mora više voditi računa nego do sada. Osvrćući se na problem raspona zarada, on je naveo činjenicu da 92% svih ličnih dohodaka u privredi sačinjavaju zarade manje od 40.000 dinara, tako da udeo većih zarada je veoma mali. Ovako mali udeo visokih ličnih dohodaka igra sporednu ulogu u našim opštim bilansima, jer se javlja kao moralno -politički problem naših društvenih odnosa. „ Međutim, svako ma i pojedinačno preterivanje u suprotnom smislu - rekao je tim povodom Boris Krajger u situaciji kada nam je potrebna najveća mobilizacija svih snaga na sprovođenje vrlo teških zadataka koje stoje pred privredom, moglo bi negativno da utiče na odlučnost i rešenost, pa i odgovornost rukovodstava i stručnih službi. “ On je dalje rekao da u ovom momentu kad se traži što modernije i racionalnije poslovanje i vrlo smišljeno rukovođenje privrednim organizacijama ne bi se smelo dozvoliti da najbolji privredni rukovodioci, zbog nekih nerazumevanja u vezi sa ličnim dohocima, postanu nezainteresovani za rešavanje osnovnih zadataka tekuće i perspektivne ekonomske politike. Radi brže stabilizacije tržišta Boris Krajger je instistirao da se što brže pristupi organizovanju zavoda za evidenciju i kontrolu cena, zatim da se reorganizuju odgovarajuće institucije za materijalne rezerve i pristupi novom tretiranju naše politike materijalnih rezervi.

4. Investiciona politika ,,O investicionoj politici već je bilo govora -- rekao je Krajger u nastavku referata. No, tu je i problem neprivrednih investicija. Ali tu je pre svega problem vrlo velikog programa infrastrukturnih investicija s prilično skupim 116

i neracionalnim elementima. U vezi sa tim sigurno će se postaviti i potreba odlaganja nekih investicija takvog karaktera, da bi se veće mogućnosti dale onoj investicionoj potrošnji koja je efikasnija i pruža najveće izglede za povećavanje izvoza, jer favorizira proizvodnju koja je za tržište, kako spoljno tako i unutrašnje, - najracionalnija i najpotrebnija. Zbog toga ćemo morati da vodimo politiku selekcije i odricanja od svih onih ulaganja, na onim područjima i u onim pravcima, koja ne predstavljaju dovoljnu garanciju za odgovarajuće efekte. U tom cilju već su odgovarajući organi na svim nivoima preduzeli potrebne mere. On je dalje rekao da se na području ovih investicija neće moći ostvariti neke naročite uštede, osim kod smanjenja ulaganja u administrativne zgrade i neka druga područja van privrede. ,,Stalno se govori, rekao je Krajger, da zaostajemo u stambenoj izgradnji. Međutim, ta izgradnja već danas učestvuje sa oko 70 % u ukupnim neprivrednim investicijama . Ako, dakle, konstatujemo da u podizanje stanova treba još više da ulažemo onda to znači da na području neprivrednih investicija nekih velikih ušteda neće ni biti. Zato se utoliko oštrije postavlja pitanje infrastrukturnih investicija i ulaganje u administrativne zgrade. Verovatno će stoga biti potrebno da idemo na veću štednju i pri trošenju sredstava za podizanje škola i zdravstvenih ustanova. Uštede se mogu postići i u izgradnji stanova, jer se oni često grade tako da ne odgovaraju našoj realnoj ekonomskoj snazi a još manje trenutnim sposobnostima privrede. Naravno, ne smemo ni jednog trenutka da zaboravimo na probleme daljeg razvijanja nerazvijenih područja . Mi ćemo tu morati i dalje da ulažemo odgovarajuća sredstva, jer zaostajanje nerazvijenih područja je takođe jedan od bitnih elemenata disproporcija u čitavom našem privrednom životu. To je zaista strukturni problem naše privrede i sa tog stanovišta moramo ga i rešavati. Taj elemenat, između ostalog, smanjuje i efikasnost naših investicija uopšte , kao 117

1 svih mera za stabilizaciju privrede i tržišta. Zbog toga ćemo morati naći put za dalja ulaganja u nerazvijena područja i za dalju akciju u tom pravcu. Osnovno je pri tom da se tamo orijentišemo na ulaganja koja daju brze efekte, kao i optimalne rezultate u smislu razvijanja proizvodnje za izvoz i proizvodnje koja rešava bitne probleme naših unutrašnjih bilansa. Završavajući ovo poglavlje svog referata, Boris Krajger je rekao: ,,Pošto smo poslednjih godina s jedne strane relativno sve manje angažovali sredsta OIF-a i prebacivali u čitavim granama odgovornost i interes za investicije na decentralizovana sredstva a s druge strane pošto je OIF u apsolutnim iznosima raspolagao velikim sredstvima , a decentralizovani fondovi malim , došlo je do prenapregnutog odnosa dugoročnih ulaganja prema kratkoročnim , tako da je i taj faktor doveo do smanjivanja stope efikasnosti investicija. U vezi s tim biće potrebno razmotriti investicionu politiku u celini, kao i režim investiranja, vodeći računa naročito o usmeravajućim instrumentima tog mehanizma. Ali, što se postigne veća decentralizacija, na tom području · utoliko će sistem instrumenata za usmeravanje investicionih ulaganja moći da bude jasniji i određeniji . Deo referata posvećen saobraćaju Boris Krajger je počeo konstatacijom da se u ovoj oblasti privrede uočava izvesna stagnacija i da je modernizacija saobraćaja kao i njegovo prilagođavanje višim potrebama proizvodnje jedan od važnijih elemenata čitavog privrednog razvitka. To znači da železnice treba osposobiti za mnogo brži i tačniji saobraćaj jer je sve veća potražnja njenih usluga. Osim toga. Investicije u saobraćaju treba smanjivati, ali s druge strane treba omogućavati saobraćaju da ima veća sopstvena sredstva, kako bi mogao da brže i efikasnije rešava probleme rekonstrukcije i modernizacije. Na taj način bi se postigao veći efekat a povećavanjem brzine saobraćaja smanjila bi se potreba za daljim kvantitativnim povećanjem voznog parka. Boris Krajger smatra da će biti potrebno da se unekoliko smanji tempo izgradnje puteva i novih železničkih pruga u neposrednoj perspektivi. 118

6. Bankarski mehanizam

„Bankarski mehanizam - rekao je dalje Krajger doživeo je poslednjih godina velike promene, pa je i to jedan od uzroka usporavanja privrednog razvitka . Naravno, ne bi smeli u tome, pre svega, tražiti uzroke za teškoće o kojima govorimo . Promene su bile nužne i mi ćemo morati da i dalje modernizujemo naš bankarski sistem i njegov mehanizam, Ali činjenica je da sporo pristupamo tome i da se nedovoljno organizujemo za izvršenje jednog takvog zadatka. Sve to dovodi do daljih komplikacija u našem privrednom razvitku." Prema nekim podacima, broj nameštenika u bankama od 1955. godine do danas povećao se sa oko 12.000 na 55.000. On smatra da je to ogroman porast za koji je vrlo teško reći da li odgovara našim potrebama. Zapaženo je da su banke neažurne i da ne odgovaraju potrebama privrede iako su povećale svoj aparat, jer su tehnički neopremljene. On je u nastavku ukazao na posebno mesto društvenog knjigovodstva o čemu je bilo reči poslednjih dana prilikom usvajanja odgovarajućeg zakona, U nastavku referata Boris Krajger se duže zadržao na problemu zapošljavanja u Jugoslaviji, ističući da je u periodu od 1953. do 1961. godine porastao broj zaposlenih za oko 1,200.000 ljudi. Dve trećine novozaposlenih primili su industrija i građevinarstvo, dok je na društvena poljoprivredna gazdinstva došlo oko 300.000 ljudi. U ostale takozvane tercijalne grane privrede zaposleno je oko 100.000 novih lica. Sve je to pretežno nekvalifikovana radna snaga zbog čega se procenat nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika i dalje kreće iznad 40% ukupnog broja zaposlenih uprkos svim naporima na polju obrazovanja. Kvalifikovani industrijski radnici čine nešto manje od jedne trećine svih zaposlenih, odnosno oko 30%. Nekvalifikovana radna snaga negativno utiče na porast proizvodnje, tako da se ulaganja u savremeniju tehniku nedovoljno odražavaju na dinamiku porasta produktivnosti .

119

Sporije zapošljavanje novih radnika u poslednje vreme je, pre svega, jedna od pozitivnih posledica prelaska na sistem dohotka, zatim sve veće modernizacije industrije i poljoprivrede koja traži kvalifikovanu radnu snagu. Osim toga, racionalnije poslovanje dovodi do otkrivanja viška zaposlenih u privredi i njegovog zapošljavanja na drugim mestima unutar privrednih organizacija. Što se tiče nezaposlenosti, činjenica je da 53 % lica koja traže zaposlenje dolaze sa sela, odnosno sa privatnih poljoprivrednih poseda, a više od četiri petine njih nema nikakve kvalifikacije za posao koji traži. S druge strane, stalno se povećavaju površine neobrađenog zemljišta na selu. ,,Kod nas je steklo dubok koren ubeđenje da se puno zaposlenje može obezbediti samo daljim povećanjem investicija, i to pre svega, u sekundarnim delatnostima, naravno iz opštih društvenih sredstava. Pri tome se često zaboravlja na ekonomski efekat, koji treba da se postigne investiranjem i zapošljavanjem. Podaci o korišćenju sredstava , tz. kojeficijent rentabilnosti i dinamika produktivnosti rada jasno pokazuju, da se nacionalni dohodak može u našim prilikama bitno da poveća, pre svega većom produktivnošću rada na postojećim sredstvima, jer je to, i samo to, izvor za prikupljanje sredstava za investicije .

To znači da krupne investicije, pre svega ili samo u sekundarne delatnosti nikako ne rešavaju u celini i najbolje osnovne probleme koji se nama javljaju na području zapošijavanja", rekao je Boris Krajger. Boris Krajger je posebno ukazao na mogućnost većeg zapošljavanja radne snage na takozvanim tercijalnim delatnostima odnosno u trgovini, saobraćaju, ugostiteljstvu , zanatstvu i sličnim delatnostima a ne samo u industriji i poljoprivredi. On je tom prilikon navec primer nekih zemalja na istoku i zapadu Evrope gde ove delatnosti zapošljavaju od 25-37 % ukupnog aktivnog stanovništva, dok je kod nas angažovano svega oko 18 % . Ako bi dostigli nivo Italije ili Austrije to bi značilo povećanje za oko milion novozaposlenih ljudi u tercijalnom sektoru privrede a poznato je da nedostatak zaposlenih u zanatstvu i sličnim granama iza120

ziva velike gubitke u vremenu, energiji i sličnom kod trudbenika. Boris Krajger je posebno ukazao na podatak da svako novo radno mesto u industriji i rudarstvu zahteva preko 3 miliona dinara po čoveku, dok se u drugim granama privrede traže mnogo manja sredstva, što omogućava i brže zapošljavanje. On se posebno založio za svesnu političku akciju usmerenu na štednju radne snage ali i na pregrupisavanje i preorijentaciju, odnosno na osposobljavanje radne snage za nova preduzeća i za nove uslove privređivanja. Pored toga, u pojedinim privrednim organizacijama moraće se pristupiti njihovoj sanaciji ali ne da bi se dalje održala neproduktivna proizvodnja i nepotrebno zaposlena radna snaga . U nastavku referata Boris Krajger se osvrnuo na rad raspodeli dohouputstva u komisija na sprovođenju pored njihovog vrlo korisnog ističući da je, i tka delovanja tipična slabost njihovog rada u tome što se čitava društvena aktivnost komisija i drugih faktora svela na određivanje kvantitativnih odnosa u raspodeli. Međutim , komisije su trebale da pomognu u pronalaženju ekonomski i društveno najadekvatnijeg merila raspodele a da se manje angažuju na otklanjanju onih negativnih pojava, za koje su, pre svega, nadležni organi samoupravljanja. On smatra da pojedine komisije deluju na kolektive demobilizatorski i podstiču aktivnost tehničkoračunskih kombinatora, koji imaju za cilj da dokažu kako se preduzeće uklapa u društvene okvire raspodele. rekao je Krajger tim po,,Ove napomene, naravno , vodom - ne bi smele da znače odstupanje od Uputstva , ukoliko je njegova namera da omogući društvenu kontrolu i intervenciju protiv pojava nekontrolisanog povećavanja ličnih dohodaka i protiv preterivanja u rasponima. U tom smislu rad komisije svakako, morao bi da postane stalna praksa društvene kontrole i intervencije na tom području . Ali kao osnovno, komisije bi morale sistematski da se bave davanjem pomoći privrednim organizacijama pri rešavanju problema raspodele. One bi, takođe, morale više da se bave iznalaženjem načina za upotpunjavanje sistema raspodele . 121

To je posebno zadatak centralnih komisija, u federaciji i republikama.

8. Ekonomski odnosi sa inostranstvom

,,Na kraju bih se dotakao nastavio je Krajger - nekih pitanja u vezi s našim ekonomskim odnosima sa inostranstvom . Često se kod nas na procese integracionih kretanja u inostranstvu gleda kao na nešto protiv čega moramo frontalno da se borimo. Ne možemo, naravno, prenebreći činjenicu da ti integracioni procesi postoje, da imaju određen uticaj na čitav naš privredni razvoj, ali mi moramo da se na te nove, teže uslove plasmana na inostranim tržištima adaptiramo pre svega odgovarajućim naporima za modernizaciju naše proizvodnje ." Boris Krajger smatra da se ne bi trebalo zavaravati iluzijom da se ovi problemi mogu rešavati zatvaranjem u neki autarhizam. On se založio za ubrzano povećavanje naše međunarodne robne razmene, i za dugoročno vođenje politike izvoza sa orijentacijom na mnogo viši nivo. To znači da se izvoz ne bi smeo ograničiti samo na viškove robe koji su manje interesantni za unutrašnju potrošnju. 9. Turizam U sklopu sa međunarodnom razmenom Boris Krajder je govorio i o potrebi razvijanja međunarodnog turizma, s obzirom na veoma povoljne uslove u našoj zemlji . On je rekao da mi ustvari možemo veliki deo naših poljoprivrednih proizvoda da izvozimo putem međunarodnog turizma na najbolji i najjevtiniji način , ali da će to tražiti određene napore svih privrednih faktora u našem privrednom životu. Turizam traži najveću inicijativu lokalnih faktora i angažovanje decentralizovanih sredstava. Osim toga, investicije u turizam, ako su racionalno postavljene, mogu veoma brzo da daju odgovarajuće rezultate, naročito u pogledu platnog bilansa. 122

III.

Na kraju svog referata Boris Krajger je govorio o nekim aktuelnim problemima koje treba rešavati, kako bi se u što boljim uslovima mogao doneti plan za 1963. godinu. On je na prvo mesto stavio mobilizaciju svih snaga oko jesenje setve, kako bi se osigurao stabilniji porast poljoprivredne proizvodnje. Istovremeno je ukazao na potrebu veće proizvodnje u šumarstvu i stvaranje većih rezervi za izvoz i to odmah na početku 1963. godine, kako bi se za rezanu građu što hitnije našla odgovarajuća tržišta u inostranstvu. Boris Krajger je dalje ukazao na potrebu što hitnijeg preduzimanja potrebnih mera za povećanje ugostiteljskih kapaciteta, koji bi u idućoj godini doprineli većem oživljavanju međunarodnog turističkog prometa. On je dalje rekao da unapređenje saobraćaja, naročito u oblasti tranzitnih usluga i pomorskog brodarstva može obezbediti veći priliv St. deviznih sredstava. „Pad poljoprivredne proizvodnje, sve veći uvoz reprodukcionog materijala, povećani deficit bilansa plaćanja, budžetski deficit s kojim se susrećemo na svim nivoima, nelikvidnost u privredi --- sve su to teškoće koje zabrinjavaju i upozoravaju na ozbiljne probleme u našoj tekućoj prinastavio je Boris Krajger - visoki vrednoj politici. No stepen industrijske proizvodnje koji smo postigli poslednjih godina, iskustva koja smo stekli na području borbe za veću efikasnost u našoj proizvodnji i za bolje upoznavanje problema unutrašnjeg i spoljnjeg tržišta, veliki napori koje smo poslednjih godina uložili na području boljeg organizovanja naučno istraživačkog rada , kao i na osposobljavanju stručnih kadrova za proizvodnju, iskustva koja smo postigli na području poljoprivredne proizvodnje, mnogo viši stepen socijalističke svesti i sposobnosti naših ljudi da rešavaju tekuće privredne probleme, a pre svega veliki uspesi koje smo poslednjih meseci postigli u borbi protiv deformacija u našim društvenim odnosima i deformacija u redovima nekih naših rukovodećih faktora - omogućili su da postižemo velike uspehe na liniji formiranja socijalističkih mo-

123

ralnih normi i na liniji izgrađivanja socijalističke, društvene, demokratske svesti , pa smo danas u stanju da otvoreno raspravljamo o svim našim problemima i da na njihovom rešavanju mobilišemo se svesne snage. U toj akciji, pored niza mera na organizacionom sređivanju državne uprave, pored ozbiljnog razmatranja mnogih pitanja politike našeg privrednog sistema i metodologije planiranja, pored insistiranja na usklađivanju potrošnje sa proizvodnjom i privrednim mogućnostima naše zemlje, moraćemo maksimalno da mobilišemo politički svesne snage i da osiguramo jedinstvenu akciju za rešavanje svih problema koji su pred nama. Ovo je neophodno i stoga da bi uspešnije suzbijali razne lokalističke i partikularističke tendencije, ne dopuštajući razvijanje mentaliteta stihijnosti u našem privrednom razvitku". Završavajući svoj referat Boris Krajger je rekao da mi imamo mogućnosti za rešavanje svih problema životnog standarda radnih ljudi i ukazao na potrebe štednje svih vidova potrošnje koji direktno ne zadiru u standard . ,,Samo daljim razvijanjem našeg privrednog sistema. njegovim usavršavanjem radi stimulisanja bržeg porasta produktivnosti rada na svim područjima privredne delatnosti, samo daljim usavršavanjem sistema radničkog samoupravljanja i komunalnog sistema, moći ćemo da savladamo teškoće koje su se u vanredno teškim formama akumulisale u proteklim godinama. Ako osetimo čitavu težinu današnje situacije i postavljenih zadataka, i ako s punom verom u naše materijalne mogućnosti i visok stepen privrednog razvitka koji smo postigli u toku poslednjih godina, i uz punu jednodušnost u akciji priđemo rešavanju tih problems mi ćemo ih i rešiti" ― rekao je na kraju referata član CK SKJ Boris Krajger.

124

M. Minić

O osnovnim pitanjima društvenog plana za

1963. godinu

U svom referatu , koji je podneo na današnjem plenarnom sastanku CK SKJ, član CK SKJ Miloš Minić je rekao : U toku priprema za ovaj plenum CK SKJ izvršena su ispitivanja na osnovu raspoloživih materijala i sprovedena šira konsultovanja sa ciljem : da se ustanove glavne karakteristike kretanja naže privrede u poslednje vreme i da se polazeći od toga utvrdi kakvi bi morali da budu osnovni stavovi ekonomsko- političke smernice koji bi bili obavezni za društveni plan za 1963. godinu". Ne postoji potreba da se ponavlja sve ono što je već ocenjeno i o čemu su zauzeti danas već opštepoznati i prihvaćeni stavovi, prema kojima se danas usmerava čitav praktični rad i aktivnost svih snaga i faktora na političkom i ekonomskom planu. Polazeći od tih stavova i sa jasnom orijentacijom na njihovo sprovođenje i ostvarivanje u privrednoj oblasti , moguće je ovog puta prići neposredno razmatranju aktuelnih pitanja privrednog razvoja koja se sada nalaze pred nama i pitanja orijentacije naše ekonomske politike za 1963. godinu. 125

Prikaz osnovnih obeležja privrednih kretanja i aktuelnih problema našeg razvoja, koji su značajni za orijentaciju ekonomske politike u idućoj godini, „Uporedo sa istorijskim promenama u razvoju našeg društvenog, ekonomskog i političkog sistema, rekao je Minić, pod uticajem tih promena i u isto vreme stvarajući sve širu materijalnu bazu za sve dalji razvitak našeg sistema društvenog samoupravljanja, našeg privrednog sistema, sorazvijala cijalističkih društvenih odnosa u našoj zemlji, se i naša privreda neprekidnom linijom uspona, sa visokim tempom opšteprivrednog porasta. U periodu od osam poslednjih godina naša privreda je razvila i akumulirala obimne proizvodne snage, skoro udvostručila broj zaposlenih (indeks 170 prema povećanju ukupnog broja stanovnika za svega 9% ), takođe udvostručila realni nacionalni dohodak (indeks 199) , odnosno nacionalni dohodak po stanovniku povećala za 1,8 puta (indeks 182), povećala za preko tri puta izvoz (indeks 323) pri istovremenom uvećanju ukupnog prometa sa inostranstvom za 2,6 puta (indeks 263), ostvarila godišnji nivo bruto investicija na kraju tog perioda od oko 1.000 milijardi dinara (samo privredne investicije u osnovne i obrtne fondove) i nivo neto investicija od oko 780 milijardi dinara, stvorila materijalne uslove i mogućnosti na osnovu kojih značajno raste životni standard, a posebno lična potrošnja radnih ljudi (indeks porasta ukupne lične potrošnje iznosi 193), omogućila uspehe u razvoju privredno nerazvijenih područja zemlje i stvorila neophodne uslove za dalje ubrzavanje tog razvitka, i najzad, za brz progres naše zemlje na prosvetnom, naučnom, kulturnom i socijalnom polju “. Ističući da je naša privreda u svom razvoju i u naporima da izvuče zemlju iz privredne zaostalosti morala da savlađuje mnoge teškoće, Minić je posebno ukazao na neke nove teškoće koje se ogledaju u određenim pojavama í privrednim kretanjima. Među te teškoće on je naveo usporavanje tempa opšteg privrednog porasta, tempa proizvodnje, produktivnosti rada i realne potrošnje u celoj privredi. Zatim, stagniranje poljoprivredne proizvodnje u poslednje tri godine, što je u velikoj meri prouzrokovano i ne-

126

povoljnim klimatskim uslovima. Minić je ukazao i na ozbiljnije poremećaje na tržištu. Po oceni Minića glavne uzroke ovih pojava treba da tražimo i u slabostima naših društvenih planova, a i u nekim krupnijim nedostacima i slabostima u našoj ekonomskoj politici. ,,Kad se još ne mogu na osnovu solidnih analiza dobiti tačna pouzdana objašnjenja značaja, domašaja i uticaja na privredna kretanja svakog od tih faktora, normalne su izvesne razlike u mišljenjima o tome . Strpljiv i metodičan rad, i raspravljanje radi objašnjenja privrednih procesa jedini je ispravan metod izgrađivanja jedinstvenih gledišta i stavova, a naročito je to neophodno u pogledu pitanja naše dugoročne politike privrednog razvoja . Pri svem tom , može se reći da raspolažemo neophodnim elementima za određivanje osnovnih stavova na osnovi kojih bismo u toku daljeg rada mogli da razradimo neposredne ekonomsko -političke zadatke za najbliži period i da pripremimo savezni društveni plan i sve ostale društvene planove za iduću godinu“. Ukazujući na to od čega moramo polaziti prilikom razmatranja osnovnih ekonomsko -političkih stavova prilikom izrade društvenih planova za 1963. godinu, Miloš Minić je rekao: „ Prvo, od toga da je neophodno da obezbeđujemo dalje jačanje i razvitak radničkog samoupravljanja, komunalnog sistema i društvenog samoupravljanja. Drugo, naše osnovne stavove moramo određivati, takođe, sa gledišta nužnosti daljeg jačanja proizvodnih snaga , bržeg porasta produktivnosti rada, porasta ukupne proizvodnje i nacionalnog dohotka i daljeg podizanja životnog standarda stanovništa. Treće, moramo vrlo pažljivo određivati ciljeve i zadatke društvenog plana računajući na realne materijalne i društvene snage sa kojima raspolaže naša jugoslovenska socijalistička zajednica. Četvrto, bitan značaj za naše stavove mora imati aktuelna situacija u privredi, problemi koje smo utvrdili na 127

tom području, i potreba da se rešavaju nastali problemi i prebrode teškoće koje poznajemo. Peto, od rezultata privrednih kretanja u toku čitave 1962. godine, i mogućih, predvidivih realnih opštih okvira u kojima bi se mogao kretati privredni razvoj u 1963. god. " Prema rečima Minića prvi proračuni za 1963. godinu predviđaju dalji porast društvenog bruto proizvoda za 10,6 odsto ; nacionalnog dohotka za 11,9% a produktivnost u druš– tvenoj privredi treba da se poveća za 6,1 %. ,,Možemo smatrati kao normalno da će mere preduzete u ovoj godini u cilju dinamičnijeg kretanja čitave privrede produžiti da dejstvuju i u 1963. godini , da prema tome, društveni planovi za tu godinu moraju polaziti od tih mera, njihovog uticaja i njihovih efekata. Isto tako, treba polaziti od toga da se privredne, političke i društvene organizacije i državni organi moraju svom snagom založiti za sprovođenje svih preduzetih mera u 1963. isto kao i u 1962. godini". ,,Glavni problemi i zadaci Društvenog plana za 1963. godinu leže u oblasti industrije, poljoprivrede i spoljne trgovine. U 1963. trebalo bi, naravno, da obezbedimo sve neophodne uslove i aktiviziramo sve snage za porast ukupne proizvodnje, društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka. Ali, najvažniji zadaci rešavaju se u oblasti industrijske i poljoprivredne proizvodnje. Prema grubom proračunu Saveznog zavoda za privredno planiranje trebalo bi da obim proizvodnje industrije poraste i da iznosi 110 prema 1962, odnosno 117 prema 1961 , a poljoprivrede oko 119 prema 1962. i 112 prema 1961 , odnosno 101,1 prema 1959. godini. Kada se pri kraju godine budu bolje videli svi uslovi sa kojima se ima računati u 1963. godini moći će da se učine približniji proračuni i predviđanja. Uz sve ograde mogu da navedem iz istog izvora i, takođe, prvi, a to će reći, vrlo grubi proračun prema kome bi u idućoj godino moglo da se računa na porast prometa roba i usluga sa inostranstvom, i to na povećanje izvoza za oko 12,5 % prema 1962. godini i na porast uvoza za oko 8,3 % uz izvesno smanjenje deficita razmene roba i usluga sa inostranstvom (za oko 90%). 128

U industriji, u kojoj mnoge današnje teškoće neće biti otklonjene do kraja ove godine, proizvodna orijentacija, prema dosada formiranim saznanjima , morala bi u idućoj godini još više i mnogo jače da se usmeri u nekoliko osnovnih pravaca, Trebalo bi da budemo načisto s tim da je prilagođavanje vrlo težak i složen proces. Njega čine još više složenim dve okolnosti. Prvo, naša privreda se godinama navikavala i navikla na unutrašnje tržište gladno robe, uvek spremno da apsorbuje gotovo svaku robu . U poslednje vreme se sve više zapaža da se stanje na tržištu počelo menjati, i sada već ne ide svaka roba, a pogotovu lošeg kvaliteta, slabog asortimana i preskupa . Sada industrija tome mora da se prilagodi. Drugo, mnoge organizacije navikle su se u toku više godina na odnos prema izvozu kao prema sporednom , sekundarnom sektoru, za koga idu viškovi koje ne apsorbuje unutrašnje tržište. Već i promene na unutrašnjem tržištu, a pogotovu sve jači zahtevi spoljnjeg tržišta, više ne dozvoljavaju takav odnos. Proizvodnja se povećava, unutrašnje tržište ne apsorbuje sve, spoljno tržište ne zahteva samo odgovarajući asoritman i kvalitet, nego i stalnost poslovnih odnosa, stabilizovanje isporučivanja odgovarajućih roba, striktno pridržavanje rokova i sl. I ovome se mora prilagoditi što pre naša industrija, a takođe i proizvodnja ostalih privrednih oblasti". Treće, proizvodnja za izvoz trebalo bi u 1963. da se u što većim razmerama proširi i poboljša. Industrija treba da reši glavni zadatak u neophodnom povećanju izvoza. Mere koje stimuliraju industriju da podigne što više proizvodnju za izvoz, naravno roba koje odgovaraju po asortimanu i kvalitetu, moraće da se najefikasnije primenjuju u idućoj godini. Da bi industrija mogla da ostvari očekivane rezultate u 1963, ona mora da se zato svestrano pripremi do kraja ove godine. U svim krugovima zainteresovanim za pitanje industrije postoji saglasnost u tome da ovakva proizvodna ori-

129

jentacija može dati krupnije rezultate već u 1963. godini i ispuniti očekivanja, pod uslovom da u granicama realnih mogućnosti što odlučnije da uzmemo kurs na rešavanju nekih problema koji nisu samo aktuelni nego su i dugoročniji. Pre svega, da rekonstrukcije, modernizacije, u tehničkom, tehnološkom, organizacionom pogledu industrijskih preduzeća budu među najvažnijim zadacima. Da se u tome cbezbede prioritet i moguće olakšice po pravilu preduzećima ili industrijskim grupacijama koja proizvode za izvoz ili koje kooperiraju sa inostranim fabrikama. Ističe se veoma odlučno zahtev da se ubrza dovršavanje novih objekata koji mogu poći u pogon već u 1963, a rasterećuju platni bilansi direktno ili indirektno , ili imaju poseban značaj za domaću proizvodnju. Dalje, da preduzeća koja proizvode po licencama ubrzaju osvajanje sastavnih delova, kako bi se smanjio ne- 1 potrebni deo uvoza. Korišćenje licenci izvanredno ubrzava razvoj naše industrije i ima vrlo veliki značaj za njen razvoj , ali osvajanje proizvoda ide sporo. Pogodnim merama mora se podsticati brže osvajanje. Zatim, da se računa u orijentaciji na povećanje proIzvodnje u 1963 , na postojeće kapacitete i postojeću radnu snagu. Dokazano je da je u našoj industriji nisko korišćenje kapaciteta. Pokazano je takođe da i u korišćenju ljudskog faktora leže ogromne rezerve . Svi društveni planovi, a naročito proizvodni planovi privrednih organizacija, kojima uslovi plasmana, snabdevanje reprodukcionim materijalima i drugo dczvoljavaju povećanje proizvodnje, treba u idućoj godini savim konkretno s posebnom pažnjom da reše i obezbede uslove za povećanje korišćenja kapaciteta i potencijala samih proizvođača“. Minić je napomenuo da je niz godina naša privreda prihvatala ne samo celokupni godišnji priraštaj stanovništva nego i značajnu radnu snagu koja se prelivala sa sela. Kao ilustraciju on je naveo da samo u periodu od 1953. do 1961. godine neto priraštaj u društvenom sektoru iznosi oko 1,400.000 lica. 130

U daljem izlaganju kao jedan od najvažnijih problema, ne samo naše industrije, nego čitave privrede, Minić je naveo nisku stopu porasta produktivnosti rada. Zalažući se za to da zahtev za podizanje produktivnosti prestane da bude parola, već da postane obavezna smernica za sve, tojest, da se u praksi sprovodi, Minić je rekao : ,,Trebalo bi najpre da uvažimo rasprostranjeno mišljenje da danas težište borbe za povišenje stope porasta produktivnosti rada leži u podizanju tehničkog nivoa, u uvođenju savremene tehnologije u našu industriju , a to potpuno važi i za sve druge oblasti privrede. Ako to mišljenje uvažimo, onda u našoj privrednoj politici to mora da stane među naše najpreče privredne zadatke, istina među one za koje je potpuno neosporno da nisu ograničeni na kratak rok, već obrnuto. A o tome zadatku je bilo reči napred, to je smisao modernizacije i rekonstrukcije zaostalih kapaciteta. Prelazak na amortizaciju na osnovi revalorizacije, zašta se sprovode opsežne pripreme, trebalo bi da olakša da se ovaj zadatak uspešno izvršava. Neke naše industrijske grane ili grupacije preduzeća neće moći samo putem promene zastarele opreme da korenitije promene situaciju, tj . da od niske dospeju na visoku produktivnost rada. Mašinogradnja , elektroindustrija i dr. mogu podizati produktivnost rada samo putem razvijanja široke kooperacije i specijalizacije. Unutar same industrije već se razvija ova tendencija. Možemo očekivati da će ova tendencija dalje jačati šireći se nesmetano na teritoriji cele zemlje, ne ograničavajući se samo na teritorije pojedinih političko-teritorijalnih jedinica. Neka naša krupna preduzeća ili grupe preduzeća neće ni tim putem lako moći da podižu produktivnost rada, već će morati pre ili kasnije da se orijentišu na kooperaciju i sa krupnim inostranim fabrikama da bi sama mogla postaviti proizvodnju u velikim racionalnim i ekonomičnim serijama, uz primenu automatizacije tehnoloških procesa . Naša politika ekonomske saradnje s drugim zemljama trebalo bi da olakša našim privrednim organizacijama ovakvu orijentaciju, ali inicijativa samih organizacija trebalo bi u tome 131

da ima glavnu reč. Imamo prve početke na ovoj liniji . Zadatak nam je da podstaknemo naše zainteresovane organizacije da smelije krenu tim putem, naravno, vodeći uvek računa o tome da ukupni rezultat tog kursa obavezno bude povoljan za kretanje našeg platnog bilansa". Iznoseći u daljem izlaganju neke osnovne podatke proizvodne politike za 1963. godinu , Minić je naglasio da najveću pažnju zaslužuje proizvodnja žita a u okviru toga proizvodnja pšenice. On je napomenuo da prvo sagledavanje naturalnih proporcija plana za iduću godinu pokazuje da bilansno moramo računati na proizvodnju od 4 miliona tona. Međutim , akcionim programom morali bi se usmeriti na proizvodnju od 4,5 miliona tona. „Najvažnije će biti za čitavu privredu da poljoprivreda trajno stane sa svim svojim složenim problemima, na mesto koje ona mora da zauzme u sklopu naše tekuće i dugoročne politike privrednog razvitka, s obzirom na značaj , domašaj i uticaj stanja i kretanja u oblasti poljoprivrede na razvitak čitave naše privrede. Postalo je sasvim jasno da u današnjim uslovima porast naše privrede u velikoj meri zavisi od razvitka poljoprivrede. Za snalaženje, za orijentaciju nije izlišno ovde ukazati samo na uticaj oscilacija poljoprivredne proizvodnje na našu privredu. Oscilacije su, kao što je poznato, česte. Na primer, u 1961. godini od neizvršenja planiranog nacionalnog dohotka u celoj privredi u visini od oko 230 milijardi dinara (po tekućim cenama) , samo na poljoprivredu otpada oko 135 milijardi dinara . S druge strane, direktni gubici u nacionalnom dohotku , koji su nastali zbog smanjenja poljoprivredne proizvodnje, procenjuju se na oko 06 milijardi dinara s tim što njihov grubi raspored na pojedine oblasti privrede iznosi : u poljoprivredi oko 70 milijardi dinara, u industriji oko 14,5 milijardi i u saobraćaju oko 1,5 milijardi. Za 1962. godinu pravljene su prve najgrublje orijentacione procene izvršenja planiranog nacionalnog dohotka za celu privredu . One pokazuju da treba računati na smanjenje za oko 367 milijardi dinara , od čega bi deo koji bi otpao na poljoprivredu mogao da se popne i do oko 200 milijardi dinara manje od planiranog. Nezavisno od krajnjih efe-

132

kata, prve procene, na osnovi podbacivanja rezultata žetve belih žitarica , pokazuje da će direktni gubici u nacionalnom dohotku iznositi oko 72 milijarde, od čega opet oko 50 milijardi u poljoprivredi, oko 20 milijardi u industriji i oko 2 milijarde u saobraćaju“. U spoljnotrgovinskoj oblasti današnji problemi će verovatno biti još na dnevnom redu, možda i pooštreni u 1965. godini. U toj oblasti imamo vanredno važne i teške zadatke od kojih u mnogome zavisi i rešavanje opštih privrednih problema. Dobrim delom će rezultati u 1963. zavisiti od priprema i aktivnosti za vreme sledećih šest meseci. Mogućnosti za proširenje našeg izvoza postoje. Neodložno treba razviti široku akciju u tom pravcu. To je vanredno značajno za proizvodnju, za veće uposlenje kapaciteta pre svega naše industrije. Smanjena poljoprivredna proizvodnja u ovoj godini verovatno neće dopustiti da nešto znatnije podignemo izvoz poljoprivrednih proizvoda ; no to treba još da vidimo, najesen ćemo moći to bolje da procenimo. Industrija mora u svakom slučaju poneti glavni teret, rešiti glavni deo zadatka u oblasti izvoza“. Minić je zatim rekao da rastu prispele rate za otplatu naših dugova što pojačava pritisak platnog deficita na privredu. ,,Bez obzira na uzroke, sad je činjenica da naše obaveze rastu. Mi se moramo spremiti da ih ispunjavamo. Istina , to bi moglo da stvori posebne teškoće pa bi morala da se ispita mogućnost da postignemo izvesno olakšanje u dinamici izmirivanja obaveza. Ovo je važno da nas okolnosti ne bi prinudile da, radi izmirenja obaveza , pribegavamo smanjivanju uvoza iz zemalja s kojima imamo najviše razvijene ekonomske odnose, i prema kojima su istovremeno najveće i naše obaveze, što bi moglo naneti samo štetu ne samo nama , nego i tim zemljama. Ako bi smo bili prinuđeni na to, morali bismo da činimo nešto što je suprotno našoj trajnoj orijentaciji da stalno povećavamo naš izvoz i naporedo s tim i naš uvoz sa svim zemljama. Ali, u slučaju da nam okolnosti to na-

133

metnu, moraćemo se i time poslužiti radi rešavanja problema koje imamo. 1 U ovakvim uslovima postoji preka potreba da bude na visini razrada i podrobno planiranje regionalne strukture našeg izvoza i uvoza, kao i spoljnotrgovinskih odnosa sa svakom pojedinom zemljom. Naporedo sa našom aktivnošću na međunarodnom planu zajedno sa drugim zainteresovanim zemljama u pravcu konstruktivnog rešavanja problema koji nastaju usled pojave regionalnih integracionih ekonomskih grupacija, kao i protiv diskriminacione politike tih grupacija, u robnoj razmeni prema trećim zemljama, moramo na planu naše privredne politike da izvučemo sve neophodne zaključke i da preduzmemo sve mere i korake sračunate na ograničavanje svih štetnih posledica za našu privredu". Naši krediti za nedovoljno razvijene zemlje , koji će postepeno da rastu prema našim mogućnostima, postaju već i obavezno treba da se učvrste kao jedna od stalnih planskih proporcija. To je trajni interes pre svega naše privrede, prvenstveno naše industrije. Treba da se razrade programi i planovi sračunati na duže vreme za sprovođenje ove politike. Povremenost, improvizaciju ili nesolidnost iz ove oblasti moramo do kraja ukloniti. Moraće da se održi čvršći režim za uvoz. Kako se sada može predvideti, neće moći da se povećava značajnije uvoz reprodukcionih materijala. Uvoz roba lične potrošnje, uvoz sklapajućih delova, nerobni odliv deviza u 1963. morao bi da se kreće oko ovogodišnjih iznosa pošto će svakako morati da se poveća uvoz hrane. Za uvoz opreme još nije sve izvesno, ali i tu treba računati sa stvarnom situacijom . Iduće godine treba odlučnije ići na poboljšanje efikasnosti saobraćajnih usluga, uz postupan proces modernizacije pojedinih grana a u cilju prilagođavanja strukture transportnih kapaciteta strukturi prevoza. Prema mišljenju Minića integraciju u saobraćaju treba podržati i pomagati je aktivnom investicionom politikom, jer to može da dovede do značajnih racionalizacija u postojećoj strukturi i organizaciji saobraćaja.

134

Osim dalje modernizacije i ekonomski opravdanog ukrupnjavanja za bolje istupanje na domaćem tržištu, trgovina treba na spoljnom planu da bude snažniji nosilac povezivanja u odnosima zainteresovanih privrednih grana . Minić je dalje rekao da među značajne zadatke dolazę i problemi u oblasti raspodele i potrošnje. Izvršena ispitivanja pokazala su da društveni plan za iduću godinu mora naći rešenja u toj oblasti koja će odgovarati potrebama i zahtevima privrednog razvoja. ,,U 1963. godini moramo prilikom raspodele obezbediti usklađen porast svih vidova potrošnje i efikasnim merama obezbediti ostvarenje planiranih proporcija. Bez obzira na zadatke u pogledu platnog bilansa, na kurs ka likvidaciji inflacioniranja tražnje putem deficitnog finansiranja i na neophodnu orijentaciju na obezbeđenje nužnih privrednih rezervi za 1963. godinu, naša opšta orijentacija ne bi moglą da bude ograničavanje potrošnje na čitavoj liniji , stogą što bi to moralo da pogodi čitavu proizvodnju , što bi neizbežno postalo važan faktor usporavanja proizvodnje i opšte privrednog porasta sa svim posledicama koje bi na osnovi takvog kretanja morale da uslede. Ali opšti kurs koga moramo usvojiti svi, na svim nivoima, u svim jedinicama koje upravljaju društvenim sredstvima i raspolažu delovima ukupnih raspoloživih´ sredstava, morao bi da bude na liniji štednje, u smislu borbe protiv svakog rasipanja i neracionalnog trošenja , bez obzira na to o kojoj potrošnji se radi. Drugo, moramo da nastavimo sa upornim nastojanjem da uspostavimo čvrstu , plansku disciplinu u potrošnji. Političkim, pravnim, administrativnim i dr. sredstvima moramo postići da postane opšte poštovana moralna norma : da svak ima pravo da troši samo onoliko sredstava sa koliko raspolaže prema društvenoj raspodeli, da niko nema pravo da se neodgovorno zadužuje više nego što je kadar da blagovremeno oduži. Bez ovakve planske discipline društveni planovi ne mogu biti efikasno sredstvo za privredni razvoj u rukama socijalističkog društva . Upravo držeći se ovakvog kursa možemo i moramo primeniti ograničavanje potrošnje na nekim sektorima na kos 135

jima je došlo iz jednih ili drugih razloga do proširenja potrošnje preko racionalnih granica i ekonomskih mogućnosti naše zemlje, pogotovu sada s obzirom i na ekonomske rezultate privrede u uslovima kada je opšti tempo razvoja usporen. Društveni plan za 1963. treba da odredi takve okvire za odnose u raspodeli, koji će moći da osiguraju ostvarenje takve politike. Tome treba da doprinesu i sve regulativne mere koje su preduzete u istom pravcu u ovoj godini i čije dejstvo će se svakako produžiti i u 1963, a prema potrebi i nove takve mere koje se mogu pokazati neophodnim ". Opšta orijentacija za investicionu politiku u idućoj godini treba da bude u pravcu razvoja proizvodnje i bržeg povećanja izvoza. „U tom cilju , rekao je Minić, u 1963. godini nužno bismo morali prilikom ulaženja u nove investicione poslove da se opredeljujemo za ona ulaganja koja daju brže efekte, brže aktiviranje uloženih sredstava. Pri tome ne možemo zanemarivati , dugoročne investicije, moramo, staviše, ići u neke nove, ali je obavezno da vodimo računa da ove investicije moramo nužno uskladiti sa mogućnostima naše privrede, sa potrebama stabilnog privrednog razvoja , kao i sa mogućnostima i uslovima korišćenja inostranih kredita “. Minić se u svom referatu upravo zalaže za to da sredstva koja budu raspoloživa i slobodna za investiranje usmerimo na dovršavanje započetih objekata, na ubrzanu rekonstrukciju i modernizaciju zastarelih postrojenja, pre svega industrijskih i to prvenstveno onih koji će proizvoditi sirovine i reprodukcioni materijal. ,,Treba naročito da smatramo važnim i hitnim zadatkom dalje razrađivanje sistema usmeravanja investicija koji će odgovarati uslovima i biti u skladu sa svim elementima našeg privrednog sistema, koji nije birokratsko centralistički sistem, već se zasniva na društvenom samoupravljanju, što podrazumeva decentralizaciju i oblasti proširene repro'dukcije. Pritom treba da znamo da ćemo morati da proverimo sva dosadašnja ekonomska i administrativna sredstva usmeravanja i verovatno, da tražimo i nove puteve i metode usmeravanja, i stvaranja uslova i stimulansa za koncen136

traciju sredstava , imajući u vidu i ulogu banaka . Deo tog posla biće i neophodan zadatak da proučimo i tačnije odredimo ulogu OIF. I najzad, taj posao neće imati značaj samo za 1963. godinu nego i za više godina koje su pred nama. U ispitivanju uloge OIF naša dosadašnja iskustva pružaju bogat materijal za utvrđivanje načelnih i praktičnih političkih stavova. Samo mi ne možemo OIF i njegovu ulogu ispitivati i određivati izolovano, samu za sebe, sa pretpostavkom da se uloga drugih nosilaca društvenih sredstava u proširenoj reprodukciji tome prilagodi. To ne bi bio ispravan metod i put. Mi tome moramo uvek prići sa stanovišta uloge svih faktora koji raspolažu društvenim sredstvima i nose odgovornost u proširenoj reprodukciji. Minić se založio za to da ovaj zadatak po mogućstvu izvršimo još ove godine da bi u iduću ušli sa jasnijim stavovima o ulozi i odgovornosti svakog od pojedinih društvenih faktora koji deluju u oblasti proširene reprodukcije. ,,Istina je da smo mi u decentralizaciji otišli vrlo daleko od onog sistema koji smo imali još pre desetak godina. Svake godine smo postepeno povećavali sredstva privrednih organizacija, komuna i republika . Činjenica je da smo likkvidirali administrativno - centralistički sistem i da na osnovi ostvarenog društvenog samoupravljanja raspoloživim društvenim sredstvima upravlja svako u granicama svojih prava i mogućnosti, počev od privredne organizacije do federacije. Minić je dalje rekao da je centralizovano usmeravanje u oblasti investicija u privredi putem opšteg investicionog fonda i sistema učešća i garantija i u bruto privrednim investicijama pre visoko nego nisko Prema njegovim rečima, neto investicije se raspoređuju u vanredno visokom procentu pomoću Opšteg investicionog fonda a putem rešenja centralnih banaka ili saveznih organa . U neto investicijama snaga investicionih fondova pre svega narodnih republika , a donekle i ostalih nosilaca , nema većeg značaja . „ Drugo, rekao je Minić, očigledno je da su na OIF preuzete široke, obimne, velike odgovornosti, a da su na malu

137

meru svedene odgovornosti u proširenoj reprodukciji fon- | dova i sredstava republika, a i odgovornosti fondova komuna nisu naročito velike. Naša praksa treba očigledno tek da nađe one prirodne odnose gde se odgovornosti dele i uzajamno povezuju, a u vezi s tim i materijalna sredstva za privredni razvoj , tako da se usklađeno rešavaju i oni opšti problemi za koje najveći deo odgovornosti po prirodi stvari nosi federacija, a s njom zajedno i republike, i oni drugi problemi za koje odgovornosti leže na preduzećima i komunama i s njima zajedno i srazmerno i na republikama. Treće, da već u 1963. godini treba stvarati uslove za povećanje sredstava na nivou republika i komuna za privredni razvoj i na osnovu toga za proširenje njihovih odgovornosti i obaveza u domenu privrednog razvoja. Taj stav možemo bez ikakve bojazni da zauzmemo i pre konačnog raščišćavanja problema izgradnje potpune koncepcije o sistemu usmeravanja investicija koji bi imao da efikasno obezbedi izvršavanja društvenog plana a u sklopu toga i koncepcije o ulozi OIF. Potrebno je da ovo gledište bude ovde bliže određeno . Naime, ovde se misli na koncentraciju na raznim nivoima sredstava koja se koriste za privredni razvoj , pre svega za neto investicije, da u tom pogledu odnose treba menjati u pravcu smanjivanja koncentracije na nivou federacije . Pritom se računa sa pretpostavkom svođenja uticaja političkih faktora do granica neophodnog usmeravanja u oblasti privrednih investicija u toku daljeg razvoja našeg sistema investiranja uopšte, i sistema usmeravanja invisticija posebno, a istovremeno sa jačanjem u toj oblasti uloge kreditnog sistema i bankarskog mehanizma, kao i uloge samih privrednih organizacija na bazi normalnog procesa koncentracije i integracije u privredi. Pred nama su zadaci da i ovde proučimo sa pažnjom naša iskustva i izgradimo i razvijemo sistem investiranja, sistem usmeravanja investicija posebno, prema potrebama daljeg brzog razvitka jedinstvene jugoslovenske privrede. U vezi sa ovim konstatacijama dolazi se do razmišljanja, rekao je Minić, o opasnostima od privrednog partikularizma , dezintegracije, neracionalnog korišćenja akumula-

138

cije, nacionalističkog egoizma i svih mogućih ekonomskih I' političkih posledica takvih eventualnih tendencija. On je podsetio da je i na proširenoj sednici Izvršnog komiteta CK SKJ u martu utvrđeno da su takve pojave nastale i stvorile određene političke i ekonomske probleme u uslovima koji su se razvijali uz postojanje sadašnjih odnosa u raspodeli ukupnih raspoloživih sredstava zajednice, odnosa u ukupnim Investicijama itd. Zato, izučavanje i iznalaženje praktičnih rešenja pomenutih problema zaslužuje najveću pažnju. I u 1963. godini za razvoj nedovoljno razvijenih pod ručja trebalo bi da se izdvoji odgovarajući iznos sredstava federacije. Sada nije moguće predvideti iznos tih sredstava; to će moći da se odredi u toku pripreme Saveznog društvenog plana za 1963. godinu, u sklopu iznalaženja rešenja za sva pitanja koja u društvenom planu imaju da dobiju odgo- ' varajuća rešenja. Po svemu sudeći sada imamo mogućnosti da rešimo probleme sistema finansiranja razvoja nedovoljno razvijenih područja. Zakonom i drugim propisima i merama treba da regulišemo ta pitanja rukovodeći se težnjom da se postigne efikasnije rešavanje problema privrednog razvoja nedovoljno razvijenih područja i što je moguće veća zainteresovanost za efikasnost i racionalnost investiranja na tim područjima. Posle ispitivanja koja su do sada mogla biti izvršena na osnovi raspoloživih podataka o kretanjima ličnih prihoda i lične potrošnje u nominalnom i realnom vidu, može se i za 1963. godinu računati da lična potrošnja dalje poraste, s tim što bi kretanje ličnih prihoda trebalo da bude u što neposrednijoj zavisnosti od kretanja proizvodnje i produktivnosti rada. Društveni plan bi trebalo da polazi od toga i da raspodelom obezbedi takvo kretanje. Uz primenu mera preduzetih u ovoj godini trebalo bi u idućoj godini što bolje obezbediti da se ostvari ovakva politika. Tome bi trebalo da bude podređen rad na pravilnicima u privrednim organizacijama . Ovi pravilnici su od ogromnog značaja sa stanovišta opšteg privrednog razvoja. Oni treba da budu rezultat borbe pre svega svesnih socijalističkih snaga za što dosledniju primenu u raspodeli čistog

139

prihoda načela ,, svakom prema radu ", protiv svakog izvitoperivanja toga načela , bilo u vidu preteranih raspona plata, bilo u vidu uravnilovke što može samo podrivati materijalnu zainteresovanost proizođača za rezultat rada svog preduzeća i svoga ličnog. Međutim, u oblasti socijalnog osiguranja u idućoj godini moraju se utvrditi i sprovesti mere koje će regulisati da se kretanje ove potrošnje uskladi sa stvarnim mogućnostima naše privrede i potrebama koje bi odgovarale sadašnjim uslovima". Ilustrujući porast deficita fondova socijalnog osiguranja od 1959. do 1961. godine. Minić je rekao da nije teško zaključiti kakvu su ulogu imali ovi deficiti kao inflaciona sila. koliko nas je skupo koštalo prilično dugo održavanje neodređenih odnosa i priličnog nereda u socijalnom osiguranju . Nastavljajući svoje izlaganje o osnovnim pitanjima društvenog plana za iduću godinu Minić je rekao da se za sve vidove opšte potrošnje, budžeta , za neprivredne i slične investicije društvenim planom može predvideti umeren porast. Bilo bi moguće , staviše, da se potrebe koje na tom području uvek daleko prelaze granice stvarnih mogućnosti naše privrede, zadovolje u takvim razmerama da bismo mogli proći bez teških odricanja koja bi mogla biti od štete za životni standard stanovništva ili za druge opšte interese zajednice". Da bi se to ostvarilo, po mišljenju Minića , sve političke i društvene snage treba da prihvate i sprovedu u život politiku štednje i racionalnog trošenja sredstava. ,,Kad bi mobilizacija za štednju i racionalno korišćenje raspoloživih sredstava bila ostvarena kao trajna, a ne kampanjska aktivnost bilo bi prostora da se na nekim sektorima opšte potrošnje i ubrza rešavanje problema sa jačim i većim sredstvima". • Minić je dalje rekao da bi bilo potrebno da se širom mobilizacijom društvenih i ličnih sredstava radnih ljudi što više poveća i ubrza stambena izgradnja. 140

Ni iduće godine ne bi trebalo počinjati izgradnju novih administrativnih i upravnih zgrada, a komunalne investicije trebalo bi usklađivati sa realnim mogućnostima. „ Trebalo bi svakako povećati racionalnost investiranja i u sve ostale neprivredne, prosvetne, socijalne i druge svrhe. To je jedini način da se sredstva planski rasporede i problemi uspešno rešavaju u uslovima kakvi su ovi sadašnji, a koji usled stvarnih potreba privrednog razvoja ne dozvoljavaju da se učešće neprivrednih investicija u ukupnim investicijama podiže na veći od postignutog nivoa (1959. godine 25,5% od ukupnih investicija, 1960. godine 27,1% i 1961. godine 29,6%). Pred nama je još jedan važan zadatak koji se sastoji u hitnoj potrebi da raščistimo pitanja metodologije planiranja. Duže vreme traje zastoj u razvoju našeg sistema i metoda planiranja. U tome se svi kod nas slažu . Kakva bi trebala da bude metodologija planiranja o tome su se već formirala različita mišljenja u krugovima naših ekonomista. Do danas nije diskusija o tome završena. Kad bi metodologija planiranja bila pitanje samo teorijskog ili stručnog značaja , mogli bismo da ne brinemo mnogo što diskusija dugo traje, što su se gledišta izdelila i bore se među sobom. Ali, od toga po kakvoj metodologiji se pravi naš društveni plan , zavise mnoga ekonomska i politička pitanja privrednog i društvenog razvoja zemlje. A ta pitanja ne spadaju u domen stručnih krugova. Ta pitanja moraju da interesuju političko rukovodstvo zemlje. Mi moramo ovde ustanoviti da je nužno što brže izaći iz faze diskusija , dovesti do razjašnjavanja svih osnovnih i drugih važnih pitanja i što pre izraditi metodologiju planiranja koja će obezbediti da dođemo do društvenih planova koji će biti u svim bitnim pitanjima usklađeni sa privrednim sistemom, radničkim samoupravljanjem, komunalnim sistemom i društvenim samoupravljanjem uopšte i postati efikasno sredstvo u rukama socijalističke zajednice za usmeravanje privrednog razvoja. Treba po mogućstvu što pre, takođe, pripremiti i doneti odgovarajuće nove zakonske propise o toj materiji. 141

Već danas, nastavio je Minić, treba da zauzmemo stav da li naša orijentacija treba da bude ka napregnutom ili ka nenapregnutom društvenom planu. Trebalo bi da se odlučno opredelimo za orijentaciju na nenapregnute planove. Izgleda da je sada ovakvo gledište veoma rasprostranjeno. Mi poznajemo posledice prenapregnutih planova. Prenapregnuti planovi su faktori privredne nestabilnosti. Potrebno je da napustimo dosadašnju praksu u tom pogledu i da pređemo ka društvenim planovima koji neće biti prenapregnuti, koji će usmeravati tekući i dugoročni razvoj putem stabilnog i skladnog razvoja i porasta privrede i životnog standarda radnih ljudi, ka odmerenim društvenim planovima koji će sagledavati sva kretanja u privredi i koji će uzimati u obzir sve objektivne okolnosti, sve ekonomske i društvene uslove . Posredstvom takvih društvenih planova može da se obezbedi stabilan i usklađen, a time i najbrži tempo privrednog razvitka. Linija prenapregnutih planova samo prividno je linija maksimalnog porasta. Sigurno je najbolje da se društveni plan izvršava onako kako je postavljen u svim njegovim osnovnim proporcijama. Ako već po pravilu život, stvarni privredni razvitak odstupa manje ili više od proporcija, sva naša iskustva govore da je bolje da ta odstupanja budu prebacivanje ciljeva i zadataka plana, premašivanje planirane proizvodnje, nacionalnog dohotka i dr. , nego da to budu podbačaji koji stvaraju i mogu stvarati samo poremećaje. Iskustvo govori da je u pogledu društvenih planova bolje držati se načela : bolje manje, ali bolje. Ali, ovaj stav koji zahteva prelazak na izraz neprenapregnutog, odmerenog, društvenog plana, nije nimalo lako sprovesti u život. Malo je verovatno da se to može izvesti naglo u jednoj godini. Neke veoma važne okolnosti sprečavale bi da se tako nešto izvede. Te okolnosti može veoma lako da ustanovi kao tačne činjenice svako iole objektivno ispitivanje. One su najtešnje skopčane sa tendencijama potencijalne ili akutne nestabilnosti opštih privrednih kretanja. Njima se u toku niza godina prilagođavala i na njih navikla naša privreda, privredni, pa i društveni organizam“,

142

Minić je dalje napomenuo da su privredne rezerve federacije u toku poslednjih nekoliko godina imale prilično neujednačen nivo. U pogledu trošenja privrednih rezervi → glavne namene su bile odobravanje dodatnih sredstava Opšteg investicionog fonda za davanje zajmova, zatim za davanja saveznom budžetu, a i ostale dotacije i regrese, što je uglavnom rasporedivano prema iskrslim zahtevima i potrebama. „Naša ekonomska politika nije imala čvrst kurs da osigurava jake privredne, rezerve. Naše planiranje od federacije do komune i preduzeća priviklo se da odnose, ciljeve i zadatke određuje ne računajući sa ozbiljnim rezervama. Pritom je sigurno svakom planeru teorijski sasvim jasno da u uslovima robne proizvodnje, slobodnog tržišta, socijalističkih društvenih odnosa, društvenog samoupravljanja i privrednog planiranja jake privredne rezerve predstavljaju jednu od najvažnijih pretpostavki stabilnog privrednog razvitka. Naša praksa to obično ne respektuje, iako povremeno dobijamo neprijatne lekcije iz privrednog života. Naša privreda nije bez ikakvih rezervi. Ima ih po raznim fondovima , na raznim nivoima. Ali, ne bi se moglo reći da su to prave privredne rezerve , zatim tu nema deviznih rezervi koje su najmobilnije rezerve. Izlazi, da u stvari nemamo snažne , mobilne rezerve sposobne za upotrebu na svakom sektoru na kome se za to ukaže potreba “. Druga okolnost na koju se navikla naša privreda sastoji se, prema oceni Minića, u prekomernom inflacioniranju tražnje posredstvom deficitarnog finansiranja, prvenstveno u oblasti investicija ali u značajnom obimu i u oblasti opšte i lične potrošnje. ,,Neizmirene budžetske obaveze narodnih republika i narodnih odbora , naveo je Minić, prema privrednim organizacijama i ostalim korisnicima društvene imovine iznosile su u 1960. godini oko 33,6 milijardi dinara i u 1961. godini 31,3 milijarde. Od naznačenih iznosa, neprivredne obaveze prema privrednim organizacijama iznosile su za 1960. godinu 20,4 milijarde dinara i za 1961. godinu 22,6 milijardi dinara“. Minić je napomenuo i to da se privreda navikla na značajan godišnji kontingent inostranih sredstava.

143

r

„Za planiranje bez rezervi i za inflacioniranje tražnje putem deficitarnog finansiranja ne možemo smatrati odgovornim samo planere-stručnjake. Glavna odgovornost pada na nas, na političke kadrove, jer mi smo svuda na najodgovornijim mestima. Mi obično nismo raspolagali dovoljno osećanjem za realnost i méru i, povučeni ogromnim uspesima u izgradnji na svim poljima života, dozvoljavali smo da nas ponesu ambicije sredine u kojoj radimo, pa smo odlučivali ili vršili pritisak i tokom planiranja i u toku svakodnevne prakse da se prekoračuju granice mogućeg i dozvoljenog“ . Orijentišući se na manje napregnute društvene planove , naglasio je Minić, treba da se opredelimo još i na tri konkretnija stava. „ Prvo, da otpočnemo već u 1963. godini da formiramo pre svega Saveznim društvenim planom, jače privredne rezerve podrazumevajući u tome i jače devizne rezerve u granicama stvarnih mogućnosti. Drugo, da se nastavi sa kursom likvidacije inflacioniranja tražnje putem deficitnog finansiranja koji je počeo da se sprovodi ove godine ; ovakva praksa moraće što skorije da iščezne u interesu uspostavljanja nužne discipline na svim nivoima u izvršavanju društvenih planova . Treće, da se otpočne sa pojačavanjem privredne rezerve pomoću inostranih sredstava koje koristi naša privreda". Na kraju svog referata član CK SKJ Miloš Minić podsetio je da je mogućnost revizije društvenog plana privrednog razvoja od 1961. do 1965. godine bila pokrenuta na martovskoj proširenoj sednici Izvršnog komiteta CK SKJ. a o tome su govorili i drugovi Tito i Kardelj . Mogućnost revizije plana nametnuli su kretanje privrede i rezultati u prošloj godini i prvom polugođu ove godine, a i dve nepovoljne poljoprivredne godine . Osim toga, u petogodišnjem planu nisu vršene nikakve promene, posle krupnih promena koje su izvršene u privrednom sistemu prošle godine. Plan je ostao kakav je bio pa se zato zadržao nesklad između plana, njegovih ciljeva , zadataka , odnosa i materijalnih bilansa s jedne, i ostalih elemenata privrednog sistema s druge strane.

144

Izgleda, međutim, da mnogo razloga govore da ne bi trebalo pristupiti radu na reviziji društvenog plana za period 1961-1965 . godina , već da bi trebalo pristupiti radu na donošenju novog društvenog plana za period 1964-1970. godina, čime bi se istovremeno ostvarilo i sve što bi se moglo očekivati od revizije sadašnjeg petogodišnjeg plana. U prilog izradi novog sedmogodišnjeg društvenog plana do 1970. godine, Minić je naveo nekoliko osnovnih razloga. Prvo, dugoročni problemi našeg privrednog razvoja ne bi se mogli pravilno ni proceniti ni rešiti, ako bi njihovo rešenje trebalo tražiti do 1965. godine. Među takve probleme on je naveo razvoj crne metalurgije, enrgetike, zatim hemijske, pre svega bazične hemijske industrije obojene metalurgije, a i neke probleme infrastrukture. Drugo, dve godine od petogodišnjeg plana su prošle, ostale su još tri, a gotovo svi problemi razvoja tokom te tri godine mogli bi se, bez većih komplikacija , rešavati godišnjim planovima , pod uslovom da se društvenim planom za 1964-1970. godinu raščisti i razradi osnovni pravac privrednog razvoja a i pravci za sve sektore , i da se na osnovu utvrđenih pravaca definiše, razvije i razradi politika za sve privredne oblasti. Rad na pripremi sedmogodišnjeg plana bio bi prilika da se raščiste gledišta i o našem dugoročnom privrednom razvoju, da se uporede razna mišljenja i iskoriste, kolikogod je više moguće, za stvaranje jedinstvenih mišljenja i stavova jedinstvene politike privrednog razvoja naše zemlje. „Ako bismo se odlučili za donošenje društvenog plana 1964-1970. godine, rekao je Minić, bez odlaganja bi mogao da se organizuje i otpočne rad na pripremi ovog plana. Kada proučavanje problema i pravaca našeg društvenog razvoja bude dostiglo do određenog stupnja zrelosti , mogao bi se za plenarni sastanak CK SKJ pripremiti izveštaj na osnovu koga bi Centralni komitet mogao da zauzme političke stavove i linije, o ekonomsko - političkim smernicama privrednog razvoja za period 1964-1970 . godine".

145

S. Komar

Proizvodno-ekonomski problemi i zadaci u daljem

razvoju poljoprivrede

Drugarice i drugovi, Četiri godine od VII kongresa SKJ dovoljno je vrijeme da bi se ocijenilo da je generalna linija data za poljoprivrednu politiku teoretski i politički pravilna. Ono čime treba da se pozabavio jesu pitanja dalje razrade i primjene te linije u sadašnjim uslovima, ponovna jasna potvrda određenih stavova te stvaranja preduslova za otvaranje novih, širih mogućnosti za savladavanje aktuelnih poteškoća u razvoju. Narastanjem proizvodnih snaga, potrebni su a i neophodni i u poljoprivredi izvjesni korektivi metoda koji ubrzavaju procese razvoja. To bi trebalo da obezbjedi tempo porasta proizvodnje, tržnih viškova i modernizacije poljoprivrede kakav je bio u periodu 1956/59. Zato bi se danas u razmatranju dalje rekonstrukcije poljoprivrede trebali kretati samo na terenu konkretnih ocjena, mjera i prijedloga. Prethodni period može se okarakterizirati kao faza brze modernizacije poljoprivrede koja još traje. Od 1957. do 1961 . godine poljoprivredna proizvodnja je povećana skoro za 47% prema prethodnom periodu. Time smo bespovratno 146

ostavili nivo proizvodnje i stope porasta kakvi su bili nekoliko posljednjih decenija. Učešće socijalističkog sektora u tržnim viškovima od desetak procenata popelo se toliko da zajedno s kooperacijom u mnogim robama čini preko 50%. Stara tehnologija uglavnom je prevaziđena novim pogledima i metodama koji se uspješno primjenjuju mada na jednom zasad još uskemo sektoru poljoprivrede. Za niz proizvodnji je dobijena bitka u „ očiglednoj nastavi “ o prednostima krupne proizvodnje i danas se uglavnom idući od parcele do parcele upire prstom u zaostali , izolirani autarhični privatni posjed . Ovo se odnosi na gotovo sve ratarske i druge biljne proizvode. Najviše su savladani tehnolški i ekonomski problemi proizvodnje pšenice.

Prihvatanje nove tehnologije bilo je omogućeno, pored ostalog, razvijanjem, mada nedovoljno uporno i široko, novih odnosa socijalističke raspodjele u radnim kolektivima dobara i zadruga. Stvoreno je nekoliko stotina radnih kolektiva koji su na putu da ubrzo postanu moderni proizvođači pojedinih roba. Isto tako imamo novi tip zemljoradničkih zadruga od kojih stotine ostvaruju krupnu proizvodnju bilo na ekonomijama bilo u kooperaciji. Pozitivni procesi koji su zahvatil razvoj poljoprivrede , praćeni su i nekim negativnim pojavama, koje zahtjevaju da se o njima diskutuje, da se one svestrano sagledaju kako u daljem razvoju ne bi unosile poremećaje u naše proizvodne planove i skladan razvoj nacionalne ekonomike. Naime posljednje tri godine došlo je do stagnacije ratarske proizvodnje sirovina ― žitarica, industrijskog bilja, stočne hrane i povrća . Zbog toga imamo deficitarnost gotovo svih poljoprivrednih proizvoda na višem nivou proizvodnje i potrošnje. Na sadašnjem stepenu razvoja naše privrede, a naročito zbog nepovoljne agrarne strukture, kao i zbog pomanjkanja minimalnih rezervi poljoprivrednih sirovina, svaki zastoj ili dublja periodična oscilacija proizvodnje još uvijek ozbiljno potresa i deformira opća privredna kretanja. Posljedice su poznate i duboko se odražavaju na cijelu privredu: oscilacije u nacionalnom dohotku, teškoće u platnom bilansu, bilo zbog povecanog uvoza hrane ili sirovina, 147

bilo zbog nestabilnog iako povećanog izvoza, usporavanje porasta životnog standarda, teškoće prerađivačke industrije ovisne o poljoprivredi¹ ) , pritisak seljaka na prehrambene proizvode u trgovačkoj mreži, osjetno sužavanje tržišta industrijskih proizvoda koje apsorbuje poljoprivreda u cjelini i poljoprivredno stanovništvo . Uzroci su veoma kompleksni i međusobno povezani , a često se previđaju, minimiziraju ili preuveličavaju, te svima treba realno dati značaj koji im odgovara. 1) Društveni sektor zašao je svom širinom u proces modernizacije ali je taj tempo bio prespor zbog nedovoljno sinhronizovanog investiranja , slabosti u gazdovanju i organizaciji rada, sistemu nagrađivanja , nedovoljnom korišćenju unutrašnjih rezervi, niskom stručnom nivou zaposlenih itd. Prema svojim mogućnostima ovaj sektor je trebalo dosad da dade 30-50% veću proizvodnju od postignute. 2) I takav kavav jest društveni sektor daje relativno , u odnosu na kooperaciju i individualni , velike tržne viškove ali je problem što je po površinama premalen jer zahvata svega 10% ukupnih obradivih površina, a nije bilo dovoljno društvene podrške da se one proširuju prema mogućnostima. 3) Kooperacija kao instrument naše agrarne politike takođe je u razvoju i nije uzela zamah u širinu u ratarstvu koji se očekivao. Razlozi su u mnogo čemu slični kao i kod krupnih gazdinstava. Društvena gazdinstva (sa 1,100.000 ha) i kooperacija (na oko 700.000 ha) zahvatili su svega 1,800.000 ha zemlje modernim sredstvima za proizvodnju što je apsolutno nedovoljno za izvršenje planskih zadataka, a isto tako nedovoljno s obzirom na mašinski park sa kojim raspolažu ova gazdinstva, naročito zadruge . 4) Veoma je osjetan pad broja stanovnika koji žive od poljoprivrede ili kojima je to pretežan izvor sredstava za egzistenciju. Osjetan je porast gradova i dohotka stanovni1) Već u 1960. godini industrije koje se isključivo naslanjaju na poljoprivredu daju 13,5 % ukupnog nacionalnog dohotka, odnosno 30 % dohotka koji se formira u industriji. 148

štva . To je izvanredno pozitvan proces društvenog kretanja koji stvara povoljne objektivne mogućnosti za brži razvoj socijalističkog preobražaja poljoprivrede. Međutim, zbog pomanjkanja veće intervencije za uključivanje u krupna društvena gazdinstva površina onih koji se odvajaju ili su se već odvojili od poljoprivrede kao osnovne delatnosti (seljaka-radnika i službenika, kao i onih koji su sasma napustili poljoprivredu) , došlo je do zaostajanja iza mogućnosti razvoja poljoprivredne proizvodnje. Domaćinstva seljaka-radnika i službenika drže oko 35% i nezemljoradnika 5% obradivog privatnog zemljišta na kome stagnira ili opada proizvodnja a naročito tržni viškovi. Osim toga ti isti slojevi stanovništva čak su povećali tražnju poljoprivrednih proizvoda . Slično se ponašaju u proizvodnji i tržnim viškovima gazdinstva bez radne snage, ostarjelih vlasnika bez potomstva, kojih je svakim danom sve više. Pad proizvodnje naročito se odnosi na ratarske proizvode - žitarice i industrijsko bilje, dok se u prvoj fazi ,,odlepljivanja " ovih domaćinstava od poljoprivrede takve tendencije ne zapažaju i u stočarskoj proizvodnji. 5) Nepovoljni ekonomski uslovi za poslovanje poljoprivrednih dobara i zadruga uticali su dobrim delom na zastoj u razvoju proizvodnje i niz drugih posljedica. U takav položaj poljoprivredne organizacije su došle bilo zbog nepovoljnih uslova u razmeni specijalno zbog depresiranih cijena nekih poljoprivrednih proizvoda , porasta cijena nekih usluga i obaveza, nestabilnog i neorganiziranog unutarnjeg i spoljnjeg tržišta brzog investiranja i velikih finansijskih obaveza koje se nisu mogle pokriti bilo zbog niskih prinosa u ratarstvu bilo zbog visokih troškova proizvodnje u stočarstvu. Ovo je bilo praćeno velikim izdacima za sve veći broj radne snage. Sve to pored ostalog dovelo je veliki broj organizacija do gubitaka a one organizacije koje su imale pozitivne finansijske rezultate najčešće su ostvarivale minimalne fondove. 6) Generalna proizvodna orijentacija na stočarstvo zbog deficita mesa bila je pravilna i dovela je do masovne proizvodnje novih vrsta mesa na krupnim gazdinstvima. Borba za moderni koncept u govedarstvu, specijalno u pro149

izvodnji mlijeka, nije došla do izražaja jer još uvijek nisu pobjedili stavovi da se govedarstvo mora razvijati kao samostalna privredna jedinica, već da treba da se uklopi u svaštarsko gazdinstvo kao cjelinu na starom konceptu. Na toj osnovi odvilo se niz deformacija i investicionih promašaja, zbog otpora koji je bio dat ovom modernom konceptu stočarstva. Međutim, negativne posledice na poslovanje i razvoj došle su do izražaja kod onih organizacija koje nisu imale uslova za racionalnu stočarsku proizvodnju. U uslovima kada dobar dio gazdinstava nije organiziran kao moderno poduzeće, bez specijaliziranih pogona i kada je nedovoljno razvijeno radničko samoupravljanje, bez ekonomskih jedinica, radni kolektivi nisu bili u stanju da se suprotstave, često spolja nametanim , neracionalnim ulaganjima i da realnije sagledaju potrebe i mogućnosti organizovanja racionalne stočarske proizvodnje . Tome su veoma doprineli povoljni uslovi dobijanja kredita iz centralnih fondova za stočarstvo što je potsticalo rukovodeće ljude u kolektivima i političko-teritorijalnim jedinicama da se orijentišu na veliko stočarstvo, bez obzira na proizvodne uslove i nesavladanu tehnologiju. Sa druge strane zapostavljano je dalje osvajanje tehnologije visokoproduktivne ratarske proizvodnje. Negativni finansijski rezultati uticali su na krivu orijentaciju znatnog dijela gazdinstava koja su izlaz tražila u uštedama na troškovima proizvodnje ratarskih kultura kroz upotrebu smanjenu reprodukcionih materijala, lošiju pripremu i osnovnu obradu zemljišta i dr., umjesto da smanjuju opšte troškove poslovanja. Polovična primjena savremene agrotehnike dovela je ili do minimalne dobiti , koja nije bila dovoljna da pokrije i troškove proizvodnje u stočarstvu, ili, čak, i do gubitaka u samoj ratarskoj proizvodnji naročito u klimatski nepovoljnim godinama. Nešto slično nastalo je i u kooperaciji. U mnogo slučajeva zadruge su previše investirale u traktore ne vodeći dovoljno računa o mogućnostima njihove upotrebe, odnosno spremnosti seljaka da ih prihvate, pa su stalno imale gu150

bitke, a proizvodna saradnja u ratarstvu nije otišla u širinu Nasuprot tome nije se dovoljno uložilo truda i sredstava za kooperaciju u stočarstvu gdje nisu potrebne veće društvene investicije koju su seljaci zbog strukturnih promjena u proizvodnji i potrošnji i tržnih razloga rado prihvatili . Naravno, ovo je uprošćena slika, jer bez većih tržnih viškova mesa i mlijeka sa društvenog sektora, pà ma kako on zasad bio skup, imali bismo izvanrednu deficitarnost stočnih proizvoda i veoma visoke cijene, a bez kooperacije u ratarstvu imali bismo veći deficit u žitaricama i drugim ratarskim proizvodima. 7) U posljednje dvije godine veoma nepovoljan uticaj na razvoj poljoprivrednih dobar i zadruga kao i sam nivo proizvodnje imali su i nepovoljni klimatski faktori. 8) Ovi proizvodno ekonomski problemi imali su i političke reperkusije. Došlo je do pojave nevjerice i izvjesne dezorijentacije kod dijela političkih i društvenih snaga na selu i u poljoprivredi. To se prije svega odnosi na dio radnih kolektiva dobara i zadruga. Što se tiče seljaka kod ekonomski jačih gazdinstava došlo je do širenja iluzija o vlastitim mogućnostima a kod dijela seljaka do osjećaja da su ponovno prepušteni sami sebi ili jačim seljacima. Na to su se nadovezale i krajnosti : bilo kampanja da se ulazi u kooperaciju pod svaku cijenu, bilo zapuštanje ozbiljnih napora da se djeluje kroz zadrugu i kooperaciju na razvijanje proizvodne saradnje i primjenu modernih sredstava. Išlo se od nepromišljenih i materijalno nepripremljenih akcija primjene Zakona o iskorišćavanju zemljišla do deformacije i oportunizma u odnosu na primjenu pozitivnih propisa, mjera na tržištu i u zadrugama i slično . Činjenica je da je aktivnost društveno političkih organizacija na selu oslabila posljednjih godina i da se u novim društveno - ekonomskim uslovima radi na način koje je trebao biti davno prevaziđen. Subjektivne snage u kolektivima i na selu nisu se dovoljno angažirale na rješavanju tekućih problema, untarnjih slabosti i · mobilizaciji vlastitih rezervi . Djelomično zbog nejasnih načelnih ili neriješenih materijalnih pitanja, čekale su se mjere odozgo ili povre151

meno diskutiralo o opće jugoslovenskim problemima poljoprivrede, a zapostavljala su se rješavanja problema tehnologije, gazdovanja, organizacije rada, produktivnosti, rentabilnog poslovanja itd. Mnoge organizacije Saveza komunista i Socijalističkog saveza na selu svoj politički rad su svodile na opća pitanja kao što su spoljno politička situacija, opće ekonomske mjere i dr., ili pak na komunalnu, kulturnoprosvjetnu aktivnost i najčešće bežale sa konkretnih problema u kojima djeluju i rade. Nije bilo žive borbe za mijenjanje odnosa kroz praćenje i intervencije u društvene procese koje je snažno otvarao opći ekonomski razvoj , za brži razvoj stimulativnih oblika raspodjele dohotka, povećanu proizvodnju , jačanje zadruga i kooperacije a protiv pojava birokratizma, javašluka u odnosu na društvenu imovinu i parazitizma . Naše akcije su radi toga gubile u svojoj konkretnosti a to znači na svojoj efikasnosti i ubjedljivosti bilo za radne kolektive u poljoprivredi, bilo za radne seljake. Sa druge strane jedan dio seljaka, onaj koji teži ekonomskom jačanju i samostalnosti, budno je pratio i koristio naše slabosti. Valja istaći da u najnovije vrijeme zbog pozitivnih rezultata najboljih radnih kolektiva, razvijanja samoupravljanja i ekonomskih jedinica, povoljnijih ekonomskih uslova za poslovanje i napora političkih faktora, počinju da se ulažu napori u radnim kolektivima za otkrivanje sobjektivnih slabosti, aktiviranje rezervi i traženje izlaza u većoj produktivnosti rada, doslednijoj modernizaciji, kao i uspostavljanju zdravih ekonomskih odnosa u kooperaciji . U shvaćanju i tumačenju, kao i provođenju generalne linije agrarne politike pojavila su se i oprečna mišljenja i druge diskusije. Ovo je naročito zahvatilo savezne i republičke institucije pa i politička rukovodstva. Materijalna i društvena osnova različitih stavova leži u razlikama materijalnih i društvenih uslova za razvoj poljoprivrede u pojedinim rejonima, u precjenjivanju ili potcjenjivanju tih razlika zbog teškoća i problema koji su se nagomilali od 1959. godine (i ranije) , u težnji ka šabloniziranju i svođenju rješenja na isključive recepte i dogme. Razlike u gledanjima konkretno su se pojavljivale u isključivim stavo-

152

vima i ocjenjivanju tempa razvoja, uloge krupnih gazdinstava, zakupa i kupovine zemlje, položaja i mjesta zadruge ulozi kooperacije, u mišljenjima o subjektivnim ili objektivnim faktorima. U praksi je to dovodilo do potcjenjivanja jednog i drugog oblika i metoda povećanja proizvodnje . Diskusije su se vodile i o kvantitativnim pitanjima : cijenama, premijama, regresima, mogućim nivoima organizacije i tipova gazdinstava, rezervama , mogućnostima centralizacije i decentralizacije investicionih sredstava, politici u melioracijama itd. Ove diskusije su doprinjele u krajnjoj konzekvenci raščišćavanju shvatanja i stvaranju jedinstvenih gledanja i stavova po svim pitanjima daljeg razvoja poljoprivrede. Ekonomski uslovi poslovanja društvenih gazdinstava Isticanje ekonomskih uslova za razvoj poljoprivrede ima posebne razloge. Radi se o tako presudnom sektoru privrede, u kome još preovlađuju dosocijalistički oblici proizvodnih odnosa. To uslovljava i širu primjenu administrativnih mjera nego u drugim oblastima, a zbog depresiranih cijena i nepovoljnije ekonomske uslove za poljoprivredne organizacije. U takvim uslovima imperativni zahtjev za višestruko brži tempo porasta i razvoja proizvodnje socijalističkog sektora, ostvarivao se preko velikih centralnih investicionih fondova regresa, pokrića gubitaka i sl. Sve je ovo imalo niz nepovljnih reperkusija na razvoj poljoprivrednih organizacija i dovodilo do raznih deformacija. Ukoliko se više ovaj sektor širio utoliko su ove deformacije postajale očiglednije, a zahtjevi za bitne korekture cijena i drugih uslova poslovanja ekonomski i društveno oprav- . daniji. Naporedo sa pojačanim investicijama i uvođenjem nove tehnologije na društvenim gazdinstvima i u kooperaciji rasli su i troškovi proizvodnje. Porast ovih troškova bio je brži od povećanja prinosa tako da poboljšanje odnosa cijena i drugih uslova tokom 1960. i 1961. godine nije bilo dovoljno da obezbjedi rentabilitet proizvodnje nekih osnovnih proiz-

153

voda za prosječnu organizaciju. Da bi se osigurao poželjan ekonomski položaj poljoprivrednih organizacija neophodno je izvršiti dalju preraspodjelu nacionalnog dohotka u korist poljoprivrede . Ova preraspodjela treba da omogući stvaranje objektivnih uslova za uspješno rješavanje osnovnih problema u poslovanju i omogući brzu ekspanziju društvenoorganizovane proizvodnje. Povoljniji ekonomski uslovi obuhvataju između ostalog nivo ličnih dohodaka i fondova , stabilnost uslova poslovanja i zainteresvanost užih teritorijalnih zajednica za razvoj poljoprivrede : Lični dohoci u poljoprivrednim organizacijama, u prosjeku, bili su do sada znatno niži nego u industriji . Naročito je to slučaj sa visokokvalifikovanim radnicima i stručnjacima. Ubuduće bi poljoprivredna dobra i zadruge u prosječnim uslovima proizvodnje i date produktivnosti rada, trebalo da ostvaruju visinu ličnih dohodaka koja se realizira u granama privrede koje su po intenzitetu rada slične poljoprivredi. Da bi se obezbjedila neophodna sredstva za autofinansiranje proširene reprodukcije poljoprivrednih dobara, stopa fondova u odnosu na poslovni fond ne bi mogla biti niža od pet, dok je dosad ona bila ispod 0,5 . Realno je da zadruge sa ekonomijama, kao i u kooperaciji ostvaruju približno istu takvu stopu a u ostalim delatnostima naročito otkupu znatno veću. U proseku ova stopa za industriju 1961. godine iznosila je 5,7. U ovakvim uslovima prihodi komuna i republika od poljoprivrednih organizacija bili bi približno jednaki kao i od ostalih privrednih oblasti. To bi podsticalo republike i komune da ubuduće ulažu iz svojih fondova više sredstava za razvoj i modernizaciju poljoprivrede . Veći fondovi poljoprivrednih organizacija uz veće angažovanje političko - teritorijalnih zajednica, omogućili bi da se u slijedećim godinama potpuno izmjeni uloga Općeg investicionog fonda, u tom smislu da od glavnog finansijera proširene reprodukcije u poljoprivredi centralni investicioni fond postane po pravilu participant u investicionim 154

sredstvima organizacija i organa. Sve to omogućiće jače društveno upravljanje društvenim sredstvima sa šire platforme. 1) Pošto su analize efekata korišćenja regresa pokazale da nije cjelishodno dalje regresirati neke proizvode, neophodno je porast cijena tih proizvoda nadoknaditi povećanjem cijena poljoprivrednih proizvoda. Inače regresi ostaju za traktore, kombajne, fabrički remont, vještačka đubriva i naftu. 2) Polazeći od činjenice da su iscrpljene mogućnosti za smanjenje obaveza poljoprivrednih organizacija prema federaciji rješenje ekonomskog položaja se može naći u daljem povećanju cijena poljoprivrednih proizvoda. Da bi se umanjio nepovoljan efekat povećanja cijena poljoprivrednih proizvoda na položaj prehrambene industrije i troškove života i da ne bi došlo do općeg porasta cijena za stoku i stočarske proizvode povećanje cijena ostvarilo bi se pretežno povećanjem premija za robu koju isporučuju poljoprivredne organizacije iz vlastite proizvodnje i kooperacije. Budući da su cijene stočarskih proizvoda za proizvođače kod nas niske, ova premija je samo djelomično subvencija poljoprivredi, a djelomično ličnoj potrošnji. . Povećanjem nivoa prodajnih cijena zadruga i dobara u odnosu na 1961. godinu iznosilo bi za žitarice 18 %, industrijsko bilje 19%, stoku 14 %, mlijeko 43% itd. a ukupno povećanje cijena oko 17%, dok bi indeks cijena u odnosu na 1960. godinu iznosio 134,5%. Treba imati u vidu da je odlukama SIV-a krajem prošle godine i početkom ove, kao i kretanjima na tržištu, već izvršen najveći dio ovog povećanja cijena, Prema već dosad formiranim cijenama na tržištu cijene bi se podigle još za svega 4-5% u prosjeku . 3) Izvanredni značaj ima stabilnost ekonomskih uslova, te uspostavljeni paritet cijena poljoprivrednih i industrijskih proizvoda koje kupuju poljoprivredne organizacije treba što efikasnije održavati . To znači, da bi promjene u garantiranim cijenama regresima i premijama mogle nastati tek nakon bitnih izmjena u produktivnosti rada poljoprivrede i industrije. Osim toga, garantirane cijene za ključne poljo155

privredne proizvode bi se utvrđivale unaprijed za dvije do tri godine, čime bi se pružila osnova za dugoročniju proizvodnu orijentaciju radnih kolektiva . Isto tako politika cijena bi se morala prilagođavati konkretnoj proizvodnji zavisno od toga da li je u pitanju dobra ili loša godina. Osim toga da bi se ublažile oscilacije i zavisnost poslovnog uspjeha od klimatskih faktora neophodno je formirati dovoljne materijalne i finansijske rezerve u poljoprivredi. Razumije se, da bi bilo ekonomski i društveno neopravdano da seljak izvan kooperacije, iskoristi čitavo ovo povećanje cijena. To ne bi djelovalo stimulativno ni na razvoj kooperacije. Zato se predlaže da se oko 2/3 povećanih prihoda uslijed porasta cijena zahvati kroz poreske instrumente, uvođenje ekonomskog vodnog doprinosa u melioracionim sistemima kao i posebnog doprinosa kod otkupa određenih poljoprivrednih proizvoda koji bi služio kao namjenski fond za proširenu reprodukciju u poljoprivredi. 4) Da bi se obezbjedio povoljan start za kolektive dobara i zadruga koji su imali gubitke u proteklim godinama, izvršila bi se finansijska sanacija ovih organizacija putem povoljnih sanacionih kredita i konverzije kredita koji su ranije dati za ove namjene. 5) Drug Tito u svom govoru u Splitu ukazao je na slabosti investiranja u poljoprivredi. Ovdje bih iznio samo neka pitanja iz ovog područja. Ekonomske teškoće poljoprivrednih organizacija se potenciraju time što dio uloženih sredstava nije dovoljno aktiviran i što dio novo izgrađenih kapciteta nije u potpunosti funkcionalan , pa ne daje projektirane efekte u proizvodnji i finansijskim rezultatima. Niz slabosti u investiranju proističu kako zbog nedovoljno razvijene službe projektiranja, tako i zbog nepotpunog saobražavanja strukture investicija optimalnom konceptu modernog gazdinstva. I na ovom sektoru došle su do jakog izražaja negativne posljedice centralističkog distribuiranja sredstava. Lagano dobijanje sredstava od zajednice , krajnja kreditna nedisciplina izražena u nenamjenskom trošenju sredstava i ulaganju obrtnih sredstava u investicije, pomanjkanje društvene i poslovne kon156

trole od strane banaka i drugih institucija kroz ovaj period intenzivnih ulaganja , nisu pomagali već otežavali položaj poljoprivrednih organizacija. Zbog neekonomičnosti u investiranju poljoprivredne organizacije su opterećene veoma visokim godišnjim anuitetima od 24,6 milijardi dinara za osnovna i trajna obrtna sredstva i kamatama na obrtna sredstva. Predložene promjene osiguraće da se pretežan dio sredstava za investicije u poljoprivredi formira u samim organizacijama i užim teritorijalnim zajednicama . Sredstva OIF-a će se koristiti za najracionalnija i najcelishodnija ulaganja . Ovo će u znatnoj meri omogućiti prenošenje sredstava anuiteta za dugove OIF- u na republike. Dok je ranije iz centralnih fondova bilo finansirano do 65% nvesticija, svim predloženim ekonomskim merama OIF bi se sveo na 30-35% ukupnih investicija. U svetlu ovih mjera treba da se razmatra mesto, uloga i organizacija Jugoslovenske poljoprivredne banke. Da bi se poboljšanje ekonomskih uslova za privredivanje cjelishodno iskoristilo i postiglo svoj cilj biće potrebno u poljoprivrednim organizacijama i teritorijalnim zajednicama svestrano angažiranje kolektiva , stručnih i političkih kadrova za usavršavanje raspodjele dohotka i organizacije rada, povećanje produktivnosti modernizacijom tehnoloških procesa i racionalnijim korišćenjem sredstava za proizvodnju i radne snage kako bi se snižavali troškovi proizvodnje, istjerale sadašnje rezerve i otklonile subjektivne slabosti . Osim toga porast ličnih dohodaka mora biti uslovljen porastom produktivnosti rada a povećana akumulacija zbog porasta cijena treba da posluži za unapređenje i razvoj proizvodnje. U protivnom dovelo bi se u pitanje povećanje poljoprivredne proizvodnje i razvoj socijalističkog sektora , a razvio primitivizam i javašluk. 6) Rješenje ekonomskog položaja u poljoprivredi i proširenje društvenog sektora formiraće veliko i sigurno tržište za proizvode industrije poljoprivrednih mašina i hemij157

skih sredstava. U cilju postizanja optimalnih rješenja u mehanizaciji pojedinih procesa rada biće neophodna mnogo jača koordinacija napora kadrova ove industrije i poljoprivrede što će neminovno uslovljavati domaća konstrukciona rješenja za poljoprivredne mašine . Osim toga industrija treba da osnuje svoju mrežu za servis, opravke i prodaju mašina. Da bi se razvila tehnička baza u poljoprivredi, ostvarila planirana proizvodnja i u potpunosti zaposlili kapaciteti ove industrije potrebno je udvostručiti potrošnju vještačkog đubriva, traktora i drugih poljoprivrednih mašina. Ta industrija u svemu se treba aktivnije da postavi u odnosu na razvoj krupnih gazdinstava, zadruga i kooperacije, te da i ona slijedi opće tokove integriranja. 7. Budući da su proizvodnja, prerada, promet i potrošnja samo faze jedinstvenog procesa reprodukcije dobara, nijedna od njih se ne može uspješno razvijati izolovano jedna od druge. Otuda je neophodno izvršiti i prilagođavanja u organizaciji otkupa, prometa i prerade poljoprivrednih proizvoda i sinhronizovati nastup poljoprivrednih, industrijskih i trgovinskih organizacija. Umesto komercijalnih odnosa, od danas do sutra, neophodno je i odgovarajućim društvenim instrumentima stimulirati uspostavljanje trajnih čvrstih odnosa između industrijskih i trgovinskih organizacija, te dobara i zadruga na bazi obostranog ekonomskog interesa. Treba podržavati sve forme integracije, koje donose ekonomske prednosti, počev od dugoročnog poslovnog povezivanja između postojećih organizacija koje funkcioniraju u različitim fazama reprodukcije poljoprivrede, industrije i trgovine, pa do podizanja poljoprivrednih pogona industrije i trgovine i obratno. Za održavanje ravnoteže i stabilnosti na tržištu potrebno je na raznim nivoima formirati društvene rezerve, kojima bi se u određenim momentima interveniralo na tržištu.

158

Problemi i zadaci radnih kolektiva u daljoj modernizaciji gazdinstava Brojne su slabosti i teškoće u poslovanju poljoprivrednih dobara i zadruga i potrebno ih je sagledati da bi se otklonile. 1) Uslijed niza najčešće subjektivnih slabosti , uz ista ulaganja i tehničku opremljenost, u sličnim prirodnim uslovima proizvodnje, postizani su različiti efekti u prinosima 1 finansijskom rezultatu. Kod analiziranih organizacija prinosi pšenice po hektaru u 1961. godini kretali su se od 10,3-63,8 metričkih centi, a cijena koštanja od 18,2 do 57,2 dinara po kilogramu ; prinosi kukuruza od 17,8-95,1 mc/ha a cijena koštanja od 18,2 do 57 dinara. Razlika u postignutim prinosima šećerne repe je i do tri i po vagona po hektaru, a cijena koštanja od 4,3 do 16,85 din. po kg. Kod izvesnog broja organizacija proizvodnja se ne temelji na poznatim i ovladanim dostignućima nove tehnologije, ostaje se rado na „ srednjem prinosu", a programiranje ekonomskih efekata u tekućoj proizvodnji i kod investicija je upravo diletantsko. Pomanjkanje primene naučnih metoda u cilju postizanja, uz najviše prinose i najoptimalnijih ekonomskih rezultata, ima jakog odraza na rentabilitet poslovanja, poljoprivrednih dobara i zadruga²). Takav kurs se naročito osvetio tim gazdinstvima i na prinosima i u finansijskom rezultatu . Tendenicija ostajanja na „ srednjem prinosu" koja zahvata jedan dio kadrova je u krajnjoj liniji oportunizam u ekonomici. Klasici marksizma raščišćavajući sa buržoaskim teoretičarima pobili su takozvani Zakon o opadajućem prinosu sa povećanim ulaganjem. Razvoj u svijetu, a i naša iskustva potvrdila su stavove da i u poljoprivredi važe sve zakonitosti koje važe za industriju . Prema tome, veličina prinosa i rentabilnost su isključivo rezultat tehnologije i produktivnosti . Shvatanja kod nas, nemaju ideološku pozadinu, više su rezultat inercije i ne2) Tako, na primjer, anketirana krupna gazdinstva utrošila su 1961. godine manje vještačkog đubriva nego 1960. u proizvodnji pšenice 464 kg, kukuruza 352 kg i šećerne repe 686 kg po hektaru.

159

vjerice, ali u krajnjoj liniji stvaraju negativne političke posljedice u radnim kolektivima u poljoprivredi. 2) Sadašnja organizacija većine krupnih gazdinstava ne pruža uslove za racionalno poslovanje. Ekonomika proizvodnje u savremenim uslovima ekonomskog razvoja nameće potrebu specijalizacije . Svaštarski tip proizvodnje predstavlja. multipliciran koncept seljačkog gazdovanja na nivou velikog posjeda, što u pravilu uvećava teškoće i daje negativan ekonomski uspjeh. Individualnu rentabilnost (pšenica, kukuruz, suncokret) potire ukupan negativan bilans poslovanja cjelokupnog gazdinstva. Proizvodnoj jedinici naprimjer, kukuruza, koja je završila uspješno proizvodni proces, proizvod se ne tretira kao krajnja roba po tržnim cijenama, tako da u drugi ciklus proizvodnje stočarstvo , taj proizvod ne ulazi pod punim ekonomskim uslovima. To ima dalekosežne loše posljedice na stimulaciju radnika proizvodne jedinice koja posluje sa uspjehom , jer neopravdano oduzima već postignute rezultate rada jednog radnog kolektiva i priznaje ih drugom. Kolektiv svake proizvodne jedinice u zajedničkom preduzeću mora znati gde se gubi ili sa manje uspjeha proizvodi i posluje. Integracioni procesi izraženi u zahtjevima industrije i krupnog tržišta za organizovanje poljoprivredne proizvodnje i obratno, najbolji su način u praktičnom postavljanju problema i traženju rešenja organizacije krupnog preduzeća. Odlučno treba odbaciti administrativno-birokratske pristupe problemu organizacije preduzeća, ali najbrižljivije treba postavljati novu unutarnju organizaciju društvenih nosilaca proizvodnje, koja će biti adekvatna koncentraciji kapitala³), strukturi modernih sredstava za proizvodnju , optimalnoj primjeni savremene tehnologije sa proizvodnim i ekonomskim efektima i vodećoj ulozi radnog kolektiva i njegovih organa samoupravljanja u odlučivanju o razvoju i poslovanju preduzeća u cjelini i njegovim jedinicama.

3) Već 1960. godine u poljoprivredi vrednost osnovnih sredstava iznosila je 446,6 milijardi, dok su obrtna sredstva iznosila 337,8 milijardi dinara. 160

Krupna poljoprivreda u uvođenju industrijske organizacije i tehnologije mora imati službu za pripremu proizvodnje, stalno praćenje i proučavanje organizacije rada, izučavanje i primjenu uvjek novih racionalnijih tehnoloških postupaka, kao i analitičku službu i sistem knjigovodstva koji će radnom kolektivu i odgovarajućim službama i institucijama privrede i društva omogućiti uvid u poslovanje. U tom pogledu krupna gazdinstva trebaju se brzo izvući iz sadašnjeg primitivnog stanja. 3) Interes neposrednog proizvođača jeste glavni faktor i pokretačka snaga za modernizaciju poljoprivrede. Iskustvo iz perioda 1955. do 1958. godine ukazuje na bitan uticaj ovog faktora na porast proizvodnje i produktivnost rada. Zbog toga je potrebno obezbediti punu afirmaciju radničkog samoupravljanja i odlučujući uticaj i društvenu odgovornost za razvoj vlastitih organizacija i uvođenje oblika raspodjele prema radu . U takvim uslovima, poljoprivredni radnici će postati odlučniji korektiv uticajima sa strane koji su često usmjeravali razvoj poljoprivrednih organizacija bilo kroz administrativna uplitanja i reorganizacije, investicionu izgradnju i sl., u pravcu koji nije uvjek dao pozitivne rezultate. Porast ličnih dohodaka mora biti vezan za povećanje proizvodnje na bazi veće produktivnosti rada , bolje ekonomičnosti poslovanja i jačanja fondova. Na ovome je u poljoprivredi do sada bilo više opće agitacije ali ne i odgovarajućeg organizacijskog rada. Sindikalne organizacije treba da pređu od povremenih akcija i savjetovanja na sistematski rad i konkretnu razradu primjene stimulativnih oblika raspodjele . Veoma instruktivan primjer razrade i primjene oblika raspodjele daju gazdinstva koja su u tome najdalje otišla kao na primjer PD „ Godomin" i IPK „ Osijek", Međutim , ne bi se smjelo uopće shvatiti, a najmanje kao praktična politika, da se predloženim mjerama želi da pruži mogućnost za staro poslovanje i loše gospodarenje i pogrešnu orijentaciju organizacija koje iz godine u godinu posluju sa gubicima. Ove mjere moraju pre svega stimulirati najracionalnija rješenja i visoku proizvodnju , a izgradnju mo-

161

dernog industrijskog koncepta gospodarenja koji će dati, uz proizvodne, obavezno i ekonomske rezultate. organizacija Analiza poslovanja 149 poljoprivrednih po završnim računima za 1961. godinu koju su izvršile, juna 1962., savezne i republičke ustanove (Sekretarijat za poljo- i privredu i šumarstvo SIV - a i sekretarijati republika, Jugoslovenska poljoprivredna banka, Savez poljoprivrednošumarskih komora FNRJ i Glavni zadružni savez FNRJ) ubedljivo pokazuje slabosti i posledice organizacije preduzeća, pomanjkanja i neusklađenost proizvodne orijentacije sa konkretnim uslovima dobara, zadruga i tržišta , nisku produktivnost i drugo. Krupne slabosti je otvorio pogrešan smer u politici investiranja, na suviše širokom planu i bez prethodno proverene tehnologije, preinvestiranost ili nedoinvestiranost u pojedine proizvodnje, neefektuiranje investicija , prezaduženost. Pri tome je na tom osetljivom mestu bilo najviše uplitanja sa strane i kolektiv je u stvarnom donošenju konačne odluke bio zapostavljan ili formalno konsultiran i naknadno obavešten, zatim, kri- || vog iskazivanja proizvodnog rezultata, odsustvo i vlastitih stručnih kadrova iz tehnološkog procesa, pomanjkanja elementarne društvene odgovornosti za materijalnu disciplinu i štednju, pomanjkanja poslovnosti i finansijske kontrole itd. Moguće je učiniti mnogo u kratko vrijeme ako i organizacije Saveza komunista i sindikata , postanu nosilac najširih aktivnosti i odlučnih mera za otklanjanje, naročito subjektivnih slabosti i prevazilaženje postojećih teškoća. Ekonomsko i poslovno obilježje ovog procesa treba da bude u punom aktiviranju osnovnih i optimalnom korišćenju obrtnih sredstava. Prema grubim procjenama, u poljoprivredi je od 70 do 150 milijardi van procesa proizvodnje, dobar dio ovih sredstava moguće je brzo aktivirati. 4) Iako su postignuti značajni uspjesi u mehanizaciji odredenih proizvodnji pak oni nisu adekvatni ulaganjima u tu oblast. Broj vučnih snaga je na američkom prosjeku: 133 KS/100 ha, što odgovara američkim farmama a za naše uslove velikih posjeda to je previše vučne snage. S druge strane, šest puta manje imamo priključ162

nih strojeva. Punom mehanizacijom pojedinih proizvodnih procesa treba omogućiti bitno smanjenje upotrebe velikog broja stalne i povremene radne snage čiji lični dohoci teško pritišću organizacije.

Zemljoradničke zadruge i kooperacija Zemljoradničke zadruge su neophodan faktor socijalističkog preobražaja agrarne strukture i sela. One su već danas, delomično opremljene modernim sredstvima za proizvodnju, postale značajan nosilac socijalističkih procesa na selu. Velike su mogućnosti i potrebe njihovog razvoja u stvaranju i modernizaciji sopstvenih ekonomija, širenju kooperacije, otkupu i primarnoj preradi poljoprivrednih proizvoda, kao i u razvoju druge sitne privrede sela. U lokalnim uslovima srezova i komuna treba prilaziti mnogo studioznije merama reorganizacije zadruga, Česte reorganizacije su skupe i stvaraju nesigurnost kolektiva i proizvođača . Umanjenje broja zadruga i koncentriranje kadrova i sredstava moglo bi se opravdati samo uspješnijim prilagođavanjem organizacije zadruge vlastitoj proizvodnji i kooperaciji sa individualnim proizvođačem . Kroz kooperaciju je moguće postići obimne i najraznovrsnije odnose u cilju punog korišćenja proizvodnih kapaciteta seljačkog poseda i novčanih sredstava seljaka za tržnu proizvodnju u ratarstvu, a naročito u stočarstvu. Poboljšani ekonomski uslovi pružaju izuzetne mogućnosti razvoja kooperacije. Subvencije, regresi i premije koje zadruge i drugi nosioci kooperacije dobijaju na sredstva za proizvodnju i poljoprivredne proizvode, stimuliraju zadruge na dugoročnu kooperaciju sa seljacima. Oslanjajući se u proizvodnji na društveni sektor poljoprivrede i industriju, radni seljaci će dobiti dugoročniju perspektivu otvaranja boljih materijalnih uslova života na bazi uvećane proizvodnje, pri čemu bi trebalo izbeći jačanje iluzije kod seljaka da se te perspektive nalaze u razvoju sitnog seljačkog posjeda. Prije svega , treba onemogućiti da seljak van kooperacije ekonomski koristi poboljšanje ekonomskog poP ložaja poljoprivrede kao što su veće cijene, premije i re163

gresi. Komune i srezovi treba određenim mjerama da doprinose razvoju ovih procesa . Šire korišćenje Zakona o iskorišćavanju zemljišta treba u slijedećim godinama da znatno više doprinese primeni moderne tehnologije i jačanju odnosa proizvodne saradnje. Dugoročni ugovori između zadruga i prerađivačke industrije ili trgovinskih preduzeća - stabilizacija tržišta i sl. imaju veliki značaj za razvoj kooperacije . Uključivanje prerađivačke industrije i trgovinskih pre- 1 duzeća u šire odnose u proizvodnoj kooperaciji pruža izvanredne mogućnosti za njeno jačanje. Zadruga će dugoročnim ugovorima sa ovim potrošačima na jednoj i s individualnim proizvođačima na drugoj strani, obezbjediti stabilnost i rast proizvodnje bez cikličkih uspona i padova. Predviđa se sasvim realna mogućnost da zadruga ili neki njen pogon , zadržavajući svoju samostalnost, postane integrirana jedinica industrijskog preduzeća . Industrija može pomoći poslovnom osposobljavanju ovih jedinica investicionim sredstvima, obukom kadrova, stručnom službom, pravovremenim usmeravanjem proizvodnje na konjunkturne robe i perspektivniju proizvodnu orijentaciju. Preko ovih pogona -ogranaka razvijala bi se proizvodna kooperacija i usmeravala proizvodnja ka specijalizaciji . Integrirane, ove proizvodne grupacije pogona i kooperanata preko krupnih pertnera prerade i tržišta stvaraće robe za široke potrebe jedinstvenog jugoslavenskog tržišta sa punom mogućnošću plasmana. Treba podržati da kooperaciju razvijaju sve poljoprivredne organizacije, industrijska i druga preduzeća preko njihovih pogona za kooperaciju. Nosilac kooperacije u zadruzi treba da bude zadružna ekonomija . Veoma uspješno se može obezbjediti puna komplementarnost proizvodnje na ekonomiji i u kooperaciji , naročito u stočarstvu. Kao proizvodna ekonomska jedinica zadruge ekonomija raspolaže mašinama i drugim sredstvima za sopstvenu proizvodnju i kooperaciju. Ekonomija je najpogodnija organizaciona jedinica za prikupljanje zemlje seljaka zakupom i 4 164

kupovinom. U budućem razvoju, u uslovima djelovanja predloženih mjera, i sređenog tržišta, dugoročnih odnosa sa industrijom i bolje opremljenosti zadruge sredstvima 1 kadrovima, jedinstvene orijentacije u primjeni Zakona o iskoagrarne polirišćavanju zemljišta i usklađivanju poreske tike, kooperacija treba da dade značajne rezultate u proizvodnji. Program za rješavanje svih izloženih problema ističe posebno veliki značaj stručnog kadra. Poljoprivredi manjStručni kadar inženjera, ka naročito ekonomskog kadra. tehničara i veterinara mora postati neposredni nosilac tehnološkog procesa proizvodnje . U organizacijama koje imaju više stručnih kadrova veći broj radi na upravno- organizacionim poslovima nego u samom procesu proizvodnje . I ovde izgradnja platnog sistema treba da djeluje na radni učinak i stalnost ovog kadra u proizvodnji . Veoma je važno prići razradi sistema konkretne pomoći gazdinstvima i zadrugama u rješavanju svih proizvodnih i ekonomskih problema. Do sada je ta pomoć bila često nedovoljna a u dosta slučajeva je i izostala iako smo imali veliku administrativnu i stručnu nadgradnju u zadružnim savjezima, komorama , institutima, zavodima, stanicama itd. sa brojnim stručnim i tehničkim kadrovima koji su međutim, bili često izoliranı od rješavanja konkretnih problema u proizvodnji . Mjere za proširivanje društvenog fonda zemlje Sve analize materijalnih bilansa ukazuju na neophodnost proširivanja društvenog fonda zemlje. To je osnovni preduslov za povećanje poljoprivredne proizvodnje na nivo koji je potreban. Osim toga duboke društvene strukturne promene nalažu energično uključivanje socijalističkih snaga u društvene procese na selu. Intenzitet raslojavanja i diferencijacije seljačkih domaćinstava mora biti praćen i ubrzan adekvatnom aktivnošću privrednih i političkih faktora - koncentracijom zemlje iz svih izvora , razvijanjem dugoročne kooperacije, dosljednom primenom svih predloženih mjera i propisa itd. Zato će biti neophodno da se obezbjede potrebni stimu-

165

lativni kreditni i drugi uslovi poljoprivrednim i drugim organizacijama da mogu ovu zemlju da otkupljuju, zakupljuju i arondiraju, zatim da je zahvataju dugoročnom kooperacijom itd. Da bi se ubrzao proces proiširivanja društvenog fonda obradivog zemljišta kao i da se dosledno sprovode postojeći propisi predloženo je da se izvrši revizija porijekla vlasništva u područjima gde su uzurpirane površine društvenog zemljišta, zatim da se razbacane i novootkrivene parcele društvenog zemljišta arondiraju i priključe postojećim organizacijama ili da se na njima osnuju nova gazdinstva. Za sređivanje i povećanje društvenog zemljišta gdje je to najpogodnije može se koristiti i komasacija. Postupak arondacije će se uprostiti a organizacijama omogućiti da kori- t ste pravo prvenstva kupovine i zakupa zemlje. Gdje se pokaže potreba komune će moći da određuju i visinu rente i cijene zemlje. Takođe je predviđeno da se pašnjaci i utrine pogodni za kultivaciju i organizovanje ekonomski celishodne proizvodnje po kraćem postupku predaju zainteresovanim poljoprivrednim organizacijama. U novim uslovima se očekuje da se proces proširivanja društvenog fonda zemlje dva do tri puta brže odvija. Poboljšani ekonomski uslovi privređivanja naročito povoljan rentabilitet ratarske proizvodnje, kao i odlučna društvena podrška potsticaće interes radnih kolektiva za proširivanjem zemljišta društvenih gazdinstava. Korišćenje svih izvora za prikupljanje zemljišta radi organizovanja rentabilne proiz- || vodnje žitarica, uljarica i dr. kultura, mora da postane stalna praksa društvenih gazdinstava i zadatak nosilaca poli- ! tičke aktivnosti u komunama . Za to nisu potrebne druge investicijo osim za mehanizaciju . U tome pogledu biće potrebno razraditi konkretan sistem mera i službi za koncentraciju zemljišta kako bi se izbjeglo kampanjsko rješavanje problema. Neki probleri i zadaci na selu Kao odraz općeg privrednog i društvenog razvoja došlo je do krupnih društveno ekonomskih promjena na selu. Karakteristična pojava na našem selu koja negativno utiče

166

na produkcione i društvene odnose, jeste jačanje (za naše uslove) većih gazdinstava na špekulantskim osnovama. Ova gazdinstva, koja raspolažu većim proizvodnim sredstvima fondovima, zbog nedovoljne aktivnosti socijalističkih po ljoprivrednih organizacija - dobara i zadruga, kao i nedosljedne primjene propisa i smjernica naše agrarne politike, preuzeli su u nekim područjima ulogu sakupljača zemlje i organizatora proizvodnje . Oni od zemlje koja se nudi u zakup najveći dio zakupljuju, koriste ili posjeduju zemlju preko maksimuma od 10 ha, unajmljuju radnu snagu, čine usluge svojim traktorima i vršalicama ili zapregama, i na taj način ekonomski i politički vezuju dio seljaka za sebe. Neki seljaci se bave prekupačkim poslovima i raznim malverzacijama u prometu itd. Mada jačanje ovih gazdinstava nije dobilo šire razmjere ono ukazuje na dezorijentaciju, seljakovanje i uopšte nedovoljnu aktivnost so cijalističkih snaga u područjima gdje su te pojave izrazitije. Iz tih razloga potrebno je preduzeti energične mjere kako bi se suzbijale ovakve tendencije sa ciljem da i se( ljaci, kao i svi građani, ostvaruju svoj dohodak ličnim radom a ne raznim špekulantskim metodama . Predlaže se da se zabrani svakom domaćinstvu, bez obzira na broj „ vlasnika", da koristi više od 10 ha zemlje, da se oštrije oporezuje zakupljivanje zemlje i unajmljivanje radne snage i zabrani upotreba krupnih mašina izvan vlasnikovog posjeda uz uvođenje visokih taksa. Osim toga, predloženo je povećanje katastarskog prihoda kao osnove za oporezivanje prema sadašnjim cjenama i prinosima. Također je predviđena oštrija progresija oporezivanja u okolini većih gradova gde proizvođači uživaju i položajnu rentu. Za čista seljačka gazdinstva sa malim dohotkom trebalo bi primjeniti poreske Zolakšice. Pojava širokog sloja seoskog stanovništva vlasnika gazdinstava koji imaju stalno zaposlenje van gazdinstva , koji posjeduju oko 35% ukupnog privatnog zemljišta, dok dobar a često i pretežan dio prihoda ostvaruju izvan svoga gazdinstva, negativno se odražava na razvoj poljoprivredne proizvodnje i otežava dosljednu primjenu naše agrarne politike. Ova domaćinstva sve manje ulažu u poljoprivrednu Proizvodnju (za oko 45 % manje od čistih seljaka) . Osim to-

167

ga ovi radnici su na svome radnom mestu manje produktivni od radnika bez zemlje, zatim manje zainteresovani za kvalifikacije, povećanje proizvodnje, razvoj samoupravljanja i dr. Oni uživaju sva prava i prihode kao i radnici koji nemaju zemlju a istovremeno koriste povoljnosti koje nastaju porastem cena poljoprivrednih proizvoda. Zato je potrebno ove vlasnike zemlje orijentirati raznim ekonomskim mjerama, da ili normalno gazduju , odnosno da slijede opći tok povećanja prinosa na svome zemljištu ili da ga napuštaju i prodaju. Predlaže se da se u duhu propisa o zemljišnom maksimumu licima stalno zaposlenim izvan svoga gazdinstva ograniči pravo posjedovanja samo na 3 ha zemlje. Osim toga komune bi imale pravo da putem dodatnih prireza i lokalnih specijalnih poreza oštrije oporezuju ukupan dohodak, od zemlje i drugih izvora, domaćinstvima sa članovi- ! ma stalno zaposlenim van gazdinstva. Tamo gdje budu postojali interes i uslovi za širenje društvenih gazdinstava komune će moći primenom Zakona o korišćenju zemljišta , odgovarajućim poreskim i drugim instrumentima da utiču ¦ i na smanjenje ovoga maksimuma ispod tri hektara. Da bi se zahvatio dio dohotka koji će selo realizovati kroz porast cijena poljoprivrednih proizvoda a ne povećanjem produktivnosti rada, a istovremeno stvorili fondovi za potrebe vodoprivrede i osiguranja od elementarnih šteta , razmatraće se i uvođenje ekonomskog vodnog doprinosa i obaveznog osiguranja usjeva i stoke. Potrebno je djelovati tako da seljak vodi računa o dru- || štvenim interesima i podjeli teškoća u razvoju zemlje sa drugim slojevima stanovništva. Štetno bi bilo dozvoliti da on ostvaruje na ovakvom niskom nivou proizvodnje veći dohodak zahvaljujući porastu cijena. To je štetno kako za ukupni razvoj a u krajnjoj konzekvenci i za samog seljaka zato što dohodak seljaka gotovo sav ide u ličnu potrošnju . Međutim, ekonomski odnosi sa seljacima treba da budu stimulativni u svim oblicima u kojima se djeluje društvenim sredstvima kroz kooperaciju, ugovaranje i slično. U porastu akumulacije kroz kooperaciju seljaci treba da vide i svoju perspektivu jer će zadruge i druga preduzeća koją .

168

djeluju na selu time biti sposobniji i u mogućnosti da otvaraju nova radna mjesta i razvijaju druge djelatnosti koje će obezbediti veći dohodak. Trebalo bi naglasiti da je potrebno ići na takvu aktivnost zadružnih i drugih organizacija koja će stimulirati i razvijati ekonomski interes i razvijenijih domaćinstava za povećanje proizvodnje i saradnju sa poljoprivrednim organizacijama sa ciljem da ona u toj saradnji ostvaruju veći dohodak. Ne treba gubiti iz vida da gazdinstva iznad 5 ha daju preko 70% seljačkih viškova . Prema tome, oni čine dio najznačajnijih individualnih proizvođača . Sadašnje tendencije da se osamostale na svome gazdinstvu treba kanalisati u smjeru tješnje proizvodne saradnje sa poljoprivrednim organizacijama . Potrebno je oprezno primjenjivati nove mjere na selu da se ne bi kampanjski i nepromišljeno provodile u cilju nekih brzih efekata što bi moglo još više da umanji proizvodnju i izazvalo političke štete. društveno- ekonomske Respektirajući veoma različite uslove pojedinih područja, naša poreska politika mora biti prilagođena agrarnoj politici koja podrazumjeva diferenciran pristup rješavanju pojedinih pitanja ali na osnovu jedinstvenih principa i ciljeva. Prema tome, skladnim dejstvom agrarne i poreske politike obezbjediće se suzbijanje negativnih tendencija i normalan razvoj procesa socijalističkog preobražaja sela. Proizvodni zadaci Dosadašnja praksa je pokazala da smo našli osnovna rješenja i postigli pozitivne rezultate u biljnoj proizvodnji. Dosljedna ekspanzija na šira područja naučnih dostignuća i prakse ostvarene ne samo eksperimentalno nego u masovnoj proizvodnji žitarica, industrijskog bilja te u voćarstvu i vinogradarstvu stvara sigurno uvjerenje da možemo razbiti sadašnje barijere u prinosima i stagnaciju u ukupnoj proizvodnji. Postoje svi objektivni uslovi, da se sprovođenjem predloženih mjera, dobije prostor za modernu proizvodnju na

169

oko tri miliona hektara na krupnim gazdinstvima i u ko operaciji. Radi ostvarenja ovog zadatka naša akcija se mora kretati, kao što je napred istaknuto u četiri pravca. ht Prvo, treba smjelo nastaviti sa modernizacijom proizvodnje na postojećim površinama društvenih gazdinstava Ova gazdinstva mogu u relativno kratkom roku ostvarivali znatno više prosječne prinose od današnjih i veoma povo-j 1jan finansijski efekat. Drugo, intenzivnim i sistematskim radom na proširenjul zadružnih ekonomija i poljoprivrednih dobara sa proizvodnom orijentacijom na žitarice i uljarice može se kroz dve do tri godine znatno proširiti društveni fond zemlje. Treće, organizovaniji oblici kooperacije sa primjenom određenog nivoa agrotehnike treba da se mnogo više prošire. Četvrto, treba računati da će i dio ostalih individualnih proizvođača slijediti opći napredak proizvodnje. Treba računati da postoje realne mogućnosti i raspoloženje seljaka da sarađuju sa zadrugem i drugim organizacijama na osnovu primjene pojedinih mjera za unapređenje proizvodnje. Tome će koristiti i elastična primjena Zakona o korišćenju || zemljišta. Ovakav razvoj bi obezbjedio ostvarenje osnovnih planskih zadataka u biljnoj proizvodnji. Proizvodnja žitarica i krme stvara materijalnu osnovu za nastavljanje povoljnog razvoja stočarske proizvodnje. Postoje velike rezerve na seljačkim gazdinstvima, u radnoj snazi i drugim kapacitetima za razvoj stočarstva. Koristeći te rezerve, smišljenijim i aktivnijim radom zadruge mogu u značajnoj mjeri razviti kooperativnu proizvodnju u stočarstvu. Sa društvenog stanovišta takav razvoj je vrlo koristan jer omogućuje šire uposlenje seoskog stanovništva i uštedu većih društvenih investicija . Međutim , bila bi kratkovida politika ako bi se u budućem periodu zapostavio razvoj krupne stočarske proizvodnje. Osnovni zadatak je da se u slijedeće dve do tri godine praktično riješe tehnološki i ekonomski problemi proizvodnje mesa i mlijeka . u velikim tovilištima , mljekarskim farmama i slično . Gsim toga neophodno je poduzeti sinhroniziranu akciju 17!

+

proizvodnji i prometu povrća , jaja i peradi da se kroz godinu do dvije riješe problemi proizvodnje i snabdjevanja stanovništva ovim tako osjetljivim proizvodima za standard. Program i zadaci u proizvodnji pšenice U privredi je danas najaktuelniji zadatak da se brzo riješi problem proizvodnje pšenice i da se oslobodimo uvoza ovoga artikla koji predstavlja veliki ekonomski teret za zajednicu i stvara vrlo složene političke probleme. Dosadašnje naše iskustvo i uspjesi postignuti u proizvodnji pšenice za posljednjih pet godina su pokazali da mi možemo da osigu ramo nivo proizvodnje pšenice koji riješava potrebe potrošnje u zemlji. Danas se troši u svim vidovima oko 4,500.000 tona pšenice, i to : na selu 3-3,200.000 tona pšenice, od čega - 700.000 selo kupuje u trgovinskoj mreži godišnje oko 500 tona; gradsko stanovništvo troši 1,300 - 1,500.000 tona pšenice godišnje . Prema tome, treba nam oko 4,500.000 tona hljebnih žita a da bi se stvarale rezerve nužno je proizvoditi 5,000.000 tona pšenice godišnje . Najveći nivo proizvodnje hljebnih žita dostignut je 1959. godine a prosečno se proizvodilo posljednjih pet godina oko 3,600.000 tona . Da bi se zadovoljile sadašnje potrebe potrošnje treba zauzeti odJučan stav da se povećaju prinosi, prošire setvene površine pod pšenicom i poveća obradivo zemljište društvenih gazdinstava kako bi ona mogla normalno zasijavati 500.000 ha pšenicom prema sadašnjih 325.000 hektara. Rezultat toga treba da bude povećanje isporuka pšenice od sadašnjih 600 1,700.000 tona. 700.000 na 1.600 Površine u dobro organizovanoj kooperaciji od sadašnjih 220-250.000 ha treba da se povećaju također na oko 500.000 ha pod pšenicom što podrazumjeva i povećanje prinosa u slijedećim godinama. Iz kooperacije bi trebalo očekivati od 600-700.000 tona viškova pšenice prema sadašnjih oko 250.000 tona. Program proizvodnje pšenice u ekonomskoj 1962/63 . godini treba da se zasniva na čvrstim programima proizvodnje na društvenim gazdinstvima i u kooperaciji pod novim ekonomskim uslovima kako za sve poljoprivredne or-

171

ganizacije tako i za odnose zadruga seljak, kao i na jednom akcionom programu koji ima za cilj postizanje takve proizvodnje kojom bi zadovoljili naše potrebe. Na krupnim društvenim gazdinstvima čvrst program proizvodnje pšenice u ovoj ekonomskoj godini treba da bude na najmanje 430 - 450.000 hektara prema 325.000 hektara ostvarenih u 1961. godini a akcioni program na 500.000 hektara. Proizvodnja pšenice u kooperaciji trebalo bi da se ostvari na najmanje 400.000 hektara sa boljom agrotehnikom. Vodeći računa bilo o raspoloženju seljaka i akciji za'druga , bilo da narodni odbori općina propišu najminimalnije mjere, na primjer, upotrebu visokorodnog sjemena , program predviđa da se zasije na taj način daljih 650.000 hektara. Tako bi se ukupna proizvodnja hljebnih žita kretala oko 4,500.000 tona a ukupni tržni viškovi bi iznosili oko 1,900.000 tona, što bi približno pokrilo naše potrebe u slijedećoj godini. U smjernicama plana bilansno se računa sa proizvodnjom od četiri miliona tona pšenice. Ekonomski uslovi za proizvodnju pšenice u idućoj godini biće znatno povoljniji . Cijena od 49 dinara po kg za organizacije obezbeđuje visok rentabilitet. poljoprivredne Izvanredan je značaj borbe za najviše prinose pšenice na osnovu dosad postignutih najboljih rezultata, naročito postignutih u ovoj godini. U sistemu raspodjele unutar kolektiva i u instrumentima raspodjele sa društvenom zajednicom, treba stimulirati borbu za vrhunska dostignuća u prinosima pšenice i drugih kultura . Za uspješno sprovođenje programa neophodno je da se u ovu akciju odmah uključuju poljoprivredne organizacije koje proizvode žita i druga preduzeća koja se bave prometom i preradom ovoga proizvoda . Cjeli program treba razraditi do proizvođača i angažovati naučne i stručne službe za najbolja tehnološka rješenja i najracionalniju organizaciju proizvodnje. Za ostvarenje ovog programa nužno je da se brzo postupi i pruži politička podrška i pomoć na svim nivoima.

172 1

Zadaci društveno -političkih organizacija Ekonomske, društvene i organizacione mjere predstavljaju u svojoj cjelini zaokruženu koncepciju razvoja poljoprivrede za nekoliko slijedećih godina. To treba da postane stav i platforma za akciju političkih organa sve do osnovnih organizacija SKJ u preduzećima i selima. Ta opća orijentacija kao i sprovođenje konkretnih programa otvara radnicima i stručnjacima kao i dugoročniju perspektivu radnim seljacima a daje društvenim i političkim faktorima političku sigurnost i konkretne zadatke. Neophodno je jedinstveno tumačenje i sprovođenje naše poljoprivredne politike iznešene na ovome Plenumu uzimajući u obzir sve razlike i specifičnosti uslova koji diktiraju različite forme i sredstva za postizanje istih ciljeva. Naši zadaci u poljoprivredi i na selu ne mogu se rešavati samo ekonomskim mjerama, čak iako su one vrlo uspješne, ako predstavljaju osnovu za mjenjanje odnosa u poljoprivredi. Time se preobražaj ne rješava automatski. Ovo pitanje ima svoje političko - idejne , sociološke, kulturno obrazovne, moralne i druge aspekte. Zato ekonomske procese i mjere treba nerazdvojno da prate političko - idejna i obrazovna aktivnost. Ta aktivnost treba biti potčinjena osnovnim zadacima na selu. Neophodno je da društveno- političke organizacije na selu ― prije svega Savez komunista, Socijalistički savez, Narodna omladina imaju jasnu orijentaciju u svom radu. U svom djelovanju treba da uvjek znaju koje je to glavno pitanje borbe za modernizaciju poljoprivrede i preobražaj sela kome treba da gravitiraju sva druga pitanja. Iz svega ovoga, proizilazi nužnost da se subjektivne snage u potpunosti angažuju na rješavanju dugoročnih i tekućih problema u poljoprivredi, te da po svojoj konkretnosti u akcijama koje vode budu efikasni i ubjedljivi. U našoj političkoj aktivnosti mora više da se ističu ogromne mogućnosti koje smo stvorili za brže kretanje naprijed u zadrugarstvu. Potrebno je stalno ukazivati da u narednim godinama povećanje proizvodnje i dohotka onih

173

seljaka koji svoju egzistenciju zasnivaju na prihodima iz poljoprivrede treba da bude jedan od glavnih efekata razvoja zadruga i kooperacije. Tome će doprineti i suprodstavljanje špekulantskim tendencijama koje ekonomski i politički nanose štete razvitku na selu, kooperaciji i poljoprivredi. Razume se, da će sadašnji zastoj u razvoju biti otklonjen povećanjem proizvodnje i produktivnosti rada u poljoprivredi i to prije svega na društvenom sektoru kao i otklanjanje drugih negativnih pojava koje su se manifestirale kako zbog zaostajanja proizvodnje tako i zbog pomanjkanja društveno-političke aktivnosti. Opći ekonomski , društveni, pravni i drugi uslovi otvaraju ogromne mogućnosti da subjektivni faktori razviju ogroman politički i organizacioni rad koji će postati sastavni dio ukupnih jedinstvenih mjera u daljim zadacima u poljoprivredi.

174

Diskusija o referatima Borisa Krajgera, Miloša Minića 1 Slavka Komara

Geza Tikvicki Celokupni protekli period, kako onaj u kome smo imali uspon i polet u poljoprivredi, tako i ovaj u kome smo imali stagnaciju i kolebanja, ukazuju na potrebu što doslednije i jedinstvenije primene naše agrarne i proizvodne politike, formulisane još na Devetom plenumu Saveznog odbora Socijalističkog saveza i Programu Saveza komunista Jugoslavije. Isti uzroci koji su doveli u poznate teškoće socijalistička gazdinstva, pogađali su i zemljoradničke zadruge . Međutim , postojeće teškoće u poljoprivredi svakako su imale daleko teže reperkusije u zemljoradničkim zadrugama ; zadruge su postepeno sve više napuštale svoje proizvodne delatnosti, orijentišući se na promet, a u prometu, pak, na sve veće marže, koje su im bile potrebne da pokrivaju svoje nemale obaveze u održavanju značajnih, a sve manje korišćenih proizvodnih sredstava i rastućeg činovničkog aparata. Najteža posledica ovoga je bila opadanje i degradiranje kooperacije i osetan pad proizvodnje na privatnom sektoru koji još daje 85 % ukupne proizvodnje i 65 % viškova. Zato je od izuzetnog značaja da se u novim ekonomskim uslovima pruži sva potrebna pomoć oko sre175

đivanja stanja u ovim organizacijama, ne suprotstavljajući ih poljoprivrednim dobrima, ne dajući im ni nekakve rangirane prednosti , ali i ne zapostavljajući ih. Sva nam iskustva pokazuju da su zemljoradničke zadruge bile daleko najefikasniji nosilac masovnih kooperativnih odnosa , da su one u žitorodnim područjima nosilac prometa sa seljakom i da su 1960. godine držale oko 90% socijalističkog zakupa i sakupile i otkupile 77 % ukupno otkupljene zemlje. Brojne nagomilane slabosti u zemljoradničkim zadrugama su prouzrokovane ne samo teškim ekonomskim položajem već i oslabljenom društvenom podrškom i pomoći. Ove slabosti treba odlučno kritikovati, ali se zadrugama mora pružiti i vrlo konkretna pomoć, jer su upravo one, po prirodi svog položaja, najviše i izložene raznovrsnim primitivističkim, konzervativnim i sitnosopstveničkim uticajima. U nizu zadataka zemljoradničkih zadruga, postavljenih još na Devetom plenumu Socijalističkog saveza, hteo bih posebno da ukažem na dva važna i specifična . Jedan od njih je promet kakav danas već neodložno traže velika i kontinuirana proizvodnja i sve razvijenije domaće tržište i izvoz. Zadrugama treba pomoći da se što pre oslobode ,,piljarske" trgovine i kratkovide jagme za velikim maržama. One se za promet moraju opremiti savremenim sredstvima dorade, pakovanja, lagerovanja i transporta. Dalje, one moraju nalaziti razne elastične forme udruživanja sa velikim trgovinskim organizacijama, tržnicama, robnim kućama, supermarketima i sa njima uspostavljati čvrste i trajne poslovne odnose, koji će im biti osnova ne samo za prosto sakupljanje roba, već i za dugoročnije planiranje proizvodnje na ekonomijama i u kooperaciji. Zato zemljoradničkim zadrugama treba pomoći da se za ovakav savremeni promet i organizaciono i kadrovski osposobe, jer sadašnje stanje već predstavlja kočnicu i za proizvodnju i za uredno snabdevanje. Druga stvar na koju želim da ukažem je problem integracije zamašnog dela individualne proizvodnje, koja je jedino moguća preko zemljoradničkih zadruga . Potreba sta-

176

bilnosti snabdevanja stanovništva hranom, a industrije sirovinama kao i izvoza , traži da se i zemljoradničke zadruge, isto kao i gazdinstva, udružuju sa odgovarajućim industrijskim, trgovinskim , izvoznim i drugim preduzećima i ustanovama i da sa njima uspostavljaju čvrste i trajne uzajamne poslovne odnose, počev od planiranja proizvodnje pa sve do zajedničkih investiranja. Ovim potrebama treba da se prilagodi i unutrašnja organizacija zemljoradničkih zadruga, u prvom redu stvaranjem potrebnih samostalnih pogona koji bi se povezivali i udruživali sa svojim poslovnim partnerima ; na primer, pogon ekonomije sa šećeranom , stočarski pogon sa klanicom, fabrikom stočne hrane i t.sl. Zemljoradnička zadruga danas više nije samo potreba poljoprivrede. Njen raznovrstan i kvalitetan rad jeste neophodna potreba bez koje ni industrija ni promet ne mogu normalno poslovati. Ona je sa svojim brojnim i raznovrsnim funkcijama nezamenljiva karika u našem selu . Zato briga o radu ovih organizacija pada u prvom redu na komuni i njene stručne i političke organe, ali one isto tako moraju dobiti veoma konkretnu opštedruštvenu podršku i drugih, viših, stručnih, upravnih i političkih organa. Mislim da je neophodno da se sve subjektivne snage koje dejstvuju u poljoprivredi u novim uslovima odlučno bore za primenu naučnih dostignuća u tehnologiji , za naučnu organizaciju rada i raspodele, kojom jedino mogu uspešno i trajno snižavati troškove proizvodnje, dizati produktivnost rada i rentabilitet. Ovo očito potvrđuju iskustva, na primer, u prinosima pšenice, gde su razlike u sličnim uslovima od organizacije do organizacije po 2,5 puta, po dva puta u proizvodnji mleka po kravi i sl . Razlike u ceni koštanja za pojedine proizvode se kreću i do 2,5 puta za slične uslove. Sve to govori o slabostima koje se moraju brzo otklanjati. Pri tome je pogrešno računati da će prosti privredni automatizam delovati na otklanjanje svih brojnih slabosti, već se ovim organizacijama njihovim kolektivima , mora pružiti i puna odgovarajuća organizaciona, stručna i politička pomoć. 177

Karakteristično je za razvoj naše poljoprivrede da je ona od 1955. do 1960. godine, naročito na krupnim gazdinstvima, pokazivala vrlo visoku stopu porasta produktivnosti (11 %). Svakako da je uvođenje savremenih sredstava i metoda proizvodnje ovome značajno doprinelo. Ali ne treba potcenjivati ni uticaj stimulativne raspodele jer u to vreme se nagrađivalo prema ostvarenoj proizvodnji. Produktivnost je u poslednje dve godine bitno opala i kod društvenih gazdinstava i kod zadruga. To se ne može braniti samo uticajem suše i drugih prirodnih uslova. U znatnoj meri je tu i uticaj poznatih slabosti u samim organizacijama. Radnim kolektivima biće potrebna i politička pomoć u odlučnoj borbi protiv konzervativizma, samozadovoljstva i svaštarstva, da bi maksimalno koristil raspoloživa sredstva i fondove, da najracionalnije koriste radnu snagu, da se oslobađaju viška radne snage, naročito u zadrugama, i da iskorišćavaju sve brojne rezerve koje se kriju u njihovim kapacitetima. Iskustva ovogodišnje žetve pokazuju da je znatan broj poljoprivrednih organizacija premašio prinose od 40 mtc po hektaru, i to u klimatski veoma nepovoljnoj godini i zatim da u proizvodnji pšenice leže velike neiskorišćene rezerve. Zato mi borbu za pšenicu ne treba da vodimo izolovano niti na uštrb drugih proizvoda, već u sklopu opštih nastojanja za veću proizvodnju i prinose po jedinici, površina, u sklopu borbe za što efikasnije korišćenje svih raspoloživih kapaciteta u poljoprivrednim organizacijama. Mi moramo imati čvrstu programsku orijentaciju da več u idućoj godini ostvarimo proizvodnju od 4,5 miliona tona pšenice, i to prvenstveno iz društveno- organizovane proizvodnje. Ovo bi već u narednih nekoliko godina morali smatrati donjom granicom , jer će potrošnja još izvesno vreme svakako dalje rasti.

Mika Špiljak

Navešću samo rekao je, pored ostalog, Špiljak - dve činjenice sa područja ličnih dohodaka , gde smo imali 178

mnogo problema, koje prilično jasno govore o tome da su, posle odluka Izvršnog komiteta CK SKJ, dosta brzo likvidirani deformacije i ekscesi. Za prvih pet meseci ove godine realni lični dohoci su za 4% do 4,5% niži nego što su bili u prvih pet meseci prošle godine. Ako realne lične dohotke u prvih pet meseci ove godine uporedimo sa prosekom realnih ličnih dohodaka za celu 1960. godinu onda su oni niži za 10 % . To znači da je akcija svih društvenih snaga za zaustavljanje nerealnog porasta ličnih dohodaka brzo urodila plodom. Tome su doprineli borba za višu produktivnost i veću proizvodnju i merilo da se lični dohoci više kreću u skladu sa rezultatima rada i porastom troškova života. Sve ovo govori da su na području ličnih dohodaka akcijom društvenih snaga brzo usklađeni kretanje ličnih dohodaka i produktivnost, Ili, uzmite drugi slučaj . Vodili smo veoma široku akciju oko suviše visokih dohodaka koji nisu rezultat rada. Iako je broj takvih slučajeva bio relativno vrlo mali , ipak se pojavljivao kao politički problem. Te stvari su sada već dovedene u red i nema više problema. Isto tako, dat je kurs na povećanje najnižih ličnih dohodaka. I tu se takođe brzo, u okviru materijalnih mogućnosti privrednih organizacija i privrednih grana, problem rešavao. Naime, povećani su najniži lični dohoci u okviru materijalnih mogućnosti privrednih organizacija i grana , ali ima čitav niz grana , a još više grupacija, koje inače ne stoje dobro u celokupnoj raspodeli i koje nemaju dovoljno sredstava i to iz objektivnih i subjektivnih razloga. Na tom području imamo široku aktivnost, o čemu je bilo reči i u referatu druga Rankovića a i u diskusiji. Prema tome naša zapažanja u sindikatu i analize pokazuju da su uklonjene deformacije i ekscesi, ali rešavanje drugih problema predstavlja duži proces. Kad je reč o tome da se otvara perspektiva radnim kolektivima, što danas i sutra treba raditi, tu je nešto drugačija situacija . Mi smo , recimo, imali dve sednice Predsedništva Centralnog veća sindikata posvećene baš ovoj situaciji. Pokazalo se da u mnogim privrednim organizacijama postoje mogućnosti 179

za normalno razvijanje. Ali ako se pred znatan broj radnih kolektiva samo jednostrano postavi zahtev za povećanje proizvodnje, onda to za njih često predstavlja parolu, s obzirom na to da je u njima još nerešen čitav niz problema. Zaista nije jasno kako će se u naša nastojanja uključiti te privredne organizacije i čitav niz grana za koje nisu rešeni ili problemi tržišta, ili pitanje njihovog razvoja itd. Kao što se i iz referata vidi, mi smo u tom pogledu još na početku traženja izlaza. Široke društvene snage mobilisale su u rešavanju pitanja proizvodnje i probleme društvenih odnosa. Ali ne ovisi sve od radnih kolektiva, pa ni od privrednih grana. Rešavanje čitavog niza pitanja zavisi od viših organa odavde iz centra. Tako je, na primer, u materijalima rečeno da opšti investicioni fond zajedno sa participacijama vezuje oko 80% investicionih sredstava. Sada je već pola godine prošlo, a mi još ni danas nismo doneli odluke i smernice za korišćenje Opšteg investicionog fonda. Ako je situacija takva, onda sami kolektivi i privredne organizacije ne znaju kako će svoja sredstva da ulažu, jer se još ne zna kako će opšti investicioni fond biti raspoređen. Dakle postoji čitav lanac drugih problema koji se ne mogu rešavati. Moramo brzo da nađemo odgovor na ta pitanja, da jasno, i što je moguće brže, damo odgovor u pogledu daljeg privrednog razvoja, pravaca razvoja. Jer od toga zavisi i mogućnost delovanja društvenih snaga koje su se već mobilisale. Ako ne bi tu našli brzo rešenje i dali odgovor, onda će splasnuti ova široka inicijativa društvenih snaga koja se sada ispoljila. Risto Džunov U svojoj diskusiji Risto Džunov je između ostalog, primetio da prelazak stanovništva iz poljoprivrede u nepo-ljoprivredne delatnosti neće imati onu dinamiku kojom se taj proces odvijao poslednjih nekoliko godina. nije li potrebno da na ,,Zato se postavlja pitanje 180

izvesnim područjima, gde nećemo biti u stanju da investiramo u izgradnju industrijskih kapaciteta, a zato da bi zaustavili dalji pritisak seljaka sa malo zemlje na zapošljavanje u gradu koji mu to ne može osigurati - da u takvim slučajevima dopustimo i izuzetak u politici investiranja, izgradnju malih sistema za navodnjavanje, i to u slučaju kada postoje svi realni uslovi da takav zahvat bude podjednako ekonomski opravdan , kako sa aspekta nove proizvodnje koja će se organizovati na tom području, tako i iz aspekta vraćanja sredstava kroz sistem otplate kredita koji se za ovu svrhu budu upotrebili." U rešavanju problema privredno nedovoljno razvijenih područja, po mišljenju Džunova , nameće se potreba jasnijeg određivanja naših konkretnih zadataka, kako za narednu godinu tako i za period koji joj sledi. ,,I ovde treba što pre da utvrdimo jasan program rada, kako ne bi došli u situaciju da prilagođavanje novim uslovima u kojima danas treba da ostvarujemo ovaj prone dovede do poremećaja u našim dosadašnjim gram naporima i na taj način prouzrokuje opštu neefikasnost na ovom području ostvarivanja naše politike." Džunov se založio za to da se na vreme utvrde korekcije koje su nam nužne da bi nesmetano mogao da se izvršava predviđeni program izgradnje i razvoja proizvodnih snaga i na ovim područjima kako bi naša politika i ovde bila efikasna i racionalna. S obzirom na to da je stvorena nužna materijalna baza i potreban subjektivni faktor za normalno obezbeđivanje potreba u stručnom kadru, po mišljenju Džunova i u privredno nedovoljno razvijenim područjima može se osigurati uspešan start takvih proizvodnih organizacija u kojima je zastupljena i nužna viša kvalifikaciona struktura zaposlenih. ,,Nikako ne bi smeli da tolerišemo, rekao je Džunov, da se na ovim područjima podižu objekti koji angažuju samo radnu snagu sa niskim kvalifikacijama, jer bi to značilo mirenje s tim da i na dalje deluju faktori koji objektivno uslovljavaju niske lične dohotke, a time sputavaju normalno priticanje potrebnih sredstava u one organizacije

181

društvenog standarda čije je funkcionisanje vezano sa doprinosima iz ličnog dohotka zaposlenog stanovništva." Hasan Brkić „ Našem Plenumu je prethodila društveno - politička aktivnost u takvim razmerama i sa takvim intenzitetom da je danas još teško oceniti značaj svega što je uneto kao novo u naš društveno -politički život, u našu privredu i društvene odnose. Važno je istaći da usporavanje porasta proizvodnje i izvesni poremećaj do kojeg je došlo na tržištu nije shvaćeno kao posledica značajnih i krupnih promena u sistemu, već, naprotiv, u njegovoj još nedovoljnoj izgrađenosti, u nizu još nerešenih problema planiranja, finansiranja, investicija, kreditne politike itd., što je, pored ostalog, izazivalo i zaoštravalo odnose između proizvodnje i potrošnje, što je otežavalo i kočilo porast i inicijativu radnih kolektiva do koje je došlo upravo zahvaljujući uvođenju novog načina raspodele, uvođenju objektivnih kriterija u odnosima između privredne organizacije i zajednice itd. Socijalističke društvene snage su danas do te mere izrasle i ojačale da birokratsko i subjektivističko prilaženje problemima i mogućnostima ima sve manje oslonca, naročito kada su u pitanju konkretni problemi i odnosi u osnovnim samoupravnim organizacijama. U diskusijama, posle odluke Izvršnog komiteta posebno, su oštro kritikovani svi vidovi birokratskih deformacija , bilo da se oni ispoljavaju u partikularizmu, u preteranim nerealnim zahtevima za investicije, u isticanju bilo kojeg posebnog interesa na račun epštih interesa i potreba zajednice. Za današnji razvitak i društvene odnose koji se izgrađuju na samostalnosti, na sve slobodnijoj inicijativi samoupravnih organizacija, naročito u oblasti privrede, idejno i politički takođe su opasna liberalistička , oportunističkoempirička shvatanja koja apsolutiziraju stihijnost i automatizam u privrednim i društvenim kretanjima, slobodno delovanje tržišta i formiranje cena itd. Često, pod vidom podsticanja i podržavanja produktivnosti rada i neophodne konkurencije između naprednijih i zaostalijih, ovakva shva-

182

tanja a priori su osuđivala i takve vidove društvene intervencije i usmeravanja koji su neophodni za otklanjanje slabosti i održavanje proporcionalnosti ekonomskih procesa. Društveno -ekonomski oslonac takvim shvatanjima su monopolističke tendencije u privredi, bilo da one proističu iz razvijenosti pojedinih preduzeća, bilo iz višeg stepena razvoja pojedinih područja, Uspešna borba protiv birokratske i liberalističke stihije traži daleko veći napor u pozitivnoj , teoretskoj razradi i uopštavanju našeg sopstvenog socijalističkog iskustva, polazeći od opštih idejnih i teoretskih pozicija, formulisanih u Programu Saveza komunista Jugoslavije. Od posebnog je značaja i naučna razrada vrlo složenih problema usmeravanja i funkcionisanja našeg ekonomskog sistema, u oblasti izgradnje novih proizvodnih odnosa i odnosa u raspodeli, ekonomskih kategorija i zakonitosti koje žive i deluju u privredi“. Pošto je istakao da se slaže sa postavkama referata da nismo stigli da neke privredne probleme proučimo i da zbog toga nismo u mogućnosti da nađemo adekvatna rešenja kao i potrebu da se mora ubrzati ocena današnjeg privrednog kretanja i utvrditi i postaviti konkretnije i realnije smernice i zadaci daljeg razvoja privrede, Hasan Brkić je zatim govorio 0 neusklađenosti proizvodnje sredstava za proizvodnju i ličnu potrošnju , pa je nastavio: „Dosadašnja ispitivanja neosporno potvrđuju da je ukupna potrošnja imala brži tempo porasta od porasta bruto proizvoda i nacionalnog dohotka. Po jednoj oceni potrošnja je u odnosu na proizvodnju poslednjih godina rasla prosečno sa preko 3 poena godišnje. Takvo kretanje potrošnje uz neravnomeran porast proizvodnje po godinama i uz postojanje izrazitijih strukturnih neusklađenosti u proizvodnji, doveli su do relativno brzih pomeranja na tržištu. Opšti nivo cena poslednjih godina porastao je za 21 , dok su cene industrijskih proizvoda, izuzimajući cene reprodukcionog materijala, bile stabilnije. U takvim uslovima devizna reforma i relativna liberalizacija uvoza nisu mogle da postignu željeni cilj i da 183

podstaknu domaću proizvodnju u sektorima koji su tek tada pokazivali tendenciju slabog porasta. Ekspanzija potrošnje mimo mogućnosti, uz intenzivno angažovanje obrtnih sredstava, sve izrazitiji inflacioni pritisak bio je u određenom smislu nužna posledica takvih privrednih kretanja. To je povećavalo raskorak između društvenih odnosa i odnosa u raspodeli i tekućih privrednih kretanja. U takvoj situaciji došla je do izražaja potrošačka psihologija koja je vršila pritisak ne samo na pojedine društvene organe, nego u izvesnom smislu na društvo u celini. Stvarao se privid da možemo postići sve što želimo, da materijalne mogućnosti dozvoljavaju paralelnu ekspanziju potrošnje i ulaganja u takoreći sve oblasti - privredu, prosvetu , školstvo , kulturu itd. U takvim uslovima stvorila se i održavala atmosfera lakih zarada i olakih trošenja. Upravo tim putem se i probijala stihija u naša ekonomska kretanja i društvene odnose i pod njenim pritiskom počeo se gubiti kriterij o našim mogućnostima. Odluke Izvršnog komiteta i društveno politička aktivnost stvorile su povoljnu atmosferu za preduzimanje hitnih mera za unapređenje proizvodnje i usklađivanje njene strukture sa potrošnjom . Od posebnog su značaja mere koje će omogućiti takvu strukturu ulaganja da ona maksimalno podstiče tekuća privredna kretanja, da usklađuju strukturu investicija sa postojećim kapacitetima . Potrebno je što pre utvrditi program investiranja iz Opšteg investicionog fonda sa stanovišta aktuelnih potreba privrednog razvoja, optimalnog razvoja pojedinih organa, posebno sa stanovišta spoljno -trgovinske razmene.“ Pošto je izneo svoje mišljenje o daljem razvoju bazičnih grana industrije, posledicama zaostajanja poljoprivrede , i o integracijama u svetu, Hasan Brkić je nastavio: „Udruživanje i razni oblici proizvodnog povezivanja, kooperacije i koordinacije u našim društveno-ekonomskim odnosima znače put daljeg neposrednog podruštvljavanja proizvodnje i odluka kako u tekućoj proizvodnji tako i u proširenoj reprodukciji. Upravo ta činjenica i te mogućnosti koje proističu iz dostignutog nivoa privrednog razvoja i društvenih odnosa u proizvodnji unose kvalitativno nove 184

momente i u sistem i metod planiranja i usmeravanja proizvodnje, u bankarsko -kreditni mehanizam , koji će više odgovarati društvenim odnosima i kretanju društvenih sredstava, u formiranju cena i tržišnih odnosa itd. Nužna i objektivna protivrečnost između samostalnosti privrednih organizacija, postojanja tržišta i planskog usmeravanja u našim uslovima, ne može se rešavati prostom zamenom ostataka administrativnog i centralističkog planiranja, samo planiranjem globalnih proporcija. Povezivanje plana sa privrednim sistemom i društvenim odnosima, znači njegovo oslanjanje na društveno -ekonomske odnose u kojima proizvođači neposredno odlučuju o proizvodnji i raspodeli i gde lični dohodak predstavlja osnovni motiv povećavanja proizvodnje i produktivnosti rada. Prema tome, sistem planiranja treba i sam sve više da podstiče proces neposrednog podruštvljavanja proizvodnje i odlučivanja, jer kroz taj proces sam plan dobija kvalitativno nove elemente." Hasan Brkić je na kraju pored ostalog rekao da šire proizvodno povezivanje, koncentracija i specijalizacija proizvodnje na bazi udruživanja danas postaje jedan od neobično važnih zadataka. I u okviru pojedinih zemalja i šire, na svetskom tržištu, podela rada i razmena, pa prema tome i novi troškovi proizvodnje i cena, ostvaruju se na bazi krupne organizovane i tehnički razvijene i specijalizovane proizvodnje. Zbog toga je i kod nas potrebna veća saradnja između preduzeća, radi koordinacije, racionalizacije i ubrzanja privrednog i tehničkog razvoja. Ukoliko se sve više naša preduzeća izgrađuju kao zajednica ekonomskih jedinica, suštinski se više ne postavlja problem veličine preduzeća, nego na prvom mestu efikasnost proizvodnje, produktivnosti rada i tehnički progres, koji jedino mogu da osiguraju porast ličnih dohodaka, a time i da pojačaju ekonomski interes proizvođača za privredni razvoj i unapredenje proizvodnje.

Ante Jurjević Govor druga Tita u Splitu i Pismo Izvršnog komiteta CK SKJ mobilisali su ogromne snage na rešavanju uoče-

185

nih problema i otklanjanju nedostataka. Diskusija koja je vođena u kolektivima, ― a ja mogu konkretno da ukažem na primer u kolektivu u kome radim, gde ima 5.000 radnika jasno je pokazala da su nakon Pisma Izvršnog komiteta i govora druga Tita, organizacije Saveza komunista, sindikalne organizacije, organi radničkog upravljanja i dr. odmah na početku počeli da analiziraju svoj rad. Nije se ispoljavalo nikakvo kritizerstvo , tražena su rešenja, pronalaženi nedostaci, pronalazile adekvatne forme za usavršavanje novih tehnoloških procesa itd. Po mišljenju Jurjevića pitanje investicija je jedno od najozbiljnijih problema. On smatra da ulaganja treba usmeravati tako da bi se što bolje obezbedio i uskladio privredni razvoj , i to tamo gde bi ona mogla da dadu najveći ekonomski efekat. Govoreći o teškoćama sa kojima se sukobljavaju preduzeća zbog nekih nerešenih pitanja, on je to ilustrovao na primeru kolektiva u kome radi. ,,Naše brodogradilište potražuje ukupno 6 milijardi (od zajednice 4,5) , a nije imalo sredstava da plati carinu za uvezene proizvode crne metalurgije koji su već bili u skladištu. Po carinskoj uredbi sva roba koja dolazi treba da se ocarini. Ja ne kritikujem carinske organe niti uredbu o carinama, ali je sigurno da treba naći elastičnija rešenja . “ U nastavku svog izlaganja drug Jurjević se zalagao zato da se znatnije razvije samoinicijativa u privredi i kod privrednih rukovodilaca, pošto po njegovom mišljenju u poslednje vreme neki ljudi nerado preduzimaju bilo šta u što nisu sasvim sigurni, a to umanjuje inicijativu i poslovnost. Mi govorimo o mehanizaciji, elektronskim uređajima, novim tehnološkim procesima, itd. Činjenica je, međutim, da su veliki kolektivi složene organizacije, a čim je bolja organizacija -- tim teže može da doživi nezgode. Ali, ako se u toj složenoj organizaciji dogodi da jedan šraf popusti, onda po pravilu dolazi do krupnih poremećaja. Međutim , neki ljudi sa strane ne vode dovoljno računa o tome."

186

Zaključci Četvrtog plenuma Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije

I Četvrti plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije posle svestrane diskusije usvaja referat koji je podneo drug Aleksandar Ranković : » Sprovođenje Zaključaka Izvršnog komiteta CK SKJ i dalji zadaci Saveza komunista«< . Plenum stavlja u zadatak: - da svi komiteti i organizacije Saveza komunista što potpunije upoznaju članstvo sa pitanjima i stavovima iznetim u referatu i da na osnovu svestrane diskusije izvuku zaključke za buduću aktivnost; da sva rukovodstva razmotre i blagovremeno preduzmu mere, u duhu referata, za bolje organizovanje svoga rada, unapređivanje političkog rukovođenja za idejno-političko i Saveza komunista.

organizaciono- kadrovsko jačanje

187

II Četvrti plenum CK SKJ, na osnovu referata koje su podneli drugovi Boris Krajger » O tekućim problemima ekonomske politike « , Miloš Minić » Osnovna pitanja društvenog plana za 1963. godinu« i Slavko Komar »> Proizvodno- ekonomski problemi i zadaci u daljem razvoju poljoprivrede « na osnovu diskusije na Plenumu, završne reči druga Tita kao i na osnovu već dosada preduzetih mera u privredi posle Zaključaka Izvršnog komiteta CK SKJ, donetih na proširenoj sednici od 14, 15. i 16. marta ove godine konstatuje : 1. Uz punu mobilizaciju Saveza komunista, Socijalističkog saveza i društvenih organizacija, svih radnih kolektiva u privrednim i drugim organizacijama i svih građana prišlo se postepenom preodolevanju postojećih teškoća u privrednim kretanjima, koje su konstatovane u Pismu Izvršnog komiteta od 3. aprila 1962. godine. Mada se postojeće teškoće moraju otklanjati paralelno sa daljim privrednim razvojem, može se konstatovati veće zalaganje u radu privrednih organizacija . To se ogleda u jasnijoj proizvodnoj orijentaciji prema stvarnim potrebama tržišta , odgovornijem prilaženju investicionim odlukama i proizvodno- organizacionim merama prvenstveno sa stanovišta troškova i produktivnosti, i sve pozitivnijoj orijentaciji na specijalizaciju, kooperaciju i na izvoz. Ova orijentacija ima svoju realnu osnovu u dostignućima dosadašnjeg privrednog razvoja. Ukratko, privredne organizacije i društveni organi danas se odgovornije i sa više kritike odnose prema dosadašnjim zajedničkim i sopstvenim greškama i slabo-

188

stima i prema budućoj proizvodnoj i investicionoj politici . Ovakva orijentacija, iako još nije preovladala u čitavoj privredi, nesumnjivo će uskoro imati odlučujući uticaj na naš dalji razvoj . Takvoj orijentaciji doprinele su i mere koje su u poslednje vreme preduzeli Savezna narodna skupština i Savezno izvršno veće radi rešavanja nastalih problema u oblasti ličnih dohodaka , tržišta i cena i u spoljnotrgovinskoj razmeni, kao i radi podsticanja proizvodnje i ostalih privrednih delatnosti. 2. Na osnovu zadataka koje je postavio Izvršni komitet, prišlo se temeljitijem sagledavanju uzroka pojedinih pojava u privrednom razvitku i preduzimanju potrebnih mera. Posebno su analizirani uzroci usporavanja tempa porasta proizvodnje i produktivnosti rada u privredi, opadanja poljoprivredne proizvodnje u toku poslednjih godina, usporavanja stope rasta u industriji, ozbiljnijeg povećanja deficita u platnom bilansu , poremećaja na tržištu koji se ispoljavaju u određenoj nestabilnosti, deformacijama i inflacionim kretanjima cena, većoj neusklađenosti odnosa između robnih i kupovnih fondova na užim ili širim sektorima privrede, a naročito na sektoru proizvodnje i tražnje sredstava i predmeta rada. U tom pogledu konstatovano je da naročito treba uložiti napore : za usklađivanje sistema planiranja sa društveno-ekonomskim odnosima i potrebama razvoja privrede; za otklanjanje nepravilnih shvatanja decentralizacije , naročito sa gledišta sve veće integracije u celovitu jugoslovensku privredu ; za pravilniju raspodelu sredstava koja bi dovela do jačanja fondova u predu-

189

zećima, komunama i republikama ; za otklanjanje uzroka zastoja i ubrzanje razvoja poljoprivrede ; za otklanjanje slabosti u investicionoj i kreditnoj politici ; za preduzimanje mera radi usklađivanja robnih i kupovnih fondova ; za poboljšanje raspodele nacionalnog dohotka; za nove napore u spoljnotrgovinskoj oblasti; za otklanjanje nedostataka u funkcionisanju mehanizma državne uprave, banaka, komora; kao i za otklanjanje nepotrebnog mešanja političkih faktora u politiku investicija i kredita. 3. Prilikom preduzimanja tekućih privrednih mera i određivanja ekonomsko-političkih smernica za 1963. godinu mora se polaziti od sledećeg: - da je potrebno osigurati dalji porast i jačanje proizvodnih snaga, društvene proizvodnje i nacionalnog dohotka, i na toj osnovi dalji porast životnog standarda stanovništva i napredak na svim poljima društvenog života; - da je potrebno efikasnije ocenjivanje i rešavanje aktuelnih osnovnih ekonomsko-političkih problema ; - da je potrebno dalje razvijanje i učvršćivanje sistema društvenog samoupravljanja i socijalističkih društvenih odnosa u celini. Materijalne i društvene snage naše privrede treba da budu polazna osnova za određivanje politike celokupnog privrednog razvitka u 1963. godini. 4. Treba da se još jače aktiviraju svi materijalni i subjektivni činioci da bi se postigla što viša stopa rasta proizvodnje i produktivnosti rada, da bismo se intenzivnije uključili u proces međunarodne ekonomske

190

razmene, kao i da bi se postigli skladniji i stabilniji odnosi u raspodeli i na tržištu . U tom cilju treba dalje razvijati privredni sistem i njegov mehanizam, stvarajući povoljnije uslove za sve veću stvaralačku inicijativu neposrednih proizvođača. 5. Treba stalno voditi brigu o daljem učvršćenju materijalne osnove radničkog samoupravljanja , kako bi brže i efikasnije ispunilo svoju ulogu osnovnog nosioca našeg privrednog razvoja i organizovanja krupne i specijalizovane proizvodnje, kao i ulogu odlučujućeg faktora razvoja privrede u celini. Ostvarivanje ovih osnovnih ekonomsko-političkih smernica zavisi u najvećoj meri od aktivnosti svih radnih kolektiva i njihovih organa upravljanja . Zato je neophodno u daljoj razradi privrednog sistema stvarati uslove da se preduzeće može razvijati u skladu sa opštim razvojem privrede i tehnike, a zavisno od sopstvenih napora i rezultata rada. To zahteva dalje razvijanje stimulativnog sistema privređivanja koji osigurava da se čist prihod povećava ili smanjuje zavisno od porasta ili smanjivanja efikasnosti privređivanja. Zato je neophodan stabilniji i više objektiviziran sistem raspodele. Radni kolektiv mora imati mogućnost da uspešnim radom poboljšava uslove života i rada i da osigura razvoj preduzeća . U tom pravcu neophodno je unositi odgovarajuće promene u sistem raspodele i amortizacije. Stimulacija za efikasnije privređivanje treba da stvori i povoljnije uslove za unutrašnje sređivanje privrednih organizacija, prvenstveno naporima

191

radnih kolektiva. U tome posebno mesto zauzimaju organizaciona pitanja u preduzećima, naročito formiranje ekonomskih i obračunskih jedinica. One bi trebalo da postanu značajan faktor razvoja preduzeća , da omoguće što doslednije sprovođenje načela raspodele prema radu i neposrednu zainteresovanost za razvoj rentabilno korišćenje sredstava, za preduzeća, za primenu savremene tehnologije, za razvoj naučnoistraživačkog rada, za specijalizaciju i kooperaciju unutar preduzeća i s drugim preduzećima , kao i za uključivanje u društvenu podelu rada. Ekonomske jedinice treba organizovati tako da se obezbedi neposredno samoupravljanje u svim fazama rada u privrednim organizacijama, da radnom čoveku omoguće da svoj materijalni položaj neprekidno poboljšava, na osnovu rezultata svoga rada, rada jedinice u kojoj se nalazi i rada svoje privredne organizacije, da privredna organizacija što racionalnije koristi društvena sredstva i unapređuje proizvodnju u svim fazama rada,jačajući celinu privredne organizacije, njeno jedinstvo, njene potrebe za povezivanjem sa drugim preduzećima i uvođenje modernije tehnologije. U radu na organizovanju ekonomskih jedinica treba izbegavati šablone i gotova rešenja. Neophodna je sistematska i organizovana pomoć privrednih organizacija . Jedan od osnovnih zadataka privrednih komora i Sindikata sastoji se u osnivanju zajedničkih institucija za naučna istraživanja i primenu naučnih i tehničkih dostignuća u oblasti poboljšanja i uvođenja moderne tehnologije, savremene organizacije rada, organizacije konjunkturne službe i pre

192

svega perspektivnih potreba domaćeg i inostranog tržišta, informativne i savetodavne službe u vezi sa odlučivanjem radnih kolektiva o nabavci novih modernijih mašina, o rekonstrukcijama , o novim investicijama itd. Pružanje ovakve pomoći umnogome će omogućiti brži napredak naše privrede.

U vezi sa svim ovim neophodno je organizovanije i sistematskije pratiti delovanje privrednog sistema I postepeno režavati proučene probleme i donositi najpovoljnije instrumente u cilju ostvarivanja uslova za efikasnije privređivanje. U daljoj izgradnji i usavršavanju mehanizma privrednog sistema najveću pažnju treba posvetiti problemima planiranja i mehanizmu planskog usmeravanja privredne aktivnosti, kao i problemima raspodele dohotka, sistema investiranja, politici cena, spoljnotrgovinskom i deviznom režimu kao i kreditnom i bankarskom sistemu. 6. Potpunijim korišćenjem postojećih kapaciteta i bržim puštanjem u pogon kapaciteta koji su u izgradnji, treba obezbediti veću stopu

porasta industrijske

proizvodnje i postizanje veće produktivnosti rada. Postojeće

mogućnosti i potrebe za poboljšanjem

platnog bilansa traže da se poveća proizvodnja u svim onim grupacijama koje obezbeđuju povećani izvoz , pri čemu treba voditi računa o što boljem korišćenju domaće

sirovinske

osnove. U istom cilju treba ubrzati

193

osvajanje proizvodnje na osnovu inostranih licenci, koja se još zasniva na velikom uvozu reprodukcionog materijala i sastavnih delova. Nastavljanje procesa specijalizacije i kooperacije među preduzećima, kao i raznih oblika udruživanja, doprineće racionalizaciji proizvodnje i povećanju produktivnosti. U tom cilju potrebno je brže razvijati naučnoistraživački rad i neposredniju saradnju naučnoistraživačkih institucija i preduzeća. 7. Saobraćaj, građevinarstvo, trgovina i druge privredne oblasti treba da razvijaju svoju aktivnost u skladu s potrebama povećane dinamike proizvodnje i izvoza.

Posebno treba podstaći razvoj trgovine, njeno proširivanje i modernizaciju u skladu sa porastom proizvodnje i potrebom za bolje snabdevanje potrošača . U tom cilju treba osigurati takve odnose u cenama koje neće narušavati planom predvidene proporcije. Razvoj tercijalnih delatnosti (komunalna privreda , servisi i sl. ) jedan je od preduslova za rešavanje nekih problema proizvodnje , za potpunije podmirivanje potražnje u uslovima višeg životnog standarda , a ujedno znači i mogućnost otvaranja novih radnih mesta. 8. Povećanje izvoza je jedan od najvažnijih zadataka ekonomske politike u ovoj i u 1963. godini. Povećanje izvoza i postepeno smanjenje deficita platnog bilansa je ujedno jedna od osnova za povećanje proizvodnje. Povećanje izvoza će omogućiti i zauzimanje odgovarajućeg mesta Jugoslavije u međunarodnoj podeli rada. Ubuduće treba voditi više računa o regio194

nalnim pravcima naše spoljnotrgovinske razmene a posebno o potrebi jačanja ekonomske saradnje i razmene sa zemljama u razvoju , što zahteva poboljšanje - oblika te saradnje kroz kreditiranje i druge forme. Izvoz se može povećati u uslovima intenzivnijeg razvitka specijalizovane proizvodnje i povećane kooperacije domaćih proizvođača sa inostranim. Pored povećanja izvoza roba, naročitu pažnju treba i nadalje posvećivati nerobnom deviznom prilivu gde postoje još velike, nedovoljno iskorišćene mogućnosti. Tu pre svega dolazi u obzir inostrani turizam, za čiji dalji i brží razvitak treba stvarati potrebne uslove i proučavati mogućnosti novih oblika stimulacije i podsticanje interesa svih činilaca za što veća investiciona ulaganja u razvoj turizma. Uzimajući u obzir probleme platnog bilansa, treba preduzimati mere za što veću štednju prilikom uvoza, svuda gde to neće uticati na planom predviđenu proizvodnju, izvoznu sposobnost naše privrede i njenu modernizaciju . Uvoz robe, a naročito opreme koja može da se proizvede u odgovarajućem kvalitetu i asortimanu u zemlji, treba sprečavati odgovarajućim merama, Treba ograničavali uvoz sastavnih delova za sklapanje, da bismo na taj način rasteretili platni bilans a ujedno uticali i na brže osvajanje proizvodnje.

U pravcu takvog razvijanja spoljne trgovine treba usmeravati i sprovoditi investicionu politiku kao i dalje usavršavanje privrednog sistema u toj oblasti . Većim uslovljavanjem uvoza rezultatima u izvozu i povećanjem neposredne materijalne zainteresovanosti proiz vodnih organizacija za izvoz prilagođavati spoljnotrgo-

195

vinski sistem u što većoj meri potrebama intenzivnog razvijanja spoljne trgovine. 9. Prilikom raspodele ostvarenih sredstava treba obezbediti skladan porast svih vidova potrošnje, uporedo sa razvijanjem proizvodnje i produktivnosti rada, te time postići veću stabilizaciju privrednih kretanja. Pri tome treba težiti stvaranju takvih proporcija između pojedinih kategorija potrošnje koje će omogućavati raspodelu prema radu i realne uslove za dalji privredni razvitak. 10. Politiku investiranja u privredi treba usmeriti u pravcu što bržeg povećanja proizvodnje i produktivnosti rada uopšte, u pravcu bržeg rešavanja deficita platnog bilansa, pre svega putem proširivanja naših izvoznih u mogućnosti. Zbog toga, kod investicione izgradnje 1963 godini treba deti prednost investicijama koje sredstva, dok je dugoročne brže aktiviraju uložena Investicije nužno uskladiti sa mogućnostima naše privrede kao i potrebama njenog stabilnog razvoja, kao i sa uslovima i mogućnostima racionalnog korišćenja inostranih sredstava za razvoj privrede. Raspoloživa investiciona sredstva u idućoj godini treba usmeravati , pre svega , za dovršavanje započetih objekata , za ubrzanu rekonstrukciju i modernizaciju zastarelih postrojenja, naročito onih koja pokazuju povoljne ekonomske efekte, i za nove objekte . pre svega za proizvodnju sirovina i reprodukcionih materijala koji u bližoj perspektivi omogućuju poboljšanje strukture proizvodnje i potrošnje. Važnu ulogu u budućoj investicionoj politici treba da ima usmeravanje sredstava radi njihove efikasnije

196

upotrebe. U vezi s tim treba dalje razraditi sistem usmeravanja investicija, proučiti i tačnije odrediti namene i ulogu Opšteg investicionog fonda. Takođe treba ispitati mogućnost raznih formi mobilnosti sredstava preko republičkih i drugih poslovnih banaka . Pored toga, u 1963. godini nastojati da se povećaju sredstva za privredni razvoj na nivou narodnih republika i komuna u skladu sa njihovom ulogom i zadacima u privrednom razvoju. Takvoj investicionoj politici trebalo bi da doprinese i amortizacija na bazi revalorizacije osnovnih sredstava, koja treba da podstakne stalni napredak u obnovi, zameni i modernizaciji osnovnih sredstava postojećih kapaciteta, a time i mogućnost bržeg povećanja proizvodnje i proizvodnosti . U proizvodnji sredstava za proizvodnju potrebno je ulagati sredstva naročito na način koji će doprineti boljem korišćenju postojećih kapaciteta, proizvođenjem kompletne opreme, prilagođavajući produkciju potrebama daljeg razvitka naše zemlje i izvoza . 11. Rešavanje problema privrednog razvoja nedovoljno razvijenih područja spada i dalje među našo najvažnije zadatke. Sredstva koja federacija izdvaja za tu namenu treba da postanu stalna proporcija u raspodeli nacionalnog dohotka , usklađena sa mogućnostima i zadacima naše privrede i potrebama daljeg ubrzavanja privrednog razvoja tih područja . Odgovarajućim propisima i merama potrebno je usavršiti sistem finansiranja investicione izgradnje u tim područjima u cilju veće zainteresovanosti za efikasnost i racionalnost ulaganja. 197

Pri izboru pojedinih objekata treba težiti takvim lokacijama i strukturi proizvodnje koje će u najvećoj meri i najbrže rešavati probleme privredno nedovoljno razvijenih područja i koje se uklapaju u politiku opšteg jugoslovenskog razvitka. 1 12. Racionalnijim korišćenjem sredstava treba postići veće učinke u izgradnji objekata društvenog standarda. Naročito treba posvećivati pažnju bržoj i po obimu većoj izgradnji stanova. Istovremeno treba nastojati da se ni u 1963. godini ne započinje izgradnja novih administrativnih, upravnih zgrada, i da se tempo komunalnih investicija uskladi sa mogućnostima . ovo u cilju zadržavanja neprivrednih investicija u graprivrednog nicama koje nameću sadašnji zadaci razvoja. 13. Pri formiranju lične potrošnje treba dosledno uzimati u obzir postavljene principe neposrednije zavisnosti kretanja ličnih prihoda od kretanja proizvodnje 1 produktivnosti rada. Pravilnicima o raspodeli dohotka radnih kolektiva obezbediti što dosledniju primenu

principa

raspodele

prema radu i takve odnose i raspone u ličnim prihodima koji će odgovarati socijalističkim društvenim odnosima. a to znači i neophodnoj društveno- ekonomskoj nužnosti da se obezbedi što efikasnija materijalna stimulacija .

14. Potrebno je izučiti probleme koji nastaju zbog nejednakih uslova privređivanja i preduzeti mere za usavršavanje mehanizma društvene raspodele, da bi se prihodi privrednih organizacija u svim delatnostima 198

doslednije formirali u zavisnosti produktivnosti rada .

od

njihove stvarne

15. S obzirom na date mogućnosti i potrebu efikasnijeg korišćenja postojećih proizvodnih kapaciteta i povećanja produktivnosti rada, može se očekivati u idućoj godini usporavanje zapošljavanja novih radnika. Neophodna je čvršća orijentacija komuna i privrednih organizacija u pravcu prebacivanja viškova zaposlenih koji postoje u pojedinim privrednim organizacijama na druge poslove uz potrebnu prekvalifikaciju , a takođe tražiti druge mogućnosti, kao što je uvođenje više smena, naročito u industriji koja proizvodi za izvoz. U isto vreme treba nastaviti sa naporima za obrazovanje svih vrsta kvalifikovanih kadrova neophodnih za sprovođenje u život utvrđenih ekonomsko- političkih zadataka . 16. U okviru kretanja lične potrošnje potrebno je utvrditi materijalne okvire u kojima se može kretati porast rashoda socijalnog osiguranja. Pored toga, treba proučiti i neka pitanja iz dosadašnje politike socijalnog osiguranja. 17. Kao naročiti problem javlja se višegodišnja praksa deficitnog finansiranja na svim nivoima, što je istovremeno i faktor i rezultat neusklađenih odnosa između raspoloživih sredstava i potrošnje. Zbog toga se treba dosledno pridržavati postojećih materijalnih mogućnosti i zavesti potrebnu disciplinu i štednju u tro-

šenju sredstava. U tom pravcu treba nastojati da se već pri izradi plana usklade i rashodi sa prihodima federacije, a takođe i na svim drugim nivoima.

108

18. U cilju stabilnog i usklađenog razvoja privrede i stabilnosti na tržištu treba prići formiranju takve rezerve, podrazumevajući tu i deviznu rezervu, koja će po svom obimu , strukturi i kvalitetu omogućavati neophodne intervencije kad god se pojave poremećaji bilo u proizvodnji bilo na tržištu . 19. U duhu ovih osnovnih ekonomsko-političkih stavova, trebalo bi da otpočnu, istovremeno s radom na saveznom društvenom planu za 1963. godinu , i pripreme za izradu planova narodnih republika, srezova, opština i preduzeća . Od osobitog je značaja da se planovi proizvodnje i raspodele pripreme i postave u skladu s mogućnostima i da se utvrde efikasne mere za njihovo ostvarenje. 20. Da bi se zadaci koje će plan postaviti za 1963. godinu mogli i uspešno izvršiti, potrebno je još do kraja ove

godine

završiti odgovarajuće

pripreme.

U

prvom redu treba postići što bolje rezultate u proizvou dnji 1962. godine , rešavati probleme nelikvidnosti privredi i druge kreditno -monetarne

probleme, blago-

vremeno preduzeti mere za obezbeđenje reprodukcionih materijala iz domaćih izvora i uvoza, završiti što pre objekte koji treba da daju proizvodnju u 1963. godini, iznalaziti nove mogućnosti izvoza i već sada pristupiti ugovaranju izvoza za iduću godinu, brže rešavati tekuće probleme organizacije i nagrađivanja u privrednim organizacijama i slično.

200

III Četvrti plenum CK SKJ konstatuje da borba za brži privredni i društveni napredak zahteva ulaganje novih napora za dalji razvitak poljoprivrede, i širenje i jačanje socijalističkih odnosa u poljoprivredi. Rezultati koji su do sada postignuti u poljoprivrednoj proizvodnji uvođenjem nove tehnologije i posteoblika privređivanja peno proširivanje socijalističkih pokazuju da tim putem treba smelije ići, angažujući na tom poslu Savez komunista, Socijalistički savez i sve društvene faktore. Od daljeg razvitka poljoprivrede zavisi ne samo bolji život radnih seljaka i radnih kolektiva u poljoprivredi nego i brži socijalistički razvitak čitave naše zajednice. Za takav razvitak postoje svi potrebni uslovi : široka mreža socijalističkih poljoprivrednih organizacija, iskustvo u primeni moderne organizacije rada i tehnoloških postupaka, jaka industrija za snabdevanje poljoprivrede i za preradu poljoprivrednih proizvoda, razvijeno tržište, relativno veliki broj stručnih kadrova i značajna mreža naučnoistraživačkih ustanova, povoljne mogućnosti za proširenje poljoprivrednih površina u društvenoj svojini i kooperacije usled dubokih promena u socijalno-ekonomskoj strukturi sela. Četvrti plenum CK SKJ smatra da postojeći uslovi omogućavaju da se u kratkom roku, primenom moderne tehnologije na što većim površinama, postigne takvo povećanje proizvodnje koje obezbeđuje da podmirimo povećanu domaću potrošnju i veći izvoz poljoprivrednih proizvoda. Plenum ističe potrebu da se posebnim na201

porima osigura proizvodnja pšenice dovoljna za podmirenje domaće potrošnje. Za ostvarenje ovih zadataka potrebno je: 1. Da kolektivi dobara, zadruga i ekonomija odlučnom orijentacijom na modernizaciju proizvodnje pojedinih roba, usavršavanje organizacije rada, razvijanje stimulativne raspodele i unutrašnjih odnosa i jačanjem ekonomskih jedinica, obezbede potpunije korišćenje već uloženih sredstava za postizanje visokih prinosa i brz porast proizvodnje, za sniženje troškova po jedinici proizvoda i povišenje produktivnosti rada. 2. Da zemljoradničke zadruge u znatno povoljnijim ekonomskim uslovima brže otklanjaju slabosti u rukovođenju, izbegavaju česte reorganizacije, suzbijaju sitnosopstveničku stihiju i birokratizam u poslovanju, i znatno brže jačaju svoje ekonomije, proširuju kooperaciju i unapređuju promet. Zadruge, a naročito kolektivi zadružnih ekonomija, poljoprivrednih dobara i drugih zainteresovanih preduzeća, treba jače da se orijentišu na proširenje kooperacije sa individualnim proizvođačima. 4. Potrebno je voditi takvu politiku cena poljoprivrednih proizvoda i politiku regresa i premija koja će stvoriti povoljne i stabilne ekonomske uslove za poslovanje poljoprivrednih organizacija. Time bi se obezbedili i ekonomski interesi komuna i širih teritorijalnih zajednica da ulažu više sredstava za razvoj poljoprivrede. 5. Većom aktivnošću poljoprivrednih organizacija. odgovarajućim ekonomskim merama, poreskom politikom, primenom zakona o iskorišćavanju poljoprivred-

202

nog zemljišta i doslednim sprovođenjem ostalih zakonskih propisa potrebno je stimulirati da se i na gazdinstvima radnih seljaka ostvaruje veća proizvodnja , pre svega putem koopercije uz istovremeno suzbijanje antisocijalističkih pojava na selu. Kolektivi poljoprivrednih organizacija i organi komuna, diferenciranom primenom odgovarajućih mera, a u skladu sa lokalnim uslovima, treba da nastoje da se ekstenzivno korišćena zemlja u svojini seljaka · radnika i seljaka · službenika, kao i ostalih individualnih vlasnika nezemljoradnika privede boljoj obradi. Istovremeno, komune moraju sa više pažnje da vode politiku prireza i drugih davanja prema najsitnijim gazdinstvima koja žive isključivo od poljoprivredne proizvodnje. 6. Da se punom društvenom podrškom razvije veći interes dobara, zadruga i drugih privrednih organizacija u svim krajevima da proširuju svoje fondove zemlje putem uključivanja društvenog zemljišta koje se nalazi van njihove eksploatacije, kultivisanjem pašnjaka i šumskih zemljišta, vraćanjem uzurpirane društvene ze mlje arondacijama, komasacijama, zakupom, kupovinom i primenom propisa o korišćenju zemljišta. 7. Da se politikom kreditiranja proizvodnje određe nih roba i većom decentralizacijom sredstava za investicije otklone dosadašnje slabosti , znatno poveća efikasnost ulaganja i podrži brže proširenje površina soci jalističkog sektora i kooperacije , industrijska organizacija proizvodnje i integracija na osnovu specijalizacije i visoke podele rada.

203

8. Da se preduzeća prehrambene industrije i trgovine više i neposrednije angažuju za povećanje proizvodnje sirovina i hrane, i to putem čvrstih dugoročnih odnosa sa poljoprivrednim organizacijama, udruživanjem, spajanjem ili stvaranjem sopstvenih poljoprivrednih pogona i razvijanjem kooperacije sa individualnim proizvođačima preko svojih zadružnih pogona. Neophodno je činiti napore da već u 1963. godini postignemo takav obim poljoprivredne proizvodnje koji će predstavljati ne samo jednu od najvažnijih poluga za brže kretanje naše privrede nego će biti ujedno i jedan od uslova veće stabilnosti u narednim godinama.

IV Radi proučavanja problema i pravaca razvoja naše privrede i utvrđivanja dugoročne politike privrednog razvoja naše zemlje, potrebno je odmah prići organizovanju rada na primeni društvenog plana za 1964 1970. godnu. U toku ovog rada treba za taj period odrediti opštu liniju privrednog razvoja i pravce za sve sektore privrede, i na osnovu toga razraditi politiku za pojedine oblasti privrednog i društvenog razvoja .

V Sve mere koje se preduzimaju na području privrede ne mogu se posmatrati odvojeno od napora za dalje jačanje čitavog sistema društvenog samoupravljanja socijalističkih društvenih odnosa u celini. Teškoće koje se pojavljuju i koje će se pojavljivati u našem razvitku ne mogu se savladati samo administrativnim merama. Privredni problemi se pojavljuju

204

i kao politički problemi, jer zadiru u svakodnevni život svakog radnog čoveka. Ti problemi se mogu sagledati i rešavati uporednom aktivnošću na svim područjima našeg privrednog , političkog i društvenog života, a pre svega aktivnošću u društveno-političkim organizacijama i samoupravnim organima na svim nivoima. Diskusije vođene poslednjih meseci pokazale su da je najviše slabosti bilo u radu onih društvenih i privrednih organa i organizacija u kojima je zanemarena borba za pravilno funkcionisanje demokratskih samoupravnih tela i organa. Diskusija je takođe pokazala da se problemi mogu rešavati jedino upornom borbom za potpunije funkcionisanje čitavog mehanizma društvenog samoupravljanja uz neprekidni porast socijalističke svesti građana. Pravilna i relativno brža rešenja postojećih teškoća i otvaranje perspektive za dalji brži , dinamičniji razvitak čitavog našeg društva mogu se postići jedino ako sadašnji napori svih društvenih snaga i činilaca dovedu do boljeg rada samoupravnih tela i do pravilnijih rešenja zadataka na liniji jačanja socijalističkih odnosa u našoj zemlji. Diskusije koje su vođene u vezi sa materijalima Izvršnog komiteta pokazale su kolika se ogromna snaga nalazi u našoj radničkoj klasi i u našim dosadašnjim socijalističkim ostvarenjima. Diskusija je takođe pokazala kolike se ogromne rezerve kriju u našoj privredi i društvu u celini. Diskusija je ulila novu snagu milionima ljudi da

205

se angažuju još više u našem daljem razvitku. Međutim, postojeće teškoće izazvale su kod jednog manjeg broja drugova pasivnost, koja se ogleda u politici krpljenja i rada na parče od danas do sutra, u gubljenju inicijative i smelosti koja je davala pečat čitavom našem razvitku, a naročito radu Saveza komunista. Postepeno prevazilaženje postojećih teškoća, lagani uspon u privredi koji se već ostvaruje, mobilizacija svih snaga našeg društva za dobijanje boljih rezultata, sagledavanje problema i blagovremeno preduzimanje potrebnih mera neminovno će početi da deluje u pravcu zaustavljanja postojećih kolebanja, u pravcu ostvarenja novih perspektiva za jačanje uloge i položaja radnog čoveka u našem društvu. Pred Savezom komunista Jugoslavije stoje obimni zadaci, naročito u pogledu zalaganja za donošenje pravilnih odluka i iznalaženja najboljih rešenja i u pravcu napora za mobilizaciju svih društvenih snaga u bržem rešavanju zadataka koji se postavljaju pred nas. Rad komunista naročito treba da dođe do izražaja u samoupravnim organima, pre svega u preduzećima gde se rešavaju ključna pitanja proizvodnje i razvitka čitavog našeg sistema. Zajednica je stavila na raspolaganje i upravljanje radnim ljudima ogromna društvena sredstva . Upravljati i raspolagati tim sredstvima moramo što racionalnije i pametnije u interesu svakog pojedinca i čitave zajednice. 23. jul 1962.

206

SADRŽAJ

105

2. Aleksandar Ranković: Sprovođenje zaključaka Izvršnog komiteta CK SKJ i dalji zadaci Saveza komunista

45

1. Reč generalnog sekretara SKJ druga Tita

3. Diskusija o referatu A. Rankovića Albert Jakopič Rista Antunović Niko Jurinčić Vidoe Smilevski Josip Cazi Nikola Sekulić Milan Vukasović Petar Stambolić Otmar Kreačić Milosav Prelić Janez Vipotnik Dobrivoje Vidić Milojko Drulović

70 71 75 78 82 85 86 88 93 95 97 100 102

4. Boris Krajger : O tekućim problemima ekonomske politike

5. Miloš Minić: O osnovnim plana za 1963. godinu

pitanjima

25

107

društvenog

125

6. Slavko Komar : Proizvodno- ekonomski problemi i - 146 zadaci u daljem razvoju poljoprivrede 7. Diskusija o referatima B. Krajgera, M. Minića 1 S. Komara Geza Tikvicki Mika Špiljak Hasan Brkić Risto Džunov Ante Jurjević

175 178 182 180 185

8. Zaključci Četvrtog plenuma

187

INDIANA UNIV

SPECIAL

JN9679

.455218

1962 v. 4

3 0000 123 260 493