Strukturalna antropologija danas: tematski zbornik u čast Kloda-Levi Strosa 9788683679577

Citation preview

Etnolo
ka biblioteka Knjiga 40

Urednik Miroslav Ni
kanovi

Recenzenti dr Vesna Vuini-Ne
kovi dr Mladena Preli Recenzentska komisija Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Prof. Dr Vesna Vuini Dr Ljiljana Gavrilovi, vi
i nauni saradnik Dr Mladena Preli, nauni saradnik Ure
ivaki odbor Prof. dr Mirjana Pro
i-Dvorni (Northwood University Midlend, SAD), prof. dr Ivan Kovaevi (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), prof. dr Du
an Drljaa, Beograd, prof. dr Mladen ukalo (Filolo
ki fakultet Univerziteta u Banja Luci, RS, BiH), prof. dr Bojan iki (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), dr Petko Hristov (Etnografski institut s Muzej, BAN, Sofija, Bugarska), dr Mladena Preli (Etnografski institut SANU, Beograd), dr Miroslava Luki-Krstanovi (Etnografski institut SANU, Beograd), prof. dr Dimitrije O. Golemovi (Fakultet muzike umetnosti, Beograd)) tampanje publikacije finansirano je iz sredstava Ministarstva nauke i za
tite ivotne sredine Republike Srbije

STRUKTURALNA ANTROPOLOGIJA DANAS Tematski zbornik U
ast Kloda Levi-Strosa Uredila Dr Dragana Antonijevi


Beograd 2009

Re urednice

Tematski zbornik Strukturalna antropologija danas nastao je kao rezultat dodatnog, teorijskog i metodolo
kog promi
ljanja i analitikog produbljivanja onih ideja, stavova i koncepata koji su se mogli uti u usmeno izloenim referatima na meunarodnom naunom skupu Strukturalna antropologija danas: U ast Kloda Levi-Strosa, odranom u novembru 2008. godine, povodom stogodi
njice roenja ovog velikog naunika i mislioca XX veka. Skup je organizovalo Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz finansijsku i drugu pomo Ministarstva za nauku i tehnolo
ki razvoj Srbije, Francuskog kulturnog centra u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Beogradu, kojima se ovom prilikom zahvaljujem. Posebno se zahvaljujem kolegi dr Danijelu Sinaniju na velikodu
noj pomoi i nesebinom zalaganju u organizaciji ovog skupa, kao i prof. dr Nikoli Pavkoviu koji je odrao uvodnu re na skupu. italac, dakle, pred sobom ima potpuno novu knjigu, dvanaest radova koji osvetljavaju i preispituju va-

Re
urednice

6

nost i znaaj strukturalne paradigme, promovisane sredinom XX veka najpre u lingvistici i antropologiji, da bi potom na
la svoju primenu i u drugim humanistikim i dru
tvenim naukama, dajui znaajne analitike rezultate. Namera autora radova u ovom tematskom zborniku bila je da sagledaju, iz novih uglova, neke od aspekata naunog i dru
tvenog rada Kloda Levi-Strosa, da razmotre validnost teorijskih i metodolo
kih koncepata strukturalne antropolo
ke analize iz dana
nje naune perspektive, da razmotre karakteristike savremene recepcije uz obja
njenje valjanosti kritikih poststrukturalistikih argumenata, te da ukau na znaaj i uticaj koji je strukturalna antropologija imala za modernizaciju srpske etnologije i kulturne antropologije. Da se o ovoj teorijski znaajnoj naunoj paradigmi ima itekako
ta kreativno rei, kritiki promisliti ili je upotrebiti u analizama, pokazuje tematski zbornik Strukturalna antropologija danas koji je pred itaocima i njihovom paljivom, itanju i sudu. U Beogradu, 2009. godine dr Dragana Antonijevi

Ivan Kovaevi
Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Modernizam i strukturalizam Srpska etnologija/antropologija u poslednjoj
etvrtini dvadesetog veka∗ Apstrakt: Modernizaciju srpske etnologije/antropologije u poslednjoj
etvrtini dvadesetog veka obeleio je strukturalizam. Preciznije re
eno, strukturalna analiza, kojom je etabliran imperativ interpretacije, generisana je iz dela Kloda Levi-Strosa, zatim prete
a strukturalne analize (Van Genep i Prop) ili iz britanske recepcije strukturalizma (E. Li
, M. Daglas), kao i ruske semioti
ke kole ili Bartovske semiologije. Ovaj tekst e pokuati da odgovori na pitanje zato je ba strukturalna analiza odigrala modernizacijsku ulogu u srpskoj etnologiji/antropologiji, dok su ideje funkcionalizma, prou
avanja kulture i li
nosti, ili neoevolucionisti
ki pravac ostali bez dubokog i prevratni
kog uticaja i, jo ue posmatrano, zato funkcionalizam i funkcionalna analiza nisu predvodili modernizacijski proces srpske etnologije. Klju
ne re
i: antropologija, Srbija, XX vek, strukturalizam, funkcionalizam. lanak je prilog sa projekta ''Antropologija u XX veku: teorijski i metodolo
ki dometi'' Ministarstva nauke Republike Srbije (147037). ∗

Ivan Kova
evi

9

''Strukturalizam je dobar za miljenje'' Razni autori, gotovo narodna izreka

Noviji pregledi etnologije/antropologije u Srbiji1 jasno ukazuju na ulogu strukturalizma u njenoj modernizaciji. Uz
irenje polja istraivanja i raskida sa seosko-pa
njakom etnografijom, koje se takoe moe povezati s uticajima strukturalne antropologije, aplikacija strukturalne analize je bila diferentia specifica modernog. U okviru modernizacijskog procesa, posebnu ulo1 Takav razvoj je konstatovan, mada ne sasvim eksplicitno, jo
u vreme odvijanja procesa modernizacije (N. Pavkovi, D. Bandi, I. Kovaevi, Tenje i pravci razvoja etnologije u SR Srbiji, Zbornik 1. kongresa jugoslovanskih etnologov in folkloristov, Ljubljana 1983), da bi u poslednjih desetak godina bio sasvim jasno utvren ( .  ,    ?  /   !    ""!# " ""! , . $%, ( .),            , &", 2005; *. $%, *   ,       , +. 21. &" 2005; S. Naumovi, Brief Encounters, Dangerous Liaisons and Never-ending Stories: The Politics of Serbian Ethnology and Anthropology in the Interesting Times of Yugoslav Socialism, in V. Mihailescu et. oth. (eds.), Studying People in the People-s democracies II, Lit Verlag dr. W. Hopf, Berlin 2008).

10

Modernizam i strukturalizam

gu je imalo prouavanje obreda prelaza postulirano jo
1909. godine u Van Genepevoj knjizi ''Obredi prelaza''2 i ponovo ''otkriveno'' u britanskoj recepciji strukturalizma Edmunda Lia3. Ta prouavanja4 nadilaze svoj pojedinani karakter i saznajni domet, jer su imala mo6. < =,    !, '' ! +> " '', &" 2005. Neukost autora predgovora srpskom izdanju Obreda prelaza, Aleksandra Lome, ogleda se u nedostatku bilo kakve informacije o 25 radova nastalih od 1978. do 2002. godine u srpskoj etnologiji/antropologiji koji poivaju na Van Genepovom shvatanju obreda prelaza. Stoga se postavlja pitanje za
to je ''Srpska knjievna zadruga'' pisanje predgovora poverila nekome ko ne poznaje osnovnu literaturu na maternjem jeziku. Prema usmenom saop
tenju prof. dr Nikole Pavkovia izdava je u toku procesa izlaenja knjige bio upozoravan da antropolo
ka knjiga kakva je Obredi prelaza treba da ima i antropolo
ki predgovor ili pogovor,
to nije prihvaeno uz obrazloenje da dva pratea teksta nisu praksa edicije. Detaljan pregled i bibliografija svih radova o obredima prelaza u srpskoj etnologiji/antropologiji nalaze se u *. $%, < =  "    C  ,    , . . ". 1. !. 1. &" 200J. 3 E. Li, Kultura i komunikacija, ''XX vek'', Beograd 1983. 4 Vidi rad A. Prodanovi objavljen u =! QZ! !  6 [ (6. ",  !        %+ "     , "     , 54. &" 2005.), mada pati od materijalnih gre
aka i nekompletnosti relevantne literature. 2

Ivan Kova
evi

11

dernizacijski karakter5 i predstavljala inicijaciju i pojedinca i discipline u svet moderne nauke. Stoga ovaj rad nee ponavljati poznate injenice tog procesa, niti opisivati posledice koje su izazvane primenom strukturalne analize na srpski etnografski materijal, ve poku
ati da odgovori na pitanje kako i za
to je do toga do
lo. Odgovori na pitanja nuno iziskuju kratak osvrt na stanje koje je prethodilo prvim vaninstitucionalnim i vanetnolo
kim poku
ajima da se interpretacija etnografskog materijala uvede kao elementarni princip naunog rada. Stanje etnologije u Srbiji na ulasku u poslednju etvrtinu dvadesetog veka je ve ranije opisano kao stanje ''hibernacije''J ili ''klinike smrti''7 i sastojalo se iz sakupljanja etnografskog materijala koji je sam sebi svrha, jer nije postojao ni teorijski ni metodolo
ki okvir za njegovu upotrebu, kao i iz predstave o epistemikoj povla
enosti etnologa seljakog porekla koja je rezultirala sticanjem najvi
ih naunih zvanja pomou ''opisa moga sela''. Nasuprot takvom stanju unutar O modernizacijskom karakteru i
irim implikacijama Van Genepovog ''boravka meu srpskim antropolozima'' vidi *. $%, .!it. 88. J *. $%, *   ,       , +. 21. &" 2005. 13. 7 *. $%, !   " ""!  , "  

! , 72. &" 2008, 24'40. ( \ ). 5

12

Modernizam i strukturalizam

akademski konstituisane etnologije, u intelektualnom okruenju dogaala se ekspanzija antropolo
kih ideja, koju su podsticali i stvarali ljudi iz bliskih naunih disciplina i izdavakih kua, osetiv
i potrebu za saznanjima moderne antropologije i apsolutnu nemogunost domicilnih etnologa da ga proizvedu. U periodu od jedne decenije pojavile su se u Beogradu i ]agrebu knjige koje su prezentirale domaoj intelektualnoj javnosti sve glavne teorijske pravce svetske antropologije dvadesetog veka. Prevod Levi-Strosovih ''Tunih tropa'' 19J0. godine8 moe se smatrati sluajno
u,
to sigurno i jeste, jer se knjiga u predgovoru urednika edicije ''Strani pisci'' smatra putopisnom literaturom.9 Meutim, ve nekoliko godina kasnije, pojava dela Margaret Mid (19JJ)10, Klod Levi-Strosa (19JJ)11, zatim dveju knjiga Bronislava Malinovskog, koje se, dodu
e, prekla^. Levi-Strauss, Tu#ni tropi, ]agreb 19J0. N. Simi, Bilje
ka o delu, u ^. Levi Strauss, Tu#ni tropi, '']ora'' ]agreb 19J0: 435-J. 10 M. Mead, Spol i temperament u tri primitivna drutva, ''Naprijed'' ]agreb 19JJ. Knjiga je opremljena
turim predgovorom sociologa Rudija Supeka. 11 $. Levi-Stros, Divlja misao, ''Nolit'' Beograd, 19JJ. u ediciji ''Sazvea''. ]a razliku od knjige Margaret Mid predgovor Rudija Supeka Divljoj misli je detaljan i instruktivan. injenica da je autor oba predgovora knjigama iz 19JJ. godine sociolog, ukazuje da urednici edicija i u ]agrebu i u Beogradu nisu imali uverenje da bilo ko od etnologa moe napisati kvalitetan predgovor kljunim antropolo
kim knjigama dvadesetog veka. 8

9

Ivan Kova
evi

13

paju (1970)12, i knjige Lesli Vajta (1970)13, predstavlja poetak ekspanzije namernog prevoenja svetske antropolo
ke literature. Izdavaka delatnost u okviru edicija vodeih izdavakih kua, kao
to su ''Nolitova'' edicija ''Sazvea''14, edicija '']odijak'' preduzea ''Vuk Karadi''15, ''Prosvetina'' biblioteka ''Dana
nji svet''1J, biblioteka ''Misao i dileme'' izdavake kue ''Kultura'' i veliki samostalni izdavaki poduhvat Ivana olovia - stvaranje edicije ''XX vek'', donela je u narednih nekoliko godina knjige kao
to su monografija o Levi-Strosu Edmunda Lia17, knjige Edvarda Sa12 B. Malinovski, Nauna teorija kulture, ''Vuk Karadi'', Beograd 1970, u ediciji '']odijak'' i &. _!, $    , ''!'' &" 1970, " ''$"''. Upravo pojave dveju knjiga, koje su, jedna svojom celinom, a druga samo jednim delom, identine, pokazuje da je narasla potreba i elja da se srpskoj italakoj publici prezentiraju vodea dela svetske antropologije dvadesetog veka,
to je u maloj izdavakoj produkciji dovelo do preklapanja. 13 L. Vajt, Nauka o kulturi, ''Kultura'', Beograd 1970. Knjiga je iza
la u ediciji ''Misao i dileme'', koju ne potpisuje nijedan urednik, s detaljnim predgovorom ]agorke Pe
i-Golubovi. (]. Pe
i-Golubovi, ''Kulturologija'' i marksizam, u L. Vajt, Nauka o kulturi, ''Kultura'', Beograd 1970. V-XXIII.) 14 Urednik Milo
Stamboli. 15 Urednik Mira Grujii. 1J Ediciju je do 1975. godine ureivao Sveta Luki, a od te godine Miodrag Pavlovi. 17 E. Li, Klod Levi Stros, ''XX vek'', Beograd, 1972.

14

Modernizam i strukturalizam

pira18, Rut Benedikt19, Margaret Mid20. Bez obzira
to su ti prevodi nastali stihijno i bez celovite vizije21, potreba za antropolo
kim saznanjima je uinila da jedna decenija intenzivne prevodilake delatnosti predstavi srpskoj italakoj publici osnovna dela svetske antropologije. Ovakva izdavaka delatnost, kojoj univerzitetski i institutski etablirani etnolozi nosi doprineli ni najmanje, postavila je osnov, dograivan u toku narednog perioda novim prevodima, koji vi
e nije bilo mogue ignorisati, izbei i sakriti od novih generacija. Na toj osnovi izgraena je modernizacija srpske etnologije koja je zaeta spoljnim uticajem, a protokom vremena pro
irena i prijemom tih uticaja na deo mlae etablirane generacije i generaciju poetnika. Uloga strukturalne analize, i to ne samo one bazirane na Van Genepovoj teoriji obreda prelaza, ve i na Levi18 E. Sapir, Ogledi iz kulturne antropologije, ''XX veka'', Beograd, 1974. 19 R. Benedikt, Obrasci kulture, ''Prosveta'', Beograd 197J. Knjiga je iza
la u ediciji ''Dana
nji svet'' sa
turim predgovorom psihionalitiara Vojina Matia. 20 M. Mid, Sazrevanje na Samoi, ''Prosveta'', Beograd 1978. Edicija ''Dana
nji svet''. 21 Izuzetak su bili uticaj ]agorke Pe
i-Golubovi na izdavanje nekih knjiga kao plod osmi
ljene promocije svetske antropologije u Srbiji ostvarene prevodima Malinovskog i Vajta, kao i olovievo nastojanje da prezentira sve relevantne antropologe iz prve polovine dvadesetog veka realizovano tokom naredne dve decenije poev
i od 1972. godine.

Ivan Kova
evi

15

Strosovoj analizi mita iz uvenih tekstova ''Struktura mita''22 i ''Pria o Azdivalu''23, ili na idejama E. Lia i M. Daglas, uglavnom je poznata. Manje je raspravljano o jednom drugom pitanju ` pitanju za
to je ba
strukturalna analiza preuzela modernizacijsku ulogu, a ne, u svetskim antropolo
kim razmerama jedva ne
to starija,
iroko rasprostranjena i u antropologiji i u sociologiji, a domicilnim etnolozima jednako nepoznata, funkcionalna analiza. Prvo, i to sticajem okolnosti, dvostruko upoznavanje s idejama antropolo
kog funkcionalizma odigralo se 1970. godine kada su se pojavile dve knjige Bronislava Malinovskog koje su, koincidencijom ili nekoordinacijom, sadrale knjigu ''Nauna teorija kulture''. qedna od njih, sainjena iskljuivo od Malinovskijeve knjige ''Nauna teorija kulture'', bila je opremljena veoma obimnim predgovorom24 i sa dva renika (renik 22 Levi-Strosov tekst ''Struktura mitova'' prvi put je preveden u knjievnom asopisu Delo i ponovo pre
tampan u zborniku istog asopisa Mit Tradicija Savremenost ($. x !,    , $ %&  , ''{'', &" 1971). 23 Levi-Strosov prekretniki tekst ''Pria o Azdivalu'' objavljen je u Srbiji 198J. godine u knjievnom asopisu Savremenik u prevodu Dragane Antonijevi ($. x- !, %  6" ,   , . 7-8. &" 198J: 7-24.  . 9-10. &" 198J: 230-249) . 24 ]. Glu
evi, Malinovski i antropolo
ki pogled na kulturu, predgovor u B. Malinovski, Nauna teorija kulture, ''Vuk Karadi'', Beograd 1970: 7-54.

16

Modernizam i strukturalizam

manje poznatih autora i renik pojmova i termina). Druga knjiga, ''Magija nauka religija'' je, pak, predstavljala vei izbor tekstova koji sadri veliki deo knjige ''Nauna teorija kulture'' i takoe je opremljena obimnim predgovorom.25 Ovakav nenadani, dvostruki ''upad'' antropolo
kog funkcionalizma Bronislava Malinovskog u dotada
nji tradicionalistiki zabran etablirane etnologije, ima jednu disciplinarnu predistoriju i jednu okolnost koja je delovala iz ''susedne'' nauke, iz sociologije. Disciplinarna predistorija se sastoji iz ideolo
ke polemike o funkcionalizmu koja se vodila unutar etablirane etnologije, polemike koja je bila na nivou najgorih ideolo
kih diskvalifikacija i koja je trebalo da poslui diskreditaciji i nekoj vrsti eliminacije onih koji su ''optueni za funkcionalizam''. qedno od oruja kori
enih u 25 |. \-= , 6\ Z  &! _!, " &. _!, $    , ''!'', &" 1970: 7-29. U predgovoru ]. Pe
i- Golubovi obja
njava i izbor koji je sainjen za ediciju ''Karijatide'' izdavakog preduzea ''Prosveta'': '']a ediciju 'Karijatide' odabrali smo prvih deset poglavlja Naune teorije kulture u kojima se izlae teorijsko-metodolo
ki pristup Malinovskog; I deo knjige Magija nauka religija (ne ukljuiv
i i druge eseje), jer ovaj deo predstavlja celinu i govori o predmetu koji je dat u naslovu; i knjigu Seks i potiskivanje u primitivnom drutvu. Ovakav izbor dela Malinovskog omoguuje da se itaoci upoznaju kako sa karakteristikama njegove teorijske koncepcije tako i sa rezultatima empirijskih istraivanja ...'' (28).

Ivan Kova
evi

17

hajci koju je piro Kuli
i vodio protiv Milenka Filipovia bio je i tekst sovjetskog istoriara-afrikaniste Potjehina, napisan u najboljem staljinistikom maniru, objavljen u Glasniku Etnogtrafskog muzeja u Beogradu,2J koji je zajedno s tekstovima produkovanim u navedenoj polemici, predstavljao ''teorijski osnov'' za graenje stava prema funkcionalizmu u antropologiji.27 Prva faza odnosa etnologije i marksizma se u Srbiji zavr
ila Kuli
ievim ''usamljenim i neslavnim primerom instant primene istorijskog materijalizma na domai etnografski materijal''28 i, kako idejno, tako i lino, motivisanim poku
ajem ideolo
ke diskvalifikacije funkcionalizma. Druge dve okolnosti koje su imale znaaj na odnos etnologije i funkcionalizma u okvirima institucionalne etnologije u Srbiji jeste pojava funkcionalizma unutar ''konkurentske'' akademske discipline ` socijalne antropologije, etablirane u curiculumu sociologije poetkom J0-ih godina dvadesetog veka,29 kao i odnos pre*. *. #, }  \ \ ! > !   , "  

! , 19, &" 195J. 1J9-18J ([ "  ~. +   !  . [: =, …„ ( .), "%, { ( .).    : 9     , (|, 21). &": QZ! !  6 [, 123-140. Ivanovi, ]orica. 2007. 6Œ  >   >  " \Œ   Œ "! !  Œ :      % (1949-2002)  x"Œ  (1952-1990). [: Dojinovi-Ne
i, Biljana. " :  0        . Z: ‹ _, 179-212.

38

Eh, da je Derida propustio taj let ...

amerika kulturna antropologija, poput evropskih etnologija, definisana predmetom a ne metodom.7 To nas vodi sledeem pitanju:
ta je bila interdisciplinarna poststrukturalistika poenta? Poststrukturalizam je kultura kritikog samounapre
ivanja, oblik samokritinosti, modus u kojem dru
tveno-humanistike discipline doseu status nauka, jedna vrlo moderna tvorevima i ne treba je me
ati sa postmodernizmom u kulturi, a posebno ne sa anti-modernom politikom identiteta. Posebno zgodan kontekst za razvoj poststrukturalizma predstavljale su SAD s obzirom na to da je, u mnogim elementima, amerika kultura zapravo programsko nastojanje na neprekidnoj planiranoj i kontrolisanoj promeni. ƒ]nanjeƒ, ƒistinaƒ, ƒpravoƒ, ƒsubjektivnostƒ nisu pojmovi koje e postrukturalisti odbaciti ` oni e odbaciti mogunost da ti pojmovi imaju stabilna znaenja, da im je sadraj univerzalan i neupitan. To je i razlog za
to je poststrukturalizam popularan u antropologiji. Taj razlog je ideolo
ke prirode, i tie se programskog suprotstavljanja ideji da nama (tj. na
im pona
anjem, mi
ljenjem i verovanjem) rukovode pozadinske ili dubinske ili objektivne ili meta-strukture kojima je mogue pristupiti posredstvom specifinog jezika deriviranog iz strukturalne fonologije i potom primenjenog u etno7 Pogl. posebno ƒPosle problemsko-aplikativnog pogleda na metodƒ u: Milenkovi, M. 2007. Istorija postmoderne antropologije 3 posle postmodernizma. Beograd: Srpski genealo
ki centar, Etnolo
ka biblioteka, knj. 27, 89-98.

Miloš Milenkovi

39

grafskoj fenomenologiji. Osim toga, ideje o socijalnoj konstuisanosti znanja (ukljuujui prirodne nauke), o konstituisanju predmeta prouavanja samim istraivanjem, o nelegitimnosti korespodencijalne teorije istine i sl. ideje, iako se pripisuju poststrukturalizmu, u stvari su generisane u drugim kontekstima i potom objedinjene poststrukturalizmom.8 U tom smislu, u pitanju je koordinativni trend, kanal popularizacije ideja koje su imale druge funkcije u svojim originalnim kontekstima, ali koje su usled specifinih politikih okolnosti dobile kulturno-kritiki karakter i postale osnova za projekte koji delegitimi
u nauni, kulturni, porodini, religijski autoritet i autoritet drave odjednom. U tom kontekstu i samo u tom kontekstu, poststrukturalizam je kritika socijalna teorija koja slui partikularnim interesima, i u tom kontekstu kritiari etnoeksplikativnog, dijalo
kog karaktera astrukturalne i nesemiolo
ke etnografije imaju pravo kada sa zebnjom ispituju nacionalistike implikacije postmodernizacije perifernih evropskih etnologija.9 U tom smislu, predlaem da konano usvojimo fundamentalnu distinkciju poststrukturalizam/postmoderniKnjiga ` postmodernizam kao kooridnativni diskurs, interdisciplinarni artikulator koji prevodi i objedinjuje transformativne teorije ` pogre
no protumaene kao krizolo
ke ` odjednom, time stvarajui privid homogenosti. Svaka slinost sa konceptom kulture je namerna... 9 Na primer, Bo
kovi, Aleksandar. 2005. Distinguishing 'self' and 'other': Anthropology and national identity in former Yugoslavia. Anthropology Today 21(2): 8-13. 8

40

Eh, da je Derida propustio taj let ...

zam, s obzirom na to da prvi inkorporira, preispituje i regularno koristi metodolo
ke domete strukturalizma oi
ene od njegovih metafizikih ƒosnovaƒ, dok ga drugi programski odbacuje (u paketu sa funkcionalizmom), pa se moe smatrati potencijalnim generatorom i rehabilitatorom nacionalizma. SS recepcija Beogradska strukturalno-semiolo
ka
kola gaji posebno nepovoljno mi
ljenje o implikacijama navodnog destruiranja naunog autoriteta antropologije putem postmodernizacije. ]naaj te
kole za modernizaciju, razaviajivanje i deruralizaciju, kako beogradske katedre, tako i srpske etnologije u celini, nedvosmislen je, podrobno dokumentovan i vi
estrano analiziran. Ali dve ili tri decenije stare originalne analize koje su imale transformativnu funkciju su jedno, a njihova savremena rehabilitacija s ciljem moralne pouke, u vidu modernistikog antiobiotika posle postmodernizma, ne
to sasvim drugo. Imajui u vidu skorije kritike ƒnerazvijenostiƒ, ƒpozitivizmaƒ, ƒmetodolo
ke nazadnostiƒ i drugih nedostataka pripisanih nekakvoj ƒamerikoj antropologijiƒ od strane autora iz Beogradske strukturalno-semiolo
ke
kole, posebno je interesantno panju posvetiti situaciji u kojoj kolege i studenti mogu da dou u isku
enje da zdravorazumsku politiku vezu polifone etnografi-

Miloš Milenkovi

41

je, neoromantizma i nacionalizma tumae kao kontraintuitivnu istoriju discipline. U nizu lanaka i knjiga, prof. Kovaevi, doajen srpske strukturalno-semiolo
ke analize, sklon je da intelektualne tradicije poredi kao da su elementi jednolinijske evolucije discipline. Beogradska strukturalno-semiolo
ka
kola (u daljem tekstu SS), a posebno njen spiritus movens i najcitiraniji predstavnik I. Kovaevi, poslednjih godina kritikuje nekakvu celinu tzv. ƒamerike antropologijeƒ iji se ƒdometiƒ (termin je autorov) procenjuju u komparativnoj perspektivi, pri emu se za jedinicu analize uzimaju neargumentovanom generalizacijom oznaene nesamerljive tradicije (ƒpostmoderna antropologijaƒ s jedne, odnosno ƒantropologijaƒ s druge strane). Postmoderna antropologija, redukovana na etnografiju, po pravilu polifonu, zaista zvui opasno. Davanje glasa potlaenima ` ili tlaiteljima, u sluaju srpske seljake etnologije ` opasna je anti-moderna strategija. ]bog toga i ne udi odijum koji Kovaevi gaji prema anti-metodolo
kom naboju postmoderne etnografije ` posebno prema mogunosti da bi trend rehabilitacije deskriptivne nauke mogao da anulira vi
edecenijsku strukturalno-semiolo
ku borbu protiv etnotradicionalista meu srpskim etnolozima.10 Do tog koraka, sprePregled ovog trenda i kljune reference pogl. u: Prodanovi A. 200J. Prijem strukturalizma na primeru prouavanja obreda prelaza u etnologiji i antropologiji Srbije. Glasnik Etnografskog instituta SANU (54): 403-413; Kovaevi I. 200J. Van Genep po drugi put meu Srbima ` prilog istoriji srpske etno10

42

Eh, da je Derida propustio taj let ...

man sam da pratim napore Beogradske strukturalnosemiolo
ke
kole (makar i zbog toga
to se ne/sposobnost da se izvede strukturalno-semiolo
ka analiza moe smatrati testom inteligencije). Ali Kovaeviev makroargument ima i elemente koji pretenduju na univerzalnost. On, naime, govori o nekakvoj ƒamerikoj antropologijiƒ, kao da ona postoji i kao da se na osnovu debata koje su u Writing Culture voene u antropologiji i izvan nje, ne
to moe zakljuiti o do sada najveoj profesionalnoj asocijaciji na svetuŽ? Tu nisam spreman da sledim argumentaciju i, imajui u vidu rezultate vi
egodi
njeg istraivanja istorije postmoderne antropologije, slobodan sam da primetim da je re o neopravdanim generalizacijama koje oigledno imaju preventivnu funkciju (
to podsea na Gelnera, Andradea, Spajra i ostale ironine scijentiste meu uvarima antropolo
ke asti tokom poslednje dve decenije XX veka).11 Kontekstualno opravdanje ove strategije verologije/antropologije u poslednjoj etvrtini dvadesetog veka. Etnoantropoloki problemi, Beograd 1, (1): 81-94. 11 Nauni dignitet discipline tokom duge debate o postmodernizmu nije branjen pozivanjem na ƒdometeƒ strukturalizma. Strukturalizam je ` u modusu u kom je antropologija socijalna teorija ` ve odbaen kao lo
a teorija dru
tva i predstava o ulozi pojedinca u njemu, pa njegovi dragoceni metodolo
ki aspekti nemaju
ansu da preive u atmosferi u kojoj se metodi i teorije pojavljuju i smenjuju u koherentnim i homogenim nizovima, bez puno brikoliranja. Ovu atmosferu najbolje su iskoristile nove discipline koje nemaju istorij-

Miloš Milenkovi

43

vatno lei u poku
aju da se studenti ve na samom poetku profesionalne obuke odvrate od ideja koje makar nagove
tavaju mogunost da prouavani treba da nam govore o sebi (na primer, da nam Srbi lepo kau ko je nad njima izvr
io genocid, a da mi to prenesemo naunim tekstom, pa da onda neko dizajnira rat pozivajui se na autoritet nauke i taj genocid lepo ponovi), ali problem u vezi sa njom lei u tome
to je u pitanju igra didaktikog nultog zbira. Ako putem kritikog strate
kog prenagla
avanja veze polifonija-neoromantizamnacionalizam naue
ta antropologija u Srbiji vi
e nije i
ta nikada ne treba ponovo da postane,12 u opasnosti su da propuste teorijsko i metodolo
ko bogatstvo antropologije posle strukturalizma. Da li je rtva prevelika? Ne bi li im moda trebalo dodatno kontekstualno pojasniti funkcije koje je strukturalizam (i njegova kritika) imao u razliitim kontekstima, kako bi istovremeno mogli da: a) naue da izvedu strukturalno-semiolo
ku analizu, b) naue istoriju antropologije poslednje etvrtine XX veka i c) postanu profesionalni antropolozi, sposobni da komuniciraju sa kolegama iz dominantnih antropolo
kih tradicija, od kojih strukturalizam ni sku akademistiku hipoteku ` poput studija kulture ` i koje su slobodno zadrale semiologiju i antropolo
ki strukturalizam na nivou analize, a po
to je strukturalistika socijalna teorija denuncirana. 12 Milenkovi, Milo
. 2008. O naunom radu i na
em Univerzitetu (sto godina kasnije). Glasnik Etnografskog muzeja, Beograd, 72: 41-50.

44

Eh, da je Derida propustio taj let ...

u jednoj nije imao funkcije kakve je imao u istoriji srpske etnologije-antropologije.13 Ka kontekstualizaciji: Ne osvr
ite se u gnevu Levi-Stros u istoriji antropolo
kih ideja ima dijametralno suprotne funkcije ` od ƒpostmoderneƒ neoromantiarske pozitivistike kritike imperijalnog realizma (u SAD) do ƒprosvetiteljskeƒ realistike anti-tribalistike kritike etnologije kao pozitivistike nacionalistike i nacionalne nauke (u Srbiji). Kada kontekstualizujemo disciplinarne upotrebe strukturalizma u ovim tradicijama, strukturalizam je ` kao zasnivajui diskurs antropologije nasuprot etnologiji kao nacionalnoj prozi ` imao potpunu drugaiju funkciju u odnosu na strukturalizam u a) istoriji amerike antropologije i b) istoriji interdisciplinarne/postmoderne Teorije. Beogradska SS
kola jeste razvila globalno originalnu, mada neplasiranu i zapravo nikada iskori
enu bateriju za sinhronu analizu folklornih fenomena, ali je to uinila po
to su Li, Nidam, najder, etnonauka i kognitivna antropologija Levi-Strosove ideje o duhu i nauci ve prilagodili etnografskoj fenomenologiji, na svetskom je13 Barth, Fredrik, Andre Gingrich, Sydel Silverman and Robert Parkin. 2005. One Discipline, Four Ways: British, German, French, and American Anthropology. ^hicago: University of ^hicago Press.

Miloš Milenkovi

45

ziku i u globalno relevantnim publikacijama. Lokalna transformacija levi-strosovske analize i njen ogranieno uspe
an projekat prilagoavanja analizi fenomena od uobiajenog interesa za antropologiju dogodila se uporedo sa razvojem kritike strukturalizma kao teorije kulture na amerikoj interdisciplinarnoj sceni, pa predstavlja pre dokaz teorije po kojoj i u antropologiji postoji makar jedan ƒatlantski jazƒ analogan onom u filozofiji, nego relevantan kontekst za uporednu analizu ƒdometaƒ specifinih i meusobno nezavisnih disciplinarih tradicija. Da zakljuim: strukturalizam u Americi i u Srbiji nisu uporedivi po vi
e dimenzija ` ni po vremenu operisanja, ni po funkcijama u akademskoj zajednici. ]a razliku od amerikog konteksta, u kojem je re o jednoj od mnogih ravnopravnih analiza u atmosferi programskog metodolo
kog pluralizma, strukturalna analiza posluila je kao kljuni anti-tradicionalistiki agens pri transformaciji srpske seljake etnologije iz nacionalne proze u socio-kulturnu antropologiju. Superiorna pozicija kojom srpski strukturalista kritikuje ƒnaivnostƒ i ƒlenjostƒ poststrukturalizma zasniva se na zdravorazumskoj jukstapoziciji predmodernizma i postmodernizma u ideolo
koj sferi, pa je ` ironino ` u pitanju pobeda poststrukturalistikih insistiranja na primarnosti eksternalistikih obja
njenja. Kada je ideologija u strogom smislu rei u pitanju, poststrukturalizam u Americi i strukturalizam u Srbiji ipak jesu odigrali istu ulogu, ali na razliitim nivoima. Liberatorni, modernizatorski karakter oba trenda za-

46

Eh, da je Derida propustio taj let ...

maskiran je injenicom da je okvir politiko-akademske zajednice bio razliit. Instrumentalizacija postmoderne u dru
tvenim naukama od strane razliitih nativaca ` bili oni etnoepistemolozi, feministkinje ili ^rni panteri ` moe se, dodu
e analizirati iskljuivo konsekvencijalistiki. ]akljuak takve analize svakako bi vodio igosanju ka narativima otvorenih, ka identitetu orijentisanih, iskustvu bliskih, ƒpostmodernihƒ analiza koje dopu
taju polifoniju tj. etnoeksplikativnu ekspertizu tipa ƒsvi smo mi selektoriƒ ili ƒsam svoj advokatƒ samih prouavanih, provereno kontraindikovanu dru
tveno-naunim poku
ajima da se suzbiju nesvodive razlike u sferi kulture ija instrumentalizacija vodi u ratove.14 Ipak, ne treba zaboraviti da je re o instrumentalizaciji i da su, u holistikom okviru analize, intencije kritiara antropologije 19J0-ih i 1970-ih bile liberalne/individualistike ak i kada su, esto pomodno, tvdili da su inspirisani marksizmom.15 ƒDavanje glasaƒ prouavanima ` bile to ene, Milenkovi, Milo
(u
tampi) Demokratija ili/je etnokratija? Multikulturne politike i budunost kritike inteligencije na ]apadnom Balkanu. Forum Bosnae. 15 Ideologiju oltija, Dajmonda, Dimona ili Fabijana moda je najpreciznije klasifikovati kao liberatorni istorizam ` insistiranje na nelegitimnosti aistorijskih strukturalnih analiza kao maski kolonijalne moi. O ƒkritikoj antropologijiƒ kao, uz kulturni relativizam, presudnom unutar-disciplinarnom kontekstu konfundiranja identitetskih i epistemolo
kih pitanja u postmodernoj teoriji etnografije pogl. Milenkovi, M. 2007. Istorija postmoderne antropologije 3 teorija 14

Miloš Milenkovi

47

domoroci ili etnike, konfesionalne i seksualne manjine ` naknadni je imput, ƒidentitetska kontaminacijaƒ (mada pre rekontaminacija) poststrukturalne kontekstualizacije strukturalizma.1J Ipak, u srpskom sluaju, takav imput nije postojao. Nije bilo znaajnijeg eksternog pritiska da se diskurs dru
tvenih nauka prilagodi kolektivistikom ƒispravljanju istorijskih nepravdiƒ sve do 1980-ih, kada su spski nacional-socijalisti, klero-fa
isti, feministi i borci za kolektivna ljudska prava rehabilitovali etniki, konfesionalni, rodni i seksualni primordijalizam, sa razliitim intencijama ali sa istovetnim posledicama. Tu vidim osnovni razlog zbog kojeg bi srpski strukturalni semiolozi trebalo da pristupe amerikom poststrukturalizmu sa vi
e opreza i sofisticiranosti u pogledu istorije ideja. Njihov zajedniki neprijatelj ` etnifikovani funkcionalizam, i njihova zajednika neprijateljica ` prethoenje/kontrola zajednice nad pojedincem (bila komunistika, nacional-socijalistika, klero-fa
istika ili feministika), i dalje su tu da ih podseaju da je moda, umesto u meusobnim iscprljuim polemikama, pravi neprijatelj i dalje iv i zdrav, a da aoke kolektivietnografije. Beograd: Srpski genealo
ki centar, Etnolo
ka biblioteka, knj. 24. 1J O socijalnom kontekstu u kojem dijalo
ka etnografija, instrumentalizovana od strane politiara identiteta, postaje specifina teorija kulture pogl. Milenkovi M. 2007. Paradoks postkulturne antropologije ` postmoderna teorija etnografije kao teorija kulture. Antropologija (3): 121-143.

48

Eh, da je Derida propustio taj let ...

zma nisu izgubile ni
ta na svojoj ubitanosti (funkcionalizam ih je samo izo
trio, uprkos modernizatorskim obeanjima i individualistikim nadama). Dakle, drugi momenat rehabilitacije strukturalizma koji sam spreman da sledim jeste preventivni antikolektivizam. Kovaevievo nastojanje ka poreenju u jednolinijskom evolucionom okviru ipak ne treba zanemariti, ali iz sasvim drugih razloga u odnosu na one koje iznosi. Ono ima vane ideolo
ke funkcije i moe da poslui u didaktike svrhe, posebno ako se bude dovoljno dugo i frekventno ponavljalo, u smislu da poku
a da postane ƒneupitno jezgro disciplineƒ.17 Razlikovanje akademskih diskursa, pa tako i antropolo
kih, po pitanju toga da li generi
u nacionalizam (poput romantiarskih, neoromantiarskih, polifonih itd.) ili ne (poput modernizatorskih, funkcionalistikih, strukturalno-semiolo
kih, od identiteta programski dekontaminiranih analiza) ima trajnu didaktiku vrednost. Ipak, treba imati na umu da se studenti antropologije na nivou op
tih mesta obuavaju (a moda u stvari zato i upisuju studije) da ne veruju u postojanje ƒneupitnog jezgraƒ bilo ]a nastojanje da se defini
e ƒjezgro antropologijeƒ pogl. Kovaevi, I. 200J. Tradicija modernog 3 prilozi istoriji savremene antropologije. Beograd: Srpski genealo
ki centar. ]a nastojanje da se antropologija defini
e prema, u imaginarijumu politiara naunog identiteta najbliim disciplinama ` istoriji i sociologiji, pogl. Kovaevi, Ivan. 2008. Srpska antropologija u prvoj deceniji XXI veka. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 72. 17

Miloš Milenkovi

49

ega, pa tako ni antropologije, a da je dekontaminacija socijalne analize od identiteta fantazam protiv kojeg se antropologija i formirala, institucionalizovala, etablirala i opstala. Dalja debata kojoj bi mogao da vodi ovaj rad mogla bi da nas usmeri ka sledeim temama koje vidim kao bitne: 1) raspravi o neuspehu funkcionalizma da otupi ili suzbije primordijalizam, i njegovoj inkorporiranosti u jezgro eksplanatornih struktura koje strukturalni semiolozi kritikuju kada kritikuju njihov poststrukturalizam i njihovu postmodernu; i 2) upornoj analizi isplativosti odravanja fantazma o identitetskoj dekontaminaciji analize, imajui u vidu da u kontekstu globalne retradicionalizacije, scijentistika mimikrija disciplini vi
e nije ni potrebna na nivou javnog imida.18 Moda, 18 O odnosu disciplinarne slike o sebi i slike kakvu elimo da o nama imaju drugi pogl. _, _\. 2003. 6     "   : ƒ  ƒ,      " \ "+. [: %&      , (! "+, +. 49). &": QZ! !  6 [, 133-148. ]a primer antropolo
ke kulturne kritike putem kritike javnih politika kakav izvesno vreme predlaem, a koja bi usled visoke specijalizovanosti strukturalno-semiolo
kog argona tom strategijom bila nemogua, pogl. Milenkovi, Milo
. 2008. Problemi konstitucionalizacije multikulturalizma ` pogledi iz antropologije: Deo prvi: o ƒouvanju identitetaƒ. Etnoantropooki problemi 3, (2): 45-57.

50

Eh, da je Derida propustio taj let ...

umesto toga, za razlozima odravanja mita o dekontaminiranoj analizi treba da tragamo u intimnim projektima pripadnika Beogradske strukturalno-semiolo
ke
kole antropologije folklora, posebno u doslednom odbijanju da razmotre mogunost da je zapravo funkcionalizam predstavljao vrhunac/kraj paradigme klasine, seljake srpske etnologije.19 U zvaninoj verziji istorije srpske etnologije pre njene antropologizacije (Kovaevi, Ivan. 2001. Istorija srpske etnologije I. Beograd: Etnolo
ka biblioteka), kao i u naknadnim preispitivanjima ove specifine epizode (Gorunovi, Gordana. 200J. Pseudomarksizam i protofunkcionalizam u srpskoj etnologiji ` Kuli
i vs. Filipovi. Etnoantropoloki problemi, 1, (2): 185-208), funkcionalizam vai za kratkotrajnu, politikim razlozima prekinutu epizodu koja je poku
ala da nadomesti cvijievsku dominantnu paradigmu ka selja
tvu orijentisane ƒnacionalne naukeƒ kao kreatorke nacionalnog identiteta (Naumovi, Slobodan. 1999. Identity creator in identity crisis: Reflections on the politics of Serbian ethnology. Anthropological Journal of European Cultures, 8, 2: 39-128), dok se krajem te tradicionalistike paradigme smatra delo Sretena Vukosavljevia (Kovaevi, Ivan. 1978. Nauno delo Sretena Vukosavljevi4a. Prijepolje: Radniki univerzitet ƒSreten Vukosavljeviƒ), inae od skora veoma popularno u srpskoj ƒpatriotskojƒ sociologiji kao novoj nacionalnoj nauci. Ipak, zvanina verzija u ovom sluaju konfundira (strate
ki? nesvesno? irelevantno...) kulturnu promenu sa naunom promenom. injenica da je nosilac proto-funkcionalistike paradigme bio antikomunistiki, ka ]apadu orijentisani intelektualac, mo19

Miloš Milenkovi

51

Istorijske epizode poput ove ue nas da antropologija ne sme da ima univerzalnu istoriju, ak i kada smo u isku
enju da je rekonstrui
emo. U evropskom kontinetalnom kontekstu, u kojem ƒzvanianƒ greh discipline ne predstavlja kolonijalno naslee (pa nauna promena i ne moe biti motivisana oseajem kolonijalnog greha niti ispravljanjem nepravdi nanetih potlaenima), ve osnovni problem i dalje predstavlja politika identiteta, ergo rat i genocid (pa bi upotreba polifonih strategija ` koje u biv
im kolonijalnim antropologijama imaju lustrativnu funkciju ` ovde bila kontraindikovana, i sama greh), deluje da strukturalizam nema alternativu, i da je postojana borba protiv neoromantiarske polifonije i istoricizma jedini antibiotik protiv nacionalizma. Postoje, dakle, jaki moralni argumenti u prilog ouvanju strukturalizma kao modernizacijskog agensa, posebno meu studentima odgojenim u poglavito primordijalistikom ambijentu na
eg obrazovnog sistema, ali i u antropolo
koj andragogiji. Ti razlozi, ipak, nisu ni metodolo
ke, ni teorijske prirode, kada je o istoriji antropologije re.

gla bi da igra presudnu ulogu u obja
njenju atmosfere u kojoj se putem istorijskog obja
njenja komunisti i seljaci, otimai imovine i tradicionalistiki etnolozi, stapaju u homogenu dru
tvenu grupu.

52

Eh, da je Derida propustio taj let ...

Milo Milenkovi
EH, SI DERRIDA AVAIT MANQUÉ CE VOL ... Sur lévaluation des "performances" de la prétendue "anthropologie américaine" vu de la perspective de lEcole de Belgrade structural-sémiologique de lanthropologie du folklore Partant des récentes critiˆues de ƒstagnationƒ, de ƒpositivismeƒ, d‡ƒarriérisme méthodologiˆueƒ et d‡au-tres défauts imputés à une certaine ƒanthropologie américaineƒ de la part des auteurs de l‡Ecole de Belgrade structural-sémiologiˆue, j‡analyse la situation dans laˆuelle les collègues et les étudiants peuvent être tentés d‡interpréter un lien politiˆue de bon sens entre l‡ethnographie polyphone, le néoromantisme et le nationalisme comme une histoire de la discipline contre-intuitive. q‡ai déjà laissé entendre ˆue d‡importantes différences transformatives ˆuant au rapport envers le structruralisme dans les anthropologies européennes, notamment entre l‡Ecole de Belgrade structural-sémiologiˆue de l‡anthropologie du folklore, et la prétendue anthropologie ƒaméricaineƒ, ne sont ˆue le résultat d‡un simple hasard ` du fait ˆue le structuralisme et le post-structuralisme français ont été lancés sur la scène américaine intellectuelle interdisciplinaire (ƒThéorieƒ) simultanément, lors d‡une conférence commune). ^ette contingence ironiˆue ne représenterait ˆu‡un épisode amusant pour les étudiants, pour les historiens de l‡anthropologie et des idées, sans les tentatives, de plus en plus articulées et de plus en plus fréˆuentes, de comparer les traditions intellectuelles comme si elles étaient des éléments d‡une évolution rectiligne de la discipline. L‡Ecole de Belgrade structural-sémiologiˆue (plus loin désignée comme SS), et notamment son spiritus movens et son représentant le plus cité I. Kovaevi, critiˆue depuis ˆuelˆues

Miloš Milenkovi

53

années une prétendue unité de l‡ ƒanthropologie américaineƒ dont les ƒperformancesƒ (le terme est de l‡auteur) sont évaluées dans une perspective comparatiste, où, par une généralisation non-argumentée, sont prises pour unités d‡analyse des unités d‡une tradition sans commune mesure avec elle (ƒanthropologie post-moderneƒ d‡un côté, et ƒanthropologieƒ de l‡autre). L‡Ecole de Belgrade SS a en effet développé une pensée originale dans son ensemble, bien ˆue non répandue et en réalité jamais utilisée pour une analyse synchroniˆue des phénomènes folkloriˆues, mais elle l‡a fait alors ˆue Leach, Needham, Schneider, l‡ethnoscience et l‡anthropologie cognitive avaient déjà adapté à la phénomènologie ethnographiˆue les idées de Lévi-Strauss sur l‡esprit et sur la science. La transformation de l‡analyse de Lévi-Strauss et le projet d‡adaptation de celle-ci, à succès limité, à l‡analyse des phénomènes traditionnellement intéressants en anthropologie, a eu lieu parallèlement à la naissance de la critiˆue du structuralisme incarnée par la théorie de la culture apparue sur la scène interdisciplinaire américaine. ^ette transformation représente donc plutôt la preuve de la théorie d‡un ƒfossé atlantiˆueƒ dans l‡anthropologie, analogue à celui en philosophie, ˆu‡un conte‰te pertinent pour l‡analyse comparative des ƒperformancesƒ des traditions disciplinaires spécifiˆues et indépendantes. Le te‰te démontre indirectement ˆue Lévi-Strauss a dans l‡histoire des idées anthropologiˆues des fonctions diametralement opposées dans la critiˆue ƒpostmoderneƒ néo-romantiˆue positiviste du réalisme impérialiste (au‰ Etats-Unis) et dans la critiˆue réaliste anti-tribaliste de l‡ethnologie, ƒporteuse des lumièresƒ telle ˆu‡est la science positiviste nationaliste et nationale (en Serbie). Un accent particulier dans ce tra-

54

Eh, da je Derida propustio taj let ...

vail a été mis sur le contexte local, dans leˆuel le structuralisme en tant ˆue discours fondateur de l‡anthropologie-science face à l‡ethnologie-prose nationale, avait une fonction complètement différente par rapport au structuralisme dans a) l‡histoire de l‡anthropologie américaine et b) l‡histoire de la Théorie interdisciplinaire/ post-moderne. Mots-clés: histoire de l‡anthropologie Lévi-Strauss, structuralisme, post-structuralisme, théorie, post-modernisme, Ivan Kovaevi, Ecole de Belgrade structural-sémiologiˆue Milo Milenkovi
IF ONLY DERRIDA MISSED THAT FLIGHT... About the assessment of the academic achievements of the so-called American Anthropology by Belgrade Structural-semiotic School of Folklore Taking into account recent critiˆues of ‡underdevelopment‡, ‡positivism‡, ‡methodological backwardness‡ and other failings attributed to so-called American Anthropology‡ by some of the authors from the Belgrade Structural-semiotic School of Anthropology of Folklore, I analyse the conte‰t in which colleagues and students may be tempted to e‰plain common sense political connection between polyphone ethnography, neo-romanticism and nationalism as counter-intuitive history of the discipline. I already pointed that the important transformative differences in the attitudes towards structuralism between European anthropologists, especially Belgrade Structuralsemiotic School of Anthropology of Folklore and so called

Miloš Milenkovi

55

American Anthropology‡, are the conseˆuence of a pure coincidence ` the fact that French structuralism and French poststructuralism were launched simultaneously at the American interdisciplinary intellectual scene (ƒTheoryƒ) at the same conference. This ironic concurrence would not be much more than one entertaining episode for students, historians of anthropology and historians of ideas, if there were no attempts (more and more freˆuent and increasingly fluently articulated) to compare different intellectual traditions as they were elements of the same unilineal evolution of the discipline. Belgrade Structural-semiotic School (further called only SS) and especially its spiritus movens and most prominent representative Prof. Kovaevi started in recent years to criticise some ‡American Anthropology‡ measuring its‡ academic achievement‡ (the author‡s term) in comparative perspective and taking as an analytical unit uncritically generalized traditions marked with a single term of ‡postmodern anthropology‡ on the one hand, and ‡anthropology‡ on the other. Belgrade SS School did develop globally original, although badly promoted and never fully used, battery for the synchronic analysis of the folklore phenomena, but this was done only after Leach, Needham, Schneider and representatives of ethnoscience and cognitive anthropology had already adapted Levi-Strauss‡s ideas about mind and science to ethnographic phenomenology. Transformation of LeviStrauss‡s analysis and limited success of its adaptation to the analysis of phenomena that usually concern anthropology happened simultaneously with the development of the critiˆue of structuralism as a theory of culture in the American academic scene. This proves a theory that there is at least one ‡Atlantic split‡, analogue to that in philosophy, more

56

Eh, da je Derida propustio taj let ...

than it makes a relevant conte‰t for measuring of the comparative ‡academic achievements‡ of the specific and unconnected disciplinary traditions. Indirectly, this paper e‰plains that Levi-Strauss‡s work has contradictory functions in the history of ideas in anthropology, serving as a starting point for postmodern‡ neo-romantic and positivistic critiˆue of imperial realism (in USA), as well as enlightened‡, realistic and anti-tribal critiˆue of ethnology as positivistic, nationalistic and national science (in Serbia). In this paper, special emphasis is placed on the local context in which structuralism as a founding discourse of anthropology is opposed to ethnology as national prose. As such it had completely different role in comparison to structuralism in a) the history of American anthropology and b) in the history of interdisciplinary/postmodern Theory. Key words: history of anthropology, Levi-Strauss, structuralism, postsrtucturalism, theory, postmodernity, Ivan Kovaevi, Belgrade Structural-semiotic School

Gordana Gorunovi
Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Gerc vs. Levi-Stros: latentne strukturalne pretpostavke u Gercovom kulturalizmu?∗ Apstrakt: Klod Levi-Stros, strukturalista, i Kliford Gerc, kulturalista, nesumnjivo spadaju meu najuticajnije antropologe prolog veka,
iji su dela utisnula trajan pe
at antropolokoj teoriji i metodu, kao i drutveno-nau
nom miljenju. Kulturalizam i strukturalizam obi
no se posmatraju kao razli
ite i suprotstavljene paradigme. Moja namera je da rezimiram Gercov odnos prema Levi-Strosovom strukturalizmu i strategiji u antropolokom pisanju, da povu
em neke paralele izmeu njih i, da pored bitnih razlika u njihovim optim pristupima, problematici i naglasku, ukaem na postojanje izvesnih sli
nosti u njihovoj teorizaciji i interpretaciji kulture. Klju
ne re
i: Kliford Gerc, Klod Levi-Stros, kulturalizam, strukturalizam, strukturalna analiza, interpretativna analiza, ljudska priroda, kulturna raznovrsnost, antropoloko pisanje

Tekst je prilog sa projekta br. 147035 koji u celosti finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo
ki razvoj Republike Srbije. ∗

Gordana Gorunovi

59

Re je o dvojici autora, u fukoovskom smislu rei, koji zasigurno spadaju meu najuticajnije linosti u sociokulturnoj antropologiji, dru
tvenim prouavanjima i na interdisciplinarnoj sceni 20. veka. Klod Levi-Stros je postao ƒintelektualni junakƒ, kako ga je nazvala Suzan ]ontag (Susan Sontag), u periodu dominacije strukturalizma sredinom 20. veka i tokom 19J0-ih; Kliford Gerc ƒikona i ambasadorƒ antropologije u drugoj polovini 20 veka. Obojica su osnivai diskursa: zasnovali su ne samo posebne teorijske pristupe i metode ` strukturalnu, odnosno interpretativnu analizu i izgradili distinktivne stilove u antropolo
kom pisanju, ve su svojim autoritetom i delima inspirisali paradigme i
ire intelektualne pokrete, a strukturalizam i kulturni interpretativizam su mnogo vi
e od prolaznih epizoda ili ƒpomodnih kulturaƒ u istoriji dru
tveno-naunog mi
ljenja. Moja namera je da povuem neke paralele i da ukaem na neke slinosti izmeu njih, pored svih razlika koje su transparentnije u njihovim epistemolo
kim diskursima, teorijskom pristupu i metodu, kao i samom etnografskom i antropolo
kom pisanju. Prva slinost koju uoavamo u intelektualnim biografijama ovih antropolo
kih autora i majstora etnografskog pisanja jeste intelektualni bekgraund, filozofsko obrazovanje pre stupanja u antropologiju i inicijacije u etnografski terenski rad. Levi-Stros je studirao filozofiju i pravo na Sorboni i diplomirao na temi ƒFilozofski postulati teorijskog materijalizmaƒ (rad o Marksu ƒvienom iz filozofskog uglaƒ). Nakon toga, predavao je sociologiju na Univerzitetu u Sao Paulu, ƒbio

60

Gerc vs. Levi-Stros

osvojenƒ amerikom kulturnom antropologijom Boasa i Lovija i zapoeo predratna etnografska istraivanja u Mato Grosu, napisao rane radove i proveo Drugi svetski rat u emigraciji u SAD. Tamo je sreo Romana qakobsona i pisao svoju doktorsku disertaciju koju je po povratku u domovinu odbranio na Sorboni 1948. Gercov bekgraund je humanistiki, studirao je knjievnost na Koledu Antioh u nameri da postane pisac, da bi diplomirao na filozofskoj temi koja je, po njegovim reima, trebalo da ƒvena Frojda i Spinozuƒ, a od celokupne antropologije poznavao je eventualno Obrasce kulture Rut Benedikt.1 Nakon toga je doktorske studije proveo na Harvardu, na Soc-rel odseku, sproveo prvo terensko istraivanje na qavi i doktorirao na religiji 195J. Levi-Strosov izbor antropologije kao empirijske nauke i profesije bio je i rezulat njegovog otpora prema odreenoj filozofiji, fenomenologiji i egzistencijalizmu, u kojima je video nova izdanja metafizike ili bar dva metoda njene rehabilitacije.2 Gerc je oseao slian otpor prema pozitivizmu i motivaciju za istraivanjem na terenu, kao
to je i sam rekao evocirajui Vitgen
tajnov filozofski aforizam ` ƒnazad na vrsto tle, povratak injenicamaƒ. Relativno rano odustao je od filozofije i ^lifford Geertz, After the Fact: Two Countries, Four Decades, One Anthropologist, ^ambridge, Massachusetts, London, Harvard University Press, 1995, 101. 2 Klod Levi-Stros, Tu#ni tropi, ]epter Book World, Beograd 1999, 40-41. 1

Gordana Gorunovi

61

knjievnosti kao poziva, ali ne i od njihovih inspirativnih pouka. Studije na Harvardu bile su u znaku da sad ƒpoinje Naukaƒ, da parafraziram njegov aforistinoanegdotski stil pripovedanja. Na
ao je podr
ku u oksfordskoj filozofiji jezika. uveno Rajlovo isterivanje ƒduha iz ma
ineƒ u okviru njegove kritike kartezijanskog dualizma (duh/materija; um/telo) pripremilo je Gerca za ƒobjaveƒ kasnog Ludviga Vitgen
tajna nekoliko godina kasnije, jednog od onih koje e nazvati svojim ƒmajstorimaƒ.3 Rajl mu je ponudio, kao
to e kasnije rei u uvenom eponimikom eseju, koncept ƒpodroban opisƒ.4 Gerc je teio da svoju misao neposrednije utemelji na ƒraznovrsnosti svetaƒ i pojedinostima dru
tvenokulturnog ivota. Umoran od ƒklizanja po kantijanskom, hegelijanskom i kartezijanskom leduƒ, eleo je da izae u svet meu ljude i da se kree od mesta do mesta, kao
to je Levi-Stros, svojevremeno umoran od sholastike ƒmentalne gimnastikeƒ i ƒpreznojavanja pod staklenim zvonomƒ filozofske refleksije na Sorboni, eleo da di
e. Susret s antropologijom i etnografski rad doprineli su oslobaanju misli i pisanja u oba sluaja. O pribliavanju antropologije i filozofije i, posebno, o Vitgen
tajnu kao inspiraciji u njegovom antropolo
kom radu Gerc pi
e u Predgovoru za Available Light, i‰-‰iv. 4 U Geertz, The Interpretation of Cultures, New York, Basic Books, 1973. U srpskom prevodu, Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture, Tumaenje kultura I, Biblioteka XX vek, Beograd 1998, 9-4J. 3

62

Gerc vs. Levi-Stros

U prvoj fazi Levi-Stros se bavio prouavanjem dru
tvenih infrastruktura, struktura u standardnom podruju antropolo
kog rada ` srodstvu, da bi se postepeno preorijentisao na analize superstruktura, mita, totemizma i sistema klasifikacija, ƒnauke konkretnogƒ poglavito tzv. primitivnih, pretpismenih i tradicionalnih dru
tava. Gerc je zapoeo sa religijom, tj. kulturom, u sloenim civilizovanim dru
tvima ƒdugog trajanjaƒ, koja su se nalazila u procesu postkolonijalne tranzicije posle Drugog svetskog rata (Indonezija, kasnije Maroko). Osim ranih radova iz brazilske faze, Levi-Stros se vi
e nije bavio terenskom etnografijom, dok je Gerc bio ƒod poetka do kraja etnograf i pisac o etnografijiƒ, koji ne radi sa sistemima.5 Postoje bitne razlike izmeu njihovih stanovi
ta i pristupa, neke su toliko o
tre i supstancijalne ili se bar esto tako poimaju da se gotovo mogu izraziti binarnim opozicijama ili parovima ideal-tipova, iako Gerc nije verovao u iste tipove, niti u eksplanatornu korisnost opozicija.J To su: socijalna antropologija/kulturna antropoGeertz, Preface, u Available Light: Anthropological Reflections on Philosophical Topics, Princeton and O‰ford, Princeton University Press, 2000, ‰. J Uzgred reeno, distinkcija izmeu iskustveno bliskih i od iskustva udaljenih koncepata koju je pozajmio od psihoanalitiara Hajnca Kohuta slina je Levi-Strosovoj distinkciji izmeu pro#ivljenog i zamiljenog reda. Geertz, From the Native‡s Point of View: On the Nature of Anthropological Understanding, u Local Knowledge: Further Essays in Interpretive Anthropology, Basic Books, Inc., 1983, 55-70. 5

Gordana Gorunovi

63

logija, strukturalizam/kulturalizam, strukturalna analiza/intepretativna analiza, etski/emski pristup ili nomotetski/ideografski, obja
njenje/tumaenje, objektivno/subjektivno, deduktivni model/induktivni model obja
njenja, racionalistiki univerzalizam/relativistiki partikularizam; sistemska teorija u Levi-Strosovom sluaju, svestan otklon od rada na sistemima, u Gercovom sluaju,
to, naravno, ne znai da je Gerc bio sistematino ateoretian antropolog, teorijski anarhista ili metodolo
ki nihilist. Racionalistika epistemologija, naglasak na strukturalno-sistemskim aspektima dru
tva i kulture i logiki konstrukcionizam vs. hermenutiko-fenomenolo
ki projekat kulturnog prevoenja, dru
tvenog konstrukcionizma i tumaenja sa akcentom na fenomenima i dogaajima; objanjenje unutra
nje logike sistema na podlozi strukturalnih naela i odnosa vs. razumevanje unutra
njih motivacija fenomena/dogaaja i tumaenje njihovog znaenja orijentisano na uesnike (pragmatina teorija znaenja). U genealogiji Levi-Strosovog strukturalizma postoji vrsta dirkemovsko-mosovska osnova povezana sa dubljom tradicijom francuskog racionalizma i enciklopedizma, kao i kantizmom; u genealogiji Gercovog interpretativizma ` veberovsko-parsonsovska osnova i boasijanstvo povezani sa dubljom tradicijom nemakog istorizma, hermeneutike i fenomenologije, i naposletku sa hegelijanstvom i herderizmom. Uzor egzaktnosti i metodolo
ke aplikativnosti u antropologiji za LeviStrosa je uglavnom bila lingvistika, posebno struktu-

64

Gerc vs. Levi-Stros

ralna fonologija Nikolaja Trubeckog. Njegove analogije potiu iz marksizma, psihoanalize, ekonomije, teorije igara i umetnosti, prvenstveno muzike, ali i nauka o prirodnim objektima, npr. geologije. Strukturalni modeli formalizovani su uglavnom logiko-matematikim, algebarskim i lingvistiko-semiolo
kim sredstvima. Gercov najtrajniji antropolo
ki interes bilo je redefinisanje pojma kultura (1973). Svoj ƒinterpretativni, humanistiki pristupƒ formulisao je u protivstavu prema oblicima funkcionalistikog objektivizma i redukcionizma koji su dominirali u periodu etrdesetih i, osobito, pedesetih godina u antropologiji i drugim dru
tvenim naukama. U evaluaciji tog pristupa, eri Ortner je bar dva puta (1984, 1999) naglasila da je njegov glavni doprinos antropologiji, kao i rekonfiguraciji dru
tvene teorije na
irem planu bila upravo teorizacija pojma ƒkulturaƒ, a najradikalniji potez u tom kontekstu ` definisanje kulture kao javne.7 Gerc je formulacijom kulture kao simbolike i javne, do tad neuhvatljivom, rasplinutom, deskriptivnom i heterogenom pojmu kulture dao relativno vrst fokus i stepen objektivnosti koji pre nije imao. tavi
e, on je smatrao da ovo odreenje ini prouavanje kulture ƒpozitivnom naukomƒ. Gercov rad u antropologiji je u znaku onoga
to je nazivao zamagljivanjem anrova i, pozajmljujui sam 7 Sherry B. Ortner, ƒTheory in Anthropology since the Si‰tiesƒ, Comparative Studies in Society and History, Vol. 2J, No. 1.(qan., 1984): 12J-1JJ, 129; Introduction, u Ortner, ed., The Fate of ƒCulture5: Geertz and Beyond, 1999, 1-13, J.

Gordana Gorunovi

65

izraz od Pola Rikera (sintagma ƒrefiguracija stvarnostiƒ),8 ƒrefiguracijom mi
ljenja u dru
tvenim naukamaƒ usled svesnog pribliavanja humanistikim naukama i filozofiji, knjievnim prouavanjima i samoj umetnosti. Odsustvo formalizacije kompenzuju analo
ki modeli iz teorije igara, knjievne teorije (tzv. simbolika akcija ili dramatizam Keneta Berka), filozofije, itd. ]ajedniko dvojici autora je interesovanje za znaenje kao trei poredak, pored realnog i imaginarnog koji su bili glavni predmet klasinih istraivanja. U predgovoru za ƒPresno i peenoƒ Levi-Stros, npr., kae kako je teio da transcendira opoziciju izmeu ulnog i inteligibilnog, postavljajui se od samog poetka na nivo znakova. Delei Veberovo uverenje da je ƒovek ivotinja zapletena u mree znaenja koje je sâm ispleoƒ, Gerc je kulturu shvatao kao te mree, a ƒanalizu kulture kao interpretativnu nauku u potrazi za znaenjem, ne kao eksperimentalnu nauku u potrazi za zakonom.ƒ9 U ovom semiotikom kontekstu, glavna razlika izmeu njih je u tome
to je Levi-Strosov akcenat na kognitivnim kategorijama i aspektima kulture, dok je Gercov naglasak na etosu ` vrednosnim, etikim, estetskim i afektivnim aspektima znaenja dru
tvenih fenomena. Sintagma se odnosi prevashodno na temporalno preoblikovanje stvarnosti u istorijskoj naraciji. Vi
e o ovom konceptu u Rikerovoj teoriji istine u László Tengelyi, ƒRedescription and Refiguration of Realityƒ, Research in Phenomenology, Vol. 37, No. 2 (2007): 1J0-174. 9 Gerc, Podroban opis: ka interpretativnoj teoriji kulture, 11. 8

66

Gerc vs. Levi-Stros

]ajednika im je i sinhronijska perspektiva u analizi, koja u sluaju Levi-Strosa moe biti viena kao izraz otpora prema kontigentnosti dogaaja u odnosu na strukturalni poredak i pravilnost, i, konsekventno tome, prema istorizmu; dok u Gercovom sluaju, ne postoji naelan otpor prema delovanju istorije niti primeni kulturnoistorijske perspektive (o emu svedoe njegova prouavanja privredne istorije, urbanizma, etniciteta, religije i rituala, politike i drave). Signifikantno je da su oba tipa pristupa, strukturalni i interpretativni, podvrgnuta kritikama sa slinim ili istim glavnim prigovorima na raun ƒidealizmaƒ, atemporalnosti perspektive, statinosti, formalizma i hermetizma analize, nemogunosti da se objasni dru
tveno-kulturna promena, itd. Levi-Stros je teio da antropologiju praktikuje kao objektivnu i strogu dru
tvenu nauku koja tei totalizaciji i univerzalnom znanju (o tome svedoi i njegova trofazna koncepcija socijalne antropologije kao globalne dru
tvene nauke o oveku u dru
tvu i kulturi); u tom pogledu on je verovatno blii britanskoj nego amerikoj tradiciji discipline. Gerc je kulturnu antropologiju shvatao i praktikovao kao relativistiku dru
tvenu i humanistiku komparativnu nauku o drugima, fundiranu u terenskom radu i etnografiji kao partikularnom, lokalnom znanju. Njihovi individualni eksplanatorni stilovi mogli bi se lapidarno oznaiti kao teorijska strogost i analitika elegancija nasuprot neformalnom pristupu teoriji i interpretativnoj virtuoznosti, ali postoje i bitna zajednika

Gordana Gorunovi

67

svojstva ` sklonost ka estetizmu i metafori, lucidnost, intertekstualnost, simboliki konstruktivizam; ukratko, kombinacija erudicije, analitike ve
tine, artistikog senzibiliteta i shvatanja antropologije kao autentine vokacije. Ovi autori potvruju na delu da bavljenje naukom zaista moe biti umetnost, umee da se vidi ƒnebo u zrnu peskaƒ,10 prirodna istorija u spiralnoj
ari jednog amonita i muzika sfera u kodu mita. U oba sluaja, ƒestetska radoznalost omoguuje da se neposredno pristupi saznavanju.ƒ11 ta su Gerc i ameriki antropolozi mislili o Levi-Strosovom strukturalizmu? U 19J0-im strukturalizam koji je Levi-Stros oblikovao bio je jedina nova i relativno dobro elaborirana paradigma u antropologiji, a, po nekim mi
ljenjima, i jedina originalna dru
tveno-nauna paradigma u 20. veku. eri Ortner, meutim, tvrdi da strukturalizam nikada nije bio osobito popularan meu amerikim antropolozima. To, naravno, ne znai da nije bilo interesovanja za Levi-Strosov rad, niti ozbiljnih poku
aja da se njegov strukturalizam shvati. O tome svedoi Gerc iz uesnike perspektive u intervjuu Riardu Hendleru, bar kad je 10 Gerc, Uticaj pojma kulture na pojam oveka, u Tumaenje kultura, 1, J2. 11 Levi-Stros, Tu#ni tropi, 40.

68

Gerc vs. Levi-Stros

re o raspoloenju na Harvardu i kasnije u ikagu. qedan od prvih u Gercovom okruenju koji je lino upoznao Levi-Strosa i njegov rad tokom rata bio je Klakon; posle rata najder i Homans bili su ƒveoma zainteresovani za njegaƒ i napisali knjigu Marriage, Authority, and Final Causes: A Study of Unilateral Cross-Cousin Marriage (1955), koja je dovela do uvene rasprave sa Rodnijem Nidamom.12 No, iako su skoro svi itali Levi-Strosa, Gerc nije mogao da se seti ƒnijednog jakog ‡levi-strosovca‡ na ikagu u to vreme. Kasnije, do
ao je Nur qalman i on je bio zainteresovan za Levi-Strosa i Dimona.ƒ O svom prvom susretu sa Levi-Strosom u ikagu Gerc je rekao: Levi-Stros je dobio poasnu diplomu ba
pre nego
to sam napustio ikago. Bio sam delegiran da napi
em obrazloenje. ekao sam ga na aerodromu s Fredom Eganom ` prim. G. G.‘. (...) Seli smo i dugo vremena razgovarali. qa sam u to vreme upravo bio napisao ‡^erebralnog divljaka‡ (Geertz, 19J7), i bio sam prilino nervozan jer, u celini, to nije bio pohvalan lanak. On je bio veoma srdaan. (...) Onda je na samom kraju na
eg troasovnog razgovora, rekao: ‡Proitao sam Va
rad u Inkaunteru.‡ A ja sam rekao ne
to kao:

Vidi Rodney Needham, Structure and Sentiment, University of ^hicago Press, ^hicago 19J2, i Levi-Strosovu kritiku Nidemove interpretacije njegovih stavova o preferencijalnom i preskriptivnom braku u Levi-Strauss, Preface to the Second Edition, The Elementary Structures of Kinship, Beacon Press, Boston 19J9, ‰‰‰-‰liii. 12

Gordana Gorunovi

69

‡Da?‡ I on je rekao: ‡Veoma zanimljivo ` pomalo opako, ali zanimljivo‡, i ostavio se teme. Dakle, bio je veoma fin.13

Rezultat uticaja Levi-Strosovog strukturalizma u sluaju simbolikog antropologa Dejvida najdera verovatno najvi
e odgovara onome
to Milo
Milenkovi naziva ƒparalelnim strukturalizmomƒ. Amerika kulturna antropologija je, ako se izuzmu gore pomenuti autori, upoznala i delimino prihvatila evropski, tj. francuski strukturalizam na talasu poststrukturalizma ili, tanije, oba simultano.14 Kljuni dogaaj u tom procesu bio je interdisciplinarni simpozijum ƒqezici kritike i nauke o ovekuƒ, odran na Univerzitetu Donz Hopkins u Baltimoru 19JJ, koji je okupio preko stotinu humanistikih i dru
tvenih naunika iz SAD i jo
osam zemalja. Bio je zami
ljen kao dijalog izmeu evropskih i amerikih naunika o fenomenu strukturalizma; pod ovim op
tim nazivnikom podrazumevao se ƒpluralizam postojeih modaliteta diskursaƒ.15 Meutim, kao
to su kasnije morali da konstatuju sami prireivai naknadno objavljenog zbornika (1971), simpozijum je pruio dokaze da se momeRiard Hendler, ƒIntervju sa Klifordom Gercomƒ, u A. Bo
kovi, (prir.), Kultura, br. 118/119 (2007): 154-182, 170. 14 Milo
Milenkovi, Istorija postmoderne antropologije: Teorija etnografije, Beograd, Srpski genealo
ki centar, 2007, 82-83, 85. 15 Riard Meksi i Euenio Donato (prir.), Strukturalistika kontroverza: Jezici kritike i nauke o oveku, Prosveta, Beograd 1988, 11. 13

70

Gerc vs. Levi-Stros

nat ƒteorijske dekonstrukcijeƒ pribliio; Fuko, Derida i Lakan distancirali su se od samog termina, dok je Rolan Bart tekstom o smrti autora (19J8) najavio buduu dominaciju poststrukturalistikih preokupacija. Tokom
ezdesetih ameriki materijalisti, u prvom redu kulturni ekolozi smatrali su levi-strosovski strukturalizam varijantom simbolike antropologije, verovatno zbog njegovog fokusiranja na one domene koje su simboliki antropolozi ƒprisvojiliƒ, kao
to su mit, ritual, etikecija, itd. Meutim, kao
to Ortner istie, njegove fundamentalne pretpostavke razlikuju se od pretpostavki simbolikih antropologa (sa izuzetkom
najderovaca). Razlozi za to su, ukratko, ovi: 1. Levi-Strosov isto kognitivni naglasak na pojmu znaenja, za razliku od interesovanja Amerikanaca za etos i vrednosti; 2. Levi-Strosov naglasak na arbitrarnosti znaenja (znaenje se uspostavlja na osnovu suprotnosti; ni
ta ne poseduje znaenje po sebi); dok je naglasak Amerikanaca na relacijima izmeu oblika simbolikih konstrukta i sadr#aja za koje su oni sredstva (u napomeni Ortner poja
njava: Amerikanci, takoe, prihvataju doktrinu o proizvoljnosti simbola, ali insistiraju na tome da izbor odreene simbolike forme izmeu nekoliko moguih i podjednako arbitrarnih simbola za istu koncepciju ne samo da nije arbitraran, ve ima znaajne implikacije koje se moraju istraiti); 3. eksplicitno apstraktan lokus struktura, odvojen od akcija i namera uesnika, u suprotnosti prema konzi-

Gordana Gorunovi

71

stentnom, premda raznoliko definisanom fokusu na uesniku (najder je, ponovo, delimino izuzetak od ovog).1J Ortner zakljuuje da zbog svega navedenog strukturalizam nije bio naroito prihvaen meu amerikim simbolikim antropolozima kao
to moe izgledati na prvi pogled. Dems Bun je, dodu
e, nastojao da LeviStrosov rad priblii Amerikancima i da pomiri LeviStrosa i najdera, na jednoj strani, i Gerca, na drugoj,17 ali je krajnji rezultat vi
e u duhu strukturalizma. Levi-Stros je gajio duboko po
tovanje prema amerikoj disciplini, boasovskoj tradiciji i samom Boasu, kojeg je i upoznao tokom boravka u SAD i ijoj smrti je, naalost, prisustvovao na Kolumbija univerzitetu. O presudnom uticaju amerike antropologije, posebno Boasovog i Lovijevog rada u njegovom opredeljenju za etnologiju pisao je u Tu#nim tropima, Strukturalnoj antropologiji i intervjuu Didije Eribonu, Izbliza i izdaleka. A o sebi kae: ƒu osnovi, ja sam obian kantovac; a u isto vreme, moda, strukturalist od roenja.ƒ18 Gerc se odredio kao ƒpozni modernista pod pritiskomƒ i ƒdru
tveni konstrukcionistƒ. Odbijao je da se svrsta meu strukturaliste i poststrukturaliste zato
to 1J

Ortner, ƒTheory in Anthropology since the Si‰tiesƒ, 13J.

17 q. Boon, ƒFurther Operations of '^ulture' in Anthropology:

A Synthesis of and for Debateƒ, Social Science Quarterly, Vol. 53, Issue 2 (Sep 1972): 221-252; q. Boon, From Symbolism to Structuralism: Lévi-Strauss and Literary Tradition, O‰ford 1972. 18 Klod Levi-Stros, Didije Eribon, Izbliza i izdaleka, Sarajevo, Svjetlost, 1989, 120.

72

Gerc vs. Levi-Stros

su mu oduvek bili odbojni ƒstrukturalistiki hiperracionalizam i esencijalizamƒ.19 On nije bio ƒpostmoderni antropologƒ uprkos relativizmu koji ima znaajnu ulogu u njegovom radu. Aleksandar Bo
kovi primeuje da je koncept ƒpostmoderna etnografijaƒ koji prethodi Gercu, tek nakon objavljivanja njegovih dela i pod njihovim uticajem u dru
tvenim naukama i, osobito, u antropologiji dobio panju i priznanje koje zasluuje.20 Opravdano je smatrati Gerca ƒ‡prvim pokretaem‡ ovih relativno novijih trendovaƒ; njegov interpetativni, simboliki, tekstualni pristup utro je put postmodernoj antropologiji. Kad je re o odnosu prema antropolo
kom i strukturalizmu uop
te, Gerc je ukazao na njegov trajni i op
ti intelektualni znaaj, kao i doprinos promeni svesti antropologije o njoj samoj. Strukturalizam je postigao ono
to verovatno nijedan od prethodnih pravaca nije uspeo, probio se u op
tu kulturu i javni ivot i izmenio ƒduh dobaƒ kao ƒnovi jezik u kojem se o svemu moe raspravljati na koristan nain, od enske odee, kao
to je sluaj u Bartovom Le Systeme de la Mode, do neurologije...ƒ 21 Iako skeptian prema strukturalistikom proGarry A. Olson, ƒ^lifford Geertz on Ethnography and Social ^onstructionƒ, A Journal of Composition Theory /JAC, 11.2 (1991): 245`2J8. http://www.jacweb.org/Archived’volumes/Te‰t’articles/V11’I2’OlsonGeertz.htm 20 Bo
kovi, ƒ^lifford Geertz: Writing and Interpretationƒ, Sociologija, Vol. XLIV, No. 1 (2002): 41-55; 43. 21 Geertz, Works and Lives: The Anthropologist as Author, Stanford, ^alifornia, Stanford University Press, 1988, 2J. ` 19

Gordana Gorunovi

73

jektu kao istraivakom programu i ak neprijateljski raspoloen prema njemu kao intelektualistikoj filozofiji, Gerc je spremno izjavio da ovu konstrukciju podruja diskursa smatra ƒizvanrednim ostvarenjemƒ, a samog Levi-Strosa ƒjednim od istinskih ‡autora‡ u antropologiji ` ako je sve u originalnosti, moda i najautentinijimƒ.22 Gercov pristup Levi-Strosovoj tekstualnoj strategiji u Tu
nim tropima Sam Gerc dao je doprinos ƒrevizionistikomƒ tumaenju Levi-Strosovog opusa i posebno statusa Tu#nih tropa u okviru njega ` kao kljunog dela i reprezentaDruga glava Gercove knjige pod naslovom ƒSvet u tekstu: kako itati ‡Tune trope‡ƒ u celosti je posveena Levi-Strosu kao bartovskom ƒautoru-piscuƒ. 22 Geertz, Op. cit., 27. Vidi i Brian Mc^ormack, ƒThree ^lowns of Ethnography: Geertz, Lévi-Strauss, and Derridaƒ, Dialectical Anthropology 24 (1999): 125-139; 127, 129. Mek Kormak na primeru Gercovog pisanja o Levi-Strosu nastoji, po mom mi
ljenju, prilino neuverljivo da pokae kako Gerc, i pored ve
tine u izvoenju, podbacuje u svojoj ulozi ƒetnografskog klovnaƒ. On tvrdi da je Gerc zapravo upla
en, iako to maskira ƒkontrolisanim skepticizmomƒ, od Levi-Strosovog izuma, strukturalne antropologije. ƒIronijaƒ je navodno u tome
to samo ƒpraviƒ antropolo
ki majstor moe da prepozna istog takvog, ime Gerc priznaje samog sebe kao ƒistinskogƒ i originalnog autora.

74

Gerc vs. Levi-Stros

tivnog teksta (ƒsredi
te oko kojeg se vrti celinaƒ, ƒpratekstƒ i ƒkosmiko jajeƒ strukturalizma). Glavne novine u odnosu na dosada
nje interpretacije23 su primena ƒlit-kritƒ pristupa Levi-Strosovoj strategiji izgradnje teksta, sa akcentom na osobenoj reprezentaciji ƒboravka tamoƒ, i uvoenje nove, intratekstualne perspektive u posmatranju njegovog opusa. Gercova polazna pretpostavka je da Levi-Strosov rad nije organizovan linearno, kao progres shvatanja, niti kvantumski, kao niz diskontinuiranih formulacija i preformulacija jednog vrstog gledi
ta, ve ƒcentrifugalnoƒ. Smatrao je da je mogue i profitabilno videti sve ostale Levi-Strosove radove, ak i one koji prethode Tu#nim tropima, kao njegova delimina ƒraspakivanjaƒ i razrade posebnih niti, prisutnih u embrionalnom obliku a esto i potpunije, u ovom ƒmultipleksƒ delu. Prethodno (19J7) izneo je mi
ljenje da, iako Tu#ni tropi nisu velika niti osobito dobra antropolo
ka knjiga, to je svakako jedna od ƒnajlep
ih knjiga koju je ikada napisao jedan antropologƒ.24 Njegov cilj u Delima i #ivotima bio je da ispita ovu osobenu ƒstrategiju izVidi E. Nelson Hayes, Tanya Hayes, eds., Claude LeviStrauss: The Anthropologist as Hero, The M.I.T. Press, ^ambridge, Massachusetts, and London, England 1972. 24 Gerc, ^erebralni divljak: O delu Kloda Levi-Strosa, u Tumaenje kultura, 2, 127-14J, 129, prvobitno objavljen pod naslovom ƒThe cerebral savage: the structural anthropology of ^laude Lévi-Straussƒ, Encounter, Vol. 28, No. 4 (April 19J7): 25-32. 23

Gordana Gorunovi

75

gradnje tekstaƒ (izraz lingviste Altona Bekera) u antropologiji, koju odlikuje jedinstvo sadraja i forme, onoga
to se govori i naina na koji se govori, su
tine i retorike. Gerc je smatrao da u celokupnoj antropologiji ne postoji delo koje je vi
e autoreferencijalno ` ƒdelo koje e
e upuuje na samo sebe kao na artefakt i koje ini ono o emu govoriƒ.25 Knjiga Tu#ni tropi je specifina po tome
to sadri nekoliko ƒmanjihƒ knjiga u sebi, nekoliko potpuno razliitih vrsta istovremeno prisutnih tekstova koji se na istom nivou nadmeu, a ponekad i prepliu. Svi zajedno oni ine ƒcelovit obrazac, poput moareaƒ. Gerc otkriva pet glavnih tipova teksta koji se sintaksiki, metonimijski povezuju u jedinstvenu celinu: putopis, etnografiju, filozofski tekst, reformistiki traktat i knjievni simbolistiki tekst. U okviru prvog anra, on povezuje Levi-Strosovo pisanje sa francuskom putopisnom literaturom iz doba Tree Republike 1870 `1940 (npr. idova Putovanja u Kongo, romantini putopisi Pjera Lotija i Andrea Malroa iz njegove ƒarheolo
ke fazeƒ na Dalekom Istoku). ]a razliku od putopisa, etnografski tekst ima tezu: ƒskup obiaja jednog naroda uvek poseduje svoj osobeni stil; oni sainjavaju sisteme.ƒ Gerc pretpostavlja da su ƒUvertiraƒ i ƒKodƒ u Mitologikama verovatno snanije formulacije, ƒStrukturalno prouavanje mitaƒ sistematinija, a etvrto poglavlje Totemizma danas 25

Geertz, Works and Lives, 28, kurziv moj.

76

Gerc vs. Levi-Stros

najjasnija; ali smatra da ƒLevi-Stros nigde nije uspeo da strukturalizam s velikim poetnim S formuli
e na tako otmen i saet nain, kao
to mu je to po
lo za rukom u Tu#nim tropimaƒ.2J Kao filozofski tekst u ƒ
kolskom smisluƒ, on se obraa sredi
njoj temi u zapadnom mi
ljenju: prirodnim osnovama ljudskog dru
tva. Levi-Strosova etnografska praksa i refleksija su, takorei, u slubi filozofske potrage za Rusoovim dru
tvenim ugovorom i Frojdovom teorijom o prvobitnom oceubistvu duboko u unutra
njosti Amazonije, meu Nambikvarama. To je svojevrsni homage neolitskom modelu societé naissante, kao ƒsrednjem re
enju izmeu nepreduzimljivosti primitivnog stanja i neprestane aktivnosti na koju nas tera na
e amour propreƒ.27 Pouka upoznavanja drugih dru
tava je u tome
to moemo da se oslobodimo sopstvenog i da eventualno izgradimo, na osnovu rusoovskog venog i univerzalnog modela kao ideala izvan vremena i prostora, racionalan dru
tveni poredak, ƒtakav, kae Levi-Stros, u kojem ovek moe da iviƒ. Kao reformistiki traktat, Tu#ni tropi su manje izliv ƒmoralistikog gnevaƒ nego estetske odbojnosti prema telesnom i biolo
kom: Levi-Strosov radikalizam je ƒulanƒ, a ne ƒpolitiki.ƒ Gerc smatra da je meu svim radikalnim optubama protiv ]apada malo onih koje imaju gorinu i snagu Levi-Strosovih Tu#nih tropa. U odnosu 2J 27

Ibid, 37. Ibid, 39.

Gordana Gorunovi

77

na njega Franc Fanon zvui skoro ƒblagoƒ. Ovu ƒestetsku odvratnost podignutu ili prenesenu na moralni nivoƒ Gerc dovodi u vezu s posebnom strujom u evropskom reformistikom mi
ljenju iz 19. i ranog 20. veka, koju reprezentuju Flober, Nie, Metju Arnold, Don Raskin i drugi kritiari modernog doba. Naposletku, Tu#ni tropi su promi
ljeno pisani kao neka vrsta simbolistikog literarnog teksta, na
ta je ve ukazao Dems Bun u studiji Od simbolizma do strukturalizma (1972), primena shvatanja nekog simboliste na primitivne kulture: ƒMalarme u qunoj Americiƒ. U toj dimenziji, Tu#ni tropi su ƒdokument simbolistikog mentalitetaƒ, koji je podjednako svojstven autoru i ƒnjegovimƒ Indijancima u
umama i savanama Amazonije. Po Gercovom sudu, ono
to nastaje u konanom rezultatu jeste mit, teza koju je on ve razradio u eseju ƒ^erebralni divljakƒ, jo
jedan metonimijski pridodat tekst ` ƒmit o antropologu kao tragau za mitovima.ƒ Tu#ni tropi dominiraju u celokupnom Levi-Strosovom opusu kao ƒtekst-mitƒ ili, drugaije reeno, kao sintaksa sintakse, krajnja forma dovoljno apstraktna da bi mogla da reprezentuje ili, bolje, da organizuje celinu. (...) Sve se zavr
ava, u meri u kojoj se moe rei da se uop
te zavr
ava, u formalistikoj metafizici bia, koja nikada nije izgovorena, ali se da naslutiti, nikad napisana, ali se uvek pokazuje.28 28

Ibid, 45, 4J.

78

Gerc vs. Levi-Stros

Kljuni momenat, sa stanovi
ta Gercovog interesovanja za Levi-Strosa kao antropolo
kog autora i njegovu tekstualnu strategiju u Tu#nim tropima, jeste osobena reprezentacija ƒboravka tamoƒ i podjednako osobena reprezentacija odnosa izmeu referirajueg teksta i referentnog sveta koji iz njega proistie. Levi-Stros, naime, tvrdi da je vrsta neposrednog, linog ƒbivanja (prisustva) tamoƒ, koju zagovaraju novija amerika i britanska antropologija, u su
tini nemogua. Gerc mu donekle daje za pravo. Na samom poetku Tu#nih tropa Levi-Stros istie da je ideja o kontinuitetu izmeu iskustva i stvarnosti lana: ƒne postoji kontinuiet u prelazu s jednog na drugo“ Da bismo dosegli stvarnost, moramo prvo da odbacimo iskustvo, ak i ako ih kasnije moramo reintegrisati u objektivnoj sintezi, u kojoj sentimentalnost (tj. sentimentalité ` ´svesnost´, ´senzibilnost´, ´subjektivnost´, ´oseanje´) ne igra nikakvu ulogu“ Na
‘ zadatak“ je da razumemo bie u relaciji sa samim sobom, a ne sa nama.ƒ29

U ovom odeljku Levi-Stros zapravo formuli
e svoje argumente protiv fenomenologije i egzistencijalizma u filozofiji, konkretnije, protiv pretpostavke o kontinuitetu doivljenog i stvarnog, subjektivnosti i uzdizanja ƒlinih problemaƒ na nivo ƒ
iparike metafizikeƒ, nasuprot objektivnoj refleksiji. Gerc non
alantno i nepolemiki prelazi preko ove kritike koja bi se delimino 29

Ibid., 4J; up. Tu#ni tropi, 41.

Gordana Gorunovi

79

mogla odnositi i na njegov fenomenolo
ki pristup u antropologiji, verovatno zato
to ga ovde ne zanimaju analize Levi-Strosove epistemolo
ke doktrine, ve tumaenje njegovih diskurzivnih strategija. On smatra da je ovo duboko uverenje da se ƒdivljaciƒ mogu upoznati, ne pribliavanjem i uestvovanjem u njihovom obliku ivota, ve tako
to e se njihovi kulturni izrazi prevesti u apstraktne obrasce odnosa, predstavljeno u Tu#nim tropima kao da proistie iz ƒklimaksa iskustvaƒ samog autora: razoaravajueg zavr
etka njegove potrage za krajnjom takom divlja
tva (i ujedno ƒprvog kontaktaƒ). Ispostavlja se da su njegovi subjekti, ƒnetaknuti Tupi-Kavahibƒ nedostupni i neprozirni (jeziki i etnografski). Slinosti u teorizaciji i interpretaciji kulture: sluaj konvergencije ili indikacija dublje filijacije? Gerc, koji je definisao kulturu kao simboliki sistem, nikada eksplicitno nije postavio pitanje za
to kulturni simboli u toj meri determini
u ljudsko pona
anje. Ameriki istoriar Vilijem Sjuel Mlai smatra da se odgovor moe nai u dva eseja napisana u 19J0-im ` ƒReligija kao kulturni sistemƒ i ƒRazvoj kulture i evolucija duhaƒ, a ja bih dodala i trei ` ƒUticaj pojma kulture na pojam ovekaƒ (19JJ), koji je po mom mi
ljenju jedan od najboljih Gercovih ogleda iz rane interpretativne teorijske faze u kojoj je Gerc bio zainteresovan za ƒkonvencionalnu dru
tvenu naukuƒ,

80

Gerc vs. Levi-Stros

da upotrebim izraz njegovog kritiara Pola enkmana.30 Danas to moe zvuati gotovo neverovatno, ali u tim esejima Gerc zasniva naela jedne, takorei, ontolo
ke, sistemske i op
te teorije kulture kao ekstrinsinog sistema simbola, i to na objektivnoj, materijalistikoj i evolucionistikoj osnovi.31 Gercova osnovna namera bila je da povue razliku izmeu modela koji upravljaju biolo
kim pona
anjem i modela u kulturnom delovanju. Simbolika funkcija je univerzalna i ljudska bia ne bi mogla da opstanu bez ovog drugog koda koji operi
e uporedo sa genetskim kodom; biti human znai biti kulturan. Izgleda kao da se Gerc ovde najvi
e pribliio jednoj, takorei, prostrukturalnoj simbolikoj teoriji kulture. On je, meutim, smatrao da nema svrhe tragati, kao
to su to inili strukturalisti ili formalisti, za univerzalnim principima koji se nalaze u osnovi kognicije, jer je kljuna injenica da su sve kulture razliite, kao
to su to i pojedinci. ƒBiti humanƒ (ovde i tamo) ne znai biti ovek Vidi Paul Shankman, ƒThe Thic and the Thin: On the Interpretive Theoretical Program of ^lifford Geertzƒ and ^omments and Reply‘, Current Anthropology, Vol. 25, No. 3 (qune, 1984): 2J1-280. 31 William H. Sewell qr., Geertz, ^ultural Systems, and History: From Synchrony to Transformation, u Ortner, ed., The Fate of ƒCultureƒ: Geertz and Beyond, 35-55. Uporedi A. Mihelsen, ƒ‡Ne stvaram sisteme‡: intervju sa Klifordom Gercomƒ, Kultura, 118/119: 183-203, 191. 30

Gordana Gorunovi

81

uop
te niti tipian ovek; ƒto znai biti posebna vrsta oveka, a ljudi se, naravno, razlikuju.ƒ32 U Gercovom poimanju, biti ovek, postojati u svetu moe se samo kao neko posebno kulturno bie, bie odre
ene kulture. U eseju ƒUticaj pojma kulture na pojam ovekaƒ on razmatra ideju o univerzalnoj (uniformnoj i konstantnoj) ljudskoj prirodi nezavisnoj od kulture, mesta i vremena.33 Potom iznosi op
te uverenje kulturnog relativizma u modernoj antropologiji, ali u vidu negativne definicije ` ƒljudi koji nisu oblikovani prema obiajima pojedinih krajeva zapravo ne postoje, nisu nikada postojali i,
to je jo
vanije, ne bi mogli po samoj prirodi stvari ni postojati.ƒ34 Pozitivno reeno, ƒono
to ovek jeste moe biti neodvojivo povezano s tim gde je, ko je i u
ta verujeƒ. ]a Gerca je ƒproblem relativizmaƒ bio pseudoproblem, strah od njega neosnovan, a ideja da kulturna pojava koja nije univerzalna ne moe ni
ta da kae o ljudskoj prirodi ` nelogina i u naunom smislu naivna; relevantnost fenomena ne ogleda Gerc, Uticaj pojma kulture na pojam oveka, u Tumaenje kultura, 1, 74. 33 ]animljivo je da ovaj tekst zapoinje referencom na Levi-Strosovu misao o naunom obja
njenju iz Divlje misli: obja
njenje se sastoji ne u svoenju sloenog na prosto, ve u tome da se ono
to je sloeno i manje razumljivo zameni sloeno
u koja je razumljivija. Maksima koju je Gerc smatrao prikladnom za antropologiju glasi: ƒTragaj za sloeno
u i uredi je.ƒ Ibid, 48. 34 Ibid, 50. 32

82

Gerc vs. Levi-Stros

se (ili bar ne samo niti uvek) u njihovoj empirijskoj op
tosti, ve u mogunosti da ukau na ƒtrajne prirodne procese u njihovoj osnoviƒ.35 On zakljuuje da je izuzetno te
ko povui liniju izmeu kategorija prirode i kulture, izmeu onog
to je univerzalno i konstantno (priroda) i onog
to je konvencionalno, lokalno i varijabilno (kultura). ]a razliku od Levi-Strosa koji smatra da ova distinkcija jo
uvek ima, ako ne stvarnu onda instrumentalnu, metodolo
ku vrednost,3J Gerc u to ne veruje. tavi
e, svaki poku
aj povlaenja takve granice bi, po njegovom mi
ljenju, vodio ƒlanom ili bar pogre
nom predstavljanju onoga
to ovek jesteƒ. Gerc tvrdi da je granica izmeu onoga
to je uroeno kontrolisano i
to je kulturno kontrolisano u ljudskom pona
anju nejasna, a Levi-Stros da je ƒesto te
ko povui razlikuƒ, odnosno da se empirijskom analizom ne moe odrediti taka prelaza, zato
to fiziko-biolo
ki i psihosocijalni stimulansi esto izazivaju sline reakcije.37 Skoro svako sloeno ljudsko pona
anje je ƒinteraktivniƒ rezultat i jednog i drugog (Gerc); ƒu veini sluajeva, uzroci i nisu stvarno odvojeni, jer odgovor subjekta predstavlja integraciju biolo
kih i dru
tvenih izvora njegovog pona
anja, kao
to je to sluaj u ponaGerc, Uticaj pojma kulture na pojam oveka, J1, J2. ^. Lévi-Strauss, The Elementary Structures of Kinship, 3. 37 Lévi-Strauss, Introduction: Nature and ^ulture, The Elementary Structures of Kinship, 3, 8. 35

3J

Gordana Gorunovi

83


anju majke prema detetuƒ (Levi-Stros). Kultura je uslov, sredstvo i su
tina ljudske egzistencije: ƒMi smo, sve u svemu, nepotpune ili nedovr
ene ivotinje koje se upotpunjuju, odnosno dovr
avaju kroz kulturuƒ (Gerc);38 ƒKultura nije naprosto jukstaponirana niti superponirana ivotu, ve ona u jednom smislu slui kao supstitucija ivota, a u drugom, koristi ga i transformi
e da bi stvorila sintezu novog redaƒ (Levi-Stros).39 Ova pametna ivotinja sa razvijenim neokorteksom nije mogla nastati bez kulture niti moe postojati bez nje; stoga se ni njena priroda ne moe zamisliti izvan, odnosno promi
ljati nezavisno od kulture. Levi-Stros podsea da je Blumenbah jo
1811. u studiji o ƒDivljem Petruƒ izneo znaajno zapaanje da ako ovek i jeste pripitomljena ivotinja, onda je i jedina koja je sama sebe pripitomila. Domaa ivotinja e se u izolaciji vratiti prirodnom pona
anju svoje vrste koje je imala pre pripitomljavanja, ali to ne moemo oekivati od oveka, jer ƒvrsta ne poseduje prirodno pona
anje na koje bi izolovana individua mogla da regrediraƒ.40 Gerc, pak, iznosi spekulaciju da bi ljudi bez kulture bili ƒneupotrebljiva udovi
ta i mentalni bogaljiƒ, a ne ƒpametni divljaci iz Goldingovog Gospodara muvaƒ, niti plemeniti divljaci ƒprosvetiteljskog primitivizmaƒ. Ako je sposobnost za govor i uenje jezika uroena, sposobnost da govorimo odreene jezike definitivno je Gerc, Uticaj pojam kulture na pojam oveka, J9. Lévi-Strauss, Op. cit. 4. 40 Ibid, 5.

38 39

84

Gerc vs. Levi-Stros

kulturna (Gerc);
tavi
e, artikulisani govor je istovremeno proizvod i uslov kulture, tj. kultura sama (Levi-Stros). Gerc, meutim, eksplicitnije i radikalnije nego Levi-Stros odreuje oveka kao ƒkulturni artefaktƒ i to artefakt odreene, konkretne i specifine kulture, kao
to je to i katedrala u artru. Ako je Levi-Strosovo traganje za strukturalnom osnovom dru
tvene i kulturne raznovrsnosti bilo motivisano filozofskom potragom za univerzalnom su
tinom Kulture i oveka, Gercovo traganje za znaenjima ovih kulturno i istorijski odreenih artefakata je striktno neesencijalistiko, fenomenolo
ko- konstrukcionistiko. Ne postoji nikakva su
tina iza ili ispod pojava, jer je ona, takorei, ve u njima. Ne postoji lice i nalije stvari, niti se iza uloga i maski koje igramo, odnosno nosimo u na
im dru
tvenim igrama kriju nekakve stvarnije linosti ili objektivniji vidovi stvarnosti; znaenja su ve u njima, a mi treba da ih proitamo. Ljudska priroda je ono
to nam je svima zajedniko, to znai ono za
ta smo intrinsino sposobni da postanemo i ono
to zaista postajemo. Ako nas je kultura oblikovala kao jedinstvenu vrstu, ona nas isto tako oblikuje i kao posebne individue. ƒBiti ovek znai biti qavanacƒ, kau njegovi informanti na qavi. Gerc ni u jednom trenutku ne dolazi u isku
enje da ovaj stav oznai kao vid uskogrudog primitivnog etnocentrizma koji porie ljudskost drugima.41 ]a njega je to egzistencijal41 U eseju ƒUpotrebe razliitostiƒ, Kultura 118/119 (2007): 87-107, Gerc e prigovoriti francuskom antropologu zbog to-

Gordana Gorunovi

85

na injenica koju treba inkorporirati u antropolo
ko razumevanje kulturne konstrukcije ljudske prirode, linosti i sopstva. Š Š Š Moe biti zanimljivo, prosto kao zapaanje, a moda i kao simptom neeg relevantnijeg da tako razliiti pristupi kao
to su Levi-Strosov i Gercov, mogu imati sline, pa i zajednike polazne pretpostavke u teorizaciji kulture. Da li je slinost izmeu njih u ovom aspektu kontigentna ili rezultat dublje intelektualne filijacije, odnosno genealogije? Da li postoji recidiv ƒveneƒ opozicije priroda/kultura i u Gercovom mi
ljenju? Usudiu se da dodam jo
jedno pitanje: da li je Gerc latentni strukturalist, budui da postoje izvesne primese naivnog, stihijskog, neosve
enog strukturalnog pristupa (mada ne levi-strosovskog tipa) u njegovoj interpretativnoj analizi? Dau i primer, egzemplarni esej ƒDuboka igra: belelerisanja, reklo bi se, istog takvog parohijalizma/etnocentrizma u ƒneobinojƒ i ƒzabrinjavajuoj argumentacijiƒ na poetku zbirke eseja pod ƒspornimƒ naslovom Udaljeni pogled. Podstaknut jednim napisom Levi-Strosa (predavanje na poziv Uneska 1971, povodom meunarodne godine borbe protiv rasizma i rasne diskriminacije), Gerc je razmi
ljao o ƒbudunosti etnocentrizmaƒ, njegovim moralnim i kognitivnim implikacijama. Vidi i ^. Lévi-Strauss, The View from Afar, New York, Basic Books, 1985.

86

Gerc vs. Levi-Stros


ke o balineanskoj borbi petlovaƒ (1972),42 koji je pretrpeo i preiveo tolike kritike i tumaenja, pa e sasvim sigurno bezbolno podneti i ovo moje benigno zapaanje. Najsaetije reeno, borba petlova objedinjuje u sebi kategorije prirode (ƒnesputan besƒ, ƒidƒ, ƒanimalizamƒ) i kategorije kulture (ƒusavr
ena formaƒ, ƒartikulisana formaƒ, ƒsociolo
ki entitetƒ; ƒmu
ki superegoƒ). Kao artikulisana igrana forma na javnoj pozornici (po Gofmanovoj terminologiji, ƒfokusirano okupljanjeƒ), ona objedinjuje dru
tvenu igru (uesnici, strategije, ciljevi, ishodi), dru
tvenu dramu i dru
tveni tekst. U klasina, pretkolonijalna vremena (pre 1908), borba petlova je bila ƒizrazito dru
tveno pitanjeƒ, regulisano zakonom, fiskalnim propisima i obiajnim pravom, a uestvovanje u njoj ƒgraanska dunostƒ odraslih mu
karaca. To znai da je ona jedna od retkih dru
tvenih situacija i aktivnosti iz koje su u ovom ƒprilino ‡jednopolnom‡ƒ dru
tvu iskljuene ene. Uprkos pravnoj zabrani, sankcijama i moralnoj osudi od strane postkolonijalne birokratske i kulturne elite, praksa se kao dru
tveno poeljna na lokalnim nivoima nastavila u tajnosti. No, to je i dalje bila predstava koju tradicionalno reiraju i izvode na pozornici ƒmu
karci za mu
karceƒ, bez ikakvog ue
a balineanskih ena. tavi
e, postoje tabui koji se odnose na ene. 42 Prvi put objavljen u Deadalus, (Winter, 1972): 1-37, Geertz, The Interpretation of Cultures: Selected Essays, Basic Books, New York 1973, 412-453, srpski prevod Gerc, Duboka igra: Bele
ke o balineanskoj borbi petlova, 221-281.

Gordana Gorunovi

87

Ko je onda ƒrekaoƒ Gercu, Bejtsonu i Mid da petlovi govore o ljudima i njihovoj seksualnosti, tj. mu
koj seksualnosti (ƒfalika simbolikaƒ)? Verovatno sami Balineani, njihovi obiaji i postupci, verbalni izrazi i koncepti, a ne Sigmund Frojd. Identifikacija sa petlovima je psiholo
ki ambivalentan proces: kao faliki simbol, petao simbolizuje mu
ki superego, idealno ja ili ƒezopovski iskazan narcistiki mu
ki egoƒ, ali i njegovu suprotnost ` destruktivni id koji pripada ne-ljudskom animalnom i demonskom svetu.43 Veza izmeu petlova i krvoednih animalistikih demona donjeg sveta je eksplicitna; prino
enje krvne rtve predstavlja ritualnoreligijsku funkciju borbe petlova.44 43 Gerc navodi niz pokazatelja odvratnosti i surovosti Balineana prema ivotinjama (npr. u ophoenju prema psima, u tako o
troj suprotnosti prema strastvenom interesovanju i brinosti kad je re o petlovima); ƒivotinjskimƒ oblicima pona
anja u ljudskom kulturnom svetu, kao
to su sodomija i incest ili ispoljavanju ƒanimalneƒ ljudske prirode (frustracija puenja kod beba; turpijanje zuba kao glavni obred u pubertetu); fiziolo
kim procesima i motorikoj nespretnosti. Kuperovo itanje Gercove analize stavlja akcenat na psihoanalitiki aspekt, tumaenje skrivene nesvesne motivacije dogaaja, iracionalnih vrednosti (potisnuti strahovi i elje) ispod zvaninih vrednosti balineanske kulture. Adam Kuper, Culture: The Anthropologists( Account, ^ambridge, Massachusetts/London, England, 1999, 108-109. 44 Uoi op
teg balineanskog praznika, ƒDana ti
ineƒ, kada demoni izlaze iz pakla, borbe petlova su bile legalne i prireivane u skoro svim selima na ostrvu.

88

Gerc vs. Levi-Stros

Gerc potom primenjuje ƒtekstualniƒ pristup u interpretaciji simbolikog znaenja ovog vida dru
tvene akcije. Ono
to na taj nain postie u jednoj ravni interpretacije, verovatno neintencionalno, jeste mitomorfizacija i mitopoetizacija borbe petlova. Predoavajui dramatizam borbe (ƒkrvava drama mrnje, surovosti, nasilja i smrtiƒ), Gerc zapravo tumai dubinsku (usuujem se da kaem, ƒmitskuƒ) strukturu ovog balineanskog anra iji su glavni elementi parovi ƒvenihƒ (bezvremenih i u tom smislu transcendentnih) opozicija ` ƒovek i zver, dobro i zlo, ego i id, kreativna mo probuene mu
kosti i destruktivna mo osloboene animalnostiƒ.45 Na toj istoj osnovi on moe da pripi
e vlasniku pobednikog petla koji, po pravu, konzumira meso rastrgnutog petla ƒpome
anaƒ ambivalentna oseanja, kao
to su ƒsocijalna nelagodnost, moralna satisfakcija, estetska odvratnost i kanibalsko zadovoljstvoƒ.4J Ovaj zakljuak, po mom mi
ljenju, nije posledica ƒtankogƒ opisa niti odsustva domorodake take gledi
ta i dijalogizma, ve pre atemporalne perspektive i posledinog hermetizma (ili moda latentnog struktuGerc, Op. cit. 233. Njegov kritiar Vinsent Krapancano to oigledno smatra neuverljivim, spekulativnim i suvi
e uop
tenim zakljukom, koji vodi esencijalizaciji i hipostaziranju ƒvenog Balineaninaƒ. V. ^rapanzano, Hermes‡ Dilemma: The Masking of Subversion in Ethnographic Description, u q. ^lifford, G. E. Marcus, eds., Writing Culture: The Poetics and Politics of Ethnography, University of ^alifornia Press, 198J, 51-7J. 45 4J

Gordana Gorunovi

89

ralizma?) Gercove analize: nastojanja da se dekodira poruka borbe petlova, shvaene kao balineanski metanarativ ` ƒparadigmatina priaƒ o etosu kulture, kolektivitetu i dimenziji subjektivnosti pojedinca (ƒneka vrsta sentimentalnog obrazovanjaƒ i ƒmetasocijalno obja
njenjeƒ dru
tvene stratifikacije).47 Iz kognitivne analitike perspektive Marka Tarnera48 ukazuje se mogunost da moja provizorna hipoteza o implicitnom, ƒlatentnom strukturalizmuƒ koji predstavlja nesvesnu ili neintencionalnu motivaciju Gercove analize nije puka impresija bez ikakve potpore.49 Prema Tarneru, Gercov esej je oigledno posveen retrospektivnoj interpretaciji jednog partikularnog sociolo
kog entiteta, ali on postie i ne
to vi
e od toga: ispod povr
ine on nastoji da otkrije bazine kognitivne operacije koje borbu petlova kao izum ine moguom. 47 Vilijem Sjuel oznaava ovaj aspekt Gercove analize kao ƒsinegdohalnuƒ reprezentaciju balineanske kulture iz sinhronijske perspektive, za razliku od Vilijema Rozberija koji je u celini tretira kao neku vrstu metafizikog konstrukta, zato
to apstrahuje borbu petlova od istorijskog i dru
tvenog procesa proizvodnje i reprodukcije odnosa moi i dominacije. Sewell qr., Op. cit., 52, u napomeni; W. Roseberry, ƒBalinese ^ockfights and the Seduction of Anthropologyƒ, Social Research, Vol. 49, No. 4 (1982): 1013-1028. 48 M. Turner, ƒDeep Playƒ, u: Cognitive Dimensions of Social Science: The Way We Think About Politics, Economics, Law, and Society, O‰ford University Press, 1998, 3-59. 49 Ona je nastala potpuno nezavisno i pre bilo kojeg znanja o Tarnerovom radu.

90

Gerc vs. Levi-Stros

Tarner tvrdi da su ove kognitivne operacije fundamentalne i univerzalne; one su osnov racionalnog mi
ljenja, imaginacije, kreativnosti i inovacije. qedna od njih i, po Tarnerovom mi
ljenju, najvanija jeste konceptualna integracija (ƒblendingƒ). Ona je aktivna u svim oblastima mi
ljenja i delovanja, ukljuujui odluivanje, procenu, zakljuivanje i otkrie. U ƒDubokoj igriƒ Gerc prua ƒbriljantnu demonstracijuƒ sloenosti konceptualnog povezivanja iako to uop
te nije bila njegova namera. Njegova deklarativna namera je bila da iz istorijske retrospektive interpretira ƒfabulozan, sloen, partikularanƒ sociolo
ki entitet, da ga priblii i uini inteligibilnim za one koji nisu Balineani. Drugim reima, Gercova namera je bila da objasni njegovo lokalno znaenje. Tarner, meutim, sugeri
e da se borba petlova moe posmatrati i kao rezultat mentalne sposobnosti koja je trajna, univerzalna i uniformna, prisutna u svim kulturama, jezicima i istorijskim vremenima, iako su njeni stvarni proizvodi spektakularno razliiti, raznovrsni i sloeni. Balineanska borba petlova je lokalni fenomen i istorijski dogaaj, ali je mentalna operacija u njenoj osnovi invarijantna, nezavisna od kulture, istorije, jezika. Ona je deo ƒnasƒ, pri emu ƒmiƒ nismo ni Balineani iz 1958. niti naunici iz 2009. ve kognitivno moderna ljudska bia. Tarner tvrdi da je konceptualno povezivanje ƒbazino, a ne egzotinoƒ. Pojam balineanske borbe petlova je konceptualni metonimijski spoj. On potie iz konceptualnog povezivanja dve veoma razliite vrste stvari, tj. bia ` ljudi i

Gordana Gorunovi

91

petlova. Gerc ini razne poku
aje da oznai vrstu mentalne operacije koja obja
njava tu vezu: ƒslika, fikcija, model, metafora...ƒ. On iznova podsea da je ona istovremeno in prirode i in kulture. Njegov izraz ƒunakrsna dvostrukostƒ koji opisuje su
tinsko svojstvo balineanske borbe petlova je, prema Tarneru, ƒsavr
enƒ, najbolji mogui izraz za konceptualnu integraciju: ƒdvostrukostƒ opisuje dva polja uticaja, a ƒunakrsnaƒ nain na koji njihova nezavisna svojstva stupaju u interakciju da bi proizvela novi znaenjski spoj. Meutim, fokalni spoj za Gerca, onaj koji je predmet njegove ƒafter the factƒ partikularne interpretacije,50 kao kanonskog primera kako treba ƒraditiƒ interpretativnu dru
tvenu nauku, jeste spoj borbenog petla i drutvenog oveka. On je taj koji kreira balineansku borbu petlova kao sociolo
ki entitet. Njegovo emergentno znaenje oblikuje i predstavlja Balineane. Na taj nain, ispostavlja se da Gercova interpretativna analiza kulture ƒkao tekstaƒ zaista ƒradiƒ, ali na jednom neoekivanom nivou/planu koji je veoma udaljen od autorove zamisli i namere, kao i od deklarativnog relativizma njegove kulturne teorije: u kognitivnoj dimenziji kulturne reprezentacije balineanske borbe petlova i po osnovi bazinih, univerzalnih i konstantnih mentalnih operacija, koje su, naravno, inherentno ljudske. 50 Vidi Kalidasinu priu o indijskom mudracu i slonu kao metaforu Gercove ƒetnografske antropologijeƒ, u Geertz, After the Fact: Two Countries, Four Decades, One Anthropologist, 1J7.

92

Gerc vs. Levi-Stros

Gordana Gorunovi GEERTZ VS. LÉVI-STRAUSS: DES HYPOTHÈSES STRUCTURALES SOUS-JACENTES DANS LE CULTURALISME DE GEERTZ? Il sagira ici de deux auteurs, dans le sens foucaldien du terme, qui sans conteste peuvent être rangés parmi les personnalités les plus influentes de lanthropologie socio-culturelle, des études sociales et de la scène interdisciplinaire du 20e siècle. Claude Lévi-Strauss est devenu "le héros intellectuel" au cours de la période de la domination du structuralisme, vers le milieu du 20e siècle et au cours des années 1960, Clifford Geertz "icône et ambassadeur" de lanthropologie dans la seconde moitié du 20e siècle. Tous les deux ont non seulement fondé des approches et des méthodes théoriques particulières, respectivement lanalyse structurale puis interprétative, ont formé des styles distinctifs dans lécriture anthropologique, mais ont également par leur autorité et leurs oeuvres inspiré des paradigmes et des mouvements intellectuels plus larges; c'est pourquoi le structuralisme et linterprétativisme culturel représentent bien plus que de simples épisodes de lhistoire de la pensée socio-scientifique ou de lhistoire des "cultures à la mode". Mon objectif ici, en dépit de toutes les différences bien perceptibles dans leurs discours épistémologiques, leurs approches théoriques et leurs méthodes, de même que dans leur écriture ethnographique et antropologique elle-même, est de faire certains parallèles et de mettre en lumière certaines ressemblances dans leur théorisation et leur interprétation de la culture. 

Gordana Gorunovi

93

Mots-clés: Claude Lévi-Strauss, Clifford Geertz, culturalisme, structuralisme, lécriture anthropologique, la théorie de la culture, la diversité culturelle

Gordana Gorunovi GEERTZ VS. LEVI-STRAUSS: LATENT STRUCTURAL DISPOSITIONS IN GEERTZ THEORY OF CULTURE? These are two authors, in Foucauldian terms that certainly belong to the most influential individuals in socio-cultural anthropology, as well as in the social sciences and interdisciplinary research more broadly. Claude Levi-Strauss became some kind of an intellectual hero during the domination of structuralism in the mid-twentieth century and during the 1960s, while Clifford Geertz was an icon and ambassador of anthropology in the second half of the twentieth century. They are both one of the founders of the discourse theory. They not only established a distinct theoretical approaches and methods  structural (Levi-Strauss) and interpretative anthropology (Clifford Geertz), but through their intellectual authority they also inspired paradigms and intellectual movements making structuralism and interpretation of culture more than some passing episodes in the history of social though (in terms of trendy ideas). My aim is to make some parallels between these two authors, who despite all the differences that are evident in their epistemological discourses, theoretical approaches and methods (as well as in their ethnographic and anthropological writings it-

94

Gerc vs. Levi-Stros

self) still have some similarities in their theorisation and interpretation of culture, which I would like to stress in this paper. Key words: Claude Levi-Strauss, Clifford Geertz, structuralism, culturalism, theory of culture, cultural diversity, anthropological writing

Ivan Vukovi
Odeljenje za filozofiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Transcendentalni idealizam i strukturalizam∗ Apstrakt: Autor analizira Rikerovu analogiju izmeu Kantovog transcendentalnog idealizma i Levi-Strosovog strukturalizma. Autor pokazuje da oba u
enja govore o postojanju apriornog formalnog okvira, ali da se razilaze u na
inu na koji ga opisuju i u funkciji koju mu dodeljuju. Autor otud zaklju
uje da se strukturalizam moe posmatrati kao jedna od moguih upotreba opte Kantove ideje o postojanju takvog okvira. Takoe, autor tvrdi da treba odbaciti Rikerov stav da je strukturalizam kantovstvo bez transcendentalnog subjekta zato to se nijedno u
enje koje ne postulira postojanje takvog subjekta ne moe nazvati kantovskim. Najzad, autor ukazuje na to da Levi-Strosovo u
enje u sebi nosi osudu moderne evropske misli
ijem je artikulisanju Kant u mnogo
emu doprineo. Klju
ne re
i: Kant, Levi-Stros, forma, struktura, strukturalizam, transcendentalno.

Tekst je rezultat rada na projektu ƒProblem eksplanatorskog jaza u filozofiji i nauciƒ koji u celini finansira MNTR RS. ∗

Ivan Vukovi

97

U svom tekstu ƒStruktura i hermeneutikaƒ, francuski filozof Pol Riker opisao je strukturalizam kao kantovski transcendentalizam bez transcendentalnog subjekta,1 i kao ƒkategorijalni sistem bez reference na mislei subjektƒ.2 U predgovoru za Presno i peeno, Levi-Stros se sloio sa ovim poreenjem i napomenuo da je strukturalizam u antropologiji slian Kantovoj filozofiji po tome
to traga za unutra
njim pretpostavkama mi
ljenja, ali da se od njega razlikuje utoliko
to ne analizira i ne poku
ava da univerzalizuje misao svog kraja sveta, ve ispituje ƒkolektivne razumeƒ drugih kultura.3 Takoe, on e napomenuti da strukturalizam ƒcelinu uslovaƒ kolektivnog mi
ljenja tretira kao objekat koji ima ƒvlastitu stvarnost, nezavisnu od bilo kog subjektaƒ.4 Govorei o strukturalnoj analizi mitova, on e taj stav izraziti u sledeoj britkoj formuli: ƒMi ne poku
avamo da pokaemo kako ljudi misle u mitovima, ve kako se mitovi misle u ljudima, bez njihovog znanja.ƒ5 U ovom emo lanku poku
ati da procenimo vrednost Rikerove teze, pa emo ukratko razmotriti istorijske veze i formalne slinosti izmeu antropolo
kog strukturalizma i transcendentalnog idealizma. inei Paul Ricoeur, Le conflit des interprétations, les Éditions du Seuil, Paris 19J9 : 55-5J. 2 Ibid, 37. 3 ^laude Lévi-Strauss, Le cru et le cuit, Plon, Paris 19J4: 18. 4 Ibid, 19. 5 Ibid, str. 20. 1

98

Transcendentalni idealizam i strukturalizam

to, usredsrediemo se na tri stvari: na odnos apriornih formi i struktura, na status subjekta i na istorinost dveju teorija. Apriorne forme i strukture Kant je bio prvi mislilac koji je artikulisao ideju o postojanju apriornih okvira opaanja i mi
ljenja pomou kojih ljudi organizuju svoje predstave o svetu, i od nekoliko doktrina koje e ga uiniti slavnim, ova je verovatno najznaajnija. Svoj veliki znaaj, Kantova doktrina ne duguje inventivnoj artikulaciji samih formi, ve drugaijem stavu o njihovom ontolo
kom statusu. Do pojave triju Kritika, naime, mnogi su filozofi smatrali da se forme u kojima ovek opaa i misli podudaraju sa formama prirode zato
to i jedne i druge potiu od formi bojeg duha koji ih je stvorio. Oni su zbog toga verovali da ljudi opaaju i misle samu prirodu, i da preko nje proniu u tajne bojih misli. Kant je tu sliku izmenio tako
to je iz trolane tvorako-saznajne relacije iskljuio boga i rekao da forme u prirodi zatiemo zato
to joj ih sami pridodajemo. Pravilnosti u svetu, napisae on na poetku Kritike istog uma, moemo otkriti samo ako sami postavimo okvire u kojima e one moi da se ispolje.J

J Imanuel Kant, Kritika istog

uma, BIG], Beograd 197J: 17.

Ivan Vukovi

99

U XIX i XX veku, ta e se ideja nai u sredi
tu itavog niza veoma razliitih uenja kakve su Hegelova filozofija smene duhovnih formi, Kunova teorija revolucionarnih preobraaja naunih paragidmi, Fukoova pluralistika teza o istoriji diskurzivnih epistema, ili omskijeva zamisao o univerzalnim i vanvremenim jezikim strukturama koje se ispoljavaju u razliitim prirodnim jezicima. Na ovaj jasan, ali prilino uop
ten nain, Kant se moe smatrati zaetnikom ideje koja je imala dugu i plodnu istoriju, a u kojoj i Levi-Strosove strukture mogu pronai svoje mesto. qer, i one su zami
ljene kao univerzalni apriorni obrasci kojima ljudi nesvesno oblikuju svoje svesno iskustvo,7 i mogu se shvatiti kao jedna od interpretacija aprioristike ideje. Sam apriorni aparat, meutim, Kant je zamislio drugaije nego Levi-Stros. Dok je francuski antropolog ispitivao nesvesne strukture kolektivnog mi
ljenja koje obuhvataju tako razliite stvari kao
to su krave, ene, bogovi i po neko, okom opaljivo nebesko telo, Kant se inƒAko se, kao
to verujemo, nesvesna aktivnost duha sastoji u nametanju formi sadraju, i ako su te forme u osnovi iste za sve duhove, stare i moderne, primitivne i civilizovane, potrebno je i dovoljno dosegnuti nesvesnu strukturu koja lei ispod svake ustanove ili svakog obiaja, kako bismo dobili naelo tumaenja koje vai i za druge ustanove i druge obiaje, pod uslovom, naravno, da odemo dovoljno duboko u analizi.ƒ ^laude Lévi-Strauss, Histoire et Ethnologie, Revue de métaphysique et de morale, 1949, 54 (3-4) : 3J5. Preveo I.V. 7

100

Transcendentalni idealizam i strukturalizam

teresovao za prirodne nauke svog doba, i za sposobnost ljudskog duha da uspostavi geometrijske i logike veze izmeu percepcija fizikih objekata. On je hteo da otkrije za
to Njutnova matematika fizika valjano obja
njava predmete ljudskog iskustva, pa je pretpostavio da ona ima osnove u ljudskom duhu, i da ljudski duh oblikuje predmete koje ona prouava. Razvijajui svoju pretpostavku, on je meu apriorne forme ljudskog duha uvrstio osnovna prostorna, vremenska i pojmovna odreenja kojima barata Njutnova fizika, i time naunu paradigmu svog vremena i svoje kulture prikazao kao proisteklu iz nadistorijske i univerzalne ljudske prirode. Primera radi, Njutn je smatrao da je prostor jedinstveni i sveobuhvatni okvir svetskih zbivanja, koji je u svom postojanju i odlikama nezavistan od materije koja ga ispunjava, a zavistan od boanskog duha koji pomou njega tu materiju opaa. U antropomorfizovanoj Kantovoj verziji, prostor e postati jedinstveni i sveobuhvatni referentni okvir koji ljudski duh projektuje kako bi organizovao svoje percepcije i kretanje tela koje nastanjuje. Kad je o misaonim formama re, Kant je pretpostavio da se one sastoje od niza kategorija koje je prema tradicionalnom obrascu podelio na kategorije kvantiteta, kvaliteta, relacije i modaliteta. Prilikom utvrivanja njihovih meusobnih odnosa, pak, on je u ogranienoj meri upotrebio semantike ideje kojima se sluio i Levi-Stros: op
tu fonolo
ku ideju o znaenju na osnovu mesta u strukturi, ideju o trolanim strukturama sasta-

Ivan Vukovi

101

vljenim od dva suprotna i jednog posrednikog lana, i ideju o binarnom karakteru tih suprotnosti. U svaku kategorijalnu grupu, naime, Kant je svrstao po tri kategorije i onda dokazivao da trea nastaje spajanjem prve dve, pri emu je u tri od etiri sluaja izabrao kategorije koje se nalaze u odnosu suprotnosti (ƒjedinica i mnoinaƒ, ƒrealitet i negacijaƒ, ƒmogunost-nemogunostƒ i ƒbie-nebieƒ), ali tim suprotnostima nije dao binarni karakter. Binarne opozicije emo u Kantovoj tabeli kategorija pronai na dva mesta, ali oba puta u okviru jedinstvenih kategorija (ƒsupstancija-akcidencijaƒ, ƒuzrok-posledicaƒ), zbog ega one ne proizvode novu, treu kategoriju, pa ne predstavljaju ni konkretizaciju op
tijih semantikih ideja. Mesto transcendentalnog subjekta Levi-Strosove strukture nastaju iz interakcije koja se meu jednoobrazno ustrojenim ljudskim duhovima odvija u zateenim geografskim i istorijskim okolnostima, a omoguavaju da se predmeti iskustva razvrstaju i dobiju znaenje na osnovu mesta koje e zauzeti u klasifikacionoj shemi. Te strukture mogu postojati nezavisno od subjekta u tom smislu da nijedan individualni subjekt ne odreuje ni kontrasno-relacioni obrazac prema kojem operi
e, niti se moe smatrati tvorcem bilo koje konkretne misaone strukture koja je proistekla iz operacija veeg broja subjekata.

102

Transcendentalni idealizam i strukturalizam

Individualni subjekt ne utie na karakter svojih formi ni u Kantovoj koncepciji, ali predstavlja uslov njihovog postojanja zato
to bez njega ne moe postojati predmet na koji bi se one mogle primeniti. Kant je, naime, smatrao da nam opaaji dolaze u delovima koje mora da povee jedinstveni subjekt kako bi se u njegovom iskustvenom polju ukazali fiziki predmeti. U njegovoj zamisli, objekat ne moe postojati bez subjekta, niti subjekat bez objekta, a transcendentalne forme predstavljaju obrasce prema kojima subjekat sastavlja objekat. U transcendentalnom idealizmu, mogli bismo otud rei, individualni subjekt konstruie objekt tako
to ga uklapa u vlastitu strukturu, dok u strukturalizmu ve gotovi, zateeni predmet dobija svoje egzistencijalno znaenje tako
to biva uklopljen u strukturu. U tom smislu, za Rikerovu tezu bismo mogli rei da ima upori
te na strukturalistikoj, ali ne i na idealistikoj strani analogije: strukture koje Levi-Stros otkriva zaista mogu postojati nezavisno od bilo kog posebnog subjekta, ali se zato ne bi mogle nazvati transcendentalnim na nain na koji je Kant koristio tu re. Istorinost dveju teorija I Kantu i Levi-Strosu je prebacivano da zanemaruju dijahroniju i da strukture ili forme, koje mogu biti plod istorijskog razvoja, pogre
no prikazuju kao vanvremene. Iako je izvesno da u tim kritikama ima istine, ne

Ivan Vukovi

103

treba ispustiti iz vida da je istorija na razliite naine prisutna u shvatanjima obojice teoretiara. Kad je o Kantu re, istorija se u njegovim uenjima javlja u tri vida. U svojoj prvoj knjizi, u Optoj istoriji prirode i teoriji neba, on je zamislio za svoje vreme revolucionarnu i kasnije potvrenu teoriju po kojoj kosmos nema oblik sfere, kako se do tada mislilo, ve oblik poloenog diska, i teoriju o evoluciji putem koje kosmos postepeno dobija svoj oblik ” teoriju o istoriji prirode u skladu sa zakonima Njutnove fizike. U svojim poznim spisima o istoriji oveanstva, pak, on je izneo socio-biolo
ku hipotezu po kojoj je ovekova telesna priroda tako ustrojena da on nunim nainom evoluira u kulturnom, pravnom i politikom smislu, kako bi itavu planetu na kraju prekrio sistemom republikanskih ustanova, koji po svojoj homogenosti nalikuje kosmikom, planetarnom poretku. Tom istorijom, dodae on, upravlja provienje koje je tako podesilo mehanizam koji je pokree, da ona na kraju dovede do stvaranja racionalnog poretka u kojem u potpunosti moe da se ispolji ljudska sloboda. Najzad, Kant e pretpostaviti da glavnu ulogu u razvoju oveanstva igraju evropski narodi, a neevropski samo ƒepizodnuƒ.8 Izmeu ove dve teorije o istoriji, odigrala se istorija same Kantove filozofije. U svojoj ranoj fazi, naime, on 8 Imanuel Kant, ƒIdeja op
te istorije usmerene ka ostvarenju svetskog graanskog poretkaƒ, u Um i sloboda, Ideje, Beograd 1974, str. 39.

104

Transcendentalni idealizam i strukturalizam

je smatrao da e ljudi svoje najvi
e ispunjenje postii ako, pomou nauke o prirodi, budu shvatili da je Tvorac prirode dobar i pravedan. U tom deistikom periodu, on je verovao da je ovek su
tinski pasivan, i da svet moe samo da razume, ali da ne moe da ga menja. U svojoj ƒkritikojƒ fazi, pak, on e ograniiti ovekove saznajne moi ali e, pod uticajem Rusoovog Emila, uzdii njegove praktine potencijale i razviti teoriju o slobodnom i racionalnom delanju koje svoj vrhunac dostie u stvaranju republikanskih ustanova. U tom, najslavnijem razdoblju svog filozofiranja, on e zakljuiti da ovekovo pozvanje nije da razume kosmiki poredak, ve da dovr
i njegovu izgradnju na ]emlji. Poslednja i najvanija poruka njegove filozofije jeste da je ovek demijurg koji je predodreen da dovr
i posao stvaranja
to ga je bog ostavio nezavr
enim pre nego
to se, poteran epistemolo
kom kritikom, povukao u tamu meuzvezdanih prostora. Ispod svog kosmo-teolo
kog ruha, ta je poruka nosila prosvetiteljski i modernistiki zahtev za samoosve
ivanjem, za preuzimanjem odgovornosti za vlastitu sudbinu, i za prevazilaenjem iracionalnosti tradicionalne evropske kulture. Levi-Stros, s druge strane, nije verovao da istorije razliitih kultura ine jedinstvenu istoriju ljudskog roda koja ima zajedniki pokretaki mehanizam i zajedniki cilj koji ispunjava poslednja i najvi
a, evropska kultura. Umesto toga, on je smatrao da razliite istorije predstavljaju meusobno nesvodive i ireverzibilne naine na koje se, usled dejstva sluajnih i spolja
njih i-

Ivan Vukovi

105

nilaca, ispoljava jedinstvena ljudska priroda, i izneo je niz razloga zbog kojih se ne moe tvrditi da je evropska kultura u svemu superiorna u odnosu na druge.9 Levi-Strosovo uenje stoga nosi snanu istorijsku poruku ” poruku koja se odnosi na jednu istoriju, i koja se moe razumeti samo u konkretnom istorijskom trenutku u kome je poslata. Re je o moralnoj osudi moderne zapadne civilizacije koja je svoju istoriju zapoela radikalnim prosvetiteljskim zahtevima, a zavr
ila sa kolonijalizmom, dva svetska rata i holokaustom. Re je o osudi civilizacije koja je, u ime vere u racionalnost, izazvala najvea i najiracionalnija stradanja u celokupnoj istoriji oveanstva. Najzad, re je o rusoovskoj osudi koja istoriju moderne evrope vidi kao pad, kao lo
u upotrebu izvornih ovekovih mogunosti koje moemo videti ako se osvrnemo na arhaini ivot dobrog divljaka kakav se ouvao na brazilskim visoravnima. Toj istoriji, Imanuel Kant je doprineo tako
to je, u ime iste rusoovske vere u oveka, svojim knjigama podsticao ljude da je stvaraju, i tako
to je dao jedan od kljunih doprinosa mitskom tumaenju njihovih postupaka. Literatura: Kant, Imanuel. 197J. Kritika istog uma. Beograd: BIG]. Kant, Imanuel. 1974. Um i sloboda. Beograd: Ideje. 9 Videti ve citirani lanak, rasprave sadrane u kratkoj knjizi Rasa i istorija, ili sam poetak Divlje misli.

106

Transcendentalni idealizam i strukturalizam

Lévi-Strauss, ^laude. 1958, 1973. Anthropologie structurale I et II. Paris: Plon. Lévi-Strauss, ^laude. 19J4. Le cru et le cuit. Paris: Plon. Lévi-Strauss, ^laude, Race et histoire, Folio, Paris 1987. Lévi-Strauss, ^laude. 1950. Introduction à l‡oeuvre de Marcel Mauss. U: Marcel Mauss, Sociologie et anthropologie. Paris: PUF. Lévi-Strauss, ^laude. 1949. Histoire et ethnologie. Revue de métaphysique et de morale, 54 (3-4) : 3J3-391. Levi-Stros, Klod. 1978. Divlja misao. Beograd: Nolit. Levi-Stros, Klod. 1999. Tu#ni tropi. Beograd: ]epter. Ricoeur, Paul. 19J9. Structure et hérmeneutiˆue. U: Le conflit des interprétations, , Paris: Éditions du Seuil. Vukovi, Ivan. 200J. Oponaanje boga, Intimna istorija Kantove filozofije, Sremski Karlovci - Novi Sad: Izdavaka knjiarnica ]orana Stojanovia. Ivan Vukovi
LIDÉALISME TRANSCENDENTAL ET LE STRUCTURALISME L‡auteur analyse les analogies possibles entre l‡idéalisme transcendantal de Kant et le structuralisme de Saussure et de Lévi-Strauss pour établir si et dans ˆuelle mesure la première doctrine peut être considérée comme devancière des deu‰ autres. L‡auteur démontre ˆue ces doctrines témoignent de l‡e‰istence d‡un cadre formel aprioriˆue, mais ˆu‡elles diffèrent par la manière dont elles le décrivent et la fonction ˆu‡elles lui attribuent. L‡auteur en conclut ˆue le structuralisme peut être considéré comme une des utilisations possibles de l‡idée générale de Kant sur l‡e‰istence d‡un tel

Ivan Vukovi

107

cadre. Aussi, l‡auteur soutient ˆu‡il faut rejeter la position de Ricoeur selon laˆuelle le structuralisme est ƒun kantisme sans sujet transcendentalƒ parce ˆu‡il considère ˆu‡aucune doctrine ˆui ne postule l‡e‰istence d‡un tel sujet ne peut être ˆualifiée de kantienne. Mots-clés: Kant, Lévi-Strauss, l‡idéalisme transcendantal et le structuralisme, le cadre formel aprioriˆue Ivan Vukovi
TRANSCENDENTAL IDEALISM AND STRUCTURALISM The author e‰amines possible analogies between Kant‡s transcendental idealism and de Saussure‡s and Levi-Strauss‡s structuralism, in order to analyse if the former can be understood as a predecessor for the later. The author shows that both teachings assume a priori formal framework, but they diverge in the ways they describe it, as well as in understanding of its function. ^onseˆuently, the author concludes that structuralism can be seen as one possible use of Kant‡s idea about the e‰istence of such a frame. Furthermore, the author claims that Ricker‡s understanding of structuralism as Kantianism without transcendental subject‡ should be rejected, since a teaching which does not assume e‰istence of such subject cannot be understood as Kantian. Key words: Kant, Levi-Strauss, transcendental idealism and structuralism, a prior formal framework

Ljiljana Gavrilovi
Etnografski institut SANU, Beograd [email protected]

Levi-Stros: UNESCO = antropologija : politika∗ Apstrakt: U tekstu se razmatra angaovanje Kloda Levi-Strosa u okviru UNESCO-a. S jedne strane Levi-Strosovo angaovanje bitno je uticalo na neke njegove kasnije radove, kao i na njegov ukupan pogled na svet i kulturu/kulture, dok je, s druge strane, Levi-Strosovo definisanje odnosa rase/nacije i kulture u velikoj meri oblikovalo koncept UNESCO-vog angaovanja u okviru globalne strategije delovanja u/prema kulturi. U tom smislu, LeviStrosovo angaovanje bitno je uticalo ne samo na antropologiju, nego i na formiranje onoga to se danas  na svetskom nivou  smatra politi
ki korektnim odnosom prema Drugima. Klju
ne re
i: Levi-Stros, UNESCO, politika, rasa, kultura, zatita batine

Rad je rezultat istraivanja na projektu br. 147021: Antropoloka ispitivanja komunikacije u savremenoj Srbiji, koji u celini finansira MN RS. ∗

Ljiljana Gavrilovi

109

Od samog svog nastanka, antropologija kao nauka lavira izmeu dve suprotnosti: ` iste nauke, koja postoji samo i jedino radi poveavanje fonda znanja o razliitim ljudskim dru
tvima i ` (nauke kao) tehnologije upravljanja ` ponovo razliitim ` ljudskim dru
tvima. Tokom vi
e od dva veka razvoja discipline svaki se pojedinani etnolog/antropolog ` bez obzira na aktuelno opredeljenje u okviru disciplinarnog mainstream mi
ljenja ` nalazio u procepu samostalnog odluivanja o tome da li se, i u kojoj meri, treba angaovati unutar ispitivanih dru
tava, ili jo
vi
e unutar sopstvenog dru
tva, da bi se ona/ono uinila/uinilo drugaijim, odnosno pretpostavljeno ƒboljimƒ. U tom smislu je antropologija tokom itavog svog razvoja, uz potragu za znanjem i/ili nastojanjem da se upoznaju i ƒrazumejuƒ dru
tva Drugih kao drugaijih (esto, mada ne obavezno, u smislu lo
ijih/nerazvijenijih od na
eg/istraivaevog/zapadnog dru
tva), bila i potraga za Utopijom: pronalaenje ƒplemenitih divljakaƒ kao Drugih, koji pokazuju da se na
e dru
tvo (dru
tvo antropologa-istraivaa) otuilo od ƒljudskostiƒ, te da se ta ` antropologijom steena ` znanja mogu (ili ak moraju) upotrebiti u cilju promene tog (istraivaevog • zapadnog) dru
tva. Neki od najpoznatijih antropologa (u smislu uticaja na dru
tvenu stvarnost u zemljama u kojima su radili) bili su angaovani ne samo u sticanju znanja i tumaenju informacija o dru
tvima Drugih, nego i kao aktivni

110

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

uesnici u transformaciji bilo tuih,1 bilo sopstvenog dru
tva,2 iako se to u opisima disciplinarnog razvoja obino previa. qedan od njih je i Klod Levi-Stros. O njemu govorimo kao o ƒocu strukturalizmaƒ, disciplinarnog pravca koji je promenio nain mi
ljenja ne samo o primitivnim, nego i o zapadnim dru
tvima, ali se retko pominje koliko je ` primenjujui stavove proistekle iz tog teorijskog pravca ` aktivnim delovanjem unutar prevashodno politikih organizacija uticao na promenu kako zapadnih dru
tava, tako i celokupnog sveta. Uprkos svim dilemama da li, koliko i zato, LeviStros se jasno i nedvosmisleno izja
njavao za rad na promeni svog dru
tva, na osnovu znanja steenih istraivanjem stranih/drugaijih dru
tava:

1 U Velikoj Britaniji: Malinovski (Malinowski), svojim zalaganjem za obaveznu obuku buduih kolonijalnih administratora u antropolo
kom metodu, kao i za razumevanje praktinog, a ne samo teorijskog znaaja discipline meu samim antropolozima. ire o zalaganju Malinovskog za primenjenu antropologiju u: Bastide, Morton (1973: 17-23). 2 U Sjedinjenim Amerikim Dravama: Boas u istraivanju imigranata za Komisiju za imigraciju (USA Immigration Commission), iji su rezultati objavljeni 1910. godine (Van Willigen 2002: 24), Margaret Mid (Margaret Meed) i Rut Benedikt (Ruth Benedict) u Komitetu za ispitivanje navika u ishrani (Committee on Food Habits), i ponovo Margaret Mid u Komitetu za nacionalni moral (Committee for National Morale) (Van Willigen 2002: 28).

Ljiljana Gavrilovi

111

Na taj nain emo moi da preemo u drugu etapu, u kojoj koristimo sva dru
tva, ne uzimajui ni
ta ni iz jednog, da bismo izdvojili naela dru
tvenog ivota koja bismo kasnije mogli da primenimo na menjanje sopstvenih, a ne tuih obiaja: (...) samo ono dru
vo kojem pripadamo moemo da menjamo bez opasnosti da ga uni
timo, jer te uvedene promene takoe dolaze iz njega (Levi-Stros 1999 1955‘: 310).

Istovremeno, on se jasno izja
njavao i za politiki angaman, verujui da je njegov zadatak kao etnologa/antropologa (kao i zadatak itave discipline) istinski i duboko povezan sa politikim delovanjem UNES^O-a i Ujedinjenih nacija ` da radi na upoznavanju i ouvanju raznovrsnosti kultura
irom sveta, kao razliitih izraza op
te-ljudskog postojanja (Lévi-Strauss 2007: 31). Prostorno-temporalni okvir Svet u kome se pro
le godine slavila stota godi
njica Levi-Strosovog roenja definitivno je, na svim moguim planovima, drugaiji od onog u kome se LeviStros rodio. Samo kao podseanje: 1908. godine (godine njegovog roenja) poslata je prvi put ` s Ajfelovog tornja ` radio poruka na veliko rastojanje, dogodila se prva avionska nesrea, otkrivena su prva nalazi
ta nafte na Bliskom Istoku. Penicilin je pronaen tek 20 godina kasnije, a jo
kasnije televizija, raunari, laseri, mikro-talasne penice, digitalni satovi, Internet i sve

112

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

ono
to danas ini svakida
nje realno okruenje svakog savremenog oveka, bar u okvirima ]apadne civilizacije. Te 1908. godine bila je aneksiona kriza, a Mlado-Turci su pokrenuli pobunu traei ustav: obe velike imperije koje su vekovima definisale istoriju na evropskom tlu (Austro-Ugarska i Turska) jo
uvek su postojale. S druge strane okeana, u Sjedinjenim Amerikim Dravama jo
uvek su trajali ƒIndijanski ratoviƒ,3 rasna segregacija bila je u punom jeku,4 a u Boliviji su ubijeni Butch ^assidy i Sundance Kid,
to je trebalo da bude taka na mitologizaciju banditizma, iako se ona (bar u medijima) zadrala jo
decenijama kasnije. Od tada do danas bila su dva velika svetska rata (za svaki od njih se mislilo da je najvei i ` poslednji) i gotovo bezbroj malih/lokalnih. Od Levi-Strosovog roenja do danas svet se promenio gotovo do neprepoznatljivosti, a on je jedna od osoba koja je bitno, iako se na to obino zaboravlja i mada to na prvi pogled deluje savr
eno nenamerno, uticala na njegov sada
nji izgled.

Iako se smatra da su ƒIndijanski ratoviƒ zavr
eni masakrom nad Sijuksima 1890, sukobi su trajali sve do 1917. godine. 4 Jim Crow laws, koji su definisali pravni status ƒodvojeni ali jednakiƒ i praktino omoguavali rasnu nejednakost u Sjedinjenim Amerikim Dravama, vaili su od 187J. do 19J5. godine. 3

Ljiljana Gavrilovi

113

Lina iskustva neravnopravnosti Levi-Stros kae da deli Prustov koncept anti-biografskog stvaranja, odnosno da veruje da je autor/on samo neka vrsta transmisije za tekst koji se pi
e kroz njega (Augé 1990: 8J; Bucher and Lévi-Strauss 1985: 3J0). Ipak, prilino je oigledno da su njegova lina iskustva odraena ne samo u njegovim tekstovima, nego i u itavom dijapazonu njegovog socijalnog angaovanja, koje je u velikoj meri povezano s onim
to je pisao. Veoma rano je stekao oseanje izdvojenosti iz sredine kojoj je verovao da pripada,5 a za koje je kasnije tvrdio da je neophodno za poziv etnologa (Levi-Stros 1999 1955‘: 303). Rani susret sa Marksovim delomJ 5 U intervjuu za nedeljnik Le Nouvel Observateur, LeviStros obja
njava iskustva iz osnovne
kole (ƒnazivali su me 'prljavim qevrejinom'ƒ) kao presudna za uspostavljanje distance prema socijalnoj stvarnosti (Ivry 2008). J ƒKad mi je bilo oko sedamnaest godina, u marksizam me je uputio jedan mladi belgijski socijalista koga sam sreo na letovanju; danas je on ambasador svoje zemlje u inostranstvu. itanje Marksa je za mene bilo veoma uzdudljivo, pogotovo zato
to sam kroz tu veliku misao prvi put do
ao u dodir s filozofskom strujom koja ide od Kanta do Hegela: otkrio mi se itav jedan svet. Taj zanos nikad nije prestao i retko prionem na rasplitanje nekog sociolo
kog ili etnolo
kog problema a da prethodno ne podstaknem svoju mo razmi
ljanja itanjem nekoliko stranica Osamnaestog brimera Luja Bonaparte ili Kritike politike ekonomije. Nije vano da li je Marks tano predvideo ovaj ili onaj istorijski tok. Idui za

114

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

prouzrokovao je njegovo angaovanje na levici tokom dvadesetih godina,7 i, istovremeno, oblikovao njegovo vienje sveta (ƒTaj zanos nikada nije prestaoƒ), koje je odstupalo od uobiajenog za njegov socijalni sloj. Poetkom II svetskog rata bio je ` zbog svoje ƒrasneƒ/etnike pripadnosti8 ` prinuen da ode iz sveta koji se, dovoenjem velikih teorija iz 18. i 19. veka do krajnjih konsekvenci, beznadeno pretvarao u poni
tavanje svih sopstvenih vrednosti. Po dolasku u Njujork bio je prinuen da skrati ime,9 ne bi li studenti prestali da mu se smeju, jer ga me
aju sa (i danas) uvenim proizvoaem farmerki (Ivry 2008). Sva ta iskustva dala su mu specifinu vizuru, kakvu bez njih nikako ne bi mo-

Rusoom, on je, u obliku koji mi se ini presudnim, uio da se dru
tvena nauka ne gradi u ravni dogaaja, ba
kao
to ni fizika ne polazi od ulnih datosti: njihov cilj je izgradnja modela, prouavanje njegovih svojstava i razliitih naina reagovanja u laboratoriji, a zatim primena tih posmatranja na tumaenje empirijskih dogaaja, koji mogu uveliko odstupati od predvianja.ƒ (Levi-Stros 1999: 40) 7 Kao student, Levi-Stros je bio ukljuen u politiki pokret ƒkonstruktivna revolucijaƒ, u okviru Socijalistike partije, tada Section Française de l'Internationale Ouvrière (Bucher and Lévi-Strauss 1985: 3J0). 8 O odlasku iz Francuske za Sjedinjene Amerike Drave 1941. godine Levi-Stros je govorio vi
e puta, kako u Tu#nim tropima, tako i u nizu intervjua (Eribon 1988: 3; Bucher and Lévi-Strauss 1985: 3J7-3J8). 9 ^laude Lévi- Strauss

Ljiljana Gavrilovi

115

gao da ima. Upravo ta izdvojenost (u potpunosti prepoznata) omoguila mu je da postavi pitanje: ƒkako etnograf moe da se izvue iz protivrenosti koje proizvode okolnosti njegovog izbora?ƒ

I da na njega da nedvosmislen odgovor: On pred oima, i na raspolaganju, ima jedno dru
tvo: svoje; za
to odluuje da ga prezre i da drugim dru
tvima ` koje bira meu najudaljenijim i najrazliitijim ` pokloni strpljenje i predanost koje uskrauje sopstvenim sunarodnicima? Etnograf retko ima neutralan stav prema sopstvenoj grupi i to nije sluajno. Da je posredi misionar ili slubenik, zakljuili bismo da se do te mere poistovetio s poretkom da mu preostaje samo da se posveti njegovom propagiranju; a kad svoj posao obavlja na naunom i univerzitetskom planu, postoji velika verovatnoa da emo u njegovoj pro
losti otkriti objektivne inioce koji e pokazati da je on slabo prilagoen ili sasvim neprilagoen dru
tvu u kojem se rodio. ]a njega je prihvatanje te uloge znailo ili praktian nain da pomiri oseanje pripadnosti grupi sa rezervisano
u prema njoj, ili, naprosto, nain da iskoristi poetno stanje distance prema svom dru
tvu, koje mu omoguuje da se lak
e priblii drukijim dru
tvima jer se ve nalazi na pola puta. (Levi-Stros 1999 1955‘: 303)

I, upravo to ` spolja nametnuto ` oseanje izdvojenosti uprkos pripadanju zajednici u ranom detinjstvu, kao i promena pozicije ` iz uvaenog profesora u osobu koja je prinuena da spasava ivu glavu samo zbog svog etnikog (u nacistikom konceptu ƒrasnogƒ) porekla, odnosno nevoljni/nasilni prelazak iz pripadnika graanske i inte-

116

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

lektualne elite u nepoeljnog, i samim tim fiziki ugroenog Drugog, moralo je da izo
tri oseanje za sve koji se nalaze u poziciji Drugih ` ak i onda kada nisu ivotno, nego ƒsamoƒ kulturno ugroeni. Ono se sasvim jasno pojavljuje u gotovo svim Levi-Strosovim knjigama, pisanim upravo zahvaljujui tome
to je uspeo da izbegne sudbinu ljudi koji su imali poreklo slino njegovom. Izgleda da ga je to dugogodi
nje kontinuirano oseanje izdvojenosti (ugroenosti?) dovelo ne samo do bavljenja etnologijom kao posmatranjem kultura razno-definisanih Drugih (
to se smatralo glavnim zadatkom antropologije), nego i do paralelnog preispitivanja svoje kulture i njenih mehanizama za
tite sopstvenog Weltanschaung-a, maskiranih u formu pozitivistike nauke. Tako Levi-Stros kae: Reklo bi se da su ... naunici, pod velom naune objektivnosti, nesvesno nastojali da druge ` bilo da je re – mentalnim bolesnicima ili – tobonjim 'primitivnim ljudima' ` uine u veoj meri drukjima nego
to doista jesu. (Levi Stros 1979 19J2‘: 7)

ime se postie unutra
nja sigurnost sopstvene/evropske kulture: p‘ravei od histerine osobe ili od slikara novatora nenormalnog oveka, dozvoljavamo sebi luksuz da verujemo kako oni nemaju ni
ta zajedniko s nama i da to
to oni postoje ne dovodi u pitanje prihvaeni dru
tveni, moralni ili intelektualni poredak (Levi Stros 1979 19J2‘: 8).

Ljiljana Gavrilovi

117

]apravo: nauno definisana ... 'prirodnost' nudila je probni kamen koji je dozvoljavao da se, u samom krilu kulture, divljak odvoji od civilizovanog oveka (Levi Stros 1979 19J2‘: 9),

i upravo to moe da objasni zajedniku tenju vi
e naunih grana krajem XIX veka da konstitui
u posebno ` i to, prema tada omiljenom izrazu, u obliku 'prirode' ` ljudske fenomene koje su naunici voleli da dre izvan svog moralnog sveta, da bi za
titili svoju mirnu savest u odnosu na njega (Levi Stros 1979 19J2‘: 8).

Kako je nauka, u skladu sa pozitivistikim nasleem Prosvetiteljtva, shvatana kao konaan i jedini ƒistinskiƒ opis sveta, na ovaj nain je evropska, ƒcivilizovanaƒ kultura povlaila granicu izmeu sebe i svih ostalih ` onih koji su blii prirodi i time manje razvijeni (u evolucionistikom smislu napredovanja na lestvici razvoja kulture), te su postojale sve predispozicije da ƒisporuivanjeƒ svog pogleda na svet
irom zemaljske kugle bude ne samo posledica tenje za boljim upravljanjem kolonijama, nego da bude i moralno opravdano: kao nain za dovoenje svih tih nerazvijenijih (na na
nain) Drugih, do nivoa razvoja ]apadne/evropske civilizacije. Pod velom nauke, ]apad je, zapravo,
titio svoju poziciju:

118

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

Da bi se sauvao integritet oblika mi
ljenja normalnog, belog i odraslog oveka, i da bi se istovremeno ti oblici mi
ljenja postavili na vrstu osnovu, najzgodnije je bilo sakupiti podalje od njega obiaje i verovanja ` uistinu veoma raznorodne i te
ko izdvojive ` oko kojih e se kristalizovati, kao neka inertna masa, ideje koje ne bi bile tako bezalene da je bilo prihvaeno da one postoje i da deluju u svim civilizacijama, pa i u na
oj (Levi Stros 1979 19J2‘: 9).

Levi-Stros smatra da je upravo poziv etnologa/antropologa da se angauje na promeni takve slike sveta: ]apad je proizveo etnografe zato
to ga gria savesti nagoni da suoi svoju sliku sa slikom drukijih dru
tava u nadi da e se na njima pojaviti iste mrlje ili da e mu ona pomoi da objasni kako su se te mrlje na njemu pojavile. (...) Etnograf utoliko manje moe da digne ruke od svoje civilizacije i da se distancira od njenih gre
aka
to je i samo njegovo postojanje razumljivo jedino kao poku
aj iskupljenja: on je njegov simbol (Levi-Stros 1999 1955‘: 308-309).

Iz ovakvog shvatanja discipline koju je izabrao za svoj ivotni poziv, jasno je proisteklo i njegovo angaovanje u borbi protiv predrasuda koje su oblikovale svetsku politiku ` onu koja je dovela do holokausta, ali i do uni
tenja ogromnog broja dru
tava ija je ƒkrivicaƒ bila samo u tome
to se razlikuju od ]apada. Tako je Levi-Strosovo angaovanje u okviru UNES^O-a bilo logina posledica njegovog ukupnog ivota i dotada
njeg rada.

Ljiljana Gavrilovi

119

UNESCO: kultura i svetska politika United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization 6UNESCO7 je agencija Ujedinjenih nacija, osnovana 1J. novembra 1945. sa sedi
tem u Parizu, iji je osnovni cilj da doprinosi miru i sigurnosti, promocijom internacionalne saradnje u oblasti obrazovanja, nauke i kulture, a da bi se postiglo univerzalno po
tovanje pravde, vladavine zakona, ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje proklamuje Povelja Ujedinjenih nacija.10 Ona je naslednica Internacionalne komisije za intelektualnu saradnju (International ^ommission on Intellectual ^ooperation) Lige naroda. Tokom decenija, UNES^O se bavio
irokim spektrom tema ` od odrivog razvoja unutar dru
tava/drava Treeg sveta, preko ekolo
kih problema, do za
tite spomenika kulture i prirode. Danas, kako se kae na oficijelnoj prezentaciji delatnosti UNES^O-a (http://portal.unesco.org/), organizacija funkcioni
e kao laboratorija ideja i centar za uspostavljanje univerzalnih saglasnosti o znaajnim etikim pitanjima, kao i centar raspodele znanja. Pored toga, ona pomae dravama lanicama da izgrade ljudske i institucionalne kapacitete u razliitim oblastima. Ukratko, UNES^O danas, kao i u vreme svog osnivanja, promovi
e internacionalnu saradnju izmeu drava (lanica Organizacije), pre svega u oblasti obrazovanja, nauke, 10

http://www.un.org/aboutun/charter/chapter1.shtml

120

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

kulture i komunikacija sa jasnim politikim ciljem: odrati mir u svetu (cilj koji ` sasvim jasno ` nije ostvaren). UNES^O, kada je kultura u pitanju, kao svoje ciljeve defini
e: stimulisanje kreativnosti u oblasti kulture, za
titu kulturnih prava i borbu protiv rasne/etnike diskriminacije. qedan od vidljivih rezulatata tih nastojanja jeste i lista svetske kulturne ba
tine, kasnije pro
irena ukljuivanjem za
tite prirodne i nematerijalne ba
tine. Koncept kulture za koji se UNES^O zalae zasnovan je na nereformisanoj prosvetiteljskoj, kosmopolitskoj taki gledi
ta (Eriksen 2001),11 i istovremeno se zalae za ƒpravo na kulturuƒ. Iako nesumnjivo konceptualizovan u najboljoj nameri,
to se vidi iz ciljeva, ovaj koncept kulture ima niz unutra
njih nesuglasica ` od zbrkanog shvatanja kulture: delimino kao umetnike produkcije definisane estetskim kriterijumom, a delimino kao naina ivota, ali u oba sluaja shvaene kao granice izmeu ƒnasƒ i ƒnjihƒ (ƒnasƒ i ƒnjihƒ koje razdvaja kultura, ali i ƒnasƒ koji
titimo i ƒnjihƒ koji su
tieni), preko jasno problematinih (iako ne i problematizovanih) koncepata za
tite ba
tine kao samosvojnog odraza porekla/korena drava/grupa ` pre svega etnikih, do neprepoznate suprotstavljenosti prava na 11 On se potpuno jasno vidi u svim dokumentima, od kojih je izve
taj Svetske komisije za kulturu i razvoj iz 1995. godine ` Our Creative Diversity, koji je Eriksen podvrgao analizi, samo jedan oigledan primer u moru drugih.

Ljiljana Gavrilovi

121

kulturu i drugog bitnog koncepta za koji se UNES^O zalae ` za
tite ljudskih prava.12 Od samog nastanka UNES^O-a njegova delatnost je direktno bila povezana sa rezultatima antropolo
kih istraivanja, pre svega su to bile studije osnovnog obrazovanja, tenzija i drugih odnosa izmeu kultura, kao i pitanja povezana s konceptom rase. Upravo zbog toga su generalni sekretari, kao i drugi funkcioneri UNES^O-a, shvatali praktinu vrednost antropologije kao primenjene nauke (Metrau‰ 1951: 294), i angaovali antropologe u okviru svojih radnih tela. Ve tada je izgledalo nesumnjivo da e u godinama koje dolaze biti neophodno da se aktivnosti UNES^O-a jo
vi
e priblie antropologiji. qedan od glavnih ciljeva Organizacije je da promovi
e razumevanje meu ljudima, a to nije mogue ako se zanemare kulture koje oblikuju ljudska verovanja i linosti. ]adatak antropologije, kao nauke o kulturi, jeste da odgovori na poziv prve meunarodne organizacije koja nastoji da upotrebi sve naune pristupe u obezbeivanju uzajamnog razumevanja meu narodima (Metrau‰ 1951: 300).

Levi-Stros je bio jedan od mnogih etnologa/antropologa koji su bili ukljueni u delatnost UNES^O-a od samog poetka njegovog rada. On je niz godina (pa i 12 O
irokom spektru literature koji se bavi analizom/problematizacijom UNES^O-vog koncepta kulture vidi u: Eriksen (2001).

122

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

decenija) uestvovao u radu UNES^O-a ` u Komisiji za praenje stanja dru
tvenih nauka13 i u projektu ukidanja rasne diskriminacije. Nauka i politika u slubi humanosti Na zahtev UNES^O-a Levi-Stros je 1949. godine putovao u Istoni Pakistan (danas Banglade
), sa ciljem da ispita tamo
nje stanje dru
tvenih nauka, i tako je stigao na mesta koja je kasnije opisivao ` kako u Tu#nim tropima, tako i u vi
e malih radova objavljenih u asopisu The UNESCO Courier.14 Iako to nije bio klasi13 1951. godine Levi-Stros je bio u ekspertskom komitetu zaduenom za osnivanje Komisije za praenje dru
tvenih nauka, iji je generalni sekretar bio od 1952. do 19J1. godine. 14 Neki od ovih radova
tampani su ponovo u Claude Lévi-Strauss: The View From Afar (The UNES^O ^urier 5) ` svesci
tampanoj povodom Levi-Strosovog jubileja jula 2008. godine. Tu se se na
li: Pakistan 3 spiritual home and national reality, njegov prvi tekst napisan za The UNESCO Courier i 5Primitives5? iz maja 1951, The West has much to learn from Asia iz juna 1952, Giving: making a wish, iz avgustaseptembra 195J, Witch-doctors and psychoanalysis iz julaavgusta 195J, These cooks did not spoil the broth iz aprila 1957, Today(s crisis in anthropology iz novembra 19J1. Pored toga, tu su se na
li i tekstovi: Human Mathematics, prvobitno objavljen u Social Science Bulletin 1954, How the social sciences have humanised technical civilisation ` arhivski do-

Ljiljana Gavrilovi

123

an terenski put (u smislu kako se teren shvatao u britanskoj, amerikoj, pa ak i u francuskoj etnologiji/antropologiji), bio je sasvim dovoljan da Levi-Strosu prui uvid u kulturu ` pre svega u razlike i slinosti izmeu ƒnasƒ i ƒnjihƒ, ili bar da mu omogui da stekne op
tu sliku, koju je kasnije mogao da razmatra, uporeujui je sa slikama drugih naroda, u drugaijim krajevima. U ovim tekstovima, koji su bili dostupni ne samo uskostrunom krugu antropologa, nego i znatno
iroj publici kojoj je namenjen asopis UNES^O-a, a koju ine ` izmeu ostalih ` i aktivni uesnici u kreiranju svetske (ne samo kulturne) politike, Levi-Stros dosledno govori o dostignuima Treeg sveta, koja u mnogim segmentima prevazilaze ono
to je na tom polju postignuto na ]apadu, o njihovom pravu na razliitost i neophodnost uvaavanja njihovog drugaijeg vienja sveta. Kako kae Lila, govorei dodu
e o francuskoj publici, Levi-Strosovi su tekstovi uticali na transformaciju njihovih italaca, jer su ih dovodili u situaciju: da oseaju stid
to su Evropljani. Koristei retorike darove nauene od Rusoa, on prenosi lepotu, dostojanstvo i neumanjenu neobinost kultura Treeg sveta, koje samo poku
avaju da ouvaju svoju razliitost. I, iako Levi-Stros moda nije kument od 8. avgusta 195J. i A difficult survey ` izvod iz neobjavljenog teksta od 13. marta 19J4. godine, iji su delovi objavljeni pod naslovom Criteria of science in the social and human disciplines, u: International Social Science qournal, XVI, 4, 19J4.

124

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

imao tu nameru, njegovi tekstovi su postali seme podozrenja (...) da su sve univerzalne ideje kojima je Evropa proklamovala vernost ` razum, nauka, progres, liberalna demokratija ` kulturno specifina oruja oblikovana da li
e ne-evropske Druge njihove razliitosti (Lilla 1998).

Upravo insistirajui na tome, Levi-Stros ` kada govori o tome
ta su ili
ta bi trebalo da budu dru
tvene i humanistike nauke ` postavlja pitanje o emu se tu uop
te govori (
ta bi trebalo da bude predmet istraivanja za izve
taj), odnosno: da li u izve
taj o stanju dru
tvenih i humanistikih disciplina treba ukljuiti samo trendove savremene ]apadne nauke, ili on treba da obuhvati sva ljudska razmi
ljanja, ukljuujui ona koja su nastajala u drugim vremenima i u drugim krajevima sveta (Lévi-Strauss ^laude 2007 19J4‘: 48), ponavljajui da postoje izuzetna dostignua u izgradnji politikih i/ili socijalnih institucija kod mnogih naroda koji su, inae, po ]apadnim/evropskim merilima na veoma niskom tehnolo
kom i ekonomskom nivou i/ili bez pismenosti. Pitanje rasne diskriminacije qedno od najznaajnijih pitanja u prvim godinama rada UNES^O-a, bilo je nauno obja
njenje (• demistifikovanje) pojma rase, koje je logino proisteklo iz uasa nacistike industrijalizacije smrti kao naina ƒre
avanjaƒ rasnog pitanja tokom Drugog svetskog rata. Ta-

Ljiljana Gavrilovi

125

ko je, oko naunog razobliavanja pojma rase, tokom 1950. godine angaovan
irok krug antropologa (fizikih, socijalnih i kulturnih) iz razliitih zemalja, koje je rezultiralo objavljivanjem ekspertskog izve
taja o problemu rase (U.N.E.S.C.O. on Race), i kasnije deklaracije (Declaration on Race, 1950) u kojima se jasno izraava stav o jedinstvenosti ljudskog roda kao biolo
ke vrste, razlike meu ljudima se po prvi put jasno defini
u kao kulturne, a ne biolo
ke, i istie se injenica da je popularno shvatanje rase u potpunosti nedosledno (ƒ]a veinu ljudi rasa je bilo koja grupa ljudi koju su oni izabrali da opi
u kao rasuƒ ` U.N.E.S.C.O. on Race: 219), odnosno da je to ne
to
to apsolutno ne odgovara stvarnosti. O rasnom pitanju je Levi-Stros imao dva rada, oba napisana na zahtev UNES^O-a. Prvi, pod nazivom Rasa i istorija, napisao je 1950. godine i on je, tokom godina, postao manifest borbe protiv rasizma. Taj tekst, za koji Levi-Stros tvrdi da ga nikada ne bi napisao da ga UNES^O nije od njega naruio (Eribon Oct., 1988: J), u Francuskoj je i danas obavezna literatura za srednjo
kolske uenike.15 Drugi je njegov govor, koji je LeviStros odrao na otvaranju ƒMeunarodne godine borbe protiv rasizma i rasne diskriminacijeƒ 1971. godine, a koji je kasnije objavljen pod nazivom Rasa i kultura (Levi-Strauss 1999 1971‘). 15 Levi-Stros kae da ga svake
kolske godine po neko dete zove, sa molbom da mu razjasni pojedine delove teksta o kome treba da napi
e esej, a ne moe da ga razume.

126

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

U oba teksta Levi-Stros se dosledno zalae za koncept prava na samosvojnost svake kulture, iako je drugi tekst ` u kome je istakao da ljudi imaju pravo da vole svoju (• onu koju smatraju svojom) kulturu i da ne vole tu
e (• one koje smatraju tuim) kulture ` veoma naljutio Gerca (Geerz),1J kao i funkcionere UNES^O-a prisutne na sveanom skupu.17 No, s jedne strane, paljivo itanje Levi-Strosovog teksta (ak i samo ovog, o ostalima da ne govorimo) otkriva nam da on i Gerc zapravo veoma slino misle ` jedino
to Levi-Stros dopu
ta, i ak daje pravo ljudima da ne
to vole, a ne
to ne vole ` sve dok, kako je na drugom mestu objasnio (Eribon Oct., 1988: 8), aktivno ne ugroavaju ono
to ne vole. ]apravo, prvi (onaj hvaljeni) i drugi (onaj napa1J Gercov tekst Upotrebe razliitosti (The Uses of Diversity, objavljen u zborniku Tanner Lectures on Human Values 7, University of Utah, Salt Lake ^ity 198J, 253-275), a u prevodu na srpski: Gerc (2008). 17 To je, ak, bila neka vrsta skandala ` generalni sekretar UNES^O-a poku
ao je da skrati Levi-Strosu vreme za izlaganje i tako ga natera da izbaci delove teksta, a Levi-Stros je nepokolebljivo proitao govor u celini (Gerc 2008: 88-89). Levi-Stros o tome kae: ƒon (govor) jeste izazvao skandal, u svakom sluaju u UNES^O-u. Dvadeset godina posle Rase i istorije, pozvali su me da ponovo govorim o rasizmu, verovatno oekujui da ponovim ono
to sam ve rekao. qa ne volim da se ponavljam i, iznad svega, mnogo toga se dogodilo za tih dvadeset godina...ƒ (Eribon Oct., 1988: 7).

Ljiljana Gavrilovi

127

dani) tekst ni malo ne protivuree jedan drugom: u oba se insistira na injenici da su razlike meu ljudima uslovljene kulturom a ne biologijom, kao
to se u oba teksta istie dragocenost kulturnih razliitosti, samo
to je ` dvadeset godina kasnije ` akcenat pomeren sa donekle idealizovane saradnje izmeu kultura (potpuno primerene posleratnom periodu), u pravcu odravanja distance izmeu njih, da bi mogle da se ouvaju razliitosti. Kako sam Levi-Stros kae ` svi oni koji su bili zaprepa
eni njegovim govorom iz 1971. godine, zapravo nisu paljivo itali njegov raniji tekst, ili su ga itali samo polovino (Eribon Oct., 1988: 7), iako su se na njega esto pozivali. Ipak, u svom govoru povodom proslave
ezdesete godi
njice UNES^O-a, Levi-Stros ponavlja: Probueni Drugim svetskim ratom i uasom inspirisanim rasistikom doktrinom koja je dovela do masakra itavih populacija i koncentracionih logora, normalno je da UNES^O dâ vrhunski prioritet naunoj kritici i moralnoj osudi ideji rase... (Lévi-Strauss 2007: 32)

U svakom sluaju, upravo koncept samosvojnosti i neophodne razdvojenosti kultura postao je osnov za savremenu konceptualizaciju kulture i njene za
tite na svetskom nivou u okviru UNES^O-a. Kako kae jedan od funkcionera UNES^O-a u publikaciji povodom LeviStrosovog stotog roendana ` ƒnije se promenio LeviStros, promenio se UNES^Oƒ.

128

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

Idealistiki koncept svetske kulture, koji je UNES^O promovisao u ranim godinama svog rada, znaio je ` zapravo ` da se evropska kultura, shvatana kao vrhunac u razvoju kulture (u evolucionistikom smislu), imala isporuiti svima koji je nemaju. Levi-Strosov govor, koji je sedamdesetih godina dvadesetog veka za veinu ƒprosveenihƒ politiara bio skandalozan, bio je zapravo uvod u postkolonijalno i postmoderno preispitivanje odnosa ƒna
eƒ/evropske kulture prema svim ostalim kulturama. qo
tada je Levi-Stros nedvosmisleno pokazao da veruje da svako ima pravo na svoju kulturu, pa da ak ima pravo da ne voli ono
to ne poznaje i ne razume (• stranu/tuu kulturu). Upravo takvo gledi
te osnov je sada
njeg UNES^O-vog koncepta kulture. Naravno, taj koncept, sada prihvaen i primenjen, u prilinoj je meri vulgarizovan ` naje
e sveden na esencijalizam povezan s etnikim konceptom. Mogu samo da pretpostavim da Levi-Strosa ova vulgarizacija nervira, bar isto koliko i prethodna idealizacija ƒsvetskeƒ kulture. ]apravo ` insistiranje na pravima dr#ava na njihove kulture18 i na ouvanju onoga
to se procenjuje kao (materijalno i nematerijalno) kulturno dobro/kulturna ba
tina koju UNES^O
titi (pod uslovom da nije u suprotnosti s op
tim pravima oveka ` pita18 ]a
tita manjinskih kultura unutar nacionalnih drava takoe je izrazito etniki definisana ` i dalje se govori samo o za
titi nacionalnih manjina.

Ljiljana Gavrilovi

129

njima poloaja ena, generacijskih pozicija, manjinskih prava, itd.), samo je malo manje evrocentrino. Kljuna je injenica da se u fokus sme
taju prava drava. Nacionalna drava je izmi
ljena i prvi put primenjena u Evropi, i upravo preno
enje tog koncepta u druge delove sveta izazivalo je, a izaziva i danas, ne samo uru
avanje velikog broja kultura u vanevropskim prostorima (injenica nad kojom se Levi-Stros zgraavao u gotovo svakom svom delu, izjednaavajui uni
tavanje kultura s nestankom ivih vrsta), nego i krvoprolia za koja postoji malo nade da e se uskoro zaustaviti. S druge strane ` koncept ljudskih prava, za koje mnogi autori smatraju da je primereniji kao polazna osnova za ostvarenje jednakih kulturnih (i svih drugih) prava za sve ljude (cf. Eriksen 2001), takoe je zasnovan na judeo-hri
anskom konceptu sveta,19 pa njegova primena na stalne izbore
ta treba
tititi (
to istovremeno znai i
ta ne), ostavlja za
titu kulture u okvirima evropske civilizacije. *** Na Levi-Strosov roendan, 28. novemba 2008, generalni direktor UNES^O-a Koichiro Matsuura nazvao 19 O hri
anstvu kao jednom od kljunih izvora koncepta ljudskih prava postoji veoma
iroka literatura. Vidi npr: Adeney, Sharma (2007),

130

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

ga je ƒjednim od najveih mislilaca 20. vekaƒ, ije je delo ƒradikalno promenilo na
e razumevanje svetaƒ.20 Ipak, ma koliko se svet promenio, usvajajui upravo Levi-Strosovo shvatanje da svako ima pravo na svoju kulturu i da se to naroito odnosi na one koji se dijametralno razlikuju od nas i koji nama izgledaju beznadeno primitivni i ukalupljeni u nasleeni nain ivota i nepromenljivo vienje sveta, sam Levi-Stros je ostao uveren da se svet nije promenio dovoljno, ili da se nije promenio na nain koji bi se njemu dopadao: Ono to vidim je razaranje koje inimo, u#asno nestajanje #ivih vrsta, biljnih i #ivotinjskih... Razmiljam o sadanjosti i svetu u kome se primiem kraju svog postojanja. To nije svet koji volim.

Upravo taj segment Levi-Strosove ivotne prie pokazuje da su ideje protiv kojih se on borio tokom itavog svog dugog ivota i decenija izuzetno uspe
nog rada, mnogo ilavije nego
to to na prvi pogled izgleda. To znai i da nove generacije antropologa imaju obavezu da disciplinu kojom se bave takoe shvate ne samo kao nain pro
irivanja ukupnog korpusa znanja, nego i kao alat za graenje sveta koji bi zaista bio bolje mesto za ivljenje.

20 http://jta.org/news/article/2008/11/30/1001241/anthropologist-levi-strauss-honored

Ljiljana Gavrilovi

131

Izvori Anthropologist Levi-Strauss celebrated on his 1;;th, qTA, November 30 2008, http://jta.org/news/article/2008/ 11/30/1001241/anthropologist-levi-strauss-honored Our Creative Diversity (199J), Report of the World ^ommission on ^ulture and Development, UNES^O, Paris UNESCO, http://portal.unesco.org/ U.N.E.S.C.O. on Race, Man 50 (Oct., 1950), 138-139. Literatura Adeney, Frances — Arvind, Sharma. 2007. Christianity and Human Rights: Influences and Issues, SUNY Press, Albany, NY. Augé, Marc. 1990. Ten ˜uestions Put to ^laude Lévi-Strauss, Current Anthropology 31 (1): 85-90. Bastide, Roger — Alice Morton. 1973. Applied Anthropology, Taylor — Francis, London. Bucher, Bernadette and ^laude Lévi-Strauss. 1985. An Interview with ^laude Lévi-Strauss, 30 qune 1982, American Ethnologist 12 (2): 3J0-3J8. Eribon, Didier. 1988. Levi-Strauss Interviewed, Part 1, Anthropology Today 4 (5): 5-8. Eribon, Didier. 1988. Levi-Strauss Interviewed, Part 2, Anthropology Today 4 (J): 3-5. Eriksen, Thomas Hylland. 2001. Between universalism and relativism: A critiˆue of the UNES^O concepts of culture. In: qane ^owan, Marie-Bénédicte Dembour and Richard Wilson (eds.), Culture and Rights: Anthropological Perspectives, ^ambridge University Press, 127`148. (http://folk. uio.no/geirthe/UNES^O.html).

132

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

Gerc, Kliford. 2008. Upotrebe razliitosti, Kultura 3 ; ans d(histoire de l(UNESCO, Colloque international, 1J-18 november 2005, UNES^O, Paris. Lévi-Strauss, ^laude and Georges Kutukdjian. 2008. 200J‘. Lévi-Strauss remembers... In: Claude Lévi-Strauss: The View From Afar, The UNES^O ^ourier 5: 51-52. Levi-Stros, Klod. 1979. 19J2‘. Totemizam danas Le Totemisme aujourd'hui‘, (prevod: Ivan olovi, Bo
ko olakAnti), Biblioteka XX vek 37, BIG], Beograd. Levi-Stros, Klod. 1999. 1955‘. Tu#ni tropi Tristes Tropiˆues‘, (prevod Slavica Mileti), ]ora, ]agreb. Lilla, Mark. 1998. The Politics of qacˆues Derrida, The New York Review of Books 45 (11), 3J-41, http://jya.com/lilla-derrida.htm. Metrau‰, Alfred. 1951. UNES^O and Anthropology, American Anthropologist, New Series 53 (2): 294-300. Van Willigen, qohn. 2002. Applied Anthropology: An Introduction, Greenwood Publishing Group, Westport, ^T.

Ljiljana Gavrilovi

133

Visweswaran, Kamala. 2003. The Interventions of ^ulture. In: Robert Bernasconi, Sybol ^ook (eds.), Race and Racism in Continental Philosophy, Indiana University Press: 227-248. Ljiljana Gavrilovi
LÉVI-STRAUSS : UNESCO = ANTHROPOLOGIE : POLITIQUE Dans le te‰te est discuté l'engagement de ^laude Lévi-Strauss dans le cadre de l‡UNES^O. D‡une part, l‡engagement de Lévi-Strauss au Pakistan a profondément influencé certains de ses travau‰ tardifs, aussi bien ˆue sa conception générale du monde et de la culture/cultures, alors ˆue ` d‡autre part ` la définition faite par Lévi-Strauss du rapport race/nation et culture a dans une grande mesure façonné le concept de l‡engagement de l‡ UNES^O dans le cadre de la stratégie globale d‡action dans/en direction de la culture: partant de la transmission du concept européen de la vision du monde (en tant ˆue supérieure) à tous ceu‰ ˆui ne la possèdent pas, en passant par la protection des vestiges matériels de différentes cultures de par le monde, jusˆu‡à la protection du patrimoine non matériel et/comme de l‡Altérité tout entière, où ˆu‡elle soit et ` du moins en théorie ` ˆuelle ˆu'elle soit. En ce sens, l‡engagement de Lévi-Strauss a e‰ercé une influence essentielle non seulement sur l‡anthropologie, en tant ˆue discipline à laˆuelle il a consacré toute sa vie, mais aussi sur le façonnement du monde contemporain, ou autrement dit sur la formation de ce ˆui est aujourd‡hui ` à l‡échelle mondiale ` considéré comme rapport politiˆuement correct envers les Autres. Mots-clés: Lévi-Strauss, UNES^O, politiˆue, race, culture, protection du patrimoine

134

Levi-Stros: UNESCO = antropologija: politika

Ljiljana Gavrilovi
LEVI-STRAUSS : UNESCO = ANTHROPOLOGY : POLITICS This paper discusses Levi-Strauss engagement in UNES^O activities. On the one hand, Levi-Strauss engagement in Pakistan had an important impact on his later work, as well as on his overall view about the world and culture(s); while on the other, Levi-Strauss‡s definitions of the relationship between race/nation and culture had an important influence on the ways in which UNES^O dealt with the ideas about culture and on the ways these ideas were implemented in its global strategies of action in/towards culture. On the one hand, this engagement included a delivery of the European world view (as a superior one) to everyone who does not have it; while on the other, it also meant a protection of material remains of different cultures world-wide and protection of non-material heritage and/as entire Othern-ness‡, whenever it is located, and (at least in theory) however it looks like. In that sense, Levi-Strauss public engagement had an important impact not only on anthropology, as a discipline that he dedicated his life to, but also to the formation of contemporary understanding of politically correct relationship towards the Other‡. Key words: Levi-Strauss, UNES^O, polticis, race, culture, heritage protection

Vlado Kotnik ]nanstveno-raziskovalno sredi
e Fakulteta za humanistine
tudije Univerza na Primorskem, Koper, Slovenija [email protected]

Lévi-Strauss and the Opera Abstract: This paper is dedicated to Claude Lévi-Strauss and his structural reading of opera as metaphorical composing of an anthropological grand opera, materialized in the four-volume study of Mythologiques, which refers to Wagners tetralogy of The Ring. He created a type of comparative view of the function and structure of myth schemes in Amerindian culture and the orchestral scores of Wagners operas, and implicitly signalled that European music, with its eminent representation  opera  has had the same value or similar symbolic position in the mind and life of a contemporary European that myth has had in the savage mind. Through this, he can lead us to the understanding of opera as myth and metaphor. However, the paper extends the discussion on Lévi-Strauss to a broader historical picture of the relationship between opera and mythology as two symbolic systems of European culture. Key words: Lévi-Strauss, structural reading of opera, metaphorical "composing", Mythologiques, opera as myth and metaphor.

Vlado Kotnik

137

If we accept that opera is able to create an e‰travagant mythical community by constantly recreating the aura of a lost past, it is perhaps no coincidence that French anthropologist ^laude Lévi-Strauss found Wagnerian opera an interesting topic for his ƒinitiationƒ into the mythologiques of non-Europeans. Or, as he says: 5The Mythology series brought me back to Wagner, whose cult surrounded me when I was a child and who, when I was an adolescent, I thought I had outgrown5 (Lévi-Strauss — Eribon 1991: 93). In the four volumes of Mythologiques (19J4, 19J7, 19J8, 1971), his comprehensive survey, a kind of Wagnerian grand opera of Native American mythology1, Lévi-Strauss goes on to analyze myths in relation to other myths. The titles of this Mythology series have become famous: The Raw and the Cooked (Le cru et le cuit), From Honey to Ashes (Du miel au‰ cendres), The Origin of Table Manners (L‡origine des manières de table) and The Naked Man (L‡Homme nu) reflect the nature of the whole enterprise, to show the passage from nature to culture and then back to the beginning. And mythology appears to be, to him, an e‰cellent material for showing this cycle. Accordingly, myths provide a guide or His study of North- and South-American myths La Potière jalouse The qealous Potter‘ (1985) can be seen as a kind of supplement to the ƒtetralogyƒ or as kind of seˆuel to the Mythology series: ƒ^ompared to the Mythology series, The Jealous Potter can be seen as having the role of the ballet in the grand operasƒ (Lévi-Strauss — Eribon 1991: 137). 1

138

Lévi-Strauss and the Opera

template, but only to other myths, only to other forms of classification. He stressed that mythology does not have an obvious practical function, and that myths function as systems of transformations. He sees myth as similar to music: it shares superficial syntactic and contrapuntal similarities with language but is essentially non-linguistic in form and effect. It could then be said that a myth must stand outside language if it is to represent something other than itself. There are various approaches to ƒmusicalƒ reality of myth but it can be argued that it is primarily Lévi-Strauss‡s theory about the nature of mythical thought which allows a transfer to the special level of aesthetics of myth and its musical interpretation. According to Lévi-Strauss, music is the strongest above-time element that can turn into a transmundane world, to a place of transcendent enchantment. Therefore he paid much attention to this supra-temporal aspect of music, and opera. Music, the most time-bound of all arts, is at the same time 5a machine to suppress time5, as he wrote, just like myth (Lévi-Strauss 19J4: 24). If we take Lévi-Strauss‡s remarks on the link between myth and music, then it is not difficult to see that the opera, as probably the most e‰emplary bound between the two, is indeed not only a myth-referred but myth-recreated phenomenon too. From the very beginning, opera embarked upon a project of performing mythology by taking, predominantly, its themes from ancient Greek myths. Having a prestigious

Vlado Kotnik

139

position in the production of European culture for centuries, opera was in the position to put upon its own mythology as well. The invention of opera and its past and present business illustrate that the myth is not something that belongs only to ancient Greeks or Romans2, or to non-European tribal societies, but is unavoidable part of our own societies.3 Let us see why the author of famous Structural Anthropology (19J3) claimed that music in ƒourƒ operatic contemporary societies can be considered as it is in function of mythology. In his work, art and music, especially opera, play a manifold, compelling role. Lévi-Strauss and his relationship to music, and opera, was for almost a ˆuarter of century, in France in particular, a matter of well known debates, polemics, semi-musicological and musicological disputes.4 Musicologists tried to 2 For the social status of myth in ancient times see Paul Veyne‡s study Les Grecs ont-ils cru à leurs mythes?: Essai sur l'imagination constituante (Paris, Seuil, 1983) and qean-Pierre Vernant‡s article ƒFrontières du mytheƒ (199J). 3 The re-appropriation of numerous myths for the operatic purposes supports Lévi-Strauss‡s claim that myths function in relation of other myths. Tenths of operatic versions of qason, Medea, Eurydice, Ariadne, Orpheus, and other mythical characters create the comple‰ net which generates myths, if using famous structuralist novum, in synchronic variations as well as in diachronic continuities. 4 See Deliège (19J5: 45`52), Nattiez (1973b: 3`9, 1973a : 59`79), ^lément (1979: 395`423).

140

Lévi-Strauss and the Opera

apply his structural analysis of myths to the structural analysis of musical works. The review Musique en jeu (No. 12, October 1973) dedicated the entire thematic number to this topic. The review Critique (No. J20`J21, qanuary`February 1999) which dedicated the entire thematic number to the project of rethinking ^laude Lévi-Strauss opus through more recent optics, took his professional inclinations and personal attitudes to music, and opera, under critical review. In the beginning of the 1970s, Lévi-Strauss celebrated in his own way the completely musical outcome of his fundamental four-volume work Mythologiques. He only mentioned this episode in an interview for Nouvel Observateur in 1980. 5I think I(ve never been more amused than ten years ago, at the occasion of drawing an opera decoration, constructing the model and mounting it with operators onto the stage. And a little later, when I started to do a similar work for an Italian lyric scene which actually gave up producing the work I had been hired to co-operate on5@ ` it is about, firstly, Maurice Ravel‡s one-act opera L(Heure espagnole (The Spanish Hour), described as a comédie musicale, mounted in Grenoble, and on the other hand, a piece of work by René Leibowitz. Painting, sculpture, architecture and music, combined with joinery and various ƒdo-it-yourselfƒ tasks: opera, the whole spectacle, is also a complete 5 ƒ^e ˆue je suis, par ^laude Lévi-Straussƒ, I, Le Nouvel Observateur, qune 28, 1980.

Vlado Kotnik

141

craft. Lévi-Strauss underlined the pleasure he took in this e‰perience. 5There exists a manual side in me, which has never had occasion to be fulfilled unless when doing some domestic Xdo-it-yourself( tasks and on these two occasions.5J An old dream came true. A dream that was clearly told by him in Myth and Meaning as follows: I have always dreamed since childhood about being a composer or, at least, an orchestra leader. I tried very hard when I was a child to compose the music for an opera for which I had written the libretto and painted the sets, but I was utterly unable to do so because there is something lacking in my brain. “‘ “ if I wasn‡t able to compose with sounds, perhaps I would be able to do it with meanings. (LéviStrauss 2001: 47)

In the interview with Didier Eribon, he is even clearer about his dream to become a conductor if not a composer: Musical creativity has always fascinated me. That the vast majority of men and women are sensitive to music and moved by it and believe they understand it, and yet only a tiny minority are able to create it, haunts me. (This situation doesn‡t e‰ist in other arts. As children or teenagers we‡ve all tried our hand at writing poetry, and as for the visual arts, remember the ad, ƒIf you can write, you can drawƒ?) As a child I dreamed of belonging to this minority. I took violin lessons from a violinist at the Opéra who fancied he could J

Idem.

142

Lévi-Strauss and the Opera

teach and whose wife was a pianist. I composed pieces for our little trio, which they had the kindness to play. I believe, heaven forgive me, that at that time I began composing an opera. I got no further than the prelude. (Lévi-Strauss — Eribon 1991: 178)

Despite his occasional fantasy about changing his activity and living a life applied to palpable objects, he would need more than that to be diverted from his profession. Yet in his early work Tristes Tropiques (1955) he ˆuickly comes to his passion for music revealing his personal inclination to conducting and musical composition. His phantasm being a composer or conductor was no doubt an important stimulant for his reflection of music, and particularly, for ƒcomposingƒ his megalomaniacal work Mythologiques. In October 1973, an edition of the magazine Musique en jeu was dedicated to him. There can be found an interview dedicated to Bali ceremonies he attended with some of his colleagues, in which he e‰pressed active curiosity regarding ethnomusicology. Nevertheless, he admitted one day, in front of a mike, that he was not particularly attracted by so-called ethnological musics: 5I was not supposed to say that, but it makes me feel very bored.57 After his course about ƒThe Grail in Americaƒ, he elaborated a te‰t for a programme accompanying the representation of Parsifal at the 1975 Bayreuth festival. Wagner‡s genius consisted of staging 7

Le Bon Plaisir, France ^ulture, October 198J.

Vlado Kotnik

143

this work by placing his drama into the Kingdom of the Grail. Parsifal relives the drama which is at the origin of the mystery of the Grail. Lévi-Strauss presented all of his theses about Parsifal on the 23rd October the same year at the French Institute in London. But this was not the end of his Wagnerian studies. Two years later, in a series of interviews for a ^anadian radio, he came back to the idea from his Mythologiques, i.e. that music has restored in the West, since the seventeenth century, the function and procedures of myth. The leading proponent of structuralism, which took him from linguistics to structural reading of art, music and architecture as systems of signs, analyzed in his ƒparamusicalƒ Mythologiques the comple‰ multitude and diversity of myths from North and South America through ƒdeep-structuredƒ logical and linguistic rules. But the most interesting thing is that he literally ƒcomposedƒ this comprehensive scientific work in the manner of a musical work. Through this, a theoretical ƒovertureƒ leads him to a vast set of chapters organized in musical terms, as narrative variations, fugues, arias, recitatives, cantatas, toccatas, sonatas, harmonies, symphonies, and scherzos. These formal musical metaphors of Mythologiques are surely more than just a literary effect but maybe less than a profound analogy programmed by the author. The more so because his Wagnerian megalomania as well as melomania is part of his certain overestimation of Wagner‡s intellectual engagement and achievement. At the end of the fo-

144

Lévi-Strauss and the Opera

ur-volume symphonic edifice, a reprise and coda crown the argument. Like almost every thinker in the contemporary French pantheon, Lévi-Strauss has been influenced by Wagnerian music. He does not repudiate the analogies often proposed between his own ƒtetralogyƒ of mythologiques and that of the Ring. In the finale of The Naked man he wrote: I myself “ see more clearly that this tetralogy of mine, now that it has been composed, must, like Wagner‡s, end with a twilight of the gods; or, to be more accurate, that having been completed a century later and in harsher times, it foresees the twilight of man, after that of the gods which was supposed to ensure the advent of a happy and liberated humanity. (Lévi-Strauss 1990: J93)

The reason why Lévi-Strauss ƒcomposedƒ the Mythologiques in a musical way can be e‰plained by his general statement that only music can be adhered to myth as there is a strong connection and profound affinity between these two systems. French social anthropologist qean qamin wrote that Lévi-Strauss was always particularly fond of music (qamin 1999: 34). Music has been, as he says himself, enormously important in his life. In the interview with Didier Eribon, Lévi-Strauss confessed that he listens to music all the time (1991: 179). He listened to the music, as he says in The Raw and the Cooked (1983) and repeats this statement in the interview with Eribon, during his work too. Music inspired him to work better. He even says

Vlado Kotnik

145

that he thinks better while listening to music. According to qamin, he acted in music like melomane transforming himself into a kind of musicologist, as this can be seen in the ƒFinaleƒ of The Naked Man where he proposes a structural analysis of Maurice Ravel‡s Boléro by which he shows how mythicism appears in the very structure of a composition, and how a musical work, the same as a myth, attempts to resolve the contradiction between nature and culture (Lévi-Strauss 1990: JJ0`JJ7). Music can mobilize time and space at the same time. Even more, music is able to operate at two levels, at the level of nature (by e‰ploiting the organic rhythms of the listener and the musician, such as the respiration) and at the level of culture (by e‰ploiting the instruments, musical scales, etc.). And Lévi-Strauss was fascinated by the fact that only some rare people are able to compose music and therefore e‰perience the moment when space and time, nature and culture come together to the common ground. Furthermore, it seems that music can restore to nature what it previously deducted from it, and this is, according to LéviStrauss, what was so well understood by Michel-PaulGuy de ^habanon, the most profound musicologist of the eighteenth century (1993: 91`113). The Mythologiques are entirely dedicated to music, better to say, to his ƒmusicƒ that he never composed by notes but by words. His scientific work Le cru et le cuit [The Raw and the Cooked] (19J41983‘) was in the se-

146

Lévi-Strauss and the Opera

ries of Mythologiques of which this work forms the first volume that his abiding involvement with music, and his frustration at not being able to compose it himself, first erupted into his professional work as an anthropologist. In this series, the problem of presenting an enormously comple‰ universe of structural relations between the myths of different tribal groupings of South American Indians in easily comprehensible form is tackled by forging groups of those myths into structures analogous to those of Western ^lassical music. What at first seemed a purely intuitive necessity had, by book four of Mythologiques, L(Homme nu [The Naked Man] (19711990‘), clarified itself into the hypothesis that music and myth have played complementary roles in the history of humanity and that as the functions of myth fade away in post-Renaissance Europe, so their role is taken over by music. If this hypothesis is to be given any weight at all, then Luciano Berio‡s ju‰taposition in Sinfonia of commentaries upon a set of South American myths and upon a late nineteenth century symphonic structure is, according to David Osmond-Smith, the arbitrary gesture that it may at first appear. Whereas Lévi-Strauss must reduce apparently arbitrary data to some kind of order, in order to create his own mythical morphology of the human spirit. If one is willing to accept Lévi-Strauss‡s hypothesis concerning the ƒparamusicalƒ status of his Mythologiques, then the first movement of Sinfonia represents an e‰traordinary synthesis between the techniˆues of

Vlado Kotnik

147

verbal manipulation and the commentary techniˆues that constitute another of Berio‡s most enduring compositional devices. Berio used The Raw and the Cooked in his Sinfonia. A part of the te‰t is recited, accompanied by the music. However, Berio was not the only one who used passages from The Raw and the Cooked. Another composer who tested the ƒparamusicalƒ structure of Lévi-Strauss‡s te‰t was René Leibowitz who, as it is told by Lévi-Strauss himself, in the conversation with French musicologist qean-qacˆues Nattiez, had once amused himself by writing a work based on the structure of the Toccata section from The Raw and the Cooked (Nattiez 1973b: 5`J; David Osmond-Smith 1981: 23J, 247, 25J). However, the systematic association of myth to a particular musical form, which Lévi-Strauss pushed through the entire The Raw and the Cooked, attracted certain criticism. His ambition to compose his major scientific project as a musical work has, of course, the roots in his personal history. His admiration of Richard Wagner, almost as god, and as ƒtheƒ criterion of music not only powerfully influenced Lévi-Strauss‡ recognition of opera in general but reminds of something what anthropologists describe as ancestor worship. Moreover, among contemporary Wagnerites and followers of his ideas, the ƒworshipƒ of Wagner is marked by almost confessional manners. It is reasonable to speak of Wagnerism in terms of a cult which provided an attachment, sometimes fanatical, to Wagner‡s ideals and mythisized

148

Lévi-Strauss and the Opera

figure. In the ƒOvertureƒ to the Mythologiques he refers to Wagner and ˆualifies him as 5père irrécusable de l(analyse structurale des mythes5 (Lévi-Strauss 19J4: 23), as the founding father of the analysis of myths. In the interview with Didier Eribon, he e‰plicates his fatal attachment to the phantasmal figure of Wagner: Wagner played a capital role in my intellectual development and in my taste for myths, even if I only became aware of that fact after my childhood, during which my parents used to take me to the Opéra. Not only did Wagner build his operas on myths, but he proposed a way of analyzing them that can be clearly seen in the use of the leitmotiv. The leitmotiv prefigures the mytheme. Moreover, the counterpoint of leitmotivs and poetry achieves a kind of structural analysis, since it works by shifts or displacements to superimpose moments of the plot that otherwise would follow each other in a linear seˆuence. Sometimes the leitmotiv, which is musical, coincides with the poem, which is literary; sometimes the leitmotiv recalls an episode that has a structural relationship to the one happening at the time, either by analogy or contrast. I only understood that later on, well after I began my analysis of myths, and at a time when I believed myself completely cut off from the spell of Wagnerism. Let‡s say that I was brooding on Wagner for several decades. (Lévi-Strauss — Eribon 1991: 17J)

Due to this, his Mythology series can be seen not only as a kind of ƒanthropologicalƒ homage to the music of Wagner by alluding to a closer relationship between anthropologist‡s and composer‡s work, but is al-

Vlado Kotnik

149

so as a kind of homage to music as an art; the four volumes are namely dedicated to music. However, this homage is not only a reminder of his many-years personal and phantasmagorical company with the German composer. It also calls for the prescience of Wagner: The Wagnerian leitmotiv prefigures the mytheme, as Lévi-Strauss points out. The Wagnerian music ` in the way in which it superimposes and opposes, alternatively, the discourse of leitmotiv to the one of singing ` coincides with different moments of the plot. In this sense, it constitutes en lui-même a form of structural analysis. From the si‰teenth to the end of the nineteenth century operatic music had perpetuated certain form of myth of musical form, but with Wagner, LéviStrauss claims, music became aware of its mythological burden. In the interview with Didier Eribon he says that the role he attributes to myth corresponds to the role Baudelaire gave to music8: Writing about the prelude to Lohengrin, he Baudelaire‘ shows, using e‰amples, that each individual perceives a different content in the work; and nonetheless all these contents can be reduced to a small number of invariant traits. (Lévi-Strauss — Eribon 1991: 142)

Lévi-Strauss‡s vision of music as ƒle suprême mystère des sciences de l‡hommeƒ (the supreme 8 ^harles Baudelaire, ƒRichard Wagner et Tannhaüser à Parisƒ, in \uvres complètes, pp. 1211`1214.

150

Lévi-Strauss and the Opera

mystery of the humanities) is often stressed (Lévi-Strauss 19J4: 2J). When he became the first time confronted with the music of Indian people from Amazonia, he showed, according to François-Bernard Mâche, only a little curiosity and professional conscience. Symptomatically, he listened to this music through an ethnocentric perspective (Mâche 1999: 155). When he heard the flageolets of Nambikwara people, certain variations of rhythm reminded him on certain passages of Sacre; in the Tristes tropiques he noted that the melodies of TupiKawahib sounded to him very much near to the Gregorian singing, while the nambikwara flutes sounded like ƒune version e‰otiˆue de Nocesƒ (Lévi-Strauss 1955, chapter 34; also see Nattiez 1973b: J), an e‰otic version of Stravinsky‡s piece of art. The Western phantasm of music is, according to him, greatly enhanced by the notion of music as ƒa machine to suppress timeƒ, just like myths among American Indian tribes (Le cru et le cuit, 19J4: 24). Due to this, he described the relationship between myth and music, as two principal enactments of human consciousness, on which he insisted so much, in the initial section of The Raw and the Cooked (1983) and in the final section of L(Homme nu The Naked Man‘, as logical, due to similarity and contiguity, and not as arbitrary. In the Mythologiques the myths of native North and South Americans are set side by side to show their transformative power. In passing from person to per-

Vlado Kotnik

151

son and place to place, a myth can change its content and yet retain its structural principles. A single myth, for instance the Bororo myth, is a transformation, to a greater or lesser e‰tent, of other myths originating either in the same society or in neighbouring or remote societies (Lévi-Strauss 1983: 2). His structural analysis of myths indicates that myths, like rites and music, are ƒinterminableƒ. In other words, each and every myth is a part of broader mythical system, like arias, variations or sonatas are a part of a broader musical structure. This observation had lead him to the conclusion that the mythology ensures the reciprocal translatability of several myths, as in the case of a musical work, for instance an opera, different elements, such as arias and recitatives, are musically interrelated and create a coherent and homogenous melodic structure of musical work (Lévi-Strauss 1990: J4J). When Lévi-Strauss refers to music, he usually avoids using the term opera‡ in his te‰ts, but in most cases it is obvious that, when he makes the statement on music, he mostly refers to operatic music or comes out as influenced fundamentally by it: But at the same time I could not avoid another problem ` that of the fundamental causes of the initially surprising affinity between music and myths (structural analysis of the latter does no more than emphasize their properties, while taking them over and transposing them onto another plane). And undoubtedly a great step forward had been made in the direction of finding a reply when I realized a constant of my

152

Lévi-Strauss and the Opera

own personal history which had remained unaffected through all vicissitudes, even withstanding during adolescence those two shattering revelations Pelléas et Mélisande and Stravinsky‡s Les Noces (ƒThe Weddingƒ): I mean my reverence, from childhood on, for ƒthat God, Richard Wagner.ƒ If Wagner is accepted as the undeniable originator of the structural analysis of myths (and even of folk tales, as in Die Meistersinger), it is a profoundly significant fact that the analysis was made, in the first instance, in music. Therefore, when I suggested that the analysis of myths was comparable with that of a major musical score (L.-S. 5, p. 234), I was only drawing the logical conclusion from Wagner‡s discovery that the structure of myths can be revealed through a musical score. (Lévi-Strauss 1983: 15)

In this paragraph Lévi-Strauss not only clearly e‰presses his undoubted admiration of Wagner but goes further by labelling him as the father of structural analysis of mythology. However, the comparison just suggested remains valid only if we see Wagner‡s scores as musical embodiment of mythology. Let us see on which basis Lévi-Strauss labels Wagner as composer of myth. First, he states that only by recognizing that there are several kinds of music we can e‰plain the fact that people like very different composers and musical works. However, composers usually fall into separate categories according to the nature of the information they convey through music. In this respect composers can be divided up into three groups: in this Lévi-Strauss‡ classification, Bach, Stravinsky and Webern appear as musicians concerned with a ƒcodeƒ, Beethoven,

Vlado Kotnik

153

Ravel and Schönberg as concerned with a ƒmessageƒ, and Wagner, Debussy and Berg as concerned with ƒmythƒ. The first use their messages to e‰pound the rules of a particular musical discourse, the second group of composers tells a tale; the third group codes their messages by means of elements that already partake of the nature of narrative. (Lévi-Strauss 1983: 29`30). Lévi-Strauss in the Mythologiques showed that myth, which has articulate language as its vehicle, remains bound to language, while only instrumental music, defined as a system of sounds, breaks completely free. Vocal music and opera as the most e‰travagant art of singing are more comparable in this respect to myth. Namely, opera also has articulate language as its vehicle. From this point of view, opera and myth can intersect, while the affinity between myth and music disappears in the case of pure instrumental music, which is outside language (Lévi-Strauss 1990: J70` J71). Obviously, Lévi-Strauss was the man of music, as it seems that he constantly prefers musical element in the operatic work over other elements. He approaches opera as he would be an inheritor of the dominant eighteenth century operatic tradition known under the slogan prima la musica e poi le parole. In the Lévi-Straussian perspective, both opera, as essential representation of Western music, and myth are able to suspend or suppress time. They both have the power to represent a kind of temporal snare. This means that both

154

Lévi-Strauss and the Opera

phenomena play, in a social conte‰t, a supra-temporal structure, which is able to stop time or to ensnare it. When Lévi-Strauss compared orchestral scores of Wagner‡s Ring and myth schemes of Amerindians, he assumed that if we try to understand myth, we have to read it as 5we would read an orchestral score, not stave after stave, but understanding that we should apprehend the whole page and understand that something which was written on the first stave at the top of the page acquires meaning only if one considers that it is part and parcel of what is written below on the second stave, the third stave, and so on. [^] And it is only by treating the myth as if it were an orchestral score, written stave after stave, that we can understand it as a totality, that we can extract the meaning out of it.5 (Lévi-Strauss 2001: 40, also see 1955b: 428`44). So Lévi-Strauss implicitly signalized that both systems, European music and non-European myth, traditionally perceived as totally different and alien to each other, actually e‰ploit otherwise-different cultural machinery ` opera by musical instruments and voice, myth by mythic schemata and patterns ` to attain similar social effects in parallel (Lévi-Strauss 19J4). According to him, music, like opera, can be read conte‰tually, that means through the synchronic perspective. When Lévi-Strauss creates a kind of comparative view on the function and structure of myth schemes in Amerindians and musical scores of Wagner‡s operas he actually builds the symbolic

Vlado Kotnik

155

bridge where the cultural diversity meets structural mutuality. For Lévi-Strauss, both music and myth are basic human universalities. But what kind of element connects these two phenomena that were once, according to him, united but had been drawn apart, each going in a different direction? Lévi-Strauss‡ answer is that language is the correct point of departure, as both music on the one hand and mythology on the other stem from languages 5but grow apart in different directions, that music emphasizes the sound aspect already embedded in language, while mythology emphasizes the sense aspect, the meaning aspect, which is also embedded in language5 (2001: 4J`47). Somewhere in The Raw and the Cooked he says that the myth has similar position among the genres of discourse as music has among the arts. Myth and music have certain common mental structures which enable to read myths and their transformations due to models which are comparable to different musical forms. Precisely this analogy was the key point which enabled Lévi-Strauss to create the titles of the chapters in the Mythologiques in terms of musical composition. According to the structuralist dichotomy between nature and culture9, he argued that if music reminds 9 For more about this dichotomy between nature and culture, see Lévi-Strauss (1981: 3J5`372), Ortigues (19J3: 142`157).

156

Lévi-Strauss and the Opera

the man of his physiological rootedness, mythology makes him aware of his roots in society (Lévi-Strauss 1983: 28). If we try to paraphrase this logic, then opera could be seen as an eminent cultural e‰tension of nature. Even more, music is able not only to unify both, nature and culture, but can transgress this dichotomy. To simplify the argument, let us restrict ourselves to opera. We can say that opera operates, in the LéviStraussian terminology, according to two grids. One is physiological ` that is, natural: its e‰istence arises from the fact that opera e‰ploits organic rhythms through a singing voice which gives constitutive relevance to the phenomenon. The other grid is cultural: it consists of a set of musical notes and sounds, of which the number, hierarchy and style vary from one opera to another, from one composer to another, from one national tradition to another, in the last instance, from one culture to another. By inserting opera as an eminent representation of European musical tradition into the structural distinction natura vs cultura, opera can be seen as an irreducible cultural mirror of Western human nature and life which is maybe not entirely compatible to the nature and life of ƒsavage mindƒ but are not as alien and distant from each other as classical colonial anthropology would have it. When comparing eminent European musical phenomenon and non-European mythical phenomenon, Lévi-Strauss actually established a specific reading which I would call ƒcivilizational readingƒ. It

Vlado Kotnik

157

seems Lévi-Strauss wanted to tell us that European music, with its eminent representation ` opera ` had the same value or similar position in the mind and life of a contemporary European that myth had in ƒthe savage mindƒ.10 Why is that? Maybe here is one of his implicit answers: 5With the death of myth, music becomes mythical in the same way as works of art, with the death of religion, are no longer merely beautiful but become sacred5 (Lévi-Strauss 1990: J53). After losing the ancient myths, opera might be the only mythisme of Renaissance people that still remains at the disposal of the contemporaries of the ƒcivilized mindƒ. Opera was the most eminent mythology of Europeans of the nineteenth century that has survived till today. However, we learned from Lévi-Strauss that it is not possible to reflect opera in its entirety without adopting a symbolically e‰ternal point of view. As he showed, European cultural phenomena cannot be considered only from inside, that is from the viewpoint of Western culture. If we read opera from a ƒnon-Europeanƒ perspective, as he tried but maybe not succeeded entirely, then we see that opera is not only a part of society, as many Western academic traditions debated previously, but it actually constitutes society. In other words, it constitutes, using Lévi-Straussian dichotomy, the very nature of Western culture, thus, mythology. 10 The paraphrase of his book The Savage Mind (^hicago, 19JJ).

158

Lévi-Strauss and the Opera

Opera that took over the traditional function of mythology was not just any kind of music or just any kind of art, but a type of cultural machinery that appeared in the late si‰teenth century within the literary and musical circle of the Florentine camerata, continued in the early seventeenth century with Monteverdi, and later with Lully, Handel and Gluck; music which reached its full development with Mozart in the eighteenth century, and with Verdi, Wagner and Puccini in the nineteenth and twentieth century. As Slovenian sociologist Rastko Monik provocatively pointed out, opera may be a phantasmagorical way that European societies tried to retrieve the problem which all societies usually try to resolve with incest11 taboo, namely the problem of the relationship between nature and culture. The societies which ƒfailedƒ to separate nature 11 ^atherine ^lément noticed that Lévi-Strauss manifested a specific relation to opera, but particularly to operas dealing with incest, such as Wagner‡s Tetralogy, Tristan or Debussy‡s Pelléas et Mélisande. These incests would actually have no conseˆuences if women were not so talkative and if they did not misuse the language by e‰changing too many words when they should remain silent: but Brunhilde talks to Hagen and thus causes Siegfried‡s death. An opera is often a story of unsuccessful transgression: at least the music restores the original taste. This disorder sometimes results into putting in order: thus Wagner resolves his contradictions by writing Die Meistersinger von Nürnberg, an opera in opera and about opera (Nattiez 1973b: 5).

Vlado Kotnik

159

and culture, entertain opera (Monik 1992: 22). An interesting coincidence which may prove this provocative thesis is that Lévi-Strauss‡s remarkable autobiographical book Tristes Tropiques (1955a) needed to be transformed into an opera (Steiner 199J: 50`51). When approaching, structurally, to Wagner‡s operas, Lévi-Strauss acted, I would say, like musician, or musicologist and less as anthropologist. When he entered the opera, he manifested very little or even no interest in the social organization of performance. As some French authors note, he was entirely concentrated on music and to what was coming from the orchestra pit. His rigorous concentration only to orchestral or musical part of performance tells about his personality. He has been described as sensitive, dignified and reserved, someone who has always privileged rigorousness in his professional life, and to maintain a certain distance from events, people and facts. He showed certain aspects of his work to his life and personality in his own testimonies (^harbonnier 19J1‘ 19J9; LéviStrauss 1983; Lévi-Strauss and Eribon 1991). Those close to him all agree on his distinctive sensibility, which leads him sometimes to prefer the company of nature, rocks, plants, and animals, to that of people, myths, or opera. Undoubtedly, this is, to Bernard Saladin d‡Anglure, the key to his aesthetic sensitivity, whether in relation to painting, poetry, music, more precisely opera, or simply a beautiful ethnographic object (Lévi-Strauss 1993; Le Magazine littéraire 1985:

160

Lévi-Strauss and the Opera

1J`J4, 1993: 14`J5; Wiseman 2007; Passetti 2008). This sensual refinement for different things seems to be part of his family heritage. His great-grandfather Isaac Strauss was, for instance, ƒa violinist and had started a small orchestra. “‘ In Paris he worked with Berlioz “ and also with Offenbach. “‘ In my family everyone knew Offenbach by heart. I heard his music throughout my childhoodƒ (Lévi-Strauss and Eribon 1991: 3`4). Two of his uncles were painters, as was his father Raymond Lévi-Strauss who was specialized in the portrait and also passionately interested in both music and literature. It is told by Lévi-Strauss himself that his family was living in a rich artistic and intellectual milieu even though there were struggles with material difficulties (Lévi-Strauss and Eribon 1991: 5). This artistic and aesthetic sense can be found in most of Lévi-Strauss‡s books; it is e‰pressed in the choice of titles, in the choice of images (on the covers of the French editions of Mythologiques) and the organization of the contents (e. g. the musical arrangement of Mythologiques beginning with The Raw and the Cooked, which is devoted to music, and concluding with the finale‡ of The Naked Man). We can add to his youthful fascination a close reading of Freud (Saladin d‡Anglure 199J: 333), regular attendance at the Opéra, and his admiration of Richard Wagner‡s vision of music, and opera. Again, Lévi-Strauss was a passionate devotee to Wagner on both levels, on the musical as well as intel-

Vlado Kotnik

161

lectual. However, I think that the problem Lévi-Strauss had in his advocacy of Wagner is that he took Wagner too unconditionally or too passionately as a composer and not completely enough as a thinker and a social actor. Lévi-Strauss‡s reaction to criticisms that people can compare his remarks on Wagner to those made by Nazis, is correct when wondering: ƒmust I repudiate Beethoven and Wagner because Hitler liked them?ƒ (Lévi-Strauss — Eribon 1991: 174). But it is also true that he could be more e‰plicit, for instance, regarding certain Wagner‡s ideas which flirt with anti-Semitic or nationalistic ideology. Therefore a kind of discrepancy can be seen here: on the one side, we deal with the figure so greatly admired as a composer, an aesthetician or as an artist, but on the other so meaningfully neglected as a social actor, a ƒprogenitorƒ or only a transmitter of ideas related to German nationalism12, antiSemitism13 or androgynism14. In the case of Wagner, See Stephen Mc^latchie, Analyzing Wagner's Operas: Alfred Lorenz and German Nationalist Ideology (Rochester, 1998); George G. Windell, ƒHegel, Feuerbach, and Wagner‡s Ringƒ, Central European History, 9 (1): 27`57. 13 See Marc A. Weiner, Richard Wagner and the Anti-Semitic Imagination (Lincoln, 1995); David q. Levin, ƒReading Beckmesser Reading: Antisemitism and Aesthetic Practice in The Mastersingers of Nurembergƒ, New German Critique, J9: 127`14J. 14 See qean-qacˆues Nattiez, Wagner Androgyne (Princeton, 1993). 12

162

Lévi-Strauss and the Opera

Lévi-Strauss is partial or one-sided. The centre of anthropologist‡s appreciation of Wagner is focused strictly to his musical and dramatic skills, while his social engagements or ideas remained placed in the rear. Of course, thanks in large part to Adolf Hitler, Wagner the anti-Semite and rabid German nationalist became the dominant image of the interwar years, despite the e‰istence of a sophisticated left-wing, indeed socialist, interpretation of the operas, notably in George Bernard Shaw‡s The Perfect Wagnerite of 1898. Since the Second World War, Wagner has come to be perceived more and more simply as a great composer, indeed as one of the three greatest, along with Mozart and Verdi, in the history of opera. We can probably read LéviStrauss‡s attitude to Wagner‡s musical and intellectual legacy, outlined by Robinson, in this conte‰t too. Wagner‡s enormous intellectual prestige in the nineteenth century now seems almost incomprehensible. Yet many of its seminal figures, among them Nietzsche15 and Baudelaire1J in particular, took him very seriously as a philosopher and poet too (Robinson 2002: 134` 13J). In the interview with Eribon, Lévi-Strauss gives us some amazing e‰plicit remarks to his love for opera. It Among several Nietzsche‡s works revealing his critiˆue of Richard Wagner I refer here particularly to Der Fall Wagner (Leipzig, 1888). See also Weiss 2002: 223`230. 1J See Margaret Miner, Resonant Gasps: Between Baudalaire _ Wagner (Athens, 1995). 15

Vlado Kotnik

163

seems that never before he has spoken so freely on operatic aspects of his life, on his deep identification with Wagner, on his interest in Stravinsky, or on his dislike for rock music. There, he says that the voices and ƒeven more the combining of voicesƒ is something that moves him at the opera: ƒThere are some opera ensembles that overwhelm me with delight: the ˆuartet from the first act of Fidelio, the se‰tet from Lucia di Lammermoor, the ˆuintet from Die Meistersinger, the final trio from Der Rosenkavalier.ƒ He freely answers the ˆuestion whether he has some particular favorites among opera singers: ƒOf course. I kneel in adoration before Elisabeth Schwarzkopf “ and‘ ^allas too. Especially when she did Bellini, Donizetti, and Puccini.ƒ He also gives some interesting remarks on some composers: ƒWhile I was growing up, my family scorned Puccini: for his verismo, his turgidity, his vulgarity, etc. I only later came to understand his melodic originality (like Richard Strauss, you hear three bars and you know who it is) and the finesse and subtlety of his orchestration. On the other hand, Verdi bores me. I find him pompous and overly ornamentalƒ (Lévi-Strauss — Eribon 1991: 179`180). Even though we could read, in the last instance, his structural analysis of music, or, more precisely, Wagnerian opera, like a version of Western reincarnation of mythical mind of the contemporaries, it is difficult not to recognize that his vision of music within the

164

Lévi-Strauss and the Opera

structural analysis of myths has some deficiencies as well. One among them is that he construed the relationship between European music and non-European myths predominantly on the basis of his phantasm on ƒthat God, Richard Wagnerƒ. Furthermore, his attendance habit is also very telling. When he attended opera, he listened to music with closed eyes in order to be transported to a magical world which is far away, as he says, from choses terrestres, earthly things. Interestingly, here Lévi-Strauss brings us to the point where we could label his attitude to opera world as anti-anthropological. This is maybe a provocative label for one of the most important anthropologist of the twentieth century but it can be supported by the following remark: when he speaks about Wagner in his te‰ts, he usually becomes entirely absorbed in the musical world of German composer; he glorifies his musical work and does not even try to retain a degree of analytic marginality or social reserve which would be necessary for some ideological implications of Wagner‡s opus. However, Lévi-Strauss was indulgent to Wagner in all respects. In other words, when he enters the Paris Opéra, his sacred world of choses magiques, he goes ƒnativeƒ. At the opera, he tries to become one with a musical event he is e‰periencing and participating in. However, his deepening into the operatic diegetic world has its mythical analogy too. Similarly he describes his attitude toward myths:

Vlado Kotnik

165

They are magnificent stories, often very moving ones. Assuming the informant is also a good storyteller, which isn‡t always the case. I began to lean toward mythology in 1950 and I completed my Mythology series in 1970. For twenty years, I would get up at dawn, drunk with myths ` truly I lived in another world. (Lévi-Strauss — Eribon 1991: 133)

Obviously, the myths filled him up similarly as the listening to an opera could transport him to another world. He lived with all these Amerindian peoples and their myths, and he lived with all these Wagner‡s operas and their leitmotivs, both if he was in a fairy tale. And both offered him a specific aesthetic and emotional e‰perience. References Baudelaire, ^harles. 1954. ƒRichard Wagner et Tannhaüser à Parisƒ, in \uvres complètes, pp. 1211-1214. Paris: Pléiade. ^harbonnier, Georges. 19J9. Conversations with Claude LéviStrauss. London: ^ape orgi. Entretiens avec Claude LéviStrauss, Paris, Plon-qulliard, 19J1‘. ^lément, ^atherine. 1979. ƒLe lieu de la musiˆueƒ, in Raymond Bellour and ^atherine ^lément (eds.), LéviStrauss, pp. 395`423. Paris: Gallimard. Critique: Revue générale des publications françaises et étrangères, thematic issue ƒ^laude Lévi-Straussƒ, vol. LV, no. J20`J21, qanuary`February 1999. Paris: Les Éditions de Minuit.

166

Lévi-Strauss and the Opera

Deliège, ^élestin. 19J5. ƒLa musicologie devant le structuralismeƒ, L(Arc, 2J: 45`52. qamin, qean. 1999. ƒSous-entendu. Leiris, Lévi-Strauss et l‡opéraƒ, Critique: Revue générale des publications françaises et étrangères 3 Claude Lévi-Strauss, J20`J21: 2J`41. Levin, David q. 199J. ƒReading Beckmesser Reading: Antisemitism and Aesthetic Practice in The Mastersingers of Nurembergƒ, New German Critique, J9: 127`14J. Lévi-Strauss, ^laude .1955a. Tristes tropiques. Paris: Plon.  1955b. ƒThe Structural Study of Mythƒ, Journal of American Folklore, thematic issue on ƒMyth: A Symposiumƒ, 78(270): 428`444.  19J3. Structural Anthropology. New York: Basic orig. Anthropologie structurale, Paris, Plon, 1958‘.  19JJ. The Savage Mind. ^hicago: University of ^hicago Press orig. La Pensée sauvage, Paris, Plon, 19J2‘.  1981. ƒ^ulture et nature: La condition humaine à la lumière de l‡anthropologieƒ, Commentaire, 15: 3J5`372.  1983. The Raw and the Cooked. Mythologiques I. ^hicago: University of ^hicago Press orig. Mythologiques I: Le Cru et le cuit. Paris, Plon, 19J4‘.  1985. La Potière jalouse. Paris: Plon.  1990. The Naked Man. Mythologiques IV. ^hicago: University of ^hicago Press orig. Mythologiques IV: L(Homme nu, Paris, Plon, 1971‘.  1993. Regarder, Ecouter, Lire. Paris: Plon.  2001. Myth and Meaning. London and New York: Routledge. Lévi-Strauss, ^laude and Eribon, Didier. 1991. Conversations with Claude Lévi-Strauss. ^hicago: University of ^hicago

Vlado Kotnik

167

Press trans. Paula Wissing, orig. De près et de loin, Paris, Éditions Odile qacob, 1988‘. Mâche, François-Bernard. 1999. ƒLévi-Strauss et la musiˆueƒ, Critique: Revue générale des publications françaises et étrangères 3 Claude Lévi-Strauss, qanuary ` February 1999, no. J20`J21, pp. 154`1J8. Paris: Les Éditions de Minuit. Magazine littéraire 6Le7, no. 223, October 1985, thematic issue ^laude Lévi-Strauss‡, pp. 1J`J4. Magazine littéraire 6Le7, no. 311, qune 1993, thematic issue ^laude Lévi-Strauss, Esthétiˆue et structuralisme‡, pp. 14`J5. Mc^latchie, Stephen. 1998. Analyzing Wagner(s Operas: Alfred Lorenz and German Nationalist Ideology. Rochester: University of Rochester Press. Miner, Margaret. 1995. Resonant Gaps: Between Baudelaire _ Wagner. Athens, GA: University of Georgia Press. Monik, Rastko. 1992. ƒMisliti operoƒ To Think Opera‘, Maska 3 Revija za gledalie, ples, opero 6Mask 3 Review for Theater, Dance, Opera7, 2(3): 17`23. Musique en jeu, no. 12, October 1973, thematic issue ƒAutour de Lévi-Straussƒ. Paris: Seuil. Nattiez, qean-qacˆues. 1973a. ƒAnalyse musicale et sémiologie: Le structuralisme de Lévi-Straussƒ, Musique en jeu, 12: 59`79.  1973b. ƒRencontre avec Lévi-Strauss: Le plaisir et la structureƒ, Musique en jeu, 12: 3`9.  1990. Wagner androgyne: Essai sur l(interprétation. Paris: ^hristian Bourgois Éditeur trans. Stewart Spencer, Wagner Androgyne: A Study in Interpretation, Princeton, Princeton University Press, 1993‘.

168

Lévi-Strauss and the Opera

Nietzsche, Friedrich Wilhelm. 1888. Der Fall Wagner: Ein Musikanten-problem. Leipzig: ^. G. Naumann. Ortigues, Edmond. 19J3. ƒNature et culture dans l‡™uvre de Lévi-Straussƒ, Critique: Revue générale des publications françaises et étrangères, 189: 142`157. Osmond-Smith, David. 1981. ƒFrom Myth to Music: LéviStrauss‡s Mythologiques and Berio‡s Sinfoniaƒ, The Musical Quarterly, J7(2): 230`2J0. Passetti, Dorothea Voegeli. 2008. Lévi-Strauss, antropologia e arte: Minúsculo 3 Incomensurável. Sao Paulo: Editora da Universidade de Sao Paulo. Robinson, Paul. 2002. Opera, Sex, and Other Vital Matters. ^hicago: University of ^hicago Press. Saladin d‡Anglure, Bernard. 199J. ƒLévi-Strauss, ^laudeƒ, in Alan Barnard and qonathan Spencer (eds.), Encyclopedia of Social and Cultural Anthropology, pp. 333`33J. London and New York: Routledge. Shaw, George Bernard. 19J7. The Perfect Wagnerite: A Commentary on the Niblung(s Ring. New York: Dover Publications. Steiner, George. 199J. ƒLévi-Strauss with Musicƒ, Opera News, 28/12/199J, J1(7): 50`51. New York: Metropolitan Opera Guild Inc. Vernant, qean-Pierre. 199J. ƒFrontières du mytheƒ, in Stella Georgoudi — qean-Pierre Vernant (eds.), Mythes grecs au figuré de l'antiquité au baroque. Paris: Gallimard. Veyne, Paul. 1983. Les Grecs ont-ils cru à leurs mythes?: Essai sur l'imagination constituante. Paris: Seuil. Weiner, Marc A. 1995. Richard Wagner and the Anti-Semitic Imagination. Lincoln: University of Nebraska Press. Weiss, Pierro. 2002. Opera: A History in Documents. O‰ford, US: O‰ford University Press.

169

Vlado Kotnik

Windell, George G. 197J. ƒHegel, Feuerbach, and Wagner‡s Ringƒ, Central European History, 9(1): 27`57. Wiseman, Boris. 2007. Lévi-Strauss, Anthropology, and Aesthethics. ^ambridge: ^ambridge University Press.

Vlado Kotnik LÉVI-STRAUSS ET L'OPÉRA Le présent travail est consacré à ^laude Lévi-Strauss et à son interprétation structurale de l'opéra comme une composition‡ métaphoriˆue d'un grand opéra anthropologiˆue, matérialisé dans son étude Mythologiques en ˆuatre volumes, en référence à L'Anneau de Nibelung, la tétralogie de Wagner. Il a créé le type d'étude comparative de la fonction et de la structure des schèmes mythiˆues dans la culture amérindienne et les partitions d'orchestre des opéras de Wagner, et a implicitement indiˆué ˆue la musiˆue européenne, avec sa représentation éminente ` l'opéra ` avait la même valeur ou la même position symboliˆue dans l'esprit et la vie de l'Européen de l'époˆue ˆue le mythe dans la pensée sauvage'. ^'est ainsi ˆu'il peut nous mener à une interprétation de l'opéra comme mythe et métaphore. Le travail portant sur Lévi-Strauss élargit néanmoins la discussion à une peinture historiˆue plus large du rapport entre l'opéra et la mythologie comme deu‰ systèmes symboliˆues de la culture européenne. Mots-clés: ^laude Lévi-Strauss, interprétation structurale de l'opéra, une composition‡ métaphoriˆue, l'opéra comme mythe et métaphore

170

Lévi-Strauss and the Opera

Vlado Kotnik LEVI-STROS I OPERA Ovaj rad je posveen Klodu Levi-Strosu i njegovoj strukturalnoj interpretaciji opere kao metaforine ƒkompozicijeƒ jedne velike antropolo
ke opere, otelotvorene u etiri toma njegove studije Mitologike, koje se referi
u na Vagnerovu tetralogiju Prsten Nibelunga. On je stvorio tip komparativnog prouavanja funkcije i strukture mitskih
ema u kulturi amerikih Indijanaca i orkestarskih partitura Vagnerove opere, implicitno naznaujui da je evropska muzika, sa svojom eminentnom reprezentacijom ` operom ` imala istu vrednost i isti simboliki znaaj u duhu Evropljana kao i mitovi u ƒdivljoj misliƒ. Na taj nain je i uspeo da nas provede kroz interpretaciju opere kao mita i metafore. Ovaj rad,
tavi
e, pro
iruje odnos izmeu opere i mitologije kao dva simbolika sistema u evropskoj kulturi. Kljune rei: Klod Levi-Stros, strukturalna interpretacija opere, metaforika ƒkompozicijaƒ, opera kao mit i metafora

Senka Kova Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Klod Levi-Stros: maska i mit ∗ Apstrakt: Rad se bavi odnosom maske i mita i koliko odgovarajua analiza koju je sproveo Klod Levi-Stros moe da pojasni sloeno semanti
ko polje maski u jednom delu Severne Amerike. Klod Levi-Stros je analizirao mitove nastojei da objasni put maski kod sli
nih po jeziku, ili susednih naroda bliskih po oblasti koju naseljavaju. Mitologija Cimijan, Tlinkit i Hajda sadri izvesne motive koji upuuju na susedne grupe (Sali). Uprkos razlikama koje postoje na nivou zna
enja maski postoji zajedni
ka "mitoloka batina" naroda koji naseljavaju severnu obalu Pacifika. Klod Levi-Stros je i ovim istraivanjem pokazao da nema stvarnog ishodita u mitskoj analizi, niti se moe razlaganjem problema dopreti do nekakvog skrivenog jedinstva. Klju
ne re
i: Levi-Stros, maska, mit, Indijanci Severne Amerike

Tekst je prilog sa projekta ƒAntropologija u XX veku: teorijski i metodolo
ki dometiƒ koji u celosti finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo
ki razvoj Republike Srbije (br. 147037). ∗

Senka Kova


173

Uvod U knjizi Put maski1 Klod Levi-Stros je na originalan nai pristupio etnografskom materijalu koji je sakupio Franc Boas sa saradnicima. Analizirao je mitove nastojei da objasni put maski kod slinih po jeziku, ili susednih naroda bliskih po oblasti koju naseljavaju (severozapadna obala Severne Amerike). Mitologija ^im
ijan, Tlingit i Hajda sadri izvesne motive koji upuuju na susedne grupe (Sali
)2. Levi-Strosov Put maski ne sadri elemente teorijskog pristupa autora o sloenom odnosu izmeu maske i mita. Kada je re o mitu, Levi-Stros se ne bavi teorijskim i metodolo
kim obja
njenjima, moda stoga
to je sve ve napisao u Mitologikama3. Metodolo
ki po1 ^laude Lévi-Strauss. La voie des masques. Paris. Plon. 1988:7-214. Osam godina nakon izdanja na francuskom jeziku, Put maski prevela je na engleski Silvija Modelski (The Way of the Masks, University of Washington Press, Seattle 1982 / qonathan ^ape, London 1983). Izdavaima u Srbiji ova knjiga nije bila predmet interesovanja. 2 Ovde moemo Sali
masku i mitove uzeti kao ƒreferentnu maskuƒ ili ƒreferentni mitƒ. U analizi maski severozapadne obale Klod Levi-Stros ne uzima udaljeni Bororo mit kao ƒreferentniƒ. Ukazao je da znaaj referentnog mita ne potie toliko od njegove tipinosti koliko od nepravilnog poloaja koji ovaj zauzima u okviru grupe. 3 Prvi tom Mitologika objavljen je 19J4. godine u Parizu, a preveden u Srbiji 1980 (Klod Levi-Stros. Mitologike I. Pre-

174

Klod Levi-Stros: maska i mit

stupak u analizi mita, koji je relevantan za Put maske, eksplicitnije je obja
njen u prvom tomu Mitologika4. Klod Levi-Stros navodi da ƒpolazna hipoteza zahteva da se smesta postavimo na najkonkretniji nivo tj. da prodremo u sr odreene populacije ili grupe populacija, dovoljno bliskih po nainu stanovanja, po istoriji i kulturiƒ. Levi-Stros polazi od jednog mita, analizira ga sa stanovi
ta etnografskog konteksta i ostalih mitova datog dru
tva. On zatim istrauje mitove koji potiu iz susednih dru
tava, prethodno ih postavljajui u njihov kontekst5, teei da uspostavi semantiko polje oko

sno i peeno. Beograd. Prosveta/Beogradski izdavako-grafiki zavod). Drugi tom iza
ao je 19JJ, a preveden 1982. (Mitologike II. Od meda do pepela. Beograd. Prosveta/Beogradski izdavako-grafiki zavod). Trei tom objavljen je 19J8. godine u Parizu. Preveden je 1983.godine (Mitologike III. Poreklo ponaanja za trpezom. Beograd. Prosveta/Beogradski izdavako-grafiki zavod). Mithologiques IV. L(homme nu (Goli ovek) objavio je isti izdava Plon u Parizu 1971. U Srbiji nije preveden etvrti tom Mitologika. 4 Klod Levi-Stros. Mitologike I. Presno i peeno. Beograd. Prosveta/Beogradski izdavako-grafiki zavod. 1980:5. 5 Poreenje moe ii do vrlo udaljenih dru
tava, pod uslovom da se meu njima mogu utvrditi ili dokazati stvarne veze istorijskog ili geografskog porekla. Levi-Stros se u Putu maski ne bavi udaljenim dru
tvima. On pominje, samo na jednom mestu, asteki kulturni prostor poredei narative iz ove dve oblasti.

Senka Kova


175

mita uz pomo etnografije i drugih mitova. Taj postupak ponavlja za svaki mit. Na taj nain proizvoljno odabrano sredi
nje polje mogu da seku brojne putanje, dok se uestalost preklapanja smanjuje srazmerno udaljenosti od centra. Da bismo dobili svuda istu gustinu pokrivenosti, trebalo bi da se postupak ponavlja vi
e puta, opisivanjem krugova oko perifernih taaka.J ]a svaku sekvencu ustanovljujemo grupu njenih preobraaja, bilo unutar samog mita bilo rasvetljavanjem odnosa izomorfizama meu sekvencama dobijenim iz razliitih mitova jedne te iste populacije. Tako postepeno prelazimo sa razmatranja posebnih mitova na nivo izvesnih shema vodilja koje se organizuju oko zajednike osovine. U svakoj taki te osovine, kojoj odgovara po jedna shema, na neki nain izvodimo po vertikali druge osovine koje su rezultat istog postupka obavljenog, ne vi
e koristei naizgled razliite mitove jedne populacije, ve koristei mitove koji, mada potiu iz susednih populacija, pokazuju izvesne analogije sa prethodnim mitovima. Sheme vodilje se tako pojednostavljuju, obogauju ili preobraavaju. Svaka shema postaje izvor novih osovina koje nastaju u razliitim ravninama upravno postavljenih na prethodne, a na koje e se ubrzo, dvostrukim prospektivnim i retrospektivnim kretanjem, nadovezati sekvence izvedene bilo iz mitova namah zapostavljenih zbog prividne izli
nosti ili nemogunosti njihovog tumaenja, iako su to mitovi naroda koje smo ve razmatrali. Kako se, dakle, maglina
iri tako se njeno jezgro zgu
njava i organizuje. Rasute niti se spajaju, praznine se poJ

Levi-Stros, Mitologike I, 8.

176

Klod Levi-Stros: maska i mit

punjavaju, veze se uspostavljaju i najzad ne
to
to lii na neki red poinje da se nazire iz haosa.7

Klod Levi-Stros u Putu maski 8 istie da bi svaki mit ili sekvenca mita ostao nerazumljiv ukoliko mit nije suprotstavljiv drugim verzijama istog mita ili mitovima koji su naizgled razliiti; ukoliko svaka sekvenca nije suprotstavljiva drugim sekvencama istog ili drugih mitova, a naroito onim mitovima ili sekvencama mitova ija logika struktura i konkretni sadraj, posmatrani u najsitnijim detaljima, izgledaju kao da imaju suprotno znaenje. Levi-Stros se pita da li je mogue primeniti tu metodu i na plastiku. Da bi se ona primenila, potrebno je da se svaki predmet po svom obliku, okruenju i bojama suprotstavi drugim predmetima iji isti elementi, drugaije posmatrani, osporavaju elemente onog prvog, kako bi posluili kao osnova za slanje odreene poruke. Uporeujui masku i jezik, Klod Levi-Stros navodi da: (..) kao i rei odreenog jezika, svaka maska ne sadri u sebi sva svoja znaenja. Ta znaenja rezultat su u isto vreme smisla koji odreeni pojam ukljuuje i svih ostalih koji su iskljueni samim tim izborom, iz drugih pojmova kojima bismo mogli da ih zamenimo.9 Ibid, J. ^laude Lévi-Strauss. La voie des masques. 1988:51. 9 Ibid, 51.

7 8

Senka Kova


177

Semantiko polje maski i mitova Klod Levi-Stros je na primeru studije sluaja mitova i maski Severozapadne obale Amerike po
ao od pretpostavke da mitovi i maske ne mogu ƒda se tumae sami za sebe i same po sebi kao odvojeni predmetiƒ. Posmatran sa semantikog stanovi
ta, mit dobija smisao tek kada se ponovo postavi u sklop svojih transformacija; isto tako odreeni tip maske, ako se posmatra samo sa plastinog stanovi
ta, replicira drugim tipovima iji oblik i boje transformi
e nosei svoju individualnost. Da bi se ta individualnost razlikovala od individualnosti druge maske potrebno je i dovoljno je da jedna ista veza dominira izmeu poruke koju prva maska ima da prenese ili da asocira, i poruke koju u istoj kulturi ili susednoj kulturi druga maska ima za zadatak da prenese. Prema tome, u toj perspektivi treba konstatovati da dru
tvene i religijske funkcije koje pripadaju razliitim tipovima maski, koje razdvajamo kako bismo ih uporeivali, meu sobom su u odnosu transformacije, kao i plastika, prikazi i boja samih maski posmatrani kao materijalni predmeti.10

Klod Levi-Stros iznosi pretpostavku da se na umetnika dela (ali koja nisu samo to) primeni metod koji se pokazao uspe
nim pri izuavanju mitova. Ta LeviStrosova hipoteza e nai svoju potvrdu ukoliko u krajnjoj analizi moemo da otkrijemo meu mitovima koji odreuju svaki tip maske sline odnose transformacije,

10

Ibid,15.

Klod Levi-Stros: maska i mit

178

kao i one odnose, koji posmatrano samo sa plastinog stanovi
ta, dominiraju meu maskama kao takvim. Levi-Stros istie da se za svaki tip maski vezuju mitovi koji imaju za cilj da objasne mitsko ili natpriodno poreklo i da utemelje njihovu ulogu u ritualu, u ekonomiji, u dru
tvu.11 • Maska swaihwé kao 5referentna maska5 Lice swaihwé maske je trapezasto sa karakteristinim oima u obliku cilindra. Nos je predstavljen na razliite naine, shematski ili ga uop
te nema. Ponekad se on predstavlja glavom ptice. Na nekim maskama mogu se videti glave ptice i na mestu gde se nalaze rogovi. itava maska oiviena je dijademom od perja labuda ili orla. Perje se posebno tretira, pa se maska swaihwé zove bela maska. Donji deo ove maske postavljen je na veliki obod oivien krutim perjem ili platnom od perja. Ekpresivnost swaihwé nagla
ena je na starijim primercima
irom otvorenim ustima i dugakim jezikom.12 Indijanci na ostrvu Vankuver (sedam vlasnika) prave swaihwé maske. Klod Levi-Stros navodi da svako ko eli da organizuje potla ili neki drugi profani praznik plaa vlasniku maske da bi osigurao njihovo ue
e. One se ne pojavljuju u zimskim ritualima. S druge strane, na u
u reke Frejzer u Pacifik maske se nose u ceremoniji potlaa, venanja, u posmrtnim ceremonija11 12

Ibid,15. Ibid, 13-14.

Senka Kova


179

ma i profanim plesovima koji prate inicijacije. Ove maske se malo razlikuju od swaihwé.13 Maske swaihwé i pravo da ih nose pripada rodovima visokog ranga. Privilegije se prenose naslednim putem ili putem braka. ena, lan roda vlasnika maske, predaje to pravo deci koju je dala svom muu. Time se obja
njava prisustvo ove maske u rasponu od 200 km od severa ka jugu, od ostrva Vankuver do u
a reke Frejzer. One simbolizuju sreu i bogatstvo. Pored ova dva naina preno
enja maski swaihwe, ima i onih koje su ukradene tokom ratova, ali bez veih posledica, zato
to, kako navodi Klod Levi-Stros, stranci ne znaju pesme i igre koje vraaju maski efikasnost.14 Analizirajui mitove o poreklu maski, Levi-Stros navodi da su se preci maski spustili s neba. Njihovo lice bilo je slino savremenim maskama. Bilo ih je
estoro i svaki od njih je doneo neko dobro: orue za lov, oruje, posue za domainstvo, magine lekove.15 Pored mitova koji ukazuju na vazdu
no poreklo ove maske, Sali
sa ostrva Vankuver imaju i skulpturu koja podsea na masku swaihwé. Na licu ove skulpture nalazi se swaihwé maska. Interesantno je da ona ima na jeziku predstavu ribe,
to asocira na duhove vode.

Ibid, 20. Ibid, 21-25. 15 Ibid, 21 13

14

Klod Levi-Stros: maska i mit

180

Drugi aspekt mitova o poreklu swaihwé maske povezan je kod nekih grupa s poreklom bakra. Bakar i maske
ire se putem brakova sklopljenih meu razliitim grupama, s tom razlikom
to pravac kretanja nije isti. Maska swaihwé ide od ene ka muu i njihovim potomcima, dok bakar ide od mua do eninog oca.1J • Maska xwéxwé ili kwékwé Na ostrvu Vankuver grupa Sali
se granii sa Nutkama na zapadu i Kvakijutlima na severu. Upravo ta blizina uticala je da dve grupe prime od Sali
masku swaihwé. Na jeziku Kvakijutl to je xwéxwé ili kwékwé. Ovaj tip maski kod Nutka i Kvakijutl ima zastra
ujui izraz, ali pored toga ima i karakteristike swaihwé maski. Maska xwéxwé ili kwékwé oiviena je paperjem divlje guske. Neki primerci maske Kvakijutl obojene su belo i imaju u gornjem delu motive koji su stilizovani i podseaju na pera kod Sali
. I Nutka i Kvakijutl maske imaju isplaen jezik i ispupene oi. Plesai nose isti muziki instrument koji nose Sali
. Kvakijutl povezuju ovu masku sa posveenikom inicijantom i njegovim uvoenjem u vi
i rang. Klod Levi-Stros navodi, oslanjajui na Boasova istraivanja, da kod Kvakijutl postoje dve vrste narativa o poreklu maski: mitski i legendarni. ]naajnu ulogu u tome imali su i njihovi susedi na ostrvu Vankuver. Izmeu Sali
i Kvakijutl na ostrvu i kontinetu postojala je 1J

Ibid, 33-35.

Senka Kova


181

mrea dvostrukih veza: od branih veza do ratova. I maske swaihwé ili xwéxwé prenose se od Sali
ka Kvakijutl posredstvom ratova ili branih veza.17 Analizirajui razliite narative, Klod Levi-Stros navodi da su Indijanci na pacifikoj obali dobili bakar u trakama (ploama) preko moreplovaca i trgovaca. Kada je re o radu sa bakrom, on navodi niz opozicija i podudarnosti u mitovima. Razvrstavajui te likove deli ih na nebeske i vodene. U mitovima uoava i druge opozicije: izmeu princa i njegovog roba, lepe princeze i njene hendikepirane sestre, ƒmrtvog bakra sa planinaƒ i ƒivog bakra u vodiƒ.18 Ako prihvatimo kao radnu hipotezu Levi-Strosa19 da forma, boja i ostali aspekti koji su nam se uinili karakteristinim za swaihwé maske nemaju odreeno znaenje, ili pak, da je to znaenje, ukoliko je izdvojeno, nepotpuno, onda bi svaki napor da se one, svaka za sebe tumae, bio uzaludan. Prihvatimo zatim da su ta forma, te boje i ti aspekti nerazdvojivi od drugih kojima su suprotstavljeni, budui da su odabrani da bi okarakterisali jedan tip maski, iji je jedan od razloga postojanja da bude kontradiktorna prvoj. Po ovoj hipotezi Kloda Levi-Strosa, jedino poreenje dva tipa maski omoguilo bi da se defini
e semantiko polje u okviru kojeg e se funkcije svakog tipa maski meusobno doIbid, 39-43. Ibid, 47. 19 Ibid, 51-52. 17 18

182

Klod Levi-Stros: maska i mit

punjavati. Potrebno je, navodi Klod Levi-Stros, da poku
amo da se postavimo na ƒglobalni semantiki nivoƒ. Pretpostavljajui da jedan tip maske postoji u poreenju ili opoziciji ili korelaciji sa swaihwé, moraemo onda, poznajui taj odnos, da izvedemo odreene aspekte na osnovu onih koje su nam posluili da opi
emo prvu masku. Potrebno je uvesti ove razliite aspekte, poev od onih koji su sluili da se opi
e prva. Maska swaihwé se vezuje za belu boju. Druga maska e biti crna ili e ispoljiti afinitete prema crnoj boji. Levi-Stros uporeuje izraze dva tipa maski Sali
i Kvakijutl ukazujui na slinosti i razlike navodei mitolo
ke, dru
tvene i religijske funkcije. • Maska Dzonokwa Kvakijutl imaju i crnu masku dzonokwa. Dlaka crne boje pokriva kosu, bradu i brkove (tako ukra
avaju i primerke enskih maski). Maskirane osobe uvijene su u crne ogrtae ili u medvee krzno tamne boje. Oi su poluzatvorene i taj poluudubljeni konkavni izraz nije karakteristian samo za oi. Usta maske nisu
irom otvorena. Name
tena su tako da ispu
taju karakteristian zvuk kao da izgovaraju ƒuh, uhƒ. Taj poloaj usana, navodi Klod Levi-Stros, ne dozvoljava da jezik izae ili da bude vidljiv. On navodi da sve statue koje predstavljaju Dzonokwu imaju grudi gotovo do zemlje. Mitovi povezuju Dzonokwu sa klasom natprirodnih bia, naje
e enskih. Pol je nagla
en jakim grudima. Dzonokwa ive u
umi. Po predanju, to su okrutni divo-

Senka Kova


183

vi, ljudoderi koji otimaju decu Indijanaca da bi ih pojeli, zbog ega sa ljudima imaju neodreene, esto neprijateljske odnose.20 U daljoj analizi moemo izdvojiti sledee opozicije: blizu : daleko; odozgo : odozdo; dru
tveni red : dru
tveni nered. Po mitu, prvobitne swaihwé maske dolazile su s neba ili iz dubokih voda, dakle odozgo i odozdo. Mitovi povezuju Dzonokwu sa planinom ili
umom, one dolaze izdaleka. Klod Levi-Stros navodi da maske swaihwé predstavljaju pretke osnivaa veoma visokog ranga. One simbolizuju dru
tveni red u suprotnosti sa Dzonokwom koja simbolizuje asocijalne duhove. Kvakijutl dele godinu na dve polovine. Sistem klanova dominira tokom perioda bakus, koji obuhvata prolee i leto. Nakon karnevala (klasila) koji traje etiri dana tokom kojih se prave maske predaka, poinje period tsetseka koji obuhvata jesen i zimu. Od jednog perioda do drugog, lina imena, pesme i muziki stil se menjaju. Organizacija klanova ustupa mesto religijskim zajednicama. Selo se deli na dve grupe: oni koji nisu posveeni ine publiku, a posveeni im prireuju spektakl. Inicijanti se dele u dve grupe: foke i kanibale, a svaka se deli na tri stupnja. U paralelne zajednice grupisane su i ene. Klod Levi-Stros podsea da maska swaihwé ima svoje dru
tvene, ekonomske i ritualne funkcije. Poku20

Ibid, 53-54.

Klod Levi-Stros: maska i mit

184


ao je da odgovori na pitanje da li je mrea opozicija i mitolo
kih veza povezana sa svakim tipom maski. Analizirao je istorijsko-legendarne i mitolo
ke narative o poreklu maski i utvrdio da se mit o poreklu maske xwéxwé dovodi u vezu sa pravcem sever-jug. Mitovi gde figurira Dzonokwa vezuju se za Kvakijutl koji su rasporeeni na osi istok-zapad (obuhvatajui i ostrvo Vankuver i obalski pojas). Mitovi o Dzonokwi su rasprostranjeni u planinskom okruenju na visini od 3000-4000 metara nadmorske visine. Mitovi xwéxwé cirkuli
u izmeu dva pola zemlje Komoks, odnosno sveta stranaca i neprijatelja i transferzalnog polja unutar kojeg, izmeu mora i zatvorene zemlje, cirkuli
u mitovi Dzonokwa. Klod Levi-Stros navodi da je mitologija koja je povezana sa maskama xwéxwé siroma
na, dok je ona povezana sa Dzonokwama bogata.21 Uporeujui razliite verzije mitova, Klod LeviStros pi
e da, kada je re o Dzonokwama, postoji jedan arhaian sloj u Novom svetu. Uoio je, ali nije ni na koji nain komentarisao, da meu mitovima koje je sakupio Boas postoje dve verzije mita od istog informatora u rasponu od 32 godine. Naveo je promene na, u to vreme, savremenim predstavama Dzonokwe. Umesto poluzatvorenih oiju njihov stra
an izgled nagla
en je
irom otvorenim oima.22 21 22

Ibid, 54-J0. Ibid, J8-J9.

Senka Kova


185

Kod junih Kvakijutl Dzonokwe se koriste u potlau. Motiv Dzonokwe pojavljuje se na ceremonijalnim posudama koje se tada upotrebljavaju. U njima se moe sluiti kitovo i fokino meso, mast, voe i biljni proizvodi. Kopnene ivotinje, ribe i
koljke su izuzete. Od njih se hrana pripema tokom malih praznika i slui u posudama namenjenim za svakodnevnu upotrebu.23 Klod Levi-Stros navodi Boasovo mi
ljenje da je kod Kvakijutl brak jedna vrsta trgovine koja se odvija po istim pravilima kao i kupovina bakra. Tokom venanja ena se uporeuje sa Dzonokwom. Ona poklanja bakar buduem suprugu, a ona ga, opet prisvaja, prisvajanjem dece koja se raaju iz njihove veze. Posmatrano iz ugla muevljeve porodice, sve se odvija tako da deca pripadaju vi
e eninoj grupi nego muevljevoj. Klod Levi-Stros smatra da su dva principa ` matrilinearni i patrilinearni ` u aktivnom nadmetanju na svim nivoima. ena se pona
a kao Dzonokwa: otima od svog supruga decu dajui mu materijalna i nematerijalna dobra. Bakar je supstanca i simbol.24 ]naajno je pomenuti da grupe Sali
praktikuju egzogamiju iji je glavni cilj da se preko tih veza garantuje sigurnost njihovim lanovima u stranoj zemlji. Ovim branim vezama dolazi do transformacije realnih ili virtuelnih neprijatelja u saveznike (roake).25 Ibid, 71-74. Ibid, 75-78. 25 Ibid, 98-99. 23

24

186

Klod Levi-Stros: maska i mit

Analizirajui razliite tipove maski na severozapadnoj obali Severne Amerike, Klod Levi-Stros je zakljuio da ƒkada se od jedne grupe do druge plastina forma odr#ava, semantika funkcija se obr4e` s druge strane, kada se semantika funkcija odr#ava, tada se plastina forma obr4e.52J Levi-Stros navodi da se karakteristike maske swaihwé mogu nai na maskama Kvakijutl xwéxwé, ali one funkcioni
u suprotno jedna drugoj. Nasuprot ovoj, maska Dzonokwa je davalac bogatstva, kao i swaihwé. Dzonokwa prenosi bogatstvo od porodice ene u porodicu mua, uvajui plastine karakteristike i inei jednu sistematsku inverziju sa maskom swaihwé.27 Levi-Stros nagla
ava da, uprkos razlikama, maske se ne mogu interpretirati svaka za sebe i izolovano. Uporeujui masku i mit Klod Levi-Stros navodi da: Maska nije na prvi pogled samo ono
to prikazuje, ve i ono
to transformi
e, tj.
to odluuje da ne prikae i da, kao i u sluaju mita, maska negira onoliko koliko i potvruje; nije sainjena samo od onoga
to kae, ili veruje da kae, ve i od onog
to iskljuuje. Pre bi se reklo da se ta originalnost obja
njava svesnom ili nesvesnom eljom, da se drugaije iskae, da izabere meu svim moguim pozajmicama one koje je umetnost susednih naroda odbila da prihvati.28 Ibid, 78. Ibid, 78. 28 Ibid, 125. 2J 27

Senka Kova


187

Kritiki osvrt Od znaajnijih komentara na Levi-Strosov Put maski pomenuu osvrte Izara i Pejtmana.29 Izar30 je dao sadrajno-informativni prikaz Puta maski. Pejtman31 je oti
ao korak dalje dajui kritiki osvrt na Levi-Strosov pristup. On pi
e o dijakritikom nasuprot inherentnom znaenju` strukturi nasuprot istoriji i terminu koji nedostaje. • Dijakritiko nasuprot inherentnom znaenju Pejtman je, kao dobitnik stipendije Leverhulme European Studentship, prisustvovao seriji predavanja Kloda Levi-Strosa na ^ollège de France 1971`1972. Bavila su se istim predmetom kao i Put maski (La voie des masques). Pejtman je ovaj osvrt objavio pod naslovom The Dialogue of the Masks, Aletheia (University of Susse‰, England), number 4, autumn 1984: 1J-22. Delimino ga je redigovao za internet verziju 2003: Trevor Pateman, Claude Lévi-Strauss, The Way of the Masks (La voie des masˆues), http://www.selectedworks.co.uk/levistrausmasks.html Predavanja Kloda Levi-Strosa u Parizu je slu
ao
kolske 19JJ/J7. prof. Nikola Pavkovi s Odeljenja za etnologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Bila je to serija predavanja iz Mitologika. Po reima profesora Pavkovia predavai su pripremali novi kurs za svaku
kolsku godinu. Praksa institucije je bila da ta predavanja budu objavljena kao knjiga. 30 Michel Izard, ^.Lévi-Strauss, La voie des masˆues, L( Homme, 197J, Vol.1J, Is. 4, 143-145. 31 Trevor Pateman, Claude Levi-Straus, The Way of the Masks (La voie des masˆues), http://www.selectedworks. co.uk /levistrausmasks.html 29

188

Klod Levi-Stros: maska i mit

Pejtman podsea da je izvor za Levi-Strosov pristup strukturalna fonologija iji su pioniri Trubecki i qakobson. Levi-Stros je eleo da preuzme iz strukturalne fonologije kako ideju sistema meusobno povezanih delova, koji se moraju rekonstituisati u analizi, tako i ideju o beznaajnosti svakog elementa sistema kada je u izolaciji. Meutim, on ne moe sebe da prisili da kae da plastine osobine svake maske nemaju znaenje unutar sebe i same po sebi, ve samo da one ƒznae manjeƒ su
tinski nego dijakritiki. ]aista, on ne moe ak da prisili sebe da ovo kae za smisao u jeziku: stoga, on pi
e o reima nekog jezika da njihovo znaenje (signifikacija) ƒjeste rezultat dve stvari: smisla (sens) ukljuenog u taj konkretni odabrani termin, i smislova (koji su iskljueni upravo ovim izborom) svih ostalih termina koji ga mogu zamenitiƒ. U sluaju maski, svakako je mogue postaviti plastine elemente maski u odnos jedan na jedan prema mitovima porekla koji motivi
u te elemente, i ovo Levi-Stros ini u Putu maski, dajui obja
njenje svake plastine osobine u odnosu na njeno mitsko obja
njenje ili motivaciju: one imaju perje zbog svog vazdu
nog porekla, i imaju jezike koji su ili koji lie na ribe zbog svog vodenog porekla.

Pejtman smatra da, ako su maske u dijakritikim odnosima, onda one to nisu samo meusobno ve i sa ljudskim licem koje pokrivaju. Levi-Stros nigde ne govori o ovom odnosu, moda zbog toga
to ne veruje da on postoji.

Senka Kova


189

Priznati postojanje ovog odnosa znai upuivati kulturu na prirodu, a ne jednostavno na drugu kulturu. Ipak, opisivati da maske imaju ƒizbuljeneƒ ili ƒupaleƒ oi znai opisivati ih implicitno (dijakritiki) sa referencom na svojstva ljudskog lica: upravo to sainjava standard izbuljenosti i upalosti, i za kulturu koja poseduje samo jednu masku mora pruiti referentnu taku interpretacije gledaocima na ceremonijama u kojima maska ima ulogu. Meutim, u prilog LeviStrosu, moe se videti u sluaju Dzonokwa maske koliko bi referenca samo na ljudsko lice mogla obmanuti u interpretaciji te maske. Dzonokwa je iznad svega mrtvakog izgleda ` prava pravcata maska smrti. Ipak, Dzonokwa je dobroinitelj za ljudski rod: ona je izvor bakra. Ovo dobroinstvo, ja mislim, ne bi moglo da se proita samo iz njenog izgleda, ak ni iz kontrasta izmeu njenog izgleda i izgleda {wexwe maski.

• Struktura nasuprot istoriji Pejtman istie da je Levi-Stros, u svojim radovima o mitovima, nastojao da tretira mitove kao sinhronijski32 konstituisani sistem meu kojima postoje odreeni transformacioni odnosi koji su indikatori neistorijskih svojstava naina na koji funkcioni
e ljudski mozak. Transformacija jednog mita u drugi treba da se shvati kao vanvremenska ƒlogikaƒ operacija, a ne kao istorijEdmund Li navodi da je Levi-Stros izbegao ovo sporno pitanje odnosa izmeu mita i istorije usredsrediv
i svoju panju na ƒdru
tva bez istorijeƒ. Te zajednice svoje dru
tvo smatraju nepromenljivim, a vreme sada
nje shvataju kao neposredno nastavljanje vremena pro
log (E. Li, Klod Levi-Stros. Beograd. Novinsko izdavako preduzee Duga. 1972: J8). 32

190

Klod Levi-Stros: maska i mit

ska. ]a mnoge kritiare, ovaj pristup je nezadovoljavajui samo utoliko
to apstinira od bilo kakvog poku
aja istorijske rekonstrukcije.33 Pejtman navodi da u Putu maski, suprotno tome, ima puno istorije, realne i zasnovane na pretpostavkama, koja naginje ka gledi
tu da se te vanvremenske transformacije i odnosi izmeu mitova i maski, koje strukturna analiza rekonstrui
e i interpretira kao indikatore jednog redosleda mentalnih struktura, vremenski realizuju kroz realni dijalog kultura. Levi-Stros koristi ƒdijalogƒ da napravi razliku izmeu onoga
to se dogodilo meu Indijancima sa severozapadne obale Pacifika i, s jedne strane, kulturnog imperijalizma (pripadnici plemena Sali
ne nameu Swaihwe pripadnicima plemena Kvakiutl) i, s druge strane, kulturne autarhije (znaenje maske Swaihwe se razrauje u odnosu na razradu znaenja maske Dzonokwa, i obrnuto). Ovaj drugi kontrast je vi
e relevantan za Levi-Strosa, po
to mu omoguava da se suprotstavi jednoj tradiciji u funkcionalistikoj socijalnoj antropologiji: ƒjedna od najpogubnijih ideja koju nam je u amanet ostavio funkcionalizam, i koja jos uvek gospodari nad tako mnogo etnologa, jeste ona o izolovanim plemenima, ograenim unutar samih sebe, gde svako doivljava samo za seKlod Levi-Stros je napisao da se ni mitovi ni etnografije odreenih populacija ne mogu saznati na iscrpan nain. ƒTakva ambicija bi,
tavi
e, bila li
ena svakog smisla, jer je re o stvarnosti u kretanju, neprestano podvrgnutoj delovanju pro
losti koja tu stvarnost razara i budunosti koja je menjaƒ (K. Levi-Stros, Mitologike I, 7). 33

Senka Kova


191

be neko odreeno iskustvo estetskog, mitskog ili ritualnog reda. Tako, nije prepoznato da su pre kolonijalnog doba ove populacije, kada su bile brojnije, takoe ivele rame uz rame. Uz mali broj izuzetaka, ni
ta
to se de
avalo u jednom plemenu nije bilo nepoznato njegovim susedima, i modaliteti na osnovu kojih je svako sebi obja
njavao i prikazivao univerzum su razraivani u neprekidnom i ivom dijaloguƒ.

Pejtman smatra da dijalog na planu istorije, odgovara dijakritikom na planu strukture, i na
e razumevanje ovog drugog moe biti obogaeno boljim razumevanjem prvog. ]amislite, na primer, navodi Pejtman, da su u nekom trenutku Kvakijutl imali Dzonokwa, a Sali
swaihwe maske, i da su onda Kvakijutl dobili swaihwe maske meusobnim sklapanjem braka (maske mlada predaje mladoenji u vidu miraza). On smatra da: ƒProblemƒ s kojim se sada sreu Kvakijutl jeste inkorporacija ovih novih maski u njihov mit i ritual. U tolikoj meri u kolikoj je njihova Dzonokwa povezana s istim ili slinim mitom i ritualom kao Swaihwe meu pripadnicima Sali
, onda postoji problem da se nae mesto za Swaihwe koje koristi ovaj novi resurs kreativno, umesto da ga ostavi kao suvi
nog. U uvoenju treeg termina izmeu dijaloga i dijakritikog postoji problem diferencijacije ili distinkcije (u smislu, recimo, Pjera Burdijea) koji ukljuuje pro
irivanje sistema mitskih i ritualnih znaenja da bi se dalo Swaihwe maskama, koje su pod teretom svog Sali
naslea, novo mesto (kao Xwe‰we) meu plemenom Kvakijutl. Tako je dijalog takoe nain kulturnog obogaivanja. U ovom sluaju, dijalog deluje kao da je u biti miran, ali to nije obavezno.

192

Klod Levi-Stros: maska i mit

• Termin koji nedostaje Pejtman podsea da u Levi-Strosovoj kanonskoj formuli, odnos izmeu dva pojma esto moe biti odreen kao odgovarajui odnosu izmeu druga dva pojma. Tako je A : B :: ^ : D (A je za B isto
to je ^ za D). U ovom sluaju Levi-Stros sugeri
e da postoji odnos ovog tipa izmeu maski i mitova porekla s kojima se dovode u vezu i to na sledei nain: Dzonokwa : Xwe‰we :: Swaihwe : Sasˆuatch/Tsanaˆ Pejtman istie da se figura Sasquatch ili Tsanaq samo usputno spominje i da nema njene ilustracije. Moda je razlog tome nedostatak etnografskih podataka. Svakako, navodi Pejtman, prikaz toga da Sasquatch plastino nalikuje maski Dzonokwa ali ima karakteristike {wéxwé bi pojaalo argument za Levi-Strosovu centralnu tvrdnju: Kada se od jedne grupe do druge plastina forma odr#ava, semantika funkcija se obr4e` s druge strane, kada se semantika funkcija odr#ava, tada se plastina forma obr4e. 34

34

^. Lévi-Strauss, La Voie...,78.

Senka Kova


193

Umesto zakljuka Levi-Strosova studija sluaja Put maski nije dala, kada je re o mitovima, sliku jedne jasno odreene strukture. Od toga se vi
e puta i Levi-Stros ogradio navodei da je nemogue dostii stadijum u kome e se ƒmitska materija, prethodno rastvorena analizom, kristalisati u masi i pruati nam svuda sliku stabilne i jasno odreene struktureƒ.35 qasno je da je re o novoj upotrebi istog materijala (onog koji je Franc Boas ostavio) i elje da se drugaije sagledaju ona svojstva koja su u prethodnom periodu ostala neprimeena. Tu, pre svega, mislim na dru
tvene i brane veze, koje su u ovoj knjizi otvorene, ali ne i do kraja analizirane. U prvom tomu Mitologika Klod Levi-Stros je napisao da je osobitost te knjige u tome: (..)
to nema predmeta, rad se na poetku ograniava na prouavanje jednog mita, isto tako nema ni kraja jer su brojni problemi koje razmatra samo ovla
dotaknuti, dok su neki drugi samo postavljeni, a njihovo je re
avanje ostavljeno za neki bolji trenutak.3J

Slian problem postoji i u Levi-Strosovom poku
aju da pojasni sloeni odnos izmeu maske i mita u ovoj studiji sluaja.

35 3J

K. Levi-Stros, Mitologike I, 7. K. Levi-Stros, op. cit, 8.

Klod Levi-Stros: maska i mit

194 Senka Kova

CLAUDE LÉVI-STRAUSS: LE MASQUE ET LE MYTHE Le travail étudie le rapport du masˆue et du mythe en s‡interrogeant dans ˆuelle mesure l‡analyse correspondante de ^laude Lévi-Strauss peut nous éclairer sur le champ sémantiˆue comple‰e des masˆues dans une partie de l‡Amériˆue du Nord. ^laude Lévi-Strauss a dans ses travau‰ mis en relief la structure comple‰e du mythe. La comple‰ité peut être suivie aussi bien sur le plan de l‡e‰pression ˆue sur celui du contenu et de la signification des masˆues Salish, Kwakiutl et d‡autres masˆues uniˆues de cette partie de l‡Amériˆue du Nord. ^laude Lévi-Strauss a analysé les mythes en s‡efforçant d‡e‰pliˆuer la voie des masˆues chez des peuples proches par leur langue, ou des peuples avoisinants. La mythologie Tsimshian, Tlingit et Haïda contient certains motifs ˆui renvoient à des groupes voisins (Salish). En dépit des différences concernant la signification des masˆues, il e‰iste un ƒpatrimoine mythologiˆueƒ commun au‰ peuples de la côte Nord du Pacifiˆue. ^laude LéviStrauss a une fois de plus démontré ˆue l‡étude des mythes ne représente pas le véritable point de départ de l‡analyse, et ˆue l‡on ne peut par la décomposition des problèmes percevoir une ˆuelconˆue unité cachée. ƒ^omme la pensée mythiˆue ne tient pas à fi‰er clairement son point de départ ni son point d‡arrivée, elle ne parcourt jamais toute sa trajectoire: il lui reste toujours ˆuelˆue chose à accomplir. ^omme les rites, les mythes sont infinisƒ. Il semble ˆue l‡e‰plication de La Voie des masques faite par Lévi-Strauss va également dans ce sens-là. Mots-clés: Lévi-Strauss, le masˆue, le mythe, les Indiens de l‡Amériˆue du Nord

Senka Kova


195

Senka Kova CLAUDE LEVI-STRAUSS: MASK AND MYTH This paper discuss a relationship between mask and myth and how the appropriate analysis by ^laude Levi-Strauss may make clearer a comple‰ field of masks in the part of North America. ^laude Levi-Strauss stressed the multi-layered character of myth structure. Similar multi-layered character can be seen at the level of e‰pression, content and meaning of Salish, Kwakiutl and other uniˆue masks of this part of North America. ^laude Levi-Strauss analysed certain myths trying to e‰plain the path‡ of the masks that belong to the people with similar languages, or those who lived nearby. The mythology of Tsimshian, Tlingit and Haïda people have certain common characteristics that point to the similarities with the nearby groups (Kwakiutl). Despite differences that e‰ist at the level of meanings of the masks, there is also common mythological heritage‡ of the people who used to live in the Northern Pacific ^oast. ^laude Levi-Strauss showed that there is no final solution in the myth analysis, and that there is no possibility that the dissection of the problem will reveal some hidden unity. ƒAs mythical though does not want to start clearly somewhere and come somewhere, it never goes through its whole trajectory: there is always something waiting to be fullfield. The same way as rituals, myths are infinite.ƒ It seems that Levi-Strauss e‰planation of the Path of masks goes in that direction. Key words: Levi-Strauss, mask, myth, North American Indians

Aleksandar Palavestra Odeljenje za arheologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Strukturalizam u arheologiji∗ Apstrakt: Iako je Edmud Li
jo sedamdesetih godina XX veka pre-

tio arheologiji da e se zaraziti strukturalizmom, strukturalizam u delu Levi-Strosa nije direktno i prelomno uticao na promene paradigme arheolokih interpretacija. S jedne strane razlog tome je strukturalisti
ka nezainteresovanost za dijahroniju, a s druge strane je koncept univerzalnih struktura uma za koji nadolazei postmodernizam u arheologiji nije imao sluha. Dodue, postoje (
ak i u srpskoj arheologiji) neke veoma zanimljive strukturalisti
ke interpretacije arheolokih nalaza, zasnovane uglavnom na binarnim opozicijama. Meutim, strukturalizam i delo LeviStrosa, a pogotovo De Sosirova semiotika, omoguili su arheolozima da materijalnu kulturu sagledaju u semioti
kom polju  kao studiju znakova i konteksta zna
enja. Ipak, na arheologiju, posebno postprocesnu, mnogo vie je uticao poststrukturalizam, teorije prakse, kao i poststrukturalisti
ke kritike nau
nog objektivizma. Klju
ne re
i: strukturalizam u arheologiji, poststrukturalisti
ka kritika, postprocesna arheologija, materijalna kultura u semioti
kom polju Tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Interkulturna komunikacija u paleobalkanskim drutvima, finasiranom od Ministarstva za nauku i tehnolo
ki razvoj Republike Srbije, pod brojem 147040. ∗

Aleksandar Palavestra

197

Edmund Li je, jo
1971, kritikujui ƒnovuƒ, procesnu arheologiju pretio arheologiji da e se ƒzarazitiƒ strukturalizmom i da je to nova moda (E. Leach 1973: 7J1-771). Meutim, samo delimino je bio u pravu. Pre svega, u arheologiji je ve tada bilo usamljenih strukturalistikih pristupa (analize peinskog slikarstva Andre Leroa-Gurana), a s druge strane, na arheologiju e mnogo vi
e uticati poststrukturalistika
kola mi
ljenja, nego sam strukturalizam. Osamdesetih godina XX veka nezadovoljni, tada ve prevazienim kulturnoistorijskim pristupom, ali i eko-funkcionalizmom i sistemskim pristupom procesne arheologije, neki arheolozi ` meu kojima se isticao Ian Hoder ` potraili su interpretativno obogaivanje arheologije, izmeu ostalog strukturalistikom paradigmom. Kao
to je reeno, jedan od prvih koji je upotrebljavao strukturalistiki pristup u arheologiji bio je francuski etnolog i arheolog paleolitiar Andre Leroa-Guran, koji je strukturalistiki protumaio raspored paleolitskih slika u peinama (^. Renfrew, P. Bahn 199J: 345, 42J; A. Leroi-Gourhan 19J8: 91-114). Leroa-Guran je analizirao preko 2000 crtea u J0 peina. Peine je podelio na razliite delove stvarajui ƒidealnu peinuƒ koja se sastoji od ƒgalerijeƒ, ƒperiferijeƒ i ƒdna i ulaza peineƒ. Slike ivotinja je razvrstao na klase, pri emu je konstatovao da su konj, bizon i pragovee predstavljeni na preko J0š slika, dok su one medveda, nosoroga i lava ree. Geometrijske crtee je opet podelio na ƒ
irokeƒ ` enske, i ƒuskeƒ mu
ke (uglavnom na osno-

198

Strukturalizam u arheologiji

vu prilino povr
ne analogije sa enskim i mu
kim polnim organom, kojih ` naravno ` u peinama ima i naturalistiki predstavljenih). enskoj grupi, po Leroa-Guranu, pripadaju i predstave koje on tumai kao rane, odnosno povrede ljudi i umiruih ivotnja, dok u mu
ku grupu spadaju simboli oruja. Strukturalistiki koncept Leroa-Guranovog tumaenja peinskog slikarstva je oit: u pitanju je mitografski poku
aj da se prevaziu temeljne suprotnosti ivota i smrti koje su meusobno zavisne (da bi se ivelo mora se ubijati). S jedne strane je mu
ki princip, grabljive ivotinje, oruje i nano
enje rana, bola i smrti, a s druge enski princip, ubijene i ranjene ivotinje i ljudi, podno
enje bola i smrti. Upravo je Leroa-Guranova analiza peinskog slikarstva najavila i najvee probleme koji e se ispoljiti u strukturalististikoj arheolo
koj interpretaciji. Iako dosledno i logino sprovedena, ona ilustruje princip strukturalizma u kome ƒnijedna stvar ne moe da bude proverena, u kome je sve mogue i ni
ta nije sigurnoƒ, kako je to rekao Edmund Li (Li 1972). (Na primer, konstatacija da
iroke geometrijske forme oznaavaju enski princip, a uske mu
ki.) S druge strane, LeroaGuran prenebregava dijahronijsko sagledvanje peinskog slikarstva, koje nije nastalo u jednom trenutku, ve hiljadama godina, te da se znaenje peinskog slikarstva ` ak i ako bismo uzeli u obzir univerzalne strukture i slike ljudskog uma ` sigurno moglo menjati kroz milenijume. ]anemarivanje dijahronije, koje do-

Aleksandar Palavestra

199

brim delom proistie iz samog su
tinskog koncepta strukturalizma, moe biti jedan od razloga
to ovaj teorijski pristup nije imao preterano srean suivot s arheologijom (B. Olsen 2002: 184-187). Strukturalistika arheologija, naime, posveuje najvi
e panje idejnim konceptima i ƒstalnim strukturamaƒ pa ne obraa mnogo panje na dijahronini pristup, hronologiju, kulturni proces i dinamiku, zbog ega je ovaj pristup esto bio kritikovan u arheologiji, koja je po definiciji dijahrona (^. Renfrew, P. Bahn 199J: 427). Ian Hoder je u svom etnoarheolo
kom istraivanju plemena Nuba, u Sudanu, takoe koristio strukturalistiki metod i utvrdio da se svi aspekti njihovog ivota i kulture mogu sagledati u svetlu binarnih opozicija (isto ` prljavo, ivot ` smrt, mu
ko ` ensko). Time je potvrdio svoje pretpostavke o vanosti simbolizma i sveta ideja koji direktno ostavlja tragove i na arheolo
ki zapis. Na primer, u nekim selima prona
ao je veliki broj svuda razbacanih svinjskih kostiju, dok su u drugim selima odbaene svinjske kosti bile koncentrisane samo u odreenim zonama. Istraivanjem je otkrio da su u pitanju razliiti kulturni kodovi. U jednoj oblasti i ene i svinje bile su smatrane neistim biima, te su se ene brinule o svinjama, a svinjski ostaci kao neisti uklanjani su sa svih zajednikih i ƒmu
kihƒ mesta u selu. To je rezultiralo pojavom kostiju u ogranienim zonama. U drugim zajednicama, gde svinje nisu smatrane neistim, svinjske kosti su tretirane kao i ostalo ubre i razbacivane su svuda po selu. Takoe je pretpostavio

200

Strukturalizam u arheologiji

da se u mnogim oblicima materijalne kulture mogu utvrditi tragovi ovih simbolinih opozicija. Recimo opozicija mu
ko ` ensko prenosi se na druge aspekte ivota: govedo/mu
ko/isto/ivot, nasuprot svinja/ensko/neisto/smrt,
to se odraava u materijalnoj kulturi, po
to se kosti goveda nalaze u naselju i grobovima, a kosti svinja ne, itd (I. Hodder 1982; 1982a: 5J-J7; 198J: 34-54; 1992: 101-121). Meutim, u pitanju je bilo etnoarheol
ko istraivanje (s naglaskom na etno, tj. na direktno prouavanje ive zajednice). Najbolje
to je ` u arheolo
kom smislu prouavanja formiranja arheolo
kog zapisa ` Hoder mogao da ponudi je sasvim opravdan zakljuak da je nepohodno znati kulturni kontekst, sistem vrednosti i verovanja Nuba naroda, odnosno njihov svet ideja da bi se razumela evidentna razlika u arheolo
kom zapisu u ova dva sluaja. I sam e, meutim, docnije priznati da strukturalizam ne nudi za to prikladan alat (I. Hodder 1982; 198J: 47). Kao i ostali strukturalisti, i arheolozi strukturalisti smatrali su da ljudskom delatno
u upravljaju stalne strukture ljudskog uma, te da arheolo
ko istraivanje treba upraviti ka otkrivanju simbolinog izraavanja sadranog u artefaktima koje je odraz tih struktura (^. Renfrew, P. Bahn 199J: 42J). Strukturalistikoj arheologiji se, meutim, esto prebacuje to da je veoma malo ubedljivih arheolo
kih istraivanja koje su uspe
no utvrdile vezu izmeu kulturnih ƒkodovaƒ, binarnih opozicija i dru
tvene, ili ekolo
ke organizacije u pro-

Aleksandar Palavestra

201


losti (B. Fagan 2001: 483). Prednosti i mane strukturalistikog metoda u arheologiji mogu se grubo sagledati na nekoliko izloenih primera. Ameriki arheolog Din Arnold, recimo, poku
ao je da ustanovi strukturne odnose izmeu ukra
avanja keramike i dru
tvene organizacije prostora, odnosno lokalne percepcije pejzaa u selu Kvinua (˜uniua) u Peruu (D. Arnold 1983; I. Hodder 198J: 42; ^. Renfrew, P. Bahn 199J: 42J-427). Horizontalne zone ukra
avanja keramike, tako, odgovarale bi horizontalnim prirodnim i geografskim pojasevima oko sela (nizija ` visija), koje je potrebno obraditi da bi zajednica bila ekonomski uspe
na i samodovoljna. Presecanje pejzaa i prirodnih zona irigacioniom sistemom, na
lo je ` po Arnoldu ` izraza u vertikalnoj podeli i bilateralnoj simetriji dekoracije grnarije. Arnold je, kao i Leroa-Guran, kritikovan, zato
to je pruio veoma malo kontekstualnih podataka koji bi dozvoljavali povezivanje keramike dekoracije i pejzaa. Drugim reima: ima li ikakve veze izmeu zona u pejzau i onih na keramici, ili je u pitanju naslino uklapanje arheolo
kog materijala u unapred zadate strukturalne obrasce? Mnogo uspe
nija je strukturalna analiza ko
tanog materijala tulske kulture u severnoj Kanadi (Thule culture, 900 ` 1700 n.e.), koju je sproveo kanadski arheolog Robert Makgi (R. McGhee 1977: 141-159; B. Olsen 2002: 182; I. Hodder 198J: 45). Makgi je analizom artefakata sa veeg broja lokaliteta, ustanovio da su zubi mora i morskih sisara bili kori
eni za orua koja su

202

Strukturalizam u arheologiji

se upotrebljavala u zimskom lovu na moru i ledu (harpuni), za vrhove strela za lov na ptice, za enski pribor (igle i e
ljevi), kao i za figure ena i ptica. S druge strane, karibuovi rogovi kori
eni su za vrhove strela koje su mu
karci leti koristili u lovu na karibue, na kopnu. Na osnovu kontekstualnih veza uspostavio je binarne opozicije: zemlja ` more, leto ` zima, mu
karac ` ena, zub mora ` karibuov rog. Makgi je utvrdio da ne postoje funkcionalni razlozi zbog kojih bi se za odreenu vrstu orua koristio iskljuivo karibuov rog ili morev zub, te da mora biti da je u pitanju neki drugi razlog. tavi
e, etnografska i istorijska graa o Inuitima iz istog podruja, koju je naveo Makgi, ukazuje na temeljnu dihotomiju izmeu dva sveta: kopna i mora, izraenu strogim tabuima. Meso karibua i morskih sisara nije se smelo kuvati u istim posudama, niti jesti istog dana, karibuova koa nije se smela obraivati na (morskom) ledu, no
enje odee od tuljanovog krzna bilo je zabranjeno prilikom lova na karibue itd. U inuitiskoj mitologiji, takoe, postoji mno
tvo simbolinih asocijacija izmeu ena, morskih sisara, ptica i samog mora s jedne strane, kao i mu
karaca, karibua i kopna s druge. Makgijeva anliza, pokazuje da, uz rigorozno kori
enje etnoarheolo
kih ƒrelacionihƒ analogija, nije nemogue primeniti strukturalnu analizu na arheolo
ki materijal, i da je ak pragmatini izbor sirovine za orue zavisio od suprotstavaljenih simbolinih svetova (B. Olsen 2002: 1842; I. Hodder 198J: 4J). Ba
zbog ovog je Makgi docnije bio kritikovan, po
to je uspostavio pro-

Aleksandar Palavestra

203

blematinu dihotomiju izmeu funkcije i simbolinog znaenja artefakata (I. Hodder 198J: 42). qedna od najpoznatijih binarnih opozicija u arheologiji, bez sumnje je opozicija domus|agrios odnosno domae, kuno, pripitomljeno, nasuprot spolja
njem, divljem ` na kojoj je Ian Hoder izgradio svoju koncepciju neolitizacije ` ili kako kae ` ƒpripitomljavanjaƒ Evrope (I. Hodder 1990). Ovo vano delo, meutim, uprkos dobro upotrebljenoj opoziciji kljunih pojmova, ne moe se okarakterisati kao ƒstrukturalistikoƒ. U na
oj arheologiji jedan od retkih strukturalistikih pristupa izloen je u izvanrednom radu Ivane Radovanovi koja je analizirala ideolo
ke aspekte kulture Lepenskog Vira, a posebno odnos figuralne umetnosti prema reci i morunama (I. Radovanovi 1997). Ona reku dovodi u vezu s grobovima, tj. pokojnicima i idejom smrti, ali i pretpostavlja da je Dunav mogao imati i savim suprotno znaenje opstanka (putem ribolova), te da je simbolisao i ideju ivota. Ivana Radovanovi istie da je ta dihotomija izraena na vi
e nivoa struktura: REKA UZVODNO NIZVODNO (RIBA) POKOqNI^I IVOT SMRT

Polazei od paleozoolo
kih pokazatelja da opstanak erdapske mezolitske zajednice nije zavisio iskljuivo od ribolova, iako je on bio vaan aspekt ekonomije, Radovanovieva pretpostavlja da je riba imala vanu ulo-

204

Strukturalizam u arheologiji

gu u simbolici i ideologiji, na
ta ukazuju i ribolike skulpture Lepenskog Vira, te da je riba simbolizovala ivot u apstraktnijem smislu nego kao prosta ivotna namirnica. I to ne bilo koja ribaŽ Ivana Radovanovi istie da je upadljivo da meu ostacima ribe sa Lepenskog Vira nedostaju tragovi krupne anadromne ribe (morune). Moruna je, meutim upravo riba koja se moe dovesti u vezu sa uzvodnim smerom, po
to su se svakog kasnog prolea (do podizanja brane) ove dinovske ribe vraale iz ^rnog mora uzvodno, radi mre
enja. Ovaj periodini redovni povratak, sasvim sigurno nije bio nepoznat mezolitskim zajednicama €erdapa, pa Ivana Radovanovi pretpostavlja da moruna nije bila lovljena i konzumirana po
to je verovatno simbolizovala pretke i ideju neprestanog povratka. Na nekim skulpturama mogu se zaista lako prepoznati karakteristine odlike moruna. Tako predloenu strukturu autorka dalje razvija i tumai: REKA UZVODNO NIZVODNO MORUNA/PRE^I POKOqNI^I IVOT SMRT

Ivana Radovanovi je svoju pretpostavku zasnivala na starijim arheozoolo
kim podacima kojima nisu utvrene morunine kosti u arheolo
kom zapisu. Novija istraivanja, meutim, pokazuju da je na Lepenskom Viru, na Vlascu, kao i na nekim drugim erdapskim naseljima iz mezolita i ranog neolita, moruna bila lovlje-

Aleksandar Palavestra

205

na u znatnoj meri (D. Bori 2005: 57). Ovi novi arheozoolo
ki podaci ne osporavaju pretpostavku Ivane Radovanovi o skulpturama koje istovremeno predstavljaju morune i pretke. Naprotiv, Du
an Bori smatra da je upravo veza praistorijskog ribolovca i ulovljene morune mogla da osnai pretpostavljenu simboliku i drugi nivo realnosti u kojoj su ivotinje, preci, ivi i mrtvi lanovi zajednice imali sloene meusobne dru
vene odnose koji su izvan okvira svakodnevne stvarnosti (D. Bori 2005: 5J-J5). Interesantno je da je, pored ove veoma uspe
ne strukturalistike interpretacije Ivane Radovanovi, mezolitska zajednica Lepenskog Vira nedavno posluila u na
oj arheologiji za jo
jednu, nazovi-strukturalistiku analizu. U pitanju je neka vrsta prilino nerazumljive arheo-astronomske interpretacije arhitekture na Lepenskom Viru, koja poiva na opoziciji dan/no odnosno zona dana naspram zone no4i. Autorka Ljubinka Babovi, bez mnogo argumenata (osim ƒotkriaƒ da su ljudi na Lepenskom Viru znali da se uvee smrkava, a da ujutru svie), iz te dihotomije izvodi dalekosene zakljuke o solarnom kultu i ƒBogu suncaƒ u mezolitu €erdapa (Lj. Babovi 200J). Kritika strukturalizma u arheologiji do
la je iz dva sasvim suprotna, gotovo binarno opoziciona pravca, (u emu moda ima neke poetske pravde). qedno je pozitivistika kritika usmerena na problem verifikacije strukturalistikih postavki. Drugim reima: kako se strukturalistike hipoteze proveravaju rigoroznom na-

206

Strukturalizam u arheologiji

unom metodom? Ili, ostavljajui logiki pozitivizam po strani, da li one makar podleu sistemu opovrgljivosti, kako ga je definisao Poper (I. Hodder: 1992: 10J; P. Pettit 1975)? Ova kritika se, naravno ne odnosi samo na strukturalizam u arheologiji, ve i u drugim disciplinama. Treba se samo podsetiti kritike Marvina Harisa upuene Rodniju Nidamu i njegovoj strukturalnoj analizi braka i razmene kod Puruma. Od Nidamove interpretacije se na svojevrstan nain ogradio i sam LeviStros, tvrdei da ga Nidam nije razumeo. Marvin Haris, prilino jetko, zakljuuje da se ne moe oekivati da Nidam shvati
ta se de
ava u glavama Puruma, ako ne razume ak ni
ta se de
ava u glavi Levi-Strosa (M. Harris 2001: 511). ak i, za arheologe veoma primamljive, strukturalistike prostorne analize zasnovane na kartiranju i preklapanju dru
tvenog i materijalnog ` kao u klasinom Levi-Strosovom sluaju sela Bororo ` pokazale su da se dualizam dru
tvene grupe ne moe itati iz samog plana naselja, po
to se dru
tvena akcija i svakodnevni ivot menja bre nego samo naselje (R. Fletcher 200J: 120-123). Najdetaljniju kritiku analizu strukturalizma u arheologiji pruila je Alison Vajli, koja je ukazala na opasnost od proizvoljnog uspostavljanja obrazaca (naje
e suprotstavljenih ` sever/ jug, mu
ko/ ensko, kopno/ more), i potom od traenja tih struktura u tro
nim ostacima materijalne kulture (koja je, da podsetim, glavni, esto i jedini izvor arheolo
kih podataka). Tako su strukturalistiki arheolozi mogli ma
tovito da bira-

Aleksandar Palavestra

207

ju arbitrarne aspekte podataka iz arheolo
kog zapisa i da predlau nizove njihovih neproverljivih transformacija, kao eventualnih manifestacija temeljne dubinske strukture. Vajlijeva navodi da neka strukturalistika tumaenja zaista izgledaju ubedljivo i rigorozno sprovedena (u na
im primerima recimo ona Makgijeva ili Ivane Radovanovi), nasuprot drugim koja izgledaju nategnuto, izma
tano i neubedljivo (recimo Arnoldova ili ona Ljubinke Babovi). Vajlijeva navodi da je epistemolo
ki problem strukturalizma u arheolgiji sadran u Liovom isticanju nesposobnosti arheologa da zavire u ƒcrnu kutijuƒ, tj. da sagledaju unutra
nje kognitivne sisteme dru
tava u pro
losti. Izlaz iz takvog epistemolo
kog orsokaka Alison Vajli vidi u mogunosti da se strukturalistiki pristup u arheolgiji prihvati kao procedura za konstruisanje proverljivih modela, koji bi uneli red u raznorodne kulturne fenomene i pruili okvire za razliite kognitivne i idejne faktore koji su te fenomene stvorili (A. Wylie 2002: 130). Druga, mnogo dalekosenija kritika, do
la je upravo iz krugova potonjih postprocesnih arheologa, koji su isprva prihvatili strukturalizam, ali su ubrzo shvatili njegova ogranienja u arheolo
koj interpretaciji. Semiotiki odnos oznaitelja (signifier), oznaenog (signified) i objekta, pokazao se prilino problematinim kada je arheolo
ka interpretacija u pitanju, na
ta je ukazao sam Ian Hoder. Naime, analiza odnosa izmeu oznaitelja (re ƒlonacƒ) i oznaenog lonca, ne govori mnogo o samom loncu kao o materijalnom predmetu.

208

Strukturalizam u arheologiji

Materijalna kultura, ak ni i za postprocesne arheologe kakav je Hoder, ne moe se potpuno izjednaavati sa izgovorenom reju, napisanim tekstom, ili apstraktnim simbolom. Dok su odnosi izmeu oznaitelja i oznaenog, po Ferdinandu de Sosiru, proizvoljni, znaenje materijalne kulture u odrenom kontekstu retko je arbitrarno. Moemo da kaemo lonac, ili pot, ali sam iskopani lonac za arheologe predstavlja i ne
to vi
e. U proizvoljni odnos izmeu oznaitelja i oznaenog, dakle, uplie se sam predmet, stvarni, iskopani lonac. ]naenja lonca povezana su i s njegovom praktinom ulogom u svakodnevnom ivotu odreene zajednice. Kako Hoder istie, arheolozi iskopavaju ostatke materijalne kulture, i poku
avaju da sagledaju svaki predmet, istovremeno i kao predmet, odnosno rezultat odreene akcije, ali i kao znak po
to lonac moe biti oznaitelj odreenih koncepata (recimo enskih aktivnosti, stila odreene zajednice, kulta, itd). ƒProuavanje materijalne kulture poziva nas da premostimo jaz izmeu idejnog i materijalnogƒ, zakljuuje Hoder (198J), ƒali nam strukturalizam u tom pogledu malo pomaeƒ (I. Hodder 198J: 47; 2005: 25J). qedan od razloga za razoaranost u strukturalizam ranih postprocesnih arheologa bio je upravo izostavljanje pojedinca,
to su ve kritikovali u eko- funkcionalistikoj, ili sistemsko-procesnoj arheologiji. U LeviStrosovom stukturalizmu, kako su ga proitali postprocesni arheolozi, individua je potinjena nesvesnim strukturama uma, slino kako je potinjena ƒsistemi-

Aleksandar Palavestra

209

maƒ u procesnoj paradigmi, ili ak ƒnormamaƒ u kulturno-istorijskoj arheologiji. ]bog toga je nova interpretativna paradigma potraena u poststrukturalistikoj kritikoj misli, naroito u Burdijeovoj ƒteoriji prakseƒ i Gidensovoj teoriji strukturacije (structuration theory), koje uvaavaju koncept individualne dru
tvene akcije. Da ponovo citiram Hodera: ƒSve navedene kritike strukturalizma usmerene su ka potrebi preispitivanja stvaranja struktura u znaenjskim, aktivnim i promenljivim kontekstima. Kritika funkcionalizma i strukturalizma koncentrisane su na nesposobnost ovih pristupa da objasne odreene istorijske kontekste i znaenjsku akciju individualno konstruisane dru
vene promene u tim kontekstima. Arheologija se pomerila od istorijskih obja
njenja i poku
ala da ustanovi meukulturne op
tosti koje se tiu ekolo
kih sistema, ili, ree, ljudske podsvesti. Postoji potreba da se razvije i kontekstualna arheologija koja moe razre
iti dihotomije izmeu kulturnih normi i dru
tvene adaptacije, oigledne u funkcionalizmu i strukturalizmuƒ (I. Hodder 1992: 10J-107). Od ove programske postavke postprocesna arheologija, ozraena poststrukturalizmom i postmodernim konceptima, napustila je strukturalizam i zaplovila novim vodama. Navedeni Hoderov citat je iz jedne od prekretnikih knjiga koja (pomalo ironino) nosi naslov ƒSimbolina i strukturalna arheologijaƒ (I. Hodder (ed.) 1982). U trenutku objavljivanja knjige strukturalizam je arheologiji ve bio prevaziena paradigma (I.

210

Strukturalizam u arheologiji

Hodder et al. 2007). ]naaj strukturalizma u arheologiji, meutim, upravo je u tome
to je otvorio novo polje i
ire analize znaenja materijalne kulture. Koliko god da je strukturalizam u arheologiji bio ogranienog dometa, posluio je kao izuzetno vaan most ka postprocesnim i postmodernim paradigmama interpretativne arheologije. Da li je to za arheologiju bilo dobro ili ne, pitanje je za neku drugu priliku. Sigurno je, meutim, da je bilo neizbeno. LITERATURA Arnold, D. 1983. Design Structure and Community Organization in Quinua, Peru, Structure and ^ognition in Art (D. Washburn ed.), ^ambridge University Press, ^ambridge. Babovi, Lj. 200J. Svetilita Lepenskog Vira. Mesto, polo#aj i funkcija, Narodni muzej, Beograd. Bori, D. 2005. Body Metamorphosis and Animality. Volatile Bodies and Boulder Artworks from Lepenski Vir, ^ambridge Archaeological qournal 15. Fagan, B. 2001. In the Beginning, New qersey. Fletcher, R. 200J. Materiality, Space, Time and Outcome, A ^ompanion to Archaeology, (q. Bintliff ed.), Blackwell, London, 110-140. Harris, M. 2001. The Rise of Anthropological Theory, Altamira Press, Walnut ^reek. Hodder, I. 1982. Symbols in Action, ^ambridge University Press, ^ambridge. Hodder, I. 1982a. The Present Past. An Introduction to Anthropology for Archaeologists. Batsford, London.

Aleksandar Palavestra

211

Hodder, I. (ed.) 1982. Symbolic and Structural Archaeology ^ambridge University Press, ^ambridge. Hodder, I. 198J. Reading the Past, ^ambridge University Press, ^ambridge. Hodder, I. 1990. The Domestification of Europe, O‰ford. Hodder, I. 1992. Theoretical archaeology: a reactionary view, Theory and Practice in Archaeology, Routledge, London. 101-121. Hodder, I. 2005. Symbolic and structuralist archaeology, Archaeology, The Key ^oncepts, (^. Renfrew and P. Bahn eds.), Routledge, London, 254-259. Hodder, I. et al. 2007. Revolution Fulfilled? Symbolic and Structural Archaeology a Generation On, ^ambridge Archaeolgical qournal 17:2, 199-228. Leach, E. 1973. ^oncluding Address, The Explanation of Culture Change. Models in Prehistory, (^. Renfrew ed.), Duckworth, London, 7J1-771. Leroi-Gourhan, A. 19J8. Religije prethistorije, Naprijed, ]agreb. Li, E. 1972. Klod Levi-Stros, NIP Duga, Beograd. McGhee, R. 1977. Ivory for the Sea Woman: the Symbolic Attributes of Prehistoric technology, Canadian Journal of Archaeology 1, 141-159. Olsen, B. 2002. Od predmeta do teksta. Teorijske perspektive arheolokih istra#ivanja, Geopoetika, Beograd. 184-187. Pettit, P. 1975. The Concept of Structuralism. A critical Analysis, Gill and Macmillan, Dublin. Radovanovi, I. 1997. The Lepenski Vir Culture: a contribution to interpretation of its ideological aspects, Antidoron Dragoslav Srejovi, (A. qovanovi ed.) ^entar za arheolo
ka istraivanja Filozofskog fakulteta, Beograd, 87-93.

212

Strukturalizam u arheologiji

Renfrew ^. and P. Bahn, 199J. Archaeology, Theories, Methods and Practice, second edition, Thames and Hudson, London. Wylie, A. 2002. Thinkig from Things. Essays in the Philosophy of Archaeology, University of ^allifornia Press, Berkeley and Los Angeles.

Aleksandar Palavestra STRUCTURALISME EN ARHEOLOGIE Même si déjà Edmund Leach dans les années soi‰antedi‰ du 20e siècle menaçait l'archéologie d'être contaminée par le structuralisme, le structuralisme dans l'oeuvre de Lévi-Strauss n'a pas influencé de façon directe et décisive les changements de paradigmes dans les interprétations archéologiˆues. D'une part la raison est à chercher dans le manˆue d'intérêt structuraliste pour la diachronie, et de l'autre, dans le concept des structures universelles de l'entendement, auˆuel le post-modernisme en archéologie n'allait pas être sensible. Il e‰iste néanmoins (même dans l'archéologie serbe) certaines interprétations structuralistes très intéressantes des fouilles archéologiˆues, basées principalement sur des oppositions binaires. Toutefois, dans un conte‰te plus large, le structuralisme et l'oeuvre de LéviStrauss, et surtout la sémiotiˆue de Saussure, ont permis au‰ archéologues de considérer la culture matérielle dans le champ sémiotiˆue ` comme une étude des signes et des conte‰tes de significations. Autrement dit, les objets en archéologie sont, sous l'influence du structuralisme, considérés organisés en systèmes plus larges de signes (binaires ou non),

Aleksandar Palavestra

213

avec une signification précise. L'un des problèmes ˆue pose cette approche sémiotiˆue et structuraliste en archéologie est ˆu'il est impossible de faire correspondre automatiˆuement la culture matérielle à la parole, étant donné ˆue les significations de la culture matérielle sont rarement arbitraires, à la différence des rapports entre le signifiant et le siginifié en linguistiˆue. ^e sont finalement le post-structuralisme, les théories de la pratiˆue et les critiˆues post-structuralistes de l'objectivisme scientifiˆue ˆui ont e‰ercé une influence bien plus grande sur l'archéologie, notamment l'archéologie du post-processualisme. Mots-clés: le structuralisme en archéologie, la critiˆue post-structuraliste, l'archéologie du post-processualisme, la culture matérielle dans le champ sémantiˆue

Aleksandar Palavestra STRUCTURALISM IN ARCHAEOLOGY Although, back in the 1970s, Edmund Leach threatened archaeology that he will poison‡ it with structuralism, his structuralist work did not have that far reaching impact on the changes of archaeological interpretative paradigms. The reason for that is ` on the one hand, structuralists‡ lack of interest in diachronic interpretation, and on the other, the concept of the universal structures of mind for which upcoming poststructuralism did not have much interest. To be fair, there are some rather interesting structuralist interpretations in archaeology (even in the Serbian one) mostly based on the application of binary oppositions. However, in

214

Strukturalizam u arheologiji

the broader conte‰t, structuralism, work of Levi-Strauss, and de Saussure linguistics in particular, enabled archaeologists to understand material culture in a semiotic field ` as a study of signs and conte‰ts of meanings. In other words, objects in archaeology, under the influence of structuralism, have been seen as organised in the wider systems of signs (organised in binary oppositions, but not necessarily) with particular meanings. One of the problems of this semiotic, structural approach in archaeology is that it automatically eˆuates material culture and language, which is highly problematic, since meanings in material culture are rarely arbitrary in the way that it is the case in a linguistic relation between signifier and signified. Poststructuralism, theory of practices and poststructuralist critiˆue of scientific positivism had much higher impact to archaeology, especially postprocessual one. Key words: structuralism in archaeology, poststructural critiˆue, postprocessual archaeology, material culture in a semantic field

Ines Prica Institut za etnologiju i folkoristiku ]agreb, Hrvatska [email protected]

"Pobuna ozna
itelja": suvremena radijacija pojma bricolage Apstrakt: U izlaganju se koncept bricolagea, svojevrsnim prijevodom opih teorijskih pojmova na one politi
ki prepoznatljive, dovodi u kontekst paradoksa tranzicijskih drutava. Dok veze s pojmovima intersubjektivnosti, improvizacije i samoorganizacije upuuju na socijalno funkcioniranje temeljeno na principima slobodnog trita, poduzetnitva i samoupravljanja, dotle ope shvaanje tranzicije kao "modelske aplikacije demokracije" uvodi radikalno razli
itu pozadinu "brikoliranja" kao neinventivnosti, oponaanja, fragmentarnog priklju
enja i "iracionalnog mentaliteta". Klju
ne re
i: Levi-Stros, bricolage, paradoks tranzicijskih drutava, "iracionalni mentalitet"

Ines Prica

217

Uvod Teorijski interes za bricolage i doma4eg majstora potjee, kako je dobro znano, iz sada ve ƒkultneƒ Divlje misli (19JJ), gdje Levi-Strauss predlae pojam za opis procesa i karaktera mitskog (konkretnog) mi
ljenja u pred-industrijskim dru
tvima. Izazivajui uvrijeene predstave o rasuivanju primitivaca kao materijalnim svijetom zarobljenog mi
ljenja od kojeg se ovjeanstvo ƒpenjeƒ prema onom apstraktno osloboenom i znanstvenom, on dokazuje ne samo da su svi postupci racionalnog spoznavanja i djelovanja ukorijenjeni u divljoj misli nego da je rije o njezinoj tolikoj kompleksnosti da su nam, za razumijevanje semantike operacije (bricolage) koja joj je u sredi
tu, potrebni upravo dodatni napori, strukturalnoanalitiki ƒpomaciƒ zapadnog racija. qedan od tih pomaka svakako je i napu
tanje podjele izmeu miljenja i djelovanja, zbog ega konceptualni potencijal bricolagea kao djelatnoga mi
ljenja, ili praktinog rasuivanja zauzima visoko, ako ne i kljuno mjesto u suvremenim paradigmama performativnosti1. No takoer, nakon gotovo pola stoljea od svoje ƒpojaveƒ, pojam se, izva
en iz konteksta cjelokupnosti jednoga autorskog djela i jedne napu
tene paradigme, nezaustavljivo i gotovo osvetniki pro
irio poljem su1 O usponu i padu ƒreimaƒ performativnosti vidi Mckenzie, 200J.

218

Pobuna oznaitelja

vremene teorije i djelatne prakse, prepu
tajui ga nepredvidivim konsekvencama, pa i ƒpropadanju smislaƒ, koje je i sam najavio. Stoga emo se na ovom mjestu zapitati kako stoje stvari s ovim pojmom u svakodnevlju koje bije glas nasuminosti, fragmentiranosti i krparenja, kakav je status bricolagea u doba bricolagea? qe li u stanju sada odoljeti uvjetima kojima je prkosio u doba svoga ustolienja, postparadigmatskim stanjima redundancije, anticipiranih, ƒizreklamiranihƒ, unaprijed uraunatih uinaka ` izmeu ostalog i svojoj novosteenoj robnoj prirodi, onoj multipraktinoj kvaliteti koja ga je uinila jednako amblemom teorijske i znanstvene, humanistike i prirodoslovne, filozofske i umjetnike djelatnosti, ali takoer i svjetonazora new-agea, poduzetnike, modne, internetske, supkulturne, obrazovne, religijske i druge svakodnevne ljudske prakse? qe li, kao tako ƒhandyƒ koncept neograniene uporabe, ƒpo svakom vremenuƒ, na bilo kojem mjestu i neovisno od heteroklitnih komada eklektinih stilova teoretiziranja i djelovanja, ouvao svoju, starinski reeno, autonomnu bit? qe li dakle danas bricolage konano (ili ponovno) u svojoj prirodnoj okolini, duhu vremena koji je najavljivao iz jo
nedozrele paradigme iz koje je iznikao; ili naprotiv, ugroen nagrizajuom, dekadentnom prirodom mi
ljenja i djelovanja s prijeloma tisuljea, i nadalje brani svoju ƒmodernistiku tradicijuƒ, nekim dosad neuraunatim inherentnim ogranienjima, nekim samoregulirajuim sistemom iskapanja ƒu sumnjivim okol-

Ines Prica

219

nostimaƒ? Tako nas sudbina ovoga kraljevskog pojma zatjee pred nuno
u promi
ljanja njegova ƒprvobitnog sadrajaƒ, dakle na polazi
tu ozbiljno kontraindiciranom spram onog znaenja zbog kojeg se inio tako oslobaajuim, ravnodu
nim prema krajnjim ishodima, prema trajanju i vanosti svojih uinaka. Pitanje je uostalom je li uope legitimno ili u krajnjoj liniji, pravedno, na taj nain historizirati koncept koji je, budui strukturalno odnosno ƒtranshumanoƒ determiniran, gotovo bezostatno prenosiv u druge mehanizme i sisteme znaenja, rugajui se odatle brizi za povijest, kontekst, autorstvo i identitet. Pro
iren na planu metodolo
ko teorijske artikulacije sve do ope teorije nastanka i funkcioniranja biolo
kog i dru
tvenog ivota, konceptu je donekle odreena njegova inherentna ƒpote
koaƒ, da vrijedi za sve sadr#aje ali ne i pod svakim uvjetima. Prema Levi-Straussovim instrukcijama, konceptualnim i spoznajnim ƒprofitomƒ brikoliranja ne moe se, naime, nastupati naknadno, izvan pojedinanosti svakog posebnog sluaja i izvan generalno nesvjesnog funkcioniranja znaenjskog sistema. Takav bi ograniavajui okvir naelno doveo u pitanje strukturalnu vjerodostojnost razliitih oblika suvremene prakse ƒposezanjaƒ za bricolageom kao sredstvom postizanja uraunatih semantikih efekata, i to ne samo kada je rije o njegovu otkriu u novim oblicima kapitalistikog poduzetni
tva, reklamiranja i strategija javnog komuniciranja, nego i u humanistiki visoko senzibiliziranoj umjetnikoj praksi.

220

Pobuna oznaitelja

Kao
to mu je i u okoli
u divlje misli odreen jasno dohvatljivi etiki predznak, tako i danas ne olak
ava promi
ljanje svojih socijalnih dometa, niti daje naznake o tome koliko i u kojem smjeru se mogu anticipirati granice znaenjskog sistema u koji je ƒubaenƒ. Pogotovo u nekonvencionalnom teoretiziranju on djeluje poput virusa, bri
ui postojee granice i ciljeve ljudskog znanja. Kao ƒmost izmeu knjievnih metafora i proteinskih strukturaƒ, koncept se ovdje orijentira na nain proteza, ili ekstenzija, oslanjajui se na jo
sloenije operabilne koncepte ` poput rekurzivnosti ili autopoieze, te se voluminozno
u i ambicijom podruja doista pribliava onom konanom znanju strukturalistike antropologije koje je evocirao Levi-Strauss. No i u uvjetima koje s jedne strane odreuje enormno apstraktno pro
irenje, a s druge konkretnost postkapitalistike pragme, mogue je makar i zdravorazumski odmah odvojiti prakse krparenja iji nehotini ishodi se ocjenjuju kao proma
eni, neefikasni, zloudni, krivotvorei, prazni, lani, odbojni, od ƒuglednogaƒ brikoliranja elitno-teorijskih i umjetniko-subverzivnih koncepata, uradaka dizajniranoga pomaka, programiranoga otpadni
tva, akademske autorefleksivnosti i poni
tenja identiteta, ali i sva ona mjesta na kojima tzv. nomadski ili decentrirani subjekt suvremene teorije i prakse ipak ostavlja trag svoga podrijetla, povijesti, identiteta, namjere, kalkulacije ili aktivizma. Ne bi li, ako je akter prirunoga kombiniranja, nasuminog stvarala
tva i nadalje blii razini nesvjesnog u struktu-

Ines Prica

221

ralistikome smislu, oni prvi, uradci domaega majstora s periferija svijeta, kakvi god da jesu, bili ak blii prirodi brikoliranja2? Nije li, dapae, samo osvjetavanje autorstva ` pa ak i ona primarna Levi-Straussova teoretizacija ` sve te uinke automatski izbacilo iz polja radijacije bricolagea kao neke vrste ƒtranshumaneƒ, nesraunate orijentacije u zadatom polju djelovanja? No svakvoj olak
avajuoj podjeli na ƒosvije
teneƒ i ƒneosvije
teneƒ postupke, suprotstavlja se, meutim, prevladavajue mno
tvo hibridnih praksi neutvrdivih, nesmjestivih i nedovr
enih premisa i ciljeva.

Djelotvornost bricolagea Nakon
to je u svojoj Praksi svakodnevnog #ivota (1980) Michel de ^erteau brikolerom (bricoleur) openito oznaio kulturni subjekt dana
njice, nain na koji se angaira u najobinijim djelatnostima, ukljuujui kupovinu,
etanje ili kuhanje, pojam zadobija ambivalentno i teorijski relativno nediferencirano znaenje u svom renoviranom statusu. S jedne strane, izloen je gotovo neogranienoj diseminaciji, nunosti da pokrije cjelokupnost ivljenih praksi u okolnostima globalizirane ƒekonomije oznaiteljaƒ, dakle uvjetima ƒjako velikog ali 2 Filozofski aspekt nekonvencionalnog mi
ljenja kao mogunosti ƒprebacivanjaƒ zapadnog akademskog znanja u ƒtrei svijetƒ (usp. Brandon, 2004).

222

Pobuna oznaitelja

ne i neogranienog brojaƒ performativa koji ga donekle pribliavaju primarnom okviru funkcioniranja. S druge strane, ovakvim se prevratom u vrednovanju svakodnevnih praksi kao semantiki apriori nabijenih ƒoperacijaƒ instalira i posebno ambivalentan kulturni subjekt, karakteristian za pomak u teoretizaciji masovne, kao prevladavajue kulture pred kraj dvadesetog stoljea. Do tada pasivni i manipulativni potro
a postaje akterom ƒnesvjesneƒ, odnosno iznuene, ili jednostavno pragmatine intervencije u kapitalistiku (bez)ideologiju. Kroz svakodnevne ivotne aktivnosti ljudi ƒkrpareƒ unutar i izvan dominantne kulturne ekonomije, prilagoavaju njezina pravila u bezbrojnom mno
tvu sitnih promjena koje im idu u korist, naru
avajui dominantni scenarij razvoja postindustrijske proizvodnje stvaranjem labilnih i privremenih ivotnih stilova i identiteta, ime ga nagone na neprestano prilagoavanje, bjesomuno ubrzanu ƒindustriju smislaƒ kojom mora opskrbljivati uvjete svoje reprodukcije3. U ovakvoj neprestanoj izmjeni subordinacije izmeu imaginarnih aktera ƒproizvodnjeƒ i ƒpotro
njeƒ uloga potro
aa kao kulturnog kritika ostaje, meutim, do danas popri
tem rasprava. Pogotovo u domeni kulturnih studija, optimistina ideja o karnevalesknosti i subverzivnom potencijalu potro
nje sudara se s ozbiljnom sumnjama da je ƒizdizanje banalno3 O aporijama ƒantropologije potro
njeƒ vidi iscrpno u Erdei, 2008. O ubrzanju ƒprozvodnje (be)smislaƒ kao modusu ƒkraja povijestiƒ u Ro
ko 2002.

Ines Prica

223

sti na razinu subverzijeƒ postalo tek oblikom teoretiarske fantazije (usp. Moriss), te da su ƒkonzumenti/potro
ai zapravo pogonska snaga aktualnog postindustrijskog ili postfordistikog neoliberalnog kapitalizma pozicionirani na mjestu nekada
njih industrijskih radnika ili socijalistikih proletera ƒ (Hromadi, 2007)4. No relativno neovisno od teorijskih aporija konzumeristikoga dru
tva, raste konceptualna vrijednost bricolagea kao modusa prema
ivanja dosada
njih, ideologiziranih podjela djelatnih praksi, pa i ƒstarinskiƒ ƒIako je ve teoretiar engleske politike ekonomije i spiritus movens savremenog kapitalizma, Adam Smith, jo
177J. godine u svojoj znamenitoj studiji Istra#ivanje prirode i uzroka bogatstva naroda zapisao da je 'konzumerizam jedini cilj i svrha proizvodnje', te uzimajui u obzir relevantnost historijske analize ^olina ^ampbella, koji je genezu razvoja elemenata savremenih potro
akih praksi prona
ao ve potkraj 18. vijeka (duh savremene potro
nje proiza
ao je iz etike romantizma kao antipod Weberovoj tezi o vezi izmeu protestantske etike i savremenog kapitalizma), injenica je da su tek konzumeristiki oblici u vremenu kasnog kapitalizma postmodernistikog dru
tva dana
njice uobliili dominantnu potro
aku kulturno-socijalnu paradigmu svakodnevnog ivota. Taj kompleksan fenomen prije svega odlikuje jasna transformacija potro
akih praksi na nain da one ve odavno nisu samo i primarno rukovoene elementarnim egzistencijalnim potrebama i upotrebnim vrijednostima proizvoda i usluga, ve i pukom potro
akom eljom, pri emu potro
aka kultura i konzumeristike navike direktno uestvuju u kreiranju identiteta i ivotnog stila pojedinca, odnosno potro
aaƒ (isto). 4

224

Pobuna oznaitelja

reeno, oblika i podjele rada, zajedno s hijerarhijskim vrednovanjem dru
tvenoga znaaja, statusa i utjecaja pojedinanoga stanovnika svijeta kao prototipa suvremenog domaeg majstora. Na tome tragu su ponajvi
e performativne prakse koje idu na temeljnu redefiniciju granica umjetnosti i svakodnevlja, te ispituju jednu od odreujuih karakteristika bricolagea ` tenziju izmeu ogranienja i mogunosti5. U najrazliitijim prostorima, od relacione estetike do intervencionistike umjetnosti, suvremene prakse brikoliranja tee se fokusirati na nekoliko tema: bricolage kao studijska praksa samopromi
ljanja umjetnika ƒkoji preispituju propale utopije avangardeƒ, ali i bricolage kao svakodnevni model aktivizma, angairan
irim dru
tvenim i politikim ciljevima te ƒesto usko vezan za preivljavanje u razvijenim ekonomijamaƒ (Dezeuze, 2008: 3)J. Najbolji 5 U umjetnosti
ezdesetih bricolage funkcionira kao ƒoslobaajui diskurs koji slavi spontanostƒ, dok se od devedesetih godina ƒsami ivot poinje doivljavati kao praksa analogna bricolageuƒ (Dezeuze, 2008:2). J ƒKada je William Seitz ponudio definiciju cijelog niza umjetnikih djela kao 'assemblage' 19J1. otvorio je kategoriju umjetnosti istodobno uzbudljivo prodornu i zabrinjavajue nejasnu. Podrazumijevao je umjetnost gdje su, potpuno ili djelomino, konstitutivni elementi preraeni prirodni ili umjetni materijali, stvari, ili fragmenti koji nisu bili predvieni kao umjetniki. Rije je takoer i o potrebi nekih umjetnika da poreknu prihvaene kategorije, izmisle agresivne predmete, predstave tabuirane teme prihvaenim sredstvima, uma-

Ines Prica

225

radovi pak objedinjuju propitivanje ontolo
kog statusa umjetnosti s dru
tvenopolitikim pitanjima vrijednosti i djelovanja, ƒpromovirajui nomadske umjetnike koji kreiraju od ostataka naenih na cesti, 'podsjetnika modernosti' u nelinearnom, repetitivnom procesu nadodavanja, pro
irivanja i zamjene, karakteristinom za bricolage ` zbog ega ovaj postaje vano mjesto ispitivanja pitanja materijalnosti, komodifikacije i konzumerizma u suvremenom glokapitalizmuƒ (isto). Na taj nain bricolage funkcionira kao klju propitivanja odnosa izmeu rada i dokolice, pro
irujui Levi-Straussovu instrukciju o iskljuivo hobistikom karakteru bricolagea u industrijskim dru
tvima. Razlog ambivalentnog poloaja bricoleura jest smje
tenost izmeu proizvodnje i nje tenju za postojano
u uporabom slabih, bezvrjednih, materijala. (“) Ta koncepcija bricolagea ostvarila se u ranodvadesetostoljetnim umjetnikim praksama, pogotovo kubistikog kolaa i konstrukcija, i nadrealistikih objekata. Evocirao ju je nadrealistiki pisac Lous Aragon 1930 diskusijom o kolau, pogotovo Picassovog ukljuivanja u umjetnost ljudskog smea, prezrenog, pokvarenog, bijednog. Nadrealistiki koncept spajanja neoekivanog takoer je prefiguracija principa assemblagea. Uporaba 'bijednih', neumjetnikih materijala ima veze i s revizijom koncepta umjetnosti ranog 20.st, koja je derivirana djelomino iz promjene percepcije ne-zapadnih objekata. To da materijali mogu biti odbaeni, zamjenjivi, propadljivi, heterogeni, neestetski, i podreeni naoko hazardnoj, krhkoj ili prolaznoj postavci znaajka je jednako nadreaslistikih objekata i assemblagea, obje pod utjecajem antropolo
ke perspektiveƒ (usp Kelly, 2008: 1).

226

Pobuna oznaitelja

potro
nje,
to ga ini prostorom prema
ivanja rodnih radnih stereotipova, ali i razvijanja kompletnih novih prostora ƒneotuene egzistencijeƒ, mimo podjela na rad i dokolicu, profesionalizam i amaterstvo, otpor i pristajanje, itd7. Time odluujua vanost montae postaje njezina mogunost da operira izvan binarnih modela, kao glavnog totalizirajueg mehanizma suvremenog kapitalizma, u ime nerazluivih uinaka slobodne igre koja odolijeva ideologiji produktivnosti ne samo ƒlukavo
uƒ nego inercijom, bezidejno
u i neinventivno
u, dakle upravo onom pasivno
u koja je ranije panino najavljivana kao odsutnost otpora konzumeristikoj ideologiji8. ƒTo je vrsta otpora koja se ne oslanja ni na utopije budunosti niti na nostalgini primitivizam. Smje
tena je u posebno prije nego ope, u akumuliranu masu kolektivnih djelatnosti vi
e nego u individualno djelovanje. Bricolage objedinjuje ove tenzije kroz montau, proces i konkretnoƒ (Dezeuze, isto:7)9. Budui ƒamater nije investiran u institucionalne sustave proizvodnje znanjaƒ (Dezeuze, 3). 8 O otporu modernizaciji kroz stvaranje ƒprivremenih autonomnih zonaƒ i drugim postrevolucionarnim modelima vidi Bey 2003. 9 Slian oblik strate
koga djelovanja, ali kroz subverziju, predstavlja umjetniko-aktivistika praksa ^ulture jamming-a koja je, prema ekonominoj definiciji, u povijesnome smislu dio neprekinutog lanca koji ukljuuje ruske samizdate, antifa
istike fotomontae, détournement situacionista (odreen kao kraa estetikih predmeta iz njihova kontek7

Ines Prica

227

S obzirom na svoje ƒmitskoƒ utemeljenje moda najneoekivanije mjesto bricolage zauzima u tzv. poduzetnikim studijima, praktinim izvedenicama organizacijskih teorija, usmjerenim na post-fordistiku razdrobljenu ekonomsku praksu samozapo
ljavanja, tri
nog djelovanja ili jednostavno preivljavanja pojedinaca, ili malih poduzea, vezanih promidbenih strategija te posebnih oblika svrsishodne edukacije koji seu sve do nama ve poznatog bolonjskog modela univerziteta kao tzv. ƒbussiness generating modelƒ. U strategijama javnog komuniciranja, bricolage se pojavljuje kao odgovor na sve sloenije poslovno okruje koje poetkom stoljea karakterizira nestabilnost i nepredvidivost pa poduzetnik za rje
enjima posee u podruja koja su se poetkom 90-ih smatrala izrazito ƒneposlovnimaƒ. Ovdje oznaava slobodno preuzimanje pojmova i koncepcija iz svih aspekata dru
tvenog ivota (sporta, biologije, borilakih vje
tina, psihoterapije, tehnologije itd.), ƒbudui da se poslovno voenje vi
e ne doivljava kao racionalna, posta i njihovo ubacivanje u kontekste
to smo ih stvorili sami‡); podzemno novinarstvo radikala iz J0tih godina, jipijevski ulini teatar, vjerske parodije, tzv. poetski terorizam‡, uporabu kolane tehnike cut-up za nadzor nad masovnim medijima te subkulturni bricolage (postupak kojim dru
tveni outsideri prepravljaju simbole povezane s vladajuom kulturom ` poput, na primjer, usvajanja ukupnog stava i dranja Vogueovih modela od strane siroma
nih, homoseksualnih i preteito tamnoputih transvestita).

228

Pobuna oznaitelja

litiki i moralno neutralna disciplina u kojoj lideri ostvaruju ciljeve na nain objektivne i hladne ekspertize. Naglasak je sada na improvizaciji i artikulaciji iskustava u novim situacijama, te nekim gotovo metafizikim vje
tinama i pojmovima kao
to su integritet, refleksivnost, introspekcija, emocije, duh i du
a, otvorenost novim iskustvima i izgradnja vrijednosnog sustavaƒ (usp. www.pra.hr). Tako je u suvremenim, jednako ekonomskopoduzetnikim kao i umjetnikim inicijativama koje se izriito pozivaju na bricolage, subjektivitet novoga domaeg majstora bliska pojmu metisa, lukave inteligencije kao sloenog skupa mentalnih predispozicija i naina intelektualnog pona
anja koji podrazumijeva ƒpronicavost, mudrost, slutnju, gipkost duha, varku, snalaljivost, oprez, oportunizam, razliite vje
tine i dugo vremena skupljano iskustvo, a do izraaja dolazi u prolaznim, nestalnim, zbunjujuim i dvosmislenim stvarnostima koje niti se daju tono izmjeriti ili izraunati, niti su podlone strogoj logiciƒ.10 ƒPodruje suvremene umjetnosti, odreeno nestalno
u vlastite definicije odnosno prepoznatljivog kôda, dvosmisleno
u stalno oscilirajue granice prema svijetu ivota te zbunjujuim pluralizmom oblika i umjetnikih praksi, od umjetnika trai upravo takav oblik inteligencije: suoen s vi
estrukom, promjenjivom, neuhvatljivom stvarno
u kakva jest stvarnost suvremene umjetnosti, subjekt njome moe ovladati samo ako se pokae jo
pokretniji, jo
promjenjiviji odnosno prepredeniji od njeƒ. Rije je o taktikama umnoavanja, 10

Ines Prica

229

Preklapanje izmeu prakse ƒegzistencijalnog kolairanjaƒ i ope kritike dominantne kulture dovodi u sredi
te pitanje svjesnosti subjekta postupka, smje
tene negdje izmeu nasuminoga otpora i ƒslobodne igreƒ.11 Rekonstrukcija prvobitne zamisli ukazuje se tako nunom za iznalaenje uvjeta njegove suvremene dru
tvene kontekstualizacije ` koja luta izmeu idealistikih projekcija posvema
nje socijalne pravednosti i slobode, preko instrumentalizacije sadraja unutar umjetnikih, subverzivnih, aktivistikih ali i pragmatinih poslovnih i poduzetnikih inicijativa, sve do neuglednih uradaka ƒmajstora kvari
eƒ, lokalnog bricoleura koji djeluje sa svoga periferijskog, postkolonijalnog, postsocijalistikog, ili pak konkretno balkanskog, rezervnog poloaja. qe li onda predstavnik suvremene divlje misli u slubi preru
avanja, mije
anja ili jednostavno pravljenja zbrke u poretku stvarnosti, pervertiranja umjetnikih disciplina, anrova i poetika, reprezentacijskih sustava i izvedbenih procedura (usp. Mance 2007). 11 Potencijalna kritinost svake prakse koja postavlja bricolage unutar kapitala, naime, u isto vrijeme implicira da ona mora napustiti slobodnu igru i neproduktivnost kao svoje ciljeve (del Real, 2008:3). (“) Taj novi oblik djelatnosti prodro je u arhitektonski diskurs s postmodernom kulturom ` figura umjetnika sposobnog da djeluju unutar 'divljih', ad hoc uvjeta jednako kao i
irokih znanstvenih postavki . Ali sumnja u ƒbrikolanostƒ arhitekture pojavila se u svjetlu tenje da arhitekt mora stvari ƒiniti boljimƒ a ne ostavljati ih takvima kakve jesu (usp. isto, 4).

230

Pobuna oznaitelja

performativnosti kao temeljnog reima kasnoga kapitalizma ili je upravo na mjestu njemu jedinog zamislivog otpora i antagonista? Subjekt bricolagea Vraanje Levi-Struassovom predlo
ku nudi ambivalentne upute o prosudbi vjerodostojnosti ƒdomaeg me
trijanjaƒ u doba globalnog kapitalizma. Ako se i sloimo oko slinosti temeljnoga postupka; kombiniranja iz heteroklitnog materijala, stvaranja s neadekvatnim ili neprofesionalnim sredstvima, konzumerske selekcije iz mno
tva robnih oznaitelja ili pak krparenja u oskudnim situacijama, ostaje pitanje subjekta suvremenog, hibridnog ƒininjerskogƒ brikoliranja, one ƒnesvjesneƒ ili nad-individualne namjere koja je u postizanju konkretnih operacija i ciljeva bila inherentna mitskoj misli predindustrijskih dru
tava. Velikome misliocu, kao
to je poznato, nije bio problem ƒpriznatiƒ srodnost znanstvene i divlje misli. Dapae, upravo je ukazivanjem na prikrivenu mitomorfinost znanosti razotkrio koristoljubivu ambiciju njezine civilizacijske misije: neosvije
tenu injenicu da se, poput konkretne misli, dokazuje kroz empirijsko (konkretno, kontingentno), a da istodobno nastupa kao diskurs koji vrijedi za apstraktni subjekt ovjeanstva. Na taj nain, uvodi se pretpostavka zajednikog (iako razliito motiviranog) nesvjesnog plana mi
ljenja koja vri-

Ines Prica

231

jedi ƒza sve duhove, negda
nje i moderne, primitivne i civiliziraneƒ (usp. Levi-Strauss 1977: 33-35).12 Ta nesvjesnost djelatnosti duha nije primarno ne-svijest psiholo
kog potiskivanja13, niti ne-svijest neznanja ili ideolo
ke obnevidjelosti, nego, ne-svijest proiza
la iz same Strukture, njezine privremene i sinkronine smje
tenosti izmeu prirode i kulture14, i njeƒ]ar se ne bi moglo poi i dalje i smatrati da strogost i preciznost kojima se odlikuju magijska misao i obredne radnje izraavaju nesvesno shvaanje istinitosti determinizma kao naina postojanja fenomena koje znanost prouava, tako da bi determinizam bio globalno nasluen i odgljumljen pre nego
to je otkriven i po
tovan. Magijski obredi i verovanja bili bi u tom sluaju izraz ina vere u nauku koja tek treba da se rodi. (“) Ali to nije sve. ]bog svoje prirode, te anticipacije mogu ponekad da bude ne samo okrunjene uspehom, ve mogu i dvostruko prednjaiti; u odnosnu na samu nauku, i u odnosu na metode ili rezultate koje e znanost usvojiti tek u nekom kasnijem stadiju svoga razvitka, ako je tano da se ovek najprije uhvatio u ko
tac s onim
to ja najtee: sistematizacijom na nivou ulnih datosti, kojima je nauka dugo okretala lea i koje ona tek poinje uklapati u svoju perspektivuƒ (Levi-Stros 19JJ: 51-51). 13 I L. Goldman upozorava na razlikovanje psihoanalitikog nesvjesnog od strukturalistikog, implicitnog ne-svjesnog; jer to nije potisnuto nego »nedosegnuto znaenje« (Goldman, 1988: 124). 14 Podvlaimo da struktura kod Lévi-Straussa nije jednostavno sustav elemenata u nekom odnosu: da bi se govorilo o strukturi, izmeu elemenata i odnosa vi
e skupova moraju 12

232

Pobuna oznaitelja

zine ljudske odnosno temeljno jezike prirode. Tim, moglo bi se rei, ekstra-humanim elementom, ƒpresjeenƒ je plan individualne svijesti15 na univerzalnoj razini djelatnoga mi
ljenja, pa se konstituiranje subjekta pune prisutnosti pokazuje tipino zapadnjakom, europocentrinom specijalno
u. Ne udi da e na kontroverzni status takve humanistike znanosti koja ƒoduzima svijestƒ svome predmetu, odnosno subjektu, Lévi-Strauss biti upozoren i odmah ` problemima ustanovljenim ve
ezdesetih godina kao ƒstrukturalistika kontroverzaƒ, a pogotovo ƒposlijeƒ ` raznorodnim sklopovima tzv. postmodernistike misli i postkolonijalne kritike, kada slijedi rasprava o ƒstra
nom paradoksuƒ tvrdih metoda u proizvodnji humanistikoga znanja. S druge pak strane, koncept bricolagea zapravo ne podrazumijeva pitanje subjektivnosti kao individualne svijesti, nego prije kao neke matemake preraspodjele sume trans-individualne svijesti unutar cjelokupnog sistema znaenja koji je angairan. Ako je divlja misao nerefleksivna, misao koja sebe ne misli, jer ƒdru
tvo se spoznaje na simbolian nain, a ne putem refleksije o sebiƒ (Levi-Stros 19JJ: 295), njezino baratanje znakom se pojaviti naizmjenini odnosi, tako da se moe prijei od jednog skupa u drugi pomou transformacije (usp. Eribon, 1989: 12J). 15 Strukturalistiki subjekti su oni »koji nisu ba
toliko izolirani ali nisu ni kolektivni«, Lacanova »inmikstura« (usp. Girard, 1988:124).

Ines Prica

233

dosljedno ekonomizira znaenje, prebacujui ga u cjelokupni raspored strukture. Subjekt je njome odreen na neki statistiki nain, brojem kombinacija koji je ƒvelik ali ne i neogranienƒ1J. Privremenost elemenata mitske misli ini ih uvijek ƒna pola puta izmeu opaaja i pojmovaƒ (Levi-Stros 19JJ:58). Domai majstor ispituje mogunosti oznaavanja svih tih heteroklitnih predmeta, a te mogunosti su uvijek ograniene zbog osobne povijesti svakoga dijela, tako da prethodna namjena pridonosi definiranju budue. Na takvoj prenapregnutosti sastavnih dijelova temelji se i tvorenje mita, uvijek ogranieno prethod1J Mitska misao nema »konstitutivni manjak znanosti«, ona nije samo rob dogaaja i iskustava koje neumorno rasporeuje i preureuje da bi im otkrila neki smisao, ona je i osloboditeljska, jer ustaje protiv odsustva smisla,
to je ne
to s im se znanost bila spremna nagoditi (usp. Levi-Stros 19JJ: J3). Svaki smisao ovisi o nekom uem smislu koji mu daje njegov najvi
i smisao, a ukoliko to vraanje unazad na kraju dovodi do priznavanja jednog sluajnog zakona o kojem se moe rei samo: stvari stoje tako, a ne drukije (Sartre), u toj perspektivi nema niega uznemirujueg za misao koju ne mui potreba ni za kakvom transcendencijom, pa makar i u skrivenom vidu (usp. 19JJ: 323). Lévi-Strauss je odnos dviju misli stoga vidio i kao obrnuto proporcionalan, jer one dodjeljuju obrnute funkcije dogaaju i strukturi: znanost proizvodi dogaaje polazei od strukture, dok mitska misao rastavlja i prepravlja skupine dogaaja i slui se njima kao nerazorivim dijelovima za stvaranje strukturalnih rasporeda (usp. isto, 75).

234

Pobuna oznaitelja

no
u jezika u kojem su ovi ve imali jedan smisao17. Razlika izmeu domaeg majstora i inenjera jest u stanju civilizacije koje posljednjem nalae da ƒprokri putƒ od znaka prema pojmu: pojam tei potpunoj otvorenosti prema stvarnosti, dok znak prihvaa, i ak zahtijeva, da se u tu stvarnost unese i ne
to ljudsko, ƒznak se uvijek nekom obraaƒ18. Takva je ekonomija oznaitelja ` ekonomija mitskog znaka kao znaka koji se ve4 nekom obra4a onda primjerenija, reklo bi se ƒugodnijaƒ subjektu nego uvjeti njegove supstitucije apstraktnim pojmom koji vrijedi za ovjeanstvo. Hipotetini subjekti obje misli ƒtragaju za porukamaƒ, no domai majstor ƒskuplja u neku ruku ve prenesene porukeƒ, dok ovjek znanosti uvodi onaj vi
ak koji ƒuvijek rauna s onom drugom porukom koja bi se mogla iznuditi od sugovornikaƒ (19JJ: J1). Ako dakle divlju misao provodi svijest koja je nezainteresirana za mi
ljenje sebe, to ne podrazumijeva ƒneosvije
tenostƒ subjekta u suvremenom smislu, nego difeIako se slui uopavanjima, analogijama i usporedbama, divlja se misao stoga ipak »ne moe osloboditi slika«, odnosno onog nepromjenjivog dijela svojih elemenata koji ine da se njene tvorevine uvek svode na novi raspored dijelova ija priroda ostaje nepromijenjena ` takve, osim u pogledu unutaranjeg rasporeda, uvek obrazuju isti predmet, osim
to »raniji ciljevi igraju ulogu sredstava, ono
to je bilo oznaeno pretvara se u oznaitelja, i obratno« (19JJ: J1). 18 »Po snanim i te
ko prevodljivim Persovim reima: It adresses somebody« (19JJ: J0). 17

Ines Prica

235

rencijalnost njegova poloaja u sistemu ` prebaenost i raspodijeljenost u cjelokupnost strukture znaenja u kojoj se ostvaruje. No tako zami
ljena dosegljivost cjeline sustava, relativna ograninost uvjeta koja omoguava relativnu neogranienost brikoliranja ujedno je i mjesto poststrukturalistikog prigovora, konkretno, poznatog Derridaovog upuivanja na prikrivenu teleologiju navodno bezsubjektnog i apovjesnog strukturalistikog projekta. elja strukturalne antropologije da prati mitsku misao do ƒogranienog ali jako velikogƒ broja veza izmeu konkretnih stvari i opaaja, privremeno je izlae teroru oznaitelja pa onda posljedino i instalaciji sredi
ta, suplementu koji prvobitnom brikoliranju dodaje pseudopovijesnu naraciju: ono preuzima iz povijesti smisla ponavljanja, supstitucije, transformacije i permutacije kojima se na osnovi date forme uvijek moe otkriti porijeklo, odnosno anticipirati kraj (usp. Derrida, 1988: 298-307). I u tenji da izbjegne totalizaciju, strukturalni antropolog, prema Derridinoj kritici, tei ƒuzaludno i bez daha za beskonanim bogatstvom kojim nikada ne moe ovladati. To
to postoji mnogo je vi
e nego
to se moe izreiƒ (isto, 303). Polju znaenja strukture iji karakter je u ƒbeskrajnim supstitucijama u okviru ogranienog skupaƒ nedostaje sredi
te koje bi jedino moglo ograniavati odnosno utemeljivati igru supstitucija. Tako ispada da je ogranienje iznimnosti oznaitelja upravo nedostatak koji se mora nadomjestiti (suplement), i to prazno mjesto vi
ka osloboeno je prepo-

236

Pobuna oznaitelja

znavanju i upisivanju novoga subjekta ` ujedno i postparadigmatskoj eroziji strukturalizma. Strukturalni analitiar, naime, nije anticipirao, nije htio ili uspio eliminirati onaj tip interpretacije koji se bavi tim ƒjazom koji nastaje prilikom uvoenje subjektaƒ (usp. Donato 1988: 122). Problemi nastaju kada subjekti ƒjedinstvenoga mita prijelaza od prirode prema kulturiƒ zaposjednu svoje kontingentno mjesto i progovore kroz svojevrsnu ƒpobunu oznaiteljaƒ. Nakon
to su, primjerice, Elementarne strukture srodstva progla
ene ƒantifeministikom knjigomƒ, zahvaljujui svrstavanju #ena na razinu elementarnih simbolikih poruka, Levi-Strauss priznaje, ne toliko da se, kako je glasio argument, #ene ondje tretiraju kao predmeti, nego jednu jo
skandalozniju ƒteoretsku pote
kouƒ (1989:J7) koja se sastoji u mogunosti da oznaitelji jednom ƒdoista progovoreƒ. Nije problem u tomu
to ovdje ene sainjavaju poruku ` svaki je znak jednom imao vrijednost koju je izgubio (usp.isto, JJ). No budui da ƒprotivno negoli ene, rijei ne govoreƒ, evolucija vrijednosti u znak ovdje se ne moe u potpunosti ponoviti: u isto vrijeme kada su znakovi, ene su ƒproizvoditeljice znakova; kao takve one se ne mogu svesti na stanje simbola i etonaƒ (isto, J7). Ipak, u zavr
nom cilju, strukturalnoj antropologiji u kojoj bi bio iznaen univerzalni kod izmeu prirode i kulture, morali bismo raunati na to ƒekstrahumanoƒ svojstvo koje se odnosi na subjekt divlje misli, a ne individualni i kontingenti ljudski subjekt. Ono
to je nesvjesna priro-

Ines Prica

237

da svih kulturnih fenomena dohvatljivo je analizi jedino kroz korak jedne ƒnaturalistike intervencijeƒ iza koje se tek pomalja traena struktura simbolikog mi
ljenja. No od toga trenutka (kada se simboliko obja
njenje jednom dano), svaki ustupak naturalizmu mogao bi oznaiti korak natrag ƒprema jednom neinspirativnom i neplodnom empiricizmuƒ (1989: J0). Homologan bricolageu, totemizam je, dokazuje LeviStrauss doivio slinu sudbinu izvanjske interpretacije koja ga je tretirala na razliitoj razini ` kao instituciju a ne modus operandi, kao
to je totemsku ivotinju uzela primarno kao biolo
ki entitet a ne kao pojmovno orue, znak u sistemu19. A totemizam, s istim diferencijalnim, ƒbrikolanim mi
ljenjemƒ, neveziv je trajno za odreeni sadraj: budui upravo ƒmetoda za asimilaciju svih vrsta sadrajaƒ dio je jednog formalnog sistema ija se funkcija sastoji u osiguranju idealne konvertibilnosti razliitih planova dru
tvene stvarnosti (usp. 19JJ:120-121). ]a
to onda svaki naknadni upis oznaitelja (subjekta) iznese neku, mahom poraznu, socijalnu injenicu, umjesto da se uklopi u tu metodu univerzalnog oznaƒivotinja se, 'totem' ili njegova vrsta ni u kom sluaju ne moe shvatiti kao biololo
ki entitet; zato
to je ona u isti mah i organizam (to jest sistem) i emanacija jedne vrste (koja predstavlja jedan lan u jednom sistemu), ivotinja se ukazuje kao pojmovno orue s mnogobrojnim mogunostima pomou koga se moe ra
laniti i ponovo sloiti u celinu bilo koja oblast sinhronije ili dijahronije, konkretnog ili apstraktnog, prirode ili kultureƒ (19JJ:202). 19

238

Pobuna oznaitelja

avanja? Prema Levi-Straussu, inom humanizacije, ƒpadomƒ oznaitelja u neku kontingentnu, pojedinanu svijest, prestaje univerzalnost diferencijalnog mi
ljenja stoga
to ƒu na
oj civilizaciji totem svakog pojedinca predstavlja njegova vlastita linost: ona je oznaitelj njegovog oznaenog biaƒ (isto, 277). Od tada nadalje, ƒnikada nisu ljudska shvaanja mogla, ni priblino onom stupnju, ponovo stei ono bitno obiljeje metodskog jedinstva i doktrinarne homogenosti koje je vezano za potpuno normalno stanje na
eg uma, i koje je on tada spontano bio stekaoƒ (ibid, 281). Postkolonijalni bricoleur: Majstor kvaria ili spasitelj svijeta? Ako se vratimo na diseminaciju pojma bricolage, jasno je da su kroz pitanje o svijesti ili namjeri samoga ƒizvoaaƒ uvedene nerazrje
ive dileme u kvalifikaciji njegovih performansi u doba voeno konkurentnim, neravnopravnim, paralelnim pa i nesumjerljivim glasovima i interesima. Dok je namjera Levi-Straussove projekcije bila da ƒekaƒ konano znanje strukturalne antropologije kao sume svih ljudskih znanja, poreeni subjekt mita izranja u meuvremenu u svojoj apstraktnoj punini u post-paradigmama doba koje slijedi, evocirajui svoju upisanost u konkretno kroz mno
tvo tragova svojih historiziranih, klasno-rasno-rodno-spolno-nacionalno-etnikih odreenja.

Ines Prica

239

No iz ovakve sheme mogue je barem naslutiti okolnosti u kojima se tvori na poetku naznaeni problem efikasnosti i ƒkvarljivostiƒ koncepta, one njegove devijacije bogato naznaene orijentalistikim metaforama i (ne uvijek netonim) stereotipima, koja nas se i direktno tie prozvane s ovih prostora. Tip situacijske, taktike, lukave majstorske inteligencije smatra se ƒfu
erskomƒ robom kada je odlikom liminalnih prostora na kojima se kombinira unutar kontaminiranog povijesnog i kulturnog nasljea, vjeito reproducirajui falsifikate sustava u kojima se prinudno ostvaruje. Ipak ju je vjerojatno najivopisnije predstavio postkolonijalni diskurs, pogotovo Bhabhina Lokacija kulture, kroz ironini karakter ƒmajstora kvari
eƒ, iskvarenog domoroca, nesaaljivo podreenog, lano uljuenog i sklonog mimikrijskim strategijama. Taj nes(p)retni susret majstora i inenjera Bhabha izuzima iz neselektivnog ƒslavljenjaƒ fragmentacije, bricolagea, pasti
a ili 'simulakruma' teorijske avangarde. Rije je o perspektivi, odnosno uvoenju postkolonijalnog vremenskog jaza koji neprestano reproducira razliku divljeg i civiliziranog mi
ljenja, ali je sada isporuuje u obliku otpadaka, ƒsmeaƒ, falsifikata ` u neuglednim monta#ama koje nisu naknadni efekt sofisticiranih teorija nego se temelje na konkretnome tlu oznaitelja socijalnih kontradikcija i razlika kao ƒdisjunktivnom prostoru modernostiƒ. U takvom je, hibridnom, iznuenom brikolerskom poloaju, a ne u nekoj velianstvenoj humanistikoj gesti, ili folklornom patchworku kulturne raznolikosti, poanta montanog

240

Pobuna oznaitelja

preskakanja utemeljenih vrijednosti i znaenja, nain komuniciranja unutar binaristikih okolnosti. Ondje se, u zbrci oznaitelja, namjera i proma
aja, utilizacijom dostupnih izvora za sinkretizam, jukstapozicioniranje i integracijom omoguuje da novost u
e u svijet, jednako kao
to se nain teoretiziranja voen afirmacijom poreenog i otuenog subjekta odavde moe initi kao jo
jedan ƒluksuz dominantnog poretka koji si moe priu
titi da potkopava ono
to sigurno posjedujeƒ (Hutcheon, 1995:131). Prisvajanjem i krivotvorenjem koncepata dominantne ideologije, mimikrijom, opona
anjem, ƒhinjenom uljudbomƒ, pervertiranjem znaenja i poruka nametnutih konstrukata, ƒdomorociƒ postaju sposobni da im odole, jer je to jedini nain koji ƒini apsolutnu provedbu moi nemoguomƒ (usp. Parry, 1995:40-42). Postkolonijalni bricolage tako se pojavljuje u obliku hibridne artikulacije svijesti, ujedno i djelotvorne intervencije na mjestu gdje su se razdvojili strukturalistiki i poststrukturalistiki diskursi. ƒPobuna oznaiteljaƒ nuna je da se intervenira u naelnost, primarno poststrukturalistike teorije koja ustraje na neogranienosti znaenja i transparentnom razotkrivanju la#ne pojavnosti prisutnoga. ƒMiƒ, misli Bhabha, nemamo posla s neogranienosu nego sa strukturiranim nadgledni
tvom moi iji cilj je autoritet, iji 'subjekti' su povijesniƒ (1994, 109). Ali ƒnasuprot tekuoj avangardnoj ortodoksiji transparentno nije ni puki trijumf 'imaginarnog' nad plijenom subjekta u realistikoj prii niti konano ideolo
ko ukljuivanje individualnog subjek-

Ines Prica

241

ta. Oiglednost/prozirnost je akcija podjele i ureenja odvojenih mjesta, poloaja, znanja u odnosu jednih prema drugima a u vezi s diskriminatornim, ne inherentnim osjeajem reda. To se tie uredbe prostora i mjesta koja su autoritativno odreena; to stavlja adresata u propisani okvir ili stanje za neku djelatnost ili rezultatƒ (ibid, 109). Ili drugim, Levi-Straussovim rijeima ` u ƒnormalno stanje umaƒ. Na slino ambivalentan nain danas se orijentira interpretacija postsocijalistikih dru
tava: s jedne strane tranzicija je ƒudovi
na montaaƒ elemenata kojima je poreeno, proma
eno i iskrivljeno prvobitno znaenje, s druge, to stanje kombinacije naizgled diskrepantnih elemenata jo
je jedino koje danas barem ƒslii na inovativne strategijeƒ (usp. Pickvance, 1994). Umjesto dominantnog okvira prosudbe tranzicije prema stupnju adaptacije odnosno udaljavanja od ƒotisakaƒ i modela postojeih kapitalistikih sistema, ƒdivljaƒ, ali jo
nedovoljno artikulirana analitika misao ovdje pronalazi novost roenu iz potrebe, redefiniranja i rekombiniranja dostupnih izvora. ƒGre
kaƒ suvremenog bricolagea, moda bismo mogli priruno zakljuiti, onda nastupa na ve ionako neuralginim, neudobnim mjestima kulture i povijesti, a njegova interventnost i urgentnost, naknadno konkretizirana i svjesna namjera javlja se kao neki oblik privremene ekstenzije, rekurzivne petlje za koju moemo ili ne moramo vjerovati da e raditi na skoroj samoregulaciji dana
njega stanja svijeta.

242

Pobuna oznaitelja

Literatura Bhabha, Homi. 1994. Location of culture. Routledge. Brandon. E. P. 2004. Philosophy As Bricolage. In: What philosophy is: contemporary philosophy in action (Havi ^arel, David Gamez, eds.). ^ontinuum International Publishing Group. Bey, Hakim. 2003. Privremene autonomne zone i drugi tekstovi. Priredila Katarina Peovi Vukovi (preveli Larisa Petri, et al.). ]agreb: qesenski i Turk. de ^erteau Michel. 1984. The Practice of Everyday Life, trans. Steven Rendall, University of ^alifornia Press, Berkeley. Del Real, Patricio. 2008. Slums do stink: artists, bricolage, and our need for doses of ƒrealƒ life. Art qournal. www.collegeart.org|artjournal|spring2008 Derrida, qacˆues. 1988. Struktura, znak i igra u diskursu humanistikih nauka. U: Strukturalistika kontroverza. Beograd: Prosveta. s. 289-309. Detienne, Marcel; Vernant, qean-Piere Vernant. 2000. Lukava inteligencija u starih Grka. ]agreb: Maklada MD. Martina Fryda Kaurimsky ( Prevoditelj ) Dezeuze, Anna. 2008. ƒAssemblage, bricolage, and the practice of everyday lifeƒ. Art qournal. www.collegeart.org|artjournal|spring2008 Donato, Eugenio. 1988. Dva jezika kritike. U: Strukturalistika kontroverza. Beograd: Prosveta. s. 113-122. Erdei, Ildiko. 2008. Antropologija potronje. Beograd: XX vek. Eribon, Didier. 1989. Izbliza i izdaleka. Sarajevo: Svjetlost. Goldmann, Lucien. 1988 Struktura: ljudska stvarnost i metodolo
ki concept. U: Strukturalistika kontroverza, Prosveta, Beograd.

Ines Prica

243

Grabher, Gernot; Stark, David. 1997. Restructuring networks in post-socialism: legacies, linkages, and localities. O‰ford University Press. Hebdidge, Dick. 1979. Subculture: the Meaning of the Style. London: Methuen. Hromadi, Hajrudin. 2007. Konzumerizam kao oblik postsocijalistikog tranzicijskog imaginarija. Zenike sveske n. 5. Hutcheon, Linda. 1995. ^ircling the Downspout of Empire. In: Post-colonial studies Reader (Achcroft, Griffiths, Tiffin, ur.). London:Routledge. s. 130-135. Kelly, qulia. 2008. The anthropology of assemblage. Art qournal, Spring. Levi-Stros, ^laude. 19JJ. Divlja misao. Beograd: Nolit. Levi-Strauss, ^laude. 1977 (1989). Strukturalna antropologija. ]agreb: Stvarnost. Levi-Strauss, ^laude. 1979. Totemizam danas. Beograd: Nolit. Mance, Ivana. 2007. ƒSkupna izloba: ABS Svetom Tomiƒ. Morris, Meaghan. 1990. 'Banality in cultural studies', in Patricia Mellencamp (ed.), Logics of Television: Essays in Cultural Criticism, Bloomington and Indianapolis. Indiana Un. Press. Parry, Benita. 1995. Problems in ^urrent Theories of ^olonial Discourse. In: Post-colonial studies Reader (Achcroft, Griffiths, Tiffin, ur.). London:Routledge. s. 3J-45. Pickvance, ^.G. 1994. 'System, Transition, legacy and Bricolage: Thinking about ^hange in Eastern Europe', Paper presented to the 13th World ^ongress of Sociology. Ro
ko, ]oran. 2002. Paranoidnije od ljubavi, zabavnije od zla: reklame postojanja i halucinogene istine 3 rekreacijska teorija za unutarnja tijela. ]agreb: Naklada MD.

Pobuna oznaitelja

244 Ines Prica

"REBELLION DU SIGNIFIANT": LE RAYONNEMENT CONTEMPORAIN DU CONCEPT DE BRICOLAGE Dans le présent travail le concept de bricolage, au moyen d'une transposition des notions théoriˆues générales à des notions politiˆuement reconnaissables, est utilisé dans le conte‰te du parado‰e des sociétés en transition. Alors ˆue les rapports avec les notions d' intersubjectivité, d'improvisation et d'auto-organisation renvoient au fonctionnement social basé sur les principes du marché libre, d'entrepreneuriat et d'auto-gestion, la conception générale de la transition comme ƒapplication-modèle de la démocratieƒ introduit un fond radicalement différent de ƒbricolageƒ interprété comme noninventivité, imitation, conne‰ion partielle et ƒmentalité irrationnelleƒ. Mots-clés: Lévi-Strauss, bricolage, parado‰e des sociétés en transition, ƒmentalité irrationnelleƒ Ines Prica "REBELLION OF THE SIGNIFIER": CONTEMPORARY EFFECTS OF THE CONCEPT BRICOLAGE In this paper the concept of bricolage is applied to the parado‰ical conte‰ts of transitory societies using the translation of general theoretical concepts to those politically recognizable. On the one hand, notions of intersubjectivity, improvisation and self-organisation suggest social

Ines Prica

245

functioning based on the principles of free market, management and self-government; while on the other, common understanding of transition as the application of democracy according to a model‡, introduces radically different background of bricolage( as non-inventiveness, imitation, fragmentary connection and irrational mentality‡. Key words: Levi-Strauss, bricolage, parado‰es of transitory societies, 'irrational mentality'

Dragana Antonijevi
Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Povodom Levi-Strosovog koncepta "motiva zaborava" 

Struktura poremeene komunikacije i stilovi miljenja u tranzicijskoj Srbiji* Apstrakt: U izlaganju se polazi od Levi-Strosovog koncepta semantike zaborava koju
ine zaborav, nesporazum, indiskrecija i nostalgija. Analizirajui indijanske i gr
ke mitove, Levi-Stros dolazi do zaklju
ka da "semanti
ko polje zaborava" ima vano zna
enje koje se, pre svega, ti
e uspostavljanja odreenih drutvenih pravila ponaanja i rituala. Kroz uvoenje nove sintagme poremeena komunikacija i termina nedore
enost, autorka nudi korekciju Levi-Strosovog koncepta i razmatra semanti
ke i kognitivne implikacije pojmova uklju
enih u sistem "poremeene komunikacije". U radu se, dalje, na primeru Srbije razmatra period tranzicije koji predstavlja nestabilno vreme u kome se nadmeu razli
iti stilovi miljenja u nameri da uti
u na kolektivne procese zaborava i seanja. 

Klju
ne re
i: Levi-Strosov motiv zaborava, koncept "poremeene komunikacije", stilovi i zajednice miljenja, tranzicija, drutveno-normativna funkcija semantike zaborava Š Tekst je rezultat rada na projektu Antropologija u {{ veku: teorijski i metodoloki dometi koji u celosti finansira MNTR RS ( br. 147037).

Dragana Antonijevi

247

Klod Levi-Stros i semantika zaborava O ƒmotivu zaboravaƒ Klod Levi-Stros je prvi put pisao u post scriptumu analizi mita o Asdivalu (La geste d(Asdiwal7 u Strukturalnoj antropologiji II (Lévi-Strauss 1973: 229-231).1 Tada uoava da motiv zaborava ne predstavlja puki narativni element koji slui za pokretanje zapleta, ve vanu mitsku kategoriju s preciznim znaenjem ` propusta u komunikaciji. Uporeujui etiri verzije cim
ijanskog mita o Asdivalu iz 1895, 1902, 1912 i 191J. godine,2 dolazi do zakljuka da je smrt junaka ` Asdiwala, Asiwe ili Wau‰a (u zavisnosti od verzije) obja
njena jednom od mogunosti koje se javljaju kao transformacije unutar jedinstvenog semantikog polja ƒzaboravaƒ. U nemogunosti da pomiri razliite oblike ivota koje sukcesivno ivi, junak mita umire kao rtva nostalgije koju ocea i zbog koje pravi gre
ku zaborava ili indiskrecije. Levi-Stros tada pravi tabelu transformacija komunikacijskih semantema: zaborava, indiskrecije i nesporazuma koji se formiraju na osama suprotnosti koje ine Prevod na hrvatski: ƒAsdiwalova junaka djelaƒ u: Strukturalna antropologija 8, ]agreb: kolska knjiga, 1988, pp. 132-183 (prev. D. Buan i V. Mimica). Na srpskom jeziku ƒMit o Asdivaluƒ je objavljen u asopisu Savremenik 7-8, 198J: 7-24 (I deo) i Savremenik 9-10, 198J: 230-249 (II deo) ali bez post scriptuma (prev. D. Antonijevi). 2 F. Boas je zabeleio verzije iz 1895, 1912 i 191J. sa reke Skeene, a 1902. zabeleio je mit na reci Nass. 1

248

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

parovi ƒja : drugiƒ i ƒpreterivanje : pomanjkanje u komunikacijiƒ. Mada mu mitovi jasno govore o nostalgiji koju Asdival osea i koja ga pokree na pona
anje koje e rezultovati tragedijom, Levi-Stros ne unosi ovaj etvrti element u
emu. U fusnoti, meutim, priznaje svoj propust (Lévi-Strauss 1973: 230). Da bih lak
e i preciznije imenovala semantiko polje koje formiraju termini koji uestvuju u preterivanju / pomanjkanju u komunikaciji, uvela sam izraz poreme4ena komunikacija, uverena da je on dovoljno dobar i operativan za koncept koji se razmatra. Vano je da napomenem da je ova sintagma, koju u radu upotrebljavam, moja i da je Levi-Stros ne koristi. 3 Levi-Stros je predloio
emu transformacija semantikog polja zaborava (tabela 1), koju u ja ovde dopuniti nostalgijom koja nedostaje u njegovoj originalnoj tabeli: Tabela 1: Preterivanje/ Pomanjkanje Drugi / qa

Indiskrecija +

Nesporazum -

]aborav -

Nostalgija +

+

+

-

-

Levi-Stros koristi samo jednom termin ƒpatologija u komunikacijiƒ (Lévi-Strauss 1983: 254), stoga zakljuujem da ga nije smatrao previ
e bitnim za fenomen koji je razmatrao. Meni se, pak, taj izraz nije svideo, smatram da re ƒpatolo
kiƒ optereuje ove kognitivne kategorije koje se esto javljaju u svakodnevnoj komunikaciji. 3

Dragana Antonijevi

249

Na osnovu tabele vidi se da se indiskrecija sastoji u tome da smo drugima rekli vi
e nego
to smo smeli ili
to je bilo poeljno (preterivanje u komunikaciji s drugima); da je nesporazum nastao kao posledica razumevanja da je reeno ne
to
to se nije reklo ili elelo rei (pomanjkanje u komunikaciji s drugima); da zaborav predstavlja pomanjkanje u komunikaciji sa samim sobom ` zaboravili smo ne
to/nekog; a da nostalgija znai da smo preterali u komunikaciji sa sobom budui da sebi govorimo vi
e nego
to je potrebno ili poeljno rei. Levi-Stros istie izuzetnu semantiku vanost ƒzaboravaƒ kao kategorije mitske misli, ali u Strukturalnoj antropologiji II ne razrauje dalje svoje zanimljivo i originalno zapaanje. Problemu e se vratiti desetak godina kasnije u knjizi Udaljeni pogled (Lévi-Strauss 1983) gde je ponovo raspravljao o znaenju motiva zaborava u dva svoja rada. U tekstu Od mitske mogu4nosti do drutvene egzistencije 6De la possibilité mythique à l'existence sociale7 (LéviStrauss 1983: 215-240) Levi-Stros uporeuje cim
ijanske verzije mita o Asdivalu s odgovarajuom verzijom plemena Kvakijutl koji ive na obali reke Nes. Kvakijutli, odnosno, jedno njihovo pleme Koeksotenok pozajmili su mit od suseda ^im
ijana, invertovali strukturu cim
ijanske verzije prilagodiv
i je svom nainu ivota, i tako bitno promenili poruku mita. U emu je bila ta razlika? Prvobitne mitske suprotnosti sastoje se iz nemogunosti ^im
ijana da nau dobar odgovor za bazine premise svog dru
tvenog i ekonomskog ustrojstva. S jedne

250

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

strane postoje njihova stalna sezonska kretanja i s njima povezani oblici privreivanja ` izmeu lova na medvede i divokoze u planinama, i letnjeg ribolova na svenju ribu i losose u dolinama reka (Skeena i Nass), odnosno na tuljane i druge ribe u priobalju Pacifika. Asdival, stoga, stalno osea nostalgiju u pogre
no vreme i na pogre
nom mestu ` kada ivi na moru pati za planinama, kada lovi na planinama tuguje za morem. Ova kretanja izmeu planina i mora, te posebno izmeu dvaju reka povezan je s vanom injenicom njihovog ivota ` periodom velike gladi koju trpe na kraju zime, kada ^im
ijani s nestrpljenjem i
ekuju poetak sezone ribolova (ta glad i tera junaka u lovake i ribolovake ekspedicije). Kao druga suprotnost javljaju se brana pravila koja nameu enidbu izmeu rivalskih klanova, i potrebu da se istovremeno bude
ef i majinog i eninog klana,
to je izvor socijalne nestabilnosti u matrilinearnom cim
ijanskom dru
tvu (junak je u stalnom sukobu sa eninom braom). Stoga, Levi-Stros istie da ovaj mit verno prenosi krize i te
koe dru
tvenog ivota koje za ^im
ijane predstavljaju nere
iv problem, i iz koga izlaz pronalaze u stanju inercije. Meutim, prouavajui verziju mita koju pria deo naroda Kvakijutl, Levi-Stros zakljuuje da junak njihove verzije o Asdivalu uspeva da prevazie suprotnosti tako
to ih miri i sjedinjuje, ime izbegava smrt kao kaznu za poremeenu komunikaciju. Ova verzija odraava uspeh Kvakijutla da, s jedne strane, nau socijalno re
enje (junak mita uspeva da sukcesivno bude
ef i majinog i eninog klana, otarasiv
i se nezgodnih
ura-

Dragana Antonijevi

251

ka, i tako prevazie antinomiju izmeu filijacije i branih veza), a s druge strane da odaberu kao stalno boravi
te dolinu reke, na pola puta izmeu planina i mora, lovei na obe strane po potrebi (junak mita u svom imenu odraava uspeh prevazilaenja ove suprotnosti ` ƒNajlep
i od svih lovacaƒ i ƒGospodar otvorenog moraƒ). Pleme Koeksotenok sebe vidi kao reni narod koji nema nikakav mentalni problem s antinomijom ƒplanina : moreƒ, budui da njihov nain ivota, bez sezonskih kretanja, to uspe
no objedinjuje. Na taj nain negativne vrednosti poremeene komunikacije, u cim
ijanskim verzijama, bivaju kod Kvakijutla pretvorene u pozitivne. Vaan nam je zakljuak koji Levi-Stros otuda izvodi: dru
tvo je to koje e dotine semanteme i njihove transformacije uobliiti kao pozitivne ili negativne faktore. Mitska misao je prema njima indiferentna, ona nam pokazuje kombinacije pojmova, ƒnikada se ne zadovoljavajui da ponudi samo jedan odgovor na problem: im biva formulisan, taj odgovor se ukljuuje u igru transformacija odakle proizlaze svi drugi mogui odgovori, zajedno ili sukcesivnoƒ (Lévi-Strauss 1983: 232). Meutim, kakav e biti odgovor zavisi od tumaenja konkretnih ljudskih zajednica i njihove konkretne dru
tvene, ekonomske, istorijske i politike sudbine. U drugom tekstu pod nazivom Mit i zaborav 6Myth et oubli) (Lévi-Strauss 1983: 253-2J0), Levi-Stros e se, konano, zapitati kakva je funkcija poremeene komunikacije. U ovom tekstu je uporedio ^im
ijan i Kvakijutl verzije o Asdivalu, potom mitove plemena Hidatsa o nji-

252

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

hovom poreklu, kao i tri grka mita na koja mu je panju skrenuo an-Pjer Vernan. U njima Plutarh obja
njava kako je do
lo do zabrane sviraima flaute da ulaze u Tenejev hram na ostrvu Tenedos, kao i o zabrani da se u tom hramu izgovara ime Ahilejevo; dok Pindar tumai poreklo obreda rtvovanja bez vatre na Rodosu, i poreklo ritualnih prava vladara na posveenoj teritoriji
to je vezano za mit o Argonautima i Medeji. U svim pomenutim mitovima znaajnu ulogu ima polje ƒporemeene komunikacijeƒ ija je funkcija normativna: da uvedu odreena brana pravila u dru
tvu (^im
ijan i Kvakijutl); da objasne poreklo i identitet plemena, te razloge njihovog razdvajanja na dva naroda ` Krou-Hidatse i Avaksave; a u grkim mitovima da uspostave rituale i kalendarski ciklus obiaja i s njima povezane oblike obrednog pona
anja, kako zabrana tako i preskripcija. Drugim reima, da obezbede seanje i kontinuitet pravila nasuprot zaboravu koji je doveo do poremeaja u komunikaciji, a samim tim i u dru
tvu kao celini. Trei vaan Levi-Strosov zakljuak predstavljalo bi uoavanje normativne funkcije semantike zaborava: motiv slui, po mi
ljenju Levi-Strosa, uspostavljanju ritualnih praksi koje e obezbediti kontinuitet koji e, sa svoje strane, poni
titi zaborav na mentalnom planu koji obino zovemo ƒrupa u seanjuƒ.4 4 ƒ^ar c‡est bien cette continuité ˆue vient de briser l‡oubli dans l‡ordre mental : nous le reconnaissons nous-mêmes en parlant de ‡trous de mémoire‡ƒ (Lévi-Strauss 1983: 259).

Dragana Antonijevi

253

Osim u mitovima, motiv zaborava predstavlja omiljeno mesto i u bajkama, naroito u onim o branim partnerima. Re je o tipu bajke popularno poznate kao ƒLepotica i zverƒ, u grkim mitovima njen je prototip ƒAmor i Psihaƒ, dok u Arne ` Tompsonovom katalogu nose naziv Potraga za izgubljenim mu#em (AT 425), odnosno Mu# #ivotinja (AT 425 ^). U srpskim bajkama koje sam analizirala (Antonijevi 1991), ovaj tip je zastupljen u najpoznatijoj verziji Zmija mlado#enja.5 Motiv zaborava se u ovim bajkama javlja u sklopu sistema poremeene komunikacije. Naime, u pitanju je veza izmeu indiskrecije ene
to izaziva zaborav mua. Osnovni sie tipa 425^ je u sledeem: devojka se udaje za zmiju, ali nou, u postelji, ivotinja se pretvara u lepog mu
karca. To je, meutim, tajna koju ena ne sme nikome da otkrije pre isteka odreenog vremena, dokle traje zaaranost njenog supruga. U srpskoj verziji, ena otkriva tajnu svojoj ljubopitljivoj svekrvi (indiskrecija), radoznaloj da sazna kako to ena ivi sa zmijom, odnosno,
ta se de
ava nou u njihovoj branoj odaji. U dogovoru sa svekrvom, ena ukrade usnulom muu zmijsku ko
uljicu da bi je spalile i tako mu obezbedile trajan ljudski lik. Tog momenta mu se budi, shvata da ga je ena izneverila prekr
iv
i zabranu odavanja tajne, i napu
ta je uz 5 U zbirci Vuka St. Karadia Srpske narodne pripovetke, Beograd: Dravna
tamparija kraljevine qugoslavije, 1937, postoje dve verzije ove bajke.

254

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

upozorenje da e ga traiti ƒsve dok ne polomi gvozdeni
tap i ne podere gvozdene opankeƒ
to je, drugim reima, nemogu zadatak. Napustiv
i je, mu je istog momenta zaboravlja. Da bi ga prona
la i povratila mu seanje na sebe i njihov brani ivot, ena zapoinje dugo i mukotrpno traganje za izgubljenim muem. Pronalazi ga u dalekom, zapravo ` onostranom carstvu, ime nam bajka sugeri
e da je junak, zbog greha indiskrecije ene i majke, u su
tini ` umro. Njegov zaborav prea
njeg ivota jednak je stvarnoj smrti. U mitovima i bajkama, dakle, junaci umiru ili bivaju na neki drugi nain kanjeni zbog propusta u komunikaciji, upozoravajui nas na ozbiljnost ovog problema. Moe se razumeti za
to je kazna tako te
ka: ako je kultura zasnovana na sloenom sistemu komunikacija na razliitim nivoima, onda poremeaj u komunikaciji uistinu predstavlja dru
tveni problem i prekr
aj. Zaborav i se
anje: koncepti vremena i kulturnog trajanja Fundamentalno izjednaavanje smrti i zaborava predstavlja okosnicu skoro svih religijskih i mitskih sistema ` oni su vani graninici izmeu ovog i onog sveta, pro
losti i sada
njosti. ]aborav je su
tinski po-

Dragana Antonijevi

255

vezan s protokom vremena i ljudskom smrtno
u.J U grkim mitovima Leto je bila reka u Hadu iz koje su umrli pili da bi zaboravili svoj zemaljski ivot. Du
a koja je umela da izbegne da pije s reke ]aborava, na raskrsnici ivota i smrti, okretala se ka Mnemosini, da se napoji vode iz jezera Seanja, iz fontane Besmrtnosti (Vernant 1982, 1: 88, 92). Tako dolazimo do para neraskidivog u svojoj suprotnosti i komplementarnosti, do zaborava i se4anja. U mitovima se4anje slui tome da premosti jaz izmeu ovog i onog sveta, da poni
ti zaborav priseanjem na pro
lost. U starijem sistemu grkih verovanja, to priseanje nije podrazumevalo samo vreme koje prethodi nekom tekuem, ve vi
e od toga ` to je bilo znanje o samim poecima stvari i primordijalnom vremenu, ali takoe i znanje o buduim dogaajima. Tako shvaena pro
lost ƒjavlja se kao dimenzija onostranogƒ (ibid, 87) U kasnijim filozofskim i eshatolo
kim tumaenjima, seanje i zaborav sve
e se na dimenzi-

U mistinim tumaenjima i doktrinama o reinkarnaciji, svaka faza ljudske du
e povezana je sa zaboravom prethodnog bivstvovanja. U ranijim sistemima verovanja, tuga zaborava umrlih ticala se gubitka ovozemaljskih radosti i ivota, kasnije se veruje da se ta tuga odnosi na zaborav divota onostranog ivota du
e koja je, reinkarnacijom, osuena na patnje zemaljskog bivstvovanja, samim tim i na zaborav veitih istina o kojima je mogla da kontemplira pre nego
to se ponovo otelotvorila. J

256

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

ju istorijskog i pojedinanog ljudskog ivota i njegovu merljivu temporalnost. Da bi se odredili i osmislili u istoriji, dru
tva i pojedinci na razliite naine stvaraju i koriste koncept vremena, borei se protiv zaborava i straha od biolo
kog i simbolinog nestanka. Koncepti socijalno konstruisanog vremena mogu biti ciklini, linearni i liminalni (snoliki, epohalni), pri emu e, iako naporedni i meusobno povezani, u svakom dru
tvu preovladati jedan od njih u zavisnosti od dru
tvene orijentacija ka pro
losti, sada
njosti ili ka budunosti (Rot 2000: 1J3). qasno je, stoga, i za
to seanje ima normativnu funkciju: ono daje repere dru
tvu i upori
ta identiteta unutar cikline, linearne ili snolike temporalnosti. U tom smislu, zaborav i seanje predstavljaju zaista vaan psiholo
ki i kognitivni par. Sada emo videti kako su oni ukljueni u proces znaajan za opstanak dru
tva i kulture. Š Francuski semiotiari A. q. Gremas i ozef Kurte predloili su semantiko polje spoznaje (^ourtés 197J: 81). Mada im nije bila primarna namera da se bave motivom zaborava ve semiolo
kim modalitetom ƒznanjaƒ, opoziciju ƒzaborav : seanjeƒ smestili su unutar obuhvatnije kognitivne strukture koja razre
ava njihov odnos, stvarajui nov nadreen antitetiki par: ƒznanje : ne-znanjeƒ (savoir et non-savoir)(
ema 1).

Dragana Antonijevi

257

ema 1: Modalitet znanja

Posmatran na planu kulture i dru
tvenog pona
anja, protumaiu ovaj semiotiki model7 na sledei nain. Svest i se4anje ine kategoriju znanja koje svojom ponovljivo
u i kreativno
u obezbeuje kontinuitet mentalnih predstava i odgovarajuih praksi doprinosei stvaranju, odravanju i trajanju ljudske kulture. 7 A. q. Gremas je smatrao, s dobrim razlogom, da se njegovi semiotiki modeli mogu preneti sa nivoa prouavanja jezika i teksta na
ire diskurzivno polje, u oblast sociologije i dru
tvenog pona
anja (Greimas 1989a: 543).

258

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Svest nam priziva seanje i poni
tava zaborav,8 omoguava znanju da se akumulira u vremenu i ouva u memoriji koja je, kako Mi
el de Serto kae, ƒskrivena, jer nigde nema svoje mesto, sve dok se ne pojavi ‡u pravom trenutku‡... supstitui
ui vreme za prostorƒ (de ^erteau 1988: 82,83), dakle, za mesto u kome e moi da se iskau i da delaju steeno iskustvo, znanje i ve
tine. S druge strane opozicije, na poziciji ne-znanja, nalaze se zaborav i neznanje, mentalni bauci koji kidaju tananu i sloenu komunikacijsku mreu. Ali, zaborav i neznanje i sami su u opoziciji. Neznanje je praznina, kognitivno ni
ta (ne moemo se ni seati neeg
to ne znamo) koje je mogue popuniti odreenim sadrajem (znanjem); dok zaborav prazni aktuelno znanje, kvantitativno ga umanjuje, uni
tava ga, stvara ƒrupu u seanjuƒ, pretvarajui ga u virtuelno znanje koje se pak, priseanjem, moe opet aktualizovati. U tom smislu zaborav moemo tretirati kao aktivan i destruktivan proces, dok je neznanje pasivno stanje, mogunost (imanentnost postojea u granicama svesti) koja se moe promeniti i pokrenuti procesom uenja i spoznaje. Ako ljudska kultura poiva na preno
enju steenog znanja, ponavljanju nauenog i poveanju postojeeg znanja putem novih otkria i saznanja, onda pamenje i seanje presudno utiu na taj proces. Otuda je zaborav 8 U jeziku to formuli
emo reima ƒosvesti seƒ, ƒpriseti seƒ, ƒprisaberi seƒ, ƒopomeni seƒ, ƒprizovi seƒ.

Dragana Antonijevi

259

greh u mitskom sistemu, odnosno gre
ka, nevolja i problem u svakodnevnoj komunikaciji. Koliko je to vano pokazuje nam istorija gubljenja razliitih znanja i ve
tina koje su ljudi tokom svog postojanja smi
ljali i otkrivali pa zaboravljali, zauvek ili privremeno. Koliko je to tano za kulture koje poznaju pismo i razliite tehnologije arhiviranja znanja koje je, pak, mogue izgubiti i uni
titi, koliko je tek tano za usmene kulture koje su, sve donedavno, inile veliku veinu ljudskih zajednica i ije je mentalno arhiviranje, odravano uz pomo razliitih mnemotehnika i preno
eno putem usmene tradicije, tako lako razoriti budui da se oslanja na krhko ljudsko pamenje. Sistem poremeene komunikacije: neto bolje temperirana struktura Semantika zaborava, tako, uestvuje u dve strukture: u komunikacijskom i kognitivnom sistemu. Postavlja se pitanje kako dovesti u vezu razmotrenu kognitivnu strukturu sa sistemom poreme4ene komunikacije. Da bih to uinila, ima dobrih razloga, najpre, da LeviStrosovu
emu u nekim vanim elementima izmenim, dopunim i razjasnim. Osnovni problem se javlja kod Levi-Strosove upotrebe termina nesporazum. Da li je taj nedostatak u komunikaciji s drugima kvantitativan ` nedovoljnost, manjak rei; ili kvalitativan ` pogre
no razumevanje rei?

260

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Š Levi-Stros koristi oba pojma ne pravei razliku. U jednom trenutku kae ƒmanjak u komunikaciji s drugimaƒ (ƒdéfaut de communication avec autruiƒ), a odmah zatim obja
njava da nesporazum ini ƒrazumevanje neeg drugog od onog
to je neko eleo da kaeƒ (ƒle malentendu consiste à comprendre, dans ce ˆue ˆuelˆu‡un a dit, autre chose ˆue ce ˆu‡il a voulu direƒ) (Lévi-Strauss 1973: 230). Moju nedoumicu je, dodatno, izazvao i hrvatski prevod Asdivala, u kome je antinomija prevedena kao ƒpreterivanje : pogre
kaƒ (Lévi-Strauss 1988: 180,181). Meutim, nije re samo o lingvistikoj zbrci. Reeno jezikom logike, suprotnost ƒpreterivanjuƒ ili ƒvi
ku neegaƒ jeste ƒpomanjkanjeƒ ili ƒmanjak neegaƒ. S druge strane, suprotnost ƒpogre
nomƒ ili ƒnetanomƒ jeste ƒtanoƒ, ƒispravnoƒ, a ne ƒpreterivanjeƒ. 9 ^ela stvar je, meutim, lako razre
iva ako se vratimo osnovnom komunikacijskom nizu. Re je o po
iljaocu i primaocu poruke. Levi-Stros je u svom obja
njenju pobrkao ove dve grupe osoba, pored toga
to je pome
ao kvantitativni i kvalitativni nedostatak u komu-

]ahvaljujem se prof dr. Ivanu Kovaeviu ije su mi sugestije pomogle da razjasnim semantike i logike nedoumice vezane za Levi-Strosovu upotrebu termina ƒnesporazumƒ. ]ahvaljujem se i prevodiocu gi Tamari Vali koja mi je pomogla da razumem nijanse u znaenju francuskih termina koje Levi-Stros koristi. 9

Dragana Antonijevi

261

nikacijiŽ10 Napravio je elegantnu i jednostavnu
emu, ali ipak delimino pogre
nu. Najpre je govorio o po
iljaocu koji primaocu poruke moe rei manje od potrebnog/eljenog. U tom sluaju, budui da se radi o kvantitativnom manjku rei, o uskraivanju ili nedovoljnosti informacije, ja u tu kategoriju oznaiti kao nedoreenost. S druge strane komunikacije je primalac poruke na kome je interpretativni zadatak ` da tano ili netano protumai rei po
iljaoca, i u tom sluaju se moe javiti kvalitativna gre
ka, tj. pogre
no razumevanje reenog, za
ta u ostaviti pojam nesporazum, budui da se on tie ravni interpretacije. Postoji, svakako, i sluaj kvalitativne gre
ke od strane po
iljaoca poruke kada on namerno daje pogre
nu informaciju primaocu, na primer, lae ga ili obmanjuje. La# je vaan kognitivni i moralni fenomen koji takoe izaziva ozbiljne nesporazume i sukobe. Neznanje ili ignoranciju moemo tretirati bilo kao kvalitativnu gre
ku u komunikaciji sa samim sobom,
to za posledicu moe imati saDodu
e, mogao je to lako i sam da uoi. Levi-Stros jasno kae da je u verziji mita o Asdivalu iz 191J. godine, smrt njegovog sina Wau‰a prouzrokovana zaboravno
u, ali da je smrt Wau‰ove ene rezultat nesporazuma s njene strane ` ona nije dobro protumaila rei koje joj je Wau‰ uputio, odnosno, ƒnije dobro shvatila njegovu naredbuƒ, prejela se loja pa se raspukla i pretvorila u
areni belutakŽ (Levi-Strauss 1988: 178) LéviStrauss 1973: 228‘. ]aista je udno da Levi-Stros nije uoio razliku, mada je i sam napisao da je re o pogre
noj interpretaciji od strane Wau‰ove ene (dakle, primaoca poruke). 10

262

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

moobmanu (uverenost da znamo ne
to
to ne znamo), bilo prema drugome u smislu nehotinog dezinformisanja iz neznanja. Meutim, ove sluajeve kvalitativnih gre
aka od strane po
iljaoca poruke Levi-Stros nije razmatrao. Mislim da je sada jasno da sve etiri kvantitavine kategorije poreme4ene komunikacije ` zaborav, indiskrecija, nedoreenost i nostalgija mogu, kod primaoca poruke, u procesu interpretacije proizvesti nesporazum, bez obzira da li je primalac poruke ista osoba kao i po
iljalac ili razliita. Komunikaciju usmerenu ka sebi tretirau kao ƒrefleksivnuƒ radnju, a onu usmerenu ka drugome kao ƒtranzitivnuƒ. Uve
u i segment kvalitativnog nedostatka/gre
ke u komunikaciji od strane po
iljaoca, da bismo naznaili kombinacije i varijante razliitih mogunosti poreme4ene komunikacije. Stoga bi se mogla uspostaviti sledea kognitivno-komunikacijska
ema (tabela 2) koja bi, po mom mi
ljenju, preciznije odredila semantike odnose datih pojmova. Tabela 2: Kognitivno-komunikacijska ema poreme
ene komunikacije POILJALAC S1 REFLEKSIVNO Kvantitativan nedostatak qA qA pomanjkanje preterivanje Zaborav Nostalgija

PRIMALAC S1 INTERPRETATIVNO Kvalitativan nedostatak qA pogreno Neznanje /Ignorancija/

Posledino tumaenje pogreno Nesporazum sa sobom Samozaborav Samoobmana

tano Spoznaja Se
anje Osve
ivanje

Dragana Antonijevi

263

POILJALAC S1 TRANZITIVNO Kvantitativan nedostatak DRUGI DRUGI pomanjkanje preterivanje Nedoreenost Indiskrecija /Tajnovitost/ /Odavanje tajne /

PRIMALAC S2 INTERPRETATIVNO Kvalitativan nedostatak DRUGI pogreno La /Obmana Dezinformacija/

Posledino tumaenje pogreno Nesporazum s drugima Nerazumevanje Tuakanje Zabuna

tano Spoznaja Razumevanje Raskrinkavanje

Pitanje verodostojnosti diskursa i razliitih taaka gledita Pitanje razliitih taaka gledita po
iljaoca i primaoca poruke ulazi u okvir problema koji se tie nesporazuma, odnosno, moguih konotativnih znaenja, ali i problema istinitosti i verodostojnosti diskursa. Ne bi trebalo da nas zavara privid da su uesnici komunikacijskog lanca ƒzatvoreniƒ u jednoglasnoj razmeni znanja/informacija, iako se pretpostavlja njihova makar implicitna saglasnost o tome
ta je istinito ili, barem,
ta ima izgled istinitog. Tu preutnu saglasnost Gremas je oznaio izrazom ƒugovor o istinitostiƒ (veridiction contract7 koji je u osnovi individualnih i dru
tvenih diskursa. Do tog ƒugovoraƒ u homogenim, arhainim zajednicama stie se tradicijom utvrenom istinom i normama, dok se u savremenim sloenim i heterogenim dru
tvima stie kroz proces pregovaranja o aksiolo
kim i kognitivnim postulatima koji e proizvesti ono
to je Gremas na-

264

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

zvao efekat istinitog znaenja (budui da ƒkonanihƒ istina, kako je primetio, u postindustrijskim dru
tvima vi
e nema) (Greimas 1989b: J57). Ipak, dok je po
iljalac odgovoran za uspeh ili neuspeh svog diskursa kojim moe da manipuli
e, ƒkrajnje pitanje potvrde istinitosti lei na primaocu poruke i njegovom poverenju u ono
to mu se govoriƒ, a
to mora odgovarati njegovim oekivanjima (ibid, J57, J58). qasno je da su mogui brojni nesporazumi na tom putu manipulacije diskursima i njihovom verodostojno
u, proiza
li bilo iz kvanitativne bilo iz kvalitativne gre
ke. Uzmimo kao primer kvalitativnu gre
ku ` la. Po
iljalac moe svesno da lae primaoca koji e, pak, tu informaciju uzeti za tanu (nesporazum) sve dok ne raskrinka po
iljaoca. Ukoliko je u prilici da reaguje, primalac poruke moe po
iljaoca da optui za namerno zavaravanje i davanje lanih informacija. Takva komunikacija e izazvati razliite nevolje, te povui za sobom i odreene sankcije. Ili, recimo, sluaj indiskrecije. Rei vi
e od dozvoljenog / poeljnog / potrebnog obino se shvata, od strane primaoca poruke, kao odavanje tajne / tuakanje / brbljivost. Mada pomenute kategorije pripadaju poremeenoj komunikaciji, nisu jednake u znaenju i posledicama. tavi
e, moe se javiti i trea osoba u komunikacijskom lancu koje se, recimo, tie tajna i koja je stavila zabranu na njeno odavanje (sluaj bajke ƒ]mija mladoenjaƒ koju smo gore opisali, ali i verzije mita o Asdivalu iz 1895). Konano, vratimo se sluaju zaborava. ta se de
ava kada zaborav iz reflek-

Dragana Antonijevi

265

sivne kategorije pree u persuazivnu11 i tranzitivnu, drugim reima, kada nam se institucionalno namee zaborav neega i/ili nekoga? Oigledno je da u tim sluajevima po
iljalac i primalac nisu ravnopravni. Njihova komunikacija se, tada, odvija u hijerarhijskom odnosu dominacije i subordinacije,
to za posledicu moe imati ili prihvatanje nametnutog mi
ljenja ili sueljavanje gledi
ta, nepoverenje pa i mogui sukob. Iz ovoga jasno proizlazi da se problemi poremeene komunikacije mogu iskomplikovati razliitim takama gledi
ta uesnika, hijerarhijom njihovih pozicija i odnosa, linim motivima i moralnim implikacijama ukljuenim u razmenu informacija, te pitanjem poverenja u verodostojnost iskazanog. Postulirajui modalitet istinitosti (
ema 2) u kome svaki diskurs moe biti oznaen kao istinit, la#an, pogrean i tajan, Gremas je ƒugovor o istinitostiƒ vezao za pitanje uitavanja i interpretacije znaenja na kognitivnoj dimenziji, odnosno, na ue
u po
iljaoca i primaoca u komunikaciji u kojoj osu verodostojnosti ini tzv. prepoznavanje, odnosno, prelazak iz pogre
nog u tano znanje,
to je put ime se otklanja postojei nesporazum u poremeenoj komunikaciji (Greimas and ^ourtés 197J:44011 Pod persuazivnom komunikacijom podrazumeva se ƒemo-

cionalna komunikacija dru
tvenih pravilaƒ, odnosno, tip kulturne komunikacije koja ima za cilj da motivi
e akciju provocirajui emocije, a obino slui za preno
enje dru
tvenih vrednosti i pravila u vidu normi i primera primene tih normi (Ferrara 1974: 245, 24J).

266

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

441). Ako je blagovremeno, ƒprepoznavanjeƒ e omoguiti da se izbegne sukob i tragian kraj, pogotovo je to vano kao poenta u kominim diskursima, ali to nije uvek sluaj. U mnogim narativima do prepoznavanja dolazi kasno
to njihov sie pretvara u tragediju, a u prii o Asdivalu do njega uop
te ni ne dolazi,
to je navelo LeviStrosa na zakljuak o dubokoj pesimistinosti tog mita. ema 2: Modalitet istinitosti

Problem se, meutim, uveava u savremenim, multivokalnim dru
tvima o kojima je Gremas imao pesimistinu viziju novih ƒVavilonskih kulaƒ, budui da u njima postoji rivalitet glasova, gde se svaki od mnogobrojnih diskursa me
a i bori s drugima za svoje pravo glasa, za

Dragana Antonijevi

267

ƒsvoju istinuƒ, postajui sredstvo za ƒterori
ue konotacije u novonastaloj eri neverovanjaƒ (Greimas 1989b: J5J).12 Na kraju je zakljuio, s izvesnom dozom ironije, da izgleda treba invertovati dosada
nje shvatanje o odnosu diskursa i kulturnog konteksta, u smislu toga da su ƒkulturni konteksti ti koji su definisani konotativnom interpretacijom diskursaƒ, a ne obrnuto (ibid, J55). Ovo nas vodi ka razmatranju primene semantikog polja poreme4ene komunikacije i ugovora verodostojnosti u razliitim stilovima mi
ljenja u tranzicijskoj Srbiji, koja predstavlja tipinu sliku multidiskurzivnog dru
tva koje se kroz tranziciju bori za uspostavljanje novih/starih kognitivnih i aksiolo
kih postulata. Stilovi miljenja i odnos prema prolosti u tranzicijskim drutvima Izraze stilovi miljenja i zajednice miljenja prihvatila sam od Meri Daglas (Daglas 2001) za potrebe ovog rada, Gremas je smatrao da je u savremenim postindustrijskim dru
tvima jaz izmeu istinitog i sigurnog, znanja i verovanja oigledan, i da po
iljalac poruke ne osea vi
e obavezu da govori istinu ve ono
to ima izgled istine. Stoga je zakljuio da socijalna kohezija u modernim dru
tvima poiva na komunikaciji koja lii na folklorne prie o nadlagivanju (conte de fripons), gde sagovornici naizmenino varaju jedan drugog, dopu
tajui da budu prevareni nakon
to su i sami prevarili/slagali sagovornika (Greimas 1989b: J57, J59). 12

268

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

zato
to mi se ine celishodnim za razmatranje naina na koji odreene zajednice, sastavljene iz razliitih dru
tvenih grupa, mogu u svom javnom diskursu zastupati slina ili istovetna mi
ljenja. Daglasova je pojam, pak, preuzela od filozofa Ludvika Fleka koji je smatrao da stil mi
ljenja neke zajednice ƒpostavlja preduslov svakoj kogniciji i odreuje
ta e se smatrati razumnim pitanjem i istinitim ili lanim odgovorom. On obezbeuje kontekst i postavlja granice svakom sudu o objektivnoj stvarnostiƒ (Daglas 2001:23). Budui da su u radu do sada razmatrani kognitivni problemi zaborava i seanja, te istinitog i pogre
nog, smatrala sam zgodnim da, upravo zbog toga, obuhvatnije kategorije mi
ljenja nekih zajednica,
irih od pojma ƒdru
tvena grupaƒ (ije sam precizno odreenje elela da izbegnem), nazovem ƒstilovimaƒ. Fluidnost i multidiskurzivnost razliitih stilova mi
ljenja posebno mi se ini znaajnim za zemlje u tranziciji, u koje spada i Srbija, budui da se one suoavaju s promenom socioekonomskog sistema i ideologije, borei se da uspostave nove kulturne, vrednosne i kognitivne obrasce. ]apravo, one imaju teak zadatak da stvore novi stil mi
ljenja odgovaraju dru
tvenom poretku koji nastaje kroz proces postsocijalistike transformacije. Taj proces nije jednostavan pa se u njima, kao uostalom u svakom dru
tvu u previranju, javlja sukob razliitih pogleda na svet. Biv
a socijalistika dru
tva u tranziciji poseban problem imaju s odreenjem stava prema pro
losti, odnosno s onim
to e biti vredno dru
tvenog pamenja i predstavljati osnovu za stvaranje novog kolektivnog svetonazora. Budui da ƒdru
tveno pamenje ozakonju-

Dragana Antonijevi

269

je dru
tveni poredakƒ (Konerton 2002: 11), jasno je da dru
tva u tranziciji tragaju za onim sadrajima koji e dati smisao novouspostavljenim politikim i dru
tvenim odnosima, selektivno birajui iz pro
losti one elemente koji e podupreti novi sistem, ƒ...jer je na pamenju, odnosno na dravi koja je vlasnica pamenja, da stvori iluziju jedinstvene pro
losti i u njoj nae zajednike oslonce: da ujedini generacije, pretke i savremenike, da anticipira njihovu vrednost u novom vremenu i da za potrebe tog novog vremena stilizuje prolost, odnosno neku od njenih verzijaƒ (€eri 2009: J7, kurziv D. A.). Budui, dakle, da ƒna
doivljaj sada
njosti u velikoj meri poiva na na
em znanju o pro
lostiƒ, kako pi
e Pol Konerton, evo gde se javlja problem: ƒsada
njost se moe doivljavati na razliite naine, u zavisnosti od razliitih pro
losti s kojima moemo da je poveemoƒ (Konerton 2002: 10). Otud i te
koe tranzicijskih dru
tava: s kojom pro
lo
u da se poveu? Beei od nedavne komunistike pro
losti i dirigovanog istorijskog pamenja, jo
uvek veoma prisutnih u seanju i iskustvu svojih graana, okretala su se razliitim segmentima pro
losti u hodu kroz istoriju, poev od Drugog svetskog rata, kao prvog sigurnog vremenskog graninika, pa idui unazad do vekovnih i milenijumskih korena. Oslonac se traio u razliitim identitetima ` nacionalnom, regionalnom, evropskom, verskom, u tradicijskoj, autohtonoj ili tuoj, seljakoj i/ili graanskoj kulturi itd. Srbija, poput drugih zemalja u tranziciji, traga za novim/starim identitetom, za onom ƒstilizovanom ver-

270

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

zijom pro
lostiƒ koja e dati smisao dogaajima koji su obeleili njenu specifinu situaciju postsocijalistike transformacije. Problem Srbije se uslonjava zbog injenice da je ƒnjenƒ dvadesetovekovni dravotvorni projekat, nazvan qugoslavija, propao poetkom 90-ih godina u plamenu graanskog rata za ije ƒizazivanjeƒ je,
tavi
e, bila optuena,
to je iniciralo mnoga preispitivanja dru
tvene i nacionalne uloge, znaaja i uspe
nosti u novovekovnoj istoriji. Svako ko je u poslednjih dvadesetak godina pratio u Srbiji javne diskusije i polemike na temu nacionalne pro
losti, uloge u stvaranju i raspadu qugoslavije, te onog
to je vredno dru
tvenog pamenja, zna da su se povremeno vodile ƒestoke bitkeƒ iji je rezultat, jo
uvek, ne sasvim jasna slika o sada
njem i buduem poloaju i identitetu. Ta vi
eznana i vi
estruka gledi
ta, meusobno ponekad sasvim oprena, navela su me na pomisao o postojanju poreme4ene komunikacije. Ipak, na taj proces ne gledam s pesimizmom. Stilovi miljenja u sistemu poremeene komunikacije: sluaj Srbije Svako razdoblje obele#eno je sopstvenim stilom miljenja skrojenim prema interesima vladaju4e klase. Meri Daglas (2001: 99)

Polazim od pretpostavke, dakle, da je tranzicija doba u kome dolaze do izraaja procesi preispitivanja i

Dragana Antonijevi

271

prevrednovanja, u kome se ukr
taju razliita mi
ljenja koja u nestabilno vreme mogu izazvati nesporazume i sukobe u dru
tvu, ali koji, u krajnjoj instanci, vode ka uobliavanju stavova i formiranju stabilnijih kolektivnih ideja i predstava. Da bih predstavila sliku poreme4ene komunikacije u Srbiji pomenuu, ilustracije radi, samo neke primere sukobljenih stilova mi
ljenja i odgovarajuih pozivanja na razliite segmente pro
losti, bez namere da ih detaljno analiziram niti razmotrim sve mogue diskusije koje su se vodile izmeu razliitih stilova mi
ljenja u poslednjih dvadeset godina. elim da pokaem nain i mesto na koje se pozicioniraju u
emi ƒporemeene komunikacijeƒ i ƒmodaliteta istinitostiƒ, take gledi
ta koje se prema njima formiraju i da sagledam
anse koje imaju da postanu deo normiranog i zvaninog ƒstila mi
ljenjaƒ. Uzimam u obzir fluidnost koncepata i ideja, mentalnu kolebljivost, te promenljivost konteksta i interesa, posebno politikih, koje pojedine zajednice mi
ljenja mogu imati, stoga predloenom analizom ne zagovaram nikakav zatvoren kognitivni sklop, ve samo elju da ukaem na kapacitet i sposobnost nekih stilova mi
ljenja da se (ne)uspe
no ukljue u proces izgradnje dru
tveno-nacionalnog pamenja i identiteta u postsocijalistikoj transformaciji. U analizi u ukrstiti
eme ƒporemeene komunikacijeƒ i ƒmodaliteta istinitostiƒ na nain kongruentnosti pozicija predloenih semantema:

272

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Dragana Antonijevi

273

Najpre u razmotriti termine na horizontalnim, antitetikim osama koje su strukturalno stabilne i meusobno suprotstavljene, a predstavljaju maksimum (gornja osa) i minimum (donja osa) poeljnih crta identifikacije. Vertikalne ose ili deiksisi predstavljaju nestabilne koncepte koji tee, u naelu, da se preko procesa ƒprepoznavanjaƒ smeste na jednu od kognitivnih antitetikih osa, postajui tako istiniti ili pogre
ni iskazi. Pozicija "zaborava" i "istinitog". Tu se mogu smestiti sve one predstave i diskursi o istorijskim i politikim dogaajima koje dru
tvo kroz samozaborav nastoji da potisne iz seanja ili im revidira znaaj ili, pak, one koje se dru
tvu nameu kroz institucionalni zaborav. Ova dva procesa ` refleksivni i tranzitivni ` mogu i ne moraju biti identini u sadraju. U sluaju samozaborava proces zapoinje spontano na nivou zajednice, ali krajnju re o tome ipak daju dru
tvene institucije koje normiraju sadraj zapamene/zaboravljene istorije formirajui kognitivnu mapu seanja svojih graana. ta dru
tva sama zaboravljaju?13 Odgovor na ovo zanimljivo pitanje moe se potraiti u paraleli s individualnim zaboravljanjem i potiskivanjem neprijatnih, traumatinih iskustava ili onih koji nas prikazuju u lo
em svetlu. Nostalgija takoe doprinosi (samo)zaboravu,
to je na primeru Asdivala sasvim jasno pokazao 13 Meri Daglas je uoila da su ƒantropolozi manje skloni tome da se upitaju za
to ljudi zaboravljaju. Po njima, osobenost koju treba objasniti jeste pamenjeƒ (Daglas 2001: 78).

274

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Levi-Stros. Dru
tva se slino pona
aju, za
ta nam potvrdu moe dati folklorna graa, posebno kulturnoistorijska predanja i epske pesme u kojima je vidno pomanjkanje sadraja koji se tiu kolektivnih i nacionalnih trauma i poraza. ]apravo, postoji itav niz tema iz nacionalne pro
losti koje se opiru folklorizaciji jer su inkopatibilne s potrebom dru
tva da velia svoje junake, pretke, svoju istoriju i zaviaj, i kroz to ` samu naciju. Ukoliko dru
tvo ne uspe da svoj poraz, naknadnom revizijom seanja i njegovom narativizacijom, pretvori u pobedu, mueni
tvo i rtvu koje e slaviti i time pribaviti opravdanje za svoju zajednicu i razloge za kolektivno pamenje (pronalaenjem krivca u tuoj grupi i/ili nalaenjem krivca u sopstvenoj grupi, a s druge strane u velianju heroja-muenika, kao u sluaju srpskog epskog mita o Kosovskom boju), ono e poku
avati da potisne ta seanja, da ih preformuli
e u nacionalnu filozofiju patnje i trpljenja (oblik samoopravdanja), ili da ih iskae u onim anrovima koji na objektivniji nain stilizuju grau i omoguavaju istorijsku rekonstrukciju (mada i samu podlonu mistifikacijama). Takve sluajeve potiskivanja iz seanja u folklornoj grai, ali i javnom diskursu, predstavljaju, na primer, Velika seoba Srba 1J90. godine (v. Milo
evi-€orevi 2000), katastrofalna propast Prvog srpskog ustanka 1813. godine (v. Antonijevi 2007a, 2007b), velika pljaka naroda kroz nacionalizaciju, konfiskaciju i kolektivizaciju od strane komunistike vlasti (v. Antonijevi 2009), ili revizija uloge i potiskivanje krivice u od-

Dragana Antonijevi

275

nosu na graanski rat u qugoslaviji 1991-1995. Ovaj poslednji primer izaziva u Srbiji i danas brojne polemike izmeu, s jedne strane, onih koji nastoje da te dogaaje potisnu iz seanja ili im revidiraju znaaj, i onih, s druge strane, koji se trude da to ne zaborave i ne dozvole srpskom narodu da preispita pitanje krivice i svog udela u tim zbivanjima, smatrajui da su u posedu tanog znanja koje ne treba dovoditi u pitanje. Oba ova stila mi
ljenja se, ponekad, iskazuju u ekstremnim i iritirajuim formama koje ne doprinose objektivnom tumaenju traumatinih istorijskih dogaaja. Ovaj primer dobro ilustruje multidiskurzivnost i razliite take gledi
ta koje postoje u dru
tvu, pa iako se tiu sasvim nedavne pro
losti, ukazuju na te
koe da se formuli
e ƒefekat istinitogƒ na nivou zvaninog diskursa. Drugi sluaj predstavlja institucionalni zaborav. Moto poglavlja, preuzet od Meri Daglas, nedvosmislen je u konstataciji da su vladajue klase te koje imaju potrebne politike moi da nametnu dru
tvu zaborav, odnosno, seanje, kao paralelan proces, na one istorijske dogaaje i osobe koje njima znae ili im smetaju u okviru date ideologije, te na taj nain izgrade sopstveni stil mi
ljenja. Pritisak institucionalnog zaborava na dru
tvo je tim vr
e i odlunije
to je reim autoritarniji i zabrinutiji za uspeh svoje ideologije. Sva tranzicijska dru
tva, koja su od kraja Drugog svetskog rata do poetka 90-ih godina XX veka ivela u autoritarnom reimu komunizma, dobro poznaju ovaj oblik institucionalno nametnutog zaborava na pro
lost

276

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

koja je prethodila socijalistikom dru
tvenom ureenju, posebno na tradiciju graanske i buroaske kulture, ali i mnogih elemenata i simbola nacionalne kulture i istorije koji nisu bili odgovarajui komunistikom stilu mi
ljenja. Osim toga, ovi reimi su mo institucionalnog zaborava vrlo dosledno sprovodili i kada su bili u pitanju njihovi ljudi ` ƒotpadnici i gre
niciƒ.14 Potiskivanje seanja na predkomunistiku pro
lost bilo je, u biv
oj qugoslaviji, praeno snanim utiskivanjem seanja na partizansku borbu i zasluge komunista i njihovih voa i heroja u Drugom svetskom ratu i kasnijoj socijalistikoj izgradnji. S padom komunizma, vratio se istorijski bumerang ` potiskivani sadraji nacionalnog pamenja ponovo su izbili na povr
inu, poneki sa onom silinom i estinom koju imaju probuena sea14 Paradigmatine primere zaboravljanja, kroz skoro doslovno brisanje iz svakog javnog pominjanja, predstavljaju sudbine nekada
njih znaajnih linosti Komunistike partije qugoslavije koji su iveli u Srbiji: Milovana €ilasa-€ida, iji je zadatak bio da se u okviru Agitpropa brine za politiko istunstvo i pravovernost, iskljuen iz KPq 1954. godine, kasnije najpoznatiji jugoslovenski disident i kritiar komunizma, hap
en i zatvaran; Aleksandra-Leke Rankovia,
efa svih policijskih i tajnih slubi, izbaenog iz partije 19JJ. godine pod optubom da je prislu
kivao Tita, kasnije potonuo u utanje i anonimnost; i qovanke Broz, iznenada sklonjene iz javnog ivota krajem 70-ih godina bez poznatog razloga, drana skoro 30 godina u kunom pritvoru bez graanskih prava koja su joj tek nedavno vraena.

Dragana Antonijevi

277

nja i emocije do tada nasilno uutkivane i gu
ene. ƒ^ela Evropa je bila svedok po
asti preimenovanja ulica i trgova u biv
im zemljama socijalizma i ru
enja mrskih spomenika jo
omraenijih voaƒ (Rihtman-Augu
tin 2000: 37). ]apravo, dogodio se slian proces kao pre pedesetak godina kada su komunisti preuzeli vlast, samo ovog puta u obrnutom smeru. ƒPo
ast preimenovanjaƒ u Srbiji je zapoela 90-ih godina, za vreme vlasti Slobodana Milo
evia, i nastavila se nakon 2000. godine i demokratskih promena u zemlji. Taj proces se mahom odvijao kroz, veoma vanu, upotrebu simbola na nivou promena gradske toponomije i imena gradova, pisanja novih istorijskih i geografskih udbenika, kroz uvoenje novih ili vraanje starih dravnih simbola i praznika i, posebno, kroz vraanje graanskih prava i dela imovine, kao i prava na povratak i dozvole da uzmu ue
e u ceremonijalnom ivotu zemlje potomcima prognane kraljevske kue Karaorevia.15 Poput drugih zemalja u tranziciji, i Srbija se 15

Imena ulica u Beogradu menjana su u poslednjih 15 godina u vi
e navrata. Naelna politika promena ulica odnosi se na vraanje naziva od pre 1945. godine, kako mi je u usmenom saop
tenju rekao prof. dr Ivan Kovaevi, predsednik Komisije za imenovanje ulica u periodu 1997-2000, kao
to je to u intervjuu potvrdio i sada
nji predsednik Komisije Branko Beli. Dostupno na : www.b92.net/info/ vesti/inde‰.php?yyyy •200J—mm•11—dd•30—nav’category•12—nav’id•221921 O analizi sadraja udbenika iz istorije u Srbiji, Hrvatskoj i BiH tokom i nakon graanskog rata u qugoslaviji, i kompa-

278

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

okrenula svojoj nacionalnoj pro
losti do 1945. godine. Meutim, za razliku od komunistikog reima, dana
nja demokratska vlast pokazuje toleranciju spram nekih sadraja iz komunistikog perioda i Titove qugoslavije, ali ih gura na margine seanja i javnog pominjanja. Ovakva politika uglavnom ne izaziva nesporazum kod svojih graana budui da, nakon propasti komunistike ideologije, postoji dru
tveni konsenzus o vraanju u ivot elemenata i simbola predkomunistike pro
losti. Ponekad se dogode nesporazumi s onim grupama graana kojima je i dalje bliska komunistika ideologija i seanje na socijalistiki sistem, pa se nau ljuti i uvreeni kada se, na primer, preimenuju ulice nazvane po nekada
njim herojima NOB-a ili kada se nekim inom ukida seanje na vane dogaaje partizanske antifa
istike borbe i Titove qugoslavije.1J rativnoj analizi istorijskih udbenika u postsocijalistikom periodu u zemljama qugoistone Evrope, na emu je radila posebna grupa istoriara iz nekoliko zemalja, videti tekst istoriarke dr Dubravke Stojanovi ƒKonstrukcija pro
losti ` sluaj srpskih udbenika iz istorijeƒ na http://www.cpi.hr/ download/links/hr/7008.pdf, i intervju s istom autorkom ƒirom otvorene oiƒ, Vreme 779, decembar 2005, na www. vreme.com/cms/view.php?id•43J2JJ. 1J Velike polemike su se, npr. vodile oko ukidanja imena Bulevara AVNOq-a na Novom Beogradu i preimenovanja u Bulevar dr ]orana €inia (ubijenog prvog demokratskog premijera u Srbiji). S druge strane, vlasti u Srbiji je dugo trebalo, nakon nestanka qugoslavije, da ukine praznik 29. novembar ` dan kada je

Dragana Antonijevi

279

qasno je da e na kraju tog procesa prevrednovanja pobediti stil mi
ljenja onih koji ve jesu ili e u budunosti predstavljati vladajuu klasu, kako je to s tanim uvidom napisala Meri Daglas, i uz pomo te pozicije normirati sadraj dru
tvenog pamenja i zaborava, odnosno, omoguiti ƒprepoznavanjeƒ preovlaujue istine, ili bolje, ƒefekta istinitogƒ ` kako bi Gremas rekao. ^ilj prerade istorije nije da se doe do ƒsavr
eno poravnate optike. Ogledalo, a to je istorija, iskrivljuje koliko je iskrivljavalo i pre. ^ilj prerade je da se iskrivljenja prilagode raspoloenju sada
njeg vremenaƒ (Daglas 2001: 77). U meri u kojoj to bude odgovaralo sada
njem ` tranzicijskom i buduem ` posttranzicijskom vremenu, formirae se istina kroz prepoznavanje onih segmenata kolektivne pro
losti koji se budu uklapali u eljenu sliku dru
tva. ƒstvorenaƒ socijalistika qugoslavija na zasedanju AVNOq-a u qajcu 1943. Ukidanje imena ulica i trgova po Mar
alu Titu uglavnom je sprovedeno bez veeg gunanja, ali je ostala injenica da postoji nekoliko hiljada ulica koje jo
uvek nose njegovo ime. ]animljiv je udan kompromis napravljen u Beogradu 1991. godine nakon ukidanja imena Ulica marala Tita jednoj od centralnih gradskih arterija. Prea
nje ime je nosila po kralju Milanu (Obrenoviu) i iz nekih razloga tada
njoj vlasti se nije svidelo vraanje imena ovog kralja, pa je ulici dat novi naziv, ideolo
ki neutralan ` Srpskih vladara. To je izazvalo polemike i negodovanja onih koji su se zalagali za dosledno vraanje naziva od pre 1945. godine. Tek 1997. godine gradska demokratska vlast vraa ulici njen stari naziv ` Ulica kralja Milana.

280

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Pozicija "indiskrecije" i "pogrenog". Nesumnjivo je da se razliiti oblici indiskrecije ` odavanje tajni, potkazivanje, cinkarenje, tuakanje, preterana radoznalost ili brbljivost ` smatraju pogre
nim i neprilinim vidom dru
tvenog pona
anja koje, po pravilu, izaziva nesporazume i povlai za sobom razliite negativne reakcije ` negodovanje, ljutnju, optube, kazne, potonue u dru
tveni zaborav i sl. Na ovu poziciju se mogu smestiti one formalne i neformalne zajednice mi
ljenja ije se javno delovanje doivljava kao neko od gorepomenutih oblika preterivanja u komunikaciji s drugima a na
tetu, stvarnu ili umi
ljenu, svog dru
tva. U sluaju tranzicije, ukoliko su ti ƒdrugiƒ stranci od ijeg mi
ljenja i suda zavisi procena reformskog puta Srbije i s tim povezano finansiranje i drugi oblici pomoi i podr
ke, onda se pisanje kritiki intoniranih izve
taja ƒtamo gde trebaƒ (Va
ington, Brisel) od strane nekolicine NVO u Srbiji, doivljava od dela javnosti kao ƒtuakanjeƒ, ƒopanjkavanjeƒ sopstvenog naroda i ƒpotkazivaki radƒ za ƒneprijateljski nastrojeneƒ inostrane organizacije. U najmanju ruku, njihovi javni nastupi se doivljavaju kao agresivno nametanje svog mi
ljenja uprkos veinskom mnjenju i raspoloenju. Ako se fokusiramo na pitanje odnosa prema pro
losti ovih zajednica mi
ljenja, jasno je da je re o sasvim skoroj pro
losti ` poev od graanskog rata u biv
oj qugoslaviji, preko doba Slobodana Milo
evia i bujanja nacionalistikih i radikalnih ideologija, pa do sada
njeg vre-

Dragana Antonijevi

281

mena u kome se negativno apostrofiraju delovi vlasti, stranke, institucije i pojedinci koji se ƒne pona
aju kako trebaƒ po sudu pripadnika ovih ƒindiskretnihƒ zajednica mi
ljenja. Bez obzira
to oni tvrde da to rade s namerom da ƒisprave nepravdeƒ, otrgnu od zaborava zloine poinjene u ime Srbije tokom graanskog rata 90-ih godina, ukau na osobe ije je delovanje i pisanje, po njihovom mi
ljenju, nacionalistiko pa stoga nepoeljno ili pak da ukau na one institucije koje jo
uvek nisu zapoele poeljne reforme, nain i sadraj njihovog obraanja domaoj i stranoj javnosti mnoge iritira, ne nailazei na veu podr
ku i razumevanje ni od zvaninih institucija. Posledice ovakvih akcija za pripadnike ƒindiskretnihƒ zajednica mi
ljenja znaju da budu vi
e nego neprijatne ` deo javnosti im odgovara agresivnim i uvredljivim reima, pretnjama, pa ak i fizikim napadima. Poslednja estoka polemika koja se oko tih izve
taja vodila u Srbiji dogodila se na jesen 2008. godine nakon objavljivanja izve
taja Helsin
kog odbora za ljudska prava za 2007. godinu pod nazivom ƒSamoizolacija: realnost i ciljƒ, objavljene u maju 2008.17 Glavne kritike i Razloge za kritike i napade na predsednicu Helsin
kog odbora za ljudska prava u Srbiji zbog izve
taja za 2007. godinu, kao i argumente za odbranu Helsin
kog odbora i njegovog rada, pogledati: http://www.helsinki.org.yu/serbian/hajka. html; http://www.danas.rs/vesti/politika/organizovana haj ka’stizu’i’pretnje.5J.html?news’id•140477; http://www. nin.co.rs/pages/article.php?id•40353; http://www.glasjav17

282

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

optube na raun predsednice Helsin
kog odbora S. Biserko odnose se na to
to su u izve
taju objavljena imena
ezdesetak univerzitetskih profesora, pisaca i novinara koji su, prema tom izve
taju, ƒdesniari i stvaraju antizapadni, antievropski duh i potpiruju nacionalistike ideje meu mladima u Srbijiƒ (Glas javnosti 21. 09. 2008),18 a
to su prozvani shvatili kao potkazivanje njihovog rada i ƒodstrelƒ na njihovo pravo da misle kako misle, opominjui javnost da ih takvo delovanje predsednice Helsin
kog odbora neodoljivo podsea na komunistiku praksu ƒkanjavanja za verbalni deliktƒ. ƒSvi na
i izve
taji u poslednjih osam, devet godina su slini ovom i na isti nain su fokusirani na linosti i institucije sa idejom da se prikae politiki kontekst koji onemoguava napredak Srbije... Mi smo u izve
taju detektovali taj antievropski trendƒ ` obja
njava predsednica Helsin
kog odbora, navodei da joj zbog toga stiu uvrede i pretnje pojedinaca i desniarskih grupa, kao i to da je protiv nje organizovana medijska hajka (Danas 25.09.2008). Strukturalna pozicija indiskretnih stilova mi
ljenja, na suprotnoj strani od istinitog, pokazuje da je njihovo nastojanje da nametnu svoje mi
ljenje i pobegnu od nosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-21-09-2008/cisce njeuniverziteta; http://www.novosti.rs/code/navigate. php ?Id•4—status•jedna—vest•129259—datum•2008-09-2J 18 Spisak ƒnepodobnihƒ intelektualaca, po sudu predsednice Helsin
kog odbora, pogledati u tekstu S. Antonia ƒi
enje Univerzitetaƒ, dostupno na: http://www.glas-javnosti.rs/cla nak/drustvo/glas-javnosti-21-09-2008/ciscenje-univerziteta

Dragana Antonijevi

283

dru
tvenog zaborava relativno veliko, a mogui uticaj na javnost najmanje uspe
an, budui da se donja antitetika osa smatra u strukturalnom smislu ƒispranjenaƒ ` kao dvostruka negacija gornjih pozitivnih sema. Re je, dakle, o indiskretnim stilovima miljenja koji imaju minimum poeljnih crta identifikacije zbog ega se smatraju pogrenim. Iako se radi o grupama relativno marginalnog uticaja na op
ta dru
tvena zbivanja, nesporazumi i odijum koji u javnosti izazivaju nisu mali. Pozicija "nostalgije" i "tajne". Na ovoj poziciji pomenula bih one narative i diskurse koji se skupno nazivaju jugonostalgija koja, pak, ƒoznaava dru
tveni fenomen u zemljama nastalim raspadom biv
e qugoslavije, te sociolo
ki pojam novijeg datuma. Oznaava prvenstveno stav koji idealizuje ukupnu ekonomsku, kulturnu i sigurnosnu situaciju u socijalistikoj qugoslaviji u vremenu od 1945 do 1991. qugonostalgija je uglavnom ograniena na pojedince ili manje grupe koji su proveli najvei deo svog ivota u SFRq, te ga kao takvog smatraju pozitivnim i sretnim u odnosu na vreme rata i ekonomske nesigurnosti, koje je do
lo posle 1991. godine.ƒ19 Taj stil mi
ljenja postoji kod prilino raznorodnih grupa u razliitoj meri, intenzitetu i znaenju. S jedne strane, tu spadaju svi oni koji se smatraju egzistencijalnim gubitnicima zbog raspada biv
e zajednike drave ili na neki drugi nain ale zbog ƒizbrisane ivotne isto19

Izvor: http://bs.wikipedia.org/wiki/qugonostalgija.

284

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

rijeƒ. Potom, ima onih koji su jo
uvek vezani za uspomenu na Tita, komunistiku ideologiju i socijalizam, pa im se iz perspektive tranzicije ivot u biv
oj SFRq ini kao ƒnajsrenije dobaƒ i ƒnajpravednijeƒ dru
tveno ureenje, alei za propa
au svoje ideologije. qugonostalgino se, povremeno, oseaju i neki sredoveni graani koji, naprosto, ale za svojom mlado
u, uvek lepe iz kasnije ivotne perspektive, a kako su je proveli u biv
oj qugoslaviji oni je, s pravom ili ne, sagledavaju u pozitivnom svetlu. Najposle, ima onih koji su vezani za razliite oblike jugoslovenske popularne kulture i dokolice (muzika, filmovi, TV serije, koncerti i festivali, knjievna produkcija, letovanja, slobodna putovanja itd.) koji su im ostali u lepom seanju i ale za gubitkom izvesnih sociokulturnih vrednosti i iskustava iz zajednike domovine. Neki od pripadnika ove zajednice mi
ljenja povezuju se na razliitim neformalnim nivoima, kroz kulturnu i umetniku saradnju ` npr. Leksikon Yu mitologije20, kroz neformalno obeleavanje znaajnih datuma iz Titove qugoslavije, posete Titovoj kui u Kumrovcu (Hrvatska) i Kui cvea u Beogradu gde se nalazi Titov grob, kroz uestvovanje u ƒvirtuelnoj qugoslavijiƒ na Internet sajtovima21 itd. To, oigledno, nisu zaboravljeni sadraji, ali gube znaaj i mo u formiranju kolektivnih predstava u danaPogledati sajt: www.leksikon-yu-mitologije.net Videti npr. sajtove: www.miniyu.org.yu/;www.slobod na jugoslavija.com/. 20 21

Dragana Antonijevi

285


njoj Srbiji. Oni nemaju veeg uticaja u javnom ivotu, mada se na njihov diskurs gleda s izvesnom dozom tolerancije. Nesporazumi koje ovakav stil mi
ljenja moe da izazove odnose se na one grupe ili osobe koje s nagla
enim negativnim emocijama sagledavaju ivot u biv
oj qugoslaviji i koji zbog toga nemaju razumevanje za ƒjugonostalgiareƒ, ili ne ele vi
e da se seaju qugoslavije i smeta im svako suvi
no podseanje na tu nestalu zemlju. Poziciji tajne u ƒmodalitetu istinitostiƒ odgovara diskurs nostalgije. To je nestabilna pozicija jer je strukturalno sme
tena na osi deiksisa,
to znai da lavira izmeu stabilnih koncepata ƒistinitogƒ i ƒpogre
nogƒ. To je, takoe, sudbina ƒsvrgnutihƒ ideologija, prevazienih koncepata i ukinutih simbola koji svoj ivot nastavljaju kao skrivene, skrajnute i potisnute ideje. Sudbina ovog stila mi
ljenja je najverovatnije da potone u zaborav sa biolo
kim nestankom jugonostalgiara, opstajui u seanjima i narativima potomaka kao neka vrsta mentalnog muzeja, ili kroz fizike predmete u istorijskim i etnografskim muzejima, filmovima u kinotekama i na DVD-iju, pesmama na ploama i ^D-ovima itd. Mogu je, meutim, i njegov subverzivni uticaj na ve normirane kolektivne predstave, krei sebi put da u budunosti progura neke od svojih sadraja kao vrednosti kojih se neemo odricati ili stideti samo zato
to nose prefiks ƒjugoƒ. ƒNa
a nostalgija je neformalan nain da komentari
emo i damo smisao istoriji, otkrivajui svoje elje za dru
tvenom promenomƒ (Shircliffe 2001: J2).

286

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Pozicija "nedoreenosti" i "lanog". Mnogo je primera koji bi se mogli navesti za oblik nejasnog i nedoreenog u javnoj komunikaciji,
to ostavlja prostora raznim ƒdopisivanjimaƒ, pogre
nim tumaenjima, te otuda ` nesporazumima u dru
tvu. Nije retkost da se nedoreeni iskaz smatra lanim, odnosno takvim kojim se iz nekog razloga namerno prikriva istina. Politiki akteri, skloni manipulacijama, esto koriste nedoreenost kao strategiju za izbegavanje izravnih i iskrenih odgovora (ƒne znamƒ, ƒnisam bio obave
tenƒ, ƒne bih o tomeƒ i sl). qavni nedoreeni diskursi mogu imati ozbiljne negativne posledice po dru
tvo, stvarajui sumnju, zabunu, oseaj prevare i obmane kod graanstva, ali i podlogu za bujanje politikih mitova i glasina. Ovo je est sluaj kada se smenjuju vlasti i sistemi, kada se ne
to eli proglasiti dravnom tajnom ili na neki drugi nain prikriti istina, pa ih moemo nai u bezmalo svim dru
tvima. qa sam za ilustraciju odabrala jedan primer nedoreenog i namernog skrivanja istine u obraunu ideologija,
to je stvorilo u Srbiji veliku socijalnu la koja do danas, uporno, opstaje, a izaziva nesporazume i sukobe u delu javnosti. Naime, sada
nja Vlada Srbije je oformila Dravnu komisiju sa zadatkom da utvrdi istinu o smrtnim kaznama izvr
enim bez sudske presude u periodu od 1944. do 194J. godine. Najvanije meu njima jeste rasvetljavanje okolnosti pod kojima je izvr
ena smrtna kazna nad etnikim voom i vrhovnim komandantom qugoslovenske vojske u otadbini, Dragoljubom Draom Mihailoviem i potraga za njegovim grobom i zemnim ostaci-

Dragana Antonijevi

287

ma.22 Kao ƒnarodnog neprijateljaƒ komunistika vlast ga je streljala tajno, nou, 17. jula 194J. a da ni posle J3 godine javnost nije saznala gde je obavljena egzekucija i gde se nalazi njegov grob. U arhivama je pronaeno, sada, 95š dokumenata koji otkrivaju stra
nu istinu o tim egzekucijama, ali jo
uvek nisu naena ona koja se tiu Drae Mihailovia,
to kod istraitelja vladine Komisije stvara uverenje da je upravo njegov grob predstavljao za komuniste najveu tajnu koja se morala po svaku cenu sakriti. Egzekutori danas nisu vi
e meu ivima, a ƒsrpskoj javnosti su ostali duni obja
njenje za
to je to bila najuvanija dravna tajna... Kao
to to uvek biva, u nedostatku zvaninih verzija, o toj smrti i mestu sahrane raspredaju se mnoge, gotovo fantastine prie, a ‡poverljive‡ informacije se prenose od oveka do ovekaƒ (Politika on-line, 24. 03. 2009). 22 O potrazi za grobom Drae Mihailovia i razliitim reakcijama videti na primer na: http://www.politika.rs/rubrike/ Drustvo/Streljanje-Draze-vishe-nije-drzavna-tajna.lt. html; http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Tajna-groba-Draz e-Mihailovica.lt.; html;http://www.politika.rs/rubri ke/Dru stvo/Tajne-sluzbe-ne-znaju-gde-je-Drazin-grob.sr. html; htt p://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/SUBNOR-protiv-reha bilitacije-Draze-Mihailovica.lt.html;http://www.politika. rs/ rubrike/Drustvo/]a-i-protiv-istine-o-Drazi.lt. html;http:// www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Homen-Tuzilashtvo-datrazi-Dra zin-grob.lt.html; http://www.b92.net/info/vesti/ inde‰.php?yyyy•2009—mm•07—dd•18—navcategory •12— navid•371907

288

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Demokratska vlast Srbije je, formiranjem ove Komisije, iza
la u susret brojnim zahtevima uesnika i simpatizera etnikog pokreta i njihovih potomaka u Srbiji i dijaspori, kao i porodicama onih koji su stradali u komunistikoj istki u prvim poratnim godinama, da njihovi postradali roaci dobiju pravo na rehabilitaciju a oni sami, konano ` pravo na istinu. S druge strane, ova potraga je izazvala burna negodovanja odreenih grupa graana koje takav in smatraju neopravdanim i uvredljivim za sve one koji su se, kao Titovi partizani, borili protiv etnika ili bili njihove rtve u II. sv. ratu. Oglasili su se i oni koji smatraju da ove i sline nedoreene teme iz pro
losti predstavljaju nepotrebno optereenje za ƒsada
njost i budunost naroda i draveƒ. Ovim grupacijama graana, kao svojevrsnoj zajednici mi
ljenja, izgleda da ne smeta la i nepravda uinjena rtvama i njihovim porodicama, moda u strahu da se time ne otkriju jo
gore istine i ne pokrene nova lavina optubi koja bi mogla da destabilizuje dru
tvo. Meutim, zahtev potomaka porodica stradalih u komunistikim istkama jednako je opravdan kao zahtev za svim drugim istinama kada su u pitanju masovni zloini poinjeni u ime neke ideologije. Mutna i nedoreena pro
lost predstavlja, tako, ne
to
to bi jedni po svaku cenu da zaborave, a drugi da je rasvetle i dou do istine. Moda bi, za kraj, komentar jednog lana Komisije mogao da se navede kao ilustracija smisla koju ima poku
aj da se la i tajna dokinu: ƒ^ilj nam je da se razjasne nejasnoe, bez namere da

Dragana Antonijevi

289

bilo koga optuujemo ili diskvalifikujemo, ili da ostra
enost bilo koje vrste prevagne nad istorijskom istinom, kako bi takvo razmi
ljanje bilo pretoeno u bolju budunost na
eg potomstva, bez starih nera
i
enih raunaƒ (Politika on-line, 24.03.2009).23 Strukturalna pozicija nedoreenog i la#nog nalazi se na deiksisu
to ovu poziciju ini nestabilnom, pritom semantiki krajnje negativno obeleenom, teii tome da se nedoreeni iskaz ili dogaaj dorekne, tajna otkrije, la raskrinka, sumnje i nejasnoe otklone kako bi situacija mogla da postane kognitivno i aksiolo
ki stabilna ` istinita ili pogre
na. Zavrni osvrt Po
la sam od Levi-Strosovog semantikog polja zaborava da bih koncipirala svoje polje poreme4ene komunikacije. Ukrstiv
i ga sa Gremasovim modalitetom istinitosti, nastojala sam da pokaem, na odabranim primerima stilova mi
ljenja, kako se pona
aju fenomeni poremeene komunikacije u tranzicijskom dru
tvu, kako utiu na formiranje dru
tvenog identiteta, pamenja i zaborava, te kakve mogu biti posledice po dru
tvo usled nesporazuma nastalih zbog poremeene komunikacije. Dru
tvo se od nesporazuma brani na vi
e 23 Dostupno na: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ]a-i-protiv-istine-o-Drazi.lt.html

290

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

moguih naina, tako
to sukobljene stilove mi
ljenja neutrali
e dajui jednom od njih prednost i normirajui ga u zvanini diskurs, ili ih gura u zaborav i na margine dru
tvenog ivota kao pogre
nih i prevazienih oblika mi
ljenja i pona
anja, ili, pak, negira i ignori
e njihovo postojanje ƒgurajui glavu u pesakƒ. Najgora varijanta je, svakako, da se dru
tvo ƒukoiƒ na nivou hroninih nesporazuma koje ne uspeva da razre
i, ba
kao
to se Asdival doslovno skamenio u jednoj od cim
ijanskih verzija. Literatura: Antonijevi, Dragana. 1991. Znaenje srpskih bajki. Beograd: Etnografski institut SANU, Posebna izdanja knj. 33. Antonijevi, Dragana. 2007a. Kara
or
e i Milo: Izme
u istorije i predanja, Beograd: Srpski genealo
ki centar, Etnolo
ka biblioteka, knj. 32. Antonijevi, Dragana. 2007b. Kara
or
e i Milo: Mit i politika. Beograd: Srpski genealo
ki centar, Etnolo
ka biblioteka, knj. 33. Antonijevi Dragana. 2009. Okviri prouavanja linih i porodinih pria o materijalnom gubitku i porazu. Etnoantropoloki problemi n. s. 4 (1) : 13-35. de ^erteau, Michel. 1984. The Practice of Everyday Life. University of ^alifornia Press.

Dragana Antonijevi

291

^ourtés, qoseph. 197J. Introduction à la sémiotique narrative et discursive. Paris: Hachette. Daglas, Meri. 2001. Kako institucije misle. Beograd: Samizdat B92. €eri, Gordana. 2009. Dru
tveno pamenje i primenjena kritika: O pretvaranju poezije u ideolo
ku batinu. Etnoantropoloki problemi, n. s. 4 (1) : J3-85. Ferrara, Fernando. 1974. Theory and Model for the Structural Analysis of Fiction. New Literary History, ^hanging Views of ^haracter, 5 (2): 245-2J8. Greimas, A. q. 1989a. On Meaning. New Literary History, Greimassian Semiotics, 20 (3): 539-550. Greimas, A. q. 1989b. The Veridiction ^ontract. New Literary History, Greimassian Semiotics 20 (3): J51-JJ0. Greimas. A. q. and q. ^ourtés. 197J. The ^ognitive Dimension of Narrative Discourse. New Literary History, Thinking in the Arts, Sciences, and Literature, 7 (3) : 433-447. Konerton, Pol. 2002. Kako drutva pamte. Beograd: Samizdat B 92. Lévi-Strauss, ^laude. 1973. Anthropologie structurale deux. Paris: Plon. Lévi-Strauss, ^laude. 1983. Le regard éloigné. Paris: Plon. Lévi-Strauss, ^laude. 1988. Strukturalna antropologija 2. ]agreb: kolska knjiga. Milo
evi-€orevi, Nada. 2000. Seoba i srpska kulturnoistorijska predanja. Od bajke do izreke. Beograd:

292

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Dru
tvo za srpski jezik i knjievnost, bibliotekaƒKnjievnost i jezikƒ knj. 7, 140-150. Rihtman-Augu
tin, Dunja. 2000. Ulice moga grada. Beograd: XX vek. Rot, Klaus. 2000. Slike u glavama. Beograd: XX vek. Shircliffe, Barbara. 2001. ƒWe Got the Best of that Worldƒ. A ^ase for the Study of Nostalgia in the Oral History of School Segregation. Oral History Review, 28 (2): 59-84. Vernant, qean-Pierre. 1982. Mythe et pensée chez les Grecs, I. Paris: P^M. Dragana Antonijevi
A PROPOS DU CONCEPT DE MOTIF DE LOUBLI DE LÉVI-STRAUSS La structure de la communication perturbée et styles de pensée dans la Serbie en transition Le point de départ du présent travail est le concept sémantiˆue de Lévi-Strauss ˆue constituent l‡oubli, le malentendu, l‡indiscrétion et la nostalgie. En analysant les mythes indiens et grecs, Lévi-Strauss est amené à la conclusion ˆue le ƒchamp sémantiˆue de l‡oubliƒ est chargé de significations importantes ˆui, avant tout, se rapportent à l‡établissement de certaines règles et rituels, ou autrement dit, à l‡introduction de la culture dans la nature des processus cognitifs et sociau‰. Après l‡introduction de concept de communication pérturbée et d‡un certain nombre de corrections dans le concept de Lévi-Strauss, l‡on part dans ce travail de l‡hypothèse

Dragana Antonijevi

293

ˆue la période de la transition représente un temps instable, temps de crise, dans leˆuel la société discute sur les significations, dans leˆuel rivalisent et s‡imposent différents styles de pensée (notion de Mary Douglas), incarnés par les groupes de différents pouvoirs et influences sur les processus sociau‰, politiˆues et idéologiˆues actuels. Le champ de communication de ces styles de pensée peut être considéré comme un champ de ƒcommunication pérturbéeƒ ˆui, en dernière analyse, a une fonction normative : d‡introduire et d‡établir des normes pour certaines attitudes, opinions et connaissances et cela à travers des récits et des rituels appropriés ˆui vont symboliser la communauté de l‡ordre établi au moment de sa stabilisation socio-historiˆue supposée. Enfin, par la convergence de deu‰ modèles ` celui de Lévi-Strauss et de la structure de la modalité véridictoire de Greimas, des hypothèses sont émises sur les chances des e‰emples paradigmatiˆues des formes de pensée dans la Serbie en transition d‡imposer leur point de vue, ˆuelles ˆue soient leur retentissement et leur visibilité dans l‡espace public. Dans le sens mythiˆue, le succès ou l‡échec de leurs efforts semble toutefois déjà assuré à l‡avance, étant donné ˆue, d‡après les lois immanentes à ces structures, ces formes de pensée se rangent à priori dans des catégories (im)puissantes et (non)influentes en tant ˆue communautés de pensée. Mots-clés: le concept de l‡oubli de Lévi-Strauss, la communication pérturbée, styles et communautés de pensée, modalité véridictoire, transition, fonction socio-normative de la sémantiˆue de l‡oubli.

294

Povodom Levi-Strosovog koncepta Zaborava

Dragana Antonijevi
IN REGARD TO LEVI-STRAUSSS "MOTIVE OF OBLIVION" Structure of Disturbed Communication and Styles of Thoughts in Transitory Serbia This paper starts with Levi-Strauss‡s semantic concept that consists of oblivion, misunderstanding, indiscretion and nostalgia. Through his analysis of North American and Greek myths, Levi-Strauss concluded that ƒsemantic filed of oblivionƒ has an important meaning especially in the construction of particular rules and rituals; or, in other words, it has an important part in the introduction of culture to the nature of cognitive and social processes. After the introduction of concept Structure of disturbed communication and some corrections to the Levi-Strauss‡s concept, I start with the proposition that the period of transition represents unstable and slippery‡ time in which society negotiates different meanings. That is the time when different styles of thoughts, represented by different and powerful groups that have an impact on current social, political and ideological processes, compete with each other fighting for supremacy. Their field of communication can be seen as a field of ƒdisturbed communicationƒ, which in the final instance has a normative function: to reinforce and regulate certain attitudes, ideas and knowledge. This is achieved through the narratives which symbolise a community of newly established order in the moment of its supposed socio-historical stabilisation. Finally, combining two different theoretical models ` Levi-Strauss‡s one described above with Greimas‡s ideas about structures of modes of veridiction, this paper predicts chan-

Dragana Antonijevi

295

ces of particular paradigmatic forms of thought in transitory Serbia to became dominant modes of thought, despite of their current low visibility in the public sphere. In mythical terms, it seems though that their domineering efforts are predetermined to success or fail, since they position themselves according to the laws immanent to these structures themselves, which on their part a priori position these structures as powerful or powerless, influential or non-influential communities of thought. Key words: Levi-Strauss‡s ƒmotive of oblivionƒ, structure of disturbed communication, styles and communities of thoughts, modes of veridiction, transition, socio-normative function of the semantics of the oblivion.

Danijel Sinani Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije u Srbiji∗ Apstrakt: U radu se diskutuje primena strukturalizma u oblasti prou
avanja narodne religije u Srbiji. Razmatraju se eventualne anticipacije i po
eci primene strukturalisti
kog metoda, period izuzetne popularnosti teorija o obredu prelaza u naoj etnologiji/antropologiji, kao i najrazvijenije forme analize inspirisane strukturalizmom. Na osnovu dve odabrane "studije slu
aja" pokazuje se na
in na koji je strukturalizam u naoj nauci doprineo sagledavanju problema iz potpuno novog ugla i formiranju inovativnih i originalnih zaklju
aka. U radu se tvrdi da je po
etak primene ideja i metoda razvijenih u strukturalizmu, ozna
io bitnu prekretnicu u dotadanjim istraivanjima fenomena iz narodne religije i, u svojim najveim dometima, na izvestan na
in  pruio osnove da se narodna religija sagleda kao zaokruen sistem. Klju
ne re
i: strukturalizam, narodna religija, srpska etnologija i antropologija, mit, analiza mita, ritual, obred prelaza.

Tekst je prilog sa projekta br. 147035 koji u celosti finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo
ki razvoj Republike Srbije. ∗

297

Danijel Sinani

1. U istoriji nauke veoma su retki autori koji su doiveli stotu godinu ivota u ambijentu proslave njihovog dela, koja je poprimila gotovo globalne, svetske dimenzije. Ako se ima u vidu injenica da se upravo takvo priznanje odaje Klodu Levi-Strosu, naunom delatniku iz domena humanistikih i dru
tvenih disciplina, prethodna tvrdnja dobija jo
vi
e na znaaju. Klod Levi-Stros, osniva i glavni protagonista teorijsko-metodolo
kog pravca najpoznatijeg pod imenom strukturalizam, izvr
io je izuzetno znaajan uticaj ne samo na potonja etnolo
ka/antropolo
ka istraivanja, ve se njegova ideja ` slavljena ili osporavana, potvrivana ili kritikovana, sirova ili prilagoena ` na
la u ii tumaenja
irokog spektra problema kojima se bave dru
tvene nauke, uop
te. O Levi-Strosu i strukturalizmu, kao i o njihovom znaaju i doprinosu za nauku, kulturu ili umetnost, napisane su brojne studije, a moglo bi ih se napisati bar jo
jednak broj. Osnovne postavke strukturalne antropologije postale su (i ostale) nezaobilazno
tivo svih akademaca koji sebe vide kao budue poslenike dru
tvenih i humanistikih nauka, makar i u kratkim pregledima antropolo
kih teorija, teorija kulture ili ƒfilozofija ivotaƒ. Stoga, imajui u vidu prethodno reeno ali i namenu i predvieni obim ovog teksta, u njemu nee biti retrospektive i saimanja najznaajnijih ideja i elemenata, te

298

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

ƒkamena temeljacaƒ strukturalne analize. U ovom radu panja e biti posveena nainu na koji su strukturalizam i njegove (re)interpretacije na
le svoje mesto u istraivanjima fenomena iz oblasti narodne religije u etnolo
ko-antropolo
koj naunoj zajednici u Srbiji. Probaemo, takoe, da damo odgovore i na pitanja kao
to su ` koji su dometi strukturalne analize koja je angaovana u prouavanju narodne religije u Srbiji i koji su njeni doprinosi boljem poznavanju ili tumaenju navedene problematike. U okviru prethodno navedenog, probaemo da pokaemo da je poetak primene strukturalizma u prouavanju narodne religije u Srbiji predstavljao znatno vi
e od ƒjo
samo jednog novog pogleda na problemƒ, da je oznaio prekretnicu u istraivanjima i potpunu promenu u pristupu fenomenima iz oblasti narodne religije, te omoguio prepoznavanje i koncipiranje jednog logiki zaokruenog sistema mi
ljenja i pona
anja. Na samom poetku potrebno je objasniti i za
to je za predmet ovog rada izabrana ba
narodna religija, ili, tanije ` poeci implementiranja strukturalizma u razmatranja fenomena iz oblasti narodne religije u Srbiji. Naravno, lini afiniteti i bliskost pomenute tematike autoru predstavljaju uvek znaajan inilac, ali u ovom sluaju nikako ne i najbitniji. Naime, samim pogledom na bibliografije domaih autora, sasvim je jednostavno zakljuiti da se, kako prve ƒstrukturalistikeƒ studije u Srbiji, tako i njihov najvei broj uop
te ` poev od radova o obredima prelaza do kompleksnijih studija koje su kombinovale nekoliko komplementarnih nivoa ana-

299

Danijel Sinani

lize iz razliitih teorijskih pravaca, bave upravo problemima iz domena narodne religije. Daleko najvei korpus tema koje su obraene u strukturalistikom maniru ili pristupima inspirisanim strukturalizmom u srpskoj etnologiji/antropologiji pripada upravo narodnoj religiji. Ukoliko uop
te ima smisla razmi
ljati i sporiti se oko pitanja koja je oblast Levi-Strosovog rada najznaajnija i koja je izvr
ila najvi
e uticaja na etnolo
ka istraivanja
irom sveta ` teorija srodstva, logika i analiza mita ili teorija klasifikacije primitivnih zajednica1, u srpskoj etnologiji/antropologiji, po tom pitanju, stvari bi bile sasvim jasne. 2. Vratimo se na jedan od poetaka kojih emo se dotai u ovom radu. Predstavljanje celovite istorije bavljenja fenomenima iz oblasti narodne religije u Srbiji zahtevalo bi znatno vi
e prostora nego
to je za ovaj rad predvieno, tako da emo na ovom mestu ukazati samo na osnovne tokove koji e otvoriti prostor daljoj argumentaciji. Nakon perioda koji je obeleen gotovo iskljuivo prikupljanjem i beleenjem etnografskog materijala, s kraja XIX i poetkom XX veka javljaju se prvi radovi koji se bave fenomenima iz narodne religije, a da, pritom, nije re iskljuivo o pukom konstatovanju i zapisivanju ka1

Videti: E. Li, Klod Levi-Stros, Beograd 1982: 8-9.

300

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

kvog verovanja ili obiaja. Ipak, studije iz ove oblasti nastale pre Drugog svetskog rata, retko su prevazilazile nivo deskripcije. Kritike koje su u okviru naune javnosti upuene autorima ` poev od Sime Trojanovia, preko Tihomira €orevia ili qovana Erdeljanovia do Veselina ajkanovia, poznate su, uglavnom opravdane i nije ih bilo te
ko uoiti i formulisati. Nepostojanje ili nerazraenost referentnog okvira, izostanak ili pogre
na upotreba naunog metoda, ƒatomizamƒ nepridravanje jedinstvenih kriterijuma klasifikacije, obilje etnoeksplikacija itd. ` samo su neke od opaski na koje se naje
e nailazi. Naravno, kada se daje ovakav ƒskupniƒ pregled i ocena rezultata nauke treba imati u vidu barem dve stvari ` vreme kada su pomenuti tekstovi nastali, ali i injenicu da se pristupi i radovi navedenih autora meusobno razlikuju, te da nisu svi podjednako ƒlo
iƒ ili ƒdobriƒ. No, pored prethodno navedenih zamerki teorijsko-metodolo
ke prirode, jo
vei problem je predstavljao op
ti pristup istraivanjima i prouavanju narodne religije, ili, jo
jednostavnije ` cilj koji su autori sebi postavljali. Naime, u gotovo svim radovima o pojavama iz narodne religije iz pomenutog perioda, u kojima se moe prepoznati kakav-takav analitiki postupak, nailazimo na komparacije razliitog kvaliteta kojima je cilj isti ` rekonstrukcija ƒstareƒ srpske religije, tumaenje pojedinih verovanja ili obiaja tako
to e se pronai eventualna slinost sa postojeim religijama, vremenski i prostorno, manje ili vi
e udaljenih naroda, te restauracija i/ili osmi
ljavanje plejade starih srpskih boansta-

Danijel Sinani

301

va `
to je pojava koja je kasnije okarakterisana kao specifian srpski ƒpanteonizamƒ2. U istraivanjima narodne religije traila se potvrda starog slovenskog porekla, etnike bliskosti ili, u ambicioznijim studijama ` svojevrstan indoevropski pedigre. Istraivake tenje i ambicije autora iz pomenutog perioda nastavile su i njihove posleratne kolege. Filipovi, Kuli
i ili ]eevi ` da pomenem samo najistaknutije, moda su se, donekle, re
ili izvesnih ƒ
kolskihƒ nedostataka pojedinih svojih prethodnika, ali njihov pristup problemu, odnosno ideja o tome
ta bi istraivanje religijskih fenomena trebalo da predstavlja, nije znaajno evoluiralo. Istraivaki postupak koji je naje
e nazivan ƒistorijskimƒ ili ƒgenetskimƒ i dalje je dominirao u radovima koji se bave narodnom religijom. I dalje se kao konani cilj uglavnom postavlja pitanje porekla pojedinih elemenata ili celokupne narodne religije, povlae paralele izmeu naizgled slinih obiaja na
eg i drevnih naroda, oboavaju ƒpreiciƒ i rasteruju naslage pra
ine sa likova slovenskih boanstava. Ispostavilo se da su neki potencijalno interesantni i upotrebljivi rezultati prouavanja narodne religije ostali na marginama ƒvelikihƒ ciljeva i obja
njenja. Prethodno opisano stanje se u oblasti prouavanja fenomena iz narodne religije u Srbiji odralo sve do 2 I. Kovaevi, Mit i umetnost, Beograd 200J: 39-40. Naalost, radovi i ideje ovog karaktera ne predstavljaju samo daleku pro
lost domae etnologije.

302

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

proboja ideja i metoda strukturalne antropologije, kojoj je teren pripremilo nekoliko poku
aja implementiranja funkcionalistikih naela.3 Strukturalizam je u srpsku nauku stigao sa vi
egodi
njim zaka
njenjem, tako da se poeci prihvatanja osnovnih naela ovog pravca odnose, u stvari, na njegovu doraivanu, reinterpretiranu i usagla
avanu varijantu. Ona je, opet, u na
u nauku ƒuvezenaƒ najvi
e posredstvom britanske
kole strukturalne antropologije. Ovakav razvoj dogaaja nam omoguava da, radi izbegavanja nesporazuma, itav niz pristupa problemima inspirisanih talasom ideja koje su potekle iz strukturalizma, bilo izvornih, Levi-Strosovih, bilo ideja razliitih prenosioca i brusioca strukturalizma, u ovom radu nazovemo, jednostavno ` strukturalistikom idejom. Uvoenjem strukturalizma u prouavanja narodne religije (samim tim i u srpsku etnologiju/antropologiju), najznaajnija posledica desila se upravo na osnovnom, bazinom polju ` na planu strategije prouavanja, percepcije problema i prirode ciljeva koje su autori-strukturalisti pred sebe postavljali. Strukturalizam O neuspehu promocije funkcionalizma u Srbiji tokom modernizacijskih procesa u domaoj antropologiji videti u tekstu Ivana Kovaevia, Modernizam i strukturalizam. Srpska etnologija|antropologija u poslednjoj etvrtini dvadesetog veka, objavljenom u ovom tematskom broju. Na ovom mestu je potrebno primetiti da su se i svi radovi koji su u domaoj nauci prvi put primenjivali principe funkcionalne analize, bavili takoe problematikom iz oblasti narodne religije. 3

Danijel Sinani

303

je omoguio prekid sa konstruktom koji bismo za potrebe ovog rada kolokvijalno mogli da nazovemo ƒarheolo
komƒ narodnom religijom. Potraga za maglovitim prapoecima narodne religije u Srba, rekonstrukcija verovanja i obiaja i povlaenje paralela sa drevnim religijskim sistemima prestaje da bude obavezni cilj istraivanja. Uvoenje strukturalistike ideje oznaava momenat kada se napu
ta potraga za korenima i praporeklom, izvoenje neplodnih ili, ak, besmislenih rekonstrukcija, analogija i krugova komparacija i prelazi se na pitanja kako ta religija ƒradiƒ i koja je njena uloga i mesto u ivotima onih koji je praktikuju? Koje su to osnovne logike i idejne strukture koje stoje u pozadini religijskog i ritualnog pona
anja u na
em narodu? Trae se odgovori na pitanja zato neko ne
to radi pod uticajem svojih religijskih uverenja, a ne odakle vodi poreklo takvo pona
anje, kom kultu pripada i da li je prepoznato kod jo
nekog nama bliskog ili dalekog naroda. Tako, na primer, mogue je sloiti se sa tvrdnjom da re ƒBogƒ moda vodi poreklo od iranske rei ƒBhagaƒ. Neemo tvrditi da bi takvo saznanje bilo potpuno beznaajno, ali
ta nam ono stvarno govori o odnosu na
eg naroda prema pojmu koji ta re obeleava, i koliko e nam pomoi da razumemo ritualnu paksu razvijenu prema ƒvrhovnom biuƒ? Isto tako, moda neko stvarno veruje u priu o matrijarhatu, ali koliko nam tumaenje, na primer, nekih agrarnih obiaja kao elemenata kulta koji vodi poreklo iz matrijarhata zapravo pomae da shvatimo brojne tabue i, u najmanju ruku,

304

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

neobino pona
anje aktera sejakih poslova? Analize su poele da se vode u novom pravcu i odgovori na ovako postavljena pitanja poeli su da se kristali
u tek po prihvatanju i implementiranju principa strukturalne antropologije. 3. Pre nego
to u ovom delu teksta prikaemo deliminu hronologiju prijema i razvoja strukturalizma u prouavanjima narodne religije i na konkretnim primerima predstavimo razliku u ishodima koja se postizala primenom strukturalne analize, na ovom mestu je potrebno razjasniti i jednu potencijalnu nedoumicu. Naime, kada se govori o poecima strukturalne antropologije u ovoj oblasti, pored ostalog, moe se uti i mi
ljenje da studija Slobodana ]eevia o desnoj i levoj strani u narodnom verovanju4, moe da se posmatra kao protostrukturalistika, odnosno, da predstavlja protostudiju strukturalizma u Srbiji. U skladu sa tim, ]eevi bi onda trebalo da predstavlja anticipatora pravca u na
oj nauci. I zaista, ]eevi se u pomenutom radu bavi strukturalizmom nalik opozicijama kao
to su: desno/levo, mu
ko/ensko, sreno/nesreno, solarni/lunarni. No, osim navoenja razliitih primera iz narodne tradicije u kojima se vidi 4 S. ]eevi, Desna i leva strana u srpskom narodnom verovanju, GEM 2J, Beograd 19J3: 195-201.

Danijel Sinani

305

postojanje i znaaj ovih opozitnih parova, ]eevi propu
ta da izvede bilo kakvu analizu pomenutih verovanja, ve ih povezuje sa tragovima solarnog, odnosno lunarnog kulta, oslanjajui se na mitsku priu o prelasku iz matrijarhata u patrijarhat. Naalost, moramo da konstatujemo da u ]eevievoj studiji nema ni primisli strukturalizma. Da je bilo drugaije, domaa nauka bi bila meu prvima koje su prihvatile nove tendencije u antropologiji i nauna i zainteresovana javnost ne bi morale da ekaju jo
punih 15 godina do pojave prvih strukturalistikih radova u Srbiji. Slobodno se moe tvrditi da je strukturalizam u etnologiju i antropologiju u Srbiji u
ao putem primena teorije ƒobreda prelazaƒ, koja je na ovim prostorima postala naroito popularna krajem 70-ih i tokom 80-ih godina XX veka5. Kao
to je ve pomenuto, prvi, kao i najvei broj radova nastali su primenom novog analitikog instrumentarijuma na pojave iz oblasti narodne religije. I naravno, potpuno je razumljivo za
to se najvei broj studija koje se bave obredom prelaza bazirao upravo na fenomenima koji pripadaju ovom domenu istraivanja. Narodna religija znaajan korpus tema kojima se bavi crpe u ritualima i ritualizovnom pona
anju ` obredi prelaza su upravo osmi
ljeni kako bi se Videtii: I. Kovaevi, Van Genep po drugi put meu Srbima, EAP, god. 1, sv. 1, Beograd 200J: 81-94. Pogledati takoe i: 6. Prodanovi, Prijem strukturalizma na primeru prouavanja obreda prelaza u etnologiji i antropologiji Srbije, GEI SANU 54, Beograd 2005: 407-417. 5

306

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

njima na novi nain pristupilo sadrajima rituala. Simboliki bremenito pona
anje koje ini sr narodne religije predstavljalo je posebno povoljno tle za oprobavanje primenjivosti ƒnovogƒ metoda. Obredi prelaza, postulirani od strane francuskog etnologa Arnolda Van GenepaJ, u srpskoj antropologiji su prihvaeni uz posredstvo i intervenciju britanske
kole strukturalne antropologije, koja je, razumljivo, ostavila specifian strukturalisiki peat7. Uzimajui za paradigmatske opozicije parove kao
to su, na primer ` red/nered, kultura/priroda i sveto/profano, i pod snanim uticajem Liove vizije strukturalistikih interpretacija kulture, srpski autori su na razliitim primerima pokazivali znaaj rituala u konstrukciji i (re)definisanju ƒgranicaƒ, statusa, vremena i prostora za njihove aktere. Prvi rad na prostoru tada
nje qugoslavije u kojem je primenjena teorija obreda prelaza je rad hrvatskog etnologa Milivoja Vodopije, koji je analizirao maturiranje zagrebakih srednjo
kolaca kao specifian rite de passage8. Prvi rad ove vrste u Srbiji je delo Mirjane Pro
i koja je kroz prizmu teorije o obredu prelaza sagledala obiaj poklada9. Sledili su radovi Ivana KoA. Van Gennep, Les rites de passage, Emile Nourry, 1909; srpsko izdanje: A. Van Genep, Obredi prelaza, Beograd 2005. 7 Videti: I. Kovaevi, nav. delo. 8 M. Vodopija, Maturiranje kao ƒRite de passageƒ, Narodna umjetnost 13, ]agreb 197J. 9 Mirjana Pro
i, Teorijsko-hipotetiki okvir za prouavanje poklada kao obreda prelaza, Etnoloke sveske 1, 1978. J

Danijel Sinani

307

vaevia o ritualnom razbijanju sudova prilikom svadbenog obreda10, Du
ana Bandia o tabuima kao specifinim markerima kulturno konstruisanog vremena i prostora u nekim obiajima vezanim za trudnou i poroaj, kao i agrarnim ritualima11, zatim, tekstovi Miroslave Male
evi o ritualima vezanim za prvu menstruaciju12 i Mirjane Pro
i o pogrebnim ritualima13. Do 1985. godine objavljeni su i radovi Du
ana Bandia o posmrtnom umiranju14 i Ivana Kovaevia o volovskoj bogomolji15 i dodolama1J. Samo u poslednje dve decenije XX veka u srpskoj etnologiji objavljeno je vi
e od dvadeset radova koji su sa aspekata obreda prelaza, ne tako retko i uz manje ili vi
e znaajne terijsko metodolo
ke dopune i razrade ƒoriginalnihƒ 10 I. Kovaevi, Razbijanje predmeta kao granica pojedinih faza svadbenog rituala, Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavljevi4a VII, Prijepolje 1979. 11 Du
an Bandi, Tabu kao element kulturnog vremena i prostora, Gradina J-7, Ni
1981. 12 M. Male
evi, Porodini rituali oko prve menstruacije, Promene u tradicionalnom porodinom #ivotu u Srbiji i Poljskoj, PI EI SANU 25, Beograd 1982. 13 M. Pro
i, Pogrebni ritual u svetlu obreda prelaza, na primeru Stonskog primorja, Etnoloki pregled 18, Beograd 1982. 14 D. Bandi, Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloki pregled 19, Beograd 1983. 15 I. Kovaevi, Volovska bogomolja, GEM 47, Beograd 1983. 1J I. Kovaevi, Novi rezultati semiolo
kog prouavanja dodolske povorke, Makedonski folklor 34, Skopje 1984.

308

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

postavki, tretirali najrazliitije rituale iz tradicionalne ali i urbane kulture u Srbiji17. Njihovo dalje nabrajanje ne bi bilo od znaaja za ovaj rad18, ali bi trebalo napomenuti da se sa primenama i razradama obreda prelaza nastavilo i u novom milenijumu, a dobar primer je rad Bojana ikia o kr
tenju odraslih i dece u savremenoj Srbiji19. Radovi koji su na
u etnolo
ku javnost uveli u teoriju obreda prelaza, oznaili su ujedno i raskid sa tradicionalnim pristupima pruavanju narodne religije. Kako to naje
e biva, ni ovaj raskid nije bio bezbolan, ali iz njega je iza
la generacija etnologa koja je svoju nauku uvela u modernizacijske tokove20. to se istraivanja narodne religije tie, na strategijskom planu, pronalaenje korena srpske religioznosti nije 17 ]a kompletnu bibliografiju radova o obredima prelaza pogledati: I. Kovaevi, Van Genep po drugi put meu Srbima, EAP, god. 1, sv. 1, Beograd 200J. 18 Potrebno je naglasiti da prethodno hronolo
ki navedeni tekstovi ne predstavljaju sve radove koji su objavljeni u tom periodu u Srbiji a koji su se bavili obredima prelaza. U tekstu nisu navedeni radovi koji su se bavili urbanim ili svetovnim ritualima, a za kompletnu informaciju videti prethodnu referencu. 19 B. iki, Kr
tenje odraslih i dece u Srbiji u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, u: ]. Divac (ur.), Obiaji #ivotnog ciklusa u gradskoj sredini, PI EI SANU 45, Beograd 2002. 20 Videti: I. Kovaevi, Modernizam i strukturalizam .., ili: isti, Van Genep..., 87-88.

Danijel Sinani

309

vi
e bilo imperativ; potraga za Indoevropljanima, Slovenima i paganskim elementima ili bogovima sklonjena je u stranu21. Na teorijsko-metodolo
kom planu, redeskripcije, forsirane komparacije i etnoeksplikacije ostavljene su ljubiteljima pria o tome ƒkako je nekada biloƒ i
ta je, na primer, ƒod urokaƒ a
ta, eventualno, nije. U meuvremenu su u Srbiji publikovane i prve studije domaih autora koje na kompleksniji nain angauju strukturalistike ideje i koncepte, te se ne svode na puku primenu teorije obreda prelaza. Naroito je primena i prilagoavanje osnovnih ideja iz Analize mita, kao jedne od najrazvijenijih strukturalistikih teorija, dovela do znaajnih pomaka u kompleksnosti ` kako problema koji se uzimaju za predmet analize, tako i tumaenja do kojih se dolazi. Otkrivanje kodiranih poruka i skrivenih znaenja koje pojedini obiaji i rituali u narodnoj religiji Srba eventualno nose u sebi postaje jedan od glavnih ciljeva koje autori sebi postavljaju. Bandiev rad o vampiru22 ili U cilju otklanjanja eventualnih nesporazuma, potrebno je napomenuti da autor nema ni
ta protiv dijahronijske perspektive u istraivanjima; ona predstavlja potrebnu i legitimnu etapu u analitikom postupku. Besmislenim jedino smatra postupak u kojem se kao jedini ili glavni cilj istraivanja postavlja otkrivanje, rekonstruisanje ili izmi
ljanje pro
losti bilo kog religijskog fenomena. 22 D. Bandi, Vampir u religijskim shvatanjima jugoslovenskih naroda, Kultura 50, Beograd 1980: 81-103. 21

310

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

Kovaevieva analiza mita o Meedoviu23, na primer, predstavljaju u potpunosti nov pristup ve dobro poznatim temama. Strukturalna analiza, u ma kojem svom obliku, naje
e predstavlja bazini segment analize koji e de
ifrovanjem poruke ili otkrivanjem i pozicioniranjem osnovnih elemenata, pripremiti materijal za dalju kontekstualizaciju. Tek nakon neophodnog otkrivanja skrivenog znaenja, sistema odnosa, odnosno idejnog sklopa koji se moe prepoznati iza razmatranog problema, dolazi se do socijalnog sadraja i prelazi na tumaenje uloge jednog obiaja ili rituala u ivotima onih koji ih praktikuju. Ujedno, uvoenjem strukturalne analize prevazieni su nedostaci funkcionalistikih tumaenja, koja su traei funkciju u pojavnim, ‡‡realnim‡‡ aspektima rituala esto delovala amaterski. 24 Na znaaju, konano, dobijaju pitanja kako i zato odreeni obiaji i verovanja danas ive u na
em narodu. Koju ulogu imaju u ivotima svojih praktikanata? Na ovaj nain, strukturalna analiza ili elementi strukturalne analize, postaju gotovo standard u veini studija iz narodne religije,
to je trend koji se odrao i u savremenoj domaoj antropologiji. Kako se pria o strukturalizmu u narodnoj religiji ne bi zavr
ila na pregledu, op
tim opaskama i autoroI. Kovaevi, Strukturalna analiza mita, Socioloki pregled 2-3, Beograd 1974; isti, ]naenje kulta medveda, GEM, 45, Beograd 1981. 24 Videti i: I. Kovaevi, Semiologija mita i rituala I ` Tradicija, Beograd 2001: 193-19J. 23

311

Danijel Sinani

voj elji da mu se veruje na re, u sledeem odeljku e biti predstavljena dva konkretna primera, dve ƒstudije sluajaƒ ` tanije, studije dva razliita obiaja, koji e na krajnje indikativan nain ukazati na razliku izmeu strukturalistikog i dotada
njih pristupa razmatranoj problematici. 4. U domaoj nauci ima vi
e radova koji mogu posluiti za prikaz razliitosti i nadmoi eksplanatornog kapaciteta strukturalne ideje u odnosu na ranije pristupe. Dve studije iji e osnovni zakljuci biti predstavljeni na narednim stranicama, izabrane su zbog znaajnih i lako uoivih otklona od prethodnih rezultata i, naravno, linog afiniteta. a) Prva od pomenutih je studija Ivana Kovaevia o obrednoj povorci lazarica iz 1978. godine25. Ve na prvi pogled je jasno da, za na
u antropologiju tog vremena, Kovaevi koristi krajnje netradicionalne termine kao
to su: kod, kodiranje, konotativni i denotativni nivo, paradigmatska opozicija, krucijalni uzem, sabiranje finalnih paradigmi, kojima je pretila opasnost da zalie na surovu aritmetiku analizu. No, za one koji ne bi na 25 I. Kovaevi, Socijalni sadraj obiaja o Lazarevoj suboti, Etnoloke sveske I, Beograd 1987.

312

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

poetku obeshrabreni odustali, krajnji ishodi su mogli biti veoma interesantni. Kovaevi je idealtipsku deskripciju lazarike obredne povorke podelio na 33 uzema (najmanje sastavne jedinice obiaja) koje je svrstao u 5 grupa. U drugom koraku, u cilju otkrivanja znaenja uzema ` a samim tim i dekodiranja itavog rituala, postavio je opozicije izmeu onih uzema koji i u samom obredu ispoljavaju antagonistiki odnos. Na taj nain, dobijena su dva para opozicija: mu
ko : ensko / u kui : van kue Ova dva opozitna para se lako mogu dovesti u meusobnu vezu, a predstavljaju dve izrazito antagonistike sfere: mu
ko : ensko • u kui : van kue • ukuani : lazarice Kako bi otkrio prvi deo koda koji je neophodan za dekodiranje ostalih uzema kao i uspostavljene opozicije, Kovaevi koristi uzem ` dizanje deteta u lazarikom kolu, koji je ujedno i bilo najtee objasniti prethodnim tumaenjima lazarike obredne povorke. Kada se ovaj uzem sagleda u svetlu prethodno utvrenih opozicionih parova otkriva se specifian kod: U uslovima suprotstavljenosti ƒmu
kogƒ i ƒu kuiƒ sa ƒenskimƒ i ƒvan kueƒ, dizanje deteta koje pripada ukuanima a koje se odvija u prostoru van kue predstavlja ` otmicu.

Danijel Sinani

313

Po
to se ne radi o realnom dogaaju i po
to se svi primeri otmice u patrijarhalnom dru
tvu de
avaju sa obrnutim polnim ulogama, tanije ` mu
karci otimaju ene, Kovaevi u ovoj simbolinoj radnji prepoznaje imaginarnu inverznu otmicu. Inverzna imaginarna otmica kao kôd obja
njava jedan deo uzema, da bi se objasnili i ostali uzemi potrebno je pronai i drugi deo kôda. Kovaevi ga otkriva u elementima koji predstavljaju glavne karakteristike preostalih uzema. Sveani karakter odela koje se koristi u povorci, njegova bela boja (za Lazaricu), kao i rekviziti koji se u obredu koriste (cvee, zvona, praporci...) ukazuju na svadbeni ritual. Kada se prethodno rekonstruisani deo kôda dopuni na ovaj nain dekodiranim uzemima dobija se celovit kôd neophodan za tumaenje obredne povorke: Lazarice • inverzna otmica › svadba Osnovni smisao lazarike obredne povorke nalazi se u imaginarnoj kompenzaciji koju postie enski deo populacije, imajui u vidu njihov realan poloaj u patrijarhalnoj zajednici. Na ovaj nain, iskazuje se nezadovoljstvo ena, koje se u ovom konkretnom sluaju odnosi pre svega na njihovu iskljuenost iz odluivanja pri izboru budueg branog partnera. Ono
to u jednoj patrijarhalnoj zajednici omoguava da se ovaj obred uop
te odigrava jeste injenica da ga mu
ki deo populacije ƒitaƒ na drugi nain ` obredno pona
anje koje predstavlja

314

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

izraz enskog nezadovoljstva svojim socijalnim statusom, mu
karci tumae kao situaciju u kojoj se mlade devojke, spremne za udaju, pokazuju zajednici i potencijalnim mladoenjama i njihovim porodicama. Pre pojave Kovaevievog rada, najobimnija studija koja se bavila lazarikom obrednom povorkom bio je ]eeviev rad ƒElementi na
e mitologije u narodnim obredima uz igruƒ2J. Na osnovu naziva i vremena izvoenja, poreenja sa slinim verovanjima vezanim za formalne elemente obreda, kao i tekstova pesama koji se prilikom njega izvode, ]eevi je utvrdio da je uloga lazarica ƒprofilaksa protiv zmijaƒ27 i da obred pripada kultu zmije. Naravno, u skladu sa svojim prethodnim tezama, autor nije propustio da pretpostavi da je obiaj najverovatnije poreklom preslovenski i da su ga na
i narodi moda primili pod uticajem balkanskih starosedelaca te da bi njegov nastanak hronolo
ki mogao da se ƒstavi u totemizamƒ28. Pored oiglednih problema teorijsko-metodolo
ke prirode, kao
to su ciklina obja
njenja, komparacije naizgled slinih verovanja iz, na primer, Brvna (Krbava) i Vukovlja kod Kutine ali i Misiraca, Grka i Rimljanja, ostaje nejasno i da li lazarice po ]eeviu predstavljaju personifikaciju zmije, boraca protiv zmija (vra, 2J S. ]eevi, Elementi nae mitologije u narodnim obredima uz igru, ]enica 1973. 27 Isto, 82. 28 Isto, 85.

Danijel Sinani

315


aman),29 ili vesnike prolea. Takoe, znaajan broj obja
njenja koja se tiu pojedinih elemenata obreda baziran je na neubedljivoj argumentaciji, a za neke od njih tumaenja nisu ni ponuena. No, po
to cilj ovog rada nije diskreditacija ]eevieve studije, na ovom mestu je sasvim dovoljno da konstatujemo da se rezultati strukturalistike analize drastino razlikuju od prethodnih obja
njenja. Nije ak neophodno ni tvrditi kako nakon Kovaevieve analize imamo pravu ƒistinuƒ o lazaricama pred sobom. Meutim, sasvim je sigurno da smo na ovaj nain dobili originalno i metodolo
ki dosledno tumaenje jednog obreda, koje je za
lo ispod ƒzmijskeƒ pojavnosti rituala i ponudilo nam tumaenje njegove uloge u zajednici u kojoj se praktikuje. b) Kao dobar primer studije koja se zasniva na strukturalistikoj ideji, ali u kojoj se posee i za alatima komplementarnih pristupa, posluie nam rad Du
ana Bandia o vampiru u religijskim shvatanjima jugoslovenskih naroda, koja je objavljena 1980. godine30. Bandieva studija o vampiru predstavlja originalan i inovativan pristup prouavanju jednog od najpopularnijih mitskih bia ne samo na
e narodne religije. Isto, 75. D. Bandi, Vampir u religijskim shvatanjima jugoslovenskih naroda, Kultura 50, Beograd 1980:81-103. ]a potrebe ovog rada kori
en je tekst koji je objavljen u: D. Bandi, Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, Beograd 1997. 29

30

316

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

Inspirisan Levi-Strosovim stavom da je mitove mogue protumaiti ukoliko se otkrije njihovo skriveno znaenje, tanije idejom koju je Levi-Stros preuzeo iz op
te teorije informacija ` da mit ne predstavlja prosto bajku ve prenosi poruku31, Bandi se upu
ta u de
ifrovanje poruke koja stoji iza idejnog sprega vezanog za individualitet vampira. Da podsetimo ` teorijski, mit, obred ili verovanje sadre odreenu, naje
e skrivenu poruku. Po
iljaoci te poruke su generacije predaka a poruka je namenjena pripadnicima dana
njih generacija. Akteri ove specifine ƒinformacione transakcijeƒ ne moraju ni da budu svesni da se ona odvija32. U skladu sa navedenim postulatima, Bandi zakljuuje da se osnovne ideje o vampiru mogu tretirati kao medijum putem kojeg se s kolena na koleno prenose dru
tveno znaajne poruke.33 Pomenuti idejni spreg, koji je detaljno predstavljen i argumentovan u prvom delu studije o vampiru se, prema Bandiu, najpogodnije moe predstaviti putem sledea tri stava: 1. Aberantni pojedinci se posle smrti pretvaraju u vampira 2. Vampir je opasan za pripadnike svoje dru
tvene zajednice i Videti: E. Li, Klod Levi-Stros, Beograd 1972: J9, 71. Isto. 33 D. Bandi, Carstvo zemaljsko..., 103.

31

32

Danijel Sinani

317

3. Vampira treba ubiti i na taj nain prekinuti njegov kontakt sa zajednicom. Kako se iz navedenih tvrdnji moe videti, one govore o posmrtnoj sudbini specifine kategorije pokojnika. Imajui u vidu injenicu da obimna etnografska graa ukazuje da se u mnogim religijama veruje da posmrtna egzistencija oveka predstavlja samo nastavak njegove zemaljske egzistencije, odnosno da se preminuli ovek zami
lja onakvim kakav je bio i dok je iveo, Bandi pretpostavlja da se isto shvatanje moe odnositi i na ljude za koje se veruje da su se povampirili posle smrti. Ovo implicira da se njihova aberantnost iz realnog ivota zadrava i u njihovom posmrtnom obliku u ƒlinostiƒ vampira34. Bandi zakljuuje da se poruka koja je skrivena u predstavama o vampirima mora odnositi na njihove ive prethodnike, te da su ovakve predstave specifina religijska forma kojom se iskazuju odreene poruke o aberantnosti i aberantnim pojedincima. Ovakav zakljuak predstavlja klju ili kôd za de
ifrovanje idejnog sprega koji je prethodno predstavljen u tri stava o individualitetu vampira. Ukoliko se u pomenutim stavovima pojam vampira zameni pojmom aberantnog pojedinca dobija se sledea poruka: 1. Linost aberantnog pojedinca ne menja se ni posle smrti 2. Aberantan pojedinac je opasan za pripadnike svoje zajednice i 34

Isto, 105.

318

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

3. Treba prekinuti kontakt aberantnog pojedinca sa zajednicom. U daljoj razradi poruka i rezultata prethodnog toka analize, u funkcionalistikom maniru, Bandi dolazi do zakljuka da predstave o uzrocima vampirenja nisu ni
ta drugo do upozorenja ili pravila pona
anja kojih je se neophodno pridravati ukoliko osoba ne eli da posle smrti doeka sudbinu vampira. Na apstraktnijem planu, pridravajui se pravila koja bi trebalo da spree da pojedinac postane vampir, prihvataju se tradicijom propisane norme pona
anja i spreava se sukob pojedinca sa svojom zajednicom. Na simbolinom planu, ubijanje vampira predstavlja, u stvari, ubijanje aberantnog pojedinca ` u dru
tvima tradicionalnog tipa u kojima su razmatrana verovanja i najrazvijenija, a u kojima naje
e ne postoje druga sredsta za obraun sa aberantnim pojedincem, na ovaj nain se jasno svim pripadnicima zajednice ukazuje na posledice koje ih oekuju ukoliko prekr
e propise i izau iz tradicijom odreenih okvira pona
anja. Iako je vampir kao izuzetno ƒpopularnoƒ mitsko bie do tada inspirisao niz radova, Bandieva studija bazirana na ideji koja je u strukturalistikoj interpretaciji mita posebno dobila na popularnosti, prva je koja na ovako ubedljiv nain pristupa razmatranju problema sa komunikacijskih aspekata. Bandi nije sebi postavio za cilj opis fenomena, njegovo pozicioniranje u sistemu verovanja na
eg naroda, iznalaenje porekla ili razmatranja njegovog mesta u kultu mrtvih, odnosno animistikim

319

Danijel Sinani

predstavama o zagrobnom ivotu `
to je bio manir prethodnih autora, ve je probao da pokae koje su njegove dru
tvene konsekvence i da li je upravo iz tih razloga verovanje u ovo mitsko bie i dalje tako ivo. Naravno, ovakav kvalitet u istraivanju problema iz oblasti narodne religije, kako se u itavom tekstu tvrdi, donela je upravo strukturalistika ideja. Kako je ve prethodno pomenuto, korpus tekstova i novina koje su oni doneli, a koji bi se mogao navesti kao potpora prethodne teze, je veliki. ^ilj ovog rada je, verujemo, ve postignut i upu
tanje u dalja navoenja primera i diskusije rezultata bi samo opteretilo tekst. Na ovom mestu je potrebno jo
konstatovati da je strukturalna analiza, u ma kojoj svojoj varijanti, makar u funkciji zamajca ili poetne identifikacije strukture i meusobnih odnosa razmatranih sadraja i dalje esto sastavni deo istraivakih pristupa fenomenima iz narodne religije. A
to se strukturalistike ideje tie ` uticaj koji je izvr
ila, tanije, promena u pristupu koju je izdejstvovala je trajna i njeni rezultati su gotovo od neprocenjivog znaaja za potonja istraivanja. 5. U poslednjem delu ovog rada, nakon retrospektive, iznesenih teza i navedenih primera, ostalo je jo
samo da rezimiramo prethodno reeno i potcrtamo odgovarajue zakljuke.

320

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

Strukturalistika ideja, kao plod originalne, izvorne Levi-Strosove konceptualizacije ali i brojnih usagla
avanja i kombinovanja, kao i razliitih verzija ovog metoda, u istraivanja narodne religije ` a samim tim i u etnologiju i antropologiju u Srbiji, u
la je uglavnom preko posrednika ` prvenstveno putem uticaja koji je imala ƒbritanska
kolaƒ strukturalne antropologije predvoena radom Edmunda Lia. Narodna religija predstavlja oblast istraivanja u kojoj je strukturalizam u Srbiji najverovatnije na
ao i najveu primenu. Istovremeno, ova primena verovatno ni u jednoj oblasti istraivanja etnologije i antropologije kod nas nije izazvala tako temeljne i znaajne promene. Pritom, kada se govori o promenama koje je u domau nauku unela strukturalistika ideja, ne misli se samo na metodolo
ke i analitike alate koji su omoguili nove i bolje rezultate, ve se u na
em sluaju moe govoriti o potpunoj promeni pristupa istraivanju fenomena iz narodne religije u Srbiji. Prihvatanje strukturalistike ideje predstavlja gotovo revolucionaran prelaz sa rekonstrukcionizma i panteonizma, na istraivanja koja ne pretpostavljaju ƒpogled unazadƒ, na potragu za znaenjem i znaajem religioznog pogleda na svet i ritualne prakse. Promena teorijsko-metodolo
kog okvira otvorila je domaoj nauci vrata modernizacijskim tokovima. Ipak, narodna religija u Srbiji nije imala svog strukturalistu, ali je imala niz autora koji su se bavili pojedinim problemima i aspektima narodne religije u strukturali-

Danijel Sinani

321

stikom maniru ili svoje tumae koji su svoj teorijskometodolo
ki aparat, pored ostalih, bazirali i na strukturalistikim konceptima teorije kulture. Tako, na primer, Ivan Kovaevi ` autor koji je u domaoj nauci naje
e i najdoslednije primenjivao strukturalnu analizu, nije se bavio iskljuivo fenomenima iz narodne religije, dok Du
an Bandi, koji je bio najpredaniji istraiva narodne religije, nije bio iskljuivo i u potpunosti posveen metodama razvijenim u strukturalnoj antropologiji. Na samom kraju, dolazimo i do, moda, najznaajnijeg pokazatelja doprinosa strukturalizma prouavajima na
e narodne religije. Naime, kada je Du
an Bandi postavljao samu definiciju narodne religije Srba, po
ao je od sasvim jednostavnog koncepta35. Po Bandiu, ve samim njenim nazivom, narodnu religiju Srba odreujemo po tri razliita osnova: tvrdimo da je narodna, da je srpska i da predstavlja ƒreligijuƒ. U ovom trenutku za nas je od znaaja argumentacija samo poslednje odrednice ` ideje da sistem verovanja i verovanjima uslovljenog pona
anja na
eg naroda predstavlja jedinstvenu religiju a ne skup razliitih religijskih tradicija. Nakon vi
edecenijskog sakupljanja etnografskog materijala i istraivanja narodne religije, korpus verovanja i ritualnih pona
anja koji nam je na raspolaganju za nove, razliite interpretacije, jasno svedoi o svoj raznolikosti i bogatstvu religijske tradicije na
eg naroda. O tome svedoe i 35 D. Bandi, O pojmu ƒnarodna religija Srbaƒ, GEM 54-55, Beograd 1991: 179`184.

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

322

ponekad znaajne regionalne razlike u konceptualizacijama izvesnih pojava, a odavno se odomaila i izreka da svako selo ima svoj obiaj. Na prvi pogled, moe nam se uiniti bliim zakljuak da u takvim uslovima ne moemo govoriti o jedinstvenom sistemu, ve pre o skupu raznorodnih fenomena. Meutim, kako zakljuuje Bandi, razliita lokalna shvatanja esto su utemeljena na istim ƒdogmamaƒ.3J Ispod svih prividnih razliitosti krije se ujednaen i organizovan pogled na svet, istovetni mitski modeli, odnosno ` jedinstvena logika struktura. Sasvim je izvesno da su izvoenje ovakvih zakljuaka, koji govore o samoj su
tini na
e narodne religije, u velikoj meri omoguila upravo istraivanja koja su zaivela u na
oj nauci u poslednjoj etvrtini XX veka a koja su se sprovodila u duhu strukturalistike ideje. Pomenuto naslee svoj najsnaniji izraz dobilo je upravo u finalnom stavu Bandieve definicije narodne religije koji glasi ` ona (narodna religija) se moe ƒidentifikovati kao ‡religija‡ ali ne na empirijskom, ve na jednom, nazovimo ga, transempirijskom planuƒ37. Literatura: Bandi, D. 1980.Vampir u religijskim shvatanjima jugoslovenskih naroda, Kultura 50, Beograd. Bandi, D. 1981. Tabu kao element kulturnog vremena i prostora, Gradina J-7, Ni
. 3J 37

Isto, J2. Isto, J3.

Danijel Sinani

323

Bandi, D. 1983. Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloki pregled 19, Beograd. Bandi, D. 1991. O pojmu ƒnarodna religija Srbaƒ, GEM 5455, Beograd. Bandi, D. 1997. Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, Beograd. Kovaevi, I. 1974. Strukturalna analiza mita, Socioloki pregled 2-3, Beograd. Kovaevi, I. 1979. Razbijanje predmeta kao granica pojedinih faza svadbenog rituala, Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavljevi4a VII, Prijepolje. Kovaevi, I. 1981. ]naenje kulta medveda, GEM, 45, Beograd. Kovaevi, I. 1983. Volovska bogomolja, GEM 47, Beograd. Kovaevi, I. 1984. Novi rezultati semiolo
kog prouavanja dodolske povorke, Makedonski folklor 34, Skopje. Kovaevi, I. 1987. Socijalni sadraj obiaja o Lazarevoj suboti, Etnoloke sveske I, Beograd. Kovaevi, I. 2001. Semiologija mita i rituala I ` Tradicija, Beograd. Kovaevi, I. 200J. Mit i umetnost, Beograd. Kovaevi, I. 200J. Van Genep po drugi put meu Srbima, EAP, god. 1, sv. 1, Beograd. Li, E. 1982. Klod Levi-Stros, Beograd. Male
evi, M. 1982. Porodini rituali oko prve menstruacije, Promene u tradicionalnom porodinom #ivotu u Srbiji i Poljskoj, PI EI SANU 25, Beograd. Prodanovi, 6. 2005. Prijem strukturalizma na primeru prouavanja obreda prelaza u etnologiji i antropologiji Srbije, GEI SANU 54, Beograd. Pro
i, M. 1978. Teorijsko-hipotetiki okvir za prouavanje poklada kao obreda prelaza, Etnoloke sveske 1.

Strukturalizam u prou
avanju narodne religije

324

Pro
i, M. 1982. Pogrebni ritual u svetlu obreda prelaza, na primeru Stonskog primorja, Etnoloki pregled 18, Beograd. Van Gennep, A. 1909. Les rites de passage, Emile Nourry. Vodopija, M. 197J. Maturiranje kao ƒRite de passageƒ, Narodna umjetnost 13, ]agreb. ]eevi, S. 1973. Elementi nae mitologije u narodnim obredima uz igru, ]enica. ]eevi, S. 19J3. Desna i leva strana u srpskom narodnom verovanju, GEM 2J, Beograd. iki, B. 2002. Kr
tenje odraslih i dece u Srbiji u poslednjoj deceniji dvadesetog veka, u: ]. Divac (ur.), Obiaji #ivotnog ciklusa u gradskoj sredini, PI EI SANU 45, Beograd.

Danijel Sinani STRUCTURALISME DANS LÉTUDE DE LA RELIGION POPULAIRE EN SERBIE Dans le présent travail est discutée l‡application du structuralisme dans le domaine de l‡étude de la religion populaire en Serbie. Sont ici considérés d‡éventuelles anticipations et débuts d‡application de la méthode structuraliste, période d‡une popularité e‰ceptionnelle des théories sur le rite du passage dans notre ethnologie/anthropologie, de même ˆue les formes les plus poussées d‡analyse inspirées par le structuralisme. A partir de deu‰ ƒétudes de casƒ est ici démontrée la manière dont le structuralisme dans notre science a contribué à considérer les problèmes d‡un angle entièrement nouveau et à formuler des conclusions innovatives et originales. Dans le travail l‡on soutient ˆue les débuts d‡application des

Danijel Sinani

325

idées et des méthodes développées dans le structuralisme, ont marˆué un tournant décisif dans les études des phénomènes de religion populaire et, dans leurs plus grandes performances, ont d‡une certaine manière posé les bases pour étudier la religion populaire comme un système clos. Mots-clés: structuralisme, la religion populaire, Serbie, le tournant décisif dans les études Danijel Sinani STRUCTURALIST INSPIRED RESEARCH OF FOLK RELIGION IN SERBIA This paper discusses application of structuralist methodology to the research of folk region in Serbia. I discussed possible anticipations and the beginning of application of structural methodology; period of high popularity of rites of passage theories in our ethnology/anthropology, as well as most developed forms of analysis inspired by structuralism. On the e‰ample of two specifically chosen case studies‡ I show the ways in which structuralism in our science helped us to see problems from a completely new angle and fostered a creation of new and original conclusions. In the paper, I claim that the beginning of applications of the ideas and methods developed in structuralism, made a breaking point with the previous research of folk religion, and at its highest points, in some ways, made a basis for the understanding of folk religion as a holistic system. Key words: structuralism, folk religion, Serbia, research breaking point

Bojan iki
Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

Za ta su dobri anrovi? 

Deljenje, razgrani
avanje i razvrstavanje u strukturalnoj i kognitivnoj antropologiji na primeru muzi
ke kulture∗ Apstrakt: Levi-Strosovo teorijsko-metodoloko
edo, antropoloki strukturalizam, predstavlja jedno od najvanijih ishodita kognitivne antropologije. Ponekad previe apstraktna za "prakti
ne" umove, akademski odgojene u britanskoameri
koj empiricisti
koj nau
noj tradiciji, Levi-Strosova misao posredovana je radovima britanskih struktural-funkcionalista, pre svih Daglasove i Li
a, koji su fokusirali njene postulate, na izvestan na
in, u smislu kontekstualne partikularizacije nesporenog univerzalizma. Na
in na koji funkcionie ljudski kulturni um predstavlja, sa svoje strane, jednu od predmetnih temeljnica kognitivne antropologije, odakle iz strukturalne antropologije batini ono to s njom i deli  kako to primereno struktralisti
ki zvu
i  zanimanje za procese deljenja, razgrani
avanja i razvrstavanja, u smislu kulturnog operisanja doivljavanjem okruujue stvarnosti. Primer, na kojem to razmatram u ovom tekstu, jeste muzika, ta
nije muzi
ka kultura, to je izraz koji koristim elei da impliciram to, da naklonost ka odreenoj vrsti muzike, ili anru, posmatram u smislu odgovarajueg kulturnog promiljanja i ponaanja. Klju
ne re
i: kognitivna antropologija, antropoloki strukturalizam, anr, muzika: klasi
na, rokenrol, tzv. narodna.

Tekst je prilog sa projekta br. 147035 koji u celosti finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo
ki razvoj Republike Srbije ∗

Bojan iki

327 And I can see, hear, smell, touch, taste, And I(ve got one, two, three, four, five, Senses working overtime Trying to take this all in I(ve got one, two, three, four, five Senses working overtime Trying to tell the difference (tween the goods and grime Turds and treasure And there(s one, two, three, four, five Senses working overtime Trying to take this all in I(ve got one, two, three, four, five Senses working overtime Trying to taste the difference (tween a lemon and a lime Pain and the pleasure, And the church bells softly chime. Andy Partridge

Uvod Ono
to izaziva najvee nesporazume kada je u pitanju odnos izmeu antropologa i njihovog dru
tva, naje
e, jeste nerazumevanje toga ime se prvi bave. Naziv na
e nauke sugeri
e to, moda, s kakvom idejom je nastala, te
ta bi joj bio neki najuop
teniji cilj, ali ne samo
to ne govori ni
ta o tome ta tano radimo i kako doprinosimo ciljevima ugraenim u taj najop
tiji cilj, ve deluje pomalo kontradiktorno, u tom smislu, zbunjujui neupuene u istoriju antropolo
kih istraivanja, njenog predmeta, teorije i metoda, dolazili oni sa pijace ili iz

328

Za šta su dobri žanrovi?

akademske zajednice. ]akljuivanje po imenskom korenu nije isto, jo
uvek,
to i uoavanje generikog termina, odakle antropolozi muku mue da objasne za
to ne vole da nazivaju svoju nauku ` ƒnaukom o ovekuƒ, iako ona jeste to, u su
tini. Antropolozi strukturalisti prokomentarisali bi to nekom formulacijom, poput, ƒda bismo znali kako misli ovek, moramo nauiti kako misle ljudiƒ: ono
to saznajemo o samima sebi, saznajemo zahvaljujui dostignuima biolo
kih, medicinskih i neuro nauka, u jednu ruku, ali i uzimajui u obzir one uslove na
eg postojanja koji su nadgraeni na na
e biofizike korene. Prva paradgima posveena je onome
to laici ` s diplomom Filozofskog fakulteta ili osnovne
kole, svejedno ` doivljavaju kao antropolo
ki cilj ` prouavanju oveka, odnosno onih njegovih svojstava koja proizlaze iz postojanja odreenih univerzalija, koja omoguavaju takva uop
tavanja, na osnovu kojih izneto za jednu osobu moe da vai za sve ljude. Antropologija uzima to u obzir, naravno, ali kako je svesna toga da univerzalije mogu biti samo biolo
ke prirode, posveena je dezavuisanju takvih uop
tavanja koja su spremna da zanemare sociokulturne inioce, u potrazi za ovekom, bila ona rasistika ili alijenistika. Strukturalizam i kognitivnost u antropologiji Nakon toga, po
to je antropolo
ki funkcionalizam tradicije Malinovskog prvi uspostavio teorijsko-meto-

Bojan iki

329

dolo
ki zasnovanu istraivaku vezu izmeu dva osnova vida ljudskog postojanja, biofizikog i sociokulturnog, antropolo
ki strukturalizam tradicije Levi-Strosa postao je prvo paradigmatsko teorijsko-metodolo
ko ostvarenje antropologije, tzv.
kola, organizovano na temeljima biolo
kog univerzalizma i kulturnog relativizma. Levi-Stros nije formulisao stvari na takav nain, odmah, trebalo mu je vremena da ƒotkrijeƒ heuristiki znaaj sociokulturnog konteksta za svoj interpretativni sistem, insistirajui u poetku na tzv. univerzalnim karakteristikama ljudskog uma, kao na referentnoj bazi svoje interpretativne metodologije1. Ideja o psihikom jedinstvu oveka nije strukturalistika, naravno. Ona datira, u antropologiji i njenim preteama, jo
iz druge polovine devetnaestog veka, a sam Levi-Stros ubrajao je psihoanalizu, recimo, u idejne sisteme kojima je bio inspirisan u razvoju svoje teorije i metodologije2. Antropologe strukturaliste nisu zanimale nekakve psihike osnove dru
tvenog ivota, ve im je bio potreban okvir za takvo operisanje novim interpretativnim momentom u faktografski ƒsuvojƒ dru
tvenoj nauci, kakva je glavnotokovska antropologija bila do tada, koji je mogao da smisleno ukljui relacionizam, kao jedan od osnovnih analitikih okvira, datog teorijskometodolo
kog usmerenja. To su bili simboli: komunici1 Upor. razliku u analizi mitova starih Grka i ^im
ijan Indijanaca u Lévi-Strauss 1977: 202 i dalje, te Lévi-Strauss 1988: 132 i dalje. 2 V. Li 1972.

330

Za šta su dobri žanrovi?

ramo na kulturno determinisan nain, kulturno kodiranim simbolima, ali ono
to omoguava perpetuiranje takve komunikacije i njenu interkontekstualnost, u izvesnom smislu, barem u pogledu razumljivosti, jesu naela na kojima je ona uspostavljena, tj. logika formiranja i povezivanja simbola3. To poslednje zanima i kognitivnu antropologiju, izmeu ostalog. Kao i strukturalna antropologija, ona polazi od teorijske misli, zasnovane na ideji o univerzalnim ljudskim mentalnim i psihikim karakteristikama, a usredsreuje se na partikularistika, kulturno kontekstualizovana ispoljavanja toga. Veze izmeu dva vida antropolo
kih prouavanja mogle bi se uspostaviti na jo
naina, ali tome nije mesto ovde, ba
kao ni razmatranju svih osnovnih teorijskih postavki antropolo
kog strukturalizma. Namera mi je da stavim naglasak na kognitivnu stranu antropolo
kog strukturalizma ` ako mogu da je nazovem tako ` odnosno na strukturalistiku usmerenost ka razmatranju misaonog, mentalnog, kognitivnog, simbolikog, intelektualnog, ideacijskog reda stvarnosti, na potragu strukturalistikih antropologa za uzronostima i pravilnostima u ljudskoj (kulturnoj) misli, njenim obrascima i formulacijama. Antropolozi strukturalisti to nisu formulisali na takav nain, ali njihove analize i interpretacije kulturno determinisanih simbolikih sistema upuuju na epistemolo
ku ideju, blisku shvatanju da se kultura sastoji od 3

Detaljnije o tome v. u Li 1983.

Bojan iki

331

logikih pravila, a koja su zasnovana na idejama ljudskog uma,
to sa svoje strane predstavlja, opet, kognitivno antropolo
ko razmi
ljanje. I strukturalna i kognitivna antropologija zanimaju se za kulturno operisanje do#ivljavanjem okruujue stvarnosti. Kljuno mesto u tom zanimanju imaju postupci deljenja, razgraniavanja i razvrstavanja, u smislu neke vrste osnovnih misaonih alatki malopre pomenutog operisanja doivljavanjem stvarnosti, emu je ovaj tekst i posveen. qedna od osnovnih strukturalistikih pretpostavki, uostalom, govori upravo o tome. Ona kae, otprilike, da sve
to znamo o svetu, tj. o fizikoj stvarnosti koja postoji nezavisno od nas, saznajemo preko na
ih ula. Sledi, dakle, da na
a spoznaja sveta, a sledstveno tome i nain njegove organizacije, tj. na
eg pona
anja u njemu, biva odreena time kako su nam ula ustrojena, a ustrojena su tako da diskontinuiraju kontinuum. Drugim reima, na
a ula zatvaraju ona blejkovska ƒvrata opaanjaƒ4, sugeri
ui nam da se svet sastoji iz besko4

U prevodu S. Stefanovia, ƒKad bi vrata svesti bila oi
ena, sve bi se javilo oveku kao
to jeste ` bezgraninoƒ, Viljem Blejk (William Blake), ƒVenanje Neba i Paklaƒ. U originalu stoji, meutim, ƒIf the doors of perception were cleansed everything would appear to man as it is, infiniteƒ (podvukao B..). Stefanovi je bio inspirisan posebnim itanjem Blejka, verovatno, u duhu vremena, u kojem je prevodio (20-te godine pro
log veka), dav
i svom izvanrednom prevodu vi
e svedenborgijansku notu, moda, nego
to je to bila Blejkova ideja, ali to nije tema ovog izlaganja

332

Za šta su dobri žanrovi?

nanih skupova, sainjenih od imenovanih klasa objekata, fenomena itd. Na
a stvarnosna organizacija sveta odgovara na
oj mentalnoj slici sveta. Kategorijalni aparat, koji omoguava uspostavljanje veze izmeu stvarnosnog i mentalnog ureivanja sveta, predstavlja jezik, iji temeljni zadatak jeste, zapravo, da izrazi strukturiranje u
to jasnijim pojmovnim kategorijama, odnosno da uva simbolike granice i doprinosi prevazilaenju tzv. temeljnih suprotnosti, tanije da suava obim neklasifikabilnih kategorija, tj. pojmovnih sadraja, koje nije mogue razvrstati jasno na jednu ili drugu stranu nekog opozicionog para. qezik predstavlja, tako, za strukturalne antropologe ultimativnu alatku operisanja uroenom ljudskom sposobno
u strukturiranja. Proizvodi te sposobnosti oitavaju se kao odgovarajue strukture u na
em umu, logiki i kauzalno ustrojene, bilo da se odnose na fenomene iz fizikog sveta, poput klasifikovanja ivotinja, na primer, na one iz ljudskog dru
tva, poput sistema srodstva, recimo, ili na sam jezik.5 Iznutra, u mentalnom svetu, koji je organizovan tako, kako jeste, na osnovu odgovarajueg ustrojstva na
eg ula, imamo neposredne posledice na
e uroene sposobnosti strukturiranja, koje su ureene logiki, onako kako smo u stanju da ih pojmimo, poput strukture jezika, strukture mita, ili strukture srodstva. Na povr
ini, odnosno u stvarnosti, te strukture posredovane su jezi5

Upor.  1997: 83 i dalje.

Bojan iki

333

kom i ispoljavaju se kroz logiki utemeljene celine, poput diskursa govora, mitova ili obrazaca branog i porodinog ivota. Logika koja ustrojava obrasce ispoljavanja mentalno formiranih struktura u stvarnosti, odgovara logici ustrojavanja tih struktura, odakle do prve dolazimo otkrivanjem druge, zapravo, a to inimo obraajui panju na odgovarajui nain jezike upotrebe, odnosno na kategorizaciju koju nam omoguava, razlikovanjem postupaka deljenja, razgraniavanja i razvrstavanja simbola i njihovih stvarnosnih referenci. Ono
to omoguava na
e komuniciranje svim tim, napokon, zasnovano je na postojanju procesa uspostavljanja veze izmeu onoga
to se de
ava u stvarnom svetu i odgovarajuih analoga u na
em mentalnom svetu. Na
a iskustva iz fizike realnosti pretvaraju se u ono
to smatramo ishodi
tem konceptualnog nivoa na
e misli, u tzv. mentalne predstave, mentalne slike, ili ulne slike, odnosno slike u mislima koje formiramo, kako za realno, tj. za fiziki opaljive objekte i dogaaje, poput ivih bia ili zvuka, recimo, tako i za apstraktne koncepte. ulne slike predstavljaju ono
to uspostavlja, prvo, simboliku vezu izmeu objekta ili pojave u spoljnom svetu, pa onda posreduje formiranju pojma u mislima.J Drugim reima, na
e kulture izgledaju tako kako izgledaju ` ukljuujui tu njihove materijalne aspekte, podjednako, kao i njihove idejne poretke ` zbog toga J

Upor. Li 1983: 27 i dalje.

334

Za šta su dobri žanrovi?


to je temeljno svojstvo na
eg uma da onda kada opazimo ne
to, odeli to od ostatka opaaja, prvo, zatim da uoi emu bi to bilo ƒslinoƒ u formalnom smislu, pa da ga razvrsta u odnosu na pretpostavljene formalno sline stvari, ali u odnosu na njih, te da uspostavi granice, onda, kako izme
u formalno slinih, ali ne i identinih objekata, pojava, bia itd, tako i prema ostatku sveta, a polazei od njih. Taj postupak ponavlja se, dalje, na osnovu prevazilaenja formalnih slinosti, te traganja za strukturnim i sadrinskim, ali ostaje isti, u principu, poivajui na postupcima deljenja, razvrstavanja i razgraniavanja. S druge strane, sredi
nja hipoteza svake kognitivne nauke, u su
tini, jeste da mi
ljenje moemo razumeti na najbolji nain u terminima reprezentacionih struktura u umu i komputacionih procesa uz pomo kojih njima operi
emo7. Eksperimentalna istraivanja u onim kognitivistikim disciplinama ` koja ih imaju, naVei deo rada u eksperimentalnim domenima kognitivnih nauka ustrojen je, uostalom, oko ideje da su mentalne predstave na
eg uma analogne strukturama kompjuterskih podataka, a da su raunske procedure na
eg uma sline komputacionim algoritmima raunara, a
to su strukturalni antropolozi tvrdili jo
polovinom pro
log veka. Sve
to se odnosi na op
te i teorijske postavke kognitivne antropologije u ovom tekstu, izneto je na osnovu  2008 (izuzev napomene o taksonomskoj klasifikaciji u fusnoti 20), odakle treba v. literaturu tamo navedenu za detaljnija razmatranja pojedinane problematike. 7

Bojan iki

335

ravno ` zasnovana su, upravo, na ideji da um percipira samo mentalne predstave objekata izvan sebe, a ne same te objekte. Ono
to je nekada delovalo kao svojevrsno nagaanje antropologa strukturalista o prirodi ljudskih ula, tj. o nainu na koji su ona ustrojena, dobilo je potvrdu, meutim, u istraivanjima elektronskih simulacija disperzije luminoznosti i hromatizma ovekovog vidnog polja: um zaista vr
i kategorizaciju sveta u skupove objekata. Slino tome, malopre navedenom odreenju ulne slike odgovaraju rezultati kognitivistikih istraivanja iz oblasti vizuomotorike i audiomotorike, koji tvrde da je na
e mentalno doivljavanje odreenih utisaka iz spolja
njeg sveta organizovano u tzv. perceptivne grupe. Kod vida, na primer, to grupisanje odnosi se na nain na koji se elementi kombinuju ili ostaju odvojeni jedni od drugih u na
oj mentalnoj slici sveta,
to dobrim delom odgovara Liovoj ideji o perceptivnoj vezi izmeu objekta u spolja
njem svetu i pojma u mislima. Grupisanje jeste automatski proces,
to znai da se vei deo toga odigrava nesvesno u na
em vizuelnom polju. Ono
to je bitnije za kognitivnu antropologiju, meutim, kao i za antropologiju uop
te, a
to proizlazi iz rezultata tih istraivanja, jeste obesmi
ljavanje intuitivnog ubeenja da u mozgu postoji striktno izomorfna predstava okruujue stvarnosti. Mentalna predstava, odatle, moe da se opi
e najjednostavnije na sledei nain: ako predstavom smatramo, na primer, neki objekat sa njegovim semantikim svojstvima, onda mental-

336

Za šta su dobri žanrovi?

na predstava jeste mentalni objekat sa semantikim svojstvima. Drugim reima, naglasak je na onome,
to prouavaoce kulture zanima najvi
e, na znaenjima koja se pridaju stvarima i dogaajima kontekstualno, odnosno ` znaenja ne postoje po sebi i za sebe, ve su uvek relacione prirode. Muziki um = kulturni um Umetnika slika predstavlja mnogo vi
e od jednostavnog kombinovanja osnovnih elemenata vizuelne percepcije, poput recimo, boje, luminoznosti, teksture itd. Ono
to umetnost ini od niza linija i boja jeste odnos izmeu ove i one linije, zapravo, kao i nain na koji jedna boja ili forma odraava drugu, na razliitim delovima platna. Slino tome, znakovi i simboli dobijaju znaenja iskljuivo u kontekstu, iz ega proizlazi da, elim li da pokaem bilo
ta vezano za postupke deljenja, razvrstavanja i razgraniavanja u sturkturalnom ili kognitivnom antropolo
kom smislu, moram imati kontekst. ]bog toga, u mom primeru, i pravim razliku izmeu muzike i muzike kulture, mada taj drugi pojam koristim na ne
to drugaiji nain od onoga koji dominira u svakodnevnoj govornoj upotrebi. Naglasak stavljam na kulturu, u tom kori
enju, da bih mogao da je posmatram u smislu odgovarajueg kulturnog promi
ljanja i pona
anja, a kroz naklonost ka odreenoj vrsti muzike, odnosno muzikom anru i

Bojan iki

337

sve
to proizlazi iz toga. Izraz muzika rezervisan je za deo okruujue stvarnosti, koji moe postojati nezavisno od ljudskog sveta, a koji ljudskom percepcijom, kao i kulturnim poimanjem i delovanjem, postaje stoer apstrakcije koja predstavlja na
e konceptualno znanje o muzici kao kulturnoj kategoriji. Taj izraz predstavlja
emu, u smislu kognitivne strukture u na
oj memoriji, znai, stereotipnog koncepta o upotrebi visine tona, njegove boje itd. u konstruisanju odgovarajueg muzikog izraza. Treba obratiti panju na to, meutim, da se sam izraz visina tona odnosi na mentalne predstave organizma o osnovnoj frekvenciji zvuka: to je psiholo
ki fenomen, u potpunosti, koji se odnosi na frekvenciju vibriranja molekula vazduha. Njihovi pokreti i oscilacije mogu biti izmereni, u fizikom smislu, ali na
mozak jeste ono
to ih mapira, u smislu unutra
njeg kvaliteta, koji nazivamo visinom tona. to se tie percepcije muzike, ona je organizovana na slian nain, kao i bilo koja mentalna predstava. Mozak konstrui
e i tu sopstvenu verziju stvarnosti, a to organizovanje se vr
i po
emama. Osnova
ematskog organizovanja muzikog iskustva ukljuuje renik anrova i stilova, kao i razdoblja, ritmova, akorda itd. Nareeno muziko iskustvo postaje tada onaj ƒokidaƒ, koji prespaja percepciju muzike po sebi u odnos prema muzikoj kulturi, tanije, prema odre
enoj muzikoj potkulturi, u okviru nje ` prema anru. Drugim reima, ukoliko postupci deljenja, razgraniavanja i razvrstavanja funkcioni
u na isti ili slian na-

338

Za šta su dobri žanrovi?

in, onda kada je u pitanju odnos izmeu kognitivne obrade podataka na
eg mozga i percepcije fizike realnosti, s jedne strane, i kulturne upotrebe te datosti, s druge strane, postoji razlika izmeu prirodne i kulturne kognitivne operacije u tome
to druga vr
i odreen odabir, ipak, u pogledu toga kako upotrebljava rezultate, tj. posledice tih postupaka, s aspekta onoga ` emu pridaje odreeni znaaj. Ono
to hou da kaem jeste to da rezultati odreenih kognitivistikih istraivanja upuuju na zakljuak da su strukturalni antropolozi bili u pravu, u izvesnom smislu, onda kada su tvrdili da na
mozak podra#ava stvarnost, strukturirajui je. Primer toga predstavlja razlika izmeu kognitivne obrade muzike i kulturne upotrebe toga kroz muziku kulturu. Podaci kojima operi
emo odnose se na muziku, u fizikom smislu, na tonalizaciju zvukova, njihovo kombinovanje itd, a interpretacija tih podataka na na
e mi
ljenje o tome
ta ujemo, ili smo uli, te na pona
anje u skladu s tim mi
ljenjem. Kada kaem to, da drugo navedenim postupkom podra#avamo prvom, imam na umu odnos izmeu svojevrsnog statusa muzike u fizikoj stvarnosti i u na
em umu, a sledstveno i u kulturi. U umu delimo ono od ega mislimo da se sastoji muzika, na melodiju i ritam, recimo, uspostavljamo perceptivnu granicu izmeu te dve kategorije, pa razvrstavamo konkretne muzike celine koje ujemo, u skladu s tim, kako emo imenovati neku melodiju ili neki ritam. Na
lini odnos prema nekoj muzikoj celini, a samim tim i na
e kulturno pona
anje, zavisie od toga

Bojan iki

339

kako smo imenovali njene delove, ponovo ih povezali i izvr
ili novo deljenje, razgranienje i razvrstavanje ` na tzv. muzike pravce, stilove ili anrove. U stvarnosti ne postoji nijedan muziki izraz, koji bi pripadao rokenrolu, klasinoj muzici ili bilo kojem drugom muzikom anru sam po sebi. ovek ga proizvodi s namerom da data muzika celina zvui na odreeni nain, a to, kako moe da zvui uop
te, na osnovu mogunosti koje proizlaze iz samih osobina zvuka, rezultat je ovekove intervencije, u dobroj meri, odnosno od tehnolo
kog ovladavanja akustikom od strane odreene kulture.8 Ono
to hou da kaem, zapravo, jeste da ne
to ne mora postojati potpuno izvan oveka i njegovog dosega da bi bilo podlono takvoj (kulturnoj) kognitivnoj obradi, koja strukturiranjem podraava stvarnosti. Ne mora pripadati ƒdomenu Prirodeƒ, onako kako su to videli klasini strukturalni antropolozi: zvuk jeste ne
to
to postoji nezavisno od oveka, gde god postoji vazduh da mu posreduje, ali na sopstvenu upotrebu zvuka primenjujemo ista naela koja primenjujemo i onda kada su u pitanju jestiva i nejestiva iva bia, ili boje, na primer. Odatle muziki anrovi. Ba
kao
to ne postoji nikakva prirodna granica do koje traje detinjstvo, a od koje smo zreli ljudi, ne postoji ni stvarna granica 8 Dideridu, gusle i sintisajzer razlikuju se dramatino u pogledu toga kakve zvuke mogu da proizvedu, ukljuujui tu bilo koji od osnovnih akustikih elemenata ` visinu, boju tona itd.

340

Za šta su dobri žanrovi?

izmeu hevi-metal ritma i pank ritma, recimo9; postoji u na
em umu, meutim, a to znai i u na
oj kulturi. Slino tome, onda kada defini
emo muziku u kognitivnom smislu, a
to predstavlja postavljanje osnova za potonje definisanje muzike kulture, um vr
i odabiranje kojem kasnije podraava na
e ureivanje sfere muzike kulture: um ima mogunost da se usredsredi na bilo koji element onoga
to ini neki muziki komad, meutim, istraivanje naina na koje pamtimo, a
to se odnosi na vizuelnu i auditivnu percepciju, pokazala su da melodija predstavlja osnov oko kojeg se vr
i kognitivno organizovanje na
eg muzikog iskustva, u prvom redu, a da svi ostali akustini elementi bivaju na osnovu toga kasnije razvrstani, odnosno prvo pridodavanjem odreenim melodijama u nomenklaturnom smislu, a onda i u kulturno evaluativnom smislu.10 Da ponovim, odatle nam muziki anrovi. ]bog ega ba
melodija? Melodija jeste glavna tema muzikog komada, deo koji pevu
imo, niz tonova koji je najprisutniji u na
em umu. Melodija je definisana odnosom sukcesivnih visina tona u odreenoj jedinici vremena. Veini ljudi nije problem da prepoznaju melodiju, odsviranu u vi
em ili niem tonalitetu od onog u kojem su je uli ranije. O njoj moemo razmi
ljati kao o apstraktnom prototipu, koji nastaje kombinacijom to9 Uzev
i obzir da su najuobiajeniji metri u zapadnoj kulturi 4/4, 2/4, 3/4, bilo o kojoj vrsti muzike da se radi. 10 V. Levitin 200J: 18.

Bojan iki

341

naliteta, tempa, instrumentalizacije itd. Melodija predstavlja neku vrstu zvunog objekta, koji zadrava svoj identitet, uprkos transformacijama. Predstava melodije jeste ono
to se razlikuje od anra do anra, onda kada je u pitanju kognitivni odnos prema ovekovim operisanjem akustinih mogunosti fizikog sveta. To je nivo nomenklature, koji ƒpriprema terenƒ za kulturnu evaluaciju. Kada je u pitanju razlikovanje anrova, na osnovu melodije, u rok muzici, recimo, tipine su posebne melodije za strofe i refren, a strofe se razlikuju promenom rei (koje se pevaju), ali esto i promenom instrumentacije (onoga
to se svira). U klasinoj muzici, melodija predstavlja poetnu taku za kompozitora koji kreira varijacije na tu temu, odakle ta tema (znai, melodija) moe biti kori
ena kroz ceo komad, u razliitim formama. Ovako, kako sam to izloio, pome
ao sam deljenje i razvrstavanje. Izvr
io sam primarnu podelu muzikih anrova u zapadnoj kulturi ` a to znai i u onoj kojoj lokalno pripadam ` na osnovu karakteristika melodije, tj. njenog pona
anja u datoj muzikoj celini. To ƒpona
anjeƒ nije samostalno, razume se, ve je u pitanju odgovarajui nain njene upotrebe, ali to ne menja stvari onda kada govorim o razlici, prilino tananoj, priznajem, izmeu na
e kognitivne obrade podataka i svesnog, kulturnog manipulisanja njima. U datoj podeli, meutim, ƒrokenrolƒ nije ono
to treba da stoji naspram ƒklasine muzikeƒ. Upotreba kategorije ƒrokenrolƒ predstavlja razvrstavanje, po
to se radi o jednoj

342

Za šta su dobri žanrovi?

od kategorija anra popularne muzike. Na to upuuje nain razgranienja muzikih anrova, izvr
en na osnovu upotrebe melodije. Treba obratiti panju na to, meutim, da tako uspostavljena granica nije ni
ta vi
e stabilnija, ili manje propusna, od bilo koje mito-logike granice klasinog antropolo
kog strukturalizma, te da njeno ouvanje ili prevazilaenje zavisi od situacije do situacije: da li govorimo samo o granici izmeu muzikih anrova, kao o zvuku kojeg moemo zapisati, ili o tome da anrovsko odreenje moe zavisiti od vrste instrumenta koji je upotrebljen da bi se neki muziki komad odsvirao, ili o tome, pak, da li su dopu
tene varijacije na temu izvornog dela itd. ` sve to moe uticati na opredeljenje da neki muziki komad, ili neko muziko izvoenje, proglasimo ovim ili onim muzikim anrom. Kako god da bilo, razgraniavanje, deljenje i razvrstavanje, obavljeni na takav nain, uzimaju u obzir samo one pojmove, koji su dovedeni u neposrednu meusobnu vezu tim postupcima. Strukturalno razvrstavanje kao da predstavlja kontekst sam po sebi i pored toga
to se insistira na stanovi
tu da ono ime se operi
e nema znaenje po sebi. Kako to znaenje potie od me
usobnog kontekstualizovanja, u stvari, pretpostavlja se da postoji taj op
ti znaenjski referentni okvir, bilo da ga moemo nazvati socijalnim ili sociokulturnim u uem smislu, kao onda, kada je u pitanju znaenje mitova ili pravila vezanih za ishranu, ili da ga moemo specifikovati dodatno, pa tvrditi njegovu poseb-

Bojan iki

343

nost u okviru datog kulturnog konteksta, kao u sluaju muzike i ine joj kulture, u ovom sluaju. Da bi se objasnilo to, kako muzika predstavlja pokretaku osnovu za promi
ljanje muzike kulture i pona
anje u skladu s tim, treba uzeti u obzir injenicu da, za razliku od mitova u tzv. primitivnim dru
tvima, mora postojati aktivan odnos pojedinaca prema njoj, koji je stvar kulturne mogunosti, a ne kulturne neumitnosti. Kultura se ui, izmeu ostalog, a to podrazumeva razliite stepene uspe
nosti u savladavanju ƒgradivaƒ, ak i u predtehnolo
kim kulturama ` u
ta neu ulaziti dalje ovde ` ali ukljuuje i afinitete u pogledu ƒnauenogƒ,
to sve sugeri
e postojanje procesa odabira na kognitivnom planu. Kako to funkcioni
e na nekom stritkno unutra
njem planu ` oznaili ga kao neurolo
ki, psiholo
ki, nesvesni itd. ` nije predmet ovog teksta, a nisam siguran ni da jeste poznato, u potpunosti. Ono
to razmatram ovde, jeste posledica svesnog odabira, odnosno polazi od teze strukturalnih antropologa da arbitrarnost i konsenzus jesu svojstva kulture, pa i na
e misli onda, kada povezujemo stvari i njihova znaenja, ali da kultura nije nasumina, ako ni zbog ega drugog, onda zbog toga
to, ako ne usklaujemo na
a pona
anja, prema uspostavljenom odnosu izmeu stvari i znaenja, uspostavljamo ih u odnosu na njega, barem. Ono
to kognitivna antropologija ima da doda tome, jeste tvrdnja da proces kulturnog operisanja pojmovima poiva na principu meusobne aktivacije lingvistikih oblika i kognitivnih
ema, u tom smislu da

344

Za šta su dobri žanrovi?

se imenovani pojmovi asociraju u memoriji sa kulturnim modelima. Kulturni modeli jesu apstrakcije, koje predstavljaju na
e konceptualno znanje o neemu, a sastoje se od meusobno povezanih nizova elemenata, odnosno
ema, kojima je strukturisano na
e znanje o onome na
ta se model odnosi. Drugim reima, diskontinuiranje moe ili ne mora da bude posledica odgovarajueg ustrojstva na
ih biolo
kih datosti, ali na osnovu njega funkcioni
u sve ne
e mentalne operacije, iji rezultat jesu kulturne informacije. Govorei o muzici, tako, moramo u uzeti u obzir da njeno anrovsko razgraniavanje, deljenje, razvrstavanje, na osnovu melodije, nije jedini nain da uspostavimo sopstveni odnos prema njoj, te da konstrui
emo muziku kulturu, na osnovu toga. Neuhvatljivi aspekt linog afiniteta ne predstavlja prvi element muzikog modela u na
oj kulturi, svakako, ali predstavlja osnovu njene utilizacije,
to spada u agendu kongitivne antropologije, takoe: osim toga,
to smo upoznati s konceptualizacijom neega u na
oj kulturi, mi moemo da uestvujemo u utilizaciji tog neega, za
ta nam je potrebna svojevrsna idiosinkrazija u kulturnom saobraanju sa drugima. Slino tome, kao
to razumemo gestovnu komunikaciju, iako njene fizike posrednike ostvarujemo svako na svoj nain11, tako se uklapamo i u komunikacioni aspekt kulturnog konceptualizovanja muzike: prepoznajemo kulturno kodirane granice mu11

O tome detaljnije v. u  2002: 237 i dalje.

Bojan iki

345

zikih anrova, ali smo u stanju da ih preemo ili zanemarimo, ukoliko nam se neki muziki komad zaista dopada. Delimo, razvrstavamo i razgraniavamo muziku tako, znai, da sami upravljamo tim procesima, u okviru mogunosti koje su nam kulturno ponuene (ili: nametnute, svejedno, ali za konkretnu temu ` nebitno). Orijenti
emo se, u tom smislu, prema unutra
njim svojstvima samog muzikog komada, koji je u pitanju, ali i prema tome koji kulturni kognitivni model on aktivira. Neka muzika nam se svia zbog toga
to zvui tako kako zvui, jednostavno, ali prema nekoj razvijamo afinitet zbog toga
to predstavlja ono oko ega konstrui
emo muziku kulturu, tanije zbog onoga iz sociokulturne stvarnosti sa im je povezujemo znaenjski, ali emotivno i afektivno, takoe. Razlikuju se kriterijumi na osnovu kojih to inimo onda, kada je u pitanju muzika i onda, kada se radi o muzikoj kulturi. Muzike celine moemo da razlikujemo intuitivno. Govorimo li o pesmama, recimo, pored melodije, specifine visine tona, ritma, one poseduju op
te sazvuje, tzv. soninu boju. To je slino poimanju kvaliteta, koji ini da ravnice izgledaju na jedan nain,
ume na drugi, a planine na neki trei nain, a da smo u stanju da izvr
imo dodatno unutarkategorijalno razlikovanje, pa da kaemo to, da se ravnice Srema razlikuju od ravnica Banata, a planine istone Srbije od planina zapadne Srbije: pre prepoznavanja bilo kog detalja slike tih predela, mentalno sagledavamo njihovu op
tu sliku, pej-

346

Za šta su dobri žanrovi?

za. Taj kognitivni pejza, mentalna predstava strukturirane celine koja znai ne
to, razlikuje se od svega drugog, a omoguava sopstveno unutarkategorijalno razlikovanje. Njega razmatramo kao celinu, kao neku vrstu kognitivnog konteksta po sebi. Sazvuje, ili auditivni pejza, doivljavamo kao jedinstvenu predstavu, tako, koja se ne odnosi na pojedinane pesme, govorimo li o popularnoj muzici, na primer, a to je ono
to nam omoguava da identifikujemo autore ili izvoae pesama, ak i onda kad ne prepoznajemo odreenu pesmu. Rani albumi ƒBitlsaƒ (The Beatles) poseduju odreenu vrstu boje tona, koja omoguava prepoznavanje nekih pesama kao pesama ƒBitlsaƒ, ak iako odreenu pesmu nismo uli nikad. Te op
te timbralne predstave, sazvuja, odnose se i na itave muzike periode, odnosno na muzike anrove i podanrove: muzika 30-ih godina XX veka razlikuje se, uop
teno, od muzike 80-ih godina tog veka, ne ulazei u njeno bilo kakvo dalje razvrstavanje, ba
kao
to se hevi-metal muzika razlikuje od disko muzike. Sa druge strane, muziku ne povezujemo samo sa muzikim izvoenjem. Na prvom mestu, slu
anje muzike ukljuuje poseban i iv niz memorijskih kljueva, u kojima je kontekst enkodiran zajedno sa delovima seanja,
to znai to, da u seanju ukr
tamo muziku koju smo slu
ali u razliitim prilikama u ivotu, s dogaajima koji su se de
avali u tim prilikama. Proizlazi to, da muziku povezujemo s odreenim dogaajima i odreene dogaaje povezujemo s muzikom, na linom pla-

Bojan iki

347

nu, pre svega. Pored toga, meutim, muziku povezujemo i sa takvim prilikama koje nemaju neposredne veze s nama samima, ili je ta veza posredna, u tom smislu da ne ukljuuje muziku koju mi slu
amo, ve na
evaluativni odnos, naje
e negativan, prema muzici, koju slu
aju drugi. Ta dva naina nadgradnje muzike muzikom kulturom predstavljaju zajedno platformu na kojoj se vr
i takva kategorizacija muzike, koja ukljuuje postupke deljenja, razvrstavanja i razgranienja, takoe, ali na osnovu nameravanog kontrastiranja, izmeu onoga
to e se nai s jedne i druge strane granice, prvo, a zatim i unutar generikih kategorija. Kao
to je to reeno malopre, osnovu kognitivnog razvrstavanja muzike u na
oj kulturi trebalo bi da predstavlja razgranienje izmeu tzv. klasine i tzv. popularne muzike, zasnovano na melodijskim karakteristikama. Specifikujemo li kulturni kontekst na srpsku lokalnost, meutim, anrovsko razvrstavanje muzike dobija sasvim drugaiji oblik, polazei od ne
tog
to nema veze s unutra
njim svojstvima melodije, zapravo. Niko nee sporiti razlikovanje klasine i popularne muzike, na primer, ali se toj razlici nee pridavati tolika panja u evaluativnom smislu, kolika razgranienjima druge vrste. Slu
aoci klasine muzike i odreenih vrsta popularne muzike, uostalom, esto predstavljaju

348

Za šta su dobri žanrovi?

istu kategoriju osoba12. Razlikovanje e se vr
iti izmeu samih kategorija popularne muzike, dakle u okviru kognitivno odreene anrovske kategorije i biti posledica sociokulturne evaluacije muzike kulture, pre, negoli muzike same po sebi. Granica koja se uspostavlja radi toga, jeste granica dru
tvenih elita, zapravo, a ne muzikog izraza po sebi, a od toga polaze, onda, postupci deljenja i razvrstavanja. Razgranienje kao kulturno kategorisanje Granica o kojoj je re uzima u obzir, dakle, odgovarajue sociokulturne ideologije, odnosno kulturno mi
ljenje i pona
anje, kao i dru
tveni svetonazor, emu muzika predstavlja posrednika i simbol, istovremeno. Kao
to sam to rekao, ve, mi
ljenje na kojem je zasnovana iskljuuje iz odgovarajuih kognitivno-strukturirajuih postupaka klasinu muziku, usredsreujui se na forme popularne muzike. Ono
to je postavljeno 12 Kako god shvatili tu vrstu informacije ` kao nemotivisano

lino saop
tenje, etnografsku crticu ili usputno zapaanje, moram izneti to, da nisam sreo nikoga, nikada, ko bi slu
ao/la klasinu muziku i bilo koji vid muzike, kategorisan u paradigme ƒnarodne muzikeƒ ili ƒturbofolkaƒ, ve u zavisnosti od vremenskog okvira kategorizacije. To se ne odnosi na razliite oblike tzv. etno-muzike ili world music, ali ovde mi nije cilj razmatranje postojeih anrovskih razvrtavanja, ve razmatranje postojanja tog principa i njegovog sociokulturnog smisla.

Bojan iki

349

jedno naspram drugog, podeljeno je u smislu binarne opozicije, iji jedan kraj predstavlja kategorija ƒdobrogƒ, ƒpoeljnogƒ, ƒispravnogƒ i tome slino, a drugi kraj kategorija vrednosno suprotnog znaenja. anrovske kategorije, koje su u pitanju, jesu ƒrokenrolƒ i ƒturbofolkƒ, naravno13. Svestan sam toga, koliko takvo predstavljanje situacije jeste uop
teno, kao i postojanja moguih stvarnosnih meukategorijalnih transgresija, ali svrha ovog izlaganja nije utvrivanje injeninog stanja toliko, koliko predstavljanje i razmatranje odreenih principa mentalnog ureivanja sveta. Muzika kultura sadri onoliko muzike, meutim, koliko u svakoj
ali ima
ale; to znai da muziko anrovsko razgraniavanje nije svrha, samo po sebi, ve sredstvo za izraavanje neeg drugog, a to se odnosi i na deljenje anrova jednih od drugih, te na dalje unutarkategorijalno razvrstavanje muzikih formi unutar njih. Muzika konotira estetiku i ono
to se naziva ƒlinim unutra
njim doivljajemƒ, obino, ali muzika kultura konotira ne
to sasvim drugo,
to jeste u relacionoj vezi s tim, esto je determinantno u tom pogledu, a to je sociokulturna ideologija. Ne govorim o politikoj Podela bi mogla da se prati jo
od one, na ƒzabavnuƒ i ƒnarodnuƒ muziku, pa da se pokae (be)smisao sadrinskog generisanja pojmova ƒizvorna narodna muzikaƒ i ƒnovokomponovana narodna muzikaƒ, kao i zaetak unutarkategorijalne diferencijacije ƒzabavneƒ muzike, koja e dovesti do postepenog gubljenja tog pojma iz javnog govora, ali to ne spada u cilj ovog rada; v. fusnotu J. 13

350

Za šta su dobri žanrovi?

ideologiji, razume se, mada i ona moe biti ukljuena tu, ve o partikularizaciji sociokulturnog svetonazora u takvom dru
tvenom i kulturnom kontekstu, koji predstavlja popri
te borbe, zapravo, bilo za hegemoniju, bilo za autonomiju, razliitih vrednosti, normi, stavova prema ivotu, pona
anja, vizija budueg razvoja dru
tva, naina odluivanja itd. Tome bi odgovarala podela na ƒdve Srbijeƒ, u lokalnom sociokulturnom kontekstu, na primer, nastala 90ih godina pro
log veka, navodno, koja govori o ƒnacionalnojƒ, ƒnarodnjakojƒ, ƒpatrijarhalnojƒ, ƒklerikalnojƒ, ƒzaostalojƒ itd. Srbiji, naspram ƒkosmopolitskeƒ, ƒevropskeƒ, ƒdemokratskeƒ, ƒtolerantneƒ, ƒnapredneƒ itd. Srbije.14 Granica koja deli ta dva paradigmatska pogleda ` ne toliko na samu zemlju, koliko na ljude u njoj ` odgovara onoj, koja deli turbofolk od rokenrola, ponovo ` ne odnosei se toliko na muziku, koliko na one koji je slu
aju. Naveo sam taj primer, ba
zbog toga, da bih pokazao kolika razlika postoji izmeu mentalnih operacija Govorim o podeli koja postoji u ovda
njem javnom govoru na nekoliko nivoa: u medijima, u svakodnevnoj interpersonalnoj komunikaciji, u strunoj literaturi razliitih disciplina. Ispoljava se drugaije, na svakom od tih nivoa (ukljuujui i neevaluativno bavljenje njome), odakle bi njeno razmatranje trebalo da uzme u obzir sve te posebnosti, a da ne polazi od obrasca, kakav je naveden ovde. qa se zadravam na njemu ovde, meutim, po
to govorim o odreenom principu mentalnog operisanja kulturnim artefaktima (i fizikog sveta), emu su podreeni svi primeri u tekstu. 14

Bojan iki

351

kojima ƒureujemoƒ svet, pre nego
to ponemo da mislimo o njemu i delamo u njemu, zaista, i stvarnosti. U stvarnom ivotu, transgresija pomenutih granica odvija se vi
esmerno,
to pokazuju javno izraene politike preference pojedinih ljudi iz muzikog anrovskog domena rokenrola, recimo, koji se mogu karakterisati u politikom smislu u ƒnacionalnuƒ paradigmu, na primer, ali na koje ne bi mogle da se primene sve, niti veina, onih kategorijalnih karakterizacija, koje korespondiraju odgovarajuem delu paradigmatizacije ƒdve Srbijeƒ15. Veoma mali broj ljudi doivljavae svet upravo tako, kako su ga strukturirali, meutim, opstajui na svojevrsnom omen est nomen pogledu na ƒivot, Vaseljenu i sve ostaloƒ1J. Bez obzira na to,
to smo svi svesni jaza, koji postoji izmeu mentalne predstave, nastale na 15 Bora €orevi deklarisao se kao pristalica tzv. narodnjakog bloka u periodu 2007-2008, recimo, jo
ranije kao ƒnacionalistaƒ i pre izbijanja rata na teritoriji biv
e SFRq, ali nije bio pozvan da uzme ue
e u projektu ƒPesme iznad Istoka i ]apadaƒ 2001. godine, dok je grupa ƒDarkvud dabƒ (Darkwood Dub) predstavljala okosnicu tog projekta, na primer, ali nikada nije javno izraavala politike preference. ƒPesme iznad Istoka i ]apadaƒ, u izdanju PGP RTS, predstavlja kompakt disk s 13 pesama, na stihove vladike Nikolaja (Velimirovia), koje su uglazbili razliiti izvoai, mahom rokenrol provinijencije, iz Srbije, ^rne Gore i Republike Srpske, pod uredni
tvom jeromonaha qovana (œulibrka). 1J Floskula Daglasa Adamsa (Douglas Adams) iz ƒAutostoperskog vodia kroz Galaksijuƒ.

352

Za šta su dobri žanrovi?

osnovu takve kategorizacije, i onoga
to znamo o stvarnoj situaciji u tom pogledu ` vezanoj za konkretne osobe, ako tako hoete ba
, veoma rado uspostavljamo takve znaenjske veze, koje su nastale postupcima deljenja, razvrstavanja i razgraniavanja, na sociokulturnoj osnovi, tretirajui ih tako, kao da su kudikamo ƒprirodnijeƒ, odnosno kao da zaista odraavaju unutra
nji kvalitet onoga na
ta se odnose. Slino vai i onda, kada govorimo o muzikim anrovima. Rasprave o formalnim karakteristikama muzikih oblika, razvrstanih unutar kategorije ƒrokenrolƒ, podseaju na rasprave o vrstama biblijskog teksta, pomalo: ne odraavaju ƒstvarneƒ razlike toliko, koliko neije stavove o tome17. U muzikom smislu, ambijentalna muzika ili neke vrste elektronske muzike trebalo bi da budu svrstane u ƒklasinuƒ, pre, negoli u ƒpopularnuƒ muziku, uzev
i u obzir kriterijum melodije za odreenje granice izmeu tih kategorija18. U stvarnosti,  , >  % : "   , Antropologija J: 117-139. Bojan iki
A QUOI SERVENT LES GENRES? Partage, delimitation et classification dans lanthropologie structurale et cognitive, sur lexemple de la culture musicale Enfant théoriˆue et méthodologiˆue de Lévi-Strauss, le structuralisme anthropologiˆue, représente un des points de départ les plus importants de l‡anthropologie cognitive. Parfois jugée trop abstaite par des esprits ƒprtiˆuesƒ, élevés dans la tradition scientifiˆue empiriste anglo-américaine, la pensée de Lévi-Strauss a été transmise par les travau‰ des structural-fonctionnalistes britanniˆues, avant tout de Douglas et de Leach, ˆui ont par ailleurs orienté ses postulats dans le sens d‡une particularisation conte‰tuelle d‡un universalisme incontesté. La manière dont fonctionne l‡entendement culturel humain représente de son côté un des principau‰ fondements de l‡anthropologie cognitive, ˆui hérite de l‡anthropologie structurale ce ˆu‡elle a en commun avec celle-là ` tout à fait dans l‡esprit structuraliste ` l‡intérêt pour les processus de partage, de délimitation et de classification, dans le sens

360

Za šta su dobri žanrovi?

d‡une activité culturelle e‰ercée par l‡e‰périence de la réalité environnante. L‡e‰emple, sur leˆuel je vais m‡appuyer dans ce te‰te, est la musiˆue, plus e‰actement la culture musicale, e‰pression ˆue j‡utilise voulant sous-entendre ˆue le penchant pour une sorte de musiˆue, ou un genre, est ici considéré dans le sens d‡une réfle‰ion et d‡un comportement culturels correspondants. Mots-clés: anthropologie cognitive, structuralisme anthropologiˆue, genre, musiˆue: classiˆue, musiˆue rock, musiˆue ƒpopulaireƒ.

Bojan iki
WHAT ARE GENRES GOOD FOR? DIVISIONS Demarcations and classifications in structural and cognitive anthropology, on the example of music culture Levi-Strauss‡s theoretical-methodological legatee‡ ` anthropological structuralism was one of the most important theoretical frameworks used in cognitive anthropology. Since it was sometimes too abstract for practical‡ minds, trained in British-American empirical traditions, Levi-Strauss thought was mediated through the works of British structural-functionalist, particularly those of Mary Douglas and Edmund Leach, who established its premises as a kind of conte‰tualised particularism of the unˆuestioned universalism. Ideas about the way in which human cultural mind functions, is one of the corner stones of cognitive anthropology,

Bojan iki

361

which cognitive anthropology shares with structural anthropology, and from which cognitive anthropology actually inherits what it shares with structural anthropology ` this sounds properly structural ☺ - that is: an interest in the processes of division, demarcation and classification in a sense of cultural management of a perceived surrounding reality. An e‰ample for such analysis, that I use in this paper, is music, or more precisely music culture, an e‰pression that I use in order to imply that the affinity to a type of music, or musical genre should be understood in a sense of a particular cultural way of thinking and acting. Key words: cognitive anthropology, anthropological structuralism, genre, music: classical, rock ‡n‡ roll and so called folk.

Sadraj Re urednice ........................................................................

5

Ivan Kovaevi
................................................................... Modernizam i strukturalizam

8

Srpska etnologija|antropologija u poslednjoj etvrtini dvadesetog veka

Modernisme et structuralisme

Ethnologie|anthropologie serbe dans le dernier quart du vingtième siècle

Modernism and structuralism

Serbian ethnology|anthropology in the last twenty five years of the twentieth century

Milo Milenkovi
............................................................... Eh, da je Derida propustio taj let...

O procenjivanju 5dometa5 tzv. 5amerike antropologije5 iz Beogradske strukturalno-semioloke kole antropologije folklora

Eh, si Derrida avait manˆué ce vol ...

Sur l(évaluation des 5performances5 de la prétendue 5anthropologie américaine5 vu de la perspective de l(Ecole de Belgrade structural-sémiologique de l(anthropologie du folklore

If only Derrida missed that flight...

About the assessment of the 5academic achievements~ of the so-called 5American Anthropology~ by Belgrade Structural-semiotic School of Folklore

32

364

Sadržaj

Gordana Gorunovi
.......................................................... Gerc vs. Levi-Stros: latentne strukturalne pretpostavke u Gercovom kulturalizmu?

58

Geertz vs. Lévi-Strauss: des hypothèses structurales sous-jacentes dans le culturalisme de Geertz? Geertz vs. Levi-Strauss: Latent structural dispositions in Geertz theory of culture‡? Ivan Vukovi
......................................................................... Transcendentalni idealizam i strukturalizam

9J

L‡idéalisme transcendental et le structuralisme Transcendental idealism and structuralism Ljiljana Gavrilovi
............................................................. 108 Levi-Stros : UNESCO = antropologija : politika Lévi-Strauss : UNES^O • anthropologie : politiˆue Levi-Strauss : UNES^O • anthropology : politics Vlado Kotnik ........................................................................ 13J Lévi-Strauss and the Opera Lévi-Strauss et l' Opéra Levi-Stros i opera

Strukturalna antropologija danas

365

Senka Kova ......................................................................... 172 Klod Levi-Stros: maska i mit ^laude Lévi-Strauss: le masˆue et le mythe ^laude Levi-Strauss: Mask and Myth Aleksandar Palavestra .................................................. 19J Strukturalizam u arheologiji Structuralisme en archeologie Structuralism in Archaeology Ines Prica ............................................................................... 21J "Pobuna oznaitelja": suvremena radijacija pojma bricolage ƒRebellion du signifiantƒ: le rayonnement contemporain du concept de bricolage ƒRebellion of the signifierƒ: ^ontemporary effects of the concept bricolage Dragana Antonijevi
........................................................ 24J Povodom Levi-Strosovog koncepta "motiva zaborava". Struktura poreme4ene komunikacije i stilovi miljenja u tranzicijskoj Srbiji A propos du concept de motif de l‡oubli de Lévi-Strauss La structure de la communication perturbée et styles de pensée dans la Serbie en transition In regard to Levi-Strauss‡s ƒmotive of oblivion Structure of disturbed communication and styles of thoughts in transitory Serbia

366

Sadržaj

Danijel Sinani ...................................................................... 29J Strukturalizam u prouavanju narodne religije u Srbiji Structuralisme dans l‡étude de la religion populaire en Serbie Structuralist inspired research of folk religion in Serbia Bojan iki
............................................................................ 32J Za ta su dobri anrovi? Deljenje, razgraniavanje i razvrstavanje u strukturalnoj i kognitivnoj antropologiji na primeru muzike kulture A ˆuoi servent les genres? Partage, délimitation et classification dans l(anthropologie structurale et cognitive, sur l(exemple de la culture musicale What are genres good for? Divisions, demarcations and classifications in structural and cognitive anthropology, on the example of music culture

Izdavai: ƒSrpski genealo
ki centarƒ, Radnika 50, Beograd i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, ika Ljubina 18-20. ]a izdavae: Filip Ni
kanovi i Bojan iki. Urednik: Miroslav Ni
kanovi. Lektura: Aleksandra qak
i. Prevod rezimea na francuski: dr Tamara Vali. Prevod rezimea na engleski: dr Marina Simi. Likovna realizacija Du
an €urica. Kompjuterska obrada i
tampa: SG^, Beograd. Tira 500 primeraka. Beograd 2009.

^IP ` $  

"  , &" 39:929  -  .(082) 39:165.75"20"(082) STRUKTURALNA antropologija danas : tematski zbornik u
ast Kloda Levi-Strosa / uredila Dragana Antonijevi. - Beograd : Srpski genealoki centar : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2009 (Beograd : Srpski genealoki centar). 366 str. : tabele, graf. prikazi ; 17 cm. - (Etnoloka biblioteka / [Srpski genealoki centar] ; #knj. #40) "Tematski zbornik 'Strukturalna antropologija danas' nastao je kao rezultat dodatnog teorijskog i metodolokog promiljanjai analiti
kog produbljivanja onih ideja, stavova i koncepata koji su se mogli
uti u usmeno izloenim referatima na meunarodnom nau
nom skupu 'Strukturalna antropologija danas : u
ast Kloda Levi-Strosa', odranom u novembru 2008. godine, povodom stogodinjice roenja ovog velikog nau
nika i mislioca XX veka." --> str. 5. - Radovi na srp. i engl. jeziku. - Tira 500. - Str. 5-6: Re
urednice / Dragana Antonijevi. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz veinu radova. Rezimei na franc., engl. i srp. jeziku. ISBN 978-86-83679-57-7 (SGC) 1.    ,  [  ] [   ] a)  - ,  (1908-) -  ! b) $  -  %& - 21 -  ! COBISS.SR-ID 170266380