Medialogike (vreme filozofije i razonode) 9788685831157

Citation preview

. ., dr Srdan DamnJanov1c

(vreme filozofije i razonode)

e

i

M

Il\fTERN?1TIONi\L -----~~~--~

NOVI SAD, 2009.

dr Srdan Damnjanovic MEDIALOGIKE (vreme filozofije i razonode)

Izdavac Media Art Service International www.mediart.org [email protected]

Edicija

knjiga 12

Urednik edicije, za izdavaca Rastislav Durman

Urednik izdanja Nevena Simin

Korektura Lidija Lazar Dizajn i kompjuterska priprema Emil Otrupcak

Stamp a "Maxima graf' Petrovaradin

Tiraz: 1500 primeraka Objavljivanje ove knjige omogu6io je Fond za otvoreno drustvo Srbije.

me filozofij e i

Novi Sad, februar 20090

d

U Piatonovoj eiektronslko,j Ulazak u pecinu Neka ne ulazi onaj ko ne poznaje niass media! J-Ialteri i 3,kairovi"' u kolevd srp§ke .8 Hajka na Jelene

camera su za sve) Etnocentrizmn, mrznja i demagogija Vox popuJi 9 vox dei? - stir. 13 Kie veCinskog stanovista Slaboda i vladavina kica Unzesto lova na kic - promovisanje i umetnickih §mrt fa§izmu1, Sfobodan nairodu.! . 15 Fasizam nefasista i ant(fasista Fasizam fa.Sista i etiketiranje kriticara fasizma J_jcemerje na elektronski nacin - str. 17 Slavari i patriote sa Hare Krisnoni na usnama Dvolicnost i elektronsko licerne1je teskoj zlou.pot:rebi paronima - stir. 19 Leksika Makijavelijevih tlaka StetoCinstvo u revizionizmu i Staljiniznzu Dobri ljudi i njihove argu.n1.entati.vne cu.di - str. 21 tipovi i Jezuitizmn svih dobrih ljudi Internet televizija - revolucija :na prnrnohu? - stir. 22 Pazi, snimmno ,, Velikog bra ta"! Hakeri i prepisivaCi Teorija komu.nikativ:nog d.ehmja i novinar sa ulice - stir. 23 Kritiflw-frazeoloski necnik mediaiogike ·· str. 25 Cenzura A1edijska manipulacija Neaktivno slusanje NeCitarlje knjiga Retoricka zamka Simulakrum S'.tran o d ,, Vtl"l , eizKog brata " Tv-totalitarizmn Zargon autenticnosti 1

5

Izazovi i giranke hakerske etike - str. 30 H akeri i krekeri Hakerska i protestantska etika Akademija iii manastir? Kratak dah sajber provokacije? (Ne)podnosljiva brzina promena - str. 34 14. Varvarstvo kuUure i elektrom;ki mediji - str. 35 15. Smisao i patologija komu.nikacije - str. 36 Rezime a) Od filozofije ka komunikaciji Hajdegerov podsticaj osvesCivanju komunikativne problematike Subjektivni i objektivni um b) Pojam komunikativnog delanja i svet zivota Problem racionalnosti i pojam komunikativnog delanja Komunikativno delanje i svet zivota Patologija komunikacije ili kolonizacija zivotnog sveta Literatura Summary

Rec autora

6

lJ Platonovoj elektronskoj pecini

Kako stvar stoji sa istinom i nepristrasnoscu u masovnim medijima? - pitamo se naziv za ljudsku masu, cesto, a pogotovo u predizbomo vreme. ,,Masa" je rnno' H~i~'U i elementarno, u cemu u dnevno razumevamo kao neku osnovnu jedinicu istine.

Ulazak u pecinu Masovni mediji ne samo da predstavljaju nego i formiraju tzv. javno mnjenje. Mnjenje je, prema filozofskom uvidu, cudna mesavina istine i neistine. U jednoj od najpoznatijih filozofskih alegorija, Platon pise o problemu istine, saznanja, komunikaciji koja je data u specificno ljudskoj situaciji kroz formiranje mnjenja: ,,Zamisli da ljudi zive u nekoj podzemnoj peCini i da se duz cele pe6ine provlaCi jedan siroki otvor koji vodi gore, prema svetlosti. u toj pe6ini zive oni od detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da ne mogu okretati glave. Svetlost im, medutim, dolazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih leda ( ... ) Kada bi neko od njih bio osloboden okova i bio prinuden da odjednom ustane, da okrene vrat i pogleda prema svetlosti, da moze da vidi one stvari Cije je senke nekada gledao, sta mislis sta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo kojestarije, da je sada mnogo blizi realnosti i istini?" Platonova prica o pe6ini je prvi opis medijske svesti nastale u masovnoj komunikaciji, koja zahteva jedan spoljasnji, tehnicki izvor svetlosti. Platonova vatra asocira na sustinu tehnoloskog mass media: radio, televizija, internet i virtuelno komuniciranje, jesu svetlost elektronske istine, zbog koje se sve teze razaznaju prirodni oblici. Javna komunikacija, koja je ubrzala sve oblike zivota pretvorila je komunikaciju u neistinu, privid i laz, bas zato sto je masovna, zasnovana na javnom mnjenju. Filozofska presuda elektronskim rnedijima je nedvosmislena: elektronska komunikacija je zlo ! Iza intemeta stoji necastivi licno. Zar nikada nije bilo vise manipulacija, sofizama, lazi i simulakrnma?! Manipulise se svime - cak i anketa, objektivno ispitivanje javnog mnjenja (mefavine lazi i istine) postaje cista laz, prorocanstvo koje samo sebe ispunjava, teorijski konstrukt koji dovodi do sopstvenog ispunjenja. Objektivno predstavljaju6i izbome prognoze, navodimo znacajan deo javnosti da svoj glas pokloni onome ko ima (navodno) vise sansi, sve u skladu sa paradigrnaticnim uverenjem javnog mnjenja. Danas se istinom, a ne lazima, najubojitije rnanipulise. Time sto utice na nasa uverenja i stavove, istinita informacija prestaje biti nepristrasna, dok se sasvim ne ,,odlepi" u neku drugu, virtuelnu stvamost. Dali su masovni mediji bas tako mracni?

'7

Neka ne ulazi onaj ko ne poznaje mass media!

Parafraziraju6i natpis koji je stajao na ulazu u Platonovu Akademiju, pojedini mislioci ciljaju na samu sustinu moderne kulture. Urnesto rnatematike, uslov za bavljenje filozofijom je poznavanje mass media. A to znaci napustiti poziciju iskljuCivosti i umesto traganja za pozitivnom ili apsolutnom istinom, promisliti o smislu koji se javlja i obrazuje u komunikaciji, bas zato sto je ona, ako je tehnicki posredovana, mozda i lazna. A to znaci da je nas ljudski svet posredovan tehnoloskim inovacijama, bez kojih covek, to defektno bice, nema puno 8ansi. Vratimo se jos jednom Platonu, koji je u starosti razvio epistemolosku teoriju koja napusta podelu na istinu i neistinu, i potrazio istinu u spletu razlicitih ideja, mesavinama elemanata, igri istine i obmane. A to je upravo ono sto se dogada u savremenim, elektronskim sredstvima komunikacije - nije li nas ljudski svet dat bas u elektronskoj pecini? Zato se u masovnim rnedijima primecuje tendencija odustajanja od posedovanja apsolutne istine radi dejstva i sadejstva razliCitosti. Tako se zadobija jedna vredna sansa, a to je napustanje pozicije servisa mo6i i razliCitih interesa. Time sto komunikacija postaje visestruka, ona pomera iz centra optere6uju6i diskurs istine, koji sluzi kao maska za prinudu, interes, mo6. Jer biti ,,istinito i objektivno" inforrnisan, o bilo cemu, recimo o vremenu i vremenskoj prognozi, znaCi pocetak borbe privrednih interesa, uticaja na vreme, a time mi ve6 uticemo na nas predmet, bas kao sto se objavljivanjem, ma kakvih, pa i istinitih prognoza izbomih rezultata, utice na izbore. Dakle, bas kao sto ne smemo ostaviti samorazumljivim ono pomeranje u dogadanju istine i sveta u elektronskirn medijima (ubrzanje sveta, stvaranje simulakruma, virtuelna stvaranost), tako ne smemo prenebregnuti ni sansu koju masovni mediji pruzaju i puteve koje otvaraju. Elektronska komunikacija je omogucila da sva relevantna stanovista postanu dostupna. Zato javno mnjenje postaje ipak manje opasan generator vulkanskih akcija i reakcija. A onaj ko ulazi u komunikaciju, neka prestane traziti apsolutnu istinu! Kao sto to obicno biva, oni koji pateticno insistiraju na istini, u stvari se pona8aju po obrascu ,,dr:Z:'te lopova"! Time se javni govor i razgovor odvija po obrascu rata a ne komunikacije. Sagovornici (zapravo protivnici) uvereni u vlastitu nepogresivost, ratuju svim sredstvima, za svoj ,,frtalj" birackog tela. Ma koliko to izgledalo naivno, ipak jedini izlaz se nalazi u pretpostavkama zajednistva, razmene, masmedijskoj komunikaciji, jer ono testo sa pocetka price, hteli to ili ne, narasta po nekim svojim zakonima. I

Halteri i ,,karovi'' u kolevci srpske kulture Spot u kome se Jelena Karleusa obnazila do podvezica i Cipkastog rublja, uz mazenje sa adekvatno opremljenim ,,tihim ubicom'', snimljen je u Svecanoj sali najstarije srpske gimnazije, Cime je pokrenuta prava lavina zgrazavanja i osuda, a blasfemicno skrnavljenje svetinje dobija i sudski epilog. Da stvar bude licnija, ujednom intervjuu sam pomenuo JK i to u kontekstu njene logicke greske: ,,Zar nas narod nije zeleo turbo-folk?" (argumenturn ad populum). U prvi 0

mah sam pre6utao njeno ime, jer se kod nas urnesto razgovora o bitnom sve svodi na osporavanje licnosti. Novinarka je malim lukavstvom otkrila o kome se radi, a i ja se nisam prev1se opirao greh, moj greh. To me je navelo da se zamishm nad strategijama vrednovanja onih ,,kulturnih" i ,,ucenih" koji periodicno ustaju u odbranu ,,svetinja" i ,,autenticnih vrednosti". Hajka na JK, uprkos naopakoj turbo-folk estetici (polupomografski neobarok), postaje signifikantnija od degutantnih scena okrvavljenih (vec · 2" Frensisa Forda i u obicajnoj u

Za pocetak, mali ignoratio elenchi: Zasto je tako iritantna hajka na JK? Baviti se neglizeima i ga6icama kao vaznom temom, i to u vreme kada se jedini program za klasicnu muziku, Stereorama ne cuje u Beogradu, a sve te:Ze i u Vojvodini, lici mi na cistu zamenu teze. Govori se o Jeleninim maznim kadrovima, a ne o onom kultumom modelu koji je proizveo tu istu Jelenu i njen nesrecni turbo folk, a sve ostale kultume manifestacije sveo na razmere zasticenog rezervata. Sada se upravo taj kultumi obrazac pojavljuje u hajci na nasu nesrecnu i nezasticenu JK. Karusel u Cijem je epicentru nasa Jelena, dodatno je ubrzala jedna krnpna omaska. Na sajtu B-92 umesto ,,kadrovi" osvanuli su ,,karovi Jelene Karleuse" - eto cime je ispunjena podsvest nasih moralizatora. Sve u skladu sa Frojdovim principom zadovoljstva (lustprinzip), skrivena tendencija ipak izade na videlo. Zanimljivo je da su se u hajku na Jelene prikljuCili svi, pa i oni koji kritikuju totemski kultumi model, u kome je skrnavljenje i sprecavanje skrnavljenja redovno, naponsko stanje. Hajka podse6a i na jednu od kljucnih figura italijanskog neorealizma: Svi oni koji nisu imali putanu u svom krevetu, ili nisu uspeli da budu kao ona, na kraju je razvlace, pljuju i sifaju na ulici, razume se, tek kada saveznici oslobode varos. U nasem slucaju, saveznici opet ulaze u grad, a hajka na Jelenu postaje dokaz gradanskog reda i gradanskih vrednosti. Saveznici su stigli i za bivse dake Karlovacke gimnazije okupljene u Vojvodanskoj partiji, a i za ,,konzervativnije profesore'', koji eto uzdisu kako se bar, na spotu nije videla bista patrona gimnazije, mitropolita Stratimirovi6a. Eto jos jednog razloga da se identifikujem sa Jelenom. Kao i milioni gradana ove nesretne zemlje i ona se nasla pritesnjena izmedu ,,nasih" i ,,njihovih'', ,,evropljana" i ,,konzervativaca'', koji se sa podjednakim zarom pozivaju na vrednosti, tradiciju i svetinje. Setimo se one Njegoseve: ,,Svijet je ovaj tirjan tirjaninu, a kamoli dusi blagorodnoj" - sve vise nasih gradana prolazi u svakida8njem zivotu kao JK, ali su njihovi mehanizmi odbrane znatno siromasniji i nemocniji ...

Sustina hajke na JK izbija na videlo u izjavi jedne ,,anonimne i konzervativne" licnosti, koja pregnantno formulise zajednicku pretpostavku hajkaca: Problemje u tome sto se na spotu mogla videti bista mitropolita Stratimirovi6a, a sama pojava JK (slazu se q

___________________________ _ ,

svi), ,,skmavi kolevku srpske kulture". Tek sticajem okolnosti sacuvan je tabu, ali je moderniji supstitutiv totemske zivotinje, ,,svetost" i ,,vrednost" kulta, doveden u pitanje. Ples oko totemske zivotinje je obavezujuci referentni okvir za ogromnu vecinu ucesnika javnog zivota. Potreba za ,,izvomim vrednostima" dovela je i do vamicenja izmedu dve srodne manifestacije kic svesnosti, demagoske hajke i spota koji ne izlazi iz okvira turbo-folk estetike. u cemu je kurcslus izmedu naseg vazeceg kulturnog modela, cije je zakonito dete etnomuzika, a nezakonito ali omiljeno, tµrbo-folk? Kurcslusa zapravo i nema, nego vlada redovno stanje. Folk diva izaziva ocekivani odijum kic-demagoga koji posezu za zargonom svetinja i vrednosti, jer nas kulturni model, u cijem je centru ples oko totemske zivotinje, kroz napad na sopstvenog bastarda dolazi do sebe. Totemizam nase kulture zasnovan je na obicajima zasnovanim na veri u krvno srodstvo i misticnu vezu izmedu grupe i predmeta obozanja (biljka, zivotinja, a kasnije idol, ili ideja, sa kojima su povezani mitovi o poreklu). Veoma vazno mesto u kulturi zauzima narusavanje ili skrnavljenje ,,duhovne kolevke'', posteljice svih nasih ,,vrednosti" i ,,svetinja", jer je totem povezan sa skrivenim tabuima i strogo ritualizovanim oblicima dodira. Dakle, nase vrednosti, da bi delovale fetiski moraju biti sacuvane od oskrvnuca ili narufavanja tabua. A ima li necega svetlijeg i svetijeg od vrednosti ,,duhovne i kulturne kolevke srpstva", a time i podatnijeg za oskrvljenje. Takav kulturni obrazac se uspostavlja u trenutku plesa oko totemske zivotinje i to u trenutku kada se moguci oskrnavitelj sprecava udarcem sekire po glavi. Na kraju, palijativno resenje je jednostavno, treba samo zastiti bistu (tabu), od pornografskog nasrtaja JK- valjda vezivanjem ( crvenog) poveza preko oCiju. Salu na stranu. U velikoj meri razumem revolt Karlovcana, karlovackih daka i profesora. I sam se kao karlovacki dak trudim da prenesem ljubav prema nasem nasledu i onaj dragoceni osecaj slobode (koji retko gde moze da proklija). Zahvaljujuci trudu direktora i profesora, osamdesetih godina proslog veka, uCilo se u Svecanoj sali Gimnazije mozda i vise nego u skolskoj klupi. Tamo sam slufao nadahnutog Fabijana Sovagovica kako deklamuje nekako skromno a svecano Pobratimstvo lica u svemiru Tina Ujevica. A tek jedan nezaboravan koncert ansambla Renesans, pa nastupi nasih pojaca! Da Ii je estetska vrednost kao sinteze licnosti koja prima delo i samog estetskog dela na bilo koji nacin narusena spotom kojije snimljen u Svecanoj sali Karlovacke gimnazije? Dali je moje obrazovanje koje sam dobio u Karlovackoj gimnaziji na bilo koji naCin osporeno? Da Ii je integritet mojih profesora doveden u pitanje, kao i titula mitropolita Stratimirovica, njegova istorijska uloga i duhovni znacaj? Na kraju, da li SU forme prenosenja znanja i obrazci vrednosti i vrednovanja (kultura) koji se sastoje od jezika, obicaja, institucija, umetnickih dela osporeni? Dali spot JK osporava bilo sta osim tabua koji i sami po sebi i proizvode turbo folk? Cine se da se odgovor mo:Ze sasvim lako nazreti. Asta je sa dacima, kakvu poruku gostovanje JK u Gimnaziji moze da pruzi? Signal koji je sadasnjim dacima upucen uopste nije los. Kulturne vrednosti, ove ili one ,,svetinje" ne postoje same po sebi, nego su tek date u produktivnom, stvaralackom odnosu, pa se za vrednost i tradiciju svaka generacija bori sama za sebe, kroz rad i napor, a ne u ritualnom plesu oko totemske zivotinje, makar kroz taj ples isterali 1 [)

,,polupornografsku" pojavu JK. Drugim recima, . e vise u pitanju folka, nego jedan dublji i ozbiljniji nesporazum.

Medij ska korupcij

i estetika turbo-

§avesti

postavivsi * Zasto su agresija i mrznja moguci? - Zato sto su mediji postali sredstvo korupcije savesti. * Zasto su rnediji postigli kornpromis sa zlocinom? - Zato sto su mediji postali ideoloska camera obscura, obmuta projekcija sveta u kome zivimo. * Kako izgleda zaumna logika mracne sobe (debatne emisije lokalne televizije na aktuelne teme )? - Etnocentrizam, mrznja i demagogija su osnovne poluge korumpirane savesti, koju proteziraju TV programi, sa svojom specificnom antilogikom.

Zrtva j e op et kriva za sve Tridesetih godina proslog veka, na nemackom radiju mogla se cuti sledeca vest: Bakalin, jevrejske nacionalnosti, ispred svoje radnje javno je ponizio mladog esesovca. Iako je tesko zamisliti sredovecnog ducandziju kako vreda uniformisanog i naoruzanog esesovca, ove i druge fasisticke propagandne lazi pred prodavnicama svedoce o povecanoj kupovnoj moci stanovnistva), ispunila je svoju naopaku svrhu. Savest je bila podmicena i kompromis sa vlastitim moralnim glasom mogao je da dozvoli bilo sta: Jeste, rasni zakoni su nepravedni i surovi, ali Jevreji su za to sami krivi. Kornpcijom savesti opravdan je prethodni, a podstaknut sledeci zloCin. Taj svirepi paradoks ima i svoju drugu, jos mracniju stranu: Cineci ili podsticuci zlo ja ispunjavam visu, ali dostiznu pravdu. Zato je u ovom kontekstu pozivanje na pravdu ili jadikovka zbog nepravde samo jos jedan Judin zlatnik. Nazalost, ova pricaje povezana sa stanjem u nasim medijima. Ne samo da izostaju osude govora mr2:nje, nego se mr:Znja vesto podstice i opravdava. Pre svega sama nespremnost na osudu u najve6oj meri podstice zlo. Najnoviji slucajevi izazivanja mr2:su ravni onima s pocetka devedesetih, a Judini zlatnici odzvanjaju sa ~~~,,~~,"~., a zvecka se i sa nacionalnog servisa: OK, izazivanje mr:Znje Je i Dulic inace nesimpaticna naocare i izgleda zbunjeno ). A zasto bi kao Hrvatica bila potpredsednik srpske vlade i to u tako osetljivom trenutku? Vecim delom je sama to i zasluzila ... Po bestijalnosti ovi argumenti medijske korupcije savesti mogu se uporediti jos samo sa recenicom koja opravdava silovatelja: Sama je kriva! Zasto se sama seta nocu!

U vecini polemickih emisija gosti i voditelji zagovaraju ovaj ili onaj oblik kompcije savesti. TV programi se pretvaraju u personalne teodicije i ves masine uzasa i zaborava. Po toj jurodivoj logici (svete budale koje po mskoj tradiciji slave Boga kroz udaljavanje od njega), sejanjem uzasa i smrti ispunjavamo nalog vlastite misije i mozemo do u beskraj moralisati o vlastitom siromastvu. Oslobadanje od balasta savesti vodi unistavanju dmgog, pa su ubistvo i zloCin najbolji mizanscen za TV razvrat obnaze'nih voditeljki i njihovih gosCi. RTS iz svojih najgorih dana, multiplikovala se u mnostvo lokalnih televizija, koje sve vise lice na Raskoljnikova koji se pokajao samo zato da bi jos dublje potonuo u nov zloCin.

TV studio kao camera obscu.ra (ustase su k:rive za sve) Sta je dovelo do toga da medij postane ves-masina savesti ili sredstvo kompcije? Generacije rodene sredinom dvadesetog veka jos se secaju nekih otkacenih izraza iz nastave marksizma, koji SU ostali siroko prihvaceni U teorijskom diskursu postmodeme, kao sto je camera obscura = mracna prostorija. To je naziv za obmutu projekciju predmeta kojuje opisao Leonardo da Vinci. Na zidu postavljenom naspram nekog otvorajavlja se slika u pravilnom preslikavanju, ali preokrenuta naglavce. Ovaj naziv Karl Marks upotrebljava u metaforicnom smislu za ideolosku svest. Ukoliko bismo smisao ove metafore razvili do kraja, shvatili bismo da je ideologija u vrlo slozenom odnosu prema stvamosti. Ona je prvo lazna svest, a u saznajnom smislu ona poCiva na gresci zamene uzroka ili uzimanja neuzroka za uzrok (non causa pro causa), time sto sistematski istinske uzroke zamenjuje laznim. Jednostavno, nemoguce je iz optike obrnute svesti sagledati realan uzrok bilo cega. Zato su opet cuje: ustase su krive za sve (zrtva uopste, kao i ideoloski neistomisljenik mora postati ustafa, da bi se izmedu njih stavila jednakost). Ispitivanja i procenjivanje politickih poteza nase ministarke kao i moguca kritika postaje sasvim nepotrebna. Ona postaje ustasa bar preko tri razlicita osnova: nacionalnog, ideoloskog, opsteg (nije covek nego ustasa). A fenomenologija ustastva uopste poprima sve bogatiju i nijansiraniju terminologiju (sada vec postoje pored muslimanskih i albanskih ustafa i one cmogorske, makedonske, americke, austrijske, finske, a o srpskim ustasama da i ne govorimo ). Ideolosko ogledalo TV studija ljudski lik i odnose izmedu licnosti prikazuje u cmo-belom odrazu krivog ogledala. Svest se deli na dve ostro podeljene ravni: nasi saborci - neustase i oni dmgi ustase (kojima, kao sto je to red, mozemo vratiti svako milo za drago, a i delovati preventivno ).

Etnocentrizam, mrznja i demagogija Osnovna obelezja medijske kompcije savesti, bar kako se to meni Cini, jesu etnocentrizam, mr:Znja i demagogija. Njihova logika je naoko prozima. U stvari, upravo jednostavnost argumenta ne daje da se vidi njihov error fundamentalis. Etnocentrizamje zlocudni oblik nacionalizma koji se prepoznaje po projekciji zla u dmgost (drugi narod). U logickom smislu, radi se o gresci petitio principii. Najpre se

I

I I

definisu apsolutne vrednosti na osnovu vlastitih (a to da su nafo vrednosti apsolutne nikako nije dokazano ), pa se onda procenjivanje vrsi na osnovu tog laznog apsoluta. Mr:lnja je negativni kvalitet misljenja i delanja, koji vodi povredi licnosti i destrukciji predmeta. Iako neki teoreticari u mr:Znji nalaze i stvalacki potencijal (nacionalsocijalisti i komunisti), ona u sustini coveka Cini slepim i nesposobnim za racionalno prosudivanje. Mrznja moze biti duboka i ukorenjena, gajena, usmeravana, instrnmentastanje u se roje greske: ih sve, to su ustase! li si

znaru, to Vladimir Dvomikovi6 (1888-1 je pregnantno fonnulisao demagogije: ,,Demagogija je otrovna biljka koja buja na tlu polukultumih demokratija". Demagog laska egoizmu i sujeti, zloupotrebljava i zdrave ideje, cuva se kao zive vatre svake samokritike. Sve druge grnpe ona napada besno i sistematski, cesto briSti6i svako pravo na razliku (i na egzistenciju). Zasto su demagoski sudovi tako otpomi na racionalnu kritiku? Demagog je predstavnik onog najdubljeg, iracionalnog i amoralnog, dakle onog najvitalnijeg u coveku i zato je njegova snaga izuzetna i argumentima tesko osporiva, smatra Dvomikovic. Demagoskom zloupotrebom demokratija se preobrazava u ,,karisto-kratiju", tj. vladavinu najgorih. Zato rec narod ujavnom govoru postaje vrlo precizan indikator demagogije. Ko se cesce poziva na narod veci je i demagog. Mediji, pogotovo lokalne televizije koje pratim posredstvom kabla do beskonacnosti potenciraju etnocentrizam, mdnju i demagogiju. Na kraju, neko 6e reci: pa dobro, zasto su opet mediji krivi za sve. Jasno, rnediji, pogotovo oni lokalni, koji direktno zavise od svoje pub like nisu ni bolji ni gori od nje. Medutim, taj argument je ravan onom da treba prihvatiti i Judino jevandelje, zato sto ono jednostavno postoji: Ni taj Juda, Cim se pokajao, nije tako los a ni zlatnici nisu za potcenjivanje.

Vox popuii, vox

? 0

Elektronski mediji se sve cesce optuzuju za povladivanje najnizem ukusu, stvaraju6i drnstvenu atmosfern u kojoj carnju demagogija i kic. Objasnjenje je pri tome jednostavno i naoko uverljivo. Elektronski mediji sve vise zavise od komercijalnog efekta, prema tome, povladivanje najnizem ukusu je njihova sudbina. Mislim da je osuda preostra, ali da u njoj ima i istine. Medutim, osuda te vrste previda i vaznu razliku izmedu populame kulture i Idea (toj razlici treba posvetiti vecu paznju nego sto je to trenutno moguce ). Zato cu pokusati da pokaZ:em o cemu se zapravo radi, izbegavaju6i pridiku i moralisanje, a ostavljajuCi sasvim po strani neke vazne distinkcije sto je razlika izmedu popularne kulture i kica).

Nekada elektronski mediji nisu postojali. U drevnija vremena informacije su prenosili profesionalni glasnici, trgovci, stocari, razbojnici, a muzicko-poetska dela 1 'J

putujuci rapsodi. Sa promenom karaktera samih infonnacija, glas naroda, postaje nesto sve vaznije:.. a podilazenje najnizem ukusu postaje sredstvo opake manipulacije. Kie postoji na nivoujavne argumentacije kao surogat misljenja (fraziranje), a na nivou umetnosti, kic je surogat lepog i sredstvo instant zadovoljstva. Na nivou informacija, kic predstavljaju glasine i javno mnjenje. Podilazenje najnizern ukusu u logickoj strukturi javnog argumenta (argumentum ad populum) moze se predstaviti kao petitio principii (lat.). ,,Tra2:enje razloga za dokaz" obuhvata razlicite slucajeve pozivanja na neki nedokazan stav. Najcesce, iskaz Au sebi vec podrazurneva da vazi B, te se javlja i nedopusteno kruzenje. Ono se obicno javlja uvek kada novinar ponavlja i predstavlja neko vecinsko stanoviste ... Za one koji slabije mare za logiku, to se moze ovako opisati: Manipulacija najnizim ukusom lici na postupak rdave doma6ice koja zakovitla vodu u sudoperi punoj otpadaka, pa zatim naglo podigne zapusac. Sistem je efikasan, ali kao i sve manipulacije na kraju proizvodi vise stete nego (prividne) koristi. Doma6ica ce se lako resiti nezgodnog taloga, ali talog taloga ce na kraju izazvati zagusenje i potopiti kuhinju. Svejedno kada. U glavnom, novinar nikada u pi tanju ne bi smeo da potencira nesto sto pripada figuri pozivanja na narod (argumentum ad populum), zato sto se time opasno priblizava demagoskom govoru. Ukoliko zeli da postavi takvo pitanje, trebalo bi da naglasi da je to zapravo vecinsko stanoviste i da on pita sagovornika da li on veruje da je ono opravdano. Naravno, ukoliko bi novinar zeleo da govori racionalno i logicki korektno. Ajedna od nasih folk-diva je pregnantno formulisala odnos pozivanja na narod i kica: ,,Zar nas narod nije zeleo turbo folk"?

Sloboda i vladavina kica Kie se obicno definise kao surogat lepog. Njegove su najbitnije karakteristike brzina i utilitarnost - zadovoljstvo mora da je trenutno i intenzivno, konzumiranje kica je jednokratno. Kicu niko nije urnakao, u konzumaciji kica nema nevinih. Jedno je sigurno: umetnicko delo je neponovljivo, kic je ponovljiv. Tek u XIX veku poCinje rnasovna proizvodnja kica, usledjacanja prosvetiteljskih i demokratskih tradicija. Kie retko nastaje u kulturno homogenim, a caruje u kulturno heterogenim sredinama. Zato se kic rede nalazi u Srednjem veku ili Antickoj Grckoj, dok Carski Rim pliva u kicu. Postoji i predrasuda: Kie se neguje u autoritamim i totalitarnim drustvima, shodno ukusu tirana. Nije istina. Kie nastaje i u totalitarnim (kao sredstvo manipulacije i bekstva od slobode) i u tzv. otvorenim drustvima (kao surogat lepog i kao nacin sticanja profita). Duce je obozavao Pucinija, a njegova deca pamte vrsnog dzez-pijanistu, koji je u porodicnom kmgu improvizovao melodije Djuka Elingtona. Opet, ukus J. B. Tita nije bio daleko od kica: Laherove i Kalmanove operete, zasecereno interpretiran Sopen ... Danas mozemo govoriti o pojavi opste kic svesnosti. Lako je kopirati dostupne, prilagodljive ili nametnute uzore, a tesko je dati odgovor na autenticnu zivotnu i duhovnu situaciju (to znaci da od fenomena kica boluje i nasa filozofska misao, umetnicko stvaralastvo i sl.). Potreba za kicem odgovor je na tu formu neautenticnosti.

Tako da ini se zamerke sa visine koju ,,videniji" intelektualci prebacuju elektronskim medijima cine neopravdane, cak i licememe. Kie postoji i postojace dokle god poS·· tojimo mi, slobodni ljudi, i nas zajednicki (ne )ukus, na8a sposobnost i (ne )sposobnost se suoCimo sa vaznim pitanjima na pravi nacin. Ipak, van domasaja kica moraju ostati odred:eni mediji, i to oni, koji se finansiraju na osnovu novca svih nas, a oni drugi, moraju prona6i potrebnu mem, razboritost i ukus.

u na opstem je siiuaciju paradoksalnom. Osuduju se Jokalne radio televizijske stanice za promovisanje kica, dok se na opstem javnom planu ne promise racionalan i autentican govor, nego se i dalje prodaje rog za svecu. Na planu umetnosti, ovo porazno stanje najbolje predstavlja tuzna cinjenica da u zemlji u kojoj zivimo ne postoji ni jedna radio-stanica koja svakodnevno i celodnevno emituje umetnicku muziku, a i toj jednoj, koja to Cini vikendom, Stereorami Radio Beograda, malo-malo prete ukidanjem. Tako se u ovoj zemlji osecam kao retko ali nezasti6eno zverinje, kojoj pale sumu i isteruju je na cistinu, a vreme lovostaja ne postoji. A nisam jedini. U jugoistocnoj Srbiji (ma sta u Beogradu mislih o tome), zive ljudi isti kao mi, a mnogi od njih, ukoliko .Zele da cuju klasicnu muziku, upuceni su na program Radio Sofije. Na severu nase republike, stanje je slicno, s tim sto je program klasicne muzike na pestanskom radiju izvanredan. Doduse, te radio stanice gradani Beograda tesko mogu da uhvate, pa u vremenu kada se Stereorama iz tehnickih razloga nije mogla cuti (a to uvek sluti na ukidanje ili tiho gasenje ), bili su u losijem polozaju nego nasi sugradani u Dimitrovgradu ili Horgosu. Glas naroda se ne moze pohvaliti dobrim ukusom, ali ne postoji nijedan razlog da bi se lokalni elektronski mediji optuzili zato sto promovi8u kic ili najnizi ukus. Uspostaviti razliku izmedu populame i kic kulture nije potrebno, a i tesko je moguce. Elektronski medij je skrojen po meri popularne kulture, od nje i za nju zivi. Vazno je da postoje i programi druge vrste, bar oni koji se finansiraju i novcem mojih prijatelja iz Dimitrovgrada, Horgosa, pa i mojim. Na kraju, ni ista koliCina nekog novca, nema podjednaku vrednost, kao sto ni smisao svakog elektronskog medija nije isti.

Smrt fasizmu 9 Slobodan narodu! U nasem javnom govoru natalozili su se argumenti razlicitog porekla i karaktera. Cesto se novinar prosto zabezekne pred argumentom uglednog sagovornika. A reagovati u neprilici? se voditelj je sadr:laj sagovornikove retoricke bravure, optuzice ga da je naklonjen fasizmu, a ukoliko reaguje, da je gorljivi antifasista. A ni to nije bas do bro. Kao da se podrazumeva da je svako, ko deo svog duhovnog integriteta zasniva na antifasizmu, ,,banda crvena", odnosno zagovornik neke varijante levog totalitarizma. A za neke druge, ,,otkacenije" kombinacije, nafa stereotipizovana svest ostaje gluva i slepa, nespremna da prihvati da

je moguce biti ,,banda crvena" i ,,banda crna" istovremeno, hriscanin i anarhista - uf, kako li je naslov Stendalovog romana namucio nas i nase profesore tamo negde u . .. prvom g1mnaz1Je.

Fasizam nefasista i antifasista Dakle, kako prepoznati fasisticki argument? Najjednostavnije bi bilo oformiti Index librorum prohibitorum, katalogizovati fasisticke autore i njihova dela i preporuCiti novinarima da ih izbegavaju. A to bi tek bio fasizam. Uostalom, valja biti izuzetno oprezan i izbegavati da se neko nazove direktno fasistom. Naravno, ne samo sto to nije ,,politicki korektno" nego je to jednostavno corak - malo ko ce se na to danas osvrnuti, a mnogi sa krajnje desnice jednostavno nisu fasisti, a oni koji to jesu po argumentaciji koju upotrebljavaju i retorickim bravurama, nisu po vlastitom unutrafojem samorazumevanju i samorazumevanju istomisljenika. Ai besmisleno je uvek sve svesti na licnost, kojoj time, zeleli to ili ne, pruzamo dodatni publicitet i postajemo tockic u neCijoj propagandnoj masineriji. Daleko je bitnije prepoznati oblike fasisticke argumentacije i onda kada su oni prikriveni, zato sto prihvatljivost i vazenje ekstremnih argumenata zavisi od toga koliko su prihvaceni u blazoj i kamufliranoj formi. Fasizam je zapravo naziv za Musolinijevu diktaturu u Italiji (1922-45), ali se termin odnosi i na totalitarne rezime, posebno u Nemackoj, Spaniji, Portugalu, itd. Posle poraza vecine fasistickih reZima, tennin oznacava skup malignih politickih stavova i argumenata. Fasizam se protivi liberalizmu i demokratiji, netolerantan je prema individualizmu i kulturnoj bastini, sem u slucaju kada ona, predstavljena kroz prizmu ekstremnog nacionalizma, vodi jedinstvu drzave. Fasizam obelezavaju militarizam i totalitarizam, verovanje u fatalizam rase, snagu gena i ,,prirodnu" borbu za opstanak, ideologija krvi i tla, ekstremna netolerancija, fascinacija tajnim sluzbama i obozavanje svakog oblika moCi. Evo jednog argurnenta koji s obzirom na kontekst i sadr:Zaj predstavlja prikriveni ili nefasisticki fasizam:

Narod na ovim prostorima ima gen za prepoznavanje fasizma! Bivsa ministarka Ovaj pravi biser, koga se i sam maglovito secam, nasao sam u Antologiji savremene srpske gluposti - ,,Nije srpski lupati", koju su sastavili mudri i duhoviti novinari Zoran Pavic, Nenad Zoric i Slavisa Lekic. Uvazena autorka fasistickim argumentom velica svoj narod - zato sto on prepoznaje fasizam. Zaista mi ni na kraj pameti nije da autorku ove recenice na bilo koji naCin povezem sa fasizmom, ali iskaz ima znacajne elemente fasisticke retorike, koji su kod nas skroz uobicajeni. To su fetisizacija prostora (savrerneniji supstrat za ideologiju krvi i tla), kao i argumentum ad naturam (pozivanje na biologiju, prirodu i rasu). Struktura: X je prirodno, dakle X vredi; X je neprirodno, dakle X ne vredi. U politici, poziv na prirodu nas vraca biologiji ideja (kako bi to naslovio Vladimir Dvomikovic). Moguce je da autori ovih i slicnih izjava osecaju odvratnost

prema fasizmu, a sebe vide kao ubedene antifasiste, ali je na delu mehanizam projekcije: Fasisti su uvek oni drugi. Balkansku varijantu fasizma neki autori nazivaju etnofasizmom. Njegove karakteristike su patrijarhalna obicajnost, nacionalna mitologija i mitomanija, naglasena uloga crkve pri necrkvenim pitanjima, netrpeljivost prema drugima, socijalna drzava sa elementima zadrugarstva, insistiranje na argurnentu pravednosti u socijalnoj demagog1J1. Jedna vrsta fikcije a u

i

Parole koje u sebi sadr:Ze teske reCi, kao i parola iz naslova, mogu protumacene u kljucu fasisticke retorike. Po pravilu, manipulisanje opterecenim recnna (onima koji pod opisom ,,svercuju" vrednosni smisao) kao i manipulisanje emocijama, karakteristicne su za govor autoritarnih licnosti i demagoga. Tako je i pozivanje na smrt kljucno mesto fasisticke retorike. Na pocetku gradanskog rata u Spaniji, osnivac nacionalisticke legije, general Iviilan Astraja, na univerzitetu u Salamanki (gde je rektor bio cuveni filozof i pesnik Migel Unamuno), odr2:ao je govor koji se zavrsio povikom njegovih pristalica: Viva la muerte! Posle vatrenog govora, gde se klicalo, kao i obicno, jedinstvu Spanije, Unamuno je ustao i rekao: ,,Bogalj koji nema veliCine duha jednog Servantesa (general Astraja bio je tezak invalid) obicno trazi olakfanje u tome da oko sebe vidi osakacene." Na to je general uzviknuo: Dole inteligencija! Glorifikacija sm1ii i antiintelektualizam vazne su odlike fasisticke retorike. Ali nije ni svaki antiintelektualizam fasisticki, postoji i onaj racionalisticko-stedljivi sa kojim sve teze izlazimo na kraj. Kao sto treba biti oprezan kada su svi elementi fasisticke argumentacije u pitanju, tako, mozda jos i vise, treba biti oprezan u pripisivanju ,,fasista". A i jedna logicka greska naziva se u popularnoj hteraturi The Hitler Card: ,,Hitler je bio vegetarijanac. OdbijajuCi meso, podr2:avas ideje najve6eg zloCinca dvadesetog veka". Kao sto su opasniji prikriveni fasisticki argumenti, od onih otvorenih, tako i olako baratanje tenninom ,,fasizam" moze biti pogresno, zato sto vodi direktnom devalviranju negativnog vrednosnog smisla termina. Jedini lek koji postoji protiv fasistickog argumenta i etikete ,,fasista" sastoji se od znanja i tolerancije, a njih nikada nije dovoljno.

:Licemerje

elektronski nacin

zivota bez neiskrenosti i bi lo se pretvaranja. Zato nije neverovatna pomisao da je licemerje staro koliko i samo covecanstvo. Da jedni sa drngima, moramo ponesto i precutati i prevideti. Medutim, ignorisanjem nevidljive granice izmedu dobra i zla, nastaju dramaticni lomovi, ili kako se to obicno kaze, krize vrednosti. Na kraju, u drustvu gde svi lazu, niko nikome ne ven~je, pa svi zivimo zajednicki paradoks lailjivac. Kada drnstvo ,,pro17

'%¥®¥ft&f¥t

funkcionise" na lazima, elektronski mediji objavljuju stanovista, a ne koliko-toliko neutralne infonnacije, dok licememo poigravanje sa novinarskom etikom postaje svakodnevno.

Slavari i patriote sa Hare Krisnom na usnama U Teofrastovim ,,Karakterima" licemer}e je definisano kao ,,prikrivanje u nevaljalim delima i recima", dok samog licemera ovaj Aristotelov ucenik opisuje kao coveka koji: ,,One koje je iza leda napao, hvali kad su prisutni i sallocestvuje u njihovoj nevolji". Ceslav Milos, terminom ketman (koji potice iz Gibonove Istorije Azije), oznacava jedan karakteristican oblik liceme1ja koji je nastao iza gvozdene zavese. Tako estetski ketman u svojoj privatnoj tvrdavi slusa Debisija i dzez, a javno hvali sumanutu estetiku socrealizma. Jedan od osnivaca praksis filozofije, Milan Kangrga, pise o svercerima vlastitih iivota - a to je nas lokalni specijalitet. Radi se o konvertitima i neofitima, koji svercuju ideje i uverenja, a na kraju i ljudske glave. Kada bi zen budisti sutradan pobedili na izborima, mnogi bi se nas patriota i slavar pojavio obrijane glave sve s himnom Hare Krisna na usnama (prema fonnuli MK: kada bi u Hrvatskoj zen budisti osvojili vlast, osoba x bi tog jutra postala budista). Kao da su se na nasoj medijskoj sceni spojila ta dva tipa licemerja. Svercovanje ideja ukraseno je estetskim ketmanstvom. Ne samo da je moguce, nego je postalo i sasvim uobicajeno, da jedan dZezer ili roker producira fond muziku, kao sto politicar bas ,,ic" ne veruje u stavove koje javno zastupa i brani, a da novinar promovise licnosti od kojih u privatnom zivotu dobija gorusicu. Razume se, njihova ,,najtvrda" linija odbrane je argumentum ab utili, pozivanje na korist: licemerje nije licemerje, nego naprosto posao.

Dvolicnost i elektronsko licemerje Kadaje Teofrast gotovo lakonski definisao licemerje, bio je jasan i precizan. Radi se o prikrivanju nevaljalih reCi i dela. I Teofrast i savremeni Eticki kodeks elektronskih medija pretpostavljaju da je jedna vrsta dvolicnosti moralno prihvatljiva i potrebna: ,,Licno uverenje i misljenje novinara ne smeju da uticu na izbor teme i nacin na koji se ona predstavlja. Javnost ne bi trebalo u izvestavanju da prepozna licno ubedenje ili misljenje novinara." NeCije ,,pravo lice" ne mora uvek biti u prvom planu, pogotovo ukoliko namje stalo do moraine vrednosti nase informacije (a to nije naivno, jer bez moraine vrednosti infonnacija postaje laz). Ali, pored te nelicememe dvolicnosti, elektronski medij je licemerju dao jednu zanimljivu formu. Ukoliko se prenos informacija shvati kao moralno neutralan postupak, emisija znacenjskih cestica koja se rnoze instrumentalno oblikovati i preoblikovati ad infinitum, u epicentru naseg rnnjenja, kako je Platon nazvao me8avinu istine i privida, formira se osovina licemerja i neodgovomosti. Zapravo, krivicu i odgovornost za izgovorenu rec ili produciranu muziku preuzimaju oni drugi (,,ovce za sisanje"), a ukoliko je u pitanju politicki govor, politicki oponenti. Na kraju, odgovomost za neuspeh, pa i zlo koje je moj projekat proizveo, prebacujem upravo na

one koji su mi oponirali i ukazivali na moralnu bedu i promasenost mojih reCi i dela, sve po principu ,,ubijte glasnika". Jer, zasto bismo odgovarali za efekte nasih reci, kada odgovomost preuzimaju drngi (oni sa osecanjem odgovomosti). A da ne bi ispali karikaturnlno, kao demonstrant koji baca kamenicu na slovenacku arnbasadu sa limenkorn laskog u ruci, urednici nekih nasih elektronskih medija, pribegavaju nmdrom resenju. Bar neko vreme, kako Citam u Blicu, RTS nece emitovati arnericke serije i filmove. A · ·e rec o cenzuri, nego o · uverava nas

nego na pomenutorn etickom kodeksu, novinar ne srneo pruzi mogucnost javnog onome ko promovise nasilje, licemerje i laz, dok druge eticke norme insistiraju na pravu na infonnaciju. Na kraju, svako od nas morn odrneriti reCi i pronaci svoj medijski Jos je Aristotel uoCio, da gotovi recepti, kada su ljudske stvari u pitanju, jednostavno ne vrede.

0 te§koj zloupotrebi paronima (pozivanj e na stetocinstv{J)) Izbomu kampanju, kao i obicno, prate razlicite smicalice i rnahinacije, a njeno usijanje obelezio je jedan posebno zanimljiv argument, koji bismo rnogli nazvati pozivanje na stetoCinstvo. U osnovi svake uspesne komunikacije lezi nacelo saradnje (Henri Pol Grajs), a to znaCi da razgovor mora biti voden shodno svojoj svrsi, ili sto bi se reklo: s pram svetca i tropar. Svrha ili ono radi cega (Aristotelovo causa finalis) odreduje izbor termina (svrsishodnost), kao sto i izbor termina odreduje (sredstvushodn6st). Od izbora termina i retorickih sredstava, po zavisi i rezultat komunikacije. cega moze dovesti emfaticka upotreba termina .fretoCina i poigravanje sa zloupotrebom paronima (reCi i fraza koje sadrze isti koren ili poreklo)? Zasto je opasan svaki govor koji podrazurneva moguca pomerenja znacenja, od stetoCina kao posebne zivotinjske vrste, do politickih stetoCina? Ne bi li zaobifao dnevnopoliticki kontekst, a i vlastiti rnarazam, necu imenovati savremene zastupnike ovog tipa argurnentacije, nego cu vise baratati samim argumentima.

Leksika Makijavelijevih daka ,,Politika rusenja ugovora i energetskog sporazuma je stetoCinska politika ... " (rninistar ,,To sve govori da koalicija Canak-DS-G l7 plus stetoCinsku za Srbiju i u svemu gleda samo sitni partijski interes " (ministar y) ,,StetoCinska koalicija Canka, DS, G 17 plus" (ministar z) Mozda na ovom svetu jos ima ljudi koje se dr.:Ze starog Terencija (Publius Terentius Afer, 190-159): Duo cum faciunt idem,, non est idern - kada dvojica rade is to 10

..,,

~;g

¥¥ @i§#S@f

)Wt

nije isto. Ako se teska zloupotreba paronima moze oprostiti ministru za trgovinu, investicije i sl. ne moze se oprostiti ministru prosvete ili, recimo, infonnisanja. Oaf te vrste ipak direktno ne podriva ekonomski prosperitet ove nase lepe zemlje. Ali, upotreba zloupotrebe paronima direktno ponistava obrazovna i vaspitna nastojanja prosvetnih radnika i medijskih poslenika. Njima, pre svih, minstar z baca direktno klipove u tockove. Prva rec iz fraze stetoCinska koalic-f,ja ima isti koren kao i rec stetoCina, koja potice iz ne bas opravdane i svakako neekoloske podele zivotinja na korisne i stetoCine. Pri cemu SU korisne zivotinje, psi, golubovi, konji i macke, a stetoCine one koje nanose stetu coveku i njegovoj letini - uglavnom insekti i glodari. Koliko je meni poznato, danasnja nauka odustaje od te podele (za ribara su delfini najvece stetoCine, za hotelijera morski psi, a bez jednih i drugih, ekosistem bi se raspao ). Hajka na stetoCine je nesto sto se sve vise dovodi u pitanje, sem kada se radi o deratizaciji pacova - koju sam jos kao dete asocijativno povezao sa frazom smrt korumpiranog pacova (tako ili nekako slicno je glasio naslov americkog filma iz ranih sedamdesetih). Posto svaki holivudski film ima jednu morbidnu notu - prihvatljivi i nekako ,,razumljivi" zlocin, tu funkciju korupcije savesti vrsi sam naslov filma. Surovo ubistvo je donekle opravdano, zrtva je kriminalac i stetoCina. Eto do kakve konfuzije moze da izazove zloupotreba poranima, a ona, nazalost, nije bila samo karakteristika filmova holivudske produkcije. Da li se vredi pozvati na to da je termin stetoCina zloupotrebljen u toku izbome kampanje, jer ci(j opravdava sva sredstva - bas kao sto je navodno napisao neshvaceni Nikolo Makijaveli? Dostojevski je potrosio pravo more mastila da bi opovrgao tu ideju stvorivsi upecatljive likove Raskoljnikova i Velikog Inkvizitora. Ostavimo po strani moguce logicke nedoumice - ukoliko je jedna koalicija stetoCinska, druga je valjda korisna (nesto kao savez k:rave i macke) i vratimo se jos nekim, neprijatnijim slucajevima zloupotrebe paronima stetocina i stetoCinstvo.

Stetocinstvo u :revizionizmu i Staljinizmu

(ili vesanje za stetocinu :lujovicaJ Na casu istorije, nekada davno, Citali smo tekst o hrabrosti ruske partizanke i njenom prkosnom dr:Zanju pred fasistickim zavojevacem. Mlada komsomolka je posle krace obuke bila ubacena padobranom iza neprijateljskih linija - ali pravo u ruke neprijatelju. Javila se u dobrovoljce jer joj je otac bio stetoCina, osuden zbog stetoCinstva na dugogodisnju kaznu, pa je njen nesrecan podvig bio motivisan zeljom da spere ljagu sa sebe i prezivelih Clanova porodice. Drugim recima, ako si stetoCina, sta ti drugo preostaje nego da skoCis padobranom medu esesovce. Poduzi spiskovi ,,stetoCina" osudenih zbog ,,stetoCinstva" bili su legalizovani sudskim presudama u tzv. Staljinovim Cistkama, a gvozdena metla pomela je mnoge !vane Denisovice, tarno iza Uralskih vrata ... Grandiozna i svemo6na tajna policija, koja je osluskivala svaki izdajnicki uzdah ,,stetocina", istovremeno je bila potpuno nespremna i nemocna kada je u pitanju serijski ubica (slucaj Cikatilo) u sistemu logora (Gulag), kriminalci su se iskupljivali terori8u6i stetoCine - politicke zatvorenike. Kod nas su se od 1948. godine drugovi medusobno hapsili pod optuzbom za ,,kradu, sabotazu i ste-

toCinski rad", dok su partij ski komiteti donosili zakljucke da j e za ,,stetocinu Zuj ovi6a najpravednija kazna vesanJ . Sem sto logika stetoCina i stetoCinstva opravdava represalije i zlocine, ona sistematicno zamenjuje bitno i nebitno, zlo i dobro, pa je mogu6a ona recenica koju izgovara ponosni lager-kapo,jesanz lopov ali nisam i stetocina! Iza upotrebe termina stetoCina u javnom zivotu krije se velika opasnost, opasnost prihvatanja i opravdanja moguce politicke deratizacije. Zato je ministar z morao · · · · · logike, on je

Dobri

0

I

ihove

Medijski kontekst savremene masovne komunikacije podrazumeva sofisticirano vladanje tehnickim sredstvima, pa i onima argumentativnog tipa, sto nam potvrduje svaki izborni ciklus. Argument se prirode elektronske komunikacije, formulise britko i jezgrovito, da ,,zasvetli" i nestane. Taj elektronsko-demagoski nihilizam doveo je do beskonacne upotrebe dva-tri falS-argurnenta (pozivanje na veCinsko stanoviste, pozivanje na coveka, manipulisanje jezickim izrazima). Vee sutradan, argumenti postaju lanjski snegovi.

Karakterni tipovi i

argumenti

Da bi argumenti delovali, moraju uticati ne samo na razum nego i na volju i vrednosna opredeljenja. Tipovi licnosti pren1a Eduardu Sprengeru (Lebensfonnen; Halle, 191 oblikovani su shodno izboru vrednosti i njihovoj hijerarhiji. Teorijski tip istice istinu, estetski tezi lepoti i harmoniji, socijalni bliznjima, a politicki tip postavlja 11106 iznad svega ... Vrednuju6i pre svega ono korisno, ekonomski tip je u konfliktu sa ostahm vrednostima (estetskim i etickim pre svega), a na kraju i sa samim sobom. Posto su najvise vrednosti ekonomskog tipa izvedene iz unapredenja i ocuvanja tela (sto je u hris6anskoj etici primami izvor greha), logika preZivljavanja stvara niz grotesknih karakternih uoblicenja, koji se kod nas isticu zivopisnim nazivima: diplomirani primitivac, tranziciona lopina, svercer vlastitog iivota, itd. Preovladujucem karakternom (ne)uoblicenju prilagodeni su tipovi izbornih fals argumenata. Vee je ukazano je slogan · ljudi" argumentum populurn na na ,,dobrih" ljudi) i na kraju ab (pozivanje na neku korist). Ajedan argumenata druge strane znatno je mastovitiji: ,Jvforamo, nazalost, da se izborimo i sa medijima koji pomazu ovim evro-unijatskim snagama, jer to nije dobro, a i sa nevladinim organizacijama koje to takode rade".

Jezuitizam svih dobrih ljudi

Okosnica argumenta druge strane je slozenica evro-unijatsko. Prema 12. triku Sopenhauerove eristicke dijalektike, to je fini, terminoloski petitio principii. Posto imena stvari imaju vecu ulogu od stvarne, bitno je cilj rasprave ugraditi u rec, kako bismo delovali na publiku neposredno, bez argumenata, manipulisuci osecanjima. Radi se o pomeranju znacenja reci ,,unija" na ,,unijatsko": Time se savremeni politicki procesi dovode u vezu sa priznanjem vrhovne jurisdikcije Va,tikana nad pravoslavnim crkvama, i uvodi teorija zavere (Evropska unija je delo paklene zavere protiv pravoslavlja). Problem jedne i druge strane je u tome sto argumentativna sredstva posmatraju vrednosno neutralno, sve u skladu sa navodnim geslom osnivaca jezuitskog reda, Ignacija Lojole. Jezuitizam figurativno znaci dvolicnost, i pritvornost, delovanje u skladu sa krilaticom cilj posvecuje sredstva. Groteskna karakterna uoblicenja ne pitaju se o sredstvima, sredstva su navodno vrednosno neutralna (srafciger, racunar, pinceta, eksperiment na ljudima), jer je cilj sam po sebi razumljiv. Naprotiv, sredstva u sebi nose ciljeve, pa ukoliko su ona moralno nedopustena, kakvi Ii su tek onda ciljevi.

Internet televizij a - revolucij a na pomolu? Barut je covecanstvu bio potreban, pa je uskoro bio tu ... S nestajanjem razlike oruija nestala je razlika izmedu gospodara i slugu. Hegel Internet je visestruko promenio nas svakodnevni zivot, ali nismo uvek spremni da smisao masmedijske komunikacije primenimo valjano, pogotovo ako drustveni zivot cesto odreduju mastodonti koji se boje racunara i interneta ,,k'o davo od krsta" - i to s pravom. Posto infonnacija postaje dostupna svima, internet menja odnos mo6i i znanja. Covek zivi na klackalici izmedu emancipacijskog karaktera savremene tehnologije, koja je visestruko unapredila, produbila, omasovila javnu komunikaciju, i njenog instrumentalnog, tehnoloskog i otvoreno totalitamog projekta.

Pazi, snimamo ,,Velikog brata"! Internet medijalizacija cini potku savremenog sveta zivota, jer karakter masmedija stvara, oblikuje i uspostavlja vrednosti i primama znacenja. Susret ,,intemeta" i ,,Holivuda" pokazuje tendenciju stvaranja jednog univerzalnog ekrana (Noll, M., 2004): ,,Internet Television: Definition and Prospects". Ta sazimajuca prevlast slike sa tv-ekrana moze se nazvati tv-totalitarizam. Radi se o obliku medijske vladavine koji je autoritetu elektronske slike potCinio sve oblike ljudskog zivota. Tv-totalitarizam nastaje ukrstanjem industrijske televizije ( daljinsko nadgledanje procesa proizvodnje, obez-

bedenje) i Sou programa, a definitivno se uspostavlja :fuzijom intemeta i televizije. Elektronska slika potiskuje sve klasicne vrednosti i institucije u drugi plan, a na njihovo mesto stavlja nove, da bi se zadovoljili ciljevi i interesi koji se obicno razlikuju od onih koji su javno obznanjeni. Svet televizije postao je sasvim virtuelan. 0 istini odlucuje tvmontaza ili oblik uspostavljanja simulakruma. Zato je pitanje da li televizija laze? postalo besmisleno i bespredmetno (Zan Bodrijar).

Posredstvom intemeta, tv-slika postaje sveprisutna sila. pogledajmo drngu stranu celog procesa. U proslih sest meseci, kako ,,sredstva informisanja" izvestavaju, nasu zemlju SU potresale groznice: izborne, predizborne, postizborne i upisne, ali i nista manje opasne, one svakodnevne. Internet i televizija su dobrano doprineli tome da ta groznica bude tempirana, proverena i ,,svrsishodna". Kako nas izvestavaju mediji, prepisivanje na prijemnim, kao i na svim ostalim ispitima postaje sve masovnija pojava, a ispitna ,,groznica" koja potresa drustvo sve je veca. Penzioneri ,,vojno-policijskog kompleksa" imaju spreman odgovor: visestruki pretresi i uvodenje bezbednosnih kamera i kontrolnih tv-ekrana resilo bi sve, samo treba pojacati kontroluo Predlazem nesto drugo, neka se prijemni ispiti polazu putem intemeta, uostalom, profesori se ne libe intemet-televizije kada ,,prodaju" svoja predavanja! Mislim ozbiljno. Prepisivace proizvodi sistem znanja koji polazi od coveka kao ,,skladista" znanja - formulisimo zato pitanja koja 6e obesmisliti svako prepisivanje, bas kao sto je besmisleno u ,,normalnom" drustvenom sistemu resavati zadatke koji su namenjeni vasem detetu. Internet televizija promenice karakter ne samo znanja nego i televizije (koja ce naravno, preziveti i u svom klasicnom obliku, bas kao i radio). Hakeri su promenili sistem interneta, sto 6e i prepisivaCi ukinuti stari sistem transmisije znanja. Hakeri su izjednaCili uzivanje, radost, zabavu i distrnbuciju znanja, naceli odnos znanja, novca i vlasti, a to se sve vise odnosi i na televiziju (Himanen, P., 2001: ,,The Hacker Ethic"). Za pocetak, televizija je posredstvom kabla omogu6ila sofisticiranije programe, uspostavljaju6i hijerarhiju vrednosti koja nije bila svojstvena klasicnoj televiziji. Internet televizija 6e jednim svojim delom nastaviti taj emancipacijski proces.

Teorija komunikativnog delanja i novinar sa ulice Izgleda da postoji nostalgija za vremenom kada su novinari bili neka vrsta intelektualne savesti drustva, od koje se zahtevao autorski pecat, dok su lokalni mediji i tzv. zuta stampa, s one strane vrednosne granice. I danas se zivo secam maestralnih zahvata: voditelj TV dnevnika najavljuje vremensku prognozu sa lepota vremena, drngi voditelj urednik glavnu informativnu emisiju, posve6enu nekoj od ,,prelomnih" sednica, zavr8ava podsecanjem na znacajnu godifojicu, roctenje dzez-legende Luja Armstronga. Time ceo Dnevnik dobija jednu drugaCiju dimenziju od one zvanicne. Informativna

emisija se priblizava fonni umetnickog dela, koje je ispunjeno finom unutrasnjom ironijom. Ceslav Milos bi mozda za to rekao objavljeno, stvaralacko ketmanstvo. Naravno, licni pecat ima svoje raznovrsne stvaralacke oblike. Zaista, u poplavi bezlicnosti, nedostaje nam pravo autorsko novinarstvo, novi novinarski brend, jasnog izraza i visokih vrednosti. Medutim, nisam siguran da se prosle fo1me mogu tako lako oziveti i da nam veliki uzori mogu biti neposredna ideja-vodilja. Obrazlo:Zenje ce biti umereno teorijsko. U teoriji komunikativnog delanja Jirgen Habermas (po mnogima najznacajniji filozof druge polovine dvadesetog veka), razlikuje instrumentalno delanje, posveceno funkciji rada i ostvarivanju interesa, mo6i i profita i komunikativno ili eticko delanje, koje pretpostavlja medusobno uvazavanje licnosti, prema valjanosti i snazi argumenata. Drustvo napreduje ukoliko je ostvarena prevlast komunikativnog delanja nad instrumentalnim. To nije samo stvar teorije nego i sveta zivota. Nas svet zivota je dat u procesu komunikacije, a drustvo napreduje kroz sve vecu racionalizaciju, ali tako da odluka bitno lezi u komunikativnoj, a ne u instrumentalnoj racionalnosti. Ono sto je problematicno sa medijima, jeste to sto oni sadde jedan naglaseno racionalan stav, usled koga je moguce preneti odluCivanje sa ravnopravnih ucesnika na centre moci. Premoscavanje kornunikativne racionalnosti na instrurnentalnu vrsi se putem prezentacije dela istine, jer je istina celina koja se obrazuje u komunikaciji. U tom rnornentu nastaje 0110 sto se naziva greska ili patologija komunikacije. Habermas u stvari sugerise da srno dostigli reprodukcionu krizu. Uznapredovali kapitalizarn situiran je s one strane ddave blagostanja, gde ekonornski i politicki subsistemi prisvajaju zadatak socijalne integracije i gde pojedinci i grupe identifikuju vlastite interese sa opstirn. Izgleda da zivimo nezdravu komunikaciju ciji je znak gubljenje srnisla jezickog izraza, nepostojanje kolektivnog identiteta, prekid tradicija (urbanih i seoskih podjednako ), povlacenje legitimacije, iscezavanje motivacije, kriza u obrazovanju i orijentaciji, alijenacija i psihopatologija, nedostatak solidamosti i odgovomosti za izgovorenu i napisanu rec. Sve je to znak duboke drustvene krize koju zivimo vec cetvrt veka. Zaista, sve vise je i vise besmislenih televizijskih emisija i ispraznog radio programa. Dali se manifestacija krize na polju medija i novinarskog izraza moze prevladati povratkom na meru autorskog novinarstva osamdesetih godina proslog veka? Mislim da ne moze. Vratimo se jos jednorn teoriji. Komunikativno delanje je vise diskurs ili debata, argumentativni proces sa ciljem uspostavljanja konsenzusa. Pojam komunikativnog delanja uglavnom se odreduje u smislu povezivanja ciljeva individualnih ucesnika na kooperativan naCin i to tako da ostvaruju svoje posebne ciljeve, polazeci od definicija zajednicke situacije, radi ostvarenja konsenzusa. Posredstvom komunikativnog delanja ljudi postaju kadri da uspostave racionalne, neautoritarne navike i verovanja, ali i da legitirnisu postojece stanje. Da li je pozitivan aspekt tehnologije taj sto je moguce formulisati i oblikovati legitimaciju zasnovanu na debati, a ne na mo6i ili novcu? Da bi odgovorio na to pitanje Habermas formulise teoriju komunikativnog delanja: pregovaranje i definisanje, medusobna interpretacija koja poCiva na svetu zivota, vodi argumentaciji na osnovu validnih zahteva, koji se samo u tom procesu mogu i ostvariti. Posto se diskurs zasniva na demokratskom konsenzusu, a ne na mo6i ili novcu, komunikativno delanje demokratizu-

je tehnologiju, zato sto se ona podreduje legitimaciji koja izvire iz ciljeva zivotnog sveta, javnosti, a ne iz ciljeva industrijskog kompleksa. Unutar demokratizuju6e paradigme komunikativnog delanja nije moguce negovanje autoritamog stava. Gledano iz perspektive komunikativnog delanja, novi novinar nije umetnikintelektualac nego izvestac sa ulice. Njegova unutrafoja mera je puls svakodnevnog. Voditelj ce pre rnorati da artikulise stvarne interese svoje zajednice, nego da objavljuje i stvara u okviru · autorskog izraza. Drngim recima, na sredza a autorsko s proslog veka. e svi koji hleb nas nasusni zaraduju u lokalnirn rnedijirna. Pomenuti pastiri su zaista kraja iskoristili komunikativni potencijal lokalnog medija, ubrzo je usledio i dogovor o zajednickoj upotrebi pasnjaka. Naravno, sve ovo ne znaci da treba preseci svaki autorski izraz. Naprotiv, autorsko novinarstvo predstavlja buducnost, ali u znatno promenjenom smislu i kontekstu. Autor postaje onaj ko vlada komunikacijorn, njenim tokovima i pravilima, a ne onaj ko nudi atraktivan i gotov sadrzaj. Njegova uloga nije u prvom planu, ali vaznost jeste.

NAPOMENA: U pozadini price je istinit dogadaj. Posredstvom Radio Bubamare iz Svrljiga, seljak je putem radija prona:Sao izgubljene ovce.

K:riticko= frazeolo§ki recnik mediaiogike CENZURA. U izvornom znacenju, censura (lat) je ocenjivanje, prethodno ispitivanje i U savrernenom smislu, cenzura je zvanican ili nezvanican pregled knjiga, casopisa, pozorisnih dela, radi odobrenja ili zabrane pustanja u javnost: Treba zabraniti Servantesovog Don Kihota, jer ta knjiga sadrzi opasne pozive na slobodu pojedinca i napade na moral i autoritetl General Pinoce, Cileanski sef vojne hunte Ponekad cenzori irnaju vise sluha za poruku nekog umetnickog dela nego profesori i kriticari. Iako je svaka cenzura opasno ogresenje o ljudsku slobodu i istinu, bolja je zvanicna i javna cenzura nego nezvanicna i tajna. Danas izgleda vlada bas ta druga, koja ostaje iza horizonta javnosti. Npr. kada se urednik marketinga obrati novinarnistrazivacu: Da li si ti normalan, jel 'znas ad cega se zivi! - na delu je tajno cenzorstvo interesa. I jeclnostranost, taj medijski pars pro toto, proizvod je tog sveprisutnog a prikrivenog cenzorstva. ne kod jednog medijskog mogula, ipak je mogu6e objaviti kod drngog (uteha je ipak slaba - pluralizam interesa ne garantuje i priznanje istine). U izvesnom smislu, cenzura moze da predstavi pravu rneru vrednosti. Kakva su to dela koja nikad i nigde nisu bila zabranjena?

Autocenzura nastaje kada cenzurisemo sami sebe iz straha od neprijatnih posledica koje neka istina sa sobom nosi. Vidi: medijska manipulacija, argumentum ad baculum, argumentum ab utili, index librorwn purgandorwn, index librorum prohibitorum, jednostranost. MEDIJSKA MANIPULACIJA. Teledirigovanje masama na globalnom nivou: Zastitimo civilizapiju od hunske najezde! (Britanski propagandni slogan iz Prvog svetskog rata) Nesluceni razvoj stampe omogucio je da pocetkom dvadesetog veka gotovo 90 odsto stanovnistva prihvati servirano misljenje o Prvom svetskom ratu i da 5ovinisticki zanos zahvati milione. Otkriveno je da samo mala grupa ljudi, koju je lako diskreditovati i izolovati, razume proces rasudivanja i ima sposobnost problematizovanja (neproblematizovanje ). Medijska manipulacija ustolicuje vladavinu nerazboritosti i simulakruma, guse6i svaki osecaj stvamosti (fakticnost). Na kraju, misljenje masa (javno mnjenje) postaje u potpunosti teledirigovano. Ukidanje cenzure dogada se u trenutku kada mediji drze u ropskom polozaju cete svojih primalaca, definitivno istiskujuci knjigu. Svet knjiga sa bogatstvom stanovista i gledista koja zahtevaju izbor, razbor i kritiku, pripada sve uzem krugu, dok ,,narod cita svoje novine" (Spengler). Istina postoji samo kao javna svojina (profana i prostituisana) po zakonima eristicke dijalektike. Mracni Sopenhauer je i tu bio duboko u pravu: Ljudi su ovce koje idu za predvodnikom, pre ce da umru nego da misle, a medijska manipulacija dobro koristi tu antropolosku karakteristiku. Vidi: televizija, mass medium, cenzura, ideologija, nagodba sa savescu, argumentum ad populum, neCitanje knjiga. NEAKTIVNO SLUSANJE. Usmeravanje paznje u komunikaciji sa drugog na sebe, bez medusobnog sporazumevanJa I razumevanJa: Dete: Necu da radim domaCi, tako je glup! Roditelj: Moras sine. Ako ne postignes odlican uspeh, od gimnazije nema nista. Dete: Bas me briga. Aktivno slufanje pretpostavlja usmeravanje paznje sa sebe na drugog, uz ponavljanje sagovomikovih reci tako da on bude uveren da je saslufan i dobro shvacen. Nije bitno da Ii prihvatamo sagovornikove ideje ili ne, vazno je razumeti njegova verovanja, shvatanja i osecanja. Tek tada mozemo izloziti svoje misli i svoja osecanja. Jednostavnim ,,trikom" ponavljanja sagovomikovih reCi, komunikacija je visestruko unapredena. Prvo, eliminisana je mogucnost nesporazuma; drugo, sagovomik je ohrabren da svoje misli razvija i unapreduje - a time, u slucaju konflikta umesto protivrecenja i poricanja dolazi do ,,protoka" misli i osecanja; tre6e, razmena infonnacija od obostranog interesa vodi razresenju konflikta. NECITANJE KNJIGA. Napustanje sistematicnog, kritickog i autenticnog odnosa prema slozenom tekstu, a time zadovoljavanje surogatima smisla:

Zasto da citam lektiru kada postoji bas dobar film? Negativne utopije dvadesetog veka predvidaju isceznu6e knjige ili njeno ukidanje, kao i nestanak ume6a koja se inace vezuju za citanje: analize, sinteze, kritike i osmisljavanje sveta. Covek dvadeset i prvog veka sa lako6om guta sve sto muse servira, ukoliko je to praceno osecanjem beskonacne lakoce, neobaveznosti i zabave. Ono sto da ostvare totalitarne izgleda

RETORICKA ZAMKA. Kada snaga reCi prikriva nedostatak argumentacije: ,, Branicemo nase ostrvo, bez obzira na cenu, boricemo se na plazama, boricemo se na desantnim zonama, boricemo se na poljima i na ulicama, boricemo se u brdima; nikada se necemo predati. " Vinston Cercil UoCi bitke za Britaniju, Vinston CerCil je uspeo da nadahnutim govorima okurazi svoje sugradane, apeluju6i na hrabrost i dostojanstvo - i to u trenutku kada je sudbina evropskih demokratija izgledala zapecacena. U cemu je, uslovno receno, greska? Retorika je vestina delovanja recima, pozivanjem na srce i razum. Pravi retor mora da srazmeri racionalnu i emotivnu, logicku i normativnu stranu besede. Ukoliko deluje samo na emocije, retorika se od umeca pridobijanja preobrazava u sredstvo demagoske diktature. Ispod oblandi ubedljivih ili kitnjastih reci, treba prona6i ono sto je bitno, sustinu i svrhu govora, zapitati se da li su argumenti dovoljno snazni i obrazlozeni, da li podd:avaju tezu koju govomik zastupa, da li sama teza sledi iz premisa ili to nije slucaj (non sequitur). Zato je argumentacija obrazlaganjem pogresnosti retoricko sredstvo ubedivanja najviseg reda, a otvorenost za kriticko preispitivanje argumenta, ukazuje na izvomu demokraticnost same retorike. Propaganda i demagogija manipulisu nesvesnim procesima upotrebljavajuci, gromke slogane i suplje parole, dok je retoricka vdtina zavodenja znatno slozenija. Pored pozivanja na vrednosti ( duhovne, moraine, politicke),