Enciklopedija srpske istoriografije

Citation preview

ТНЕ ENCYCLOPEDIA OF SERBIAN HISTORIOGRAPHY

Skenirao: Μίλοβαν έν Χριστω τω Θεω πιστός βασιλεύς καί αύτοκράτωρ Σερβίας καί 'Ρωμανίας

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКЕ ИСТОРИОГРАФИЈЕ

EDITORS Sima Ćirković

Rade Mihaljčić

П ри ред и ли СИМА Ћ ИРКО ВИ Ћ

All rights reserved. No part of this book шау by reproduced or utilized in апу form or by апу means, electronic or mecanical, including photocopying, recording, ог by апу information storage and retrieval system without peimission.

РАДЕ М И Х А Љ Ч И Ћ

Б е о г р а д 1997

САРАДНИЦИ

Штампање Енциклопедије српске историографије помогли су: - Народна банка Југославије - Савезно министарсгво за развој, науку и животну средину - Савезно министарство за информације - Министарство за науку и технологију Републике Србије - Министарство за информације Републике Србије - Министарство културе Републике Србије - Министарство просвете Републже Србије - ИМ ЛЕК Београд - А С И Б А Н К А АД Београд - ЈК П „Аутотранспорт - Панчево“

АВРАМОВИЋ СИМА АЛЕКСИЋ-ПЕЖОВИЋ ЉИЉАНА

ВОЈВОДИЋ МИХАИЛО ВОЈИНОВИЋ СГАНИША

АНДРИЋ ЉУБИСАВ АНТИЋ СУЗАНА АНТОНИЋ ЗДР АВКО АНТОНОВИЋ МИЛОШ

ВУЈАДИНОВИЋ ЖЕЉКО ВУКОВИЋ ВИДАК ГАВРИЛОВИЋ ВЕРА ГАВРИЛОВИЋ СЛАВКО ГАЋЕША НИКОЛА ГАЧИЋ ЂОРЂЕ

АРСЕНИЈЕВИЋ МИРЈАНА АРСИКИН ЉИЉАНА АЦИЋ СВЕТЛАНА БАЛАШИИЛДИКО БАНОВИЋ МИРОСЛАВ БЕРИЋ ВЕСНА БЈЕЛАЈАЦМИЛЕ

Одлуком Министарства за науку и технологију Републике Србије ова књига је ослобођена од основног и посебног пореза на промет.

ГОИЈИЋ НЕВЕНКА ГРБОВИЋ ДУШКО ДАВИДОВДИНКО ДАНИЛОВИЋ ЈЕЛЕНА ДЕНИЋ ЧЕДОМИР

БЛАГОЈЕВИЋ БОЖИДАР БОГЕГГИЋ ДРАГАН

ДИМИТРИЈЕВИЋ БОРА ДИМИЋ ЉУБОДРАГ

БОЖОВИЋ РАДЕ

ДИНИЋ-КНЕЖЕВИЋ ДУШАНКА

БОЈАНИН СТАНОЈЕ

ДРАГОВИЋ СЛАВИЦА

БОЈОВИЋ ДРАГОЉУБ БОЈОВИЋ 3JIATA

ДРАГОЈЕВИЋ ПРЕДРАГ ДУШАНИЋ СЛОБОДАН

БОЈОВИЋ РАДИВОЈЕ БРАНКОВИЋ СИНИША

ДУШАНИЋ СМИЉА ЂЕНИЋМ ИЦА

БРАНКОВИЋ СЛОБОДАН БУБАЛОЂОРЂЕ БУДИМИР МИЛОРАД

ЂЕРЕ ЗОЈ1ГАН

БУЛАЈИЋИЛИЈА БУЊАКПЕГАР

ЂОРЂЕВИЋ ЖИВОТА ЂОРЂЕВИЋ ИВ АН ЂУКАНОВ МИЛАН

ВАНКУ МИЈ1АН

ЂУРЂЕКАНОВИЋ СЛАЂАНА ЂУРИЋ БАЛША

ВАПАЗОРАН

ЂУРИШИЋМИТАР

ВАСИЈПГЋ ВИГОМИР ВАСИЋМИЛАН

ЂУРОВИЋ СМИЉАНА ЕКМЕЧИЋ МИЛОРАД

В АСИЋ МИЛОЈЕ ВЕЉАНОВИЋ ЗОРАН

ЖИВКОВИЋ ДУШАН

Сва права задржана

ВЕЉАШЕВИЋ ВЕРОСЛАВА ВЕСЕЛИНОВИЋ АНДРИЈА

ЖИВКОВИЋ СТАНИСЛАВ ЖИВОЈИНОВИЋ МИРЈАНА

Ниједан део ове књиге не сме се репродуковати нити умножавати у било којој форми или било којим електронским или механичким средствима, укључујући фотокопирање, снимање и складинггење у информационим системима без писмене дозволе.

ВЕСЕЛИНОВИЋ ЈОВ АНКА

ЖИКИЋМАРИЦА 3 АРКОВИЋ БОЖИДАР

ВЕСОВИЋ МИЈ1АН ВИДОСАВЉЕВИЋ МИРОСЛАВ ВИЛОТИЈЕВИЋ РАДИША ВИТОМИРОВИЋ НЕГОВАН

ЖИВКОВИЋ МИРЈАНА

ЗЕЛЕНОВИЋ РАДОСЛАВ ЗЕЧЕВИЋ МОМЧИЛО ЗИНДОВИЋ МАНОЈЛО

ИГЊ ИЋСГЕВАН

МАРЈАНОВИЋ ПЕТАР

ИСТТНмомчило

МАРКОВИЋ БИЉАНА

ИСКР1Ш МИПОРАД

МАРКОВИЋ ЗОРАН

ЈАШ'ГГг ЧЕДОМИР

МАРКОВИЋ МИОДРАГ

JA H K O B im ДОБРИЈ1А

МАРКОВИЋ ПРЕДРАГ

ЈАНКОВИЋ ДРАГОШ-1Р JAHKOBim МАРША ЈАЊАЋКОВИЋ ТОМИСЛАВ

МАТИЈЕВИЋ ЗОРИЦА

ЈЕВРЕМОВИЋ ПРЕДРАГ ЈОВАНОВИЋ ВЛАДАН ЈОВ АНОВИЋ ВОЛТСЛАВ

МИКИЋ-АНТОНИЋ БРАНИСЛАВА

ЈОВАНОВИЋ ЖАРКО

МИЈШТИЋ СЛАВКО

ПРИЦА СГАНКО ПУШИЦА СЛАВОЉУБ

ЈОВАНОВИЋ МИЛАН ЈОВАНОВИЋ МИОДРАГ

МИЛЕУСНИЋ СЛОБОДАН

ГТУШКАР ВОЈИСЛАВ

МИДИНКОВИЋ МИХАИЛО

РАДЕВИЋ МИЛОРАД

ЈОВАНОВИЋ ШТРОСЛАВ

МИЛИЋДАНИЦА

РАДИВОЈЕВИЋ СНЕЖАНА

ЈОВ A H O B im РАДОМАН

МИЛОСАВЉЕВИЋ БРАНКА

РАДИЋРАДИВОЈ

JO B A H O B im PA CIK O

МИЛОСАВЉЕВИћ ДРАГИША

РАДОВАНОВИЋ ВОЖСЛАВА

ТОМОВИЋ ГОРДАНА

ЈОВ A H O B im -СГИПЧЕВИЋ БИЉАНА ЈОСИЋЗОРАН ЈОЦОВИЋ НОВАК КАДИЈЕВИЋ АЛЕКСАНДАР

МИЛОСАВЉЕВИЋ-МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛАНКА

РАДОВ АНОВИЋ МИЉАНА

ТОМОВИЋ МИОДРАГ

МИПОК1ЕВИЋ-ЂОРЂЕВИЋ НАДА

РАДОВИЋ АЛЕКСАНДАР

ТОШИЋЂУРО

МИРКОВИЋ МИРКО

ТРАЖОВИЋ НЕНАД

МИТРОВИЋ АНДРЕЈ

РАДОВИЋ СИМЕОН РАКИЋ ХРАНИСЛАВ

КАЈМАКОВИЋ РАДМИЛА КАСАШ АЛЕКСАНДАР

МИТРОВИЋ МИРКО

РАНЧИЋ ВЈ1АДИМИР

ТРИПКОВИЋ ЂОКО

МИТРОВИЋ МОМЧИЛО

РАТКОВИЋ БОРО

ЋИРИЋ РАДОЈИЦА

КАТИЋ т а т ј а н а

МИХАИЛОВИЋ ТАТЈАНА

ЋИРКОВИЋСИМА

КОВАЧЕВИЋ-КОЈИЋ ДУШАНКА КОВАЧЕК БОЖИДАР

М ИХАЉ ЧИЋРАДЕ

РАТКОВИЋ ВОШСЛАВА РАТКОВИЋ-КОСГИЋ СЛАВИЦА

УРИЋНЕНАД

КОВИ Ћ ИЛ Ш А

НЕНЕЗИЋ ДРАГАН

РАТКОВИЋ-ТРИФУНОВИЋ ЉИЉАНА Р АШКОВИЋ ДР АГАН

КОЛТЋМИЛУТИН

НИКОДИЈЕВИЋ ТОМИСЛАВ

РЕЂЕП JEJIKA

ФЕРЈАНЧИЋ СНЕЖАНА

К О С П тРА Д О ЈЕ KPECnm i ВАСИЛШЕ

НИКОЈШ Ћ МИЛИВОЈЕ

РИСТОВИЋ МИЛАН РОКАИ ПЕТЕР

ФОТИЋ АЛЕКСАНДАР

КРЕСГИЋПЕГАР

ОБРОВАЧКИ ЉУБОДРАГ

КРИВОШЕЈЕВ ВЛАДИМИР

ОМЧИКУ С М АРКО

ЛАЗИЋМ ИЛАН

ОПСЕНИЦА ДРАГОСЈ1АВ

Ј1АЗОВИЋ ВИНКА

ПАВКОВИЋ НИКОЛА

ЈГЕМАЈИЋ НЕНАД

ПАВЛОВИЋ МИХАИЛО

Л О ЈЛ т А Н И Ц А

ПА ЛТИБО Р

ЛОМА АЈТЕКСАНДАР

ПАНИЋ-ШТОРХ МИРОСЛАВА

ЛОМА СВЕТЛАНА ЉУБОЈА-ХАРЈУНГ МИЛКА ЉУШИЋРАДОШ МАДИЋ МИЈ1ЧА МАКСИМОВИЋ ЉУБОМИР

ПАНТОВИЋ ЉУБИША

МАКСИМОВИЋ-ГЛИГОРШЕВИЋ МИРЈАНА

ПЕКИЋМ ИЛЕНКО

МАЛОВ ИЋ-ЂУКИЋ МАРИЦА МАНИЋ МИЈ1ЕТА МАНОЈЛОВИЋ МИРОЉУБ МАРАШ ЉУБОМИР МАРИНКОВИЋ ДРАГОСЛАВ МАРИНКОВИЋ-ЂОРЋЕВИЋ НАДА МАРЈАНОВИЋ ГОРДАНА

ПЕРИЋВИДАК

VI

МЕДАКОВИЋ АНИЦА МИКИЋЂОРЂЕ МИЛЕНКОВИЋ ВЕРКА МИЛЕНКОВИЋ ТОМА

МИШИЋСИНИША

ОБРАДОВИЋ МИЛОВАН

ПАУНОВИЋ ЈЕПЕНА ПЕЈИН АТИЈ1А ПЕЈИЋПРЕДРАГ ПЕЈИЋ СВЕТЛАНА

ПЕТКОВИЋ СРЕТЕН ПЕГРОВИЋ ДАНИЦА ПЕГРОВИЋ МИЛИЋ ПЕТРОВИЋ СПОМЕНКА ПИЉАКГОРАН ПИРИВАТРИЋ СРЂАН

ПЛАВШИЋ НИКОЈ1А ПОПОВ ТОМИСЛАВ

СГАНОЈЕВИЋ ПАВЛЕ

ПОПОВ ЧЕДОМИР

СГОЈАНОВИЋ ЗОРИЦА

ПОПОВИЋ АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ ДРАГАН

СТОЈАНОВИЋ МИОДРАГ

ПОПОВИЋ ЉУБОМИР

СТОЈШЋ АНА

ПОПОВИЋ РАДМИЛА ПОПОВИЋ РАДОМИР ПОПОСКИ ДРАГОЉУБ ПРЕМОВ ИЋ-АЛЕКСИЋ ДРАГИЦА

РУДИЋ СРЂАН САМАРЏИЋ АНА САРИЋ НЕДЕЉКА СВИРЧЕВИЋ РОСА СИМИЋЖИВОРАД

СГЕВОВИЋ ИВАН

СТОЈАНОВИЋ МИЋА СТРУГАРВЛАДО СУБОГИН-ГОЛУБОВИЋ ТАТЈАНА СУБОТИЋ ГОЖО ТАОВИЋ МИЛОШ ТАТИЋ-ЂУРИЋ МИРЈАНА ТЕРЗИЋМИЛАН ТЕРЗИЋ СЛАВЕНКО ТИМОТИЈЕВИЋ МИРОСЛАВ ТИМОТИЈЕВИЋ СЛАВИЦА

ТРГОВЧЕВИЋ-МИГРОВИЋ ЉУБИНКА

ЋУКРУЖА ФЕРЈАНЧИЋ БОЖИДАР

ХАЏИСГЕВИЋ ЉИЉАНА ХЕГЕДИШАНТАЛ ЧАНАК МЕДИЋ МИЈЈКА ЧОЛИЋЉИЉАНА ЧОЛОВИЋ МИЛОСАВ

СИНДИКДУШАН

ШАРКИЋ СРЂАН

СИНДИК НАДЕЖДА СПРЕМИЋ МОМЧИЛО

ШИМУНОВИЋ БИЉАНА

СРДИЋ РАДОВАН

ШТРАСЕР ПАВЈЈЕ

СРНДАКОВИЋ АЛЕКС АНДАР

ШУИЦАМАРКО

СГАМАТОВИЋ МИЈШЈА СГАНИЋМИЛЕ

ШУПУТМАРИЦА

СГАНОЈЕВ НЕБОЈША

ШУТАКОВИЋ-АНДРИЋ НАТАША

ШПАДИЈЕР Р АДОСЛАВ

ШУРДИЋ БОРИСЛАВ

ПРЕДГОВОР

Два су момента утицала на сазревање одлуке да се приђе изради ове публикације, да се она реализује упркос бројним тешкоћама, и стави на располагање онима који су заинтересовани за рад на српској историји. Први је експанзија рада на проучавању српске прошлости, испољена увећањем броја људи који обрађују то поље, у нараслим и разгранатим научним дисциплинама, бројним публикацијама, па и тешко прегледном броју места у којима се на историји ради од напшх варошица до светских научних центара. Последица те експанзије, изразите нарочито у другој половини нашег века, није само квантитативни раст, већ и све тежа савладивост онога што се ствара, непрегледност литературе о целини српске историје. Други моменат су велике промене у техници сакупљања и обраде података, технички напредак који је захватио и нашу средину и који омогућава младим људима, садашњим и будућим истраживачима, да на битно другачији начин заснивају своју документацију и рукују њоме. Све више им се отвара приступ фондовима података и мрежама у које су такви фондови повезани, што подразумева лаку и брзу контролу над количином информација о којој раније генерације нису могле ни сањати. Судећи по досадашњим искуствима и базе података, и каталози и разне врсте „тезаура“, изграђују се постепено, уношењем и укључивањем онога што чини текућу продукцију, регистровањем онога што улази у библиотеке и документационе центре, док се оно што је створено у ранијим деценијама и столећима мора постепено уносити у меморије. Стојећи негде између техника и програма будућности, који ће бесумње олакшати рад истраживачима, и наслеђа прошлосги, које у историјској дисциплини не замире и не губи актуелност онако као у многим другим наукама, запажали смо да један од задатака сада активне генерације може бити и тај да то велико наслеђе на систематичан на-

чпн организује како би се олакшало савлађивање и укључивање у модерне облике документације. Видели смо то као практичан задатак, сложен посао, препун изазова и једва остварив. Један од најопштијих изазова тицао се омеђивања материје. Оно пгго се у широком смислу подразумева под писањем историје почиње кад и српска књижевност, свако столеће показује знаке интересовања за прошлост, свако има неки облик бављења прошлошћу. Разноврсни облици историјског памћења и неговања традиција, историјска култура која се мења и развија, све то представља захвалан предмет занимања ncTopirjcKe науке, али се у овом пројекту морало оставити по страни и препустпти другој врсти публикација, јер би иначе задатак био неостварив. За ову књигу изабран је само позни део, онај који има учене, научне амбиције, који се садржајно и методолошки укључује у европску модерну историографију. Тај одељак код Срба почиње са Јованом Рајићем п његовим делом Историја разних словенских народа посебш^е Бугара, Хрвата и Срба (I - IV, Беч 1794-1795). Рајићево дело се од претходне литературе, израсле из других традиција, не разликује само подробним излагањем и ученим апаратом, прегледом историјских извора, картама, генеалошким таблицама, напоменама, него и усвајањем европске историјске перспекгиве: уочавањем да после Антике долази „средње доба“ које почиње досељењем Словена, а не Стефаном Немањом. Тек код Рајића и његовог савременика Павла Јулинца српска историја је добила почетак. Ни у Рајићево време, ни у каснијим деценијама, историографија се није развила у академску дисциплину, мада се рад на откривању и упознавању прошлости није прекидао. Отуда се у првој половини XIX века нпје могло ограничити на текстове школованих историчара, већ су морали битп укључени и сви они писци који су прерађивали и допуњавали Рајићево наслеђе, а пре свега они који су у то доба сакупљали и објављивали грађу за српску историју. Тек пред крај XIX века, захваљујући деловању Велике школе, Српског ученог друштва, Српске краљевске академпје, а такође и захваљујући доласку ппсолованих историчара и

X

археолога, имамо диференцирање између лаика и сгручњака, а и између стручњака различитих профила; споменици прошлости се испитују са гледишта филолога, историчара књижевности, археолога, историчара итд. Од тог времена било је могуће, бар у начелу, ограничити се на стручњаке, истраживаче, на оне који су откривали ново и унапређивали познавање историје, а популаршатори и писци текстова без истраживачких побуда могли су се оставити по сграни. Међутим, познаваоци развоја науке на нашем тлу знају да крајем прошлог и почетком нашег века има много писаца у чијим текстовима се налазе и једни и други елементи, који су понепгго ново привредили, а много више су обавештавали о ономе пгго се већ знало. У таквој ситуацији је било природно стати на становипгге да је мања пггета од укључивања писаца чији су неки текстови пригодни, него од изосгављања оних који су уз популаршаторске списе дали стварни допринос откривањем нове грађе. У последњих пола столећа диференцираности и професионализма, могао се узимати у обзир формални критеријум, магистарски или докторски степен, научно или наставничко звање, али се и ту показало да није мали допринос оних који нису стекли формалне квалификације и да би било штета изгубити из вида информације о њиховим радовима. Нису биле мање ни тешкоће код разграничавања онога што су стварали специјалисти различитих дисциплина. Одувек је међу сгручњацима за проучавање језика, књижевности, уметности итд., било оних који су обрађивали историјске теме или су материју своје специјалности третирали на широкој историјској позадини. Други су остајали у језгру свога домена, бавили се стилским или техничким проблемима, и стога мање привлачили пажњу историчара. С друге стране, неке научне дисциплине су током свога развоја биле веома блиске историографији. Карактеристичан је пример старијих етнолога, антрополога и антропогеографа, који су своју материју проучавали у историјској димензији и за чије радове је одувек било интересовања међу исгоричарима и знатно пре модерне антрополошке оријентације. Али, кад није било формалног критеријума, препознатљивог обележја, избор је зависио

од просуђивања и процене приређивача и оних којима би се они обраћалп за савет. Настојало се на томе да се не изоставе они научници из суседнпх дисцшипша чији радови су већ до сада добили место у исгоријској литератури и који се препоручују пажњи историчара, али се није могла преузетп обавеза да се обухвати све оно што су стварали сви археолози. историчари уметности или етнолози. Hirje било могуће избећи ни једно ни друго разграничавање, издвајање онога што као српско треба да буде обухваћено овом књигом. Научно наслеђе које смо покушали систематски у њој приказати, откривало је да су одавно превазиђене романтичарске представе о народу као јединственој и неизмењеној целини за коју се у сваком периоду зна од чега је састављена и пгга јој припада. Романтичарски начин мишљења се нашао у раскораку са емпиријском подлогом која је откривала да се и народ мења и обликује у историјском процесу, а усго је пројекцијом модернпх граница и модерних претензија у далеке епохе изазивао бројне спорове међу суседним народима и културама и посредно отежавао објекгивно историјско истраживање. Имајући у виду примере просвећених народа који су превазишли такав начин мишљења и оно што га је пратило, овде се настојало предмет омеђити оним за пгго је српска историографија заинтересована. То нису у свим периодима исге територфе, ни државе или њихови делови, нити увек исге популације, то су просторно-временски оквири који проистичу из историјских околности, сама истраживања су поставила имагинарне међаше. У сваком случају, оно што спада у српску историографију није одређпвано националношћу писца или територијом на којој су деловале инсгптуције или излазиле публикације, већ предметом интересовања, свим оним што је дуже од хиљаду година утицало на настанак и развој српског народа и његове културе. Велики, сложени и тешко обујмљиви предмет осветљавали су и многи други, не само српски истраживачи и ппсцп. Ни у једном периоду српска прошлост није престала да буде предмет занимања суседа, а у модерно време није одсутна из европске или светске науке. Занемарити допринос који су дали људи других народа, писци других језика, значило би окрњити и осиромашити укупно

XII

знање о српској прошлости. Отуда је било сасвим природно да се води рачуна о ономе пгго су на пољу упознавања српске историје урадили Руси, Французи, Немци, Американци, Чеси, Пољаци, што су о односима са Србима писали историчари суседних народа. Исго је тако природно било водити рачуна о ономе што су стварали историчари из народа који су били у југословенској држави. Ово је било потребно нагласити јер су у току рада приређивачи имали прилике да се увере да је извесган број колега историчара налазио да им није место у Енциклопедији српске историографије. Увршћивање у ову књигу не значи да се ауторима придаје српска националност, већ значи да српска историографија има интереса за оно што су они стварали. Оваквим, чинило се једино могућим опредељењем, задатак је постао неупоредиво тежи, осгварив само непотпуно и несавршено. Границе земље и језика могле су се прекорачити само кад се настојало да се прати допринос појединаца, код инсгитуција се морало остати у границама Републике Србије, док су код публикација извора и периодике остале границе јужнословенског простора у којем је у прошлом столећу настајала литература. Српска историјска наука се развијала у интензивном дијалогу са науком у свету, оствариваном у ограниченим подручјима појединих периода или ужих специјалности, док је овде преузета обавеза да се извештава о том дфалогу у целини, у односу на целокупну српску историју. То је практично тешко оствариво, па су се морале ставити извесне ограде. Отворена за писце свих језика и народа, ова књига ипак није могла да укључи све оне који су српске теме и српски простор обухватали у ширем контексту своје специјалности. Велики број византолога, слависта, стручњака за историју Османског царства или специјалиста за историју Хабзбуршке монархије унапредио је познавање историје српског народа осветливши опште околносги у којима се развијао. Круг таквих стручњака је толико широк да се ни са много већим апаратом не би могао обухватити. Колико је то поље непрегледно могуће је уверити се летимичним погледом на само један део, текућу библиографију византолошке литературе. Морало се сгога ограничити на оне научнике ко-

ји су се бавили специфично српским темама, и у чијем делу оне имају неко знатније место или су таквог значаја да не смеју бити занемарене. Подаци о живим и активним истраживачима сакупљани су од њих самих, од установа, из публикација научних установа, из опнггих информативних публикација (библиографских лексикона и сличних књига). Црпљени из различитих извора, подаци су се разликовали и нису се дали подредити схеми одабраној за презентацију. Једну врсту недоследносги су изазвали сами приређивачи. Они су, наиме, код оних писаца чији рад није пописан у библиографијама охрабривали и подстицали на исцрпније навођење радова него што је случај код преминулих писаца или оних који имају исцрпне библиографије радова о којима се у чланку даје податак. Зависно од извора, подаци о публикацијама, па и о функцији или положају појединаца заостају за сгварним стањем. Познате теш коће у комуникацијама, које су пратиле распад Југославије и оне изазване вишегодишњим ембаргом, морале су да утичу на обавепггеност о раду и публикацијама, нарочито последње деценије. Упозоравајући читаоце на ову слабост приређивачи се надају да и непотпуни и недовољно ажурни подаци могу бити од користи јер показују где је личносг деловала и публиковала, што је путоказ за оне који стварају документацију где треба тражиги допуне библиографских података не само за будућност него и за период несигурне покривености. Време и општи услови нису били наклоњени подухватима ове врсте, па ће се открити више белина него што би их било у нормалним приликама. Морао је изостати известан број аутора којима су само наслови радова били познати, јер се није могло доћи до најосновнијих података о животном путу. Овај подухват се могао остварити једино захваљујући сарадњи великог броја аутора, чији се попис налази на почетку књиге, а потписи иза њихових чланака. Један део чланака у одељку Истраживачи и писци потписан је са „Р“, најчешће у случајевима где је ауторски допринос мали било због тога што су подаци добијени од личности или пгго су преузети из других приручних дела.

XIV

У сваком случају, одговорност за њих је на приређивачима. Сараднички допринос је био важан и у једном другом погледу, у помоћи коју су приређивачи, стручњаци за старију исгорију, добили од колега специјалиста за новију историју у ревизији и попуни алфабетара. Спомињући са захвалношћу савете и сугестије колега Славка Гавриловића, Милорада Екмечића, Владе Стругара, Андреја Митровића, Томе Миленковића, Милорада Радевића и Мирослава Јовановића, приређивачи су дужни да кажу да су сами одговорни за пропусте и недосгатке у реализацији. Сима Ћирковић

Раде Михаљчић

ПРИРУЧНА ДЕЛА

1

» Ш Т Е Т И Ч К И ПРЕГЈ1ЕДИ

Станоје Станојевић, ИСГОРИЈА СРПСКОГ НАРОДА, Београд 1908, 19102; Dejmy naroda srbskelio, Праг 19203,19264; Диселдорф (?) 19825 (фототипско пздање); Београд 1993° Ово дело је први целовити преглед о прошлости Срба. Пре Ст. Историју српског народа објавили су Љ убош ф Ковачевић и Љубомир Јовановић али они су своју синтезу довели само до 1020. године. За целовитим прегледом одавно се осећала потреба. О томе сведочи чињеница да је прво издање распродато у претплати (3 900 примерака). Ст. се тужи да му је прво издање било лоше среће. Оно се појавило у години анексионе кргое те је из политичких разлога било забрањено у суседној монархији. Зато је део тиража уншнтен. Ст. тврди да је дело налисао без икакве полптичке намере јер историчар мора да служи „само једном идеалу, вечитом и непроменљивом, мора служити само истшш“. Према кључшш унутрашњим и спољним променама Ст. је груписао градиво. Књига је подељена на дванаесг одељака: Балканско Полуострво Пре доласка Словена, Насељавање Словена на Балканском Полуострву, Прве српске државе, Зепш као полшпички центар српскога народа, Борба Зете и Рашке о превласт, Снажење српских држава, Превласт српскога народа на Балканском Полуострву, Борба српскоГа народа с Турцшш, Српски народ под Турцима, Борба српскога народа против Турске и против Аустрије, Културни и политички препорођај српскога народа, Културно јединство српскоГа народа. Четврто издање из 1926. садржи још један одељак: Србија ослобађа и уједињује Србе, Хрвате и Словенце. Ово поглавље не налази се у петом издању јер је Српска православна епархија за западну Европу као подлогу репринт издања узела Историју српскоГ mpoda која је објављена 1910. године. Иза сваког поглавља налази се преглед важнијих извора и литературе. Друго и даља издања Историје српскоГ шрода садрже историјске карте преузете из СрпскоГ историјскоГ auuiaca Василија Марковића, ученика Ст. Ст. Ст. је приказао само политичку прошлост Срба на новој основи, на сопственој концепцији и оригиналној композицији, настојећи да упоредо прати прошлосг свих крајева које су насељавали Срби. Рани средњи век је логично рашчлашш на доба првих српских држава (IX и X век) и време борбе о превласт између Зете и Рашке (XI век), док је XIV век издвојио као доба српске превла-

сти на Балкану. Политички и културни препород Срби су доживели у XIX веку. Природно, период турске власти и збивања ближа и савремена аутору, описана су сумарно, понекад у скици, зависно од дотадашњих истраживачких резултата Јована Томића, Стојана Новаковића, Михаила Гавриловића, Слободана Јовановића. Историју српског народа у Босни Ст. је писао према делу Вјекослава Клаића, а за рани средњи век корнстио је рад Фрање Рачког Борба јужноГа Славенства за државну неодвисност. Вшпе одељака, како сам истиче, нашгсао је на основу пзвора. Већ је наглашено да је Ст. у овом делу обрадио само политичку прошлост Срба. Културну псторију, под којом се подразумевала нсторија привреде, друштва, државног и друштвеног уређења, уметности и књижевности, оставио је за другу прилику. Такву, широко засновану Историју српскоГ народа почео је да шипе много касније, у последњој деценији жпвота. Међугим, прерана смрт спречила га је да доврши ово дело. Објављен је само први део о изворима: Историја српскоГ шрода у средњем веку I. Извори и историоГрафија, књига I, О изворшш, Београд 1937. Ову синтезу је, према другом издању, на чешки превела Милада Паулова, а предговор је написао Јарослав Бидло. Бидло је допушш књшу Ст. Ст. Нашгсао је преглед српске историје од 1910. до почетка Првог светског рата. Уз основни текст објављен је и библиографски додатак (стр. 440464. издања на чешком језику). ЈШТЕРАТУРА: ЛМС 251,5 (1908) 98-101 (Ј. Радонић); Ст. Станојевић, ПоГовор првом издању, ПоГовор друГом издању, Историја српског народа, Београд 1910", 346-367; Хрватска заједница 3 (1911) (М. Прелог); Савремешпс 6 (1911) 100-105; Слован 9 (1911) 158-159 (Ф. Кос); Гласник ИД НС 11, 3-4 (1938) 95-100 (Ј. Радонић); Ј. Bidlo. Pfed.mluva u knjizi St. Stanojević, Dejiny naroda srbskeho, Prag 1920, 21-29; Гласник СНД 19, 2 (193S) 249251 (M. Пурковић); Зашгси 11, књ. 19, 1-6 (1938) 382-383 (Р. Драгићевић). Р. Михаљчић

Константин Јифечек. И СТО РШ А СРБА (Geschichte der Serben I—П, Gotha 1911,191S), Београд 1911,1922-1923,1952,1978-1988 (фототипска издања). К. Ј. допринео је победи критичке школе у српској историографијп. Крштгчка школа је да3

СИНТЕЗЕ СИНТЕЗЕ

књнга је остала без одјека, први прикази објављени су тек по завршетку рата (1918). Аутор је у Предговору наглашавао да књига „нема други задатак ни већу претензију него да буде темељ даљем исгагпшању старнје прошлости Срба у Угарској“. Налазио је да ће бити потребно „много година и много научних раденика“ да би се подигла зграда која у пуној мери одговара наслову. Каснија судбина књиге дала му је за право. Све до данас књига је, додуше у проширеној и употпуњеној верзији, остала темељ на који се ослањају истраживања; дограђена је и реконструнсана на много места, а још увек немамо историју Срба у Угарској која би одговарала захтевима науке. Највеће интервенције извршио је сам А. Ивић приређујући друго издање свога дела друкчијег наслова, већег обима и сложеније артикуладије. У средиште ингересовања Ивић је ставио Србе у Војводини и у складу са померањем тежишга додао је поглавља теригоријално ограничена на Војводпну у тадашњем обиму са Барањом (преисторија, римски период и племена из времена сеобе народа). Уводно проширење је овлашно и потпуно одудара од степена сажимања и подробносги документације У истраживачком делу књиге. Проширење на крају, услед померања хронолошке границе на 1703. годину, друкчијег је карактера и у складу је са главшш делом књиге у коме се понавља текст из првог издања. Аутор срећом није изосгавио неки део у коме се бавио Србима на великом простору, далеко већем него што је била Војводина. Разлшса у формату и слогу учинила је да се број страница скоро удвосгручи, али тексг није у тој сразмери увећан. Проширења у средишњем делу и апарату нису бројна ни обимна. Напомене у другом издању чине други део књиге и прате сгранице основног тексга. Иако се напомене лако налазе, ипак је отежан рад читаоцима заинтересовашш за изворе, који предсгављају велику вредносг књиге. Артикулација је темељито измењена, тако да књига у другом издању има 41 поглавље, од чега се 10 односи на материју додату на почетку и на крају књиге. Н еколж о поглавља посвећено је опиггем сгању досељених Срба, привилегијама, уређењу, али политички догађаји и личности претежу у насловима измењених, мање обимних поглавља. Заокупљеносг борбама, деловањем личности, променама политичке природе, дала је делу обележја политичке хронике значајне утолико што прати све просгоре на којима су се Срби нашли и што даје преглед свих значајнијих група. Захваљујући Ивићевом прегледу добијен је географско-хронолошки косгур који омогућава да се повежу и организују веома разноврсни и раштркапи подаци са великог просгора на који су Срби

доспели у XV и XVI веку. Унутрашњи развој Срба, културно стварање, деловање цркве, друшгвена раслојеност, материјални услови живота и сличне оппгге теме једва су додирнуте у Ивићевој Историји. Дело је по својој оријентацији и концепцији заостајало за историографијом времена у коме се по други пут појавило, па су критичке примедбе пропратиле друго издање. Најгласнији и најрадикалнији критичар био је Душан Поповић, историчар који ће се и сам посветиги историји Срба у Угарској. Неповољна је била околност пгго је Поповић указивање на слабости књиге повезао са политичким дисквалификацијама и пгго се дао руководити изваннаучним мотивима. Полемика се водила и у новинама и утицала је на даљи рад на историји Срба у Војводини. Настојећи да превазиђе слабости Ивићевог дела група историчара окупљених у Историјском друпггву у Новом Саду, на челу са Душаном Поповићем, покренула је рад на обимној монографији о Војводини, замишљеној у четири тома, од којих су три била посвећена историји. Од тога плана се појавио обимни зборшпс Војводина I. Од најстаријих времена до Велике сеобе, Нови Сад 1939, стр. 572. Прилози четрнаест аутора неједнаки по обиму, научном нивоу, прилагођеносги замишљеној целини, превазилазе Ивићева поглавља о средњем веку и ранијим историјским епохама. Прилози врло компетентних аутора о духовном животу, књижевности и уметносги испуњавају празнине остале после Ивићеве књиге. Оно, међутим, пгго прати главни део Ивићевог излагања зависно је од материјала, који је он открио и употребио, мада га на многим месгима укључује у тематске целине којих нема код Ивића. Зборник Војводина прати и допуњава Ивићеву Историју, али је не може заменити због хетерогености и неусклађености појединачних прилога и недостатка погледа на целину и организовања целине. Десило се да су две књиге осуђене да се користе напоредо, па је утолико необичније ш то у предговору зборника Војводина Ивићева Истоpuja није споменута уз дела Пикоа, Швикера, Ваничека, научно мање вредна и неупоредиво мање утицајна. Историјско друштво у Новом Саду успело је да припреми и другу књигу монографије која покрива период од Велике сеобе (1690) до сабора у Крушедолу (1708) и цитира се као Bojeoduна II, мада никад није била у књижарском промету и није довршена (нема насловне стране, садржаја ни индекса). Избијање рата 1941, успосгављање мађарске власти, спречили су нормално завршавање и дистрибуцију књиге, тако да је она повезана у послератном периоду и повремено продавана или дељена заинтересованима у Матици српској, где се нашао тираж незавршене књиге. ЈШ ТЕРАТУРА: критике Душана Поповића: СКГ 28 (1929) 560-561; Гласник И Д Н С 3 (1930)

134-144; одговори А. Ивића: Гласник ИД НС 3 (1930) 145-154; Време 10 (1930) бр. 2880,2885, реплика Д. Поповића у бр. 2882; Ивићева критика зборнж а Војводина I: ЛМС 114 (1940) 278-284, 418-431. П р ж аз спора из пера Милутина Јакшића: Л М С 104 (1930) 72-73,281-283. С. Ћирковић

Владимир Ћоровић, ИСТОРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ, Београд 1933,19892. Непуну деценију и по после уједињења Срба, Хрвата и Словенаца објављена је Историја ЈуГославије В. Ћ. Штампана је у велж ом формату на 614 страна двостубачног текста иза кога се налази преко сто брижљнво одабраних илустрација. Природно, није реч о краткотрајној исторнји новостворене државе већ о прошлосги народа који су ушли у њен састав. То је прво дело које пржазује укупну прошлост Срба, Хрвата и Словенаца. Пре Ћ. популарне прегледе историје ових народа написали су Антон Мел ж (Zgodovina Srbov, Hrvatov in Slovencev 1-П, Ljubljana 1919), Станоје Станојевић (Историја Срба Хрвата и Словенаца, Београд 1919,19242) и Васиљ Поповић (Историја Југословена, I свеска, Синтетичан преглед средњевјековног развоја земље и шрода, Сарајево 1920). Историјом ЈуГославије Ћ . је наткрилио своје претходнике. Природно, он је користио раније историографске резултате, али је добар део тексга написао на основу сопсгвених исграживања. Намењено ширем кругу чигалаца, дело В. Ћ. писано је без научног апарата. Он је изосгавио и библиографнју, али је често давао оцене радова које је користио. Синтетички пржаз почиње од досељења Словена на Балканско полуострво, а завршава се са 1930. годином. Тексг је поделио у пет већих целина. Прво раздобље је најдуже - од досељења Словена до ХП века. За следећа размеђа узео је битку на Косову, битку на Мохачу и Први српски усганак. Ћ. mije следио временску поделу свог учитеља Консгантина Јиречека коме је Маричка битка кључна временска одредница (видети Историју Срба К. Јиречека). С обзиром на време издања Историје ЈуГославије (1. јануар 1933), могло би се помислиги да је ова књига политички наручена. Сигурно је, међутим, да је изашла из пера одушевљеног поклон ж а југословенске идеје. Идеју интегралног југословенсгва Ћ. је прихватио још као учеснж омладинског покрета уочи Првог светског рата. Хрватски исгоричар Фердо Шишић пише да Ћ. већ по пореклу и месгима школовања (Мосгар, Беч) спаја, jaaš istok sa našim zapadom, to jest on savršeno poznaje duh, mentalitet i shvatanje Siba, Hrvata i Slovenaca“.

Историју ЈуГославије нису сви дочекали раширених руку али су је веома повољно оценили његови угледни савременици: Алекса Ивић, Васиљ Поповић и Фердо Шишић. Сви су сагласни да је осгао доследан начелу које је истакао у предговору - историји је једина дужност да утврди чињенице и изнесе пуну истшну. Ф. Шншић шппе да је Ћ. своје дело израдио са замерном објективношћу. „Оп је jednakom simpatijom gledao na Srbe, Hrvate i Slovence; nigdje se ne osjeca kakav žalac intolerancije, budi vjeiske, budi pohtičke... S ovoga gledišta treba da Corovićeva Istorija Jugoslavije služi kao uzor našim historičarima". Ћ. je био свесган да je Краљевша Срба, Хрвата и Словенаца, од 1929. Краљевина Југославија, насгала на размеђи цившшзација. Пре 1918. ови народи нжада нису живели у заједничкој држави. Њихове државне творевине биле су одвојене, а неке краткотрајне. Народи који су бнли обједињени у Краљевини Југославији, вековима су се налазили у сасгаву сграних држава као што је Византијско царсгво, Франачка, Млетачка република, Угарска, Хабзбуршка монархија, Турска. Ћ. је стога више пажње посветио историји народа него држава. Пошао је од убеђења да политнчке границе нису предсгављале сгварне ограде међу племенима. Становииштво се пресељавало, мешало, успосгављало присне везе, понекад заједннчки насгупало. Ћ. је веровао да се у народу изграђивала извесна свесг о заједници са којом су далековидији умови одавно рачунали. Следећи ове посгавке, он је тражио и исгицао елементе спајања а не раздвајања. У томе новија кригж а налази слабу страну присгупа В. Ћ. у Историји ЈуГославије „у којој вредносг метода пре свега зависи од вредносги његових југословенских концепција11 (Р. Самарџић). Ово дело по други пут је објављено 1989, али са неповољном оценом Радована Самарџића, изреченом пре распада Југославије. ЛИТЕРАТУРА: ЛМС 334,-2 (1933) 180-182 (А. Ивић); Мисао 41,-4 (1933) 501-502 (Д. Поповић); Д. Нжолајевић, Шта је историјска истиш ? Правда бр. 10190,10191 (1933); Полгггжа бр. 8936 (1933) (В. Новак); Slavonic Rewiev 3 (19321933) 482-486 (D. Subotič); Slovenec 70 (1933) (T. Potokar); B. Поповић, Д р Владимир Ђоровић, СКГ 41 (јануар-април 1934) 427-434; D. Stranjaković. Une nouvelle histoire de Yougoslavie. Le monde slave 7 (1934) 87-129; ЛС 1-2 (1935) 130-135 (F. Šišić); P. Самарџић, Писци српске историје, Бео1рад 1976,245-253; Р. Самарџић, Поговор у фототипском издању Историје ЈуГославије В. Ћоровпћа, Београд 1989, 606-613; Р. Љушић, Р. Михаљчић, ПредГовор у књизи В. Ћоровића. Историја Срба, Београд 1989,19892,19953, 1-XVI; Р. Самар-

7 6

СИНТЕЗЕ СИНТЕЗЕ

џић. Писци сриске исшорије IV, Београд 1994, 193-205,267-273. Р. Михаљчић

Владимир Ћоровић, ХИСГОРИЈА БОСНЕ, Београд 1940. Хисторија Босне је животно дело В. Ћ . Објављену и необјављену грађу за ову књигу почео је да прикупља још 1909. године када се запослио у Земаљском музеју у Сарајеву. Највећи део грађе прикупно је у Дубровачком архиву. Међу необјављешш радовима В. Ћ. налазе се, за штампу припремљени архивски исписи, Белешке из канцеларијских и нотарских списа дубровачког архива (стр. 489 + 37). Целовитом приказу преисторијског доба и средњовековне прошлосги Босне претходили су мањи радови В. Ћ : Бан Кулин, Питање о порекл у Котроманића, Како је војвода Радослав Павловић продавао Дубровчанима Конавље (14231427), Бан Борић и његови иотомци, затим монографија Краљ Твртко 1 Котроманић. Међутим, полазна основа и идејна потка Хисторије Босне била је приступна академска беседа В. Ћ., Tepuторијални развој босанске државе у средњем веку. Обимно дело од 658 страна Ћ. је поделио на дванаесг већих целина: Прехисториско доба, Римски период, Средњи век, Босна у XIII веку, Влада Степана Котроманића, Босна на врхунцу ceoje моћи, Босна у XV веку, Постанак Херцеговине, Последњи трзаји, Пад Босне, Пад Херцеговине, [Прилози]. У синтетичким прегледима предност се даје подели која је заснована на унутрашњем развитку државе и друпггва, са тематски јасно омеђеним целинама. Ћоровић се определио за претежно хронолошку периодшацију. Показало се да у овом случају рашчлањење текста није најпрецизније. Глава Средњи век покрива, у ствари, само рани средњи век, од досељења Словена до владавине К улш а бана. Ту је укључен и одељак о цркeu босанској. Ретко када се почетак и крај једног столећа подударају са кључним заокретима који међе и заокружују епоху од сто година (Босна у XIII веку, Босна у XV веку). Синтетички текст који се завршава падом Херцеговине, тачније одељком о Херцеговићима, допуњен је аналитичким прилозима о Котроманићима, затим текстом о народним песмама о пропасти Босне и турским намесницима у Херцеговини. З а разлику од Историје ЈуГославије и Историје Срба, изразитих синтетичких дела која су писана без научног апарата и пратеће библиографије, у Хисторији Босие Ћ. се готово на свакој страни позива на изворе и лиггературу. Када је реч о политичкој историји, ово дело је знатно садржајније и потпуније

8

од ранијих целовитих прегледа прошлости Босне. Историју културе Ћ. је свесно изоставио, намеравајући да тој области посвети посебну књигу. А ли запоставио је историју привреде и друшгва. Што се тиче цркве босанске, увек актуелне теме, Ћ . се разапињао између концепције Фрање Рачког и противника схватања хрватског историчара. Није се, међутим, колебао када је у пвггању етничка струкгура становништва и писмо. Бан Матија Нинослав своје поданике изричито назива Србима за разлику од Дубровчана или Влаха „али се такви примери у XTV веку више не понављају. Босанци се зову само Боиивани и добри Бошњани\ тако и никако друкчије. Они пишу ћирилицом; ни једна повеља из босанске државне канцеларије није написана нити је изишла у другом писму, - и за то се писмо зна и каже да је српско, али то се не сматра као нека нарочита племенска карактеристика народа“. Н а основу исграживачких резултата о прошлости, Ћ . је у уводним и завршним страницама синтезе укратко изложио своје виђење будућности Босне. По свом географском положају и становништву, Босна је од давшша представљала природну копчу, али понекад и јабуку раздора између Срба и Хрвата. Она н ж а д није добила обележје националне државе. Ни дело краља Твртка није се одржало. Сеобама и мешањем становништва угасила се свест о некадашњој држави. Бременита супротностима, пре свега верским разликама, Босна је постала само географски појам. Попгго је у XIX веку почела борба за ослобођење од Турака, „нико више није тражио да се обнови та стара држава, него је тежњ а свих била да се уђе у оквир својих других националних заједшгца, односно код већине да се створи права српска национална држава". Хисторија Босне објављена је као прва књига. Ћ . је наговестио још две - културну историју Босне и прошлост ове земље под влашћу Турака и Аустроугарске. Прерана, трагична смрт спречила га је да оствари своју замисао. Ј1ИТЕРАТУРА: Гласник ЈП Д 21,-6 (фебруар 1940) 451-458 (М. Ал. Пурковић); В. Поповић, Ћоровићева историја Босне, СКГ 62,-5 (1941) 390-393; Политика бр. 11773 (13. март 1941) (Д. Поповић); Глас МС 119 (1941) 34-35 (Ј. Мигровић); Правда бр. 13089 (1941) (В. Бумбаширевић); N. Radojčić, Die wichtigsten Darstellungen der Geschichte Bosniens, Sudostforschungen 19 (1960) 146163; J. Митровић, Библиографија Владшшра Ћоровића, И Г 1-2 (1976) 307; С. Ћирковић, Hcuiopuја средњовековне босанске државе, Београд 1964, 23-24; Р. Љушић, Р. Михаљчић, ПредГовор у књизи В. Ћоровића, Историја Срба, Београд 1989, 19892,19953, 1-XVI. Р. Михаљчић

Владимир Ћоровић, ИСГОРША СРБА, Београд 1989,19892,19953. Драматична је прошлост овог дела В. Ћ . Пола века остало је у рукопису. Пошто је написао Историју Југославије, која је објављена почетком 1933, Ћ. је, уз остале послове, припремао нову синтезу. Овог пута ограничио се на прошлост Срба. Рукопис је предао издавачу Петру Петровићу марга 1941, а погинуо је 17. априла исте године. Издавач је због рата одустао од намераваног пггампања. Било му је познато да се Ћ . замерио Немцима и као нсторичар и као политичар. Зато је рукопис склонио на сигурно место, чекајући боље дане. Објављивање Историје Срба после рата спречавали су не толико неуки званичници колико приучени историчари. Један од њих није двојио књижевшпса Светозара Ћоровића од историчара Владимира Ћоровића. Дело је коначно обелодањено 1989. За кратко време доживело је три издања. Ни са насловом није ишло глатко јер га нема у рукопису. Зна се да је аутор „Народном делу“, првом несуђеном издавачу, предлагао два наслова: Историја српског народа шш Срби (културна и политичка историја). Редакција БИ ГЗ-а донела је одлуку да се рукопис без назива наслови Историја Срба, што се, нажалост, подудара са најбољим делом Константина Јиречека, учитеља В. Ћ. Приступ В. Ћ . истоветан је у обе синтезе. Историју Срба као и Историју ЈуГославије micao је са становшнта интегралног југословенства. Он је доследно исгнцао доба сарадње, заједничког живота и борбе етнички сродних јужнословенских племена. Истоветна стремљења и сарадњу налази у дубокој прошлости. Као изразит пример наводи груписање племена око Људевита Посавског. Књига је подељена на седам већих, али неједнаких целша: Продирање Словена и њихово насељавање на Балканско полуострво, Прве српске државе, Држава Немањића и њено расуло, Срби између Турака и Мађара, Турски замах, Под туђш ском влашћу и Ново доба (од устажа Карађорђа до Другог светског рата). Битку на Косову и Први српски устанак узео је за кључна размеђа, кључне временске одреднице. Ћ. је пре свега приказао политичку прошлост Срба, њихов однос са балканским државама и народима. По речима Ћ. за Србе је везана судбина три велике силе: Визангије, Аусгрије и Турске. Прошлост Срба сагледао је у склопу свих значајнијих међународних збивања. Истовремено је пратио и културну историју. Читава поглавља посветио је културном наслеђу, књижевности и уметности. А ли историја привреде и друшгва није заступљена сразмерно резултатима оновремених истражшања. Попгго оцена овог дела тек предстоји, пред критичарима је морална обавеза - да имају у виду време настанка, а не време објављи-

вања Историје Срба. Сам Ћ пише да је овом књигом настојао да истакне улазак српског народа у европску заједницу и „нађе оно што је битно и трајно српско, што је битно позитивно и конструкгивно. Историја треба да покаже које су то унутрашње вредности... што су успеле да нас одрже“. Завршна поглавља Ћ. је нашсао као савременик, понекад и учесник полигичких збивања. Историјом Срба први је приказао доба Крал>евнне Југославије. Свој текст довео је до тренутка када је криза достигла врхунац, када пожар светског рата само што није захватио Југославију. Као добро обавепггена личност и учесник збшања, Историју Срба завршава сопственим виђењима и политичким проценама. Зато последња поглавља ове књиге данас имају изворну вредност. ЈШГЕРАТУРА: Ј. Митровић, Библиографија Владимира Ћоровића, ИГ 1-2 (1976) 309310; Р. Љушић, Р. Михаљчић, ПредГовор у књизи В. Ћоровића, Историја Срба, Београд 1989, 19892,19953, 1-XVI. Р. Михаљчић

Сима Ћирковић, ИСГОРША СРЕДЊОВЕКОВНЕ БОСАНСКЕ ДРЖАВЕ, Београд 1964. Иако изашла пре више од тридесет годша, ова сингеза средњовековне босанске историје је до сада најбоље свеобухватно и критичко дело ове врсте, незаобилазно у свим истражшањима овог периода босанске историје. Упркос чињеници да се историографија о средњовековној Босни развијала више од једног века, пре Ћ. су настале само две помена вредне сингезе средњовековне босанске историје. Прва је Povjest Bosne do propasti kraljevstva (1882) хрватског историчара Вјекослава Клаића, темељно и критички урађена на основу до тада објављених извора. Друга је, пред сам Други светски рат (1940) објављена Хисторија Босне Владимира Ћоровића, која подробно обрађује прошлост Босне од преисторије до 1482. Иако је рађена и на основу необјављене дубровачке грађе, она је концепцијски застарела, без осврта на привредни, друиггвени и културни развој. Управо све ово надокнађује и исправља Ћ. у својој сшггези. Осим тога, његови претходни радови о средњовековној историји Босне, посебно монографија о Стефану Вукчићу Косачи и његовом добу (1964), темељно познавање лигературе и извора, као и систематско истражшање необјављене грађе Дубровачког архша, чш е да ова синтеза далеко надмашује све претходне. Зато данас представља добар, критички приручник коме недостају само шовацпје извора и литературе и у међувремену поодмашшх истражшања о појединим mrraњнма. 9

СИНТЕЗЕ СИНТЕЗЕ

И ако је ова синтеза Ћ . пре свега намењена научној и стручној јавности, она је због своје прегледности и јасног стила приступачна и ширем кругу читалаца. Временски, она обухвата период од насељавања Словена на ове просторе у VI и VII веку, преко стварања босанске државе као једне од раних српских држава, па све до њене пропасти 1463. односно пада Херцеговине 1481. Излагање хронолошки прати ток средњовековне прошлости Босне и подељено је на седам поглавља, прилагођених пернодизацији за коју се определио сам аутор. Посебно треба истаћи да се испред сваког поглавља опширно наводе извори за тај период, подвргнути строгој научној критици, и што је нарочито важно, често допуњени ауторовим истраживањима необјављене грађе Дубровачког архива. Прва глава посвећена је образовању босанске државе. Најпре је кратко приказана римска Далмација. затим насељавање Јужних Словена на њене просторе, а онда формнрање најстарије босанске државе, у долшш реке Босне у X веку. У другом поглављу прнказана је борба за очување државне самосталности (1180-1250), где је посебно месгго посвећено времену бана Кулина, појави дуалистичке јереси и образовању цркве босанске. После тога долази превласт Угарске а затим кнезова Шубића као господара Босне. Централно место књпге и највише простора посвећено је поновном осамостаљењу Босне, њеном успону и ширењу (1322-1391), посебно краљу Твртку I као њеном најзначајнијем владару, а онда периоду надмоћи обласних господара после његове смрти (1391-1422). Последња два поглавља говоре о поновном учвршћењу краљевске власти и обнови угледа Босне, све већем окретању према Угарској пред турском опасношћу, херцегу Стефану Вукчићу Косачи, односима са Дубровником, и на крају слому босанске државе и коначном паду под турску власт. Поред добро одабраних илустрација и карата које прате раст а затим пропадање Босне, књига садржи и прилоге са списковима владара и родословним таблицама. С обзиром на концепцију ове синтезе која је имала за циљ да најконцизније, на пгго мањем простору, прикаже средњовековну историју Босне. изостала су посебна поглавља о привредном развоју. култури и друпггву, као и цркви босанској и развоју градских насеља, већ су основни резултати о овим питањима уткани у основно излагање о политичкој историји средњовековне Босне. ЛИТЕРАТУРА: ГЗМ 20 (1965) 295-304 (М. Вего); И. Божпћ, О историји средњовековне Босие, Студија др С. Ћирковића, Политика, бр. 18449.14. П 1965. стр. 16; В. Krekić, Storia dello stato medievale bosniaco (S. Cirković), Nuova rivista storica 49 (1965) 1-4; J. Fine. Јг., S. Ćirković, lstorija srednjovekome bosanske drzave, Speculum 41 (1966) 526-

10

529; П. Јовановић, С Ћирковић, И аиорија средњовековне Босне, И З 22,2 (1965) 389. А. Веселиновић

ИСГОРИЈА ЦРНЕ ГОРЕ, Редакција за Историју Црне Горе, Титоград 1967. књига 1; 1970. књига 2, том 1. и 2; 1975. књига 3, том 1. и Црна Гора у доба Петра I и Петра II, Народна књига, Београд 1981. Рад на изради вишетомне Историје Црне Горе отпочео је почетком 1962. године оснивањем Редакције за историју народа Црне Горе као инстшуције Извршног вијећа (владе) Скупштине Црне Горе. У састав Редакције именовани су: др Никола Банашевић, др Димитрије Вујовић, Ристо Драгићевић, Н ж о л а Ђаконовић, др Мирчета Ђуровић, Милинко Ђуровић, Радован Лалић, др Томица Никчевић, др Бранко Павићевић и др Глигор Станојевић. Редакција је за председника изабрала генерал-пуковншса Мшшнка Ђуровића а за секретара др Томицу Никчевића. Најзначајнији део посла Редакција је урадила до половине 1963. године утврђивањем концепције, периодизације и обима дела. У том поступку Редакција је консултовала многе стручњаке међу којима и истакнуте професоре Универзитета у Београду (М. Гарашанин, И. Божић, С. Ћирковић, В. Чубриловић, С. Радојчић и други). Најављено је тако виш етош о научно дело у 8 књига, са заједничким називом Историја Црне Горе од најстаријих времена до краја Другог светског рата: прва књига обухвата, поред увода о геоморфологији простора данашње Црне Горе, периоде од палеолита до краја XII века; друга - средњи век; трећа - време формирања црногорских племена (XVI-XVHI век); четврта - раздобље формирања црногорске државе (доба Петра I и Петра II); пета - период од одвајања световне од црквене власти до уједињења Ц рне Горе са Србијом и укључења у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (од половине XIX века до 1918. године); шеста - Црна Гора у Краљевини Југославији; седма - Црна Гора у ослободилачкој борби народа Југославије (1941-1945); осма књига - биће, како је замшпљено, посвећена историографији о Црној Гори. Ово је требало да буде најпотпуније до тада написано дело о историји Црне Горе, на изради ће се ангажовати најбољи познаваоци њене историје. У Београду су тада живели не само најистакнутији већ практично и једини познаваоци најстарије историје Црне Горе - од палеолита до новог века. Зато је, иако формално у Титограду, Редакција у току рада на првим књигама па све до почетка осамдесетих година, односно до свог укидања, имала своје седиште у Београду. То је могло сметати само онима који су се противили целокупној

концепцији ове Историје Црне Горе. Кад већ нису могли остварити идеју о писању прве „Исгорије црноГорског н а р о д а очекивали су бар Историју народа Црне Горе. Ангажовање аутора према утврђеној концепцији Редакције и усвојеној периодизацији није давало никаве наде да ће се и у тако значајном делу преименовати српски народ у Црној Гори у црноГорски на целом простору Старе Црне Горе, брдских и херцеговачких племена и Приморја са Боком Которском, иако се Црна Гора тога имена први пут помиње, као област у Зети, од средше XIV века, а тек од XVI века почиње историја Црне Горе, међународно признате као независне државе на Берлшском конгресу 1878. годше. На питањима да ли су Црногорци Срби или посебан народ Редакција је почела свој рад. На њима је дошло и до промена у њеном саставу. Од половше 1963. год!ше њу су напустшш др Бранко Павпћевић и др Томица Никчевић, а нешго касније и др Никола Банашевић и Радован Лалић. Од 1965. годше у раду Редакције је веома кратко време учествовао др Павле Мијовић а све до њеног распупггања др Владо Стругар. Послове секретара Редакције водио је од тада Видак Перић. Редакција је, без обзпра на промене у свом саставу, наставила рад на основама које је објавила у Првој књизи 1967. годше и у посебшш напоменама уз прва два тома Друге књиге. У својој речи уз Трећу књшу она наглашава да „рад на Историји Црне Горе постаје све опсежнији и сложенији, у ствари тежи“. Редакција, међутим, остаје чврсто на томе да у ово дело уђу искључиво „поуздани резултатн науке" и наглашава да је „поштовање сваког ауторства - са свим његовим својствима у истраживаљу и пнсању - неопходпост у делу ове врсте као што је Историја Црне Горе“. Већ на основу имена аутора и рецензената прве три књнге Историје Црне Горе и аутора позваних на сарадњу на осталим књигама Редакција је испољила своју способност и вољу да оствари усвојени концепт овог дела искључиво на провереним научним резултатима. Прву књшу написали су: Зарије Бешић, Геоморфолошки развитак Црне Горе; др Драга Гараш анш и др Милуган Гарашашш, Црна Гора у праисторијско доба, Црна Гора у освит писане историје и Црна Гора у доба РимскоГ царства до оснивања провинције Превалис; др Јован Ковачевић, Црна Гора у доба РимскоГ царства - од оснивања провинције Превалис до почетка VII вијека и Од досељења Словена до краја XII вијека. Другу књигу - Црна Гора у доба Немањића (том 1) и Црна Гора у доба обласних Господара (том 2) - нашсали су: др Сима Ћирковић, Зета у држави Немањића шДоба Балишћа I; др Иван Божић, Доба Балшића П, Зета у Деспотовини, Владавина Црнојевића; др Димитрије Богдановић,

Књ^окевност; др Војислав Кораћ. Архшпектура: др Јованка Максимовић, Скулптура: др Павле Мијовић, Сликарство и примијењена умјетност (том 1); др Војислав Ђурић, Умјетност (том 2). Трећу књшу, том 1. написачи су; др Глигор Станојевић, Црна Гора у XVI вијеку, Црна žopa у XVII вијеку, Црна Гора у XVIII вијеку: др Милан Васић, Градови под турском влашћу. Прву, Другу и Трећу књигу, које су игтампане у формату А-4, обима преко 2000 страна са илустрацијама и историјским картама, пршремила је за штампу и објавила Редакција за Историју Црне Горе. Редакција је позвала на сарадњу на преосташ м књигама и ове ауторе: Ђока Пејовића (4. књига), др Радомана Јовановића и др Новнцу Ракочевића (5. књига), др Димитрија Вујовића (6. књига), Велимира Терзића и Батрића Јовановића (7. књига). Како је одлуком Извршног внјећа Скупштине Црне Горе Редакција престала да ради „Народна књига", издавачко предузеће из Београда, наставнла је издавање Историје Црне Горе објављивањем дела др Ђока Пејовића, уместо Четврте књиГе, под насловом: Црна Гора у доба Петра I и Пе1пра II - Оснивање државе и услови њеноГ развитка. Иако формално није саставни део Историје Црне Горе 1-8, књига др Ђока Пејовића представља, према концепцији дела, периодизацији, као и начину обраде, обиму ове књиге и њеном аутору наставак Историје Црне Горе. Укидање Редакције за Историју Црне Горе и начш објављивања књиге др Ђока Пејовића, којим је стварно престало излажење овог амбициозно започетог дела, показују да су осамдесетих годш а на политичку сцену у Црној Гори ступиле личности које су политичким средствима зауставиле објављивање дугогодшпњих научшх истраживања предвиђених аутора вишетомне Историје Црне Горе. О целокушој концепцији Историје Црне Горе и о објављешш књигама није било запажених научних приказа или озбиљиије критике. Ј1ИТЕРАТУРА: Д. Живковић, Најновија историја црноГорскоГ народа (Историја Црне Горе, књ. 1, Титоград 1967: књ. 2. том 1. и 2.1970: књ. 3, том 1.1975, Стварање - часопис за књижевност и културу 32,1977; С. Ћирковић, Ј. Ковачевић и И. Божић, О једном схватању и једној „критици" Историје Црне Горе, ЈИЧ 1-2 (1977) 107-128; Г. Станојевић, Критика ради критике, Ј И Ч 1-2 (1977) 129-168. В. Пернћ

11

СИНТЕЗЕ СИНТЕЗЕ

Ivan Božić. Sima Ćiiković, Milorad Ekmečić, Vladimir Dedijer, ISTORUA JUGOSLAVUE, Beograd 1972.19742. енглеско издање -N e w York 1974; кинеско издање - Пекинг 1984. Ово је други по реду целовити преглед прошлости југословенских народа, објављен четири деценије после Историје Југославије Владимира Ћоровића. Душ временски период - од описа ангичке баш пше на тлу Југославије до југословенске револуције - сажет је на сразмерно малом просгору (стр. Vm+607, укључујући 200 илустрација и 59 историјских карата). Тексг је подељен на четири веће цешше: Успон и пад средњовековних држава (11 глава); Ж ивот и борбе у склопу великих монархија (8 глава); Борбе за националне државе и модерно друш тво (10 глава); Путеви уједињавања и борбе за социјалну револуцију (21 глава). Текст је, дакле, рашчлањен на равно 50 наслова. Аутори су настојали да наслови „покрију“ све југословенске народе и да упоредо прате њихову судбину. А ли често је изосгајала повезана с л ж а догађаја и збивања на целом простору јер су јужнословенски народи имали различите путеве развитка. Они су се налазили између Византије и Франачке, Турске и Хабзбуршке монархије, Цариграда и Рима, Истанбула и Беча. Од политичке историје било је лакше упоредо пратити економски развитак, друштвене и верске покрете: Успон привреде, Друпггва у формирању, Културни и верски покрети, Национални препороди. З а разлику од Историје ЈуГославије коју је Владимир Ћ оровић написао као одушевљени поклошш интегралног југословенства, аутори ове синтезе подједнако указују на обједињујуће елементе, али и на сушгинске, цивилизацијске разлике. Верска подела хришћанског света у раном средњем веку оставила је дубок траг у нашим крајевима. И западна и источна црква показале су знатно већу интегративну снагу од држава које су настајале на територији будуће Југославије. „Свака од цркава повезивала је своје вернике у једну идеалну целину спојену једнаким веровањима, обредима и симболима“. Ц рква је знатно утицала на књижевност и уметност. Тако је настала источна и западна културна зона. Под дуготрајном сграном влашћу разлике се продубљују. Померањем тежиигга интересовања са политике ка изучавању социјалних сгрукгура и социјалног развоја, менталитета, националних инсгитуција, аграрних и урбаних феномена, начина живота, модернизације друшгва, идеологије, кулгуре, привреде учињен је искорак из дотадашњих оквира српске и југословенске исгориографије, у потпуносги заокупљене политичком исгоријом, ка бављењу исгоријом као тоталитетом. У концепцији аутора акценат је стављен на исгорију XIX и посебно XX века, чему је посвећено и сраз12

мерно највише простора (197-566. стр.). У континуитету, кроз више векова, посматрани су процеси социјалног ослобођења сељаштва, отпори патријархалног света модерним временима, несгајање сгарих и формирање нових класа, национални препороди, насгајање националних држава у сенци велике европске дипломатије заинтересоване за Балкан. Указано је на неједнакости економског, културног, социјалног развоја. Посебна пажња је посвећена процесима интеграције различитих покрајинских идентитета и утемељивања посебних нација одређених религијом, језиком, менталитетом, свешћу о посебном пореклу. У средишту интересовања аутора су процеси дугог трајања и историјске преломнице попут српске револуције (1804-1815), револуције 1848-1849, ратова за ослобођење (1912-1918), југословенске револуције (1941-1945). Перцепција књиге Историја ЈуГославије била је различига. Уз афирмативне оцене о вредносги дела изражене су и бројне критике које су се одликовале идеолошком искључивошћу, нетрпељивошћу, одсуством стручне културе и, највећим својим делом, носиле су печат времена у коме се књига појавила. Оцене републичких политичких руководстава „о неповољном стању у нашој историографији“ пресудно су утицале да вредновање овог научног дела изгуби карактер стручне крит ж е и добије све о д л ж е идеолошке к р и тж е и политичке оптужбе. Аутори су нападани у име „виших националних интереса" а сам метод кр и тж е означаван „напредним", „марксистичким", „класним“. Ауторима је замерано пгго су у име научности одбацили принцип „симетрије“ у историји и неједнаки простор у своме делу посветили свим југословенским нацијама. Импутирано им је да су превелику пажњу посветили историји српске државе и српског народа. Замерано им је пгго су на нацију гледали као на резултат процеса а не трајно датог стања у историји. Без аргумената је одбацивано њихово тумачење националних препорода, питања хрватске државносги, српске националне идеологије, суштине правашког покрета и историјског порекла његове идеологије, односа државности и нације, историје муслиманске нације и друго. Посебне тематске целине критици Историје Југославије посветили су часописи Gledišta и Časopis za suvretnenu povjest a касније су ce у полем ж у ca ауторима упустили и историчари и новинари окупљени око Vojnoistorijskog glasnika, часописа Наше теме, Комуниста, сарајевског Ослобођења, загребачких листова Oko, Vjesnik, Vjesnik и srijedu. Насупрот идеологизованој критици која је имала све одлж е политичке кампање одговор аутора Историје ЈуГославије темељио се на знању. Појава текста М. Екмечића, ОдГовор на неке критике Историје ЈуГославије, један је од преломних тренутака у мукотрпном „пробијању“

и рађању стручне историјске критже у српској и југословенској исторцографијн друге половине XX века.

духват је осгао неостварен и од њега је остао једино шташани преглед садржине. који је прнредио Владимир Ћоровић.

ЈШТЕРАТУРА: Р. Strčić, Primjedbe m tekst o Istri u drugojpolovini XIXst. u „Prosvjetinoj" Istoriji Jugoslavije, ČSP 1 (1973) 195-210; M. Gros, Ideja jugoslovenstva u XIX stoljeću u „Istoriji Jugoslavije". ČSP 2 (1973) 8-21: V. Ciliga, O interpretaciji hrvatske povjesti XIX st. u „Istoriji Jugoslavije", ČSP 2 (1973) 22-31: B. Krizman, Stvaranje jugoslovenske države i njeni međunarodni odnosi u „Istoriji Jugoslavije", ČSP 2 (1973) 32-42; H. Matković. Sinleza se mora temeljiti na povjesnoj faklografiji. ČSP 2 (1973) 43-48; S. Koprivica-Oštiić, Prikaz komunističkog poretka u „Istoriji Jugoslavije", ČSP 2 (1973) 49-55; Z. Stipetić, O prislupu i interpretaciji kultumih procesa u „Jugoslaviji", ČSP 2 (1973) 56-62; I. Jelić, O pristupu povjesti jugoslovenske revolucije u „Istoriji Jugoslavije", ČSP 2 (1973) 63-69; S. Žarić, O nekim pitanjima prikaza NOB-a i revolucije u „lstoriji Jugoslavije", ČSP 2 (1973) 70-72: Gledišta, 3. mart 1973, 261-326 (A. Sućeska, 262-266; B. Petranović, 266-270; B. Gligorijević, 270-275; V. Kljaković, 275-281; S. Cvetković, 282-284; Dj. Stanisavljević, 284-294; M. Zečević, 294-300; V. Djuretić. 300-305; A. Bojić, 305-314; T. Stojkov, 314-320; M. Imamović, 320-326); M. Ekmečić. Odgovor na neke kritike „Istorije Jugoslavije" (XIX vijek). JIČ 1-2 (1974) 217-281; P. Strcić, Zašto M. Ekmečić nije pobio niti jednu od mojih 49 primjedbi, JIČ 1-2 (1975) 183-184; M. Gros, Ideja jugoslovenstva u XIX stoljeću i „dogmatski nacionalizam", JIČ 3-4 (1975) 121-160; V. Ciliga, O pogledima Milorada Ekmečića na hrvalsku povjest, JIČ 3-4 (1975) 161-169; M. Ekmečić, Završna riječ u polemici sa Mirjanom Gms, JIČ 1-2 (1976) 150-156; J. Šidak, Istorija Jugoslavije, Naše teme, oktobar 1973, 17521763: F. Slipičević. Marginalije uz Istoriju Jugoslavije, V IG 1(1973)133-140;

У годинама после Другог светског рата. убрзо после оснивања библиотеке историјских књига у Српској књижевној задрузи, започете 1959. године Историјом Византије Георгија Острогорског, обновљене су иницијативе за рад на обимној историји Срба. Одржан је састанак са тадашњим водећим историчарима (Никола Радојчић. Георгије Острогорски, Михаило Диннћ, Виктор Новак. Јорјо Тадић и др.) и на њему су размогрени проблеми замишљене едиције. Практични кораци тада нису предузимани, остала је само идеја да дело треба да буде вишетомно. да треба да се оствари колективним напорима већег броја исторпчара, специјалиста за поједине периоде, да треба да буде синтетичког карактера, строго научно у концепцији и утемељености садржаја, а популарно у начину излагања.

P. Михаљчић, Љ. Димић

И СТО РИЈА СРПСКОГ НАРОДА I, Београд 1981; П, 1982; Ш /1,1993; Ш /2,1993; Ш 1 ,1986; IV/2, 1986; V/l, 1981; V/2, 1981; VI/1, 1983; VI/2, 1983. Најобимнија историја српског народа, која покрива период од најстаријих цивилизација на тлу Србије до 1918. године, конципирана и остварена у издавачкој кући Српска књижевна задруга, која је прво коло својих књига започела (1892) делом Историја српскоГ народа, чији су аутори били Љубомир Ковачевић и Љубомир Јовановић. Другом свеском, објављеном 1894, издање је прекинуто доспевши тек до почетка XI века. Српска књижевна задруга је издала бројне књиге с историјским темама, а уочи Другог светског рата имала је планове да изда обимну српску историју. По-

Иако су на том састанку и у другим прнлжама кад се разматрала иницијатива уочаване велике тешкоће при реализацији, ипак је група исторнчара окупљених око Редакције исторнјске библиотеке, охрабривана од тадашње Управе Српске књижевне задруге, започела 1965. припреме тражењем аутора н израдом концепцнје у виду сажетих и обнмних елабората, неопходних да се утврди профил едиције и обезбеди неопходиа материјална подршка. Поред чисто стручних проблема. који свугде прате дугорочне пројекте са већим бројем научника, на путу реализације Историје српског народа стајале су и бројне особене препреке у вези са општим прилжама у земљи. огранпченом аутономијом установа и малим могућностнма научника појединаца. За разлику од парцијалних монографских или тематски ограничених истражнвања, намењених стручним круговима, оганти прегледи историје народа или земље, намењених ширпм читалачким круговима, нису препушгани предузимљивости појединаца или ауторских група. Дела те врсте приређивале су комисије или редакције при државним установама и под вођством научника од посебног поверења. Тако су настале две књиге Историје народа ЈуГославије (I. 1953. 11. 1960). Код треће књиге, о XIX веку, постало је видљиво да се неће моћи реализовати. јер се тежиште вдеолошког и културног усмеравања у међувремену преместило у републже. Околност да су до тога времена у Словенији. Македонијн п Црној Гори, реализоване шга започете историјске синтезе на дотада уобичајен начгаг олакшала је прихватање пројекта код Српске књижсвне задруге, која је била довољно аутономна да може окупити већи број научнжа нстраживача. а у исто време пршадала је систему културних установа 13

СИНТЕЗЕ СИНТЕЗЕ

тако да је могла претендовати на материјалну подршку за остваривање капиталног дела. Обезбеђивање финансијске помоћи одговарајућнх републичкпх фондова изискивало је тзв. друштвену верификацију, сагласност о подобности и ваљаности пројекта, која се добијала на састанцима ужих или ширих кругова јавннх и научних радника из различитих дисциплша. Елаборати израђени у Српској књижевној задрузи разматрани су 1966, у самој Задрузи, 1967. пред заинтересовашш стручњацима Београда и 1970. на ширем саветовању стручњака из целе Југославије. З а ту прилику је штампана и посебна књижица: Историја Срба (Београд 1970, изд. Комисија за капитална дела РЗ културе) са два реферата: Тезе за писање историје Срба (Васо Чубриловић) и Проблеш! модерне историјске синтезе (Сима Ћирковић). Н а свим саветовањима се наметала дилема да ли писати историју Србије или историју Срба. Учесници у расправама су били подељени, а аргументи концепције која је засгупала исгорију српског народа, нису били оповргнути, па је дело реализовано тако да обухвата српски народ на простору који је заузимао у појединим периодима. Оспоравано је укључивање Црне Горе и Босне и Х ерцеговш е са становишта политичког опортушггета пгго Уређивачки одбор и ауторски колектив нису могли прихватити. У току утврђивања и прецизирања пројекта било је колебања у погледу броја књига (по једном схватању требало је да буде 12, по другом 6 књига), затим у односу на истраживања која би требало предузимати или се ослањати на оно нгго се налази у научној литератури. Посебан проблем се наметнуо у вези са учешћем специјалиста из суседннх дисшшлина (историја уметности, исгорија књижевности, историја језика) који су били склони да укључе целовите прегледе своје области, док је концепција предвиђала да теме о језику, књижевносги, уметности буду обрађене са гледипгга целине друпггвеног развоја појединих периода Између формалног усвајања концепције (1971) и појаве прве књиге протекло је десетгодина. Услед дугог трајања реализације долазило је до промена и у сасгаву ауторског колектива и у органима који су се сгарали о реализацији пројекта. Уређивачки одбор, именован 1971. кад су одређени и уредници појединих књига и кад је почело склапање уговора са ауторима, препустио је практичне послове уредницима књига, нгго је омогућило већу ефикасносг али је имало за последицу знатне разлике у начину реализације концепције, у нарушавању предвиђених пропорција, у промени планираног обима. Осим прве и друге књиге све осгале су нарасле до обима који је захтевао поделу на две свеске, тако да је Историја српског иароОа осгварена у 10 свезака. Јединсгвен

14

је осгао начин илустровања, о чему се за све књиге сгарао посебан одбор; исгога типа су историјске карте, које је такође припремао посебан одбор. Свим свескама је заједнички апарат који обухвата преглед чешће цитираних дела, регистар, попис илустрација и карата. Прва књига има поднаслов: Од најстаријих времена до Маричке битке, а написао је бројан ауторски колектив (Драгослав Срејовић, Мирослава Мирковић, Јован Ковачевић, П авле Ивић, Сима Ћирковић, Љубомир Максимовић, Јованка Калић, Димитрије Богдановић, Војислав Ј. Ђурић, Божидар Ферјанчић, Милош Благојевић, Гордана Бабић-Ђорђевић и Раде Михаљчић). Уредник књиге је био Сима Ћирковић. Подељена је на четири дела према хронолошким целинама: преисгорија и антика, досељење Словена и образовање српске државе, доба Немање и његовнх првих наследника (до краља Уроша I) и доба експанзије српске државе које се подудара са каснијим генерацијама Немањића. Друга књига има поднаслов: Д оба борби за очување и обнову државе (1371—1537), а резултат је такође рада већег броја аутора (Димитрије Богдановић, Раде Михаљчић, Сима Ћирковнћ, Јованка Калић, Десанка Ковачевић-Којић, Мнлош Благојевић, Гордана Бабић-Ђорђевић, Војислав Ј. Ђурић, Момчило Спремић, И ван Божнћ, Мирослав Пантић и П авле Ивић). Уредник књиге је била Јованка Калић. Слично првој књизи и ова је подељена на три велике целине: време настанка Деспотовине, затим време борбе за одржање за време Ђурђа Бранковића и наследника, и време преосгалих српских држава и настојања да се Деспотовина обнови. Трећа књига је подељена на две свеске, има поднаслов: Срби под туђичском влаш ћу 15371699, а уредник је био Радован Самарџић. Прву свеску су написала три аутора (Радован Самарџић, Рајко Веселиновић, Тома Поповић), другу је остварио већи колекгив (Радован Самарџић, Павле Ивић, Димитрије Богдановић, Мирослав Пантић, Сретен П етковић и Дејан Медаковић). Прва свеска је подељена на пет делова, четири посвећена политичким збивањима и положају народа, а пети привреди у XVI и XVII веку. У првом делу је обрађен турски режим, у другом учешће Срба у турским ратовима до 1683, у трећем је обрађен положај Срба у Хрватској у XVI и XVII веку, у четвртом рат 1683-1699. са последицама по српски народ. У другој свесци је подела тематска, тако да је шести део посвећен Српској православној цркви у XVI и XVII веку, а седми културној историји са обимним поглављима о језичким приликама, књижевности на тлу Црне Горе и Боке Которске, о народној или усменој књижевности, ликовним уметностима и о српским штампаријама.

Ч етврта књига је подељена на две свеске, има поднаслов: Срби у XVIII веку, а уредник је био Славко Гавриловић. Прву свеску су реализовали: Радован Самарџић, Јован Милићевић, Рајко Веселиновић, Славко Гавриловић, Александар Форишковић и Новица Ракочевић, док су на другој сарађивали: Рајко Веселиновић, Павле Ивић, Александар Младеновић, Мирослав Пантић, Милорад Павић, Дејан Медаковић и Никола Гавриловић. Прва свеска је подељена на три дела који прате хронолошко-територијалне цел ш е , периоде 1699-1718,1718-1739. и 1739-1804, са даљом поделом на територије Србије, Црне Горе, Хабзбуршке монархије. Друга свеска је компонована тематски, тако да поред прегледа развоја Срба под млетачком влашћу обрађује културну историју са поглављима о језику, народном песнипггву, књижевносги барока, просветитељства, класгашзма, предромантизма, затим о уметности XVIII века и школству. Пета књига је подељена на два свеске, има поднаслов: Од Првог успшнка до Берлинског конгреса 1804-1878, уредншс је био Владимир Стојанчевић. Прву свеску су наппсали историчари (Владимир Стојанчевић, Јован Мшшћевић, Чедомир Попов, Радоман Јовановић и Милорад Екмечић), док су у другој свесци сарађивали и аутори из друп к научних дисциплина (Славко Гавриловнћ, Васшшје Крестић, Андрија Раденић, Коста Милутиновнћ, Павле Ивић, Јован Кашић, Драгиша Жнвковнћ и Дејан Медаковић). Прва свеска је подељена на седам делова по хронолошко-територијалним целинама: Србија до 1839, Црна Гора 1797-1851, територије под турском влашћу у првој половгаш XIX века, Србија 1838-1868, Србија 1868-1878, Црна Гора 1851-1878. итериторије под турском влашћу од средине XIX века до 1878. У другој свесци су у деловима од осмог до једанаестог територијално-хронолошке целине: територнје под влашћу Хабзбурга до средине XIX века, затим 1849-1S6S. и 1868-1878, док су Срби у Далмацији обрађени у целини 1797-1878. Дванаести део је посвећен културној историји периода обрађеног у књизи са поглављима о језику, књижевности и ликовним уметносгима. Шеста књига је као и претходне подељена на две свеске и има поднаслов: Од БерлинскоГ конГреса до уједињења 1878-1918. Уредник је био Андреј Митровић а аутори прве свеске: ЧедомирПопов, Димитрије Ђорђевић, Новица Ракочевић, Ђорђе Микић, Коста Милутиновић, Василије Крестић, Андрија Раденић и Милорад Екмечић, а друге: Андреј Митровић, Павле Ивић, Драгиша Живковић, Предраг Палавестра, Дејан Медаковић, Радован Самарџић и Владета Тешић. Прва свеска је подељена на два дела, један посвећен независним државама (Србија, Црна Гора), други Србима под влашћу царевша са једном целином о

Турском царству и другом о Хабзбуршкој монархији. У другој свесци је трећи део посвећен Првом светском рату, док су у четвргом теме о језику, књижевности, ликовним уметностима, науци и школству. У реализацији дела учествовало је укупно 44 аутора из неколико научних центара. Како се само издавање појединих књига отегло, између прве и последње свеске протекло је 12 година - подухват као целина није имао већег одјека у јавности. Промовисане су и приказнване поједше књиге оним редом како су излазиле на тржиште. Прво издање није уоппгге било у продаји, већ се дистрибуирало претплатаицима који су морали имати много стрпљења. Убрзо после изласка свих књнга издавач је приредио друго непромењено издање (1994) у једнакој опреми. Ј1ИТЕРАТУРА: ПредГовор (Уређивачког одбора), Историја српскоГ народа I, Београд 1981, сгр. V—VIII; А. Митровић, Историја српскоГ народа, ПротиТшвање Клио. Oinedu о теоријском у историоГрафији, Београд 1996,63-65. С. Ћирковић

Сима Ћирковић, СРБИ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ, Београд 1995 (7 Serbi nel medioevo, Milano 1992, 1993; La Serbie au Моуеп age, Zodiaque 1992: Сербил - средние века, Москва 1996). Дело је пре српског објављено на италијанском и француском језику. Пре ове синтезе С. Ћ. се огледао као писац целовитих прегледа. Сам је написао Историју средњовековне босанске државе (Београд 1964), а коаугор је Историје Црне Горе (Титоград 1970), Историје ЈуГославије (Београд 1972,1974") и Историје срПскоГ народа у издању СКЗ (Београд 1981,19822). Богата прошлост Срба у средњем веку је збијена на 271 страну, укључујући ту 235 илусграција. Сажет текст подељен је на четрнаесг, готово у страницу једнаких одељака: Срби на Балкану, Прекретница хриспшјанизације, Судари и прњпаГођавања, Самостална држава и аутокефпЈша црква, БоГаћење и јачање, Освајања и ишрења, Стара српска библиотека, БлаГа трајна и олаГа пролазна, Царством протшв Царства, Враћање корешша, Недовршено друитво, Култураузнаку континуитета, Мајстори, дела, стшлови, Крај и епилог. Следи кратак noraic најзначајнијпх општих дела о српској прошлости у средњем веку. Аутор се одлучио за тематску поделу без видних хронолошких ознака. Иза провокативних, али проблемски постављених наслова. следи књижевно облжован текст о суиггинским збивањима и појавама, о поимању живота нашнх предака. Политнчкој историји Ћ. је посветио мањи део 15

СИНТЕЗЕ

текста. Политичка историја само је оквир за исторнју привреде, друипва, унуграшњег уређења, уметносги, књижевностн, духовних стремљења, односно цившшзацијскнх домета Срба у средњем веку. Христијанизацију Ћ. сматра као прекретницу у нашој прошлости. Примањем хришћанства Срби се постепено укључују у европску цивилизацију. Темељи државности и јединствено деловање државе и цркве описано је у поглављу Самостапна држава н аутокефална црква, а привредни успон и војна снага државе Немањића у поглављу Богаћење и јанање. Освајања Стефана Душана у сенци су културне надградње тога доба - подизања задужбина, доношења Законика, издавања повеља, деловања владарске канцеларије, укратко речено јачања правног система. Маричка и Ангорска битка су прекретнице у политичкој, али не и у културној историји. Ћ . наглашава тренутне и трајне последице слома на Марици. Између ових сукоба видан је успон рударства и трговине у оквиру мањих државних творевина. Феудални моћници настоје да преко родослова убеде своје савременике да су им корени у светородној династији Немањића чија се главна грана угасила у години Маричке битке. Социјално-исгоријску панораму српског друштва Ћ . је огакао у поглављу Недовршено друиппво. Реч је о племству, свештенству, црквеној организацији, градском становништву, комуналном уређењу, ратарским и сточарским насељима, подели друштва, правном положају друштвених слојева и друштвених група у XTV и XV веку. Док је монаштво и свештенство и даље везано за Византију и њену цркву, „српско племство с краја средњег века могло је у начину живота, одевања, уређивања амбијента да налази узоре код својих сталешких другова у суседним земљама и у оној заједничкој европској ритерско-дворјанској култури карактеристичној за 'Јесен средњега в ека'“ (хералдички обичаји, витешки редови). Указује се на хоризонгалну и вертикалну рашчлањеност друштва. Насупрот интегрисаности духовништва и владајућег слоја, видна је разуђеност огромног дела популације. Пошто се расулом државе Немањића гасе некадашње установе, а пограничне државне творевине обласних господара постепено укључују у

Османско царство, културна достигнућа све вгапе постају садржај сшггезе С. Ћ . К улт ура остаје у знаку континуитета у феудалним државним творевинама и деспотовини. Јачањем Турака који су се укотвили у долини Марице, јачају српско-византијске духовне везе. Монашки покрет исихаста који су у српске земље пренели синаити, дао је печат црквеном и културном животу. Стара српска библиотека попуњавала се актуелним делима која раније нису била превођена. Поред црквених списа преводи се апокрифна литература, прибављају се, преписују и шире списи о природњачким и медицинским знањима. Литература са историјском тематиком настала у ово време показала се „као веома делотворна у одржавању историјске свести у столећима под турском влашћу“. Поглавље Мајстори, дела, стшлови посвећено је уметности, градитељским прегнућима, градитслјСКим школама, ктиторима, мајсторима, сликарима, живописима, сликарским остварењима на покретним уметничким делима. Падом српских земаља „нестале су све основне претпоставке дотадањег културног стварања. Нестали су наручиоци. изгубљене су прилике за грађење, јер се у исламској држави, у начелу, толерисало само одржавање и поправљање постојећих храмова". Синтеза Срби у средњем веку носи изразити лични печат, сопствено виђење аутора. Свако поглавље овог дела покривено је са неколико или са неколико десетина расправа и студија самога аутора. ЈГИТЕРАТУРА: В. Ђурић, Српска прошлоспх пред лицем света, ЛМ С 451, 5 (мај 1993) 846-851; Војноисторијски гласник 1-2 (1993) 237239 (Ј. Калић); Н. Bimbaum, Uberlegungen zum mittelalterlichen Serbien, Sudost-Forschungen 53 (1994) 311-322; Speculum 70, 1 Ganuar 1995) 131-132 (B. Krekić); M. Перовић, Најновија врхунска синтеза српске средњовековне историје и неопходност примене њених резултата у настави историје основних и средњих школа, Настава историје. Часопис Савеза историчара Југославије 3 (1996) 7993; Р. Михаљчић, Tpu синтезе о српској прошлости, Зборник МС за славистику 48-49 (1995) 290292. Р. Михаљчић

ВАЖНИЈА ИЗДАЊА ИЗВОРА

НАТПИСИ ГОРЊ Е МЕЗИЈЕ (Inscriptions de la Mesie Superieure, скраћено: IMS) - Критичко и коментарисано издање свих античких натписа откривених на територији римске провинције Горње Мезије (утлавном данашња Србија јужно од Саве и мањи делови Македоније и Бугарске Скопље и Видин са околином), представља дугорочни пројекат сарадника Центра за античку епиграфику и нумизматшсу Филозофског факултета Универзитета у Београду под руководством Фануле Папазоглу. Корпус натаиса се објављује на француском језику сходно намени дела да се епиграфска грађа, расуга и често неадекватно публикована по многим часописима, учшш доступном светској научној јавности тако нгго ће се сакупити, ревиднрати и издати на једном меспгу према нормама савремене егапрафике. Натаиси покривају период од I века пре н.е. до краја анггике и хронолошки превазилазе трајање провинције - најстарнји натписи претходе подели Мезије 86. године на две провинције (Moesia Superior и Moesia Inferior), док најмлађи потичу из позне антике када је територија Горње Мезије била подељена на четири провннције (Moesia Superior Margensis, Dacia Ripensis, Dacia Mediterranea, Danlania). Како je Горња Мезија улазила у онај део Римског царства у коме је говорни језик био латински, текстовн горњомезијских натписа припадају латинској епиграфици. Сасвим је мали удео грчких натписа који потичу од досељеника из хеленофоних провгашија. Корпус горњомезијских натписа излази у томовима који обухватају епиграфску грађу подељену према античким административним или историјско-географским целинама. Од предвиђених седам томова објављени су следећи: IMS I: М. Mirković, S. Dušanić, Singidunum et le Nord-Ouest de la Province, Beograd 1976. IMS II: M. Miiković, Viminacium et Margum, Beograd 1986. IMS Ш/2: P. Petrović, Timacum Minus et la vallee du Tunok, Beograd 1995. IMS IV: P. Petrović, Naissus-Remesiana-Horreum Margi, Beograd 1979. IMS VI: B. Dragojević-Josifovska, Scupi et la region de Kumanovo, Beograd 1982. У припреми су прва и трећа свеска трећег тома (подунавски лимес од Виминација од југословенско-бугарске границе, односно Ratiaria), пети (Ulpiana и Municipium DD) и седми том који ће са-

16

државати натписе на покретним предметима. исправке, допуне и индексе. У оквиру једне свеске, каталогу натаиса одређене муниципалне једннице или историјско-географске целине претходн поглавље о предаји и публиковању текстова натаиса и чувању спомешка, и историјски увод који има карактер оригиналних истраживања у којима се сва питања која посгавља епиграфска грађа разматрају у светлу Других извора, књижевних, археолошких и нумизматичких. Натписи сваке муницијалне јединице распоређени су, како је то уобичајено у латшским корпусима, по садржају без обзира на место налаза (град и територија заједно): 1. сакралш! натписи, 2. царски натаиси, 3. натаиси државпих магистрата и чиновника, 4. војнички натписн. 5. натписи мунгаџшалних магистрата, 6. надгробни натписи. У историјско-географским целинама натаиси су груписани према већим налазиштпма, у оквиру сваког по наведеном начелу. Уз сваку муниципалну и терпторијалну јединицу дата је карта у коју су убележена месга на којима су нађени споменици. Натписи су обрађени по следећој схешг опис спомешка са димензијама, подаци о месту, времену и условима налаза и чувања споменика, хронолошки и генетски распоређена издања натписа (несамостална преузимања ранијих издања стављају се у заграду иза издања од кога зависе), читање натписа дато у минускули, variae lectiones. Уз сваки сачувани натпис приложена је фотографија, а за изгубљене се даје репродукцнја старе фотографије или факсимил, односно, кад ових нема, мајускулна транскрипција. Посебна пажња је посвећена коментарима који садрже језичка. палеографска и сва осгала објашњења која се тичу садржаја текста, питања религије н култа, државне и муниципалне управе, војске, ономастике итд. За све конкретне проблеме даје се релевантна библиографија. Иако је предвиђено састављање кумулативних пндекса за целу едицију. свака свеска има и посебан индекс. Ј1ИТЕРАТУРА: Прпкази за IMS I у: Epigraphica 39 (1977) 205 (G. Susini); Revue des etudes suđest europeennes 16.4 (1978) 821 (H. Mihaescu): Gnomon 5 (1979) 500-501 (B. Gerov); за CvlS II v: Živa antika 37,1-2 (1987) 49-50 (M. Dušanić); за IMS IV у: Eiiene 20 (1983) 162-163 (L. Vidman): Latomus 42 (1983) 673-674 (G. Sanders); Gnomon 57 Heft 8

17

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

(1985) 755-756 (М. Р. Speidel); за IMS VI у: Živa antika 35.1 (1983) 113-115 (N. Proeva). C. Ј1ома

С П О М Е Н И Ц И H A С РП С К О М ЈЕ З И К У Наслов првог одељења Зборника за историју, јези к и књижевност српскога народа који покрива cepirjy веома различитих изворних текстова из међусобно удаљених епоха. Неизбежно је отуд било да се разликују едициони принципи и технике. Веома важно место у серији заузимају средњовековни споменици, међу којима прво место по улози у развоју истраживања припада у многоме несавршеним, али веома корисним издањима Љубомира Стојановића: стари српски записи и натписи (6 књига), старе српске повеље и писма (2 књиге) и стари српски родослови и летописи (1 књига). У серији су добшш место издања списа светог Саве (В. Ћ оровић), Синтагмат Матије Власгара (С. Н оваковић), Мирослављево јеванђеље (Н. Родић - Г. Јовановић), најстарија служба светом Сави (Д. Богдановић). И з новијег периода српске историје заступљени су нарочито мемоарски списи (Јеврема Грујића, Стевана - Стевче Михаиловића, Божидара Николајевића) и кореспонденције (Јована Ристића, Илије Гарашанина, Валтазара Богишића и Фрање Рачког). П о садржини је блиска књига грађе о Србији и ослободилачким покретима на Балкану 1856-1878. године. У складу са опш том наменом Зборника у колекцији се налазе и издања књижевних дела (дубровачки писци, грађанска лирика), међу којима Ерлангенски рукоraic народних песама (Г. Геземан) привлачи пажњу историчара због бројних историјских личности и мотива. ЈТИ1ЕРАТУРА : Преглед издања Српске академије наука и уметности 1847-1959, Београд 1961, 93-94, и каснији прегледи издања за двогодишње периоде. С. Ћ ирковић

С П О М Е Н И Ц И Н А Т У Ђ И М ЈЕ ЗИ Ц И М А —Наслов је другог одељења Зборника за историју, језик и књижевност српскога народа, намењеног првенствено објављивању извора за српску историју. Знатним делом је то одељење састављено од извора за историју Првог српског устанка: исписа из париских архива (М. Гавриловић), затим списа из бечких архива (А. Ивић). Неколико томова испуњено је грађом о српским књижевним и културним радницима (А. Ивић). Тематске збирке грађе прате књиге објављене у другим Академијиним колекцијама: бечка архивска грађа о односима Аусгрије и Црне Горе у XVII веку

(В. Ђорђевић), грађа о покретима на Балкану против турске власти крајем XVI и почетком XVII века (Ј. Томић), грађа о Босни и Херцеговини у време Омер-паше Латаса (Ф. Шишић). У новије време су започете обимније збирке грађе из Ватиканског архива (М. Јачов), затим грађе за историју Срба у Угарској (С. Гавриловић), за историју Војне границе (С. Гавриловић), о балканским трговцима (С. Гавриловић). Унутар овог одељења установљена је подсерија за грађу коју прикупља и објављује Одбор за историју српске револуције (II одељење - Одељење историјских наука - Одбор за историју српске револуције). ЛИТЕРАТУРА: ПреГлед издања Српске академије наука и уметносиш 1847-1959, Београд 1961, 95-96 и каснији прегледи А кадемф ш их издања за поједине године или двогодишње периоде.

ка сачуваних код аутора. Поред табела са регестама и пописа исправки, друга свеска садржи веома обимни регистар прве књиге која има више од 1200 страна. Остале две књиге Академијиног Зборника резултат су рада Глшне Елезовића и садрже преводе одломака значајних турских наративних извора о ратовању око Београда (1956), односно одломке из познате историје Нешрија (1957). У наставку Зборника у оквиру издања Историјског инсгитута објављена су документа из књига Miihime defteri (1950) и Браничевског дефтера (1987). ЈШ ТЕРАТУРА: Г. Елезовић, ПредГовор, Турски споменици, књ. 1. св. 2, Београд 1952, V VII.

хршпћанском периоду и католичким деловима Илирика. У источноправославним деловима већа пажња је посвећена везама са папском столицом и мисионарском раду католичког свештенства. ЈШТЕРАТУРА: F. Šišić, Hrvatska historiografija od XVI do XX stoljeća, 2. XVIII st. i prva polovina XIX, JIČ 1-4 (1936) 38-42; M. Faber, Zur Entstehung von Farlati''s Illyricum Sacrum, VVissenschaftliche Mitteilungen aus B. und H., 3 (1895) 388-395; M. Vanino. Illyricum Sacmm i Filip Riceputi, Croatia Sacra 1, 2 (1931) 259-292; J. Lučid, Daniele Fariali (u povodu 200. godišnjice smrti), HZ 25-26 (1972-1973) 229243; EJ 4,90 (J. Šidak). C. Ћирковић

С. Ћирковић

С. Ћирковић

З Б О ђ Н И К З А И С Т О Ч Њ А Ч К У ИСГОР И ЈС К У И К Њ И Ж Е В Н У Г РА Ђ У - У оквиру Зборника за историју, језик и књгокевноап српскоГа народа предвиђено је било посебно четврго одељење „у којем се објављује различна турска и уопшге источњачка грађа о нама“. Када је, међутим, публиковање започето 1940. годш е књигом Турски споменици, књ. 1. св. 1 (1348-1520), коју је приредио Глиша Елезовић, колекдија је добила име Зборник за испгочњачку историјску и књижевну Грађу. Предвиђене су биле серије и споменута књига је добила ознаку прве књиге у првој серији. Остале предвиђене серије нису ни реализоване, јер је објављивање источњачке грађе преузео Историјски институт. Турски споменици Глише Елезовића предсгављају обимну збирку разноврсних извора, приближно половину чине најстарији документи сачувани у Хисторијском архиву у Дубровнику. Поред тога су укључени фермани, хуџети, вакуфнаме, записи и натписи сачувани на другим местима. Само мали део од 226 докумената је био раније објављен. Како је издавање турских и уопште оријенталних извора било у повоју у време кад је Елезовић припремао своју збирку, овај корпус одудара од других публикација документарних извора, али пружа све оно ш то се захтева од модерног издавача: факсимил (у другој књизи), транслитерацију документа, превод и регест са основним подацима. Особеност Елезовићеве збирке представљају обимна објашњења која прате текст појединог документа и садрже често одломке из других извора, у неким случајевима обимне одломке из турских наративних извора. Друга књига је спорије пггампана и готово завршена изгорела је у време бомбардовања Београда (1941). Поново је дата у пггампу на основу рукописа и отиса-

ELLVRICUM SACRUM - Обимно дело о црквеној историји Балканског полуострва замишљено да стане уз бок исторфама хршпћанске цркве у деловима Европе (Galia Sacra, Germania Sacra). Засновао га је исусовац Фшпшо Ричепути (16671742), остварио највећпм делом Данијеле Фарлати (1690-1773) а завршио Јакопо Колети (17341827), обојица из истог језуитског реда. Излагање је оргашгзовано по епископијама и митрополијама, почиње са Салоном и Сплитом (књ. 1-3), затим следе суфрагани (књ. 4), па надбискупија задарска са суфраганима и епископцјом загребачком (књ. 5), за њом дубровачка, којој су поред старих суфрагана додате и епископије рисанска и которска (књ. 6). У посебној књши су надбискупије и бискупије Дукље, Бара, Драча и Срема (књ. 7), док последња (књ. 8) обухвата црквене организације са територије Бугарске и Македоније (Софија, Трново, Охрид. Скопље). Дело је веома дуго издавано 1751-1819, и остало је недовршено, јер је девета књига са допунама и исправкама, коју је припремио Колети, остала у рукопису. Објавио је тек Ф. Булић (Accessiones et correctiones all' „Шупcum sacrum" del P. D. Fadati di P. G. Coleti, Spalato 1902-1909). Иако дело не представља збирку извора, већ излагање црквене историје, оно је од изласка из штампе првенствено употребљавано као богата ризница докумената објављених у целшш или у изводу. При томе већи значај имају употребљена документа из архива цркава и манастира, него папске буле и писма издата потпуније у каснијим збиркама (Monumenta vetera Slavorum Meridionalium historiam sacram illustrantia). За српску историју су од интереса нарочито 6,7. и 8. књига. Територија Србије је обухваћена епископијама из књ. 7, али су за старију српску историју важне и црквене организације обрађене у 6, а у извесној мери и у 8. књизи. Тежиште ингересовања аутора, па и њихове богате документације налази се у рано-

СРБСКШ СПОМЕНИЦМ ИЛИ СТАРЕ РИСОВУЛЂ, ДИПЛОМЕ, ПОВЕЛЂ, И СНОШЕНШ БОСАНСКИ, СЕРБСКИ, ХЕРЦЕГОВАЧКИ, ДАЛМАТИНСКИ, И ДУБРОВАЧКИ КРАЛЂВА, ЦАРЕВА, БАНОВА, ДЕСПОТА, КНЕЗОВА, ВОИВОДА И ВЛАСГЕЛИНА, собранн трудомљ Павла Карано-Твртковића, частБ прва, у Бћограду 1840. Дубровачки архив садржи богату збирку средњовековних ћириличких докумената. Када је у питању средњовековна дшшоматичка грађа писана ћирилицом, са овим архивом не могу се поредити ни ризнице светогорских манастира. За време аустријске власти пренето је из Дубровника у Беч, у два маха, 1818. и 1833, око 5 000 најважшфпс докумената, међу којима и старе исправе писане ћирилицом. Пре него urro су најважнији документи Дубровачког архива пренети у Беч, део ћиршшчких исправа кришом је преписао српски свепггешгк Ђорђе Николајевић. Посредно, преко Трста, исгаши су доспели у Београд и објављени „трудом“ Павла Карано-Твртковића. Заслуга свештеника Карано-Твртковића, коме је Вук Караџцћ оспоравао и писменост, једино се састоји у томе што је исписе Ђорђа Николајевића из Трста донео у Београд. Исправе су коректно исписане, али нздању недосгаје пратећи критички текст. Ј1ИТЕРАТУРА: Српски народни лисг 9, 5 (1844) 37-40 (А. Стојачковић); Ст. Станојевић, Историја српскоГ народа у средњем веку I. Извоpu u историоГрафија, књ. 1, О изворича, пос. гад. СКА, Београд 1937, 313-323; А. Соловјев, О потреби издавања српскоГ дипломатара, 1ГЧ 4 (1954)47. Р. Михаљчић

19

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

ГЛАСНИК СРПСКОГ УЧЕНОГ ДРУШТ ВА - П ОДЕЉ АК - Поред свога Гласника, којлм је настављен рад Гласника Д руиппва српске словесности, Српско учено друиггво је установило cepiijy својих издања под једнаким условима. ДруГи одељак или ДруГо одељење, како се често цигира, је додатак којим се колекција књига разликује од периодичног органа Српског ученог друштва. Други одељак Гласника није заснован са планом да се у њему објављују само историјски нзвори; последња књига (15, 1883) је посвећена врстама птица у Србији, а једна ранија (11,1879) бавила се реком М оравом са хидротехничког становшпта. О стале књиге испуњене су историјском грађом у ширем смислу речи. Ту је Богишићева збирка народних песама из приморских записа (10,1878) и Новаковићево издање приче о А лександру Велшсом у старој српској књижевносги (9, 1878). Од извора за сгарију српску историју драгоцене су дечанске хрисовуље, којима је као издавач наведен М. Милојевић (12, 1880), и збирка докумената из италијаносих архива (14,1882), којом је В. М акушев наставио прву збирку објављену у Варшави 1874., Д ом аћи извори за српску историју“ (7,1877), које је приредио И. Павловић, представљају необичну и произвољну комбинацију одломака из дела старих српских писаца („житија краљ србских“) о појединим владарима поређаним хронолошким редом. П рва књига је захватила владаре од Н емање до Стефана Дечанског, али није могла извршити никакав утицај на науку. Издање „Крмчије морачке“ Н. Дучића (8,1877) такође је непотауно и не одговара потребама науке. Извори за новију српску историју заступљени су протоколом шабачког магистрата 1808-1812 (1, 1868), грађом за историју ратовања 1876-1878. Н. Дучића (13, 1881), споменицима о Шћепану Малом Ш. Љ убића (2, 1870) и са четири свеске споменика Будимског и Пепгганског архива (2-6, 1873-1875) Г. Витковића. Српско учено друшгво је имало и изван серија значајна издања извора. Од Друиггва српске словесности наследило је две књиге Споменика српских Меда Пуцића, описе и репродукције светогорских старина Д. Аврамовића, Карађорђев деловодни протокол у издању И. Стојановића. Српски споменици М летачког архива, које је издавао Ј. Ш афарик у Гласнику Друш т ва српске словесности (књ. 9-12) повезани су као посебне књиге и налазшш су се у промету са другим издањима Српског ученог друштва. Приликом цитирања предносг треба да има првобитно издање у поједшнш свескама Гласника. Ј1ИТЕРАТУРА: ПреГлед издања Српске академије наука и уметности 1847-1959, Београд 1961,20-22. С. Ћирковић 20

рам атку

dKevmho

p is e m n ic t v i ji-

HOSLOVANUV, sebral а vydal Pavel Josef Šafafik, v Praze 1851,18732. Прво издање Ш афарик je замислио као уводни део, избор српске писане грађе. Оно није намењено за продају него „за радовање љубитељима старог словенског књижества“. Стога је штампано само у 125 примерака. Друштво српске словесности добило је 25 примерака. Ш афарик је сабрао и издао разноврсне ћириличке споменике писмености јужнословенских народа, пре свега Срба. Знатао мањи број споменика писменосги одабраних за ову збирку, потиче из Бугарске, Влашке и Молдавије. Први део збирке посвећен је наративним изворима. Ш афарик је приредио издање животописа св. Констанпша, нареченог Ћирила, према рукопису XV века, животопис св. Методија према рукопису XVI века и животописе св. Симеона од Стефана Немањића и св. Саве. Под насловом OkazJcy občanskeho pisemniclvi (Примери световне писменосги), Шафарик је приредио збирку ћириличких повеља, иисама и натаиса, штампао Законик Стефана Душана и српске летописе. З а издавање Душановог законика Шафарик је имао „неколико главних рукописа“, али као подлогу узео је Ходошки (чл. 1-130). Издање Законика допунио је према млађем, Раковачком рукопису који је настао 1700 године (чл. 131-205). Истраживачи су дуго користили Шафарикову нумерацију Законика. Старије летописе у које је уврстио и Карловачки родослов, Ш афарик је штампао посебно, а осам млађих летописа приредио је као сводно издање. Световним примерима придодао је полемику 0 пистеибхљ чрљноризца Хрдвра. Друго издање Споменика старе писмености ЈуГословена објављено је после смрти Шафарикове. П о упутству његовог зета Јосипа Јиречека нггампане су као допуне повеље из Шафарикове заоставштине. ЈШ ТЕРА ТУРА: С. Николићљ, Сппаро славенско кнвижество, Гласник ДСС 4 (1852) 278283; Ст. Станојевић, Историја српскоГ народа у средњем веку I. И звори и историоГрафија, књ. 1, О изворима, пос. изд. СКА , Београд 1937, 323332. Р. Михаљчић

СПОМЕНИЦИ СРЂБСКИ ОД 1395. ДО 1423. ТО ЕСГ ПИСМА ПИСАНА ОД РЕПУБЈШКЕ ДУБРОВАЧКЕ КРАЈЊЕВИМА, ДЕСПОТИМА, ВОИВОДАМ А И КНЕЗОВИМ А СРЉБСКИЕМ, БОСАНСКИЕМ И ПРИМОРСКИЕМ, преписао с Дубровачке архиве Медо Пуцић, у Београду 1858.

СПОМЕНИЦИ СРБСКН преписао из Дубровачке архиве Медо Пуцић, на свијет издало ,Друнггво Србске Словесности", књига друга, у Биограду 1862. Дубровачки архив поседује више средњовековних ћириличких докумената него ризнице светогорских манастира. Дубровачка оппгпша је брижно чувала уговоре склопљене са владарима и обласним господарима на Балканском полуострву. Међутим, недостају ориганална ћиршшчка писма која је Општина слала владарима и истакнутим личносгима у залеђу. Срећом, дубровачки канцелари регисгровали су ова писма. Али недосгају и многи преписи јер су конгинуирано вођене серије непотпуне. Изузетно, за период од 1395. до 1423. године, сачуване су, изгледа, копије свих писама које је слала Општина. Словенски канцелар Руско Христифоровић регисгровао их је у посебној књизи под насловом Lettere е comissioni di Levante dal 1399 (погрешно умесго 1395) al 1423. ДоЈсумента из овог кодекса издао је М. Пуцић у првој књизи Споменика српских. Да би објаснио околности које су узроковале преписку Опнгпше, Пуцић је у преводу објавио извод из хронике Јунија Растића. Разумевање садржине основног тексга је олакшано пошто је ПуцгЉ дословно nperaicao и примедбе из службених књига Општпне „тако да све нгго се налази у овој књизи, било српским шш талијанским или латинским језиком пнсано, све се мора сматрати као прави службени споменик оног доба“. Природно, и ове белешке временски су подударне са документима основног текста. Део орипшалних ћиршшчких исправа пронађен је у кодексима којн су вођени латинским језиком. Била су то најчешће пословна писма разне садржнне, упућена из унутрашњости. Општинска адмшшстрација их је регастровала и чесго чувала као доказно средство. Пуцић је ћиршгачке исправе и нотарске белешке о њима на латинском или староталијанском језику исписао из серија Diversa Cancellariae, Diversa Notariae и Testamenta Notariae и издао у другој књизи Споменика српских. Основни текст се завршава са два додатка. То су Закони о Србшш и Закони о новцшш које је Пуцић исписао из књига Дубровачке оппггине. Другу књигу Пуцићеве збирке допунио је узорним издањем Консгантин Јиречек. Свакако најбољи познавалац Дубровачког архива, Јиречек је, исго тако, из серија вођених латинским језиком (Diversa Cacellariae, Diversa Notariae, Lamenta de foris, Ubri Reformationum) сакупио преосгале средњовековне ћириличке исправе (86 ћириличких, 9 на латинском, 5 на талијанском језику). Издао их је под већ традиционалним насловом Споменици српски у Споменику С К А 11 (1892). ЈШТЕРАТУРА: Е Maiković, Knez Medo Риcić, Rad JAZU 57 (1883) 167-168; M. Rešetar, Die ra-

gusanischen Urkunden des XIII.-XV. Jahrhunderts, AlSlPh 16 (1894) 322-324; Ст. Станојевић, Истоpuja српскоГ народа у средњем веку I. Извори и историоГрафија, књ. 1, О изворшш, пос. изд. СКА, Београд 1937, 335-336; А. Соловјев, О потреби издавања српскоГ диплолштара, ИЧ 4 (1954)50,58. Р. Михаљчић

MONUMENTA SERBICA SPECTANTIA ШSTORIAM SERBIAE, BOSNAE, RAGUSH, ed Fran. Miklosich, Viennae 1858, Graz 19642 (фототипско издање). Познати слависта Ф. Миклошић био је у могућносги да у Бечу контролише и препише ћириличке исправе пренете из Дубровачког архива. Издао их је заједно са другим до тада познатим ћиршшчким повељама. Дшшоматичкој грађп придодао је мањи број натписа. Поред исписа Ђорђа Нжолајевића објављених у Српским спомешцилш под именом Павла Карано-Твртковића, Миклошић је корисгио дела и издања Димитрија Аврамовића, Даниела Фарлатија (lllyricum sacrum), Вука Караџића, Ивана КукуљевићаСакцинског, Јована Рајића, Павла Јосипа Шафарика. Уз ћириличке исправе Дубровачког архива, тада похрањене у Бечу, у ову збирку укључен је велики број објављених ћириличких повеља из ризница светогорских манастира. Повеље су датоване и снабдевене основним обавештењима о садржају, печату, натпису на печату, адреси, забелешки на полеђини исправе, месту налаза и издању, уколико је исправа претходно издата. Миклошић је разрешио скраћенице, попунио празгоше ошгећеногтекста и исправио очигледне писареве омашке. С обзиром на време када је пгтампано, ово је узорно критичко издање. Корисгги се и данас. Штавише, пре три деценије доживело је репринт издање. ЈШТЕРАТУРА: Е. KaMniacki, Zur Tekstkritik der altserbischen Urkunden, AfSlPh 13 (1892) 68-92; M. Rešetar, Die ragusanischen Urkunden des X IIIXV. Jahrhunderts, AfSlPh 16 (1894) 332; Ст. Станојевић, Историја српскоГ народа у средњелг веку I. Извори и историоГрафија, књ. 1, О изворшш, пос. изд. СКА, Београд 1937, 332-334; А. Соловјев, О потреби издавања српскоГ диплолштара, И Ч 4 (1954) 48-49; Rad JAZU 16 (1871) 19; Старинар 11 (1894) 64,137. Р. Михаљчић

ЗАКОНИК СГЕФАНА ДУШАНА ЦАРА СРПСКОГ 1349 и 1354, издао и објаснио Стојан Новаковић у Биограду 1870. 21

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

Овај правни споменпк научни свет је упознао преко дела Јована Рајића, Историја разних словенских народов, најпаче Болгар, Хорват ов и Сербов. Издавач Стефан Новаковић унео га је у Рајићево дело самовољно, без сагласности аутора! Законик је први пут објављен према млађем, непоузданом рукопису, тада у власништву браће Текелија. Георгије Магарашевић издао је Душанов закошпс према Раковачком рукопису, Павле Јосиф Ш афарик по Ходошком и Раковачком рукопису, док је Јован Ђорђевић приредио издање Законика према рукопису браће Текелија. З а разлику од својих претходника, Новаковић је као подлогу узео много поузданији, Призренски рукопис. Нажалост, он се огрешио о суштинска начел а критичког издања. Изменио је редослед чланова да бн средњовековни извор довео у „лођички ред“. Т екст Законика поделио је у једанаест одељака. Одредбе о државном праву сврстао је у први одељак, а првих 37 чланова о цркви, који иначе представљају заокружену, логичку целину, померпо је у трећи одељак. Н а једном месту сабрао је одредбе о друштвеним слојевима иако се оне налазе и у првој и у другој кодифж ацији Закон ж а. Н арушавањем орипшалног редоследа, који је сам по себи исгоријски извор, ово издање остало је неупотребљиво. Оновремена к р и т ж а неповољно га је оценила. ЈГИТЕРАТУРА: Đ. Daničić, Rad JAZU 15 (1871) 178; Ситнији списи Ђуре Даничића, пос. изд. С К А 54 (1925) 434; Законик цара Стефана Дуиш на 1349 и 1354, издао и превео Н. Радојчић, Београд 1960, 26; Б. Марковић, Стојан Новаковић и његов pad на Дуиш новом законику, Стојан Новаковић, личност и дело, пос изд. С А Н У 77,25, Београд 1995, 317-323; Р. Михаљчић, Законски споменици Стојана Новаковића, Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996,131-146. Р. Михаљчић

А РХ И В И А ТО С А - Будући да богати рукописни фондови манастира Свете Горе садрже велики број средњовековних докумената, одавно се јавила потреба да се присгупи њиховом објављивању. Било је н екол ж о ваљаних али спорадичних подухвата као пгго суА к т ш Русскаго на Свнтом Аф оне монастшрн св. великомученика и целителн Пантелепмона, Киев 1873, затим Т. Флоринскии, А ф онские актш и фотографические снимки с них в собранинх П.И. Севастлнова, С. Петербург 1880, или документи часне монашке заједнице манастира Ватопеда које је 1898. у Петрограду на грчком публжовао В. Регел. Са много више система приступило се издавању светогорских докумената почетком XX века у оквиру посебних додатака часопису Византипскип времен22

ник. Тако је Л. П ти (L. Petit) објавио акта манастира Ксенофона и П антократора (1903), а потом у сарадњи са В. Регелом и акте Есфигмена (1906). Следеће 1907. године В. Регел, Е. Курц и В. Корабљев публжовали су документе манастира Зографа. Затим су Л. П ти и В. Корабљев издали акте монашке обитељи Хиландара, грчке 1911, а српске 1915. године (фототипско издање: Амстердам 1975). Додатке хиландарским актима дали су V. Mošin - А. Sovre, Supplementa ad acta graeca Chilandarii, Ljubljana 1948. B. Регел, E. Курц и B. Корабљев су 1913. публж овали акте атоског манастира Филотеја, а недавно су објављене и нове исправе овог монашког братства (V. Kravari, Nouveaux documents du monastere de Philotheou, Travaux et Memoires 10 (1987) 261-356). Екопходно je поменути и публжацију Стојана Новаковића, Законски споменици српских држава средњега века, Београд 1912, као и збирку византијских аката атоског манастира Ватопеда коју је на грчком објавио М. Гудас у часопису Epeteris Etaireias Byzanlinon Spoudon 4 (1927) 211-248. Важну карику у публж овањ у светогорских аката чине и издања: А. Соловјев - В. Мошин, Грчке повеље српских владара, Београд 1936; М. Lascaris, Actes serbes de Vatopedi, Byzantinoslavica 6 (1936) 166-185; B. Moшин, А к т и из светоГорских архива, Београд 1939. и F. Dolger, Aus den Schatzkanvnem des Heiligen Berges, Mtinchen 1943. Објављивањем аката манастира В ел ж е Лавре светог Атанасија у Паризу 1937. године, француски византолог Габријел Мије (G. Millet) је покренуо нову едицију Архиви Атоса (Archives de l ’Athos). Било је предвиђено да се у оквиру ове серије публикују сви грчки документи похрањени у ризницама Свете Горе. Избијање Другог светског рата омело је излазак из штампе следећег тома који је садржавао акте манастира Кутлумуша и појавио се 1946. године. После смрти Г. Мијеа (1953), проф. П ол Лемерл (Р. Lemerle) постао је руководилац пројекта у којем суделују Д. Папахрисанту (D. Papachryssanthou), Н. Икономидис (N. Oikonomides), Ж. Бомпер (Ј. Bompaire), Н. Зворонос (N. Svoronos), Ж. Л еф ор (Ј. Lefort), В. Кравари (V. Kravari), као и С. Ћирковић за опис српских аката В е л ж е Лавре и Пантелејмона. Реч је о узорним издањима, саобразним најстрожим захтевима модерне науке, која осим текстова повеља, поређаних хронолошки, доносе и опсежну уводну студију о дотичном манастиру са целокупном релевантном лигературом. Потом следе описи докумената, анализа њихових садржаја и детаљан коментар који подразумева не само расправу о датуму издавања и аутентичносги него и просопографске, топографске и друге белешке. И, напослетку, издања су снабдевена подробним индексима. Закључно са 1996. објављено је деветнаест томова ове серије који су обухватили акте манасти-

ра Кутлумуша (1944, друго издање 1988) Ксиропотама (1964), Дионисијата (1968), Велже Лавре (1946, друго издање у четири тома: 1,1970; 2,1977; 3,1979; 4, 1982), Есфигмена (1973), Кастамонита (1978), Светог Пантелејмона (1982), Дохијара (1984), Ивирона (1,1985; 2,1990; 3,1994; 4,1995), Ксенофона (1986), Пантократора (1991), као и документе Протата (1975). У припреми су издања аката манастира Хиландара и Ватопеда. Након смрпги П. Лемерла (1989), руковођење пројектом преузео је Ж ак Лефор. ЛИТЕРАТУРА: П рж ази М. Жнвојиновић у И Ч 23 (1976) 289-293 (Actes du Protaton); 24 (1977) 337-343 (Actes de Lavra 1I)\ 25-26 (1978-1979) 312318 (Actes de Kastamonitou); 27 (1980) 276-283 (Actes de Lavra III); 31 (1984) 303-307 (Actes de Lavra IV); 307-314 (Actes de Saint-Panteleemon); 32 (1985) [1986] 245-251 (Actes de Docheiariou); 251-256 (Actes d'Iviron T); 34 (1987) [1988] 351-354 (Actes de Хепорћоп); 35 (1988) 217-220 (Actes de Kutlumas); 38 (1991) [1992] 346-349 (Actes d ’Iviron II); 39 (1992) [1994] 324-326 (Actes du Pantokralor); 40-41 (1993-1994) [1995] 335-338 (Actes d ’Iviron III). P. Радић

ИСГОРИЧКСК1Е ПАМЈГГНИКИ К)ЖН1.1Х Б СЛАВИНТ) И С О СБДН ИХ Б ИМТ> НАРОДОВЂ, извлеченнне изв италБЛНскихв архивовт, и библттекљ, собраншле и обљлсненшле Вжентгемв МакушевБњљ, часгв I, книга 1, А ж она, Б олонбл, Флоренцш, Варшава 1874. Овај зборнж садржи документа која је В. Макушев пржупио из архива и библиотека Анконе, Болоње и Фиренце. Он је описао установе у којима се чува стара грађа и указао на основне архивске фондове. Изворну грађу исписану у Ажони, Макушев је поделио на две групе. Документа прве групе сведоче о односима А ж оне са Јужним Словенима и околним народима: Monumenta Croatica, Monumenta Dalmatica, Monumenta Hungarica, Monumenta Byzantina, Monumenta Turcica. Друга, по обиму знатно мања група, садржи грађу о насељавању Јужних Словена и Албанаца у Ажонску Марку. Због пожара 1313. године, најстарија архивска грађа у Болоњи је уништена или ошгећена. За тему коју је одабрао, Макушев је исписао папске буле и уговоре. Кратким регестама упућује на грађу која се налази у Општинској и Универзитетској библиотеци. Грађу из Фиренце Макушев је такође поделио на две групе. Споменици сврстани у прву групу сведоче о прошлости словенских народа - Хрвата, Срба, Чеха, Мораваца, Пољака и Руса, а споменици друге групе садрже податке о Угрима, Визангинцима и Турцима. Према томе, прикупљену

грађу Макушев је груписао по народима. Исграживачима је од помоћи хронолошки регистар исправа и регисгар по областима и градовима. ЛИТЕРАТУРА: Ст. Новаковић, Италијански архиви и наиш историја, Гласнж СУД 28 (1870) 429-448; F. Rački, Rukopisi tičući se južno-slovinske povjesti u arkivih srednje i dolnje halije. Rad JAZU18 (1872) 205-239; Isprave za odnošaj Dubrovnika prema Veneciji, sabrao Vikentij Makušev. za tisak priredio Milan Šufilay, Starine 30 (1902) 335-352; 31 (1905) 1-257; Ст. Станојевић, O изворшш 165-166, 169,173,174,175,348-349. P. Михаљчић

ПРИМЕРИ КЊИЖЕВНОСГИ И ЈЕЗИ КА СТАРОГА И СРПСКО-СЛОВЕНСКОГА, сасгавио Стојан Новаковић, Београд 1877, 1889", 19043. Сличну колекцију пре Ст. Новаковића приредио је Павле Ш афарж, Pamatky drevnlho pisemnictvi Jihoslovanuv. Тешко je рећи колж о je Шафариково издање послужило Новаковићу као узор. У међувремену пронађенн су и објављени нови рукописи. Новаковићев присгуп сгарој грађи је шири. Из свих врсга старих писаних споменика он је одабирао изразите примере за језпк и књижевносг. Зато његова збирка има антологијски карактер. За примере староГа словенскоГа језика узимао је одломке из црквених cmica. За примере српско-словенскоГа језика и кнлжевности одабрао је одломке из црквене књижевности, из житија српских владара и црквених велжодосгојн ж а, затим одломке из култних списа, записа u натписа, летописа, законских текстова, разноврсне дипломатичке грађе, апокрифне књижевносги и на крају, примере из глагољашке књижевносги. Глагољашке тексгове исписивао је ,фирилицом ради лакше употребе“. За исгоричаре су најинтересантнији примери преузети из наративних извора, правнпх споменнка и разноврсних повеља које је Е[оваковић сврсгао у одељак Стара пислш. Испред основног тексга одломка који се први пут издаје, 'Новаковић даје детаљнија обавештења, а код раније објављених примера упућује на претходна издања. Он је приредио ц кратак речн ж за нове речи из спомешжа који су пронађенн и штампани после Лексикона Франца Миклошпћа и Рјечника из књижевних старшш српских Ђуре Даничића. Ј1ИТЕРАТУРА: Д. Синдик. Рад Стојана Новаковића на издавању извора за историју српско-

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

га народа, Стојан Новаковић, личност и дело, пос. изд. С А Н У 77,25, Београд 1995,325-330. Р. Михаљчић

ИСГОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА И ОКОЛНИХ НАРОДА, из италијанских архива и библиотека исписао Вићенгије Макушев, књига 2, Ђенова, Мантова, Милано, Палермо, Торино, Гласник СУД, П одељак, књига 14 (1882) V -V I, 1-323. В. Макушев, професор универзигета у Варшави и дописни члан Српског ученог друпггва, задужио је јужнословенске народе исграживањима у италијанским архивима и библиотекама. П ре М акушева у архивима и библиотекама средње и јужне Италије није радио ни један словенски научник. Скупљену грађу издао је под насловом MmcuibRHCKie архнви и храшшџесл †нихЂ маniepicuibi длн славннскоп uctnopiu. Записки имп. академш наукљ Т. 16 (1869) приложеше 5, стр. 1 42; Т. 19 (1871) приложеше 3, сгр. 1-92; 4, стр. 1 42. Исписе из архива и библиотека Анконе, Болоњ е и Фиренце објавио је 1874. у Варшави као прву књигу под насловом Историческie пам-

атники ЈОжниаа, СлавлнЂ и соскднихЂ ша> народовЂ. Друга књига садржи грађу коју је Макушев сакупио у архивима и библиотекама Ђенове, Мантове, Милана, Палерма и Торина. Исписи из Ђенове су споменици о прошлости Дубровника, П ољске и Турске. Грађа из Мантове (насгала између 1394. и 1596), Торина и Палерма углавном се односи на балканске крајеве под турском влашћу. Две трећине збирке чине исписи из архива и библиотеке у Милану. Макушев је ове исписе по пореклу и поделио: L ’archivio govemativo и Bibliotheca Ambrosiana. З а разлику од прве збирке која је осам година раније штампана у Варшави, ова збирка је корак назад. Објављени су само исписи, без критичког апарата, објашњења, регистра, упутсгва и било каквог помагала. Далеко је успелија мања збирка исправа коју је Макушев објавио под насловом П рилози к српској историји XJV. и XV. века у Гласнику СУД 32 (1871) 164-208. Исправе ове збирке с латинског је превео Јанко Шафарик. Међу њима се налази и писмо које је 20. октобра 1389. фирентинска оп ш тш а послала краљу Твртку I Котроманићу. Исписе из М летачког архива Макушев није успео да објави. Om i су се налазили у његовој заоставштини која се чувала у Варшавској универзитетској библиотеци. Руска влада се одазвала молби Југославенске академије и уступила јој ове исписе који претежно говоре о односима Дубровника и Републике светог Марка. Издао их је Ми-

24

лан Шуфлај. Isprave za odnošaj Dubromika prema Veneciji, sabrao Vikentij Makušev, za tisak priiedio Milan Šufilay, Starine 30 (1902) 337-352; 31 (1905) 1 257. Ј1ИТЕРАТУРА: Ст. Новаковић, Италијанс ш архиви и нсииа историја, Гласник СУД 28 (1870) 429-448; F. Rački, Rukopisi tičući se južno-slovinske povjesti u arkivih srednje i dolnje Italije, Rad JAZU18 (1872) 205-239; Ст. Станојевић, Историја српског народа у средњем веку I. Извори и историографија, књига 1, О изворима, пос. изд. СКА, Београд 1937,165-166,169,173,174,175,348-349. Р. Михаљчић

ПАМЈГТНИКИ ЗАКОНОДАТЕЈЊНОИ ДЂЛТЕЛБНОСГИ ДУШАНА ЦАРН СЕРБОВЂ И ГРЕКОВЂ. ХРИСОВУЈЊ1. СЕРБСКШ ЗАКОННИКЂ. СБОРНИКИ ВИЗАНТШ СКИХЂ ЗАКОНОВЂ, изследоваше Т. Ф лорш скаго, Киевт> 1888. — Збирка извора за српску историју, која је положила основу за продубљено проучавање Душановог законодавства и утрла пут Стојану Новаковићу за издање Законика (1898). Издање извора прати као прилог истраживачки текст ауторов о истој теми. Публикација је изашла у оквиру универзитетског периодичног гласила Универзитета светог Владимира у Кијеву (Известија) и као посебна књига са двосгруком пагинацијом за истраживачки део (сгр. 1—491) и за прилоге (стр. 1-225). Истраживачки део наставља ауторов рад на проучавању Душана и његовог времена и обухвата хрисовуље, просгагме и повеље, затим Душанов законик, од кога је Флорински познавао и приказао 16 рукописа, затим српске компилације византијских зж о н а (Скраћена синтагма Матије Властара и тзв. Закон цара Јустинијана). Повеље нису издаване у овој књизи, јер је знатан број Флорински објавио у збирци А т онски акти. И зузетак је само седам необјављених аката приписаних Душану у Меникејском кодексу. У овој збирци су објављена четири рукописа Душановог законика: Струшки, Атонски, Раванички и Софијски, који представљају прераду Законика и стоје на челу групе позних рукописа. Остали текстови (Скраћена синтагма и Јустинијанов закон) објављени су на основу Ходошког рукописа, а редакција Јустинијановог законика и на основу Раковачког рукописа. ЈШ ТЕРА ТУ РА : Н. Радојчић, Рукописи, издања и преводи Душ ановоГ законика, Законик 27-28; Т. Никчевић, ИсториоГрафија Струшког и Ат онскоГ рукописа, Законик цара Стефана Душана књ. I. Струшки и Атонски рукописи, Извори српског права 4 (Београд 1975) 63-94; Т. Никчевић, ИсториоГрафија рукописа (СтуденичкоГ, ХиландарскоГ, ХодошкоГ и Бист рич-

ког), Законик цара Стефана Душана књ. П, Београд 1981,5-38. С. Ћирковић

АСГА BOSNAE potissimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum rcgestis ab anno 925 usque ad annum 1752, coUegit et digessit Eusebius Feimendžin, Monumenta spectantia historiam Slavorum Meridionalium ХХШ, Zagrabiae 1892. - Обимна збирка докумената за историју Босне, која покрива осам столећа и садржи преко 1500 бројева, доноси само мали број необјављених и крајем XIX века непознатих докумената. Огромну већину чине регеста објављених докумената, која састављач даје на латинском језику, пазећи на тачну репродукцију садржаја и навођење личних и географских имена из документа. Уз сваки докуменат дају се подаци о публикацији у којој је објављен, а код необјављених о месту где се чува оригинал. Прегледан је и ексцерпиран велики број публикација тако да Ферменџинов корпус регеста пружа скоро све пгго је било расположиво у време кад је припремао књигу. Нису укључени дубровачки архивски документи, који су махом објављивани после појаве ове књиге, обухваћене су, међутим, ћиршшчке повел>е и писма познате из збирки Миклошића и Пуцића. Обухваћен је и материјал из италијанских архива објављен до 1890. Састављач је у своју збирку укључио само документарне изворе, повеље, исправе, писма и сл. док наративне изворе, натаисе, записе и сл. није уносио. У свом старијем делу, збирка је у знатној мери превазиђена, нарочито због појаве нових докумената, у делу са документима из периода турске власти, она је и сада важна и покрива територију ширу од средњовековне босанске државе. Ј1ИТЕРАТУРА: Fennendžin, Euzebije, ЕЈ 4, 116 (Ј. Šidak); Т. Smičiklas, О. Euzebij Fennendžin, Ljetopis JAZU12 (1897) 262-269. C. Ћирковић

ЗАКОНИК СГЕФАНА ДУШАНА ЦАРА СРПСКОГ 1349 и 1354, наново издао и објаснио Стојан Новаковић, издање Задужбине Илије М. Коларца 91, Београд 1898. Пошто је дошао до убеђења да би Законик требало објавити према оригиналној композицији, Новаковић је друго издање припремао „у целини са свим осталим законима наше средњовековне државе". Упоредо је писао прилоге из историје права. У међувремену појавила су се издања Теодора Зигеља и Тимофеја Флоринског. Зигељ је уз Душанов законик објавио тзв. Закон цара Јустинијана и делове Синтагмата Матије Властара, док

је Флорински уз Душанов законгас објавио тзв. Закон цара Јустинијана и Скраћени синтагмат Матије Властара. По оцени Николе Радојчића подухвати руских научника „стоје изнад тадашњих наших могућности". Према томе, Новаковић је добио поуздан ослонац за ново издање које је опет припремао по Призренском рукопису. Из Атонског рукописа преузео је 187. и 188. члан, док је последњих дванаест чланова (190-201) и Реч цара Душана уз Законик, преузео из Раковачког рукописа. Познато је да се 189. члан једино налази у Бистричком рукопису. Највећи део обимне уводне студије, Новаковић је посветио рукописима, али је писао и о постанку писаних закона у српском народу, усганови сабора и склопу Душановог законика. Следи критичко издање текста са варијантама из осталих рукописа, затим слободан превод чланова са објашњењима. Према овом издању Законик је преиггампаван и превођен, а усвојена је Новаковићева нумерација чланова. Ј1ИТЕРАТУРА: Ст. Новаковић, Пронијари и баштиници, Глас СКА 1 (1887) 5; Н. Радојчић, Век и по проучавања Дуишнова законодавства, Зборгапс у част шесте стогодишњице Душановог законика, Београд 1951, 207-268; А. В. Соловјев, Законик цара Стефана Дуишна 1349. и 1354. године, Београд 1980; Б. Марковић, Стојан Hoeaковић и његов рад на Дуишновом законику, Стојан Новаковић, личност и дело, пос изд. САНУ, 77,25, Београд 1995,317-323. Р. Михаљчић

ЗБОРНИК ЗА ИСГОРИЈУ, ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСГ СРПСКОГА НАРОДА - У првим годинама свога рада Српска краљевска академија је започела неколико истраживачких подухвата од којих се очекивало да ће као резултат датн обимне публикације, које ће се издавати у току дужег времена. После СрпскоГ етноГрафског зборника, а упоредо са Српским дијалектолошким зборником, положени су темељи за Зборник за историју, језик и књижевност, намењен објављивању извора за српску исторпју. Академија је имала Споменик као периодичну публикацију намењену издавању грађе, али он није био погодан за обимне и систематски припремане збирке. Нацрт Зборника припремшш су 1899. Љ. Стојановић, Љ. Ковачевић и Љ. Јовановнћ, а реализација је започела 1902. првом књигом Стојановићеве збирке Стари српаси записи и натписи. Од самог почетка су била предвиђена два одељења: Споменици на српском језику као прво, и Споменици на туђим језицшш, као друто одељење. Тек 1932. тај једноставни план је прхшшрен увође-

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

њем трећег одељења: Fontes remm Slavonmi Meridionalium, a затим je 1936. додато и четврго: Зборник за ист очњ ачку историјску и књижевну Грађу. У Академији се није пазило на доследно попуњ авањ е Зборника, па су и важни извори и збирке извора објављивани међу Посебним издањима или изван свих серија, као нгго је био случај са Радојчнћевим издањима Душановог законика (1960) и Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића (1962). И пак, Зб орник представља, по ономе пгго је до сада објављено, најобимнију и најзначајнију колекцију извора за српску историју. О н садржи веома разноврсне изворе од записа и натписа, преко повеља и писама, родослова и летописа, архивске грађе из већег броја архива, до кореспонденције и мемоара значајних историјских личности. Едициона техника није уједначена, издања нису на исггом шшоу. У време када је Зборни к заснован нису били ни изграђени критерији које треба да задовољи савремено критичко издање извора, касније се едициона техника прилагођавала врсти грађе користећи искуства оног језичког подручја из кога извори потичу. Поједина издања из оквира Зборника служила су као узор издавачима извора. Л И Т Е РА Т У РА : ПедесетоГодишњица Српске краљевске академије 1886-1936, књ. I: Друштво српске словесносги 1841-1864; Српско учено друиппво 1864—1892, Српска краљевска академија 1886-1936, Београд 1939-1941, 150-155; Преглед издања Српске академије наука и уметности I, Београд 1986. С. Ћирковић

С Г А Р И С Р П С К И 3 А П И С И И Н А ТП И С И , скупио их и средио Љ уб. Сгојановић, књ. I—VI, Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа, П рво одељење књ. I, П, Ш, X, XI, XIV, Београд 1902-1926. Репринт: Српска академија наука и уметносги, Народна библиотека Србије, Матица српска, Фототипска издања књ. 4 ,5 ,7 ,1 0 , 11, 13, Београд 1982-1988. - Драгоцену збирку разноврсних извора обухваћених називима записи и натписи Љ убомир Стојановић је започео као узф едан посао проучавајући старе српске рукоroice и припремајући свод старих српских родослова и летописа. Предвиђао је да ће грађа испушгги три књиге, које је прво објавио 1902-1905, а затим је додао још три књиге 1923-1926. Поред новооткривених и необјављених записа и натписа Стојановић је прештампавао све познате тексгове тога рода објављене раније у домаћим или сграш ш публикацијама. У припремању друге серије (књ. IV -V I) имао је помоћ и сарадњу бројних колега и пријатеља који су му препушгали откри-

26

вене записе или натписе. Сам приређивач је намеравао да понови прву свеску. Примерак са исправкама и белешкама осгао је сачуван (Архив САНУ, Исгоријска збирка 9253/1). У збирку су унети: записи из рукописа, натписи на камену, на металним предметима, сликани натписи са фресака и икона. Донети су и поговори из сгарих пггампаних књига и угребани натписи (графити) али не исцрпно и сисгематски као раније наведене категорије извора. Грађа обухваћена збирком иде све до XIX века. У збирци није спроведена јединствена подела и артикулација, одвојени су датовани записи и натписи од недатованих, а у неким књигама су издвојени надгробни натписи и сликани натписи. Сваки тексг је индивидуално нумерисан и бројеви теку од прве до шесте књиге (бр. 1 до бр. 10522, бројеви 5984-6082 употребљени су у трећем додатку треће књиге и на почетку четврте, али су касније прештампани и под новим бројевима унети у регисгар). И начином обележавања и врсгом слога приређивач је упозоравао на тексгове преузете из ранијих издања која није могао контролисати. Знатан део тих текстова је Стојановић имао касније пршшке да види или упозна боља издања, па их је поново доносио у својој збирци у побољшаном виду са измењеном категоријом. Свој начин рада Стојановић је образложио у кратким предговорима уз прву, другу, трећу и шесту књигу. Он се много трудио око датовања, па је у шесгој књизи приложио неку врсгу трактата о хронологији (датирање сгарих српских записа и натписа, проверавање датирања, израчунавање датума празновања Ускрса). У оквиру програма заједничког Одбора за фототипска издања (СА НУ, Народна библиотека, Матица српска) репродуковане су 19821988. све књиге Стојановићевог корпуса записа и натписа, снабдевене поговорима (у првој књизи С. Ћирковић, у књ. П-V I Л. Цернић) у којима су обавештења где су поједини записи и натписи боље и потпуније издати. Најчешће се упућује на издања у каснијим књигама Стојановићеве збирке и у новијим описима ћирилских рукописа појединих библиотека. Дата су и обавештења о значајнијим збиркама записа и натписа, објављеним после 1926. када више нема јединственог корпуса. Видети у овој књизи: Старине, записи, натписи, лиcuiuue, Владимир Петковић, Београд 1923; Записи и натписи 1-Ш, изд. П етар Момировић, Нови Сад 1993, 1995, 1996, а такође и делимична издања, збирке или студије са издањима: Г. Томовић, Морфологија ћириличких натписа на Балкану, Београд 1974; R. Mihaljčić - L. Steindorf, Namentragende Steininschriften in Jugoslawien vom Ende des 7. bis zur Mitte des 13. Jahrhunderts, Wiesbaden 1982; Б. Чигоја, Најстарији српски ћирилски натписи (Графија, ортоГрафија и језик), Београд 1994; Б. Шекуларац, Трагови прош лости Црне Горе.

Средњовековни напшиси и записи у Црној Гори крај VIII - почетак XVI вијека, Цетиње 1994; В. Ћоровић, Стари српски записи и натписи, Београд 1997 (рукопис из ауторове заоставпггине приредио Р. Михаљчић). ЛИТЕРАТУРА: Предговори књ. I, П, Ш и VI, и поговори књ. I-VI фотомеханички репродукованог издања.

БХХУП; С. В. Троицки, Допунски чланци Властареве синтаГме, пос. изд. САН, књ. 358.21, Београд 1956, 3-11; Црквено-политичка идеологија Светосавске крмчије и Властареве Сштшгме. Глас САН 212,2 (1953) 155-206; ЕЈ 7,198 (R. Mihaljčić); Р. Михаљчић, Законски споменици Стојана Новаковића, Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996,131-146.

С. Ћирковић

Р. Михаљчић

М АТИЈЕ ВЛАСТАРА СИНТАГМАТ, азбучни зборник византијских црквених и државних закона и правила, словенски превод времена Душанова, издао Стојан Новаковић, Зборник за историју, језик и књижевносг српског народа, Прво одељење, споменици на српском језику, књ. IV, Београд 1907. МВС је номоканонски зборник, обелодањен у Византијн 1335. године. Саставио га је византијски монах Матија Властар. Он је одредбе црквеног, државног и грађанског права из разних епоха, одабрао и средио по предметима у облику речника, по редоследу грчког алфабета. На грчком језику постоји Цариградска и Охридска редакција Сшггагме. Према Охридској редакцији, која се незнатно разликује од Цариградске редакције, Сшггагмат је преведен на српски, односно словенски језик. У преводу је познат Пуни и Скраћени МСВ. Скраћена верзија садржи само црквене прописе оппггег каракгера и готово све грађанске одредбе, што не чшш ни трећину текста пуне верзије. Новаковић је прнредио издање словенског превода МВС, али дугогодишњи рад на проучавању овог споменика није му се посрећио. Он није уочио суштинску разлику између Пуне и Скраћене верзије. Утврђено је да Скраћени синтагмат представља сгроги избор nporoica словенског превода Пуне верзије која је истоветна са грчким ориганалом Охридске редакције. Пуни сингагмат у складу је са византијском државноправном идеологијом. Она претпоставља царску власт црквеној власти, уздиже углед цариградског патријарха у односу на друге патријархе, а прећуткује аутокефалност српске и бугарске цркве. Избор прописа у Скраћеној верзији прилагођен је владарској идеологији Српског царства. Она је самосгално дело српског законодавца и није случајно да се чесго налази здружена са рукописима Душановог законика. Стога се очекивало одвојено издање две сушгински различите верзије словенског превода. Новаковић је, додуше, одељке Скраћене верзије означио посебним словима, али она се утопила у ПуниМВС. ЈШ ТЕРАТУРА Матије Властара Синтагмат, изд. Ст. Новаковића, Београд 1907, стр. Ш,

ДИПЛОМАТАР О УЗАЈАМНИМ ОДНОСИМА УГАРСКЕ И СРБИЈЕ 1198-1526 - А Magyarorszag es Szerbia kozti osszekotetesek okleveltara, edd. L. Thalloczy - A. Aldasy, Monumenta Hungariae historica, Diplomataria ХХХШ, Budapest 1907. Обимна и драгоцена збирка документарних извора о српско-угарским односима у средњем веку почиње регестом Немањине повеље Хиландару из 1198, али иначе не доноси српску грађу о Угрима, Угарској и међусобним односима Угарске и Србије. Укључена је грађа Ватиканског архива и бројни италијански архивски документи о борбама са Турцима, али лавовски део објављених докумената потиче из Угарске, највише из Мађарског државног архива у Будимпенпи. Како је до почетка XX века веома велики број угарских повеља био објављен, делом у обимним и модерно конципирашм едицијама, приређивачи такве објављене документе нису репродуковали, већ су доносили кратак садржај и податке о месту објављивања. Употребу овог дела отежава околност да су регести и читав пропратни апарат дати на мађарском језику. Од почетка XV века у збирци је све већи удео необјављених, овде у целини шш одломцима репродукованих докумената. Међу документима нађеним у Мађарском државном архиву у Будимпешти налазе се и писма и латинске повеље српских деспота настали у вези са поседима на угарском тлу и односима са угарским великашима. Делатност латинске канцеларф српских владара позната је донекле захваљујући документима објављеним у овој збирци. Обухваћено је 539 докумената, делом у виду регесга, делом овде објављених. Регистри олакшавају употребу, а предговор Л. Талоција о поједшшм пернодима угарско-српских односа превазиђен је каснијим истраживањима. Непотпун је и попис мачванских банова 1254-1496 (стр. 456-460). После ове збнрке документи о српско-угарским односима открнвани су и објављивани појединачно. Допуне се могу наћи и у корпусу регесга времена краља Жигмунда (1387-1437): Е. Malyusz, Zsigmondkori okleveltdr I. Budapest 1951; Ш1, Ш2,1956; Ш, 1993; IV, 1994.

27

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

Л ИТЕРАТУРА : Јован Радонић, Летопис Матнце српске 243 (1907) 106-113 (п р ж аз садржаја). С. Ћирковић

ЗАКОНСКИ СПОМЕНИЦИ СРПСКИХ ДРЖ АВА СРЕДЊЕГ ВЕКА, прж упио и уредио Стојан Новаковић, пос. изд. СКА, Београд 1912. Интересовање Сг. Новаковића за правне тексгове потиче од школских дана. Он је завршио правни одсек Лицеја у Београду. Ц ео радни век је неуморно сакупљао разноврсну изворну грађу. Законске текстове почео је да систематски исписује и изучава још од 1885. године када је планирао издање Законских споменша. Упоредо је сакупљао и проучавао повеље, статуте, ти п ж е и рукописе Душановог зак он ж а и Синтагмата Матије Властара. К ако се одужио рад на сакупљању повеља, које је он сматрао основним законским тексговима, Н оваковић је претходно приредио друго издање Душановог зак о н ж а (1898) а затим и Синтагмат Матије Властара (1907). Т ек 1912. објавио је Законске споменике. О н није могао да се држи редоследа издања „који би се еволуцијом самом препоручивао“, али обрнуги редослед неће сметати истраживачима, приметио је Новаковић. Прикупљање расуте дипломатичке грађе одузимало је Новаковићу највише времена. Зато је прнпремање Законских споменика трајало од 1885. до 1912. године. Када је започео систематски рад, Новаковић се могао да ослони на појединачна издања и збирке П авла Карано-Твртковића, Споменици српски (1840), Франца Миклошића, Monumenta Serbica (1858), Меда Пуцића, Споменици српски 1-П (1858, 1862), П авла Јосифа Ш аф арж а, Pamatky dremiJio pisem iictvi Jihoslovanuv (1873). П ре краја XIX века, објављене су мање збирке Љубомира Стојановића у Споменику 3 (1890) и Константина Јиречека у Споменику 11 (1898). Новаковићу је помогао и Љ убомир Ковачевић који је припремао издање хиландарских повеља за С пом енж 44. Делимично већ одштампана, ова збирка је пропала за време П рвог светског рата. Срећом, део исписа из Хиландара објављен је у Законским споменицима јер је Ковачевић уступио Новаковићу 58 преписа хиландарских повеља, од којих је, пре тога, само 13 објављено. Збирка Ст. Новаковића садржи текстове градских закона, документе о аутономији жупа, племена, градова, законе о станку, ти пж е, повеље владара и феудалних м оћн ж а издаване Дубровчанима и Млетачкој републици, баштинске повеље о приватним имањима, а више од пола збирке обухватају манастирске повеље. Мада се појавила као наша најпотпунија збирка, она је за више научних дисциплина готово неупотребљива. Нова-

28

ковић је у ствари издао законске одредбе, односно делове повеље са законском снагом. Стога је из повеља изосгављао формуле које се понављају, али не ретко и садржинске делове. Зато су истраживачи више научних дисциплина и даље упућени на појединачна издања и збирке где су повеље објављене у целини. Објављивањем Законских споменика Стојан Новаковић је заокружио свој рад на издавању извора. Ипак, Душ анов законик, СинтаГмат Матије Властара и Законски споменици, не представљају целокупан корпус законских докумената нашег средњег века. У међувремену је пронађен Рударски закон деспота СтефанаЛазаревића. Ј1ИТЕРАТУРА: Законски споменици српских држава средњег века, прикупио и уредио Ст. Новаковић, пос. изд. С КА , Београд 1912, Ш-ХУД; AfSlPh 34, У 4 (1913) 610-615 (К. Kadlec); Ст. Станојевић, Историјски рад Стојана НоваковиИа, Споменица Ст. Новаковића, Београд 1921, 61-82; Ст. Станојевић, Историја српског народа у средњем веку, I. И звори и историоГрафија, књ. 1, О изворима, Београд 1937, 340-341; А. Соловјев, О потреби издавања српскоГ дипломатара, И Ч 4 (1954) 54-55; Д. С индж , Рад Спшјана Новаковића на издавању извора за историју српскоГ народа, Стојан Новаковић, личност и дело, пос. изд. САНУ, 77, 25, Београд 1995, 325-330; Р. Михаљчић, Законски споменици Стојана Новаковића, Стојану Новаковићу у спомен, Београд 1996,131-146. Р. Михаљчић

АСТА ЕТ DIPLOMATA RES ALBANIAE MEDIAE AETATIS ILLUSTRANTIA. Collegerunt et digesserunt Dr. Ludovicus de Thall6czy, Dr. Constantinus Jireček et Dr. Emilianus de Sufflay, I (3441344), IVindobonae 1913, XXXV Ш + 292; П Vindobonae 1918, ХХШ + 300. Три врсна познаваоца балканске историје, К. Јиречек, М. Шуфлај и Л. Талоци, прихватили су се посла да објаве изворе за историју средњовековне Албаније. И нтересје био научни, али и полигички, јер је збирка требало да послужи стварању независне албанске државе. Н е случајно, појавила се 1913, у престоници Аустроугарске, исге године када је образована суверена Албанија. Издавачи су у Уводу изнели податке о географском простору који је обухваћен у делу, изворном материјалу и принципима којима су се руководили при његовом издавању. Одмах треба рећи да се грађа не односи само на области унутар граница Албаније, већ и на добар део Метохије и тзв. „млетачку Албанију“, тј. Зетско приморје. Документи су ређани хронолошки: у првом тому од 344. до 1343, а у другом од 1344. до 1406. године. Већина извора преузета је из раније издатих збир-

ки, али има и први пут објављених, углавном из Дубровачког архива. Они који с у с е у целини односшш на Албанију, издати су интегрално; из других, објављен је само део у коме су подаци за ову земљу. Извори су различитог порекла; највише је латинских, а има нешто и грчких и словенских. Вредност ове збирке није само у издатим документима, већ у богатим коментарима, у којима су саоппггени сви до тада познати резултати за историју средњовековне Албаније. Цео предговор, регеста и коменгар учени издавачи написали су на латинском језику. Овом збирком дали су дело трајне вредности и показали како треба издавати изворе. Њу и данас мора консултовати сваки истраживач средњовековне историје Бажанског полуосгрва. Дело има добру библиографију и изванредан регистар. Штета је што је издавање заустављено с 1406. годином; да је објављивање доведено до краја XV века, збирка би чинила изворну целину. На позив Бечке Академије, М. Шуфлај је, наводно, 1929. пршремио за нггампу и трећи том, али је он нестао. Ј1ИТЕРАТУРА: Ст. Станојевић, Архив за арбанашку старину, језик и етнологију 1,1-2 (Београд 1923) 235-236. М. Šufflay, Acta Albaniae. Kako da se nastavi njihovo izdanje? на истом месту стр. 209-212. М. Спремић

СГАРИНЕ, ЗАПИСИ, НАТПИСИ, ЛИСТИНЕ, прикупио Владимир Р. Петковић, Народни музеј у Београду, писани споменици I, Београд 1923. - Збирка се појавила исге године када је Љубомир Стојановић објавио четврти том Старих сриских записа и натписа. Већи део ове збирке сачињавају Натписи и записи из старих цркаea српских. У гаггању је углавном епиграфски материјал који Петковић дели на натписе и записе. Под записима подразумева и текстове који су накнадно, после живописања угребани на зидове црквених здања. Петковићу није узор збирка Љ. Стојановића. Он је ешнрафски материјал груписао по месту налаза, како их је исписивао по манастирима, а у оквиру ових целина средио хронолошки. Издвојена је недатирана епиграфска грађа. Поред епиграфске грађе, Петковић је објавио повељу кнеза Лазара манастиру Раваници, руске даровнице (1693,1748) и инвентар манастира Раванице (1814). Р. Михаљчић

ОДАБРАНИ СПОМЕНИЦИ СРПСКОГ ПРАВА (ОД ХП ДО КРАЈА XV ВЕКА), пржупио и уредио Александар Соловјев, Београд 1926.

Ова збирка намењена је студентима права за сешшарска вежбања, јер се показало да су Законски споменици Стојана Новаковића неприкладнн за универзитетску наставу. Соловјев је настојао да приреди избор типичшгх исправа јавног права (међународни уговори, владарске исправе), судског права (тужбе, протоколе парница, пресуде) и приватног права (тапије, опоруке, погодбе). Пошто „протокол и есхатокол појединих повеља могу имати важност за правне и дипломатске студије“, Соловјев није скраћивао исправе осим оних великог обима као што су бањска, дечанска или арханђеловска хрисовуља. Од 145 исправа, колж о збирка садржи, само се 49 налазе у Законским споменицима С. Новаковића. Већину ових исправа Соловјев је попунио, неке према читању са орипшала. Девет непознатих ориганала пронашао је у далматинским архивима (бр. 49,50,60,71, 93, 94, 96,119,122) а четири су из ризнице манастира Хиландара (бр. 77, 78,128,129). Из ове хиландарске ризнице Соловјев је исписао вшпе исправа које је раније фрагментарно објавио Ст. Новаковић у Законааш спомешиџ1ма користећи исписе Љубомира Ковачевића. Укупно 29 исправа објављено је према ориганалу. Оне су у садржају означене звездицом. Одабрани споменици садрже само акга из области српског права. Из Дубровачког архива Соловјев је бирао једшо оне исправе „у којима је једна страж а - српски владар, властелш или сељак“. Соловјев се одлучио за хронолошки редослед. Он је разрешио скраћенице, старе словне бројке заменио арапским, а текст законскнх исправа поделио на чланове. Споменже без хронолошкж одредница настојао је да датује или предложи приближно време њиховог настажа. Иза основног текста следи обавештење о месту налаза, очуваности (орипшал, копије), печату, ранијим издањима. Иако је приређена за семинарска вежбања, ову збирку као критичко издање, користе истраживачи. ЛИТЕРАТУРА: Одабрани спомешци српског права (од XII до XV века), изд. А. Соловјев, Београд 1926,1-Ш. Р. Михаљчић

СГАРИ СРПСКИ РОДОСЛОВИ И ЛЕТОПИСИ, средио их Љубомир Стојановић, Зборнж за историју, је з ж и књижевност српског народа, прво одељење, споменицп на српском језжу. пос. изд. СКА, књ. XVI, Београд- Ср. Карловци 1927. Иларион Руварац, оснивач крптичке школе у српској историографији, први је уочио разлжу између српских родослова и летописа. Ове кратке, превасходно историјске craice, нису двојили

29

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

учени П авле Ш афарик и познати филолог Ватрослав Јагић. Назшвали су их аналима. Њ ихова класификација заиста није једноставна. Својом генеалош ком садржином и провидном наменом, од осталих списа издвајају се родослови. У текстовима чија се, по правилу кратка садржина претежно групшпе око једног датума, лако је препознати летописе. Међутим, списи који су у нашој књижевно-историјској литератури названи старијим летописима, немају битна обележја летописа. Они се т е к завршавају садржајем који је писан у облику летописа. П ет до сада познатих преписа кратких житија или повести српских краљева и царева (Копорињ ски, Пећки, Студенички, Цет ињ ски и В рхобрезнички) сврстани су у старије летописе, иако овом роду тек претходе. КопоpuhbCKu и њему слични списи, по речима Илариона Руварца, само су „покушаји" да се напише леToraic.

О ви списи први пут су објављени у ЛМ С 4,12 (1828) 43-59 и Л М С 5 ,16 (1829) 35-48, затим у издању П авла Јосиф а Ш афарика, Pamatky drevniho pisenm ictvi Jihoslovanuv. Још као ђак Велике школе, Љ . Стојановић је објавио свод ових извора под називом С рпски родослови и летописи, Гласник С У Д 53 (1883) VII-XVI, 1—160. Наредних четрдесет пет година сакупљено је још рукописа и Стојановић се опет вратио родословима и летописима. Н ам еравао је да ове списе групшпе тако да приреди по једно сводно издање за родослове, за старије летописе и за млађе летописе. А ли одустао је од сводног издања и четири главна родослова (Карловачки, ЗаГрепски, Пајсијев, Врхобрезнички) ш тампао је „упоредо у четири ступца удесивши тако да исга места дођу једно према другом, јер се само тако добија јасан преглед како они стоје међу собом“. О ви родослови означени су бројевима од 1 до 36. П онаособ је иггампао остале родослове (Конст ант инов, Пејатовићев, Ђорђевићев, Руварчев, Новаковићев, Хаџи-Јорданов) бр. 37-119. Стојановић је слично поступио са летописима. Старије летописе (Копорињски, Пећки, Студенички, Ц ет ињ ски) пггампао је упоредо (бр. 120-141). Врхобрезнички летопис, као извод старијих летописа, штампао је засебно (бр. 142153). Следи додатак о патријарсима (бр. 154—169). Већи део основног текста обухватају млађи летописи: Замеци и изводи и з летописа (бр. 170333); О т ит а историја у летописима (бр. 334385); О Немањићима до смрти Дуиш нове (бр. 386-574); Ceod свих летописа и заметака od аирт и Д уиш нове па докле који траје (бр. 575-1046). Н а латинском језику објављен је Бранковићев летопис - Chronica Serbica despotae Georgii Branković. преведен у XVIII веку. Н еки летописи имају кратак текст о турским царевима (бр. 1300-1314). К ао додатак штампан је Раванички лет опис (бр. 1315-1383) и на крају Летописачке белешке (бр.

30

1384-1737). Основном тексту претходи опширна студија о родословима и летописима. Стојановић је приложио и речи из текстова којих нема у Даничићеву Рјечнику из књижевних старина српских. ЈЖ ГЕ РА Т У РА : Љ . Стојановић, Како је приређено oeo издање, Стари српски родослови и летописи, изд. Љ . Стојановић, Б е о г р а д - Ср. Карловци 1927,1-VI. Р. Михаљчић

СГАРЕ СРПСКЕ ПОВЕЉЕ И ПИСМА, књига I, ДУБРОВНИК И СУСЕДИ ЊЕГОВИ, први део, средио Љубомир Стојановић, пос. изд. СКА , Београд - Ср. Карловци 1929. СТАРЕ СРПСКЕ ПОВЕЉ Е И ПИСМА, књига I, ДУБРОВНИК И СУСЕДИ ЊЕГОВИ, други део, средио Љ убомир Стојановић, пос. изд. СКА , Б е о гр а д -С р . Карловци 1934. Сенжерменским уговором (1919) Аустрија се обавезала да Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца преда документа Дубровачког архива која су се налазила у Бечу. Следеће године документа су пренета из Беча у Београд. О на су задржана у С К А ради припремања новог издања. „Њгје био образован никакав одбор него је цео посао узео на себе секретар Академије Љ уба Стојановић, који је важио као најбољи издавач средњовековних текстова и који је заиста, пре тога, дао одлично издање Записа и натписа и К аталог рукописа народне библиотеке“. Стојановић је 1927. године издао Стшре српске родослове и летописе. Ускоро се појавила и прва свеска Старих српских повеља и писазш са 619 исправа. П лан и начин издавања Стојановић је образложио у кратком уводу, а затим дао ПреГлед књиГа у којш ш су oeu споменици раније шпшмпани. Стојановић није доживео издање друге свеске. З а његова живота одштампано је 28 табака, а преостала два и по табака уредио је Степан Куљбакин. Исписима Стојановића, Куљбакин је додао још неколико докумената, унео исправке Ота Гринентала (око 2600) и хронолошки регистар 1096 исправа колико их има у обе свеске. Грађа је распоређена по народима: Дубровник и Срби (С С П П 1-1 и C C I lll 1-2, стр. 1-204), Д убровник и БуГари, Д убровник и Арбанаси, Дубровник и Турци, Д убровник и Маџари, Дуброник и Румуни, Дубровчани међу собом (С С П П I2, стр. 205-478) и Допуне Ст. Куљбакина (СС1Ш 1-2, стр. 479-489). У оквиру ових већих, али неједнаких целина, Стојановић је ћириличке исправе поделио по личностима. С СП П досада су најпотпуније издање ћириличких споменика Дубровачког архива али, нажалост, са крупним недостацима. Стојановић се од-

лучио за „фотографско“ издање. Он није разрешавао скраћенице, већ је документа механички исписивао, вшпе исправа остало је недатирано, белешке о докуменгима су непотпуне, а нека регеста погрешна. Исправе нису пггампане хронолошки, већ по личностима и народима, односно по областима, тако да је збирка непрегледна, а њено коришћење отежано, тим пре што за два велика тома, са 1096 исправа није урађен неопходан индекс. Због оваквог начина издавања писма из књиге Руска Христифоровнћа нису штампана по реду, како их је словенски канцелар регистровао већ, како је речено, по народима и личностима. Стога су истраживачи, који као извор користе нсправе из књиге Руска Христифоровића, и даље упућени на издање Меде Пуцића.

ној књизи: Александар Соловјев - Владимир Мошин, Грчке повеље српских владара (1936, фотомеханички репродукована у Енглеској 1974). Збирка Гргур Јакшић - Војислав Вучковић, Француски документи о првом и друГом успшнку (1804-1830) (1957) нема ознаку серије. Као књиге ХШ и XTV (обе обележене бројем ХШ) укључене су две свеске Бошка Деснвде, Историја котшрских ускока (1646-1686) (1950-1951), испуњене архивском грађом. Ј1ИТЕРАТУРА: ПреГлед издоива САНУ 1847-1959, Београд 1961,97-98.

Коришћење ове збирке данас је донекле олакшано. Пре неколико година штампан је РеГистар збирке „Старе срПске повеље и писма" Љубомира Стојановића. ЈМ ГЕРАТУРА: М Ч 1, 1-2 (1935) 102-104 (Ст. Станојевић); Ст. Станојевић, Историја српског народа у средњеч веку I. Извори и историоГрафија, књ. 1, О изворшш, пос. изд. СКА, Београд 1937,341-342: А. Соловјев, О потреби издавања српскоГ дипломатара, И Ч 4 (1954) 55-65; Регистар збирке „Старе српске повеље и писма " Љуболшра Стојановића, пос. изд. Историјског института САНУ, Грађа, књ. 13, Београд 1992.

ГРЧКЕ ПОВЕЉЕ СРПСКИХ ВЛАДАРА. Издање текстова, превод и коментар А. Соловјев - В. Моппш (Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, Треће одељење, књ. 7), Београд 1936 (Фототипско издање: Variorum Reprints, London 1974). Грчке повеље српских владара углавном потичу из последњих година прве половше и из треће четвргаше XIV века када се српска држава продором према југу знатно проширила на рачун Византије и достигла врхунац царским крунисањем Стефана Душана априла 1346. у Скопљу. Неке од ових докумената, делнмично или у целосги, објавшш су поједини наши или страни истраживачи у другој половши XIX и првим деценијама XX века Међутим, известан број повеља први пут су публжовали Александар Соловјев и Владимир Мопшн 1936. годше у оквиру пројекта Српске краљевске академије. Њихово узорно издање обухвата четрдесет пет грчких докумената српских владара и пет прилога. Највећи део чш е повеље Стефана Душана, затим једна хрисовуља цара Уроша и неколико аката цара Симеона-Синпше, његовог сша Јована Уроша, деспота Јована Угљеше и, напослетку, једна повеља деспота Стефана Лазаревића. У највећем броју случајева ради се о повељама упућешш монашким обитељима Свете Горе, али има и исправа издатих манастиру Светог Јована Претече на Меникејској Гори, недалеко од Сера, као и докумената који се односе на нека од духовних средишта Тесалије. У уводној студији и коментарима уз објављене текстове, двојица руских научника су дали обавепггења и објашњења која прате свако модерно критичко издање аката. Они су образложшш историјске околности које су довеле до тога да су српски владари. почевши од краља Душана, кренули да издају повеље на грчком језику и изнели како дотадашња знања о документима тако и њихову садржину. Днпло.матичка анализа аката са поређењем одговарајућих делова византијских и српских повеља. u данас представља један од основних приручника за дш -

Р. Михаљчић

FONTES RERUM SLAVORUM MERIDIONALIUM -Т р е ћ е одељење Зборника за историју, језик и књ 1окевност српскоГ народа уведено је 1932. за изворну грађу општијег интереса. Највећа пажња се посвећивала грађи која је потвдала из Дубровачког архива (Хисторијски архив Дубровник). Сернја је започета збирком Грегора Чремошника Канцелариски и нотариски списи 12781301, која је означена као прва свеска историјских споменика Дубровачког архива. На књигама које су следиле употребљени су други називи серија. Обимна збирка Јована Радонића Дубровачка акта и повеље (Acta et diplomata Ragusuia) 1, 1,2, II, III, IV, V (1934-1951) представљена je као прва серија. Одлуке eeha Дубровачке Републике, које је издао Михаило Динић (1951,1964) немају ознаку серије, већ су означене као књ. XV и XXI одељења Fontes. Као пета серија уведени су Историско-правни споменици, ограничени на једну књигу Александра Соловјева и Михаила Петерковића Дубровачки закони и уредбе (1936) у којој су објављени Књига свих реформација, уредбе о Стону и Статут дубровачке царинарнице. Шеста серија је била намењена споменицима на грчком језику и остала је на једној али веома много употребљава-

С. Ћирковић

31

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

ломатику. Документи су објављени по криггичко-реконструктивном начелу, са исправљеном ортографијом и навођењем погрешних о б л ж а оригинала у апарату испод текста, а њиховим задржавањем једино у топонимији и просопографији. Књига је снабдевена индексом и регисгром грчких израза са коментарима. Премда је знатан део грчких аката српских владара поново издат у новој серији докумената светогорских манастира Archives de l ’Athos, у своме раду медиевисти још увек користе едицију Соловјева и Мошина. У Лондону је 1974. објављено фототипско издање са предговором који је на француском написао бугарски византолог И ван Дујчев. Л И ТЕРА ТУ РА : Д. Анасгасијевић, Богословље 12 (1937) 317-356 (приказ); М. Lascaris, Revue intern. des etudes balkaniques 3 (1937) 268-272 (приказ); F. Dolger, Historische Zeitschrift 157 (1937) 170172 (приказ); M. Lascaris, Deiuc chartes de Jean Uroš, dem ier Neirumide (novembre 1372, indiction XI), Byzantion 25-26-27 (1955-56-57) 277-323; M. Живојиновић, В ладш ш р Алексејевич М ош ин — ист оричар Свете Горе, Зборник радова: Руска емиграшча у српској култури XX века, I, Београд 1994,154-162. Р. Радић

С В Е Т О С А В С К И З Б О Р Н И К , књ. 2: Извоpu, С К А Посебна издања CXXV, Друпггени и историски списи 50, Београд 1938. Други део светосавске споменице коју је Српска краљевска академија издала обележавајући седму стогодишњицу смрти светога Саве. После прве књиге у којој су студије о Сави и његовом делу (1936) издата је књига са важним изворима. Књига садржи шест прилога: Житије Симеона Немање од Стефана Првовенчаног (издао В. Ћ оровнћ), писма Димитрија Хоматијана (издали Г. Острогорски и Ф. Гранић), житије светог Саве од Ивана Томка Мрнавића (приредио и превео В. Чајкановић) и помени светог Саве из старих споменика (прикухшо и издао П. Ђорђић). С. Ћирковић

Г РА Ђ А З А И С Г О РИ ЈУ БЕО ГРА Д А MONUMENTA HISTORIAM BELGRADI SPECTANTIA, збирка грађе намењена да послужи стварању изворне подлоге за историју Београда. Одотуку о започињању рада на истраживању, прикупљању, сређивању и објављивању грађе о Београду донео је Извршни одбор тадашњег Народног одбора града Београда 1947. године. Задатак је поверен Семинару за народну историју Филозофског факултета, а за његову реализацију је

32

образован одбор у коме су били тада највиђенији историчари са Универзитета. Предвиђало се да ће збирка у целини носити наслов Грађа за историју БеоГрада, а да ће свака књига добити свој посебни наслов у складу са садржином. Збирка је започета књигом Ј. Тадића, Дубровачка архивска Грађа о БеоГраду 1 (1521-1571), Београд 1950. Друга књига дубровачке архивске грађе појавила се после више од 25 година, после смрти Ј. Тадића, тако да су њени приређивачи били Ј. Тадић и Т. Поповић: Дубровачка архивска Грађа о БеоГраду II, 1572-1593, Београд 1976. Слично успоравање и прекидање се може приметити код серије књига са изворима из средњег века. Као друга свеска целе колекције изашла је књига: М. Динић, Грађа за историју БеоГрада у средњем веку, Београд 1951, у којој су прештампани одломци из угарских наративних извора (од Анонима краља Беле до Н иколе Инггванфија) који говоре о догађајима око Београда до турског освајања. Друга књига из те серије појавила се после вишегодишње паузе 1958. и садржала је дубровачку архивску грађу, највећим делом необјављену за исги период (до 1521). И з огантег предговора издавача, сада је то Историјски архив Београда, види се да је у међувремену Архшз поводом стопедесете годишњице П рвог устанка објавио грађу земунских архива о устанку. К ако је та грађа, као и она коју је тек требало објавити, такође грађа за историју Београда, одлучено је да се све иницијативе споје у јединствен програм који ће реализовати Историјски архив Београда. Измењен је састав Одбора за издавање грађе, у који су укључени и стручњаци за новију историју и истакнути културни радници. Одбор је формирао неколико редакција: за средњи век, за XVI-XVIII век, за XIX и за XX век и свака редакција је добила задатак да изради свој програм. Предвиђало се да би се из средњег века објавило 5-6 књига, а из турског периода чак 15-20 књига у етапама. Редакције за XIX и XX век су тек утврђивале критерије разграничења и нису могле предвидети број књига. Реорганизација рада на издавању Грађе за историју Београда показала је резултате утолико што су неке започете серије настављене, и што су друге покренуте. Упоредо са другом свеском из средњег века објављена је књига аката из времена аустријске власти: Д. Ј. Поповић - М. Богдановић, Грађа за историју БеоГрада од 1717-1739, Београд 1958, у којој се не понављају него допуњавају документи из збирке истог наслова и истог издавача, објављене 1935. у Академијином Споменику. Грађа из турског периода се појавила у две вредне едиције: Р. Самарџић, БеоГрад и Србија у списима француских савременика XVI-XVII века, Београд 1961, и X. Шабановић, Турски извори за историју БеоГрада књ. 1. ce. 1, Катастарски по-

писи БеоГрада и околине 1476-1566, Београд 1964. Тада је већ јењавао обновљени динамизам издавања Г рађе за историју Београда, са већ споменутом другом књигом дубровачких докумената из XVI века збирка се угасила. Својим плановима, начином издавања, облицима презенгације, збирка остаје отворена да у повољнијим условима буде настављена у неком од вшпе започетих праваца.

Которској, И Ч 1-2 (1948) 367-375: И. Божић. Извештај о радуу Которским архившш, Споменик САН 5 (1953) 5-10; Н. Фејић. Которска канцеларија у средњем веку, ИЧ 27 (1980) 5-62.

Ј1ИТЕРАТУРА: предговори издавача уз поједине књиге.

ВИЗАНТИЈСКИ ИЗВОРИ ЗА ИСТОРИЈУ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ - Едшџгја Византијски извори за историју mpoda ЈуГославије (ВИИНЈ) имала је свога претечу у Одабранњч изворшш за српску историју које су покренули Ст. Станојевић и В. Ћоровић (Београд 1921). Gsnicao публикације био је да се студентима историје омогући рад на најважнијим изворима за националну историју средњега века. Међутим, издавање Одабраних извора, замишљено да се у осам књига изложи део грађе која се односи на „нашу историју“ од VI до XV столећа, застало је већ на првој. која обухвата доба од VI до X века. У њој су текстови внзангијских писаца штампани у орипшалу и праћени српским преводом, без било каквих коментара осим уводних напомена о самом нзворнику. Византијске изворе покренуо је 1955. Георгије Острогорски у серији посебних издања Византолошког инстшуга САН. Концепција од које се пошло, и која је попггована у свим досада изашлим томовима, била је да се објави српскохрватски превод оних одломака византијских наративних извора који се односе на исгорију народа тадашње Југославије. Уложен је труд да се изворни материјал изложи обазирањем на старост изворника, али и поштовањем хронологије самих података. Сви одломци су нумерисани и насловљени. Она места у изворном тексту која су од важности за разумевање преведених одломака парафразирана су и придодата уз главни текст. Објављивање ориганалног изворног текста, који би стајао напоредо са преводом, изосгало је, с образложењем да прештампавање из посгојећих и углавном засгарелих издања не би имало научне вредности а изазвало би додатне техничке и финансијске тешкоће. Међутим, успосгављен је принцип да се поједооди изрази и ж формулације, било због тога што су недовољно јасни па сгога измичу егзактном преводу, било што је реч о техничким терминима, и ж су из било ког другог разлога карактеристични, доносе у ориподалном виду на језику изворника. Преведеним весгима претходи краћа студија која се бави аутором, као и самим извором, и доноси посебан осврт на вредност одабраних, укључујући и одабрану библиографнју. Научна вредносг серије ВИИНЈ понајвише се налази у коментарима на вести извора, који је основном тексгу придодат у впду напомена. Онн су у првим томовима би ж обимом ограничени, да бн почев од Ш и IV, а посебно од VI постали изузетно ис-

С. Ћирковић

MONUMENTA CATARENSIA. KOTORSKI SPOMENICL Prva knjiga kotorskih notara od god. 1326-1335, uredio i dodao uvod, regeste i kazala Antun Мауег, pos. izd. Zagreb 1951; Druga knjiga kotorskih notara god. 1329,1332-1337, priredio Antun Maуег, pos. izd. JAZU i CANU, Zagreb 1981. - Иако ce которски нотар сш»шње још 1200. године, Државни архив у Котору садржи мало грађе за рано доба, за период пре краја XVI века. Не зна се од када је грађа систематски чувана под надзором Опшпше. Недостаје велнки број књига сукцесивно вођене серије или серија у XTV и XV веку. Огромна празшша сведочи о унгангавању грађе. Архив садржи нсггарске књиге од 1395. до 1400. и од 1418. до 1421, а тек од 1431. године ова серија нема прекида. Сачувана је још једна књига о парницама (1385-1497), катастар из 1430, као и известан број исправа. Неупоредиво су богатији млађи архивски фондови. Изузетно, из прве половине XTV века сачуване су нотарске књиге са регистрима исправа. Ова грађа покршза кратак временски период од 1326. до 1337. године. Нотарске књиге са регисгрима исправа од 1326. до 1335. објављене су у првом току Которских споменика. После Другог светског рата у архиву ЈА ЗУ пронађен је још један кодекс которских нотара са регисгрима исправа из 1329,13321337. Објавио их је А. Мајер у другом тому Которских споменика. Мајеру су помагали као сарадшоди Мирко Андроић, Анге Мариновић, Јаков Стшшшић и Миљен Шамшаловић. Критичко издање садржи предговоре, хронолошке табеле, основни текст, веома опширна регеста и индекс имена, сгвари и усганова. ЛИТЕРАТУРА: I. Kukuljević-Sakcinski, Izvestje о putovanju kroz Dalmaciju u Napulj i Rim, Arkiv za povjestnicu jugoslavensku 4 (1857) 305-392; F. Rački, Istraživanja u pismarah i hijižnicah dabnatinskih, Rad JAZU 26 (1874) 153-188; A. Milošević, Stari kotorski arhiv u Zadru, Vjesnik hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog aikiva 18 (1916) 234-264; Ст. Станојевић, Историја српскоГ народа у средњем веку. Извори и испХориоГрафија, књ. 1, О изворима, Београд 1937, 39-41; И. Синдик, Архивска Грађа у Боки

Р. Михаљчнћ

33

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

црпни. својом величином вишеструко премашивши изворни текст. Н а крају сваког тома налазе се О пш ти регистар као и Index graecus. Досада је објављено пет томова ВИИ НЈ. Том I (Београд 1955) доноси одломке Псеудо-Цезарија, Приска, Прокопија, Агатије, Малале, Менандра, Евагрија, Теофилакта Симокате, Псеудо-Маврикија, Ускршње хронике, Георгија Писиде, Теодора Синкела, Анонимне беседе о опсади Цариграда, Чуда св. Димитрија, Теофана, Нићифора, П ечата Словена из Витиније, Георгија Монаха, Анонима из IX века, Житија Григорија Декаполите, Такгике Лава VI, П авла Монемвасиског, Јована Каменијата, Јосифа Генесија, Теофановог Настављача, Patria Constantinopolis, Монемвасиске хронике, А ретине схолије, Страбоновог Епигоматора и Ж итија Климента Охридског. Обухвата весги које се односе на период од V до почетка X века, а приредили су га Ф. Баршнић, М. Рајковић, Б. К рекић и Л. Томић. Т ом П (Београд 1959) у целини је посвећен подацима Консгантина УП Порфирогенита, а припремио га је Б. Ферјанчић. Т ом Ш (Београд 1966) доноси вести из периода који почиње са X веком а завршава се са XI, а аутори превода и коменгара су Ј. Ферлуга, Б. Ферјанчић, Б. Крекић, Р. Катичић и Б. Радојчић. У њему се налазе одговарајући одломци Тактикона византијских досгојанственика, затим списа Симеона Логотета, Теофановог Настављача, Лава Ђ акона, Јована Геометра, Похвалног слова св. Фотију Тесалијском, Житија св. Никона Метаноита, Ж итија св. Атанасија Атонског, Јована Ставракија, Ж итија св. Лазара, Јована Скилице, Скиличиног Настављача, Кекавмена, Михаила Псела, Михаила Аталијата, Н ићифора Вријенија, Јована Зонаре, Теофилакта Охридског, Н ила Доксопатрида и Ане Кошшне. Вести које се односе на ХП век, као и сам почетак ХШ, из дела Јована Кинама, Никиге Хонијата, Теодора Продрома, Михаила Солунског, Анонимног песника ХП века, Михаила Анхијалског, Константина Манасија, Евстатија Солунског, Нићифора Хрисоверга, Григорија Торника и цара И сака П Анђела, објављене су у IV тому (Београд 1970) у преводу Н. Радошевић и с коментаром који су написали Ј. Калић и Б. Ферјанчић. У припреми за објављивање је V том ВИИНЈ, у коме би требало да се нађу подаци из списа Геогрија Акрополита, Теодора Скутариота, Ефрема, Морејске хронике, Димитрија Хоматијана, Јована Апокавка, Н иките Хонијата, Василија Педијадита, Н ићифора Влемида, као и цара Теодора П Ласкариса, који се односе на доба прве половине Х1П века. Том VI (Београд 1986) доноси вести које се тичу доба од друге половине ХГП века до прве половине XIV, а превели су их и коментарисали Jb.

34

Максимовић, И. Ђурић, С. Ћирковић, Б. Ферјанчић и Н. Радошевић. Ради се о одломцима Георгија Пахимера, Теодора Метохита, Нићифора Григоре, Јована Кантакузина, Манојла Холобола, цара Михаила VIH Палеолога, Георгија Кипарскога, Манојла Фила, Максима Плануда, Анонима, Теодора Хиртакина, Томе Магистра, Алексија Ламбина, Нићифора Хумна, Патријарха Филотеја, Јосифа Калотета, Григорија Акиндина, Николе Кавасиле и Теофана Ватопедског. Последњи, \Ш том, би требало да обухвати другу половину XIV века и првих шест деценија XV века, односно вести Лаоника Халкокондила, Дуке, Георгија Сфранцеса, Критовула, Димитрија Кидона, Јањинске хронике, као и податке тзв. Кратких хроника. С. Пириватрић

ЗАКОНИК Ц А РА СГЕФАНА ДУШАНА 1349 и 1354, издао и превео Никола Радојчић, пос. изд. САНУ, Београд 1960. З а оба издања Законика (1870, 18982) Стојан Новаковић је као подлогу узео Призренски рукопис. Изучавањем рукописне традиције Законика, Н. Радојчић и Владимир Моппш дошли су у међувремену до нових резултата. Призренски рукогтис заиста је преписан са доброг предлошка, али је оспорена његова старина. Још је Константин Јиречек истицао старину и изворну вредност Струшког рукописа. П ош го је дошао до уверења да су од Призренског старији и поузданији Струшки, Атонски и Бистрички рукопис, Радојчић их је узео за подлогу издања. Призренски му је послужио само као допуна. Природно, из Раковачког је преузео последњих дванаест чланова (190201 по модерној нумерацији Стојана Новаковића) и Реч цара Душана уз Законик. Радојчић је настојао да на основу најстаријих и најпоузданијих рукописа реконструише текст најближи оригиналу. Испод сваког члана даје обавеиггење из кога је рукописа преузео натпис и текст одредбе. Током XIX и XX века Законик је доживео више превода (немачки, француски, руски, пољски, румунски, енглески). Својевремено је Ст. Новаковић у другом издању само појаснио, парафразирао оне чланове за које је претпостављао да нису довољно разумљиви. Н. Радојчић је први превео Законик на савремени српски језик. У з преведене чланове он упућује на утврђене изворе и најважнију литературу. Радојчић је написао опширан увод о рукописима, издањима и преводима Законика. У укупном изучавању овог споменика он је учинио крупан корак. Нажалост, основном тексту који је приредио по најпоузданијим рукопи-

сима, недосгају варијанте, те су истраживачи и даље упућени на друго издање Ст. Новаковића. Р. Михаљчић

ЗАКОН О РУДНИЦИМА ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА, издао и увод написао Никола Радојчић, Београд 1962, Параћин 19952 (репринт издање Народне библиотеке „Ресавска школа“ у Деспотовцу). ЗАКОН О РУДНИЦИМА ДЕСПОТА СГЕФАНА Ј1АЗАРЕВИЋА, превод и правноисторијска студија Биљане Марковић, Споменик САНУ CXXVI, Одељење друпггвених наука 24, Београд 1985. Српска академија наука добила је 1959. од амбасадора Франца Хочевара на поклон ћиршшчки рукопис Законика о рудкицима деспота Стефана Лазаревића. Овај рукопис из друге половине XVI века, купљен је после Другог светског рата на једној лицитацији старина у Бечу. Ускоро је Петар Колендић у Градској библиотеци Сплита открио латшшчки препис ћиршшчког текста Законика. Латшшчки рукопис преписан је 1638. у Ћипровцу, рударском месгу у западној Бугарској (Siy zakonik blagofastiva, i Christoljubiva Gnja Despota Stephana).

З аконикв бмгочљстиваго и христодкљивдго иже вв цлрех стефлнд деспотд • w цћховћ, и w башиндхн • и w вћре, и w колћх^ • и w вксдшх потрЈшнкшх свдовћх састоји се из уводне речи деспота Стефана, правног текста о рударству (52 члана), извода нз Закона Новог Брда - Здконк w бдцјиндх и воЕВоде и w кнезв, и ncSHio (23 члана), и завршне речи деспотове. Основном тексту претходи обиман увод Н. Радојчића подељен на три целине: Ново Брдо као рударски Град, Рударско законодавство у средњевековној Србији и Закон о рудншџша деспота Стефана Лазаревића. О рукописима Радојчић је расправљао у екскурсу Још два рукописа Закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. Кратак речншс помаже разумевању старих рударских термина које су употребљавали стручни рудари Саси. Основни текст могуће је контролисати снимком рукописа у прилогу издања (табле 1-26). Законик о рудницима деспота Стефана Лазаревића превела је Б. Марковић. Уз превод објавила је студију Рударство и рударско право по Закону о рудницшш деспота СтефанаЛазаревића. Због обнове и подстицаја рударске производње, у XVI веку Законик о рудницима превођен је на турски. Турски преписи Саског закона у уводном делу садрже још опис металуршке производње, начин талења и рафинације сребра, као и упутство за спречавање кријумчарења рударских производа. Турски текст Саског закона намењен

Новом Брду, Кратову и другим рудницима у европском делу Турске, на српскохрватски превео је Фехим Спахо и објавио под насловом Typски рударски закони, ГЗМ 25 (1913) 133-149,151194. ЈШТЕРАТУРА: Зборник за филологнју и лингвистику 7 (1962) 207-214 (П. Ивић): Д. Јовић, О језику Закона о рудницшш деспота Стефана Лазаревића, Јужнословенски филолог 27, 3-4 (1968-1969) 365-455: В. Đurđev, Kada i kako su nastali despota Stefana zakoni za Novo Brdo, Godišnjak DI BiH 20 (1974) 41-63; W. Steininger, Die Handschrift des „Zakon o rudnicitna despota Stefana Lazarevića" (Beschreibung der Orthographie und der Sprache), Anzeiger fSlPh 7 (1975) 29-111: ИГ 1-2 (1976) 171-175 (И. Божић) B. Đurđev, Kada i kako su nastali despota Stefana zakoni za Novo Brdo, Djela ANU BiH 45,37, Sarajevo 1987. P. Михаљчић

ИЗВОРИ СРПСКОГ ПРАВА - Од 1967. године, Одељење друштвених наука САНУ издаје под овим називом серију намењену објављивању извора српског права, од најстаријих времена до 1918. Још 1938. године основан је Одбор за издавање извора српског права, на челу са Т. Живановићем, с циљем да се критичким и целовитим издањем правних извора створи поуздана основа проучавању историје српског права. Мотиви за оснивање Одбора и обухватање изворног материјала, лежали су у чињеници да сви познати пзвори ни издалека нису издати, нити они, већ објављени и растурени, често, по тешко приступачним публикацијама, задовољавају критерије кр 1ггичког издања извора. Споменици чијем је публиковању, по одлуци донесеној исге годше, требало приступити (најстарије српско - јужнословенско право до ХП века; старо српско право XII-XV века - повеље, Номоканон, Скраћена Синтагма, Душанов законик; српско-турско право 1459-1805; правни споменици Србије 1804-1865; правни споменици северне Далмације), иако по својој суштинп правне природе, значајем и изворном вредношћу далеко превазилазе оквире одређене називом и циљевима Одбора. Рад, који је започео прикупљањем судских извора у Државној архиви, прекинуо је рат. Тек 1948, по одлуци Одељења друштвених наука, настављено је прикупљање грађе из судских архива, поглавито у Ваљеву, Јагодшш и Ћуприји, као и пршремање издања Крмчије. Када је 1964, одлуком Председшшггва Академије, реорганизован, Одбор је, на челу са М. Беговићем. прихватио свој ранијц план, са нешто измењеним концепцијама у погледу метода, обима и односа према изворима. Две године доцније Одељење друштвених наука одлучило је да се покрене еди-

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

ција И звори срПског права. До сада је изашло десет књига, од којих прве три носе ознаку Посебна издања. И за свога назива и првобитног плана, серија крије нешто другачију структуру, обухватајући поред изворне грађе и дела монографског карактера за историју права. Међу изворима публикованим у овој едицији, на првом месту треба споменути збирку рукописа Душановог законика, која се појавила као четврти том серије (у две књиге издато је шест рукописа, док је трећа књига у штампи). Издање сваког појединог рукописа снабдевено је фотографијама, преводом на савремени српски језик, описом рукописа и студијом о језику. Свака књига садржи и уводну студију о историографији рукописа, као и превод на један страни језшс (француски, енглески). Трећа и десета књига cepige садрже документа ВаљевскоГ, односно Ђупријског окружног суда за период 18051865, док су у првој књизи сакупљени И звори кривичноГ права Србије 1804—1865, уз исцрпну студију. У осмој књизи публиковани су Устави Кнежевине и Краљевине Србије 1835-1903', препису сваког устава претходе уводне напомене. Од монограф ија ваља споменути постхумно издату студију о Д уиш новом законику, А. Соловјева. ЈШ ТЕ РА ТУ РА : Т. Живановић, Уводни предГовор за серију издања С А Н У „Извори српскоГ права " АкадемијиноГ Одбора за изворе српскоГ права, у: Т. Ж ивановић, Законски извори кривичног права Србије и историјски развој његов и њеног кривичног правосуђа од 1804. до 1865, Посебна издања С А Н У 408, Одељење друштвених наука 59, И звори српског права I, Београд 1967, IX ХП; КаталоГ издања Академије 1886-1986, Београд 1987,12.

ла су прешгампана 1761. у Венецији, а допуњена 1861. у Београду. Ово издање објављено је под називом Србљак. Поднаслов „службе, канони, акатисти треба да нагласи само основне песничке врсте“. П ош го не посгоји критичко издање, Ђ. Трифуновић је проучавао старе рукописе. Није се одлучио за избор већ је приредио сва дела старе српске црквене поезије настале од ХШ до XVH века. Распоредио их је према времену настанка, а не према редосладу месеци и дана. Изворни српскословенски тексг није штампан старословенским слогом већ савременим писмом према начелима фонетске транскрипције П етра Ђорђића. Изворни текст налази се на левој, парној, а превод на десној, непарној страни. Књига О Србљаку садржи студије и припоге Ђ. Трифуновића, Д. Богдановића, Д. Стефановића, Д. Милошевић, М. Тодоровића, Д. Цревар и Л. Лера. Истраживачима су од помоћи критичка објашњења Ђ. Трифуновића Белешке о делима, О Србљаку и Речник појмова, личност и и навода из СветоГ писма М. Тодоровића. Србљак. Свети архијерејски синод Српске православне цркве, приредио Т. Јовановић, Београд 1986, до сада је најобимније издање ових текстова, где су цггампане и службе настале у XIX и ХХвеку. ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Трифуновић, О овом издању, О Србљаку, Београд 1970, 491-495; Епископ Павле, О новом издању Србљака, Гласник, службени лист Српске православне цркве 69, 5 (1988) 89-91; Ђ. Трифуновић, А збучник српских средњовековних књижевних појмова, Београд 1990,92-97; 327-329. Р. Михаљчић

Ђ. Бубало

С Р Б Љ А К , службе, канони, акатисти 1-3, приредио Ђ орђе Трифуновић, превео Димитрије Богдановић, превод редиговали Д. Богдановић и Ђ. Трифуновић; О С РБ Љ А К У , студије Ђ. Трифуновића, Д. Богдановића, Димитрија Стефановића, Десанке Милошевић, Младомира Тодоровића, Данице Ц ревар и Лазара Лера, Београд 1970. С рбљак је уобичајени назив за зборник служби посвећен српским светигељима. К ао богослужбена књига Српске православне цркве, Србљ ак садржи службе и песме српским светитељима распоређене према месецима и данима црквене годоше. П ре овог издања известан број служби Србима светитељима објављен је у Римнику (Мала Влашка) 1761. године под насловом Прдвилд л\олбпндА св AThi^H серБскихљ просвФтителеи. Прави-

С И Т Н И ЈИ СП И С И Ђ У Р Е Д А Н И Ч И Ћ А Ш. О П И С И Ћ И Р И Л С К И Х РУ К О П И СА И И ЗД А Њ А ТЕК С ГО В А , приредио Ђорђе Трифуновић, СА Н У Посебна издања књ. CDXXXVI, Одељење језика и књижевносги књ. 25, Београд 1975. - Поштујући жељу Ђуре Даничића и настављајући рад на поновном издању његових списа, Ђ. Трифуновић је приредио књигу која представља веома корисну збирку данас већ теже приступачних издања извора. Даничићева издања из Гласника Друштва српске словесносги, Književnika, Rada JAZU, и највећим делом из Starina JAZU, фотомеханички су репродукована (репринт) задржавајући пагинацију из првобитне публикације. Сваки појединачни прилог добио је у овој књизи нумерацију која олакшава налажење неједнако пагинираних одломака. Као и у првобитним публикацијама Даничићева издања садрже описе рукописа, понекад уз

обилно навођење одломака из оригинала, издање записа, повеља, а најбројнија су целовита издања књижевних текстова. У књизи се налазе издања тзв. трескавачких повеља (IV и X), повеља кнеза Лазара и синова Вука Бранковића за Хиландар (IV), Карејског типика (XI), похвала кнезу Лазару (IX), житије Ђорђа Кратовца (ХП), описи неколико рукописа (Кипријанов I, Александров II, пролог на кожи ркп. бр. 19 Ш, Никодимов VIII, Владислава Граматика XV, Хвалов рукопис XIX, бугарски рукопис из 1277), од којих су неки изгорели 1941. Затим су репродукована издања књижевних текстова (посланице светог Саве, патријарха Теофила, списи деспота Стефана, пророчанства деспота Стефана, књига о правопису Константина Филозофа, Стефанит и Ихнилат, Муке блаженог Гроздија) и српских превода неких апокрифних текстова и др. Приређивач је у додатку (пагшшрано 01-025) дао драгоцене „Белешке“ са подацима о месту и судбини рукописа, каснијим издањима и описима, измењеним називима, као и списак рукописа према месту налажења у време издавања књиге. ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Трифуновић, ПредГовор (непагинирано на почетку књиге). С. Ћирковић

СГАРИ СРПСКИ ЗАПИСИ И НАТПИСИ И З ВОЈВОДИНЕ, 1-Ш, сакупио и обрадио Петар Момировић, нздање МС н Покрајинскогзавода за заигпггу спомешка културе Војводше, Нови Сад 1993-1996. - Поред Старих српских записа и натписа I—VI, у обради и редакцији Љубомира Стојановића, на помолу је још један велики корпус ове изворне грађе. За разлику од старије збирке, која је настала као колективно дело у редакцији Љубомира Стојановића, Момировић је сам прикупљао записе и натаисе са световних и сакралних објеката на територији данашње Војводше. Преписивао их је непосредно са изворних предмета. За нешго вшпе од две деценије, у служби Покрајшгског завода за зашгшу споменика културе Војводше, Момировић је сакупио око 10000 записа и натаиса. О ш обухватају временски период од XVI до почетка XX века. Из прикупљене грађе до сада је објављено 3 773 зашса и натаиса. У првом тому штампани су записи и натписи настали од 1528. до 1784. годше (бр. 1-2195), а у другом заш си и натписи настали од 1785. до 1815. годше (бр. 2196-3773). Грађа је хронолошки сређена. Сваки запис и натаис означен је посебним редним бројем. Испод основног текста наводи се место и предмет са којег је текст преписан. Код јединки без временских одредница дати су елементи за приближно датирање. Скраћенице ш су разрешаване! За завршни

том предвиђа се именски, хронолошки и предметШ1 регистар.

Штета што се Момировић готово у свему угледао на Љубомира Стојановића. Била је прилика да се натаиси одвоје од записа. Са становишта критике извора њихова изворна вредност није истоветна. ЈШТЕРАТУРА: П. Момировић, ПредГовор приређивача\ С. Гавриловић, Сведочанство о духовности српскоГ народа; Љ. Суботић, Језичко блаГо српских записа и натписа, Стари српски записи и натаиси из Војводше I, сакупио и обрадио П. Момировић, Нови Сад 1993, V-ХП; Зборник МСИ 50 (1994) 229-231. Р. Михаљчпћ

MJSCELLANEA (МЕШОВИТА ГРАЂА) Поред посебних издања грађе и серија историјских докумената (из аустријских, турских и руских архива), Историјски институт САНУ издаје почев од 1956. годше и мање целине грађе у посебној периодичној публикацији - MISCELLANEA (МЕШОВИТА ГРАЂА, даље М). У деветнаест до сада изашлих томова (20 бројева) М. објављено је преко 80 прилога грађе. Ови прилози односе се на скоро сва историјска раздобља, од средњег века до Првог светског рата, која својим истраживањима покривају сарадпици Инстшуга. Највише објављених једшшца односи се на XIX век (30), затим ХУШ (22), XVII (10), почетак XX (9), а најмање на период средњег века. Грађа објављена у Miscellanea разноврсна је по садржЈШИ и изузев у неколико прилога овде је по први пут објављена. Она, с једне стране, пружа податке за изучавање демографских промена, друиггвених и привредних односа, и културног развоја, а с друге, податке за изучавање развоја и деловања правних шституција, политичку повест српског народа, као и држава, у којима је он у прошлости живео. На основу ове грађе могу се делом пратити и везе Србије и српског народа са суседшш народима и државама, и поједашим великим силама.

Од домаћих архша највише су коршпћена документа из Архива Србије (у 11 прилога, Д. Милић, Р. Љушића, и др.), Архпва Историјског ш ститута САНУ (4), Архива САНУ (3), и по једном из Историјског архива Београда и Историјског архива у Котору. Од архива из бивших јутословенских република које су се у време када је М. излазила налазиде у саставу југословенске државе. коришћена је грађа једашо из хрватских архива (Архив Хрватске (3), Архив ЈАЗУ (2), Хисторијски архив у Задру (2), и Дубровачки и Надонскупски архив у Загребу - по једанпут, прнлозн В. Дабића, и др.).

37 36

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

Посебну вредност за истражнваче, јер су мање доступни, представљају прилози грађе из страних архива. Од близу двадесет страних архива из којих је објављивана грађа у М. највише су коришћени: Архив Председништва владе у Истанбулу (5 прилога - два пописа Видинског санџака из XV века, приредила Д. Бојанић, и попис харача и катастарскп попис Крајине и Кључа из 1741. године. приредила Р. Тричковић); Државни архив у Венеццји (10 прилога грађе за историју млетачко-турских односа и локалну историју Далмације, Б оке Которске, црногорског и албанског Приморја од XVI до X V m века, приредио Г. Станојевић); Ратаи архив, Општи управни, Финансијски и Коморски архив у Бечу (грађу из ових архива приредшш су С. Гавриловић и С. Пецињачки, а односи се на историју Србије у XVHI веку и у време П рвог и Другог устанка); Мађарски земаљски архив (писма А. Орешковића И. Тиру, 1864-1868, приредио В. Крестић, и други прилози). Ту је и грађа из шпанских архива (Барселона, Симанкас - Н. Фејић), Ц ентралног државног архива старих аката СССР (Д. Синдик), и других. Значајна је и грађа домаћег порекла, из приватаих збирки, која је објављивањем у М. посгала доступна свим истраживачима.Од неколико прилога ове врсте издвајамо дневник П етра Мркоњића (кнеза П етра А. Карађорђевића) из босанско-херцеговачког устанка, 1875-1876. године (приредшш М. Стевчпћ и М. Радевић, VII). П оред грађе из архива игтампано је у М. и неколико прилога (летописа, дневника, новинских чланака) из музејских и библиотечких фондова (Марсиљијев музеј и Универзитетска библиотека у Болоњ и —приредила М. Николић, Париска национална библиотека, Народна библиотека у Софији). ЈШ ТЕРА ТУ РА : 35 Година ИсторијскоГ инст ит ут а 1948-1983, 10-11, 82-86; ПреГлед издања ИсторијскоГ инстиапута 1947—1988, Београд 1988,10-15.

кренули и у почетку уређивали Бранислав Ђурђев, Недим Филиповић и Хамид Хаџибегић. За почетак су установљене четири серије: Законски споменици, Дефтери, Фермани, берати и акта и Cinuuiu. Начела издавања грађе нису установљена. Уреднииггво је задржало право да за сваку свеску одлучује да ли ће бити укључени факсимилн, транскрипција, преводи или само регеста. До сада је без правог реда изашло пет књига неједнаког квалитета. И з прве серије објављена је једна књига: Каншп i kanuti-name za Bosanski, Hercegovački, Zvomički, Kliški, Cmogorski i Skadarski sandžak saopštili B. Đurđev, N. Filipović, H. Hadžibegić, M. Mujić i H. Šabanović, Sarajevo 1957. И з друге серије објављене су три књиге: Krajište Isa-bega Ishakovića. Zbim i katastarski popis iz 1455. godine, uvod, turski tekst, prevod i komentari H. Šabanović, Sarajevo 1964; Oblast Brankovića. Opšimi katastarski popis iz 1455. godine, priredili H. Hadžibegić, A. Handžić i E. Kovačević, I-II, Sarajevo 1972; Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, priiedio A. Aličić, Sarajevo 1985. Трећа серија отворена je ca две књиге, од којих свака представља почетак једне гране: Мухиме дефтери и Вакуфнаме. Издати су: Muhinvne dejteri. Dokumenti o našim krajevima, priredio E. Kovačević, Sarajevo 1985. и Vakujhame iz Bosne i Hercegovine (XV i XVI vijek), više priređivača, Sarajevo 1985. Ј1ИТЕРАТУРА: Капшп i kanun-name za Bosanski, Hercegovački, Zvomički, Kliški, Cmogorski i Skadarski sandžak, saopštili B. Đuiđev, N. Filipović, H. Hadžibegić, M. Mujić i H. Šabanović, Sarajevo 1957, 5-6 Шредговор]; Kanuni..., POF 8-9 (195859) 242-244 (A. Sućeska); 244-253 (Š. Sikirić); Гласник И Н И 3, 1 (1959) 297-300 (M. Соколоски); Krajište Isa-bega .... И Г 1 (1965) 120-123 (Б. Храбак); Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, И Ч 33 (1986) 231-235; Muhimme defteri..., ИГ 1-2 (1987) 241-243 (A. Фотић).

воразредног значаја за проучавање почетка и развоја Првог устанка. У збирци преовладавају извештаји аустријских пограничних команди о догађајима и приликама у Србији, али има и докумената са српске и аустријске стране: молби и захтева устаника, наредби итд. Докуменга су прикупљена из разних фондова Државног, Ратаог и Коморског архива у Бечу. Један део аката потаче из Мађарског краљевског државног архива и из Краљевског државног архива у Загребу. Приређивач је усвојио принцип да се грађа објављује по годинама, сем у случају 1810. године, којој су посвећене 7. и 8. књига. У уводу за прву књигу Ивић је приказао развој појединих државних установа Аустрије из којих псггиче грађа објављена у збирци. Навео је и основне податке о водећим личностима Монархије. Осим тога, приређивач је у уводу побројао главне збирке докумената, мемоара, историјских craica и историографских дела о устанку публикованих до 1935. године. Свака књига садржи уводне текстове у којима су изнесени подаци о пореклу архивске грађе и преглед догађаја у појединим устаничким годинама. Највећи број аката је на немачком језику. Изузетак чине документа из дшшоматске преписке, на француском. Документа су поређана по хронолошком реду. Опремљена су кратким регестима и тачном архивском сигнатуром на крају. На крају сваке књиге налази се регистар имена личности. Непостојање коментара уз поједина акта данас се сматра главним недосгатком ове збирке. ЈШГЕРАТУРА: ЈИ Ч 1-4 (1935) 488-489 (Ог. Станојевић); ЈИ Ч 1-4 (1937) 319-320 (Ст. Станојевнћ); Зборник МСИ 18 (1978) 167-170(С. Гавриловић). А.Столић

A. Фотнћ Н .У р и ћ

MONUMENTA TURCICA HISTORIAM SLAVORUM MERIDIONALIUM IL H SIR A N TIA - Под тим називом у Оријенталном институту у Сарајеву је замишљена збирка у оквиру које би се објављивала изворна грађа турског порекла. З а таквом збирком је постојала огромна потреба због веома малог броја објављених османских извора за историју југословенских народа. Од ове збирке се очекивало да уведе модеран критички начин издавања докумената и тиме омогући напредак историографије. Објављивана грађа би требапо да покрива целокупну територију тадашње СФРЈ. Збирку су 1957. године по-

38

СПИСИ БЕЧКИХ АРХИВА О СРПСКОМ УСГАНКУ, 1-11, приредио А лекса Ивић, Зборник за исгорију, језик и књижевност СКА , Београд 1935 (књ. I), 1977 (књ. XI). -Тридесетих година овог века А лекса Ивић се, у оквиру пројекга Српске краљевске академије, прихватио великог посла објављивања извора о Првом српском устанку. У 11 књига грађе објавио је преко 4500 аката из бечких архива од 1804. до1813. године. После Ивићеве смрти, 1948. године, издавање грађе било је прекинуто. Настављено је 1966. године, тако да је последњих пет књига објављено до 1977. Грађа коју је А лекса Ивић сакупио је од пр-

КЊАЖЕСКА КАНЦЕЈ1АРИЈА - најстарији фонд Архива Србије у коме се чува архивска грађа о стварању нововековне српске државе од 1815. до 1839. године. Књажеска канцеларија, као лична канцеларија кнеза Милоша Обреновића, настала је из пракгичних потреба 1815. године. Једна је од ретких установа која је постојала за све време прве владавине кнеза Милоша. Посредством Канцеларије, кнез је управљао целоупним земаљским пословима. Све до пред сам кнежев пад, она је била изнад свих других установа. Убрзо је посгала толико оптерећена да је кнез 1820. године пренео један део послова на Народну канцеларију. Тридесетих година три пута је мењала на-

зив: Књажески кабинет (1835), Придворна канцеларија (1837) и Књажеска канцеларија (1839). Усгројство Књажеске канцеларнје као инстатуције донето је 10. јуна 1839. Њу су чшшли кнежев представник, који је у исго време био и попечигељ иностраних дела, директор, два секретара, преводилац за турски језик и писари. Један од писара је називан књажевим секретаром. Ову дужност су обављали Јован Миоковић, Димитрије Ђорђевић, Ђорђе Поповић Ђелеш. Сима Урошевић, Никола Николајевић, Аврам Петронијевић, Лаза Теодоровић, Алекса Спмић, Димитрије Давидовић, Цветко Рајовић, Стеван Радичевић и Јаков Живановић, који се потписивао као ,директор Канцеларије књажеске". Коначна подела Канцеларије на два одељења, иносграно и внутрење, извршена је 1833. године. Као лична канцеларија кнеза Милоша, престала је да ради 1. јуна 1839. године када се кнез повукао са власта u напустио Србију. Архивска грађа Књажеске канцеларије не налази се у сгању у каквом је била када је фонд настао. После Другог светског рата грађа Канцеларпје је разбијена на 40 мањих фондова према установама, од којих су најзаступљеније нахије. Фонд садржи грађу од 1815. до 1839. године, сврстану у 24 књиге и 133 кутаје списа. Грађа је на српском, немачком, грчком, латинском, турском, француском и италијанском језику. Микрофилмована је, изузев књига. Главни део грађе сачињавају извешгаји Народне канцеларије, Општине београдске, нахијских судова, нахијских и среских старешина, рапорта војних старешина кнезу, молбе и писма појединих истакнутих личности, преписка кнеза Милоша са нахијским кнезовима, београдским и другим Турцима, решења и наредбе. Објављивање архивске грађе из Књажеске канцеларије започето је 1953, а завршено наредне године. Тада су публлковане само две књше: Књажеска канцеларија. Нахија пожешка 18151839, Београд 1953, приредио Данило Вуловић и Књажеска канцеларија. КраГујевачка нахија 18151839 (свеска прва 1815-1827), Београд 1954, приредио Радослав Марковић. Из фонда Канцеларије објављена је и Рудничка нахија 1815-1839. Документа Књажеске канцеларије, Горњи Милановац 1995, приредшш Р. Љушић и А. Самарџић. Ј1ИТЕРАТУРА: Ј. Милић-Грчић, Књажеска канцеларија 1815-1839, Београд 1967, књ. I.; Водич Архива Србије, Београд 1973,37-40. А. Самарџић

СРБИЈА И ОСЛОБОДИЛАЧКИ ПОКРЕТИ НА БАЈ1КАНУ 1856-1878. књ. I 1856-1866, приредшш Васшшје Кресгић, Радош Љушић. СА-

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

Н У - Зборник за ncropiijy, језик и књижевност српског народа књ. XXXII, Београд 1983. - Едиција Србија и националноослободилачки покрети на Балкану покренута је у циљу јаснијег сагледавања месга, улоге и доприноса ослободилачким тежњ ама српског, а и осталих јужнословенских и балканских народа. Ово је прва књига, која садрж и грађу насталу у размаку од 1856. до 1866, тј. од П ариског Nnipa до аустријско-пруског рата. У њој је објављено 349 докумената, пореклом искључиво нз домаћих архива (највећим делом из Архива Србпје, потом Архива САНУ, Архива Историјског инсш тута САН У, Архива Савезног министарсгва за иносгране послове, Државног музеја Ц етињ а - Архивског одељења). То су акта политичког, дипломатског и конспиративног карактера и односе се, пре свега, на националноослободилачку акцију, коју је Србија, у сарадњи са другим народима Балкана, водила против Турске. Сва документа саоппггена су у целини, без скраћивања, осим у изузетним случајевима, када је њихов садржај приватног карактера. А кга су поређана хронолошки. Снабдевена су неопходш ш коментарима, са подацима о личносгима, разрешењима разних псеудонима и надимака и објаш њењ има о догађајима који су мање разумљиви. У појединим случајевима приређивачи су извршили критичку анализу података које пружају документи. Н а крају књиге налазе се Регистар лица, Регистар предмета и усганова, Регисгар географских појмова и народносги, као и садржај докумената. Л И ТЕРА ТУ РА : И Г 1-2 (1985) 178 (Д. Батаковић). А. Столић

ГРАЂА БЕЧКИХ АРХИВА О I СРПСКОМ УСГАНКУ, i-rv, приредио Славко Гавриловић, С А Н У - Зборник за исгорију, језик и књижевносг, књ. 23,29, 31,32, Одељење исгоријских наука - Одбор за исгорију српске револуције 1804-1830, Београд 1985,1989,1991,1994. Збирка је настала из потребе да се из богатих бечких архива допуни грађа коју је својевремено прикупио и објавио А лекса И вић у 11 књига. Гавриловић је исграживао у Ратном архиву (Kriegsarchiv - фондови: Дворски ратни савет, В, Praesidial - Akten и Alte Feld Akten), Коморском архиву (Hofkammerarchiv - fond Ungarische Camerale), Државном apхиву (Haus-, H o f- und Staatsarchiv- фондови архива Државне канцеларије - Staatskanzlei: Provinzen, Intercepte, Korrespondenz, Noten, Tuikei) и Оппггем управном архиву (Allgemeine Venvaltungsarchivфонд Oberste Polizei Hofstelle). Грађа садржи најразличитије податке о Првом устанку, од војних, економских, политичких,

40

дипломатских до етнографских и демографских. У питању су подаци о устанку, Србији, Балкану, држању Аустроугарске, Француске и Русије према устанку и устанка према њима. Досга података односи се на Босну, Далмацију а неки и на Херцеговину, Црну Гору и Албанију. Изостављени су акти који су се односили на устанак и ствари око њега, али нису доносили битно нове податке. Прва књига грађе сеже до краја 1810. године, односно до пада генерала Симбашена, једног од најнепосреднијих спроводника аустријске политике према Србији (1807-1810). Садржи 608 докумената. У књигу су унета и три акта из 1797-1798, која упућују на могуће дубље припреме устаж а. Осим тога, С. Гавриловић је приложио nperaice неких изгубљених и недоступних аката (преписн грађе из бечких архива мађарског историчара Лајоша Талоција, који се налазе у библиотеци Сечењи у Будимпешти; преписи Драгутина Костића и Владана Ђорђевића из Архива САНУ; исписи Аврама Ђукића из Рукописног одељења Матице српске у Новом Саду. У збирку су увршћена акта из Берове, Кронесове и Калајеве књиге, која су данас теже доступна читаоцима. Друга књига садржи 247 аката из 1811. године. Грађа је, добрим делом, везана за истрагу против генерала Јо зеф а Симбашена, смењеног команданта Славонско-сремске војне границе. Осим тога, у књигу су увршћени извештаји генерала Х илера у којима се говори о трговини са Србијом, инцидентима на Дунаву, српско-турском ратовању, као и преписи ш еф а полиције, гроф а Х агера, и извеш таји његових агената из Б еча, Будима, Темиш вара, Вршца... У трећу књигу унета су 223 списа из 1812. године. Значајан део грађе чине документа из текућих списа Управног архива. Један део грађе има ретроспективни карактер и односи се на „процес Симбашен“. Важно место заузимају акта о руско-турским преговорима и закључењу мира у Букурешту, као и извенггаји аустријске обавештајне службе о унутрашњим приликама у Србији. Четврта књига садржи 130 списа из 1813. године. То је, добрим делом, преписка Дворског ратног савета у Бечу са Славонском генералном командом у Петроварадину и Банатском генералном командом у Темишвару, као и преписка са Државном канцеларијом, Дворском комором, Угарским намесничким већем и Врховним полицијским звањем у Бечу. Велики део списа односи се на збивања у Србији, јер је 1813. била година српско-турских преговора, потом рата и војног покоравања Србије. А кта објављена у књигама писана су на немачком и француском, а ређе на латинском и италијанском језику. И ма докумената који потичу из Турске, али су преведени на француски и немачки језик. Документа су сређена хронолошки. Регеста

уз акта и коментари дата су у најсажетијем облику. Исго је учињено и у садржају на крају сваке књиге. ЛИТЕРАТУРА: Зборник МСИ 34, 198-200; 40, 200-201;46,240-242. А. Столић

ГРАЂА ЗА ИСГОРИЈУ РАДНИЧКОГ П ОКРЕГА У ШУМАДИЈИ ДО ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА, књ. 1, Крагујевац, (приредили Младен Вукомановић, Зоран Панајотовић, Лазар Ивановић), Историјски архив Шумадцје, Крагујевац 1982. Приређивачи су извршили опсежна истраживања. У Архиву Србије прегледали су фондове Књажевске канцеларије, Државног савета, Министарства унуграшњих дела, Министарства народне привреде и збирке Српске социјалдемократске партије, Димитрија Туцовића, Душана Поповића, Драгшпе Лапчевића и Трише Кацлеровића. Консултовали су и одговарајуће фондове Историјског архива Шумадије у Крагујевцу. Пронашли су доста нових, важних докумената. Поред тога, прегледали су све радничке и социјалистичке листове и часописе који су излазипи у Србији од 1871. до 1914. године. Највшпе корнсног материјала пронашли су у листовнма Радник (Крагујевац) и Радничке новине (Београд). Прегледали су и разне законске прописе. У зборник нису унели грађу која се односи на ,Дрвени барјак“ из 1876. пошто је објављена у посебној публикацији. Пошто је прикупљена грађа испала веома обимна, одлучено је да се публикује у две књиге. Једна да обухвата само Крагујевац, а друга остала места у Шумадији. У оба случаја документација је хронолошки изложена. Прва књига је објављена у оквиру опште Грађе за историју Шумадије као том II, књ. 1 (док књ. 2. није пггампана). Садржи 813 докумената. Први докуменат потиче из 1854. године и односи се на здравствену заштиту радника Тополивнице у Крагујевцу. Следи неколико правила о здравственој и социјалној зашгити запослених у Тополивници - Војнотехничким заводима у другој половини XIX века. Докуменги о осталим струкама радника појављују се средином 80-их година XIX века. Грађа је разноврсна и односи се на све области радничког живота. Последњи докуменат потиче из јула 1914. године. Грађа је снабдевена предговором приређивача. Њихове напомене су дате испод текста докумената. На крају књиге налази се регистар личних имена (са основним биографским подацима за већину поменугих) и предметни регистар. Т. Миленковић

СОЦИЈАЛИСГИЧКА МИСАО У СРБИЈИ, књ. 1-2, Завод за уџбенике и наставна средства и Институт за историју радничког покрега Србије, Београд 1985. Едиција представља избор из дела социјалдемократских и комунистичких првака Србије. Књ. 1 (од 1867. до 1918) (приредили Јован Дубовац, Младен Вукомановић) садржи избор из дела Живојина Жујовића, Светозара Марковића, Димитрија Мите Ценића, Васе Пелагића, Радована Драговића, Димитрија Туцовића и Душана Поповића. Књ. 2 (1918. до 1941) (приредшга Десанка Пешић, Ђорђе Кнежевић) садржи избор из дела Филипа Филиповића, Симе Марковића, Живка Јовановића, Косте Новаковића, Моше Пијаде, Рајка Јовановића, Јована Поповића, Веселина Маслеше, Ђорђа Јовановића, Војнслава Вучковића и Иве Лоле Рибара. Т. Миленковић

Филип Филиповић, САБРАНА ДЕЛА, том 1-14, Београд 1987-1989. Филип Фшшповић (1878-1938) био је секретар Радничке коморе Србије (1912-1915), први секретар КПЈ (1919-1921) и дугогодишњи представник КПЈ у Коминтернн и члан њених највиших органа. Послови око припремања и издавања дела повереш! су Инсппугу за савремену историју у Београду. Стојан Кесић и Тома Миленковић одређени су за одговорне уреднике сабраних дела. Извршена су опсежна архивска и библиотечка истраживања у земљи и иностранству (Совјетски Савез, Аустрија, Мађарска). Прегледани су сви архивски фондови и десетине радничких листова и часописа за које се претпостављало да садрже радове Филипа Филиповића или податке о њему. Драгоцену помоћ пружили су сарадници Института славјановеденија и балканистике из Москве, који су обавили највећи део истраживања у СССР-у. Нису успели да добију на увнд неке фондове Коминтерне, за које се са пршшчном сигурношћу претпоставља да чувају и Филиповићеве радове. Први Филиповићеви радови у овој еднцији потичу из 1894. и наредних година. Била су то његова писма. Следе обраћања школскнм и другим властима у Петрограду, затим дописн из Русије Радничк1Ш новинама и соцнјалдемократском часопису Борба у Београду. Последњи објављенп Фшгаповићев рад настао је јула 1937. године. У 2. тому публиковаш! су Фшпшовићевн педагошки редови из времена његовог бављења у Русији. Међу њима је најважннји Педагогија математике - историјске и методске студије. који је написао заједно са В. Мрочеком и први пут об-

41

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

јавно на руском језику 1910. у Петрограду. Други део 3. тома и цео 4. том садрже Фшпшовићева писма, интервенције, извештаје, новинске чланке и сл. које је написао као секретар Радничке коморе Србије. Међу њима су најважнији Извештај Радничке коморе за 1912-1913. годину и реферат на VII конгресу Г лавног радаичког савеза о Закону о радњама. Осми том садржи велики Филиповићев рад Развитак друиапва у огледалу дијалектичког материјализма. Т. Миленковић

Б И Б ЈШ О Т Е К А - „С РП С К И М ЕМ О А РИ “ —П окренута је у Српској књижевној задрузи 1987. године, оснивањем Уређивачког одбора библиотеке, у циљу објављивања до сада необјављених аутобиографских извора (мемоара, аутобиографија, даевника). У програм рада је уврпггено и публиковање већ објављених списа, који су данас регки и теш ко доступни. Уређивачки одбор је саставио списак дела и утврдио основна мерила за њихов избор и приређивање за пггампу. Свака књига у библиотеци има предговор у коме су приређивачи дали најважније податке о писцу, делу и начину приређивања. Коментари садрже разјаш њењ а онога што је у спису који се објављује, нејасно, нетачно или неразумљиво. Предаост су добила дела са већом културном вредаошћу. Попгго је највише мемоарских списа настало у XIX и XX веку, они су и најзаступљенији у библиотеци. До сада је изашло 6 књига: Алимпије Васиљевић, Моје усПомене, приредио Радош Љушић, Београд 1990; Панта М. Драшковић, Моји мемоари, приредио Душан Т. Батаковић, Београд 1990; П ера Тодоровић, Дневник, приредила Латинка Перовић, Београд 1990; П ера Тодоровић, Крвава Година, приредила Латинка Перовић, Београд 1991; Димитрије Поповић, Балкански ратови 1912-1913, приредио Душан Т. Батаковић, Београд 1993; Богољуб С. Илић, Мемоари армијскоГ Генерала 1893-1942, приредио Миле С. Бјелајац, Београд 1995. А. Столић

ВУКОВА П РЕП И С К А , 1-11, Просвета, Београд 1988-1996. - Најважнији историјски извор за културну историју прве половине XIX века. У преписци, вођеној на српском, немачком, руском, италијанском, француском, енглеском, бугарском, и словеначком језику, јавља се преко хиљаду кореспондената. У географском смислу, она је веома разграната јер обухвата словенски југ, словенске и евркзпске земље, допире до Њујорка на западу и Харкова на истоку. Преписка је разноли-

42

ка по социјалном профилу и занимању кореспондената (професори, ђаци и студенти, свештенсгво, лекари, чиновници, уметници, заступници многих установа и чланови Вукове породице). Изузев писама које је Вук упутио у својству устаничког писара, прво писмо његове преписке потиче из 1811. а написано је из пера Симе Милутиновића Сарајлије. З а педесет година Вук је примио око 5 000 писама, која су у великом броју сачувана. Уз претпоставку да је на већину одговорио, сачувано је 2 000 његових писама, а сматра се да је 2300 загубљено. Дакле, Вукова преписка је једаа од најбогатијих код нас и сачињава је близу седам хиљада писама. П о Вуковој смрти, бригу о прегшсци преузела је кћи Мина. Вукова писма су спорадично објављивана, целовита или у изводима, у поједашим часописима, књигама и периодичним публикацијама. Крајем 1884. српска влада је донела одлуку да откупи права на Вукова дела. После смрти Мине Караџић, Србија је дошла у посед целокупне Вукове оставине. Првобитним планом Одбора за издавање Вукових дела, половином осамдесетих година прошлог века, преписци је била намењена само једаа, последња 17. књига. Првих година XX века рад на преписци преузео је Љ уба Стојановић. У почетку Стојановић је мислио да би преписци требало приступити селективно и не објављивати сва писма (нпр. она од сакупљача претплате) него их само регистровати. П рва књига преписке у редакцији Љ. Стојановића изашла је 1907. У Предговору приређивач је истакао начела разврставања писама: по кореспондентима, а у оквиру њих по хронолошком реду. И ако је предвидео да преписка обухвати десет томова, изашло је седам (последња књига 1913). У њима је објављено 3 740 писама од 366 кореспондената у периоду од 1811. до 1840. Стојановић је углавном изостављао породичну преписку, са женом и децом. Осим писама, уврстио је и Вукове дипломе, молбе, рачуне. У Додацима уз првих шест књига донео је и писма која се посредно односе на Вука и његово време. Приређујући Вукову преписку, Стојановић је изоставио коментаре. Планирао је да списак личносги и установа са којима је Вук био у преписци буде објављен на крају последње, десете књиге. Међутим, она није објављена. Уочи 100-годишњице Вукове смрги, марта 1963. у ,Д росвети" је образован Одбор за издавање Вукових дела. У оквиру 40-томног издања Сабраних дела за преписку је предвиђено 14 књига. Планирано је да преписка обухвати сва објављена и необјављена Вукова и Вуку упућена писма. Укол ж о оригинали нису сачувани, предвиђено је да се објаве концепти. П рема упутствима за рад на преписци планирани су коментари уз писма и тексголошки коментари уз појединачне томове. У 13.

књизи биће дат попис свих писама у овом издању по хронолошком реду, са назнаком броја писма у појединим књигама. Биографски подаци о кореспондентима, попис писама по кореспондентима и регисгри (именски, географски и предметаи) осгављени су за последњи, 14. том. Приређивачи су, осим објављених и необјављених Вукових писама, уврсгшш и одломке његових пнсама из оновремених периодичних публикација. Доношени ćy и рукопнсни прилози који су чшпши органску целину с писмима (фолклорна грађа, збирке речи, квите, спискови пренумераната и сл.). Писма су разврсгана по хронолошком реду. Објављена су у целшш, онако како их је Вук добијао. У тексголошком смислу, приређивачи су се држали изворног језика. До сада је изашло једанаесг књига Вукове преписке (1-1988; 11-1996), које обухватају период од 1811. до 1858. А. Столић

СИНДИКАЛНИ ПОКРЕТ У СРБИЈИ (1903-1919), књ. 1-5, Београд 1953-1967. - Ову едицију покренуо је Исгоријски архив Ц К СК Србије, али је то чшшо неуко, уз много импровизацнја и лугања. Замшпљено је (1962) да „едиција исгоријских извора о синдикатима у Србији излази у три тома: први обухвата период од 1903. до 1919, други том период између два светска рата и трећи том после 1945. годаше". Претходно је, поводом прославе 50-годишњице од оснивања Српске социјалдемократске парпгје (ССДП) и Главног радничкогсавеза (ГРС) Исгоријски архив ЦК СК Србнје цггампао зборшпс докумената Први конГрес СрПске социјалдемократске парСпије и ГлавноГ радничкоГ савеза (Београд 1953), који је десет годнна касније третиран као 1. књига, I тома едицнје (мада публикација нема тих ознака). Обиман зборннк докумената под насловом Синдикални покрет у Србији (1903-1919) (одговорни уредашк Едиб Хасанагић, приређивачи Бранислав Вељановић, Љубица Шћекић) садржи материјале од Другог (1904) до Седмог конгреса ГРС (1914), затим материјале Општег синдиката српских радашка у Француској у току Првог светског рата и материјале Закључног конгреса ГРС (април 1919). Конгресна грађа је приређена на једнообразан начин: прво се доносе извештаји (реферати) затим одлуке, резолуције, правила и други документи усвојени на конгресу и на крају писање радашчке штампе о том конгресу. Овај зборник је 1962. третиран као 2. књига I тома едиције. Године 1962. штампане су 3. и 4. књига, I тома такође под насловом Синдикални покретуСрбији (1903-1919) (Одговорни уредници Е. Хасанагић и Миленко Топаловић, приређивачи Б. Вељано-

вић, Јован Дубовац, Милован Коматина, Никола Дабић). Оне садрже грађу радничких друштава у Србији, која претходе осшшању ГРС, затим грађу 27 синдикалних (струковних, професионалних) савеза (удружења, клубова, дружина) при ГРС и грађу месних синджалних већа. У овој грађи најважнија су правила поједшшх савеза, а затим материјали њихових годишњих скупнгпша. Године 1967. објављена је 5. књига, I тома Синдикални покрет у Србији (1903-1919), Библиографија 1903-1919 (приређивачи: Жарко Јовановић, Ј. Дубовац, Лазар Ивановић, Љ. Шћекнћ, М. Топаловић, Младен Вукомановић, Рафајло Јешић, Селма Браво, Станка Девић-Убавић). Њоме су обухваћени сви важнији новшски и други чланци и посебне публикације које се односе на синдпкални покрет у Србији 1903-1919. годаше. Последње четири књиге публиковао је Завод, односно Инстшуг за историју радашчког покрета Србије. Све оне садрже одговарајуће уводне напомене редакције, књ. 2-4. имају спискове скраћеница, докуменге, напомене и објашњења, предметае регистре, регистре личних имена (у већшш случајева са биографским подацима) и penicrpe географских назива. Регастре су радили приређивачи. Планирано је да се у наредашм књигама I тома објави грађа о економском положају радничке класе у Србдаи до 1914. године и њене акције, затим грађа о радашчком социјалном законодавству, али се од тога одустало. Т. Миленковић

Моша Пијаде, ИЗАБРАНИ СПИСИ, том I, књ. 1-5, Институт за изучавање радашчког покрета, Београд 1964-1966. Списи су објављени у оквиру Библиотеке списи и говори акгивиста југословенског радничког покрета. Подељени су на три периода: први досеже до Другог светског рата, други захвата рат, а трећи време после ослобођења земље. Сваки период има посебан предговор, регистар личних имена (са неопходапш биографским подацима за већину личносги које се помињу), бпблиографију радова, као и хронологају живота и рада Моше Пијаде у датом периоду. Непомене u објашњења приређивача дати су после докумената у свакој књизи. Први период захвата две књиге (опширан предговор написао је Родољуб Чолаковнћ). Ту је објављено 135 тексгова М. Пијаде. Од њпх, шест је настало од 1915. годаше и односе се на уметаост. Сви остали су настали у међуратаом периоду и имају претежно друштвено-политички каракгер. Трећа књига (предговор Перо Морача) садржи 48 текстова (чланака, упутстава. реферата. говора)

43

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

насталпх у току рата. Последње две књиге (предговор Перо Морача) доносе 127 радова М. Пијаде различнтог карактера насталих после ослобођења земље. Све књиге су веома добро и стручно приређене, са обиљем информација датих кроз фусноте (испод текста) и у посебним напоменама. Т. Миленковић

АУСТРО-УГАРСКА И СРБИЈА Ш З-1918. ДОКУМЕНТИ И З БЕЧКИХ АРХИВА, I (1903), П (1904), Ш (1905), IV (1906), сабрао и уредио Андрија Раденић, Историјски инсгитут С А Н У - грађа књ. 12, Београд 1973,1985,1989. Збирка докумената из бечких архива о односима између Аустроугарске и Србије, која истовремено говори о политичким, економским приликама у Србији, као и њеним везама са националноослободилачким покретима југословенских народа под Турском и Аустроугарском. Планирано је да збирка, у више књига, обухвати период од Мајског преврата 11. јуна 1903. (29. маја по сгаром календару) до 1918. и распада Монархије и образовања југословенске државе. Документа говоре о многим личносгима, догађајима и процесима, што ове књиге чини незаобилазним извором за дипломатску, политичку и економску историју. Објављена акта потичу из свих важних фондова бечких архива са грађом о Србији: Политичко одељење Минисгарства иностраних послова (Haus - Hof und Staatsarchiv), Архив државне управе (Allgemeines Venvaltungsarchiv), Архив Министарства финансија (Finanz und Hofkammerarchiv), Архив Министарства рата (Kriegsarchiv). И збор докумената у збирци извршен је према важности. А кта аустроугарског посланства у Београду објављена су у великом броју, пошто искључиво говоре о Србији. Мање је конзуларних извештаја, упутстава представника виших форума, шшистарстава иносграних послова, рата и финансија. Од конфидентских извешгаја одабрани су они који садрже највише тачних података. Већина докумената је по први пут објављена и није раније коришћена у исгоријској науци. Грађа је приређена по хронолошком реду. Свака књига садржи предговор у коме је приређивач изнео најважније моменте из односа између Србије и суседне монархије. Уз регесга и коментаре, на крају сваког тома налази се регисгар имена и описни садржај докумената. А. Столић

Душан Поповић, САБРАНА ДЕЈ1А, приредио Сергије Дшштријевић, Београд, књ. 1, 1975; књ. 2 и 3,1985; књ. 4,1986.

Душан Поповић (1884-1918) био је превасходно социјалисгички новинар и публицисга, а затим теоретичар социјализма, организациони радник и секретар ССДП 1912. и 1914-1918. године. Статус у партији условио је садржај његовог дела у којем претежу новински чланци. Прве чланке је објавио у београдским Радничким новинама у другој половини маја 1905. године. Од тада посгаје најплоднији сарадник овог листа, а од 1908. његов одговорни уредник. Са Туцовићем је 1910. покренуо теоријски часопис Борбу. Сарађивао је и у другим социјалистичким лисговима, часописима и периодичним публикацијама. Писао је о свим темама које је наметао живот, али и о осгалим (нпр. естетско-књижевне критике). Преводио је радове Маркса, Бебела, Кауцког, Геда и др. Најважнија су му дела студија Акција и тактика (1910), За слободу шпшмпе (1911) и А пел српских социјалиста цивилизованом свету (са Т. Кацлеровићем 1917). Све књиге имају углавном исгу сгруктуру. Само прва садржи опширан увод Дуиш н Поповић и Српска социјалдемократска партија (сгр. 7 115) у којем је изложена Поповићева биографија и његова политичка делатносг. Трећа и четврта књига имају кратке предговоре, а све доносе његова дела, животописне белешке (хронологију живота и рада у периоду који захватају дела) и посебне библиографије орипшалних и преведених радова. Грађа је по књигама овако распоређена: прва књига мај 1905 - 7. јануар 1911, друга књига до почетка Првог светског рата (28. јуни 1914), трећа до окупације Србије 1915, а четврта захвата период окупације Србије до пред смрт Д. Поповића 8. новембра 1918. У четвртој књизи је објављен известан број раније нештампаних рукописа чланака, као и Поповићевих писама и дописница без датума. Т. Миленковић

Димитрије Туцовић, САБРАНА ДЕЈ1А, приредили Сергије Димитријевић, Миленко Топаловић, Ж арко Јовановић, Селма Браво и Младен Вукомановић, Рафаило Дешић, Београд, књ. 1,2, 1975; књ. 3,4,5,6,7,8,1980; књ. 9,10,1981. Димитрије Туцовић (1881-1914) један је од најисгакнугијих вођа социјалистичког покрета у Србији првих деценија XX века, теоретичар социјализма, оснивач Београдског радничког друштва и социјалистичке групе великошколаца, оснивач Централног одбора за формирање ССДП, секретар ССДП, уредник Радничких новина, главни уредник Борбе, коју је покренуо заједно са Душаном Поповићем 1910. Сарађивао је и у другим социјалистичким листовима, часописима и периодичним публикацијама, као и страним листовима:

Vonvarts, Arbeiter Zeitung и часописима: Die Neue Zeit, Der Kampf. Писао je o свим темама које je наметао живот, али и о осталим (нпр. естетско-књижевне критике). Преводио је на српски и дела Маркса, Бебела, Кауцког и др. Најважнија су му дела: Законско осигурање радника (1907); Закон о радњалш и социјална демократија (1908,1910); За социјалну политику (1909), Социјалдемократски агитатор (1911); У изборну борбу! (1912); Порези: једна жалосна глава у политици српске буржоазије (1912,1914); Србија и Албанија (1914); Јединство покрета (1914). Све књиге објављене грађе имају углавном исту структуру. Само прва књига садржи Уводну белешку (5-11) у којој је изложена методологија рада на Сабрашш делима. На крају свих књига дате су Животописне белешке, које је одабрао и редиговао Сергије Димитријевић. Грађа је по књигама овако распоређена: прва књига 28. април (11. мај) 1901-26. септембар (9. окгобар) 1907; друга књига 3 (16) окгобар 1907—9 (22) јуни 1909; трећа књига 9 (22) јули 1909-14 (27) септембар 1910; четврта књига 19. септембар (2. октобар) 1910-28. април (11. мај 1911; пета књига 5 (18) мај - 25. децембар 1911 (7. јануар 1912); шеста књига 1 (14) јануар-29. август (11. септембар) 1912; седма књига 1 (14) септембар 1912-9 (22) јануар 1914; осма књига 16 (29) јануар - 6 (19) новембар 1914; девета књига 6 (19) фебруар 1902 крај децембра 1908 (почетак јануара 1909); десета књига 1 (14) јануар 1909 - недатирано. У десетој књизи се налази библиографија радова Димитрија Туцовића, библиографија радова о Димитрију Туцовићу, предметни регистар, регистар личних имена регистар географских имена, скраћенице. Ж. Јовановић

О

полити-

ДОКУМЕНТИ СПОЉНОЈ ЦИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ1903-1914, изд. САНУ, Београд 1980-1991. Први напори на публиковању докумената за период 1903-1914. учињени су тридесетих година заслугом Владимира Ћоровића, а поновни рад је покренут после Другог светског рата. У Српској академији наука и уметносги образован је 1972. године Одбор за прикупљање и објављивање грађе о спољној политици Србије 1903-1914. године, и одређени су приређивачи. Планирано је било да буде објављено седам књига односно петнаест свезака. Касније је прихваћено да се може у оквиру постојећих књига повећати број свезака а делимично је измењен и допуњен приређивачки колегајум. Књига I обухватила би период 1903-1905, књига П 1906. и 1907, књига Ш 1908. и 1909, књига IV 1910. и 1911, књига V 1912, књига V I 1913.. и књига VII период јануар-јули 1914. Од предвиђе-

ног до сада су објављене четири књиге, и то најпре VII, а затим VI, V и I. Књпга VII (св. 1,2, објављена 1980. приредили Владимир Деднјер и Живота Анић) садржи 1447 докумената за период јануар-јули 1914. Највећи број прати односе између Србије и Аустроугарске али не увек директно, него и посредством неких. за обе земље, важних питања, на пример Источне железнице. Део докумената односи се на преговоре Србије и Турске о миру, а неки објашњавају унутрашња кретања у појединим државама ita првом месту у Албанији у вези са тзв. Мајском побуном. Један број докумената посвећен је односима између појединих држава, на првом месгу балканскнх. Књига VI (св. 1,2, објављена 1981, приредио Душан Лукач; св. 3, објављена 1983, приредио Климент Џамбазовски) садржи 1770 докумената. То је архивска грађа из 1913. која сведочи о проблемлма зачетим претходне године, на пример о Првом балканском рату, а затим о политичким последицама тог рата, о српско-бугарском спору око Македоније, о Другом балканском рату, о мировшш конференцијама у Лондону и Букурешгу, о разноврсним нроблемима у вези са разграничењем Србије са суседима. Извесни документи указују на различите кризе кроз које су пролазшш суседи Србије, на пример Албанија. Један број докумената објашњава односе Србије са Аустроугарском, односе који су били у кризи, о чему је сведочило и неповољно стање на њиховим међусобшш границама. Књига V (св. 1, 2, 3, објављена 1984, 1985, 1986, приредио Михаило Војводић) садржи укупно 2017 докумената за период од јануара 1912. до децембра 1913. То је превасходно архивска грађа из Политичког и Политичко-просветног одељења Министарства иностраних дела Србије као и српских посланстава. Документн објашњавају, између осталог, следећа питања: односе Србије са великим силама, бурне догађаје у европској Турској у пролеће и лето 1912, рад на склапању балканског савеза, политичке припреме Првог балканског рата, међународни значај победа балканских савеза у рату са Турском, кризе због настојања Србије да очува своје ратне резултате као н прве седнице мировне и амбасадорске конференције у Лондону. Књига I (св. 1, објављена 1991, приредио Андрија Раденић) доноси 544 документа о спољној политици Србије од јуна 1903. до фебруара 1904. Ради се претежно о преписци Министарства mioстраних дела Србије са српским посланствима н конзулатима. Највећи број докумената објашњава држање Србије према великим силама пре свега у вези са њиховим реформним акцијама у Турској, и о односу Србије према Турској у вези са комитско-четничким акццјама у Старој Србији н

45 44

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

Македонији. Неки документи објашњавајутзв. завереничко гаггање. однос Србије и Велике Британије. последице Илшаденског устанка по Србију, однос Србије и балканских држава итд. Књиге су критички приређене. У предговору сваке књиге указује се на главне проблеме о којима говоре изабрани документи а дају се објашњења у вези са начелнма примењеним у приређивању докумената. Н а почетку сваке књиге је попис докумената са свим потребним подацима укључујући и кратак садржај. Документи су хронолошки приређени при чему је време њиховог настанка дато и по старом и по новом календару. Унесен је и распоред докумената према садржини. Књиге су снабдевене регистрима личних и географских имена. М. Војводић

Р А Д Н И Ч К И П О К РЕ Т У И СТ О Ч Н О Ј СРБ И ЈИ ДО 1918. ГОДИ НЕ (грађа), приредили Младен Вукомановић, Зоран Панајотовић, књ. 1 2, Зајечар 1984. У време када је раднички покрет био у моди, сваки већи град или регион у Југославији желео је да има написану историју локалног радничког покрета, а понгго су амбиције често биле и веће, онда и објављену грађу из те области. А ко није имао месних историчара истраживача, ангажовао их је са стране из круга специјалиста који су се бавили том проблематиком. Такав је случај био овде. Објављивање историјске документације схваћено је као првп, припремни корак ка писању историје радаичког покрета источне Србије (Бора, Мајданпека, Вршке Чуке, Неготина, Зајечара и Књажевца). Прегледани су сви релевантни фондови и збирке докумената у Архиву Србије, као и фондови архива у источној Србији. Пронађено је и објављено доста важних докумената. Међутим, с обзиром на слабу очуваносг докумената у нашим архивима све до најновијег доба, далеко издашнија показала се савремена нггампа, пре свега радничка. Детаљно је прегледано 15-ак радничких лпстова који су излазили у Србији од 1871. до 1915. године и из њих преузето готово све оно што се одаоси на исгочну Србију. Први објављени документи потичу с почетка друге половине XIX века, али су такви ретки (Дисцшипшарни закон за рударске посленике из априла 1853, Уредба о оснивању Братинске касе у рудаику Мајданпек из априла 1856). Значајна су и правила различитих „занатлијско-радничких удружења" из последњих година XIX века. Највећи број докумената везан је за период посгојања и деловања ССДП и ГРС. Последњи документи у зборнику грађе (претежно писма Петра Радовановића) досежу до средине 1918. године.

46

Грађа је снабдевена јединственим предговором. Напомене приређивача дате су испод текста. Н а крају 2. књиге налазе се предметни регистар, регистар личних имена (са основним биографским подацима за већину поменутих личности) и регистар географских назива. Т. Миленковић

Г РА Ђ А О С ТВ А РА Њ У ЈУГОСПОВЕНСКЕ Д РЖ А ВЕ ( L I - 20. Х П 1918), том 1-П, приредшш Драгослав Јанковић, Богдан Кризман, Институт друпггвених наука, Одељење за историјске науке, Београд 1964. У грађи је објављена сва иоле важнија документација која се одаоси на стварање југословенске државе у току 1918. године. Приређена је стручно и компетентно од људи који су бшга најбољи познаваоци те проблематике. Н а крају П тома налазе се Регистар географских имена, Регистар ствари и Регистар личносги са основним биографским подацима о већини њнх у време када се помињу у документима. Т. Миленковић

ЗА П И С Н И Ц И СА СЕД Н И Ц А ДЕЛЕГАЦ И ЈЕ К РА Љ Е В И Н Е СХС Н А М И РО В Н О Ј К О Н Ф Е Р Е Н Ц И ЈИ У П А Р И ЗУ 1919-1920, приредили Богдан Кризман, Богумил Храбак, Институт друнггвених наука, Одељење за исгоријске науке, Београд 1960. Увод садржи потребна обавешгења о документима који се објављују. Централни део чине записници са седаица делегата Краљевине СХС на Мировној конференцији, од прве седнице 10. јануара 1919. до последње 253. седаице 30. јуна 1920. године. У додатку су објављени Тајни Лондонски уговор, Тајни уговор са Румунијом, војне конвенције о условима примирја са Бугарском, Аусгроугарском и Мађарском, Меморандум генерала Пешића о границама Краљевине СХС, још два меморандума и записници са седница Минисгарског савета Краљевине СХС од 21. и 23. септембра 1919. године. Зборник је снабдевен Регистром личности у којем су дати сумарни подаци о већини личносги које се помињу у документима, Регистром ствари и географских назива и Хронологијом. Напомене приређивача дате су испод текста докумената. Т. Миленковић

КОМ УНИСГИЧКА ПАРТИЈА И РЕВОЈ1УЦИОНАРНИ РАДНИЧКИ ПОКРЕТ У ВОЈВОДИНИ 1919-1941, том 1-2, Нови Сад Сремски Карловца 1971. Документација је објављена као 8. књига серије Грађа за историју Војводине коју су заједничкн нздавали Архив Војводане, Сремски Карловци, Институт за изучавање исгорије Војводше, Нови Сад и Историјски архив ПК СК Војводине, Нови Сад. Том I има 277 докумената и садржи грађу насталу између 1919. и 1929. годше. Половша се односи на период легалног деловања КПЈ 19191920. године, а највећи део преузет је из десетак легалних комунистичких листова који су у те две године излазшга у Београду и Војводини. Од 1921. годше струкгура објављених докумената се мења: преовлађују архивски извори, док су они из легалне радаичке штампе мање заступљени, јер је и легалних листова сада било далеко мање. Први документи су настали 9. марта 1919. и везани су за настанак илегалног комунистичког Савеза пелагићеваца. Том П има 430 докумената и обухвата грађу од 1929. до априла 1941. годше. Ту су заступљени скоро искључиво архивски извори из Архива за радаички покрет, Београд (фонд Комшггерне), из Историјског архива ПК СК Војводине и из Историјског архива Војводане. Тешко је приређивати грађу за једну покрајину у ситуацији када се многи документи одаосе на целу земљу. Такви документи су цепкани и из њих издвајано оно што се односи само на Војводину. Тиме се губи континуитет и смисао који пружа целша. Приликом одбира грађе није постојао неки чврст критеријум. У зборник су увршћени „најважнији документи" по процени приређшача. Није узимана у обзир синдикална грађа. Оба тома су приређена на исги начш. На првом месту се налази осврт приређшача на грађу, затим долази попис скраћеница, па документи. Напомене су дате иза сваког поједшог документа. Први том садржи оппгги предговор за сву грађу, а на крају другог тома налазе се резимеи на немачком и руском језику и регисгри личних имена и географских назша за оба тома. Т. Миленковић

Благоје Паровић, ИЗАБРАНИ СПИСИ, приредали Надежда Јовановић, Ђорђе Пиљевић, књ. 1-3, Београд 1976-1978. Благоје Паровић је прошао пут од гладног херцеговачког сирочета без оба родитеља у току Првог светског рата, преко обућарског шегрта, члана месне синдикалне организације кожарско-прерађгоачких радника, до члана Политбироа

ЦК КПЈ, представника ЦК КПЈ код КП Шпаније и политичког комесара 13. интернационалне бригаде у грађанском рату у Шпанији. Садржај његових списа зависио је од положаја који је заузимао у комушстичком покрету. Почео је писањем чланака за радничке лисгове о значају оргашоације u социјалном положају радника (1923-1924). Током времена обогаћшао је своје знање и искуство, његов ввдокруг се ширио, а тиме се ширио садржајни опсег његових списа: трегирао је југословенске и међународне теме. Ипак, претеже синдикална проблематика и партијско-политичке и организационе теме. У Шпанијн су доминирали садржаји из грађанског рата. Списи су објављенн хронолошким редом насгајања. Напомене су дате иза сваког појединог документа. Свака књига има регистар имена н псеудонима, а 3. књига садржи „Важније датуме из живота и револуционарне делатноспС [Благоја Паровића] и библиографију ,ЈРадови и чланци о Благоју Паровићу“ - прилог библиографији 1937-1977, као и поговор приређивача. Ј1ИТЕРАТУРА: Ђ. Пиљевић, Радови и чланци о Благоју Паровићу у 3. књизи ових Спнса, затим опширни предговори уз 1. књ. ових Списа: Револуционарни пут БлаГоја Паровића, а уз 2. књ: УлоГа БлаГоја Паровића у обнављању и консолидацији партијских орГанизација и револуционарног раднинкоГ покрета у Србији. Т. Миленковић

ИЗВОРИ ЗА ИСГОРИЈУ СКЈ - Иницијатива за објављшање извора за историју СКЈ потекла је од Архива ЦК СКЈ и Инсгшуга за савремену историју. Предвиђене су четири паралелне серије. У оквиру серија грађа је даље, према усвојеним критеријумима, имала да се разврсгава на више томова, а ови на књиге. Извори за историју СКЈ приређшани су углавном на једнообразан начин. Сви томови имају одговарајуће предговоре у којима су дата обавештења не само о документима који се објављују, него и информације о времену у којем су настали. Затим следе документи и прилози, напомене. скраћенице, регисгри (именски и географски), списак извора и литературе и плустрацнје (ако нх је било). Документи су објављивани интегрално, без нкаквих скраћивања, изосгављања. додавања. замене речи. Насгојало се да се утврдн првобитни. аутенгични тексг неког документа. Документи и прилози су пропраћени напоменама, у којнма се дају обавенггења о разннм појмовима, појавама, догађајима, организацијама, институцијама и др. који се помињу у тексгу. Највише грађе је објављено из серпје А - Документи централних органа КПЈ - СКЈ. За перн-

47

ИЗВОРИ

од до Другог светског рата из ове серије (том I) планирано је да се објави 10 књига, али су издате само 4. Од 1980. до 1990. цггампани су материјали Првог (оснивачког) конгреса СРПЈ (к) (20-22. април 1919) и четири пленарне седнице Централног партијског већа (ЦПВ) СРПЈ (к) (књ. 1);Другог (ВуковарскоГ) конГреса К П Ј (20-24. јун 1920) и шест пленарних седница ЦПВ (књ. 2); ТрећеГ конгреса К П Ј (17-22. мај 1926) и две пленарне седнице Ц К К П Ј (књ. 6); Пете земаљске конференције К П Ј (20-23. октобар 1940) (књ. 10). Све четири књнге, поред уобичајене струкгуре, садрже кратке биографије личности изабраних у ЦПВ, односно Ц К К П Ј и спискове делегата конгреса. Н а осталим књигама овог тома (Четврти конгрес, прве четири земаљске конференције К П Ј и пленарне седнице Ц К К П Ј 1935-1939) неравномерно је урађено. Редакција за објављивање докумената централних органа К П Ј у току Другог светског рата увелико је одстушша од усвојене концепције о садржају зборника. Њени зборници носе ознаку: Серија А, том П, (Седнице Политбироа Ц К КПЈ), а наслов им је Документи централних орГана КПЈ, Н О Р и револуција 1941-1945. Одступање је редакција овако образложила: ,Д а би се сагледала и пратила политика К П Ј и њеног руководства у рату и револуцији, у овој серији се објављују не само докуменги Ц К К П Ј и његових чланова већ и најважнији документи централних, покрајинских и обласних комитета, као и сви документи политичких одељења бригада и дивизијских комитета који су у непосредној вези са ставовима, одлукама и директивама Ц К КПЈ. Осим тога, редакција је одлучила да се објаве и неки текстови из Пролетера, Борбе, Билтена ВрховноГ штаба Н О В и П О Ј и Hoee ЈуГославије, у првом реду резолуције и прогласи, саопштења и чланци, у којима је објашњавана политичка стратегија К П Ј и начин спровођења конкретних парпгијских директива и акција“. Услед проширивања концепције за увршћивање докумената у зборнж е грађе, јако се повећао број зборника. Планирано је да описана партијска грађа буде објављена у 23 књиге. Од 1985. до 1987. године објављена је 21 књига (допире до 31. децембра 1944), а затим се стало. Тек 1996. публикована је 22. (допире од 4. марга 1945), а у штампи се налази последња, 23. књига (завршава се са 15. мајем 1945). Књига 22 у суштини је припремљена као претходне. Најлакши посао имали су приређивачи грађе централних органа К П Ј - СКЈ (а нарочито приређивачи грађе конгреса) из послератног периода. Материјали Петог, Седмог, Осмог, Деветог, Десетог и Једанаестог конгреса објављени су раније као посебне публикације. Сем тога, приређивачима су на располагању стајали стенографски за-

48

писници и магнетофонски снимци тока конгреса, тако да им није било тешко да установе првобитни, аутентични садржај тока конгреса. До 1988. године објављене су стенографске белешке Десето г конГреса СКЈ (27-30. мај 1974, публиковане 1975); Једанаестог конГреса СКЈ (20-23. јуни 1978), књ. 1-5; ДванаестоГ конгреса СКЈ (26-29. јуни 1982), књ. 1-5 и ТринаестоГ конГреса СКЈ (25-28. јуни 1986), књ. 1-5. Одмакао је рад на припремању материјала Шестог конгреса К П Ј (2-7. новембар 1952). Поред материјала четири парпгијска конгреса, године 1985. објављени су стенографски записници Седница ЦентралноГ комитета К П Ј (19481952), као 2. књига, Д тома, серије А (мада је до Другог светског рата грађа партијских пленума публикована у оквиру I тома). Предмет књиге је грађа пет седница Ц К К П Ј одржаних од 29. јула 1948. до 27. маја 1952. године, тј. седница између Петог и Шестог конгреса КПЈ. Записницима седница Ц К К П Ј (1948-1952) временски претходе Записници са седница Политбироа Централног комитета К П Ј (11. јуни 1945 - 7. јули 1948) који су објављени тек 1995. године. Политбиро је био оператнвни и извршни орган Ц К К П Ј, због чега се често састајао. Бавио се проблемима о којима је Ц К заузео само начелне ставове, али и осталима које Ц К није разматрао. П а и поред тога, његови записници су веома кратки, непотпуни и садржајно штури. Део записника је нејасно формулисан и прилично неразумљив. У многим записницима је остао само траг онога о чему се решавало. Да би се садржај записника боље схватио и употпунио у прилозима су објављени документи који илуструју оно пгго је у записницима само овлаш додирнуто. У оквире VII тома, серије А, уклопила су се ранија репринт издања листова Дшиапровац, орган батаљона ,Димитров“ у Шпанији (мај-децембар 1937), Пролетер, орган Ц К К П Ј (1929-1942) (оба издата 1968) и марксистички часопис Класна борба, књ. 1-2, орган К П Ј (1929-1937) (објављен 1984). Доста грађе је објављено у оквиру серије Б Документи СКОЈ-а и револуционарноГ омладинског покреСпа. Од 1983. до 1985. појавиле су се четири књиге грађе Конгреси, конференције и седнице централних органа СКОЈ-а у периоду од 1919. до 1948. године, све у оквиру I тома. Оне су овако хронолошки подељене: 1. књига 1919-1924; 2. књ. 1925-1941; 3. књ. 1941-1948. и 4. књ. Четшрти конГрес СКОЈ-а, Заједнички конГрес СКОЈ-а и Н О Ј (12-14. октобар и 15-19. децембар 1948). Најважнији документи у зборницима јесу материјали четири конгреса, шест земаљских конференција, бројних седница Ц К СКОЈ-а и извешгаји Ц К СКО Ј-а - Комунистичкој омладинској интернационали у Москви.

ИЗВОРИ

У оквиру П тома, серије Б (преписка, леци, прогласи, окружнице, упутства, саошггења централних органа СКОЈ-а) публикована је само прва књига која ie обухватила докуменгацију од 1919. до 1925. године. Најмање је постигнуто на публиковању историјских извора револуционарних синднката Југославије (Серија Ц). Објављене су само две књиге, а затим се стало, са незваничним објашњењем да се ти зборници најслабије продају на тржишту. Књига 1 садржи Документе ЦентралноГ радничког синдикалноГ већа ЈуГославије 1919-1921, а књига 2 Документе централних органа земаљских синдикалних савеза ЈуГославије 1919-1921, тј. прва презентира општу проблематику ревсшуционарних синдиката на шшоу Југославије, а друга синдикалну проблематику кроз делатност 15 струковних (професионалних) савеза, такође на шшоу Југославнје. Најважнији су материјали оппггег конгреса синдикалног уједињења, конгреси поједших струковних савеза, пленарних седница ЦРСВЈ, документација у вези са практичним уједињењем на шшоу струковних савеза и др. Када је дошло до велике полигичке крше и распада СКЈ и Југославнје, укинут је Издавачки центар ,Комунист“. Од сваког од 50-ак поменутих зборника Извора за историју СКЈ издвојен је мањи број примерака, а све остало је продато отпаду. Сачувани прнмерци се налазе у Архиву Југославије. Т. Мштенковић

Јосип Броз Тнто, САБРАНА ДЈЕЛА, том 130, Београд 1982-1989. - Иако је мотивација политичка: обележавање осамдесетог рођендана Ј. Б. Тита - а сврха политичко прагматичка: стварање подлоге за биографију вође револуције и доживотног председника државе, публжовање сабраних дела је поверено 1972. научној институцији Институту за савремену историју у Београду. Требало је да се едиција припреми кригички и снабде апаратом уобичајеним у издањима извора. Као и код других политичких радника и писаца и овде су ,дела“ и „радови" веома широко схватани, тако да обухватају писма, извенггаје, реферате, а не само публиковане текстове. Са гледишта корисника оваквих збирки проширење уноси документе често садржајније и важније од шташаних текстова пригодног каракгера објављених у партијским или синдикалним листовима. Овако широко бирана ,дела“ мењају карактер едицијама ове врсте: поред издања текстова оне постају зборници архивске грађе и других докумената о личности чији се списи издају. Извршена су опсежна истраживања у земљи и у иностранству. Озбиљне тешкоће произлазиле

су отуда што неки архивски фондови у нашој земљи нису сачувани, други су непотпуни, а многи још нису сређени. У иностранству су истражшзања вршена у Москви, Немачкој, Аустрији, Чехословачкој, Лондону и Вашингтону, тј. свуда где је Тито радио или се претпостављало да има његових извешгаја, реферата, писама и других докумената. Ипак, сви Титови радови нису пронађени. Разлог томе је поменуто непостојање и непотпуност појединих фондова у нашој земљи (за предратни и ратни период и за прве године после ослобођења), као и недоступност неких архивских фондова у иностранству за истраживање. Велшси број Титових радова био је расут по разшш листовима и часописима. Стога су за припрему овог издања извршена опсежна исграживања у југословенској и страној радничкој шгампи и периодици. Истражено је више од стотину листова и часописа. Крупну тешкоћу пршпжом идентификовања Титових радова представљало је то што је он, у условима илегалног деловања КПЈ, многе своје радове потписивао псеудонимима, иницијалима (више од 70 псеудонима и ишпцгјала) или их уопште није потписивао. Из разлога конспирације многе извешгаје је писао телеграфски кратко и езоповским језиком. Ти документи су били разумљиви само ономе који их је писао и ономе коме су бшш намењени. Да би посгали разумљиви и читаоцима, Тито их је касније шире објашњавао и давао податке о личностима које се у њима помињу. Када су започињале припреме за објављивање Сабраних дјела, сматрало се да ће целокупан опус Ј. Б. Тита моћи да буде обухваћен са 40 томова. Међутим, до краја 1989. године објављено је 30 томова, а са делима се стигло тек до 18. августа 1946. године. Тада је дошло до велике политичке кризе која је довела до разбијања СКЈ и Југославије и до прекидања даљег издавања Сабраних дјела Ј. Б. Тига. У потпуности је припремљено за штампу наредних 10 томова. Њихови рукописи се налазе у Институту за савремену историју. Сматра се да би за објављивање преосталих Титових радова требало још 25-30 томова. Томови Сабраша дјела Ј. Б. Тита нису се појављивали хронолошким редом како су дела настајала, већ како је који том или коло бпло спремно за штампу. У приређивању 30 томова дела суделовало је 11 научних радшпса из Београда. Први том Сабраних дјела садржи уводну приступну реч Ј. Б. Тита (без наслова) у којој он објашњава како и зашго су настајала његова пнсана дела у поједишш периодима, инсистира на шпгегралном објављивању докумената без икаквих изостављања или преправљања, ма колико њихов садржај био погрешан и говорио против аутора. ,Ја сам јед!шо“, пшне он, ,,на сугестију Редакције. нека таква мјеста у мојим текстовнма пропратио

49

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

својим бнљешкама, разјашњавајући околносги у којима су настајале неке наше оцјене, чиме су оне биле мотивисане и какав је био њихов смисао". Даје се обавештење да је Т ш о идентификовао и ауторизовао све своје радове потписане само иниццјалима, псеудонимима или непотписане, настале у илегалним условима деловања КПЈ. У првом тому Сабраних дјела Ј. Б. Тита налази се и опширан редакцијски ПредГовор цјелокупном издању у којем је изложен Титов животни пут од шегртских дана до маја 1977. године, с посебним нагласком на његовој писаној речи. Дата су и друга нужна обавештења везана за издавање Сабраних дјела. К ао сасгавни део научно-шформативног апарата, уз томове су дати различити регисгри. У именским регистрима налазе се кратки биографски подаци о личностима које се помињу у датом тому. Одбор Председнииггва Ц К СКЈ за издавање Сабраних дјела Ј. Б. Тига предузео је кораке да се паралелно са основним, матичним издањем, припреме издања и на језицима народа (словеначком и македонском) и народности Југославије (мађарском и албанском) и то тако што би се посгојећи томови просто превели на поменуте језике. На свим тим језицима штампано је по 10-20 томова, а затим се стало, из исгих разлога због којих је прекинуто даље објављивање дела на српскохрватскомјезику. Т. Миленковић

Б РИ Т А Н Ц И О К РА Љ Е В И Н И ЈУГОСЈ1АВИ ЈИ , ГОДИШ Њ И И ЗВЕШ ТА ЈИ БРИ ТА Н СКОГ ПОСЛА НСТВА У БЕОГРАДУ 19211938, књ. 1-2, Архив Југославије, Глобус, Загреб 1986, књ. 3 (1939-1941), Архив Југославије, Југословенска књига, Београд 1996. Посланство Велике Британије у Београду послало је свом Министарству иносграних послова у Лондону у међуратном периоду хиљаде извештаја и телеграма, који се односе такорећи на све области живота Југославије. Сва та огромна документација чува се данас сређена у Британском државном архиву (Public Record Office) у Лондону. Само су британска посланства практиковала да крајем сваке и почетком наредне године пишу годишње извештаје о дотичној земљи у минулој години. Ти концизни извештаји су представљали највиши степен обраде докумената. Годишњи извештаји Британског посланства у Београду о Југославији писани су од 1921. до закључно 1938. године, на основу документације која је у току године колала између Посланства у Београду и његове централе у Лондону. Извеиггаји су затим штампани у Лондону у ограниченом тиражу и као интерни мате-

50

ријал упућивани одређеним личностима или институцијама. Сви годишњи извештаји имали су у суштини исгу структуру и износили су од 50 до 80 штампаних страница. После општег увода следе одељци о спољној политици, унуграшњој политичкој ситуацији, економској ситуацији и војсци. Сваки одељак је даље дељен на мање целине, тако да су извештаји врло прегледни. Посланик је писао политички део извештаја, трговински секретар одељак о економској ситуацији у земљи, а војни, поморски и ваздухопловни изасланици оно што спада у њихов домен. Британски дипломатски представници у Београду имали су веома добре везе са утицајним личносгима у влади, на двору, међу страначким политичарима, у привредним и војшш круговима, тако да су били веома добро обавештени. Између осталог, британски посланици су без велшшх формалности имали сталну могућност личног контакта са краљем Александром и касније са кнезом Павлом (који им је понекад предавао и копије најважнијих поверљивих докумената). Своја сазнања дипломати су одмах прослеђивали централи у Лондону. Због тога годишњи извештаји Британског посланства у Београду представљају синтетизован -и поуздан извор информација о свим важнијим догађајима у Југославији у току одређене године на спољнополитичком, унутрашњеполитичком, економском, културном, националном, војном и конфесионалном плану. Прворазредни су извор за изучавање историје Југославије и за упознавање британске политике не само према Југославији, већ и према њеним суседима. Годишњи извецггаји су писани до краја 1938. године, а затим се стало, због избијања Другог светског рата. П ошто су прве две књиге извештаја наишле на одличан пријем код читалачке публике и код научне јавносги, осетила се потреба да се извештаји у садржинском погледу продуже до рата. Тај посао је поверен Живку Аврамовском, приређивачу претходне две књиге. Он је из обиља разноврсних извештаја и телеграма издвојио 409 најважнијих докумената (123 документа из 1939,135 из 1940. и 151 из 1941. године) и објавио их у шггегралном облику, хронолошким редом настајања. Тиме је постигао оно што се претходних година добијало публиковањем годишњих извецггаја британског Посланства у Београду, само у опширнијој верзији. Сва грађа је приређена на једнообразан начин. Књиге 1 и 3 имају предговоре приређивача, у којима су дата основна обавештења о документима који се објављују и о времену у којем су настали. Напомене се налазе испод текста, за сваки докуменат посебно. Књиге садрже спискове скраћеница (и њихова разрешења) које се јављају у документима, као и индексе имена. Специфичност

грађе 3. књиге изнудила је објављивање списка публикованих докумената, у којем се поред наслова документа и времена његовог настанка, дају и њихова регеста. ЈШТЕРАТУРА: Политика бр. 29966 од 27. марта 1997. Т. Миленковић

ЗБ О РН И К ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАК А О НАРОДНООСЛОБОДИЈ1АЧКОМ РАТУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА, том 1-15, Београд 1949-1986. (Зборшпс НОР-а). Идеја о објављивању докумената о догађајима на југословенском простору током Другог светског рата почела је да се остварује после његовог завршетка у Војноисторијском институту. Упоредо с прнкупљањем извора различитог порекла у Архиву Института пројектован је и реалгаован један од великих научноистраживачко-издавачких подухвата у мирнодопском полувековном периоду. То је дугорочан задатак на коме се континуирано и систематски радило. Првобитна замисао о Зборшпсу докумената формулисана је у Одељењу за историју Народноослободилачког рата југословенских народа у Војноисторијском институту када се располагало са око 110000 докумената. Фонд грађе се временом увећавао, а истовремено се уобличавала и концепција Зборника. Избор докуменга за објављивање и њихово груписање по томовима и књигама бшш су уређени хронолошки, по времену збивања, и „територијално", по местима настанка, али тако да се за сваку републику унутар федеративне југословенске државе приредн посебан том докумената, као и посебни томови докумената за Врховни штаб Народноослободилачке војске (ГШ ЈА у завршници рата) и за полнтичко руководство НОР-а, Ц К КПЈ. Еднција Зборника НОР-а доцније је проширила опсег објављивањем грађе у посебним томовима, која се односила на непријатељске снаге. Редакција Зборника НОР-а била је формирана од сарадника Војноисторијског института, а из њеног састава одређивани су уредници и редактори. За поједине томове и књиге Зборника НОР-а образовани су и посебни уређивачки одбори. Био је ангажован велики број приређивача, уредника, лектора, истраживача, архивиста, преводилаца, чланова редакција, чији се састав мењао из разумљивих разлога. Од прве до последње књиге Зборника радио је Фабијан Трго. Основни принцип у осмишљавању Зборника НОР-а, припреми и обради докумената био је да објављени текст буде веран орипшалу. Одступања од тог идеално назначеног критеријума била су различите природе, објективно и субјективно

условљена. Томови су обележени римским бројевима, а документи у свакој књизи редним бројевима. Назив сваком документу дала је Редакција, углавном према његовом садржају, а у напо.мени је наведен наслов оригинала. Уз документа, дата су неопходна објашњења, која се односе на мање познате податке из њиховог садржаја. Делови докумената изосгављани су у случају нечитког рукописа, оштећења или похабаносги орипшала, или када се нису односшш на Југославнју, шгги су бшш у вези са догађајима на њеном простору. Сем тога, нису објављивани и они делови текста за које је Редакција оцешша да „нису важни" за историју. У томе су се, међушм, скривали и друга разлози. У почетку едиције изостављани су они делови текста који нису одговарали победнику у рату који је micao историју као владалац у миру. Политика и идеологаја југословенских комуниста рефлектовала се и на издања Зборшпса НОР-а. Празшше изостављених реченица из садржаја појединих докумената означаване су тачкицама. У књигама докумената објављивани су факсимшш орипшала, карте, скице, забелешке. Како је одшодало време издавања, тако се и побољшавао квалитет издања потоњих књига. Посебно су значајни прилози уз документа на крају књига новијих издања. Такође регистар и реч редакгора, уредшпса или Редакције. Накнадно истражена документа из домаћих и страних архива или објављена у другам зборницима, страшш публикацијама, или из приватног поседа, објављивана су у књигама као врсте допуна поједшшх томова. Кратак преглед по томовима Зборннка НОР-а указује на распоред документа и могућносг њиховог критичког коришћења и поређења са тумачењима у југословенској и страној историографији и у другим наукама, дисциплинама и публицистици. I том Зборшпса НОР-а, садржи докуменга која се односе на „Борбе у Србији 1941-1944“, укупно двадесет и једна (21) књига. Прва књига је штампана у јануару 1949. године, којом је најављена обимна едиција Зборника НОР-а. П том садржи документа Врховног штаба НОВЈ (Генералштаба Југословенске армије март-мај 1945) и Централног комитета Комуннстичке партије Југославије од 1941. до 1945. године, објављени у петнаест (15) књига. На крају последње књиге штампане су допуне и исправке I тома Зборшпса НОР-а, Библиографски подацп и као посебан прилог Службени лпст Мннистарства за Народну одбрану Демократске Федеративне Југославије. Ш том садржи документа о „Борби у Црној Гори 1941-1944“ у десет (10) књига. IV том садржи документа о „Борбама у Босни и Херцеговшш 1941-1945“, објављена у тридесет

51

ИЗВОРИ ИЗВОРИ

пет (35) књига. Последња књига је допуна, и садржи новопронађена документа. V том садржи документа о „Борби у Хрватској 1941-1945“, објављена у тридесет девет (39) књига. VI том садржи докуменга о „Борби у Словешђи 1941-1945“, објављена у деветнаест (19) књига. VII том садржи документа о „Борби у Македонији 1941-1944“, објављена у четири (4) књиге. V in том садржи документа о .Дејствима на Јадрану 1942-1945“ Морнарице Н О В Ј и других јединица Н О В Ј на Јадранском мору у три (3) књиге. IX том садржи партијско-политичка документа К П Ј, највећим бројем из оквира деловања комуниста у јединицама, командама и установама Н О В Ј, односно, крајем рата, ЈА , објављена у девет (9) књига. X том садржи документа о Дугословенском ратном ваздухопловству у НОР-у од маја 1942. до маја 1945“, објављена у две (2) књиге. ХЗ том садржи докуменга о „Операцијама ЈА 1945“, „Завршним операцијама за ослобођење Југославије од 1. марга до 15. маја 1945“, у четири (4) књиге, од којих се свака односи на четири југословенске армије (I, П, Ш, IV). ХП том садржи докуменга „Немачког Рајха 1941-1943“, објављена у четири (4) књиге, за сваку годину посебна књига. ХШ том садржи,Докуменга Краљевине Италије 1941-1943“, објављена у три (3) књиге, за сваку годину по једна књига. XTV том садржи документа „Четничког покрета Драже Михаиловића 1941-1945“, објављена у две (2) књиге. XV том садржи документа „О учешћу Хоргијеве Мађарске у нападу и окупацији Југославије 1941-1945“, у књизи приређивача др Агнеш Годо и Авггуна Милетића, објављеној у Београду и Будимпешти 1986, у оквиру сарадње југословенског и мађарског института. У оквиру едиције Зборника НОР-а, објављене су и две (2) књиге докумената под насловом ,Априлски рат 1941“, који се односе на Краљевину Југославију од марга 1938. до априла 1941. Укупно је припремљено сто седамдесет три (173) књиге Зборника докумената до сада. У пршреми за штампу су документи о бугарском окупатору, усташама, балистима и другим снагама које су ратовале на југословенском простору током Другог светског рата. С. Бранковић

ЈУГ ОСЛ ОВЕНСКЕ ВЛАДЕ У И ЗБЈЕГЛ И ШПГВУ 1941-1943, Документи (приредио Богдан

52

Кризман), Архив Југославије - Глобус, Загреб 1981. ЈУГО СЛОВЕНСКЕ ВЛАДЕ У И ЗБЕГЛ И ШТВУ 1943-1945, Документи (приредио Бранко Петрановић), Архив Југославије - Г лобус, Загреб 1981. Обе књиге имају исту струкгуру. Уводне напомене (предговор) садрже основна обавепггења о документима који се публикују. У оппшрном уводу, први приређивач је „настојао назначити темељне линије дјеловања" југословенских влада до почетка 1943. године да би „чигатељ могао боље пратити низање докумената“. Други приређивач је написао кратку студију Југословенске владе у избеГлиштву и револуција у ЈуГославији (19431945), јер су документи у овом делу диктирали такав наслов. И за докумената следе регистри личних имена и географских назива. Своје напомене приређивачи су давали испод текста, за сваки докуменат посебно, с тим пгго су оне код Кризмана ретке и кратке (углавном упућују на одговарајућу литературу), а код Петрановића су чешће и информативније. Окосницу обе књиге ч ш е запнсшши са седница избегличких влада, који нису комплетно сачувани. Зашсници прве избегличке владе (Д. Симовића) сачувани су само у концептима. Водио их је Сава Косановић, најмлађи члан владе, а писао је брзо, нервозно, местимично испрекидано, са много скраћеница. Остали записници су сачувани само у препису. Поред записника објављени су и „сви иоле релевантш ји документи" који илуструју или употпуњавају податке о раду владе. Најчешћи су телеграми дипломатских представника Југославије. П рва књига садржи 252 документа. Први записш к седнице владе у избеглипггву вођен је 17. априла 1941. у А ти ш , а последњи докуменат датира од 3. јануара 1943 (Указ краља Петра П о другој влади С. Јовановића). Друга књига садржи 314 докумената. Последњи потиче од 6. марга 1945. То је извецггај Шубашића о расположењу дипломата и политичких људи након именовања краљевског намесништва. Т. Миленковић

И С Г О РИ ЈС К И А РХ И В К О М У Н И С ГИ ЧК Е П А РТ И ЈЕ ЈУ ГО СЛ АВИ ЈЕ, том 1,2,3,6, Београд 1949-1951. Одлуком Политбироа Ц К К П Ј од октобра 1948. годш е основано је Историјско одељење при Ц К КПЈ. Његов основш задатак био је ,д а прикупља, сређује и објављује архивску и другу грађу за историју К П Ј, која као целш а обухвата Народноослободилачки рат и народну револуцију у Југославији“. Историјско одељење Ц К К П Ј одмах је покренуло Историјски архив Комунистичке

партије ЈуГославије. Било је лутања око концепције ове публикације. Прво је замитпљена као периодично издање које ће објављивати грађу из исгорије КПЈ, али и ауторске радове из те области. Касније је усвојено да публикује само историјску документацијуУ едицији Историјски архив КПЈ објављено је седам томова, од којих се само четири у потпуности или делимично односе на Србију. У тому I, књ. 1 и 2 (Београд 1949) прештампан је садржај листа Борба, који је у јесен 1941. излазио у Ужицу, а 1942. и 1943. у Дринићу код Босанског Петровца у Босш . Том П, КонГреси и земаљске конференције К П Ј 1919-1937 (Београд 1949) садржи докуменге објављене својевремено у радшчкој нггампи и другим публикацијама, који се односе на Конгрес уједињења (1919), Други (Вуковарски) конгрес (1920), Трећу земаљску конференцију (1924), Трећи конгрес (1926), Четврги конгрес (1928) и Четврту земаљску конференцију КПЈ (1934). После докумената и прилога објавл>ене су напомене Редакццје (у сгвари поговор), објашњења (у којима се пружају оскудна обавештења о догађајима, личностима, појмовима и сл. којн се помињу у документима), скраћенице, предметни регисгар и регисгар личннх имена и географских назива. У зборнику rnije наведено, алн је у његовом приређивању учествовао Јован Марјановић. Са томом Ш, Социјалистички Покрет у Србији 1900-1919, учињена је нова промена концепције Историјског архива КПЈ, јер се у Историјском одељењу Ц К КПЈ и у Редакцији публикације дошло до закључка да „Историја Комушстичке партије Југославије обухвата и историју... радничког и социјалистичког покрета југословенских земаља“ до Првог светског рата. Најважнији докуменги у тому јесу материјали десет редовних и једног ванредног конгреса ССДП одржаних у периоду 1903-1914. године и материјали Закључног конгреса ССДП одржаног априла 1919. године. Том садржи напомене, предметни регистар и регистар географских назива и личних имена. Нигде није наведено, алитом је приредио Сергије Димитријевић. Најважнији су материјали шест конгреса Срба социјалиста у Угарској (1906-1911) и два конгреса Српско-буњевачког агитационог одбора Социјалдемократске паргије Мађарске (19111913).

Зечевић, Богдан Лекић, књ. 1-4, Архив Југославије, Београд 1995. Привредш савет је основан 14. децембра 1944. годше одлуком Националног кошггета ослобођења Југославије. То је било посебно тело за руковођење привредом („Влада за привреду") и координирање рада свих прнвредшк повереншигава (министарстава) Националног кошггета и влада ДФЈ и ФНРЈ. Чинили су га повереници (шпшстри) за трговину и снабдевање, индусгрију, финансије, пољопривреду, исхрану, шуме, руде, саобраћај, грађевине, социјалну политику, колонизацију, ПТТ и одбрану. Састав Савета се мењао. Стварана су нова повереништва (шшистарства), а друга су фузиошсана или укидана. Први председник Привредног савета био је Андрија Хебранг. Савет је постојао до јануара 1953, када је, доношењем Усгавног закона о основама друштвеног и политичког уређења ФНРЈ и савезшш органима, пресгао да постоји. У току 8 година деловања био је одлучујући државни орган у обласш привреде. Деловао је самосгално као оперативно тело, или посредно преко својих бројних кошгсија и других органа. Током 1945-1946. доносио је одлуке и наредбе, а затим наредбе, решења, обавезна тумачења, упутсгва и правилшпсе, тј. доносио је подзаконске акте. Рад Савета се одвијао кроз конференције (пленарне седнице), на којима су разматрани проблеми од оппггег значаја за привреду Југославије и кроз састанке, на којима су третирана питања везана за рад одређених органа управе у области привреде.

Т. Миленковић

За период нешго дужи од 8 годша пронађено је на разшш странама и у зборнивдша објављено 668 загагсника са конференција и састанака, али ш је сигурно да су пронађени сви записшгци. Привредш савет се бавио свим привредним гаггањима земље, као пгго су: политика цена, повећање производње разних артикала и руда, откуп жита, меса, вуне, организација унутрашње и спољне трговине, трошкови производње, расподела сировина, хране и радне снаге, методологија планирања, извршење Петогодшпњег плана, радне норме, евнденција, инвестиције, сељачке радне задруге, одобравање девиза за увоз, сетва, изградња Новог Београда, сграни сгручњаци, урбанистички проблеми, снабдевање војске, стање железница u многим другим. О свему томе остао је дубок траг у објављеним зашсницима.

И ЗВО РИ ЗА ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ, П РИВРЕДНА ПОЛИТИКА ВЛАДЕ ФНРЈ, ЗА ПИ СНИ ЦИ ПРИВРЕДНОГ САВЕТА ВЛАДЕ Ф Н РЈ 1944-1953, приредили Миодраг

Грађа је приређена на једнообразан начин. Све књиге садрже спискове разрешених скраћеница које се пошпву у документима, документе (залиснике), регисгре личних имена и решстре географских назива. Прва књига уз све то поседује предговор са информацијама о настанку, начи53

ИЗВОРИ

ну и садржају деловања Привредног савета, као и шест прилога. Т. Миленковић

Владимир Дедијер, Д О К У М Е Н Т И 1948, књ. 1-3, Београд 1979. Збирка Документ и 1948, обухвата грађу у временском распону од 1943. до 1956. године. Грађа је распоређена у три тома. Први том има 132 документа, од којих су првих 28 из завршне ф азе рата и првих послератних година. Реч је о познатим актима који директно или индиректно третирају југословенско-совјетске односе. Осгали документи се односе на југословенско-совјетски сукоб током 1948. године. Ту је презентирана обимна грађа од започињања спора у јануару 1948, преко преписке између совјетског и југословенског партијског руководства, Резолуције Информбироа и реакције на њу, V Конгреса К П Ј, до даљег заоштравања и ескалаццје сукоба у другој половини те године. Други том садржи 93 документа из 1949, критичне године југословенско-совјетског сукоба. Т еж ш пге је стављено на другу половину те године, када је дошло до кулминације притиска земаља коминформа на Југославију. Ту су бројна сведочанства о граничним инциденгима, борби на дшшоматском плану, монтираним процесима Л. Рајку и Т. Костову, друга Резолуција Информбироа, као и активносги југословенске владе ради амортизације ових притисака и претњи. Трећи том садржи 111 докумената од којих се највећи део односи на период 1950-1953. године. О ва грађа третира питање повезивања Југославије са Западом, као и наставак сукоба са СССРом и другим источноевропским државама. Н а крају је дат избор докумената о процесу нормализације југословенско-совјетских односа (19531956), али и десетак докумената о каснијим догађајима, закључно са Титовим говором о односима са Кином из 1978. године.

54

Ц ела Збирка је приређена по јединственом методолошком принципу. Докуменги су сложени хронолошким редом, а иза сваког документа наведен је извор из којег је преузет. Текст докумената прате напомене о догађајима, појавама и људима чије је разјашњење приређивач сматрао неопходним. Н а почетку сваког тома дат је списак сраћеница и попис докумената са кратким садржајем, а на крају трећег тома регистар имена за целу Збирку. Предговор комплетне Збирке налази се на почетку првог тома. Ђ. Трипковић

ДО КУ М ЕН ТИ О С П О Љ Н О Ј п о л и т и Ц И СФ РЈ, Савезни секретаријат за иностране послове, Београд 1984-1993. У овом зборнику грађе приређени су само они документи који су раније појединачно објављени, а који на репрезентативан и веродостојан начин сведоче о главним правцима југословенског спољно-политичког деловања у раздобљу од 1945. до 1950. године. Документи су у 9 томова разврстани тако да су 1945, 1949. и 1950. година обрађене свака у по једном тому, а преостале године -1946,1947. и 1948, обрађене свака у по два тома грађе. Приређивање докумената се завршава са 1950. годином из чисто техничких разлога (недостатка финансијских средстава), па се очекује да ће бити настављено. Сваки том има свој посебан предговор, листу скраћеница, посебне напомене (лоциране на крају сваког појединачног документа) и посебан peniстар личних имена и предметни регистар. У Зборнику су објављени текстови из матичних архива (Архив Савезног министарства иностраних послова, Архив Југославије, Архив Ц К С КЈ и Архив Председника Републике), званичних публикација, стенографских белешки, као и из листа Борба који је био орган Социјалистичког савеза радног народа у обрађиваном периоду. Д. Богетић

ИСГОРИЈСКА ПЕРИОДИКА

АСТА IUGOSLAVIAE HISTORICA - Часопис који је Савез друштава историчара Југославије започео да издаје са циљем да на великим светским језицима (енглеском и француском) саопштава важније резултате постнгнуте у југословенској историографији. За превод и објављнвање су бирани текстови већ објављени у домаћој периодици. Уредншс часописа је био Иван Божић а Редакцију су сачињавали представшши историјских друштава из република (Милорад Екмечић, Иван Катарџијев, Василиј Мелнк, Есад Пашалић, Бранко Петрановнћ, Саво Скоко, Јарослав Шидак). Први број је изашао 1970. године са прнпозима на француском и енглеском језику. У студијском делу под насловом Прилози објављено је шест тексгова истакнутих аутора (Бранислав Ђурђев, Георгије Острогорски, Бого Графенауер, Јарослав Шидак, Дшшггрије Ђорђевић, Михајло Апостолски) о темама из дугог периода од средњег века до 1944. године. Часопис је имао још две рубрике: Библиографски билтен, испуњен у првом броју прегледом послератне југословенске литературе о 1848-1849. у Војводшш (Славко Гаврнловић), и Информације са прегледом историјске периодике из раздобља 1945-1966 (Мирослава Деспот). Часопис се угасио већ после првог броја, тако да је историјска наука остала без свога гласнпа на страним језицима. С. Ћирковић

АСТА HISTORICA MEDICINAE PHARMACIAE VETERINAE (1961), АСГА HISTORICA MEDICINAE STOMATOLOGIAE PHARMACIAE VETERINAE (1976), ACTA IIISTORIAE MEDICINAE STOMATOLOGIAE PHARMACIAE MEDICINAE VETERINARIAE (1981). Југословенско друшгво за историју медицине, фармације и ветеринарства (1955), које је окупило активне историофафе медицинских и природних наука у земљи, основало је свој часопис Acta historica medicinae phannaciae veterviae 15. октобра 1960. Прва свеска часописа изашла је 1961, а последња 1991. године. Главни уредници су били: Васо Бутозан, Слободан Ђорђевић, Андрија Депини, Радоје Тадић и Душан Мишков, а одговорни: Слободан Ђорђевић, Драгољуб Дивљановић и Дејан Лазић. Овај специјализовани часопис из историје здравствене културе, за протеклих 30 година континуираног излажења, објављен је у 41

свесци, са рубрикама: Оригинални радови, Саопштења, Осврти и ирилози, Научни скупови, Прилози књига, Допуне и исправке. Аутори радова су историчари здравствене културе, поред општих историчара, историчара уметности, етнолога, археолога, архивисга, библиотекара и др. Изводи су на француском, енглеском, немачком, руском, италијанском и шпанском језику. Тематика обрађивана у часопнсу обухвата: Здравствену културу у подунавским земљама до Другог светског рата; Медицинске школе у подунавским земљама и њихови узајамни утицаји; Болести и значајне епццемије у подунавским земљама; Народна медшџша у земљама Јужних Словена; Оригинални доприноси науци и приоритети југословенских лекара, фармацеута, ветеринара; Искуства страних лекара у југословенскнм земљама; Историја здравствене културе Дубровника и утицај Дубровника на развој медшџше, фармације и ветеринарства у југословенским земљама; Здравствена култура на обалама Јадрана и узајамни утицаји; Поморскн санитет кроз векове; Иконофафија историје здравствене кулгуре у југословенским земљама до краја XVm века; Превентива у историји здравствене културе Југославије; Историја природних лечилишта и купалингга у Југославијп; Историја здравствених услова становања у нашим крајевима; Цивилни санитет у Србији 1804-1918. године; Здравствена култура Беофада кроз векове; НОР - све теме везане за историју сашггетске службе 1941-1945. у Босанској Крајини, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Истри и Хрватском приморју, Словенији, Србији, Војводини, Македонији; Методика научноистраживачког рада у проучавању историје медицине, стоматологије, фармације и ветеринске медицине Југославије; Универзитетска настава из историје медшџше, стоматологије, фармације и ветеринске медицине на високим школама у Југославији. Ова тематика омогућава да се сагледају постигнути резулггати. Они откривају улогу часопнса у југословенској општој историофафији, а посебно у историофафији здравствене културе. БИБЈШОГРАФИЈА: С. Ђорђевић, БиблиоГрафија радова објављених у часопису Acta hist. ined. \stom. pharm. med. vet., 30,1-2 (1990) 143163. ЛИТЕРАТУРА: B. Гавриловић, Двадесет Година постојања и рада НДЗИЗКЈ, Acta hist. med. stom. phaim. med. vet., 16,1 (1976) 5-39: B. Гаври-

ПЕРИОДИКА ПЕРИОДИКА

ловић, Д. Живојиновић, 25 година иоаиојања и рада Савеза Н Д З И З К Ј (27. окт. 1955 - 27. окт. 19S0). Acta hist. med. stom. phaim. med. vet., 20,1-2 (1980)241-251.

ANALI ZAVODA ZA POVUESNE ZNANOSTI JAZU U DUBROVNIKU видети ANALI Ш STORUSKOGINSTITUTA U DUBROVNIKU

B. Гавриловић

ANALI UISTORIJSKOG INSTITUTA U DUBROVNIKU (ANALIНШ ) (sv. 1-12), Anali Historijskog odjela Centra za znanstveni rad JAZU u Dubrovniku (sv. 13 -16), Anali Zavoda za povijesne znanosti Istraživačkog centra JAZU u Dubrovniku (sv. 1726), Anali Zavoda za povijesne znanosti JAZU u Dubrovniku (sv. 27-28). Anali су почели да излазе 1952. као орган Хисторијског института Југославенске акаделшје знаности и умјетности, основаног 1949. године уместо палеографско-архивисгичке школе, установе која је требало да буде савезног, југословенског значаја, на нивоу постдипломских студија. Anali су мењали наслов у зависности од назива установе чије су гласило били, а овај се мењао у складу са разним организационим, најчешће бирократским и непотребним променама у одређеном периоду историје. Те промене се нису одразиле на програм и научни задатак Anala. Они су увек објављивали студије и расправе о питањима везаним са прошлошћу Дубровачке републике и њеног залеђа у најширем смислу речи. Зато се у Analvna налазе заступљене разне областн наука: помоћне историјске науке, историја (политичка, правна, привредна), историја медицине и фармације, архитектура, поморство, историја уметности, историја књижевности, демографија, етнологија итд. У Analima је сарађивао већи број научшгх радника са територије СФР Југославије, али претежно из Хрватске, највише из Дубровника, ретко из иностранства. ЛИТЕРАТУРА: Anali НШ 1 (1952) 487-495; I. Perić, Dvadeset i pet godina postojanja i rada Historijskog instituta JAZU u Dubrovniku, Anali HID 1314 (1976) 240-254; EJ l 2, 133 (M. Foretić).

ACTA HLSTORICO OECONOMICA IUGOSLAVIAE - Часопис за економску историју, излазн једном годишње у Загребу од 1974. До 1989. из 1шшо је 16 бројева. Издавање часописа покренули су чланови Комисије за економску историју Савеза друштава историчара Југославије. З а све време главни уредник часописа био је Иван Ерцег. Када су покренули часопис чланови Редакције су му наменили улогу ,,da potiče znanstvene radnike širom Jugoslavije па obradu ekonomske historije, da usmjerava i usklađuje njihov rad, da upoznaje preko svojih stranica u različitim oblicima stručnu i znanstvenu, domaću i inozemnu javnost o postignutim rezultatima u tom području, da potiče diskusije i saziva naučne skupove, da razvija i njeguje suradnju sa znanstvenim ustanovama i srodnim publikacijama u zemlji i inozemstvu“. Часопис je испунио све постављене задатке и окугаш бројне сараднике из земље и иностранства. Понгго су сарадници Acta били многи страни истраживачи то је допринело да се афирмише као часопис међународног карактера и значаја. Радови објавгвени у часопису односе се на разне теме из економске историје и обухватају сва раздобља — од средњег века до новог времена. Међутим, највећи број радова припада периоду од XVI до ХЕХ века. СТалне рубрике у часопису су: Знанствени радови, Рецензије и Прикази. Научноисграживачки радови страних сарадника објављени су на енглеском језику. Повремене рубрике у часопису су: стручни прилози, дискусије, хронике и часописи. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : N. Moačanin, Bibliografija Acta historico oeconomica Iugoslaviae knj. 1-10, Acta historico oeconomica Iugoslaviae 10 (1983) 179186. ЈШ ТЕРА ТУ РА: Riječ redakcije, Acta historico oeconomica Iugoslaviae 1 (1974) 7-8. P. Ћ ук

ANALI ZAVODA ZA POVIJESNE ZNANOSTI ISTRAŽIVAČKOG CENTRA JAZU U DUBROVNIKU видети ANALI HISTORIJSKOG INSTITUTA U DUBROVNIKU 56

Д. Синдик

ANALI HISTORUSKOG ODJELA CENTRA ZA ZNANSTVENI RAD JAZU U DUBROVNIKU видети ANALI HISTORIJSKOG INSTITUTA U DUBROVNIKL

ARKIV ZA POVJESTNICU JUGOSLAVENSKU (ARKIV), историјски часопис који je у Загребу издавало (1851-1875) Društvo za jugoslavensku povjestnicu, a уређивао га Иван Кукуљевић-Сакцински. Међу добротворима који су помогли издавање часописа био је и кнез Михаило Обреновић. И ако је био велики удео текстова које је приредио Кукуљевић, ипак је часопис окупио међународни круг сарадника, чији су прилози раз-

врставани у неку од рубрика (Политичка повјестнаца, БоГословје и црква, Књ 10кевност и умјетност, Правословје, Смјесице, Додатак). У средишгу интересовања су биле земље насељене Хрватима, али су објављивани и прилози о личносгима, појавама и старинама других народа, нарочиго историјски извори. У трећој књизи Arkiva објављен је латински превод тзв. Бранковићевог летописа, а у последњим књигама (V-ХП) објављени су изводи из Дневника Марина Сануда с краја XV и почетка XVI века са бројним весгима важним за српску исшрију. Скоро у свим књигама налазе се подаци из нзвора или описи старина који могу бити од корисги српском исгоричару. БИБЛИОГРАФИЈА: I. Kukuljević Sakcinski, Kazalo sadržaja svih XII knjiga Arkiva, Arkiv 12 (1875) 1-8 ЈШТЕРАТУРА: Arkiv za povjestnicu jugoslavensku, EJ l 2, 221-222 (G. Novak). C. Ћирковић

АРХИВ ЗА АРБАНАСКУ СГАРИНУ, ЈЕЗИ К И ЕТНОЛОГИЈГУ. Интересовање за прошлосг Арбанаса појачано је уочи стварања Албанске државе 1913. године. Умножила се литература о албанском шггању. Списи са политичким нагласком насгајали су произвољно, без сигурног ослонца на изворној грађн. Штампањем Acta Albaniae, узорног издања које су приредили Лајош Талоци, Константин Јиречек и Милан Шуфлај, истраживачи су добшш изворну подлогу за изучавање средњовековне историје Арбанаса. Уједињењем југословенских народа „осетио се и код нас јачи пнтересза исгагпшање прошлости, обичаја и језика старих наших суседа Арбанаса, чија је историја кроз векове била у врло тесној вези са историјом српског народа“ (X. Барић). Зато је покренут Архив као часопис који би организовано и систематски подстицао студије историје, археологије, језика и фолклора Арбанаса. Редакција је, пре свега, имала у виду проучавање српско-арбанаских односа, затим веза Арбанаса и предсловенских народа на Бажанском полуострву. Архив као „први албанолошки часопис уопште“, покренули су Тихомир Ђорђевић, власшж, и Хенрих Барић, уредник. Они су објавили свега три годишта: 1,1-2 (1923); П (1924) и Ш, 1-2 (1926). Прву свеску четвртог годишта објавио је 1969. Албанолошки институт у Приштини. Иако је кратко време излазио, часопис је окупио познате домаће и стране истраживаче. Поред уредника у Архиву су објављивали Петар Скок, Карл Трајмер, Норберг Јокл, Глиша Елезовић, Веселин Чајкановић, Владислав Петковић, Петар Колендић, Алфредо Тромбети, Карло Таљавини, Милан Будимир, Карел Опггир, Никола Банашевић.

Сарадници Архива били су исгоричари Станоје Станојевић, Владимир Ћоровић. Ћиро Трухелка. М ижо Кос, Мита Костић, Драгутин Анасгасијевић, Милан Шуфлај, Александар Соловјев и Впктор Новак. Преко Критика и Бележака часопис је пратио домаће и стране студије нз албанологије. Његово коришћење олакшава предметни регистар, регисгар речи по језицима, као и peniстар личних нмена и географских назива. Ј1ИТЕРАТУРА: Т. Ђорђевић, X. Барић, Уводна реч, Архив 1,1-2 (1923); Од издавача, Архив 4,1 (1969); ЕЈ 1,202 (М. Budimir). Р. Михаљчић

АРХИВ ЗА ИСГОРИЈУ ЗДРАВСГВЕНЕ КУЈГГУРЕ СРБИЈЕ (АРХИВ ИЗКС). У оквнру Научног друштва за историју здравствене културе Југославије (Научног друштва ИЗКЈ) основана је Секција СР Србије 25. марта 1965. Насганком Савеза Научног друштва ИЗКЈ (1977) она прерасга у Научно друштво за историју здравствене културе Србије. Научно друпггво ИЗКС покреће свој часопис Архив за историју здравствене културе Србије чија је прва свеска изашла 1971—(1972) 1,1, а последња 1991 (20) 1-2, с рубрикама: Оригшшлни научни радови, Научна саопштења, Прилози и белешке, Из нашег друштва, У спомен, БиблиоГрафија. Изводи су на француском, енглеском, немачком и руском језику. Аутори радова су историчари медицине, стоматологије, фармације и ветеринске медицине, поред историчара, историчара уметносги, етнолога, археолога, архивисга, библиотекара. Главни и одговорни уредници били су: Драгољуб Дивљановић (за прве бројеве) u Слободан Ђорђевић. Уређивачки одбор: Слободан Ђорђевић (председник), Драгољуб Жнвојиновић, Вера Гавриловић, Драган Ступар, Сребрнца Кнежевић, Будимир Павловић, Небојша Ристић, Светислав Поп-Ценић. У почетку рад Научног друштва И ЗКС се одвијао у оквиру симпозијума: Медицински терминолошки проблеми (Београд 1966); Српска средњовековна медицина (Београд 1967); Здравствено просвећивање (Београд 1968); Демографска кретања и здравствене прилике у Србији (Београд 1970); Страни здравствени радннци у XIX веку у Србији (Београд 1970); Лекари и здравсгвено просвећивање у општој култури Србије (Београд 1971); Историјски осврт на здравствену културу у Лесковцу и јужном Поморављу (Лесковац 1973); Здравствена ку.пура Бешрада (Београд 1975). Осим тога, на редовним научним састанцима Научног друштва И ЗКС саопштавани су радовн из: палеоантропо-патологије, етно-медицнне. 57

ПЕРИОДИКА ПЕРИОДИКА

средњовековне здравствене културе, ослободилачкнх ратова Србије 1876-1918, Народноослободилачког рата 1941-1945, а објављпвани су у часопису А р хи в за историју здравствене културе Србије (1971-1991). Т ем атж а обухвата историју српске медицине, стоматологије, фармације и ветеринске медицине и улогу часописа у српској општој историографији, а посебно у историографији здравствене културе.

казује:,Д ак о је сваком родитељу тежак расганак с децом, тако је исго и са нама тешко расгајање и са њиме... А нгга ћемо, када се и на нас могу односити речи св. Јована: ’K својима дође, и своји га не примише’. Што Архив пресгаје излазити, пада велика кривица на нашу Јерархију, која ни у чему није га потпомогла, ни морално ни материјално", закључује сетно прота Димитрије Руварац 1923. године.

Б И БЛ И О ГРА Ф И ЈА : Д. П оп-Ценић и сарадници, Библиографија „Архив за историју здравствене култ уре Србије “1971-1990, Архив И ЗК С 19,1-2 (1990) 177-186. Ј1ИГЕРАТУРА: В. Гавриловић, Двадесет го дина постојања и рада Н Д З И ЗК Ј, Acta historica medicinae stomatologiae pharmaciae veterinae 16,1-2 (1976) 5-39.

ЈШ ТЕРАТУРА: Б. Цисарж, Један век периодичне штампе Српске православне цркве, IА -М , Београд 1986,34.

B. Гавриловић

А Р Х И В З А И С Г О Р Ш У С РП С К Е П РА В О С Л А В Н Е Ц Р К В Е К А РЛ О В А Ч К Е МИТР О П О ЈШ ЈЕ почео је да излази 18. октобра 1911. у Сремским Карловцима. У првој години (1911) нзлазио је као додатак Српског митрополијскоГ Гласника на једном нггампаном табаку (16 страна). До краја прве године изашло је 12 бројева. Године Д (1912) А р хи в је излазио два пута месечно (1-24), а године Ш (1913) излазио је у тромесечним свескама. Свеска 4 за годину IV (1914) изашла је тек 1923. године благодарећи материјалној потпори Управног одбора српских православних манастира и Епархији пакрачкој. Уредник часописа био је, све време његовог излажења, учени прота Димитрије Руварац. Власници овог гласила били су: Народни црквени фонд за прву годину излажења, а од другу године па до краја излажења власник и уредник био је прота Д. Руварац. У уводном слову првог броја А рхива речено је нгга је све био разлог да се покрене овај историјски часопис. П рота Димитрије, поред осталог, каже: ,Ј1отреба таквог Архива осећала се код нас одавно... Јер без грађе, не да се написати објективна историја ни наше карловачке милрополије, а ми још много ш то-шта не знамо, а много и много знамо погрешно и из ње и у њој“. П окретањем овог часописа прота Д. Руварац имао је само једну намеру: да обиље архивске грађе везане за прошлосг Српске цркве, као и Карловачке митрополије, угледа светлосг дана и да се тај изворни материјал сгави на располагање свима који се интересују за духовну и националну прошлосг на простору преко Саве и Дунава. Нажалосг, у четвртој години излажења А рхив је замро. У „Опронггају са читаоцима Архива“ прота Д. Руварац, главни уредник и власник,

58

С. Милеуснић

А РХ И В З А П Р А В Н Е И ДРУШ ГВЕНЕ Н А У К Е (А РХИ В ПДН), најсгаријн часопис ове врсге у Србији, излази од 1906. годше, са прекидима због два светска рата. Прво коло часописа обухвата период 1906-1914, друго 1920-1940, а треће од 1945. до данас. До 1933. издавач Архива био је Геца Кон, затим Правни факултет у Београду, а од 1946. издаје га Савез удружења правника Југославије, односно Удружење правника Југославије. До 1946. године часопис је штампан ћирилицом, потом латиницом, од 1996. поново се штампа ћирилицом. Током прва два кола, часопис је излазио једанпут месечно, а после Другог светског рата излази тромесечно. Први уредници Архива били су др Косга Кумануди и др Драгољуб Аранђеловић (1906-1911), а његов власник, номинално, био је обично најсгарији члан факултетског савета. Каснији уредници бшш су др Косга Кумануди (1911-1912), др Чедомиљ Митровић и др Косга Кумануди (1912-1914), др Чедомиљ Митровић (1920-1933), др Михаило Илић (1933-1940), др Ђ орђе Тасић (1940), др Јован Ђорђевић (1945), Моша Пијаде (1946-1952), Моша Пијаде и др Јован Ђорђевић (1952-1957), Милош М ш и ћ и др Јован Ђорђевић (1957-1963), др Јован Ђорђевић (1963-1990) и др Миодраг Јовичић од 1990. У највећем делу свог посгојања А рхив доноси расправе, грађу, документацију и приказе из разних обласги правних наука, али садржи и материјал из других друштвених наука, посебно из политологије, економије, социологије и исгорије (нарочито правне). Поред српских и југословенских, у А рхиву сарађују и страни научни радници. Сваки четврти број доноси садржај радова из протекле године, а у броју 1-2 од 1986. године, објављеном поводом осамдесете годишњице, дат је садржај свих дотадашњих бројева Архива, као и регисгар аутора чланака. Идентичан садржај објављен је 1996. године, када је обележена 90. година посгојања часописа. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : Садржај досадашњих бројева „Архива " 1906-1976, Архив П Д Н 70,1-2

(1976) 235-322; 1906-1986, 80,1-2 (1986) 345-452; 1906-1996,90,1-3 (1996) 751-896. ЛИТЕРАТУРА: Н Е 1, 76 (У. Цонић); ЕЈ 1, 203 (В. Nikolajeviđ); Sedamdeset godina „Arhiva" (uredništvo), Архив ПДН 1-2 (1976) 3-6; M. Јовичић, Деведесет Година Архива за правне и друштвене науке, Архив П Д Н 1-3 (1996) 7-20. С. Шаркић

АРХИВИСГ, сгручни архнвистички часопис покренут у Београду 1951. годше као орган Главног архивског савета Југославије. Од 1953. је био орган Савеза архивских радника Југославије, а од 1969. је излазио као часопис Савеза друшгава архивских радаика Југославије и архива у Југославији. Први уредник је био Душан Пангелић, а међу члановима Редакције били су и истакнути историчари Јорјо Тадић, Никола Шкеровић, Фердо Хауптман и Јован Марјановнћ. До краја излажења часописа редакцију су сачињавали представници архива свих република СФРЈ, а главни уредник се мењао по истом пришџшу. У почетку се Архивист превасходно бавио теоријским, методолошким и организационим m тањима из области архивнстике и примарних функција архнва. То је и разумљиво с обзиром на то да су архивн бшш још увек у формирању и да се архивистика налазила тек у повоју. Међутим, од 1955. преовлађују радови из архивистичке теорије и праксе као и стручни научни радови из историјске науке. Поред ових врста текстова Архивист је до краја излажења имао још неке сталне рубрике као што су: реферати са стручних саветовања, прнказн публикација, расправа и чланака, прикази изложби, библиографије, прилози и написи из области архивског законодавства. Својим прилозима Архивист је одсликавао и степен развоја архива и архивистике код нас, али га је истовремено и усмеравао и проширивао круг сарадиика и читалаца. Поред архивиста из свих рспубличких и покрајинских архива у часопису су врло често сарађивали својим радовима истакнути историчари. С краћим прекидима, због финансијских разлога, Архивист је излазио од 1951. до 1989. године. Излазио је два пута годишње или као двоброј. Објављено је укуш о 39 свезака. БИБЈШ ОГРАФИЈА: БиблиоГрафија Архивиста 1951-1961, Архивист 12, 1 (1962) 187-210; 1962-1971,23,1-2 (1974) 198-213 (Д. Филшовић). ЈЈИТЕРАТУРА: После десет Година, Архивист 1 (1962) 7-9; И. Јанча, Извешпшј редакције „Архивиста ", Архивист 1-2 (1968) 56-59. Ј. Веселшовић

АРХИВСКИ ПРЕГЈ1ЕД почео је да излази јула 1955. године. Часопис је нередовно излазио због честих финансијскнх проблема, а доживљавао је и промене у називу, облику и садржшш. И поред тога ПреГлед је одиграо значајну улогу у развоју наше архивске службе. Први број ПреГледа изашао је као орган Исгоријских архша НР Србије. Као такав, у облику тромесечног билтена излазио је две годше: 1955 (3 броја) и 1956 (4 броја). Његов основнн задатак био је да решава стручна и организациона питања архнва и архивске службе, да буде допуна Архивисту, часопису који се више бавио теоријским шггањима и који, с обзиром на његове савезне оквире није могао улазити у ш оге конкретне проблеме појединих архива. Часопис је био подељен на одељке у којима су објављивани чланцп из архивистике, о раду регистратура, о гшсању хронж а и летописа, о акгуелшш пропагандним акцијама-,дгедељама архива”, организовању стручних семшара и течајева. У жељи да побољша квалитет часописа, Друштво архивскнх радника СР Србије покренуло је нови архивистички часопис, годшпњак Архивски алманах. Према новој концепцији часопис није доносио само шформације о постојећем стању већ критичке приказе проблема и карактеристичних појава. Алманах је почео да објављује и чланке из историје Србије од којих се највећн број односио на политичку и културну ncropiijy Србпје XIX и XX века. Уз учешће великог броја сарадника историчара са шститута и Филозофског факултета, својим прилозима у Алманаху учествовали су и књижевници Иво Андрић и Добрица Ћосић. Крајем 1963. годше Редакција је донела одлуку да се обустави издавање часописа уз образложење да се он постепено претварао у историјски часопис и више се бавио историографијом него архивистичким проблемима. У периоду 19581962. објављена су четири броја (1958 -1,1960 - 2, 1962-1). Друштво архивских радника Србцје покренуло је 1964. нови часопис, вративши му pamiju назш Архивски преглед. Његов задатак био је да објављује чланке који се баве проблематиком архива и архивске службе, да прати развој и рад архива, даје шформације о грађи и приказе архивских публикација и да обавештава о свим архивским манифестацијама у Републици. Архивски преГлед као орган Друштва архивских радника и архива СР Србије излази од 1964. једном годишње. Последњи број је изашао 1991. Иако су пршремљени наредни бројевн. онн се нису још појавили због недосгатка материјалних средстава. ЈШТЕРАТУРА: Архивски преглед 1 (.1955) 1-2; М. Миловановић, Архивски преГлед. Ар-

59

ПЕРИОДИКА

хивист 3 (1955) 38-39; Архивски преглед 1-2 (1964) 7. Ј. Веселиновић

ARCHIV FUR SLAVISCHE PHILOLOGIE (AlSlPh), АрхЈШ за словенску филологију, часопис који је 1876. основао Ватрослав Јагић и уређивао са мањим или већим бројем сарадника до 1920. године. До гашења часописа 1929. године објављена су 42 обимна тома, знатан број је изашао у две свеске, али са једном пагинацијом. И ако по наслову и програму филолошки часопис, Arhivje значајан за чигав низ научних дисцишпша које се баве словенским светом. Од почетка па до Првог светског рата Arhiv је био централни орган за славистику у шнроком смислу, тако да поред језика и књижевности укључује и етнологију и старине. За историчаре су важни не само многобројни текстови и докуменги, већ и студије историчара које су у Arhivn добиле месга. Крајем XIX века излазиле су у Arhivu докторске дисертације тадашњих младих нсгражнвача као нпр. Ј. Радонића о Сандаљу Хранићу или С. Станојевића о Константину Филозофу. И водећи историчари онога времена као И. Руварац, С. Новаковић, К. Јиречек, поверавали су своје радове Arhivu. Јака страна часописа била је поред високог нивоа научности и широка заступљеност свих делова словенског света и његове тематике. О на је била постигнута захваљујући околности да су се око часописа у току скоро пола столећа окупшш сви значајнији научници из словенских земаља и тадашњих великих научних и универзитетских центара. После Првог светског рата у последњих неколико томова Ariiiv је постао орган слависта из западноевропских земаља. Часопис је излазио у Берлину на немачком језику, али су прилози објављивани и на другим светским и свим словенским језицима. Поједини томови имају исцрпне регистре, а преглед садржаја првих тринаест годшпта објавио је F. Pastmek, Bibliographische Ubersicht iiber die slavische Philologie 18761891, Berlin 1892 (објављено као Supplementband Архива и представља истовремено регистар томова 1-13). Током прикупљања грађе за ретроспективну библиографију расправа и чланака (BLZ) Arhiv је третиран као домаћи часопис, па су прилози о тематици која се односи на Југославију и њене народе систематски ексцерпирани. ЛИТЕРАТУРА; ЕЈ l 2, 221-222 (Ј. Hamm); К. Gtinthe, Archiv fiir slavische Philologie. Gesammtinhaltsverzeichnis, Berlin 1962. C. Ћирковић

ПЕРИОДИКА

BALCANICA je покренута 1970. као годишњак новооснованог (1967) Балканолошког института САНУ. Према првобитној замисли Редакције, у њему се објављују расправе „из свих домена балканологије, у посебним рубрикама посвећених археологији, историји, лингвистици, етаологији, социологији, историји књижевности и уметаости, економији и праву“. У засебном одељку налазе се прж ази, критике, рецензије, библиографије и новости из света балканологије. Часопис штампа радове домаћих и страних научника, на српском и на светским језицима. Уз поједине прилоге налази се и резиме. Часопис су уређивали Васа Чубриловић, Мехмед Беговић, Радован СамарџзЉ, Милка Ивић и Никола Тасић. Првобитна сврха часописа као гласила Балканолошког института је од броја 4 (1973) до броја 11 (1980) била унеколико проширена тиме нгго је постао орган Координацијског међуакадемијског одбора за балканологију Савета академија наука и уметаости и балканолошких института. Поједини бројеви часописа су посвећени: 1 (1970) П међународном конгресу балканских студија, 8 (1977) 80-годишњици Васе Чубриловића и 13-14 (1982-1983) 60-годишњици Радована Самарџића. До сада је изашло 25 бројева. Б И Б ЈШ О Г Р А Ф И ЈА Ђ. С. Костић, Преглед садржаја часописа Balcanica 1-Х, 11 (1980) 233259; Преглед издања (Balcanica 1-ХХ), 21 (1990) 383-400. С. Пириватрпћ

BYZANTINOSLAVICA, чешки часопис који је 1929. покренуо Словенски институт у Прагу. Осим прекида за време Другог светског рата (1939-1945) часопис излази редовно. Сваке године се објаве две свеске које чине један том. Најновији број је 55 за 1994. годину. Уредник до 1939. био је Милош Вајнгарт, потом од 1946. год^ше Бохуслав Хавранек, Николај Окуњев (само до 1949) и Милада Паулова, а од 1951. до 1958. године Б. Хавранек. Затим је Антоњин Достал водио часопис у периоду 1959-1969, Б. Хавранек поново од 1970. до 1974, а Б. Засгерова од 1975. до 1987 (од 1986. са Франтишеком Хејлом). Лубомира Хавликова и Ф. Хејл били су уредницн 1988-1989, а од 1990. на том месту је Владимир Вавжинек. Словенски институт, који је утемељио овај часопис, био је угашен 1963, али је обновљен 1992. тако да данас поново издаје овај часопис. Премда је био замишљен првенствено као гласило окренуто визангијско-словенским односима, пре свега проблемима словенске филологије и лингвистже, у послератном раздобљу часопис је умногоме проширио поље свога рада, тако да данас представља један од најважнијж међуна-

родних органа за проучавање целокупне византолошке тематже. Осим научних радова, који су писани на главним светским језицима и односе се на готово сва питања византијске историје, часопис има и одељак предвиђен за пржазе и критике. Међутим, веома је важно да се преко разгранате мреже сараднжа из значајнж византолошкж средшпта крајње брижљиво прати одговарајућа научна продукција. Тако драгоцена, библиографнја, подељена у тематске целине, заузима знатан део просгора у часопису и у њој су наведени углавном сви радови из византологије који се појаве у свету. У сакупљању ове библиографије, која се по много чему може упоредити са оном у најстаријем византолошком часопису Byzantinische Zeitschrift, учесгвују и наши научницњ ЛИТКРАТУРА: Г. Л. Курбатов, Исторш Biaamnuu (Историографин), Ленинград 1975, 181-183; ЕЈ 22, 598 (Ј. Hamm). Р. Радић

БОГОСЛОВЉЕ излази од почетка 1926. године као „Орган Православног Богословског факултета у Београду". Основан је материјалном потпором српског патријарха Димшрија и излазио је до краја 1940. Обновљен је 1957. у новој серији са двосгруким означавањем годпна излажења (1/16). До Другог светског рата (прва серија) излазиле су четири свеске годишње, а после рата (нова серија) излази два пута годишње. Први уредник Богословља био је Димитрије Стефановић који је уредио петнаесг годишта (115), од 1926. до 1941. годше. Обновљену серију уређивао је Редакциони одбор од три члана: Димитрије Димитријевић, одговорни уреднж, Чедокшр Драшковић и Благота Гардашевић, сва тројица професори Богословског факултета. У уводнжу првог броја Богословља, насловљеном Наша Прва реч, назначен је и програм овог богословског гласила у коме се каже да је то „чисго научни богословски часопис" који ће доносити: ,,а) расправе и члаж е богословске, а онда и философске садржине, ако су у вези са богословском науком, хришћанском вером и црквом; б) прж азе и оцене у првом реду богословскж научн ж дела и часописа, затим дела философскж и историјских, који су у вези са богословском науком; в) најновију богословску литературу". Поједини бројеви овог часописа посвећени су обележавању значајнж догађаја: БоГословље, година 24 (39), свеска 1 и 2 за 1980. годину, у целини је посвећено Богословском факултету и професорима ове високошколске установе Српске цркве. Поред сажетог исгоријата овог факултета, који је сачинио протојереј др Душан Кашић, дати су

животописи еминентнж професора овог богословског училшнта са библиографијама њиховж радова; БоГословље, година 33 (47), свеска 1 и 2 за 1989. годину, посвећено је 600-годшињици Косовске битке (1389-1989) и хиљадугодншњици крпггења Русије. За годпну 1992 (35-50), свеска 1 и 2, БоГословл>е је штампано на умањеном формату 14,5 х 20,5 цм, умесго уобичајеног формата 17 х 24 цм. БоГословље важи као најбољи теолошки часопис (посебно серија до Другог светског рата) у Српској православној цркви. Аутори су углавном професори Богословског факултета са тексговима богословске садржине и исгоријским штивом из прошлосги хршпћанске, односно Српске православне цркве. Готово сваки од бројева садржн и пржазе значајнж богословских дела објављенж код нас и у свету. Редовни су резимеи на немачком и руском, а у последње време и на енглеском језику. Богословље излази и даље, али нередовно. Главни и одговорни уредшпс је др Прибислав СиШ1ћ, професор Богословског факултета. БИБЛИОГРАФИЈА: БоГословље I-XV, 1926 -1940. БиблиоГрафски преГлед, Богословље 5 (20) 1-2 (1961) 127-142; I-IV (XVI-X1X) 1957-1960, 142-146 (Љ. Никић); 30 (44) 1-2 (1986) 177-219 (Б. Гардашевић). ЛИТЕРАТУРА: Б. Цисарж, Један век периодичне штампе Српске православне цркве, IА -М , Београд 1986,35 и 36. С. Милеуснпћ

БОКА - Зборнж радова из науке, културе и умјетности 1-20 (1969-1988). П рвж пет свезака Зборнжа издао је Завичајни музеј у Херцег Новом, затим је издавање преузела Самоуправна интересна заједннца културе и науке Херцег Нови (од бр. 6-7 до бр. 19), а од броја 20 Зборник шдају Архив Херцег Новог, Градска библиотека и Завичајни музеј. Зборнж излази као годшпњак, с напоменом да су објављена три двоброја (6-7,1314, 15-16), а у свескама 10-2 (1979) и 18 (1988) штампана су акга са научнж скупова (Валоризација природних боГатстава Боке Которске у функцији туризма и Културно-историјски споменици Боке Которске и туризам). Зборник је покренут с намером да подстакне истраживања Боке и објављује научно-стручне радове из историје, псторије уметности, археологије, етнологије, књижевности, природнж наука, туризма и да прати савремена културна збивања у овом крају. Иако је замшпљен као часопис оппггег типа, претежан број радова штампаних у Зборнику, посвећен је прошлости Боке Которске. Ниједан период историје овог краја ннје запо-

61 60

ПЕРИОДИКА

стављен. Редакција је успела да окупи завидан број сарадника из других места (Војислав Ђурић, Јован Ковачевпћ, Коста Милутшовић, Богумил Храбак, Стјепан Ангољак, Јован Бојовић, Ђурђица Петровић, Глшхзр Станојевић). Преко повремене рубрике Прикази, Зборник прати научну продукцију о Боки Которској. Bibliografija „Boke " - zbomika radova iz nauke, kulture i umjetnosti 19691979, објављена je у свесци 12 (1980) 299-322. Зборник су уређивали Илија Пушић, Лазар Сеферовић, Марија Црнић-Пејовић, а последњу свеску уредио је Милан Сцјерковић. ЈШТЕРАТУРА: Бока - зборник радова из науке, културе и умјетносги 1 (1969); Riječ-dvije urednika, Бока 6-7 (1975) 5; Deset godina zbomika „Boka", Бока 10 (1978)5. Р. Михаљчић

БОСАНСКА ВИЛА - Лисг за забаву, поуку и књижевносг. Босанску вилу покренула су 1885. четири млада учитеља: Никола Т. Капшковић, Божидар Никашиновић, Н жола Шумоња и Стево Калуђерчић, као ,дшст за народ“ који би служио као „сгожер" културно-просвјетних снага босанскохерцеговачких Срба. Лисг је, према првобитној замисли, требало два пута мјесечно објављивати чланке забавног и поучног карактера - у прози и стиху - а своју грађу црпсги из народног живота окупираних земаља, без намјере да третира политичка, вјерска и национална питања. Већ први број Босанске виле који се појавио 15. децембра 1885. јасно је наговијесгио физиономију лисга која ће се, у својим основним цртама, сачувати све до неколико годана пред крај његовог излажења до кога је дошло 15. јуна 1914. године. Међутим, идеју о повезаносги и међусобној условљеносги друштвеног и књижевног жшота часопис неће напусгити у свих 28 годишта свога посгојања. Књижевш дио материјала објављшан у овом лисгу био је најчешће посвећен његовању и сгимулисању домаће, посебно, народне књижевносги која је - уз бројна предања, обичаје, исгоријске и културне споменике - била најпогодније средсгво истицања српске народне традиције и подизања националне свијесги. Поред књижевносги, посебну пажњу привлачшш су разни поучни чланци го медицше, васгоггања и домаћшсгва. Што се тиче културне и друштвене хронике - у којој је Босанка вила била најборбенија - ова је била најагилнији пратилац културно-политичких догађаја, не само у Босни и Херцеговиш, него и у Србији и Хрватској, нарочито ако су ти догађаји имали везе са босанскохерцеговачким Србима, не губећи никад из вида потребу за јединством читавог српског народа и његовим заједшчким штересима.

62

ПЕРИОДИКА

И, најзад, у својој врло данамичној рубрици Хронике, она је покретала и бранила многе позитивне иницијативе и идеје: почев од оне о подизању споменжа Сими Милутиновићу Сарајлији у Сарајеву, па до отварања школа и у најзабитијем српском селу на подручју Босне и Херцеговше. За своје редовно и континуирано излажење, Босанска вила има понајприје захвалити поменутим оснивачима и главшм уредницима: Б. Никапшновићу (16.ХП 1885-16.V 1886), Н. Шумоњи (l.VI 1886-l.H 1887) и Н. Т. Кашиковићу (1.ХП 1887—1.V I1914) - коме су у уређивачком послу посебно помагали В. Ћоровић (1910) и П. Кочић (1911) - који су хтјели, знали и умјели да јој обезбиједе ,цлас“ неоспорно најквалитетнијег босанскохерцеговачког часописа крајем XIX и почетком XX вијека. БИБЈШ ОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 10-11, 512, 587,602,606,624,636,867,892,904,968,1200,1257, 1350,1372,1381,1406a, 1709,2155,2168,2174,2650, 2674,2701,2711a, 2714,2772,2783,2791,2930,3170, 3199; Д. Ђуричковић, Босанска eitna 1885-1914. Библиографија I, П (1975). ЛИТЕРАТУРА: Н Е 1, 229 У. Цонић; ЕЈ 1, 573; Љ. Стојановић, Босанска eiuia, Учитељ 11 (1892) 489-491; Н. Кашиковић, Босанска eiuia, Босанска вила 2 (1896) 21-23; Ј. Скерлић, Босанска вила у 1908. Години, СКГ 31,3 (1909) 235-237; В. Ћоровић, О двадесетпетоГодгиињици Босанске виле, Босанска вила 27,1 (1912) 1-3; Ч. Стефановић, Босанска eiuia и национална акција, Просвета 21 (1937) 67,417-421; Ј. Радуловић, Босанска вила у културном животу Босне, Књижевност и језик у школи 2 ,2 (1955) 97-112; Т. Kruševac, Osnivanje i prve godine Bosanske vile, Prilozi za izučavanje istorije Sarajeva, Sarajevo 1963; M. Rizvić, Kfii'evna kritika u Bosamkoj vili, Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu 2 (1964) 337-401; Д. Ђуричковић, Босанска eiuia, књижевноиапоријска студија, Свјетлосг, Сарајево 1975; Е Ј 22, 99 (М. Papić). Ђ.Тош ић

БРАНКОВО КОЛО је почело да излази јула 1895. у Сремским Карловцима, и то, до краја 1911. годше једанпут недељно, а од 1912. до почетка Првог светског рата полумесечно. Покретач, први власник, уредник и издавач, био је Паја Марковић-Адамов. Годше 1905. одговорни уредник постао је Милан Будисављевић, који је после Марковићеве смрти (1907) преузео уређшање часописа. Од 1912. до краја јула 1914, када је лист престао да излази, на положају главног уредника налазио се Драгутин Ј. Илић, док је одговорни уредник био Душан Котур. Поред уредника, од 1911, постојао је и Уређивачки одбор, сачињен од војвођанских књижевнжа.

Лист за забаву, поуку и књижевност, Коло је, поред Летописа Мапице српске, био најбољн часошс у Срба у Угарској, који је настављао традицију богате српске књижевне периодже. Окупљао је гсггово све познате српске књижевнже, како из јужне Угарске, тако и из других крајева насељених Србима. Његово уредншптво је одржавало непосредну везу и са шсцима и културним радницима из других јужнословенских крајева, посебно са Хрватима, а лист је имао претплатшпсе из свих области српскохрватског језичког подручја. Уређивано са пуно књижевног укуса и разумевања, Коло је током свог седамнаестогодишњег излажења нмало богату и разноврсну садржину. Њен претежни део посвећен је домаћој и страној, преведеној белетрпстици. Код поезије, лист је првенствено поклањао пажњу „проверешш вредностима", док су се ретко на његовим страницама могли наћи модернији песници. Од до.маћих песнжа, најзначајније месго заузимао је А. Шангић, а од страних, поред Бајрона, Љермонтова, Петефија, Игоа и других класжа, штампана је и понека песма Бодлера, Рилкеа и др. Прозни прилози - романи, пршоветке, драме, чланци, расправе, путописи, пржази, оцене - представљају највећу вредност листа. Од првих бројева, објављивана су нека значајна, данас класична, дела писаца реалнста. Модернији слух дошао је до нзражаја и у преведеној прози, где су преовладавали руски класици. Досга вредних прилога из области културе, нсгорије и нсгорије српске и светске књижевности, као и драгоцену архивску грађу, лист је објавно захваљујући Тихомиру Осгојићу. Физиономију листу давала је и рубржа Занимљивостш из друиипвеноГ живота - преглед нових књига, белешке о уметности (изложбе вајарских радова, слжарство, музжа, скулптура, позоршите), филологија, филозофија, етнографија, топографија. Ннсу занемарене ни новости из природних наука. ЈТИТЕРАТУРА: НЕ 1,263 (У. Цонић); ЕЈ 2, 185 (Т. Militar); JKJI, 49-50 (В. Мипшчевић); ЕЈ 22, 406-407 (L. Dotlić).

(књ. 15-31). У Браству су сарађивали многи истакнути научни и културни радницн различитих профила тога времена. Објављен је велики број књижевних, исгоријских, географских, фолклористичких и других студнја и чланака. Долазак др Јована Хаџи-Васиљевића за уредн ж а (1921-1940), значајно је доприпео да исторнјске теме добију много вшне простора. Часопис је био отворен за широк круг југословенских научника тога времена, што му је подигло квалнтет. Од познатих историчара сарађшали су: Љ. Ковачевић. Ст. Станојевић, В. Јовановић, В. Ћоровић, Ф. Шишић, В. Јагић, Ф. Кос, Г. Елезовић, В. Чубриловић и др. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Шта има у ранијим Браствшш (I-XVI), Браство25 (1931) 1-9. Ј1ИТЕРАТУРА: N E 1,263 (U. Džonić). А. Лолић

BULLETTINO DI ARCHEOLOGIA E STORIA DALMATA (BULLETINO ...); VJESNIK ZA ARHEOLOGUU I HLSTORUU DALMATINSKU (ВАХД), јесте најстарији археолошки часопис са простора претходне Југославнје, публжован на италијанском (до 1916, односно 1922) и нашем језику (од 1920), када мијења име у Vjesnik (VAHD). Излази у Сплиту од 1878. и гласшпс је Археолошког музеја. Видљиве су три етапе у трајању B=V: од 1878. до 1923. златно доба часописа; од 1926. до 1981. нередовитост излажења и напуиггање програмских основа из 1878. и од 1983. настојање да се достигау успјеси из првог периода, сталност у објављшању и иновације у опреми чланака. Значајан залог интернационалној мисији публикације јесте узимање италијанског језж а (у прва 43 свеска) за службени језик, који је у XIX столећу био дипломатски је зж археолошких студпја. Тиме је омогућено ангажовање водећих европских археолога, у првом реду на темама из прошлосги Балканског полуосгрва. Зато је B=V убрзо П. Кресгић и постао “spona između ognjišta stare dalmatinske civilizacije i evropske javnosti". Европску афирмацнју B=V постиже за дугогодишњег уреднжовања дон Фране Булића БРАСГВО, периодичш часопис, орган Друш(1884-1928), када је часошс посгао н monumentum тва св. Саве излазио је у Београду од 1887. до 1941, aere perennius. са дужим прекидом од 1911. до 1921. годане. У куш о је изашла 31 књига, од тога су дво- . Уредшчко мјесто уз Ф. Булића обављалп су броји: 1902 (9-10), 1908 (12-13) и 1921 (15-16). М. Главинић (први уредшпс), али и Ј. Алачевић, Преглед садржаја ,ДИта има у ранијим бројевиМ. Абрамић, Д. Рендић-Миочевић. М. Сунћ, М. ма“, књига 1-24, налази се у књизи 25 (1931) 4-9. Николанци, Б. Габричевић, Ж. Рапанић, Б. Кпригш , Н. Камби и Е. Марш. Уредници су били: Милован Р. Марижовић и Петар П. Ђорђевић (књ. 1), Петар П. Ђорђевић Од 1940. до 1950. годше није изишло ш једпо (књ. 2-3), Живојин Симић (књ. 4-6), Момчило годиште ВАХД-а, што је уједно и период његове Иванић (књ. 7-14), Др Јован Хаџи-Васиљевић највеће кризе.

ПЕРИОДИКА ПЕРИОДИКА

Сам наслов најбоље карактерише програмски задатак B -V . с тнм што појам Далмација обухвата римску провинцију истог имена. Одлика часописа јесте и несгалност рубрика; једно вријеме посгоје: Iscrizioni inedite, Naši spomenici, Bibliografia (БиблиоГрафија), Notizie archeologiclie, Index epigraphicus, Darovi Muzeju, Nova i neobjelodanjena građa, Iskapanja, Epigrafički vjesnik. али нису заживјеле у свим бројевима. Уз више свезака и с нарочигим успјехом објављиване су посебне студије као додаци редовном годишту зване Supplemento или Прилози. В А Х Д је превасходно археолошка публикација (низ радова посвећени су преисторији, топографији, нумизматици и хагиографији, а изнад свега грчкој и латинској епиграфији), али и историјска (од почетка је обухваћена далматинска прошлосг - и извори за њ у - све до XIX столећа, а од 53. свеска само до краја раног средњег вијека). Заступљене су и теме из историје умјетности и класичне филологцје. Већем броју српских учењака објављени су истраживачки радови на страницама B -V (Ђ. Стратимировнћ, В. Вулетић-Вукасовић, П. Колендић, В. Новак, М. Будимир, М. М. Васић, М. В. Гарашанин, Д. Гарашанин, А. Дероко, М. Грбић и И. Николајевић). Но, врло је мало написа посвећено српској историји, с изузетком већих студија С. Новаковића и К. Јиречека и спорадичних, али значајних, чланака К. Стошића, Ј. Смодлаке, П. Буторца, И. Стјепчевића, П. Д. Шеровића, те приказа књнга К. Јиречека, В. Новака и М. Васића. Свакако највећи пропусг B=V јесте заобилажење прошлосги српског народа у Далмацији, пзузму ли се омањи, али ваљани, написи Б. Деснице и Д. Берића. Лакше сналажење и прегледносг B=V омогућавају два свеска индекса Е. Челанија (обухваћене су прве 34 књиге), али и својеврсни пописи садржаја и одабраних наслова (до 69. свеска) Ф. Булића, М. Орешковића и Е. Марша. БИБЈ1ИОГРАФША: Е. Celani, Indice generale. Prato 1903. и 1912; F. Bulić, Razvoj arheoloških istraživanja i nauke u Dalmaciji kroz zadnji milenij, Zbomik Matice hrvatske o tisućoj godišnjici hrvatskog kraljevstva, Zagreb 1925; HE 3,508 (M. Orešković); E. Marin, Arheološka, povijesna i lingvistička istraživanja antičkog doba Dalmacije u posljednjih pedeset godina, Latina et Graeca 3 (1974), Zagreb 1974. Ј1ИТЕРАТУРА: M. Glavinić, Programma, Bullettino di arceheologia e storia dalmata 1 (1878) 1; F. Buhć. Povodom pedesetgodišnjice jubileja „Vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku" 1878-1928, Spht 1931; HE 3,508 (M. Abramić); Arheološki muzej u Splitu 1821-1951, SpUt 1951; EJ 8,510 (D. RendićMiočević); E. Marin, Stoljetni jubilej „Vjesnika za arheologiju i historiju dalmatinsku", Latina et Graeca, 11 (1978J; 100 godina „Vjesnika za arheologiju i his-

64

toriju d a lm a tin sk u izložba Arheološkog muzeja u SpUtu, SpUt 1979; Z. Brzić, Uči se od sunca, Zagreb 1982; E. Marin, Muzej imaginacije, Zagreb 1982. M. Пекић

VESNIK - часопис Војног музеја Београд - је периодични часопис који се бави обрадом музејских предмета и уско стручном проблематжом Војног музеја. Првобитна замисао била је да излази два пута годишње, али та идеја никада није остварена, већ је излазио једном годишње, а у појединим периодима није излазио по неколико годш а узасгошо. Први број Vesnika штампан је 1954. године и до 1958. редовно је излазио по један број годишње, а затим излази нешто нередовније па се спајају по два или више бројева у једну свеску. У периоду од оснивања 1954. до 1980. године Vesnik је имао чврсгу тематску усмереносг на изворним принципима установљеним при ocratвању. Његов садржај чине чланци, расправе, студије, критике и извештаји о музејском материјалу, његовој идентификацији, обради, зашпгги, изради и намени музејских предмета. Часопис је имао врло висок стручни ниво чему су допршели истакнути музејски стручњаци, првенствено из Војног музеја и многи спољни сарадници и истраживачи из других сродних установа. Кроз размену публикација стигао је до мпогих музеја и библиотека у земљи и иносгранству и изазвао запажено интересовање стручне јавносги. Од 1980. годше поред нередовног излажења и повременог спајања више бројева у једну свеску (бр. 23-26, 1980) Vesnik је почео да губи своју изворну тематску усмереносг и претежно се бави догађајима, личносгима и музејским материјалом везаним за период Н О Р 1941-1945. Последњи, 33. број Vesnika пгтампан је 1989. годше. Опредељење радника Војног музеја јесте да насгаве са издавањем Vesnika na његовим изворшм основама и у том смислу је формирана нова Редакција часописа која је припремила наредни, 34. број, који треба да буде штампан у току 1996. годше. БИБЈШ ОГРАФИЈА: Библиографија чланака пггампаних у Vesniku од броја 1 до броја 30 (1954-1984)1984,7-26. М. Зиндовић

ВЕСНИК СРПСКЕ Ц РКВЕ (ВЕСНИК СЦ) излазио је као месечник „Органа Свештеничког удружења" од 1890. до јула 1914. годш е када је, због Првог светског рата, пресгао да излази. Обновљен је 1921. и поново је излазио до

јуна 1933. када је, услед укидања Централног свештеничког удружења, коначно угашен. За непуне четири деценије овај угледни лист Српске цркве уређивали су следећи уредници: протојереј Жшојин Јовичић (прве три свеске), архимандрит Фирмшшјан Дражић (април 1890 - април 1892), протојереј Божидар Јовановић (април и мај 1892; од септембра 1892. до маја 1893), од 15. маја до септембра 1892. уредник је био протојереј Марко Поповнћ. Потом следе уредници: архимандрит Виктор Сгојковић (мај 1893 - септембар 1897), ђакон Петар Милојевић (септембар 1897 - септембар 1898), протојереј Никола Божић (децембар 1897 - септембар 1905), протојереј Алекса Ивић (септембар 1905 - децембар 1906), ђакон Милан Милутшовић (децембар 1906 - септембар 1907), протојереј Стеван Веселшовић (септембар 1907 - септембар 1908), протојереј Душан Днмитријевић (септембар 1908 - јули 1914). Први уредник обновљеног Весника Српске цркве од јануара до септембра 1921. и поново од септембра 1924. до сепгембра 1926. годше био је прота Стеван Димитријевић. Њега је наследио од септембра 1921. до септембра 1923. ђакон Божидар Лукнћ. Протојереј Љубомир Мптровић био је уредник од септембра до децембра 1923, а протојереј Гавро Милошевић од јануара до септембра 1924. годше. Потом су бшш следећи уредници: протојереј Милшој Петровић (септембар 1926 - април 1927), протојереј Љубомир Богићевић (мај 1927 - октобар 1930, и по други пут од септембра 1931. до јула 1933). Он је био последњи уредник. Кратко време, од новембра 1931. до марта 1932, уредник је био протојереј Богољуб Милошевић, а од априла до авгусга исге године Весник је уређивао протојереј Милош Парента. У току 38 годша излажења Весник Српске цркве уређшало је укушо 19 уредника, иначе најелитнијих београдских свештенослужитеља. Према Правшшма свепггеничког удружења, задатак Уређшачког одбора био је да „се стара да у свакој свесци буде засгупљен сваки наш крај, било по месгу дотичних написа, бипо по тангирању у расправама локалних интереса Цркве и свепггенства разних крајева наших“ (Весник Српске цркве, 1926,678). Овим захтевима се одговорило, а томе су допршели угледш уредници међу којима треба исгаћи проту Алексу Ивића, који је као уредник ХришћанскоГ весника биран за уредника Весника Српске цркве. Док је био уредник Весника, његов Хришћански весник, у уговору са Главним одбором свешгеничког удружења, мировао је. Прота Стеван Веселшовић, један од најугледшјих богослова свог времена, био је уредганс годину дана. У ту елиту спада и први уредник после Првог светског рата прота Стеван Димитријевић, декан и професор Богословског факултета.

БИБЛИОГРАФИЈА: Садржај Весника CU по писцима од 1. јануара 1890. до 1. јануара 1930. ?., Весник СЦ 35,1 (1930) 6-82. ЛИТЕРАТУРА: Д. Димитријевић, Веашк Српске цркве, Весник СЦ 35,1 (1925) 6-82; Б. Цисарж, Један век периодичне штампе Српске православне цркве, IА -М , Беофад 1986,38-40. С. Милеуснић

VIMINACIUM - Зборник радова Народног музеја у Пожаревцу. Народни музеј у Пожаревцу покренуо је 1986. године стално годшнње гласило Viminacium, названо по имену најзначајнијег локалитета овог дела Подунавља. „Сфанице Viminaciuma биће досгуше свима онима који се баве проучавањем свеукушог наслеђа (пре свега културног) пожаревачког краја“. Од 1986. до 1994. објављено је седам свезака, с напоменом да је за 19891990. и 1994. изашао двоброј. Претежан број радова посвећен је археолошким темама, преисторијским, античким и средњовековним локаЈштетима и збиркама, као и археолошким и уметничким предметима овог краја који се чувају у другим музејима. Објављују се радовн из историје, историје уметности, етнолошје. Редакција је састављена од посленика различитих сфука културно-историјских наука. Одговорнп уредник је Мирољуб Манојловнћ. Зборник у настајању још није усталио редовне рубрике. Оне се повремено мењају и по називу и по редоследу: Прикази и осврти, Хронике, Белешке (бр. 2-3); Прилози, Прчкази, ОсврСпи, Хронике, Белешке (бр. 4-6); Хронике, Прикази, Ocepти (бр. 7); Прилози, Прикази, Осврти, Хронике (бр. 8-9). Редовно се нггампају годшпњи извештаји о раду Народног музеја у Пожаревцу. Р. Мнхаљчић

VJESNIK Historijskog arhiva Slavonska Požega i Muzeja Požeške kothne, odnosno Vjesnik Muzeja Požeške kotline. Прикупљајући ф ађу за монофафнју Požega (1910), Јулије Кемпф сакупљао је u културно-историјске предмете из пожешког краја. Његова збирка је подлога будућег музеја који је у Пожеги основан крајем 1924. године под називом Градски културно-историјски музеј. После Другог светског рата ова установа је названа Музеј Пожешке котлше. Заједно са Хисторијским архивом, Музеј је 1962. годше покренуо Vjesnik који има све одлике часописа са следећим рубрикама: Грађа, Чланци и расправе, Рецензије и прикази, Вијести. Радови објављени у два броја Vjesnika (1962-1963) која

ПЕРИОДИКА ПЕРИОДИКА

сам имао на увнду, углавном се односе на новију прошлост пожешког краја и Славоније. Од 1977. Vjesnik постаје гласпло Музеја Пожешке котлине, те мења своју фгоиономију. Изостављају се раније рубрике, а садржај се проплгрује на старију прошлост и преисторијско доба. Превагу односе прилози из археологије. ЈШТЕРАТУРА: F. Potrebica, Požeški leksikon, Slavonska Požega 1977,94-95. P. Михаљчић

VOJNOISTORUSKI GLASNIK (VIG) излази у нздању Војноисторијског инсгитута од 1950. до данас. Током полувековног непрекидног излажења главни уредаици часописа били су: Адалшк Аугуспш, Слободан Лучић, Данило Јауковић, Владо Стругар, Абдулах Сарајлић, Урош Костић, Секула Јоксимовић, Мнрко Гугић, Милоје Пршић, Славко Вукчевић, Слободан Бранковић и Драган Ненезић. Промене на челу уреднишгва истовремено су означавале и промене у концепцијц гласила. Теме о Другом светском рату, посебно о сукобима на југословенском простору од 1941. до 1945. године, домшшрале су дугорочно у плану и програму Vojnoistorijskog glasnika. Објављивани су такође, само у сразмерно мањем броју, и радови о разноврсним гаггањима не само из историје ратова и војски. У првом броју је објављен прилог о Косовској бици. Поводом десетогодишњице излажења часописа објављен је (1960) критички осврт на минули период рада. За тридесетогодишњицу (1980) штампан је преглед свих дотадашњих издања, по именима аутора и насловима објављених чланака, расправа, критика, приказа. У 1993. години дошло је до радикалних промена, измењено је у основи све, осим имена; од изгледа и форме, садржаја до концептуалне оријентације часописа. Креативно-критичко превазилажење идеологгоованих и митологизованих предсгава о минулости засновано је на резултатима научних истраживања. Тематско усмерење часописа на историју ратова и војски није значило ограничење предмета него је претпоставило отвореност за разноврсне прилоге, интердисциплинарност, теорију исторпје, истраживачке моделе и нове интерпретативне могућносги. У позиву на сарадњу наглашена је вдеја о поновном актуелизовању витадаог духовног наслеђа и критичког кореспондирања с трендовима у савременој науци о историји. Иновирана је структура садржаја, уведене нове рубрике, теме броја: Чланци и студије, Теорија историје, Истраживање, Критике, есеји и прикази, Извори, докумеити... сећања и БиблиоГрафија. Теме о геноциду, изузетна и у светској исгорији, анализирана са различитих аспеката, 66

представљена у двоброју 1-2 за 1994. годину, побудила је велики интерес истраживача, почев од исгоричара до социолога, патолога и теоретичара „негативних феномена“. Тема је била инспиративна и за сгране експерте и специјалисге, између других и за проф. др Ерика Маркусена и проф. др Валтера Маношека. У двоброју 1-2 за 1993. објављен је рад о великом археолошком открићу академика Драгослава Срејовића о Феликс Ромулијани, светски значајном истраживачком резултату. Резимеи научних радова домаћих и сграних аутора објављују се на четири светска језж а, на енглеском, руском, француском и немачком. Часопис је у оквиру међународне размене историографских гласила дистрибуиран у преко стотину земаља. Његов посебан значај је у томе што у дугом периоду савремене историје следи зачетке модерног научноистраживачког рада у српској војсци од 1865. године и појаве тадашњег гласила Ратник. БИБЈШОГРАФИЈА: VIG 3 (1960) 5-9; VIG (1980) - посебан број. С. Бранковић

ВРАЊ СКИ ГЈ1АСНИК 1-28 (1965-1995) издаје Народни музеј у Врању. Издавач је покренуо часописда би се делатност Музеја, који је основан 1960, пржазала јавности. ,Држимо да ће овај подухват Музеја бити од извесног ширег значаја за комуну Врање и њено суседао подручје, те и да ће користити завичајној настави". Садржина прве свеске ВГ рашчлањена је на следеће одељке: Расправе и чланци, Припози и žpafja, Извеиапаји и археолошка топографија, Критике и прикази. Повремено се уводе и друге рубрж е као што су Саотитења, Осврти, БиблиоГрафија. Рубрж е се изостављају у свескама где су штампани прилози научних скупова или обимни радови којима није место у часопису. Свеска 10 (1975) изгубила је обележје часописа јер је у њој једино објављена монографија Татомира Вукановића, Етногенеза Јужних Словена (!). Користећи положај одговорног уреднжа Вукановић је штедро попуњавао ВГ својим радовима од којих већина неће издржати научну критику. Срећом Гласник је уступао простор и спољним сарадницима. У њему су објављивали Милутин и Драга Гарашанин, Ђорђе Сп. Радојичић, Јован Трифуноски, Скендер Ризај, Олга Зиројевић, М илежо Филиповић, Богумил Храбак, Андрија Лаиновић, Миомир Дашић, Жарко Јовановић. ВГ је повремено објављивао изворну грађу. Значајна су издања турских докумената. Као пример наводимо издање које су приредили О. Зиројевић и И. Ерен, Попис области Крушевца, Топ-

лице и Дубонице у време прве владавине Мехмеда 11 (1444-1446) у свесци 4 (1968) 337-416. Радови са научног скупа који су посвећени деветстотој годишњици првог помена Врања објављени су у свесци 26-27 (1993-1994). Поред прилога из историје, историје уметности, археологије и етнологије, Гласник је објавио знатан број радова о књижевном делу Боре Станковића. ВГ су уређивали Миодраг Мшровић и Татохшр Вукановић, а последње две свеске уредила је Снежана Радивојевић-Петровић. ЈШТЕРАТУРА: М. Митровић, ПредГовор, Врањски гласнж 1 (1965) 3. Р. Михаљчић

ГЛАС СКА, ГЛАС САНУ. Новембра 1886. основана је Краљевско-српска академија са којом се 1892. стопило Српско учено друшгво. Исге године угасио се Гласник СУД (видети). Предвиђено је да Српска краљевска академија као обавезне публжацнје издаје Глас СКА и Споменик СКА. Изворна грађа објављивала се у Споменику СКА а истраживачки радови у Гласу СКА. Од првог броја часопис се делио на природао-математичке науке (први разред) и филолошко-историјске и филозофске науке (други разред). Међутим, нумеричка подела на разреде почиње тек од Гласа СКА 51 (1896). Са овнм часописом сарађивали су наши најпознатији историчари. У првом броју (1887) објављена је присгупна академска беседа Стојана Новаковића, Пронијари и баштиници. Новаковић се чесго јављао у Гласу. Поред осталог у њему је 1891. објавно монографију Село. Сталан сарадаж Гласа био је Сганоје Станојевић. Његове Студије о српској дипломатшци овај часопис је објављивао од 1912. до 1936. Са 96. књигом (1949) завршавају се оба разреда Гласа. Установа која је издавала овај часопис у међувремену је названа Српска академија наука САН је задржала старе едиције, али уследиле су и промене. Код Гласа напуштена је сгара подела на први и други разред. Глас другог разреда гранао се на нове серије: Глас Одељења језика и књижевностш и Глас Одељења друштвених наука у коме су сарађивали и истраживачи културно-исгоријских наука. Марта 1971. из Одељења друшгвених наука издвојило се Одељење историјских наука САНУ. Оно од 1974. издаје Глас Одељења историјских наука. Његов први уреднж био је Васо Чубриловић. До сада је објављено девет бројева. БИБЈШОГРАФИЈА: ПреГлед издања Српске крал>евске академије од 1886-1936. Год., Београд 1936,17-26; ПреГлед издања Српске академије наука и уметности 1886-1986, књ. 1,1886-1947, Београд 1986,37—46.

ЛИТЕРАТУРА: НЕ 1, 481 (У. Џонић); ЕЈ 3, 470 (U. Džonić); ПреГлед издања САНУ 18861986, књ. 1, 1886-1947, 19-46, Београд 1986 (Љ. Никић); ЕЈ 1 (1983) 49-52 (С. Ћирковић); Глас САНУ 290, Одељење исгоријских наука 1 (1974); ЕЈ 42, 401-402 (U. Džonić). Р. Михаљчић

ГЈ1АСНИК - Службени лисг Српске православне цркве, предсгавља наставак службеног листа Српске православне Патријаршије, основаног 1920. године под насловом Гласник. Службени лист Уједињене Српске Православне Цркве. Поред службеног дела у коме су одлуке и акти, којн могу бити извори за своје време, Гласник је од почетка имао „Неслужбени део“ за члаж е и расправе о црквеним питањима и потребама хршпћанског живота. У том неслужбеном делу је у серији после 1945. осетан удео чланака и прилога о историјским темама. Неки бројеви су као споменице у целини били посвећени обележавању историјских догађаја: установљавање Патријаршије (1946), стогодишњица „Горског вијенца" (1947), стогодишњица српског покрета у Војводини (1948), стопедесетогодишњица Првог устажа (1954), осамдесетогодишњица окупације Босне и Херцеговше и четрдесетогодишњице ослобођења и уједињења (1959). Поред расправа и прилога о веома широком спекгру тема у неслужбеном делу Гласника објављивани су историјски извори (писма, документи, мемоарски текстови), пржази историјских радова, преводи страних тексгова. Како је Гласник у том периоду излазио редовно једаом месечно, акумулирао се значајан број историјских прилога, мада нису сви једааког значаја. Интерес за њих увећава чињеница да је Гласник у дужем периоду имао за сараднже истакнуте научнже какви су бшш Н. Радојчић, Ђ. Сп. Радојичић, Д. Страњаковић, Ф. Гранић, М. Пурковић, Р. Веселиновић, Љ. Дурковић-Јакшић и др. У последњем броју Гласника за 1992 (73. годиште) дат је попис радова историјске садржине. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Ж. Јажовпћ, Прилози историјске садржине објављени у Гласнику службеном листу Српске православне цркве од 1945. до 1985, Зборшпс МСИ 43 (1991) 221-243: Ж. Јадаовић, Прилози историјске садржине објављени у „ Гласнику ", службеном листу Српске православне цркве од 1945. до 1990. Године, Гласн ж 73 (1992) 202-217. С. Ћирковић

67

ПЕРИОДИКА ПЕРИОДИКА

вић, ГАДАР БиХ, година 10-11 (1970-1971), 7 ГЛАСНИК АРХИВА И ДРУПГГВА АРХИВСКИХ РАДНИКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГО(1971)283-286. ВИНЕ 1-31 (1961-1991) (ГАДАР БиХ) је покреЉ. Хаџистевић нут да би се јавност упознала са радом архивских установа. и да се историчарима пружи могућност за објављивање радова писаних на основу грађе депоноване у архивима БиХ. Оваква уређивачка ГЈ1АСНИК ДРУШТВА КО Н ЗЕРВА ТО оријенгација остварена је окупљањем знатног РА СРБИЈЕ (ГЈ1АСНИК ДКС) издаје Друпггво броја сарадннка и неговањем пет сталних рубрика конзерватора Србије и Републички завод за заш(Артвистика и архивска служба; Чланци и ратиту споменика културе, Београд. Часопис изласправе; Грађа; Прикази и оцене; Друштвене вези од 1977, једном годишње. Садржи неколико сти) и три повремене (БиблиоГрафија; Инвенсталних одељака у којима се кроз чланке и изтшр и ln memoriam). вештаје обрађује српско културно наслеђе: исхоРадови објављени у рубрици Архивистика и ди његовог истраживања, најновија открића пиархивска служба говоре о делатности архива у Сасане, сликане и градитељске културне баштине и рајеву. Бањалуци, Мостару, Тузли, Травнику и предузети конзерваторско-рестаураторски раДобоју, њиховим фондовима, карактеру и врсти дови. Своје прилоге у двадесет и једном до сада грађе коју садрже. Рубрика Чланци и расправе издатом броју дали су конзерватори - ислражипредставља резулгате истраживања научних радвачи уметности, историчари, архитекте, сликари, ника, настале на основу историографских проучаархеолози и етнолози, али и други научници са вања сређене и обрађене архивске грађе, првенуниверзитета и института. Сваки број доноси биствено у босанскохерцеговачким али и у иностраблиографију домаћих и страних кљига и часогшним архивима. са, извеиггаје са конгреса и саветовања одржашгх У рубрици Грађа објављивана је најзначајнија у земљи и иностранству као и приказе поједшшх архивска грађа. Уз грађу босанскохерцеговачких књига. архнва објављивана је и грађа иносграних архива, О. Кандић која се односи на поједине периоде развоја БиХ. Рубршса Прикази и оцене доноси најновија издања домаћпх и сграних књига и часописа, а објављују се и прикази сгручних скупова архивских ГЛАСНИК ДРУПГГВА СРПСКЕ СЛОВЕрадника. СНОСГИ (ГЈ1АСНИК ДСС) (Гласникљ ДружБиблиоГрафија укључује краће библиограства Србске Словесности). Друшгво српске слофије о историографским проблемима, персоналвесности основано је 1841, а његов орган Гласник не библиографије, те библиографије радова напочео је да излази са закашњењем, тек 1847. сгалих на основу архивске грађе. Претходне године Hoeiaie србске објавиле су Часопис су уређивали: Хамдија Капиџић 1програм и садржај рада часописа. Предвиђено је 12/13 (1961-1972/1973); Божо Маџар 14/15-26 да Гласник објављује радове о српском језику, по(1974/1975-1986); Миодраг Чанковић 27-30 (1987маже ширењу научних сазнања и доноси редовне 1990) и Матко Ковачевић. извешгаје о раду ДСС. Детаљније се образлаже Радове у овом часопису су објављивали: Ферпротрам рада на историји Срба: српска повесши^а до Хауптман, X. Капиџић, Никола Бабић, Богдан (одломци из старије и новије прошлосги, распраКрнзман, С. Мићановић, Веселин Ђуретић, Васиве о догађајима из повеснице српског народа, ЛЈгје Кресгић, Здравко Антонић, Б. Маџар, Марживотописи славних Срба); старине српске (поко Шуњић, Томислав Краљачић и др. веље, новци, споменици културе, обичаји, старе БИБЈШОГРАФИЈА: Љ. Гаковић, ПреГлед песме и предања). ДСС је предвиђало у часопису садржаја „Гласника" од броја 1 (1961)-18/19 просгор за Повесницу и спшрине словенске, (1978-1979), ГАДАР БиХ 20-21 (1980-1981) 33SЗемљеописаније српско, Државоописаније (ста353; С. Срндовић, БиблиоГрафија радова објавл>етистжа) српско и Природоописаније. Нашироко них у „ГАДАР Б иХ " 1-25, ГАДАР БиХ 25 (1985) заснован план у пракси се свео на следеће рубри361-404. ке: Српски језик, Српска повесншџг, Српски Ј1ИТЕРАТУРА: ГАДАР БиХ 1-31 (1961земљопис и државопис, Извеиппаји (о раду ДСС). 1991) : Прилози - Инсгитут за историју радничког Повремени статисгички и демографски прегледи покрета, Сарајево: А. Пуриватра, Tpu Годишњака (државопис) које је објављивао Гласник данас „ГАДАР Б иХ " 1 (1965) 461-46&, А. Пуриватра, имају изворну вредносг. Значајни су ботанички ГАДАР БиХ, Године 1964-1965, књта 4-5, 2 радови Јосифа Панчића. Али највећа пажња пос(1966) 479-482; М. Чанковић, ГАДАР БиХ, Годивећена је прикупљању сгарина и издавању изворна 1966, књша 6, 3 (1967) 300-304-, М. Чанковић, не грађе. Упутство за прикупљање грађе за ГАДАР Б и Х 7 (1967), 4 (1968) 718-719; Љ. Гакосрпску повесницу и оснивање архива дали су чла68

нови ДСС Аврам Петронијевић, Сима Милутиновић, Исидор Стојановић, Сергије Нжолић и Јанко Шафарик у Гласнику 2 (1949). Од овог броја Гласник је редовно објављивао изворе: средњовековне повеље, аутобиографске списе, архивску грађу. Српски историјски споменици МлетачкоГ архива, које је приредио Ј. Ш афарж и објавио у Гласнику 12-15 (1859-1862), најзначајнији је подухват ДСС и његовог гласила. Хрисовуља цара Душана манасгиру Св. Арханђела код Призрена, целовито је објављена једино у Гласнику 15 (1862). Пописом штампаних књига у Гласнику 5 (1855), часопис је почео да прати домаћу, касније и сграну научну продукцију. ДСС „није знатније утицало на унапређивање језж а, мада је већ 1848. тражило да се напустн правопис наметнут уредбом 1832“. Старог правоraica држала се и Редакција Гласника. Тексгове писане Вуковим језж ом и правописом у Гласнику је почео да објављује Ђура Даничић. Попгго је ДСС суспендовано 1864, Гласник је пресгао да излази под овим називом. Од 1847. до 1863. објављено је свега 17 бројева. ЛИГНРАТУРА: ПредГоворгв Предмета за ГласникЂ Дружтва Србске Словесности, Гласник ДСС 1 (1847); НЕ 1,481 (У. Џонић); ЕЈ 3,471 (U. Džonić); Е Ј 1 (1983) 4S47 (С. Ћирковић). Р. Михаљчић

ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ ИНСГИТУГА САН/САНУ основан је 1952. године, када се појавила његова прва књига. Конципиран је према већ посгојећим научним циљевима и задацима Етнографског инсгитута САН, основаног 1947, а то су бнла научна исграживања: „1. насеља и порекла становгашггва, 2. народног живота и обнчаја н 3. народних умотворина". У том погледу, Гласнику је узор био Српски етнографски зборник. Гласник је излазио годишње и у њему су сарађивали не само чланови Етнографског института, него и сгручњаци из сроднж дисциплина из земље и иностранства. Гласник објављује расправе и члаж е, пржазе и осврте, критже, некрологе и библиографије из етнологије, антропогеографије, културне историје и фолклорисгике. Видна антропогеографска оријентација Гласника осећала се до 60-тих година, посебно у време док су га уређивали В. Радовановић и Б. Дробњаковић. После њ ж , иако су још тројица уреднжа били (антропо)географи, таква усмереносг је знатно сужена, а преовладала је етнолошко-антрополошка, нарочито од 80-тж година. Одскора има и тематскж бројева посвећенж општијим питањима: ЕтнолоГија пped новим изазовшш, (са три тематска блока: ЕтнолоГија и друГе науке, Етнос, етноГенеза и народна култу-

ра и Нови поГледи и истраживања. (књ. 41.1992), Расправе о народној традшцђи —данас, (књ. 43. 1994), Село и Град (књ. 44, 1995). У класификационом смислу, теме у Гласнику могле би се сврсгати као: историја етнологије, методологнја, антропологија, насеља и порекло становништва (и савремена демографија), народна архитекгура села и града, одевање и накит, друпггвени живот и односи (брак, породица и задруга), обичаји, обичајно право, религија и митолошја, народно стваралашгво (проза, поезија, музжа и музички инструменти, ликовна уметносг), етнологија друг ж народа, етнологија и друге науке. Од двоброја књ. 19-20 (1970-1971) објављеног 1973, измењен је наднаслов на корицама, па гласи: ЕтноГрафски институт Српске академије наука и уметности. Од 1978. годше (књ. 27) уведена је међународна ознака YU ISSN 05844895, а од 1978. године (књ. 18) па надаље уведена је међународна ознака YUISSN 0350-0861. Уредници Гласника су академици или универзитетски професори: Војислав Радовановић (1952-1957); Боривоје Дробњаковић (1958-1961); Душан Недељковић (1962-1966); Бранислав Којић (1967-1969); Мшшсав Луговац (1970-1971); Атанасије Урошевић за књ. 21 (1972) 1973; Милорад Васовић (1973-1977); Петар Влаховић (19781982); Десажа Н жолић (1983); Душан Бандић (1984-1988); Н ж ола Пантелнћ (1989-1994). БИБЈШОГРАФИЈА: БиблиоГрафија издања ЕтноГрафскоГ института и радова објављених у њшш, Гласник Етнографског института 21 (1972) 21-74 (Е. Церовић); 1972-1976,27 (1978) 133-159 (Е. Церовић); 1977-1981, 31 (1982) 127148 (А. Јажовић); 1982-1986, 35 (1986) 151-164 (А. Јажовић); 1986-1992, 41 (1992) 269-286 (А. Јажовић). Ј1ИТЕРАТУРА: В. Радовановић, ЕтноГрафски институт Српске академије наука и њеГов Гласник, Гласнж Етнографског института САН 1,1-2 (1952) 13-15; А. Јажовић, БиблиоГрафија издања ЕтноГрафскоГ института и радова објављених у њшш у периоду 1977-1981, Гласник Етнографског института 31 (1982) 127-148; В. Радовановић, БиблиоГрафија издања ЕтноГрафског института и радова објављених у њшш у периоду од 1982. до 1986, Гласнж Етнографског института САНУ 35 (1986) 151-163; Н. Пантелић. Издања ЕтноГрафскоГ института САН У у 1993. Години, Гласнж Етнографског инстшуга САНУ 43 (1994) 233-234. Н. Павковнћ

ГЛАСНИК ЕТНОГРАФСКОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ (ГЕМ). Поред повремених посебних издања, каталога и зборнж а радова. Гласник је

69

ПЕРИОДИКА ПЕРИОДИКА

главна стручно-научна публжација Етнографског музеја у Београду. Почео је да се објављује 1926. годше. Излазио је редовно до 1940 (укупно 15 књига). Обновљен је после Другог светског рата, па се наредна, 16. књига појавила тек 1953. Закључно са 1993. годином објављено је укушо 57књига. Циљеви и задаци Гласника су да објављује стручно-научне резултате не само о прикупљању, чувању, зашпгш, обради и излагању етнографских предмета (првенствено српског, али и других народа на тлу Србије, пређашње и садашње Југославије), него и свих сазнања о народном животу и обичајима, народном стваралаштву и свим облицима народне културе. Ти задаци Гласника бшш су изложени већ у његовом првом броју. Затнм, преко Гласника, Музеј треба да „ступи у што тешњу везу са свим сродшш институцијама у земљи и на страни, као и да око себе окупи што већи број особа чијом би се помоћи и сарадњом што пре, пгго брже и пгго потпуније прикупило сво оно благо које лежи у народу а сваким га даном све впше несгаје". У првих 15 свезака Гласника објављени су бројни чланци, расправе, сгудије и етнографска грађа из наше традицијске културе, а затим извепггаји о раду Музеја, библиографије исгакнутих етнолога и појединих годишта, прнкази, некролози и осврти. Сличног садржаја су и послератаи бројеви Гласника, али се од 25. књиге повремено јављају и комплексне етнолошке монографије појединих обласги (као: Етнолошка истралсивања Горње Ресаве, књ. 25,1962; Јадар - Вуков завичај, књ. 27,1964; НеГотинска Крајина, књ. 31-32,1969; Бор и околина, књ. 38, 1975; Зајечар и околина, књ. 42, 1980; Сјеничко-пештерска висораван, књ. 52-53,1989. и књ. 54, 1992). Садржај комплексних регионалних монографија зависио је од тренутаих стручних и финансијских могућносги. Тако, на пример, најсадржајнија студцја Тимочке Крајше и дела Црне реке, Зајечар и околина, садржи следећа тематска поглавља: Праисторија, антика и средњи век, Период турске владавине, Записи о становништву, Традиционална земљорадња, Сточарство, Допунско привређивање, Домаћа радиност, путеви и тржишта, Култура становања, Сеоска и Грађанска ношња, Обичаји друиппвеноГ и породичноГ живота, Обичаји о рођењу, свадби и смрти, Циклус Годишњих обичаја, Народна eepoвања и Народна медицина. Зачетак тематских моншрафија предсгавља синтетички преглед Из трад1ш,ијске културе Србије, књ. 44,1980. Уредници Гласника редовно су бивали директори Етнографског музеја, односно музејски саветници: Боривоје Дробњаковић за књ. 1-15 (1926-1940); Митар Влаховић, књ. 16-21 (19531958); Шпиро Кулишић, књ. 22-25 (1959-1962); Владимир Живанчевић, књ. 26 (1963); Персида

70

Томић, књ. 27-29 (1964-1966); Слободан Зечевић књ. 30-45 (1967-1981); Никола Пантелић, књ. 4650 (1982-1986) и Љубомир Рељић, књ. 51-57 (1987-1993). БИБЈШОГРАФИЈА: Ђ. Тешић, ПреГлед стручноГ и научноГ рада у ЕтноГрафском музеју у БеоГраду 1936-1940 г. u реГистар X1-XV књ. ГЕМ-а, ГЕМ 20 (1957) 203-241; М. БошковићМатић, Педесет Година ГЕМ-а у БеоГраду, ГЕМ 39-40 (1976) 19-39; М. Бошковић-Матић, БиблиоГрафија ГЕМ-а у БеоГраду 1977-1981, ГЕМ 45 (1981)47-54. Ј1ИТЕРАТУРА: ГЕМ 1 (1926); С. Зечевић, Развој и перспективе ЕтноГрафскоГ музеја у БеоГраду, ГЕМ 34 (1971) 9-13; С. Зечевић, Екипна, реГионална и тематство Матичиним радом крајем XIX века добило је одређене, чак и оиггре облике. Тако је 1898. на састанку Тихомира Остојића, Милутина Јакшића, Јована Радонића и Станоја Станојевића одлучено да се реформише учмали културни и национални живот у Матици. Они су сматрали да се то може остварити радом у народу, популаризацијом науке, не занемарујући ни научна истраживања и да нарочиту пажњу треба посветити просвећивању широких народних слојева. Матица се није оглушила о такве захтеве па је Јован Радонић већ 1899. кад је изабран за библиотекара одмах отпочео са спровођењем реформи, а

кад је Тихошф Остојић 1910. изабран за Матичиног секретара, реформисање је интензнвирано. Пред Први светски рат Матица је имала. осим Текелијанума (основаног још 1838). 12 стнпендијских задужбина, а укупан број питомаца од 1838. до 1914. износио је 493. Иако је у доба избијања Првог светског рата (1914), Матичин председник био Геда Дунђерски. у кога је угарска влада имала поверење. ипак су против Матице предузете енергичне мере: Тихомир Остојић је конфиниран, а њени сарадници и службеници мобшгасани. Постављањем новосадског великог жупана Беле Матковића за комесара у Матицу српску, њена делатност је практично обустављена до краја рата. Тако је био окончан друга период њеног развшка и деловања. Трећи и дводеценијски пернод делатности Матице српске обухвата раздобље између два светска рата. Завршетком Првог светског рата и стварањем Краљевине СХС, радикално су из.мењени услови Матичиног постојања и деловања: она је тад првн пут у својој скоро једновековној историји отпочела да живи и радн у државп која за њу није била туђинска. То ипак не значи да су односи између Матице и новог друштва, а особито нове државе, одједном постали хармоннчни или пак ндеални. У ствари, почетком двадесетих година у круговима војвођанске грађанске интелигенције завладала је уочљива апатија према Матици, а неизвесност у погледу схватања њених задатака у југословенској држави била је очигледна. Сам Јован Цвнјић је сматрао да би Матица требало да организује научни рад у Војводини, јер је она као најстарија српска и југословенска културна установа имала „знатну улогу у развитку српске мисли н српске цивилизације". Он је у свом говору на скупштшга Матице српске 14. јануара 1922. указао на главне правце тога рада и упозорио на значај и особеност научне проблематике у Војводшга. У смислу новог Матичиног устава од 1920, који се у суштини није разликовао од устава из 1864. у оквиру ондашњег Књижевног одељења фор.миран је Научни одсек, који је пракгично посгојао само на папиру. Зато се и може рећи да је оно што је остварено између два светска рата у научном раду у Војводини пре заслуга појединих научних посленика, махом из Београда, а не толико нз саме Матице. Истина, Летопис је и даље, у складу са својом традицијом, доносио прилоге из појединих научних области, укључујући и историографнју. и све до покретања Гласника ИсторијскоГ друштва у Новом Саду (1928) обављао својеврсну улогу историјског часописа у Војводинн. И поред тешке ситуације у којој се налазила баш кад се ближио крај њеног стогодишњег деловања, Матица је успела да 1927. прослави свој значајни јубилеј, и то колико свечано толико и пло-

ИСТРАЖИВАЧКЕ УСТАНОВЕ ИСТРАЖИВАЧКЕ УСТАНОВЕ.

дотворно. Издала је троброј Летописа за јунн, јули и август 1927. посвећен својој стогодишњнци, у ко.ме су се јавшш Иво Андрић, Исидора Секулић, Милета Јакшић, Васа Стајић, Јаша Продановић, Никола Радојчић, Густав Крклец, Јован Ердељановић. Милупш Миланковић и др. Издала је велику споменицу Матица српска 1826-1926. и волушшозно дело Српска уметност у Војводини. У оквиру прославе приредила је изложбу старог српског сликарства у Војводини, као и шесту југословенску уметничку изложбу. За прилике у којима се Матица налазила, све је то представљало велики подухват и значајно остварење. Најамбициознији у намери да Матицу учини значајним чиниоцем у југословенској држави био је Васа Стајић, њен први секретар после Првог светског рата. Оставши одан југословенској идеји. он је скоро цело раздобље између два светска рата провео у опозицији према Матичиној управи. Зато Стајић није успоставио добре односе са Радивојем Врховцем, Матичиним председником од 1920. до 1935. и његовим сарадницима. Краткотрајни компромис крајем 1935. и током 1936. између Стајића и Матичине управе, кад је он изабран за Врховчевог наследника, није битно утицао на Матичину већ устаљену делатност. Тако је Стајић по друш пут отишао из Матице. Проглашење шестојануарске диктатуре нашпло је у Матици на отпор. То је Матицу довело у немплост код државних власти. Опозициони политичари су, немајући других могућности изражавања. настојали да Матицу употребе за пласирање својих политичких циљева. Председник Матице од 1936. до 1941. био је Александар Моч, првак Самосталне демократске странке. Н ж ола Милутиновић, њен секретар од 1933. до 1941, сматран је идеологом опозиционог Војвођанског покрета. Као покрајинско национално-просветно друнггво, Матица је углавном окупљала чланове из Бачке, Баната, Барање и Срема, припаднике средњих и В1шшх грађанских слојева. Имајући у виду да се периодика чита више од књига, Матица је пггампала Годииивак, илустровани календар и Глас Матице српске, листове намењене српском грађанству у Војводини. Уочи Другог светског рата почела је да издаје Народну нитанку, намењену претежно српском сељаштву. Скупљајући и чувајући књиге и часописе у својој Библиотеци, а уметаичка дела и друга сведочанства о прошлосги српског народа у свом Музеју (отвореном 1933), Матица је, остајући верна својој традицији, сачувала богату културну баштину српског народа на војвођанском просгору. У томе се и састоји права вредност њеног деловања између два светска рата. Пропашћу Краљевине Југославије и успостављањем окупационе власти у Војводини 1941, Матица српска је по други пут у XX веку обуста-

152

вила своју делатаост. Мађарске окупационе власти опет су у Матици посгавиле свог комесара. Тиме је трећи период њене делатаости био завршен. Четврти период је отпочео ослобођењем Новог Сада и Војводине крајем 1944. и почетком 1945. и траје до нашег доба. Непосредно по ослобођењу у Матици је обновљена стара, предратна управа. Међутим, на Матичиној скупштини 2. септембра 1945. уместо Моча за председника је изабран Васа Стајић, а 9. септембра 1945. одлуком Матичиног Управног одбора Младен Лесковац је посгављен за привременог библиотекара н Живан Милисавац за привременог секретара и одговорног уредника Летописа. Истовремено је утврђено да је услед економско-политичких мера нове власти Матичина имовина смањена на једну десетину предратае вредносги, да је фондовска имовина опггећена за 16 милиона предратних дшшра и да је Матици одузета сва земља коју је имала н којом је као фондовском располагала (82 кј своје земље и 1178 кј фондовске земље). Крајем 1945. пренесена је из Будпмпеште у Нови Сад, после толиких година, Текелијина библиотека, која је имала 10 587 свезака; Матици је предата и библиотека - око 6000 књига - раније Руске матице. Тиме је и те како био обогаћен Матичин библиотечки књижни фонд. Одлуке редовне Матичиие скупштине 13. октобра 1946. биле су значајне и далекосежне. Пре свега, тад је у новом уставу истакнуго да је Матица „културно-просветно друнггво Срба у Југославији“, а у њему није задржана дотадашња одредба да само Словени могу бити чланови Матице. Према новом уставу, Матица ће настојати да оствари своје циљеве културно-просветним подизањем народа „развијањем и ширењем науке, књижевности и уметности као и одгајањем просветних и културних радника". Без обзира на то што је у тако наведеним задацима Матичине делатаости лако препознати утицај народнофронтовских схватања о друштвеним организацијама као трансмисијама Комунистичке партије у области културе и просвете, ипак је сасвим извесно да је у одлукама наведене Матичине скупштине, први пут у њеној историји, науци дат исти значај као књижевности, уметности, а то је на својеврстан начин наговештавало, а могло би се рећи и инаугурисало оријентацију на научну делатаост у истој мери као и на традиционалиу књижевну делатност. Само уважавањем тих нових реалности у дефинисању Матичиних циљева, постаје сасвим разумљиво да је у Матици истовремено предвиђено оснивање више секција, и то: културно-просветае, књижевне, историјске, социјално-економске и природњачке. Једва да је потребно посебно указнвати на чињеницу да се од 1946. у Матици наговештавала и историографска делатаост, иако још нејасно у пог-

леду њене садржине и видова. Ти наговештаји ће посгати разговетаији и одређеннји 1948, кад је Матичин Управи одбор закључио да је њену делатаост потребно усмерити у правцу научних истраживањаи научноградауоппгге.Тадајеистакнуто да ће Матица учшпгги прве покушаје на организовању културних и научних радника „а у раду на културном изучавању наше покрајине". То је довело до осшшања Научног одељења, које је почетком 1949. имало пет секција: књижевну, лнковну, историјску, археолошко-етнографску и природословну, а већ 1951. књижевна секција се издвојила у посебно одељење. Тако је сада Матица српска, поред Библиотеке и Галерије, имала Научно, Књижевно и Издавачко одељење. У вези с тим, већ 1950. отпочео је да излази Научни зборник у две серије - серија за друштвене и серија за природне науке. Историографски радови објављивани су до 1969. у Зборнику за друитвене науке, а 1970. отпочео је да излази Зборник Матице српске за историју, као искључиво исгориографска публикација (до данас је изшпло 53 броја Зборника за историју). Тако је исгориографско стваралапЈгво дефннитивно афирмисано као један од посебних видова Матичине научне активности. Све је то довело до окупљања великог броја историчара, укључивши и знатан број најеминентнијих, и то не само из Војводине, око Матице српске. Матичина оријенгација на научноистраживачки рад претпостављала је, сасвим разумљиво, и промене оргашвацноне природе. На основу тога, 1961. образован је Одбор Књижевног одељења, из Библиотеке је издвојено Рукописно одељење и укључено у систем Матичнних одељења; године 1963. образовано је Одељење за уметаост, а ускоро је Научно одељење подељено на Одељење за друпггвене и Одељење за природне науке. На крају, требало бн свакако споменути најмлађе Матичино одељење: Лексикографско - био-библнографско одељење, основано 1991, као веома значајно за историографију и њено стваралаштво. Одељење друшгвених наука, у којем од 1996. постоји Секција историчара, је носилац научноистраживачке делатаости, која се углавном реализује преко више научних пројеката, као што су на пример: Историја Војне границе у Хабзбуршкој монархији од XVI до XIX века; Српски биографски речник; Насеља и становништво Војводине; Исгорија Матице српске; Историја банкарства у Војводини; Историја снабдевања водом и канализације градске заједнице Новог Сада и Археолошко-историјска слика Фрушке rope. Међу наведеним пројектима, истиче се својом научном ширшом и значајем пројекат sui generis Српски биографски речник, прихваћен још 1972.

као један од Матичиних капиталних пројеката и послова. Требало би бар споменути да је Матица 1987. основала Темпшварски одбор у циљу сисгематског изучавања прошлости Срба у Румушгји. а посебно њихове културне баштпне, као и историјских и културнпх веза српског и румунског народа у прошлосги. С правом се, дакле, може рећи да је Матица српска временом постала, између осталог. и један од значајнијих центара савременог историографског стваралаштва, а у њеној обнмној издавачкој делатаости (овде шаче необрађеној), значајно место заузима издаваштво савремене историографске продукције. БИБЛИОГРАФИЈА: М. Малетш Садржај Летописа Матице српске 1825-1950,1 део. Садржај по писцима, Нови Сад 1968; М. Малетин, С. Матић и Д. Вргунски, Садржај Летописа Матице српске 1825-1950, II део, Садржај по струкама, Нови Сад 1976; Ј. Николић, Библиографија Матшце српске 1826-1949, Нови Сад 1976; Д. Полужански, БиблиоГрафија издања Матице српске 1826-1949, Научна издања Матице српске, књ. VII, Нови Сад 1950. ЛИТЕРАТУРА: Споменице: Маишца српска 1826-1926, Нови Сад 1927. Студије и монографије: Д-М. Клицин, Борбе у Матици српској и њени проблеми, Нови Сад 1937; Ж. Мшшсавац, Матшца српска 1826-1864, Нови Сад 1965; Ж. Милисавац, Матица српска 1826-1976, Нови Сад 1976; Ж. Мшшсавац. Истоpuja Матице српске. Време националноГ буђења и културноГ препорода 1826-1864, I, Новн Сад 1986; Ж. Милисавац, Истшрија Матице српске. Време изневерених нада и борбе за опстшнак 1864-1880, И, Нови Сад 1992. Расправе и чланци: Ж. Бошков, Јаков Шњаuioeuh као уредник Летопшса, ЛМС 366, 2 (1950) 129-131; Б. Вранешевић, Прошлоспх и садашњоспХ Матице српске, Годишњак ДИВ 1976, 3541; К. Георгијевић, Летопис у друГој половини XIX еека, ЛМС 366, 3 (1950) 210-228; М. Јовановић, Летопис после ПрвоГ светскоГ рата (19191929), ЛМС 366, 5 (1950) 331-345; Љ. Лотић, О Матици српској 1826-1926, Нови Сад 1926: Ж. Милисавац, Летопис Матице српске уочи ДруГоГ светскоГ рата, ЛМС 366,6 (1950) 405-418; Б. Новаковић, Летопис крајем XIX и почетком XX eeка, ЛМС 366, 4 (1950) 263-274; М. Петровић. Tuхомир Остојић. као уредникЛетописа, ЛМС 366. 4 (1950) 275-285; Т. Петровић. Јован Суботић као уредник Летописа (1842-1847, 1850-1855), ЛМС 366,2 (1950) 116-127; Д. Попов. Матица српска и догађаји око ослобођења 1918. Године. Зборник: Присаједињење Војводине Краљевинн Србији 1918 (уредници Љ. Церовић и Д. Кецић). Нови Сад 1983,171-176: В. Поповпћ, Летопис у време

ИСТРАЖИВАЧКЕ УСТАНОВЕ ИСТРАЖИВАЧКЕ УСТАНОВЕ

БаховоГ апсолутизма, ЛМС 366,3 (1950) 201-209; Р. Спмоновић. Суштина кризе Матице српске, Сомбор 1929: В. Стајић, О Матици српској данас, Нови Сад 1945. Н. Гаћеша

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ - ОДСЕК ЗА ИСГОРИЈУ, 21000 Нови Сад, Стевана Мусића 24, телефон 021/58-577; телефакс 021/59-690 Најранија идеја о осшшању високе школе у Војводшш забележена је још у XVIII веку (1774). Нови покушаји чињени су непосредно после револуције 1848/49. године за време краткотрајног Војводства Србије и Ташшжог Баната као и каснфе, али су реални услови за то створени тек после Другог светског рата. Први факултети у Новом Саду, Филозофски и Пољопривредни, формирани су посебним актом Народне Републике Србије (24. јула 1954). На основу тога је Републичко извршно веће формирало матичну комисију као привремени орган који ће обавити припреме за почетак наставе на новооформљеним наставним групама, међу којима је била и наставна група за историју на Филозофском факултету. Већ 25. септембра 1954. изабрани су и први наставници: пензионисани професор Универзитета Мита Костић за редовног професора за Националну историју новог века, Ђорђе Сп. Радојичић, професор ВПШ у Београду, за редовног професора Националне историје средњег века, Петар И. Поповић, ванредни професор Универзитета у Скопљу, за редовног професора Опште историје новог века и Милутин Гарашанин, научни сарадник САНУ, за хонорарног ванредног професора Археологије. Настава на Филозофском факултету је отпочела 1. децембра 1954. године и прве две године је извођена по наставним плановима и програмима Филозофског факултета у Београду, уз свесрдну помоћ наставника са тог факултета. Нови наставни планови и програми прилагођени су потребама средине за коју су се припремали кадрови. На наставној групи за историју и поред честих промена наставног плана и програма, до којих је долазило највшпе због сталних реформи у школству - увођење (1961/62), па укидање степенасте наставе (1965/66), затим увођење усмерења у средњим школама (1978), чему је требало прилагодити високошколску наставу, као и тзв. марксистичке групе предмега, предмета по избору, специјалних курсева и друго - ужестручни предмети су остали исти и задржали су потребан фонд часова, који се временом, укидањем неких општеобразовних предмета и повећао. У ту групу предмета спадају Историја старог века, Општа историја средњег и

154

новог века, Национална историја средњег и новог века и Историја Југославије. Уз то су у свим наставним плановима заступљене Помоћне историјске науке, Археологија, класични језици, Методика наставе историје, страни језик по избору, Социологија, педагошка група предмета, а у новије време и Увод у историјске студије, као и Методологија историјске науке, а студије се завршавају одбраном дипломског рада. Од 1995. организоване су и постдипломске студије. Почеци на наставној групи за историју бшш су скромни, стање се из године у годину мењало на боље. Уз хонорарног професора за Историју старог века и класичне језике Растислава Марића (1905-1962) од 1955. налазио се доцент Стеван Јосифовић који је преузео наставу из клаагчних језика, а од 1962. па до одласка у пензију 1977. и наставу из Историје старог века. Вежбе из тих предмета од 1967. држала је асистент Ксенија Марицки Гађански, која је 1977. преузела наставу нз класичних језика, а Историју старог века (1978-1980) предавао је проф. Бранимир Габричевић (19151996). После његовог одласка у пензију (1980) Ксенија Марицки Гађански предаје и Историју старогвека, а вежбе од 1977. изводи виши стручни сарадник Милена Душанић. После избора за доцента (1984) она је преузела део наставе из Историје старог века и из класичних језика, док је вежбе из класичних језика држала виши стручни сарадник Даринка Зличић (1978-1990). Од 1993. тај посао обавља асистент Милена Јовановић, а од 1996. јој помаже асистент приправник Ана Елаковић. Оганту историју средњег века је од 1954. до 1958. предавао Иван Божић, професор Филозофског факултета у Београду, а 1956. је за доцента изабран Бариша Крекић, научни сарадашк Византолошког института САНУ. У почетку је предавао историју Византије у склопу Опште историје средњег века, а од 1958. па до 1971, кад прелази на Калифорнијски универзитет у Лос Анђелесу, држао је наставу из читавог предмета. Захваљујући Б. Крекићу библиотека семинара за историју је снабдевана најзначајнијим достигнућима светске медиевистике, а на његов позив гостовали су истакнути стручњаци са страних универзитета. Од 1971. године па до 1. септембра 1979. наставу су хонорно држали професори са Филозофског факултета у Београду: Божидар Ферјанчић, Јованка Калић и Сима Ћирковић, а неко време и асистенти Даница Димитријевић и Петер Рокаи. Од 1979. па до одласка у пензију 1993. Општу историју средњег века предавао је Богумил Храбак. Он је у наставу на свом предмету уводио Азију и Далеки исток, пгго представља новину не само на нашој наставној групи. Наследио га је Петер Рокаи, од 1. фебруара 1969. асистент, а данас једини наставник на том предмету.

Од оснивања наставне групе за историју 1954, па до одласка у пензнју 1969. наставу из Опште историје новог века држао је Петар И. Поповић (1899-1987), који је за то време био и шеф Катедре за историју. Уз то је од оснивања Инстшуга за изучавање историје Војводине 1967. па до 1973. био његов директор. Уз њега је од 1960. асистент био Чедошгр Попов. који се определио за проучавање српско-француских односа у XIX веку. Од 1969. па до избора Ч. Попова за доцента 1970. наставу је држао Радован Самарџић, професор Филозофског факултета у Београду, а затим Ч. Попов преузнма читав предмет, с тим што су поједине курсеве повремено држали сарадници Института за историју Никола Гаћеша, Калман Чехак и Миленко Палић, као и Латинка Перовић, научнн саветаик у Инстшугу за савремену историју у Београду, и Томислав Краљачић, научни саветник Историјског инстшута САНУ. Вежбе сада држе асистенти Душан Ковачевнћ и Бранко Бешлин, а од 1980. до 1995. држао је и асистент приправник Бранислав Ћурчић. И за Националну историју средњег века је од почетка био обезбеђен стални наставник, Ђорђе Сп. Радојичић (1903-1970), истакнути истраживач наше културне и политичке историје, као и старе српске књижевности. Предавао је и Помоћне историјске науке, а студентима српскохрватског језика и југословенске књнжевности и нашу стару књижевност, све до одласка у пешију 1968. године. Наследила ra је Душанка Динић-Кнежевић, која се посветила проучавању прошлости Дубровника и његовшс веза са земљама залеђа. За асистента је изабрана 1. октобра 1960. У наставу се укључила од 1966. као доцент, с тим што је у почетку предавала Увод у историјске студије, а од 1968. Националну нсторију средњег века. Наставу из овог предмета од 1995. дели са доцентом Ненадом Лемајићем (асистентом од 4. децембра 1984. године). Уз то заједно са доцентом Душаном Бернћем предаје Историју Срба за студенте других наставних група. Међу првнм професорима Филозофског факултета у Новом Саду био је и Мита Костић (1886-1980), бечки ђак, који је од 1954. до 1956. предавао Националну историју новог века. Наставу је после тога преузео Васо Чубриловић, од 1956. до 1958, професор Филозофског факултета у Београду. Од 1955. асистент на овом предмету био је Славко Гавриловић, који се посветио проучавању прошлости Срба у Војводини, Славонији и Хрватској. У наставу се укључио од почетка, а од 1958. је преузео у целини. Предавао је и Помоћне историјске науке. Део наставе држао је и после преласка у Историјски институт САНУ (1987), све до одласка у пензију 1994. године. Уз њега од 1960. па до 1993, најпре као асистент, а затим стручни саветаик, наставу и вежбе

је држао Васо Војводић, затим Бранислав Вранешевић (1962-1974), Лазар Ракић (1974-1990). а од 1992. Душан Берић. Вежбе изводе асистенги Мирко Митровић и Дејан Микавица. Историју Југославије је од 1962. па до 1964. предавао Јован Марјановић, професор Филозофског факултета у Београду, а од 1. јануара 1964. па до пред крај 1979. Јосип Мирнић (1923-1979), под чијим је менторством одбрањен већи број докторских дисертација на Филозофском факултету у Новом Саду. Уз њега је од 1970. асистент био Ранко Кончар. После Мирнићеве смрта неко време (1979-1983) наставу је држао Тодор Стојков. научнн саветник Института за савремену историју у Београду, затим Данило Кецић (1981-1995), а неке курсеве и Никола Гаћеша. Од 1991. највећи део наставе преузима Ранко Кончар, а од 1996. се у наставу укључује и доцент Александар Касаш. Ранко Кончар предаје и Увод у историјске студије, као и Методологију историјске науке. Наставу нз Методологије је пре њега држао Александар Форишковић (до 1990), а вежбе из ове групе предмета изводе асистенти Биљана Шимуновић, Тибор Пал и Драгица Кољанин. Наставу из Помоћних исторнјских наука је после Славка Гавриловића преузео Ђуро Тошић, научни саветник Историјског инстатута САНУ, а вежбе држи асистент Золтан Ђере. Археологију је од 1954. па до 1968. предавао Милупш Гарашанин, професор Филозофског факултета у Београду, а затим Богдан Брукнер, док су вежбе држали најпре асистент Ивана Радовановић (до 1984), затим Ксенија Боројевић од 1984. до 1992, а сада Весна Манојловић (асистент приправник од 1988). У свом развоју Катедра за историју је пролазила кроз различите фазе, делећи судбнну нашег образовања, па и науке. Тако је реорганизација научноистраживачких установа и ушшерзитетске наставе у Војводини, која је започета у току 1975. а окончана у 1977. години, захватила и Филозофски факултет, на коме је уместо дотадашњих катедара основано осам института, односно основних организација удруженог рада са свим пратећим органима и компетенцијама које су им пршадале. Институт за истор1ГЈунастао је интеграцијом Катедре за историју и Института за изучавање историје Војводине, оформљеног септембра 1963. године, а основна намера је била да се унапреди како настава, тако и научни рад. Ове две установе су и раније биле тесно повезане, јер су директор u стручни секретар Института за изучавање историје Војводине били са Катедре за исторнју. а већш а чланова Катедре је била ангажована у раду на пројектима Инстшуга као спољни сарадницн. Новооформљени Институт је био наставно-научна установа. Катедра и даље постојн. а чнне је чланови Инспггута укључени у наставу. Већина

ИСТРАЖИВАЧКЕ УСТАНОВЕ ИСТРАЖИВАЧКЕ УСТАНОВЕ

сарадника бнла је укључена у наставу - Даннло Кецнћ. Калман Чехак, Александар Форшиковић, Богдан Брукнер. Ннкола Гаћеша, Шандор Месарош, Миленко Палић. Међу сарадницима који су остали ангажовани само у научном раду су Косга Милупшовић (до 1977), Никола Гавриловић (до 1977). Јелена Попов (до 1994), Милан Петров (од 1978). Звонимнр Голубовић (до 1980), Даница Дииштријевић (до 1979) и Јагода Војводић (до 1995). Формирањем И нсппуга интензивиран је научни рад, организован у оквиру пројеката који су били тако формулисани да су обухватали подручје данашње Војводине од преисторије до наших дана. То је омогућавало укључивање већине наставника и сарадника Института, а ангажовани су и сарадници из других средина, понекад и из иностранства. О интензптету научног рада у Институту говори обимна издавачка делатност реализована у оквиру четири врсте публикација - монографије, зборници грађе, периодична публикација Истраживања и еднција „Војводина у борби“. Али након промена до којих је 90-тих година дошло у нашој земљи и кризе која је после тога уследила, дошло је и до реорганизације на Филозофском факултету. Укшгути су (1993) институти и формирани одсеци (понегде само катедре), чија је основна делатност настава, док се обим научног рада сужава. Пројекти и даље остају као основна форма научног рада, али су редуковани, смањен је број сарадника, а финансирање је са Покрајине прешло на Републику. Чланови Одсека за историју су сада ангажовани у раду на следећим пројектима: Аграрни односи на тлу Војводине од средњег века до средине XX века (део ширег пројекта Историјског института САНУ); Литерарни извори за политичку и културну историју Антике од IV века пре наше ере до IV века наше ере; Миграшђе у југословенском Подунављу у преисторији и протоисторији (до доласка Римљана) - узроци и последице. Укидањем Института редукована је и издавачка делатност. Престала је да излази едиција „Војводина у борби“ у оквиру које је од 1974. до 1990. објављено преко 80 књига са тематиком из рата и револуције у Војводини, као и часопис Истраживања (последња, 14. свеска изашла је 1992). Монографије и даље излазе (досад је штампано 38 књига), али је сад издавач Филозофски факултет, а исго тако и Грађа за историју Војводине (досад штампано 17 књига). Ј1ИТЕРАТУРА: Филозофски факултет Нови Сад - Споменица -1954-1964; Филозофски факултет у Новом Саду 1954-1984, Нови Сад 1984; Филозофски факултет 1954-1984. Библиографије, Нови Сад 1984; Д. Динић-Кнежевић, Инстшпут за историју, Филозофски факултет у Новом Саду 1954-1984, Нови Сад 1984, 51-57; Ч. Попов. Филозофски факултет у Новом Саду у

156

саставу београдскоГ Универзитета 1954-1960. Године, Универзитет у Београду 1838-1988, Зборник радова, Београд 1988,371-378. Д. Дшшћ-Кнежевић

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЈГГЕТ У ПРИШ ТИНИ - ОДСЕК ЗА И СГОРИЈУ, 38000 Приштина, Видовданска б.б., телефон 038/24-783; телефакс 038/24-034 Група за историју Филозофског факултета у Приштини почела је са наставом школске 1963/ 64. године на основу одлуке Факултета од 28. фебруара 1962. Непосредно пре тога, 30. октобра 1960. године конституисан је Филозофски факултет у Приштини као посебан факултет у склопу Универзитета у Београду. Задатак овог факултета био је школовање наставног кадра у скпаду са специфичним приликама Косова и Метохије. Настава на Факултету је због тога степеновано opraнизована. Они који би завршили I степен, после две године, добијали би дшшому наставника. док би студенти који завршавају II степен, након четири године студирања, добијали диплому професора. Фипозофски факултет је био језгро за оснивање Универзитета у Прииггини које је уследило 1971. године. Те исте године из њега се издваја у засебну установу Природно-математички факултет. Године 1989. из Филозофског је издвојен и Филолошки факултет. Недосгатак кадрова на новооснованом Факултету био је проблем са којим се сусрела и Група за историју. Превазиђен је организовањем наставе коју су хонорарно држали професори са матичног факултета у Београду, Филозофског факултета у Скопљу али и других факултета и научних установа, све док није стасао наставни кадар овог факултета. Од самог оснивања настава је на Факултету била организована двојезично - на српском и апбанском језику. У почетку је настава на албанском извођена само на Групи за албански језик и књижевност, али је са образовањем албанских кадрова све већи број предмета био обухватан овом наставом. Иста ситуација била је и на Групи за историју. Увођење албанске наставе ишло је посгепено а од школске 1971/72. годш е у потпуности је заступљена настава на албанском језику. Наставници и сарадници са албанске наставе од школске 1991/92. годш е наставу не изводе у просгоријама Факултета. Недостатак сопственог наставног кадра и долазак професора са других факултета узроковао је честе измене наставника, њихово кратко задржавање на предметима и држање наставе на више предмета од стране једног наставнжа. Недостатак квалификованих кадрова и жељу за што

чвршћим повезивањем албанског становншнтва са матицом, Факултет је настојао да ублажи честим госговањима професора из Албаније. Тако су на Факултету госговали и држапи предавања албански историчари: Алекс Буда. Шабан Буџаку, Петрит Скенди, Стефанаћ Поло, Кристаћ Прифте, Кристо Фрашери, Сељами Пуљаха и др. План и пркзграм наставе је више пута мењан али у основи задржавајући основне предмете и истовремено потенцирајући историју албанског народа. Главне предмете држали су следећи професори: Општу историју. која је обухватала период од сгарог века па до савременог доба. предавали су професори Богдан Стефановнћ и Стјепан Антољак. Историју народа Југославије са посебним курсом историје Албанаца предавао је Богумил Храбак, затим Андрија Лаиновић. Са реоргашпацијом која је наступила 1967. године овај предмет је прерастао у Исторнју албанског народа коју је предавао Зеф Мирдита. а затим Емин Плана све до најновије реорганизације која је уследила 1991. годше од када се овај предмет не изучава посебно.

Археологија је као обавезан предмет на Одсеку за историју постојала од његовог формирања до 1991. годше. Овај предмет предавао је Александар Стипчевић, бавећи се притом проблематиком Илира. Њега је наследио Јован Глншић да би после њега дошло више професора: Владимир Мошин, Милутнн Гарашанш, Момнр Јовић и Еди Шукриу. Исторнју радничког покрета предавали су Бранко Бошковић н Богумнл Храбак. Историју старог века на другом степену предавао је Богдан Стефановић, наследио га је Зеф Мирдита, а њега Момир Јовић који и данас, као ванредни професор. изводи наставу на овом предмету. Поред њега ради и Нада Зечевић, асистент приправннк. Наставу на албанском језику је изводно Зеф Мнрдита. Општу историју средњег века предавали су Томе Томоскн и Богумил Храбак. Наставу данас изводи Браннслав Милутиновић, доцент. Албанску наставу је изводио Масар Ризваноли. Општу историју новог века (која је организована у оквиру два предмета: I део - до Француске револуције и II део - од Француске револуције до данас) предавали су: Андрија Лашовић, Скендер Ризај, Стјепан Антољак, Живко Аврамовски, Ђорђе Микић, Милан Ванку. Данас наставу изводе: Зоран Ђорђевић, ванредаи професор (XIXXX век), Драги Маликовић, доцент (XVI-XIX век) и Славиша Недељковић, асистент приправник. На албанском језику су на предмету радили: Скендер Ризај, Бедруш Шеху, Исмет Дрмаку. Историју народа Југославије - средњи век предавао је Стјепан Антољак (истовремено изво-

дећи наставу и на предмету Помоћне историјске науке, који је укинут изменом плана и програма наставе 1974. годше). По његовом одласку на Фнлозофски факултет у Задру предмет је преузео Раде Михаљчић, а затим Момир Јовић. Данас наставу изводе: Милован Обрадовић. редовни професор и Божидар Зарковић, асистент пршравник. Наставу на албанском језику су изводили Мухамет Трнава и Селим Даци. Историју народа Југославије - нови век предавали су Богумил Храбак и Јусуф Ђулдерен. Данас наставу на овом предмету изводе: Зоран Ђорђевић. ванредаи професор (период од 1804. до 1918. годше) и Драга Маликовић, доцент (период до Првог српског устанка). Предмет су на албанском предавали Шукри Рахими и Наит Ипћиу. Исторнју Југославије (од 1918. годше) предавао је Бранко Бошковић од 1967. до 1974. годше, када је због организовања и учествовања на тзв. Барском конгресу, осуђен на затворску казну у трајању од 13 годша. Наследио га је на предмету Милован Секулић, којн 1993. годше одлази у пензију а предмет поново преузнма Бранко Бошковић. Од 1996. наставу на предмету изводе: Јован Златић, доцент и Владан Виријевић, асистент приправник. Наставу на албанском језику је изводноЋамил Геђа. Од 1974. годше уводи се предмет Историја албанског народа II. Наставу на овом предмету изводили су: Али Хадри и Масар Кодра од 1991. године када се предмет укида. На албанском је поред поменутих професора у настави учествовала и Емине Бакали. Историју Византнје је до њеногукндања 1974. године хонорарно предавао Божидар Ферјанчић. Од 1992. Историја Византије се поново предаје као посебан предмет. Наставу хонорарно изводи Радивој Радић, доцент. Помоћне историјске науке је предавао Стјепан Антољак до 1974. када се предмет укида. Изменом наставног плана и програма 1991. годше Помоћне историјске науке се поново уводе у наставу. Те годше (1991/92) предмет држи Бранислав Милутшовић. Следеће школске године (1992/93) наставу је изводио Ђуро Тошић. Б. Милутшовић је поново радио на овом предмету од школске 1993/94. до 1995/96. године. Од 1996. годане наставу на предмету преузима Марко Атлагић, доцент. Специфичност наставе се огледа н у избору класичног језика. Према првом прелимшарном плану и програму обавезан предмет је бно Старословенски језик док су изборни студенти могли да бирају између: Старогрчког, Латшског и Османскотурског језика. Међутим, старословенски н старогрчки језик нису заживелн већ су студенти бирали између латшског и османскотурског језика. Наставу на предмету Латински језнк изводили

ИСТРАЖИВАЧКЕ УСТАНОВЕ ИСТРАЖИВАЧКЕ УСГАНОВЕ

су Вук Недељковић и Момир Јовић; осамдесетих годииа предмет је предавала Мирослава Луковић а од 1989. поново Момир Јовић, који и данас ради на овом предмету. Османскотурски језик предавали су: Хасан Калеши, Нехар Шишко и Муџаид Асимов. Од 1992. године настава на овом предмету се не организује. Старословенски језик је поново уведен 1995. године и од тада наставу на овом предмету хонорарно изводи Радојица Јовићевић, професор Универзитета у Београду. Одсек за историју не пггампа посебно своје публикације већ наставници и сарадници своје радове објављују у заједничким публикацијама Факултета. Пршшком формнрања Факултета договорено је да се на албанском језику штампа Gjurmime albanologjike (Албанолошка истраживања) док би се на српском штампао Зборник радова Филозофског факултета у ПриииТшни. Као публикација Филозофског факултета Gjunnime albanologjike су изашла у два броја и тада их преузима новоосновани Албанолошки институт. Зборник радова од 1971. године штампа се двојезично. Последњи, 25. број изашао је из штампе 1996. године. Као посебна публикација Филозофског факултета од 1974. издаје се и Studia humanistica. Часопис је двојезичног карактера. До сада су изашла три броја (1974,1975. и 1980. године). ЈШТЕРАТУРА: Десет Година рада ФилозофскоГ факултета у Прииппини, Приштина 1971 (шапирографисано). Б. Зарковић

ИНСГИТУТ ЗА ИСТОРИЈУ КОСОВА При Покрајинском комитету КПЈ за Косово и Метохију постојала је Историјска комисија која је прикупљала грађу о раду Комунистичке партије Југославнје на Косову и Метохији и радничком покрету. Скупнггина Аутономне Покрајине Косова и Метохије донела је 20. априла 1967. године одлуку да се формира Завод за Историју Косова и Метохије, који је касније (1974) новим законом наставио рад као Инсттпут за историју Косова. Оснивач је пред Институт (Завод) поставио следеће задатке: - да прикупља, сређује и обрађује архивску грађу и документацију за историју радничког покрета, Народноослободилачке борбе и социјалистичке изградње Косова и Метохије; - да проучава и обрађује прошлост Косова и Метохије; - да сређује и публикује документацију, историјску грађу и научне радове из прошлости Косова и Метохије, као и да подстиче објављивање прилога у одговарајућим публикацијама.

158

При Институту постојала је и архивска служба која је радила на сређивању и обради архивске грађе. Завод (Институт) је почео са радом септембра 1967. после избора научног кадра. Примљени су за истраживаче: Али Хадри, Живојин Денић, Милутин Фолић и асистент Милован Обрадовић. У прво време број радних места био одређен према националној структури 1:1 а касније се ова струкгура повећала у корист Албанаца са образложењем да треба да одговара националној структури становништва Косова и Метохије. Институт је радио по пројектима које је усвајало Научно веће Института. Сарађивао је са институтима из СРФЈ а пре свега са институтима из Београда. Н а пројектима Института ангажовани су научни радници из целе земље. Током рада повећавао се број научних радника у Институту. Долазили су асистенти који су се током рада научно усавршавали и школовали. Већина њих је магистрирала и докторирала. Неки су прешли да раде на факултете и друге институте. Инстшуг за историју Косова престао је да ради 1993. године одлуком владе Републике Србије због деловања једног броја Албанаца са сепаратистичких позиција. Током 26 година рада Инстшуга докторирали су са Института: Али Хадри, Живојин Деннћ, Милован Обрадовић, Лимон Рушити, Ђорђе Микић, Фехми Пушколи, Зоран Ђорђевић, Акиф Бајрами, Избер Хоти, Ђорђе Ставретовић, Сеит Липа, Харис Силајџић, Сабиље Кечмези, Дара Вучинић, Дрига Гунга, Јахја Дранчоли, Рамиз Абдуљи. Институт је издавао часопис Косово као годишњак. Први број је изашао 1970. а последњи 1990. под новим именом Космет, који је објављен 1991. Такође издаје као годишњак едицију У ватри револуције где се објављују биографије палих бораца НОП са Косова и Метохије. Први број изашао је 1972. последњи 1984. године. Институт је издавао и зборнике радова са појединих научних симнозијума које је организовао. Тако су издати зборници: Радничка класа Косовске Митровице и околине у радничко-комуиистичком покрету, социјалистичкој револуцији и социјалистичкој изГрадњи, Косовска Митровица 1978; Tituio о Косову - Косово о Титу, Приштина 1979; КП Ј и револуционарна власт на Косову, Приштина 1980. Институт је издао више монографија и књига својих радника: А. Хадри, Народно-ослободилачки покрет на Косову 1941-1945, Приштина 1971; А. Хадри, Ђаковица у народноослободилачком покрету, Пришгина 1974; Ф. Пушколи, Револуционарни синдикални покрет Савеза синдиката Косова 1919-1975, Приштина 1977; М. Обрадо-

вић, АГрарна реформа и колонизација на Косову 1918-1941, Пришпша 1981; Л. Рушиги, Качачки покрет на Косову 1918-1928 (на албанском) Пришгина 1981; Д. Бакија-Гунга, Жене Косова у периоду социјалистшчке изГрадње (на албанском), Припгпша 1986; С. Кечмези-Баша, Историјски развитак КПЈ-СКЈ на Косову 1945-1966 (на албанском), Приштина 1986; А. Бајрами, Друиппвено-Политичке прилике на Косову 19181941 (на албанском), Пришгина 1981; Р. Абдуљи,

Положај и стањерадничке класе на Косову 19181941 (на албанском), Пришпша 1986: И. Хоти. Народноослободилачки покрет у Прииппини и околини (на албанском), Пришпша 1986; С. Липа, Косово у периоду Обнове (на албанском), Пришпша 1982; Развој индустрије на Косову (на албанском), Пришгина 1978; Ј. Дранчоли, Дубровчани на Косову (на албанком), Припгпша 1986. М. Обрадовић

159

АРХИВИ

АРХИВИ

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ У БЕЛОЈ ЦРКВИ, 26340 Бела Црква, 1. октобра 40, телефон и телефакс 013/851-283 Одлуком Повереништва за просвету Главног извршног одбора Народне скупштине АПВ, од 2. новембра 1946, о привременом организовању установа у области културе, утврђене су основе за образовање девет архивских подручја на територији АП Војводине. У вршачком архивском подручју, актом Повереништва за просвету ГИО Народне скупштше АПВ, од 16. јула 1947, основана је Градска историјска архива са седиштем у Вршцу. која је била у саставу Музеја. Градска историјска архива посгала је самосгална усганова 14. октобра 1947. Адмгшистративно-територијалном поделом срезова и општина, извршеном 1955. године, проширена су подручја надлежности градскнх архива. Оне су тада посгале усганове среског значаја под називом државни историјски архиви. Попгго су се у то време архиви бавили углавном прикупљањем архивске грађе, а како Вршац ние располагао смештајним просгором, одлуком Народног одбора среза Вршац, од 12. јула 1956, седшггге Архива било је премештено у Белу Цркву. заједно са архивском грађом. Државни историјски архив у Бвлој Цркви отпочео је с радом 26. новембра 1956, а покривао је територију срезова Бела Црква и Вршац. После укидања срезова у Војводини, 31. децембра 1965, Архив је постао покрајинска установа, а 1966. годше променио је назив у Историјски архив у Белој Цркви. Ова промена регасгрована је код Окружног привредног суда у Панчеву. Исгоријски архив у Белој Цркви постао је међуопштинска установа 31. марта 1967, а право оснивача прешло је на општине Бела Црква, Вршац и Пландиште, што представља и садашњу територијалну надлежност ове усганове. Архив обавља делатносг запггите архивске грађе у самом Архиву (преузимање, обрађивање, сређивање, одржавање и чување), као и заштиту на терену, у регистратурама - спољна служба (стручни надзор, излучивање, налагање мера и др.), која је од посебног интереса у области култур е.

Архив је, у заједници са Исгоријским архивом у Панчеву, објавио девет свезака Информатора, у периоду од 1963. до 1971. године, у којима су публиковане регесге важнијих докумената, одабраних обично по тематском принципу. Архив је 1983. године у сарадњи са Заједницом архива Војводине издао свој Водич кроз архивске фондове.

160

Ј1ИТЕРАТУРА: Arhivski foudovi i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodina, Beograd 1977,81—103.

наука, Архивист 3-4 (1956) 149-154; Р. ПоповићПетковић. Збирка докумената Јована Ристшћа у Архиву ИсторијскоГ институиш САН, Архивски преглед 3-4 (сешембар 1956) 39-43: Р. Поповић-Петковић, Заоставштина Матије Бана. Архивски алманах 1 (1958) 191-201: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,413-427. H. Урић

T. Попов

АРХИВ ИСГОРИЈСКОГ ИНСТИТУТА СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСГИ, 11000 Београд, Кнез Михаилова 35, телефон 011/181-589 Архив ИИ САНУ поседује више збнркп оригиналних докумената и исписа историјске грађе из домаћих и сграних архива, као и омању фототеку и збирку карата. Разликује се од већнне друшх архива по томе што у њему није похрањена архивска грађа насгала радом одређених државшгх усганова, према тернторијалној надлежносгн, већ се у њему чувају искључиво збирке историјскнх докумената прибављене путем поклона и откупа. Архив је почео да ради као посебна једнница Исгоријског института непосредно по његовом оснивању, 1948. године, откупом исписа Гргура Јакшића. Следеће године Историјско одељење Ц К КПЈ поклонило је Инсгшугу заоставштину Јована Ристића, преузету од његове породице. То је била прва, уједно највећа и најзначајнија збирка оригиналних докумената која се нашла у поседу Архива (55 кутија, око 14 000 докумената). Поред збирке Ј. Ристића у Ар.хиву се налазе још 4 веће и 19 мањих збирки оригиналних докумената. У значајније збирке спадају заоставштине Матије Бана, Владимира Љотића и Константина Николајевића, преписке Милана Ђ. Милићевића и Чедомиља Мијатовића, документи, леци и сећања везани за српски покрет у Угарској 1848/49. године и део заоставштина Паје Михајловића, Јанка Шафарика и Светозара Попадића. Ова грађа односи се на историју Србије и срнског народа у XIX и почетком XX века. Од исписа најзначајнији су они из Дубровачког архива (збирка Петерковић, као и исписи више сарадника Института, ХШ-ХУШ век), затим исписи из бечких и француских архива (XIX век). Посебну целину чини фонд „Први светски рат“ (већином исечци написа о Србији у страној штампи). Грађа је сређена и досгупна истраживачима. За збирке оригиналних докумената постоје предметни, именски и хронолошки каталози. ЈШТЕРАТУРА: Р. Поповић-Петковић, А рхив ИсторијскоГ института Српске академије

АРХИВ ЈУГОСЈ1АВШЕ, 11000 Београд, Васе Пелагаћа 33, телефони 011/651-968 (директор), 650-163,650-755: телефакс 011/652-740 Државна архива ФНРЈ основана је Огаптим законом о државним архивама који је донела Народна скупштша ФНРЈ 23. јануара 1950, а од 1964. носи садашњи назив -А рхив ЈуГославије. На основу одредаба Уредбе Савезне владе о образовању служби Савезне владе Архив Југославије је савезна оргашгзација која обавља послове који се односе на прнкупљање, преузимање, сређивање, обраду, изучавање, заштиту и коришћење архивске грађе савезних органа управе и на стручни надзор над радом савезних органа у погледу архивске грађе којом располажу. Архив чува грађу 726 фондова и збирки у дужшга од око 21 000 метара, и то: из периода 1918-1941. године 132 ф/з у дужини од 5 390 метара, из периода 1941-1945. године 6 ф/з у дужини од 36 метара, нз периода после 1945. год1ше 537 ф/з у дужнни од 13 750 метара, као и грађу 51 личног ф/з у дужинн од 134 метра. У наведешш бројкама садржани су милиони докумената који представљају меморију југословенске државе, те тиме и меморију српског народа у минулом периоду. Архив је преузео архнвску грађу укинутог Архива ЦК СКЈ, октобра 1990, као и целокупну едицију Извори за исторчју СКЈ која износи 41 зборннк грађе од 1919. до 1986. године. Зборници грађе обухватају документе конгреса КПЈ, Пете земаљске конференције КПЈ, конгресе СКОЈ-а, Централног радничког синдикалног већа Југославије, репринт издање Пролетера, органа ЦК КПЈ и Класие борбе - марксистички часопис органа КПЈ. Архив поседује и специјализовану библиотеку, основану 1952. године са задатком да сакупља, чува и обрађује монографске и периодске публикације из области друштвених наука које су тематски и временски везане за архивску грађу и допуњују фондове. Библиотека располаже фондом од око 17 000 инвентарских јединица из области историје, права, социологије, политичких наука, архивистике и осталих сродних дисциплша. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Tito —Churchill: strogo tajno, (изабрао и уредио Д. Бибер), Београд -

Загреб 1981; ЈуГословенске владе у избеГлиштву 1941-1943, (приредио Б. Кризман), Београд - Загреб 1981; ЈуГословенске владе у избеглиштву 1943-1945, (приредио Б. Петрановић), Београд Загреб 1981; ЈуГославија била је осуђена на смртс смисао МосковскоГ споразулш /Сава Н. Косаноeuh/, (приредио Б. Крнзман), Београд - Загреб 1984; ЈуГославија и Уједињени народи 1941-1945, (С. Нешовић и Б. Петрановић), Београд 1985: Ж. Аврамовски, Британци о Краљевини ЈуГославији 1921-1930, Први том, Београд - Загреб 1986; Ж. Аврамовски, Бритшнци о Краљевини ЈуГославији 1930-1938, ДруГи том, Београд - Загреб 1986; Дипломатска преписка српске владе 1917. Год.. (приредили М. Зечевић и М. Милошевић), Београд 1991; Месечни извештаји ЈуГословенскоГ посланства у Лоидону, 1930-1941, (приредшга М. Зечевић u М. Мипошевић), Београд 1991; Н. Жутић, Крал>евшт ЈуГославија и Ватшкан - однос јуГословенске држиве и Римске цркве, 1918-1935, Београд 1994; Б. Петрановнћ, Седнице Политбироа ЦК КПЈ 1945-1948, Београд 1995; Записници ПривредноГ савета Владе ФНРЈ, 1944-1953, том I-IV, (приређивачи М. Зечевић и Б. Лекић), Београд 1995. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: Водич кроз фондове и збирке Архива ЈуГославије, Београд 1985; Билтен (Архив Југославије). Год. I—VI, бројеви 1-9, излазили у периоду 1980-1986; Ар.хив ЈуГославије 1950-1995. Јануар 1995. године (публикација издата поводом прославе 45 годгаи Архива Југославије); Архивски фондови и збирке у СФРЈ -савезни архиви, Београд 1980. Инвеитари и пописи фондова и збиркиАрхиea ЈуГославије доступни су исграживачима у читаоници Архива Југославије. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ-savezni arhivi, Beograd 1980. C. Аџић

АРХИВ СРБШЕ, 11000 Београд, Карнегијева 2, телефони 011/3228-031, 3228-032. 3228-033, 3228-034; телефакс 011/3224-489; Железник. Булевар младих 5, телефон 011/577-000 Архив Србије је после низа покушаја основан Законом од 15. децембра 1898. као Државна архива Краљевине Србије у БеоГраду под надзором Министарства просвете и црквених послова. Закон је ступио на снагу 1. јануара 1900, а исте године Архив започиње свој рад. Пре зидања наменске зграде, у којој се Архив од 1928. до данас налази, променио је више привремених локацнја. У прошлости Архив је мењао и назив и надлежност и сгатус. Назив Државна архива био је у употреби од оснивања до 1951, Државна архива Народне Репу-

161

АРХИВИ АРХИВИ

блике Србије од 1951. до 1963,Државни архив Социјалистшчке Републике Србије од 1963. до 1967, а од 1967. Архив Србије. У периоду од 1945. до 1951. године Државна архива је била и савезна и републичка архива. Од 1951. Државна архива је републичка архива и централна архива Народне Републике Србије. Архив је био орган управе до 1965, а затим установа од посебног друштвеног интереса. Архив постаје матични архив 1967, а 1994. једна од пет централних установа заштите културних добара у Србији. Архив поседује грађу из XIX и XX века, а има и поједшачне списе из ранијег периода као што су: Дечанска повеља из 1330. године, имовинско правни списи из 1288, 1422,1539. и 1581, Турски ферман (1649), Берат (1736), Повеља цара Леополда (1679. и 1743), Прописи за кожарски еснаф (1697), од патријарха Чарнојевића. Грађа је поред српског језика писана и на турском, француском, немачком, енглеском, грчком, руском и другим језицима. У депоима Архива чува се око 11 000 дужних метара архивске грађе, односно преко 800 фондова централних органа власти, управе, радних и друшх организација, кнежевине, краљевине и републике Cp6iqe, фондова задружних организаццја и комора, друпггвенополитичких организација, 35 личних фондова и 47 збирки. У домен делатносги Архива спада: стручни надзор над регистратурском грађом и њено евидентирање; у Архиву се грађа преузима, чува, сређује, конзервира и рестаурира, презентује се путем објављивања грађе или научно-информативних средстава, приређивањем изложби, одржавањем предавања, радио и телевизијских емисија и филма. Архив опслужује исгграживаче којима је на располагању, поред архивске грађе, библиотечки материјал, мжрофилмски центар, центар за информације, копир апарат. За потребе Архива у сопственој радионици израђују се кутије за одлагање грађе, кориче се књиге и периодика. На захтев појединаца или правних лица Архив издаје уверења на основу грађе коју поседује. У складу са Законом, а према посебном републичком програму, Архив врши заштиту културног блага Србије у иносгранству (Хиландар, Сентандреја, Трст). Од велнкогје значаја исграживање и микрофилмовање архивске грађе из прошлости Србије, која се налази у страним архивима. Архив обавља своју делатаост преко четири организационе јединице, односно одељења унутар којих су одговарајуће групе послова или службе: Одељење архивске грађе старог периода; Одељење архивске грађе новог периода; Одељење за коршпћење и техничку запггиту; Одељење за оппгге послове.

162

На челу Архива је директор, а од почетка рада до данас било је 16 дирекгора, односно државних архивара или управника: др Михаило Гавриловић (1900-1911); Божидар Прокић (1911-1922); Миленко Ранчић (1923-1924); Риста Ј. Одавић (1924-1929); Ђурђе Јеленић (1929-1938); др Александар Арнаутовић (1939-1941); Милан Стоимировић-Јовановић (1941-1944); др Петар Колендић (1944-1945); др Н ж о л а Шкеровић (19451954); Едиб Хасанагић (1954-1958); Средоје Урошевић (1958-1963); Јелена Поповић (1963-1967); Божидар Манић (1967-1977); Мирјана Дајић (1977-1991); Зоран Вељановић (вршилац дужности директора 1991-1993); Милорад М. Радевић (од 1993). Архив је почео публжовање архивске грађе 1951. године. ВАЖ НИЈА И ЗДАЊ А: Ћшочка буна 1883 I-VII, (приредили М. Н ж олић, Д. Тодоровпћ и Љ. Поповић), Београд - Земун 1954-1989: Архивска Грађа о Вуку Караџићу I—П, (приредио Г. Добрашиновић), Београд 1970,1988: Д - Muuia Петроeuh: Борбе у Топлици 1877—1878; Ратше белешке са Jaeopa и Топлице 1876,1877 и 1878, свеска друга, (приредио Д. Тодоровић), Београд 1979; Tpafja за истшрију македонскоГ народа из Архива Србије I-V, (приредио К. Џамбазовски), Београд Скопље 1979-1988; Жујовић Јован: Дневник I. II, (приредио Д. Тодоровић), Београд 1986. (Необјављен рукопис); Грађа за иапорију буГарскоГ наpoda из Архива Србије, (уредио К. Џамбазовски; приредили Ђ. Игњатовић, И. Н ж олић, К. Џамбазовски), Београд 1987. илустр.; Мемоари Проте Матеје Ненадовића, (приредио А. Младеновић), Београд 1988. (Рукопис: фототипско издање); А лбум БеоГрада, (приредила Ј. Алибеговић), Београд 1988; Уркарт, Давид: ФраГмент из историје Србије 1834, превод В. Костић, (предговор В. Стојанчевић), Београд 1989; Р. Петровић, 3. Пекић, М. Кољевић, Архиви и библиотеке у поплавама, после поплава, против поплава, Београд 1990, илустр. (Посебна издања); Документи о Рашкој области 1900-1912, (приредио М. Ф. Петровић), Београд 1995; М. Ф. Петровић, С. Сатајевић, Љ. Марчетић, Заштитш и валоризација медицинске документшције, Београд 1995; Каталози изложби: Осамдесет. ГодинаАрхива Србије 1900-1980, Београд 1980; Ослобођење Ћ шочке крајине од Турака 1833, Књажевац 1983; Деведесет Година земљорадничкоГ задруГарства Србије (1894—1984), Београд 1984; Напредни покрет студената БеоГрадскоГ универзитета (1934—1941), Београд 1986; Французи и ЈуГословени (1838-1988), Београд 1988; Србија и Русија (1838-1918), Београд 1988; Предизборни плакат. у Србији до 1914. године, Београд 1990; Оснивање Медш^инскоГ факултета, поводом седамдесет. Година Факултета, Београд 1990; Hoeu поредак у Европи (1941-

1944), Београд 1993; Земљорадничко задруГарство Србије кроз историју. Београд 1994; Народно позорииипе (1868-1918), Београд 1994; Устаничка Србија, поводом 190 Година ПрвоГ српскоГ устанка, Београд 1994; Митрополит Михаило (1826-1898) траГом фондова Архива Србије и Народне библиотеке Србије, Београд 1994; Никола Пашић траГом докумената, Београд 1995; Мшсш Анастасијевић (1803-1885) траГом докуменапш Архива Србије, Београд 1995; Куршумлија кроз архивску Грађу Архива Србије и Архива Прокупља, Београд 1995. БИБЛИОГРАФША: Кроз Архив Србије БиблиоГрафија издања Архива Србије, Београд 1977,61-63. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: ПреГлед фондова и збирки Архива Србије; Водич I и Водич II; Кроз Архив Србије, Регеста К К I-LX и 28 регеста фондова друштвенополитичких организација, 52 аналитичка инвентара, 47 сумарних инвентара. ЈШТЕРАТУРА: Државна архива Народне Републике Србије 1900-1950, Београд 1951; Кроз Архив Србије, Београд \911\Arhivski fondovi izbirke и SFRJ, SR Srbija. Beograd 1978.29-74; Досије peГистратуре Архива Србије. C. Тимотијевић

АРХИВ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ, 11000 Београд, Кнез Михаилова 35, телефони 011/635-818 (директор), 187-144 лок. 118,120 Архив Српске акаде.\шје наука и уметности у Београду основан је 1841. године, када и Друштво српске словесности, које је поклањало нарочиту пажњу пржупљању извора и грађе за српску историју. Интензжнији рад на том пољу почео је крајем 1846. када је Јован Стејић 29. децембра поднео представку о спасавању историјских података од заборава, а Аврам Петронијевић се обавезао да изради план о сакупљању грађе и у ту сврху формиран је одбор. Друштво српске словесности суспендовано је 27. јануара 1864. а обновљено 1. августа исте године под именом Српско учено друиапво. Оно је наследило сакупљену грађу и наставило рад на пржупљању докумената и архивске грађе, а крајем 1870. почело је да је сређује и инвентарише. Када су се Српско учено друштво и Академија ујединили допуном Основног закона о Академији 10. фебруара 1892. и када је озваничено име Српска краљевска академија, Архив је прешао у њену својину са 263 старе рукописне и штампане књиге (Стара збирка) и 1 397 инвентарисаних и сигнираних докумената у Историјској збирци. Уједињењем су створени основи Архиву који је Академија организовала и знатно

увећала. Грађа из културне. политичке и кљижевне прошлости српскога народа коју је Архив поседовао дала је повода да се у Академијн размишља о њему као јавној установи. Председншнтво је у том смислу на скупу од 4. октобра 1899. године „да би Акадехшјина исторнјска архива н рукописна збирка могле постати приступне и ширим научним круговима" одлучило да акаде\шје филозофских и друшгвених наука на првом заједничком скупу покрену „питање о уређењу поменуте архиве и збирке". На Свечаном годишњем скупу Српске краљевске академије 7. марта 1925. у извештају „О раду и задацима Српске краљевске академије наука“ речено је да Архив „има знатну збирку старих рукогшса", приватних докумената, писама, мемоара, збирке фолклорне грађе u да „велики део тог драгоценог материјала може се ставити на употребу стручној публнци: само је за то потребно организовати тај Архив као јавну установу. Послови су у том правцу отпочелн и ми се надамо да ће у току ове годше бити и завршенн". До реализације није дошло из више разлога, а у првом реду због простора. Архив је, као јавна установа, постао доступан свим заш1тересованим научним и јавним радницима после пресељења из Бранкове улнце број 15 у Кнез Михаилову 35, које је извршено у фебруару 1952. Тада је Архив добио канцеларију, депо за грађу и читаоницу. Из руку административних службеннка дошао је под стручни надзор управника (директора) и архивских радшпса. Четири године касније Председништво САН донело је Правилник о организацији и раду Архива Српске академије наука и Правилнж о раду у читаоници Архива Српске академије наука. Ове промене омогућиле су набавку савремене техничке опреме и кадровску попуну. Читаоница Архива опремљена је картотекама, микрочитачем и приручном библиотеком. Архив располаже фондовима (административним архивама) Друнггва српске словесностп (1841-1864), Српског ученог друштва (18641892) за које постоји картотека, Српске краљевске академије (1887-1944) и два угашена института Српске академије наука - Института за пзучавање књижевности (1947-1954) и Института за изучавање села (1948-1954). Ту су још Запнсници седница Извршног одбора Председншптва Српске академије наука - Српске академнје наука н уметности, Записници седница Председнншгва Српске академије наука - Српске академије наука и уметности, Записници редовних, ванредшгх. свечаних и изборних заседања скупштина Српске академије наука - Српске академнје наука н уметности, све за период 1945-1992. и Досфеи преминулих чланова САН - САНУ. Поред наведеног Архив поседује п четпрн збирке докумената. као посебне целине, свака са својим сигнатурама. То

АРХИВИ АРХИВИ

су, об 1Гчно назване, Стара збирка, Историјска збирка, Етнографска збирка и Оријентална збирка.

Територијална надлежност Архива није законом утврђена и он нема надзор над одређеним територијалним или административним јединицама.

Стара збирка, или Збирка рукописних и стаp ia штампаних књига, после страдања Народне бпблиотеке Србије 1941, по обиму је највећа збирка старих српских рукописа и штампаних књига у нашој земљи. У Инвентару збирке до сада је уписано 515 инвентарских једшица, чије је време настанка у периоду од Х1П до XIX века. Описане су до броја 339 у Каталогу рукописа и старих штампаних књига, који је урадио Љубомир Стојановић, а издала С К А 1901. године.

Основни задатак Архива састоји се у систематском прикупљању архивске грађе за историју Академије и српског народа у свим областима и подручјима где Срби живе, као и у преузимању, смепггају, чувању, сређивању, обради, зашгити, публиковању и давању архивске грађе на коришћење научним и другим заинтересованим лицима. За обављање ових својих задатака Архив нема стриктно подељене организационе јединпце или одељења која се баве, на пример, само заштитом, или обрадом и коришћењем, или рачуноводственим и правним пословима. Послове око техничке запггите архивске грађе (конзервацнју, рестаурацију) Архив обавља у сарадњи са Народном библиотеком Србије и Архивом Србије, док опште послове (правне, финансијске, обезбеђење) врше одређене службе Радне заједнице САНУ.

Историјска збирка је садржајем најразноврснија и обимом највећа. Има 14 826 инвентарских бројева (сигнатура). Садржи грађу од средњег века до наших дана, коју чине средњовековне повеље у оригиналу или препису, разни документи, преписке, списи, протоколи, рукописи, исписи из страних архива, мемоари, композиције, фотоалбуми итд. било да се налазе као самосталне, засебне јединице или у оквиру већих целина - заоставштина истакнутих наших научних, политичких, књижевних, културних и јавних радника. Између осталих, ту су заоставпггине Вука Караџића, Јована Цвијића, Николе Пашића, Јована Томића, Иве Андрића, Милутина Миланковића, породице Обреновића, Александра Белића, Виктора Новака, кнеза Васе Поповића, Бранка Ћопића, Михаила Ристића, Стеве Димитријевића, Светислава Цвијановића и многих других. Ова збирка има именско-предметну картотеку и картотеку Вукове заоставпггине, осам инвентарских књига и инвентаре и спискове (пописе) обрађених заоставштина које некада садрже и до 10 000 поједпначних докумената. Они су писани на српском језику, а има их писаних и црквенословенском варијантом, као и оних (појединих) који су писани на латинском, руском, француском, енглеском, немачком, италијанском, мађарском, турском, грчком и другим језицима. ЕишоГрафска збирка садржи 477 ишентарских јединица мањих или већих збирки народних умотворина и етнографске грађе различитих скупљача готово из свих српских крајева и области, као и заоставшгине Веселина Чајкановића, Јована Ердељановића, Дене Дебељковића и Радослава Павловића. Збирка временски обухвата период XIX и XX века. Има две инвентарске књиге и карготеку према исграживачима и скупљачима народних умотворина. Оријентална збирка има 262 рукописне и штампане књиге и 92 инвентарска броја докумената. Ппсана је на турском и арапском језику у периоду од XV до XX века. Инвенгарисана је у једној књизи.

Издавачком делатношћу Архив се као установа самостално до сада није бавио, премда за то постоје статугарне могућности. У сарадњи са Задужбином Иве Андрића издат је КаталоГ Анdpuheee рукописне заоставииГпше. Академија је у оквиру својих издавачких планова, нз архивске грађе Архива, издала неколико публикација, или су то урадили научни радници. ВАЖ НИЈА И ЗДАЊ А: Ж. Живановић, Мемоари Стефана-Стевче МихаиловиИа. У два дела.-Од 1813 до 1842 и од 1858 до 1867, Зборник за И Ж , Прво одељење, књ. 18, Београд 1928; С. Ловчевић, Писмо Илије Гараишшша Јовану Марш овићу. КњиГа прва. Од 29 марта 1848 до 31 дец. 1858, Зборник за И Ж , Прво одељење, књ. 21, Београд 1931. КњиГа друГа. Од 4 jaiL 1859 до 29 лшртш 1874, Зборник за И Ж , Прво одељење, књ. 22, Београд 1931; Ј. Грујић, Записи Јеврема Грујића. КњиГа прва. (Пред Светоандрејску скупит ину), Зборник за И Ж , Прво одељење, књ. 7, Београд 1922, КњиГа друГа. (Светоандрејска скупшташа), Зборшпс за И Ж , Прво одељење, књ. 8, Београд 1923, КњиГа трећа. (ДруГа влада Обреновића и турски ратови), Зборник за И Ж , Прво одељење, књ. 9, Београд 1923; В. Јовановић, Успомене, (приредио и предговор написао В. Крестић), Београд 1988; Н. Пашић, СлоГа Србо-Хрвата, (приредио Ђ. Станковић), Београд 1995; А. Петровић, Успомене, (приредила Л. Перовић), Београд 1988, (у Архиву САНУ рукопис се води као Мемоари Авралш Петровића од 1871-1903): П. Тодоровић, Дневник, (приредила Л. Перовић), Београд 1990; М. Обрадовић, Српске народне пјесме из Западне Славоније, (приредила С. ГароњаРадованац), Топуско - Нови Сад 1995; Сабрсша дела Вука C ul Караџића.

БИБЈШОГРАФША: Годишњаци САН, САНУ, 59 (1952)-101 (1994). ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: Љ. Стојановпћ, КаишлоГрукописа и стшрих штшмпаних књиГа. Збирка Српске краљевске академије, СКА, Београд 1901; О. Мучалица, А. Драгојловић, Иво Андрић (1892-1975). Лични фонд. Кат ш л о г , Београд 1988; Б. Ковачевић, Архив Српске академије наука у БеоГраду, Архивист 3-4 (1957), Додатак 9, 193-216; Архив Српске академије наука и уметшости у БеоГраду, Архивист 12 (1964), Додатак 15.349-355. ЛИТЕРАТУРА: А. Белић, ПедесетоГодшињица Српске краљевске академије 1886-1936, књ. 1. СКА, Посебна нздања, књ. 116, Споменице, књ. 7, Београд 1939-1941: С. Ћирковић, Кратак преГлед историје САНУ, Српска академцја наука и уметности, историјат, устројство, делатност, Београд 1986,11-27; Архив у БеоГраду, САНУ, историјат. устројство, делатност, Београд 1986, 66: Б. Ковачевић, Архив Српске акаде,\шје наука у БеоГраду, Архивист 3-4 (1957), Додатак 9, 193-216; Архив Српске академије шука и уметностш уБеоГраду, Архивист 1-2 (1964), Додатак 15. 349-355; Ariiivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978, 429-433; Годишњаци CKA, 13 (1899), 33 (1924). M. Станић

ДИПЛОМАТСКИ АРХИВ СМИП, 11000 Београд, Кнеза Мштоша 24-26, телефон 011/682555, лок. 398; телефакс 011/682-668 Дипломатски архив Савезног миннсгарства за иностране послове утемељен је на претходној активностн дипломатских архива Краљевине Србије и Краљевше Југославије. Основан је убрзо по стварању Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Као датум формирања Дипломатског архива узима се 5. мај 1919, када је донета Уредба о организацији Минисгарства иностраних дела (МИД), дипломатских застушшштава и конзулата Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Уредбом је, као једна од организационих јединица, установљена Главш архива, која је у свом саставу имала документацију и библиотеку Минисгарсгва које су наслеђене од минисгарстава Краљевине Србије и КраЈБевине Црне Горе. Главна архива почиње организованије да ради тек у јесен 1924. године јер је тада минисгар иносграних послова формирао стручну комисију која је имала задатак да прегледа до тада сакупљене документе о стварању Краљевине СХС и изради план даљег рада Главне архиве. Закон о архивама Министарства иносграних послова (МИП) и дипломатско-конзуларних заступнишгава (ДКЗ) Краљевине Југоспавије у

иносгрансгву од 5. априла 1930. ближе је одредио који архивскн фондови улазе у састав Главне архиве. Прецизира се да су то архиве пређашњих мшшсгарстава иносграних дела Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе и њиховнх засгупшшггава у инострансгву као и оне стране дипломатске и конзуларне архиве или преписи, које су нашој држави прнпале на основу међународннх уговора, или које су нашој држави предате на чување од страних држава. Закон је под истим условима штитио и приватне архиве које су поклоном, откупом или којим другим начином ушле у сасгав ма које од архива Минисгарства иностраних послова или заступшшггва Краљевине у шосгрансгву. Од тада врши се реконструкција уништених или оштећених списа; научна и друга исгрзкивања одобрена приватним лицима по прописима; публиковање дипломатских докумената од шггереса за националну исторнју; исграживања у страmiM архивама u списи страних докумената који се односе на националну исторпју; сређивање и чување предмета од интереса за нашу дипломатску исгорију; учесгвовање у закључењу и извршењу међународних уговора и конвенција које се односе на архиве. Уредбом са законском снагом о уређењу МИП и ДКЗ Краљевине Југославије у иносгранству од 10. авгусга 1939. реорганизована је Главна архива, посгавши Историјско одељење у чију надлежносг је спадало: сређивање, техничка обрада и чување старих архива свих одељења Минисгарства и оних дипломатских и конзуларних засгупшшггава и делегација за које се изузетно показала потреба да се пренесу у ово одељење; старање о повраћају несгалих или загубљеннх списа о којима је реч у Закону о архивама Министарства иносграних послова и дипломатских и конзуларних засгупнишгава Краљевине Југославије у иносгранству. У сасгаву Исгоријског одељења била је н Библиотека Минисгарства. Други светски рат је за скоро четири године прекинуо рад Историјског одељења. Архиви је у то време нанета ненадокнадива штета због уништавања грађе и њеног одношења у Немачку, а касније у СССР. Историјско одељење је у оквиру Мшшсгарсгва шосграних послова Демократске Федеративне Југославије почело да ради већ у марггу 1945. Потребе новог Минисгарства брзо се повећавају, па се Историјско одељење организује у три одсека: Дипломатски архив, Документацнја н Библиотека. Дипломаткки архив почиње да се осамосгаљује као посебна организациона јединица Минисгарства. Од марга 1945. до среднне 1949. радило се углавном на ресгитуцији архивалнја однетих из наше земље у току Другог светског рата. Због спољне опасносга у којој се нашла Ју-

165 164

АРХИВИ АРХИВИ

гославија. Дипломатски архив је 1949. затворен, а архивалије су пресељене у унутрашњост земље. Поново почиње да ради крајем 1957. у Дубровнику у старом здању бенедиктинског самостана Свети Јакоб. Године 1960. пресељен је у Београд, а од 1961. је стално отворен за научноистраживачки рад. Од свог оснивања Дипломатски архив је остао носилац класичне архивистичке функције, а организација рада је слична архивима у другим мшшстарствима у свету. Спада у специјализоване архиве неопходне за редован рад Министарства и других носилаца спољнополитичке активности земље, као и за научноистраживачки рад. Основни задатак Дипломатског архива је систематско прикупљање, сређивање, заштита архивске грађе настале радом Савезног министарства за иностране послове (СМИП) и дипломатско-конзуларних представшнпгава (ДКП), као и омогућивање њеног коришћења. Рад у Архиву организован је у оквиру Групе за сређивање спољнополитичких докумената и Одсека за заштиту, коришћење и публиковање спољнополитичких докумената. Одлуком Савезног већа од 13. јануара 1981. Архиву Србије предата је целокупна архива Министарства иностраних дела Краљевине Србије и њених дипломатско-конзуларних представништава за период 1854-1918, укупно 128 фондова. Н а основу чл. 46 Закона о архивској грађи Федерације (1986) архивска грађа МИП-а Краљевш е Југославије и њених ДКП за период 19181945. предата је Архиву Југославије; такође и друга грађа настала у ССИП-у. Из архивских фондова Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе односно Краљевине Југославије у СМИП-у (Служба за међународноправне послове) задржана је једино Збирка међународшгх уговора, што, заједно са уговорима Републике Југославије, чшш 7 877 фасцикли билатералних уговора и 1107 фасцикли мултилатералзшх уговора (сви компјутерски обрађени). Дипломатски архив данас располаже са 148 фондова насталих радом СМИП и ДКП у периоду 1945-1995. које чине материјали из билатералне и мултилатералне активности наше земље. Урађена су информативна средства: пописници фондова и књига, водичи кроз архивску грађу и депое н друга техничка средства. Коршнћење архивске грађе у Дипломатском архиву обавља се на основу Правилника о коршнћењу архивске грађе и доступна је за коршнћење у истраживачку и друге сврхе након 30 година од њеног настанка. Архив има читаоницу н располаже информативним картотекама о корисницима.

ИЗДАЊ А: Према Правилнику о издавачкој делатности СМИП Дипломатски архив је публи-

166

ковао збирке јавних докумената о спољној политици СФРЈ од 7. марта 1945. до 1950 (, Д лава едиција“) у 8 томова: Документи о спољној политици СФ РЈ1945, Београд 1984; Документи о спољној политици СФРЈ 1946, I и П књига, Београд 1985; Документи о спољној политици СФРЈ 1947.1 књига, Београд 1985. и П књига, Београд 1986; Документи о спољној политици СФРЈ 1948, Београд 1989; Документи о спољној политици СФРЈ 1949, Београд 1991; Докумешпи о спољној политици С Ф РЈ1950, Београд 1993. Такође и збирке докумената из периода 1941-1945; Документи о спољној политици СФРЈ 19411945.1 том, Београд 1988. и П том, Б еоф ад 1989. У заједничкој организацији с Мшшстарством иностраних послова Руске Федерације припремљен је и тематски зборник докумената о односима Југославије и Русије (СССР) 1941-1945. М. Стаматовић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ БЕОГРАДА, 11070 Нови Беофад, Палмира Тољатија 1, телефон 011/ 606-336; телефакс 011/606-144 Историјски архив Беоф ада основан је одлуком Извршног одбора ф ада Беоф ада од 26. септембра 1945. под називом Градска државна архива. Одлуком Градског већа Народног одбора Беоф ада од 24. јануара 1958. добио је нови назив Историјски архив БеоГрада. Свој рад Архив је започео са једним фондом и неодговарајућим смештајем у зф ади Музеја и Библиотеке града Беофада. Зф а д а бивше Класне луфије у Васиној улици бр. 20 додељена му је 1954. године. Архив се уселио у садашњу, наменски изфађену зфаду, тек 1973. Пресељењем у нову зфаду Архив је коначно решио проблем смештаја архивске ф ађе, набавио савремену техничку опрему и извршио кадровску попуну. Све то омогућило му је да уведе развијенију и фушсционалнију унуфашњу организацију, као и веће повезивање са јавношћу. Поред савремено опремљених стручних радионица (препараторско-конзерваторска, књиговезачка и фотолабораторије) Архив има и читаоницу са библиотеком које располажу информативним картотекама, шпсрочитачем и другим техничким средствима. Архив поседује око 2 000 архивских фондова (од чега 11 породичних и личних фондова, 56 збирки и 5 легата) у дужини од око 12 км архивске ф ађе. Урађено је 435 пописа фондова и књига и 218 сумарних инвенгара, а издата су два водича кроз архивску ф ађу. Архив је учествовао и у изради заједничког Прегледа кроз архивску Грађу СР Србије, из кога се види профил ф а ђ е коју чува. Документи који се налазе у склопу фондова и збирки обухватају временско раздобље од сре-

дине XVIH века до данашњих дана. а односе се на територију Беофада и његову околину. Најстарији документ је из 1794. и пршада Земунском магастрату, а највећи број фондова је из социјалистичког периода, после 1945. Документи су пнсани на српском језику, изузев докумената Земунског магастрата (1749-1918) и фондова АД ,Југошш“ и АД „Сфатимировић" који су raicann на немачком језику. Поједпначни документи писанн су на енглеском. хебрејском, италијанском. мађарском, руском, турском, француском и другим језицима. Територијална надлежност Архива обухвата подручје Скупштине фада Беофада, односно уже фадско језгро са општшама: Вождовац, Врачар, Звездара, Земун, Нови Беофад, Палнлула, Раковица, Савски венац, Стари фад, Чукарица и шире фадско подручје са општшама: Барајево, Гроцка, Лазаревац, Младеновац, Обреновац и Сопот. Архив врши надзор над фађом у 1 275 регастратура (просвета-260, култура-27,здравство - 41, социјално осигурање - 30, спорт - 33, друшгвенополитиче организације и удружења 90, банке и осигуравајући заводи - 27, органи власти - 67 и привреда - око 700). Основни задатак Архива од његовог оснивања састојао се у систематском прикупљању архивске ф ађе за историју Беофада, тј. територије фада, стручној н научној обради, фајној заштити и стављању на располагање корисницима. Ови основни задаци, поставл>еш1 актом о оснивању, извршавани су са подједнаком пажњом, али су се годннама све вшпе проширивали и усавршавали. Да би успешно реализовао своје основне задатке који пронзилазе из законских прописа, Архив је прилагодио унутрашњу организацију рада, утврђену Статутом. Током времена, како су проширивани задацн н обим послова, мењала се и унутрашња органнзација у циљу што успешнијег обављања постављених задатака. Целокупан рад данас се одвија у складу са усвојеном организационом структуром донетом на основу Статута 1982. Од тада Архнв своју делатност обавља преко ф н организационе јединице, односно одељења, унутар којих су одговарајуће службе: Одељење за заштиту - заштита архивске фађе ван Архива, зашгита архивске ф ађе у Архиву, техничка заштита; Одељење за обраду и коришћење архивске ф ађе - сређивање, обрада и издавање фађе, затим израда научно-информативних средстава, културно-просветна и издавачка делатност; Одељење општих послова - правни и кадровски послови, рачуноводство, администрација, хигијенско-техничка заштита, обезбеђење. Архив је почео са публиковањем фађе педесетих годша. Главна каракгеристика почетног периода издавачке делатности Архива је издавање публикација докумената из старијег периода, што су налагали и први архивистички закони из

1950. и 1951. године. У том периоду Архив је успоставио сарадњу са одређеним маучним институцијама и њиховим сарадницима. То је и допринело веома успешним почетннм резултатима посебно на плану издавачке делатаости. У сарадњи са Семинаром за исторнју Филозофског факултета у Беофаду започело је објављивање извора из разних архива који се односе на прошлост Беофада у засебним серијама. Читава серија носила је наслов Грађа за историју БеоГрада а свака књига је имала наслов према својој садржини. Од 1955. Архив почнње да објављује ф ађу свог најстаријег фонда - Земунског магастрата - чији се највећи део односпо на исторнју Беофада у том периоду. а серија је названа Грађа из земунских архива за историју ПрвоГ српскоГ устанка. Иако је Архив већ имао стечено искуство у објављивању нсторијских извора, гаггање објављивања докумената први пут је постављено на Трећој скупштини архивских радшпса Југославије у Охриду 1958. Трагало се за што бољим методолошким приступом објављивања докумената, и за решавањем свих питања која су се наметала у овој проблематицн. Доношењем закона о архивима (1967) проблеми архивских публикација остали су у принципу исти, они стари, а једина разлика била је у појави низа публикација из новије историје (раднички покрет, КПЈ и НОБ). Ове публикацнје радиле су се систематски и по одређеном плану свих шклптута за раднички покрет. Међу њима био је и Историјски архив Беофада који је чувао фађу из НОБ-а. Иако је 60-их година општа издавачка политика свих историјских ннституција била издавање грађе новнјег периода, Архив је и даље чинио изузетке и помало остао веран почетним плановима свог издаваштва. Тако 1960. покреће периодичну публикацију са искључиво архивистичким обележјем под називом Гласник ИсторијскоГ архива БеоГрада. Изашла су ф и броја. Године 1962. покренуга је н серија књига која је обухватала саопштења страних савременика (француских, турских, немачких, енглеских) о Беофаду и Србији. Правилником о издавачкој делатаости. који у Архиву регулшие сва питања објављивања. предвиђене су следеће врсте публикација: књнге архивске фађе, научно-информативна средства. библиофафије, хронологије, биофафнје, документи и чланци из домаће и стране литературе. Приликом рада на издавању ннформатнвних средстава водило се рачуна о сређености фондова и њиховом стању. Архив је објавио и неколико каталога са изложбн које су припремљене у Архиву. Поред публикација из ф ађе старијег периода, Архив је објавио и неколико монофафија нз наше новије историје. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Ј. Тадић. Дубровачка архивска Грађа о БеоГраду 1521-1571 I. Бео-

АРХИВИ АРХИВИ

град 1950; М. Диннћ, Грађа за историју БеоГрада у средњем веку I—П, Београд 1951,1958; Грађа из земунасих архива за историју ПрвоГ српскоГ устанка 1804-18081, (ред. П. Дамјаиовића, Т. Илића), Београд 1955; Р. Самарџић, БеоГрад и Србија у списима француских савременика XVI-XVII век, Београд 1961; X. Шабановић, Турски извори за историју БеоГрада I, Катастарски пописи БеоГрада и околине 1476-1566, Београд 1964; А. Раденић, ПроГони политичких противника у режиму Александра Обреновића 1893-1903, Београд 1973; Ј. Тадић, Т. Поповић, Дубровачка архивска Грађа о БеоГраду П, Београд 1976; Б. Петрановић, В. Ћирковић, Записници ИзвритоГ народноослободилачкоГ одбора Града БеоГрада од 26. X 1944. до 29. X I 19451, Београд 1979; Т. Поповић, Дубровачка архивска Грађа о БеоГраду 1593-1606 Ш, Београд 1986. БИБЛИОГРАФИЈА: Педесет Година ИсторијскоГ архива БеоГрада, Београд 1995,163-164. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСГВА: О. Таушановић, Е. Бадер, Водич ИсторијскоГ архива БеоГрада I, Београд 1984: О. Таушановић, Е. Бадер, Водич ИсторијскоГ архива БеоГрада П, Београд 1991. ЈШТЕРАТУРА: Arhivski fondom i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,75-134; Педесет г о дина ИсторијскоГ архива БеоГрада, Београд 1995,173. Ј. Веселиновић

ОДЕЉЕЊЕ ИСГОРИЈСКОГ АРХИВА НЕГОТИН У БОРУ, 19210 Бор, Војске Југославије 18, телефон 030/21-365 Одељење историјског архива у Бору основано је одлуком Скупштине оппггине Бор почетком јануара 1981. године као Одељење ИсторијскоГ архива „ Тимочка крајина “ из Зајечара. У том циљу формиран је Одбор за оснивање Архива. У међувремену је за потребе Архива преуређена школска зграда са пет депоа, шест канцеларија, библиотеком и изложбеном салом укупне површине око 700 м2. Одељење историјског архива свечано је отворено 3. октобра 1983. изложбом плаката из збирке Историјског архива „Тимочка крајина“. Територијална надлежност Одељења историјског архива у Бору је подручје Скупштине општине Бор. Почетне архивске фондове у Одељењу представља 35 фондова преузетих из Зајечара и Фонд Француског друштва Борских рудника, који се већ налазио у Бору. Поред сређивања и обраде архивске грађе и библиотечког материјала. део послова везан је за обимну издавачку делатност Историјског архива „Тимочка крајина".

168

Послове запггите архивске грађе ван Архива обављао је стручњак из Зајечара. Јуна 1990. године Одељење архива „Тимочка крајина" у Бору новом организацијом прикључено је Музеју рударства и металургије у Бору, као конститутивни део и до марта 1996, када је Решењем Министарсгва културе Републже Србије припојено Историјском архиву у Неготину, радило је под називом Музеј рударства и меишлургије и Одељење архива „ Бор ". У овом периоду послове заштите архивске грађе ван Архива обављао је архивиста Одељења. У току десетак година рада Одељења историјског архива у Бору број фондова и збирки се више него удвостручио, тако да се сада у Одељењу чува, сређује, обрађује, истражује 59 фондова и 14 збирки, укупне дужине 424,04 метра. Општа карактеристика архивске грађе у Одељењу је да највећим делом припада периоду после 1945. године (365,84 метара дужних). Периоду до 1918. године припадају три збирке мапгчних књига рођеннх, венчаних и умрлих у парохијама Лука, Злот и Шарбановац и Слатина и Доња Бела Река, а периоду између два светска рата припада осам фондова и збирки. Најзначајније архивске фондове и збирке Одељења представља Фонд Француско друштво Борских рудника - Концесија „Свети Ђорђе“ 1908-1944, збирка фотографија од шест албума истог предузећа и већ поменуте матичне књиге, као и збирка фотокопија из националних архива у Паризу и Вашинггону. Архивске фондове и збирке чини архивска грађа настала радом управе, самоуправних интересних заједница, просветних, културних и научних установа и организација, привредних предузећа, индустрије и рударства, пољопривреде и шумарсгва, трговине, угосгитељства и туризма, занатства, задруга, друштвенополитичких организација и хуманитарних друштава, као и личне збирке и збирке мемоарске грађе, фотографија, печата, плаката, скица и планова итд. С. Ђурђекановић

МЕЂУ ОПШТИНСКИ ИСГОРИЈСКИ АРХИВ ВАЉЕВО, 14000 Ваљево, Поп Лукина 26, телефон 014/221-028; телефакс 014/228-187 Одлуком Министарства просвете Н Р Србије од 15. априла 1948. формирано је Архивско средиште у Ваљеву, са задатком да прикупља, чува и омогућава коришћење архивске грађе значајних стваралаца. У јануару 1952, одлуком Савета за просвету, науку и културу НРС, основана је Градска државна архива Ваљева. Од 1. септембра 1955. мења надлежност и назив у Државни архив среза Ваљево а од 2. септембра 1971. у Међу-

општински историјски архив, са надлежношћу заштите архивске грађе над шест општина садашњег Колубарског округа. Своју делатност Архив је започео у скучешш просторним условима, технички слабо опремљеним, са малим бројем необучених кадрова. Од осшшања Архивског средншта до 1976. Архив је променио три пута радни простор, док није трајmqe решио проблем простора за смештај, чување, обраду и коршнћење архивске грађе у објекгима старе Градске болнице, где се и сада налази. Архив је усељењем у садашње адаптиране просторије обезбедио око 200 м2 простора за пријемни депо, 600 м~ главног депоа за смештај, чување и коришћење архивски сређене и обрађене грађе и око 100 м2 радног простора за сређивање и обраду. У објекту главног депоа смештена је и архивска библиотека, са око 7 000 наслова, углавном из историјских наука, са читаоницом за рад истраживача. У овом објекту смештена је и фотолабораторија. Архив поседује 285 фондова архивске грађе и 10 збирки (докумената, фотографија, плаката, повеља, диплома, nperaica и других вредних архивапнја). Архив поседује укупно око2 700 дужннх метара архивске грађе. О архивским фондовнма и збиркама урађени су попис свих фондова и збирки, 114 сумарних шшентара, 167 општих шшентара и 157 приказа за водич. Архив је учествовао у изради заједничког прегледа кроз архивску грађу Србије, из којег се може ввдети структура фондова и збирки које овај архив чува. Документи који се налазе у фондовима и збиркама покривају период од почетка XIX века до данас. Најстаријн документ је нз 1807. године и сведочи о делатности првог устаничког суда у Ваљевској нахији. Највреднији фонд је Окружни суд Ваљево (1823-1944), чија грађа је у континуитету сачувана за око 120 годнна, и као таква представља драгоцено сведочанство о делатности ове инсгитуције и друштвеним променама и догађајима на овом подручју. Поред овог фонда значајни су и фовдови банкарских установа, акционарских друштава, задружних, струковних, хуманитарних и другнх друпггава и удружења. Највећи број фондова је из социјалистичког периода, док 38 фондова и већи део архивалија у збиркама, потичу из периода пре 1944. године. Архивска грађа је на српском језику, изузев ретких примерака докумената из збирки и неколико књига у архивској библиотеци. Територијална надлежност архива обухвата општине Колубарског округа (Ваљево, Уб, Лајковац, Мионица, Љиг и Осечина). Архив врши надзор над грађом 260 регистратура. У циљу успешног остваривања својих функција Архив је, у складу са законским прописима и захтевима савремене архивистичке праксе, ор-

ганизован као јединствена јавна оргашпација. са унуграшњом организацијом: Одељење за заштиту, евидентирање и преузнмање архивске грађе н регистратурског материјала ван Архива; Одељење за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе: Одељење општих послова. Архив има укупно 16 стално запослешк радника. Издавачка делатност архива одвија се пре свега кроз штампање годишњака Гласник, који излази непрекидно од 1966, чији садржај чине чланци и прилози за проучавање историје ваљевског краја, прикази архивских фовдова, исторнјске белешке, библиографнје и др. Објављено је 30 бројева овог часописа. Објављена грађа у Гласнику је незаобилазан извор у проучавању завичајне историје. ИЗДАЊА: Б. Перуничнћ, Град Ваљево и њеГово управно подручје 1815-1915, Ваљево Београд 1973; Р. Вуковић, Живојин П. Исаиловић живот и дело, Ваљево 1982; Р. М. Драшковић, Из прошлости ваљевскоГ краја, Ваљево 1984; М. Пергапић, Прота Матеја Ненадовић, Ваљево 1984; Сећања бораца ВаљевскоГ НОП одреда, Ваљево (1,1984; II, 1996) 1984; М. Радојчић, Стеван МарKoeuh СинГер, Ваљево 1985; А. Јевтић, Учешће сељака ваљевске опиитине у НОР-у, Ваљево 1986: 3. Јоксимовић, ДраГојло Дудић, Ваљево 1987: Б. Милосављевић, Партизанска породица Грујић. Ваљево 1989; Споменица палгш борцима и жртшама фаишстичкоГ терора у опиипини Ваљево 1941-1945, Ваљево 1995; Ф. Н. Глогић, Повратак бродара, заједничко издање са Књнжевном омладином Ваљева, Ваљево 1995; В. Стојанчевић, Породица у ПодГорини - у процесу форM u p a i u a типова насеља и традиционалних система друштвеша комуникација (до краја XIX и почетком XX века), Ваљево1995: М. Мадић, М. Митрашиновић, М. Бојанић, Дшштрије Јанковић-Робеспјер 1860-1916, Ваљево 1996; X. Фогел. Ваљево: Сећање jednož ишајцарског лекара на српско-турски рат (превод са немачког) заједничко издање са књижевном омладином Ваљева, Ваљево 1996. БИБЛИОГРАФИЈА: В. Кривошејев, БиблиоГрафија прилоГа штампаних у „Гласнику" ИсторијскоГ архива (od броја 1 do 30). са додатком: БиблиоГрафија осталих издања архива, Ваљево 1996. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: Гласник МИА Ваљево', Водич кроз архивску Грађу Архиea. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,135-147. M. Маднћ

АРХИВИ АРХИВИ

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ „31- ЈАНУАР“ У ВРАЊУ, 17500 Врање, ПартизансКа 17, телефон и телефакс 017/23-334 Историјски архив у Врању основан је решењем Народног одбора среза Врање од 31. марта 1962. Са радом је отпочео 1. новембра исте године као Историјски архив среза Врање, да би убрзо изменом и допуном овог решења добио назив Државни архив са седиштем у Врању. Од 24. фебруара 1971. Архив поново носи назив Историјски архив. Од марта месеца 1979. Архив ради под називом Историјски архив „31. јануар " у Врању. Датум у називу означава дан ослобођења Врања од Турака 1878. године. Архив је своју делатност почео да обавља у старој згради Паплшог конака, саграђеној још 1765. После више пресељења, Архив је од 1977. смешген у новом објекту Дома културе у Врању. Тако је Архив коначно решио проблем смештаја архивске грађе н услова за рад. Архив сада располаже са укупно 772 м2 простора, од тога са 564 м2 простора за архивски депо. Архив сада има 11 запослених радника, од тога 5 са високим стручшш образовањем. У оквиру канцеларијског простора смештена је архивска библиотека и једна просторија намењена корисницима архивске грађе и библиотечког материјала у којој корисници архивску грађу могу користити непосредно или путем микрочитача са микрофилма. Архив ће, већ од ове године, бити укључен у јединствен информациони систем архивске мреже у Србији. Архив поседује око 230 архивских фондова, у дужини око 1400 метара архивске грађе. Од информативних средстава Архив има 107 сумарних инвентара, 94 именска регистра и оппгги инвентар. У току су послови на изради водича кроз архивску грађу, а после окончања послова на категоризацији архивске грађе од изузетног и великог значаја биће завршени и послови на изради регистра архивске грађе. Архив у Врању је био један од учесника у изради Прегледа кроз архивску грађу Србије. Документи који су наведени у овој едицији припадају временском раздобљу од друге половине XIX века па до данашњих дана и односе се на данашње административно подручје Пчињског округа. Међутим, најстарији документ који Архив има је књига добровољних прилога хришћана из 1858. године из фонда Врањске православне црквене општине. Далеко највећи број фондова које Архив има припада социјалистичком периоду. Документи су писани на српском језику, са мањим изузетком докумената који су писани на бугарском језику. Архив врши заштиту архивске грађе и регистратурског материјала на територији 7 општина Пчињског округа (Врање, Владичин Хан, Сурдулица, Бујановац, Прешево, Босилеград и Трговиште). Надзор у циљу заштите архивске грађе и

регистратурског материјала ван Архива овај архив врши у око 600 регистратура. Архив обавља своју делатност преко организационих јединица које имају облик служби: Служба за опште послове; Служба за заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива; Служба депоа и техничке запггите архивске грађе; Служба сређивања и обраде; Служба информативне, културно-просветне, образовне и пропагандне делатности. И ЗДАЊ А: Р. М. Симоновић, Врање, окол и ш и љ уди (Библиографија објављених чланака и књига), Врање 1964; Р. Симоновић, Борисав Станковић и њеГово књижевно дело I (Библиографија објављених радова, чланака и књига), Врање 1966; Р. Симоновић, Борисав Станковић и њеГово књижевно дело Ц (Библиографија објављених радова, чланака и књига), Врање 1968: Р. Симоновић, Ж ивот и књижевно дело Борисава Станковића I, Врање 1968; Р. Симоновић, ЈБуди и дела I (Библиографски подаци и библиографија објављених радова познатих људи из Врања и околине), Врање 1968: Р. Симоновић, Борисав Станковић и њеГово књижевно дело Ш (Бнблиографија објављених радова, чланака и књига), Врање 1972; В. Поп-Младенова, Људски јади I (Приче живота из старог Врања), Врање 1972; Градски шродноослободиланки одбор Врање 1944-1945 I, Врање 1973; Р. Симоновић, Врање, околина и љ уди П (Библиографија објављених чланака и књига), Врање 1973. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,149-160. M. Јовановић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ ГЉИЛАНА (ARKIVI HISTORIK GJILAN), 38250 Гњилане, Kpaља Петра I Карађорђевића б.б., телефон и телефакс 0280/23-845 Историјски архив Гњилана основан је решењем Скупштине оппггине Гњилане од 2. марта 1971. под називом Међуопштински историјски архив за подручје скупштина општина Гњилане, Косовска Каменица и Косовска Витина, а почео је с радом тек 1977. године као Историјски архив Гњилана. Зграда у којој је сада смештен Архив није наменски грађена али адаптацијом постојећег простора, радног и смешгајног, ипак су створени одговарајући услови за рад. У Архиву се чува 72 архивска фонда у око 520 дужних метара архивске грађе настале на територији општине Гњилане. Документи који се налазе у склопу фондова обухватају временско раздобље с почетка XX века до данашњих дана. У Архиву

има доста несређене грађе и постоје индиције да се међу њом налази грађа старијег датума. Територијална надлежносг Архива је проширена са територије Скупштине општине Гњилане на општине Косовску Каменицу, Вигину и Качаник. Архив своју делатност обавља преко Службе за опнгге послове, Службе сређивања и обраде, Службе депоа и Службе заштите архивске грађе ван Архива. У Архиву до сада iraje публикована архивска грађа. Урађени су именски регистрн и ради се на изради сумарних инвентара. ЈШТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Kosovo, Beograd 1986,75-82. J. Пауновић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ „ТИМОЧКА КРАЈИНА“ ЗАЈЕЧАР, 19000 Зајечар, Николе Пашића 160, телефони 019/20-285 и 25-490 Историјски архив „Тимочка крајина" основан је на основу упутства Министарства просвете НР Србије од 15. априла 1948. као Архивско средиште у Зајечару. Средгаше је обухватало: Зајечар и срез зајечарски, Бор и срез борски, Књажевац и срез књажевачки, Неготин и срез крајински, Бољевац и срез бољевачкн, Мшгаћево и срез тимочки, Јабуковац и срез брзопаланачки, Кладово и срез кључки и Доњн Милановац и срез поречки. Своје прве просторије Архивско средипгге добија 1950. у згради Народног музеја у Зајечару. Следеће, 1951. године формира се Градски архив у Зајенару. Од 1952, када се формира Архив у Неготину, територија коју покрива Градски државни архив у Зајечару се смањује и обухвата срезове зајечарски, борски, бољевачки и тимочки. Данас Архив врши послове зашгите архивске грађе у три општине (Зајечар, Књажевац и Бољевац). Годнне 1973. Архив мења назив у Историјски архив „ Ћшонка крајшш " Зајечар и задржава га до данас. У току 1983. отворено је, као саставни део Архива, Одељење у Бору које је покривало територију општине Бор. Ово одељење се 23. марта 1986. издваја из састава Архива и припаја Музеју рударства и металургије у Бору. Данас Архив по територијалној надлежносги штити, преузима и обрађује грађу са територија општина Зајечар, Књажевац и Бољевац. Архив поседује 347 фондова (2 породична, 7 личних, 13 личних збирки и 45 осталих збирки) а укупна дужина грађе коју чува износи преко 1300 метара. Урађен је попис за 71 фонд, 86 сумарних инвенгара, 3 аналитичка инвентара и регеста за 6 фондова.

Са осталим архивима учествовао је у изради ПреГледа кроз архивску Грађу СР Србије (Београд 1978), где се најбоље може видети профил грађе која се чува. Први попис архивске грађе урађен је 1950. Према том попису био је сачуван потпуно или делимично 161 фонд, док је 136 фондова било потпуно унишгено током српско-турског рата 1876-1878. и Првог и Другог светског рата. Најстарији документ потиче из 1789. Преко 200 фондова припада социјалистичком периоду а остали датирају углавном из прве половине XX века. Документи су превасходно писани на српском језику, а постоје делови фондова, или поједшачни документи писани на француском, енглеском, бугарском, руском и другим језицима. Архив је 1979. смепгген у зграду која, по архивским нормативима, испуњава све техничке услове за обављање посла. У депоу који је повезан са зградом Архива постоји простор од око 1000 м2 у коме је смештена грађа коју Архив чува. Читаоница затвореног типа са 20 места и преко 8 000 књига, превасходно из области историје, омогућава Архиву да своју културну делатност успешно развија. Библиотека располаже и одговарајућим информативним средствима. Служба заштите грађе ван Архива врши надзор над грађом у 196 регистратура (у областп индустрије и рударства - 38, пољопривреде и рибарства - 5 , шумарства-2, грађевинарсгва 17, саобраћаја и везе - 2, трговине и угоститељства - 9, стамбене и комуналне делатности - 7, културне и социјалне делатности - 62 и државних органа и служби - 64). Рад у Архиву одвија се у складу са одговарајућим позитивним законским прописима по следећој организационој сгруктури: Заштита архивске грађе ван Архива; Архивски депо; Сређивање, обрада грађе и информисање; Библиотека. Од краја педесетих годша Архив ради на организацији писања хроника села у општинама које покрива. До сада су написане, и чувају се у Архиву, хронике насељених месга из општина Зајечар (24), Књажевац (53) и Бољевац (11). Почетком 1980. заједно са Инсгитутом за исгорију радничког покрета Србије из Београда, Архив улази у пројекат ИспХорија раднинког покрета у источној Србији. Овај пројекат, који је шире рађен на нивоу целе Србије, резулпграо је издавањем седам књига. Поред већ поменутих публикација Архив је издао и вшпе књига из исгорије Тимочке крајше. ИЗДАЊА: Ж. Радосављевић. Зајечар. Зајечар 1956; М. Поповић, Историјски преГлед развоја социјалистичкоГ покрета у Злоту. Зајечар 1956; Ж. Радосављевић, Звездан, Зајечар 1957: Грађа за историју школства у ЗаГлавку, Зајечар 1958; М. Марковић, Иду eedpuju дани, Зајечар 171

170

АРХИВИ АРХИВИ

1958: Istočna Srbija u ratu i rvvoluciji 1941-1945, (priredio M. Boiković). Zaječar 1981: Ж. Милошевнћ. M. Цветковић, М. Трнфуновић, Основна школа у Бо.гвевцу 1841-1981,1-Ш, Зајечар 1981; Научни скуп „Пеишр Радовановић —живош, рад и вре,ие“, Зајечар 1983: Д. Ј. Илић, Зајечарска буна (репринт), Зајечар 1983; В. Стојанчевић, Из историјске прошлоспш источне Србије (1804— 1833). Зајечар 1983; Ж. Живуловић, Тимочка буна, Зајечар 1984; Istočna Srbija и ratu i revohtciji 1941-1945, (Hronologija, priredio N. Račić), Zaječar 1984; Radnički pokret u istočnoj Srbiji do 1918 (грађа), Zaječar 1984, (приредили M. Вукомановић и 3. Панајотовић); Ж. Милошевић, Ђ. Стаменковић, Школство општине Сокобања 1834—1984, Зајечар 1984: П. Вишњић, Операције за ослобођење источне Србије (јун - октобар 1944), Зајечар 1985; Ж. Милошевић, Ј. Динић, М. Димитријевић, Гимназија и стручне школе у Зајечару 1836/371986/87, Зајечар 1987; С. Босиљчић, Тимочка крајина, Зајечар 1988; А. Раденић, Радикална странка и Тимочка буна, Зајечар 1988; М. Милосављевић, Планиница: историјска збивања и етноГрафски заПиси, Зајечар 1989; Ж. Милошевић, 150 Година школства општине Бољевац, Зајечар 1990; С. Калчић, ВражоЕрнац: ироишост и традиционална култура, Зајечар 1990. ЈШ 1'НРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,161-173. Б. Димитријевић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ ЗРЕЊАНИН (TČRTENELMILEVELTAR, HISTORICKY ARCHTV, ARCHTVA ISTORICA ZRENJANIN), 23000 Зрењашш, Трг слободе 10, телефон 023/64322; услужни телефакс 023/66-007 Историјски архив у Зрењанину основан је 1. августа 1947. на основу акга Просветног одељења Главног Извршног одбора Народне скупштине Аутономне Покрајине Војводине, под називом Архивско средиште бр. 4 за подручје срезова Бегеј и Тамиш Зрењанин, те среза Јаша Томић. На основу одлуке оснивача Архив, Музеј и Библиотека чишши су једну установу и свака се од њих бринула за заштиту културних добара из своје надлежности. Назив Архивско средишге задржао се до 1951. када мења назив у Градска државна архива Зрењанин. Од јануара до октобра месеца 1956. носи назив Срески државни архив Зрењанин. Од окгобра 1956. мења назив у Државни историјски архив Зрењанин. Од априла 1965. Архив постаје установа чији је оснивач Покрајинско Извршно веће АП Војводине и мења назив у Историјски архив Зреншнин. Од априла 1967. Архив постаје међуопштинска усгганова чији су

172

оснивачи општине Зрењанин, Нови Бечеј, Сечањ, Житишге и Нова Црња. Свој рад Архив је започео заједно са Музејем у бившој згради Музеја, која је срушена, а налазила се у ул. Серво Михаља бр. 4. Због веома лоших услова смешгаја и немогућносги да прима архивску грађу, Архив је јануара 1952. пресељен у јужно крило бивше жупанијске зграде, у којем се и данас налази. У међувремену просгор за архивске депое није се битно проширио, осим мањег простора од 110 м2, тако да је и данас простор за аквизиције архивске грађе веома актуелан. Архив има стручну библиотеку са преко 12 000 наслова са посебном просторијом—читаоницом. Архив поседује 530 архивских фондова и збирки у дужини од 2 400 метара архивске грађе, од којих је 2100 сређено. З а сређене архивске фондове израђени су описи, којих има 502, колнко има и сумарних инвентара. Аналнтичких инвентара има 35. Водич за архивске фондове штампан је 1979. Архивски фондови овог архива објављени су у ПреГледу архивских фондова и збирки Bojeoдине. Списи архивских фондова и збирки обухватају период од 1769. годш е (Упутство за рад Магистрата Великог Бечкерека), па настаје велика празшша до 1810, од када постоји грађа Магнстрата Великог Бечкерека, јер је целокуша грађа изгорела у градском пожару 1807. године. Архив располаже богатом архивском грађом из XIX века: Магистрат, Судбени сто, Срески судови, Градски сирочадски сто итд. Исти архивски фондови сачувани су и за међуратаи период. Архивска грађа настала од XIX века до 1918. писана је на латинском, немачком, мађарском и српском језику, између два светска рата је на српском, а за време немачке окупације је на немачком и српском језику. Територијална надлежносг Архива се од његовог оснивања до данас веома мало мењала. Територија некадашњих срезова Бегеј (из којег се касније издвојио Потиски срез), Тамиш и Јаша Томић била је стално подручје овог Архива. Од 1960. када су формиране садашње општине Зрењанин, Нови Бечеј, Сечањ, Житиште и Нова Црња, односно, од када је 1992. образован Средњобанатски округ, територијална надлежност овог архива је непромењена. Н а овој територији данас ради 1 041 регистратура. Надзор над радом регистратура врши се у овом архиву од 1949, када су направљени први записници о прегледу регистратура и о сгању архивалија које се у њима чувају. Приликом мерења грађе у регистратурама у 1995, утврђено је да се у њима чува око 14 000 дужних метара архивске грађе и регистратурског материјала. Архивска грађа у Зрењанину је била у посебно неповољном положају, јер је велики пожар 1807. уништио грађу, према неким изворима из

XVI века па надаље. Сачувана грађа је - према сећању првог управника овог архива Тимотеја Рајића - била подвргнута експергизи од стране архивских стручњака немачког окупатора, који су однели веома драгоцене craice из XIX века. После Другог светског рата из незнања је такође нанета велика пггета архивској грађи насталој за време немачке окупације. Рад у Архиву се од оснивања па све до 1957. засшшао на раду хонорараца, познавалаца немачког, латшског и мађарског језика, који су радшш на сређивању архивских фондова. Тек од 1957. запошљавају се први архивски службеници, да би 1965. пензионери пресгали да буду главни извршиоци послова у Архиву. Долазак сталног кадра омогућио је и доношење нормативе којом је регулисан рад у Архиву. Доношењем статуга Архива 1965. ова установа је своју унуграшњу структуру прилагодила захтевима струке. Од тада Архив има следећу унутрашњу организацију: Реферат за заштиту архивске грађе ван Архива; Одел>ење за сређивање, обраду и израду научних средстава: Библиотеку и шформације са књиговезницом: Секретаријат са рачуноводством и хигијенско-техничком заштитом. Издавачка делатност Архива почела је 1954. Из тих разлога почела је да излази Архивска Грађа, званична еднција Државног исгоријског архива у Зрењашшу. До марта 1956. изашло је 10 посебних свезака, од којих је 9-10. изашла као двоброј и 11. као свеска. У овој едицији је објављено вшце повеља, тарифа и градских мапа, почевши од првих нз XVI до Гршелинијеве с краја XVIII века. Поред ове едиције као посебно издање појавила се 1954. под уредништвом Арпада Лебла свеска у којој је публикована грађа Окружног суда у Великом Бечкереку са суђења побуњеним сељацима у Елемнру - Елемир и Тараш 1897. Године 1991. нзашла је нз штампе 12. свеска Архивске Грађе, у којој су објављена научно-информативна средства - регнстар аналитичког инвентара архивског фонда Градског поглаварсгва у Петровграду 1919-1941. године. Издавање ове свеске је финансирао Покрајински фонд културе у Новом Саду. Архив се бави радом на издавању хроника НОР-а. До сада су објављене хронике Ботоша и Арадца, која је изашла двојезично - на српском и словачком, и Зрењанина под називом Зрењанинске ватре, а 1966. и МоноГрафија Зрењанина. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: МоноГрафија Зрењанина, Зрењанин 1966; Д. Кецић, М. Палић, Револуционарни раднички покрет у Зрењанину IIV, Зрењанин 1976-1977; Ђ. Момчиловић, Зрењанинске ватре. Зрењанин у рату и револуцији, Зрењ анш 1988. И. Војводић, Руско Село у миру и рату, Нови Сад 1969; Ђ. Момчиловић, Под једном заставом.

Хроника о људшш БанатскоГ Карађорђева, Нови Сад 1968; 3. Кончар, Љ. Табачки, Увекуборби. Хроника Кумана, Нови Сад 1970. И. Бјелић, Партизанско развође. Хроника БанатскоГ Вшињићева, Нови Сад 1974; Д. Тодоровић, Немири paeнице. Хроника Неузгше, Нови Сад 1975: М. Попов. Јединствени у борби. Хроника НовоГ Милошева, Нови Сад 1977; М. Јоксимовић, Хроника Арадца. Kronika Aradača, Зрењашш 1981. (Текст је двојезичан - српско-словачки); Д. Тодоровић, Хроника Ботоиш, Зрењашш 1981. БИБЈШОГРАФИЈА: М. Ђуканов, Р. Миланов, О. Петровић, Љ. Сотировић: Водич кроз архивске фондове ИсторијскоГ архива Зрењанин, Сремски Карловци 1979,449-464. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: Н. Николић, М. Ђуканов, И. Поповић, Документи непријатељских орГана власти у Војводини 1941. Зборник 1941, Нови Сад 1967, 391-424; М. Ђуканов, Архивски фондови о аГрарној реформи и колонизацији, 1920-1944, историјска белешка и сумарни инвентар, Сремски Карловци 1969, 144164; М. Ђуканов, Р. Мнланов, О. Петровић, Љ. Сотировић: Водич кроз архивске фондове ИсторијскоГ архива Зрењанин, Заједница архива Војводше, Сремски Карловци 1979. ЛИТЕРАТУРА: Н. Милугшовић, Архивска Грађа ДржавноГ историјскоГ архива среза Зрењанин, Зборник МС ДН (1956) 144-146; М. Ђуканов, Историјски архив Зрењанин, Монографија Зрењанин, Зрењанин 1966, 412-415; Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodim, Beograd 1977, 263-285. M. Ђуканов

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ „СРЕДЊЕ ПОМОРАВЉЕ" ЈАГОДИНА, 35000 Јагодша, Милана Мијажовића 14, телефон и телефакс 035/ 223-506 Историјски архив „Средње Поморавље" у Јагодшш основан је одлуком Градског народног одбора Светозарево од 6. децембра 1951. када је установа почела рад под именом Градска државна архива. Међутим, кореш настанка Архива потичу из 1948. када је по упутсгву Минисгарства просвете НР Србије основано у Јагодиш (тада Светозарево) Архивско средиите са задатком да се брше о зашгити архивске грађе на територији бившег округа Моравског, пгго је данас подручје Поморавског округа, односно ошнтша Јагодша. Параћин, Ћуприја, Деспотовац, Свилајнац и Рековац. Подручје надлежности установе није се мењало од оснивања до данас. Своју прву просторију Архнвско средшнте је добило 1. априла 1950. у згради бивше кафане „Талпаре" у улици Бошка Ђуричића 2. У њој је

АРХИВИ АРХИВИ

била с.мештена канцеларија Средишта и делови првих преузетих фондова: Окружне болнице у Јагодини. Одбора за подизање споменика палим у ратовима за ослобођење и уједињење и Јагодинске општине. После много молби и интервенција, крајем 1952. Архив је добио две веће просторије у исгој улици. а годину дана касније смештајни простор је проширен за још две просторије, једне у истој згради и у улици Хајдук Вељка 9. Почетком 1963. Архив добија на коришћење нове веће просторије у најужем центру града, у улици Сквер народне омладине 1. Развојем делатносги и преузимањем нових фондова, потребе за сменггајним простором повећавале су се из године у годину. Проблем је решен пресељењем Архива у стару зграду учитељске школе, где се и данас налази. Реорганизацијом органа управе (укидањем срезова) марга 1967. Историјски архив је постао међуопиггинска установа. Право и обавезе оснивача прихватила је Скупштина општине Јагодина, а остале општине на подручју надлежности право суоснивача. Тада установа добија садашњи назив. Од осшшања до данас Архив улаже напоре да своју основну делатност усклади превасходно са потребама средше у којој врши заштиту архивске грађе и регистратурског материјала, као покретног културног добра, уз примену важећих позитивних законских прописа. Једна група послова произилази из задатка Архива да заштити архивску грађу и регистратурски материјал ван Архива и обезбеди услове за њено преузимање. Према последњој евиденцији на подручју надлежности Архива налази се 512 регистратура (просвета - 56, култура - 20, здравство - 5, социјално - 6, спорт 96, банке и осигуравајући заводи - 5, органи власти и судство - 41, привредна предузећа - 72, манастири, црквене и верске установе - 105 и разна друшгава, организације и удружења -116). Друга група послова има за циљ да врши комплетну заштиту архивске грађе и регистратурског материјала који се чува у депоима Архива и створи што повољније услове за њено коришћење. У том смислу грађа се архивистички сређује и обрађује. Данас се у депоима Архива налази 365 фондова и 9 збирки са око 3 500 дужних метара архивске грађе и регистратурског материјала. Од информативних средстава за 264 фонда урађени су сумарни. а за 33 аналитички инвентари и Водич кроз архивску Грађу Архива у Јагодини, објављен 1984. годше. А рхш је учествовао и у изради заједничког Прегледа кроз архивску Грађу СР Србије, где се налази списак фондова ове установе. Документи који се налазе у склопу фондова и збирки највећим делом су писани на српском језику, изузев једног мањег броја у збирци Поклони и откуrai, где се налазе документи писани на немачком, руском и турском језику. Грађа почиње од 1823, највећи број фондова је из социјалистичког пери-

174

ода. У збирци Поклони и откупи налазе се појединачни документи из XVII и XVIII века. Библиотека ове установе у свом књижном фонду садржи 2840 библиографских једшшца. Поред тога библиотечки фонд има и 172 врсте научних и стручних часописа и 119 врста листова (дневне и недељне новше, службени листови и гласници и др.). А рхш је своју унутрашњу организацију, утврђену Статутом из 1992. године, са 18 запослених радника, организовао у четири организационе једшвде: Заштита архивске грађе ван Архива; Заштита архшске грађе у Архиву; Сређивање и обрада архивске грађе; Управни, општи u рачуноводствено-фвдансијски послови. Културно-просветна и издавачка делатност је почела убрзо по осншању установе, а садржајн и облици те делатносги мењали су се завнсно од актуелних друшгвених потреба. У почетку то су најчешће била предавања о значају и вредности архивске грађе и о архивима и њњховој друштвеној функцији и задацима. касније се ова делатност изражава преко тематских изложби и сарадње са школама и средствима јавног информисања. До сада је организовано и постављено више изложби са темама из политичког, привредног и културног ж ш ота ове средше. Штампаш! су каталози: Јагодина кроз плакат и проГлас 1842-1946, Светозарево 1982; Развој орГана народне власти у општини Светозарево, Светозарево 1983; Школство у Светозареву, Светозарево 1985; Спомен-музеј „Лазар Стојановиђ “ - Куишљево, Свилајнац 1988; Плакат. и проГлас о изборима у окруГу моравском 1881-1939, Светозарево 1992. Са издавачком делатношћу, односно публиковањем Архив је кренуо почетком шездесетих година објављивањем књиге Поморавље у Н О Б 1941-1945. В А Ж Н Ш А И ЗДАЊ А: Б. Живановић, Д. Поповић и М. Јовановић, Поморавље у П О Б 1941-1945, Светозарево 1961; Б. Перуничић, Град Светозарево, Светозарево 1975; М. Обрадовић, Настанак и развој индустрије Поморавља до ДруГоГ светскоГ рата (Параћин, Ћуприја, Ceeтозарево), Светозарево 1975; Б. Жшановић, Д. Поповић, М. Јовановић и 3. Марковић, Поморавље у Н О Б и револуцији 1941-1945, Светозарево 1987; Д. Првда, Мијајлова јама, Деспотовац 1984; Д. Јовановић, ЈаГодинска, ћупријска и параћинска нахија у Првом српском устанку 1804-1813, Jaroдш а 1994; Д. Јовановић, Д. Танић и Д. Дедић, Рад др Карла Белонија - првоГ физикуса окруГа јаГодинскоГ 1839-1841, Јагодш а 1995. ИНФОРМ АТИВНА СРЕДСТВА: Р. Тошић, Водич ИсторијскоГ архива „ Средње поморавље “ Светозарево, Светозарево 1984.

ЈПГГЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,321-339. 3. Марковић

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У к и к и н д и (TORTENELMI LEVELTAR KIKINDA), 23300 Кикинда, Трг српских добровољаца 21, телефон 0230/22-187 Историјски архив у Кикинди основан је 7. новембра 1946. одлуком Градског народног одбора у Кикинди под називом Архивско подручје бр. 5 и своју делатност под тим називом, а у склопу Музеја у Кикинди, обавља до 1. јануара 1955, када се, такође одлуком Градског народног одбора, одваја од Музеја и постаје самосгална буџетска установа са називом Градска државна архива. Године 1956. Архив добија свој први статут и назив Државни историјски архив у Кикинди. Ова се година може сматрати почетком планског и организованог рада у установи и на терену. Након 12 годша (1967) Архив постаје међуопштинска установа за територије општина Кикинда, Чока и Нови Кнежевац и добија назив Историјски архив. Крајем 1974. покренуга је у Кикинди шгацијатива да се све тадашње установе из областн културе ингегришу у једну радну организацију. Тако се почев од 1. јануара 1975. шггегришу Историјски архив, Народга! музеј, Градска библиотека,Јован Поповић" и Културни центар у једну тзв. организацију удруженог рада под називом Центар за културу. У склопу ове организације Архив своју делатност обавља као пословна једшшца без својства правног лвда и назива се Центар за културу, Радна јединица Историјски архив, Кикинда. Овакав статус установа задржава све до 31. децембра 1990. да би, гашењем Центра за културу, 1. јануара 1991, Архив поново постао самостална установа под називом Историјски архив. У овом тренутку Архив располаже архшском грађом која је разврстана у 340 архивских фондова и 6 збирки. Укупна количина грађе која се налази у Архиву износи око 1500 дужних метара. Преко 90% постојећих фондова је регистратурски сређено, односно за њих су израђени сумарни инвентари, а за један мањи број и аналитички швентари. Такође је издат и Водич кроз архивске фондове. Грађа обухвата временски период од 1774. до 1992, а најстарији документ јесте Повеља Марије Терезије којом се установљује Великокикиндски привилеговани дшнтрикт и утврђУЈУ његове надлежности. Територијална грађа из ХУШ и XIX века обухвата данашња места: Српски Крстур, Нови Кнежевац, Мокрин, Кикивду, Башаид, Кумане, Меленце, Нови Бечеј, Милошево и Тараш, док грађа из XX века углавном обухвата данашње општше Кикинду, Чоку и

Нови Кнежевац. Највећи број архивских фондова настао је после Другог светског рата, мада се у Архиву налази и значајан број фондова чија грађа пружа драгоцене податке о историји северног Баната. Архивска грађа до 1918. махом је на латшском, немачком и мађарском језику, док је она настала после тог периода искључиво на српском језику, изузимајући грађу насталу у вре.мену од 1941. до 1945. годше. Територијална надлежност Архива данас обухвата територије општша Киквдда, Чока и Нови Кнежевац, где се врши надзор у зашпгги регистратурског материјала у 300 регистратура. Основни задаци у делатности установе произилазе из републичког Закона о културним добрима. на основу којег Архш врши заштигу културннх добара, односно архивске грађе путем надзора, прикупљања, обраде, трајне заштите и стављања на располагање корисшшцма. Архш, такође, сарађује са свим зашггересовашш установама из области науке, културе, образовања и сл. Установа располаже и бнблиотеком са око 1 500 књига и публикација из XIX и XX века на немачком, мађарском и српском језнку, а које се претежно односе на историју подручја овог дела Баната. Такође поседује и значајну збирку листова и новина из XIX и с почетка XX века на српском, немачком и мађарском језику, а које су излазиле у северном Банату. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Л. Надлачки, Грбови ПривилеГованоГ диипприкта великокикиндскоГ, Кикинда 1953; Л. Надлачки, КаталоГ докумената о буни и бежанији 1848/1849, Кикинда 1953; Л. Надлачки, Економска база Диштрикта великокикиндскоГ 1781. Године, Кикинда 1954; Л. Надлачки, Прилози за историју Диипприкта великокикиндскоГ с краја XVIII века, Кикинда 1955; Л. Надлачки, Застава Диитрикта великокикиндскоГ, Кикинда 1955; М. Рајков, Т. Коканов, ПривилеГије ВеликокикиндскоГ диипприкта, Кикинда 1957; М. Рајков, Буна у Врањеву 1777. г о дине, Кикинда 1959; М. Рајков, Најезда скакаваца на северни Банат 1850. Године, Кикинда 1959; М. Рајков, Порези и дажбине у Великокикиндском диипприкту у XVIII веку, Кикинда 1961; М. Рајков, Историја Града Кикинде до 1918. (преглед), Кикинда 1968; Љ. и С. Шијачки, Кикинда од 19411945. Године (материјал за историју Кикииде), Кикинда 1970; С. Белодедић, Кикинда 1918-1941. (прилог), Кикинда 1968; К. Секулић, Хроника Накова, Кикинда 1980; К. Секулић, ПреГлед важниjiu доГађаја из историје Савеза комуниста, СКОЈ-а и синдиката од 1919-1979 у Кикинди, Кикинда 1982; С. Шијачки, Кикинда, њен развитак до 1950. Године, Кикинда 1985; М. Рајков. Послератна култура у Кикинди 1944-1989. Кикинда 1990; М. Латшовић, Панонски карусел (доку-

А РХ И ВИ А РХ И ВИ

ИНФ ОРМ АТИВНА СРЕДСТВА: Водич кроз архивске фондове, Кикинда 1992. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke и SFRJ, SAP Vojvodina, Beograd 1977,105-120.

ИЗДАЊ А: Издавачка делатност Архива започета је 1996. године када је објављена монографија Храм СветоГ Caee у Косовској Миплровици и периодична публикација Звечан. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Kosovo, Beograd 1986,129-139.

M. Таовић

Љ. Пантовић

меншарна драма о кикиндскам иолишичким збивањима између два рата), Кикинда 1994.

АРХИВ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ (ARKIVINE MITROVICE KOSOVES), 38220 Koсовска М тровица, Краља Петра 10, телефон 028/ 33-896 Први акт Скупштине општине Косовска Митровнца о формирању архивске службе датира од 9. јуна 1958. и њиме се проширује делатност оппггинског Музеја. Таква заједничка установа Музеја и Архива деловала је до 1970. када је формиран Историјски архив као самостална установа регионалног значаја за територије општина Косовска Мшровица, Вучитрн, Лепосавић и Србица. У првој години самосталног рада Архив је био смештен у Радничком дому (садашња зграда Скупшпше општине) где је пренета сва грађа, мање предратног и ратног, а више поратног периода. Одлуком Скутнтине општине 1975. године пребачен је из зграде Радничког дома у Дом глувонемих, власнишгво Самоуправне интересне заједнице за образовање и васпитање. Услед непостојања елементарних услова и оронулости зграде, 1985. године Скупштина општине доноси одлуку о новом премеиггању Архива у зграду Културног центра у којој се и сада налази. Проширењем простора 1995. створене су основне претпоставке за функционисање установе. Архив поседује, заједно са Одељењем у Лепосавићу, укупно 125 архивских фондова (од тога један лични фонд и две збирке) у дужини од 700 метара. Документи који се налазе у склопу фондова датпрају од 1907. године (лични досије Михајла Денића, апотекара митровачког). Најстарији је фонд Гимназија из 1918. Највећи број фондова потиче из послератног социјалистичког периода. Територијална надлежност Архива се простире на подручја општина Косовска Митровица и Лепосавић, после издвајања одељења у Вучитрну 1981. и Србици 1988. године. Архив врши надзор над грађом у регистратурама привредних и ванпривредних организација. Архив своју делатност обавља преко три организационе јединице, односно одељења, унутар којих су одговарајуће службе: Одељење за коришћење и техничку заиггиту Архива; Одељење за обраду и сређивање архивске грађе; Одељење за управне и опште послове.

176

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ ШУМАДИЈЕ КРАГУЈЕВАЦ, 34000 Крагујевац, Крагујевачког октобра 13, телефони 034/65-039,69-225 и 69223 Архив је основан одлуком Градског народног одбора Крагујевац од 4. фебруара 1952, под називом Градска државна архива. Почеци Архива датирају од 1948. када је основано Архивско средиште. У периоду од 1958. до 1965. ради као Државни архив среза КраГујевац. Године 1965. добија назив Историјски архив Шумадије КраГујевац. Свој рад Архив је почео у неодговарајућим условима и са недовољно стручним кадром, најпре у згради са две просгорцје у улици Фшшпа Кљајића 1 а затим у згради Скупшпше општине. У међувремену је дошло до попуне стручног школованог кадра, док су неповољни услови рада остали до 1988, када се Архив преселио у адаптирану зграду у улици Крагујевачког окгобра 13 и за дужи период решио шггање смепггаја архивске грађе. Набављена је савремена техничка опрема и извршена кадровска попуна. Уведена је функционалнија унутрашња организација рада. Поред фотолабораторије и књиговезнице Архив има читаоницу са библиотеком и микрочитачем. Архив поседује 347 архивских фондова (од чега 18 личних и шест збирки) са 1245 дужних метара грађе. Издат је водич кркзз архивску грађу и урађено преко 150 сумарних и десетак аналитичких инвентара. Учесгвовао је у изради заједничког ПреГледа кроз архивску Грађу СР Србије, из чега се види профил грађе коју чува. Документи који се налазе у фондовима и збиркама обухватају период од почетка XIX века до 1994. године. Најстарији орипшални документ је из 1809. и налази се у личном фонду Никола Милићевић - Луњевица. Грађа из ХЗХ века, с почетка XX и између Првог и Другог светског рата сачувана је у фондовима јавне управе, правосудних органа и организација, привреде, личним фондовима и збиркама. Највећи део грађе је из послератног социјалистичког периода. Територијална надлежност Архива обухвата подручје скупштина општина Крагујевац, Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Рача и Топола. Архив врши надзор над грађом у 715 регистратура (просвета - 76, култура - 20, здравство - 19,

спорт - 61, друштвенополитичке организације 63, банке и осигуравајући завод - 22, органи власти и управе - 205, привреда - 214, судске организације - 22 и социјалне установе -13). Основни задатак Архива од његовог ocmmaња био је да систематски прикупља архивску грађу, трајно је запггити, стручно и научно обради и стави на располагање корисннцнма. Задаци су се временом проширивали и усавршавали. Да би програме и задатке успешно реализовао Архив је прилагодио унуграшњу организадију рада утврђену Статутом. Оргашпациону структуру Арxiша чине: Запггита архивске грађе ван Архива; Послови депоа и техничка запгпгга; Обрада и сређивање архивске грађе; Културно-просветна, информативна и издавачка делатност; Оппгги послови. Архив је почео са публиковањем архивске грађе седамдесетих година. У том периоду успоставио је сарадњу са одређеннм научним инспггуцијама и њиховим сарадницима. Највише је публикација из новије историје, углавном нз радничког покрета. Штампани су каталози значајних већих изложби: Сто педесет Година КраГујевачке Гимназије, Крагујевац 1983; Сто педесет Година иаТшмпарства у КраГујевцу, Крагујевац 1985; 150 Годшш Теаплра Јоаким Вујић, Крагујевац 1985; Архивски докумешш извори за историју, Крагујевац 1986:Лицеј у КраГујевцу 1838-1841, Крагујевац 1988; Крскујевац престоница 1818-1841, Крагујевац 1991. У сарадњи са Народним музејем, Народном библнотеком „Вук Караџић“, Спомен-музејем ,/21 окгобар" и Самоуправном интересном заједннцом културе Крагујевац, Архив је покренуо зборник радова за полшичку, културну и привредну исторнју Крагујевца Станишта, Крагујевац 1983,19S6,1988,1991. ВАЖ НШ А ИЗДАЊА: Б. Витковић, Ж. Спасић, Црвени барјак у КраГујевцу 1876, књ. I—II, Крагујевац 1976; М. Вукомановић, 3. Панајотовић и Л. Ивановић, Грађа за историју радничкоГ покрета у Шулшдији до ПрвоГ светскоГ рата, Крагујевац 1982; Б. Витковић, В. Миленковић, Грађа за исплорију револуционарноГ радничкоГ покрета у Шумадији 1919-1920, Крагујевац 1987. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: В. Миленковић, Водич ИсплоријскоГ архива Шумадије КраГујевац, Крагујевац 1987. ЛИТЕРАТУРА: Adiivski fondovi i zbirke u SFRJ, SRSrbija, Beograd 1978,175-189. B. Миленковић

ИС10РИЈСКИ АРХИВ КРАЉЕВО. 36000 Краљево, Досигејева 19, телефон 036/21-059 Решењем Народног одбора среза Краљево од 27. децембра 1960. годше основан је Историјски архив среза Краљево, а званично је почео са радом 1. јула 1961. Територијална надлежност простирала се на подручје општина Краљево, Врњачка Бања, Рашка, Нови Пазар, Сјеница и Тутин. а стварна надлежност је обухватала архивску грађу насталу радом ранијих и постојећих државних органа, установа и организација и грађанских правних лица, друштвених, јавних и мешовитих предузећа, друшгвенополитичких и самоуправних организација, заједница и других правшгх лица. Архив у Краљеву остао је у надлежности Народног одбора среза Краљево до краја 1963. године. Од 1. јануара 1964. права и дужности оснивача преузима Скупштина општине Краљево и тада Архив добија данашњи назив Историјски архив Kpaseeeo. Услед недовољног смештајног простора, у договору са матичном службом Архива Србије и СИЗ-ом културе општине Нови Пазар, 1. априла 1976. отворено је Архивско одељење у Новом Пазару. До 1980. године Одељење ствара услове, простор, кадар и средства да прерасте у Историјски архив „Рас" (20. јуна 1980), чија територнјална надлежност од 1981. године обухвата подручје опнгпша Нови Пазар, Сјеница и Тутгш. Територијална надлежност Историјског архива у Краљеву од тада до данас су територије општина Краљево, Врњачка Бања и Рашка. У периоду од 1982. до 1992. године при Архиву је радио фонд за историју радничког покрета и НОБ Краљево. ■ Од оснивања Архив је променио вшне локација у граду, а последњих 14 година је привремено смештен у згради на локацији „Стари аеродром" (Доситејева 19) у којој се и данас налази. У приземљу се налазе депои са архивском грађом, на спрату радне просторије, библиотека са читаоницом и стална изложбена поставка докумената и фотографија Из архивских фондова и збирки. Са подручја оппгпша Краљево, Врњачка Бања и Рашка Архив је до данас прикугшо 330 фондова и 5 збирки у укупној количини од 1500 дужних метара архивске грађе. Сви фондовп којн су архлвистнчки сређени добшга су одговарајућа информативна средсгва у зависности од степена и начина обраде фондова (сумарни инвентари. аналитички инвентари п др.). Посебна пажња поклоњена је општем инвентару као првом пнформативном средству о садржшга и структури архивске грађе. Архивска грађа обухвата период од 1837. до 1992. године. Најстарији документи који се чувају у Архиву су: Матичне књиге рођеннх, венчаних u умрлих 23 верске установе (почев од 1. anpina

177

А РХ И ВИ А РХ И ВИ

одржаног у Краљеву 26-27. новембра 1986. годи1837). архнвскп фонд Суд општине Плешин не, Београд - Краљево - Ч ачак 1990; М. Матије(1839-1899) и појединачна документа из збирке вић, Краљевачки еснафи, Краљево 1995; Р. ПавVaria. ловић, Становнииапво и насеља општине Pauuca Регистратурским сређивањем, архивистичу функцији привредноГ развоја, Београд 1995. ком обрадом и објављивањем информативних средстава створене су могућносги за вишесгруко ИНФ ОРМ АТИВНА СРЕДСТВА: Водич коришћење архивских фондова и збирки. кроз Историјски архив у Краљеву (1960-1990), Рад Архива се одвија кроз Службу за заштиту Краљево 1990; Водич ИсторијскоГ архива Краархивске грађе ван архива, Службу за сређивање љево, Краљево 1993; Р. Ристић, Водич кроз архиви обраду архивске грађе и Службу општих послоску Грађу ИсторијскоГ архива у Краљеву, Краљева. во 1993. Архив врши надзор над 264 регистратуре и ЈШ ТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u то: органи власти и управни органи - 6; правосудSFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,191-202. ни органи -16; друштвенополитичке организације P. Ћирић и удружења - 35; привредне организације - 120; установе културе и социјалне делатности - 72 и регистратуре друштвених служби -1 5 . У оквиру Службе за сређивање и обраду арИСТОРИЈСКИ АРХИВ КРУШЕВАЦ, хивске грађе је архивска библиотека. Највећи 37000 Крушевац, Милоја Закића 6. телефон 037/ број књига, 13 500 наслова, је из исгорије, затим 21-685 архивистике, археологије, уметности, филозофиИсторијски архив у Крушевцу је основан реје. белетристике итд. Осим књига, библиотека шењем Министарсгва просвете НР Србије 1948. има и 100 наслова часописа и новина, како оних године и то као Архивско средииппе. Народни одкоје су пресгале са излажењем, тако и оних које бор среза Крушевац га је, решењем од 20. јуна периодично излазе. Читаоница са 40 седишга омо1952, преименовао у Градски државни архив, а дагућава корисницима и истраживачима несметан нашњи назив је добио 1. јануара 1956. рад. У периоду од јула 1962. до јануара 1969. Архив Издавачка делатност Архива у Краљеву заје радио у саставу Установе за музејску и историјпочела је 1964. године издавањем првог броја ско-архивску делатност, заједно са Народним муисгоријске ревије Наша Проишост, која је излазејем Крушевац. знла до 1974. године. Због недосгатка финансијОд оснивања до данас Архив је променио вискнх средсгава, часопис није излазио до 1986. Исге ше локација у граду, а последњих 27 година је године Архив, заједно са Народним музејем из смешген у згради Дома синдиката, одакле се 1996. Краљева објављује први архивско-музејски зборпреселио у своју зграду са 430 м2 корисне површиник под исгим насловом. До сада је објављено 5 не, у центру града. Поред тога, задржао је депое у бројева за пернод 1986-1992. година. згради Дома синдиката од 230 м2, у непосредној В А Ж НИ ЈА И ЗДАЊ А: Б. Перуничић, Једио близини нове локације. столеће Краљева (1815-1915), Краљево 1966; С. Од оснивања Архив је преузео 632 архивска Илић, Матшрушка бања, туристичка монографонда и збирке, што износи око 1500 дужних фија, Краљево 1969; Д. М. Петровић, Под црвеметара архивске грађе. Од тога се 470 архивских ном заставом - Крагујевачки пролетаријат у фондова чува у Архиву, а 162 у Одељењу Архнва бурној 1920. години, Краљево 1970; М. К. Малиу Трстенику. Сви архивски фондови су пописани, ковић, Рашка и околина, географско-историјски а за готово све је урађен и сумарни инвентар. преглед, Краљево 1971; С. Антољак, Помоћне Најстарији документи који се чувају у Архиву историјске науке, Краљево 1971; Турски катасу: архивски фонд кожетинске цркве (1834-1932); старски пописи неких подручја западне Србије матичне књиге рођених, венчаних и умрлих X V и XVI век, 1-1Л, приредио А. С. Аличић (зајед(1837- ); архивски фонд Начелства округа круно са архшшма у Чачку и Ужицу), Чачак 1984, шевачког (1839-1921) и појединачни документи 1985; Народни устанак и борбе за Краљево 1941. из збирке Varia. Године, зборник радова са научног скупа, БеоДокументи су углавном на српском језику, град 1985: Краљевачки батаљон, зборник сећаосим матичних књига на црквенословенском, а ња. 1-П. Краљево 1986; М. Митровић, Ратним појединачни документи су на турском, грчком, хесппазама пролетера, Четврти краљевачки бабрејском и немачком језику. таљон Прве пролетерске бригаде, илустрована Териггоријална надлеЖност Архива, од самог монографија, Београд 1988; Борбе са Главнином оснивања, обухвата општине Александровац, не.мачке Групе армија „ Е " на Ибарско-западноБрус, ВарварИн, Крушевац, Трстеник, Ћићевац и моравском правцу у ослобођењу западне Србије Ражањ. У периоду од 1963. до 1993. године општи1944. Године, Зборшгк радова са научног скупа

на Ражањ је била у надлежности Историјског архива у Нишу. Архив врши надзор над 577 регистратура (просвета - 68, кулгура - 15. здравство - 10, социјално -1 7 , спорт -1 7 . друнггвенополитичке организацпје и удружења грађана - 54, банке и осигуравајући заводи - 6, органн власти - 33, цркве - 59 и привреда - 298). Рад Архива се одвија кроз Одељење за сређивање и обраду грађе, Спољну службу, Књижницу и Одељење општих послова. Библиотека Архива располаже са око 9 000 примерака књига и око 500 наслова листова и часописа који су, као и комплетна архивска грађа, на располагању корисницима. Издавачка делатност Архива датира од 1966. када је објављена књнга Антонија Маринковића Партизанска техника ОК КПЈ Крушевац 19411944. У сарадњи са Народним музејем из Крушевца Архнв од 1984. периодично објављује Крушевачки зборник, у коме се, углавном, објављују радови из области историје и историје уметности који се баве исграживањем п проучавањем Крушевца и околине. Досад су објављене 4 свеске Зборника. ИЗДАЊА: Б. Илић, Историја Крушевца 1371-1941, Крушевац 1971: Б. Перуничић, Крушевац у једном веку (1815-1915). Крушевац 1971; Сштозијум Раднички покрет и НОБ у крушевачком крају, Крушевац 1972; Д. Мипошевнћ, Срби на балканском раскршћу, Крушевац 1994; Свет и ми за мир (зборник), Крушевац 1995. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСГВА: О. Петровић, М. Стефановнћ, Г. Агатоновић, С. Таралић, Г. Величковић и Е. Радојичић, Водич кроз архивску Грађу ИсторијскоГ архива Крушевац, Крушевац 1996. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija. Beograd 1978,203-217. M. Милосављевић-Милосављевић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ У ЛЕСКОВЦУ, 16000 Лесковац, Раде Свилара 25, телефон 016/2960 Решењем Савета за просвету и културу НР Србије од 18. августа 1954. основан је архив у Лесковцу под називом Градска државна архива у Лесковцу за град Лесковац и срезове лесковачки, јабланички и власотиначки. Архива је почела с радом 1. децембра 1954. у веома скромним условима - у једној гимназијској просторији од свега двадесетак метара квадратних, са једним јединим документом из XIX века. Архив је 1959. године пресељен у просторије бившег Радничког музеја, а назив му је промењен у Историјски архив у Лесковцу.

Од мале установе затвореног типа, Архив је убрзо посгао усганова јавног карактера укључујући се све интензивније у област научноистраживачког рада. После укидања срезова у СР Србнји (1967) функцију оснивача Архива преузела је Скупштина оппгпше Лесковац, уз сагласност општша Бојник, Власотинце. Лебане, Медвеђа и Црна Трава. што је данас територијална надлежност Архива. Коначно шггање смештајног простора решено је 1975. године када је Архиву предата на употребу новоадаптирана зграда. Основна делатност Архива утврђена је Законом о архивској служби и архивској грађи и Статутом установе. Данас у Архиву постоје: Служба за зашпггу архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива (Спољна служба); Служба сређивања и обраде; Информативна служба: Служба коришћења архивске грађе и библиотечког материјала; Служба културно-просветне и образовне делатноспг. Служба општих послова. Од осшшања до данас Архив је успео да прикупи и заштити преко 300 архивских фондова који садрже грађу у колнчинн од око 1 000 дужних метара, већнном из XX века, а нешто мање из XIX века. Једним делом заступљен је и период НОБ-а и социјалнстичке изградње. Архив поседује три лична фонда и четнри збнрке. Најстарнја грађа псггиче из половше XVIII века. Чувају се лични фондови, разне збирке, документи из збирке Varia, документп на српском, немачком, енглеском. француском, турском, грчком и бугарском језнку. Архивску грађу је до сада користнло преко 600 истраживача, научшпса и другах корисника. Највећи део архивске грађе је из текстшше индустрије. Ова грађа представља и данас драгоцено богатство за проучавање развоја текстнлне индустрије на југу Србије. Такође, сачувана је и архивска грађа из првих послератних годша. Из овог периода највредннји су фондови Окружног народноослободилачког одбора Лесковац, као и фондови среских и опшпшских одбора. Сачувани су и фондови друштвенополитичкпх органнзација, привредних предузећа, културшк, спортских и просветних установа. У жељи да архивску грађу приближи јавности, Архив је до сада прш реш о и поставио 12 изложби са различитом тематиком. за које је коришћена искључиво сопствена архивска грађа. У Архиву се посебна пажња посвећује израдн научно-информативних средстава о архнвској грађи. Ради зашгите, евиденције и ннформисања израђују се разноврсна научно-информативна средства о архивској грађн и фондовима: преглед архивских фондова и збирки, белешке о архнвским фондовима и збиркама. водич кроз архивеке фондове, сумарни. општи и аналитички шшенгар.

179 178

А РХ И ВИ А РХ И ВИ

каталози. регеста. дос^гјеи фондова, предметно-географски индекси и друго. Архив располаже специфичном приручном бнблиотеком затвореног типа са богатим књижним фондом периодичних издања, збирком часописа од око 5 000 наслова библиотечких јединица. Библиотека располаже и комплетом локалне штампе. службеним новшама, разним збиркама, енциклопедијама, речницима и сл. Тематски је најзаступљенија историја, а заступљене су и друге областн: политика, привреда, судство, здравство, образовање, спорт итд. Библиотечки материјал од оснивања до данас корисгило је преко 200 истраживача и корисника. ИЗДАЊ А: Ж. Стојковић, Н. Кражић, Занатство JlecKoeufl I, (од почетка до 1944. Године). Лесковац 1995. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija. Beograd 1978, 219-232; 3. Цекић, Четрдесет година у служби испшне, Историјски архив Лесковац, Лесковац 1994,1-17. Р.

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ КРАЈИНЕ, КЉУЧА И ПОРЕЧА У НЕГОТИНУ, 19300 Неготин, Бранка Перића 13, телефони 019/512-019 и 513098: телефакс 019/512-019 Исгоријски архив у Неготину основан је од стране Савета за просвету, науку и културу Владе НР Србије 26. јуна 1952, а на основу Закона о државним архивима. Савет је за подручје новооснованог архива одредио срезове крајински, кључки и поречки, касније општине Неготин, Кладово и Мајданпек. На основу решења Минисгарсгва за културу у Влади Србије, Исгоријском архиву је од 13. фебруара 1996. припојено Архивско одељење у Бору, тако да данас архив има надлежносг у општпнама Неготин, Бор, Мајданпек и Кладово. Архив је по оснивању почео да ради у скученом просгору, а 1957. године добио је извесна проширења у улици Бранка Перића, где се и сада налази, која такође нису била задовољавајућа за нормалан рад. Просгорне проблеме Архив је решио тек 1972. године. Те године Скупштина општине Неготин доделила је Архиву зграду бившег среског начелсгва, површине од 470 м . Архив је убрзо добио проширење у „старој" згради. површине 150 м2, те је на основу ранијег простора и новог добио на располагање укупно 770 м2. На основу сгручних потреба извршена је подела просгора и од укупне квадратуре на смештајrai простор - депое отпада 420 м2, канцеларије 250 м2, архивску библиотеку 60 м2 и помоћни просгор 40 м . У периоду од добијања новог просгора извршене су две велике адаптације и реконструкције.

У првој обављене су адаптације да би се добио одговарајући смештај и радни просгор, а у другој обављена је доградња библиотечког простора. Данас Архив ради у релативно погодним условима и задовољава све критеријуме које архивска сгрука захтева, у погледу просгора, а слично је и када је у питању опрема. Архив поседује око 580 архивских фондова у укупној дужини од 1700 метара. Временски распон архивске грађе креће се од 1844. до 1990. године. Најсгарији фондови су из обласги рада окружних и среских начелсгава. Архивска грађа је обрађена према сгручним правилима архивистичке сгруке и у целосги је досгупна сгручним и научним радницима. Грађа је архивисгички сређена преко 60% и добро је запггићена. У архивским кутијама смештено је око 80% архивске грађе. Убрзано се ради на писању водича кроз архивску грађу. На основу Закона о културни.ч добрима, Архив врши стручну контролу у око 470 регистратура. Архив поседује и специјализовану архивску библиотеку у којој има укупно 8 450 наслова. Библиотека је сређена према УДК систему и доступнаје јавносги. Поред обраде и заштите архивске грађе и библиотечког материјала, Историјски архив је велику пажњу посветио издавању стручних и научних дела и организовању и одржавању научних и стручних скупова, као и припреми две до трн изложбе годишње. У сарадњи са Балканолошким инсппутом САНУ, Архив је организовао 12 стручних и научних скупова у Неготину, Мајданпеку и Кладову. И ЗДАЊ А: Т. Станојевић, Неготшн и Крајина од првих трагова до 1958. Године, Неготин 1972; Т. Станојевић, НеГотин и Крајина од 18591940. Године, књ. II, Неготин 1980; М. Перић, НеГотин и Крајина —раднички покрет од 18711941. Године, књ. Ш, Неготин 1973; Б. Благојевић, НеГотин и Крајина 1941-1944. Године, књ. IV, Неготин 1988; Б. Благојевић, Здравство у НеГотину и Крајини 1836-1996, Неготин 1996; Б. Благојевић, 150 Годшш Народне библиотеке у НеГотину 1846-1996. Године, Н еготш 1996; НеГотшнска Гимтзија 1839-1989 (група аугора: Н. Плавшић, М. Станковић, Б. Благојевић, Н. Рачић и С. Поповић), Н еготш 1989; Т. Станојевић, Хајдук Вељко Петровић у историји и народној традицији, Неготин 1985. и 1986 , П. Милосављевић, Миша Атстасијевић — дунавски капетан, Неготин 1983, 19882; Г. Добрашиновић, В ук у Крајини и Кључу, Кладово - Н его тш 1986; С. Војшовић, Сима (Милутшновић) у Крајини и Кључу, Кладово - Неготин 1987; Н. Рачић, Станко Пауновић Вељко, Нови Сад 1982; М. Перић, ХронолоГија радничкоГ и народноослободилачкоГ покрета у

Крајини, Поречу и Кључу 1871-1945, Негопш 1969: Зборник радова са научних скупова у Негопшу и Кладову поводом обележавања 170 година од погибије Хајдук Вељка Петровића и 150 година ослобођења од Турака, Кладово - Неготш 1984; Старина Новак и њеГово доба, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 16-17. септембра 1986. године у Доњем Милановцу у организацијн Бажанолошког шсппута САНУ и Исгоријског архива Крајине, Кључа и Пореча у Негопшу, Београд 1988; Б. Благојевић, НеГотин и Kpajum 1941-1944. Година, Неготин 1984; Б. Благојевић, НеГотинска Гшшазија 1941-1944, Неготин 1989; Б. Благојевић, Крајина 1941-1944, (исгоријски албум), Негопш 1974; П. Манојловић, Североисточт Србија - физичко-ГеоГрафске карактеристике, Неготш 1986; Б. Благојевић, Здравство у НеГотину и Крајини 1836-1996, Неготин 1996; Б. Благојевић, Народна библиотека у НеГотину 1846-1996, Неготш 1996. Поред наведених издатих дела, у Архиву постоје и завршени а необјављени рукописи о значајним личносгима, догађајима и већи број монографија села. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ SR Srbija, Beograd 1978, 233-249. Б. Благојевић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ НИШ, 18000 Ниш, Тврђава б.б., телефон 018/21-525; телефакс 018/ 22-045 Историјски архив Ниш основан је одлуком Министарсгва просвете НР Србије 1948. године под назнвом Архивско средиите у Нишу, а 12. априла 1967. добија нови назив - Историјски архив Ниш. Архивско средиигге отпочиње с радом у зградн нишког Учитељског дома. Већ 1949. прелази у доста неподесну зграду бивше Инжињеријске школе у шннкој Тврђави. Зграда је убрзо адаптнрана и прнближно испуњава услове за смештај архивске грађе. У депоима Архива смештено је 827 фондова (један породични, два лична архивска фонда, 6 збирки) у дужини од 3 600 метара. Архив поседује и приручну библиотеку од преко 13 000 књига са шформативном картотеком. Укушо је сређено 297 фондова и достугши су за исграживање, а остали део је пописан и доступан за коришћење. Сређеш фондови су добили одговарајућа шформативна средства у зависности од степена и начша обраде фондова. Архш је издао Водич кроз архивску Грађу ИсторијскоГ архива Hiau. Документи који се налазе у склопу фондова и збирки обухватају временско раздобље од прве половше ХУШ века до данашњих дана, а односе

се на град Ниш и његову околину. Најстарији документ је бакротиск из 1737. годше - тренутак када Турци предају Ншн аустријској војсци. а највећи број фондова је после 1945. Документи су писани на српском језику, а мали део докумената (Varia) писан је на турском језику. Територијална надлежносг Архива обухвата подручје града Ниша са општшама Гацш Хан, Бела Паланка, Сврљиг, Дољевац, Мерошина. Сокобања, Алексшац и Ражањ. Основни задатак Архива од самог осннвања састојао се, пре свега, у прикупљању архивске грађе за исгорију Ниша, као и у стручној и научној обради и трајној заштити грађе и стављању на располагање корисницима. На подручју Архива има 2 200 акгивннх регнсгратура (у Нишу 1200, Алексинцу 290, Сокобањи 160, Сврљигу 120, Б. Паланци 100, Г. Хану 90, Дољевцу 80, Ражњу 80 н Мерошини 80). Архив своју делатност обавља преко Службе општих послова, Службе за сређшање и обраду, Службе депоа и фотолабораторије, Службе зашTirre архивске грађе ван Архива и Информатнвно-пропагандне службе са приручном библиотеком. Издавачка делатносг Архива је богата: 1982. је штампан Зборник докуменатш Начелства среза бањског окружја АлексишчкоГ 1836-1914. и тиме приказан фонд са најсгаријим писашм документима у Архиву. Публикован је и каталог Старе и ретке књиГе 1788-1945. који пружа обавештења о богатом библиотечком фонду и књигама од изузетне вредности и велики број каталога са изложби које је Архш приређивао. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: В. Поповић, Љ. Михаиловић, Водич Историјског архива Ниш. ЛИТЕРАТУРА: Arltivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,251-277. M. Ђенић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ „РАС“ У НОВОМ ПАЗАРУ, 36300 Нови Пазар, Ослобођења 41, телефон и телефакс 020/24-252 Скупштша заједнице културе опшпше Нови Пазар донела је 3. децембра 1975. годше решење о оснивању Архивског одељења у Новом Пазару као сасгавног дела Историјског архива из Краљева са називом Историјски архив Краљево Одељење у Новом Пазару. На седници скупигпше Самоуправне интересне заједнвде културе општане Нови Пазар од 26. јуна 1980. донета је одлука о оснивању радне организацие Историјски архив „Рас" у Новом Пазару, који делује као самосгална културна инспггуција. 181

180

А РХ И В И А РХ И ВИ

Архив је започео рад у делимично адаптираној згради која је до тада била приватно власништво. Године 1987. извршена је адаптација зграде бившег Општинског суда за потребе Архива. Пресељењем у ову зграду Архив је решио проблем смештаја архивске грађе. Поред тога, Архив данас располаже неопходном техничком опремом, читаоницом и библиотеком са скромшш бројем наслова, микрочитачем и другим техничким средствима.

И ЗДАЊ А: М. Радовић, Људске и материјалне жртве НовоГ Пазара и ДежевскоГ среза у ДруГом светском рату, Нови Пазар 1994; М. Радовић, Називи новопазарских улица, Нови Пазар 1995. Архив убрзано ради на изради Водича кроз архивску Грађу. ЈШ ТЕРАТУРА: Arhivski jondovi i zbirke u SFRJ, SRSrbija, Beograd 1978,191-202.

Архив је организација која се бави пословима заштите, прикупљања, сређивања, обраде, коришћења и презентације архивске грађе на подручју општина Нови Пазар, Сјеница и Тутин које покрива својом делатношћу, са основним задатком да прикупи што више архивске грађе за територију коју покрива и да је стручно и научно обради, трајно заштити и стави на располагање корисницима.

P. Вилотијевић

Н а територији коју покрива Архив постоји 248 регистратура, док се у самом Архиву налази 195 архивских фондова и збирки, односно 520 дужних метара архивске грађе. Трећина фондова и збирки је сређена или архивистички обрађена а остали део је пописан па се може лако користити. Документи који се налазе у склопу фондова су претежно настали после ослобођења Новог Пазара од турске власти 1912. године. Из периода 1912-1944. године сачувано је мало архивске грађе јер су бројни ратови са разарањима, пожари, паљевине, поплаве, пљачке, пустошења, небрига и помањкање свести о значају архивске грађе учинили да је заувек уништено културно благо од велике вредности. Највећи број архивских фондова који се чувају у Архиву су настали у социјалистичком периоду, после 1944. године. Архив поседује Збирку старих турских докумената која је настала у XIX веку, мада у оквиру Збирке има и докумената који датирају из ХУШ па чак и XVII века. Збирка је писана старим турским језиком и није преведена на српски језик. Послови и радни задаци Архива обављају се у оквиру три радне групе: Заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива; Заштита и коришћење архивске грађе у Архиву; Финансијско-рачуноводствени и општи послови. Ове послове обавља заједничка служба за све институције културе у граду. Архив је почео да се бави издавачком делатношћу 1994. године. Ради обављања овог посла АрхЈШ је успоставио сарадњу са једним бројем спољних сарадшжа који су, проучавајући архивску грађу која се чува у Архиву, припремили неколико публикација чији издавач је био Архив. Публикације које су издате и које су припремљене за издавање односе се на историју Новог Пазара, Сјенице и Тутина. 182

АРХИВ ВОЈВОДИНЕ, 21000 Нови Сад, Дунавска 35, телефон 021/21-244; телефакс 021/ 22-332 Свест о потреби чувања и заштите архивске грађе настале деловањем различитих нивоа власти, од локалне до регионалних, црквених организација, културних и просветних установа. удружења и других облика оргашгзовања, на територији данашње Војводине, постоји од половине XVIII века. Тада почиње формирање првих архива жупанија, округа, градова и других насеља, правосудних и војних адмшшстративних целина, и израда првих пописа постојеће грађе. Архивска грађа чувала се најчешће у објекгима и просторијама у којима су радили и њени ствараоци. При магистратима морала је бити и посебна соба за чување архивске грађе. Тада су архиви служили првенствено потребама адшшистрације, то су била месга где се чувају документи који у одређеним пршшкама могу послужити као доказ о стеченим правима над имовином или неким другим животним чињеницама. Њихово осамостаљивање из оквира администрације у којима су настали у засебне установе почиње крајем XVIII века. Најзначајиији и по обиму највећи били су архиви жупанија, бискупија, православних епархија и великих манастира. Са изузетком Патријаршијско-митрополијског архива у Сремским Карловцима (данас Архив САНУ) Срби у Војводини нису имали архив који је прикупљао, чувао и сређивао архивску грађу. Потреба за осшшањем посебне архивске установе у којој ће се пржупити и чувати ар.хивска грађа са територије Војводине постојала је дуго времена, али тек на иницијативу управнжа Државне архиве у Београду, Ристе Ј. Одавића, основана је Државна архива у Новом Саду 1926. године. Одавић је јануара 1925. боравио у Новом Саду и пржупио податке и грађу на основу које је предложио Министарству просвете Краљевине СХС оснивање архива у Новом Саду, образлажући то великим бројем значајних архивских фондова који су чувани на територији Војводине. Државна архива у Новом Саду основана је декретом Министарства унутрашњих послова од 5.

августа 1926. са задатком да прикупља и обрађује архивску грађу са подручја тадашње Војводине Баната, Бачке, Срема и Барање. За архивара је постављен др Димигрије Кириловић, тада помоћн ж секретара Матице српске, а претходно асистент на Филозофском факултету у Скопљу. Бнло је великих проблема око сменггаја, тако да новопостављени архивар mije могао да одмах отпочне рад. Први докуменат отпремљен је из нове установе тек 14. септембра 1926. У допису са бројем 1, упућеном управнжу поште и телеграфа, Кириловић каже: „Част ми је извеспгги Вас да је у Новом Саду отворена Државна архива... Уједно Вас молим да изволите сву пошту која за Архиву долази упућивати на Просветаи инспекторат (Футошки пут 77), где је Архива привремено смепггена“. Са велжим ентузијазмом Кириловић је кренуо да пржупља „све оне жупанијске, општинске, војне, судске, школске, црквене и приватне архиве које се налазе на територији Војводине, како би се архивски материјал, разбацан по разним надлепггвима, спасао од пропадања и постао присгупачан истраживачима". У згради Просветног инспектората (где су се налазиле и Женска учитељска школа и Трговачка академија) Архива је добила само две просгорије, иако је Кириловић тражио цео спрат са 30 соба. Већ 14. децембра 1926. Кириловић је ангажовао великог познаваоца архивске грађе на терену и познатог историчара др Алексу Ивнћа да сачшш извештај о стању жупанијских и градских архива у Војводшш. У допису проширеном Градском савету у Новом Саду од 15. децембра 1926. Државна архива је обавеспша да је смеспша „онај архивски материјал, који је на основу склопљене конвенције од 1924. између наше Краљевине и Мађарске пренет нз Буднмпеште, а односи се на Војводш1у“. Постављен је и захгев да се и исгоријски део архнве града Новог Сада пренесе у нову усганову, јер је смештен у неодговарајућим просторијама, „на тавану н у подруму Градске куће“. Упорним вишегодишњим радом Архива је успела да у Нови Сад пренесе архиве Бачко-бодрошке жупаније из Сомбора, Торонталске жупаније из Велжог Бечкерека (Пеггровграда) и Тамишке жупаније из Вршца. Кириловић је тих годаша као члан државне комисије за ресгитуцију архивског материјала војвођанске провенијенције из Мађарске, Аустрије и Румуније покушао да што више драгоцене грађе пренесе у Нови Сад. Сав тај обимни и тако значајан посао Кириловић је урадио гсггово сам. Наиме, до окупације Југославије 1941, значи за првих 15 годша рада, у Архиви је највише било запослено три раднжа (и то заједно са управншом). Због потребе за већим просгором, Државна архива је 1934. из Новог Сада пресељена у Петро-

варадин. где је у згради бившег Петроварадинског магистрата (Јелачићева 8) добнла 15 просторија. Нажалост, већи део тог простора није испуњавао ни минималне услове за рад и чување архивске грађе. Упркос чесгом неразумевању природе посла и значаја који Државна архива има, малог броја запослених. без средстава за откуп н одговарајуће плате стручњака, она је успела да пржупи вредну грађу која је већим делом била мало позната нашој науци и истраживачима. За време рата усташе и Немци су Архиву из Магистрата преселнли у зграду преко пута. Уз помоћ Рудолфа Шмита, бившег службенжа Архиве, Немци су велики део драгоцене архивске грађе однели у Беч и Чехословачку (највшне је однесено грађе везане за Банат у XVH1 веку). Велики део архивске грађе уншнтен је пресељењем у неодговарајуће просторе Петроварадинске тврђаве. где се Архива налазила од 1943. до 1945. годше. Колжо је архивске грађе опљачкано и однето тешко ће моћи да се утврди, јер због малог броја запослених стручњака нису урађени детаљни попнси примљене грађе. На основу изјава сведока, у сачуваној грађи остало је забележено да је у пролеће 1941. однето 7 вагона пробране архнвске грађе у Архив Мшистарства војске у Бечу. Сам Рудолф Шмит је по сопсгвеном признању однео у чешке Судете два вагона грађе (126 сандука „разног архивског материјала"). Укушо, опљачкано је 20 вагона архнвске грађе, а после рата враћен је у земљу незнатан део, свега један вагон архивске грађе. После Другог светског рата архивска грађа је била у врло лошем стању. О томе сведочи драматичан извешгај од 10. јануара 1947. тадашњег управнжа др Марка Малетина: „У току окупацнје Државна архива за Војводшу тешко је оштећена, неколжо пуга је пресељавана из једне зграде у другу, а те сеобе вршене су без жакве пажње, грубо и дивљачки: грађа је бацана, лопатама и внлама грабљена и при том растурана и разбацивана, тако да је сва грађа расута, а много грађе је при томе и упропашћено. Затим, Немци и усташе су доста грађе однели, а не зна се ни ко је однео ни куда је однесена. Најзад, велики део материјала је дивљачки уништен". Управник Малетин је даље наводио да је грађа после ослобођења била у очајном стању: „Сва је расуга и измешана, изгужвана и испрљана. Она чини брда изгужване прљаве хартије коју треба претходно очистити, исправнти, испеглати да би се уопигге могло пристушггн стручном сређивању“. Даље пропадање архивске грађе Државне архиве, смешгене у казаматима Петроварадинске тврђаве, спречио је проф. Васа Стајић. који је после ослобођења послао проф. Младена Лесковца да стави катанце на улазе и заштити грађу од да-

А РХ И В И А РХ И ВИ

љег ушшггавања. Грађа је 1946. пресељена у сутеренске просторије Бановше, тадашњег Главног народноослободнлачког одбора Војводине (данашње зграде Извршног већа Војводине), где је остала све до 1956. године. Крајем августа 1946. за управника је посгављен дотадашњи архивар др Марко Малетин, а установа добија ново име - Војвођсшска архива, на предлог Васе Стајића. Мањи део грађе прикупљене до 1941. је сачуван, дуготрајним радом, уз повећање броја запослених на десет радника, а оно нгго је остало доведено је у сгање да се може отпочети стручна обрада и коришћење у научне сврхе. На предлог Конференције архивиста 1951. дат је нов назив установи - Државна архива А П Војводине. Грађа се налазила у влажним сутеренским просторијама зграде Бановине, где је трећина докумената лежала на поду, јер на дрвеним полицама није било места. Зато је одлучено да се Архива пресели у Сремске Карловце у зграде Патријаршијског двора и Народних фондова. Сеоба је обављена од септембра до новембра 1956. године. Грађа донесена у Зграду фондова, 1959. је пресељена у некадашњи Магистрат, преко пута Гимназије. Тек у Карловцима омогућени су бољи услови за чување и обраду архивске грађе и њено сређивање по фондовима. Почетком 1957. установа поново мења име и постаје Историјски архив А П Војводине. Тада је у Архиву већ било 20 стално запосленлх и седам хонорарних радника, да би се тај број крајем 1964. повећао на 34 стална и 15 хонорарних сарадника. Одлуком ПИВ-а од 21. децембра 1967. ради рационализације рада и коришћења архивске грађе Архиву се припојио Пољопривредни архив са осам запослених (Пољопривредни архив у Новом Саду, као наследник Задружног архива, основан је 3. децембра 1962, а почео је с радом 1. маја 1963. године). У то време је Архив имао 59 депоа на површини од 1522 м2, са 5 147 дужних метара архивске грађе. Приликом доношења новог Статута Архив је јануара 1970. добио ново име - Архив Војводине, како се назива и данас. До 1973. године на архивску делатност у Војводшш примењиван је Закон о архпвима СР Србије, а те године је Скупнггина САП Војводине донела покрајински Закон о архивској грађи којим су регулисани статус и функција Архива Војводине. Он је постао установа од посебног друштвеног интереса, а његов оснивач је Скупштина Војводине. Непосредни надзор над радом вршио је Покрајински комитет за образовање и културу, а финансирање је ишло преко СИЗ-а културе Војводине. Архив Војводине је 1970. и статутарно регулисао начин и организацију обављања матичних функција према осталим регионалним архивима у Војводини. Тих година постигнути су запажени

184

резултати у заштити и обради архивске грађе. Број стручних радника и архивиста са положеним стручним испитом растао је тако да је 1986. било 57 запослених. Тада је Архив располагао са 7 063 дужна метра архивске грађе. Поводом 60-годишњице постојања Архив Војводине је 16. јула 1986. одликован Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима. Све већи прилив грађе диктирао је потребу да се Архив пресели у наменску зграду, опремљену савременом опремом и одговарајућим условима за обраду и коришћење архивске грађе. Крајем 1988. сви фондови и збирке пресељени су у Нови Сад, у зграду старог затвора, адаптирану за потребе савремене архивске службе, са преко 4 000 м2 депоа. Грађа је смеиггена на металне полице и помичне елекгричне „возове“. Један део грађе морао је бити пренесен у конаке манастира Беочпна где Архив чува део мање важне грађе. Нова зграда Архива свечано је отворена 27. априла 19S9. После више сеоба и потуцања по таванима и подрумима, изузетно значајна архивска грађа коначно је добила одговарајућл просгор, у којем ће моћи да се одговори савременим захтевима на заштити, обради и коришћењу грађе. Ова установа је данас архив општег типа, у којем се чува скоро 12 000 дужних метара архивске грађе у 490 фондова и збирки, настале у распону од прве половине XVI века па до данас. Архив врши и надзор над радом 250 регистратура. Обавља и заштиту архивске грађе настале радом покрајинских и других државних органа, установа и предузећа, према којима Покрајина врши права и дужности оснивача, као и друштвенополитичких организација и удружења основаних за територију Војводине, грађанско-правних лица и истакнугих личносги. Основним планом делатности Архива обухваћени су следећи послови: заштита регистратурског материјала и архивске грађе ван Архива, пријем и преузимање архивске грађе, сређивање регистратурског материјала и обрада грађе са излучивањем безвредног материјала, израда и публиковање научно-информативних средстава, коришћење архивске грађе, одабирање и публиковање грађе, послови техничке заштите грађе (микрофилмовање, копирање, конзервација и књиговезачки послови), међународна сарадња и културно-просветна делатност. У Архиву Војводине запослено је данас 45 радника. После Другог светског рата Архив је објавио више од 90 књига, каталога изложби и научно-информативних средстава. Аутори његових издања су познати историчари и истраживачи архивске грађе (Дака Поповић, Миховил Томандл, Јован Савковић, Никола Милутиновић, Арпад Лебл, Никола Петровић, Никола Радојчић, Данило Кецић, Славко Гавриловић, итд.). У оквиру едиције

Прилози за политичку, културну и привредну историју Војводине —Зборник државних архива Војводине 1954. године објављено је 7 књига а у оквиру Посебних издања 1956. објављена је књига Николе Радојчића Из прошлости Bojeodiuie. Од 1958. почело се са објављивањем едиције Грађа за историју народа Војводине (од 1970. заједно са Историјским инсппугом за изучавање исгорнје Војводине и Музејем револуције из Новог Сада) у оквиру које је објављено 18 књига. Велика пажња посвећује се и објављивању научно-информативних средстава, тако да је до сада изашло 60 књига. Библиотека Архива Војводше садржи преко 30 000 књига и часописа, међу којима се налазе и изузетно ретке књиге из XVII и XVIII века. Од фондова н збирки у Архиву Војводине најзначајнији су следећи: Илирска дворска комнснја - Депутација (1745-1777), Илирска дворска канцеларија - Беч (1771-1792), Бачко-бодрошка жупанија (1699-1918), Тамшпка жупанија (17791918), Торонталска жупанија (1779-1918), Земаљска управа за Српско Војводство и Тамшпки Банат (1849-1861), Народна управа за Банат, Бачку и Барању (1918-1919), Краљевска банска управа Дунавске бановине (1929-1941), Државно правобранилаштво (1919-1941), Врховнн суд Војводине (1945-1992), Друштво за Српско народно позоршпте (1861-1941) и др. У Архиву се чувају разлнчити фондови многобројних културних н научних установа, социјално-здравствених усганова, привредних удружења, земљорадннчких задруга, савеза и удружења, друштвенополитичких органнзација, друштава и удружења, сннднката, сталешких корпорација, хуманнтарних, спортских н културно-просветних друпггава, верских установа и организација, затим 11 збнрки (Милекићева, Сергеја Максимова и др.) и неколнко лнчних фондова (Петра Момировића, вајара Паје Радовановића, Д. Чолића, итд.). ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Д. Поповић, Панчеeo у српском покрету 1848-1849, Нови Сад 1954; Н. Радојчнћ, Из прошлостч Војводине, Нови Сад 1956; С. Гавриловић, Грађа о Срему и њеГовим eeзама са Србијом 1804-1815, Сремски Карловци 1965; Н. Петровић, Светозар Милетић и Народна странка, Грађа 1860-1885, књ. I-П, Сремски Карловци 1968. и 1969; С. Гавриловић и Н. Петровић, Темшиварски сабор 1790, Сремски Карловци —Нови Сад 1972; Ј. Попов, Главни НОО Војводине 1943-1945, Сремски Карловци-НовиСад1977; Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, I—IV (1994), Сремски Карловци - Нови Сад 1977; Земаљска управа за Српско Војводство и Taмиииси Банат, Аналитшчки инвентар, књ. I-XV, Сремски Карловци - Нови Сад 1978-1996; Бачко-бодрошка жупанија, Сомбор (1688-1849), Каталог одабраних реГеста, књ. I-Vn, Сремски Карловци-Нови Сад 1987-1996; Ј. X. Швикер, Исто-

puja унијаћења Срба у Војној Крајини, Нови Сад 1995. ЛИТЕРАТУРА: Водич кроз архивске фондове Архива Војводине, књ. I, Сремски Карловци 1977; К. Чехак, 30 Година архивске службе у САП Војводини и 50 Година Архива Војводине. Годишњак ДИВ, Нови Сад 1976, 41—49; Споменица Архива Војводине 1926-1986, Нови Сад 1986: С. Радовановпћ, Шездесет. Година рада Архива Bojeoдине, Архивски преглед 1-2 (1986), Београд 1988, 71-77; П. Станојевић, Архив Војводине, [Одредница y] Енциклопедија НовоГ Сада, књ. I, Новн Сад 1992,250-253; Arliivski fondoin i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodina. Beograd 1977,29-80.. П. Станојевић

ЗАДРУЖНИ АРХИВ ВОЈВОДИНЕ вццети АРХИВ ВОЈВОДИНЕ

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ У НОВОМ САДУ, 21131 Петроварадин, Тврђава 7 и 9, телефон 021/ 432-214; телефакс 021/431-752 Историјски архив у Новом Саду основан је решењем Народног одбора града Новог Сада од 21. маја 1954. под називом Градска државна архива. Обухватао је подручје града Новог Сада и срезова: новосадског, жабаљског и бачкопаланачког. Свој рад Архив је започео у згради Градског народног одбора у Новом Саду, да би 23. новембра 1954. добио посебне просторије на Петроварадинској тврђави, где се налази и данас. У овом оснивачком периоду Архив је имао свега 3 радаика. Од 1956. назив Архива је промењен у Државни архив среза Hoeu Cad. Овај назив је задржан све до 1965, када је на седаици Радае заједнице Архива од 16. априла донета одлука да Архив промени назив у Историјски архив у Новом Саdy. Одлука је потврђена актом Покрајинског секретаријата за културу АПВ, Нови Сад од24. маја 1965. Овај назив Архив је задржао све до данашњихдана. Архив поседује око 4 000 дужних метара архивске грађе на чувању у депоима. Документи који се налазе у склопу фондова и збирки обухватају временско раздобље од средине XVIII века до данашњих дана, а одаосе се на територију града Новог Сада и његову околину. Најстарији а уједно н највреднији фонд је Магистрат слободног краљевског града Новог Сада, који обухвата перпод од 1748. до 1918. Из овог најстаријег пернода за време Аустрије и аустроугарске власти, Архив је успео да прикупи преко 60 фондова. Сви фондовн из овог периода су делимично ошгећени и са некомплетаом архивском грађом. Већина овнх

А РХ И ВИ А РХ И ВИ

фондова је сређена и досгупна за коришћење. Поред фондова управе, у овом периоду Архив поседује фондове школа, судова и јавних бележника. Документи су писани на латинском, немачком и српскомјезику. За период између два рата Архив је прикупио око 100 фондова архивске грађе. Углавном су то фондови управе, судова, школа, јавних бележника, а мањим делом привредни фондови. Готово сви фондови из тог периода су сређени регистратурски и могу се користити. Највише грађе Архив има из периода социјалистичке Југославије, и то преко 500 фондова. И за овај период карактеристично је да су управни фондови највећи. Поред управних фондова има школских, судских и привредних. Архив је напунио своје депое привредном грађом нарочито у периоду када је Пољопривредни архив престао да ради и део својих архивских фондова предао Новосадском архиву. Већина архивских фондова из тог периода је регистратурски сређена и доступна за коришћење. Историјски архив у Новом Саду има положај међуоппгпшског архива и своју делатност врши на територији девет општина: Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Врбас, Нови Сад, Сремски Карловци, Темерин и Тител. Архив врши надзор над грађом у 1600 регисгратура (просветних, културних, здравствених, социјалних, спортских, банака и осигуравајућих завода, органа власти и привредних). Укупно има евидентираних 2 047 регистратура, од тога је 1600 активно. Основна делатност Архива утврђена је његовим актом о оснивању и Статутом. Према Статуту постоје следеће организационе јединице: Заштита архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива; Послови у депоу Архива; Одељење сређивања и обраде архивске грађе са израдом сумарних инвентара; Одељење израде аналитичких штвентара; Центар за документацију и информисање; Заједнички послови. Архив има и библиотеку са преко 4 000 библиотечких јединица. ИЗДАЊ А: Архив је започео са издавањем публиковањем 1980. До сада су објављене 22 свеске аналитичких инвентара и то: Магистрат слободноГ краљевскоГ Града НовоГ Сада (17481918); Градско поГлаварство Нови Сад (19191941); Срески комитет. СКС; Срески комтпет. Савеза омладине Нови Сад; Срески одбор ССРН Нови Сад. ЛИТЕРАТУРА: Водич кроз архивске фондове ИсторијскоГ архива Hoeu Сад, Сремски Картовци 1981; Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodina. Beograd 1977,121-151. B. Пушкар

МАТИЦА СРПСКА - РУКОПИСНО ОДЕЉ ЕЊ Е, 21000 Н ови Сад, М атице српске 1, телеф он 021/28-917; телеф акс 021/28-901 Рукописно одељење Матице српске је настајало и развијало се заједно са целом Матицом. Грађа која се у њему чува, обрађује и ставља на увид истраживачима прикупља се још од самог оснивања Матице српске 1826. године. Она је потицала, као што и данас потиче из аутентичне документације настале у делатносги саме Матице српске, из рукописа и преписке некадашњих и данашњих прегалаца српског народа на књижевном, културном и национално-политичком раду, из различитих других сведочансгава (укључивши фотографије и географске карте) о животу српског и других народа на војвођанском и ширем југословенском просгору. Ова вредна и по количини импозантна грађа, прикупљала се у Матици српској посгепено, деценијама, без сгручне спецификације и архивистичке обраде. Све до 1945. године она није била издвојена у посебну установу у оквиру Матице српске, и није представљала отворени архив, мада су је већ у међуратном раздобљу корисгили исграживачи. После Другог светског рата пришло се систематској и интензивној архивистичкој обради грађе прикупљене у Матици. У том циљу у Матици је основан Одсек за Грађу и рукописе, који је деловао, најпре, у сасгаву Библиотеке Матице српске, а касније Књижевног одељења Матице српске. Године 1961. овај Одсек се, одлуком надлежних органа Матице српске, претворио у Рукописно одељење, као једно од Матичиних одељења, са стално запосленим стручним кадром. Од тада па до данас, Рукописно одељење је прави, за исграживаче отворени архив, са стручном (архивистичком) обрадом грађе. Грађа Рукописног одељења разврстана је у један фонд и три збирке, али је веома разноврсна по пореклу, тематици и карактеру. Једини архивски фонд Рукописног одељења јесте Архив Матице српске. То је писмена документација настала у току дуге Матичине делатносги (од њеног оснивања до наших дана). Ова документација је смештена у 284 кутије са преко 100 000 докумената, али није архивистички још обрађена, иако је прегледно регистратурски сређена по појединим радним телима Матице српске, по годинама и бројевима докумената. Стога је она сасвим досгупна истраживачима. У њеном саставу изузетау вредност имају записници - протоколи Матичиних радних тела па се зато посебно архивистички обрађују и подешавају за компјутерску обраду и коришћење. Израда предметних регистара ових записника је обављена за период 1826-1864. Међу збиркама посебан значај има Збирка писалш. У њој се налази 57 370 архивистички об-

рађених писама. Реч је о писмима више стотина веома значајних личносги културног и политичког живота Срба у XIX и XX веку. Њихова преписка садржи драгоцена сведочанства о личностима, догађајима, идејама, односима, приватном и породичном животу и друпш приликама у културној, друштвеној и политичкој исгорији Срба током последња два столећа. Ова збирка се путем откупа, поклона и завештања стално повећава. Њена документација се дели у две скугаше. Прву скупину чине запечаћена писма завешгана Рукописном одељењу, са захтевом да се њиховој обради н коришћењу може приступити тек после смрти дародаваца. Другу и већу скупину представљају писма добијена шш откупљена последњнх година, чија је обрада у току. Обрада ове збирке писама састоји се у изради каталога (картотеке) по адресанту и адресату, као и изради регистра свих личних имена која се помињу у писмима. Збирка рукописа (манускрипата) Рукописног одељења састоји се од две скугаше грађе. Прву, већу и вреднију, сачињава (тренутно) 18 200 орипшалних рукописа, а другу 2 000 фото и ксерокопија разних рукописа из других архива. Ове две скугаше су раздвојене и посебно обрађене у својим посебним каталозима. Иначе, ова збирка је тематски разноврсна. Садржи рукописе из разних дисцишиша (књижевности, исторпје, социологаје, политике, теологије итд.). У хронолошком погледу ови рукописи потичу из ХУШ, XIX u XX века. Писани су на вшне језнка (српском, немачком. мађарском, латинском и новолатинском, италијанском, француском, чешком и словачком). Обрада рукописа је у виду именског каталога (аутор, истављач) н предметног каталога. И ова збирка грађе, односно документације попуњава се поклонима и откугаша. Збирка фотоГрафија садржи око 16 000 фотографија различитих раздобља од почетка дагеротшије до наших дана. Највећа вредност ове збирке је у тематској разноврсности и изузетној илустративности већине фотографија за стицање представа о разним личностима и догађајима током протеклих 100-120 година. Територијална надлежност архива, односно Рукописног одељења је ужа и шира. У ужем смислу ограничена је искључиво на Матицу српску. Зато се и сматра с правом да је Рукописно одељење Матичин архив, али то подразумева и цео српски етнички просгор као ширу територијалну надлежносг Рукописног одељења, јер Матичини сарадници потичу са тог целог просгора, а они су бшш, и даље ће бити, творци архивског блага смештеног у Рукописном одељењу.

Основна делатност Рукописног одељења одређена је начелно Законом о Матици српској и поближе Матичиним интерним пропнсима. а састоји се у систематском прикупљању архивске грађе о Матици, њеној стручној и научној обради. трајној зашгити и стављању на располагање корисницима. Прикупљање грађе о Матици подразумева делатност у ужем и ширем смислу. Заправо. та двојност је условљена организационом структуром Матице српске, јер њој „припадају" следеће, током времена de facto осамостаљене „куће“: Библиотека Матице српске, Галерија Матице српске и Издавачко предузеће Матпце српске, па је, сходно позитивним прописима, Рукописно одељење дужно да преузима и њихове архивалије, што је за сада веома отежано и практично неостварљиво услед недовољних смештајних могућности. Рукописно одељење још делује на застарели начин. Извршена је каталогизација његовог архивског блага по ствараоцима. што ипак омогућава пружање солидних услуга истраживачима, алн би тај посао био кудикамо ефикаснији да је спроведена комлјугерска обрада. Поред основне архивистичке делатности, Рукописно одељење има развијену издавачку делатност. Од 1967. при овом одељењу постоји пројекат Библиографнје и из пројекта произашла истоимена едиција. Концепт истраживачког и издавачког плана обухвата следеће правце и области: Библиографије монографског типа о класицима српске књижевности; Библиографски садржаји књижевних часописа и листова; Библиографије књижевних (и историјских) конгаката нашег и другах европских народа; Библиографије књижевно-научних институција и друштава. У оквиру Рукописног одел>ења покренута је 1985. периодична публикација Свеске Матице српске у четири серије. У овим публикацијама објављују се грађа и прилози из књижевности и језика, друштвених наука, уметносги и природних наука. Поред тога, из ризница Рукописног одељења архивисти објављују одговарајућу грађу поводом књижевних јубилеја, а раде и на припремп за штампу информативних средстава Одељења. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: М. Малетин, Садржај летописа Матице српске 1825-19501, Нови Сад 1968; В. Зеремски, БиблиоГрафија Вел>ка Петровића, Нови Сад 1969; В. Зеремски, Ђ. Љубибратић, М. Чурчић, Седмица - Садржај и предметни реГистар, Нови Сад 1972; И. Веселинов. Т. Петровић, БиблиоГрафија Бранка Радичевика. Нови Сад 1974; М. Малетин, С. Марић. Д. Вртунски, Садржај летописа Матице српске 1825-1950 П, Нови Сад 1976; Ђ. Љубибратић. Матица - Садржај и предметни реГистар, Нови Сад 1976; С.

187 186

А РХ И ВИ А РХ И ВИ

Трећаков. Садржај летоГшса Матш^е српске 1951-1960. Нови Сад 1977; С. Паланчанин, Руско-срПскохрватска књажевиа библаоГрафија од 1918-1941, Нови Сад 1979; Ђ. Љубибратић, Садржај часописа Млада србадија, Нови Сад 1982; С. Трећаков, Садржај летописа Матице српске 1961-1970. Нови Сад 1984; П. Пипер, БиблиоГрафија јуГословенске линГвистичке русистике 1945-1975, Нови Сад 1984; И. Веселинов, Дашшр Садржај и предметни реГистар, Нови Сад 1984; Т. Милитар. Садржај Заставе 1871-1875, Нови Сад 1985; И. Веселшов, Јавор I - Садржај по ауторима, Нови Сад 1987; А. Васић, Вила - Садржај и предметни реГистар, Нови Сад 1987; И. Веселинов, Јавор П -П редмет ни реГистри, Нови Сад 1989; Ђ. Љубибратић, Стражилово I - Садржај по ауторима, Нови Сад 1989; П. П ш ер, БиблиоГрафија јуГословенске линГвистичке русистике 1976-1985, Нови Сад 1990; Ђ. Љубибратић, Стражилово II - Предметни реГистар, Нови Сад 1992; И. Кефер, М. Веселшовић Шулц, Јужнословенски народи у мађарској периодшрл. 1780-1800,1 том, Нови Сад 1993; С. Трећаков, В. Шовљански, О Црњанском - архивалије, Нови Сад 1993. ИНФ ОРМАТИВНА СРЕДСГВА: В. Михаиловић, С. Лалић, Архивски фондови у Војводини, Нови Сад 1962; Рад Матице српске, Нови Сад, годишња публикација. ЛИТЕРАТУРА: Ж. Милисавац, Историја Мапиш,е српске 1826-1864, Нови Сад 1986; Т. Милитар, Архива Матице српске, Нови Сад 1951; В. Михаиловић, С. Лалић, Архиви и архивска служба Војводине, Нови Сад 1962; ArhivsJdfondovi i zbirke и SFRJ, SAP Vojvodi/ia,IBeogyad 1977, 297301. H. Гаћеша

ПОЉОПРИВРЕДНИ АРХИВ У НОВОМ САДУ видети АРХИВ ВОЈВОДИНЕ

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ У ПАНЧЕВУ, 26000 Панчево, Немањина 7, телеф ош 013/517344,517-348; телефакс 013/518-421 Архивско подручје у Панчеву основано је на основу оддуке Градског извршног одбора АПВ, Одељења за просвету, од 2. новембра 1946. Тада је Војводша била подељена на девет архивских подручја. Архив у Панчеву основан је решењем ГИО АПВ 1947. годаше када је постављен руководилац архивског подручја са седишгем у Панчеву. Панчевачко архивско подручје обухватало је град Панчево и срезове: панчевачки, алибунарски и ковачички.

188

Када су уместо архивског средишта основани градски државни архиви, Архивско средиште у Панчеву прерасло је у Градску државну архиву решењем Министарства просвете Н Р Србије од 12. јануара 1952. И ако је добио назив Градска државна архива надлежност остаје иста и обухвата поменуге срезове. Новом административном поделом надлежности између срезова 1957. панчевачко архивско подручје проширује се на територију среза ковинског. Од 1957. Архив мења назив у Државни архив Панчево. Укидањем срезова гаси се делатност среских установа и Архив посгаје покрајшска установа. Од 1967. Архив постаје међуопштшска установа коју финансирају опш тш е Панчево, Ковин, Ковачица, Алибунар и Опово, а право осшшача над Архивом врши Скупшпша опнгпше Панчево. Од 1991. А рхш Панчева посгаје републичка установа у области културе. Првобитно Архзш је био смештен у згради Градског народног одбора, а 1951. пресељен је у зграду Српске православне црквене опшпше. Када је 1965. зграда Магистрата уступљена културним установама (Архиву, Музеју и Библиотеци) Архив задржава просторије у старој згради и добија нове у згради Магистрата. Од 1979. Архив је пресељен у зграду бивше касарне, где се и сада налази. Пресељењем у нову зграду решено је шггање просгора и смештаја грађе. А рхш има читаоницу са библиотеком и микрочитачем. Архив има 787 фондова чији документи заузимају око 8 300 метара дужних, од чега је 5 личних и породичних фондова и 6 збирки. Урађено је 647 сумарних инвентара. Издат је Водич кроз архивске фондове Архива у Панчеву 1973, у издању Заједнице архива Војводине Сремски Карловци. Архив је учествовао у припреми публикације Архивски фондови и збирке у СФРЈ, С А П Војводина коју је издао Савез друиггава архивских радника Југославије, Београд 1977. Архивска грађа у Архиву обухвата период од друге половше XVIII века па све до данас. Најстарија грађа је фонд Немачко-банатски грашчарски пук бр. 12 почев од 1765. годше. Највећи део грађе Архива чини грађа која је настала после 1944. Сва архивска грађа садржи податке о економској, социјалној, политичкој и културној историји Панчева и његове околш е. Документи су ш сани на српском, мађарском, немачком, румунском и словачком језику. Територијална надлежносг Архива обухвата подручје општина Панчево, Алибунар, К овш , Ковачица и Опово. А рхш врши надзор над 1500 регистратура (привредна предузећа, органи власти, банке и осигуравајући заводи, друиггвенополитичке оргаш -

зације и удружења, спортске, просветне, културне, здравствене и социјалне установе).

ћи обухвата територију Пећког округа. а то су оппггше Пећ, Исток, Клина, Дечани и Ђаковица.

Основни задатак Архива је заштита архивске грађе, прикупљање, сређивање, обрада грађе и стављање на коришћење корисницима. У Архиву постоје следеће службе: Служба за опште послове; Служба за запгпггу грађе: Служба за коршпћење грађе и документацију; Служба за фондове у Архиву.

Архив у Пећи смештен је у објекту који испуњава услове савремене архивистичке делатности. У згради Архива налази се осамнаест просторија укуше поврппше од 450 м2, од тога су пет радних, девет просторија депоа, сале за библиотечку и културну делатаост и помоћне просторије. Архивска грађа смештена у депоу Архзша састоји се од 56 фондова дужине око 350 метара. Поред овог, служба Архива води еввденцију и врши надзор над 95 регистратура код којих се чува велика количина грађе и регистратурског материјала. Велика количина архивског материјала. власшшггво општше н среза Пећ, нестала је у пожару 1959. године. Ушшггеп је матернјал који бп данас био драгоцен за архивска и историјска истраживања овог подручја. Сада се у Архнву чува грађа настала највећим делом после рата (1945) а сасвим мањи део чш и старија архивска грађа. Архивски матернјал који се чува обилује документима економског, социјалног, политичког п културног садржаја који су од великог значаја за проучавање савремене историје становшпптва бившег среза Пећ, огаппше Пећ, односно дела Метохије. Архивска грађа користи се за научноистраживачки и струши рад од стране науших, стручних радника, публнциста. студената, затим за адмшшстративне и практише потребе институција, радних организација, државних органа и за приватао-правне сврхе. Најзначајнији документи који се чувају у Архиву су: Документација Метохијске Банке од 1921. до 1927. године; Документација о раду школа у Пећи у периоду од 1919. до 1941. године; Документација о раду школа у Пећи у ратаом периоду 1941-1945. годша; Несређена документација општше Пећ из 1936. године; Документацнја Народног одбора среза Пећ до 1945. годше; Документација Народног одбора општша Пећ и Клина у периоду 1945-1974. годша. У циљу испуњавања основних услова и захтева архивске службе, Архив у Пећи прилагодно је унутрашњу организациЈу рада условима који постоје, а у складу са Статутом и законским nporaiсима. Организациону струкгуру Архива чнне Спољна служба депоа и зашпгге грађе и Служба општих послова. Издавачка делатаосг Архнва не посгоји због недосгатка одређеног струшог кадра који би се бавио овом делатношћу. Кориснике архивске rpaђе са садржајем архивских фондова упознаје, непосредно, сгруша служба Архива. Ј1ИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i $irke u SFRJ, SAPKosovo. Beograd 1986.91-95.

ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Архив Панчева издаје периодичну публикацију Инфорлатор од 1963. Излазио је у почетку заједно са Архивом Беле Цркве, а од 1965. Архив Панчева самостално издаје Информатор као прилоге за Монографију Панчева и околше. До сада су изашле 24 свеске. Поред тога Архив је нздао посебна издања: Синдикални покрет у Панчеву 1873-1964, Панчево 1977; Ј. Дукуљев, Е. Хеш и др.. Рибарење у Панчеву. Панчево 1978; Ј. Дукуљев, Е. Хеш и др., Д. Ранков: Улице и трГови Панчева, Панчево 1982; Б. Дамјанов, Е. Хеш, ПреГлед развоја занатства на подручју Удружења занатлија Панчева, Ковачице и Алибунара 1795-1985, Панчево 1985; М. Тодоровић, Стратиште код Панчева - Гробница десет хиљада родољуба. Панчево 1985: Хемијска индустрија „Панчево", Панчево 1987; М. Стојковнћ, Месне заједнице 1963-1983, Панчево 1987; Л. Фелдеши. Стрељачка дружина Панчево 1813-1988, Панчево 1988; М. Тодоровић, „Абраlueeuh “ Културно-уметничко друштво, Панчево 1987; С. Милекер, Историја Града Панчева репринт, Панчево 1994; Л. Илић, Историјска скица царско-краљевскоГ војноГ комунитета Панчева, превод са немачког, Панчево 1995; С. Милекер, Историја банатске војне Границе 1764-1873. - репринт, Панчево 1995. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: Водич кроз архивске фондове Архива у Панчеву, Панчево 1973. ЛИТЕРАТУРА: Adiivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodina, Beograd 1977,153-181. C. Петровић

МЕЂУКОМУНАЛНИ АРХИВ ПЕЋ (ARKTVI NDERKOMUNAL PEJE), 38300 Пећ, Боре Вукмировића 13, телефон 039/31-157 Архив је основан решењем Скуппггше опш тш е Пећ од 30. октобра 1968. Формиран је под називом Међукомунални архив, са делатношћу која се обављала на теригорији општина Пећ, К лш а и Исток. Формирањем посебних архива у Истоку и Клини 1989. годше, Архш врши заштиту архивске грађе само на територији општше Пећ. Најновијом територијалном организацијом архивске мреже у Србији делатаост Архива у Пе-

C. Радовнћ

А РХ И ВИ А РХ И ВИ

ИСГОРИЈСЈКИ АРХИВ ПИРОТ, 18300 Пирот, ЈТазе Лазаревића б.б., телефон 010/27-003,32244 Историјски архив у Пироту је основан 1956. године решењем Среског већа НОС-а Пирот као Државна архива среза Пирот. Све до 13. маја 1960. радио је самостално, када је прешао у састав Историјског архива Ниш као Архивско одељење Пирот. Од 1. фебруара 1989. функционише као Архивско одељење Музеја Пониишвља у Пироту. Тек 1995. године стиче своју самосталност и свој садашњи назив - Историјски архив Пирот. Од оснивања до данас Архив је променио више локација у граду, а од 1980. године смешген је у згради,ЈНовакова вила“ са укупно 175 м2 радног и смештајног просгора. Архив је преузео 178 архивских фондова и збнрки, што износи 581 дужни метар архивске грађе. Сви архивски фондови су пописани, а за неке је урађен сумарни инвентар. Ради се и на изради Водича кроз архивску Грађу ИсторијскоГ архива у Пироту. Најстарији документи који се чувају у Архиву су: Матичне књиге рођених, венчаних и умрлих од 1878, архивска збирка Тодора Поповића (18841886) и поједшш документи из збирке Varia. Документи су углавном на српском језику, осим неких који су на бугарском. Територијална надлежност Архива обухвата општине Пирот, Бабушницу и Димитровград. Архив врши надзор над 729 регистратура (Пирот 483, Димитровград 124, Бабушница 122). Библислгека Архива располаже са око 1400 примерака књига и наслова листова и часописа. Целокупна сређена архивска грађа и комплетна библиотека досгупни су јавности и на располагању корисницима. Издавачке делатности није било. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondoi/i i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,279-290. M. Манић

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У ПОЖАРЕВЦУ, 12000 Пожаревац, Др Воје Дулића 10, телефон и телефакс 012/223-082 Историјски архив у Пожаревцу основан је решењем Министарства просвете Србије 1948. као Архивско средииипе које је 1951. постало Градски државни архив. Од 1952. оснивачи Архива били су Народни одбори срезова Пожаревац и Смедерево. Скупштина среза Смедерево преузела је права и дужности осннвача 1. јануара 1963. Када су у априлу 1967. укинути срезови у Републици Србији, осшшачи архива су постале општине. Архив је статугом из 1995. добио назив Историјски архив у Пожаревцу. 190

Архив је 1954. године добио просторије у згради Народног музеја (139 м2), где се и сада налази. Срез Пожаревац и општина обезбедили су депое за смешгај грађе. Ошптина је 1969. обезбедила простор за депо у Старој касарни који се и данас користи. Архив очекује смештај у одговарајуће просторије. Архив поседује око 260 фондова, од чега 2 лична и 2 збирке докумената, укупне дужине 1200 метара. Урађено је 20 сумарних инвентара и 35 пописа. За грађу која потиче из XIX века урађени су аналитички инвентари. Архив је учествовао и у изради заједничког ПреГледа кроз архивску Грађу СР Србије, из кога се види профил грађе коју чува. Документи који се налазе у склопу фондова и збирки обухватају временско раздобље од 1815. године до данашњих дана, а односе се на збивања и људе Браничевског округа и општине Велика Плана. И з XIX века сачувано је мало архивских фондова. Већина архивских фондова потиче из периода после 1945. Документи су писани на српском језику. Само мањи број писан је на немачком и чешком језику. Територијална надлежност Архива обухвата подручја општина Пожаревац, Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Мало Црниће, Петровац, Жабари и Жагубица. Архив врши надзор над 743 регистратуре (просвета - 63, култура -1 2 , здравствене установе -1 3 , социјалне установе - 9, спорт -1 2 , друштвенополитичке организације - 45, друштвене организације и удружења - 24, банке и осигуравајући заводи - 8, органи власти - 47 и привредне организације и предузећа-510). Н а основу Статуга из 1995. Архив делатност обавља преко својих организационих једшшца: Служба за заштиту архивске грађе; Служба за обраду и коришћење архивске грађе; Служба општих послова. Архив је у почео са објављивањем своје грађе у часопису Браничево, а затим је покренуо сопствено гласило Билт ен, који је, у недостатку финансијских средстава, штампан на шапирографу у 200 примерака. У првим бројевима су објављиване регесте грађе из 1839, документи из ратног периода 1941-1944, записници Градског народноослободилачког одбора. Такође су штампани каталози за изложбе Документи земљоделско-шумарске ш коле у Пожаревцу 1870-1883; Народноослободилачка борба у пожаревачком крају 1941-1945. Године и др. ИНФ ОРМ АТИВНА СРЕДСТВА: Водич кроз архивску Грађу ИсторијскоГ архива у Пожаревцу је урађен и планира се његово објављивање у 1996. години.

Ј1ИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,291-306. П. Јевремовић

МЕЂУОПШТИНСКИ ИСТОРИЈСКИ АРХИВ У ПРИЗРЕНУ (ARKIVINDERKOMUNAL NE PRIZREN), 38400 Призрен, Иве Лоле Рибара б.б., телефон и телефакс 029/22-133 Међуопигпшски историјски Архив Призрена основан је одлуком Скупштине отптине Призрен 26. децембра 1967. под називом Опитински архив у Призрену. У своме саставу као суосниваче имао је и општине Сува Река, Ораховац и Драгаш. Рад Архива отпочео је 1. априла 1968. Архив је мењао име, најпре у Историјски архив, а од 1978. у Међуопшпшнски историјски архив са територијалним надлежностима у споменутим опцггинама. Свој рад Архив је започео у једној просторији Скупшпше општине, са два радника, чији је основни задатак био обилазак и евидентирање регистратура. Добнјањем нових просгорија у сгарој згради Социјалног осигурања, садашње зграде Хигијене, Архив је преузео први фонд Општинске грађе Драгаша. Нешго касније Архив је још неколико пута мењао своје просгорије, да би 1984. почео рад у нешто бољим условима смештаја где се и данас налази. Две просторије су претворене у депое за смештај архивске грађе, једна просгорија је предвиђена за библиотеку. Архив поседује око 300 архивских фондова, највећи део су делови фондова, који чине 260 дужинских метара архивске грађе. Урађено је око 50 попнса фопдова и књига и 30 сумарних инвентара. Документн који се налазе у склопу фондова обухватају период од краја XIX века па до данашњих дана, а односе се на територију Призрена и региона. Најстарији документ је из 1889, припада Основној школи „Младен Угаревић“, а највећи број фондова је настао после 1945. Документи су писанн на српском, албанском, турском и арапском језику. Територијална надлежносг Архива обухвата подручје Скупшпше ошптине Призрен, са општинама Сува Река, Драгаш и Ораховац. Архив врши надзор над грађом у 212 регистратура (привреда - 52, просвета - 60, култура -1 0 , спорт - 2, друштвенополитичке организације и удружења 32, здравство - 6 и осгали - 50). Да би успешно реализовао своје основне задатке који произилазе из законских прописа, Архив је 1993. преуредио унутрашњу организацију. Ради евиденгирања постојећих регистратура успостављена је спољашња служба. А од јула 1995. целокупан рад се одвија преко организационих јединица, односно одељења: Одељење за заш-

титу и преузимање грађе; Одељење за сређивање н обраду архивске грађе; Одељење за опште и финансијске послове. ЈШТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAPKosovo, Beograd 1986,121-127. M. Видосављевић

АРХИВ ГРАДА ПРИШТИНЕ (ARKIVI I QYTETIT PRISIITINE), 38000 Пршнпша, Цара Душана б.б., телефон 038/28-596; телефакс 038/20448 Архив је основан одлуком Скупигпше опшпше Пршнпша 21. јануара 1969. као Општински архив у Приштини. Због недосгатка радннх просторија Архив је почео с радом новембра 1970. Одлуком Скупшпше Града Пршнпше од 31. маја 1993. мења назив у Архив Града Приитшне. Архив је започео свој рад у просгоријама Партијске школе, са две просторије и мањом радном салом за депо. Први примљени фонд је био среза Грача1ШЧКОГ. Простор Архива је био највећи проблем како у преузимању архивске грађе, тако и у проширивању архивске делатносги. Архив се до 1994. годнне често селио и налазио у просторијама које нису одговарале његовој основној наменн. Тек 1992. године Скупштина Града је доделила Архиву наменску зграду, тако да је уз мању инвестицију за адаптацију решено пигање простора за дужи период. Архив има 180 фондова и 4 збирке. Стварном надлежношћу Архива обухваћени су регистратурски материјал и архивска грађа у десет подручних општииа са око 750 регистратура (Глоговац, Качаник, Косово Поље, Љшљан, Ново Брдо, Обилић, Подујево, Приштина, Урошевац н Штимље). Поседује грађу у дужгаш од око 3 000 метара, која обухвата период од 1914. до 1986. године. Велика већина грађе је из периода после Другог светског рата. Основну делатност - прикупљање грађе, преузимање, сређивање, чување, презентовање и издавање на коришћење - Архив обавља преко три организационе јединице, односно одељења, унутар којих се налазе одговарајуће службе: Одељење за заштиту и преузимање архивске грађе у Архгазу и ван њега; Одељење за сређивање и обраду архивске грађе; Одељење за опште послове. Архив своју публикацију обавља преко периодичног информатора. Ј1ИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke ч SFRJ, SAP Kosovo. Beograd 1986,113-120. Д. Јанковић

А РХ И ВИ А РХ И ВИ

АРХИВ КОСОВА И МЕГОХИЈЕ (ARKIVI I KOSOVES). 38000 Приштина, Болничко насеље б.б., телефони 038/44-311,44-117; телефакс 038/44840 Архив Косова и Метохије (у садашњем називу) основан је решењем Народног одбора АКМО 20. марта 1951. године као Државни Архив у Приштини - установа од обласног значаја. Службени назив установе био је Обласни државни Архив у Приштини. Решењем Народног одбора општине Пришгина од 25. априла 1963. мења се назив у Покрајински државни архив где је надлежни орган за послове и задатке установе Извршно веће АПКМ. У печату установе стоји назив Архив Косова и Метохије. Од 1973. на основу ознаке и редног броја уписника Окружног Привредног суда у Приштини Архив је променио назив у Архив Косова. Решење на основу кога је извршена измена у документацији Архива не постоји. У овом називу Архив Косова остаје све до 1992. када је изменом и допуном Статута враћен назив Архив Косова и Метохије. Иако је решење о фор.мирању Обласног државног архива донето 1951. године, услова за рад није било све до 1954. па се зато та година и узима за стварну годину почетка рада ове установе. Тек од тада се врши стручни надзор над регистратурама, води евиденцпја о насталој архивској грађи, успостављају везе са другим архивима у земљи и иностранству, прикупља и сређује архивска грађа везана за Косово и Метохију. Архивски радници се стручно оспособљавају у Архиву Србије преко архивских течајева. За Архив Косова и Метохије изграђена је и нова зграда 1977. године, и састоји се из два објекта. С обзиром да је то наменски прављена зграда у првом објекту су канцеларије, стручне радионице (препараторско-конзерваторске, књиговезнице, фото са микролабораторијом), микротека, библиотека са читаоницом (опремљена и са микрочитачима). У другом објекту је архивски депо. Пресељењем у нову зграду Архив је коначно решно проблем смештаја архивске грађе, набавио савремену техничку опрему и повећао број запослених. Све то омогућило му је да уведе развијенију и функционалнију унуграшњу организацију, као и веће повезивање с јавношћу. Са својим стручшш радницима из осталих архива Републике Србије учествује у доношењу Програма ЈАИС-а (Јединственог архивског информационог система) по одређеним врстама посла. Архив поседује 210 архивских фондова (што не значи да нема и више јер су многи покрајински органи преузети а да при томе нису још урађена фондовска разграничења), 15 породичних и личних фондова и 10 збирки, у дужини од око 4 км архивске грађе. 192

Архив је учествовао у изради зборника А рхивски фондови и збирке у СФРЈ, С А П Косово, из кога се види који се архивски фондови и збирке чувају у овом архиву и осталим архивима са ове територије. Најстарији документи су из Дечанске ризнице из прве половине XIX века (1828), као и документи из збирке Varia, такође из прве половине XIX века. То је преписка хришћана са православним свештенством. Документи су писани на црквенословенском, руском и француском језику. Велики број докумената из друге половше XIX и почетка XX века налази се у личшш фондовима учигеља тј. просветних радаика који су свој рад бележили и сачували, а који осветљавају друштвенополитичке и просветне прилике на Косову и Метохији. Највећи број фондова је из социјалистичког периода, после 1945. године. Територијална надлежност Архива обухвата подручје Косова и Метохије, округе на овој територији тј. одељења и инспекцијске службе ресорних министарстава Републике Србнје, покрајинске органе, другостепене судске органе, факултете и више школе, јавна предузећа, организације, савезе, здравство. Архив врши надзор над 287 регистратура. Основни задатак Архива од његовог оснивања састојао се у систематском прикупљању архивске грађе са територије Косова и Метохије, стручној обради, заштити и стављању на располагање корисницима. Основни задаци су се проширивали и усавршавали. Архив, такође, врши истраживање ради комллетирања целина архшзских фондова у другим архивима у земљи и иностранству. Да би успешно реализовао своје основне задатке Архив је прилагодио унуграшњу организацију рада, утврђену Статутом и Правилником о организацији и систематизацији радних места, предложених од Управног одбора и усвојених од стране Министарства Републике Србије. Он обавља своју делатност преко три организационе јединице, одаосно одељења, унутар којих су одговарајуће службе: Одељење за преузимање и техничку заштиту архивске грађе; Одељење за обраду и сређивање архивске грађе; Одељење општих послова. Архив је започео са публиковањем грађе шездесетих година. Издаје свој часопис Годишњак (Vietar). Прву књигу издао је 1965. године. Часопис је излазио све до 1988, најчешће као двоброј. Објављене су 24 књиге, са два посебна издања у 1981. и 1983. години. Часопис је, поред публиковане грађе, инвентара, стручних упутстава, објављивао и стручне радове. ВАЖ НИЈА И ЗДА Њ А : О. Накићевић, Револт и протестни марш становника Косова 1822. Године, Приштина 1969; Шиптарско при-

зренска лиГа у енГлеским документима, (приредио С. Ризај), Пришгина 1987; Призренска лта у османским документима, (приредио И. Реџа), Пришгина 1987; Протокол писама опитшне Пећке 1870-1880, (приредили; Ј. Пејин и М. Петровић), Пршптпна - Београд 1992: Турски документи за историју Српске православне цркве, фонд Глише Елезовића, (приредила Љ. Чолић), Пршппша 1996. ЈШТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Kosovo, Beograd 1986,37-42. P. Поповић

АРХИВСКО ОДЕЉЕЊЕ ПРОКУПЉЕ, 18420 Прокупље, Таковска 2, телефон 027/24-411, локал 51 Архивско одељење Прокупље основано је одлуком Савета Историјског архива среза Ниш 13. маја 1960, под називом Архивски цешаар у Прокупљу, са статусом Одељења наведеног архива. Нови назив - Архивско одељење Прокупље добио је 1967. Историјски архив Ниш 1989. издвојио је из свог састава Архивско одељење у Прокупљу. У насталој ситуацији Скупшпша општине Прокупље прихватила је Архивско одељење и задржала га до данас у свом саставу при Секретаријату за опште послове и финансије (сада Одељење за ванпривредну делатност и општу управу) као посебну организациону једшшцу. Архивско одељење Прокупље, од свог оснивања до данас, смештено је у згради Скуппггине опшпше Прокупље, која је изграђена у првој деценији овог века. Одељење користи укугаш простор од око 120 м~. Од тога су две канцеларије у приземљу зграде површине од око 30 М' и два депоа у сутерену поврппше од 90 М“. Радне просторије истовремено служе као депо, читаоница и за пријем странака. Поред тога, архнвска грађа је смепггена у два депоа у подруму. Архивско одељење је и даље установа са малим могућностима и деловањем у сакупљању и сређивању грађе (лош смештај, нерешен проблем обезбеђења простора за рад и чување архивске грађе, проблем кадра, нерешен правни статус). Архивско одељење поседује око 500 фондова у дужини од око 700 метара архивске грађе. Урађено је 250 пописа фондова и књига. Архив је учествовао и у изради заједничког ПреГледа кроз архивску Грађу СР Србије, из кога се види профил грађе коју чува. Документи који се налазе у склопу фондова обухватају временско раздобље од краја XIX века до данашњих дана, а односе се на територију Топлице и њену околину. Најстарији документ је из 1891. и припада цркви Св. велико-

мученика Прокопија, а највећн број фондова је из социјалистичког периода, после 1945. Документи су писани на српском језику. Територијална надлежност Архивског одељења обухвата подручје четири топличке општине: Блаце, Житорађа, Куршумлија и Прокупље. Одељење врши надзор над грађом у 300 регистратура (просвета - 20, култура - 10, здравство - 9, социјално -1 0 , спорт - 8, друштвенополитичке организације и удружења - 30. банке и осигуравајући заводи - 5, органи власти - 26 и привреда-192). Основни задатак Архивског одељења од његовог осшшања састојао се у систематском прикупљању архивске грађе за историју Топлице, стручној и научној обради, трајној зашпгги и стављању на располагање кориснидама. Ови основни задаци, постављеш! актом о оснивању, извршени су са подједнаком пажњом, али су се годанама све више проширивали и усавршавали. ЛИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,307-319. 3. Стојановић

УСТАНОВА ИСТОРИЈСКИ АРХИВ СЕНТА (TORTENELMI LEVELTAR INTEZMENY ZENTA), 24400 Сента, Трг Маршала Тита 1, телефон 024/811-037 Историјски архив у Сенти основан је на основу решења Извршног одбора Народног одбора Сента, 19. јануара 1952. Овим је дотадашње Архивско cpeduuuTie прерасло у Градску државну архиву са територијалном надлежношћу на подручју Народног одбора града Сенте, Народног одбора среза Сенте и Народног одбора среза Бечеј. Архивско средшпте за подручје сенћанског и старобечејског (сада бечејског) среза основано је 1946. Архивско средиште, музеј и бпблпотека бнли су саставни делови јединственог завода који је имао задатак да обједини културно-просветни рад, регулише међусобне односе установа у свом сасгаву, као и да реши остала питања у вези са њиховим радом. Архивско средиште постало је самосгално 1950. године. Од 6. августа 1990. носи садашњи назив. У првој фази развитка рад Архива био је углавном усмерен на спасавање архивске грађе од ушшггења. Међутим, ускоро се јавља тежња за укључењем у културни живот града, а и целог подручја. Године 1967. формиран је Историјски архив у Сенти са задатком да обавља службу заштите архивске грађе на територијн опшпша Ада, Бечеј, Кањижа, Сента и Србобран. Овом пршшком Архиву је припојено Архивско садирно средиште у Бечеју.

А РХИВИ А РХ И ВИ

Од оснивања до данас подручје које Архив покрнва својом делатношћу остало је непромењено: општине —Ада, Бечеј, Кањижа, Сента, Србобран и још 26 насеља. На нницијативу Архива основано је у Сенти 1961. године Друштво пр11Јатеља музеја и архива Dudas Gyuld Друштво је добило име по познатом историчару и публицисти, рођеном 1861. у Сенти, а циљ му је да помаже и унапређује рад музеја и архива. Архив је омогућио објављивање читавог нша публикација из друшгвенополитичког, економског, привредног, културног и јавног живота Сенте, а и целога краја. Најсгарији чувани документ Архива потиче из XVI века. Грађа је на српском, мађарском, немачком и латинском језику. Број евидентираних живих регистратура је 626, укупан број фондова заједно са збиркама износи 742, а количина укупне чуване грађе Архива је 4190 дужних метара. ВАЖ НИЈА ИЗДАЉ А: У значајније публикације, рађене на основу прикупљене архивске грађе, убрајају се свеске серије Грађа за моноГрафију Сенте и Сенћанских свезака, Водич кроз архивске фондове, Историјски архив Сента Научно-информативна средства о архивској Грађи у архивима Војводине, издање Заједнице архива Војводине, 1972. БИБЈШ ОГРАФШ А: Попис издања налази се у каталогу А zentai Thuizo Lajos Kozmuvelodesi kozpont и A zentai tortenelmi leveltar kiadvanyainak gondozoja. Ј1ИТЕРАТУРА: Историјски архив у Сенти 1952-1977, Сента 1977; Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodma, Beograd 1977,183-205; Водич кроз архивске фондове, Историјски архив Сента - Научно-информативна средства о архивској Грађи у архивима Војводине, издање Заједнице архива Војводине, 1972. И. Балаши

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ У СМЕДЕРЕВУ, 11300 Смедерево, Краља Петра I 2, телефон и телефакс 026/229-279 Историјски архив у Смедереву је основан одлуком Скупштине општине Смедерево 6. августа 1992, а званично је почео рад 2. јуна 1994. године. Архив је архивску грађу која је настала у смедеревском крају у минулим деценијама преузео од Историјског архива у Пожаревцу, Архива Београда и других архива у Републици Србији. Историјски архив у Смедереву тренутно располаже са 1000 дужних метара грађе, која је сврстана у 171 архивски фонд. Грађа потиче из XIX и XX века и има трајну историјску и културну вредност.

194

Зграда Архива се налази у најстрожем центру града. У самој згради је смештена и највреднија архивска грађа. Н а основу најновије регионалшације историјских архива у Републици Србији, теригоријална надлежност овог Архива се протеже на опигпшу Смедерево. Основна делатност Архива је дефинисана Законом о културним добрима. Архив се, дакле, бави прикупљањем, сређивањем, обрадом, заштитом, истраживањем и предочавањем архивске грађе домаћој и широј културној јавности. Исговремено, Архив сарађује са другам архивима чија грађа има велики значај за проучавање историјске и културне прошлосги Смедерева и шире околине. У 1995. години Архив је објавио књигу Из историје Смедеревау Првом светском рату. Интешивно ради на објављивању једног од најзначајнијих историјских извора из XV века - Смедеревског дефтера и објављивању рукописа из ближе и даље прошлости Смедерева. Архив располаже са веома вредном бнблпотеком. ЈЂ. Мараш

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ СМЕДЕРЕВСКА ПАЈ1АНКА, 11420 Смедеревска Паланка, Омладинска 13, телефон и телефакс 026/311-235 Архив је основан одлуком Скупштине општине Смедеревска Паланка 30. децембра 1968. и првобитно је покривао територију општине (град и 17 месних заједница). Реоргашгзацијом архивске мреже из 1995. Архиву је поверена надлежност и у општинама Велика Плана и Жабари. П ре оснивања Архива о грађи се старао раније основани Архив у Пожаревцу, код кога се и сада налазе делови архивске грађе. Рад је започет у делу старе зграде Скупштине ошптине, а 1970. Архив је пресељен у нове просторије у којима се и сада налази. Неподесне просторије и нерешен статус (Архив је од 1974. до 1985. био основна органшација Центра за културу) увелико отежавају рад установе, која се 1992. осамосталила. Архив је октобра 1996. усељен у нову зграду површине 1300 м2 која у потпуности задовољава захтеве савремене архивистике. У Архиву се чува око 250 архивских фондова и збирки, укупно око 600 дужних метара архивске грађе. Грађа почиње од 1834. године и садржи документацију органа власти, установа, верских установа и органшација, удружења итд. Део грађе је архивистички обрађен и приступачан корисницима. То су најстарији и најзначајнији фондови. З а њих су урађена информативна средства (сумарни и аналитички инвентари). Укупно је урађено 50

пописа фондова, 10 сумарних и 4 аналитичка инвентара. У оквиру издавачке делатности Архив је шдао две публикације, које се односе на сам Архив или доносе грађу. ИЗДАЊА: Д. Стојановић, В. Вељашевић, Посведневне наредбе 1860. Год., Смедеревска Паланка 1991. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: В. Вељашевић, Водич кроз архивску Грађу Историјс к о г архива у Смедеревској Паланци, Смедеревска Паланка 1980. Ј1ИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,341-349. B. Вељашевић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ СОМБОР (TORTENELMI LEVELTAR SOMBOR), 25000 Сомбор, Трг цара ЈТазара 5, телефон 025/22-287 Готово два века пре него што је у Сомбору, 1. децембра 1948, основано Архивско средииапе, које је обухватало подручја сомборског, оџачког и кулског среза, одредбама Статуга из 1749, који је путем делегиране краљевске камералне комисије издат слободном и краљевском граду Сомбору, било је нормативно регулисано функционисање архивске службе. Као самостална установа. која је преузела сва права и обавезе АрхивскоГ средишта, Историјски архив у Сомбору основан је 1952. на предлог Градског народног одбора и на основу одлуке Министарства просвете НР Србнје. Године 1966. дотадашња Градска државна архива Сомбор променила је назив у Историјски архив Сомбор који н данас носи. Архив поседује 523 фонда (од чега 19 личних фондова и 16 збнрки) у укупној дужини од 2 558 метара архнвске грађе. Израђено је 33 аналитичка и 305 сумарних ннвентара. Године 1985. издат је Водич кроз архивске фондове ИсторијскоГ архива у Сомбору, који обухвата 398 фондова и збирки. У плану је издавање другог, допуњеног и измењеног издања. Документи који се налазе у склопу фондова и збирки обухватају временско раздобље од почетка XVII века до данашњих дана, а односе се на територије пет општша (Сомбор, Апатин, Оџаци, Кула и Бач). Најстарији документ у Архиву је из 1612. и у саставу је Збирке повеља (племићка повеља Мартину Воннггину, додељена за заслуге и верно служење краљу, на немачком језику), а највећи број фондова је из социјалистичког периода, после 1945. године (372). Архивска грађа настала до 1848. углавном је на латинском језику, од 1848. до 1860. на немачком, од 1860. до 1918. на мађарском и мањим делом на српском, а од 1919. па све до 1995. на српском, изузев периода 1941-

1944, када је писана искључиво на мађарском језику. Појединачни документи писани су на енглеском, француском, италијанском, хебрејском и другимјезицима. Територијална надлежност Историјског архива у Сомбору обухвата пет општнна са 37 насељенпх места: Апатин, Бач, Кула, Оџаци и Сомбор. Архив врши надзор над грађом 845 регистратура (просвета - 74, култура - 58, здравство - 8, социјално - 14, спорт - 76, друштвенополнтичке организације и удружења -169, банке и осигуравајући заводи - 7, органи управе - 56, привреда 261, верске установе -102 и правосуђе - 20). Архив своју делатност обавља преко следећих организационих јединица: Одељење за заштшу архивске грађе: Одељење за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе; Одељење пословодних и општих послова. Са издавачком делатношћу Архив је отпочео давне 1956. У периоду од 1964. до 1978. Архив је издао шест катапога изложби. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Р. Плавшић, ФраГменти из прошлости Сомбора, Сомбор 1956: Б. Борђошки, 100 Година сомборске штампе (каталог изложбе), Сомбор 1964; О. Исаков, Развој радничкоГ покрета у Сомбору, Сомбор 1965; О. Исаков, Школство у Сомбору до 1919. Године, Сомбор 1966; Ђ. Антић, Из прошпости Сомбора, Сомбор 1966; О. Исаков, Здравство у Сомбору у XVIII и XIX веку, Сомбор 1966; О. Исаков, Сомбор некад и сад, Сомбор 1970; А. Тасић, Прва peeuja краткометражних филмова Стевана Божића (каталог), Сомбор 1978; М. Жикић, 75. Годшињица Присаједињења Војводине Србији - Сомбор и Сомборци у новембарским доГађајима 1918. Године (каталог изложбе), Сомбор 1993; М. Жикић. Ш. Ипггван, Р. Шумоња, Деца ШарварскоГ лоГора у домовима Сомбораца (каталог изложбе), Сомбор 1994; А. Тасић, Сомбор варош ш хиљаду острва —о водама, бунаршш, водаршш и eodoeoду, Сомбор 1994; А. Тасић, Сомбор на длану Голеш - повесница сомборских аиотека од XV/// до XX века, Сомбор 1994; М. Жикић, Сомборски следбешаџ1 ГутенберГа - историјат сомборскоГ штампарства (1850-1995), Сомбор 1995. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: Историјски архив Сомбор - Водич кроз архивске фондове, Сремски Карловци 1985. ЈШТЕРАТУРА: Arltivski foitdovi i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodina, Beograd 1977.209-224. M. Жикић

195

А РХИВИ А РХ И ВИ

ИСТОРИЈСКИ АРХИВ „СРЕМ“, 22000 Сремска Митровица, Вука Караџића 4, телефон 022/221-861: телефакс 022/213-592 Историјски архив „Срем“ је лоциран у ужем ценгру града и налази се у групи зграда војнограничарског кварта из XVIII века. Смештен је у старој спратној зградп подигнугој још 1754. са наменом да служи за смештај Главне страже Петроварадинског граничарског пука-регименте. Тек 1956. само део приземља уступљен је за смешгај Архива. Због нефункционалности унутрашњег просгора за потребе архивске делатности извршена је темељна адаптација објекта (1978-1982), после чега је добијен значајан смештајни простор (депо Архива) за одлагање веће количине архивске грађе. Оснивање архивске службе у Срему датира од 1946. али је тек 1948, решењем Градског народног одбора, Сремска Митровица одређена за седиште овог архивског подручја, са препоруком да се обезбеди потребан радни просгор и простор за смешгај архивске грађе, што се сматра и годином осннвања Архива Срема. Године 1949. Архив добија назив Градска историјска архива у Сремској Митровици, а 1952. мења назив у Градски државни архив, да би 1958. први пут добио назив Архив Срема. Године 1966. Архив Срема мења назив у Историјски архив, који је 1. јануара 1974. допуњен и од тада гласи Историјски архив „ Срем Надлежносат Архива поклапа се са регионом Сремског округа и обухвата седам општина (Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Сремска Митровица, Стара Пазова и Шид). У свом саставу Архив има следеће организационе једгашце: Одељење заштите архивске грађе; Одељење за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе; Одељење за истраживање и публиковање; Одељење општих послова. Одељење заштите архивске грађе на терену обавља обпман посао пружања стручне помоћи у 1352 регистратуре на подручју Срема. Затим, врши стручно одабирање архивске грађе од безвредног регистратурског материјала чији су рокови чувања исгекли и преузима архивску грађу са терена. Одељење за сређивање, обраду и коришћење, преузету архивску грађу сређује и архивистички је обрађује, формирајући притом основна сумарна и аналитичка информативна средства о преосталом трајном архивском материјалу. Архив Срема у својим спремиштима чува и три века стару архивску грађу која је груписана у 989 архивских фондова и 17 архивских збирки, у укупној дужини од преко 5 км архивског материјала, сасвим практичпе и посебне историјске вредности и значаја. О поменутој архивској грађи урађено је 586 историјских белешки које садрже основне податке о творцу архивске грађе.

196

За сваки сређени архивски фонд урађен је сумарни инвентар-укупно 929 сумарних инвентара. Они садрже попис целокупне архивске грађе урађен хронолошки по годинама и тематским целинама. Целокупан документациони материјал Архива распоређен по архивским фондовима и збиркама обухвата временско раздобље од почетка XVIII века до данас, а односи се на теригорију Срема. Најстарији документ је Наређење цара Леополда од 3. септембра 1701. о уређењу српске народне милиције у Славонском генералату, а припада збирци микрофилмова Војне границе 1701-1848. Међутим, највећи део докумената настао је од 1945. до 1991. Мањи део архивских фондова је из старе Југославије, док је период XIX и XVIII века само у фрагментима и углавном је микрофилмован. Основни подаци о архивској грађи у Архиву могу се пронаћи у два водича и информатору. Информатор представља основни аналитички преглед Збирке микрофилмова (37 683) и других (17) значајнијих, сређених збирки докумената за период Војне границе 1701-1848, затим Срем у НОБ-у 1941-1945, Стара штампа 1883-1927. и Стари архивски фондови 1905-1939. и др. Архив је објавио неколгасо монографија, научних студија и велики број чланака у стручним часописима. ИЗДАЊ А: М. Митровић, Сасе у слободи, Нови Карловци 1979; М. Митровић, Стејановци у слободи, Рума 1982; М. Мшровић, Cuio Година фабрике намештаја „Срем" у Ииђији, Инђија 1979; Р. Срдић, Јарак у рат у и револуцији, Нови Сад 1987; Р. Срдић, Бит ка иа ЛеГету, Сремска Митровица 1994. ИНФ ОРМ АТИВНА СРЕДСТВА: В. Ђонлић, Е. Росић, Водич кроз архивске фондове, Сремски Карловци 1972. ЈШ ТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SAP Vojvodina, Beograd 1977,225-247; P. Cpдић, M. Митровић, Информатор радничкоГ покрета и НОБ-а у Срему, Сремска Митровица

АРХИВ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСГИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА, 21000 Сремски Карловци, Трг Бранка Радичевића 17, телефон 021/881-757 Настанак Архива се везује за време Велике сеобе Срба 1690. године из балканских делова Османског царства у крајеве Хабзбуршке монархије. З а своје учешће на страни Аустрије у рату против Турске, Срби су добили привилегије од

цара Леополда I. На основу њих организовали су народни црквени живот православних поданика Монархије. Исти цар је 1695. потврдио Православну цркву у Монархији, створену претежно од бивших делова Пећке патријаршије, тек одузетих од Турске. Пећки патрцарх Арсеније Ш Чарнојевић, главни учесник у тим процесима, постао је први поглавар тако осамостаљене Православне цркве у Монархији. Он и део српске јерархије и народа пренели су ненгго књига. сакралног инвентара и списа из Пећи, тамошњих манастира, цркава и кућа на подручје Хабзбуршке монар.хије. Списе су сачињавале понеке повеље српских владара, берати. синђелије, позиви цара Леополда I балканским народима да се прикључе хришћанској војсци у борби против Турака и слично. Тако мали број списа сеобом је веома разуђен на широком простору Хабзбуршке монархије, а сгаурно их је највгапе било уз патријарха Apceraiја III. На то документационо језгро настављена је преписка коју су он и његови наследници - у својству највшних представника народно-црквене и школске аутономије, шга као приватна лица - водили са аустријским и угарским двором, световним, црквеним и војним установама или поједннцима у Хабзбуршкој монархији и изван ње. Арсеније Ш raije имао стално седганте са резиденцијом, али је највнше боравио у угарском градићу Сентандреји. северно од Будима. Тако је прва српска значајннја збирка craica после сеобе створена у њему. Тамо је патрнјарх Арсеније 1П умро 1706, алн је сахрањен у манастиру Крушедолу, коме је предат бар неки део списа из патрнјархове сентандрејске канцеларије. Његова сахрана и прикупљање спнса у манастиру Крушедолу, знаци су тежњн Срба ка централизацији црквеног живота у гушћнм слојевима сународника на тлу Хабзбуршке монархије. Од 1713. седиште Православне цркве усталило се у Карловцима, по којима је она добила име Карловачка митрополија. Њоме су управљали митрополити, док им Мајска народна скупштина 1848. у Карловцима није дала титулу патријарха. Сломом Хабзбуршке монархије 1918, Карловачка митрополија је ушла у састав Српске патријаршије 1920, са седипггем у Београду. Она је под својом јурисдикцијом имала православне поданике у новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевина Југославија), и неким другим државама. Надаље су у Београду радиле централне црквене установе, а већина њихове грађе остала је у Митрополијско-патријаршијском архиву у Сремским Карловцима. У њима је боравио патријархов викарни епископ и одвијао се црквени живот под његовим надзором до почетка Другог светског рата.

Окупацијом и поделом Краљевине Југославије 1941, између нацистичке Немачке и њених савезника из суседства, Срем је доспео под власт Независне Државе Хрватске. По њеној наредби. однети су у Загреб сакрални предмети, књиге н списи из фрушкогорских манастира и Митрополијско-патријаршијска библиотека пз Сремских Карловаца. Тај град је препменован у Хрватски Карловци и под окупационом влашћу је доста страдао, као и Мнтрополијско-патрцјаршијскн архив у њему. Он је остао без и једног радника. био затворен, и без увида јавности у даља збивања у њему. По ослобођењу од фашизма, враћен је већи део помепугог црквеног шшентара нз Загреба у Српску патријаршију у Београду 1946. Главни извршни одбор Народне скупштине Аутономне Покрајнне Војводине ставио је Митрополијски архнв под запггиту државе 1947. То је учгагао и Завод за зашгиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије следеће године. На молбу Српске академије наука да се Митрополијски архив отвори за научна истраживања, Свети архијерејски синод Српске православне цркве је одлучио. 4. јула 1949, да јој преда „на чување и дефинитивно уређење архиве Митрополије и Конзисторије Сремскокарловачке", задржавајући право власншптва над њима. Академија је обезбедила услове за рад Архива и научна истраживања у њему. Она је издејствовала да се из Беча врати 81 повеља, али не и други документи захваћени ратним вихором. Да би заштитила архивску грађу на необезбеђеним местима по Карловцима, Академија је у Архив прихватила списе Карловачког магистрата, Градског поглаварства, Народног одбора општине Сремскн Карловци, Карловачке гимназије и њеног Патроната. Архиву су грађани поклонили 4 лична фонда, известан број аката и књига, а понешто је откупила Академија. Она је микрофилмовала већи део Далматинске епархије, чији се списи чувају у Хисторијском архиву у Задру. Тако сједињена архивска грађа у Архиву САНУ протеже се на око 800 метара. Она хронолошки обухвата период од средине XVI до 70их година XX века. Писана је руком и писаћом машином, на српском (и његовим старијнм варијантама), рускословенском, немачком, латннском. мађарском, румунском и још неким европским језицима. Засад је сврстана у 42 фонда. 9 збнрки и серију несређене грађе црквеног и грађанског карактера. У целини гледано, грађа је прворазредни извор за политичку, културну и привредну нсторију српског народа у Хабзбуршкој монархији. посебно за цркве и верски живот, школе, образовање, књижевност, уметност и разноврсне односе Срба са низом народа у Монархијн и ван ње.

А РХ И ВИ А РХ И ВИ

Главну документацију о том садрже фондови М^прополијско-патријаршијски А, Митрополијско-патријаршијски Б, Архидијецезална конзисторија. Српски народни покрет 1848-1849, Саборски одбор, Карловачки магистрат, Карловачка гим назф , Фонд Школске депутације, Управа српских православних црквено-народних фондова и добара. За те и већину других фондова постоје деловодни протоколи и регистри, регеста, картотека личности. Архивску грађу користили су карловачки митрополити-патријарси и њихови чиновници, за доказивање појединих права српског и других православних народа и цркве у Монархији, припрему народно-црквених сабора и рад осталих установа за њихове народне и црквене послове. Траговп њеног коршпћења у научне сврхе сежу у XVIII век. Оно је напредовало упоредо са развојем српске историографије до данас. Иларион и Димитрије Руварац, Радослав Грујић, Мита Костић, Душан Ј. Поповић, Косга и Теодора Петровић, Славко Гавриловић, Никола Гавриловић неки су од исграживача који су писали на основу грађе овога архива. На основу ове грађе насгали су тематски зборници: Р. Перовић, Грађа за историју српскоГ покрвта у Војводиии 1848-1849, Београд 1952; Д. Ј. Поповић и М. Богдановић, Грађа за историју БеоГрада од 1717 до 1739, Београд 1958; С. Гавриловић, Грађа о Срему и њеГовим eeзама са Србијом 1804-1815, Сремски Карловци 1965; С. Гавриловић и Н. Петровић, Темишварски сабор 1790, Нови Сад - Сремски Карловци 1972; Класицизам код Срба, књ. 2-3, приређивач Народни музеј у Београду, 1966; Г. Добрашиновић, Архивска Грађа о Вуку Караџићу 1813-1864, Београд 1970. Архив је установа посебног статуса и намене под управом САНУ. Досад није самостално издавао своја научно-информативна средства, ни неку публикацију али су његови стручњаци, у књигама или периодици, објавили неигго грађе овога архива, нпз научних и стручних радова на основу ње, бирали је за изложбе, говорили о њој у повременим предавањима и интервјуима у нггампи. ЈШ ТЕРАТУРА: Р. Грујић, Архиви Српских Црквених Инсиштуција, 1,78-79; К. Petrović, Istorijat i uređenje Arhiva SAN u Sremskim Karlovcima, Ariiivist 3 (1955) Dodatak V, str. ХСШ-ХС1Х; Д. K. Петровић, Историја Сремске епархије, Сремски Карловци 1970, 37, 56-57, 59-60, 68, 69, 93-96; Arliivskifondovi i zbirke u SRFJ, SAP Vojvodina, Beograd 1977, 287-295; M. Јачов, Оснивање Депутације православшсх нациот лних школа у Будиму 1815. Године, Сентандрејски зборник, књ. 1, САНУ, Београд 1987,153-168. Ч. Денић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ СУБОТИЦА (TOKTENELMI LEVELTAR SUBOTICA), 24000 Суботица, Трг слободе 1, телефон и телефакс 024/ 24-033 Архивско подручје за град Суботицу и срез Бачка Топола образовано је 1946. године. Са организованом заштитом архивске грађе започело се 1947. Архивско подручје прерасло је у Архивско средииапе почетком 1949, а 1952. је на основу решења Извршног одбора Градског народног одбора основана самостална установа под називом Градска државш архива у Суботици. Решењем Скупштине среза Суботица 1964. установа је добила назив Историјски архив Суботица. Од оснивања до данас подручје територијалне надлежности Архива остало је непромењено. Обухвата територију Севернобачког округа, односно општине Суботицу, Бачку Тополу и Мали Иђош, са 41 насељеним месгом. У Архиву постоје: Одељење за управне и опште послове; Одељење за зашпггу архивске грађе ван Архива; Одељење за сређивање и обраду архивске грађе; Одељење за документационо-информативну службу. Стварна надлежносг Архива односи се на сву архивску грађу насталу на овом архивском подручју у прошлости, док садашњу делатносг Архива регулише Закон о културним добрима Републике Србије. Крајем 1994. године Архив је имао 424 фонда и збирке са укупно 3 524 дужна метра архивске грађе и регисгратурског материјала. Најстарији оригинални документ датира из 1658. Међутим, комплетност и континуигет грађе у Архиву почиње са 1743. годином. Грађа похрањена у Архиву може у потпуносги да осветли политичко-управну, правну, културну и економску историју друге половине XVIII и прве половине XIX века. И за наредни период посгоји обиље архивске грађе. Архивска грађа до четврте деценије XIX века је углавном на латинском језику, а мањи део на немачком, мађарском и српском језику. Од четврте деценије XIX века до 1918. грађа је писана углавном на мађарском језику. Од 1918. до данас документи су писани на српском језику. Изузетак је период окупације 1941-1944, када је грађа писана на мађарском језику. У оквиру Архива раде читаоница и библиотека, која садржи близу 5 000 библиотечких јединица. И ЗДАЊ А: Koreni —Svedočenje vekova (Pravni položaj i stanomištvo Subotice 1391-1828, zbomik dokumenata), Subotica 1991; L. Mađar, Subotica vekoidma 1389-1991 (katalog), Subotica 1991; Г. Улмер, Просјаци у Суботици 1779-1848, Суботица 1994; Г. Улмер, Занатство у Суботици 1696-1779, Суботица 1995; 3. Вељановић, Школство у Суботици -Александрово, Суботица 1994; 3. Вељановић,

Коло Српских Сестара Субоишца - Сећања (Суботица 1938-1993), Суботица 1995; R. Gerhardt. Z. Veljanović, Skolstvo u Subotici (Osnovna škola Ivo Lola Ribar 1856-1996), Subotica 1996; 3. Вељановић, Миишћево 1925-1966 (прилози за моноГрафију села Мшиићева) Суботица 1996; С. Мачковић, Среско начелство Суботица (1934-1941): Аналитички инвентар ce. 1, Среско начелство Суботице: 1934-1936, Суботица 1996. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСГВА: Водич кроз архивске фондове, Сремски Карловци 1970; Е. Vojvodić, Gradski državni arhiv u Subotici, Ariiivist 1(1995)45-51. Ј1ИТЕРАТУРА: Arhivski fondovi i zbirke и SFRJ, SAP Vojvodina, Beograd 1977,247-261: Водич кроз архивске фондове, Сремски Карловци 1970; VIastelinski sud Čantavir (1789-1948), Зборннк МСИ 4 (1971) 89-104; Uzenet 12 (1972): Vlastelinski sud Aleksandrovo (1805-1849), Rukovet 9-10 (1972). 3. Вељановић

ИСГОРИЈСКИ АРХИВ УЖИЦЕ, 31000 Ужице, Димшрија Туцовића 52, телефон 031/21984; телефакс 031/46-448 Архив у Ужицу формиран је 1948. Спроводећи Наредбу Владе ФНРЈ о прнвременом обезбеђењу ар.хива, формирано је Архивско средиште са циљем да сакупља и штити архнве државних и бивших самоуправннх установа на подручју тада бившег Ужичког округа. Годше 1951, после доношења Закона о државним архивима, оно прераста у Градски државни архив, као установа Градског народног одбора. Под именом Градска државна архива ради од 1. јануара 1952. Посебним решењем одређено је територијално подручје Градске државне архнве у Титовом Ужицу, а сачињавали су га срезови: ужички, љубићко-трнавскн, рачански, црногорски, пожешки, драгачевскн, ариљски, златиборски, прибојски, златарски, моравички, милешевски и сјенички. Овакву територијалну надлежност Архив је задржао до 1952, тј. до укидања титовоужичке области. Службени назив Историјски архив, добија 26. априла 1956. одлуком Савета Градског државног архива. Престанком рада срезова, Историјски архив постаје међуопштинска радна оргашвација чија територијална надлежносг обухвата оппггине Ужице, Ариље, Бајину Башту, Косјерић, Нову Варош, Ивањицу, Пожегу, Пријепоље, Прибој и Чајетину. Овакву територијалну надлежност Архив у Ужицу задржао је до данас, као и основни задатак да врши делатност запггите архивске грађе и регистратурског материјала и обавља све послове који из ове обавезе произилазе. Архив нема своју зграду. Селио се из просторија зграде Обласног одбора у зграду Музеја ус-

танка 1941, да би 1. јула 1951. добио у згради задужбше Гаврила Поповића три неусловне просгорије. У међувремену је количина сакупљене архивске грађе захтевала нови простор за смештај те су пршремено коришћене и просторије бшше Шумарске школе, док 1959, због рушеља задужбше Гаврила Поповића ради изградње Комуналне банке, Архив није пресељен у бнвшу Ђенића кафану. И у овој згради радио је у неусловним просгоријама све до 1967. када је добио на коршпћење 270 м2 у зградн Скупштше општине - просгор који за смештај архивске грађе и рад користи и данас. Осим овог просгора, Архив од 1978. корисги и 150 м2 бивше Месне канцеларнје Беле Земље. удаљене 9 км од седишга Архива. Простор којим Архив данас располаже не испуњава сгандарде за смештај грађе, адекватну зашпггу и презентацнју, а нема mt читаоницу. У Архиву је смештено око 715 фондова (личних 17, породичних 3, збирки 8, укушо 2102,66 дужних метара). Од научно-шформативних средсгава урађено је 117 noraica архивских књига и списа, 42 сумарна и 15 аналитичких инвентара, преглед фондова и збирки и Водич кроз архивске фондове. Целокупни фонд Архива до 1978. обухваћен је едицијом Архивски фондови и збирке у СФРЈ, СР Србија, а 1983. штампан је допуњен попис фондова и збирки овог Архива у годишњаку Архива Историјска баит иш бр. 1. Грађа Архива обухвата период од половше XIX века до 1978. године, при чему се највећи број фондова односи на усганове новијег, социјалистичког периода (грађу из XIX века има око 75 фондова). Најсгарији документ је из 1810, а налази се у фонду Милана и Алексе Борисављевића. Грађа XIX века чини 3,4 % укуше грађе. Документи су писани на српском језику, а има докумената на турском, грчком, немачком и француском језику. Архив врши надзор над 492 регистратуре у десет општша Златиборског округа (просвета 95, култура - 19, здравсгво - 14, социјално - 11, спорт - 7, друшгене организације и удружења 45, банке и осигуравајући заводи - 5, управне и правосудне установе - 50 и привреда - 246). Архив је организован као јединсгвена установа са Службом за претходну запггиту архивске грађе ван Архива (у регистратурама) и у Архиву (преузимање, смештај и заштита); Службом за обраду архивске грађе и коришћење; Службом општнх послова. Архив ради на публиковању своје, али и архивске грађе других архива која се односн на историју ужичког краја. У том циљу 1972. године Архив је заједно са Музејем устанка 1941. и Народном библиотеком покренуо годшпњак Ужички зборник у којем објављује прилоге за политичку, културну и економску историју Ужица и око199

198

АРХИВИ А РХ И ВИ

лише (изашла 23 броја). Осим УжичкоГ зборника, Архив од 1983. издаје публикацију Историјска баштшш у којој објављује, осим грађе, и научно-шформативна средства о грађи и стручне радове из области архивистике. До 1996. изашло је 7 бројева. ВАЖНИЈА ИЗДАЊ А: Цветови у огњу. Изгинули у рату 1941-1945 у општини Титово Ужице. Титово Ужице 1970; Ужички зборник. Прилози за политичку, кулпгурну и економску историју Титовог Ужица и околине, Титово Ужице (први број штампан 1972, изашла 23 броја); Историјска башпша. Годшпњак Историјског архива Ужице; Турски катастарски пописи неких подручја Западне Србије у XV и XVI веку, (приредио А. Аличић), том I 1984, том II и Ш 1985 (у сарадњи са историјским архивима у Краљеву и Чачку); С. Обрадовић, Описаније окружја УжичкоГ, (приредио В. Николић), Титово Ужице 1988; М. Поповић. Ужички Град, Ужице 1995 (у сарадњи са Археолошким шститутом у Београду); Ратни дневници Ужичана: 1912-1918, (приредили Н. Јешић, Д. Матић и В. Николић), Ужице 1995. ЈШ ТЕРАТУРА: Arhivski fomiovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978, 351-377. M. Искрин

МЕЂУ ОППГГИНСКИ ИСГОРИЈСКИ АРХИВ ЧАЧАК, 32000 Чачак, Господар Јованова 2, телефон 032/22-729; телефакс 032/44-077 Основан је одлуком Министарства просвете НР Србије од 24. априла 1948. као Архивско средиште са седиштем у Чачку и задатком да се стара о пописивању, прикупљању и заштити архивске грађе на територији срезова: љубићко-трнавског, драгачевског, жичког, таковског, љишког, моравичког и студеничког. Средиште је 22. априла 1955. претворено у Градску државну архиву са подручјем рада које обухвата град Чачак и срезове љубићко-трнавски, драгачевски, таковски и моравички. Од 1. јануара 1957. ова установа мења назив у Историјски архив Чачак и долази под надлежност среза Чачак. Краће време потпадао је под надлежност среза Краљево, а од 30. децембра 1963. под надлежност општине Чачак. Годше 1977. Архив поново мења назив у Међуопштински историјски архив Чачак. Према идентичним решењима скупшшна отитина Чачак, Горњи Милановац и Лучани, Архив постаје међуопштшска шституција, која, све до данас, врши службу заштите архивске грађе на њиховом подручју. Међуопштински историјски архив у Чачку прикупио је, заштитио и средио велику количину документарне грађе са подручја опш тш а Чачак,

Горњи Милановац и Лучани. Сада Архив располаже са преко 400 архивских фондова, са 60 породичних и личних фондова и збирки. Фондови, који се чувају у Архиву, сређени су углавном до степена који омогућава коришћење потребних података. Упоредо са спровођењем мера на зацггити архивске грађе и регистратурског материјала на свом подручју, Архив се бави и издавачком делатношћу. Издао је више поједшачних публикација, једанаест бројева свог годишњака под називом Изворник - Грађа М еђуопит инскоГ историјскоГ архива - Чачак, затим две публикације ш формативних средстава које пружају увид у садржину архивских фондова и збирки овог архива. Да би изворну историјску грађу што више приближио исграживачима и другим корисницнма, Архив од 1984. годш е издаје и свој годишњак под називом Изворник. ИЗДАЊ А: Д. Ранковић, М. Јаковљевић и В. Петрошјевић, Црно на бело (развој штампарства и издавачке делатаости у чачанском крају), Чачак 1965; Д. Тодоровић, ГорачиИка буна 1893, Чачак 1965; К. Новаковић, Македонија Македонцима, земља земљорадницима, Ч ачак 1966; Д. Тодоровић, Марко Пајић, Чачак 1968; В. Петронијевић, М. Јаковљевић и М. Стефановић, Чачански крају Н О Б - ХронолоГија доГађаја 1941-1944, Чачак 1968; Б. Перуничић, Чачак и Горњи Милановац, I том 1815-1868, П том 1865-1915, (избор докумената), Чачак 1968, 1969; Дневник Ранка Tajcuba, (пршремио Д. Тодоровић), Чачак 1970: В. Никшић, Црвени цветови, Чачак 1971; В. Никшић, Дани страве, Ч ачак 1971; М. Јаћимовић, Арсеније Лома, Чачак 1972; Н. Јешић, Хроника Јездине, Чачак 1974; В. Петронијевић и Д. Јањић, Непокорени (хроника села Атенице и Кулшоваца), Чачак 1981; Р. Трипковић, На ишнама (историјат железнице у чачанском крају), Чачак 1983; М. Вујиновић и М. Пантовић, Херој Трепуиш, Чачак 1983; А. Хаџшоповић и Р. Маринковић, У име слободе и правде, Чачак 1984; М. Урошевић, Tpeha чета традиција отпора, буна и успшнака, Ч ачак 1984; Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, X V и XVI век, (пршремио А. С. Аличић), I, П и Ш том, Чачак 1984,1985; Р. Трипковић, ШеГрти, Ч ачак 1985; Р. М. Маринковић, ДраГачевски занати и заншшња, Ч ачак 1985; Л. Миланш, Војсковођа са чином pedoea, Чачак 1985; Р. Триж овић, Косара (монографија о Косари Радосављевић), Ч ачак 1986; Т. Продановић, Еколош ки проблеми и самоуправно друштво, Чачак 1986; Ј. Дашић, Економска криза у чачанском крају 1929-1933, Ч ачак 1986; Споменица Велисава Јањића, (припремио Д. Јањић), Чачак 1987; Р. Триж овић, Металци, Чачак 1988; Р. М. Марижовић, Земљорадничко задругарство у ДраГачеву, Ч ачак 1988; Ника Никола Стојић,

ДраГачевски епитафи - записи са надГробника и крајпутаиш, Чачак 1986; Коста Новаковић у радничком покрету Србије и ЈуГославије (научни скуп одржан у Чачку 16. и 17. окгобра 1986. године), Чачак 1989; Борбе са Главнином немачке Групе арлшја „Е" на ибарско-западноморавском правцу у ослобођењу западне Србије 1944. Године (Зборнж радова научног скупа одржаног у Краљеву 26-27. новембра 1986), Београд-КраљевоЧачак 1990; Р. Недовић, Камени летопис Ртара Гробља, надГробници, крајпутаиш и спомен-обележја, Чачак 1995; Изворник - Грађа МеђуопштинскоГ историјскоГ архива, 1-11,1984-1995. ИНФОРМАЦИОНА СРЕДСГВА: Водич МеђуопитшнскоГ историјскоГ архива Чачак (у наднаслову: Водич кроз архивску грађу Србије), (приредио В. Васшшћ), Чачак 1988,556. ЛИТЕРАТУРА: Arliivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija, Beograd 1978,379-398. Поред објављене литературе o установи, у рукопису у Архиву урађен је један број аналитичких инвентара за најзначајније архивске фондове. 3. Матијевић- В. Василић

МЕЂУОПШТИНСКИ ИСГОРИЈСКИ АРХИВ У ШАПЦУ. 15000 Шабац, Војводе Мишића 18a, телефон 015/22-336 Међуопштински историјски архив у Шапцу основан је одлуком Градског народног одбора Шабац од 11. јануара 1952, под називом Државна архива. Одлуком Народног одбора среза Шабац, који је преузео надзор над пословима и задацима Архива, 1. јануара 1958. промењен је назив Архива у Државни архив среза Шабац. Овај назив је задржан све до 17. јула 1961. када је Народш одбор среза Шабац донео решење којим се назив Државног архнва среза Шабац мења у Историјски архив у Шапцу. Историјски архив у Шапцу је 1. априла 1968. ушао у Заједницу културних установа у чијем је саставу пословао наредних седам годша. Заједница културннх установа престала је са радом 1975, чиме је Архив стекао статус радне организације без основних органшација удруженог рада. Дужи низ годша Архив је пословао као међуопштинска установа. Назив Међуопитшнски историјски архив у Шапцу носи од 13. септембра 1979. када је уписан у регистар код Окружног привредног суда у Ваљеву. Свој рад Архив је почео у једној просторији на спрату старе општинске зграде. После некол ж о месеци пресељен је у трошну зграду уз бивши Владичин конак, да би 1953. био премепгген у бившу кафану у Поп Лукину улицу бр. 25. Годше 1970. Архиву су обезбеђене радне просторије у згради Народног позоришга, а просторије у Поп

Лукшој адаптиране су у депое. Од 1981. Архив је смештен у зграду „Старе болнице'1 саграђене 1865. која је због своје архнтектонско-урбанистичке вредности проглашена спомеником културе од великог значаја. Овај простор од 427 м". од чега 226,60 м2 пршада депоима, недовољан је за обављање основних функција Архива. Архив поседује 330 архивских фондова, од тога 5 породичних и 11 збирки, нгго чини укушо 1640 дужшгх метара архивске грађе. Најстарији документи који се чувају у Архиву псгпгчу из 1817. годгше и пршадају фонду Окружног шабачког суда. Грађа која се чува у Архиву пружа нам драгоцене податке о политичкој, економској, судској, адмшшстратнвној. просветној и културној исторнјн Шавда и Подриња. Документи су писани на српскомјезику. Територијална надлежност Архива обухвата подручје општша Шабац, Богатић, Владимирци, Коцељева, Лозница, Љубовија, Крупањ и Мали Зворник. Архив врши надзор над 479 регистратура (привреда - 247, просвета - 66, култура - 24, здравство - 21, друштвенополитиче организације - 38, спорт -19, правосудне - 20, удружења - 15). Основна делатност АрхЈгва, утврђена Статутом, састоји се у заштити архивске грађе ван Архива, преузимању грађе и њеном чувању у самом Архиву, сређнвању и обради и коришћењу. Да би се ове функције могле успешно реализовати у Архиву раде три основне службе: Спољна служба; Служба за сређивање и обраду грађе; Служба за опште послове. Од 1964. годше Архив се бави издавачком делатношћу. Те годше је изашао први број културно-историјског часописа Годииииак, у коме су објављени радови из историје Шапца и Подриња као и о знаменитим личностима овог краја. У Годишњаку су обрађене знамените личности, војводе. прнповедачи, добротвори, географи, књижевгшци, сликари, песници. У овом часопису је објављено преко240 научних радова. Најзначајнијн радови штампани су као посебна издања. ИЗДАЊА: Шабац у прошлости I, група аутора, 1970; Д. Дојчиловић и А. Лекић. Весници револуције (Коста Абрашевић и др Живко Јовановић), 1971; М. Јосић, Шабац 1918-1941. 1981: Ј. Глишић, Аз, буки, вједи, 1983; М. Јевтић, 100 Година коњичкоГ спорта у Шапцу, 1988; Н. Сарић. 150 Година Основне школеу Прњавору, 1995. ЛИТЕРАТУРА: Б. Шашић. Тридесет Годшш рада ИсторијскоГ архива у Шапцу, Годишњак МИА у Шапцу 16 (1982) 5:20 (1986) 401: Arhivski fondovi i zbirke u SFRJ, SR Srbija. Beograd 1978.399411; Историјат и рад Архива дати су у Годишњаку бр. 16 од 1982. Н. Сарић 201

200

М У ЗЕ ЈИ

МУЗЕЈИ

М УЗЕЈ У АРАНЂЕЛОВЦУ, 34300 Аранђеловац, Чеде Плећевића 19, телефон 034/712-415 Музеј у Аранђеловцу је основан 1981. године. Представља установу комплексног типа, усмерену на истраживање и зашгиту покретних културних добара из области палеонтологије, археологије, етнографије, историје, историје уметности, нумизматике и других предмета који се могу вредновати као кулгурна добра. Своју основну делатност Музеј обавља од јула 1995. године на територијама општина Аранђеловац и Топола. Поред основне делатности Музеј се бави конзерваторско-рестаураторским пословима и услугама, издавачком делатношћу и организовањем предавања и изложби. Унутрашња организација Музеја заснива се на одељењима за сваку област истраживања и заштите. ВАЖ НИ ЈА ИЗДАЊ А: Р. Лазаревић, Рисовача, Аранђеловац 1987; Б. Гавела, Палеолит Србије. Аранђеловац - Београд 1988. ЈЖ ГЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,68. 3. Јосић

ВОЈНИ М У ЗЕЈ БЕОГРАД, 11000 Београд, Калемегдан б.б., телефони 011/624-441, 620-722, 620-787 Војни музеј је основан Указом кнеза Милана Обреновића 10. авгусга 1878. године, одмах после добијања независносги Србије. Прва поставка отворена је поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка у једној скромној грађевини у Горњем граду Београдске тврђаве 1904. године. Пошто се готово читав век услед династичких борби недовољно радило на обради српске револуције, после мајског преврата 1903. кренуло се ца истраживање овог значајног догађаја у српској исгорији. Упоредо са прикупљањем и обрадом архивске грађе, било је потребно прикупити и сачувати и осгатке материјалпе културе и спасити их од пропадања. У Службеном војном лисгу бр. 17 од 25. маја 1904. објављен је позив грађансгву да поводом свечаног отварања Војног музеја досгави предмете оружја, прибора, одела, засгаве, повеља, писама итд., својих предака, учесника у ратовима за независносг и ослобођење Србије. Материјал је и пре ове акције прикупљан и припреман за обраду 202

и излагање. У Службеном војном листу за 1887. годину на сграни 1037 објављен је позив командама и војним надлепггвима, као и активним и резервним официрима, да досгаве податке о засгавама које су чуване у Музеју. Основу музејских фондова чинили су поклони. Музеј је као добро организована усганова учесгвовао на Балканској изложби у Лондону 1907. године. Први светски рат је Музеју донео и прво страдање. Приликом евакуације музејских збирки 1915. неповратно је несгао добар део драгоцених предмета. Мисао о посгојању и значају Музеја није, међутим, била напуштена нн у току рата. Мшшсгарство војно је већ 1917. подсетило на посгојање Војног музеја и поново је започета акција прикупљања предмета. Нова поставка је отворена у заједничкој држави 2. априла 1937. године. Овог значајног посла прихватио се директор, генерал Војислав Вуковић, којн је на дужносги управнжа провео од 1934. до 1945. године. За припрему музејске посгавке формиран је Саветодавни одбор у који су ушле значајне лнчносги официрског кора и културног живота, међу којнма су били Милан Кашашш и Никола Краснов. архитекга Минисгарства грађевина. Генерал Вуковић је био личност потпуно дорасла своме задатку. Обилазио је војна складишта и многе културне инстигуције по целој земљи и одабирао предметс за Музеј. Знатан број предмета (оружје, заставе из Првог светског рата) донет је из Војнотехничког завода у Крагујевцу 1936. године. Исте године посетио је Цариград и од тамошњег Војног музеја успео неким чудом да откупи 18 примсрака оружја. Музејске збирке богаћене су и захваљујући бројним дародавцима, потомцима славних предака, јунака у ослободилачким ратовима. Тако су се у Музеју нашли предмети који су припадали Степи Сгепановићу, Божидару Терзићу, Павлу Јуришићу Штурму, Михаилу Живановићу, Милошу Васићу итд., затим, платна познатих сликара XIX века. У знак благодарности, Управа Музеја је одлучила да се имена ових племенитих људи ушгсују у посебно урађеној књизи, чији је аутор сликар рускогпорекла Всеволод Гуљевич. Међу дародавцима се неколико пуга похшње Двор Краљевине Југославије и кнез Павле Карађорђевић, који је Музеју поклонио шест портрета српских владара XIX века које су радили познати сликари Марко Мурат, Урош Кнежевић, Стеван Тодоровић. Кнез Павле је Музеју поклонио и саб-

љу свог оца Арсена, добијену као награду од руског цара Николе II Романова и ловачкп бодеж Лудвига Баденског. Управа Двора предала је Музеју аутомобил у којем су убијени краљ Александар и францускн шшистар Луј Барту, као и оружје атентатора. Оружје је нестало у току Другог светског рата, док се аушмобилу изгубио траг неколико година после рата (расходован из књиге инвентара 1951. године). Данас се од предмета краља Александра Карађорђевића налази адмиралска униформа у којој је био трагичног 9. октобра 1934. године и неколшсо одликовања, међу којима звезда Ордена Легије части. Стална поставка Војног музеја отворена је 2. априла 1937. Правплишс Музеја из 1935. предвиђао је да у сталној поставци буду и одељења страних држава, у чему је посредовало Министарство инострапих дела. У инвентар исторнјских предмета за 1936-1940. годшгу уведенн су и предмети под називом Руске регалије. У Другом светском рату музејске збирке су остале у Музеју, aini су похаране од стране окупатора, који је однео драгоцене предмете, међу којима оружје из збирке црногорског кнеза Данила Петровића, предмете династије Карађорђевића н ДР-

Почетак рада Војног музеја у ослобођеном Београду везан је за паредбу маршала Јосипа Броза Тита од 13. децембра 1944. према којој је формирано Војноисторијско одељење Главног гепералштаба, у чијем се саставу налазила група стручњака, са задатком да прикупи предмете и обнови Војни музеј. Поново је отпочела велика акција прикупљања предмета. Борци, учесиици рата и њиховн погомци предавали су Музеју предмете оружја и опреме. Музејски стручњаци обилазшш су чшаву земљу и откупљивали приватпе колекцнје, често у целшш. Припремаиа је сталпа поставка н за ту сврху адаптирана зграда Војногеографског ипститута у којој се Музеј и даиас на-

ЈШЗИ. Трећу поставку отворио је 20. октобра 1961. председник државе Јосип Броз Тиго. Изложбени иросгор је поврлшне 2 300 м2. У изради поставке учесгвовали су сгручњаци музеја и призната имена у историјској науци и другим областима. Осим сталне поставке Војни музеј је сваке године приређивао више тематских изложби посвећених јубилејима из светских ратова, али су припремане и сгудијске изложбе и обављан опсежни исграживачки рад о музејском материјалу. Формирано је десетак студијских збирки које обухватају око 30 000 предмета оружја, униформи, одпиковања и засгава. Рад на обради и публиковању музејских збирки је сгапна и трајна делатност Музеја. Године 1954. покренут је годишњак Vesnik и до данас су штампана 33 броја. Археолози Војног музеја учесгвовали су на ископавањима бројних

локалитета као што су Смедерево, Рас. Ново Брдо, Нови Бановци, Чезава, Ћуприја итд. Значајна музејска ризница је фотоархива у којој се налази око 100 000 фотографија u цегатива од почетака фотографије 40-тих година ХЕХ века до данас, преко фонда ауторских фотографија из времепа српско-турских ратова. оба балканска рата, Првог и Другог светског рата. фонда Цешралног пресбироа и нарочито вредап део фотографија Државне комисије за исграживање ратних злочина. Класификација предмета извршена је тш олошки и хронолошки, а најбројнији део материјала је оружје. Најзначајнији предмети су заставе XIX века, оружје српске средњовековне војске, богато украшено занатско оружје бажанске израде (Пећ, Прпзрен, Сарајево, Фоча, Котор), те предмети српских владара и војних команданата. Музејске поставке и тематске изложбе годшнње посећује преко 20 000 посетилаца. Војни музеј је данас у свом историјском амбијенту, у простору Београдске тврђаве. окружен калсмегданским парком и бедемима тврђаве, са изложеннм артиЈБернјским оруђима у рову између тврђаве и зграде Музеја. Војни музеј је централна матична установа у Војсци Југославије која се бави прикупљањем, чувањем, зашгитом. обрадом, излагањем и публиковањем предмета војноисторијске материјалне културе од предсловенског периода до наших дана. Музеј организује тематске изложбе посвећене значајним јубилејима из ближе и даље прошлости и обавља све послове стручне делатности. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Duevnik Koste Gmjića iz Nevesinjskog ustanka. (priredio P. Luković), (1956): L. Beritić, Dubmvačka artiljerija (1960); Đ. Petrović. Omžarstvo u jugoslovenskim zemljama pod Turcima (1968): Đ. Petrović, Dubmvačko omžje u XFV veku (1976); D. Samardžić, Vojne zastave Srba do 1918 (1983); P. Ljumović, Beogradska operacija 1944 (1984); P. Ljumović, Uslanak u Jugoslaviji 1941 (1986); B. Bogdanović, B. Milosavljević, Naomianje vojske Srbije i Cme Gore od 1830. do 1918 (1995). ЈТИТЕРАТУРА: Četmaest vekova borbi za slobodu (monografija) Beograd 1968 (цггампано u на енглеском и руском језику); Grupa autora, Vodič, Vojni muzej, Beograd 1982 (штампано и на немачком, енглеском, руском, италијанском): D. Samardžić. О otvaranju Vojnog muzeja 1904. godine. Vesnik 19-20 (1974) 191\Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Београд 1993, 42; VE 5, 663: Vojni leksikon, 692; Кроз Србију u Црну Гору. приредно С. Ристановић. Београд 1995. 73: Културна ризница Србије, саставио и уредно Ј. Јанићијевић. Београд 1996,237. Б. Милосааљевнћ М. Зиндовић

М У ЗЕ ЈИ

МУЗЕЈИ

Ж ЕЛЕЗНИ ЧКИ М У ЗЕЈ БЕОГРАД, 11000 Београд, Немањша 6, телефони: централа 011/ 68S-722 и 687-822; локали 50-79 и 50-89; Интерна централа 011/685-241 локал 106; телефакс: 011/ 681-842,685-241,683-569 Железничкл музеј у Београду основан је 1. фебруара 1950. године решењем Министарства железница ФНРЈ и уз сагласност Министарства за науку и културу ФНРЈ са задатком да прикупља, сређује, излаже, одржава и чува предмете и документа из историје железница Југославије. Основу техничке, историјске, архивске и уметничких збирки дао је материјал који је прикунљен за изложбу која је организована поводом стогодишњице Југословенских железница у Љубљани и Загребу 1949. године. Одбори, који су формирани при дирекцијама, чворовима и станицама да прикупљају материјал за ову изложбу, претворени су у одборе за оснивање Железничког музејаПрикупљени материјал делом је смешген у адаптиране приземне и подрумске просторије зграде Министарства саобраћаја у Немањиној улици број 6 (део техничке и историјска збирка) а део техничке збирке је до 1961. био сменгген на 10. колосеку Београдске железничке станице (локомотиве и вагони), да би касније био премештен у Врдник. Простор од око 800 м2, који је дат Железничком музеју, недовољан је за смештај свих оригиналних експоната, који су углавном великих димензија, за изложбене активности и службенике, па је део експоната смештен у Ложионицу Београд, по станицама и Одељењу узаних пруга у Пожеги. Прва стална поставка отворена је 30. априла 1953. на око 400 м2 под називом Кроз историју ЈуГословенских железница. Експозиција је заснована на снтнијим оригиналима, моделима, макетама кроз документарну фотографију и архивску грађу. Године 1973. извршена је реконструкција просторија и саме поставке која је донекле модернизована, али се и даље заснивала на истим принципима. Од 1994. године као стална поставка је изложба о првој српској прузи Београд-Ниш. Припреме за нову сталну поставку на савременим музеолошким принципима су у току. З а смештај оригиналних експоната са узаних пруга искоришћен је простор од око 1,5 ха поред нове станице Пожега. Априла 1990. године отворено је за јавност Одељење узаних пруга са 11 локомотива и 18 вагона од којих су највреднији: локомотива „Милан“ из 1882. изграђена у руднику Мајданпек и најстарија парна локомотива изграђена на Балкану; „Рама“ из 1873; ,Достолац“ изграђена 1916. за француске војне железнице по систему „Пешо-Бурден“ (са два ложишта и димњака, један од два сачувана примерка у свету); локомотива серије 92-043, система „Малет“ (са дуп-

лим искоришћењем паре, једина сачувана у свету); салон-вагон цара Франца Јозефа I из 1897. за колосек 1,00 метар; вагон IV класе из 1885, јединствен на ЈДЖ; вагон I и П класе, први вагон из те серије произведен у Радионици у Смедереву 1939, итд. Изграђено је 3 колосека укупне дужине 645 метара са настрешницама, пет скретница, путним прелазом, грудобраном, два водонапојника ц окретницом на ручни погон, комплетна сигнализација. Од станичних објеката изграђена је станична зграда по узору на станице са пруге Сталаћ-Чачак, и пренети робни магацин из бивше станице Боговина и колска вага из станице Увац. Музејске збирке: Техничка, Историјска, Aj> хивска и Уметничка. Теригоријална надлежност Железничког музеја обухвата територију СР Југославије, тј. подручја ЈЖ ТП „Београд“ и Ј Ж П ,Д р н е Горе“. Основну делатност Музеј обавља преко општег сектора, сектора заштите, програмског сектора, сектора за односе са јавношћу и библиотеке. Железнички музеј је само у периоду од 1950. до 1961. године имао какву-такву издавачку делатност. Издате су две књиге тадашњег управника Драгољуба С. Јанковића: Кроз историју Југословенскихжелезница, Београд 1957: и Железнички музеју БеоГраду, Београд 1957. Од 1961. године уласком у састав Завода за новинско-издавачку и пропагандну делатност ЈЖ, а данас у саставу Ж ЕЛНИД-а, издања и ш формативна средства Музеја су заправо издања ових предузећа. ВАЖ НИЈА И ЗД А Њ А : М. Хаџи Ристић, Подсетник из револуционарне прошлости железничара ЈуГославије, Београд 1970; Д. С. Јанковић, Железнички музеј у БеоГраду, Београд 1957; М. Протић, Т. Никодијевић, Поаиројење прве српске државнежелезнице, Београд 1994; ПреГлед железничке иапампе 1890-1990, Београд 1990 (приредила Љ. Савић); Железничке књиГе 18711940, Београд 1986 (приредила Љ. Савић). ИНФ ОРМ АТИВНА СРЕДСТВА: Д. С. Јанковић, Железнички музеј у БеоГраду, Београд 1957; Железнички музеј 1950-1990, Београд 1990. Ј1ИТЕРАТУРА: Железнички музеј 19501990, Београд 1990; Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,43. T. Никодијевић

И СГО РИ ЈС К И М У ЗЕ Ј С РБ И ЈЕ (ИМС), 11000 Београд, Немањина 24Л/П1, телефон 011/ 643-731; телефакс 646-984 Музеј је основало Извршно веће Народне скупштине Србије, Уредбом о оснивању Историјског музеја Србије 1963. У периоду од 1954. до 1966. постојао је Музеј првог српског устанка са

сединггем у Милошевом конаку у Топчидеру. Овај музеј је Одлуком Скупштине СРС укинут 1966. и припојен Исторнјском музеју Србије. Историјскп музеј Србије прикупља, чува, одржава, сређује и обрађује. излаже путем сталних и повремених изложби, објављује резулгате рада у виду каталога са изложби, Зборника и посебних издања и стара се о евиденцији, зашгити и чувању уметничко-историјских дела (предмета) исторнјске садржзше, која се напазе ван Музеја. Музеј поседује преко 32 000 предмета разврстаних у следеће збирке: археологија, етнологаја, нумизматика, ликовна и прпмењена уметност, оружје, војна опрема и прибор, униформе, заставе, знамења, реалије и меморијални предмети, карте, плапови и атласи, печати. прстенови, калупи за печате и отиске печата, плакати, леци, објаве и прогласи, привредно-технички материјал, фотографије и разгледннце, и архивска грађа. Музеј првог српског устанка, односно Историјски музеј Србије, од 1959. издаје годишњак Зборник (до сада је изашло укупно 28 бројева), каталоге и проспекге сталних и повремених изложби, посебна издања и од 1995. ннформативни билтен ПоГледи (планирано је да излазн четири пута годишње). ВАЖНИЈА ИЗДАЊА; Вук Стеф. Карацић, Први српски устанак, 1979: Ž. Skorić, Kabanica kod južnih Slovena, 1984: E. Хасанагаћ, Овде je Cpбија рекла слобода, 1982; П. Васић, 1808-1918 Униформе српске војске (1980, саиздавач); Ј. Ст. Поповић. Кнез Јанко из Коњске и дахија Агаилија (фототописко нздање), (1981, саиздавач); А. В. К. Stojković, ŽiuoDii put Dositeja Obradovića (1989, саиздавач); Битка на Косову (зборник радова) (1989, санздавач); В. Стојанчевић, Вук Караџић и њеГово доба (1989, саиздавач); В. Bogdanović, Puške - dva veka pušaka na teritoriji Jugoslavije (1990, саиздавач); Група аутора,Династија Обреновића из заоставштине, Београд 1996; М. Петровић, Документш о рашкој области 1890-1899, Београд 1997. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: Устанак у Србији 1941. у делшш уметника, каталог изложбе, група аутора, 1973; Љ. Константиновић, Љ. Станојевић, Народни устанак у Србији 1804, каталог изложбе, 1978; Ужичка република, каталог изложбе, група аутора 1979. ЛИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,7; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995, 74; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,262. М. Петровић

ЈЕВРЕЈСКИ ИСГОРИЈСКИ 1УГУЗЕЈ Савеза јеврејских општина Југославије, 11000 Београд. Краља Петра Првог 71 а/Ш, Понгг. фах 841, телефон 011/622-634; телефакс 011/626-674 Формирање Јеврејског историјског музеја почиње 1948. када је организовано Музеолошко-исторнјско одељење Савеза јеврејских опшпша Југославије. Интензивннм прнкушБањем грађе н експоната из свих крајева бивше Југославије. откупом н поклоннма, основан је Музеј као посебна целина али у оквиру Савеза јеврејских опшпша Југославнје. Прва стална поставка Музеја отворена је 1959, а друга, која стоји и данас, 1969. године. Стална поставка Јеврејског историјског музеја садржи документа, фотографије, тродимензноналне експонате и ликовна дела - приказујући, хронолошки, историјска кретања и културу јеврејских заједница на тлу бивше Јупхлавије, од првих јеврејских насеобнна из Римског периода до краја Другог светског рата. Музеј поседује историјске, етнолошке и ликовне збнрке сакупљене из свих крајева бнвше Југославије. Архивска делатностје једна од главннх делатности Музеја. У архиву се чува и обрађује грађа из периода од 1941, затим, велики део грађе који се односи на Друга светски рат и холокауст и грађа која се односн на послератни период. Такође, Музеј има спискове јеврејскнх жртава геноцнда (по градовнма) и спискове исељеннка у Израел (1948-1952). Осим тога, Музеј има збпрке предратних јеврејских листова и публикација различитогкарактера. Изложбена делатност је такође добро развијеиа. Приређују се изложбе историјског, етнолошког и ликовног садржаја, са јеврејском тематиком. Музеј је од 1954. до 1970. периодично издавао Јеврејски алманах. Од тада, од периодичних публикација издаје Зборник (1 - 6) са резимеима на енглеском језику. Уз сваку изложбу Музеј штампа типске каталоге, или у виду проспекта са текстом и фотограф1гјама или у виду књнге мањег формата. Издаје и пригодне публикације, а од 1944. Музеј квартално издаје свој Билтен (на српском и енглеском), а у последњих неколико годнна се на енглески преводе и изложбени каталозн. Ј1ИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 8; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић. Београд 1996,242. В. Радовановпћ

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА. 11000 Београд, Змај Јовина 1, телефони: Цекграла 011/630— 825, 638-744, Документациони ценгар 011/630462, Директор 011/637—954: телефакс 011/630-462

205 204

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

Музеј града Београда основан је 15. октобра 1903. годнне одлуком Београдске општине под називом Општшнски музеј. Први период историје Музеја (1903-1929) је време када су испољене жеље и хтења културних посленика да се изнађе могућност сменггаја Музеја. Тек оснивањем Библиотеке општине града Београда 1929, Музеј је захсивео у склопу Библиотеке под називом Библиотека и Музеј општине града БеоГрада. Библиотека и Музеј смештени су (1929) у згради председништва града, у Узун Мирковој улмци бр. 1, да би се убрзо преселили у улицу Краља Петра, а 1932. у Косовску улицу бр. 39, где им је додељен други и трећи спрат. Музеј је добио пет одељења на трећем спрату. Ново сељење Библиотеке и Музеја уследило је 1935. из Косовске у улицу Кнегиње Љубице бр. 1 (данас Змај Јовина) где се Музеј града Београда и данас налази. Библиотека и Музеј општине града Београда деловали су заједно од 1929. до 1941. године када је одлуком Опнггине града Београда Музеј издвојен од Библиотеке и добио назив Градскимузеј. Музеј се дели на збирке: археолошку, средњовековну, турску и савремену. У току бомбардовања априла 1941. изгорео је кров зграде и последњи спрат, где се налазила галерија слика, када је у пожару изгорела 251 слика. Године 1944. у зграду Музеја уселиле су се службе немачке војске те је Музеј престао са радом. Након ослобођења Музеј је, у Змај Јовиној улици бр. 1, отворен за јавност, 4. августа 1945. године, под називом Музеј Града БеоГрада. Основна делатност Музеја је да чува, прикупља, излаже, сгручно и научно обрађује предмете материјалне и духовне културе из свих епоха историје града Београда и његове градске територије. У Музеју се данас чува више од 120 хиљада експоната, али, због недостатка изложбеног простора, Музеј нема своју сталну посгавку. Тематске изложбе Музеј реализује у Конаку кнегиње Љубице (Кнеза Симе Марковића бр. 8). Музеј данас има организационе јединице: Секретаријат (Одсек опште админисграције са персоналном службом, Рачуноводство, Економат, Помоћно-техничка служба) и сгручна одељења: Археолошко одељење (Одсекза праисгорију, Одсек за антику, Одсек сеобе народа и средњег века и К абш ет за новац и медаље): Исгоријско одељење (Одсек за исгорију Београда од 1521. до 1918, Одсек за исгорију Земуна од 1521. до 1918, Одсек за исгорију од 1918. до 1941 и Одсек за исгорију од 1941. године); Одељење за културну исгорију и уметност (Одсек за ликовну и музичку уметност до 1950. годше, Одсек за ликовну и музичку уметност од 1950. године, Одсек за примењену уметност и етнологију, Одсек за просвету и науку, Одсек за културу и књижевносг и Одсек за урбани-

зам и архитектуру); Центар за документацију (Одсек за евиденцију музејских предмета, Одсек фототеке, Одсек техничке документације и планотеке, Одсек сгручног архива и хемеротеке, Библиотека и Одсек за запггиту покретних културпих добара); Одељење за пропаганду, педагошки рад и издавачку делатносг (Одсек за пропаганду и педагошки рад, Одсек за издавачку делатносг); Конзерваторско-препараторско одељење (Одсек за керамику и метале, Одсек за хартију и тексгил и Столарска радионица); Меморијални музеји и збирке (Копак кнегиње Љубице; Завичајни музеј Земуна; Музеј илегапних партијских нггампарија; Музеј вајара Томе Росандића; Музеј Јована Цвијића; Музеј Бањичког логора; Музеј Вељка Петровића; Легат Паје Јовановића и збирка проф. Петра Поповића: Спомен-музеј Иве Андрића; Музеј Младеновца; Галерија Недељка Гвозденовића; Галерија легата; Збирка Секулић; Збирка Гашпаровић). ИНФ ОРМ АТИВНА СРЕДСТВА: I - Периодика: Годииисак Града БеоГрада (од 1954. до 1957. звао се Годишњак Музеја Града БеоГрада). II - Серије: Каталози изложби: Збирке и легати Музеја; Посебна издања; Каталози гостовања: Водичи; Повремена издања-Монографије; Грађа. ЈШ ТЕРАТУРА: 70 Годила Музеја Града БеоГрада 1903-1973 (Споменица), Београд 1973; М. Целебџић, М. Дабижић, Први откупи предмета и оснивање БеоГрадскоГ опиппинскоГ музеја 1903. Године, Годишњак ГБ 20 (1973) 445-450; М. А. Дабижић, Библиотека и М узеј Града БеоГрада од 1929-1941 с нарочтпим освртом на рад Музеја. Годишњак ГБ 20 (1973) 451-А93; Д. Бојовић, Mcuiopujaui Музеја Града БеоГрада са посебним освртом на рад АрхеолошкоГ одељења, Гласник С А Д 1 (1984) 51-59; Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,12; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995, 74; Култ^урна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,246. Д. Бојовић

МУЗЕЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ, 11000 Београд, Косовска 11, телефон и телефакс 011/324-8250 Музеј је основан 1949. године као специјализовани биоскоп у којем се пржазују значајни национални и интернационални филмови, углавном из колекције Архива. Филмови се прж азују сваког дана и подељени су у циклусе (значајни аутори или периоди филмске историје). Годишње Музеј прж аж е око 1000 дугометражних играних филмова, што га сврстава у најоперативније установе ове врсте у Европи. Музеј организује и специјализоване пројекције за студенте филмских

школа, као и програме везане за велике фнлмске манифесгације (ФЕСТ, Фесгивал кратког филма, итд.). Музеј Југословенске гашотеке првенствено је замишљен као специјализовани биоскоп за приказивање значајних дела филмске уметносги. па иако у холу има изложбени просгор, нема сгалну поставку, шгги збирку. Музеј нема самосгалпу издавачку делатпосг. Захваљујући сарадњн са издавачким кућама „Прометеј" из Новог Сада, ,,Clio“ и „Стубови културе“ из Београда, Музеј је у току последњнх пет годашауспео да изда већи број публжација посвећених филму, организованих у едиције: Српски филм; Цивилизација; Век: Драмске уметносги; Репринт. Музеј има развијену сарадњу са иностраним културним центрима и абасадама, које пајчешће суфинанснрају издања посвећена њиховим матичним кинематографијама. На тај начин последњих неколжо годаша објављено је двадесетак оваквих публикацпја у виду каталога. У колекцији хемеротеке библиотеке Југословенске кшотеке (Кнез Мжаипова 19) налази се досије са преко две стотине нашиса о раду Музеја. Ј1ИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji. Beograd 1993, 24: Културна ризница Србије, сасгавио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,241-242. Р. Зеленовић

МУЗЕЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА, 11180 Београд, Аеродром „Београд", h o u i t . фах 16, телефош! 011/670-992, 698209 (днректор): телефакс 011/670-992 Музеј је основап фебруара 1957. године у саставу Команде Ратног ваздухопловсгва у Земуну као „Отсек за исгорију и Музеј југословенског ваздухошшвсгва“. Прва изложба отворена је у згради на старом београдском аеродрому 1960. године, а 1966. при Музеју је формирано и посебноЦшшлпо одељење. У међувремену, прикупљене су значајне збнрке летелица и других експоната и докуменгације, пгго је омогућило да 1968. године Команда Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране и већи број цивилних ваздухопловних инсгитуција и предузећа донесу одлуку о заједничкој изградњи новог објекга Музеја на међународном аеродрому „Београд“ код Сурчина. По пројекту арх. Ивана Штрауса, Музеј је грађен од 1976. до 1988. године, а стална поставка отворена је за јавност 21. маја 1989. године. У објекту укупне покривене површине од 11000 м2, на 6 000 м2 смешгена је стална изложбена поставка, а у осгалом просгору налазе се депои, радиошце, библиотека, сала за предавања и

биоскопске представе, сала за поврсмене изложбе и радне просторије особља. Спољнн простор око објекга обухвата преко седам хектара. са могућношћу проширења. Музеј поседује 15 збирки историјско-техничких експоната (195 домаћих и страних авиона. хелжоптера и једрилица: 135 авиомотора. внше типова радара, ваздухопловне опреме, радио-уређаја, инструмената и других експоната). Многи од њих убрајају се у ретке и зпачајне примерке од светског зиачаја. Постоји и посебпа збирка космонаутже и ракетпе технже. Историјске збпрке подељене су хронолошки по периодаша и прате развој југословенског војпог и цившшог ваздухопловства и ваздухопловне иидустрије од XIX века до наших дана. Архив Музеја поседује више хнљада орипшалних докумената, копија и мжрофилмова, а посебно су пздвојене збирке значајких личностн из историје националног ваздухопловства. Музеј такође поседује сиецијализовану ваздухопловну библиотеку са преко 20 000 томова књнга и часописа, фототеку са преко 250 000 фотографија, затим филмотеку, видеотеку, фопотеку и хемеротеку, који употпуњују докумептацију о развоју југословенског u светског ваздухопловства. Техпичка документација Музеја садржи цртеже и упутства за преко 350 различигих летелица и опреме. У сталној поставци Музеја изложепо је 54 примерка експоната (авиона, једрилица, хелжоптера и ракета), као и већи број макета. У оквиру поставке налазе се и сталне изложбе: „Ваздухопловство у рату априла 1941. годш1е“, „Сриска Авијатика 1912-1918“, „70 година развоја домаће ваздухопловпе индустрије“ и „Изложба најновијих достишућа ваздухопловне и пратеће индустрије Југославије". У прииреми је посгављање изложбе „70 година домаћег ваздушпог саобраћаја од 1927. до 1997. годаше", која ће бити отворена 1. априла 1997. године. Музеј је заједничка ннституција војног и цивилпог ваздухопловства и својом делатаошћу нокривао је целу територију СФРЈ, а сада СР Југославије. Под садашњим пазивом Музеј делује од 1972. године. У организационом погледу Музеј је подељен на цивилни и војни део. Цившши део састоји се из центара и служби, и то: Центар за проучавање историје ваздухопловства у оквиру којег су Одељење за ваздушни саобраћај, Одељење за спортско ваздухопловство и Одељење за ваздухопловну индустрију; Ценгар за ваздухопловну технпку у оквиру којег су Одељење за рестаурацију и конзервацију, Одељење техничког депоа са радноннцом и Одељење за проучавање ваздухотовне технже и технологије; Центар за документацију у оквиру којег су Одељење Централног регистрл.

207 206

М У ЗЕ ЈИ

МУЗЕЖ

Одељење стручно-техничке документације и хемерогека, ОдеЈБење Библиотеке и Одељење за фото. филмску, ввдео и аудио документацију са фото-лабораторијом: Служба за просветно-педагошку делатност; Служба за опште послове, односе са јавношћу, издавачку и информативио-пропагавдну делатност; Служба за финансијко-матерцјално пословање и Служба за техничко одржавање објеката и комплекса Музеја. У оквиру издавачке делатности која је пратила изложбену акгивност, Музеј је 1974. године у заједници са Архивом града Београда издао каталог изложбе Бомбардовања Бтграда 1941. и 1944. Године, затим са Музејем Београда 1984. каталог изложбе Београд из ваздуха, 1991. године специјално издање часописа Аеро магазин којим је пропраћена изложба Музеја ЈВ Југословенско ваздухопловство у рату априла 1941. Године, а 1993. године Музеј је издао каталог изложбе 70 година ваздухопловне индустрије ЈуГославије 1923-1993. З а наступ југословенске ваздухопловне индустрије на салону у Фарнбороу (Енглеска), 1990. године, Музеј је издао посебан каталог Музеј јуГословенскоГ ваздухопловства у БеоГраду, на енглеском језику. На основу документације Музеја ЈВ и уз ауторско ангажовање његових сарадника, Југословенски аеротранспорт издао је две публикације: Ч. Јанић, 40 Година ваздушноГ саобраћаја ЈуГославије и 20 Година JAT-a, Београд 1967; Група аутора, Прича о јуГословенском аеротранспорту, Београд 1987. Музеј ЈВ се ангажовао и у припреми две публикације о аеродрому „Београд“. Све ове публикације објављене су и на енглескомјезику. Године 1993. Музеј је уз помоћ спонзора покренуо едицију „Историја југословенског ваздухопловсгва“ у шесг књига, од којих је до сада објављена друга књига по реду, Српска Авијатика 1912-1918 (група аутора, Београд 1993), а у припре.ми је трећа књига Ваздухопловство Краљевине ЈуГославије 1918-1941. Године. Сарадници Музеја ЈВ објавили су до сада прилоге и ч л а ж е из историје југословенског ваздухопловсгва у већем броју иноспграних и домаћих часописа и ревија, што захгева посебну библиографију. Ј1ИТЕРАТУРА: Aircraft in Museums around the world, Nalional Air and Space Museum - Smithsonian Inslitulion, Washington 1981; Wings ofHistory Tlie Air Museums o f Europe (Louis Divone, Oakton, Virginia 1989); Aircraft Museums and Collections o f the \Vorld (Bob Ogden, Woodley, England 1996); Warbirds Intemational (Air Progres, oktober 1990); Le Fana d e l’Aviation (Paris, august 1990); Fly Past (London 1993); PTISI (Flight), Atina 1994; Aviator intematio-

nal (Budapest 1996); Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,25; VE 5,664. Ч. Јанић

МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ (МНТ), 11000 Београд, Кнез Михаилова 35, телефон 011/ 187-360; телефакс 011/32-81-479 Замисао и напори да се у Србији формира музеј науке и технике датирају из времена између два светска рата. После неколико безуспешних покушаја, у Београду је октобра 1989, на иницијативу Српске академије наука и уметности, уз подршку Скупштине Србије и осамнаест привредних организација, основан Музеј науке и технике (МНТ). Први управник М НТ био је проф. АлександарДеспић. Основни циљ рада М НТ је заштита културне баштине од значаја за историју науке и техиике на територији Србије и њено предсгављање јавиости, односно подизање научнотехшгчке културе кроз популаризацију науке и савремених научних достигнућа. Од 1995. годипе М НТ је звшшчно надлежна установа за бригу о културно-историјском наслеђу од значаја за историју науке. технике и технологије на територији Републике Србије. Прва изложба МНТ „Човек и камен“ приређена у сарадњи са Природњачким музејем у Београду, отворена је 1990. године у Галерији САНУ. МНТ сваке године приказује по једну велику тематску изложбу коју прате студијски каталог, публикације, образовни програм и низ културних акција и манифестација. Маја 1996. за изложбу „Леонардо да Винчи — проналазач и научник“, МНТ је по први пут у нашој земљи издао CDROM публикацију. Најпосећепија изложба МНТ до сада била је „Никола Тесла - живот и дело“ (123 000 посетилаца). МНТ за сада нема сталну поставку и једини стални простор за комуникацију са публиком има у својој читаоници, у згради САНУ, где повремсно организује промоције, трибине, разговорс и камерне тематске изложбе. Од оснивања до краја 1996. године М НТ је сакупио више од 2 000 предмета, разврстаних у 20 збирки. До предмета Музеј најчешће долази поклоном. Н а величину и богатство збирки негативно су утицали досадашњи услови складиштења збирки јер је садашњи капацитет депоа недовољан. Поред традиционално конципираних збирки Музеј поседује фототеку, фонотеку и видеотеку. Пословни систем М НТ чине четири организационо повезана сектора у којима Музеј обавља своју делатаост: Секгор заштите је надлежан за прикупљање, чување, конзервацију и документацију музејских предмета; Програмски сектор бави се планирањем реализацијом изложби и развија-

њем едукативних програма: Сектор за односе са јавношћу надлежан је за промовисање активности Музеја у јавности, односе са јавним медијима, публиком, посебним циљшш групама публике (школама. специјалним групама и сл.), спонзорима и за припрему маркетинга Музеја: Општи сектор коордшшше и обавља послове неопходне за функционисање свих служби Музеја. Библнотека и Центар за популаризацију науке (Експлораторијум) су посебна служба Музеја, а Музеј елекгропривреде и Музеј архитектуре су посебна одељења МНТ. Све своје досадашње изложбе МНТ је пратио студијским каталозима. Од 1995. годнне интензивно развија издавачку делатност. Издаје часогшсза историју науке Флогистон, Серију ПИНУС и едицију „Свет науке и технике". У припреми је издавање часописа за популаризацију науке Сазнања који треба да излази квартално од пролећа 1997. У документационом центру Музеја, у хемеротеци. чувају се свн чланци и новинарске забелешке које су о Музеју објављене од дана његовог оснивања. МНТ поседује и свој Архив у коме се чувају подаци о научноистражнвачком и стручном раду установе. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: В. Б. Шолаја, А. С. Магдић, Инжењери у Књажеству/Краљевини Србији од 1834. Године до завршетка ПрвоГ светс к о г рапш, Београд 1994: М. Д. Ристић, О енерГији, Београд 1995: И. Драгапић, Кроз свет радијација и радиоактивности - Сто година атомске ере, Београд 1996; Н. Ђ. Јанковић, Откривање eaсионе, Беогрвд 1996; О мерењу, Зборник радова, Београд 1995: Путеви српскоГ шжењерства током XIX века (саопштења на Саветовању поводом 125 година од осшшања Техпичарске дружине у Београду), Београд 1994. Б. Шурдић

МУЗЕЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (МУЗЕЈ СПЦ), 11000 Београд, Краља Петра Првог 5, телефон 011/635-699; телефакс 011/630865 Као Српски музеум основан је 1856. године заслугом архиепископа и митрополита београдског Петра Јовановића. Временом је замирао. Обнављан је 1899. и 1927. Уочи Другог светског рата (1940) исељен је и смешген у зграду Патријаршије. Стална поставка отворена је 1954. године. Музеј СПЦ садржи црквено-уметничке и друге драгоценосги Српске цркве и српског народа од ХШ до XIX века, и то: иконе (на дрвету, платну и металу), богослужбене ствари од метала и дрвета, црквени текстил, рукописне и сгаре

штампане кшгге, затим графнку - дрворез и бакрорез, порггрете, архивалије и друго. Основна делатносг Музеја је чување и обрада литургијског и другог црквено-уметничког матерггјала, затим праћење стања у манастирским и црквеноопштинским ризницама и дислоцнрање и зашпгга богослужбених и других предмета из угрожених подручја. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Л. Мнрковић. Црквени вез, Беогрвд 1940; С. Милеуснић, Музеј Српске православне цркве, Београд 1989; Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу, Београд 1993 (приредио С. Милеуснић); С. Милеуснић, Манаспшр Крка, Београд 1994 (издање на српском u енглеском језику); С. Милеуснић, Духоени Геноцид 1991-1993, Београд 1994 (упоредо на српском и енглеском језжу - два издања током 1994); Ј. X. Швжер, Историја унијаћења Срба у Војној крајини, Београд 1995 (превод и предговор Н. Живковић). ЛИТЕРАТУРА: М. Стефановић, Музеј Српске православне цркве у БеоГраду - крупна културна тековина, Гласпж 6 (1995) 96,97; С. Душаmih, Музеј Српске православне цркве, Беогрвд 1969: С. Милеуснић, Тридесет Година Музеја СПЦ, Православље 18 (1984) 417-418; С. Милеуснић, Музеј Српске цркве (1954-1984), калепдар „Црква", Београд 1985, 64-69; С. Милеуснић, Музеј Српске православне цркве, Београд 1989; С. Милеусннћ, Музеј СПЦ-Духовнимајдан (на српском и енглеском језжу), New Review 2, Београд 1995; Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 34; Културна ризница Србије, сасггавно и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996, 244-245. С. Милеусннћ

НАРОДНИ МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ, 11000 Београд, Трг Републже la, телефон 011/624-322; телефакс 011/627-721 Народни музеј у Београду спада у најстарије ц најугледније српске културне установе. Настанку Музеја претходшш су у првим деценијама XIX века развој писмености у Србији, поклањање пажње старинама и српском културном наслеђу. као н делатности Доситеја Обрадовића, Вука Караџића. Јоакима Вујића; тежња кпеза Мнлоша Обреновића и угледних личности да у државне устапове почпу да притичу црквене књиге, старн новац. накит, предмети значајни за српску прошлост и историју. Заслуга за оснивање Народног музеја у Београду припада Јовану Стерији Поповићу. једном од најученијих људи XIX века, који је као начелник Мшшстарства просвете 10. маја 1844. упутио распис окружним начелствима Србије да еакуп-

209 208

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

љају старпне за Народни музеум. Тај дан се сматра датумом оснивања Народног музеја у Београду. У саставу Музеја била је првобитно и Народна библиотека. Уследили су развој и богата делатност Народног музеја, увећавање фондова и збирки, историјски догађаји који су остављали трага и на музејским акпшностима и могућностима. Народни музеј је вшие пута променио станипгге, а долазило је и до измене његовог имена. Музеј је 1863. године смештен у Капетан-Мишино здање на Студентском тргу, а 1892. се због просторних потреба преселио на место данашњег Природноматематичког факултета, где ће остати до почетка Првог светског рата. Ту је 1900. године била отворена прва изложба Народног музеја Изложба заоставштине Вука Караџића. Музеј је отворио прву галерију слика са пропратним каталогом 1901. године, а 1904. отворено је Средњовековно одељење и Прва југословенска уметаичка изложба. Народни музеј је затим развијао и увећавао акпшности, као што су: отварање Југословенске уметничке галерије, излагање материјала из археолошких и нумизматичких збирки, збирки икона, рукопнса и књига; изложба Југословенске уметничке колоније, допуњавање поставке материјалом из бившег Музеја династије Обреновић, и археолошким налазима из Винче и Костолца, делом иконостаса манастира Ваведење из Кабларске клисуре. Балкански ратови 1912-1913. године заустављају развој Музеја, а у Првом светском рату Народни музеј бива опустошен на разне начкне: rpaнатирана је зграда у којој се налазио, аустроугарска војска га је опљачкала, велики број музејских предмета је оштећен, уншптен или нестао. Музеј је 1919. године пресељен у зграду у Улици киеза Милоша и нешто касније отворен за публику. У периоду између два светска рата обнављане су музејске збирке, увећаване предметима са археолошких истраживања (Винча, Старчево, Плочник, Стоби), попуњавани фондови откупом и поклонима. Народни музеј је 1930. добио назив Хисторијско-уметнички музеу, пет година касније преселио се у здање Новог двора династије Карађорђевић и у тој згради је 1936, отворена поставка за публику, а Музеј је тада назван Музеј кнеза Павла. У музејске фондове улази поклон принца Павла Карађорђевића -зб и р к а слика. Током Другог светског рата Музеј није радио, али није дошло до већих оштећења његовог блага. Године 1944. добио је назив Уж тничкимузеј. а 1952. враћен му је првобитаи назив - Народни музеј. После 1945. неко време Музеј се налазио у згради Берзе на Студентском тргу.

Народни музеј је 1950. године смештен у здање на Тргу Републике у којем је и данас. Зграда у којој се Музеј налази грађена је 1903. и 1933. године (архитекте Андра Стевановић и Никола Несторовић) и прво је припадала Управи фондова, затим Ннвестиционој и хипотекарној банци. После усељења Музеја, зграда је адаптирана за музејске потребе и 1952. године Народни музеј је отворен за публику. Од настанка Народног музеја у Београду, из њега се издвојило крајем XIX и у XX веку неколико установа (Народна библиотека, Етаографски музеј, Војни музеј, Музеј примењене уметаости, Историјски музеј Србије, Музеј савремене уметности) које и данас постоје и обављају своје делатности. Н е само због своје век и по дуге традиције, већ и према важећем Закону о културним добрнма, Народни музеј у Београду спада у централне установе зашгите културних добара Републике Србије у територијалном и стручном смислу. У њему се прикупљају, чувају, проучавају, публикују и излажу културна добра свих постојећих категорија, почев од преисторије и антике до наших дана. У сталној поставци Народног музеја у приземљу налазе се експонати из археолошкњх збнрки преисторије, антике н Сеобе народа. На првом спрату изложена је средњовековна српска уметност, иконе од XVI до XIX века и српско сликарство XVIII и XIX века, а југословенска уметаост прве половине XX века представљена је у галеријама на другом спрату, заједно са збирком стране уметности. Скулптура XIX и XX века распоређена је по читавом музејском изложбеном простору. Међу бројним, значајним и по свим критсрнјима изузетаим експонатима сталне поставке Народног музеја у Београду истичу се: налази из Лепенског вира, Дупљајска колица, статуета из Чаршије, остава из Велике Врбице, налази из Требешшгга и Новог Пазара, статуа Атене Партенос, фигуре сатира из Стобија, портрет Трајановог оца, богата збирка античког сребра, камеја из Кусатка, златни медаљон цара Валентинијана, бронзана статуета Херакла из Темнића, портрет цара Константина, налази из Стобија, фрагменти фресака из Ђурђевих ступова и манастира Градац, запон хумског кнеза Петра, златно прстење краљевића Радослава и краљице Теодоре, тањир цара Душана, икона мајстора Лонгина, слике Теодора Крачуна иТеодора Илића Чешљара, Арсе Теодоровића, Павела Ђурковића, Констангина Данила, Катарине Ивановић, Јована Поповића, Уроша Кнежевића, Ђуре Јакшића, Стевана Тодоровића, Ђорђа Крстића, Уроша Предића, Паје Јовановића, Леона Коена, Стевана Алексића, Марка Мурата, Надежде Петровић, Бете и Ристе Вука-

новић, Милана Миловановића, Малише Глишића, Саве Шумановића, Јована Бијелића, Игњата Јоба. Петра Добровића, Милана Коњовића, Зоре Петровић, Петра Лубарде, Милене Павловић Баријш . Ивана Табаковића, Љубице Цуце Сокић. Миће Поповића, Лепосаве Ст. Павловић: скулптуре Ивана Мештровића, Петра Убавкића, Симеона Роксандића, Ђорђа Јовановића, Сретена Стојановића и др. У збиркама Музеја је и велики број нумизматичких налаза у Кабинету нумизматике, затим страних и домаћих графика у Кабшету графике; у збирци стране уметности истичу се дела Реноара, Дегаа, Шагала, Пжаса, Бонара, Вијара и других великих сграних уметника. Народни музеј се стара и о Мирослављевом јеванђелистару, пајстаријој српској рукописној књизи с крајаХП века. Музеј чине одговарајуће службе, цешри и одељења: Служба директора Музеја; Центар за материјалну кулгуру и уметпост који чине ОдеЈБење за археологију са кабипетом нумизматике, Одељење за средњовековну кулгуру и уметност, Одељење историје уметности, Одељење за културно-образовну делатност и Одељење документације: Центар за конзервацију који обједињује Одељење за конзервацнју археолошких предмета н Одељење за рестаурацију уметничких прецмета; Заједннчке службе: општих послова н одржавања Музеја, материјално-финансијских послова и обезбеђења. „Чувари", управннци. односно дирсктори Народног музеја у Београду били су. Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Михаило Валтровић, др Милоје Васић, др Владимнр Петковнћ. др Милан Кашанин, академик Вељко Петровић, др Л азар Трифуновнћ, др Миодраг Коларић, др Владимир Конднћ и садашњн дирсктор Музеја Јевта Јевтовић дакле. археолозн, историчари уметности, књижевннцн н др. У саставу Народног музеја у Београду се налазе: Музсј Вука и Досшгеја у Господар Јевремовој улици, Меморијални музеј Надежде и Растка Петровнћа, Галерија фресака у Улици цара Уроша, Музеј Лепенског вира код Доњег Милановца и Археолошки музеј Ђердапа у Кладову. Поред сталне поставке, Народни музеј у Београду у послератаом периоду развијао је и данас има богату активност приређивања изложби, сарадњу са нашим музејима и иностраним музејским и сродним установама. Активности Народног музеја у Београду прати богата и разноврсна издавачка делатаост. Периодичне публикације Музеја су: Зборник Народног музеја (излази од 1956. године), последњи број је изашао децембра 1996. годше; НумизмаСпичар (од 1978): Ковчежић (од 1958). Музеолошке свеске (излазе од 1978) представљају серијско издање Народног музеја у Београду

и садрже сва до сада објављена издања. Постоје и друга серијска издања која су изашла, а и о њима се подаци налазе у Музеолошким свеска.\\а. Народни музеј је своје редовне акције (Отворени графички атеље и Лнковно пролеће) н повремене изложбе пратио каталозима, а објављени су и каталози музејских збирки. Подаци о овнм каталозима, издањима, као и о легатима, поклонима, спомен-збиркама и заоставштинама које су ушле у састав Музеја могу се наћи у Музеолошким свескама. Друштво пријатеља Народног музеја у Београду окупља све љубитеље и пријатељскн настројене поклонике уметаости и Музеја, тако да се у оквнру активности овога друштва у Атријуму Народног музеја одржавају концерги класнчне музнке, као н предавања - тематска или у склопу појединих изложбн. Друшгво у конгинуитету спроводи ове и планира будуће активности. ЛИТЕРАТУРА: Народни музеј - БеоГрад, едицнја Музејн света, Београд 1983: Muzeji i galeriје и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,35: 150 Година НародноГ музеја у БеоГраду 1844-1984. Београд 1984; Кроз Србију и Црну Гору, прнредио С. Ристановић, Београд 1995,71-72; Културна ризница Србије, саставио и уредцо Ј. Jamihnjeвић, Београд 1996,248-249. М. Живковић

ПЕДАГОШКИ МУЗЕЈ, 11000 Београд, Узун Миркова 14, телефош! 011/627-538,624-239; телефакс 011/625-621 Педагошки музеј, једипствена установа ове врсте у Југославији, једна је од најстарнјих музејских установа у Србији која већ сто година настоји да од заборава сачува историјске вредности српске школе. Основало га је, под именом Школски музеј, Српско учитеЈБСко удружење 1896. године, са задатком да „прибира и чува паставна средства и све друго, што се тиче основне школе, што има педагошке и историјске вредносги за школу и учитеља, како би се српским учитељпма и другн.м просветним радпицима створила могућност да упозпају савремена и бивша наставна средства и све потребе за школе, ђаке и учитеље, као и савремено и прошло стање основне наставе у Српству и другим земљама11. Beh првих година рада у Школском музеју прикупљен је велики фонд докумената, учила, уџбеника, педагошке литературе, ђачког u наставшчког прибора, радова ученика и наставника. не само из Србије већ и већине европских држава. тако да је 1898. године одржана н прва изложба у основној школи на Западном Врачару. Слична изложба приређена је и 1900. у Грађанској школи у Дунавском крају у којој је нсте године бнла от-

211 210

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

ворена и мала стална поставка која је 1908. премепггена у две учионице основне школе код Саборне цркве а потом у зграду Учитељског дома. Међутим. сва та богата грађа, драгоцена за историју нашег школства и просвете, потпуно је унишгена и пропала током Првог светског рата. После разарања у Првом светском рату, рад Школског музеја је обновљен 1925. године. Поново су. трудом и залагањем учитеља и Учитељског удружења, прикупљени или израђени предмети и грађа који су, у периоду између два рата, били изложени на сталној поставци у згради Учитељског дома. Нажалост, у Другом светском рату Музеј је поново био уништен. После Другог светског рата рад Музеја је по трећи пут био обновљен. Смештен је у зграду Основне школе „Свети Сава“. Почео је са радом 1947. када је права и дужности оснивача преузео Народни одбор Града, односно Скупштина града Београда. Назив Музеја је промењен у ПедаГошки музеј 1960. године када Музеј добија нову концепцију и организацију и све садржаје рада једне музејске установе. Године 1969. Музеј од Скупштине града Београда добија на коришћење зграду Реалке у Узун Мирковој 14 и после пресељења стиче нове услове за рад и развој. У Музеју се чувају следеће збирке: Сектор за школску опрему, прибор и насгавна средства из свих насгавних области садржи збирке планова и макета школских зграда, школског намештаја, школског и ђачког прибора опшге намене, школских печата и звона, збирке школских наставних средсгава свих наставних предмета и одшварајућег ученичког прибора, као и богату збирку дечјих ликовних радова насталих у периоду од средине XIX века до данас. Сектор за архивски материјал и документацију садржи збирке рукописних примерака школских закона и осталих прописа, наставних планова и програма, записшжа школа и других органа управљања у области образовања, збирке школскпх књига (уписница, дневнжа рада итд.), остали архивски материјал из рада школа (програми и позивнице са школских приредби и свечаности), материјал из рада удружења просветних радника и напредног учитељског покрета, архивски материјал и заоставштине истакнутих просветних радника и педагога формиране као њихови досијеи, као и збирке одговарајуће фото-документације. Сектор за уџбеничку и педагошку литературу садржи збирку уџбеника и приручника из свих насгавних области за све нивое образовања, збирку педагошко-методске литературе, педагошке периодике, збирку закона и осталих прописа из области образовања, извештаје и споменице школа, збирку допунске лптсратуре из других научних области.

Сектор за документацију васпитно-образовних усганова и медијатеку садржи документациони материјал који се односи на обласг предшколског васпитања, све сгупњеве и врсте школе (основне, средње, више, високе и специјалне), пародно просвећивање и друге облике ваншколског образовања и образовања одраслих, учеиичке, студенгске и наставничке организације, домове ученика и сгудената, као и збирке фототечког и филмотечког материјала, дискотеку, фонотеку и видеотеку. Стална музејска поставка ,Десет векова српске школе“, отворена је 1975. године и предсгавља драгоцен п р ж аз развоја просвете и културе код Срба од почетака писменосги до средине XX века који на прегледан и присгупачан начин. путем оригиналних предмета, докумената, фотографија и књига посетиоце упознаје са историјом школа код Срба од IX века до 1941. године. Територијална надлежност Музеја обухвата град Београд, али пошто је Музеј једина установа ове врсте у Југославији његова делатност се протеже на целу територију Србије. Основна делатност Педагошког музеја је проучавање историје школства, просвете и педагогије у Србији. сакупљање и чување предмета и документације, стручна и научна обрада прикупљеног материјала као и презентирање резултата истраживања путем публжација, сталних и повремених изложби у Музеју и ван њега, организовањем предавања, семннара и других о бл ж а културно-просветне делатности. У својим збиркама и фондовима Педагошки музсј чува преко 50000 предмета, докумената, књига. фотографија и осталог материјала који представља неисцрпну ризницу података о развоју школства и просвете код Срба од средњег века до данас. Одељење Основне делатносги Музеја организовано је у секгоре: Сектор за школску опрему, прибор и наставна средства из свих наставних области; Сектор за архивски материјал и докумснтацију; Сектор за уџбеничку и педагошку литсратуру; Сектор за документацију васпитно-образовних установа и медијатеку и Сектор за педагошко-пропагандни рад и издавачку делатност. Музеј има и значајну издавачку делатност која је почела још с његовим оснивањем када су били објављивани годишњи Извештаји о раду Школског музеја из којих дознајемо многе занимљиве податке о садржају збирки и изложбама тада приређиваним. Данас је издавачка делатност Музеја много богатија и разноврснија. Од 1964. до 1987. године, Музеј је у сарадњи са сродним музејима из Загреба и Љубљане издавао годишњак Зборник за историју школсГпва и просвете. Остала издања Педагошког музеја разврстана су у три едиције. У едицији Историја школства и просвете код Срба, објављено је више књига: С. Ћ уж овић,

Школство и просвета код Срба у средњем веку (1965): Р. Аћимовић. Р. Јанковић. С. Ћунковић, Школство и просветш код Срба у 18. веку (1970); С. Ћужовић, Школство и просвета у Србији у 19. веку (1970); Б. Јордановић, Школстшо и просвета у Србији у доба првог српскоГ устшнка (1980). У истој едицији су објављене и публикације које се односе на поједине ввдове и стране образовања у Србији - М. Николова, Школовшве женске младежи до 1941 (1987); М. Николова, Љ. Танеска. Забавишта некад и сад (1990); Г. Павловић, Љ. Танеска, Учитељске школе код Срба (1989); М. Николова, Учитељске школе у Србији до 1941 (1992), и многе друге. У едицији Монографија објављене су две књиге: Б. Јордановнћ, Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета (1838-1988) (1988): Г. Павловић, Р. Јовановић, В. Тешић, Мшшстри iipoceeuie Србије 1811-1918 (1994). Музеј је током последњих трвдесет годша објавио и вшие десетина каталога тематских и стручних изложби као и: Водич кроз сталну поставку ПедаГошкоГ музеја (1986, С. Ћунковнћ); Седам деценија ПедаГошкоГ музеја у БеоГраду (1967, Б. Аксекгнјевић); Сто Годшш ПедаГошкоГ музеја (1997, група аутора). Потпуна библиографија радова објављених у Зборнику за историју школства и просвете изашла је у броју 20 овог зборкика. ЛИТЕРАТУРА: Б. Аксентијевић, Седам деценија ПедаГошкоГ музеја у БеоГраду (1967); Сто Година ПедаГошкоГ музеја (1997, група аутора); Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,40. P. Јовановић

Ш Т МУЗЕЈ ЗАЈЕДНИЦЕ ЈПТТ, 11000 Београд, Палмотићева 2, телефони 011/3210-325, 3210-276,3210-149; телефакс 011/636-917 У области музеологије, последње деценије XIX века свакако су каракгеристичне по томе што се оснивају музеји са тематиком из области споменика техничке културе - технички музеји, односно поштанско-телеграфско-телефонски музеји. Тематика ових првих музеја су открића и проналасци. пре свега из области ГПТ саобраћаја, као што су електрична енергија и апарати за размену уговорених телеграфских знакова електричним импулсима, без обзира на удаљеност и атмосферске прилже, у првој половини и открића у бежичној телеграфији и телефонији, односно радио веза, у другој половини XIX века. ГТГГ уБеоградуформиранјенаосновуУказа краља Милана и поштанске управе 1889. године када је покренут и први часопис под називом Поиппанско-телеГрафски весник, који је редовно

излазио све до 1914, а ондашњи новоосновани одсек при поштанско-телеграфском одељењу имао за циљ „прикупљање збирке старих и новнх поштанско-телеграфских предмета и руковање истом збирком" На основу Уредбе о организацнји Министарства пошта и телеграфа, 21. фебруара 1923. донет је Правилник о Музеју пошта и телеграфа који гласи: ,Дри Мшшстарству попгга и телеграфа оснива се нарочити музеј са називом Поштанско телеграфски музеј у Београду, који има сачувати потомству јасну етаографску слику о развоју и културном деловању поштанско-телеграфске и телефонске установе у нашој земљи". Ова прва поставка била је смештена на V спрату зграде Мннистарства саобраћаја у Палмотићевој улнци. Министарство пошта ФНРЈ 1950. године основало је „Реферат за проучавање, сређивање и обраду историјског развоја пошта, телеграфа н телефоиа" и тиме су створени услови за један нови музеј са савременом поставком која је и званично отворена 14. јуна 1958. Целокупна музејска збирка подељена је на пет одељења: поштанско, телекомушкација, за међународне ПТТ везе, за поштанске марке и вредноснице и друштвено-политнчког развоја. Пошганско одељење почиње прнказом развоја писма и писмености, јер са њиховом појавом почиње историја поште. Од средстава за писање пржазани су скитала - средство за тајно дописивање спартанских ефора, квипуси - писмо на чворове старих И ж а, римске воштане табилице и др. На ово се фрагментарно надовезују експонати који углавном припадају cLirsus-publicu.s-y, државном гласничком и путничком саобраћају Римљана на нашим просторима. Као засебна целина изложени су експонати на тему: татарске везе, мензулски саобраћај (мензулане - релејне поштанске станице) и организација јавне пошганске службе у Србији после доношења Устројенија поигганског заведенна из 1843. године, као и средства за одржавање поштанског саобраћаја и вршење поштанске службе: једрењаци, разни типови дшшжанси, макете и фотографије који пржазују развој железничког. речног, аутомобилског и ваздухопловног саобраћаја, као и остали реквизити за поштанску манипулацију (касе, ваге, ковчежићи, натписне табле и друго). Одељење телекомугакација подељено је у три групе: телеграфију, телефонију и радио-телеграфију и телефонију. Телеграфски експонати почнњу са отичком телеграфијом као средством за одржавање веза пре појаве електрицитета. затим су хронолошки изложени телеграфскн апарати (Морзе. Хјуз и Бодо). 213

212

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

Телсфонија почнње реконструкцијом првог Беловог индуктивног телефона који је патентиран 1877. године, преко „живих“ апарата и централа (лични телефон Петра 1 Карађорђевића и ценграла са које је упућена прва вест да је у Сарајеву убијен престолонаследник Франц Фердинанд. Одељење за међународне ПТТ везе почиње експонатима који се односе на организацију првих међународних ПТТ веза Србије и Црне Горе. У филателистичком одељењу чувају се издања југословенских марака и вредносница, цртежи, пробни отисци, макулатуре (марке са грешком), албуми, резови, клишеа, приборни жигови за пошшггавање марака као и стране марке и албуми. Музеј издаје годишњак П Т Т Архив. Први број је изашао 1958. а последњи (26) 1989. године. ЈШТЕРАТАУРА: ПТТ Весник, Београд 1889,1902,1906,1924.1928,1940: Велики илустровани ПТТ календар, Београд 1930; Наша Пошта, Београд 1926,1930-1934; ГПТ - часопис Синдиката службешжа и радпика ГТТТ 7-8 (1958) 11; 9 (1958) 5; ПТТ Архив 18 (1973-1974) 5; Muzeji i galerije u Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 41. Д. Попоски

ГРАДСКИ МУЗЕЈ БЕЧЕЈ, 21220 Бечеј, Маршала Тита 43, телефон 021/815-765 Градски музеј у Бечеју основан је 1953. године са скромним, углавном ликовним фондом. Временом фондови су се проширивали и осиовани су археолошки (1970), историјски (1973), конзерваторски (1978), етнолошки (1979) и природњачки одсек (1986). Овако уобличен Музеј је прерастао у завичајни музеј комплексног типа са основним задатком да сакупља, чува, стручно обрађује и презентује вредне музејске предмете. Територијална надлежност Музеја простире се на оппггину Бечеј. У оквиру Музеја више од четрдесет година постоји Уметничка колотшја, основана 1954, која је у том периоду окупила значајна имена ликовних стваралаца (око 180). Градски музеј је 1981. године добио на коришћење још једну зграду (бивши хотел ,,Мило“) у којој се налази стална изложбена поставка новије политичке историје. Стална поставка „Раднички покрет и Н О Б “ налази се у просторијама Музеја у улици М. Тита 96. Музејске збирке су: археолошка, нумизматичка, историјска, етнолошка, ликовна, примењена и природњачка. Поред неколико десетина каталога, Градски музеј је објавио више појединачних публикација. В А Ж Н Ш А И ЗДАЊ А: Р. Šandor, S. Ivošević, „ Univerzal" 1964-1984 (iz istorijata Bečeja i njegove

okoline), Bečej 1984; L. Laslo, Konzervacija, reslauracija i zaštita bojenog etnološkog drvenog materijala, Bečej 1985; Ш. Пал, Бенејска библиоГрафија. Свеска 11805-1944, Бечеј 1989 (на српском и мађарском). ЈТИТЕРАТУРА: Lj. Bukinac, Dvadeset godina Muzeja u Bečeju, Spona 11 (Novi Sad 1974) 50-51; M. Bosić, 140 godina mazeja i galerija u Vojvodini 18471987. Spona 30 (1987) 29; Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,70; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995, 590; Културпа ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,564. Б. Микић-Антонић

НАРОДНИ МУЗЕЈ ВАЉЕВО, 14000 Ваљево, Трг Живојина Мишића 3, телефон 014/21-041. 24-641 Музеј је основан 1951, као Градски музеј Ваљево, издвајањем музејске збирке из фондова Архивског средипгга у Ваљеву. Од 1951. до 1969. Музеј се налазио у згради Муселимовог конака. Од 1969. налази се у згради старе Ваљевске гимназије .

У почетку основан као градски музеј, Народни музеј Ваљево данас функционише као завичајни музеј, комплексног типа, са четири осповпе стручне збирке: археолошком, етнолошком, историјском и збирком ликовне и примењене уметности. Стална поставка Музеја је конципирана тако да кроз више хронолошки повезаних изложби, смепггених у различитим сапама, презентнра историју ваљевског краја од палеолита до 1945. године. Поред централне сталне поставке при Музеју раде и три музејска депаданса: Мусслимов конак у Ваљеву; Културно-историјски и музсјски комплекс у Бранковини; Родна кућа Живојпна Мишића у Струганику. При Музеју фуикциошппе и Галерија у којој се периодично смењују различите повремене изложбе, како оне настале као резултат рада самог Музеја, тако и гостујуће. Основна делатност Музеја је везана за запггиту покретних споменика културе и одређена је, како правилима струке, тако и Законом о културним добрима. Поред класичних видова реализације послова основне делатности предвиђених Закона, Музеј организује и друге видове стручно-научног рада ради валоризације својих истраживања. Један од видова је и организовање научних скупова. До сада су организовани: VI скуп археолога Србије (1986); Ваљевски крај у НОР-у 19411942 (1986); Ваљево, постанак и успон градског средишта (поводом шест векова од најстаријег писаног помена Ваљева) (1993); Допринос ваљев-

ског краја борби против фашизма 1941-1945 (1995). Музеј такође организује и округле столове, промоције, трибше и др. ИЗДАЊА: Поред изложби, резултати стручног и научног рада Музеја јавности се презептују и кроз издавачку делатност. и то у три едиције: Истраживања, Посебна издања и Каталози. Истраживања: Саопштења са VI скупа археолога Србије, Ваљево 1985: Група аутора, Ваљевска Колубара - етномузикологија и епшокореолоГија, Ваљево 1984; М. Исаиловић, Основне школе у ваљевском крају 1804-1918. Вал>ево 1985; Група аутора, Основне школе у ваљевском крају 1918-1985, Ваљево 1986: М. Исанловић, Ваљево и околне области у средњем веку — прилози за историју, Ваљево 1989; Група аутора, Ваљевска Колубара, Ваљево 1990: Ваљево, постанак и успон ГрадскоГ средииапа (саопштења са научног скупа поводом шест векова од пајстаријег помена Ваљева у исторнјским изворима, одржаног 8-10. октобра 1993. у Ваљеву), Ваљево 1994; Ваљево 1941-1945 (саопштења са научног скупа: Допринос ваљевског краја борби против фашизма 19411945, одржаног 18. јуна 1995. године у Ваљеву), Ваљево 1996. Посебна издања: Б. Вујовић, Бранковина, Београд 1983; М. Перишић, Завичај песнику, Ваљево 1987; Група аутора, Родна кућа eojeode Живојина Muuiuha у СтруГанику, Ваљево 1987; Б. Лазић, Видосада Ковачевић. Ваљево 1988; Б. Маринковић, Хаџи Рувим - пре целине пре смисла II (17901803). Ваљево 1990; Д. Лазаревић, Ваљевска Болmuip 1914/15, Ваљево 1990; Ваљевски крај у НОРу 1941-1942, уло?а и значај ВаљевскоГ HOU одреда, 36opiniK радова са научпог скупа одржапог у Ваљеву 23. и 24. децембра 1986, Ваљево 1991; Ваљево кроз векове I (приредшш М. Исаиловић и С. Бранковић), Ваљево 1993; В. Кривошејев, Муселимов конак, водич и каталоГ музејске поставке „Ваљевска нахија и Ваљееци у 1 и 11 српском устанку", ВаЈБево 1995. Каталози: У оквиру ове едиције издат је велики број пригодшгх публикација које прате периодичне нзложбе у Музеју, али које нису библиографскн каталогизоване. ЛИТЕРАТУРА: Б. Јеремић, Ваљевски музеј 1951-1961, Ваљево 1982; Д. Недељковић и М. Трипковић, Сто Година Ваљевске Гимназије, Ваљево 1970; В. Кривошејев, Муселимов конак, водич и каталог музејске поставке „Ваљевска нахија и Ваљевци у I и П српском устанку", Ваљево 1995; Б. Вујовић, Бранковина, Београд 1983; М. Перишић, Завичај песнику, Ваљево 1987; С. Бранковић, Градња друГе школе у Бранковини 18921894, Гласник МИА Ваљево 26-27 (1992); Група аутора, Родна кућа eojeode Живојина Мишића у ССпруГанику, Ваљево 1987; Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,131; Кул-

шурна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,313. С. Бранковић

НАРОДНИ МУЗЕЈ ВРАЊЕ, 17500 Врање, Пноннрска 1, телефони 017/23-875, 24-018. 23073; телефакс 017/23-875 Музеј је основан 1960. године. Смешген је у згради Селамлука у комплексу Паншн конак. који је 1765. годше подигао имућни Рауф-бег Џипој ш . Располаже се око 400 м2 изложбеног простора. Године 1976. отворена је Музеј-кућа књижевгажа Борисава Сганковића, као једно од одељења Музеја. Галерија модерне уметаости, као још једно одељење Музеја, отворена је 1995. у новоизграђепом Центру за културу. У протеклом периоду Музеј је прикупио вшпе од 15 000 музејских предмета и слика. Музеј је комплексног тш а са једним меморнјалним објекгом. У свом саставу има одељење за археологнју са нумизматиком, затим етаографско и исгоријско одељење. Сталне поставке су археолошка, етпографска, исгоријска и Музеј-кућа Борисава Станковнћа. Од пратећих служби Музеј има библиотеку и фотолабораторију. ТериторцјаЈша надлежносг Музеја се просгаре на седам општша Пчињског округа (Врање, Владичин Хан, Сурдулица, Бујановац, Прешево, Трговиште и Босшеград). Од 1965. године Музеј издаје сгручно-научни часопис Врањски Гласник, једгага такве врсте на југу Србнје, који непрекидно излази једном годишње. Последњи је двоброј 29-30. Сваку музејску и ликовну изложбу прати одговарајући каталог, као и посгавку у Музеј-кући Борисава Станковића. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: В. Ценић, Часописи јужне Србије на раскрсници XIX и XX столећа. Врање 1982; А. Stojanovski, Vranjski kadiluk и XVI veku, Vranje 1985; J. Janjić, Ustanak i revolucija u usmenoj namdnoj knjižemosti, Vranje 1985; Б. Храбак, Арбанашки упади и побуне на Косову и у Македонији од краја 1912. до краја 1915. Године. Врање 1988; Ј. Трајковић, Сима ПоГачаревић. Врање 1988; В. Hrabak, Sile Antante i Sjedinjene Američke Države prema Bugarskoj 1915-1918, Vranje 1990. ЛИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993.133; Кроз Cpčuју u Црну Гору, приредио C. Ристановић. Београд 1995, 441; Културна ризница Србије. саставно u уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,390-391. С. Радивојевић

215 214

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

НАРОДНИ М УЗЕЈ ВРШАЦ, 26300 Вршац, Авђе Ранковић 19, телефон и телефакс 013/822569 Основан је 1882. године, када се почело са прпкупљањем музеалија откупом, поклоном и теренским радом. Сав прикупљени материјал, по налогу градоначелника, чувао се у Магистрату. Пошто је испунио све формалносги (простор, материјал, стручњаки Статут), Музеј је 1894. године добио званично признање. Године 1908. Градскимузеј је смепгген у згради у којој се и данас палази. У заједничком простору налазила се и Градска библиотека, све до 1947. када је пресељена у другу зграду. Тада је назив музеја промењен у Народни музеј. Музеј је завичајно-комплексног типа са одељењима за археологију, историју, нумизматику, етнолошју, природњанггво и уметност. Има библиотеку са око 10000 примерака сгручне литературе. У свом саставу Музеј има конзерваторско-препараторску радионицу са занатском радионицом, затим фотолабораторију. Територијална надлежност Музеја простире се на општине Вршац, Алибунар, Белу Цркву и Пландиште. Музеј поседује око 250000 предмета, те по броју музеалија и времену када је настао, спада међу најстарије у земљи. У оквиру Музеја налази се депанданс „Апотека на степеницама“ у којој се налазе две сталне поставке (Сећање на Пају Јовановића, Из исгорије здравствене културе југоисгочног Баната) и легат академског сликара из Београда Зорана Петровића. Музеј издаје повремено каталоге који прате тематске изложбе као и каталоге изложби свих научних дисциплина заступљених у установи. Заједно са музејима Баната (Зрењанин, Панчево, Кикинда) Музеј од 1995. године издаје годишњу публикацију Гласник. До сада су изашла два бро-

ја В А Ж НИ ЈА ИЗДАЊ А: В. Mileker, Vodič патепјеп učesnicima temišvarske skupštine Zemaljskog saveza muzeja i biblioteka odižane 1904, a povodom posete Vršcu, Višac 1904 (на мађарском); C. Милекер, Вођ по збирци старина ГрадскоГ музеја у Вршцу, Вршац 1910 (на мађарском и немачком, а превод на српски из 1933,19393); Р. Рашајски, Народни музеј у Вршцу (Грађа за историју), Бачка Паланка 1972; G. Miletić, Sto godina rada i razvoja Narodnog muzeja u Vršcu 1882-1982, Vršac 1982. ЛИТЕРАТУРА: G. Miletić, Sto godina rada i razvoja Narodnog imizeja u Vršcu 1882-1982, Višac 1982; Vodičkroz muzeje i galerije Vojvodine, Spona25 (Нови Сад 1982) 7: Vršac - turistička monografija, Beograd 1972,34: Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Beograd 1993, 135; Кроз Србију u Прну Гору, приредио С. Ристановић, Београд

1995, 604; Кулшурна ризница Србије, сасгавио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,580. А. Медаковић

НАРОДНИ МУЗЕЈ „ЗАЈЕЧАР11, 19000 Зајечар, Моше Пијаде 2, телефон 019/22-930 Основан је 1951. године под називом Градски музеј и био смештен у улици Доситејевој 1, а у другој половини године пресељен је на садашњу локацију. У почетку је то била само музејска збирка која се састојала из мањег броја фотографија, нешто писане грађе из Народноослободилачке борбе и десетак археолошких предмета. Развијала се са тежњом да проучи и сачува културно наслсђе са подручја тадашњег среза Зајечар (Кална, Књажевац, Минићево, Бољевац и Зајечар). Збирка је постепено прерасла у музеј општег, комплексног типа са одељењима: историјско (1951), етнолошко (1952), археолошко (1953), галерија слика (1955), педагошко-пропагандна служба (1976) и одељење документације (1996). Оправком и адаптацијом зграде Музеја 1967. године добијепе су просторије за депое, што је омогућило бољу заш тш у и сређеност музејских предмета, а створени су и бољи услови за стаЈшу поставку одељења Н О Б и галерију слика. Градски музеј је променио назив у Народни музеј 1961. године, а данашњи назив добио је 1990. године. Значајан вид своје делатности Музеј обавља и на касноантичком локалитету Ромулијана, у реконструисаном Радул беговом конаку (XVIII век) у Зајечару, Музеју здравства при Медицинском центру Зајечар и у истуреном одељењу „Тимочка буна“ у Бољевцу. Укупна површина Музеја је 750 м2. Изложбени простор заузима 390, смештајни простор 235, канцеларијски 62 и остапо 63 м . Укупна површина Радул беговог конака износи 275 м2. Изложбени простор заузима 174, смепггајни простор 75, канцеларијски 7,5 и остало 18,5 м . Локапитет Ромулијана захвата површину од 6,5 хектара. У својим фондовима Музеј је археолошким ископавањем, откупом и поклонима до сада сакупио око 15000 предмета. Најзначајније музејске збирке и сталне поставке су из области археологије, етнологије, историје и историје уметносги. Осим сталних поставки организује и тематске изложбе у Музеју, земљи и иностранству, из својих или збирки других музеја. Основна делатност Музеја одвија се кроз одељења (археолошко, етнолошко, историјско и одељење историје уметности). ВАЖ НИ ЈА И ЗД А Њ А : Зајечар и околина (монографија), Зајечар 1973.

ЛИТЕРАТУРА: Зајечар и околина, ГЕМ 42 (1972); Ж. Милошевић, Културне установе општшне Зајечар у прошлој и oeoj Години, Развитак 1, Зајечар 1968; Група аутора, Поводом придесет Година рада Народног музеја у Зајечару, Развитак 4-5, Зајечар 1981: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji. Beograd 1993, 136: Култгурна ризнаца Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,356. С. Антић

НАРОДНИ МУЗЕЈ ЗРЕЊАНИН, 23000 Зрењанин, Суботићева 1, телефон 023/61-841; телефакс 023/34-020 Муншцшијални одбор Торонталске жупаније у Великом Бечксреку одобрно је 25. маја 1906. године да се оснује Жупанијски музеј „радн неговања историјских успомена прошлих времена и унапређења културног развоја". Идеја о оснивању музеја потекла је неколико година раније од градске интелигенцнје и представнжа власти, преко Културног удружења Торонталске жупаније. Међутим, према свим до сада расположивим изворима, Музеј је започео са радом тек 1911. годше. Разлозн за то су првенствено финансијске прнроде, као н недостатак одговарајућег простора за сменггај Музеја. У међувремену се приступило сакупљању матернјала за Музеј, и то углавном путем поклона. По својој концепцији, Музеј je био спецнјално торонталски и имао је четири одељења: етнографско, историјско, природописно и географско. Прве просторнје Музеј је добио у самој згради Жупаније, и као такав под именом Музеј Торонтшлске жупаније био је отворен све до 1918. годше, када прнвремено престаје са ра-

ДОМ. После Првог светског рада, 1919. годше, Музеј је из зграде Жупаније премешген у просторије Пијаристичког самостана. Али и ту не остаје дуже време: премешген је у две гимназијске дворане. Из њих је ускоро премештен у нове просторије које су се налазиле на спрату „Касине". О неком озбиљнијем раду Музеја у овом периоду сигурно не може бига говора, а један извор из 1918. годше говори да је он био практично затворен за публику. У оваквом стању под именом Музеј Дунавске бановине, Музеј дочекује дане уочи Другог светског рата. Покушај Историјског друштва из Новог Сада да га среди и отвори за публику спречио је рат 1941. годше. За време окупације 1941-1944. Музеј је био само кратко време отворен под именом Музеј окруГа банатскоГ. После ослобођења Музеј се уселио у зграду у улици Серво Михаља бр. 4. Био је отворен за пубшпсу и тада је имао четири одељења: археолошко,

етнолошко, уметничко, исторпјско и нумизматичку збирку. Рушењем зграде 1964. годше. Музеј се привремено преселио у неподесне просторије „Техногуме", да би се почетком 1966. годше премесгио у зграду у улици Суботићевој бр. 1. у којој се и данас налази. Формирањем природњачког одељења, 1978. године, Музеј је проширно делатност и на овај сегмент истраживачког рада. Народни музеј у Зрењашшу спада у категорију музејских усганова комплексног тш а. завичајног карактера и својим истраживачким радом покрива подручје средњег Баната са 52 насељена места у општгаш Зрењанин и општшама - Сечањ. Житншге, Нова Црња и Нови Бечеј. Оваквим начином организације богато културно наслеђе овог подручја из области археологије, етнологпје, уметпостн и историје дошло је у оквире систематске заштнте и стручне обраде једне специјалпзоване установе са стручњацима свих потребних профила. Унутар пет одељења Музеја смештено је преко 25 000 музејских предмета. Најзначајније збирке су: ликовна збирка са значајним фондом слика из XVm и XIX века, збирка капа златара, збнрка накнта из преисторије и средњег века, збирка птица. У историјском одељењу, такође, има неколико значајних збиркн: збирка хладног и ватреног оружја из ХУШ и XIX века, збирка карата из XVII. XVDI и XIX века, збирка докумената везаmix за Први светски рат, раднички покрет и НОБ, збирка застава и збирка орипшалних фотографија. Унуграшња организованост и активност Музеја одвија се преко одговарајућих служби (конзерваторска, фото служба, технпчка служба, администрација). Музеј годишње организује 3 до 4 самосталне изложбе из својих фопдова. Сваку изложбу прати одговарајући каталог. Децембра 1995. објављен је први број заједничког годишњака Гласник музеја Банатш. (Вршац, Зрењанш, Панчево и Кикинда). До сада су изашла два броја. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Б. Л. Павлов, Руска колонија у Великом Бечкереку (ПетровГраду Зрешанину), Зрењашш 1994 (издање на српском и руском језику); Група аутора. Зрењанинска fiuiназија 1846-1996 (споменица), Зрењанин 1996: М. Цвстић, Хроника Александрова, Зрењанш 1997. ЛИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saiejioj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,137; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић. Београд 1995, 617; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићлјевић, Београд 1996.5S4. В. Вуковнћ

217 216

М У ЗЕ ЈИ

МУЗЕЈИ

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ ЈАГОДИНА, 35000 Јагодпна. Кнегпње Милице 82, телефон 035/223308; телефакс 035/231-328 Завичајни музеј у Јагодини основан је 1954. године на основу колекције старина професора јагодинске гимназије Душана Дује Вукићевића, који је постављен и за првог управника Музеја. Рад Музеја је повремено прекидан услед недостатка средстава или простора. Друга личност веома заслужна за одређивање физиономије и развоја Музеја је дугогодишњи управник, Саво Ветнић, археолог. Данас је Музеј смештен у зграду бившег Соколског дома који је изграђен по нацртима архитекге Момира Коруновића, родом из села Глоговца код Јагодине. Музеј је комплексног типа. Располаже са 10 канцеларцја, једном фото-лабораторијом, двема изложбеним дворанама. У централној на површини од 400 м2 смештена је стална изложбена поставка са 869 експоната, двема оставама римског и византијског новца као и четири табле са 395 примерака римског, византијског, српско-средњовековног, турског, аустроугарског, млетачког и југословенског новца. У галерији површине од 120 м2 одржавају се изложбе, концерти, скупови. Стална поставка Завичајни музеј Светозарево је остварена по начелима савремене музеолошке праксе. Изложена је грађа као привремени избор из збирки Музеја са тежњом да прикаже развој материјалне и духовне културе средњег Поморавља. Поставка је конципирана путем тематских микро-целина којима је покривена област археологије, исгорије, историје уметности, етнологије од неолита до Краљевине Југославије. Својом уметничком и историјском вредношћу издвајају се збирке Прве и Друге фабрике стакла у Србији (Аврама Петронијевића и Нацка Јанковића), збирка уметничких слика са легатима Нлколе Милојевића и Живана Вулића, збирка предмета од стакла и сребра, збирка хиландарских рукописа, збирка фотографија, нумизматичка збирка, археолошка збирка неолитске пластике и гвозденог доба, збирка ордења и медаља. У заштити покретних уметпичко-историјских добара Музеј покрива територије општина Јагодина. Свилајнац, Деспотовац и Рековац. Организује изложбе самостално, у сарадњи са другим музејима и самосталне изложбе сликара, вајара и др. Поседује више хиљада културних предмета изложбеног карактера и неколико десетина хиљада предмета студијског карактера смештених у два депоа и на сталној поставци. Сваку тематску изложбу прати одговарајући каталог. ВАЖ НИ ЈА И ЗДАЊ А: М. Стојић, Старе културе и пароди на т лу средњег Поморавља (б. д.): Н. А. Црнобрња, Остава римског новца из 218

Светозарева-Валеријан-Диоклицијан (1987); Љ. Здравковић, Народнихероји Светозарева (1988); М. Стојић, Гвоздено доба у басену Велике Mopaee, Београд-Светозарево 1986; С. Ветнић, П озориш т еу Светозареву (1983). Ј1ИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,76; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Рисгановић, Београд 1995, 308; Културна ризншца Србије, сасгавио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,328. М. Којић

НАРОДНИ М У ЗЕЈ КИКИНДА (NEPMUZEUM), 23300 Кикинда, Трг српских добровољаца 21, телефони 0230/21-239,21-033 Оддуком Градског народног одбора Велике Кикинде, 7. новембра 1946. године формиран је Музеј у Кикинди. Овим решењем установљено је подручје деловања Музеја које је обухватало тадашње срезове Велика Кикинда и Нови Кнежевац. Нешто касније у надлежносг Музеја улазе н општине Чока и Нови Бечеј. Одлуком Министарсгва за културу Републже Србије 1995. Народни музеј Кикинда посгаје центар музејске делатносги и за општине Чока и Ада. Од дана оснивања Народни музеј делује као завичајни музеј комплексног типа, обухватајући својим делатпостима тематски перпод од првих појава људи, њихових занимања и насеобина - до данашњих дана. Придржавајући се o c h o b id l k начела о музејским активностима, службе Музеја су радиле на сакупљању, сређивању, стручно-научној обради, чувању, излагању и, према могућпостима, публиковању резултата свога рада, предмета и грађе од музејског значаја и других вредности које су везане, пре свега за културно-историјску прошлост северног Баната. У склопу Музеја, од првих дана, посгоје археолошка, историјска, етнолошка, природњачка и уметничка збирка у којима се, било у сталној поставци или у депоима, налази преко 25 000 ипвентарисаних предмета са одговарајућом докумеш ацијом, грађом и конзерваторском радионицом. Збирком, односно одељењем, руководи по један кустос. При Музеју ради библиотека са 5000 наслова и преко 200 каталога. Од 1984. годш е отворепа је Савремена галерија која сваке године излаже теракоту са већ традиционалног Интернационалног симпозијума скулптуре Тегга. Музеј располаже и са легатом Здравка Мандића чије су слике изложене у Новим Козарцима, и Владимира Зеленског који је једно време живео и радио у Руском Селу. У Новом Милошеву смештена је Спомен-збирка НОР-а. Ту је и збирка слика из фондације Мирослава Антића. По изради пројеката следи отварање музејске једини-

це у Новом Кнежевцу, а затнм и спомен-куће у Банатском Великом Селу. Када се сгекну услови уследиће реализација пројекта Сувача - јединог сачуваног млина на коњски погон у Војводини, културног добра од изузетног значаја за Републику Србију. У оквиру будућег етнолошког парка биће отворен музеј млинарства. Музеј је данас смешген у самом центру града у згради бившег суда, а некада магистрата Великокнкиндског привилегованог диштрикга и заузима просгор од 2080 м2 са посебно опремљеном свечаном (концертном) салом. За све време свог постојања и рада Музеј је остваривао значајну сарадњу са многобројним музсјским кућама. Учешће у низу пројеката и скупова у земљи и иносфанству, контакти са истакнутим стручњацима, објављивање низа сгручних радова - само су део богате прошлосга ове установе, која је за овај и овакав рад била нафађивана са више значајних признања. Музеј повремено издаје каталоге уз тематске изложбе. ЈШТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993.77: Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Беофад 1995, 634: Културна ризница Србије, сасгавио и уредио Ј. Јаннћијевић, Беофад 1996,585. И. Булајић

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ КЊАЖЕВАЦ, 19350 Књажевац, Карађорђева 15, телефони 019/741407,742-228 Завичајни музеј у Књажевцу је једна од најмлађих музејскњх усганова у Републици Србији. Основан је 1971. годпнс као Историјска музејска збирка при Мапгшој библиотеци „Његош“. Овакав статус Музеј је имао до краја 1980. када је Скулштина СИЗ културе донела одлуку о оснивању Завнчајног музеја у Књажевцу. Музеј је падлежан за заштиту културних добара на иодручју општине Књажевац. У свом сасгаву има кућу радикалског првака Аце Станојевића у Књажевцу (Његошева 6) и археолошко-етнолошки парк у Равни (8 км од Књажевца), где је изфађен лапцдаријум - изложба римских надфобних и заветних споменика нађених на аигичком локалитету Timacum minus. Музеј поседује лабораторију за конзервацију и рестаурацију музејских предмета за дрво и метал. Прву сталну изложбу скромног материјала којим је тада располагао, Музеј је представио јавносгги 1975. годше. Од тада Музеј је развио живу акгивност на прикупљању, обради и конзервацији музејског материјала из области археологије, етнологије, историје и уметности. Укупан број предмета у Музеју је близу 5 000.

Значајан је број локалитета ку.тгурних добара који су у минулом периоду евндентнрани и документовани - ангичка u средњовековна утврђења, некрополе, цркве, насеља и др. Готово две деценије Музеј учествује у археолошким истражнвањима Равне (Tknacum miniis), а у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе из Ниша учествовао је у истраживањима средњовековнњх цркава у Горњој и Доњој Каменици. Са Центро.м за археолошка истраживања Филозофског факултега у Беофаду, Музеј је предузимао археолошка истраживања у Шкодршгом пољу код Јелашнице н палеолитскњх станица у пећинама код Баранице. Стална музејска поставка садржи следеће одељке-збирке археолошког материјала: Истраживања и истраживачи: Природна средина, прнрода и људи: Преисторија књажевачког краја: Римљани на Тимоку: Касна ангика - рана Византија; Насељавања Словена и сгабилизација српске државе. ЈШТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji. Beograd 1993,78. T. Јапаћковић

ГРАДСКИ МУЗЕЈ КОСОВСКА МИГРОВИЦА, 38220 Косовска Митровица, Хиландарска 14, телефон 028/23-509 Музеј је основан 1953. годше као завичајни музеј комплексног тш а са збиркама из археологије, етнологије, геологије и збирком о радничком покрету и НОБ-у. У оквиру Музеја 1995. године отворена је галерија. Музејскн предмети су смештени у зфади Хамама, где се Музеј налазн од 1959. Зграда је саграђсна у првој половини XIX века. Експонати су са локалитета из околше Косовске Митровице (Житковац, Фафос, Валач). Од сталних поставки по свом значају нстиче се археолошка колекција која се састојн од неолитске пластике са околиих археолошких локалитета и у оквиру које су изложеии други вредни експонати као што је панцирна рукавнца из Косовског боја, оригинални кључ фада Звечана. плоча са престола Војшговића, фрагменти из манастира Бањске, задужбше краља Мњлутина. Из новије историје Музеј поседује фотофафије и личне ствари народшк хероја из Митроввде н околине. Територијална надлежпосг Музеја простпре се ua општине Косовску Митровицу. Звечаи. Лепосавић, Вучшрн, Србицу и 3yoim Поток. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Ž. Avramovski, А. Наdri. Kosovska Miirovica i okolina (монографнја) (1979); S. Murati, Svedočanslva borbe za slobodu (1989); S. Murati. Prošlosl Titoiv Mitrovice u zbirka-

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

та Zavičajnoe mnzeja (водич, на српском И албанском) (1989). Ј1ИТЕРАТУРА: Mnzeji i galerije и Savezuoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,79; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Рисгановић, Београд 1995, 647; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. ЈанићиЈевић, Београд 1996,488. С. Драговић

НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАГУЈЕВАЦ, 34000 Крагујевац, Вука Караџића 1, телефони 034/64847 (директор), 33-302 и 33-312 - кустоси музеја, 510-462 - Спомен-кућа Светозара Марковића, 65-691 - Мали ликовни салон Народног музеја; телефакс 034/64-847 Народни музеј у Крагујевцу основан је 1949. године и делује као установа у области културе ради прикупљања, истраживања, евидентирања, чувања, стручне музеолошке обраде, занггите, презентовања (кроз сталне и тематске изложбе), објављивања покретних културних добара уметничко-историјских дела, која уживају претходну заштигу. У свом раду покрива територију града Крагујевца и суседних општина: Баточина, Лапово, Рача, Кнић, а до оснивања музеја у Тополи и Аранђеловац и подручје ових општина. Музеј је установа комплексног типа и у свом саставу има следећа одељења: археолошко, етнолошко, историјско и ликовно, као и стручпе службе: фото и препараторско-конзерваторску. Музеј има 20 запослених радника. Народни музеј у Крагујевцу има у свом саставу следеће објекге (споменике културе): Амиџин конак (1818), Кнез Михаилов конак (1860), Стара српска скупштина (1859), Спомен-кућа Светозара Марковића (пол. XIX века), Петрова воденица у Грошници (стара око 200 година), Спомен-кућа у Дуленима, Уметничка галерија Народног музеја (1971), Мали лж овни салон Народног музеја и кућа Љубице Филиповић-Лазаревић - легат. У објектима Народног музеја налазе се следеће сталне изложбене поставке: Старе културе на тлу централне Србије (археолошка изложба); Крагујевац и његово подручје у XIX веку (историјско-етнолошка изложба); Српско сликарсгво у XIX веку; Сто дела савременог српског слжарства и вајарства: Живот и дело Светозара Марковића; Војнополитичко саветовање у Дуленима; Скупштинска заседања у Крагујевцу у XIX веку. У Петровој воденици у Г рошници постојала је изложба посвећена подизању устаж а у Крагујевцу и формирању крагујсвачког партизанског одреда јула 1941. годипе. После пожара у воденици изложба је уништена. У ирипреми је нова изложбена поставка.

Музеј у току године организује око 30 тематских изложби. З а сваку изложбу игтампа се пригодан каталог. У Музеју се чува преко 30 000 предмета разноврсног садржаја: археолошки материјал, до којег се дошло ископавањем на светски познатим локалитетима (Дивосгин, Гривац, Рисовача, Градац итд.); историјски материјал —документи, тродимензионални предмети, фотоси (од средњег века до данас); етнолошки материјал - ношње, накит, покућство, занати, пољопривреда, привреда итд. - од XIX века па надаље, као и вредна лж овна дела XIX и XX века. Сви предмети су сврстани у одговарајуће збирке и налазе се у депоима и сталним изложбеним поставкама. В ел ж у вредност представљају и предмети са двора Обреновића. Народни музеј се бави издавачком делатношћу, научноистраживачким радом. У свом саставу има стручну библиотеку, Мали ликовни садон и Уметнижу галерију. Поред више десетина каталога сгалннх и тематских изложби са уводни.м студијама, Музеј издаје и периодичну публжацију Станишпш зборник радова за политичку, културну и привредну историју Крагујевца и околиие. До сада су изашли бројеви за 1983,1985,1988. и 1991. годину, а наредпи број је у штампи. И ЗДАЊ А: Д. Петровић, КраГујевачки окруГ средином XIX века, Крагујевац 1962: Т. Кацлеровић, Социјалистички раднички покрет у КраГујевцу 1903-1914, Крагујевац 1969; М. Богдановић, Љуљаци, насеље протоватинске и ватинске културе, Крагујевац 1986; М. Бодановић, КаснонеолиСпско насеље у Дивостину, Крагујевац 1986: П. Михајловић, М. Минић, Спомешр 1904-1914, Снимци првих крагујевачких фотоалштера, Крагујевац 1996. ЈШ ТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,80; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995, 296; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,334. М. Баповић

НАРОДНИ МУЗЕЈ КРАЉЕВО, 36000 Краљево, Трг Светог Саве 2, телефон и телефакс 036/ 21-540,337-960 Народни музеј у Краљеву основао је Градски народни одбор Раж овићева под називом Градски музеј Ранковићево, 1. маја 1950. године, као музеј завичајногтипа. Иницијатива за његово оснивање потекла је од проф. Милорада С. Јовића, који је постао и први директор ове установе, Реље Новаковића, директора гимназије и Н ж о л е Јончића, борца НОБ-а.

Од самог оснивања постојала је тевденција да Музеј у Краљеву (тада Ранковићеву) постане Музеј Рашке државе, тако да је тај предлог и званично прослеђен Мннистарству за науку и културу. Почетком 1951. овај предлог је одбијен са образложењем да би један овакав музеј захтевао огромна материјална средства, која Градски народни одбор не може да пружи, а на друга се не може рачунати. Године 1953. Музеј мења назив у Народни музеј Ранковићево, а ова промена имена предсгавља наставак тенденшгје да се изађе из оквира уско завичајног музеја. О сталној присутности ове тенденције говорн и формирање колекције копија фресака ХШ века, које су радили наши најпознатијн кописти, и отварање тзв. Галерије фресака 1965. године. Од 1955. до данас назнв установе је Народни музеј Краљево. Музеј је добио на располагање зграду Господар-Васиног конака (споменж културе), који је подипгут 1831. годше од стране Васе Поповића, кнеза пожешке нахије, касније седиште жичких владжа. До 1995. ово је била званично главна зграда устапове. Данас је Музеј смепгген у адаптирану зграду старе Ратарске школе. која је подигнута 1873. и такође је споменнк културе под заштитом државе. Годипе 1985. ова зграда пренета је у власнигитво Музеја, док је њена адаптација започела 1991. Трећа зграда је зграда предратног Духовног суда и Музеј користн њен спрат. Некада је на њему била органшована тзв. Галерија фресака, односно главни изложбени простор који је 80-тнх годнна затворен u претворен у депо. Одмах по осшшању усганове формирапе су збнрке, које постоје н данас (археолошка, нумизматичка, исторнјска, етнографска, уметничка) осим природњачке која се временом угасила. Око ових збнрки формирана су одељења током 60-тих годнна. примањем школовадих стручњака за тражене области. На челу установе биле су три личностн које су обележиле читаве децеиије његовог рада, и то прву децеиију оснивач Музеја, проф. Мнлорад С. Јовић, а другу и трећу Мирослав Стаменовић, историчар. Од 1979 до 1995. Музеј је водио Милорад Михаиловић, историчар уметности. За 47 година свог постојања Музеј је широко развио делатност на свим пољима рада: од научноистраживачких пројеката (археолошких, етнолошких, уметничких), преко истраживања терена, археолошких ископавања, рада у збиркама, публиковања резултата до изложбене активности, која се посебно развила у време Милорада Михаиловића. У последње време, поготову након отварања новог репрезентативног простора у пргаемљу новогздања, посебна пажња посвећена је презентацијама материјала и музејским поставкама, дизајну, маркетингу као и педагошком раду. Народни музеј Краљево је музеј комплексног типа (одељење за археологију: збирке за археоло-

гију и нумизматжу: одељење за етнологију: етнографска збирка; одељење за исторнју: исторнјска збирка; одељење зауметност: збирка уметиичких дела; педагошко-пропагандно одељење: одељење за конзервацију; одељење за документацију). надлежан за општине Краљево, Рашку и Врњачку Бању. Стална поставка Краљево од вароши до Града, отворена је 1990. године поводом јубилеја 40 година постојања Музеја. Прати исторнју и развој Краљева од првих помена насеља на овом месту до година пред почетак Другог светског рата. Поставка обухвата развој града (заната, трговине, школства, грађанске класе) и пресудне историјске догађаје током XIX и XX века. Налази се у две просторнје у приземљу Господар-Васиног конака. Друга стална поставка НОБ и масовно стрељање у Краљеву 1941, из 1981. године, налази се на спрату Господар-Васиног конака. Обухвата развој радничког покрета у Краљеву, НОБ и масовно стрељање грађана Краљева 14. октобра 1941. године. Пројекат сталне поставке за нову зграду, која би требало да буде лоцирана на спрату здања, један је од дугорочннх послова у који су укључени сви кустоси који воде збирке. Практично нису постојали услови за сталпу поставку уобичајног типа, која даје пресек културпе и политичке историјеједног краја. Народпи музеј заједно са Историјским архивом из Краљева издаје часопис Наша проитост од 1986. године. Последњи, 5. број часописа изашао је 1992. године. Музеј пршрема издање два зборника: Свети Сава у традицији српскоГ народа, (са Балканолошким институтом САНУ), Београд-Краљево 1997 (у штампи) - Зборник радова са научног скупа одржаног 1995. године у Београду, Жичи, Студеници и Милешеви; Жича - историја, уметност (са Заводом за заштиту спомешпса културе из Краљева), Краљево 1997 (у штампи) - Зборннк радова са истоименог научног скупа одржаног 1995. године у Народном музеју у Краљеву. Музеј је издао низ каталога изложби које је приређивао, од којих треба издвојити најновију серију каталога великих изложби у новом простору, који се по обиму и квалитету разликује од већнне достадашњих, као и монографију Старо КрљЂеeo(1981). ЈШТЕРАТУРА: М. Михаиловић, Тридесет Година рада НародноГ музеја у Краљеву, Повеља октобра 2-3 (1984) 79-88: М. Стаменовић. Четири деценије рада НародноГ музеја у Краљеву. Наша прошлост 5 (1992) 7-13; Ј. Марковић. In memoriam М. С. Јовићу, Октобар 53-54 (1970) 23:3. Вучинић, М. Б. Протић, Народни музеј Кранево. Ликовни живот 57/58, Земун 1995/96, 67-69: М. Михаиловнћ. Остварен деценијски сан. Ибарске

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

новости бр. 2171,7; Б. Милосављевић, Поново сија светшоник културе, Ибарске новости бр. 2171, 1,7; М. Дугалић, Нови простор за музеј и Галерију. Политика (22.03.1995) 19; М. Живковић, Светионик културе у Краљеву, Политика (4.04.1995) 17; Muzeji i galerije и Savezjioj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,81 ;Кулп1урна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,443. Т. Михаиловић

НАРОДНИ МУЗЕЈ КРУШЕВАЦ, 37000 Крушевац, Стефана Високог 15, телефон 037/29172 Народни музеј Крушевац основан је 1951. године, и у протеклих 46 година бележи неколж о фаза у развоју. У почетку, организован је као установа за прикупљање, заштиту и презентацију материјала из периода средњовековне Србије, посебно из косовске епохе, и Другог светског рата, односно НОБ-а. Од тог времена (педесете године) Музеј се развијао и прерастао у комплексан музеј завичајног типа са задатком истраживања, зашгите и презентације материјала од преисторије до данашњег времена. Уз аутентичну музејску делатносг и обављање задатака научноистраживачког карактера и заштите непокретних културних добара, у оквиру Музеја и његове програмске концепције присутне су и изузетно развијена галеријска и изложбена делатност (до 20 изложби годишње) и реализација уметпичких програма, сценско-музичког, меморијалног и духовног карактера (Свечаности слободе, Видовдански сусрети Срба и српских пријатеља, и др.). Настављена је традиција Уметничке галерије у организовању школе за ликовне таленте,Ју1илан Миловановић“ (припрема за средње уметничке школе и за факултете ликовне уметности) а од 1994. годипе, Музеј је непосредни организатор и реализатор Југословенске дечије лш овне колоније „Биберче". У области издавачке делатности Народни музеј Крушевац, објављује Крушевачки зборник (од 1985. заједно са Историјским архивом), каталоге уз све изложбене манифестације, зборнике радова са научних скупова и друге пригодне публжације. Одлуком - Решењем министра културе Народни музеј Крушевац, од јула 1995. године, покрива музејску функцију за територију Расинског округа и општине Ражањ. ЛИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savez/ioj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 82; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,434. Д. Рашковић 222

НАРОДНИ МУЗЕЈ Ј1ЕСКОВАЦ, 16000 Лесковац, Стојана Љубића 2, телефон 016/29-75 Народнимузеј у Лесковцу је основан 1948. године. Првобитна посгавка образована је преданим радом на сакупљању музејских предмета од краја рата и поклонима племенитих дародаваца, од којих се обимом и вредношћу истиче збирка Сергија Димитријевића од преко 1300 експоната музејске вредности. Музеј је смепгген у кући Боре Димитријевића П ж сле, више од сто година старе, која својим стилским одликама и очуваношћу и сама представља музејски примерак. У години оснивања, Одељење Н О Б -а и револуције се издваја у Музеј Н О Б-а и за његов смештај изнајмљује се засебна зграда. Године 1950, покретањем библиотеке Народног музеја у Лесковцу, започела је плодна издавачка делатност, која ће, заједно са радом на организовању научних скупова, пронети добар глас о овој установи. К ао још једно одељење Музеја отворен је 1953. Музеј радничког покрета и смештен у посебну зграду. из које је због претње влагом премепгген 1959. у зграду Музеја Н ОБ. У намери да прерасте у научну установу која ће систематски проучавати и издавати грађу и студије из прошлости лесковачког краја, Музеј је 1961. покренуо годишњак - Лесковачки зборник. Од 1974. године музејска поставка, до тада раздвојена и без довољно простора, смештена је у нову, наменски грађену зграду. Музеј представља установу комплексног типа, чија поставка, разврстана у збирке Архсолошког, Етнографског, Историјског и Одељења историје уметпости, представља, у хронолошком низу, историјски развој Лесковца од преисторије до краја Другог светског рата. Поред статше поставке, галерије и богате, научпом раду доступпе библиотеке, сабраних у новој згради, при Музеју делују: Текстишш музеј у Стројковцу и Спо.меи-кућа Косте Стаменковића. Осим тога, Музеј је учествоао у изради сталне поставке Спо.мен-музеја на Радану посвећеног Н О Б-у у Јабланици и Пустој реци и сарађивао при формирању и иоставци Завичајног музеја у Власотшгцу. Музеј својом разгранатом делатношћу вишеструко превазилази примарни циљ чувања, заштите, проучавања и презентације покретног музејског материјала, носећи обележје не само музејске већ и озбиљне научне установе. У оквиру теренског рада појединих одељења, најзамашнији резултати постишути су археолошким ископавањима. Од самог оснивања Музеј се активно укључио у истраживања Царичиног града, обогативши збирку обиљем археолошког материјала изузетне вредносги. На широкој основи, уз укључивање вел ж о г броја сараднжа, организован је рад на изради систематске и научне Историје Лесковца. Пројекат није остварен, али је 1992, у издању Институга за савремену исгорију у Београду, изашла

Историја Лесковца, Ж. Стојковића, С. Стојнчић и X. Ракића, по својој концепцији и ширини захвата далеко скромнија од првобитног плана Музеја. Плодну научну делатност Музеј спроводи неговањем и одржавањем стручних предавања и редовшм организовањем научних скупова. До сада су организовани следећи скупови: Деведесетогодшпњица ослобођења Лесковца од Турака, 1967; Двадесетогодшпњица рада Народног музеја у Лесковцу, 1968: Феномен злочина у НОБ-у, 1972: Југ Србије за време Другог заседања АВНОЈ-а, 1973; Рад КПЈ на територији ОК Лесковац 1941-1945, 1975; Стогодишњица ослобођења одТурака, 1978; Шездесет година КПЈ (СКЈ), СКОЈ-а и револуционарних синджата, б. д.: НОР и револуција 1941. у Лесковцу и околини, б. д.: КПЈ и антифашисшчке организације на југу Србије, 1981: Јужна Србија у време другог заседања АВНОЈ-а, 1982: Живот и дело Косте Стаменковића, 1983; Јужна Србија у социјалисшчкој револуцији 1944. године, 1984; Јединице НОВЈ југоисточне Србије у завршним операцијама за ослобођење Југославије, 1985; Културноисторијска баштина Лесковца и околине 1,1986; П, 1988: III, 1990:75 година радова на Царичшшм граду, 1987: Илегалне борбе у градовима јутоисгочне Србпје 1941-1944,1989. Обнмна издавачка делатносг Музеја досгигла је, у периоду 1950-1995, бројку од скоро 80 наслова, распоређених у 5 едицнја: Библиотека Народног музеја у Лесковцу, Посебна издања Народног музеја у Лесковцу, Радннчки покрет и социјалистичка револуција, Грађа за исторнју револуционарног радничког покрета, Културно-исгоријска баштша. Такође, публиковано је и 36 бројева годишњег часопнса Лесковачки зборник и бројни каталози уз изложбе, од којих онај посвећен Царичином граду представља неку врсту монографске обраде овог значајног споменжа. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: С. Димитријевић, АГрарни одиоси за време Турака у лесковачком крају, 1951; С. Днмитријевић, Борба са Турцима под СкобаљиИем - историја и предање, 1951; С. Димитрпјевић, Градска привреда староГ Лесковца, 1952, С. Димитријевић, Грађа за проучава/ве Лесковца и околине, свеска 1,1954; С. Димитријевић, Стреља - Лесковчанин у Првом српском устанку (исгорија и предање) 1954; М. Гарашанин, В. Ивановић, Праисторија лесковачкоГ краја, 1958: Н. Тимченко, ФраГменти из историјеЛесковачкоГ позорииппа I, (1896-1941), 1967; Д (1970-1980), 1981; Д. Трајковић, Глубочица-у noвијим историоГрафским и друГим подацима критички осврти, прикази и белеиисе (19461966), 1968; Н. П. Илић, Јужноморавци у Октобарској револуцији, 1969; С. Нжолић Јоле, Лесковачки НОПодред (јул 1941-фебруар 1943), 1974; С. Стојичић, Нови крајеви Србије 1878-1883 - државноправно и политичко изједначавање новоо-

слобођених крајева са доратном Кнежевшшм Србијом. 1975; В. Николић-Стојанчевић. Лесковиц и ослобођени предели Србије 1877-1878. Године. Етничке, демоГрафске, социјално-економске и културне прилике, 1975: Р. Јажовић, 11. српска ударна бриГада НОВЈ, 1975: Н. П. Илић. Kpeaeu фебруар (13-18.2.1942), 1976: Д. Трајковић. Из проитости Лесковца и околине, сгудије и члалци, 1977; Ж. Стојковић, Српска социјална демократија и македонско национално питање (19031919). 1979; X. А. Ракић, Револуционарни омчадински покрет лесковачкоГ краја 1941—1945, 1979; С. Стојичић, Уставни развитак Србије 1869-1888, 1980; В. Стојанчевић, Србија у epe.ue ПрвоГ устанка 1804-1813, 1980; Д. Трајковић. Јужно Поморавље у Гласу својих посланика 19031914,1981; Ж. Стојковић, X. Ракић. 3. Панајсгговић, Грађа за чсторију револуционарноГ радничк о г покрета Лесковца и Врања 1895— 1915, књ. 1, 1982; X. Ракић, Комунистичка парпшја ЈуГослаeuje у лесковачком крају (1941-1945), 1982: С. Дишггрнјевнћ, Историја Лесковца и околине (19181928), 1983; Д. Стамежовић, Бабички НОП одред, 1985; Ж. Стојковић, Везе српскоГ и македонскоГ радничкоГ покрета до 1919,1985: X. А. Ракић, Ж. Стојковић, М. Митровић, Грађа за историју револуционарноГ радничкоГ покрета Лесковца и Врања 1918-1941, књ. 2, 1985: Н. П. Илић, Јабланички НОП одред, 1986: X. А. Ракић, Tepop и злочини окупатора и домаћих издајника у лесковачком и врањском крају 1941-1944,1986; В. Стојанчевић, Лесковац и Лесковачка нахија у XIX веку (1804-1878), 1987; С. Стојичић, АГрарно питање у новоослобођеним крајевшш Србије после српско-турских ратова 1878-1907 - правни и политички аспект, 1987; X. Ракић, Ж. Стојковић, Градски Народноослободилачки одбор Лесковца 1944-1947 (грађа за историју), 1987; В. Стојанчевић, Србија и српски народ за време ратш и окупације 1914-1918. Године, 1988; Ј. X. Косгаћ. Ослобођење Града Лесковца, Власотинца и околине (репринт), 1988; Група аутора, Живот и дело др СерГија Димитријевића, 1989; X. А. Ракић, ХронолоГија Народноослободилачке борбе Пусте реке иЈабланице 1941-1945,1991: В. Стојапчевнћ. Устанак 1841. Године у јуГоисточној Србији, 1991; Б. Младеновић, Наредбе, извештаји и писма eojeoda и четовођа ТопличкоГ устанка (збирка докумената), 1992; Ж. Стојковић. X. Ракнћ. Н. П. Илић, Четници у лесковачком крају 1941-1944. 1993; Група аутора, Хранислав Ракић - историчар, 1994; Ж. Стојковић, X. Ракић. Н. Илић. Окупација у лесковачком крају 1941-1944,1994: С. Димитријевић, Камењ на памет - дан када је страдао Лесковац. Поводом педесетогодншњице бомбардовања Лесковца (1944-1994). 1994: М. Павловић, В. Трајковић, Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. Студије и документн.

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

1995; Ж. Стојковић, X. Ракић, Синдикални иокретЛесковца 1904-1954, Књига прва, 1995.

МУЗЕЈ КРАЈИНЕ НЕГОТИН, 19300 Неготин, телефон 019/512-072; телефакс 019/513-341

Л1ТГЕРАТУРА: Д. Станковић, Осниван,е, развој и перспективе, Лесковачки зборник 1 (1961) 131-136 (почевши од првог броја, у Зборнику се под насловом Рад Народног музеја у Лесковцу објављује грађа о деловању Музеја у облику хроника и извепггаја о петогодишњем раду); Н. Тимченко. Народни музеј у Лесковцу (1948-1983), Лесковац 1983: X. Ракић, Четрдесет пет Годшш рада НародноГ музеја у Лесковцу, Лесковачки зборник 34 (1994) 203-205; Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,83; Културна ризница Србије, сасгавио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,382-383.

Музеј Крајине у Неготину основан је фебруара 1934. године. Стара идеја Неготииаца о оснивању градског музеја почела је да се остварује у време прославе 100-годишњице припајања К рајш е Кнежевини Србији (1833-1933). Љубитељи старина и нумизматичари увеличали су јубилеј стогодишњице отварањем велике изложбе „С тарш е Крајине". Н а изложби су највише били заступљени предмети из археологије, нумизматике, етаологије и историје (историјска документа и фотографије). Поигго је и сам град био заинтересован за отварање музеја, а било је довољно и људи зашггересованих да се то оствари, пришло се израдн „правила музејског друштва". Захтев да се одобри оснивање музеја и потврде правила музејског друшгва, бан Моравске бановш е је потврдно 16. фебруара 1934. годше. Музеј је у почетку формирао два одељења, једно у којем су били предмети из археологије, етнологије и природњачка збирка и друго одељење које се састојало од историјске литературе, докумената, фотографија које се односе на Н еготш ску Крајину, а прикупљане су и слике.

Ђ. Бубало

МУЗЕЈ ЈАДРА, 15300 Лозница, Николе Пашића 25, телефон 015/82-173 Музеј Јадра је основан 1987, у години када су обележавана два века од рођења Вука Сгефановића Караџића. Сталну поставку Музеја урадио је Историјски музеј Србије из Београда. Хронолошки поставка обухвата период од првих почетака насељавања лозничког краја у неолиту па све до краја Другог светског рата и увођења радничког самоуправљања. Музеј је комплексног типа, са археолошком, етнолошком и историјском збирком. Музеј има и поставке ван Лознице: Церска битка (Текериш), Вукови сабори (Тршић) и Прва партизанска болница (Текериш). Основна делатност Музеја је заштита културних добара, како покретних тако и непокретних, која се напазе на подручју општина Лозпица, Крупањ, Љубовија и Мали Зборник, као и прикупљање предмета из обласги археологије, етнологије, историје и историје уметаости и њихова зашгита од даљег пропадања. Музеј се, поред осталог, бави и издавачком делатношћу која је, с обзиром на кратак период постојања Музеја, веома богата. ВАЖ НИ ЈА ИЗДАЊ А: С. Ристановић, В ук и Tpuiuh, Лозншда 1987; С. Ристановић, Вукови сабори, Лозница 1987; С. Ристановић, Церска битка, Лозница 1989: Б. Гинић, Битка изнад облака, Лозница 1989; Д. Мадас, Пауље (резултати ископавања тумула у Брезјаку крај Лознице), Лозница 1990: Група аутора, Јадар у прошлости, П Лозница 1990. ЈТИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 85; Група аутоpa, МузејЈадра 1886-1996, каталог, Лозница 1996. Ж. Симић

224

У почетку је Музеј радио у скромним просторијама под називом Градски музеј „Хајдук Вељко “. После Другог светског рата Музеј добија повољније услове за рад. Зграда у којој се сада налази је стамбена зграда познате породице Душана Јотића. Ентеријер зграде је преуређен и прилагођен за сталну музеолошку поставку. У приземљу је археолошка поставка а на спрату историјска и етнолошка. У дворишгу Музеја налази се лгшидаријум аптичких надгробних споменика, саркофага и опеке. Музеј има археолошку, етнолошку, историјску и збирку историје уметности. Територијална надлежност Музеја простире се на општине Неготин и Кладово. Музеј Крајине у свом саставу и.ма још неколико објеката: родну кућу Стевана Стојановнћа Мокрањца са поставком у приземљу и на спрату, Тодорчетов конак, који тренутно користи Културно просветаа заједница у којем је галеријски простор у приземљу а на спрату просторије за ликовну секцију града. У селу Рајцу Музеј је власник зграде Илије и Кате Ранковић који су још за живота отворили музејску поставку посвећену НОР-у и погшулом сину Момчилу Ранковићу. Зцрада је као легат поклоњена Музеју Крајине. Са почетком систематских ископавања на археолошком локалитету Врело Шаркамен (1994) покренут је процес експропријације земљишга на коме се локалитет налази, тако да је Музеј Крајине власник и овог комплекса.

Музеј Крајине и Мокрањчеву кућу годишње посети преко 30 000 посетипаца; највише су то екскурзије и посете учешжа крајинских школа.

бом u срушена, па је том приликом ушшгген и највећи део експоната.

После Другог светског рата Музеј је обновио Основна делатност Музеја је прикупљање рад и своју делатносг усмерио на неколико најпредмета, покретних културних добара из облаважнијих секгора: археолошка ископавања. присги археологије, етнологије, исгорцје, историје купљање покретног музејског материјала, форуметности. Пршупљени предмети се сгручно мирање нових збирки, истраживачки рад и издаобрађују, евидентирају, конзервирају и презентују вачка делатносг. путем пзложби или сгручннх тексгова одговараУ области археологије најзначајнпји и најјуће сгручне периодике. Музеј поседује и лабораторију за конзервацију метала. обимнији радови су обављени и сада се континуирано обављају на локалигету Медијана, где се Музеј дуго ннје нмао издавачку делатносг. посгепено формира археолошки парк око комКраћи стручни радови објављивани су у локалном лисгу Крајина и часописпма Старинар, Balcanoплекса царске палате. Велики археолошки радови slavica, Ђердапске свеске, Археолошки преГлед И су вршени у Тврђави, на Великој Хумској чуки. Развитак (Зајечар). Бубњу и Кременцу. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Т. Станојевић, НеГоУ Музеју посгоје одељења за археологију, еттин и Крајшш I, П, Неготин, 1972,1980; Н. Плавнологају, исгорију, исгорију уметности. докуменшић, НеГотин са старих фотоГрафија, Неготин тацију и педагошки рад и конзерваторска радио1987,19882; Т. Станојевић, Хајдук Вељко Петроница. У збиркама се чува преко 40000 разннх euh. Неготин 1983: Н. Плавшић и група аутора, предмета. НеГотинска Гшиназчја, 1839-1989, Неготин 1989; Сталне музејске посгавке са воднчком служН. Плавшић. Основна школа у Јабуковцу 18461996, Јабуковац 1996. бом су органшоване у изложбеној сали Музеја, на Ћеле-кули, Медијани и логору Црвени Крсг. ЈШТЕРАТУРА: С. Цветковић, Музеј КрајиПросечно у току годше ове посгавке обиђе око не 1933-1983, Крајина од 29. јула 1983; Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 50000 посетилаца. 87; КулпХурш ризница Србије, саставио и уредио У оквиру периодичне публикације Музеј је до Ј. Јанићијевнћ, Београд 1996,360. сада објавио три броја МоравскоГ археолошкоГ Гласника (1936) и осам бројева Зборника НародН. Плавшић н о г музеја у Њииу, у периоду од 1985. до 1995. годше. НАРОДНИ МУЗЕЈ НИШ. 18000 Ниш, Станка Пауновића 14. телефони 018/22-047, 22532,22-066: телефакс 018/22-047 Народнн музеј у Нишу као усганова која се бави зашгитом покретннх културних добара покрива територију града Ниша и општина Алексинац. Сврљиг, Мерошина, Дољевац и Гаџин Хан. Музеј је основан 2. априла 1933. године и одмах је отпочео са прикупљањем вредних предмета из богате прошлости града Ниша и његове околше. Такође је покренуо цео низ истраживања и архолошких ископавања, пре свега на Медијани и Тврђави у Нишу. У том периоду до Другог светског рата Музеј је прикупио веома велику збирку сгарог новца, етнографског материјала и предмета из античког периода. Добио је и одговарајућу зграду у којој су сакупљени предмети чувани а делом и изложени у посгавци. Такође, у овом периоду је изграђена и мања зграда на Медијани која је сачувана до данас и захваљујући њој изванредно су очувани вредни мозаици који су приликом археолошких радова откопани. За време Другог светског рата, приликом бомбардовања Ниша, зграда Музеја је погођена авионском бом-

ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Група аутора, Праисторијске културе Поморавља и источне Србије, Ниш 1971; Група аутора, НакипХ из етноГрафске збирке Музеја у Ншиу, Ниш 1972; Група аутора, Медијана, Ниш 1979; М. Гарашашш, Н. Ђурић, Бубањ - Велика Хумска чука, Ншн 1983; С. Дрча, П. Милошсвић, П. Поповић, Наисус - Сирмијум - обрада метала, Ниш 1983; Д. Мирчетић, С. Јовановић, Јастребачки народноослободшшчки одред, Ниш 1992; У светлости римских царских Градова, Ниш 1994; Р. Petrović, Medijana - rezidencija rimskili careva, заједничко издање ca CAНУ, Београд 1995 (и на енглеском). ЈЖГЕРАТУРА: Б. Андрејевић, Културни значај Нииш—музеји и библиотеке, Ниш 1984: Д. Дејановић, Народни музеј, у: Исгорија Ниша Ш. Ниш 1986; Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,88; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995, 375: Културш ризница Србије, сасгавпо и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,368-369. Р. Костић

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

МУЗЕЈ „РАС“ НОВИ ПАЗАР, 36300 Нови Пазар, Стефана Немање 20, телефон 020/25-795 Музејска збирка у Новом Пазару формирана је 1953. године, под именом Градски музеј. Од тада, неколико нута је мењано име збирке: Рашки музеј, Завинајни музеј, да би се од 1. јануара 1987. годше усталило име Музеј „Рас“ у Новом Пазару. Од оснивања збирке, до 1973. године, само су прикупљани експонати, да би 28. повембра 1973. годше Музеј почео и званично да ради. Смештен је у згради која је под запггитом, а подигнута је као породична кућа у XIX веку. Музеј „Рас“ је комплексног типа, са укушо пет збирки: археолошком, етнографском, историјском, нумизматичком и збирком ликовне уметносги. У археолошкој збирци су предмети који су, углавном, добијени археолошким истраживањем и временски припадају ширем временском раздобљу - од неолита до XVII века. Најбројнији су предмети који потичу са средњовековних локалитета, првенствено града Раса и Трговипгга. Последњих неколж о деценија су вршена истраживања на свим витаЈшим споменицима културе у овом крају, али се покретни археолошки матерцјал налази у инсгитуцијама које су вршиле истраживања. Ради се о материјалу са истраживања: Петрове цркве, Ђурђевих ступова, Сопоћана, Градше у Постењу (по истражшачима града Раса). У археолошкој збирци посебно место има остава средњовековног новца која броји 691 примерак, кован од стране краљева Драгутина и Милутина крајем ХП1 века. Исгоријска збирка садржи хладно и ватрено оружје, делове војне опреме, медаље, фотографије, плакате, огласе. Временски распон збирке је XIX—XX век. У етнографској збирци су заступљени покућство, ношња и накит са краја прошпог и из овог века, а нумизматичка збирка садржи новац у временском распону од почетка наше ере до Другог светског рата.У збирци ликовне уметности су цртежи и графике Љубомира Ивановића, урађени између два рата и десетак икона са краја прошлог века. У Музеју „Рас“ постоји стална музејска поставка у којој су заступљене све музејске збирке. Поставка је урађена приликом отварања Музеја 1973. годаше и од тада су вршене само делимичне измене и допуне. Основна делатност Музеја је регулисана законом, као и територијална надлежност. Музеј покрива територију општииа Нови Пазар и Тутин, а својом делатнишћу наставио је да покрива и територију оппггине Сјеница која је најновијом територијалном организацијом и надлежностима институција у Србији, у делокругу Народног Музеја у Ужицу.

226

Музеј „Рас“ издаје часопис — Новопазарски зборник. То је публикација која излази једном годишње, а до сада је изашло 20 бројева. ВАЖ НИЈА И ЗДА Њ А : М. Радовић, Е. Мушовић, Борци новопазарског краја пали у Н ОР-у (1974, 18842); Г. Гравије, Новопазарски санџак (1977); Е. Мушовић, Тито у Н овом Пазару (1978); Љ. Андрејић, ПрилоГ Е т ничкој библиоГрафији новопазарскоГ краја (1986); С. Качапор, ШколciTieo у Новом Пазару од 1918. до 1941. Године (1987); Ј. Ердељан, Средњовековни надГробни споменици у области Раса (са Археолошким институтом у Београду), Београд 1996. Ј1ИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 89; Култ урна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,224. Д. Премовић-Алексић

МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ, 21000 Нови Сад, Дунавска 35-37, телефони 021/26-766, 20-135, 26555; телефакс 021/25-059 Први податак о Музеју потиче из 1847. годш е када је секретар Матице српске Теодор Павловић предложио оснивање Српске народне збирке или Музеума, али до реализације овог предлога ннје дошло. У наредним годинама било је неколико покушаја за оснивање Музеја (1851, 1870, 1912) као и каснији покушаји Ј. Цвијића (1922), С. Станојевића (1925) и др. Одлука о оснивању Музеја Матице српске коначно је донета 21. марта 1933,14. маја исте године усвојен је Статут, а свечано отварање је било 9. јула 1933. У Статуту Музеја се наводи ,да је Музеј јавна установа са сврхом сакупљања и чувања музејских аквизиција за подручје Војводине“ и садржи следеће збирке: библиотеку, архиву, галсрију слика, археолошку и нумизматичку збирку, збирку драгоцености, фотографија и слика. Током Другог светског рата Музеј је био затворен, а наставио је са радом 1946. године. Н а основу Одлуке Главног извршног одбора Војводше, 30. маја 1947. годш е из збирки Музеја Матице српске основан је Војвођански музеј, комплексног т ш а и покрајинског карактера са делокругом сакупљања збирки из области археологије, етнологије, историје, уметности, зоологије, ботанике, геологије - палеонтологије, мшералогије и других области. И з појединих одељења и збирки Војвођанског музеја формирани су Музеј града Новог Сада (1954), Музеј радничког покрета и народне револуције Војводаше, касније Музеј социјалистичке револуције Војводаше (1956), Пољопривредни музеј (1960) и Позоршшш музеј (1982). И з делокруга рада Војвођанског музеја формирани су и Покрајински завод за заштиту

споменика културе, а Природњачка збирка Музеја, након укидања Пољопривредног музеја, прикључена је новоформираном Покрајинском заводу за заштиту природе. данас Одељењу Републичког завода за зашпггу прнроде, где се и сада налази. Н а основу Закона о музејима ОР Србије, Скупштша САП Војводаше је 30. децембра 1969. одредила Војвођански музеј као матични за све музејске предмете у Војводини. Ову функцију је Музеј задржао све до доношења Закона о културним добрима (1994). На основу Одлуке Скупнггше Војводине од 20. маја 1992. настала је иитеграција Војвођанског музеја са Музејем социјалистнчке револуције Војводине и Музеј је почео да ради под именом Музеј Војводине 1. јануара 1993. са следећим одељењима: Археолошко. Етнолошко, Исторнјско, Научно-развојна једашица, Педагошко, Одељење за издавачку делатност и библиотеку и Одељење за конзервацију. Основна делатност Музеја Војводше је заштита покретних културнихдобара. Музеј издаје свој годишњак Рад војвођанских музеја. Први број је изашао 1952, а последњи 36, 1994. годше под назнвом Рад Музеја Војводине. У протеклом перидоу Музеј је издао преко 20 монографнја из областн археологије, етнологије и нсторије и вшне десетша каталога са изложби. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Шајкашка, 1-Ш, 1971-1975; В. Даутова Рушевљан, Римска камена пластика (1983); Ј. Ковачевић, АрхеолоГија и историја варварске колонизације (1960); М. Манојловнћ, Касно-антинка некропола код Бешке (1987); П. Медовић, Калакана - насеље раноГ ГвозденоГ доба (19S8): Темишварски сабор 1970, Избор и објашњење: С. Гавриловић, Н. Петровнћ, Новн Сад - Сремски Карловци 1972; Тлавни НОО Војводине од 1943. до 1945, Избор и објашњења Ј. Попов (1972): Ж. Миписавац, Омладински културно-привредни покрет у Војводини (1988); Б. Никола, Батинска битка (1990); Д. Вулетић, Судбина култ.урне баштине Срема у ишку 11 светскоГ рата (1992); Д. Његован, Присаједињење Срема, Баната, Банке, Барање Србији, 1918 (1993); М. Кумовић, Порекло, миГрације и страdaiba Срба са Купреса (1996); Музеј је објавио и изабране сгагсе и дела В. Пелагића, Б. Михајловића, Ђ. Мијатовића, Д. Станојевића, Л. Нанчића. БИБЈШОГРАФИЈА: Љ. Костић, Војвођански музеј 1947-1987 (1987). ЈШТЕРАТУРА: Записник седнице УправноГ одбора Матице српске од 14. октобра 1847. (Књига залисника у Рукописном одељењу МС); Из проитостш. Матице српске, Српски народни музеј: Рад и именик МС 47-48 (1913); Извештај о Музеју Матице српске, Рад и именик МС (1933) 57; Год1Ш1њак Маишце српске за 1934, Нови Сад 1934,194; Ј. Цвијић, О орГанизацији научноГ рада

у Војводини, ЛМС 301 (1922/1923); С. Станојевић. Војвођански музеј, JIMC 307,1-2 (1926): М. Eraković, Poljoprivredni nnizej pred ukidanjem. Spona 1 (1962) 10-11; Споменице: Војвођански музеј, 1947-1962 (1962), Војвођански музеј, 1947-1977 (1977), Војвођански музеј, 1947-1987 (1987): Војвођански музеј, Концепција Сталне поставке (1979); Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 91: Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић. Београд 1995, 530; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,561. С. Гавриловнћ

МУЗЕЈ ГРАДА НОВОГ САДА, 21000 Нови Сад, Петроварадинска тврђава, телефони 021/ 433-145,433-613,432-055, телефакс 021/433-087 Музеј града Новог Сада основан је 22. октобра 1954. годше, издвајањсм из Војвођанског музеја дела који ће се посебно бавити прошлошћу града Новог Сада н деловањем на територнји тадашњег среза Нови Сад (данас су то поред градске територије Новог Сада, општше Бачка Паланка, Жабаљ, Тител. Бачки Петровац, Темерин, део територија општина Србобран и Врбас - до Великог канала и општине Беочш) без издвајања затеченог музејског материјала шш документације у збиркама матичног Војвођанског музеја. Током 1964. године Музеју града Новог Сада је пршојен и Градски музеј у Сремским Карловцима са својом тсрнторијом (данас ошнтша Сремски Карловцн). Музеј је комплексног тша. Својом делатношћу обухвата развој живота Новог Сада од најстарнјих времена до савременог доба. У циљу прикупљања грађе оформљена су одељења: археолошко (праисторијска, античка и средњовековна збирка); историјско (са збирком из историје фармације Војводше која има статус тематског музеја); одељење културне исгорије (ликовна и примењена уметносг, школство, просвета и издавачка делатнносг града, меморијални музеј песника Јована Јовановића Змаја); етаолошко-привредно; завичајна галерија. У оквиру одељења за културну исгорнју чувају се и легатн које су дародавци поклоншш граду Новом Саду или Музеју (легат др Бранка Илића води се као збирка стране уметности. садржи поред слика страних мајсгора у временском распону од XVI до XIX века и предмете примењене уметности, затим легати Меланије Бутариновић. Десе Косгић, Данице Савић-Лучић н вајара Павла Радовановића). За потребе Музеја града од 1986. годше адапгира се зграда арсенала - Мамулше касарне из 1757. годше на Горњој тврђавн у Петроварлдину која ће обухватати следеће основне нзлож-

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

бене једннице: простор завичајне историје, простор за легате где ће на једном месту бити повремено или стално излагани легати и поклони граду Новом Саду и Музеју, простор за излагање завичајне галерије и слободни изложбени простор за повремене или тематске изложбе. Укупно планирана изложбена површина Музеја износиће око4000 м2. У оквиру Музеја, поред стручне библиотеке и фотолабараторије делују и радиоиице за копзервацију дрвета, метала и керамике које углавном задовољавају потребе установе. Музеј је данас за јавност отворен кроз депадансе: Змајев музеј, Сремска Каменица, улица Јована Јовановића Змаја 1; Збирка стране уметности, Нови Сад, улица Дунавска 29; Градски музеј, Сремски Карловци, улица Патријарха Рајачића 16; Туристички водичи кроз подземие просторе Горње тврђаве у Петроварадину. У плану је отварање музејске поставке из историје фармације Војводине у просторијама најстарије градске апотеке „Код златнног орла“ у Петроварадину, улица Београдска 13. Музеј града Новог Сада до сада није имао сталних издања. Повремено су излазиле Вести Музеја града Новог Сада (до броја 12) које су кроз форму популарних чланака обавепггавале о делатности Музеја и садржају збирки. Издавани су, углавном редовно, каталози изложби. У програму је покретање часописа - годишњака као гласила опнггег типа у којем би, поред студијских прилога из археологије, историје, историје уметаости и културе града, били објављивани и фондови музејских збирки. ЈТИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,92; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995, 531; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,562. Ђ. Гачић

НАРОДНИ МУЗЕЈ ПАНЧЕВО, 26000 Панчево, Трг Краља Петра 1 7, телефони 013/46471и 42-666 Народни музеј у Панчеву је основан 1923. године. Смештен је у згради Магистрата. Основна делатност Музеја је сакупљање, обрада и презентација културно-историјских споменика са подручја огаптина: Панчево, Алибунар, Ковачица и К овш . Музеј је комплексног типа завичајног карактера са одељењима за археологију, историју, етнологију и исгорију уметности. У Музеју ради фото и препараторска радионица, одељење за документацију и стручна библиотека. У фондовима Музеја чува се прско 15 000 музејских предмета,

228

међу којима и већи број од изузетне културне вредности. Музеј има сталну поставку на просгору од око 1300 м2 која је конципирана тако да даје преглед историје града од неолита (Старчевачка култура) до данас. У оквиру посгавке изложена су и три легата: сликара панчевачког Стојана Трумића, професора Ликовне академије, сликара Зорана Петровића и легат породице Смедеревац из Панчева. Музеј има два депанданса: у Дебељачи, поставка: Традиционална култура Мађара и у Идвору: Родна кућа Михаила Пупина. Поред основне, Музеј има интензивну изложбену и издавачку делатаосг. Пугем тематских изложби из фондова Музеја, или пак госгујућих музејских кућа из Србије, обрађују се значајне теме из обласги исгорије, етнологије, археологије и ликовне уметности. Уз изложбе се пггампају пригодни сгручни каталози, а Музеј издаје и своју стручну публжацију Гласник од 1989. у којој се штамлају стручни радови музејских радннка из Баната. Од 1995. годинс Гласник прерасга у публикацију музеја Баната. Ј1ИТЕРАТУРА: Публикација Музеј, Народни музеј (1972); Vodič km z muzeje i galerije Vojvodine, Spona 25 (1982); Muzeji i galerije u Savemoj Republici Jugoslaviji. Beograd 1993,102; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995, 599; Културна ризница Србије, сасгавио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,575-576. Р. Свирчевић

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ ПАРАТШИ, 35250 Параћин, Томе Живановића 17, телефон и телефакс 035/552-035 Идеја о оспивању музеја зачета је 1947. године од стране неколицине ентузијасга и археолога аматера. Међутим, услед педосгатка материјалних средсгава и адекватаог просгора до остваривања ове идеје чекало се скоро тридесет годипа. Тек 1975. године на иницијативу Скушитине општине Параћин и Самоуправне шггересне заједнице за културу донета је одлука о оснипању ЗавичајноГ музеја. Музеј је консгитуисан 1978. године. Основу је представљала археолошка збирка ОШ „Радоје Домановић" која је настала захваљујући ентузијазму професора Момира Јездића Ова збирка и оне које су касније формиране смештене су у згради у улици Томе Живановића бр. 17, која сама по себи предсгавља значајан архитектонски објакат јер се ради о првој спратној кући у Параћину подигнутој још 1870. године (позната као Ружићева кућа). Н а дан ослобођења града Параћина 13. октобра 1978. године, свечано је отворен Завичајни музеј у Параћину.

Основна делатност Музеја је заштита покретних културних добара на територији општине Параћин а одлуком Министарства за културу 1995. године. Параћинском музеју је придодата и теригорија опнггине Ћуприја. Данас у оквиру Завнчајног музеја постоје: Одељење за археологију, са око 6000 инвентарисаних предмета и око 20000 разноразних фрагмената који чнне студијску збирку. Ово одељење обухвата предмете од почетка неолита, металног доба, периода римске и византијске доминације, српског средњег века и турског пернода. Регистрована су 52 археолошка локалитета; Одељење за историју, са око 4000 инвенгарнсаних тродимензионалних предмета. фотографнја, плаката и архивских докумената; Одељење за етаологију. са око 1000 инвентарисаних предмета и доста студијског материјала. Ово одељење води рачуна и о четрдесетак објеката старе сеоске н градске архитектуре; Одељење за исгорију уметаости чшга збнрка слика завичајних уметника п слика које су настале у току рада уметничке колоније „Сисевац“ чији је један од органгаатора Завичајни музеј. Збнрка садржи 150 уметаичких слика; Природњачко одељење чшш збирка кошганог материјала пронађеног током археолошких ископавања или пак случајнн налазн. и хербаријум са биљкама карактеристичннм за овај крај: Нумизматичку збнрку, чшш око 2 000 комада античког, средњовековног и савременог новца који је био у оптнцају на овој територијн.

Ј1ИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993.104. A. Срндаковић

МУЗЕЈ ПОНИШАВЉА ПИРОТ. 18300 Пирот, Николе Пашића 49, телефон 010/22-339 Октобра 1947. Градски народни одбор Пирота основао је Народни музеј у Пироту за област Горњег Понишавља. Дуги низ година Музеј је имао једног или два радника. Променио је неколико локацнја, док 1955. није пресељен у Конак Малог Ристе, где се и данас налази. Музеј Пошпнавља у Пироту је комплексног T im a , са одељењима за археологију, историју, етнологнју, историју уметносги и нумизматику. Свако одељење води и обрађује музејску збирку. До сада је евидептнрано из археологије око 450 музејских предмета, исгорије (око 1950), етнологије (око 1000), дијалектологнје (око 270 сати магнетофонских записа и око 500 страница дијалекатске и друге етналошке грађе), историје уметности (око 110) и нумизматике (око 3500). Музеј поседује и два легата: учитеља Ћире Ранчића, из области дечје књижевности, и учитеља Душка Ћирића, са исгоријско-етнолошком грађом. Музеј има две сталне поставке: прва, етаолошка, са темом сгаре градске куће XIX и почетка XX века, смештена је у Конаку Хрисге ХаџиЈовановнћа из 1848. године; друга, археолошкоПри Музеју ради н стална конзерваторска ра-уметаичка, смешгена у Пиротском граду, прикадионица. зује развој материјалне културе пиротског краја од преисторије до данас и копије касносредњовеУ оквнру Завнчајног музеја је и Спомен-кућа народног хероја Бранка Крсмановића са стапном ковног манастира Поганова (св, Јована Богослоизложбеном поставком у селу Доња Мутница. ва). Музеј има статус регионалног музеја за опЗбог недостатка простора Музеј има само арштине Пирот, Димитровград, Бабушницу и Белу хсолошку и поставку одељења за историју, које су Паланку. У Димитровграду посгоји музејска сталне, а повремене нзложбе одржавају се у галезбирка при Центру за културу са малом археорнјн Завпчајног музеја. Стална изложбена полошком поставком. Бабушница има малу археоставка захвата око 200 м2. лошко-етаолошку збирку при гимназији. У Белој До сада је организовано 120 изложби разлиПаланци ради музејска збирка при Ценгру за кулчитог Tima и карактера. Све изложбе су биле пратуру са малом археолошко-исгоријско-етнолошћене каталозима а 1994. године, Музеј у сарадњи ком посгавком. са Археолошким институтом покреће часопис Прикупљање, обрада, проучавање и нрезенАрхеолошка радионица (изашла су два броја) у тација уметничко-исгоријских дела на територији којем се објављују радови презептовани на скупоПирота и околине у надлежносги је Музеја. Осим вима који се одржавају у Параћинском музеју под зашгите покретаих културних добара и проучаистим насловом. вања материјалне и духовне културе Средњег и ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: М. Брмболић, Горњег Понишавља и Лужнице. Музеј реализује Оруђа X1U-XVIII века у средњем Поморављу културно-просветну, педагошку и издавачку де(1987): М. Брмболић, Манастир Намасија у селу латаосг. Забрега код Параћина (1984); П. Петровић, СпоУ оквиру Музеја Понишавља раднла је. од меници и спомен обележја општине Параћин 1981. до 1993. године, Галерија савремене ликовне (1989): П. Петровић, Сто Година пчеларства у уметности. У том периоду Музеј је издао 120 праПараћину (1984). тећих каталога изложбеннх посгавки тематских н

М У ЗЕ ЈИ

МУЗЕЈИ

самосталних изложби уметника Пироћанаца и изложби гостујућих аутора. Музеј је покренуо неколико едиција: „Знамениги људи и дела“ - Ћ. Ранчић, Из м о г завичаја, 1969; К. Костић, Историја Пирота, 1973; В. Николнћ, Стари Пирот (етнолошке белешке из прошлости града), 1974; Основна школа „Вук Караџић", 1975 (приредио И. Николић): Тефтер Ншиавске миСпрополије 1834-1872, 1976 (приредио И. Николић). „Монографије села“ - Б . Здравковић, Од Алачев Чивлика до ВеликоГ Јовановца, 1976; Ј. Ћирић, В. Живковић, Крупац (ГеоГрафија, историја, друиппвени живот, народноослободилачки рат), 1974: В. Петровић, ВеликаЛукања (од постанка до потапања), 1985; Група аутора, Основна школа у Темској, 1987; Б. Јовановић, Чиниглавци, етнолошко-историјски прилози, 1984. ВАЖ НИ ЈА ИЗДАЊ А: Б. Ђорђевић, П. Тодоровић, Наших тридесет Годшш, 1953-1983, 1985; В. Минчић, Упознај ceoj завичај, 1985,19892; Р. Влајковић, Скупиитински избори у пиротском окруГу, 1878-1914,1988; Пирот и срез ншиавски, грађа, 1-1981, II, Ш-1982, (приредио И. Николић); Д. Ранчић, ГуГутће на диреци, 1973; Т. Васић, Синдикални покрепху Пироту, 1973; Б. Здравковић, КомунисСпичке општине у Нироту и околним селима, 1980; 3. Савић, Мој први алГоритам, 1986. ЈШ ТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,105; H. Јевремовић, 3. Цветковић, Музејски информациони систем Србије, Музеолошке свеске 8 (1996); КулпГурна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,375. П. Пејић

НАРОДНИ МУЗЕЈ У ПОЖАРЕВЦУ, 12000 Пожаревац, Др Воје Дулића 10, телефон 012/223-597 Основан је 1895. године као Музејска збирка при Гимназији. Следеће године добио је Статут И финансиран је из буџета Министарства просвете и буџета Пожаревачког округа. За посетиоце је отворен 1907. Руководилац, кустос Музеја, био је посебно одређиван, задуживан за збирку из редова професора гимназије у Пожаревцу, најпре Лука Јевремовић (1895-1905), затим Божидар Ђорђевић (1906-1915). З а време Првог светског рата Бугари су највећи део музејске збирке ошвачкали, а један део кдмених споменика из лапидаријума однели у Бугарску. Музеј при гимназији је поново установљен 1930. а кустос је био Никола Бошковић. У току Другог светског рата Музеј је посгојао као посебпа у.станова под називом Браничевски музеј, од 1942. до 1945. године. По ослобођењу земље осно-

ван је најпре као државна установа Градски музеј од 1946, а касније као Окружни музеј, да би 1953. добио садашњи назив. Музеј се развијао као комплексни завичајни музеј са археолошком, етнографском, историјском и уметничком збирком. Археолошка збирка се дели на преисторијско-средњовековну и ангичко-виминацијумску и садржи око 50000 предмета (највећим делом са археолошког локалитета Viminadum). У саставу Музеја налази се Галерија Милене Павловић-Барили (као меморијална), Спомен-збирка Миодрага Марковића (садржи око 50 дела југословенских сликара између два рата) и Етнолошки парк на Тулби (осам објеката народног градитељства постављених у слободном простору на брду изнад Пожаревца). Основна делатност Музеја је заштита културних добара, научна истраживања, културно-просветна и педагошка делатност, нздавачка делатност, организовање гостујућих изложби и др. Од 1986. годипе Музеј издаје сталну годишњу публикацију Vimmacium која представља зборник радова из области археологије, етнологије, историје и историје уметности, где се саопштавају резултати истраживања из свих области у Bpaimчевском округу. До сада је изашло девет бројева часописа. ВА Ж Н И ЈА И ЗД А Њ А : М. Б. Протић, МоноГрафија о М илаш Павловић-Барили, Пожаревац 1989; Група аутора, Окружно здање (монографија о зГради ОкруГа и отитшне у Пожаревцу), Пожаревац 1989; М. Цуњак, С. Вукашиновић, Српски православни манастир Брадача, Пожаревац 1995; Д. Ђокић, Занати у Пожаревцу крајем XIX и почетком X X века, Пожаревац 1996; М. Цуњак, Српски православни манастир Рукумија, Пожаревац 1996; Група аутора, Народии музеј Пожаревац 1896-1996, Пожаревац 1996. Ј1ИТЕРАТУРА: Култ урна puaiaaip Србије, сасгавио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996, 288-289; Група аутора, Народни музеј Пожаренац 1896-1996, Пожаревац 1996; Muzeji i galerije и Savezpoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,106; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристаповић, Београд 1995,478. М. Манојловић

М У ЗЕЈ У П РИ ЈЕ П О ЈБУ , 31300 Пријепоље, Валтерова 35, телефон 033/25-185 Прикупљање музејске грађе са теригорије општине Пријепоље почело је 1958. годше. Осамдесетих годш а је у старој кући трговачке породице Веселичић отворена стална музејска поставка, углавном етнографског материјала. Ова збирка је представљала зачетак стварања савременог музеја. Због неодговарајућих услова за чу-

вање збирка је све до 1990. била у Установи за Обласни народни музеј је 29. новембар 1952. кулгуру и образовање „Дом револуцЈ1Је“. Исге гогодине у својим просторијама отворио прву сгалдине је у реконсгруисаној згради сгаре основне ну музејску посгавку која је каспије неколнко пута ипсоле реализована модерна, по савременим музедопуњавана. Године 1956. Музеј издаје први број олошким принцшшма, сгална поставка. Као саГласника Музеја Kocoea и Метохије као своју мосгална организација Музеј је регисгрован красгалну публикацију. јем 1991. годше под садашњим називом. Обласни народни музеј је био усганова комМузеј има три збирке: археолошку, етноплексног каракгера и матични музеј за обласг графску и историјску. У сталној посгавци комКосова и Метохије из којег су посгепено израсгаплексног типа изложен је археолошки матернјал ли поједшш специјализоваш музејн. Тако се 1957. где примарно место заузима античка некропола године Природњачко одељење издвојило у посе„Коловрат". Поставка приказује културно-истобан Природњачки музеј Косова и Метохије а две ријску прошлосг Пријепоља кроз археолошке, године касније почело је са радом и Одељење радисгоријске и етнолошке целине. ничког покрета, Народноослободилачке борбе и Територнјална надлежносг Музеја просгире социјалисгичке револуције да би се и оно 1960. госе на општине Пријепоље и Прибој. У погледу дине издвојило у посебан Обласни музеј народне револуције. Међутим, решењем Извршног већа унутрашње организованости Музеј нма археоскунштине Косова и Метохије, 1962. годаше изврлошко, етнолошко и исгоријско одељење. шена је шггеграција свих обласних музеја у Музеј Годишњак Музеја Милешевски записи покреKocoea, у којем бивши обласни музеји делују као нут је 1995. До сада су изашла два броја. Тематске сгручно-научна одељења. изложбе, које је у великом броју приредио Музеј, Након шггеграције, Музеј Косова је 7. јула пратили су одговарајући каталозн, од којих је као монографија 1994. објављен каталог Милешевско 1964. године отворио нову сгалну музејску посгавштшмпарство, а 1995, Манастир Милешева, ку на око 200 м~ изложбеног просгора која је врло истражчвање и обнова. успешно приказивала исгоријски развој Косова и Метохије од неолита па до завршетка Другог Ј1ИТЕРАТУРА: Музеј у Пријепољу, водич светског рата. Међутим, због неадекватних услостшлне изложбе, каталог, Пријепоље 1991; Muzeji ва за музеолошку презентацију, а нарочито због i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd угроженосги бројшк музејских предмета од вла1993,107. ге, ова стална музејска посгавка је уклоњена 1975. C. Пушица године. Скупигпша САП Косова донела је 1977. Закоп о оснивању Музеја револуцпје Социјалисгичке Аутономне Покрајине Косова. Тада су се 1УГУЗЕЈ У ПРИШТИНИ (MUZEU NE PRJиз Историјског одељења Музеја Косова издвојили SHTINE). 38000 Пришпша. Трг краља Милутши сектори радничког покрета, Народноослободи13, телефон и телефакс 038/20-611 лачке борбе и послератне социјалистичке изградКада је формнран Обласни народни музеј у ње у посебан Музеј револуције народа и народноПриштииш не може се тачно утврдити, јер до дасти САП Косова који је почео са радом 1. апрнла нашњнх дана ннје пронађена записничка одлука 1981. године. Обласног народног одбора. Међутим, са великом Исге године почела је адангација зграде бивснгурношћу се може претпоставити да је његово ше команде дивизије у Приштшш за потребе формирање уследило у првим годинама после Музеја Косова која је трајала све до 1987. када се Друтог светског рата јер се Обласни народни муМузеј из улице Ваљевске број 2 преселио у нову зеј у Пришпши помиње у финансијским докуменадаптирану зграду која и данас пружа све адекваттима Обласног народног одбора у мају 1947. године услове за рад и презентацију. не као етнолошки и технички музеј. Маја 1994. Народна скупштина Репубдике Развојни пут ове усганове може се поуздано Србије донела је одлуку о оснивању Музеја у пратити тек од 1950. године. Те године Обласни Приишшни. На тај начин извршена је интегранародни музеј у Приштини добија мању зграду ција Музеја Косова и Музеја револуције парода н бивше Рашко-призренске мигрополије која је саграђена у Пришгини 1859/60. године. Обласни нанародносги САП Косова у једашствену музејску институцију Музеј у Приштшш који је почео са родни музеј већ тада врши своју делатносг по радом 1. јуна 1994. године. стручним одељењима и то: археолошком, етнолошком, средњовековном и природшачком „чији Задатак Музеја у Приштини је да обавља деје задатак да сисгематски прикупља, чува и проулатност зашгиге покретних културннх добара у чава предмете материјалне и духовне културе кообласги археологије, историје и етпологије на теји су насгали у исгоријско-културном развоју ове риторијама Косовског, Призренског и Јужномообласти". равског округа, односно у опшпшама: Пришпша, 231

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

Подујево, Обшшћ, Косово Поље, Глоговац, Липљан. Штимље. Урошевац, Качаник, Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане, Витина, Призрен, Гора, Штрпце, Сува Река и Ораховац. Према Правилшжу о унутрашњој организацији Музеја целокупна делатаост обавља се у шест стручно-научних одељења. Музеј има археолошко, етаолошко, историјско, природњачко, затим одељење за конзервацију и рестаурацију и одељење општих и правних послова. Природњачко одељење поседује своју сталну музејску поставку флоре и фауне Косова и Метохије која се налази у посебној згради у улици Вука Караџића број 6 у Пришгини. Остала стручно-научна одељења поседују своје збирке музејских предмета и налазе се у фази рада на сталној музејској поставци у новој згради. Музеј у Приштини поседује богату библиотеку која броји 7 708 књига. Специјална библиотека има своју читаоницу па се књиге и часописи могу користити само у читаоници. Књиге су делимично набављене куповином а већина их је набављена разменом публжација. Часопис Гласник Музеја у ПрииаГшни се размењује са сродним институцијама из 113 земаља Европе и света као и са музејима, архивима, институтима и академијама наука из Савезне Републике Југославије. Као своју спољну публикацију Музеј издаје Гласник Музеја Косова и Метохије П - XV-XVI (1956-1987-1988). В А Ж НИ ЈА И ЗДАЊ А: Р. Галовић, Предионица, неолитско насеље код Приштине, Приштина 1959; М. Краснићи, Савремене друштвено-ГеоГрафске промене на Косову и Метохији, Припггина 1963; Е. Čerškov, Mmicipium D. D. kod Sočanice, Priština-Beograd 1970. ИНФОРМАТИВНА СРЕДСГВА: Prizrenska liga 1878-188], Vodič kroz izložbu oiganizovanu povodom 100-godišnjice Prizrenske lige (на српском и албанком) Priština 1978; М. Стефановић, Грнчарство Косова и Метохије, Приштина 1992; К. Сазане и М. Дармановић, Накит и златовез Косова и Метохије, Приштина 1996. ЛИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 108; Glasnik MKM 4-5 (1959-1960) 377 (V. Milosavljević); 11 (1971-1972) 401 (T. Morina); 12 (1973-1974) 329 (T. Morina); E. Čerškov, Mimicipium D. D. kod Sočanice, Glasnik MKM 9 (1964) 617; T. Vukanović, Izložba srednjevekovne kulture Kosova i Metohije, Glasnik MKM 9 (1964) 623; Glasnik MKM 9 (1964) 629 (S. Prica): C. Јаблановић, Римски царски Градови у Србији, Јединство од 14-15. маја 1994, 9; С. Остојић, Костим призренског краја, Јединство од 2526. марта 1995,6; С. Ж., Отворена изложба ордења и спшроГ оружја у К лубу ВЈ, Јединство од 16. јуна 1995; Кроз Србију и Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995, 652; Кулпсурна ризни-

232

ца Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,486. С. Прица

НАРОДНИ М УЗЕЈ ТОПЛИЦЕ, 18400 Прокупље, Ратка Павловића Ћ ићка 11, телефон 027/ 21-694 Музеј је основан јула 1948. и комплексног је типа. Смепгген је у центру града, у згради старе попгге (из 1925) са основном делатношћу да сакупља, евидентира, обрађује, презентира и публикује покретаа културно-историјска добра, историјску, археолошку и етаографску грађу. У Музеју је поред археолошке и поставке из Другог светског рата, у посебном одељку поставка о Топличком устанку из 1917. године. јединствена у земљи. Ту се чувају оригинална документа, орулде, заставе, као н дневник Косте Пећанца, из устаничких дана. У оквиру Музеја постоји галерггја са сталном поставком сЈшка академског слпкара Боже Илића. Делатаост Музеја одвнја се и ван музејске зграде, организовањем нш а покретних изложби и опремањем спомен-соба. Ван зграде је и изложбено-продајна галерија, такође власншптво Музеја .

ВА Ж Н И ЈА И ЗД А Њ А : Ј. Златановић, Соко-Партшзан, 1907-1952 (1956); Д. Мирчетић, Татко (1969); В. Трбуховић, Д оњ а Топоница, дарданска и словенска некропола (1970); Д. Мирчетић, ХронолоГија доГађаја у Топоници од 1941. до 1944 (1971); Група аутора, ЋиИко (1981); Ј. Кузмановић, Археолош ка истраживања Хисара (1984); Група аутора, ФотомоноГрафчја Прокупља (1996). ЛЈТГЕРАТУРА: С. Несторовић, Под Хисаром, Прокупље 1961; Б. Илић, Споменица. Прокупље 1963; Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 111; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Бсоград 1995,405. Д. Маршпсовић

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ РУМА, 22400 Рума, Главна 182, телефон 022/424-888 Музеј је основан 1962. године као Завичајна музејска збирка, 1971. мења име у М узеј у Руми а 1979. добија садашњи назив. Доласком стручних кустоса 1976. формирају се збирке по музеолошким принципима и надзором Матичне службе Војвођанског музеја из Новог Сада. Музеј има археолошку, историјску, уметничку, техничку и етнолошку збирку. Сталне поставке су археолош-

ко-историјска и ликовна (легати Мшпшоја Николајевића и др Романа Соретића). Територијална надлежност Музеја просгире се на општине Руму, Инђију, Стару Пазову и Пећинце. Музеј је комплексног типа са основном делатношћу да истражује, сакупља, обрађује н презевпгује покретна куЈГгурна добра. Поред иггампанпх информатнвнпх каталога који прате сваку пзложбу (просечио 15 годишње), Музеј се последњих година појављује као издавач једног броја историографских издања која на популаран начин обрађују и прнближавају прошлост данашњим житељима завичаја. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Б. Пауковић, Кроз румске сокаке I, П. 1993-1994: И. Петровић, Присаједињење Срема Србији 1918 (1994); Б. Пауковић, Записи из румскоГ атара (1995); Б. Пауковић, Румски Jeepeju (1996); Ђ. Арсеннћ, Знаменити Румљани (1996). ЛИТЕРАТУРА: Miaeji i galerije и Savezjioj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,112; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевнћ, Београд 1996,553-554. Д. Јаиковић

ГРАДСКИ МУЗЕЈ СЕНТА, 24400 Cerrra, Трг Маршала Тита 5. телефонн 024/812-526 (директор). 811-348: телефакс 024/812-511 Beh у другој половинн XIX века постоји музејска збнрка у згради Градске куће, вероватно кабинетског типа. Покренута је иницијатива да се оснује и градски музеј, која међутим, није остварена. И у међуратном периоду покушаји да се отвори музеј остају безуспешни. Коначпо, 1946. године сенћапски музеј је формиран, али само на папиру, а отворен тек 1949. roflmie. У Септи је 1952. основапа прва послератна уметничка колоннја у Југославији, која се организацноно прикључила Музеју. Музеј је на данашњој локацији (део зграде католичке парохпје) тек од 1974. године, када је отворена и стална поставка. Две године ранијс отворена је и новосаграђена галерија поред Музеја. Током 1977. извршена је интеграција устапова културе: музеја, библиотеке, дома културе, биоскопа и радничког универзитета и формиран је Културно-образовни центар „Thurzć Lajos“. Тиме поменуте утанове губе организациону самосталност, па и данас имају статус организационих јединица у склопу Центра, а под заједничким директором и са заједничком стручиом службом. У почетку Музеј је био надлежан на територији десне обале Тисе (од Кањиже до Бечеја). Данас то су општине Сента, Кањижа и Нови Кнежевац.

Сенћански Градски музеј је комплексног типа и има следеће збирке: археолошку, биолошку (углавном птичји свет Потисја). етнолошку. историјску, ликовно-уметничку и палеонтолошку. Унугар овакве поделе Музеј је ипак највише оријентисан према етнологнји, па се то примећује и у сталној поставци: вшпе од две трећине експоната су таквог каракгера. Поред поменугих збирки Музеј има стручну библиотеку, фототеку. фонотеку и видеотеку. Градски музеј Сента користи углавном све видове информативних средстава (позивнице, плакати, каталози). Издавачка делатност се остварује у склопу Културно-образовног ценгра који издаје једном месечно свеску програма. Осим Водича сталне поставке, Музеј је издао неколпко књига; то су већином збирке мађарских народних песама из Сенте и околине. Не издаје се ни годишњак rarra друга врста периодике. У плану је покретање Музејских свезака. Ј1ИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Savevioj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,113: Културна ризшиџ Србије. саставио и уредио Ј. Јанићпјевић. Београд 1996,565. А. Пејин

МУЗЕЈ У СМЕДЕРЕВУ, 13000 Смедерево, Омладинска 4, телефон 026/222-138 Музеј у Смедереву основан је Одлуком Градског народног одбора Смедерева 12. априла 1950. године. Као основ за формирање музејског фоцца уметничко-историјских дела послужиле су две збирке: гимназијска збирка као и приватна збирка познатог Смедеревца Милана ЈовановићаСтојимировића. Све до 1972. године Музеј се налазно у једној веома руинираној згради из прошлог века (саграђена 1836. године). Залагањем Скупштине општине Музеј је добио данашњу зграду, адаптирањем и доградњом бившег хотела. Музеј у Смедереву је завичајни, комплексног типа са следећим збиркама: нумизматичком, историјском, етнолошком, археолошком н уметиичком. Садржи око 13100 музејскпх једшшца. од којих је највише заступљена нумизматгаса (8500 вредних примерака новца из разЈШЧигах епоха).

Као предмети од великог и изузетног значаја. истичу се: златник Септимија Севера (Ш вск н.е.), златна минђуша Бранковића (средина XV века). римска бронзана луцерна облика брода (Ш век н.е.), најсгарије пушке фнтиљаче-кукаче, средњовековни шлем, уникатни предмети средњовековне керамике, деловн наоружања и опреме из Првог српског устанка, Карађорђе као фрајкорац (слика, ул>е), рукописи, старе и ретке књиге.

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

Током 45 годпна рада извршена су истраживања великог броја насељених места, како на територији опиггине тако и шире. Снимљени су многа објекти на терену и формирана богата фотодокументација. Истовремено се радило на прикупљању предмета и богаћењу збирки. Теригоријална надлежност Музеја простире се на општину Смедерево. Стална музејска изложба презентирана је у три простране сале, атријуму и музејском парку. Хронолошко-тематски представљена је историја од најстаријих времена до Другог светског рата. Музејска изложба приказује историју Смедерева и смедеревског Подунавља. Централно место у сталној поставци посвећено је Деспотовини. У протеклих 45 година Музеј је разгледало око 600000 посетилаца из земље и света. Приређено је 350 изложби, ликовних и музеолошких. Музеј је започео са издавачком делатношћу 1962. године, када је покренуо своје гласило Неки споменици културе. У периоду 1962-1975. објављено је пет бројева. Посебна издања Музеја покренута су 1965. године. ВАЖ НИЈА ИЗДАЊ А: Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца (1965); М. Вулетић, Експлозија муниције у Смедеревској тврђави (1966, 19712); Л. Павловић, Манастир Темска (1966); Л. Павловић, Неки хагиографски извори и балсамовање Срба (1966); Смедеревска тврђава од 1815-1867 (1967); Л. Павловић, Смедерево у XIX веку (1969); Л. Павловић, Римска бронзана луцерна облика брода (1969); Л. Павловић, Смедеревске штампарије и појава најстаријих листова „Народна вољ а" и „Фењер" 1875-1876 (1970); Л. Павловић, Копање блага у Смедеревској тврђави и добровољна људска жртва (1970); Л. Павловић, Музеј и спол\еници културе (1972); Л. Павловић, Историја Смедерева у речи и слици (1980); Л. Павловић, Радикална странка у Србији пре Тимочке буне према архивској Грађи из збирке Музеја у Смедереву (1984); Л. Павловић, Смедерево и Европа 1581-1918 (1988); М. Цуњак, Љ. Марковић-Николић, Ант ичке и средњовековне некрополе Смедерева (1997); Р. Пауновић, Стазама слободе кроз Смедеревски крај (1984); Група аутора, Етнолошке свеске V (1984); Л. Павловић, Димитрије Давидовић у Смедереву (1985); Група аутора, социјална струкпсура српских Градских насеља (XII-XVJI1 век) (1992).

НАРОДНИ М УЗЕЈ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, 11420 Смедеревска Паланка, Трг хероја 5, телефони 026/311-037,311-643 Народни музеј у Смедеревској Паланци основан је марта 1966. године за територију Скупштине општине Смедеревска Паланка. Музеју је дата на коришћење стара зграда Скупштине општине, која и сама представља историјско-архитекгонски споменик из средине прошлог века. Прва реорганизација уследила је 1974. када је Музеј ушао у састав Центра за културу, задржавајући статус правног лица. До нове реорганизације дошло је 1984. када је Музеј изгубио статус правног лица и постао радна јединица Центра за културу ,Доњ а Јасеница". Ова радна организација се 1994. трансформисала у установу Ценгар за културу. У току је процедура за одвајање Народног музеја из Центра за културу. Садашњи назив још увек је Центар за културу -Н а р о д ни музеј. Музеј има општински статус. а територијална надлежност је 1995. проширена н на општипу Велика Плана. Музеј је по својој концепцији комплексног типа са одељењима и збиркама: Одељење историје уметности (са 4 збирке); Археолошко одељење (са 4 збирке); Етнографско; Историјско; Рестаураторско-конзерваторско; Одељење за документацију; Одељење стручне библиотеке. Сталне поставке су. Српско сликарство 19001950. године (од 1972) и Неолитска насеља у долини реке Јасенице (од 1991). Од оснивања у Музеју је организовано 88 изложби. Већину њих су пратили изложбени каталози. ВАЖ НИЈА И ЗДА Њ А : В. Новаковић, Наланка кроз векове (1970); 3. Мијатовић, Сликарство Србије прве половине X X века (1972); 3. Мијатовић, Српско сликарство 1900-1950 (1982); Р. Катунар, Неолитска насеља у долини Доњ е Јасенш{е, Б еогр ад - Смедеревска Паланка 1988.

ЛИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,114; К улт урт ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,286.

Ј1ИТЕРАТУРА: Шест Година од оаишањи НародноГ музеја у Паланци, Наша комуна (31.3.1972) 5; И з НародноГ музеја - Наше археолошко блаГо све популарније, Н аш а комуна (30.6.1972) 4\Две деценије постојања, Наша комуна (11.4.1986) 8; В. Новаковић, Паланка кроз векове (1970); R. Tringham, D. Krstic, SelevacA Neolithic willage in Yugoslavia, Monumenta Archaeologica XV, Los Angeles 1990; Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 115; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,287.

М. Чоловић

М. Арсенијевић, В. Лазовић

234

ГРАДСКИ МУЗЕЈ СОМБОР, 25000 Сомбор, Трг Републике 4, телефон и телефакс 025/22728 Сомборски музеј спада у ред најстаријих музеја у Србији. Организована музејска делатност почиње 11. маја 1883. године оснивањем Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније које од оснивања располаже мањом музејском збирком. Основни документ Друпггва - ,Дравила“ и одлука скупшпше Друшгва из 1884. годше предвиђа формирање археолошког, етнографског и исгоријског одељења. Након донесене одлуке, секретар Друпггва, др Еде Маргалич је задужен да ту одлуку објави у гласшшма Жупаније и да истовремено замоли јавносг да својим прилозима, поклонима и откупима омогући Друштву формирање Музеја. За три годнне, сакупљено је много значајних предмета, нарочито рукописа и историјских сгудија. Друпггво покреће 1885. годше стручни часопис Годишњак (Evkonyv), зборншс радова из истоpirje, археологије и етнографије Бачке; исге године добијена је просгорија у жупаннјској згради за музејску збирку. Лајош Редигер је 1889. године средио збирку, и изложио је 1904. у три просгорије приступачне за посетиоце у згради Жупаније. Музејски кустос постао је 1907. године Калман Губица, учитељ из Бачког Монопггора који је систематскп прикупљао, сређнвао и проучавао археолошке, етнографске u нумизматичке предмете све до Првог светског рата. У току и после Првог светског рата дошло је до прекида у раду, све до 1936. године када је апотекар Ђорђе Антнћ обновно Исгоријско друштво и допунио музејску збирку бројним етнографским предметима. Тада је за председника Друштва изабран др Радивој Снмоновић. Априла 1941. годнне, након уласка мађарске окупаторске војске у Сомбор, Музеј је стављен под контролу Мађарског државног инспектората за музеј, а збирке су биле недоступне јавности до 1943. године. У приватној кући Стевана Лалошевнћа отворен је Музеј под називом Бачки музеј. После ослобођења Сомбора, музејски предмети су већ 1945. године изложени у згради коју је Градски народни одбор ставио на располагање Музеју у којој се и данас налази. Књижевник Вељко Петровић свечано је отворио Градски музеј 21. октобра 1945. године, а за управника је наименован сликар Милан Коњовић. Градски музеј у Сомбору обавља делатност сакупљања, чувања, публиковања и излагања уметничко-историјских дела на простору шшггина Сомбор, Кула и Оџаци. Музеј има више организационих јединица: Пословодни и општи послови: Археолошко одељење са нумизмагиком; Етнолошко одељење; Историјско одељење са депандансом Спомен-музеја Батинске битке; Ли-

ковно одељење; Препараторско-конзерваторско одељење и Библиотека. Музејске збирке су стручно обрађене и презешоване јавностн радом стручних лица, кустоса Музеја, у свим одељењима Музеја. Археолошко одељење је настарије одељење Градског музеја; најстарији матернјал у архивској збирци, систематски прикупљен, потиче из 1897. године са једне аварске некрополе из Апатина. Плод вшнегодшнњег рада на истраживању прошлости овог поднебља су налази са некрополе старијег гвозденог доба у селу Дорослову код Сомбора, где је откривено преко 180 гробних целнна са остацима спаљених покојника. Ова некропола, једина систематски истражена из овог периода, не само да је попунила музејски фонд архесшошке збирке са преко 1500 предмета, већ пружа и кључ за разрешење многих питања гвозденог доба централне Европе. Из вишедеценијског рада проистекао је богат фонд од близу 15 000 врло вредних експоната који илуструју динамично смењивање народа и култура на тлу Бачке, почев од неолита до пуног средњег века. У оквиру археолошког одељења, налази се и нумизматичка збирка са око 14000 комада новца. Године 1952. др Имре Фреј поклонио је Музеју 11142 комада новца, са нумизматичком библиотеком особите вредности која поседује ретка, скупоцена дела. Збирка садржи највећим делом антички новац који је био у оптицају на територији наше земље, а у мањем броју примерака, варварски новац, новац градова Аполоније и Драхије, византијски новац, српски средњовековни новац, мађарски средњовековни новац итд. Етнографско одељење чува и излаже предмете материјалне и духовне културе националних и етничких група на овом простору: Срба, Хрвата (Буњеваца, Шокаца), Мађара, Немаца, Словака, Русина итд. Ово одељење има најстарије етнографске збирке у Војводини; први инвентарисани предмет датира из 1899. године. Организован рад на етнографском материјалу почиње 1907. године, када је Историјско друпггво издало „Упутства“ за прикупљање етнографских предмета. Етнографски фонд разврстан је у више збирки. Историјско одељење се у односу на остала одељења Музеја споро развијало, иако је од самог оснивања Историјског друштва постојала иницијатива за прикупљање грађе и писање монографије из историје Жупаније, а касније и Сомбора, Историјска збирка се споро попуњава, углавном поклонима. Озбиљнији развој овогодељења. а самим тим и збирке, почиње тек примањем стручњака, кустоса-историчара и данас броји преко 8000 предмета. Фонд историјског одељења распоређен је по збиркама оружја, медаља и плакета. географских карата, мапа и планова, печата. пла-

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

ката, фотографија, архивске докумеетације и других предмета. Следећи своју првобитну намеру, чланови Друштва, Иштван Ивањи, Ђула Дудаш и Габор Гросшмид су 1896. године промовисали монографију из историје Жупаније. Рад на новој монографнји Бачко-бодрошке жупаније отпочео је 1906, првн том је штампан 1908. године. У наредним деценпјама било је интересовања за монографију, али не и стварног рада на њеној изради. У оквиру овог одељења, постоји депанданс, Спомен-музеј Батинске битке, отворен за посетиоце 14. новембра 1981. године. Ликовно одељење спада међу млађа одељења Градског музеја. Формиршш је 1945. године заслугом сликара Милана Коњовића и Стевана Јеновца и књижевника Јаноша Херцега. Они су после Другог светског рата почели са спасавањем уметничких дела из ратом опустошених и напуштених кућа. Од тако прикупљених дела, која су чинила фонд од 230 слика, настало је ликовно одељење. Непрекидшш богаћењем, ово одељење створило је фонд од око 1500 експоната, разврстаних у Завичајну збирку са примењеном уметношћу и Збирку савремене уметности. Најстарије слике датирају из ХУШ века, а највреднији предмети ове збирке су слике Уроша Предића и Арсе Теодоровића, као и салон песника Лазе Косгића. Основу данашњој стручној библиотеци Градског музеја у Сомбору дао је књижни фонд Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније који је Музеј наследио заједно са његовим збиркама. Изузетну вредност ове библиотеке чини лична библиотека Имре Фреја, легатом завештана Музеју. Садржај Фрејове нумизматичке библиотеке својом разноврсношћу далеко превазилази тематски оквир његове збирке. Захваљујући овом наслеђу и редовном попуњавању свог библиотечког фонда, Градски музеј Сомбор данас располаже библиотеком од око 4000 примерака књига и домаће и стране периодике, углавном из области археологије, нумизматике, историје уметности, музеологије и других научних дисциплина. Прва самостална поставка у Градском музеју реализована је 1973. године поводом 90 година музејске делатности, названа „Из најстарије ризнице сомборског музеја“. Поводом стогодишњице, 1983, представљена је нова стална посгавка „100 година развоја музејских збирки и Музеја у Сомбору“; иновирана је 1993. године под називом „110 година развоја и рада музејских збирки Музеја у Сомбору“. Историјско друпггво Бачко-бодрошке жупаније је 1885. године покренуло Годишн,ак (Bacs-Bodrog varmegyei Tortenelmi Tarsulat Evkonyvei) који je редовно излазио до 1918. Обновљено Историјско друштво је издало свој Годииииак

236

1936. године (Годишњак Историјског друштва у Сомбору, књ. I, Сомбор 1936/1937. година). ВАЖ НИ ЈА И ЗД А Њ А : К. Gubica, К. Trenčenj, Kepes kalauz, (katalog prve postavke), Sombor 1908; Muzejski vodič, Sombor 1961; P. Velenrajter, K. Kupusarević, R. Mihajlović, Gradski muzej Sombor, Novi Sad 1961; Група аутора, Деценије музеолошке делатности, Сомбор 1997. ЈШ ТЕРАТУРА: П. П. Веленрајтер, Историјат ГрадскоГ музеја у Сомбору, Рад ВМ (1954) 304-306; В. Панић, Историјско друиипво у Сомбору, Домети 30 (1982) 97; Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 116; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић. Београд 1995, 570; Култ урна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,569. М. Љубоја-Харјунг

М У ЗЕЈ СРЕМ А, 22000 Сремска Митровица, Вука Караџића 3, телефон 022/221-150 Интерес за богато споменичко наслеђе Митровице присутан је од 70-тих година XIX века. Резултат тог интереса је и осшшање више удружења, краћег или дужег трајања, са циљем да се посвети одговарајућа пажња античком Сирмијуму. И з једног таквог удружења ,Друштво прцјатеља старина Сирмијума", основан је 1872. музеј, са две секције: археолошка и научна. Судбина н активност тог музеја остала је непозната. Низ одлука Градског поглаварства у Митровици, које су уследиле, указују на чињеницу да је у граду актуелизована идеја о оснивању музеја. Такву оријентацију црадских власти потврђује и одлука Градског поглаварства из јуна 1885. ,да се има у граду Митровици основати и устројити музеј за прикупљање и чување старина, што се налазе и нађу у овом граду и околини“. Реализација закључака ове одлуке поверена је Градском поглаварству које је својом делатношћу показало интерес за заштиту културног блага али нс и за реализацнју идеје о оснивању музеја. У међуратном раздобљу било је више покушаја да се оснује музеј. Ти покушаји нису уродили плодом. Страдање и разарање културних добара у Срему током Другог светског рата (цркве, манастири и други споменици културе), уз споменике античког Сирмијума прикупљене још у XIX веку, подстакло је идеју о потреби осгашања музеја која је остварена 23. новембра 1946. године, када је основан Градски музеј у Сремској Митровш^и (од 1954. Музеј Срема). Прва музејска поставка отворена је исге године у сгарој православној цркви: Музеј црквене уметности. Истовремено обављане су нрипреме за сгалну посгавку Градског музеја. Стална по-

сгавка Градског музеја отворена је за јавносг 31. маја 1948. године. Бројни археолошки споменици у граду (неки од њих пронађени су у XIX веку, а на основу одлука Градског поглаварсгва сачувани) омогућили су да се маја 1951. отвори лапидаријум Музеја. Од 1954. године, у сасгаву Музеја Срема делује и Уметничка галерија (од 1974. то је самостална инсгигуција). Године које су уследиле донеле су вишесгрук просперитет Музеја: отворене су сгалне посгавке (Музеј - робија школа револуционара; Спомен-гробље у Сремској Митровици; Меморијална изложба - Рохаљ базе), одељења и збнрке, конзерваторско-препараторска радионица, фотолабораторија, археолошки центар, продајна галерија. Велику прекретаицу у раду Музеја предсгавља 1982. година, када је, уз задржавање посгојећег простора, добио нов просгор за сгалну историјску поставку, депое, педагошки рад и општу службу. Музеј Срема је по сгатусу регионалан, а по типу комплексан, са следећим збиркама: природњачка, археолошка, нумизмагачка, историјска, етаолошка и уметанчка, а има сгалну археолошко-исгоријску посгавку, док је у току реализација сгалне историјске поставке. Музеј Срема у својим збиркама чува музеалије са подручја целог Срема, а надлежан је за оппптше Сремска Млтровица, Шид и Ириг. Музеј Срема нздаје периодичну публикацију Зборник Музеја Срема. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: И. Бајић, ПрилоГ проучавању прошлости Сремске Митровице у 18. веку (1951); Б. Василић, Споменшџ1 архитектуре у Сремској Митровици и околини (1952); Б. Васшшћ, П. Милошевић, Антички споменици Сирмијума (Сремска Митровица кроз векове) (1953); Ј. Уднцки, Жртве 11 светскоГ рата из Сремске МиСпровице (1955); Љ. Савић, Радивој Поповић оснивач школе за Глувонему децу на словенском јуГу у Сремској Митровици (1957); Груиа аутора, Сремска Митровица (монографија) (1969); П. Милошевић, Р. Прица, Кроз векове Сирмиума (1979); Р. Прица, Спомен-Гробље у Сремској Miuupoeiupi (1980); Р. Прица, ФрушкоГорски партизански одред (1981); Група аутора, Новац и банкарство у прошлости Срема (1996). ИНФОРМАТИВНА СРЕДСТВА: Група аутора, Сирмиум - Сремска Митровица, Музеји и Галерија, ископине (1958); П. Милошевић, Сирмиум (проспект) (1963); П. Милошевић, 3. Пејовић, Музеј Срема - водич кроз сталну изложбу (праисторија, антички период, средњи век) (1991). Ј1ИТЕРАТУРА: Зборник Музеја Срема 1 (1995), 2 (1996); Informatica museologica, Muzejsko dokumentacioni centar, Zagreb 1986,1987,1990; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Бе-

оград 1995,542\Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji. Beograd 1993,120: Ргш BM 1 (1952). 2 (1953), 4 (1955), 6 (1957), 23-24 (1974-1978); Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јагшћијевић, Београд 1996,553-554. Н. Витошфовић

ГРАДСКИ МУЗЕЈ СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ, 21205 Сремски Карловци, Патријарха Рајачића 16, телефон 021/881-637 Музеј је основан 1946. годаше, а за првог управшжа посгављен је Коста Петровић, професор Карловачке гимназије. Током наредне две године настављено је систематско прикупљање музеолошког материјала, па је простор у згради Магистрата где је Музеј био смештен посгао скучен. Проблем је превазиђен пресељењем Музеја у нове просторије, ранију резиденцију барона Рајачића, палату „Илион“, зграду обнонљену 1920. године, у којој се Музеј налази и данас. Музејска поставка је обухватала историју Сремских Карловаца, Карловачке гимназије, живот и дело песнжа Бранка Радичевића, затим етнологију и археологију Карловаца и околине, пгго је и остало као основа свих сгалних поставки до данас. Најбројнији материјал добијен је легатом Карловачке гкмназије 1946, Месног народног одбора и део је архивског материјала, који је највећим делом вргЉен Архиву САНУ у Сремским Карловцимгс Након смрти Душана Пауновића, последњег наследнжа породице Рајачић, Музеј је такође веома обогаћен (1974), као и низом легата приватних лица и откупом. Слжар Милић од Мачве завештао је Карловцима 1986. око 60 својих радова, али је из политичких разлога легат примљен тек 1989. Још један број наших значајних слжара оставио је легате Музеју. Градски музеј поседује историјску, уметничку, археолошку, етаолошку као и збирку песнжа Бража Радичевића. Стална поставка представља избор најзначајнијих предмета из поменутих збирки и археолошке налазе са локалигета Калакача код Бешке. Музеј је градског типа и територијално је падлежан искључиво за Сремске Карловце и најближу околину. Издавачке делатности нема, јер је Музеј од 1964. у саставу Музеја града Новог Сада као депанданс. Као информативна средства објављено је неколжо десетина каталога од којих су за нзучавање српске историје најзначајнији: П. Штрасер, Из историје социјалистичкоГ, радничкоГ и народноослободилачкоГ покрета у Срежкнч Карловцима (1978); Д. Гачић, 200 Година Карловачке Гимназије (1991): Д. Гачић, П. Штрасер. 200 Година Карловачке боГословије (1994); К. Петро-

М У ЗЕ ЈИ М У ЗЕ ЈИ

внћ. Карловци и карловачка поља у рамско доба, Рад ВМ 1 (1952) 164-165; Д. Вилотијевић, Сремски Карловци - Вишеслојно праисторијско и средњевековно налазииапе, Археолошки преглед 9 (1967) 47-48; Ђ. Гачић, Hoeu резултати и истраживања локалитепш Лака Стаза код Сремских Карловаца, Гласник САД 6 (1990) 7376: Неколико радова о локалитету Калакача аутора П. Медовића. ЛГГГЕРАТУРА: П. Штрасер, Споменици Сремских Карловаца, Вести Музеја града Новог Сада 2 (1971) 6; П. Штрасер, 30 година ГрадскоГ музеја у Сремским Карловцима, Вести Музеја града Новог Сада 12 (1976) 1; Muzeji i galerije и Savemoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 93; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,538. П. Штрасер

ГРАДСКИ М У ЗЕЈ СУБОТИЦА (VAROSI MIJZEUM), 24000 Суботица, Трг слободе 1, телефон 024/22-116 Оснивачка скупштина Удружења за јавну библиотеку (Kozkonyvtar egyesulet), одржана 6. марта 1892. године, објавила је да је Удружење основано и замолила чланове да изаберу управника и библиотекара. За првог председнжа изабран је Ђерђ Гулн, управник суботичке Народне банке. Удружење је упоредо са прикупљањем књига приступило и прикупљању предмета за музејску збирку. Удружењу је на самој оснивачкој скуппггини приступило 130 чланова, који су били најистакнутији грађани Суботице. Већ следеће године (1893) Удружење мења име у Суботичко удружење за јавну библиотеку и музеј (Szabadkai Kozkijnyvtar es Muzeum Egylet). Изабран je нови председник др Жигмонд Фаркаш, који је на тој функцији осгао до распуштања Удружења (1906). За кратко време прикупљен је бројан и значајан музеолошки материјал. Музеј је био отворен за публику (односно само за чланове Удружења) недељом од 10 до 12 часова. Укидањем градске и државне дотације, пресгаје рад кусгоса а музејску збирку преузима градска админисграција, која музејски шшентар смешта у кулу, а делом у магазине на трећем спрату Градске куће. Током 1923. године музејски инвентар (временом иако ван функције обогаћен даровима знамегаггих Суботичана) предат је Главиој гимназији. После Другог светског рата, Градски народни одбор основао је 1948. године Градски музеј, који је смештен у атрактивну Рајхелову палату (подигпуту 1903. године). Први директор и кустос био је доктор етнологије Имре Шулман. Новооснованом Музеју предато је све оно што је преоттк

сгало од музеолошког материјала из гимназијске зграде. Већ крајем исге године отворена је сгална посгавка. Током 1967. године Музеј се пресељава у Градску кућу (изграђену 1908-1910) где је следеће године (1968) отворена завичајна галерија и археолошка, етнолошка и исгоријска збирка, које представљају Суботицу и околину. Ове збирке се стапају у сгалну посгавку (урађена по узору на сгалну поставку у Музеју Војводине) која је постављена 1991. годаше. Музеј спада у завичајне усганове комплексног типа. Кроз своју основну делатносг (прикупљање, евидентирање, обрада, заштита, излагање и публиковање) у целосги врпш зашгиту покретних културних добара на целом Севернобачком округу. То обезбеђују следеће организационе јединице у оквиру усганове: уметпичко, археолошко, исгоријско, природњачко, конзерваторско-рестаураторско-фотографско одељење и инфор.мативно-педагошка служба У Музеју се чува преко 25 000 предмета и музеолошког материјала, док стручна библиотека садржи преко 12000 књига и часописа. Музејске посгавке прате каталошка издања (90 јединица) која излазе као пропратна информативна средсгва. В А Ж Н И ЈА И ЗД А Њ А : Bibo-Bige Gyory. А Szabadkai kdzkonyvtar es miizeum egylet kbnyvtaranak es Muzeumanak Jegyzeke (1901); A Szabadkai kdzkonyvtar es muzeum egyesiilel evkdnyve (Az 1901. evrdl) (1902); Vodič kroz Muzej - Mtizeumi vezelo (1972, na srpskom i mađarskom jeziku); N. Bašić Palković, Stalna postavka Gradskog muzeja u Subotici (1991, na srpskom i mađaiskom jeziku). ЛИТЕРАТУРА: Рад BM 2 (1952); Muzeji i galerije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 122; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Рисгановић, Београд 1995, 579; Култ урна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996,567. 3 . Вељановић

Н А РО Д Н И М У ЗЕ Ј Ч А Ч А К , 32000 Чачак, Ц ара Душана 1, телефон 032/22-169 Прва замисао да се у Чачку оснује музеј забележена је 1896. године. И ако је постојало велико интересовање за истраживање и прикупљање старина, остала је неосгварена. У чланцима објављеним у Чачанском Гласу и П олит ици између два рата уочљиво је настојање да се формирањем ове установе допринесе очувању старе градске архитектуре. Отуда су жеље за отварање музеја биле везане за конакгосподара Јована Обреновића. На молбу општине, Банска управа је септембра 1940. усгупила ову зграду за смешгај градског музеја. Други светски рат одложио је реализацију ове за-

мисли, иако је Министарство просвете 19. сепгембра 1941. обавестило Градско поглаварство да се планира у Чачку отварање музеја. После ослобођења продужен је започети посао на отварању музеја и као део дуга према тек минулим догађајима. Одлуком Народног одбора од 30. августа 1952. године основан је Народни музеј у Чачку са задатком да прикупља, обрађује, чува и излаже музејску грађу и проучава прошлост трнавског, љубићског, таковског, драгачевског и моравичког краја. Народни музеј је установа комплексног типа за заиггиту покрстних културних добара на територији Моравичког округа. У свом саставу има одељење за археологију, историју, историју уметности, етнологију, музејску докуменгацију, конзервацију и историјску библиотеку. Музеј је 1961. године издвојио из своје збирке дела савременог сликарства за оснивање Уметничке галернје ,Цадежда Петровић". Стална поставка Народног музеја у конаку господара Јована Обреновића отворена је 1996. Чине је три тематске целине: Чачански крај од неолита до краја средњег века, Овчарско-кабларскн манастири и цркве чачанског краја и Чачански крај у устанцима и ратовима 1804-1941. У кућн Вула Пантелпћа постављен је еитеријер градске куће с краја XIX н почетка XX века. Музеј је приредио око 120 тематских изложби. Народни музеј има око 15 000 предмета. У току вганегодишњег рада на археолошкнм ископавањима настале су збирке преисторијских култура. Најзначајннју целнну представља инвентар трибалских кнежевских хумки из Атенице. У Музеју се чувају и налази са античких и средњовековних локалнтета, од којпх је Градина на Јелици, некадашње црквено и вероватно управно средингге, дало врло ннтересантан материјал из периода од VI до XI века. Одељење за нсторију чува грађу од XIV до XX века. Има збирке оружја, униформи, одликовања, војне опреме, књига, фотографија, реалија и др. Од докумената добијених са предметима настала је архивска збирка, коју чине мемоарско-дневнички списи, персонална докумеша и преписка знаменитих Чачана XIX и XX века, грађа о српском ваздухопловству 1914-1915, Месној организацији Црвеног крста у Чачку и др. У збиркама се налазе предмети кнеза Милоша Обреновића, господара Јована Обреновића, принца Ђорђа Карађорђевића, генерала Косте Протића, војводе Степе Степановића, војводе Петра Бојовића, пуковника Драгутина Гавриловића и др. Одељење за историју уметности има збирку ликовних дела од XVШ до XX века и збирку примењене уметности. За историју града посебно је значајан део ризнице цркве Вазнесења Христовог у Чачку.

Одељење за етнологију располаже великим фондом објеката материјалне културе насталих у сеоским и градским насељима у чачанском крају током XIX и XX века. Најпотпунија је збирка покућства и текстила. Током реализације сопствених и научноистраживачких пројеката рађених у сарадњи са институтима САНУ настала је обимна и разноврсна теренска документација. Музеј располаже и библиотеком пробране историјске лигературе: око 52 000 књига и 450 наслова домаћих и страних часописа са око 9 000 свезака. Музеј од 1969. издаје часопис Зборник радова НародноГ музеја (1-25) који је основао и уредио историчар уметности Милорад Вуловић. У серији посебних издања објављене су књиге: Д. Петровић, ДоГађаји са Jaeopa 1876, Ратне белешке са Jaeopa и Топлице 1876, 1877 и 1878 (1955,1996“); М. Ђукнић, Б. Јовановић, Илирска кнежевска некропола у Атеници (1966): М. Ђукнић, Б. Јовановић, Illyrian princely necropolis atAtenica (1966); БоГородица Градачка у историји српс к о г народа (1993); Ранко Tajcuh у политичком животу Србије (1994); Р. Бојовић, Битка на Чачку 1815. Године (1995); Ратни дневншцц књ. 1 (1996); Ибарска војска у Српско-турским ратовима 1876-1878. Преглед појединих целина у збиркама музеја садрже каталози тематских изложби: Ратни пут ДесетоГ пука 1912-1918 (1984); Сахрањивање под хумкама бронзаноГ доба у чачанском крају (1985); Градска ношња у Чачку (1986); Пуковник ДраГутин Гавриловић (1990); Ћилимарство западноГ поморавља (1991); Западно поморавље у неолиту (1992); БоГородичина црква tia Mopaeu (1992); Орнаментика на надГробним споменицшш (1995); Чарапе и назувице (1996). Ј1ИТЕРАТУРА: Muzeji i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993,73; Кроз Србију u Црну Гору, приредио С. Ристановић, Београд 1995,194; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јаиићијевић, Београд 1996,399. Р. Бојовић

НАРОДНИ МУЗЕЈ УЖИЦЕ, 31000 Ужице, Димитрија Туцовића 18, телефон 031/21-360; телефакс 031/20-657 Народни музеј у Ужицу основан је јула 1946. године, најпре као Музеј устанка 1941. Године. са сталном посгавком истога назива, у зградама бивше Народне банке Краљевине Југославије, у којима је у периоду Ужичке републике, у јесен 1941. године било седиште ВШ НОПОЈ и ЦК КПЈ. и у чијим је подземним тунелима радила Паргпзанска фабрика оружја и муниције. Упоредо са радом Музеја устанка, одв11Јао се и рад на истраживању, прикупљању, обрадн и 239

М У ЗЕ ЈИ

МУЗЕЈИ

заштпти музејског материјала који се односи на кулгурно-историјску прошлост ужичког краја од Hajcrapiijer периода до савремене епохе. Одлуком Народног одбора опш тш е Титово Ужице, од априла 1963. године, основан је Народни музеј у чнјсм су саставу: Музеј устанка и Завичајни музеј са одељењима за археологију, етнологију, историју. историју уметности и заједничким службама. У периоду од 1980. до 1990. годане у саставу Народног музеја налазио се и Споменик „Кадињача“, који је сада самостална установа. Због немогућности друнггвене зеједнице да се реши проблемсмештаја Завичајног музеја долази до интеграције ова два музеја 1990. годше, у установу Народни музеј, који је смештен у објектима бившег Музеја устанка. У две зграде и подземним аутентичшш просторијама (бившим трезорима банке), укучше поврппше око 2500 м2 смешгене су четири изложбене сале, депои, музејске радионице. канцеларије и друге помоћне просторије. Поред сталне поставке Музеја устанка, коју је од рата до данас ввдело преко милион посетилаца, Народни музеј је септембра 1992. добио и сталну етнографску поставку смештену у градској кући из друге половше XIX века - Јокановића кући. У току 1995. годш е отворен је део будуће сталне посгавке Народног музеја, која приказује псгоријски развој ужичког краја од преисгорије до 1941. годше. Ова поставка је смештена у другој згради Музеја, с тим пгго ће прва зграда Музеја (проглашена за споменик од изузетног значаја) задржати свој меморијални карактер са посгавком 1941-1945. године. Аутентичш изглед и меморијални карактер задржаће и Партизанска фабрика оружја и муниције. Формиран као музеј комплексног тш а, Народш музеј је развио широку и разноврсну делатносг, од музеолошко-исграживачког и научноистраживачког рада, обраде, заштите и музејске презентације предмета у оквиру бројних тематских изложби, до обимне културно-просветне и педагошке активности и завидне издавачке делатности. Преко 70000 инвентарских јединица музејског материјала разврстаних у оквиру археолошког, етнографског, исгоријског одељења и одељења исгорије уметаосги, обухвата период од преисгорије до данашњих дана. Музејски материјал може се поделити на: тродимензионалне предмете, писана и штампана документа, фотографије и фонофилмски материјал, дела историје уметносги и ликовне уметносги, нумизматичку збирку и фонд мемоарске грађе. Поред музејских одељења и збирки, Музеј има и богату стручну библиотеку са преко 9 000 књига, развијену службу заштите са конзерваторском радионицом и конзерваторско-сликарским

атељеом, фотолабораторију, службу за опште, материјално и фшансијско пословање и службу за помоћно-техничке послове. Заједно са Историјским архивом Ужице издаје годишњу публикацију Ужички зборник. До сада су изашла 23 броја. ВА Ж Н И ЈА ИЗДАЈЊА: А. Станимировић, Ж. Марковић, Водич кроз М узеј устанка 1941, Т. Ужице 1970 (на српском, руском, немачком, енглеском и француском), до сада објављено пет издања; Дневник Љубомира Мићића, приредио Н. Јешић, Пожега 1971; Ж. Марковић, Комунистичка отитина у Ужицу 1920-1921, Т. Ужице 1972; Ж. Марковић, Н О О у Ужицу 1941. годиие, Т. Ужице 1976; Ужичка република I, П, Саопштења са научног скупа, Београд 1978: Ужичка република - Записи и cehaiua I, П, Т. Ужнце 1981-1983: Ж. Марковић, Димитрије Туцовић, Т. Ужвде 1981; Димитрије Туцовић и раднички покрет. Србије, саопштења са научног скупа, Т. Ужице 1982; Ж. Марковић, К П Ј у Ужичком округу 1941. Године, Т. Ужице 1983: Г. Шкоро, Ужичани у концентрационом логору на Бањици, Т. Ужице 1983; Н. Живковић, Окружје ужичко половином 19. века, Т. Ужице 1984; ДраГииш Лапчевић у радничком покрету Србије, саопштења са научног скупа, Београд-Т. Ужице 1984; М. Зотовић. Археолошки и етнички проблеми бронзаноГ и ГвозденоГ доба западне Србије, Београд 1985; Ж. Марковнћ. Н О О и зачеци друштвених промена у ужичком крају 1941. Године, Т. Ужице 1985; Ж. Марковић, Главни Н О О Србије 1941, Београд 1982. Ј1ИТЕРАТУРА: Од друштва за прикупљање и заиапиту старине до НародноГ музеја у Tuтовом Ужш!,у, Ужички зборник 6 (1977) 411—428; Четрдесет Година рада НародноГ музеја у Ћаповом Ужицу, Ужички зборник 15 (1986) 469-473; Србија, Водич кроз културу, Београд 1983, 104, 109; Народни музеј Ужице 1946-1986, Т. Ужице 1986; Muzeji. i galerije и Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 103; Култ урна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996, 412. Д. Милосављевнћ

НАРОДНИ МУЗЕЈ ШАБАЦ, 15000 Шабац, М асарж ова 13, телефон и телефакс 015/24-245 Као датум осншања Музеја узима се 20. јуни 1934, када је Управни одбор Шабачке народне књижнице и читаонице донео одлуку о његовом оснивању и уступио му једну од просторија. То још увек није био музеј у правом смислу, већ музејска збирка, за чије оснивање и обогаћивање посебна заслуга прш ада Жики Поповићу, професору и председнику Читаонице. Заврш етак рата Музеј је дочекао осиромашен за највреднији део

збирке, везан и даље за своју матичну установу. Музеј се издваја из Бнблиотеке 1951. и добија два одељења у старој шабачкој гимназији, а 11. јануара 1955, одлуком Народног одбора општине Шабац, оснива се Градски музеј као посебна установа. Године 1960. добија назив Народни музеј и зграду старе гимназије, у којој је, коначно, 1963. отворена стална музејска поставка. Живот Музеја као самосгалне установе прекинут је привремено 1963, када су Музеј и Библиотека поново спојени у једну целину, а 1966, под окриљем Заједнице културних установа, прнпојени су им и Позориште, Дом омладине, КУД Абрашевић и Архнв. Заједница престаје да постоји 1975. и од тада Музеј делује као самостална установа смепггена у згради бивше шабачке гнмназије. Музеј се састоји из пет одељења: археолошко, историјско, етнографско, одељење историје уметности и документације. Прва четири, сврсгана у збирке, чине, заједно са природњачком збнрком, сталну музејску посгавку, којом је предсгављено природно и културпо-историјско наслеђе Шапца и Подриња. Музеј поседује и галеријски просгор у којем се прнређују повремепе сликарске изложбе. У органшацијн и под надзором Музеја отворене су и делују као његови огранци, сгалне поставке и збирке посебног каракгера: Етнопарк са мачванском кућом у Совљаку (општнна Богатић); Завичајне збпрке у Коцељеви и Владимнрцима; Школске музејске збирке у Прњавору u Свилеуви; Спомен- поставке у касарпама у Шапцу: у сарадњи са општином Лозннца Спомен-поставке посвећене сашггету Мачванског партизанског одреда у конаку мшистира Чокешине и Церској бици у Текеришу: Спомен-посгавка посвећена Мишарској бици. Стручни рад Музеја организован је и остварује се кроз акгивиост поједшшх одељења. Археолошко одељење ради на праћењу н прикупљању археолошког матернјала; у процесу рекогпосцирања терена до сада је откривено преко 1000 локалитета. Поред тога, вршена су проучавања неолитских иасеља, рановизаптијских утврда на Церу, Шабачке тврђаве, средњовековних цркава и манастира Радовашнице. Резултати активности Археолошког одељења саопнггени су, претежно, у Старинару и Археолошком преГледу. Одељењу је пршала част да организује и руководи VIII скупом археолога Србије, у мају 1986. Систематски истраживачки рад Историјско одељење започиње тек крајем седамдесетих година. Врше се истра-

живања шанчева Првог и Другог српског устанка у Подрињу, мађарских и старих српских гробаља. средњовековних споменика, споменика Првог српског устанка и документације о избеглицама у шабачком крају 1941-1945. Етнографско одељење свој теренски рад засннва претежно на сарадњи са Етнографским институтом САНУ, у оквиру истраживачких пројеката Насеља и порекло становништва Јадра, Мачве, Посавипе и Та.\шаве. Године 1992. започет је рад на пројектима: Рурална архитектура шабачкоГ краја и Стари занати у Шапцу и селима у њеГовој околини. Одељење исторпје уметноспги представља текућу ликовну продукцију, приређује повремене изложбе у Галерцји, сакупља документацију архитектонског наслеђа Шапца. У Галерији се организује Октобарскн салон ликовних стваралаца, најстарија манифесгација те врсте у Србији. Поред основне делатносги, Музеј редовно обележава значајне годишњице и јубилеје (Кочнна крајина, Српска револуција 1804. и 1815, Церска битеа итд.). Резултати стручног и научног рада музејског особља, осим посредсгвом сталне поставке и изложби, саопштавају се јавности путем издавачке делатности. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Р. Миразовић, Мара Лукић-Јелесић, Живот и дело, Шабац 1979; М. Јевтпћ, М. Васиљевић, Водич НародноГ музеја у Шапцу (1979); В. Трбуховић, М. Васиљевнћ, Најстарије земљорадничке културе у Подрињу (1983); Р. Миразовић, Ликовна уметност у Шапцу 1900-1980 (1982); Р. Миразовић, Наспшвници и ученици Шабачке Гимназије - ликовни уметници (1987); С. Милутиновић, М. Васиљевић, Шабачки крај у Кочиној крајини 1788-1791 (1991); В. Нешковић, Календар доГађања и устшнова Шапца (1994); М. Васиљевић, Шест деценија НародноГ музеја у Шапцу 1934-1994 (1994); М. Гајић, 50 loдина победе над фашизмом (1995); Т. Марковпћ. Архитектонско наслеђе Града Шапца (1996). Осим тога, штампање каталога, од којих неки предсгављају читаве мале сгудије, прати скоро, сваку изложбу и манифесгацију. Ј1ИТЕРАТУРА: М. Јевтић, М. Васиљевић, Водич НародноГ музеја у Шапцу, Шабац 1979; М. Васиљевић, Шест деценија НародноГ музеја у Шапцу 1934-1994, Шабац 1994; Muzeji i galerije ч Saveznoj Republici Jugoslaviji, Beograd 1993, 126; Културна ризница Србије, саставио и уредио Ј. Јанићијевић, Београд 1996 306. Ђ. Бубато

241

ЗАВОДИ

ЗАВОДИ ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЈТГУРЕ

РЕПУ БЈШ ЧКИ ЗА ВО Д З А ЗАЛГГИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ, 11000 Београд, Божидара Аџије 11, телефон 011/454—786: телефакс 011/444-98-46 Завод је основан 25. јуна 1947. године Решењем Владе Народне Републике Србије, под називом: Завод за заштиту и научно проучавање споменика културе, на иницијативу и залагање историчара и књижевника Милорада Панића-Сурепа, који је био и први директор ове установе, од оснивања 1947. до 1956. године. После М. Панића-Сурепа на челу Завода били су: Разуменка Петровић (1957-1968), Вељко Ђурић (1968-1978), Јован Секулић (1978-1984), Радомир Станић (1984-1996). Годнне 1972. Заводу је припојен тада угашени Југословенски институт за заштиту споменика културе од којег је преузет већи део стручног кадра, опрема, библиотека и документација. Делатност Завода регулисана је посебним Законом, који је од оснивања више пута мењан или амандмански допуњаван (1948, 1959, 1966, 1977, 1990. и 1994). Законом из 1977. године уведена је категоризација споменика и подела по врстама. Тим законом су подељене надлежности. Заводу је припала надлежност над непокретностима и покретним културним добрима (манастирске ризнице и сл.), док су остала појединачна покретна културна добра и збирке прешла у надлежност матичних музеја, Архива Србије, Народне библиотеке и Кинотеке. Завод је од свог оснивања био суочен са великим и разноврсним културним наслеђем као што су археолошки локалитети, сложене манастирске целине и сакрално наслеђе, средњовековни градови, наслеђе градске архитектуре и рурално наслеђе. У периоду од 1947. па све до данашњих дана Републички завод за заипГиапу споменика културе предузимао је низ значајних акција на истраживању терена, формирању документације о споменичком фонду Србије, археолошким ископавањима, конзервацији икона, мозаика и зидног сликарства, физичкохемијским испитивањима, а посебно занггити и обнови њеног архитектонског споменичког фонда, пре свега сакралне и форпгификационе архитектуре. Захваљујући делатности Завода, евидентиран је вредан споменички фонд, од најстаријих преисторијских и античких споменика, средњовековне сакралне и фортификационе архитектуре,

242

народног црадитељства, па све до спомешжа новије историје и савременог градитељског стваралаштва. Данас представља не само драгоцену културно-историјску, уметничку, образовну и естетску вредност, већ све више посгаје чинилац у развоју општина, региона, храда Београда и Републике у целини. Као резултат рада Завода уз коордшацију и сарадњу са регионалним заводима, може се навести преко 2 000 заштићених културшгх добара, (у тај фонд је ушло 509 цркава и 135 манастира). У централни регистар су уписана 1174 културна добра, што исказано по врстама културног наслеђа изгледа овако: У Регистар је уписано 1 012 спомен ж а културе, 103 археолошка налазишта, 25 знаменитих места и 34 просторне културно-историјске целине. ■ Категорисано је 779 културних добара (од чега су 197 од изузетног значаја и 582 од великог значаја). Новим Уставом и законском регулативом у надлежност Републичког завода ушао је фонд од 538 заштићених културних добара из покрајнне Војводине и 339 из покрајгше Косова и Метохије. До сада су два споменичка комплекса ушла у Унескову Листу светске културне и природне баштине - Стари Рас са Сопоћанима и манастир Студеница. У процедуру номинације ушао је и манастир Дечани. Завод је водио и води сталну конзерваторску бригу над прктично свим споменицима који су категорисани као изузетни, и оним који су на листи Светске културне и природне баштине. Посебно се издвајају конзерваторско-рестаураторска решења и презентације у Ђурђевим ступовима, Сопоћанима, Градцу, Новој Павлицн, Гамзиграду, Ариљу, Петровој цркви код Новог Пазара, манастиру Бањи код Прибоја, Милешеви, Студеници, Жичи, Богородици Градачкој у Чачку идр. Од старих градова и ф ортиф ж ација могу се навести: Смедерево, Соко-град, Голубац, Шабачка тврђава и др. Н а плану заштите народног градигељства, посебно значајна је реализација етнопарка (Музеја Старо село у Сирогојну) и презенгација родног места Вука Караџића, Тршића. Исго тако могу се навести изведени конзерваторски пројекти над низом појединачних споменжа народног градителхггва као што су Кућа кнеза Милоша у Горњој Црнући, и на десетине цркава брвнара, гостин-

ских кућа, вајата и сл. На плану заштиге и презентације објеката старе градске архитектуре може се навести пример Васиног конака у Краљеву и Конак господара Јована Обреновића у Чачку. Завод се посебно ангажовао на зашппи српског културног наслеђа у иностранству. Кагаггални пример је брига и конкретни конзерваторски подухвати у манастиру Хилавдару (радови на архитектури и живопису, као и послови координације око заштите богатог ризничког, библиотечког и архивског фовда и сл.). Ангажованост Завода присутна је у Мађарској, Румунији и Италији (Трсту). Посебно се може истаћи зашпгга српских војничких гробаља и меморнјала у Грчкој, Тунису и у другим земљама. Завод је пружио стручну помоћ Црној Гори на обнови културног фовда страдалог од последнца земљотреса 1979: рад на обнови старе Будве, старог Котора и др. Распадом СФРЈ, Завод је на српским етничким просторима (Крајинама), на самом терену уз помоћ својих екш а радио на прикупљању документације о страдалим споменицима, организовао евакуацију покретног културног материјала и пружао стручну и организацнону помоћ, где је то било могуће, у обнови страдалог споменичког фовда. У разним облицима (од публикације до јавннх саопштења и пнсама) информисао је светску јавност о стању споменика на ратом захваћеним подручјима. Разменом публикација, стручном разменом сарадника. учешћем сарадника на симпозијумима, кошресима и саветовањнма, Завод је до увођења санкција против СРЈ 1992, развио до завидног нивоа међународну сарадњу са сродним установама, универзитетима и фовдацијама, као и струковним асоцпјацијама у већини европскнх земаља и САД. Као установа зашпгге Завод за собом има богату нздавачку делатност, и по броју издатих наслова спада у ред средњих издавача. Издато је преко 200 наслова. Редовно научно гласило су Саопштеља: од 1956. до 1994. публиковано је 26 бројева. Поред овог редовног научног часописа, Завод издаје серије научнопопуларних монографнја. посебних студија, корпус средњовековне архитектуре, корпус цртежа фресака, и низ посебн ж публжација. Исто тако Завод за собом има реализованих суиздавачких подухвата кагаггалних издања из области културног наслеђа. Структуру Завода чине четири одељења: Одељење за запггиту и документацију; Архитектонско одељење; Одељење за конзервацију и рестаурацију; Опште одељење. ИЗДАВАЧКА ДЕЈ1АТНОСГ: I. Саопштења, св. I - XXVI (1956-1994). П. Споменици српског слжарства средњег века, књ. 1-11, Београд 1982-1993:

Б. Живковић, Каленић - цртежи фресака, Београд 1982; Б. Живковић, Манасија - цртежи фресака, Београд 1983; Б. Живковић, Сопоћани цртежи фресака, Београд 1984; Б. Живковић. Жича - цртежи фресака, Београд 1985; Б. Живковић, ПоГаново - цртежи фресака, Београд 1986; Б. Живковић, Доња Ка,иеншџ1 - цртежи фресака, Београд 1987; Б. Живковић, Грачаницацртежи фресака, Београд 1989; Б. Жнвковић, Раваница - цртежи фресака, Београд 1990; Б. Живковић, БоГородица Љевишка - цртежи фресака, Београд 1991; Б. Живковић, Милешева - цртежи фресака, Београд, 1992; Б. Живковић, Павлица цртежи фресака, Београд 1993. Ш. Споменици српске архитектуре средњег века - корпус сакралних грађевина: М. Чанак-Медић, Ђ. Бошковић, Архитекuiypa НемањиноГ доба, књ. I: цркве у Топлици и долинама Ибра и Мораве, Београд 1986: М. Чанак-Медић, Архитектура НемањиноГ доба, књ. II: цркве у Полимљу и на Приморју, Београд 1989; М. Чанак-Медић, О. Кандић, Архитектура прве половине XIII века, књ. I: цркве у Рашкој, Београд 1995. IV. Посебна нздања, књ. 1-14, Београд 19821995: И. Здравковић, Конзерваторски принципи и методи, Београд 1982; Група аутора, Сећшса конзерватора, Београд 1982; Б. Вујовић, Бранковшш, Београд- Ваљево 1983; И. Здравковић, Документи народноГ стваралаиппва у прошлости, Београд 1990; В. Ђурић, Икона СветоГ крања Стефана ДечанскоГ, Београд 1985; Р. Фивдрж, Народна архитектура - путеви чувања и заитиппе, Београд 1985; М. Соколовић, Зејтинлик - српско војничко Гробље у Солуну, Београд 1986; А. Јуришић, Градац - резултапш археолошких радова, Београд 1989; 3. Јовановић, Александар Дероко, Београд 1991; А. Јуришић, Нова Павлица-резултати археолошких padoea, Београд 1991; Група аутора, Обнова маиастира Свети Арханђели код Призрена, Београд 1992; Група аутора, Иконостас цркве ма>шстира БлаГовештења под Кабларом, Београд 1994; Б. Крстановић, Кућа брвнараДаниловића у селуЛоћане, Београд 1994: Група аутора, Молитва у Гори - цркве брвнаре у Србији. Београд 1994; Н. Дудић, Стара Гробља и надГробни белези у Србији, Београд 1995; О. Кандић. Д. Минић, Е. Пејовић, Манастир Милешева истраживање и обнова, Београд - Прнјепоље 1995. V. Студије и монографије, књ.1-11, Београд 1981-1993: М. Шакота, Ризница лшнастира Бање код Прибоја, Београд 1981; Н. Пешић-Максимовић. Споменичке вредности сеоских центара у Cpuuји, Београд 1984; М. Шакота, Дечапска ризница, Београд-Пришпша 1984; С. Ђурић, Љубостшва

ЗАВОДИ

- црква УсПења БогородичиноГ, Београд 1985; Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791— 1S48. Београд 1986; Н. Катанић, Декораишвна камена пластшка споменика моравске школе, Београд 1988: Г. Бабић, Краљева црква у Студеници, Београд 1987; М. Шакота, Студеничка ризница, Београд 1988: Д. Давидов, Споменици Будимске епархије, Београд 1990; С. Поповић, Kpcui у кругу, архитектура манастира у средњевековној Србији, Београд 1994; Б. Тодић, Старо Нагоричино, Београд 1993. VI. Научно-популарне монографије, књ. 1-41, 1982-1995: М. Чанак-Медић, Црква Св. Ахилија у Ариљу, Београд 1982; О Кандић, Манастир Градац, Београд 1982; С. Ђурић, Манастир Љубостиња, Београд 1983; Д. Милошевић, Ј. Нешковић, Ђурђеви апупови у Старом Расу, Београд 1983,1987; Г. Суботић, Манастир Жича, БеоГрад - Краљево 1984.1987; G. Subotić, Le monastere de Žiča, Belgrade - Kraljevo 1984; O. Кандић, Д. Милошевић, Maнастир Сопоћани, Београд 1985; О. Kandić, D. Milošević, Le monastere de Sopoćani, Belgrade 1985; O. Kandić, D. Milošević, Sopoćani Monastery, Belgrade 1986; M. Шакота, Маиастир ССпуденица, Београд 1986; D. Milošević, Ј. Nešković, Les „Tours de St. Georges “ dans le vieux Ras, Belgrade 1986; M. Šakota, Smdenica Monastery, Belgrade 1986; M. Šakota, Le monastere de Studenica, Belgrade 1986; M. Поповић, Стари Град Рас, Београд 1987; Г. Суботић, Манастир Жича, Београд - Краљево 1987; М. Шакота, Манастир Студеница, Београд 1987; О. Kandić, The Monastery ofGradac, Belgrade 1987; C. Ђурић, Манастир Љубостиња, Београд 1987; Ј. Нешковић, Р. Н ж олић, Петрова црква код НовоГ Пазара, Београд 1987; С. Мојсиловић-Поповић, Б. Вујовић, Манаспшр Троноша, Београд 1987; Ј. Nešković. R. Nikolić, L'eglise Saint-Pierre pres de Novi Pazar, Belgrade 1987; M. Šakota, Studenica, Monastery, Belgrade 1987; G. Subotić, Žiča Monastery, Belgrade - Kraljevo 1988; P. Финдрик, Златиборска брвнара u Музеј народноГ Градитељства „ Старо село " у СироГојну, Београд - Сирогојно 1987; Д. Милошевић, Манастир Грачаница, Београд 1989: D. Milošević, Gračanica Monastery, Belgrade 1989; B. Ристић, Лазарица и Крушевачки Град, Београд 1989; V. Ristić, L 'eglise Lazarica et la placeforte de Kruševac, Belgrade 1989; M. Љубинковић, Maнастир Равашаца, Београд 1989; М. Ljubinković, Le monastere de Ravanica, Belgrade 1989; M. Шупут, Манастир Бањска, Београд 1989; М. Михаиловић, М. Ковачевић, Нова Павлица, Београд 1989; О. Кандић, Манастир Градац, Београд 1989; М. Шакота, Манастир Студеница, Београд 1990; 0 . Kandić, Le monastere de Gradac, Belgrade 1991; M. Popović. The Fortress ofBelgrade, Belgrade 1991; M. Поповић, БеоГрадска тврђава, Београд 1991; Е. Мушовић, С. Вујовић, Џамије у Новом Пазару, Београд - Краљево 1992; М. Чанак-Медић, 3. Ив-

244

ковић, БоГородица Градачка, Б ео гр а д - Краљево - Чачак 1992; О. Кандић, Д. Милошевић, Манастир Сопоћани, Београд 1994: О Кандић, С. Поповић, Р. Зарић, Манастир Милешева, Београд 1995. VII. Остала издања: М. Tufegdžić, Konzervacija tekstila, Beograd 1965; V. Radosavljević, Konzervacija knjiško-arhivskog materijala, Beograd 1966; Група аутора, Чување, одржавање и превентивна заиапита покретних споменика културе у власништву цркве, Београд 1967; М. Janjić, N. Bilbija, Kratak hirs iz nauke o stencuna, Beograd 1967; B. Бргуљан, Системзаштите споменика културе у С.Р.Србији, Београд 1967; Група аутора, Чување и одржавање зидних слика, Београд 1968; Група аутора, Начин вођења евиденције стања споменика културе, Београд 1968; Grupa autora, Međurepubličko savetovanje posvećeno sprečavanju krađa, šverca i nelegalne trgovine kultumim dobrima, Beograd 1976: Д. Богдановић, B. Ђурић, Д. Медаковић, Хиландар. Београд 1978 (и на француском, енглеском и немачком језику); П. Опачић, Зејт инлик - срПско војничко Гробље у Солуну, Београд 1978; Р. Opačić. Le front de Salonique -Zeitinlik, Belgrade 1979; C. Томић, Споменици културе, њихова својства и вредности, Београд 1983; В. Радосављевић, Техника староГ писма и мишјатуре, Београд 1984; Група аутора, Заиппита споменика народноГ Градитељстша, Београд 1984; V. Brguljan, Međiuiamdni sistem zaštite kultumih i primdnih dobara, Zagreb-Beograd 1985: M. Петровић, Студенички т ипик и самостилност српске цркве, Београд - Горњи Мшшновац 1986; Група аутора, Народно Градшпељство на Балкану, Београд 1987; С. Петковић, Хиландар, Београд 1989; S. Petković, Chilandar, Belgrade 1989; Z. Petrović, Spomenički kompleks bitke na Kosovu poIju, Beograd - Priština 1989; M. Шупут, Споменици српскоГ црквеноГ Градитељства XVI —XVII век, Београд - Нови Сад - Приштина 1991; В. Ђурић, Сопоћани, Београд - Приштина 1991; Д. Поповић, Српски владарски Гроб у средњем веку, Београд 1992; М. Соколовић, Орашац - знаменита места и Градитељско наслеђе, Београд-Аран1)еловац 1992; Grupa autora, War damage sustained by Orthodox Churches in Serbian Areas o f Cmatia in 1991, Belgrade 1992; Група аутора, Ратна страдања православних храмова у српским областима у Хрватској 1991, Београд 1992; Д. Давидов, ФрушкоГорски манастири, Београд 1992; С. Мирчов, БиблиоГрафија Милорада Панића-Сурепа, Београд 1992; Група аутора, Просторно и урбанистичко планирање и Градитељско наслеђе, Београд 1992; Ђ. Бошковић, М. Ковачевић, Хиландар - саборна црква, Београд 1992; С. Раичевић, СПоменици у старој жупи О ногошт, Београд 1992; Група аутора, Колубара 1, Београд 1992; Ј. Krunić, Kuća i vamši u oblasti Stare Raške, Beograd 1994; Група аутора, Колубара 2, Београд 1995.

ЗА ВОДИ

VUI. Виминациум: Љ. Зотовић, Ч. Јордовић, Vimmacium- некропола „Више Гробаља ", Београд 1990. IX. Зборник запшгге споменика културе, књ. ХХП-ХХШ, XXIV (1972 - 1974). Београд (1973 1975). Издања бившег Југословенског шсппуга за зашпггу споменика културе: Зборник заштите споменика културе, књ. IХХ/ХХ1. Београд 1950-1970/1971 ( од броја XVIХХ/ХХ1 штампано латшицом); А. Бенац, Олово. Београд 1951: М. Д. Гарашашш, Приручник за археолошка ископавања, Београд 1953:4. R. Ljubinković. В. Čipan, Z. Blažić, Konzervatorski radovi na crkvi su Sofija u Ohridu, Beograd 1955; M. Prelog, Poreč, grad i spomenici. Beograd 1957; S. Tomić. Praina zaštita spomenika kulture u Jugoslaviji. Beograd 1958; H. Катанић, M. Гојковић, Грађа за проучавање старих камених мостоea и акведуката у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд 1961: Đ. Bošković, Stari Bar, Beograd 1962: A. Frendenreich. Namd gradi na ogoljenom krasu. Zagreb - Beograd 1962; И Здравковић, Избор Грађе за проучавање исламске архитектуре у ЈуГославији. Београд 1964: Grupa autora. Selo Trg kod Ozlja, Beograd 1969: N. Katanić, M. Gojković, Građa za pmučavanje starili kamenih mostova i akvedukata u Hrvatskoj. Beograd-Zagreb 1972. M. Омчикус, Г. Марјановић

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЈТГУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА, 11000 Београд, Капемегдан 14, телефони 011/631-766, 622-341; телефакс 011/624-856 После ослобођења 1945. годше, у неколико махова, покушавало се са осшшањем посебне стручне службе која би обављала послове заштите споменика културе на подручју града Београда. Међутим, ове послове све до 1960. године, када је основан, односно 1961. када је практично почео да ради Завод за заштиту споменика културе ipaда БеоГрада, обављало је више установа у граду. Решења о зашгити споменика културе доносшш су, у прво време, Народни музеј у Београду, а по оснивању установа заштите, Завод за заштиту споменика културе СР Србије и Завод за заигтиту споменика културе АП Војводше, док су послове око контроле археолошких терена вршили Музеј града Београда, Народни музеј у Земуну и НародШ1 музеј у Београду. Завод за запггиту споменжа културе града Београда основан је 27. маја 1960. годше од стране Народног одбора града Београда. У почетку Завод је био смепгген у две просторије у Кумановској улици 5, и имао је пет стручних сарадника. Убрзо се Завод преселио у

зграду бившег Војног музеја на Горњем граду Београдске тврђаве. где се налази и данас, и има шездесет запослених. Завод врши делатност заштите споменнка културе. просторних културно-историјских целина, археолошких налазишта и знамегагшх места. У издавачкој делатности Завод има три врсте својих публикацнја: интерне. посебне и периодичну публикацију Саопштења, које по садржшш. карактеру и намени одражавају у сушпши целокупну делатност Завода, не само на заштиги споменичких фондова на подручју града Београда. већ и на њиховој пропаганди и популаризацији. Интерне публикацнје намењене су ужем кругу сгручњака (Каталог јавних спомешжа: Каталог фасадне скулптуре; Каталог скулптуре на београдском Новом гробљу и сл.). Посебне публикације намењене су широком кругу чпталаца. школама, усгановама, у виду студија, монографија и других стручних и популарних издања (Збирка икона Секулић; Каталог збирке Флегел; Збирка Ристе Марјановића и сл.). ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: А. Павловић. Јавни споменици на подручју Града БеоГрада (1962); А. Павловић, Скулптура на беоГрадском Новом Гробљу (1962); Збирка ФлеГел (1963); М. Поповић, БеоГрадска тврђава I, Преглед развоја кроз литературу и планове (1964); Ј. Секулић, Заиапита споменика кулпгуре на подручју Града БеоГрада (1966); Г. Гордић, Архитектонско наслеђе I, Каталог архитектонских објеката на подручју града Београда (1966); Ј. Скерлић, Ж. Шкаламера. Архшпектонско наслеђе II, Коришћење. намене и презентација (1966); Ж. Шкаламера, Старо језГро Земуна I, Историјски развој (1966); П, Архитекгонско наслеђе (1967); Ђ. Сикимић, Фасадна скулптура у БеоГраду (1966): Б. Вујовпћ, Дом Јеврема Грујића (1966); Б. Вујовић, Збирка Петра Попови!ш (1966); Збирка икона Секулић (1967); Г. Марјановић, БеоГрадска пшрђава II. Присганишта београдског града од XV до XVUI века (1970); М. Вуловић, БеоГрадска тврђава Ш, Конзерваторски радови на Београдској тврђави од 1961. до 1968. годане (1970); М. Поповић, БеоГрадска тврђава IV, Утврђење Средњовековне капнје на си. бедему (1970); Гроцка, Спомешгчко наслеђе (1970); Б. Вујовић, Црквени споменици на подручју Града БеоГрада П (шире подручје) (1973): М. Гордић, Збирка Ристе Марјановића (1973): М. Гордић, Ливница ПантеЈшк (1973): Кнез Михаилова улштнх европскнх земаља, као и откупом или завештањем приватних библиотека н библиотека поједшшх удружења: књигама Ђоке Мијатовића. Аврама Ђукића, Јована Јовановића Змаја. Алексавдра Савдића. Пере Попадића. библиотека Уједињене омладине српске. Српског народног позоришта и других. Књижевник Јован Суботић, уредник Летописа од IS42. до 1847. први је стручно уредио Библнотеку. Књижевни и позорншни посленик Јован Ђорђевић. секретар Матице српске између 1857. и 1859. први је сагледао и предложио концепцију Библиотеке Матице српске као националне библиотеке. Између два светска рата Библиотека Матице српске је наставила да делује као јавна и научна билиотека. После Другог светског рата Библиотека се интензивно и свестрано развија. Већ крајем 1945. пренете су из Будимпеште у Нови Сад библиотека Текелијанума и библиотека Саве Текелије. Библиотека од 1948. прпма обавезни примерак штампаних ствари с територије Србије, а од 1965. с територцје Југославије. До 1958. Библиотека је бнла у саставу Матице српске, а после тога је самостална установа. По одредбама Закона о библиотечкој делатности и библиотекама (1976) постала је ценгрална бнблиотека Војводше и носвдац библнотечко-шформационог система у Војводини. Библиотека се оснивањем Рефералног центра (1985), укључује у савремени проток библиотечких и научних шформација. Библиотека данас обавља размену са 247 библнотека у око 50 земаља у свету. Док је пред Друm светски рат у њој било око 40000 књига, данас у њој има преко 2600000 књига, листова, часописа. грамофонских плоча, музикалија, географских карата и атласа, плаката и других публикација. У Библиотеци се чувају све докторске дисертације одбрањене у Војводини и научноисграживачки радови настали у Војводшш од 1973. Поред драгоценог фонда штампаних књига за историјска истраживања су важни и други библиотечки материјали. пре свега рукописне књиге, затим старе карте, планови, фотографије и бројне врсте тонских записа и друге грађе. Фонд раритета садржи уз старе штампане ретке књиге и

друге публикације и збирку старих ћириличких рукописннх књига, једну од најбогатијих у земљи (467 кодекса међу којима и Матичин апостол с краја XIII века, рукописи Душановог закоиика итд.). Географске карте, планови, атласи, фотографије и слично, налазе се у Фоиду посебног библиотечкоГ материјала. Библиотека Матице српске има развијецу издавачку делатност. У периоду 1964-1969. издала је Грађу за историју библиотеке Матице српске у четири тома (шест свезака). Од 1976. Библиотека издаје Годишњак, а од 1991. Вести. Објављују се описи ћирилских рукописних књига: Јеванђеља (1988); Апост оли (1991); Псалт ир Гаврила Tpoјичанина из 1643. Године (1992); Псалтири (1993); Минеји. Октоиси. Tpuodu (1996); СтихолоГија Кипријана Рачанина (1996). Штампани су каталози: Ћирилицом штампане књ т е 15-17. века Библиотеке Матице српске (1994); Српске књиГе и периодика 18. века Библиот еке Матице српске (1996); КаталоГ библиотеке Платона Апшнацковића (1995). Едиција „Трагови11 доноси студије важне за културну историју: И. Веселшов, TpaГом српске прошлости (1991); М. Бикицки, Прилози за историју српске периодике (1993); М. Чурчић, ОГледи из библиолоГије (1993); В. Отовић, Белешке ш белинама ЊеГошевих књиГа (1994); Р. Мићић, Портрет и из српске културне историје (1995). Поред учешћа Матице српске у програму ф ототш ских издања, Библиотека сарађује са Народном библиотеком Србије у објављивању посебних издања међу којима су: Опис рукописа и старих штампаних књиГа библиотеке Српске православне епархије Будимске у Сеитандреји (1991) и П ет векова српскоГ штампарстша 1494-1994(1994). ЈДТГЕРАТУРА: Сто двадесет пет Година јавноГ рада Библиотеке Матшце српске, Библиотекар 5 (1963) 341-396; П. М алетш , Библиотека Матице српске, Нови Сад 1964; Ј. Николић, БиблиоГрафија Библиот еке М атице српске, Библиотекар 5-6 (1973) 685-690; Л. Чурчић, Библиотека Матшце српске и руске библиотеке, Рад МС 4 (1972) 58—71; Ж. Милисавац, Историја Матице српске, I, Д, Нови Сад 1986,1992; Е Ј 1 , 650651 (L. Čurčić). Н. Гаћеша

ИСТРАЖИВАЧИ И ПИСЦИ

АВРАМОВИЋ Димитриј| Днл,итр,,1е (15- март 1815, Свети Иван Шајкашки -1 . март 1855, Нови Сад). Српску основиу школу и гимназију завршио ie у Новом Саду. Од 1836. до 1840. студирао је сликарсгво на бечкоЈ Академији. У Бечу је припадао кругу око Вука Караџића, који га је као сликара препоручио кнезу Михаилу. Од 1841. до 1852 живео је у Београду, а од 1852. у Новом Саду. Превасходно се бавио ликовном уметношћу. Упоредо је, за потребе историјског сликарсгва, истражива° уметничку прошлост, за теренски рад добио подршку власти, Друштва српске словесности и Јована Стерије Поповића, и савете од Јоакима Вујића. Обилазио је споменике у Србији (Раваница, Манасија), и путовао 1846. на Свету Гору. Осим књижевних и преводилачких радова оставио је текстове из области естетике, ликовне критике, теорије и историје уметности. Допринос А. у тим областима представља мали број прилога, који су неједнаки по квалитету, али пионирски. Са десет чланака о проблемима уметаости (Српски народии лист, 1843-1845), који су непгго измењени преводи делова првог поглавља Винкелманове Историје уметности староГ века, дао је подстицај развоју теорије ликовне уметаости код Срба, и скромну подршку формирању историје уметности. А. је аутор (1845) и првог познатог предлога за осшшање сликарске школе у Србији, који тада није остварен. У двема књигама, Описаније древности србскиу Светој (Атонској) Гори с XIII литоГрафираних таблица, Београд 1847 (1849), и Света Гора са стране вере, художества и повестнице описана Дшштрием Аврамовићем живописцем, Београд 1848, дао је први целовит и исцрпан преглед историје Атоса и његових манастира са описом целокупног подручја, и публиковао материјале од значаја за српску историју, описе и цртеже ношњи, предмета примењене уметности, донекле фресака, и nperaice повеља (посебно вредан препис Немањине хиландарске повеље). Овим је утицао на културну климу свога доба и иницирао каснија истраживања Хиландара. Позив (у Српском дневнику, 1852) да му се шаљу подаци за животописе познатих српских сликара зачетак је првог српског уметничког лексикона, али и поред великог А . труда остао је недовршен, у рукопису под насловом Живоиисање славних живописаца србских. Његова расправа са Живком Петровићем (у Седашцн, 1So4) јесте прва позната полемика у српској

ликовној

критици. Појавом А . посматрање уметаости почело je да прелази са филолога и историчара на људе нз ликовне уметности, и да се осим историЈске открива и ликовна вредност уметаичких дела. ^ т-тлг тттлогр д ЉИ ТА: П. Васић, Димишрије

br.535.

ЛИТЕРАТУРА: М. Димитријевић. Живот Дшшшрија Аврамовића, сликара, Јавор 19, 49 (1892) 771; Л. Мирковић, Д. Петровић, ДњшпЛрије АврамовиИ, Зборник МС ДН 5 (1953) 48-67; Н. М. Симић, Покуишј реконструкције библиотеке сликара Дшштрија Авра.иовића, Зборник МС ДН 11 (1955) 136-140; Л. Трифуновић. Ckiui/i за исшорију српске ликовне критике, у: Српска лнковна критика, Београд 1967,12-13; П. Васић. Димитрије Аврамовић, Београд 1970, 5-122; С. Петковић, Исшорија уметности код Срба у XIX веку. Зборник ФФ 12,1 (1974) 483; LEJ1 (1984) 51 (M' Kolarić); Д. М. Јеремић, Естетика код Срба. Од средњеГ века до Светозара Марковића, Београд 1989, 384-389; ЕЈ 1, 254-255 (Р. Vasić); НЕ 1. 5-6 (Н. Радојчић). • П. Драгојевић

АВРАМОВСКИ Живко (23. октобар 1926, Непрошген, Тетово). Основну школу похађао је у родном месту, а ниже разреде гимназије у Београду (1937-1941). Пети и шести разред заврншо је у Скопљу (1942-1944) а седми и осми у Вршцу (1957-1958). Служио је у ЈНА од 1944. до 1952. када је по личном захтеву преведен у резерву. После изласка из ЈНА запослио се у Вршцу и као ванредни студент завршио Вишу педагошку школу у Београду (Група за историју и географнју). Предавао је историју у осмогодшнњој школи (19541956) и Учитељској школи у Вршцу (1956-1959). На Филозофском факултету у Београду дшшомирао је 1959. По завршетку студија радио је у Инспггуту друштвених наука. Изучавао је међународни положај Југославпје и осталих бажанских земаља у периоду између два светска рата. Политика великих сила на Балкану 1935-1937. Године, назив је докторске дисергације коју је одбралио на Филозофском факултету у Загребу 1965. Од 1965. до 1968. вршио је дужност управшка Одељења историјских наука у ИДН. Тада се одељење издвојнло из ИДН и ушло у новоосновани Инсппут за савремену историју, где је радио до пензионисања 19S5. У ИСИ руководпо је пројекгом Међународни положај и спољна полиишка ЈуГославије и био главни и одговорнн уредних зборника радова Историја 20. века. Писао је уџбенике за основну н средње школе. Од 1968. до 1982. предавао је Општу историју новог века на Филозофском факултету у Прингпши. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Сукоб интереса Велике Британије и Немачке на Балкану уочи другог светскоГ рата (1961); Италијанска економска пенетрација у Албанију од 1925. до 1939. Године (1963); Бшжанске земље и велике сшхе 19351937. Од италијанске аГресије на Етиопију доју-

А Л Е К С И Ћ Драган

А Н Г Е Л О В Петар

Гословенско-италијаискоГ пакта (1968); Tpehu Рајх и Борски рудник (1975); Став британске владе према склапању балканскоГ споразума (1934-1435) (1983): Ратни циљеви Бугарске и Централне силе 1914-1918 (1985); Балканска антанта (1934-1940) (1986). Б И БЛ И О ГРА Ф И ЈА ; Dvadeset godina ISI, 117-121: Istorija 20. veka 1-2 (1984) 247-249. ЛИТЕРАТУРА: Dvadeset godina ISI, 117; EJ 1~. 387 (T. Мнленковнћ). P.

А ЛЕКСИЋ Драган (7. новембар 1956, Алексинац). Основну школу н гимназију завршио је у Алексинцу, а студије исторнје на Филозофском факултету у Београду 1980. године. Магистрирао је 19S4. а докторирао 1997. године тезом Привреда Србије у ДруГом светском рат у на Филозофском факултету у Београду. Од фебруара 1981. запослен је у Институту за новнју исггорију Србије. А. се бавн изучавањем студентске штампе, руском емиграцијом у Краљевини Југославнји, партизанским покретом и економском проблематиком у међуратаом периоду и Другом светском рату. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Партизански odpedu у западној Србији у зиму 1941/1942. Године, (магистарски рад), Токови револуције 19 (1986) 251339: Студентска uuTuuaia у БеоГраду после 1945. Године, Зборшпс радова Универзитет у Београду 1S38-1988, Београд 1988, 953-969; Руски студенти-емиГрашпи на БеоГрадском универзитету из.неђу два светска рата, Токови 1-2 (1992) [1993] 43-59; Међународни привредни положај ЈуГоашвије пред ДруГи светски рат., Србија у модернизацијским процесима XX века, Београд 1994.123-133. БИБЛИО ГРА Ф И ЈА Spomenica INIS 19651995,85-86. Р.

АЛЕКСИ Ћ-ПЕЈКОВИ Ћ Љиљана (8. јули 1926. Куманово). Дипломирала је на Правном факултету у Београду 1950. Као стипендист САНУ пршнљена је за асистента у Исгоријском институту. Докторску дисертацију из историјских наука Став Француске преш Србији за време друГе владе кнеза Munouia и Михаила (1858—1868), одбранила је 1956. у Centre des Hautes Etudes Europeennes у Стразбуру, у Француској. Посећивала је као стипендист једногодишња предавања из области међународних односа (1956-1957) и одбранила завршпи рад La politicjuefrancaise ,,des nationalitćs" envers les Slaves du Sud pendant la crise de 1861—

1862. У Институгу je редовно стекла сва научна звања. Пензионисана је 1992. А-П. је обрађивала историју међународних односа Србије и Црне Горе у XIX и XX веку до 1918, посебно са великим западним силама Француском, Енглеском и Италијом, уклапајући спољнополитичку компоненту у шира унуграшња политичка, привредна и финансијска кретања. Ови радови засновани су највећим делом на веома обимној непознатој, или недовољно коришћеној архивској грађи, која је систематски прикупљана у нашим и страним, првенствено дипломатским, архивима у Паризу, Лондону, Риму и Бечу. А-П. је акгивно учесгвовала на бројним домаћим и међународним научним скуповима, објављујући своје радове и у страним научним часописима. З а научну сарадњу са Италијом одликована је орденом Рег le merita, Ш сгепена. В А Ж Н И ЈИ РА ДОВИ: Le capital frangais en Serbie jusqu’en 1914, у: Зборник радова Les rapports entre la France et les Slaves du Sud, Ljubljana 1984; Political and diplomatic importance o f the Balkan Wars, War and the Society in the Eastem and Central Ешоре, XVII, ВгооИуп 1986,372-384; Северна А л банија у спољнополитичким плановшш Србије и Црне Горе, Становништво словенског поријекла у Албанији, Титоград 1991, 611-642; Н ови курс у спољној политици Србије почет комХХвека, Србија у модернизацијским процесима XX века, Београд 1994, 249-260; Босна и ХерцеГовина у спољнополит ичкш i плановшш Србије, Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд 1995. БИ БЛ И О ГРА Ф И ЈА : 35 Година И И 19481983, Београд 1984,97-100. ЛИТЕРАТУРА: 35 Година И И 1948-1983, Београд 1984,97. Р.

А Н А С Г А С И ЈЕ В И Ћ Драгугин (30. јули 1877, К рагујевац-20. август 1950, Београд). Школовао се у Крагујевцу, студирао класичну филологију на Великој школи (1896-1900), а усавршавао као државни питомац у Минхену код К. Крумбахера (1902-1905). У Минхену је докторирао 1905, а 1906. постао доцент, затим ванредни професор на Филозофском факултету у Београду за грчки језик и палеографију, византијску филологију и историју (1906-1921). Основао је Семинар за византологију и увео курсеве из византијске исгорије. Учествовао је у ратовима 1912-1918. Када је 1920. основан Православни богословски факултет, изабран је за редовног професора грчког језика и византијске културе (1920-1941). Наставио је с радом и после пензионисања, пред смрт

је завештао своју библиотеку Богословском факултету. А. је био свестран истраживач чије је тежиште интересовања било у историји српско-византијских односа. Бавио се личностима које повезују византијски и српски свет (Немања, св. Сава, Јелена Драгаш), Хиландаром и Светом Гором, чије је ризнице у три маха (1906-1907,1912,1926) проучавао. У историји Византије порсд приказивања целине Царства и његове културе бавио се највише X веком, збивањима из времена Фоке, Цимискија. Веома је значајан његов рад на издавању извора, пре свега грчких (Душанове повеље. акт манастира Петре, надгробни говори за Јелену Драгаш), али и српских (српска акта Лавре, Никољски летопис) чак из каснијих периода (патријаршијска акта). Проучавао је рукописе и бележио и објављивао записе и натписе. Водио је археолошка ископавања Немањине задужбине у Куршумлији. Написао је близу 200 чланака за Народну енциклопедију СХС и обезбедио добру заступљеност и висок ниво обраде личности и појмова из византијске историје. Ти чланци су сабрани у књизи Византија и Византинци Енциклопедијски речник, прир. С. Нешић, Београд 1994 (Био-библиографски додаци понављају библиографију Љ. Никића и текстове из Богословља 1-2 (1980)). А. је био члан САН, ЈАЗУ, почасни доктор Атинског универзитета. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Ljetopis JAZU 46 (19221933) 74-76; Годишњак САН 53 (1946) 153-162; Љ. Никић, БиблиоГрафија радова ДраГутина Анастасијевића, ЗРВИ 65,6 (1960) 243-258; Богословље 39 (1980) 11-22 (Љ. Ннкић); BLZ 8, br. 314336; 11, br. 179-181; СБ 1, бр. 860-903. Ј1ИТЕРАТУРА: Н. Радојчић, ДраГутин Анастасијевић. ИЧ 3 (1951-1952) 503-515; Byzantion 22 (1952) 532-537 (G. Ostrogorsky); Сто Година ФилозофскоГ факултета, Београд 1963,248-251; А. Јевтић, Др ДраГупшн Анастасијевић, Богословље 39 (1980) 9-10; Љ. Максимовић, Развој euзантолоГије, Ушшерзитет у Београду 1838-1988, Зборник радова, Београд 1988,658-662; НЕ 1,55 (Н. Радојчић); ЕЈ 1, 96 (G. Ostrogorski); Богословље 24 (39), 1-2 (1980) 9-22.

ске академије наука. од 1961. председник Националног комнтета вгоантолога у Бугарској и заменик председника Међународиог удружења вгоантолога. Године 1971. постао је дпректор Археолошког институга и музеја Бугарске академнје наука, 1976. дописни члан Саксонске академије наука, а 1982. дописни члан Археолошког института у Западном Берлипу. На Софијском универзитету је предавао Исгорију Вгоантије, Општи курс средњовековне исторнје, Историју бажанских народа. Историју бугарске средњовековне државе и права, Формирање бугарске нације. А. је оставио за собом веома обимно н слојевито дело за које су заинтересовани историчари српског средњег века због употпуњавања слике о развоју Бугарске, и српско-бугарских односа, због извора које је открио и анализирао и. нарочито, због сгудија о богумилсгву веома значајних за проучавање дуализма на српском простору. Поред добрих библиографија коришћење његових радова олакшавају зборници његових мањих студија на бугарском и један том сгудија на сграним језицима: Les Balkans аи Моуеп age: La Bulgarie des bogomils au turcs, London 1978. Међу важнијим радовима овде се наводе само књиге. ВАЖНШИ РАДОВИ: Руси и бљлГари e историмпа, 1945; llcuiopiui на средновековната ОЂЛГарска диржава и право, 1992; БоГомилството, 1993; Визанпиш. Бнзход и залез на една loifiepiui. 1991; АГраршипе отшошешш e Северна и Средна Македошш. през XIV e., 1958; НеуГаceautp самосвзнание. БЂЛГарската народност през вековете, 1991; Визанпаш. Духовна култура, 1994; Образуване на бЂЛГарскапа народност, 1981; БилГарско средновековие - идеолоГическа мисђл и просвета, 1982; Об1цество и обтествена мисљл в средновековна Билгаршг IX-X1V e., 1979; Из средновековното ни минало дЂржава, народност и култура (Избр. сгатни). 1990; БшГаршсЂТ e средновековието. СветоГлед, идеолоГгш, душевност, Варна 1985; 11 bogomilismo (Jn'eresia medioevale bulg. Roraa, Bulzoni ed. 1979; Die Entscheimg des bulgarischen Volkes, Berlin 1980. БИБЈШОГРАФИJ A: П. И. Чолов. Бљлгарскн нсторици. Биографнчно-бнблнографски cnpaС. Ћнрковић вочник, Софил 1981, 21-24; Алманах на Софиискш! универснтет, Софил 1987, 60-69; Академнци и член-кореспондентн на БАН (19S8). Биобнблиографическн справочник, Софин 1989.12-13. АНГЕЛОВ Димитар (2. новембар 1917. Софија - 24. децембар 1996, Софија). Завршио је Р. Историјско-филолошки факултет на Софијском универзитету 1939. Спецнјалнзирао је византолошју на Минхенском универзитету (1940-1943). АНГЕЛОВ Петар (28. децембар 1951. СофнДокторску дисертацију БоГомилството вљв Византиш, одбранио је 1943. Године 1944. постао је ја). Историју u класичну фнлологију завршио је асистент на Софнјском универзитету, доцент на Софијском ушшерзитету „Св. Климент Охрид1947, а професор 1950. Од 1979. био је члан Бугарски" 1973. годнне. Докторску дисертацнју Бђлгп261

АНДРЕЈЕВИЋ Андреј АНТОНИЋ Здравко

ро-срЂПските Полшшчески отношенил През XIV в. одбранио је 1978. Боравио је на специјализацији у Риму (1977). Вашингтону-Dumbaiton Oaks Centre (1983/19S4), Минхену (1991) н Бершшу (1996). На Софијском уннверзитету од 1978. је асистент, а од 1987. доцент на предмету Средњовековна бугарска историја. Од 1995. је шеф Катедре бугарске нсторнје на Историјском факултету Софијског ушшерзитета. Предаје Исгорију средњовековне Бугарске и Бутарску средњовековну дипломатију. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Сведенил на Псевдо-Сфранцес за бЂлГарската историл, Векове 3, 17-22; Названш та „БЂлгарил " и „бЂЛГари “ в тиипулатурата на срЂбските крале от XIV в., Векове 2 (1979) 4S-54; Демографскш т облик на Град Охрид (XIII-XIV в.), Векове 5 (1981) 16-22; Гра.иотите на Стефан Душан за манастира „ Св. Никола Мрачки “ и бЂЛГароених томова серије Византијски извори за историју ЈуГославије (изд. Византолошког шсгитута САНУ: I - 1952, II 1959, III -1966, IV -1971, VI -1986), у којима се Б. повремено појављује као преводилац и аутор коментара, а увек као учитељ осгалих сарадника, без чије редакције превода читава серија не би била осгварена. БИБЈШОГРАФИЈА: Спометш,а Фрање Баршиића, Зборншс ФФ у Београду 14,1 (1979) 1-6. Љ. Максимовић

Б АТАКОВИЋ Т. Душан (23. април 1957, Београд). Основну и средњу школу завршио је у Београду, а историју сгудирао на Филозофском факултету у Београду (1977-1982). Наставио је да се усавршава на посгдипломским студијама Р. Самарџића. Магистарски сгепен стекао је радом: Дечанско питање 1903-1911 (1988). Од 1983. радио је у Историјском шсгитуту у Београду као асисгент, а од 1988. као истраживач-сарадник. У Балканолошком шсгитуту у Београду ради од 1993. у исгом звању. Докгорске студије завршио је у Паризу на Ушшерзитету Париз-Сорбона IV (1992-1996), а докторска теза му је била: Фраш/уска и стварање парламентарне демократије у Србији 1830-1914. Бави се модерном исгоријом, првенсгвено политичким темама са српског и балканског просгора и везама са Европом. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Дечанско питање, Београд 1989; Kocoeo и Метохија у српској историји, Београд 1989, коаутор; Kocoeo и Метохија у српско-арбанашким односшш, Г. МилановацПриштина 1991; The Kosovo Chronicles, Belgrade (1992); Tlie Serbs ofBosnia & Herzegovina. History and Politics, Paris 1996; La Yougoslavie. Nations. religions, ideologies, Lausanne 1994; Споменици o Koсову u Метохији (1852-1912), Београд 1988; The Great Powers, Serbia and the Albanian Question, Balcanica 22 (1991) 111-124; Serbian Govenmient and Esad-Paslia Toptani, Serbs and Albanians in the 20th сепШгу, Belgrade 1991, 57-78; La crise yougoslave: les aspects historiques, Balkan Studies 33 (1992) 275292; Le genocide dans l’Etat independant croate (1941-1991), Herodote 67, Paris 1992,70-80. P.

БАШ ИЋ Mnmraoje (13. фебруар 1868, Београд - 27. мај 1927, Београд). Б. је у Београду завр-

шио исгоријско-филолошки одсек Велике школе. Насгавничку каријеру започео је као суплент гимназије у Шапцу, а затим је више годша провео у Нишу. До 1904. био је школски надзорник у Неготину и Градшхггу, после је премештен у Београд, где је радио у разним гимназијама. Током 1925. и 1926, мада већ пензионисан, као хонорарни насгавник предавао је сгарословенски језик на Богословском факултету у Београду. За време свог боравка у Нишу, током 1896, Б. је издавао часопис Слава, поучно - забавни лисг за народ и омладину, коме је у исто време био и уредник и главни сарадник. У уводној речи овога лисга, Б. је саопштио програмску оријентацију: „Слава ће особито неговати везу са прошлошћу, тим неисцрпшш извором духа и одушевљења српског, које све сгвара“. Проучавање и популарисање прошлости бшш су главни циљ Башићевог рада. У сваком броју Славе Б. је штампао превод по једног одломка из сгарих српских биографија (св. Саве, Првовенчанога, Теодосија). Ови преводи послужили су као основ за свеобухватнији рад на превођењу сгарих српских биографија. Б. се није бавио самосталннм научним радом. Написао је неколико приказа, којп су објављивани у Прилозима за књижевносг, језик, историју и фолклор. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Из старе српске књижевностш, СКЗ, књ. 137, Београд 1911; допуњено изд. 19222 (Геца Кон); 19263; 19314; Старе српске биоГрафије, I, СКЗ, књ. 180, Београд 1924; 1930~ БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 1018; 11, br. 626-635; С Б 1, бр. 3221-3228. ЈШТЕРАТУРА: П. Стевановић, Мшишоје Башић, Прилози КШФ 7 (1927) 345-347; Е Ј 1,388 (Đ. Sp. Radojičić); Н Е 1,137 (Д. Поповпћ). Т. Суботнн-Голубовић

БЕГОВИЋ Мехмед (8. април 1904, Ласгва код Требиња - 7. октобар 1990, Београд). Гимназију је учио у Сарајеву и Мосгару. По завршетку Правног факултета у Београду (1926) добио је стнпендију за студије шерфтског права на Правном факултету у Алжиру. Докторирао је 1930, а потом је постављен за доцента Правног факултета у Београду (1932). За редовног професора постављен је 1946. Дописнп члан САНУ посгао је 1958, а редовни 1965. Био је члан АНУБпХ. Руководио је и учествовао у раду вшие одбора и института САНУ. Залагао се за осшшање Оријенталног института у Сарајеву. Поред рада на факултету, за којп је нааисао неколнко запажених уџбенжа, Б. се са великим шггересовањем бавно проучавањем исгорије права у време турске владавине на Балкану. Нарочито га је заокупљало шернјатско право. па је из те 273

БЕГОВИЋ Никола БЕЈ1ИЋ Ј. Владимир области објавио већи број чланака и важну студију Вакуфи у ЈуГославији (1963). Од 1938, на иницијативу СКА, отпочео је с изучавањем турских правних споменика тражећи и с успехом налазећи у њима трагове српског средњовековног права. У својим радовима је нарочито обрадио преузимање тер.мина и установа из Закона о рудницима, деспота Стефапа Лазаревића и њнхов утидај на турске рударске законе XV п XVI века. Посебно поље његовог шггересовања представљало је истраживање развоја и примене обпчајног права (адет) на простору Југославије у турско доба. О том раду сведочп више незаобилазних чланака. У знак признања Етнографски инстшут САНУ му је 1983. посветно 32. број свог Гласника, а Одбор за оријенталне студнје САНУ први број свог Зборника. БИБЛИОГРАФИЈА: А. Јанковић, БиблиоГрафија радова акаде.иика Мехмеда БеГовића, Гласник Етнографског института САНУ 32 (1983) 141-148: Годшпњак САНУ 83 (1976) 195203; Годгапњак САНУ 94 (1987) 387-388; Ж ивот и дела акаде.чика Мех.меда БеГовића, Зборник за оријенталне студије СА Н У 1 (1992) 10-18; СБ 1, бр. 3331-3342. ЛИТЕРАТУРА: Е Ј l 2, 541 (D. Denković); М. Беговић. Сећање на студентске дане и прве кораке у универзитетској каријери (приредио А лександар Миљковић), Гласшпс Етнографског институга САН У 32 (1983) 19-26; Ђ. Крстић, Досаdauueu научни опус академика и професора Мехмеда БеГовића, Гласшпс Етнографског инсгитута САНУ 32 (1983) 11-17; А. Миљковић, О једној мање познатој књшсевној и јавној делатности Мехмеда БеГовића између два светска рата, Гласник Етаографског пнстигута САН У 32 (1983) 33-40: Р. Лукић, Мехмед БеГовић (1904-1990), Годишњак САНУ 97 (1990) 465-466; М. Петровић, М. Младеновић, Д. Денковић, In memoriam —Мехмед БеГовић, Анали Правног факултета у Београду 38. 5 (септ. - окт. 1990) 674-678; Ж ивот и дела академика Мехмеда БеГовића, Зборник за оријепталне студије С А Н У 1 (1992) 7-10 (аутобиографија); Анали Правног факултета 1974, 5-6; Spomenica ND BiH iANUBiH 1951-1976,23-24. A. Фотић

БЕГО ВИ Ћ Никола (1. децембар 1821, Беговићи код Петриње - 20. април 1895, Карловац). Потиче из свештеничке породице. Немачку основну школу похађао је у Костајници и Суњи, средњу у Петрињи (1831-1836). Богословске науке учио је у Карловцу и Петрињи, а довршио у епископском учнлншту у Плашком (1840-1841). Након двогодишњег учитељевања у Косгајници (1842-1843). рукоположен је 1844. за ђакона, до

1847. био капелан и администратор у Вукошевцу, ђакон у Беговићима, Тремушњаку и Јошавици. Године 1847. дошао је на место пароха и катихете у Петршви, одакле је због националног рада, посебно 1848-1849, био присиљен да пређе 1858. у Перну под Петровом гором. Непоколебљив у ширењу српске националне идеје, није био поштеђен ни касније прогона и хапшења, али га је патријарх Рајачић спасио од протеривања из Крајине. Парохијску службу и веронауку обављао је од 1862. у Карловцу, где је 1867. унапређен у протонамесника. Упоредо са свештеничким позивом акгивно се укључио у политички живот: 1861-1863. био је крајишки заступник у Хрватском сабору, 18671885. представник слуњског краја на црквено-народшш саборима у Сремским Карловцима, а за време Источне кризе 1875-1878. бавио се националном пропагандом и краће време био затворен. К ао осведочени национални радник, Б. је својим књижевним делом желео да поучи, просвети и учврсти Србе у Војној крајини у осећају етничке и верске припадности, те га је тематски и просторно везао за ово подручје. У тада најзначајнијим часописима и алманасима (Србско-далматински маГазин, Позор, Обзор, Даница Илирска, Невен, Србобран, Матица...) објављивао је песме, приче, расправе, анегдоте, афоризме, историјске, лексикографске и политичке чланке. Његове књижице из црквеног наука и беседе биле су врло популарне у области Војне границе, а поред више прилога из црквене историје, огледао се и у писању синтетичког прегледа историје српске цркве. Целог свог века Б. је нарочито радио на описивању народних обичаја и бележењу усмене књижевности. Као резултат Б. етнографског рада настала је збирка српских народних песама из ЈТике и Баније, као и студија о животу и обичајима Срба на подручју Војне границе. Б. историјски и политички списи, често непоуздани и лишени критичког смисла, застарели су, док је његов етаографски опус изборио, богатством саопштеног материјала, трајну вредносг. В А Ж Е И ЈИ РАДОВИ: Библиска повесница староГа и новоГа завета и апостолска дела са описом Палестине, Карловац 1852; Православна црква у Краини, Србско-далматински магазин 25 (1866) 7-39; Повјестница Православне србске обhwie у Карловцу, Србско-далматински магазин 27 (1868) 1-39; Српске бесједе 1, 2, Београд 1870, 1880; Историја србске цркве, Нови Сад 1874, 18772; Српске народне пјесме изЛ ике и Баније, Загреб 1885; Ж ивот и обичаји Срба Граничара, Загреб 1887, Београд 19862. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: B L Z 11, br. 696-702; LPJ 1,199; СБ 1, бр. 3347-3355. Ј1ИТЕРАТУРА: Прота Н икола БеГовић, Дело 6 (1895) 162; N E 1,155-156 (R. Grujić); А. Цивидини, Пикола БеГовић, Лички зборник 4 (1939)

60-62; LPJ 1,199 (Ž. Р. Jovanović); HBL1,597-598 (D. Pavličević); EJ l 2, 542 (D. Rihtman-Auguštin); M. Матицки, СтоГодииииица етноГрафскоГ дела Николе БеГовића „Живот и обичаји Срба Граничара ", поговор књизи: Н. Беговић, Живот Срба граничара, Београд 19862, 341-362; H L 1,80. Ђ. Бубало

БЕЈ1ДИЧАНУ (BELDICEANU) Никоара (25. фебруар 1920, Букуреш т-19. децембар 1994, Грињи, Француска). Румунски историчар - османиста. Дипломирао је на Факултету за књижевност у Букурешту 1943; радио као асистент у Институту за бажанске студије (1945-1946), одакпе је послат у Истанбул на специјализацију. Ту се 1948. декларисао као политички емигрант. Од 1949. наставио је сгудије прво на Сорбони, па у Минхену, где је одбранио прву тезу (код Ф. Бабингера). Радио је у Centre National de la Recherche Scientifique (CNRS) у Паризу од 1955. до пензионисања 1986, последњу годину као директор истраживања. Код П. Лемерла одбранио је прву француску тезу Contribution а l'etude des mines d'argent de Serbie, de Bosnie et de Macedoine au XV* siecle d'apres des actes ottomans inedits (1963) и постао француски држављанин. Државни докторат стекао је на Сорбони 1973. тезом Itistitutions et economie de l'Empire ottoman. Упоредо ca радом на CNRS-y предавао je на Сорбони (1965-1991). После промене режима, боравио је 1991. као професор по позиву на Ушшерзитету у Јашију. Био је члан редакција Revue des etudes islamiques (19681975) и Turcica (1975-1991). Бавио ce претежно историјом институција и економском историјом Османског царства, првенствено на Бажану, током XV и XVI века. Своје радове је заснивао на новооткривеним османским изворима, које је успешно анализирао и приређивао. Заокупљале су га теме везане за рударство, новчани систем, законодавство, и нарочито за статус бажанских влаха. У власима на целом Баж ану (па и у Херцеговши!) под османском влашћу видео је искључиво етаичку категорију, не узимајући уогаиге у разматрање доказе о коришћењу тог термина за означавање друшгвеног статуса (сточари). Ако се та предрасуда остави по страни, али не и заборави, ипак се може рећи да су његова исграживања донела важне резултате. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску историју); La regioti de Tmiok-Morava dans les dociunents de Melvned II et Selim I, Revue des etudes roumaines 3-4 (Paris 1957) 111-129 [документ објављен и у: D. Воjanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974,28-32]; Les actes des premiers sultans conserves

dans les manuscrits turcs de la Bibliolheque Nationale a Paris, I, Acles de Mehmed II et de Bavezid II du ms. fond turc ancien 39, Paris 1960; Les actes des premiers sultans conserves dans les manuscrits turcs de la Bibliotheque Nationale a Paris, II. Reglements miniers, 1390-1512, Paris 1964 [већина докумената објављена је и у: S. Rizaj, Rudarstvo Kosova i susednih krajeva, Priština 1968]; Quatre actes de Melimed II concernant les Valaques des Balkans slaves, Siidost-Forschungen 24 (1965) 103-118 (ca I. Beldiceanu-Steinherr) [документи објављени и у: D. Bojanić. nav. delo, 12,15-16]; Code de lois coutumiers de Mehmed II. Kitab-i qavdnin-i 'orfiyye-i 'osmani, Wiesbaden 1967; Actes de Siileyman le Legislateur concemant les mines de Srebmica et Sase, Sudost-Forschungen 26 (1967) 121; Sur les Valaques des Balkan Slaves a l ’epoque ottomane (1450-1550), Revue des etudes islamiques 34 (1966) [Paris 1967] 83-132; Le vozarliq: une institution ponto-danubienne, Siidost-Foischungen 32 (1973) 7379; Recherche sur la ville otlomane au XV* siecle. Etude et actes, Paris 1973; Les Valaques de Bosnie a la fin du XVe siecle et leurs institutions, Turcica 7 (1975) 122-134; A propos d’un registre de cadastre de 1455. Biiriime, giinliik, lagator, Turcica 8 (1976) 272-278 [тумачење три термина из: Oblast Brankovića. Opšimi katastarski popis iz 1455. godine, priredili H. Hadžibegić, A. Handžić i E. Kovačević, Sarajevo 1972]; Le monde ottoman des Balkans (1402-1566). lnstituiions, societe, economie, Variorum Reprints, London 1976 [збирка објављених чланака]; Le tvnar dans l’Elat ottoman (debut KPf-debut ХУ1е siecle), Wiesbaden 1980; Unfaia document concemant Radoslav Sampias, Turcica 12 (1980) 161-168 (sa I. BeldiceanuSteinherr) [кришка чланка: V. Boškov, Jedan originalan nišan Murata I iz 1386. godine u manastim Svetog Pavla na Svetoj Gori, POF 27 (1977) [1979] 221245]; Romanii din Hetjegovina (X111-XV1), Buletinul Bibliotecii Romane 14-18 (1987/88) 83-102; Les recensements ottomans ejfectues en 1477,1519 et 1533 dans les provinces de Zvomik el d ’Herzegovine, Tureica 20 (1988) 159-171 (sa I. Beldiceanu-Steinherr et P.$. Nasturel). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: G. Veinstein, In memoriam Nicoara Beldiceanu (1920-1994), Turcica 27 (1995) 317-323 [без приказа и бројних полнгнчко-историјских написа]. ЈШТЕРАТУРА: Р.§. Nasturel, Lettre ouverte а М. Nicoara N. Beldiceanu pour son prochain l ( f anniversaire, Buletinul Bibliotecii Romane 15-19 (Freiburg i. Breisgau 1989) 97-106; G. Veinstein, In memoriam Nicoara Beldiceanu (1920-1994), Tureica 27 (1995)311-316. A. Фотић

БЕЈШЋ J. Владимир (15. август 1877. Београд -21. фебруар 1943, ?) дивизијскн генерал ЈВ

275

Б Е Љ А Н С К И Миленко БЕРИЋ Душан u писац. Завршио је гимназију у Београду, Ннжу школу Војне аквдемнје 1S98, Николајевску генералштаону академнју у Петрограду (1902-1905) и генералнггабну припрему (1906-1909). До ратова бно је на дужностнма командира чете, у оперативном одељењу Главног генералпггаба, ађуганта у команди дивизијске области и команданта батаљона. У ратовима 1912-1913. био је на дужности помоћника начелника штаба Моравске дивизије I позива и ађутант Петра Бојовића, команданта Приморског кора у Албанији. После рата био је на дужностп у Главној шспекцији. У рату 1914-1918. командовао је 12. пуком II позива (1914), потом је бно наче.шшк пггаба Браничевског одреда (1915). помоћник начелника штаба Добровољачког корпуса и начелник штаба 1. па 2. добровољачке дивизије (1916-1917), командант пешадијске подофицирске школе у Бизерти (1918). После рата био је командант III и II подофицирске школе. Од 1923. налазио се на дужностн помоћника управника Војне академије и био је наставннк Историје ратаих веш гш а. Од 17. фебруара 1927. био је командант Д рш ске дивизијске области у Ваљеву, а од 30. априла 1931. помоћник команданта 1. армијске области у Новом Саду. По сопственој молби пензионисан је 26. септембра 1936. У априлу 1941. је реактивиран и постављен за команданта позадане 7. армије (Словенија). Заробљен је од усташа и предат Немцима. К ао тешко болестан враћен је из заробљеништва 1942. Б. је био сарадник Станојевићеве Народне енциклопедије СХС са неколико десетша биографских и других прилога, сарадник Ратника, Јубиларног Годишњака Краљ евш е С Х С 1928. и др. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Војска, у. Н Е 1, 404410; Наша војска. у: Јубшарни Зборник Ж ш ота и Рада СХС 1918-1928, Београд 1928, 346-363; Ратови Српског народа у 19. и 20. веку, Београд 1937: Војвода Путник, Београд 1938. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 1156; 11, br. 804-815: С Б 1, бр. 3556-3559 ЛИТЕРАТУРА: Н Е 1,10; Илусгрована војна енциклопедија 1, Београд 1939,178; Т. С. Влаховпћ, Вшпезови Карађорђеве звезде са мачевима, Београд 1989,128. М. Бјелајац

Б Е Љ А Н С К И Миленко (5. март 1923, Сомбор - 1996, Сомбор). Н овш ар, публициста и, по власпгпгм речима, „самоуки исгоричар". Школовао се у Сомбору, где је током Другог светског рата четири пута хапшен. Ратае годш е је провео на робнји у Сомбору. Новом Саду, Суботици, Чилагу. Вацу. Комарну и у немачком концентрационом логору Дахау. Новннарством се бавио од 1948. године. У Сомбору је 1954. године основао

Сомборске новине. Објавио је више десетш а књига мањег обима, популаризације из историје Сомбора и његове околине, понекад на основу грађе сомборског архива. В А Ж НИ ЈИ РАДОВИ: Најстарији познати житељи Сомбора, Сомбор 1969; Летопис Сомбора од 1360. до 1800. Године, Сомбор \91А\Ј1етопис Сомбора од 1801-1860. Године, Сомбор 1981; Летопис Сомбора од 1861. до 1876. Године, Сомбор 1982; Градска управа у Сомбору од 1919. до 1941. Године, Сомбор 1984; Крат ак преГлед НОР-а у Сомбору, Сомбор 1988; Д вест о Година поште у Сомбору (1789-1989), Сомбор 1989; Сомборске књ 1окаре и књижари (1826-1993), Сомбор 1995. БИБЛИО ГРА Ф И ЈА : Сто књиГа и књижица Миленка БељанскоГ (Библиографија), Сомбор 1996,9-40. ЛИТЕРАТУРА: Белеш ка о аутору, стр. 43, књиге наведене под Библиографија. Б. Шимуновић

БЕ М (ВОНМ) Ленард (25. новембар 1833, Бела Ц рква - 26. децембар 1924, Бела Црква). После грађанске школе, похађао је гимназију у Сегедину, код оца изучио ковачки занат. Од 1906. бавио се самосгално економијом и трговшом. Пуговао је по земљи и иносгранству у својству занатлијског помоћника и предузетника. Већ тада је показао занимање за прошлост свога завш аја и његовог залеђа. К ао угледни грађанин два пута је биран за градоначелника Б еле Цркве. Публиковао је већи број чланака на немачком и мађарском језику. Сарађивао је у часопису Szđzadok и у другим периодичним публикацијама. Своје чланке је објављ ш ао и у дневш м политичким листовима. К ао аутодиктат наш сао је двотомну Специјалну историју Јужне УГарске, монографију Беле Цркве и монографију Панчева. Ова дела доживела су више издања. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Specialgeschichte Siidungars I, Leipzig 1861; П, Pest 1867 (на мађарском); Geschichte der Stadt Pancsowa, 1862; Geschichte der Stadt Weisskirchen, Ung. Weisskirchen 1905 (преведене и на српски). БИБЛИО ГРА Ф И ЈА : Hazonksa Kulfeld, Nr. 51, [Wien], 1867; Geneaologie der Familie Bohm, Ung. Weisskirchen 1884. M. М ш ровић

Б Е Н А Ц Алојз (20. октобар 1914, Плехан код Дервенте - 6. март 1992, Сарајево). Школовао се у Винковцима, Дервенти, Високом и Загребу, где је матурирао. Студирао је затим класичну филологију и археологију на Филозофском факултету у

Београду (дипломирао 1937). Као гимназијски професор радио је у Травнику, Врању и Мосгару. Од 1943. учествовао је у рату као борац Народноослободилачке војске. После краћег службовања у Министарству просвете БиХ прешао је у Земал>ски музеј (1947), где се посветио науци и реформисању старе и заслужне установе. Био је шеф преисторијске збирке, начелник ОдеЛзења за археологију (1957-1967), директор Земаљског музеја. Археолошка ископавања која је организовао и у којима је систематски учествовао дала су грађу за његове бројне радове са подручја преисторије Бажана. Докторирао је 1951. у Љубљани са дисертацијом: Неолитско насеље Небо и проблем бутмирске културе. Од 1953. био је хонорарни професор археологије на Филозофском факулгету у Сарајеву, од 1967. до пензионисања 1989. редовш професор историје старог века и археологије. Основао је 1962. Центар за бажанолошка испитивања и био његов директор до 1989. Његов рад су пратила бројна признања у виду одликовања, почасти и чланства у академијама. Био је члан скоро свих југословенских академија, међу осталим и ^рпске у коју је изабран 1972. Био је председшпс АНУБиХ 1977-1981. У средишту ингересовања Б. биле су неолитске културе. Обогатио је њихово познавање бројним ископавањима, анализама и компарацијама, решавао темељна питања хронологије и повезаности са етничким скушшама познатим из античких писаних извора. У другом периоду рада укључио је прелаз од неолита ка бронзаном добу и проблеме које је наметала тзв. гласиначка кулгура, све више се бавио и темама о Илирима и Протоилирима. Организовао је у Центру за бажанолошка испитивања серију међународних симпозија о Илирима из којих су проистекле значајне публикације о илирским насељима и духовној култури Илира. Б. је дао велики допринос развоју науке не само личним резултатима већ и образовањем научног подмлатка, организовањем и уређивањем периодичних публикација и колективних дела, од којих се мора издвојити петотомна Praistorija jugoslovenskih zemalja (1979-1987) у којој је био главш уредник и аутор прилога о неолиту и етаогенези бажанских племена и народа. Упоредо са главшш пољем истражпвања Б. је од самог почетка неговао и једно друго, тематски далеко од преисторнје. Бавио се изучавањем средњовековних камешк споменика заступљених у великом броју на тлу Босне и Херцеговше. Од монографије о некрополама Радимље (1950), Олова (1951), Широког Бријега (1952), до сшггетичког разматрања 1990, Б. није престајао да се бави стекцима. Премепггањем тежшпта на некрополе дао је тој спорној проблематици емпнрнјску подлогу и ослободио је уских оквира дискусије о богумилству.

БИБЛИОГРАФИЈА: Алојз Беиац - дописни члан, Годишњак САНУ 82 (1975) 181-186: А. Шкегро, БиблиоГрафија радова академика Ajiojза Eeiaifl (1948-1991), Зборник радова посвећених академику Алојзу Бенцу, пос. изд. АНУБиХ, Одељење друштвених наука 27, Сарајево 1991, 15-39. Ј1ИТЕРАТУРА: Б. Човић, Живот и дјело академика Алојза Бенца, Зборник радова посвећених академику Алојзу Бенцу, 9-14; Годншњак ЦАНУ 20 (1992) 107-112 (М. Дашић); Spomenica ND BiHiANUBiH 1951-1976,63-64; H L 1,84. C. Ћирковнћ

БЕРИЋ Берисав (12. фебруар 1874, Сенга 8. септембар 1938, Београд), свепггеник-протојереј ставрофор, политичар, црквени писац. Школовао се у Сеши, Новом Саду, Сремским Карловцима где је завршио богословију. Био је парох у Сташшшћу, Бачкој Паланци, Чуругу и Сенти. Објавио је вшпе чланака у црквешш и књижевно-историјским листовима и часописима. Најзначајнија је исгоријска студија О Србима у Сенти, Књижевш север 11 (1935) 246-277; затим Српска читаоница у Сенти, Књижевни север 11 (1935) 347-348. Године 1927. написао је и Катихизис за основне школе. Пре Првог светског рата припадао је и био један од вођа Либералне странке Полига-Десанчића у Шајкашкој. За време рата био је ингерниран у тврђави у Араду. Између два светска рата припадао је Демократској странци, заједно са Иваном Рибаром, Светозаром Прибићевићем и Љубом Давидовићем. В. Берић

БЕРИЋ Душан (7. јануар 1948, Трново, Мркоњић Град). Основну и средњу школу завршио је у Бањалуци, а дипломирао на Филозофско.м факулгету у Новом Саду, на Груш за нсторију. Окгобра 1971. уписао је специјалистичке, односно магистарске студије на Фплозофском факултету у Београду и завршио их 1974, а магисгарскп рад, под насловом Славонска војна ipamaifl у револуцији 1848-1849, одбранио 1976. године. Од јесенн 1972. до марта 1976. радпо је као архивиста у Архиву Србггје у Београду, где је завршио шестомесечни курс из архивистике. Mapra 1976. изабран за асистенга у Институту за псгорпју у Сарајеву. где је радио до апрпла 1992. Године 1990. одбрашш је докторску дисертацију, под насловом: Устанак у ХерцеГовини 1852-1862, која је објављена у издањима САНУ. На Филозофском фа-

277

БЕСАРОВИЋ Ристо БЈЕЛОВУЧИЋ Никола Звонимир ку.тгету у Новом Саду 1991. изабран је за доцента и у том звању се налази и сада. Шира област научног интересовања Б. су балканске студнје XV до XX века. с тежииггем на социјалној н политичкој историји српског народа од краја ХУШ века до уједињења 1918. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Илија Гараишнин и хрватска политика у доба револуције 1848-1849, ИЧ 23 (1976) 73-88; ПрилоГ историји социјалних кретања у Босни 1848. Године, ЈИ Ч 25-26 (19781979) 247-272; Pogled na literatum о otpont austrougankoj okupaciji 1878. u Bosni i Hercegovini. - Međunarodni naučni skup Otpor austrouganskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1979, 365—3S5; Das Osmanische Reicli und die eumpaische Revolution von 1848-1849. Eine Skizzenhafte Darstellung der Probletne, у: Ш međunarodni simpozijum za predosmanske i osmanske studije, Sarajevo, 18-22. septembar 1978, POF 28 (1980) 35-46; Проблеми опадања еконожкоГ систелш О с л ш н с к о г царства 1848-1878, И Ч 30 (1983) 369-375; Војни транспорти и њихов знанај за револуцију 18481849. у средње.м П одуш вљу, у. Пловидба Дунавом н његовим пригокама кроз векове, Београд 1983, 474—4S8: Slavonska vojna grainca и revoluciji 1848— 1849, Zagreb-Sarajevo 1984; Социјални u политички покрети у европској Турској 1848-1862. и аустријска Војна Граница, Зборник МСИ 32 (1984) 7-47; Народна интелигенција — свеиапеници и унитељи ш Велеиздајнинким процесшш у Босни и ХерцеГовини 1914-1918, Зборник М СИ 34 (1986) 51-81; Б осш и ХерцеГовиш од краја XVIII века до 1914. у шјновијој јуГословенској историоГрафији, Зборник М СИ 35 (1987) 173-200; АГрарни систе.и и продуктивност пољопривреде у ХерцеГовини — ПрилоГ проучавању социјалних претпоставки устанка 1852-1862, Зборник МСИ 38 (1988) 17-38; Усташк у ХерцеГовини 1852-1862, Београд - Нови Сад, 1994; Почетак ХерцеГовачкоГ устанка 1875. Године, Зборник за историју Босне п Херцеговине 1 (Београд 1995) 203-235; Срби у Дал.\шцији od краја XVIII века do 1914, у: Српски народ ван граница СР Југославије од краја XV века до 1914. годше, Београд 1996, 83-96. Р.

БЕСАРОВИЋ Ристо (10. фебруар 1921, Беч). Дипломирао је на Филозофском факултету на Катедри за француски језик и књижевност. Највећи дио радног вијека провео је у Музеју књижевности БиХ у Сарајеву, чији је директор био дутн низ годш т и са тога радног мјеста отишао у пеизију. Већ првом својом монографијом о српском просвјетитељу Васи Пелашћу, која је доживјела

три издања (1951,1953. и 1964), Б. је наговијестио озбиљан истраживачки рад на даљем изучавању политичке, а нарочито културне историје БиХ уз публиковање архивске грађе о томе - са посебном пажњом коју је посветио пржазивањ у културног живота у Сарајеву под аустроугарском управом. Поред солидног мјеста које је истраживачким радом обезбиједио у историјској науци, Б. ће остати запамћен и по бројним књижевним преводима са француског и енглеског је з ж а (Мороа, Д ж енс, Ж орж Санд, Иго). В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Vaso Pelagić. Život i rad, Sarajevo 1951,1964, Beograd 1953; Iz kidtume i političke istorije BiH, Sarajevo 1966; Iz kultume prošlosti BiH, Sarajevo 1987; Kultura i umjetnost u BiH pod austmugarskom upravom (građa), Sarajevo 1968; Iz kidtumog života Sarajeva pod austmugarskom upravom, Sarajevo 1974,19872. ЛИТЕРАТУРА: EJ 1,612. Ђ. Тошић

БЕШЛАГИЋ Шефик (6. април 1908, Горња Тузла - 1992, Сарајево). Завршио је Вишу педагошку школу у Загребу. У ч есн ж је Н О П -а од 1942. Обављао је дужности повјереника Среског (Окружног) Н О у Добоју и Тузли, директора гимназије у Добоју и референта Министарства просвјете БиХ. Од 1952. до 1967. био је дирекгор Завода за заштиту споменж а Б иХ и главни уреднж часописа Наше старине. Готово три деценије бавио се, као пасионираш истраживач, проучавањем средњовјековних стећака, региструјући их на подручју читаве БиХ, с посебним освртом на оне у централној и појединим областима западне Босне (Купрес и К алш овик) и источне Х ерцеговш е (Попово). У з стећке, проучавао је, знатно рјеђе, и друге надгробне спом енж е, а посебно нишане XV и XVI вијека. Оставио је трага и на пољу изучавања грбореза у некрополама и јединствених камених сголица у средњовјековној Босни. ВА Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Stećci. Kataloško-kartografski pregled, Sarajevo 1971; Stećci - kultura i umjetnost, Sarajevo 1982; Stećci centralne Bosne, Sarajevo 1967; Kupres. Srednjovjekovni nadgrobni spomenici, Sarajevo 1954; Kalinovik. Srednjovjekovni nadgmbni spomenici, Sarajevo 1962; Popovo. Srednjovjekovni nadgrobni spomenici, Sarajevo 1967; Nišani X V i XVI vijeka u BiH, Sarajevo 1978; Hrišćanski nišani u Stranama kod Prače, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 18,19 (1982) 261-270; Grborezi - srednjovjekovne nekmpole, Sarajevo 1964 (sa Đ. Baslerom); Kamene stolice srednjovjekovne BiH, ANU BiH, Djela 19, Odjeljenje društvenih nauka, 34, Sarajevo 1985.

БИБЈШОГРАФИЈА: Ariieološki leksikon BiH 1 (Sarajevo 1986) 205-206. ЛИТЕРАТУРА: E J1,615; HL1,92. Ђ. Тошић

БЕ1Ш1ИН Браико (17. октобар 1960, Кикннда). Основну школу похађао је у Зрењанину и Новом Саду (1967-1974). Средњу економску школу завршио је у Новом Саду 1979. године. Исге године уписао се на Групу за историју Филозофског факултета у Новом Саду где је јануара 1985. дшломирао. Постдипломске студије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду ушсао је 1988. Магистарски рад Немачка шпиита у Војводини 1934-1941, одбранио је јануара 1996. У звање асистенга за предмет Историја Југославије изабран је на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду (1988). Поред тога био је ангажован на предмету Методологија исгоријске науке. Од 1996. је асисгент на предмету Општа историја новог века. Од 1995. је у редакцији часописа Настава историје. Бави се изучавањем проблема везаних за Исгочно питање и немачку националну мањину у Војводини. ВАЖНШИ РАДОВИ: Ђура Јовановић у босанско-херцеГовачком устанку и српско-турским ратовшш 1875-1878, Зборник МСИ 36 (1987) 131-139; Срби из Хабсбуршке монархије учеснш!,и у босанско-херцеГовачком устанку и српско-турским ратовшш 1875-1878, Зборник о Србима у Хрватској 3 (1995) 305-370; Културно-просветни часописи Немаца у Војводини између два светска рата, Зборник МСИ 52 (1995) 155171; Landmrt - Часопис Културбунда за пољопривреду и задругарство, Зборник МСИ 53,1996. Р.

БЈЕЈ1АЈАЦ С. Mime (14. април 1955, Београд). Основну школу похађао је у Мостару, Сплиту и Загребу. Гимназију је завршио 1973, а дипломирао на Факултету политичких наука у Загребу 1977. Магистрирао је на Одељењу за исгорију Филозофског факултета у Београду 19S6. са темом Војска Краљевине СХС1918-1921 u докторирао на исгом одељењу 1992. са тезом Војска Краљевине ЈуГославије 1929-1935. У звање научног сарадника изабран је маргга 1993. Радн у Инсгитуту за новију историју Србнје од 1987. Био је на сгудијском боравку у Француској четнри пуга (1989. сгшендисга француске владе). Члан је редакције Војноисгоријског гласника (од 1991), Годишњака за друшгвену историју (од 1994), Одбора за историју XX века САНУ.

Предмет научног ннтересовања: војска на југословенском простору у XIX и XX веку; војска и дипломатија; војска у му.тгиепшчкој заједници: проблеми рата и мира на Балкану: елите у друштву. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Vojnifaktor i mogućnosti odbrcme nacionalnih teritorija 1918-1921 (1985); Istraživanje vojnog faktora u jugoslovenskoj historiografiji (1986); Vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918-1921 (1988); Стварање војске Народног eujeha СХС (1989); Savska divizija u Aprilskom ralu 1941 (1991); Vojska Kraljevine Jugoslavije 19181941 (1993); Vojska Krcdjevine SHS/Jugoslavije 1922-1935 (1994); Vojska kao faktor modemizacije (1994); L ’Influence frmpaise sur l’Annee Yougoslave entre deux guerres mondiales (1994); Мемоари apмијског Генерала БоГољуба C. Илића (1995); Женидбе официра српске и јуГословенске војске. Планирано стварање елите (1995). БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 19491989,64-65; Spomenica INIS1965-1995,77-79. ЛИГЕРАТУРА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 1949-1989, 64-65; Spomenica INIS1965-1995,77. Р.

БЈЕЈ10ВУЧИЋ Никола Звонимир (11. новембар 1882, Јањша на Пељешцу - 23. новембар 1952). Основну школу је завршио у Јањши, класичну гимназију у Дубровпику, Травнпку и Мостару. Правне науке студирао је у Загребу и Бечу, докторирао у Загребу (1907), где је апсолвирао исгорију п географију (1908-1910). Судску и адвокатску праксу обављао је у Дубровннку и Трсгу (1907-1914). Као члан Трговачко-обртничке коморе у Дубровнику био је члан Царевшског већа у Бечу. Адвокатску канцеларију имао је у Метковићу (1919-1923), Дубровнику (1923-1925): бно је судија управног суда у Дубровнику (1935-1940) и Подгорици (1940-1945). На Пељешцу се бавно јавннм радом (изградња путева, лука и школа). Изгледа да је био присталица Мајске декларацнје Југословенског клуба у Царевинском већу, којом се тражило решење југословенског гаггања у оквиру Аустроугарске монархије. Између два светска рата кандидовао се на изборима али raije био изабран. У Дубровнику је био оснивач и председннк Браће хрватског змаја, Хрватског старннарског друштва и Хрватског културног друштва „Напредак". Оснивачје неделлшка Hnaiska riječ. У историографским радовима није увек бно поуздан. Своје радове из области права, археологије, нсгорије, етнографије, као и књижевне саставе (пршоветке. песме u критике) објављивао је у разним публикацијама.

БЛАГОЈЕВИЋ Милош БОБАН Љубо ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Pjcsme s Pelješca (1910): Poinjest Poluotoka Rata (Pelješca) (1922); Crtvrui Hrvatska (1922). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 1326-1341; 11. br. 952-973. ЛИТЕРАТУРА: HE 2,264: HBL 2, 8-9; HL 1, 107. Д. Синдик

БЛА ГО ЈЕВИ Ћ Милош (17. окгобар 1930, Мшгетићево, Плаидиште). Основну школу је завршно у родном месгу. Гнмназнју је похађао у Вршцу. а Војно поморску академнју у Сшшту завршно је 1951. Октобра исге године ухапшен је због наводне делатностн по „линији И Б “ и осуђен на шест година строгог затвора. Казну је издржавао у концентрационим логорима за официре у Билећи и на Голом отоку. Казна му је смањена за две годгае, па је са Голог отока пуштен условно крајем 1955. Н а Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју, дипломирао је 1960. са средњом оценом 9.40 али због поменуте казне није му омогућено да буде биран за асистенга, шгги да се одмах упише на постдипломске студије. Радио је две годгае у осмогодишњој школи у Милетићеву, да би 1962. постао асистент Историјског института САНУ у Београду у којем је радио до 1972. Определио се да проучава нацноналну историју у средњем веку, посебно привредну и друштвену исгорију. Магистарски рад Планине и паииоаци у средњовековној Србији, одбранио је 1966, а докторску’ тезу Земљорадња у средњовековној Србији, 1970. За научног сарадника Исгоријског инсгитута изабран је 1971, а за доцента Филозофског факултета у Београду, за предмет Исгоријска географија, 1972. За ванредног професора изабран је 1977. а за редовног професора Филозофског факултета у Београду 1983. Као насгавник Филозофског факултета учесгвовао је у раду многих комисија, као члан или председник. У више сазива био је члан Савета факултета, а од 1994. и председник Савета. Школске 1994/95. изабран је за шефа Катедре за националну историју средњег века. Пензионисан је 1996. У току свог научно исграживачког рада објавио је вшпе од 50 научних радова, не рачунајући бројне прилоге у енциклопедијама, исгоријске карте, приказе и чланке у новинама. Најобимнија истраживања је извршио у обласги пољопривредне производње и аграрних односа у средњовековној Србији. Резултате до којих је дошао објавио је у студијама: Земљорад/оа у средгвовековној Србији, Планине и паиииици у средњовековној Србији, Зикон св. Симеош и св. Саве, као и у неколико ма-

њих чланака. У настојању да пгго верније прикаже сисгем обавеза и дажбина, био је упућен да се позабави проучавањем сгарих мера. Огледао се у неколико махова и на подручју дипломатике, утврдивши или исправивши датирање појединих повеља. Неколико мањих или већих прилога објавио је из исгоријске географије, посебно сиштетички: Преглед историјске Географије средњовековне Србије. Учествовао је у изради великих синтеза, као што је Историја српскоГ народа и посебних, намењених широкој читалачкој публици, као пгго су: Србија у доба Немањића, Српски народ и српске земље у средњем веку. Последњих годгаа посветио је већу пажњу доктрини српске средњовековне државности и владарској идеологији. Као резултат ових интересовања настали су радови: Студеница — манастир заштитника српске државе, О националним и државним интересима у делима Доментијана, Архиепископ Сава - вожд отачаства и др. ВА Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Средњовековни забел (1966); Планине и пашњаци у средњовековној Србији (1966); О брок и приселица (1971); Земљорадња у средњовековној Србији (1973); Тепчије у средњовековној Србији, Босни и Хрватској (1976); Закон светога Симеона и светоГа Саве (1979); Савладарство у српским землама после смрти цара Уроиш (1982); ПреГлед историјске ГеоГрафије средњовековне Србије (1983); Србија у доба Немањића (1989); Српски народ и српске земље у средњем веку (1992, коаутор); Национални и државни интерес у делшш Доментшјана. Срби изабрани народ, И Г 1-2 (1994) 15-28; Српске земље од IX до X V века, осам историјских карата зидног и атласног формата, Геокарта, Београд 1995-1997. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : Bibliografija FF и Веоgradu 1,228-231. ЈШ ТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 228. Р.

БЈ1АГОЈЕВИЋ Обрен (14. новембар 1912, Дулут, Минесота, САД). Гимназију је завршио у Никшићу 1931, а Правни факултет у Београду 1935. К ао стипендиста француске владе провео је школску 1939/40. на студијама у Паризу и докторирао, по повратку, на матичном факултету 1940, тезом Шарл Фурије. У предратној Југославији радио је у Министарсгву финансија. П о завршетку рата, у којем је активно учествовао, наставио је каријеру као помоћник савезног министра финансија, те гувернер Народне банке. Покренуо је и низ година водио часопис Финансије. Плодан научноистраживачки рад Б. је остварио као научни саветник Института за економику пољопривреде

у Београду (1956-1965). Изабран је за редовног професора Економског факултета у Нишу 1969. Од 1974. када је посгао дописни члан, Б. се активно укључио у рад САНУ, нарочиго Одељења друпггвених наука. Уредник је низа Академијиних публикација, члан Управног одбора Фонда САЕГУ за научна истраживања и Одбора ЦАНУ за економске науке. За редовног члана САНУ изабранје 1981. Иако се интересовањем, дужностима и научним резултатима афирмисао као истакнуги економиста, Б. се опробао и као историограф, о чему сведочи и успешна сарадња са Историјским инсгитугом у Подгорици, Инсгитутом за савремену исгорију у Београду и Балканолошким инсгитутом у Нишу. Његови исграживачки захвати у историји, одређени превасходним бављењем економском науком, усмерени су ка развитку економске мисли, привредној исгорији и деловању револуционарних органа власги у Црној Гори за време Другог светског рата. ВАЖНШИ РАДОВИ: Aktimost livršnog odbora ZAVNO Cme Gore i Boke и vremenu od 15. XI 1943. do 15. I I 1944. godine, VIG 18,2 (1967) 309335; Пива. Природа. Историја. ЕтноГрафија. Револуција, Посебна издања САНУ 443, Одељење друшгвених наука 69, Београд 1971; Економски моменти у сриским средњовековним споменицшш, Глас САНУ 288 (1974) 131-162; Полшшчка економија у Србији у друГој половини XIX века, Глас САНУ 294 (1975) 177-218; Hauie финансијеу периоду народноослободилачке борбе 1941-1945, Београд 1976; Економска мисао Срба у УГарској крајем XVIII и почетком XIX века, Зборник МС ДН 66 (1979) 191-211; Економска мисао у Србији до друГоГ светскоГ рата, Посебна издања САНУ 525, Одељење друштвених наука 84, Београд 1980; ЦрноГорско сељаштво између два свјетска рата, И З 34,3-4 (1981) 103-116; Економска мисао у Босни и ХерцеГовини (до ДруГоГ свјетскоГ рата), Посебна издања САНУ DCXXI, Одељење друштвених наука 102, Београд 1993. БИБЈШОГРАФИЈА: Библиографија, Годишњак САНУ 82 (1975) 170-174; 89 (1982) 283291; 95 (1988) 413-418; Споменици ИИ Ц Г 194S1988,201. Ј1ИТЕРАТУРА: Обрен БлаГојевић, дописни члан, биографија, Годишњак САНУ 82 (1975) 169-174; Обрен БлаГојевиИ, pedoeiui члан (Допуна биоГрафије и библиоГрафије у Годишњаку ЕХХХНза 1975 (1976) 169-174), Годишњак САНУ 89 (1982) 283; N. Racković, Prilozi za leksikon. 26.

рада у просвети угогсао се 1955. на сгудије иегорије Филозофског факултета у Загребу где је дипломирао 1959. Као партијски кадар неколико roдина је провео на усавршавању и раду у Институту друштвених наука у Београду (1959-1964). Докторирао је 1964. и после тога изабран је за аснстента на Филозофском факултету у Загребу. Биран је у звање доцента 1967, ванредног професора 1971, редовног професора 1975. Ванредни члан ЈАЗУ посгао је 1975. а редовни 1986.

Б. је аутор већег броја научних радова. расправа, полемика и сгручних прилога. Његова сгручна интересовања била су усмерена на изучавање исгорије Југославије и историје хрватског народа у XX веку. У својим првим научшш радовима посветио се изучавању споразума Цветковић-Мачек и политичкој делатносги Светозара Прибићевића у опозицији. Временом све више пажње посвећивао је изучавању делатности Хрватске сељачке сгранке и њеног вође В. Мачека. Последњу деценпју живота посветио је изучавању хрватске полигичке емиграције у Другом светском рату, коигроверзним темама исгорије Југославије, питању југословенских админисгративних међурепубличких граница. У радовима насталим последњих година објективни научник у личности Б. није одолео утицају дневне политике. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Držanje srbijanskih opozjcionih stranaka povodom Zagrebačkih punktacija, HZ 15 (1962) 1-40: Oko Mačekovih pregovora s grofom Ccmom, Istorija 20. veka. Zbomik radova, 6 (1964) 302-357; Iz historije odnosa V. Mačeka i dvora u vrijeme šestojanuarskog režima - Odnosi od oktroisanog Ustava do 3.9.1931, H Z 17 (1965) 47-88; Iz historije odnosa V. Mačeka i dvora u vrijeme šestojamtarskog režima - Odnosi od marseljskog atentata do petomajskili izbora, Zbomik HIS 3 (1965) 167-202; Sporazum Cvetković-Maček, Beograd 1965: Iz hislorije odnosa V. Mačeka i dvora u vrijeme šestojanuarskog reiima - Odnosi od Septembarskog ustava do Marseljskog atentata, Zbomik HIS 4 (1966) 167-238: Memorandum R. W. Seton-Watsona o prilikama u Jugoslaviji (1936), HZ 19-20 (1966-1967) 311-332; Nacrt Ustava grupe zagrebačkih inlelektualaca, Radovi FF. Odsjek za povjest 7-8 (1969) 91-146; Prilozi za biognfiju Ante Tmmbića и vrijeme šestojanuarskog režima 1929-1935, HZ 21-22 (1968-1969) 1-74; Zagrebački memorandum (1934), Zbomik HIS 7-8 (1970) 287-331: Geneza ztiačenja i odjek Zagrebačkih purtktacija. ČSP 1 (1971) 153-209; Svetozar Pribićević u opoziciji, Zagreb 1972; Maček i politika HSS 19281941. lz povjesti lirvatskog pitanja. I—П. Zagreb 1974: Iz britanske politike prema Hrvatskoj seljačkoj stranci Ђ. Бубало potkraj 1943. i početkom 1944. godine. Zbomik Zavoda za povjesne znanosti Istraživačkog centra JAZU 10 (19S0) 1-109; Hrvatska u arhivima izbjegličke vhule БОБАН Љубо (10. мај 1933, Солнн -1995, За1941-1943. Izveštaji informatora o prilikama u Hrvatгреб). После завршене учитељске школе и краћег skoj, Zagreb 1985; Hrvatska u diplomalskim izvješta281

Б О Б Р О В А Светлана БОГДАНОВИЋ Димитрије jima izbjegličke vlade 1941-1943, I-П, Zagreb 1988; Kontroivrze iz poijesti Jugoslavije. Dokumentima i polemikama o temama iz novije povjesti Jugoslavije, I III. Zagreb 1989-1990; Hrmtske granice od 1918. do 1993. godine, Zagreb 1995. Љ. Димнћ

БО БРО В А Светлана (1929) студирала је на Државном универзитету у Вороњежу, дипломирала 1951. Н а истом ушшерзитету била је аспирант на Катедри опнгге историје. Одбранила је кандидатску днсертацнју: eodanbHoe землевладение в Сербии в XII - первоп половине XIV в. (1956). Постала је доцент, затим професор на Вороњешком ушшерзнтету. Бави се средњовековном исторнјом балканскнх Словена и историјом историографије. В А Ж НИ ЈИ РАДОВИ: К вопросу об условном землевЈшдении в Сербии X1II-XTV вв., Славннскјш сборник 1 (1958); Н екот орие eonpocbi крестннского землевладенил в Сербии в XH-nepвоп половине XIV в., Вопроал нстории Славнн 1 (1963); Дечанские сокалвники, Bonpocbi истории Славлн 3 (1970); Сергеп Александрович НикиmuiL И з ucmopuu сов. славнноведенил, Bonpocbi исторш! Славнн 4 (1972): К вопросу об изучении рус. серб. рев. свлзеп 60-70-х годов XIX в. в сов. историографии, Bonpocbi истории Славнн 5 (1977). ЈШ ТЕРАТУРА: И сторики-славистм СССР. Биобиблиографпческии словарв - справочник, Москва 19S1,49 (са нзабраном библиографијом). Р.

БОВА Н Владнмир (19. децембар 1927, Јасен, општина Плужине). Оснону школу завршио је у Старом Селу код Урошевца, средњу школу у Земуну, а Вишу педагошку школу и Групу за југословенску књижевност у Скопљу. Магистрирао је 1968, а докторирао 1976. на Филолошком факултету у Београду. Био је професор учитељске школе у Призрену, затим гимназије, па економске школе у Урошевцу; асистент, предавач од 1968, ванредни професор од 1976, а редовни од 1982. на Филозофском факултету у Пришгини. Пензионнсан је 1993. Ужа специјалност: народна књижевност. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Чија је књ т а М илош С. Mtuiojeeuh у Призрену и његовој околили, Стремљења 6 (1979) 63-69: Јастребов у Призрену. Приштина 1983: П рви српски устанак у народној књижевности и традицији Срба на Косову и Метохији. у: Историјски значај српске револуције 1804. године. 1983,693-702; В ук Караџић и

његови следбеници на Косову и Метохији, Приштина 1987; Јанићије Поповић, Ж ивот Срба на Косову од 1812. до 1912. žodutie (Приредио и предговор написао), Београд 1987; О Новаку хајдуку и историји и народној песми, Књижевност и језик 2 (1988)210-218. Ј1ИТЕРАТУРА: Биобиблиографски речник учесника Међународног научног скупа Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас, Београд 1987, 13; Ко је ko и Srbiji, Beograd 1991, 53; 1995,63. и 1996,58. М. Радевић

БО ГДА Н (BOGDAN) Јоан (25. јули 1864, Брашов - 1. јуни 1919, Букурешт), румунски слависта заслужан за објављивање значајних извора за српску историју. Средње образовање стекао је у Брашову (1874—1882), а факултетске студије завршио је у Јашију (1882-1885), где је био ученик А. Ксенопола. Усавршавао се у слависгичким центрима у Бечу, Петрограду и Кракову (18871890). Постао је 1891. професор универзитета у Букурешту. Изабран је за дописног (1892), затим правог члана (1903) Румунске академије, којој је био и потпредседник (од 1910). И забран је 1914. за дописног члана СКА. Б. је био утемељитељ румунске славистике, неуморни откривач текстова које је публиковао и осветљавао њихову јужнословенску и византијску позадину. Објављивао је врло брижљиво и тачно, па су његова издања богатила изворну грађу и давала повода за коментаре и даља истраживања историчара. Проучавао је тш уле и установе словенског порекла код Румуна (кнез, војвода). В А Ж Н Ш И РА ДО В И (за српску исгорију): Un hrisovul al regelui Sirbesc $tefan Milutin, Convorbiri literare 24 (1890) 488-495 (= Scrieri alese 159164), o Светостефанској повељи; Ein Beitrag zur bulgarischen und serbischen Geschichtschreibung, AfSlPh 13 (1891) 481-543; Letopisetul de la Bistrica, Convorbiri literare 29 (1895) 753-778; Cmnice inedite atingatoare de istoria Romanilor, Bucuresti 1895 (= Scrieri alese 374-467); O poveste sirbeasca despre imparatul Traian, Arhiva 4 (1893) 321-323; Cmnicile slavo-romane din sec. XV-XVI, ed. P. Panaitescu, Bucure$ti 1959. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : Joan Bogdan Scrieri alese cum o prefaja de Emil Petrovici, edijie ingrijita, studia introductiv ji note de G. Mihaila, Bucurejti 1968, 647-661; BLZ 8, br. 1375. Ј1ИТЕРАТУРА: V. Jagić, Joan Bogdan, AfSlPh 37 (1920) 555; M. Laskaris, P. P. Panaitescu, Ioan Bogdan p studiile de istorie slava la Romani, Прилози КЈИ Ф 9 (1929) 264-265 (приказ); G. Mihaila, loan Bogdan §i Ilie Barbulescu membri corespondenti ai

Academiei sirbe, Romanoslavica 14 (1967)471-474; H E 1,209 (A. Белић); E J 1,631 (Lj. Poleksić). C. Ћирковић

БОГДАНОВ Baco (2. октобар 1902, Панчево - 9. октобар 1967, Загреб). Основну школу завршио је у Панчеву, похађао је гимназије у Панчеву, Београду и Зрењанину, где је матурирао 1920. Студије књижевноста и историје започео је у Бечу, а окончао у Београду 1924. Докгорат му је одбијен на Филозофском факултету у Београду, али га је Б. ипак објавио под називом Устшнак Срба у Војводини и мађарска револуција 1848. и 1849, Суботица 1929, а коначно је докторирао тезом Јужнословенски народи Угарске, Мађари и Аустрија у револуцији 1848-49, на Филозофском факултету у Загребу 1947. Као члан КПЈ (од 1919) развио је живу публицисгичку делатносг у синдикалним листовима и часописимаи вршио (1922-1929) различите организационе функције. У гимназијама Новог Врбаса, Зрењанина, Суботаце и Загреба предавао је историју (1923-1941) али је због припадности Комунистичкој паргији, у вшпе наврата затваран и отпушган из службе (1924,1929-1931, 1941-1945). Од јесени 1945. био је професор П класичне гимназије у Загребу, 1946-1948. научни сарадник Исгоријског архива у Загребу, а 19491957. шеф делегације СИВ-а за реализацију мировног уговора са Мађарском. Наставнички позив наставио је 1947. на загребачком Филозофском факулгету при Катедри за историју новог века народа Југославије, где је 1949. изабран за ванредног, а 1955. за редовног професора. Дописни члан ЈАЗУ постао је 1951, редовни од 1955, а у председништво је ушао 1967. Биоје близаксарадн ж М. Крлеже у оснивању Лексикографског завода и у покретању и уређивању ELZ и ЕЈ, у којима је акпшно сарађивао. Непосредно после завршетка сгудија почео се бавити историографским радом, обухватајућл брижљивим истраживањима и сталним достигнућима новију историју Срба и Хрвата, од краја ХУШ века до савремених дана. Први озбиљнији захвати, којима је расветлио многа нејасна места, тицали су се револуционарне 1848-49. Ингересовања усмерена, нарочито после рата, ка другнм проблешша историје XIX и XX века, уродила су, по обиљу новог чињеннчког матерфала и решења, значајшш делнма о развнтку политичке мисли и органнзовања у Хрватској до 1918, превирању 1903-1904, одјеку Јакобшшзма у Хрватској, истакнутим полнтичарима (А. Старчевић, Ф. Сугашо). Велико ннтересовање Б. је показао према осетљивим питањима међунационалннх односа Срба н Хрвата од половше XIX века до 1941, обраћајући посебну пажњу на узроке њиховог су-

коба. У последњим годшшш свога рада Б. се упустио и у бављење пробле.матиком Првог светског рата и 1941. у Хрватској. Сарађивао је у бројним стручним часописима (Rad JAZU. Starine. HZ, IP и др.), уређивао Zbomik HIJAZU (1954-1963). едицију Прилози новијој југословенској хисторији, зборнике радова Југословенски одбор у Лондону (1966) и Југословенски народи пред Први светски рат (1967), те бројна издања ЈАЗУ. Осим истраживачких радова Б. је објавио, често и под псеудонимима (Н. Дралић, Д. Дункић, С. Иланџић. В. Јосиповић, Н. Костин) неколико стотпна краћих чланака, есеја, фељтона, приказа, полемика и политичких написа, сабраних делимично у двема збиркама: Likovi i pokreti, Zagreb 1957. и Živa prošlost, Zagreb 1957. Б. историографски опус, иако опгерећен пренаглашеном социјалном компонеитом и сувише смелим, неретко оспораваним резултатима, попунио је, брижљивим одабнром осетљивих тема, бројне празшше у новнјој историји Срба и Хрвата. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Nacionalni i socijalni sukobi Vojvođana i Mađara 1848-1849. Zagreb 1935: Društvene i političke borbe и Hrvalskoj 1848-1849. Zagreb 1949; Staičević i stranka prava prema Srbima i prema jedinstvti južnoslovenskih naroda, Zagreb 1951; O životu i radu Frana Supila, у. F. Supilo. Politika u Hrvatskoj, Zagreb 1953; Historijski uzroci sukoba između Hrvata i Srba. Rad JAZU 311 (1957) 356-477: Historija političkih slranaka u Hrvatskoj od prvih stranačkih grupisanja do 1918, Zagreb 1958: Jakobinska zavjera Ignjata Martinovića, Zagreb 1960: Hrvatski narodni pokret 1903/4, Rad JAZU 321 (1960) 225478; 322 (1961) 5-144; Porijeklo i ciljevi šovinističkih teza o držanju Hrvata 1941, Zbomik Ш JAZU 4 (1961)5-91. БИБЈШОГРАФИЈА: Vaso Bogdanov. Ljetopis JAZU 58 (1953) 266; Bogdanovdr Vaso. Zbomik radova FF Sveučilišta u Zagrebu 2 (1954) 310; F. Bikar, Bibliografija radova Vase Bogdanova, Zadaiska revija 5 (1967) 362-364 (непотпуна); BLZ11, br. 998-1000a; СБ 1,бр. 4599-4604. ЛИТЕРАТУРА: Vaso Bogdanov, Ljetopis JAZU 58 (1953) 265-266; Lj. Doklestić, Vaso Bogdanov (1902-1967). JIČ1-4 (1967) 335-336; K. Milutinović. Naučni lik Vase Bogdanova, Zadarska revija 5 (1967) 352-362 (= Vasa Bogdanov istoričar, у: Studije iz srpske i hrvatske istorije, Novi Sad 1986,239-252); F. Čulinović, Vaso Bogdanov (1902-1967), Ljetopis JAZU 74 (1970) 357-359; LPJ 1,261-262 (K. Milutinović): HBL 2,67-68 (M. Švab) - ca бројном лигератхром; EJ 22, 15 (Lj. Doklestić); H L 1,113. Ђ. Бубало

БОГДАНОВИЋ Димитрнје (11. октобар 1930, Београд - 14. јуни 1986, Београд). После

Б О Г Д А Н О В Н Ћ Димитрије БОГЕТИЋ Драган основне школе и пет разреда гимназЈде. Б. је завршно шесторазредну богословију и Богословски факултет СПЦ у Београду (1956). Затим је уписао Правни факултет у Београду, где је н дипломирао 1961. Уписао је постдипломске студије на Групи за правну7историју. Докторирао је 1965. године на Филозофском факултету у Београду. У времену између завршетка студија на Правном факултету и одбране дисертацнје, Б. је радио као суплент у Богословији „Св. Сава“, а затим као правннк у привреди. Од 1965. радио је као библиотекар - текстолог у Археографском одељењу Народне библнотеке у Београду. Од 1968. до 1974. био је начелник Археографског одељења; 1974. је прешао на Филозофски факултет (Одељење за исторнју) у звању ванредног професора за предмет Старословенски језик са ћирилском палеографнјом: за редовног професора изабран је 1980, за дописног члана С А Н У 1978, а за редовног члана 1985. годше. Рад Б. одвфао се у неколико области. Најважннја међу њима јесте проучавање средњовековног српског рукописног наслеђа. Од почетка свога рада у Археографском одељењу Наркздне библиотеке Србије, био је укључен у Пројект описа ћирилских рукописа. Увиђајући у каквом је заосгатку' на овом пољу српска наука, разрадио је основну концепцију развоја Археографског одељења, имајући као крајњи циљ његово претварање у научноистраживачкн центар. Бавећи се проучавањем српског рукописног наслеђа добро је упознао најважније рукописне збирке како у земљи (Пећ, Дечани, Савина), тако и у иностранству (Бугарска. Русија. Румунија, Грчка). Као резултат ових истраживања израђен је већи број описа и каталога рукописа поједшшх збирки. Бављење рукописним наслеђем пробудило је код Б. интерес према лексикографији, а то га је даље одвело у област текстолошких истраживања. Текстологија је била само средство за реконструкцију историје неког књижевног или правно-историјског споменика. У области књижевне историје, значајна су његова критичка издања низа старих текстова, као и фототипска издања поједшшх рукописа; започео је и рад на критичком издавању Теодосијевих дела, али га није довршио. Почео је и систематски да истражује дела српских писаца у руској рукописној традицији. Поседујући, осим теолошких, и знања из области правних наука, Б. је радио на приређивању и издавању извора српског права (Душанов законик). Захваљујући раду на рукописима, историјским изворима разних врста, бављењу старом књижевношћу и њеним изражајним средствима, као и доброј упућености у читав низ сродних области које се неизбежно преплићу код оваквих сложених истраживања. створена је сложена и це-

ловита слика о култури средњовековне Србије. У блиској вези са овим стоји и његово интересовање за историју српске цркве у старијем периоду, а нарочито жеља да се бави проучавањем историје српског монаштва. Посебну сферу његових интересовања представљају радови посвећени рецепцији византијске богословске мисли у српској средини у XIV и XV веку. Б. је, у жељи да савременом читаоцу приближи дела старе српске књижевности, многа од њих превео на савремени језик. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ; Јован Лествичник у старој српској књижевности (1968); Законик цара Стефана Душана. Струииси и А т о н ск и рукоГшс (1975); КаталоГ ћириж ких рукописа манастира Хиландара (1978); ИсСпорија старе српске књижевноспли (1980); Најстарија служба светом Сави (1980); Законик цара Стефана Душана. КњиГа 11, Студенички, Хиландарски, Х одош ки и Бистрички рукопис (1981); Инвентар ћирилских рукописа у ЈуГославији (Х1-ХУ11 век) (1982); КњиГа о Косову (1985); ПредГовор (7—73), у: X. Г. Бек, Путеви византијске књижевности (1967); МепХод описа рукописа у АрхеоГрафском одељењу Народне библиотеке СР Србије у БеоГраду, Библиотекар 20 (1968) 361-390; Вш ант ијски књижевни канон у српским службама средњеГ века, О Србљаку, Београд 1970, 95-125; Стара српска библиотека, ЛМС 408 (1971) 405-432, 588-620; Стара српска рукописна књиГа и проблем реконструкције њених фондова, Споменица Библиотеке САНУ, Београд 1974, 37-42; Правила за криишчка издања спшрих српских писаца, Зборник МС КЈ 22, 1 (1974) 98-103; Српски рукописи у Библиотеци епархије арадске, Зборник М С К Ј 23, 1 (1975) 15-49; Нека запажања о руској редакцији ТеодосијевоГ „Житија светоГ Caee", Зборник МС К Ј 23,2 (1975) 249-255; Житије ГеорГија Кратовца, Зборник историје књижевносги САНУ 10. Стара српска књижевност, Београд 1976,203267; Инвентар рукописа манастира Caeme, у: Д. Медаковић, Манастир Савина, Београд 1978, 8996; Текстолошко изучавање правних споменика средњовековне Србије, Текстологија средњовековних јужнословенских књижевности, САНУ, Научни скупови X, Одељење језика и књижевности 2, Београд 1981,49-64. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : Годишњак 86 (1979) 365-372; 92 (1985) 397-401; Т. Суботин, БиблиоГрафија радова Димитрија БоГдановића, И Г 1-2 (1987)261-268. ЛИТЕРАТУРА: И. Грицкат, Димитрије Б огдановић 1930-1986, Археографски прилози 8 (1986) 151-154; Ј. Калић, In memoriairv Дш ипприје БоГдановић (1930-1986), И Г 1-2 (1987) 258-260;

Годишњак 93 (1986) 521-525 (М. Лесковац - М. Пантић). Т. Суботин-Голубовић

БОГДАНОВИЋ Радомир (1925, Пришгина1996, Београд), историчар и поморски официр. Као сасвим млад учествовао је у рату 1941-1945. године. После рата је завршио Војнопоморску академију и напредовао у служби до чина капетана бојног брода. Пред крај војничке каријере једно време је обављао разне дужносги у војној дипломатији. Поред осталог, био је војни изаслашпс Југославије у Великој Британији, Холандији и Индонезији. Упоредо са тим, завршио је и Филозофски факултет, Групу за исгорију. На истом факултету је касније магистрирао, а потом и докторирао. Докгорску дисертацију под насловом Букуреииси мир 1913. и Србија, одбранио је 1971. године. Од 1976. па све до пензионисања 1981. био је дирекгор Исгоријског архива града Београда. У том периоду се посебно посветио раду у Архиву и организовању архивске службе. Био је председшпс Удружења архивских радника Србије, члан Одбора САНУ за публиковање грађе о Другом светском рату, главни и одговорни уредник стручног часописа Архивист (1978-1983), члан југословенске комисије Унеска за реституцију националне архивске грађе и друго. У научносгручном раду Б. је деловао углавном на два подручја. Једно су били проблеми архивистике, организовања и побољшања архивске службе и усавршавања архивских радника. Из те области је објавио више чланака у Архивисту и Архивском прегледу. Друго подручје је било бављење научноистраживачким радом. Бавио се издавањем извора (најважније: Британска дипломатска Грађа о Косову 1837-1910, Архивски преглед 1-2 (1984) 69-85. Објавио је вшне чланака у научшш часописима, који се односе на разне проблеме из периода НОР-а, чиме се у својим истраживањима углавном и бавио. Сем тога, био је један од аутора и одговорни уредник четворотомне монографије БеоГрад у рату и револуцији 1941-1945, Београд 1984. Ј. Веселиновић

БОГДАНОВНЋ Симеон (Сшшша) (2. фебруар 1833, Воркапић на Банији - 29. октобар 1909, Загреб). Био је официр у аустријској војсци и нсторичсГр који се бавио српском средњовековном историјом. Револуција 1848. затекла га је као средњошколца у Раковцу код Карловца. Одатле је отшнао у војску и учесгвовао у гушењу буне у

Мађарској. После тога остао је у аустријској војсци, службујући у Италнји, Ердељу, Чешкој и Аусгрији. Последње године службе провео је у Осјеку и у чину пуковника пензионисан 1892. а онда до смрти живео у Загребу. Иако је цео век провео у аусгријској војсци, Б. није заборавио, већ је неговао свој језшс и националну исгорију. Познавао се и са Вуком Караџићем коме је усгупио збирку пословица са Баније. На бављење исгоријом подсгакло га је родољубље, а такви су му сви објављени радови (публиковао их је под псеудонином Синиша). Писао их је и на основу извора, али се ослањао и на народну традицију. Радо је прибегавао рацноналистичким тумачењима и поукама. Основна тежња му је била да својим радовима популарише средњовековну српску исгорију. Зато они немају исграживачки и критички карактер. У сгвари, Б. је био противник критичке школе у српској историографији и присталица романтичара и бранилаца народне траднције. Са тих позиција је и учесгвовао у полемикама са Иларионом Руварцем и Љубомиром Ковачевићем, а на сграни Панте Срећковића. Већлну својих радова штампао је у Летшпису Матице српске. Важнији од њих су: Порекло Стевана Немање и прве Године његове владе (ЛМС, књ. 142); Неколико ријечи о тасту Немањину бану Борићу (књ. 151); Ратови Стевана Немање с Византинцима и Дубровчанима (књ. 177, 178). О изворној вредносги народне традиције полемисао је са Руварцем у Стражилову за 1888,454 и Јавору за 1889,504. Осим тога написао је једну популарну Историју Срба која није објавЈвена у целини. Штампанн су само поједини фрагментн у Србобрану и Бранику. Судећи по њима mtje имала значаја ни у времену кад је насгала. Б. је осим исгоријскнх тексгова писао и политичко-полемичке чланке, а осгавио је иза себе п мемоарске белешке. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 1389-1391:11 br. 1029-1036. Ј1ИТЕРАТУРА: НЕ 1,210 (Н. Радојчић); ЕЈ 22 ,24 (С. Ћирковић). А. Веселиновић

БОГЕТИЋ Драган (24. јануар 1953, Београд). Основну шксшу и гимназију завршпо је у Beoipaду. Дипломпрао је на Међународном с.меру Факултета политичких наука 1976. у Београду. На истом факулгету магистрирао је 1982. и докторирао 1988. тезом Корени југословенскоГ oupede.'beња за несврстаност. Од 1983. запослен је у Институту за савремену историју, где u данас ради у звању научног сарадника. Боравио је на студијском истраживању у Лондону. Члан је Редакције часописа Istorija 20. veka.

2S5

Б О Г Е Т И Ћ Љ убинка БОЖ И Ћ Иван

Сарадник је Савезног министарства иностраних послова у приређ1шању грађе за Плаву едицију. Б. се бави истражнвањем југословенске послератие днпломатске историје, посебно проблематнком везаном за односе Југославије са Западом. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Nastauak i razvoj роkreta nesvrslaiiosti, коаутор O. Богетић (1981); # ronika nesvrstanosti. коаутор O. Богетић (1982); Koreui i deteniiinante jugoslouenskog opredeljenja za nesvrstauost (1990). БИБЛИОГРАФИЈА: Bibliograjija radova naučnih i stručnih radnika ISl, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 249: Bibliografija izdauja I S I 1984-1994, Istorija20.veka 2 (1994)223. ЛИТЕРАТУРА: Dvadesetpet godina I S I 1958— 1983. Istorija 20. veka 1-2 (1984) 249. P.

БО ГЕ ТИ Ћ Љубинка (19. новембар 1920, Пирот). Основну школу и гимназију завршшха је у Пироту, а дипломирала на Правном факултету у Београду 1947. Н а овом факултету положила је усмени докгорандски испит (римско право, оппгга и национална правна историја и општа економска историја) 1960. године. Докторирала је на истом факултету 1962. тезом: Колективна земљиииш својина у Ц рној Гори у XIX и почетосом XX века. Непосредно после рата службовала је у Председншитву владе ФНРЈ и Министарству спољне трговпне. Од 1961. била је предавач, затим професор на Вишој школи друпггвенополитичких наука. Маја 1968. изабрана је за доцента на Високој школи политичких наука, затим за ванредног. потом редовног професора Факултета политичких наука. На овом факултету вршила је функције продекана за наставу. Предавала је новију политичку историју, а на Правном факултету у Новом Саду и Београду историју државе и права. Сарађивала је у француским, грчким и руckilm научннм часописима, а у земљи са Матицом српско.м, часописом СоциолоГија, ЈуГословенским историјским часописом и др. Основна су јој два подручја исграживања: обичајно право балканских народа и историја грађанских и радничких политичких странака и политичких институција. ВАЖ НИ ЈИ РАДОВИ: Комунице у Црној Гори у XIX и почеСпком X X века, Титоград 1966; Conummautes foncieres chez les peuples balkaniques au XIX' siecle, Actes du IIe congres intemational des etudes du Sud-Est europeen, Tome II, Histoire, Athčnes 1972,550-558: Les survivances des rapports tribaux arcliaiques panni les peuples yougoslaves dans

lepasse et aujourd’hui, Recherche Intemational 90, Paris 1977, 149-162; П олит ичка историја јуГословенских народа (до 1914), Београд 1970; Новија политичка историја јуГословенских народа до 1912, Београд 1971,19752 (коаутор М. Ђорђевић), 19773; Борба Комунистичке партије ЈуГославије против фашизма, „Фашизам и неофашизам", Зборник радова, Центар за међународне сгудије ФПН, Београд 1977,27-61; П рилози за савремену политичку историју, Београд 1981,107-179 (коаутори С. Живанов и Ж. Гудац); Историја и пракса СКЈ, Београд 1984 (коаутор Д. Ђуровић); Присаједињење војвођанских радикала Радикалној странци Србије, Зборник М С И 2 (1970) 123-140; Идејне u полтпичке позш!,ије Јаше Томића о националном питању пред први светски рат, Зборник М СИ 5 (1972) 168-180. БИБЈШ О ГРА Ф И ЈА: Ф акултет политичких наука 1968. до 1980, Београд 1980,132-133. Ј1ИТЕРАТУРА: Ф акултет полит ичких наука 1968. до 1980, Београд 1980,131.

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Како је у Босни укинута работа и уведеш iTipehuna 1848. Године (1950); Стање раје у Босни и ХерцеГовини пред устанак 1875-1878 (1950); Почетак устанка Луке ВукаловиИа (1852-1853) (1952); Атентат Богдаш Жерајаћа 1910 (1954); Д али јемшшстар Калајзабранио своју „Историју Срба" на подручју Босне и Херцеговине (1955); Афера „ Барут мирише" 1908 (1966); Изнимне мјере у Босни и ХерцеГовини у ш ју 1913 (1955); Сарајевски атентат - стеноГрами са процеса завјереницима (1954); Сарајевски аппентат. - писма и саоГаитења (1965); Писменост у Босни и ХерцеГовини од поjaee словенске писмености у IX вијеку до краја ауст.ро-уГарске владавине у Босни и ХерцеГовшш 1918. Године (1975). БИБЈТИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 1398-1415; 11, br. 1041-1048; С Б 1, бр. 47764781. ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 22, 18 (ћир.); Б. Маџар, Војислав БоГићевић (1896-1981), ГАДАР БиХ 22 (1982) 315-316; Р. Бесаровић, Проф. Војислав БоГићевић, ГодишњакДИ БиХ 31-33 (1982) 315-317.

Р. 3. Антонић

Б О Г И Ћ Е В И Ћ Војислав (17. април 1896, Прњавор - 31. децембар 1981, Сарајево). Још као гимназијалац пришао је национално-револуционарној организацији „Млада Босна“ и био њен одани члан. З а учешће у Сарајевском атентату хапшен је и затваран. Н акон окончања рата и изласка из затвора завршио је учитељску школу, а затим Филозофски факултет у Београду. Између два рата најдуже се задржао на дужности управника ђачког дома у Тузли. Био је и члан Главног одбора Просвјете и велики њен акгивиста. Неуморно је радио на ширењу књиге у народу преко Просвјетиних библиотека и разним конкретним акцијама за описмењавање становништва. Као резервни официр Југословенске војске и као Србин, био је заробљен и интерниран у логор у Немачку. Због илегалног рада у официрском логору, премепгген је у концентрациони логор, из кога се вратио тек после ослобођења земље. Н еко време је радио као професор средњих школа у Тузли, а затим је премешген у Сарајево за редовног професора Више педагошке школе на којој је предавао историју. Краће време био је директор Музеја града Сарајева, а затим дужи период директор Архива Народне Републике Босне и Херцеговине. Управо на дужности директора Архива дошле су до пуног изражаја његове велике истраживачке и стваралачке могућности. Б. се претежно бавио историјом Босне и Херцеговине у XIX и XX веку. Посебно привлачна тема био му је Сарајевски атентат и период окупационе власти Аустроугарске у Босни и Херцеговини.

БОДРОЖИЋ Милица (9. јануар 1938, Владишровац, АП Војводина). Основну школу завршила је у Качареву, учитељску у Београду, Филозофски факултет у Београду (1961), а Ш степен Филозофског факултета - Историја социјалистичке револуције са магистарским радом ЈуГословенска национална странка до краја 1933, у Београду 1964, док је докторску дисергацију Странке шестојануарске диктатуре од 19311941. Године, одбрашша у Новом Саду 1988. После завршетка постдипломских студија (1965), запослила се у Музеју револуције народа и народности Југославије у коме и сада ради. Бави се социјалним групама у НОР-у. У Музеју је радила на радничком покрету до 1918. године и држала збирку ордена, медаља, филателије и нумизматике. ВАЖНШИ РАДОВИ: Образовање ЈуГословенске радикално-селмчке демократије (XII 1931-VII1933); Почеци ЈуГословенске националне странке, И Г2-3 (1964); Грађанске странкеу Србији 1941-1945, Токови револуције 8, Београд 1972; Радничка класа источне Србије у ослободилачком рату и социјалиспшчкој револуцији, Развитак 3 (1977), 4-5 (1977) н 6 (1977); ИнтелиГенција БеоГрада у НОБ и социјалистичкој револуцији 1941-1944, Токови револуције 18 (1984); ИнтелиГенција са тереш ОК КПЈ Ваљева у ослободилачком рату и револуцији 1941-1944, Гласник МИА Ваљево 17 (1982); Борба ССДП за слободу и јачањерадничке штамПе до 1914. Године, Врањски гласник 19 (1986) и више мањих прилога о

радницима и интелигенцији југа Србије у Лесковачком зборшку Народног музеја Лесковца и у Нишком зборнику. Р.

БОЖИЋ Иван (23. април 1915, Макарска 20. август 1977, Београд). Рано детињство је провео у Прчању, а школовао се у Дубровнику, где је 1934. завршио класичну гимназију. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду (1934-1938). Био је библиотекар, затим од 1940. асистент на Катедри за општу исгорцју средњег века и помоћне историјске науке. У послератнпм годинама је радио на Филозофском факултету као предавач, а кад је 1951. докторирао дисергаШ1Јом: Дубровник и Турска у XIV и XV веку (објављена као књига 1952) пзабран је за доцента, касније за ванредног па за редовног професора. Радио је годину дана (1953/54) у Паризу као лектор држећи на уштерзитету курсеве о језпку и култури Јужних Словена. Годину дана је каснпје провео у Венецији истражујући у архивама и библиотекама. Био је декан Филозофског факултета у Београду, председник Савеза исгоричара Србије и Југославнје, уредник часописа и организатор бројних публпкација и научних скупова. Изабран је за редовног члана Црногорске академије наука и умјетносга и за догшсног члана Српске академнје наука и уметности. Б. је својим обимним делом ствараним у току четпри деценије у вшне праваца унапредио српску псториографију у другој половшш XX века. У првом периоду рада био је заокушБен темама из унутрашње историје Дубровника и односа балканских држава према Турцима у време њихових великих освајања. Тематику је заокружио цитираном дисертацијом о Дубровкику и Турској, мада се поједшшм шггањпма из тога комплекса враћао и у каснијим годинама. Друго поље на коме је Б. истрајно и сисгематски радио чшшли су аграрни односн. Почео је са целином српске државе у књизи: Доходак иррски. Поводом 198. члаш ДуишновоГ законика (1956), затим расправама о племенигој бацггани (Коњ добри и оружје, 1956). параспору (1956), а касније се сузно на обласга Зете и северне Албаније. Значајне новине је унео не само захваљујући млетачкој архивској грађи, него и захваљујући друкчијем репертоару посгављених пигања заснованом на савременој социјалној исторнји. Значајне продоре је Б. начинио у проучавању катуна, племена. ситног племства у поједшшм жупама (Паппровићи, Пољица) и у плашгаским обласгима у залеђу прпморских градова. Знатан део студагја о аграрним и друшгвеним односима сабран је и прештампан у постхумно објављеној књизи: Нечирно Поморје XV века (1979).

БОЈАНИЋ (ШОПОВА. ЛУКАЧ) Душанка БОЈОВИЋ Јован Као н др\ти историчари љегове генерације и Б. је резултате најрадије саопштавао у облику расправе. Врло је успешан био у писању општих прегледа н учествовао је у изради већине колектнвних дела почев од Историје народа ЈуГославије (1953), преко Историје Југославије (1972, 1974.1984) до Историје српског народа (II, 1982). Највећн подвиг и по обиму и по количинн новина представља његов део друге књиге Историје Црне Горе (II/2, 1970). у којој је период 1386-1496. Писао је уџбенике за основне и средње школе и на тај начин помогао да се подигне шшо наставе нсторнје. Историја хуманизма у прпморским градовима била је омиљена тема Б. у току читавог живота: писао је студије о Ксенофону Филелфу и Филнпу де Диверсису. чији је Опис Дубровшпса превео на наш језик. адаптирао је дубровачке комедиографе и помагао да изађу на позорницу. Б. је био веома предан наставничком раду, помогао је развој младих научних радника, унапредио наставу помоћних историјских наука. Велики утицај на студенте су вршнла његова умножена предавања из днпломатике и хронологије. БИБЛИОГРАФ ИЈА: Иван А. Божић, објављени радови. Годншњак САНУ 83 (1976) 256-273; И Г 1-2 (1978) 213-217 (М. Спремић); М. Спремић, БиблиоГрафија професора др Ивана Божића, Зборник ФФ у Београду (Споменица Ивана Божића) 15,1 (1985) 1-9. ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, Иван Божић, Годишњак САН У 84 (1977) 510-511; М. Спремић, Иван Божић (1915-1977), И Г 1-2 (1978) 213-217; Немирно Поморје XV века, Београд 1979, VII-XI, 413-415 (Зетско Поморје у делу Ивана Божића, Белешке о писцу - С. Ћирковић); Е Ј 22, 387 (S. Cirković). С. Ћирковић

БОЈАНИЋ (ШОПОВА, ЛУКАЧ) Душанка (17. децембар 1927, Бањалука). Гимназију је учила у Тузли, Загребу и Београду. Н а Филозофском факу.тгету у Београду дипломирала је оријенталну филологију (1950). Пре него пгго је докторирала. радњла је као асистент у Оријенталном инстит\ту у Сарајеву (1950-1952), Фолклорном инстит\ту у Скопљу (1952-1953), Институту за националну историју у Скопљу (1953-1955) и као лектор за турски језик на Фплозофском факултету у Скопљу (1955-1961). На истом факултету, на Катедри за историју, докторирала је 1961. тезом Карпошев покрет и извори за њеГово изучавање (необјављено). Вративши се у Београд, прво је кратко сарађивала у Војном музеју (1962), а потом је прешла у Историјски институт САНУ где је провела највећи део свог радног века (19631У91). Истовремено. на Филолошком факултету у

Београду - Одсек за оријенталну филологију, повремено је држала курсеве о исламској цивилизацији и османској палеографији и дипломатици (1969-1975). Премда се посветила проучавању XV и XVI века, њени чланци су важни за целокупно раздобље историје Срба под турском влашћу. П ре свега због интересовања за турске инсгитуције и термине. Покушавала је да сагледа њихово прожимање са затеченим српским средњовековним усгановама. Као велики познавалац османске дипломатике. определила се за издавање грађе, увек праћено подробним коментарима. Дуги рад на турским пописним дефтерима усмерио ју је ка проучавању српског села, влаха-сточара, законских прописа и дажбина. Проучавање историје допуњавала је широким интересовањима за (народну) поезију, етнологију и културне утицаје. Свесна огромних проблема у стварању младих стручњ ака-проучавалаца историје српског народа под турском влашћу, велики део свог времена несебично посвећује њиховом ванинсгитуционалном образовању и усмеравању. ВА Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Македонија во XVI и XVII век. Документи od ирриГрадските архиви (1557-1645), Скопје 1955; Jedan rani kanun za vlahe smederevskog sandžaka, Vesnik Vojnog muzeja 11—12 (1966) 146-160; Д ве Године историје БосанскоГ крајииапа (1479. и 1480) - према И бн Кемалу, POF 14-15 (1964-1965) [1969] 33-50; НеГопшнска крајина у време турске владавине - на основу извора из X V и X V I века, ГЕМ 31-32 (1969) 65-109; Власи у северној Србији и њихови први кануни, И Ч 18 (1971) 255-269; Ustanak Karpoša 1689. godine, Vesnik Vojnog muzeja 17 (1971) 81-122; ФраГменти збирноГ пописа видинскоГ санџака из 1466. Године, Мешовита грађа 2 (1973) 5-78; ФраГменти опширноГ пописа видинског санџака из 1478-81. Год, Мешовита грађа 2 (1973) 79-192; Turski zakoni i zakonski propisi iz X V i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974; Видин u Buдинскилт санджак през 15-16 век. Документи от архивите на Ц артрад и Анкара, Софин 1975; Мустај Челебија, писар ЦарскоГ дивана и дубровачке књиГе диванскоГ архива (ПрилоГ османској дипломатици), POF 22-23 (1972-1973) [1976] 6181; De la nature el de l'origine de l'ispendje, Wiener Zeitschrift fiir die Kunde des Moigenlandes 68 (1976) 2-30; Зајечар u Црна Река у време турске владавине (XV-XVIII век), ГЕМ 42 (1978) 23-77; Turske vojne zastave и cetinjskim muzejima, Beograd-Cetinje 1981; Јадар у XVI u XVII веку, Јадар у прошлости, Лозница 1985,77-191; Пожаревац у XVI веку и Бали-беГ Јахјапашић, И Ч 32 (1985) 49-77; Крупањ и Рађевина у XVI и XVII веку, Рађевина у прошлости, Београд 1986,131-184. БИ БЛ И О ГРА Ф И ЈА : 35 Година И И 19481983, 102-104; Ј. Šamić, Bibliograpliie des travaux

turcologiques yougoslaves, I, Turcica 16 (Paris 1984) 211-277. A. Фотић

БОЈОВИЋ Бошко (21. новембар 1948, Београд). Основно и средње образовање стекао је у школама у Београду, Сомбору и Паризу. Студирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Београду и дипломирао 1981. По завршетку студија започео је архивска истраживања у париским архивима и Националној библиотеци и наставио са стручним усавршавањем. Магистарски рад је одбранио на Универзитету Париз I (Пантеон-Сорбона) 1985. Следеће године је изабран за сараднжа Балканолошког инсгитута САНУ у Београду. Архивски рад проширио је на светогорске манастире и Дубровник. Докгорску дисертацију: Stefan Nemanja - Saint Simeon et l’ideologie de l ’Etat dans les hagio-biographies dynastiques du Moyen-Age serbe. Une Vita dynastique medio-serbe inedite -V ied e Saint Simeon - Stefan Neinanja - par Nikon le Hierosolymitain. Etude historique et philologique, одбрашго je у Паризу на већ споменутом универзитету. Хабилитацију за самостално руковођење научним истраживањима сгекао је 1994. на Ecole des hautes etudes en sciences sociales у Паризу. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: L'ideologie monarchique dans les hagio-biographies dynastiques du Moyen-Age serbe (Roma 1994); Dubmvnik et les Ottomans 1, II (1430-1472) и (1473-1476) (1987, 1992): Житије светоГа Симеона Немање од Никона Јерусаламца (Београд 1987); Генеза косовске идејеу првим посткосовским хаГиоГрафско-историјским списима. ОГлед из историје идеја српскоГ средњеГ века (Београд-Diiseldorf 1991). Поред тога објавио је више мањих радова у којима се саопштавају резултати проучавања владарске идеологије. Р.

БОЈОВИЋ Злата (24. децембар 1939, Београд). Школовала се у Београду. После завршене гимназије студирала је на Групи за југословенску и светску књижевносг на Филозофском (потом Филолошком) факултету у Београду (1959-1963); постдипломске студије завршила је 1965, одбранивши магистарски рад са темом Барокни песник Никола Бунић. Од 1966. до 1969. била је асистент у Институту за књижевност; 1969/70. боравила је шест месеци на студијском усавршавању у Венецији. Исге годше изабрана је за асистента на Фнлолошком факултету за предмет Књижевносг од ренесансе до рационализма. Докторску тезу Ба-

рокни песник Петар Каиавеловић, одбрашша је 1976: у звање доцента изабрана је 1977. ванредног професора 1983, редовног професора 1988. Од 1987. до 1989. била је продекан Филолошког факултета. а од 1991. до 1995. управник Катедре за српску књижевносг са јужнословенским књижевностима. Засновала је и предаје од 1994. и предмет Уводујужнословенске књижевне студије. Члан је уредништва ПрилоГа за књижевност, језик, историју и фолклор-, од 1992. је главни и одговорни уредник часописа Књ^окевност и језик. Члан је управе Међународног славпстичког центра. Основна обласг књижевноисгоријског рада 3. Б. је књижевносг у доба хуманизма и ренесансе и барока у Дубровнику и Далмацији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Џиво Гундулић „краљ илирске поезије ", Београд 1990; Рукописна збирка корчуланских почасница, Расковник 15 (1989) 57-58,59-80; Зачеци дубровачке ренесансне поетике, Зборшпс у часг В. Ђурића 1992.119-128; Maepo Ветрановић, Поезија и дра.че, Београд 1994. БИБЛИОГРАФИЈА: Др Злата Бојовић, Анали Филолоижог факултета Београд 13 (1979) 33-35:17 (1986) 33-36; 19 (1992) 570-589. ЈГИТЕРАТУРА: С. Стипчевић. Злата Бојовић, Барокни песник П. Канавеловић, Зборник МС КЈ 29,3 (1981) 541-543: Б. Летић, О песнику и њеГовом добу, Израз 26, 5-6 (1982) 515-517; М. Kmeta, Zlala Bojović, Bamkni pesnik P. Kanavelović, Canadian Slavonic Papers 25,2 (1983) 353: Б. Ђорђевић, Maepo Ветрановић, Поезија и драме, Књижевна нсгорпја 27,97 (1995) 435437. Р.

БОЈОВИЋ Јован (15. октобар 1934. Градина - Шаранци код Жабљака - 12. децембар 1995. Београд). Основну школу завршио је 1947. године у Брајковачи. а гимназију је похађао у Пљевљима, Никшићу и Бијелом Пољу. Групу за историју завршио је на Филозофском факултету у Београду 1960. Пре завршетка сгудија предавао је историју и латински језик у пљева.љској гпмназији. Крајем 1960. изабран је за асистента у Историјском инсппугу СР Црне Горе у Тигограду. Школске 1967/68. стажирао је на катедрама за историју Јужних п Западшк Словена Московског и Лењинградског универзигета. Докторску дисертацију Напредни омладински покрет у Црној Гори 1918-1941. Године. одбранио је на Филозофском факултету’у Београду. У Историјском ннституту поступно је стшао научна звања од асистента до научног саветника (1981). Предавао је историју државе и права на Правном факултету у Титограду (1979-1983). Био је по познву професор на Наставничком факу.тге2S9

Б О Љ Е В И Ћ -В У Л Е К О В И Ћ Војислав БОРОЦКИ Василије - Венијамин ту у Никшићу (19S0—1982). За директора Историјског института у Титограду биран је у три мандата (1979-1992). Као стипендиста француске владе Б. је провео две школске годш е на Сорбони, прикупљајући грађу за тему Односи Црне Горе и Француске за време Прво! светског рата. Ова тема је 1980. прихваћена на Сорбони за државни докторат. Законик књаза Данила била је тема докторске дисертацнје коју је Б. одбранио на Савезном Правном институту у Москви. Б. је био уредник Историјских записа и члан редакције више историјских зборника са научних скупова, као и председник Редакције за историју Црне Горе. Б. је изучавао прошлост Црне Горе од друге половше XVIII века до најновијег доба, али већи део истраживачких радова посветио је радннчком покрету, Н ОБ-у и првим послератним годшама у Црној Гори. Претежно се бавио политичком исторнјом, а запажени су његови радови пз историје права. У страним архнвима и библиотекама сакупљао је грађу о односима Црне Горе са Руадом и Француском. Прерана смрт га је спречила да доврши започете пројекге. В А Ж НИ ЈИ РАДОВИ: Напредни омладински покрет у Црној Гори 1918-1941. Године (1976); Извори за историју радничкоГ покрета и револуције у Црној Гори 1918-1945. Године (1971); Покрајинска конференција К П Ј за Црну Гору 1940. Године (1980); Казивања Н иколе Ковачевића — СтароГ (1981); Законик књаза Данила (1982); Писана дјелатност К П Ј у Црној Гори 1919-1926 (1983); ПодГоричка скутитина 1918 (1989); ИзбјеГлице из Албаније у Ц рну Гору 1991. Године (1991); Љетопис манастира Пива (1992); Усвајање текста ОпштеГ њмовинскоГ законика за Књажевину Црну Гору 1888 (1992); Записници cjedmaifl Владе Народне Републике Црне Горе 1945-1951. Године (1994). БИБЛИОГРАФИЈА: БиблиоГрафски ejecник, Цетиње 1987,261-281 (Д. Мартшовић); Споменица И И Ц Г 1948-1988, 91—110; М. Јокнић, Искре Пљеваљске Гимназије, Пљевља 1994,28. Ј1ИТЕРАТУРА: Билт ен ЛексикоГрафскоГ завода Црне Горе, Титоград 1984,57; N. Racković, Prilozi za leksikon, 28; Споменица И И Ц Г 19481988. 89-90: М. Јокнић, Искре Пљеваљске Гимназије, Пљевља 1994,27-28; Политика, 19. фебруар 1996 (С. Терзић).

факултету у Загребу (1952). Ратне године провео је као борац НОП-а. Ради настављања школовања демобилисан је 1945. годш е. Радни век провео је у которској гимназији. Пензионисан је 1978. З а председника Которске секције Друштва историчара Црне Горе изабран је 1967, а за председника Друштва историчара Црне Горе 1984. Одговорни је уредник повремене публикације Зборника Которске секције Друпггва историчара Црне Горе. У првом броју Зборника објавио је монографију о которској гимназији. Б-В. је писао о развоју поморског школства на Црногорском приморју и о основној школи у Бољевићима. Показао је шггересовање за истакнуте личности црногорске прошлости. О њима је писао и стихове. Црмничко племе Бољевићи у прош лост и Црне Горе, његово је животно дело. В А Ж Н Ш И РАДОВИ: Основна ш кола Бољевићи 1853-1953 (1966); Споменици, улице и трГови Града Котора (1968); Бар и њеГово подручје кроз историју и споменике култ уре (1971); Устанци на Граншци Ц рне Горе 1861. Године (1971); Гимназија „ Стефан М ит ров Љубииш " у Котору (1973); Caea БоГданов Пламенац црноГорски дипломапш епохе Петра I (1980); ТраГом кнеза (деспота) Стефана Ш тиљановића (1985); Жена и њено право на развод брака у старој Црној Гори (1985); Андрија Злшјевић и њеГов Црквени љетопис (1985); Ц рмничко племе Бољевићи у прошлости Црне Горе, Подгорица 1995. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : В. Вичевић, Био-библиоГрафија Војислава Бољевића-Вулековића, Зборник КС Д И Ц Г 3 (1985) 85-91. ЈШ ТЕРАТУРА: В. Вичевић, Био-библиоГрафија Војислава Бољевића-Вулековића, Зборник К С ДИ Ц Г 3 (1985) 81-84; N. Racković, Prilozi za leksikon, 29. P. Михаљчић

Р. Михаљчић

БОРКОВИЋ Милан (8. новембар 1923, Љубомир, Требиње). Насељен је 1929. годш е као колониста у Грболе код Урошевца. Основну школу је завршио у Талш овцу код Урошевца, малу матуру у П риш тиш 1951, учитељску школу у Призрену 1954, а Филозофски ф акултет - Група за историју, у Скопљу 1958. Докгорирао је 1968. на Филозофском факултету у П ринггш и тезом С КО Ј и омладински покрет у Србији 1941-1945.

БО Љ Е В И Ћ -В У Л Е К О В И Ћ Војислав (27. март 1923, Бољевићи, Црмница). Основну школу похађао је у родном месту и на Цетињу. Нижу гимназију завршио је у Бару, а вишу на Цетињу (1947). Дипломирао је историју на Филозофском

Учествовао је у Н ОР-у 1941-1945, а од 1945. до 1961. бавио се политичким и педагошким радом. Од 1961. радио је као истраживач у Заводу за обраду и прикупљање докумената о развоју радш ч ко г покрета у Србији, а од 1965. у Институту за историју радш чког покрета Србије, где је остао све до пензиошсања.

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: СКОЈ и омладшкки покрет у Србији 1941-1945 (1970); Оснивачки конГрес КП Србије (1972); Чукарица - Раднички покрет и НОБ (1972, група аутора); Комунистичка партија ЈуГославије у Србији 1941-1945 (1974); Србија у рату и револуцији 1941-1945 (1976, група аутора); Savet komesara МИсиш Aćimovića (1978); Kvislinška uprava u Srbiji u 11 polovini 1941. godine (1978); Kontrarevolucija u Srbiji (Kvislinška uprava 1941-1944) (1979); Источ1ш Србија у рату и револуцији 1941-1945 (1981); Милан Недић (1985). БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничкоГ покретш Србије 19491989,25,27,28,30,42,43,70,71,72; Spomenica INIS 1965-1995,98-101. ЈШТЕРАТУРА: Споменшџ Института за историју радничкоГ покрета Србије 1949-1989, 25,27,28,30,42,43,70,71,72; Spomenica INIS19651995,98 Р.

БОРОВСКИ (BOROVSZKY) Шаму (25. октобар 1860, Каравуково - 24. април 1912, Будимпешта). Мађарски историчар, дописни члан Мађарске академије наука од 1899, заслужан за организацију и учешће у писању монографија о жупанијама и градовима Угарске краљевине крајем XIX века. Коаутор или уредник у четири књиге те колекције, он је нашсао и двотомну историју Чанадске жупаније: Csandd varmegye tdrtenete 1715-ig /-//, Budapest 1896-1897 (историја Чанадске жупаније од 1715. године). Српске историје тиче се монографија о породици Јакшића и њеном властелшству: А nagylaki uradalom tortenete, Eitekezesek MTA a tort. tud. korebol 18 (1900) (историја нађлачког властелинства), приступна беседа Б. у Мађарској академији. ЈШТЕРАТУРА: МТА Emlekbeszedek 16 (1913) (некролог Ј. Карачоњија); I. Szinnyei, Маgyar Irok 1,1259-1260; ЕЈ 2 (1982) 86. Р.

БОРО ЗА Н Ђорђе (20. април 1947, Боково код Цетиња). Основну школу и шмназију завршио је на Цетињу, а на Филозофском факултету у Београду дшшомирао је 1972. годше на Групи за општу и националну историју. По завршетку постдипломских студија магистрирао је на теми Црна Гора и Дубровник у вријеме Шћепана МалоГ 1767-1774 (1976). На Фипозофском факултету у Београду одбранио је докторску дпсертацију ,фелика Албанија“-поријекло, udejeи пракса (1993).

Бави се проучавањем и истраживањем тема из области Источног питања у XIX и XX веку. У Једанаестој београдској и Филолошкој гимназији предавао је историју, а у Инсппугу за новинарство био уредник часописа Информисање у пракси и Новшшрство. Радио је у Савезном секретаријату за иностране послове а затим као уредник едиција за шостранство и часописа Questions actuelles du socialisme у НИРО „Комунист". Сада ради у Институгу за савремену исторнју у Београду. Објавио је више чланака, студија, есеја, приказа и осврга из области просветнопедагошког рада, новшарства, дипломатске историје и историографије XX века. Поред дисертације објавлзене 1995. годше и монографија о црногорско-дубровачким односима половшом XVIII века и 125-годишњице Друге београдске - Филолошке гимназије, међу важније радове спадају они о југословенско-албанским односима у XX веку: Питање „Велике Албаније" у јуГословенско-албанским односилш (1995); Kocoeo и Метохија у концептима „ Велике Албаније " (у штампи); ЈуГославија и Албанија-смисао ратноГ искуства 1941-1945 (у штампи); Сецесионистичка побуна на Косову и Метохији 1944-1945 (1995); „ Велика Албанија " поријекло, идеје и пракса (1995); ЈуГославија и Албанија - прва поратна искуства (1996); Ратне операције на фронту прелш Албанији и у Македонији током априлскоГ рата 1941 (1996). Р.

БОРОЦКИ Василије - Венијачин (1801, Кулпш -12. новембар 1883, Мала Ремета). Основну школу је завршио у родном месту а учителлку у Сомбору (1923). Био је учитељ неколико годша у Кулшшу. После смрги своје супруге закалуђерно се и боравио у Шаренграду, Ердуту и Пешти. У старијим годашама је жшео у разним фрушкогорским манастприма Б. је објавио велж број нашса о разнпм питањима из области школства, педагогије. фплологије, народне и црквене историје. Његови нагагсп, углавном популарно приказшачког карактера, шташани су већим делом у Летопису Матице српске (1834,1839,1846-1848,1856), пешганском МаГазину (1838-1839), Сербском народном листу (1838, 1846-1847), Војвођанки (1851), Школском листу (1861), Србском дневнику (1863-1864) и Јужној пчели (1851). Сакупљао је старше, гагсац је исторпјских и дидактичких радова. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Збирка из разни како црквени тако и светски повестнш{а I—П, Нови Сад 1879. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8. br. 1596-1601: 11, br. 1150-1162; СБ 2, бр. 5193-5194.

291

БОРХ ГРА В (BORCHGRAVE) Емил ЛИТЕРАТУРА: LPJ 1,295: ЛМС К Ј 1 (1953) и 4-5 (1956-1957): А., Б. В. В, Школски лнст 16,3 (1884) 48 (некролог); Ц. М., Подлистак. Један наш заслужни стари књижевник, Српски дневник 16 (1864) 2. Н. Лемајић

БОРХ ГРА В (BORCHGRAVE) Емил (27. децембар 1S37, Ган - 1 . август 1917, Брисел). Пореклом из племићке породице (барони Де Борхграв), после основног и средњег образовања студирао је нсторију. Као исторнчар се бавио првенствено колонијама Валонаца у Немачкој и односима Белгије и Царства. Југонсточној Европи се приближио настављајући истраживања према Угарској и Трансилванији: Essai historique sur les colonies belges qui s 'etablirent en Hongrie et en Transylvanie pendant les X le, XUe et XIIIe siecles (1871). Био je у дипломатској служби, међу осталим местима и у Београду, Царшраду и Бечу. Био је пријатељски повезан са Стојаном Новаковићем и његовом породицом. Веза са CpoitjoM долази до израза и у његовом научном интересовању: La Serbie administrative, economique et convnerciale (1883), и у његовом главном делу: L ’empereur Etieime Douchan et la Peninsule balkanique au XTVlne siecle, Bulletin de l’Academie rovale Belgique, troisieme serie L УШ, n° 8,1884. Садржајна и критичка расправа ослоњена на дело Флоринског о Душану, објављено 1882, и на визангијске изворе била је преведена на српскп, али је остала слабо запажена: Српски цар Стеван Душан и Балканско Полуострво у XIV веку od Емила de Борхграв члана кр. белгијске Акаде.мије. Са француског превео Д. Јеврић, парох Јаменски. Митровица 1886 (књижица малог формата од 72 стране). Студију је парафразирао упуштајући се у оппгга разматрања Стојан Бошковић: L'enipereur Etiemie Douchan de Serbie et la Peninsule balkanique au XJVine siecle, etude critique, Revue Intemationale 3 (1886) IX, X, tome, 3-92. Б. je био члан и вишегодишњи председник Белгијске акаде.мије, од 1885. члан СУД, а од 1892. почасни члан СКА. БИБЛИОГРАФИЈА: Annuaire de Г Academie Royale de Belgique 1915-1919, Bruxelles 1919,311. ЛИТЕРАТУРА: NE 1, 252 (M. Ibrovac); Hrv. E. 3 (J. Mitrović). C. Ћирковић

БО С И Ћ P. Милован (31. август 1927, Лопаш, Пожега). Основну школу завршио је у Прилипцу а гимназију у Чачку. У току Другог светског рата није похађао школу. Матурирао је 1950. Две године похађао је Високу новинарску дипломатску

БОШКОВИЋ Ђурђе школу, а по њеном укидању уписао се на Филозофски факултет, Група за историју, где је дипломирао 1957. године. Н а истом факултету магистрирао је 1965. са темом Комунистичка партија Југославије на парламентарним изборима 11.12.1938. Године. Докторску тезу Извори за историју Комуниспсичке партије ЈуГославије 1919-1941, одбранио је 1982. године. Као професор историје радио је две године (1957-1959) у Прилипцу (Пожега), а од 1959. до 1965. био је прш равник асистент и научни сарадник у Инстшугу за историју радничког покрета Југославије. Од 1965. па до пензионисања 1990. био је руководилац Историјског архива Ц К Савеза комуниста Југославије. Г отово читав радни век провео је на истраживању, прикупљању, изучавању и публиковању историјских извора с посебним нагласком на историји радничког и комунистичког покрета. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: И звори за историју Комунистичке партије Југославије 1919-1941, Београд 1984; Комунистичка партија ЈуГослаeuje у парламентарним изборшш 11. децембра 1938, Историја радничког покрета, Зборник радова, Београд 1965, књ. 2, 297—358; Акт ивност и Комунистичке партије ЈуГославије на стварању јединствене радничке партије 1935. Године, Историја радничког покрета, Зборник радова, Београд 1966, књ. 3,127-170; Процес обнављања орГанизација К П Ј у западној Србији и Злат иборска конференција К П Ј за Србију 1934. Године, Ужички зборник 1 (1972) 179-192; И збори за народне посланике 11.12.1938. у ужичком и чачанском крају, Ужички зборник 4 (1975) 207-234; Оружани устанак у Србији 1941 - период Ужичке републике и совјетска средства информисања, Ужички зборник 7 (1978) 177-186; Архивска Грађа друштвено полит ичких орГанизација, Архивски преглед 2 (1969) 11-32; А рхивски извори за историју Савеза комуниста ЈуГославије, Архивски преглед 2 (1969) 33-48; Сређивање, обрада и публиковање мемоарске Грађе, Приручник из архивистике, Загреб 1980. Р.

БОШКОВИЋ Бранко (16. фебруар 1930, село Крушевац, Пећ). Учитељску школу завршио је 1949. године у Бањалуци, а као ванредни студент завршио је групу за географију и историју на Вишој педагошкој школи у Скопљу (1953-1956). Историју је студирао на Филозофском факултету у Скопљу (1957-1960). Докгорску дисертацију Народноослободилачка борба у Ибарском базену (косовско-мтпровачки и студенички срез), од-

бранио је 1965. на Филозофском факултету у Београду. Б. је прво запослење добио у селу Факовићу код Сребренице. Радио је као наставник у основној школи у Обилићу, школи ученика у привреди у истом месту и Косовској Митровици. Од 1960. до 1967. био је секретар-саветник за културу и науку Покрајине Косова и Метохије. За доцента Филозофског факултета у Пришгини изабран је 1967, где је радио до 1974, када је због политичке делатносги ухапшен и осуђен на 13 година сгрогогзатвора. Б. се поново запослио почетком 1991. у Инсгигуту за исгорију у Пришгини, а 1992. на Филозофском факултету у Приштини изабран је у звање ванредног, а затим редовног професора. Пензионисан је 1996. године. Б. се бави новијом историјом Косова и Метохије. Изучава раднички и синдикални покрет, социјална питања, страни капитал, миграције сгановнишгва. Највећи број радова посветио је НОП-у. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Формирање Косметског ударног батшљона и његова дјелатност на подручју Андријевице 1944. Године, ИЗ 2 (1956) 320-329; Раднички покрет. и народноослободилачка борба у оГаитшни лепосавићкој, Зборник ФФ у Пришгини, 5-А (1969) 377-422; Народноослободилачка борба у Ибарском базену (косовко-митровачки и студенички срез), Приштина 1968; Образовање и делатност. КПЈ на подручју Косовске Mimpoeiui,e до 1941. Године, Токови револуције 4 (1969) 363-400; Сарадња на линији народноослободилачкоГ покрета између Kocoea и Метохије и Црне Горе 1941-1945. Године, ИЗ 1-2 (1971) 329-350; Подружшце Уједињеног радничког савеза синдиката и ЈуГословенскоГрадничкоГ савеза у Копаоничко-ибарским рудницима и Косовској Митровшцц Зборник ФФ у Пришгини 8А (1971) 205-218; Насељеници на Косову и Метохији (1918-1941) и њихов проГон са посебним освртом на босанско-херцеГовачке насељенике, у: Миграције и Босна и Херцеговина, Сарајево 1990, 411-439, 608-615; Насељавање Врачана у Метохији, њихов проГон и раст^ур, у: Становшшггво словенског поријекла у Албанији, Титоград 1991, 459-498; Социјални и поседовни односи на косовско-метохијском селу и њихово разрешавање 1918-1941. Године, Космет 1 (1991) 157-186; ПроГон шсељеника и Срба мештшна са Kocoea и Метохије 1941-1944. Године, Зборник ФФ у Приштини 23-24 (1995) 383-414.

Београду, где је 1928. године и дипломирао на Техничком факулгету, на одсеку архитектуре. Од 1930. до 1939. радио је као кусгос у Народном музеју. За доценга Техничког факултета био је изабран 1939, за ванредног професора 1946, за редовног 1950. године. Управник Археолошког институга САНУ посгао је 1954. Истакао се као педагошки радник окупљајући сгуденте заинтересоване за исграживачки и конзерваторски рад. Као управник Археолошког инсппуга и уредник чаcomica Старинар окупљао је угледне археологе и исгоричаре уметаосги, подсгичући рад и у областима које су имале традицију у Србији, али и у онима које је тек требало афирмисати. У време његовог руковођења Инсппугом успостанљена је сарадња и размена публикација са одговарајућим усгановама у земљи и у свету.

Основно опредељење Б. била је српска средњовековна архитектура. Знатан део његове научне делатаосги бно је у прво време усмерен на проучавање и обраду непознатих шш мало познатих споменика средњовековне архитекгуре. Резултате својих научних исграживања објављивао је у периодичним публикацијама, у облику извештаја и бележака са путовања. У науци се такође предсгавио као један од аутора монографије о Манасији. Уочи Другог светског рата изашла је из пггампе велика монографија Дечани, у којој је Б. исцрпно представио архитектуру и скулптуру тог знамешгтог споменика. После рата Б. је насгавио теренско проучавање дела српске средњовековне архнгектуре. Припремио је и објавио монографије о Градцу (са С. Ненадовићем), о Велућу, о бенедикганском манасгиру Ce. Марије на Ратцу код Бара (са В. Кораћем). У оквиру Археолошког инсгнтута остварио је замисао о евидентирању, проучавању и публиковању споменика културе на подручју Србије. Уз његово учешће и под његовим уредшшггвом објављене су две књиге под насловом Археолошки споменици и налазишта у Србији. После дугих и сложешк исгражнвања са екипом сараднпка, публиковао је монографију о Старом Бару. Б. је знатао унапредио сазнања о српској средњовековној архитектури. Упоредо са проучавањем очуваних дела српске архитектуре залазио је у теме које се односе на ар.китектуру суседних подручја, као н на старију и византијску архитектуру. Његови најобимнијн тексгови нз те обласги објављени су у вишетомној руској ОШитој историји архитектуре. Из тог насгојања написана је и књига Архитектура средњеГ века, објав-тена као универзигетски уџбеник. Р. Б. је унапредио науку подједнако модерним, критичким прпступом проучавашгм спомешшнма и обимом рада. Проучавајући архитектуру објавио је такође и своје налазе и опажања о средњоБОШКОВИЋ Ђурђе (11. април 1904, Беовековном зидном сликарству н о натаисима. град -29. новембар 1990, Београд). Школовао се у 293

БОШКОВИЋ Стојан БУГАРСКИ Стеван Б. је такође радно на заштнтн културних добара, непоередно и у својству саветннка или члаиа екепертских група илн комисија. БИБЛИОГРАФИЈА: Ђ. Бошковнћ, Лрхитектура средњеГ века (19673); Старинар н. с. 20 (1969) IX-XVIII; Свеске ДИУС 20-21 (1989-1990) 82-91: BLZ 8, br. 1626-1633; 11, br. 1211; С Б 2, бр. 5284-5318. ЛИТЕРАТУРА: Е Ш 1.464 (S. Petković); ЕЈ 2, 154-155 (В. Kojić): LEJ 1,179 (В. Jovanović); Г. Милошевић. Ђурђе БошковиИ, Свеске ДИУС 20-21 (1989-1990) 79-82; А. Стојановнћ, Ђурђе Бошкоeuh. Гласник Друштва конзерватора Cp6iije 15 (1991) 251-254; Б. Јовановнћ, Ђурђе Бошковић, Старинар н. с. 42-43 (1992-1993) 225-226. М. Шупут

БОШКОВИЋ Стојан (1833, Свилајнац - 21. фебруар 1908. Београд). Школовао се у Београду. Након завршене гнмназије, студирао је права и филозофију на Лицеју. Каријеру, која је у великој мери била условљена либералским политичким опредељењем. Б. је започео као професор (1853) н днректор (од 1857) гимназије у Шаицу. И з Шапца је прешао у Београд, најпре за професора гимназггје, а 1859-1860. био је уредник званичних Србских новина. Прогона либерала за време Михајлове владавше ннје остао поштеђен ни Б. плативши своје полшичко уверење премешгањем из престоннце, хапшењем и краткотрајном емиграцијом. Од 1868, када је посгављен за секретара Министарства шостраних дела па све до 1903, када је коначно пензионисан, Б. је оставио видан траг у полшицн као министар просвете - у Каљевићевом (1875) и Ристићевом (1879) кабинету, члан Државног савета (1890) и дипломата. Н а Великој школи је предавао опиггу историју 1874. и 1877-1879, као редовни, а 1883-1887, као хонорарrai професор. И ако је ову дужност испуњавао крајње нередовно, Б. долазак на Велику школу, као и делатност на месту министра просвете, од изузетног је значаја за подизање нивоа наставе, тим пре што је историјско образовање студената у Србији током већег дела друге половше XIX века лежало на. крајње нестручном, Панти Срећковнћу. Био је члан Српског ученог друштва, односно Српске краљевске академије. Б. се огледао у разним гранама књижевног рада - белетристици, публицистици, историји и политичкој књижевности. И поред завидних способности које је показао, Б. историографски допринос остао је, услед слабог здравља и заузетости политиком. далеко иза могућности. Претежно се бавио општом историјом, показујући изузетан смисао за синтезу и популарно ппсане уџбенике, али ннје занемарио ни истраживачки рад. Своју

широко замишљену и популарно писану Историју света за народ и ш колу (1 1866. и П 1872) успео је да доведе само до епохе крсташких ратова. У исту групу радова, и по тематици и по квалитету, спадају: уџбеник из опште историје за више разреда средњих школа (1883), Слике из времена реформације (1877. и 1886) и А нт икрист или цар Нерон (1882) - исцргаа студија о политичком и социјалном стању Рима у I веку н. е. Његови чланци и расправе, политичке и историјске садржине, мотивисани, често, политичком пропагандом, одисали су општим полемичким тоном. Сабрани су, највећим делом, у збирци За просвету и слободу (1882). Националној историји Б. је посветио мало пажње, а једина важнија студија из ове области је, на француском писана, расправа о цару Душану (Фиренца 1886). Бавећи се многостраним књижевним радом, Б. није пропуиггао да нагласи своје политичке и културне концепције, те се његов научни опус намеће више као сведок времена у којем је настао, него својим темељним достигнућима. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : С Б 2, бр. 5394-5406; BLZ 8, br. 1639-1641; 11, br. 1220; Е Ј 2, 159 (Lj. Aleksić); M. Иванић, Н екролог Стојану Бошковићу, Годишњица Н Ч 28 (1909) 313-321. Ј1ИТЕРАТУРА: В. Јовановић, Спгојан Бошковић, СКГ 20 (1908) 422—435; М. Иванић, Некролог Стојану Бош ковићу, Годишњица Н Ч 28 (1909) 305-322; NE 1, 271 (N. Radojčić); Е Ј 2, 159 (Lj. Aleksić); B. Крестић, Катедра историјских наука, Сто година Филозофског факултета, Београд 1963, 211-262; Наставник 19, 3-4 (1908) 166168 (М. Ј. Ђорђевић); В. Ђорђевић, Реч на опелу, Српска застава 4 (1908) 26,1-2. Ђ. Бубало

БРАЈОВИЋ В. Петар (29. јуни 1915, Ријека Црнојевића - 1 9 . новембар 1991, Београд). После гимназије завршио је Војну академију и Пилотску школу (1940). Учесник је априлског рата (1941), затим је вршио командне дужности у партизанској војсци. Био је најпре командант партизанског одреда у Метохији, потом заменик команданта Оперативног пггаба за Косово и Метохију, па командант 1. македонско-косовске бригаде, командант дшизије и најзад једног од три корпуса Народноослободилачке војске који су изгонили немачку окупациону војску из Македоније (1944). Након рата је завршио Вишу војну академију, био на пггабним дужностима, као и наставник Више војне академије. Био је начелник Војноисторијског института (1965-1967) и сгални члан Редакције Војне енциклопедије (1-Х). Објавио је више историографских чланака о разним темама из војне историје.

Његово најзначајније дело је књига енциклопедијског обима, намењена најширем читалаштву, ЈуГославија у ДруГом светском рату (1970). Ј1ИТЕРАТУРА: VE 1 (19702) 789; Vojni leksikon, Beograd 1981, 810; N. Racković, Prilozi za leksikon, 33; EJ 2,175 (E Tuđman). M. Терзић

БРАНКОВИЋ Слободан (25. октобар 1946, Бобовиште, Алексинац). После гимназије завршио је Војну академију у Београду, а псггом Факултет политичких наука у Загребу. Радећи у Војноисторијском инстигуту у Београду од 1975, образујући се и студирајући специјалистички полигичку и војну историју, магистрирао је и докторирао на Факултету политичких наука у Београду, на теми Слободне територије у Другом светском рату. Руководио је дугорочним пројектима о личностима и народима у историји и У потрази за новом парадиГмом шуке. За то време прикупљао је значајне изворе домаћег и страног порекла и објавио вшпе радова, мањи број и на страним језицима. Као главни уредник ВојноисторијскоГ Гласшиса обновио је концепт и садржај гласила, наглашено критички у новоуведеним рубрикама за теорију и филозофију исторцје, методологију и тему сваког посебног броја. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Из оквира пројекта о променама светског поретка и њиховог рефлектовања на југословенски простор објавио је више радова: Kraj istorije i Noui svetski poredak, VIG 1-2 (1993) 173-207, a припрема за иггампу синтезу Ноeu поредак и ЈуГославија у XX веку, Слободне територије у НОР-у - основа нове ЈуГославије, Београд 1984; Les aspects strategiques du territoire libere en 1943. Questions actuelles du socialisme 12, 1983; Drugi svetski rat i Jugoslavija, pogledi s kraja veka i milenijuma, VIG 1 (1995) 23— 53; Istraživanje tamne strane istorije: Zločrni, genocid, holokaust, VIG 1-2 (1994)217-241. P.

БРАУН Максимшшјан (1903, Санкт Петербург - ?, Гетинген). Учно је руску гимназију у Санкт Петербургу, али су школовање прекинула збивања 1918-1920. Наставио је школовање у немачкој гимназији у Дорпату (Јурјев) где је матурирао 1921. Почео је да се формира као уметник, студирао је (1921-1924) у Лајпцигу Академију графичкнх уметности, наставио да се усавршава (1924-1926) на високој уметничкој школи у Шарлотенбургу (БерлЈш). Тек после тога се посветио угашерзнтетским студијама славистике на Уни-

верзитету у Лајпцигу. где је био ученик Рајнхолда Траутмана. Ту је докгорирао и постао 1932. доцент за словенску филологију. Од 1936. његов рад је везан за Универзитет у Гетингену, где је редовrai професор од 1949. до пензионисања 1968. Б. се у традицијама немачке славистике бавио проблемима језика, књижевностн и историје. Док је темама језика везан за руски, у књижевности се преко епске поезије и проблема односа песншптва и стварности везао за јужнословенску, првенствено српску историју. Хабилитациони рад је био посвећен културној еманципацији и европеизацији муслимана Босне и Херцеговине. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (са гледшша српске историје): Die Anfange der Europaisierung im Kunstschriftum der moslimischen Slaven in Bosnien und Herzegcnvina, Leipzig 1934; Zur Frage des Heldenliedes bei den Serbokroaten, Beitrage zur Geschichte der deutschen Sprache und Literatur 59 (1935) 261-288 (прештампано у Wege der Foischung 1978): ,Kosovo". Die Schlacht auf dem Amselfelde in geschichtlicher und epischer Uberiieferung, Leipzig 1937; Zum Themenbestand des serbokroatischen Heldenliedes. Beitrage zur Geschichte der deutschen Sprache und Literatur 64 (1940) 83-123; Tiirkenherrschaft und Tiirkenkampfbei den Balkanslacven, Die Welt als Geschichte 6 (1940) 124-139; Die Slmven aufdem Balkan bis zur Befreiung von der tiirkischen Herrschaft. Leipzig 19432; Lebensbeschreibung des Despoten Stefan Lazarević von Konstantin dem Philosophen, in Auszug herausgegeben und iibeisetzt von M. B„ Wiesbaden - ’S Gravenhage 1956; Aus der heldischen Wiridichkeit des 16. Jalirhunderts, Siidost-Foischungen 17 (1958) 7-15; Историческал депствителвноспњ e кжнославлнскоп народноп зпическоп поззии, Известии АН СССР ОЛЛ17 (1958) 527-533; Ројат „stilizaciје “ и narodnoj epici, Treći kongres folklorista Jugoslavije, Cetinje 1958; Колтозшџш героических шродHbLXпесен. Ha материале сербо-хорватского зпоса, Руссгаш фолБКЛор 5 (1960) 157-166; The Problem of „Moral Concepts“ in Serbian Traditional Epic poetry, Joumal of Folklore Institute 1 (1964) 82-91. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Schriftenverzeichnis Maximilian Braun, Die Welt der Slaven. Halbjahresschrift Шг Slavistik 18 (1973) 5-10, наставак у: Slavisches Spektrum. Festschrift fiir Maximilian Braun zum 80. Geburtstag, ed. R. Lauer - B. Schultze, Wesbađen 19S3,535-536. ЛИТЕРАТУРА: K. H. Pollok. МахапШап Braun zum 70. Geburtstag, Die Welt der Slaven. Halbjahresschrift fur Slavistik 18 (1973) 1-3. P.

БУГАРСКИ Стеван (25. септембар 1939. Српскп Семаргон, Румунпја). Основну школу и српску гимназију (1953-1956) завршио је у родном

295

БУЛАТОВИЋ Радомир ВАНИЧЕК (VANIĆEK) Фрањо месту. На Педагошком инстнтуту у Букурешту завршно је (1956-1958) славистику, а Машински факултет Политехничког инстшуга (сада ТехШ1чки унпверзитет) у Темишвару (1956-1971). Пре тога (1964). завршио је течај за бравара. Радио је као хоиорарни наставншс 1963, затим као неквачнфиковани радннк (1963/64), а потом као квалификовани бравар (1964-1970). Од 1971, па до одласка у пензију (1991) радио је као маипшски техничар. односно машински шисењер. Због политичког „вербалног деликта" осуђен је 1958. на шест годша поправног затвора, 10 годш а губитка грађанскнх права и конфисковање имовине. У затвору је провео од 1958. до 1962. годше. Живи и ради у Темишвару. Основна научна преокупација Б. јесте: духовност и култура Срба на територији данашње Румуније. демографски преглед Срба на Tepirropiijn данашње Румуније и фолклор Срба на територији данашње Румуније. ВАЖ НИ ЈИ РАДОВИ: П о Семартону кроз простор и epesie, Букурешт 1982; Оно ш то се памти, Букурешт 1983; Кад Мориш потене кроз перо (са Љ. Степановом), Букуреигг 1991; Годишњице СрпскоГ Семартшна, Српски Семаргон 1994: Српско правоашвље у Румунији, Темшивар - Београд - Нови Сад 1995. Са румунског је превео дело Ђорђа Бранковића: Хроника Словена Илирика, Горње М езијеиД оњ е Мезије, Нови Сад 1994. Сакуиио је и приредио (са С. Марковом): Бећарац, Букурепгг 1982. и Сватовац, Букуреигг 1983. Приредио је за објављивање следећа дела: Најава. Букурешт 1984: Дневник Саве Текелије, Нови Сад 1992, Темишвар 19932; Спомен на проф. Мирјану БуГарски (аутор А. Биндер Бугарски), Темишвар 1994; Српско школство у Румунији (према рукопису Д. Сабљића), Темишвар 1996. С. Милеуснић

БУЛАТОВИЋ Радомир (15. март 1935, Доње Љшово код К олашша). Основну школу завршио је у родном месту, гимназију похађао у Колашину, Никшлћу. Словенској Бистрици и Книну, а завршио у Сарајеву (1954). Исгорију је студирао на Филозофском факултету у Сарајеву (1954-1958). Усавршавао се затим на Факултету политичких наука где је магистрирао са темом из социологије. Радио је као професор и директор школе за физичку културу у Сарајеву (1959-1970). Од 1971. радио је у Заводу за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Босне и Херцеговше. У то време почиње да објављује радове на теме из делокрута своје установе. Н а Филозофском факултету у Београду одбранио је 1983. године дисертацију о привреди на ослобођеним територијама у време Друтог светског рата. Био је приснљен да

1992. напусти Сарајево и да се склони на Цетиње, где је постао директор Народног музеја Црне Горе. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Народна привреда Босне и ХерцеГовине у ослободилачком рат у 1941-1945 (1984); Партизански дјечји домови у Босни и ХерцеГовини 1941-1943 (са Д. Никићем 1986); Титов борбени пут. са посебшш освртом на објекте у којима је боравио и радио I (19411943), II (1943-1945) (1988); Концентрациони лоГор Јасеновац - историјско-социолоииса и антрополошка студија (1990). Р.

БУР-МАРКОВСКА Марта (15. фебруар 1925, Будимпешта). Студирала је на Софијском универзитету (до 1952), била на специјализацији у Пољској (1974), кандидат историјских наука постала је 1963. дисертацијом о укидању Војне границе после 1872. Краће време радила је као асистент у Дебрецину и Будимпепгги (1950-1953), аспирант на Историјском инстигуту Мађарске академије (1954-1956), радила је затим као предавач у Будимпешги и Софији (1957-1962), уредник у музеју Рилског манастира (1962-1965), од тада прошла кроз сва звања до старијег научног сарадника у Инсгитуту за балканистику у Софији. ВА Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Die osterreichische Militargrenze irn X IX Jahrhundert. Neue Angaben zur Gescliichte der Woiwodina, Etudes balkaniques 2-3 (1965) 213-232; Икономическите вргвзки между Трансилванин и балканските земи през вторапш половина на XVII и началото на XVIII век, Studia Balcanica 2 (1970) 34-52; Балкански купци в ВенГрии ХУП1 век, Etudes balkaniques 3 (1972); Балкантпе и унГарскинт. пазар през XVIII век, Софил 1977; Zum Alltagsleben und der maleriellen Kultur der Balkanbevolkerung im XVI Jahrhundert. Textilwaren und Bekleidung a u f den Stadtmarkten nach osmanisclien Dokumenten, Etudes balkaniques 19 (1983) 4, 97-109; Das Raumgreifen balkanischer Kaufleute in Wirtschaftsleben der ostmitteleunopdischen Lander im 17. und 18. Jahrhundert, у: Biiigertum und biirgerliche Entvvicklung im M ittel- und Osteuropa, Budapest 1986,17-88. ЛИТЕРАТУРА: П. И. Чолов, БолГарски историци, Софии 1981,66 (са библиографијом). Р.

БУГОРАЦ Павао (26. март 1888, П ерасг 22. новембар 1966, Дубровник). Основну школу је завршио у Перасгу, гимназију у Котору (1905), вишу теологију у Задру (1910). До П рвог светског рата био је жупник у Доброти а катихета гимна-

зије, професор поморске и трговачке школе до 1938, осим за време рата када је био катихета у гимназијама у Задру и Сплиту. Предавао је и у Пољопривредној девојачкој школи у Ловрету. Од 1918. до 1920. био је ректор семеништа у Котору. Которски бискуп посгао је 1938, а администратор Дубровачке бискупије 1940, дубровачки бискуп од 1950.

ва, предузимао археолошка истражнвања Костолца, у Нишу. Барајеву. Крушевцу. Пратио је као критичар и хроничар појаве у савременој српској уметности. Велика знања и праетична искусгва материјализовао је у више од стотину научних радова. Као амбициозни посленшс и оргашпатор покренуо је и водио многе почетне кораке тек заснованих научних дисцшшша, поставши један од главних носилаца културног и уметаичког жиБавио се исгоријом, филозофијом, историјом вота Србије крајем XIX века. уметносги, социологијом, хагиографијом, али највише прошлошћу Боке Которске. Главна одлика ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О Prodromos, Mittheiњегових радова је коришћење необјављених арlungen iiberneue Forschungen auf dem Gebiete serbiхивских извора. Учествовао је у раду II ватиканscher Kirclienbaukunst (1878); Српске црквене стаског сабора (1963-1965). рине на Будштеитанској изложби (1885): Хрисовуља кнеза Лазара у Раваници (1885); ПравоВАЖНИЈИ РАДОВИ (из обласги исгорије); Бока Которска од најстаријих времена до He.uaславност у данашњем црквеном живопису у Србији (1886); PiutcKii натписи (1887); Расправа о њића (1927); Госпа од ШкрПјела (1928); Опатија представи свете 'Гројице (1888); Рњчска гробниСветоГ Јурја код Пераста (1928); Бока Которца у селу Брестовику (1906); Уметност код Срба ска према народном иокрету у револуционарној Години 1848 (1938); Бока Которска након пада (1906); Белешке о манастиру Љубостшои (1906); Смедеревски Град (1911). Млетачке Републике до БечкоГ конГреса (1938); Писма рускоГ адмирала Матшје Змајевића (1949). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 24919-25028; Остали су у рукошсу радови: Котор за самовладе 11, br. 19215-19218 а. (1355-1420); Култ.урна повијест Града Пераспш; ЛИТЕРАТУРА: М. Грбић, Muxau.no Ba.nРазвој и устрој Перашке опћине. троеић, први српски археолоГ и музеолоГ, ЛМС БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 2618-2622; 355 (1941); LEJ 4,488 (D. Srejović); ЕЈ 8,452 (В. Ne11, br. 1559-1580. storović); С. Богдановић. Михаило Валтровић, ЛИТЕРАТУРА: HBL 2,538-539; НЕ 3,359; ЕЈ Свеске ДИУС1 (1977) 3-6; С. Богдановић. Миха2,594 (Ј. Šidak);HL 1,176. ило Валтровић и ДраГутин Милутиновић као истраживачи српских старшш; Љ. МшпковнћД. Синдик Прелевић, Pad ДраГутшна Милупчшовића и Михаила Валтровића на снимању средњовековних споменика у Cpouju. Излози СУД (1978) 7-81,93101; С. Петковнћ. Историја уметности код Cpoa ВАЈГГРОВИЋ Мнхаило (17. септембар 1839, у XIX веку. Зборник ФФ 12, 1 (1974) 479-498, о Београд - 9. сепгембар 1915, Београд). Гимназију Валтровићу стр. 488-492. и лицеј завршио је у Београду, архитектуру у Немачкој (Карлсруе). Од 1868. радио је као архитект М. Јовановић у Минисгарству грађевина Србије, потом као професор архитектуре у београдској Реалној гимназији. Од 1875. до 1903. предавао је архигектуру на ВАНИЧЕК (VANIČEK) Фрањо (6. јулн 1809, Великој школи у Београду. Наставу археологаје започео је 1881, када је постављен и за управника Валтердорф, Чешка - 6. април 1894, Осијек). ФиНародног музеја у Београду, где је и пензионисан лозофски факултет завршио је у Прагу. Као на1906. У Српском ученом друштву водио је одбор ставник предавао је у Сењу. Раковцу код Карловза уметност, био је међу оснивачима Српског арца и Винковцима, где је био управник гамназије. хеолошког друшгва и уредник часописа СтариПосле пензионисања преселпо се у Осијек (1872). нар, од оснивања 1884. до 1907. године. Бавио се новинарством и историјом. Академик В. уживао је углед у земљи и на Више краћих радова В. је посветно сукобнма страни. Био је члан Императорског археолошког с Турцима на широкој територији Војне крајине. друшгва у Москви, Царског немачког археолошПисао је о Земуну. Сланкамену. Сирмијуму. одноког друшгва у Берлину и Хрватског археолошког сно Митровицп, Винковцима, Петрињи. Сењу. чедруштва у Загребу. сто објављујући изворне текстове. најчешће натВ. је аутор Нацрта закона о заштипш стаraice. По напогу Миннстарства рата обрадио је рина, покретач, организатор и руководилац сисгепрошлост Војне крајше од XVI века до њеног матских проучавања сгарих споменика, нарочито укидања: Specialgeschichte der Militargrenze 1—IV. средњовековне архитеетуре, скулптуре и сликаробјављено у Бечу 1875. В. је корнстпо грађу из арства. У заједницн са архитеетом Драгутином Михива Министарства рата и архива Генератне колутиновићем снимио је неколико десетина цркаманде у Загребу, Петроварадину и Темишвару. 297

В А Н К У Милан ВА С И Ћ Милоје

Ово дело превео је Ј. М. Шимић под насловом Историја Војничке крајиие или Историја васцелог српско? народа са oee luiu оне стране Дунава, Caee, Уне, Вриаса тшко и Поморја (od 1538-1783 = 335 žodima), Нови Сад 1878. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 25046-25066; 11. br. 19222-19223. ЛИТЕРАТУРА: А. Cuvaj. Građa za povijest školstva kraljevine Hrvatske i Slavonije Ш i IV, Zagreb 1910-1911; EJ S (1971) 454 (J. Buturac); EJ 2 (1985) 602. P. Михаљчић

ВАИ КУ MiLian (22. јули 1923, Стража, Bpшац). Основну школу похађао је у родном месту, а гимназију у Вршцу, где је завршио седам разреда, а 8. разред и велпку матуру завршио је у Београду после рата. Учесшпс је Народноослободилачког рата Југославије против фашизма (19411945). Студирао је правне науке на Правном факултету ц исторцјске науке на Филозофском факултету Ушшерзитета у Београду. Посгдипломске студије похађао је на Институту за међународне студпје Правног факултета у Београду. Докторску дисертацију из области међународних односа одбранио је на Правном факултету у Београду. В. је радпо као новш ар блгоу 20 годш а у Радио-телевгонји Београд и сарађивао је у више листова н часописа и радпо-сганица у земљи. Као професор радио је у Вшпој педагошкој школи у Крагујевцу и Педагошкој академији у Светозареву. на Филозофском факултету Универзитета у Приитгинн и Филолошком факултету Универзитета у Београду. Н а Филозофском факултету у П риштш п предавао је Оппггу историју новог века. Н а Филолошком факултету у Београду, на Катедри за румунски језшс и књижевност, В. предаје српско-румунске односе и историју Румуније. Вршио је истраживања у најзначајнијим архивима н библиотекама у земљи и иностранству. Објавио је неколико монографија и више стотш а научних радова у домаћим и страним публикацијама. Пнсао је о Малој Антанти и спољној политици балканских држава у XX веку. Велики број његових радова везан је за југословенско (српско)-румунске односе и сматран је за компетентног познаваоца политичке историје балканских држава у XX веку. Објавио је монографију о дипломатској делатности Нпколае Титулескуа, румунског научника и политичара. Посредством В. румунска историографија представљена је у Југославијн. Р.

ВАСИЉЕВИЋ Јован (20. јули 1920, Младеновац - 30. децембар 1984, Београд). Научни сарадник Војноисторијског института и капетан бојног брода у пензији. У Новом Саду је завршио гимназију, а у Дубровнику Поморску војну академију 1941. Био је учесник Н О Р 1941-1945, затим, наставник и начелшпс Катедре за историју у Морнаричкој војној академији 1949-1957, а од 1957. допензионисања радио је у научноистраживачком одељењу Војноисторијског инстшуга. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1972. тезом Морнарица Народноослободиланке војске Југославије. Бавио се изучавањем опште историје поморског ратовања, са тежиштем на обради карактеристичних догађаја који су битније одређивали развој и употребу великих ратних морнарица у поједшим историјским раздобљима, с посебним освртом на место и улогу ратних морнарица у Јадрану. Најзначајнију област његовог рада ч ш е народноослободилачки рат на Јадрану и стварање и развој Морнарице Народноослободилачке војске Југославије. Објавио је бројне чланке, сгудије и расправе у стручним часописима и зборницима радова, био је стални сарадник редакција Југословенске и Поморске енциклопедије. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Поморски рат у Средоземноммору (Београд 1953); Дејства на Jadpaну у Н ОР-у (Београд 1957); Обрачун на Јадрану (Загреб 1962); Партизани на Јадрану (Београд 1962); Морнарица Народноослободилачке војске ЈуГославије (Београд 1972); Велике поморске битке и операције кроз историју — Од Саламине до Окинаве (Београд 1975); Војнопоморска историја, II део, Н О Р и бит ка за Јадран (Београд 1978). Са групом аутора објавио је уџбеник Крат ак преГлед историје ратова (за подофицирске школе РМ, Београд 1965). ЈШ ТЕРАТУРА: Vojni leksikon, Beograd 1981, 1108. Д. Ненезић

ВАСИЋ Милан (19. децембар 1928, Пецка код Мркоњић Града). Основну школу завршио је у Пецкој, нижу гимназију у М ркоњић Граду, учителоку школу у Бањалуци (1950), а сгудије историје с турским језиком на Филозофском факултету у Сарајеву (1954). Радио је као професор приправник у Другој мушкој гимназији у Сарајеву (1955-1957), потом на тамошњем Филозофском факултету (1957-1992), где је прошао сва звања од асистента до редовног професора (1975). Докторску дисертацију М артолоси у јуГословенским земљама под турском владавином, одбранио је на Филозофском факултету у Сарајеву 1963. Непуне две годш е (1963-1965) провео је, као стш ен-

диста Хумболтове задужбине на стручном усавршавању на Универзитету у Минхену (Institut ffir Geschichte und Kultur des Nahen Orients sowie Turkologie). Ha Одсеку за историју Филозофског факултета у Сарајеву предавао је Историју југословеиских народа - период турске владавине, а једно време и Историју Османског царства. Истраживао је турску грађу за српску и јужнословенску историју у архивима и библиотекама Беча, Граца, Минхена, Истанбула (Ba$bakanlik Ar§ivi), Анкаре (Tapu ve Kadastro Genel Miidurliigu) и светогорских манастира (Хиландар, Св. Павле, Кутлумуш и Симонопетра). Био је председннк Друштва историчара БиХ, члан Редакције и одговорни уредник Годииавака тог друшгва, члан Редакције ПрилоГа за историју и неких других историјских часописа, декан Филозофског факултета у Сарајеву (1987-1989). Члан је АНУБиХ. Од 1992. живи у Бањалуци. Редовни је професор и декан новооснованог Филозофског факултета у том месту. Предаје Српску и балканску исгорију (XV-XVm век). И на Правном факултету у Бањалуци предаје Националну исгорију државе и права. В. се бави проучавањем проблема српске и балканске историје турског времена. Објавио је око 60 научних радова од којих двадесетак на немачком, енглеском, француском, руском, турском и чешком језику. Односе се на разна питања полигичке, друшгвене, привредне и кулгурне исгорије од XV до XIX века: становншптво, етнодемографске и конфесионалне промене, питање исламгоације, влашку кнежинску организацију, турско војно уређење, посебно крајишко, појаву хршпћана и храшћанских војних редова у турској служби, исгорију градова, појаву аутономија на Бажану и др. Написао је вшпе радова о установи мартолоса у Османском царству, од којих је најзначајнија књига Мартолоси у југословенским земљама (1967), веома позитивно оцењена у страним часописима. Радови су засноваш првенсгвено на подацима турске архивске грађе. Писао је и синтетичке прилоге за дела општијег карактера, као што су Градови под турском влашћу (Историја Црне Горе 3/1,1975,501-607) и Die Tiirkischen Balkansgebiete 1700-1878 (Handbuch der europiiischen Wirtschafts- und Sozialgeschichte. B. 4, 1993, 994-1026). Ha развитак социјалне структуре у југословенским земљама односи се рад Social structure ofYugoslav Countries uncier the Ottoman Rule till the End ofthe 17th СепШгу (Dissertationes Orientales 40,1978, 45-77). За потребе средњих школа приредио (са Б. Ђурђевом) приручник извора ЈуГословенске земље под турском владавшшм (1962). Добнтник је 27-јулске награде за постигнуте резултате у областн историјскнх наука. Р.

ВАСИЋ Милоје (16. септембар 1869. Велико Градиште - 4. новембар 1956, Београд). Основну школу и нижу пшназију завршио је у Великом Градишту. а впшу гимназију у Београду. Студирао је на Великој школи филолошју и историју. Од 1896. до 1898. године сгудирао је археологију у Берлину, затим 1898/99. у Минхену, код проф. А. Фуртвенглера. Докторску дисертацију Die Fackel im Kultus itnd Kunst der Griechen, одбранио je 1899. на Универзитету у Минхену (објављена под истим наслово.м у Београду 1900). Године 1892. био је наставник гимназије у Великом Градишту и Неготину, 1895. помоћник чувара Народног музеја и професор гимназије у Београду. По повратку из Минхена, 1899. постављен је за лектора на Великој школи. Доцент за археологају на Ушшерзптету, постао је 1904, ванредни 1920, а редовнн професор 1922. Од 1906. до 1920. био је чувар Народног музеја. Археологају је предавао на Универзитету до 1941, када је разрешен дужности, а 1947. је реактивпран, да би 1955. отшпао у пензију. Од 1948. био је дописни, а од 1952. године редовни члан САНУ, такође члан Руског археолошког друшгва у Цариграду, Археолошког инстшуга у Берлину, Бугарског археолошког пнститута у Софији п Лондонског друшгва за изучавање старина. Учествовао је 1947. у оснивању Археолошког инстптута при САНУ. В. је први стручни археолог у Србији и као чувар Народног музеја био је у пршшци да први започне пстраживања разнородних локалитета и научних проблема. Образован као археолог за класичне студцје, пскопавао је Виминацијум током 1902. и 1903. Осим тога између 1900. и 1914. објавио је у српским н страним часописима читав нго римских старина из збирки Народног музеја. Свакако, његов најважнији рад везан је за проучавање преисторијских налазипгга у Србији, од којих централно место заузима ископавање и публиковање (у српским и страним часописима) неолитског населза у Винчи. Овим истраживањнма први пут је упознао европску научну јавност са појавом неолита код нас. Његова интересовања нису тиме заустављена и он почиње прва истраживања на пољу српске средњовековне археолоmje, Током Првог светског рата, у гобеглиштву у Паризу, а затнм и после повратка у Србију, све више је проучавао српске средњовековне споменнке и упоредо са њима и поједине проблеме српске средњовековне историје. Из тог проучавања проистичу значајне студије о архигектури у Далмацији и књига о Жичи и Лазарици, али и неке мање студије као што је она о архиепископу Дашшу П (објављена у Прилозпма КЈИФ 6, 2 (1926) 231264) или о цркви Св. Ђорђа у Младом Нагорнчину (Прилози К Ж Ф 10,1 (1930) 1-41). И остале студије из ове области публиковао је у Прплозима КЈИФ (у бројевима 1,4 и 5). При њиховом писању

299

ВАСИЋ Мнрољуб ВЕНДЕЛ (VVENDEL) Херман В. је себн поставио внсоке захтеве јер је сматрао да се средњовековни споменици не могу разумети без знања „из архитектуре и филологије, из историје и историје књижевности, из историје цркве и нсторије уметности". Зато је написао да је Жича и Лазарица резултанта свнх дотадашњих комплементарних сила које су радиле на пољу српских националних наука. В А Ж Н Ш И РАДОВИ: Колонија Вшшнацијум, Археолошка студија, Старинар 12 (1895) 1 61: La vaisselle d ’argent du Musee National de Belgrade. Ruvue archeologkjue 1 (1903) 17-32; Прилози решавању Шројанских Пробле.ма, Глас С К А 70 (1906) 163-289; Ж уто Брдо. Прилози за познавање ГвозденоГ доба у Дунавској Долини, С тарш ар 2 (1907) [190S] 1-47; 5 (1910) [1912] 1-207; 6 (1911) [1914] 1-93: Старосрпско посуђе, Старинар 2, додатак 28-31; Архитект.ура и скулптура у Далмацији od почетка IX do почетка X V века. Цркве, Београд 1922; Жича и Лазарица. Студије из српске уметности СредњеГ века, Београд 1928; Преисториска Винча I, Београд 1932; Преисплориска Винча II. Београд 1936; Преисториска винча Ш, Београд 1936; Преисториска Винча IV, Београд 1936: Јонска колонија Винча, Зборник ФФ у Београду 1 (1948) 85-135. БИБЛИОГРАФ ИЈА: М. Васић, Научни радови и реферати о њшш, Београд 1914; М. Sironić, М. Flašar, Bibliografija vamijili radova akademika dr Miloja Vasića, Živa antika 3 (1953) 302-307; P. Maрић. БиолиоГрафија радова д -р Милоја М. Васића. Старгаар 7-8 (1956-1957) XV-XX. ШГГЕРАТУРА: Р. Марић, Милоје М. Васић (in memoriam), Старинар 5-6 (1954-1955) 403-406; ELU 4 (1966) 356 (D. Srejović); Д. Срејовић, Дрхеологија на Великој школи и Универзитету у БеоГраду. Споменица САД 1883-1983, Београд 1983, 19-23; Д. Срејовић, Милоје М. Васић, творац српске археолошке науке, Старгаар 35 (1984) 25-32. М. Васић

ВАСИЋ Мирољуб (30. септембар 1934, Липшвда). Основну школу је завршио у родном месту, а гимназију у Крагујевцу 1953. Н а Филозофском факултету, у Београду Група за историју, дипломирао је 1958. Н а Филозофском факултету Новосадског ушшерзитета 1974. одбранио је докторску дисертацију Омладински покрет у ЈуГославији 1929-1941. Радио је у Ц К СКЈ од 1959. до 1961, у И нсттугу за раднички покрет од 1961. до 1969, а псггом у Институту за савремену историју, где и дапас ради у звању научног саветаика. Учествовао је у раду више домаћих и међународних научних скупова и округлих столова. Н а студијским истраживањима је боравио у Москви, Софији и

Прагу. Потпредседник је Савеза историчара Србије. В. се бави изучавањем историје радничког и комунистичког покрета Југославије (1918-1945), посебно улогом и допргаосом младе генерације. Објавио је око 100 радова у домаћим и сграним часописима и зборницима радова. В А Ж Н И ЈИ РА ДОВИ: Revolucionami omladinski pokret u Jugoslaviji 1929-1941 (1977); Savez Komunističke omladine Jugoslavije (1979); lstorija Saveza komimista Jugoslavije (1985, коаутор); Revolucionami pokret studenata Beogradskog univerziteta 1929-1941 (1988); Международншп социализм e конце X X века (1988); Pariamentami izbori i KPJ u Jugoslaviji 1929-1941 (1991); K P J i odbrana Jugoslavije 1929-1941 (1991); Komunistička intemacionala i K P J (1993). БИ БЛ И О ГРА Ф И ЈА : Dvadeset godina ISl 1958—1978, 154—156; Dvadesetpet godina I S I 19581983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 269-271; Bibliografija IS l 1984-1994, Istorija 20. veka 2 (1994) 245-247. ЛИТЕРАТУРА: Dvadeset godina 1S1 19581978,154-156. P.

ВЕГО Марко (8. јануар 1907, Ч апљ гаа - 26. фебруар 1985, Сарајево). Класичну гимназију завршио је на Широком Бријегу, а Теолошки факултет у Фрајбургу 1931. годгае. Историју је студирао на филозофским факултетима у Љубљани и Загребу. Од 1938. до 1944. био је професор гимназије у Никшићу. Учесник је Н О Р-а од 1944. године. После рата припремао је учитељски кадар на курсевима у Требињу (1945-1946) и Сарајеву (1947-1949). Био је директор гимназије у Мостару (1946-1947) и учитељске школе у Сарајеву (19491950). Од 1950. до пензионисања 1965. радио је у Земаљском музеју у Сарајеву као дирекгор (19501957), затим ш еф Одсека за средњи век и начелник Археолошког одељења (1957-1965). В. је углавном проучавао средњовековну прошлост Босне и Херцеговине. И зузетак су његови радови који се односе на позније доба. В. се огледао као писац политичке и културне историје, али претежан део истраживачких радова односи се на помоћне историјске науке, посебно епиграфику, нумизматику и палеографију. Вршио је археолошка ископавања средњовековних некропола и архитекгонских споменика. После дугогодишњег теренског рада и поједгаачних извештаја и издања настао је Zbom ik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine, за који je добио 27-јулску награду БиХ (1970). Прикупљена грађа била је подлога за његово дело Naselja srednjovjekovne bosanske države.

БАЖНИЈИ РАДОВИ: Povijest Humske zemlje (1937); Pisma o hercegovačkom ustanku 1975 (1955); Naselja bosanske srednjovjekovne države (1957); Historijska karta srednjovjekovne bosanske države (1957); Zbomik srednjovjekovnih natpisa Bosne i Hercegovine I-IV (1962-1970); Kultna mjesta u topografiji stare Hercegovine и srednjem vijeku (1978); lz istorije srednjovjekovne Bosne i Hercegovine (избор објављених радова) (1980); Ispisi iz Historijskog arliiva u Dubmmiku o srednjovjekovnoj Hercegovini( 1981); Postaimk srednjovjekovne bosanske drfiave (1982). БИБЈШОГРАФИЈА: L. Fekeža, Izbor iz bibliografije naučnih radova Marka Vega, GZM 40-41 (1985-1986) 5-6; BLZ 9, br. 25250-25251. ЈЖГЕРАТУРА: EJ 22, 630 (P. Anđelić); GZM 40-41 (1985-1986) 1-4 (A. Dautbegović). P. Михаљчић

ВЕЉАНОВИЋ Зоран (14. март 1959, Зрењанин). Гимназију је завршио у родном граду, а Групу за историју студирао на филозофском факултету у Београду и Новом Саду, где је и дипломирао. Постдипломске сгудије уписао је 1995. Радио је као професор исгорије у средњој школи, а од 1993. је директор Историјског архива у Суботици. Покренуо је неколжо научноистраживачких и информативних едиција, чији је и уредник: Северна звезда (1994), На песку круГови (1995), Ех Pamionia, као и посебна издања Архива. Бави се националном исгоријом, посебно у Бачкој и Банату за период ХУШ-ХХ век. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Коло СрПских Сестара Суботица 1938-1994, Суботица 1994; Старисрпски иатписи у Суботици у XVIII и XIX веку, Луча 5, 2-3 (Суботица 1996) (са С. Пајовићем); Неколико слика из историје суботичких Срба (до прве половине 19. века), Луча 5, 2-3 (1996); Мишићево 1925-1996 (Прилози за МоноГрафију села Миишћева), Суботица 1996; Школство Срба у Суботици-Александрову (ОШ „Свети Caea" 1804-1994, Ех Pannonia 1 (1996) 101-110; Др Јован Пачу - народни трибун, На песку кругови 5 (1996). Р.

ВЕНДЕЛ (VVENDEL) Хермаи (8. март 1884, М ец - 3. октобар 1936, Париз). У родном месту завршио је гимназију; филозофнју и историју на ушшерзитету у Минхену. Још на сгудијама прикључио се радаичком покрету, делујући као уредник и сарадник разних соцнјалистичких лисгова и часописа. Са 27 година улази као представник Социјалдемократске странке у Рајхстаг, у којем ће, у заседању 1912-1918, бити најмлађи посланик. По

завршетку Првог светског рата напупгга политику и потауно се посвећује писању. Као франкофил, социјалдемократа и пријатељ Југославије био је пркнуђен Хитлеровим доласком на власг да емигрира у Француску 1933. Још као сасвим млад, В. је показивао изузетну наклоност и интересовање за југословенски покрет и проблеме југоисточне Европе, заспивајући своја знања на темељном образовању и честим пуговањима по јужнословенским областима. Премда је писао исцрпне студије из немачке књижевне исгорије или Француске револуције, главни публицисгички, књижевни и научни рад био му је посвећен исгорији, књижевности и политичким доктринама југословенских народа, са тежишгем на борби за уједињење. Као тадашњи најбољи познавалац међу сграним нсторицима новије исгорије Јужних Словена, В. је швом путогшса, расправа, темељних сшггеза и есеја о поједшшм књижевницима. политичарима и научницима. заинтересовао за југословенску идеју слабо обавештену, поглавито немачку јавност. В. прнсгуп савременој и историјској проблематици одликују лигерарне склоности и новинарска речигосг, с једне, те савесган напор ка научној заснованости, и исцрпном коришћењу грађе, с друге сгране. Апологетски карактер његовнх дела и повремено испољавање парггијске припадаосги, нису у већој мери замаглиле В. објективносг. Међу делима из исгорцје јужнословенских народа посебно се истичу обимна синтеза, прва те врсге и у оно доба без премца, заснована на свој расположивој литератури, о стварању Југославије, као и сгудија о Биз.трку и Србији 1866, која предсгавља право научно дело, са свим потребним апаратом, рађена на основу необјављене архпвске грађе пруског, аусгрцјског и српског порекла. В. је акпшно сарађивао у Политици, Времену, ЛМС, СКГ, објављујући претежно приказе, полемичке чланке и изводе из својих дела штампаних у Немачкој. Био је почасни члан МС, а Београдски универзитет га је за научни рад о Јужним Словенима изабрао 1929. за почасног докгора. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Siidosteuropdische Fragen, Beriin 1918; Aus dem siidslmvischen Risorgimento, Gotha 1921; Kreuz utul quer durch den slawischen Siiden, Fnmkfuit 1922; Aus drei Kulturen, Berlin 1922: Die Habsburger und die Siidslasvenfrage, Leipzig 1924; Siidslawische Silhouetten, Frankfurt 1924; Der Kampf der Siidslawen um Freiheit und Einheit, Frankfurt 1925 (= Борба ЈуГословена за слободу и јединство, Београд 1925); Aus der Welt der Siidslawen, Beriin 1926; Bismarck utul Serbien im Jahre 1866, Beriin 1927:0 ЈуГословеншш у Гетеовом огледалу, Београд 1932. БИБЈШОГРАФИЈА: Ж. П. Јовановић. Hermann Wendel (1884-1936), СКГ 49. 4 (1936) 314; BLZ 9, br. 26481-26497; 11, br. 20379-20101.

301

ВЕРКОВИЋ Стефан ВЕСЕЛИНОВИЋ Рајко ЛИТЕРАТУРА: NE 4, 1190 (D. Popović); Ј. Алтмајер. Херлшн Вендел. Рођеи у Мецу 1884, умро у Пчризу 1936. СКГ 49,4 (1936) 295-299; Ж. П. Јовановић. Нетшпп Wendel (1884-1936), СКГ 49,4 (1936) 312-314 (са исцргаом литературом објављеном у Југославији); С. Станојевић, Д р h. с. Херман Вечдел (81111884-3 X 1936), ЈИ Ч 1-4 (1936) 46S-470: В. Ћоровић. Херман Вендел (из страног прегледа). Београд 1937; П. Слијепчевић, Херман Вендел (1884-1936), Архив ПДН 51,1 (1937) 1-20; ЕЈ 8.561 (Ј. Šidak). Ђ. Бубало

В ЕРК О ВН Ћ Стефан (4. март 1821, Угљара, Босанска Посавгаа - 30. децембар 1893, Софија). В. је завршио гимназнју при фрањевачком самостану у Сутјесци; ту се и заредио. Школовање је наставио (1S37) у Загребу, где је убрзо приступио Илирском покрету. Фрањевачки ред напустио је 1842. а студцје теологије 1843; од 1848. почео је да ради на поверљивим задацима за Илију Гарашашша: 1848-1950. боравио је у Београду, Котору и Јањеву. где је био посредник између Гарашанинове тајне организације и Албанаца - католика. Сакупљајући старгае, између 1850. и 1854. путовао је по Македонији. Тракији и суседним крајевима. У Београду је 1855. прешао у православље, а затим се настанио у Серу. Између 1862. и 1873. В. је поново у тајној служби српске владе; за време руско-турског рата 1877. напустио је Македонију и преселио се у Русију; 1891. бугарска влада му је доделила пензију под условом да јој преда своју збнрку старгаа и пресели се у Бугарску, што је и учинио. В. је био један од највећих сакупљача старгаа на Балкану у XIX веку. Током боравка у Румелији сакупио је преко стотпну црквенословенских рукописа. У Серу је отворио антикваријат преко кога је нудио на продају рукописе. Највреднији део његове колекције (34 рукописа) купљен је за Публичну библиотеку у Санкт Петербургу. У Архиву ЈА ЗУ (Загреб) налази се 20 Верковићевих рукописа. који углавном потичу из библиотеке манастира Слепче (код Битоља). В. ја набављао рукописе и за Друштво српске словесности. Нумизматичка збирка коју је прикупио бројала је преко хиљаду комада старог српског, бугарског, античког н византијског новца. У Македонији је органшовао сакупљање народних умотворгаа. Сматрао је да су Јужни Словени потомци Трачана, Македонаца и Илира. Јован Поп-Илијев (звани Галоганов) убедио га је да cv се у Родопима сачувале песме чак из времена непосредно по њиховом досељењу из Индије. Утврђено је да су те песме мистификација-саставио нх је сам Галоганов.

У време када је на Западу владало уверење да у Македонији преовлађује грчки елемент, Верковићеви радови сведочшш су о њеном словенском етничком и културном карактеру. В А Ж Н И Ж РАДОВИ: Народне песме македонст а Бугара I, Женске песме (1860); Веда Словена I, Београд 1874; II, Санкт Петербург 1881; Р. Lavrov, Ј. Polivka, Lidove povidky jihomakedonske z rukopisu St. Verkovicovycli, Rozpravy CAVU Ш/70, Praha 1932; П изд. Скопље 1977; Описание 6tim a болгар населшоиџос Македошао, Москва 1861; П изд. Ћустендил 1884; Топографическо-отнографическип очерк Македонии, Санкт Петербург 1889. БИ БЛ И О ГРА Ф И ЈА : BLZ 9, br. 21422,2528825291. ЛИТЕРАТУРА: Lj. Doklestić, Životni put Stjepana Verkovića, Radovi Instituta za hrvatsku povijest 14 (1), Zagreb 1981,229-358; V. Mošin, Ćirilski rukopisi Jugosiavenske akademije, I. Opis rukopisa, Zagreb 1955, 6-7; H E 1, 338-339 (H. Радојчић); E J 8, 479 (Lj. Doklestić). T. Суботин-Голубовић

BEPTHEP (WERTNER) Мориц (Мавро) (26. јули 1849, Шпаца - 8. јуни 1921, Штурово, Словачка). Лекарску диплому је стекао 1872. у Бечу. После тога је радио у неким селима а касније у Естергому (Острогону) и Пожуну (Братислави). У почетку се бавио историјом медицине, касније углавном студијама из генеалогије и хералдике. Главна су му дела: Die Pest in Ungam (КуГа у Угарској) 1708-1711 (Leipzig 1880); Historiscli-genealogische Irrtuehmer (Историјско-Генеалошке заблуде) (Wien 1884); Genealogie und Geschichte (ГенеалоГија u историја) (Wien 1884); A kozepkori delszlav uralkodok genealogiai tortenete (Генеалошка историја средњовековних јужнословенских владара) (Temesvar 1891) (и на немачком); А magyar nemzetsegek а X IV szazad kozepeig (I-П , Temesvar 1891-1892); Az Arpadok csaladi tortenet (Nagybecskerek 1892); IV. Bela magyar kirđly tortenete (Temesvar 1893); Die koniglichen Nemanjiden. Beitrage zur Kemitnis der ungarisch-serbischen Beziehungen, Ungarische Revue 8-9 (1890); Beitrage zur bosnisćhen Genealogie, Vjesnik ZA 8 (1906) 235-273; као и мноштво чланака у првом реду у часописима Tuntl и Szazadok, Vjesnik kr. zemaljskog arkiva; итд. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : BLZ 9, br. 26541-26547; ll.b r. 20421-20422. ЛИТЕРАТУРА: Magyar eletrajzi lexikon. II, Budapest 1969,1041-1042; H E 1,342 (Д. Поповић).

ВЕСЕЛИНОВИЋ Ацдрија (12. јули 1949, Јежевица, Чачак). Основну школу учио је у родном селу Јежевици и Чачку, где је и матурирао 1968. године. У гимназији је објавио прве текстове у омладинској и локалној штампи. Филозофски факултет у Београду, Група за историју, завршио је 1976. Исге године је награђен Октобарском наградом града Београда за дипломски рад Источна Србија у cpedibeM веку. За асистента на Катедри за средњи век Одељења за историју Филозофског факултета у Београду изабран је 1979. Магистрирао је 1982. са радом Tpioeuna у Србији у доба Деспотовине. Докгорску дисертацију под насловом Држава српских деспота, одбранио је 1993. на Филозофском факултету у Београду. Наредне, 1994. године, изабран је за доцента на Катедри за националну историју средњег века Фипозофског факултета у Београду. В. се бави националном историјом средњег века, и то пре свега позним српским средњим веком, првенствено историјом српске деспотовине. Из те области објавио је више радова који се односе на привредну историју, историјску географију и унутрашње уређење српске средњовековне државе. Учествовао је са саопштењима на међународним и домаћим научним скуповима. Више година истраживао је грађу Дубровачког архива, радови му се темеље на необјављеним изворима овог архива. ВАЖНИЈИ РАДОВИ изашли после наведене библиографије: Vojska и srednjovekovnoj Srbiji, VIG 1-2 (1994) 3S4-422: Косовске алузије у повељама Стефана Jlcnapeeuha, Зборник ФФ у Београду 18-А (1994) 179-197; Чачански крај у средње,ч веку, Богородица Градачка у историји српског народа, Чачак 1993, 57-80; монографија Држава cpucKia деспота, Београд 1995; Граиица између Србије и Босне у XV веку, Босна и Херцеговина од средњег века до најновијег времена, Београд 1995,87-100. БИБЛИОГРАФИЈА: Bibliograjija FF и Веоgradu 1,354-355. ЈШТЕРАТУРА: Bibliograjija FF и Beogradu I, 354. Р.

ВЕСЕЛИНОВИЋ В. Мнлојко (5. август 1850, Јасење код Делиграда - 12. фебруар 1913, манастир Свети Роман код Алексинца). По завршетку гимназије у Београду В. је радио као учитељ у Врању (1872-1875), учествовао активно у српско-турскнм ратовима а затнм радио у Мгашстарству војном и Мгашстарству иностраних дела. Био је конзул у свнм конзулатима у Турској. Дипломатску карнјеру завршно је као конзул у Скоп-

љу (1903). Био је члан утемељшзач Друштва светог Саве. Радови В. се углавном односе на Стару Србију и Македонију и обухватају период од средњег до XX века. Тематика је разноврсна, али преовлађују ош! са историјско-географским садржајем, радови црквено-историјског карактера и они којн се баве развојем школства у српским крајевима под Турском крајем XIX века. Добар део радова садржи фолклорне мотиве из ових крајева. Народне песме из Старе Србије и Македоније. које је био сакугаш и спремио за штампу, нестале су за време његове болести. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Scupi (Стшро Скопље), Годишњица НЧ 20 (1900) 211-215: Свети Роман - Сфентеромон у хрисовуљи ГрчкоГ цара Василија II изданој архиепископији оридској 20. лшја 1020. Године, Гласник Православне цркве у Краљевини Србији, бр. 12-21; ПоГпед кроз Kocoeo, Годишњица НЧ 14 (1894) 298-350; БиГорски и ииииевски поменшџ, Споменик СКА 10 (1891) 67-71; Архијерејске синђелије. Издавали митрополити рашкопризренски и скадарски у XIX веку, Споменгас СКА 55 (1922) 7-19; Статшстика српских школа у Турскоме царству за 1892-93. и 1893-94. школску Годину, Београд 1896; Спшишсишка српских школа у Турској (Стшрој Србији и Маћедонији) за 1895-96. школску Годину, Београд 1897; Школеу Скопљу, Браство 7 (1896) 306319. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 25305-25308; 11, br. 19433-19440. ЛИТЕРАТУРА: Ј. Хаџи-Васиљевић, Поменик Друштва СветоГ Caee, Браство 15 (1921) 262-268: Ј. К. Ђилас, Српске школе ш Косову od 1856. do 1912. Године, Пришгина 1969; К. Џамбазовски, Културноопштествените врски ш Македонците со Србија eo текот ш XIX век, Скопје 1960. Б. Зарковић

ВЕСЕЈШНОВ1ГЋ Рајко (30. децембар 1912, Остојићево - 2. новембар 1987, Београд). Школовао се у родном месту, Сенти и Кгаашди. Богословски факултет завршио је у Београду 1935, а историју на Филозофском факултету у Београду 1950. Радио је као професор у средњим школама, а 1946-1954. био је управннк Музеја у Панчеву. Од 1955. је кустос, сарадник и вшш научни сарадШ1К Музеја у Београду и управник Архнва САНУ у Београду (1970-1977). Као научни радншс В. се. пре свега истиче као исторпчар Српске правосланне цркве. Рано су запажени његови радовн за историју Српске цркве у XVII и XVIII веку. Из те областн посебно су вредни његови научни радови о личносш и делу па-

П. Рокаи 303

ВЕСОВИЋ Милан ВИНАВЕР Вук тријарха Арсенија III Чарнојевића (1949). Још пре Друтог светског рата објавио је рад Како је постала СрПска карловачка архиепаскопија и митрополија (1935). Вредни су његови радови из историје Српске цркве објављени поводом обележавања 750-годишњице аутокефалности Српске православне цркве (1219-1969). Као резултат бављења црквеном историјом настали су и његови уџбеници: Историја Српске православне цркве са иародном историјом I (1219-1766), II (1766-1941) (1966). С правом се убраја у ред наших најзначајнијих црквених историчара заједно са Радославом Грујићем, Ђоком Слијепчевићем, Душаном Кашићем и др. Као музеолог В. је приредио више значајних изложби у Новом Саду, Панчеву и Београду и за њих написао исцрпне каталоге. Поред црквене исгорије, шггересовао се за историју српског занатства и еснафских организација у XVII и ХУШ веку. Посебно се бавио гаггањем привилегија Срба у Хабзбуршкој монархији од краја XVII до краја XVIII века. Последњих годш а свога живота дао је велике прилоге и прегледе целш е у монументалној Историји српског народа, у издању Српске књижевне задруте. БИБЈШ ОГРАФ ИЈА: С. Гавриловић, Библиографија радоваД р РајкаЛ. Веселиновића, Зборник М СИ 36 (1987) 223-239; BLZ 11, br. 1944119442. ЛИТЕРАТУРА: Рајко Веселиновић, Рад ВМ 30 (1987) 317; Е Ј 8,481 (V. Stojančević). Р. Поповић

ВЕСОВИЋ Милан (10. март 1934, Бања, Аранђеловац). Гимназију је завршио у Аранђеловцу 1953, а Филозофски факултет, Група за исгорију. у Београду (1959). Н а исгом факултету је и магистрирао (1974), а докторат Улога штампе у двЈЊвању револуционарног радничког покрета у Краљевини С ХС 1918-1929, одбранио је на Факултету политичких наука у Сарајеву (1978). Радио је у Историјском архшу Ц К СКЈ (19591961), а потом у Институту за изучавање радничког покрета (до 1968). Од 1969. ради у Инсгитуту за савре.мену историју у звању научног саветника. Бави се исгоријом Југославије у XX веку. Истражшзао је у архивским и другим установама у Москви, Паризу и Риму. Главни је и одговорни уредпик часописа Istorija 20. veka (од 1995). Објавио је впше научних и сгручних радова: две монографије, пет књига исгоријских извора (самостално н као коаутор), пет посебних издања сгручних радова и већи број чланака, расправа и сгруших прилога. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Revolucionama štampa и Kraljevini SHS 1918-1929 (1979); Ilegalna štampa

K P J1929-1941 (1989); Borba KPJ i radničke klase u Srbiji protiv cenzure 1919-1928 (1976); Izdavačka delatnost K P J 1919-1928 - Posebna izdanja (1981); lzdavačka zadmga inostranih radnika u SSSR-u 19311945 (1985); Studentska štampa između dva svetska rata (1988); Уједињене српске земље, Равногорски национални програм, (са К. Николићем) (1996); Stanko Opačić Canica (1996). БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : Dvadeset godvia ISI 1958-1978, 156-158; Dvadesetpet godina IS l 19581983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 271-272; Bibliografija IS I1984-1994, Istorija 20. veka2 (1994) 247-248. ЈШ ТЕРАТУРА: Dvadeset godina ISI 19581978,156.

КЈИФ 12, 2-3 (1932) 145-152; BLZ 9, br. 2537725378; 11, br. 19479. ЈПТГЕРАТУРА: NE 4, 1075 (V. Petrović); П. Поповнћ, С. Васнљев, Ка позпавању Милована ВидаковиЈш, Прилозп КЈИФ 12, 2-3 (1932) 132152 (с прегледом лотературе); П. Поповпћ, Милован Видаковић, Београд 1934; ЕЈ 8,490 (В. Kovaček); Ј. Деретић, Видаковић и рани српски роман, Новп Сад 1980; Р. Самарџић, Зашто у српском романтизму нема историјског романа?, Зборник МСИ 25 (1982) 7-12 (= Писцп српске исторпје Ш, Београд 1986,231-238). Ђ. Бубало

P.

ВИДАКОВИЋ Милован (мај 1780, Неменикуће - 28. октобар 1841, Пепхга). Још као дечак пребегао је у Угарску за време последњег аусгро-турског рата и ту осгао до смрти. Н акон школовања у Новом Саду и Темишвару, завршио је филозофију у Сегедину и Кежмарку. В. је чесго мењао место боравка, издржавао се од давања приватних часова, док се није привремено скрасио, прихвативши се месга професора у новосадској гимназији (1817). Већ 1824. отпуштен је због неке афере из службе и осгатак живота провео у лутању, оскудици и несигурносги, ж ш ећи од књижевносги, давања часова и туђе милосгиње. Своје месго у историјском памћењу В. је завредео, превасходно, као романописац, и то више чињеницом да је учврсгио роман као књижевну врсту у нас, него недоказаном уметничком вредношћу свога обимнога опуса. В. наивно писани сентименталистички романи темељили су се, у тражењу географског и исгоријског оквира, на мотивима из српске исгорије. Историја у његовом роману врви од анахронизама и чињеничких огрешења, подређена, жељом писца и његовог недовољног исгоријског знања, поетски неограниченој форми. Одредивши историји у својим романима поучно и морално значење, В. је, наоружан великом популарношћу својих дела, утицао на уздизање историјске свести код Срба, на прагу романтичарског заноса. Поред романа и поезије В. се огледао, сасвим неуспешно, и у исгориографији. Н а позив А. Стојковића саставио је Историју Славено-СербскаГо народа (I-IV, 1833-1837), која је штампана, по одобрењу кнеза Милоша, у Државној штампарији Србије. В. се ропски поводио за Рајићем, немилице црпећи грађу и за своје романе, те његова четворотомна Историја нема ни оригшалносги ни значаја за развој српске историографије. БИ БЛ И О ГРА Ф И ЈА : С. Васиљев, БиблиоГрафија дела Милована Видаковића, Прилози

ВИЛИЈАМСОН (VVTLLIAMSON) Семјуел (10. новембар 1935, Богалуса, Лујзпјана). После основног и средњег образовања студирао је на Tulane унпверзптету, дипломирао 1958. Наставпо је да се усавршава на Харварду, где је сгекао степен магистра 1960. п докторат 1966. Бпо је предавач на Војној академнјп (1963-1966), на Харварду је предавао од 1966. до 1974, када је постао професор на Уннверзнтету Северне Каролпне (Chapel Hill). В. се истражпвачкн бавп псторпјом Хабзбуршке монархпје н народа у њеном оквиру. Отуда његовн радовн нмају интереса п за српске псгорнчаре: Austria-Himgary and the Outbreak of War 1914; The Politics o f Grand Strategy: Britain and France Preparefor War, 1904-1914 (1969); InJluence, Power, and the Policy Process: the Case of Franz Ferdinand, 1906-1914 (1974); Tlie Habsburg Monarchy afier the Ausgleich (1978). Ј1ИТЕРАТУРА: Directory ofAmerican Scolars I, History, New York-London 19787,742. P.

ВИНАВЕР Вук (13. јулп 1927, Берн, Швајцарска - 24. август 1986, Београд). Спн познатог књпжевнпка Станпслава Вшавера, основну школу и гнмназију учпо је у Београду. Студнрао је на Груш за исторнју Фплозофског факултета у Београду и дппломнрао 1949. Запослпо се 1951. као асистент у Исторпјском ннстшугу САН, где је започео истражшања u објавпо прве публикацпје. Докторску дисергацнју: Дубровник и Турска у XVIII веку, одбранно је на Фнлозофском факулгету у Београду (објављена 1960. као књига у издању САН). Као научнп сараднпк радпо је у Исторпјском институгу до 1962. када је прешао на Инстптут друштвенгк наука (1962-1969), а затпм на Инстнтут за савремену исторнју, где је стекао звање научногсаветннка. У току трпдесетпетогодпшњег научног рада В. је обрађшзао врло пространо поље од средњега

вска до савремене днпломатске исторнје, са радннм месгима померала су се тежишта ннтересовања од crapnjiK периода до спољне политике Југославнје пзмеђу два рата. Као и бројни други псторичарп његове генерацнје В. је започео пстраживачкн рад у Хнсгорпјском архнву у Дубровнику. Предмет дпссртацнје га је усмеравао према грађп XVIII века, али у првпм годшама В. се ннје огранпчавао на тај пернод, већ је покренуо неке дотле занемарене теме пз ранпјнх раздоб.ља. На првом месту ту је трговша робљем: Trgovvm robljem iz Bosne u Dubmvniku u XIV veku, Anali 2 (1953) 125-184; Ропство у старом Дубровнику (1250-1650), ИП 1 (1954) 37-43; Црно робље у старом Дубровнику (1400-1600), ИЧ 5 (19541955) 437-442. Пре но што ће се посветптп темама XVni века, В. је обрађшао лпчносгп п догађаје пз склопа борбп протпв Турака (Тома Пелеш, ИГ 34 (1950) 134-139; догађаји у Лодп 1609-1910, ИГ 34 (1951) 104-110; Похара Пераста 1624, И З 4 (1952) 319-333; Турска н Дубровннк 1617-1619, ИГ И (1952) 21-60; Сењскп ускоци и Венецпја до Кодарског рата, ИГ 3-4 (1953) 43-66 п др.). Дпсергацпју је уоквпрпвала група радова о трговшш u економскпм односпма XVII п XVIII века: Dubrovačko-albanski ekonomski odnosi kmjem XVI veka, Anali 1 (1952) 207-231; Једна дубровачка трГовачка ликвидација у Будиму, ИЧ 4 (19521953) 83-94; Tpioeuna Бара, БијелоГ Поља и ПодГорице са Дубровником (1720-1760), И З 2 (1953) 458-480; Сарајевски трговциу Дубровшису cpeduном XVIII века, Годпшњак ДИ БпХ 6 (1954) 249265; ХерцеГовачка трГовина са Дубровником почетком ХУШ века, И З 1-2 (1955) 65-94; Dubrovačka nova ekonomska politika početkom XVIII veka, Anali4-5 (1956)417-453; Црна Гора, Скадар иДубровник крајем XVIII века, И З 1-2 (1956) 42-77; Крај дубровачке трГовше на Балкану. Дубровачка коПнена ШрГовина средином XVIII века, ИГ 1(1956)21-60. T ik годша новаторсгво В. долазп до пзраза у покретању дотле потпуно незапаженпх а важшк тема као цгго су бпле ранпје псторпјске традодпје у велпкпм полптпчкпм збпвањпма XIX века: Историјска традшџја у првом српском устанку, ИГ 1-2 (1954) 103-119; Стефан Првовенчани у традицији првоГ срПскоГ устанка, Огледп 3 (1957) 63-71. Друго тематско подручје односп се на проблематпку новца, племенптпх метала н цена, коју је обрађпвао од средњег века до Првог усганка п крунпсао једшственом спнтезом: ПреГлед историје новца у јужнословенскин зе.н.Ђа-на XVI-XVII века, Београд 1970. Упозоравајућп на значај ове групе радова бележе се онп општпјег значаја: Пршози историји племенитих метала. цена и надниир (Средгвовековни Дубровник). ИГ 1-2 (1960) 51-94; Der venezianische Goldzecliin in der Republik Ragusa, Bolletino dell' Istituto di storia

305

В И Т К О В И Ћ Гаврило ВЛАЈИНАЦ Милан Будиму, а филозофске и техничке науке учио је у della societa е dello stato 4 (1962) 106-175; Прилози историји новца v наиаш земљама. Монете у Цр- . Пешти. П о доласку у Србију 1857. радио је као окружни инжењер у Смедеревском и Шабачком нојГори (1500-1800). И З 3-4 (1962) 437-455; Моокругу, а затим као професор гимназије у Крагунетарна крнза v Турској (1575-1650), И Г 3-4 јевцу и Београду, где је и пензионисан 1883. У Бу(1958) 113-153; Монете у Србији ПрвоГа устандимском и Пештанском архиву прикупљао је дока, Зборник Музеја првог српског усганка 2 кумента о Србима у Угарској. Био је члан СУД, (1960) 3-31; Kursevi moneta и Dubmmiku XVIII veМС и почасни члан СКА . Своје радове је објавka. Anali 6-7 (1959) 233-248; 8-9 (1962) 481-498. љивао у Гласнику С У Д иЛ ет опису МС. Економска историја ХУШ века остаје још неВ. је припадао генерацији појединаца који су ко време поље интересовања В. да би уступила се потпуно самоуко бавили проучавањем прошместо студијама модерне дштломатске грађе: Полости српског народа, без неопходног стручног морство Улциња у XVIII веку, И З 1 (1963) 51-69; знања. То је утицало на квалитет његових радова Дубровачка ШрГовина у Србији и БуГарској краи изазивало је бројне полемике. Недовољна кријем XVII века, И Ч 12-13 (1963) 189-237; Извеиапатичност његових збирки има ограничену научну ји млетшчких амбасадора из ЦариГрада о оГаитој вредност. кризч на Балканском Полуострву крајем XVI и Почетком XVII века, И З 4 (1963) 655-669; ПрилоГ В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ; Споменици из будимисторији кафе v јуГословенским землшма, И Ч 14— ског и пеиапанскоГ архива, 4 књиге 1873-1875; 15(1966)329-346. К рит ички ПоГлед на проитост. Срба у Угарској, у Гласнику СУД 28, 30, 37, 38, 39, 43 (1870-1876). Померање тежшпта ка модерној дипломатОбимна и богато документована је књига: Прошској историји опажа се на већем броју приказа лост, установа и сПоменици „ Краљевских шајкапублпкацнја о односпма Југославије са суседима, а и ш “ од 1000. до 1872 (1887), али је зависна од књизатим и на појавп студнја заснованих на материге Евгенија Сенткларајиа о дунавској речној флојалу различитом од онога с којим је некад В. ратили (1885. на мађарском). Превео је део Истиздио: Jugoslovensko-sovjetski odnosi 1919-1929, Istopuje Срба Венијамина Калаја. rija 20. veka 7 (1965) 93-186; ПрилоГ историји јуГооговенско-совјет-ских односа 1929-1934, И Г 1 Б И БЈШ О ГРА Ф И ЈА : BLZ 9, br. 25475-25477; (1965) 3-59; Vojnopolitička akcija fašističke Italije ll.b r. 19538. pm tiv Jugoslavije u jesen 1939. godine, VIG 3 (1966) ЈШ ТЕРА ТУРА: Некролози: К оло 4, Бео73-94: O сПољноПолитичкој оријентацији ЈуГоград 1902,244; ЛМ С 215 (1902) 128-129 (Н. Радојславије 1920-1925, Зборник М СИ 44 (1966) 158чић); Н Е 1, 381-382 (Н. Радојчић); Ј. Томић, Га162; Политика ЈуГославије Према Италији 1939врило Витковић, Годишњак С К А 16 (1902) 2471941, И З 1 (1968) 67—112; О neuspelom jugosloven251; прикази књиге о шајкашима: А. Ђукића, sko-mađarskom zbliženju 1924-1926 godine, Istorija ЛМ С 147 (1889) 19-151; Д. Руварца, Видело 8 20. veka 9 (1968) 187-244. Ова тем атж а je заокру(1887) бр. 180,2-3; 181,2-3; 182,1-3; 183,3. жена велнкпм сгудијама: ЈуГославија и Мађарска Љ . Алексић-Пејковић 1918-1933 (1971) и ЈуГославија и Мађарска 19331941 (1976). У обимном опусу В. стоји сасвим за себе књига: Писци сведоци еПохе (1914-1945) (Београд 1978). Обимно и слојевито, богато докуменВИТКОВИЋ Димитрије (5. новембар 1872, товано и утицајно дело В. тражи библиографску Сомбор - 16. децембар 1957, Београд). Основну обраду и потпунију историографску оцену. школу завршио је у родном месту, а гимназију и БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI богословију (1897) у Сремским Карловцима. Исте 1958-1978, 158-163: Dvadesetpet godina I S I 1958године постављен је за професора катихету за 1983, 166-169: Istorija 20. veka 1-2 (1984) 272 (несрпску децу у средњим школама у Загребу. Од тапотпуне и незаокружене библиографије). да, у наредне четири деценије, његов ж ивот и рад ЈГОТЕРАТУРА: В. Стојанчевић, В ук Вшшвезани су за Загреб. Од 1933. до 1941. био је архиeep (1927-1986), И Ч 33 (1986) 265-266; Istorija 20. јерејски заменик загребачког митрополита Доси%’eka 3.2 (1985) 197-198 (In memoriam) (P. Kačavenтеја. da); ЈИ Ч 22, 4 (1987) 246-248 (некролог) (T. Витковићева научноистраживачка делатност Миленковић); И З 60, 2-3 (1987) 259-262 (некогледа се у исграживању прошлости Српске цркролог) (Т. Миленковић). ве на просгорима Угарске и Хрватске и у објављивању научних радова из религиозно-педагошке С. Ћирковић обласги. Посебно су значајни његови прилози из прошлости Српске цркве који су засновани на архивској грађи. Те радове је Н икола Радојчић позиВИТКОВИ Ћ Гаврило (25. јули 1830, Будим тивно оценио. Радови су му објављивани у СрП6. август 1902, Неготин). Гимназију је завршио у ском Сиону (1906. и 1907), БоГословском Гласни-

ку (1903-1912), Добром пастшру (1905), затим издањима ЈАЗУ (1918. и 1919). Исграживачки радови су везани за личносг и дело патријарха Арсенија III Чарнојевића и за проблем уније на просгорима Хрватске, односно У гарске. Из тих области издвајају се радови: Два писма пштријарха Apcenuja III Црнојеви1ш (1906); Путовање патријарха Арсенија III ЦрнојевиИа у Хрватску (1906); Patrijarh Arsenije III Cmojević u Pakracu (1925); Покушај унијаћења у Коморану (1906); Једно пшсмо ш рчанскоГ владике Павла Зорчића (1907); IlhTia је некада била Вретанија (1934). Прота В. се бавио и исграживањем народне традиције и фолклора: Утицај хришћанске иконоГрафије на неке народне пјесме (1912) и Ко су Гаван и Гаванка у народној песлш (1935). Његов рукопис о животу и раду Срба у Загребу, посебно делатности Загребачке црквене општине, пронађен је и објављен (1985) под насловом: Српска православна црквет опћина, Парохија и школа у ЗаГребу. БИБЈШОГРАФИЈА: Н. Радојчић, Прилози за историју Срба у УГарској од Дамитрија Витковића, СКГ 22 (1909) 859-864; BLZ 9, br. 2546825474; 11, br. 19536-19537; Д. Кашић, Белешка о писцу у делу Д. Витковића, Српска православна црквена опћина, парохија и школа у Загребу, Загреб 1985,126-127. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 1, 382 (Р. Грујић = Азбучник 55, 56); Протојереј Ставрофор Дшштрије Витковић, професор у пензији, Гласник СПЦ 39, 5 (1958) 90, 91; Д. Кашић, видети под Библиографија. С. Милеуснић

ВИШЊИЋ М. Петар (1. јануар 1926, Ужице). Војни исгоричар и публицисга. Учеснж НОР-а и носилац Партизанске споменице 1941. Након рата био је на дужностима у Југословенској народној армији, од 1948. у Војноисгоријском инспггуту, а потом начелник Војног музеја. Научни је сарадн ж Војноисгоријског института. Обрађивао је Народноослободилачки рат у Југославији 1941-1945. Објавио је велики број чланака, расправа, саопштења, приказа, есеја и фељтона са тематжом из НОР-а у ЕЈ, ВЕ, ВИГу, Војном Гласнику, ЈИЧ-у, Веснику Војног музеја и штампи. Коаутор је књига: Ослободилачки рат napoда ЈуГославије 1941-1945,1 и II (Београд 1957. и 1958); Завршне операције за ослобођење ЈуГослаeuje 1941-1945 (Београд 1957); ХронолоГија ослободилачке борбе народа ЈуГославије 1941-1945 (Београд 1964); БеоГрадска операција (Београд Москва 1964. и 1989); Србија у рату и револуцији 1941-1945 (Београд 1976). Аутор је публикација: Продор 2. и 5. дивизије у Србији 1944 (Београд

1968); Операција за ослобођење Србије 1944 (Београд 1972); Битка са Србију, I и П (Београд 1984): Операције за ослобођење источне Србије (Зајечар 1985); БеоГраоски октобар 1944 (Београд 1994); 14. српски корпус (Београд 1995). Ј1ИТЕРАТУРА: Vojni leksikon. Beograd 1981. 1115. Р.

ВЛАЈИНАЦ Милан (23. новембар 1877. Врање - 4. април 1964, Београд). Основну школу завршио је у Врању, а гимназију похађао у Врању u Нишу. Студирао је две године на Техничком факултету Велике школе у Београду, а затим на Пољопривредном инстнтуту ушшерзитета у Мгшхену и Халеу, где је докторнрао 1903. тезом Die agrarrechlichlen Verlialtnisse des mittelalteriichen Serbiens (Аграрно-правни односи у средњовековној Србији). Од 1904. до 1914. радио је у Минисгарсгву народне привреде Србије, Савезу српских земљорадничких задруга, био је управник у Топчидерској економији и Државном сгочарском заводу у Љубичеву и Добричеву. Неко време провео је у Данској где је проучавао задругарсгво. За време Првог светског рата бпо је саветник при српској владн у Нишу, затим члан српске привредне делегације у Паризу. Маја 1919. вратно се у Србију и наставно да радн у Мшшстарству пољопривреде. За ванредног професора Пољопривредно-шумарског факултета у Земуну, за предмете Пољопривредно газдовање и Аграрна политжа. постављен је 1920. Као редовни професор радно је на истом факултету од 1926. до 1941. У новембру 1941. ухапшен је и одведен у логор на Бањици, где је провео око три месеца. По пзласку из логора поднео је молбу за пензионисање. Поново је, после завршетка рата. пензионисан јуна 1946. Од 1931. био је члан велике привредне задужбше Николе Спасића. В. је написао велпки број мањих и већих радова из обласги пољопривредне науке, затим из етнологије и привредне исгорије. Привредној нсгорфп српскпх земаља посветпо је впше заннмљнвих тема: писао је о народним обичајима удруженог рада, о мобарским п кулучарскнм работама. о исторнји производње памука и др. Посебно је значајно В. лексикографско дело о нашнм старим мерама у току векова које се састојн од четири тома, а последња два објављена су постхумно. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Бедба и заманица као мобарска и кулучарска работа у Срба средњеГа века (1926); Историја производње паиука у шuuai крајевима (1927); Моба и позајмица. Народни обичаји удруженоГрада (1929): З гон или кулучење ван места стшновања (1932); Речник наших 307

БЛАХОВИЋ Петар ВОЈВОДИЋ В. Илија сшарих мера v шоку векова I—IV (1961,1964,1968, 1974). БИБЛИОГРАФШ А: BLZ 9, br. 25520; К. Николић. Биографија и библиоГрафија Милаиа 3. Влајиица, у књизи: М. 3. Влајинац, Жене у народним пословицама, Београд 1975,281-292. ЛИТЕРАТУРА: Н Е 4.1113 (М. Костнћ); ЕЈ 8, 517 (М. Josifović): О. Благојевић, Економска мисао у Србији до ДруГоГ светскоГ рата, Београд 1980.754-758. Р. Ћ ук

ВЛАХОВИЋ Петар (28. јуни 1927, Слатина код Бродарева). Основну школу завршио је у Слатинн а гимназцју је учио у Колашину, Београду и Вршцу. Етнологију је студирао на Филозофском факу.тгету у Београду (1948-1952). По дипломирању додељен је на рад Филозофском факултету у Београду (1952), а потом биран за асистента (1955), доцента (1959), ванредног професора (1972) и редовног професора (1980) на истом факултету. Докторску дисертацију Бродарево и њеГова околина, одбрашш је 1958. годш е на Филозофском факултету у Београду. За члана Црногорске академије наука и умјетносги изабран је 1988. Специјализирао је етнологију Југославије и етничку антропологију. Поред етнологије спеццјализирао је антрополошју на Ушгверзптету у Пекингу (1955-1957) и ЈБубљани (1958-1960). И з истог разлога боравио је на студијском раду у Пољској (Познањ, Варшава. Краков, Вроцлав), затим у Москви, Кијеву, Минску и Талину. Италији, Бугарској, Грчкој и Чехословачкој. По позиву држао је наставу из етнологије Југославије и етничке антропологаје на редовним и постдипломским студијама на Универзитету у Љубљани, Свеучилишту у Загребу, Универзитету Црне Горе, Универзитету IrA. Мицкјевич" у Познању, Јагелонском универзитету у Кракову и на Унтшерзитету у Пекингу. Радови В. узимају у обзир историјску димензију, нарочито они који се односе на етничке групе и насеља. Етнографски музеј у Београду „у знак захвалности за втниегодтппњу сарадњу и значајан допринос у раду Етнографског музеја“ посветио му је свој Гласник 57 за 1993. ВАЖ НИ ЈИ РАДОВИ: Бродарево и њеГова околина - етнолошка расправа (1968); Етнолоiuja народа ЈуГославије - лштеријална култура (1968): Острво цвеИа на Превлаци код Тивта (1970): ЕтнолоГија народа ЈуГославије — Етнолош ки преГгед Словеније (1971); Обичаји, eepoeaња и празноверице гшрода ЈуГославије (1972); ПоГледи у антрополоГију (1979): ЕтнолоГија Jyioславије - ЕтноГенеза народа ЈуГославије (1979); Пароои и етничке заједнице света (1984); На жи-

вотним раскрсницама, прилози проучавању ет,ничких процеса (1987); Писци наше етнолоГије и антропологије - личноспш —идеје —дела (1987); Kultura ludowa w Serbii (1991); АнтрополоГија Човек у времену и простору (1995). БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : А. Аранитовић, БиблиоГрафија радова проф. др Петра Влаховића, ГЕМ 43 (1979) 327-359; БиоГрафија и библиоГрафија проф, др Петра Влаховтга, Годишњак ЦАН У (1989) 125-135; Д. Антонијевић, Академик Петар Влаховић, ГЕМ 57 (1993) 13-21; Љ. Андрејић, БиблиоГрафија радова академика Петра Влаховића, ГЕМ, 57 (1993) 22-37; Bibliografija FF и Beogradu 1,108-131. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I , 108: N. Rackovič, Prilozi za leksikon, 208. P.

ВЈ1АЧИЋ Љубомир (28. јули 1868, Метковић - август 1942, Београд). У родном месту завршио је основну школу, а у Задру класичну италијанску гимназију и богословију. Рукоположен за презвитера 1891. и протопрезвитера 1902, В. је вишеструко остварио свој свештенички позив као: парох у Пађенама, Метковићу, Скрадину, Задру и Книнском пољу, хонорарни катихета средњих школа у Сплиту, Шибенику, Задру и Книну, духовник Сплитског затвора и Државне болнице у Задру. Године 1924. постављен је за члана Великод духовног суда, 1929. Црквеног суда на Цетињу, одакле је 1932. премештен у Црквени суд у Сарајеву. Служба архијерејског заменика дабробосанског митрополита поверена му је 1933. и на том ће положају остати и након пензионисања 1937. П о избијању рата ухапшен је и с породицом спроведен у концентрациони логор Цапраг код Сиска, одакле августа 1941. бива депортован за Србију, где је и умро годину дана касније. Неуморан пастирски рад није омео В. да се са успехом посвети научном делању, преточеном у интересовања за књижевност, црквено право, преводилаштво и, највећим делом, историју. Утемељивши своје напоре за истраживањем црквене и политичке прошлости Далмације и Црне Горе с краја ХУШ и прве половине XIX века на марљивом проучавању грађе Задарског архива, В. је остварио, и данас строге научне пажње достојне, резултате. Претежно је писао о црквеној политици аустријских власти у Далматинској епархији, унијаћењу православних, епископима далматинским, Његошу. Историјску науку највише је задужио обелоданивши, посебно или посредством научних радова, око 1 200 до тада непознатих докумената „тајне архиве Намесништва далматинског у Задру“. Сарађивао је највећма у Гласиику И Д Н С и П рилозш ш КЈИФ, те у мањој мери у А рхи-

ey ПДН, Срђу, БоГословљу, ЈИЧ-у, Записшш, Г'ласнику СПЦ. За редовног члана Историјског друштва у Новом Саду изабран је при његовом оснивању, 1927. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Ил прошлости Српске Области Неретљаиске I, Мосгар 1901. II. Дубровник 1903; Хисторичке успомене о сердаршш, пуковшиџша и сопрашипендаитиша витезовшш синобадима, Дубровник 1907 (пренггампано из Срђа 6/1907); Др Eomidap Петрановић и унија По списшш тајне архиве Намеснииипва далматинскоГ. Прилози КЈИФ 9, 1-2 (1929) 129-144: Прва канонска посета епископа Рајачића Дубровнику и Котору, Гласник ИД НС 5, 3 (1932) 385-393; Јосиф Рајачић као далматшнски епископ, Гласник ИД НС 7,1-3 (1934) 164-178: Петровић Петар II ЊеГош, Београд 1937 (прештампано из Богословља 11/1936. и 12/1937), репр. Никшић 1995: Пагипелејмон Живковић као далматински епископ (по необелодањешш тајшш акпиша архиве ДаллштшнскоГ намесниитва), Сарајево 1937 (награда CKA): Руски дипломатски аГент Недоба иАустрија, Прилози КЈИФ19, 1-2 (1939) 103-108. БИБЛИОГРАФИЈА: Љ. Влачић, Пантелејмон Живковић као далхштшнски епископ (по необелодањешш тајним акпиша архиве ДалматинскоГ намесншитва), Сарајево 1937, 41-43; БиблиоГрафија padoea проте Љубе Влачића 1890-1938, Нови Источннк 5,7-8 (1938) 281-286 (у списак нису унесени радови изашли без потписа или са ознаком Љ. Н. В.); BLZ 9, br. 25485-25503; 11, br. 19543-19552. ЛИТЕРАТУРА: Прота Љубомир Влачић, Поводом 70-Годииишце живота, Нови Источник 5, 7-8 (193S) 253-255: В. Б. Перовић, СтоГодишњица рођења пропле Љубе Влачића, Гласник СПЦ 50 (1969) 51. Ђ. Бубало

ВОЈВОДИЋ Васо (10. април 1928, Руско Село код Кикинде). Шест разреда основне школе учио је у месту рођења до 1941, пет разреда гимназије приватно је полагао у Кикннди и Зрењанину (1943-1946) а остала три разреда похађао је као редовни ученик у Бечеју (1946-1949) где је положио вшии течајни испит. Исгорпју је студирао на Филозофском факултету у Београду од 1949. до 1953. Наставник, а затим управитељ оемогодишње школе у Руском Селу био је у перноду 1953-1954. и 1955-1958. Стручнн професорски испит положио је 1956. Аснстент Историјског института САНУ био је од марта 1958. до марта 1960. Асистент, па внши стручнн сарадник и најзад, стручни саветник на Групи за историју Филозофског факултета у Новом Саду бно је од 1960.

до пензионисања 1993. Предавао је оганти курс историје народа Југославије за друге групе. а студентима историје III и IV године: исторнју Босне и Херцеговнне (1463-1878). Црне Горе (1499-1918). Македоније (1371-1912) и Србије (1389-1918). Проучава првенствено полнтичке и ку.тгурне везе Кнежевине Србије и Срба у Турском царству и Аустроугарској монархији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Уједињена пмлиоини српска и припремање устшнка ни Балкину 18711872. iodiuie. Уједињена омладина српска. Зборник радова, Нови Сад 1968, 305-315: Устанак у Боки Которској 1869. Године, Годишњак ФФ у Новом Саду 13,1 (1970) 165-202: Споменица Милетићеве „Српске тродне слободоумне странке“ и „ГлавноГ одбора за српско Ослобпј>е1ве" Кнежевском намесништшу у Србији у дизању устанка ш Балкану 1872. Године, Научни скуп Светозар Марковић. Живот и дело. Београд 1977. 447-486: Из књижевне историје и просвете [расправе. студије и чланци), Кикинда 1989: У Оуху Гарашашшових идеја. Србија и нсослобођено српство 1868-1876 [расправе. чланци и студије!. Београд 1994. БИБЛИОГРАФИЈА: Годншњак ФФ у Новом Саду 13,2 (1970) 905:15,2 (1972) 876:35 Гиоина И И 1948-1983,170; БиблиоГрафнја радова радника ФилозофскоГ факултеГпа у Новом Саду 1984,211-212. М. Радевић

ВОЈВОДИЋ В. Илија (27. јули 1927. Руско Село код Кикинде - 15. авгусг 1991, Кикинда). Његов отац Васо, као црногорски добровољац из Америке. учесник балканских и Првог светског рата, населио се, у оквиру добровољачке колонизације у Руско Село (1921). В. је завршио основну школу у месту рођења. а гамназију у Кикннди 1949. годше. Исте године уписао је Групу за исторфу на Филозофском факултету у Београду. где је дипломирао 1953. Радни век провео је у Кикннди. Предавао је у школи ученика у прнвредн (1953-1957). гамназији (1957-1958), а од 1958. до 1974. радно је као днректор екопомске школе. Био је председник Скупштине omimrae Кпкинда (1974—19S0), а затим днректор Етектроднстрибуцнје у истом месту (1981-1990). одакле је отишао упензију. Иако је доста времена радно изван струке. В. је наппсао неколико радова са исгорнјском тематиком: Априлска буна у Кикинди 1848. Кикиндска комуна 1 (1962) 28-31: Руско Село у миру и рату, Нови Сад 1969; Колошаација ГускоГ Сели 1919-1941, Прилозн за познавање насеља и насељавања Војводше. МС. Новн Сад 1974.5—44 1 коаутор); Од Акадашје до цешпра. Дчадесет пет 309

В О ЈВ О Д П Ћ (К О С Т И Ћ ) Јагода

ВОЈНОВИЋ Лујо година ооразовања и васишиања економских техничара у Кикинди, Кнкинда 1979. Р.

ВОЈВОДИЋ (КОСТИЋ) Јагода (3. август 1951. Доњи Товарник). Основну школу завршила је у месту рођења. учитељску школу у Шапцу (1966-1970). Фнлозофски факултет, Група за историју. у Новом Саду (1970-1975). Од 1977. до 1995. радила је као асистент-приправник и асистент у Историјском инспггуту Филозофског факултета у Новом Саду. Сада ради у основној школи у Бачком Јарку код Новог Сада. Подручје истраживања Ј. В. је политичка и културна историја Србије и Војводше 60-70-их годш а XIX века. и Уједињена омладнна српска. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Писмо Милована ГлииаЈш Љубомиру Ковачевићу, Зборник МСИ 29 (1984) 159-165; Писмо Андрије Марјановића Ниау Александровичу Попову, Зборник МСИ 39 (1989) 149-166: Документи о покретању „Bpažoлана" и забрани четвртоГ броја из 1871. Године, Мешовита грађа (Miscellanea) 20 (Београд 1990) 61-72: Стање босанскоГ устанка у јесен 1875. Године (Према извешпшју повереника српске владе), Зборник МСИ 47-48 (1993) 147-165. Р.

ВОЈВО ДИЋ Михаило (27. октобар 1938, Цетиње). Основну школу и гимназију завршио је на Цетињу. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду (1956-1960). Био је асисгент на нстом факултету на предмету Општа историја новога века (1961). Завршио је магистарске сгудпје 1964. Докторску дисертацију Скадарска криза 1913. Године, одбранио је 1966. Прошао је кроз сва наставшгчка звања на Факултету: доцент 1967, ванредни професор 1973. и редовни професор 1980. Провео је годину дана у Француској (1964-1965) проучавајући улогу информације у модерној историји и савременом друштву. В. је био и члан или руководилац разних организација и друштава: секретар Југословенског националног комитета за историјске науке, управник Одељења за историју Филозофског факултета у Београду. председник Научног већа Историјског института Црне Горе. В. се у својим проучавањима бави XIX и XX веком. пре свега југоисточном Европом, међународннм односима Србије и Црне Горе, развитком тзв. источног питања и у тим оквирима национално.м борбо.м српског народа. Истраживао је у домаћим и иностраним архивима. Највећи број његових студија и расправа тиче се односа Србије

према различитим покретима на Б а ж а н у као и суседним државама. При томе је на поједша питања из наше националне историје гледао као на део ширих историјских процеса у југоисгочној Европи и међународним односима уопште. Најзначајније му је дело Србија у међународним одноаш а крајем XIX и почетком X X века (1988). У њему је изложио промене до којих је дошло у политици Србије крајем XIX и почетком XX века доводећи их у зависносг од унутрашњих односа, друштвених, политичких, економских и оних међународних прилика обележених разним интересима од којих је умногоме зависио политички, национални и пршредни развитак југоисгочне Европе. Известан број радова посветио је баж ан ским ратовима и њиховој предисторији. И з те области је и његова докторска теза. Занимао се и за улогу поједших личносги у политици Србије, пре свега Стојана Новаковића, о чему је објавио више студија. В. се бави и критичким издавањем грађе. Приредио је три књиге докумената званичног карактера који су из дана у дан сведочили о спољној политици Србије у годш и која је обележена склапањем баж анског савеза и Првим баж анским ратом. (Документа о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914, V (1912) 1-3). Заједно са својим колегама са Опште историје новог века приредио је збирку докумената о напорима Србије да добије независност и прошири своју територију на завршетку тзв. исгочне кризе (Србија 1878), при чему је он сам за њу сакупио грађу домаћег порекла. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : Bibliografija FF и Веоgradu 1,311-315. ЛИТЕРАТУРА: Bibliograjija FF и Beogradu I, 311; N. Racković, Prilozi za leksikon, 209. P.

B O JE Игнациј (26. фебруар 1926, Љубљана). Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а дипломирао на Филозофском факултету (група историја). С редш ом 1951. изабран је за асистента код проф. Грегора Чремошника на предмету Историја народа Југославије у средњем вијеку. Боравио је на специјализацији од 1954. до 1956. у Оријенталном институту у Сарајеву. Године 1964. одбранио је докторску дисертацију под насловом: Кредитиш трГовина Дубровника у средњем вијеку, која је потом објављена у издању Академије наука Босне и Херцеговине у Сарајеву. За доцента изабран је 1967, ванредног професора 1975, редовног професора 1980. и у том звању остао је до 1991. када је пензионисан. Дуги низ годи-

на био је члан Редакције и уредник Zgodovinikog časopisa У своме научном дјелу В. је повезао читав низ проблема из словеначке исгорије са проблематиком из босанске, дубровачке и турске исгорије. Иако нису бројне, његове расправе из српске исгорије врло су занимљиве и корисне. Оне се односе на проучавање домаћих трговаца у Србији у XIV и XV вијеку, уз исцрпно испитивање структуре трговачког сталежа у Босни и Србији током XV вијека. Осим трговине, В. се бавио и проучавањем развоја рударсгва - с особитим нагласком на гламско сребро (aigentum de glama) и улогу сребра уопнгге у функционисању најсгаријег српског рудника у Брскову. Овакав привредни успон водио је формирању бројних трговачких удружења из Дубровника која су пословала у бажанском залеђу. Изузетно је занимљив његов опис исгоријског развоја Косова до XVIII вијека, с посебним освртом на домаће сгановништво. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску историју): Brskovo in vrednost srebra v sredtijem veku (19581959): La structure de la classe des marchands en Bosnie et en Serbie pendant la deivcieme moitie du XV siecle (1969); Argenlum de glama (1970); ПрилоГ проучавању долшћих трГоваца Србије у XIV и XV eeку као и трГовачках веза са Дубровником (1970); Poslovanje dubrovniških trgovskih družb na Balkanskem poluotoku v dmgi polovici XV stoletja (1974); Неки проблеми проучавања историје средњовековноГ Дубровника са освртом веза са залеђем (1978); ФраГменти о Брскову (1983); Oris zgodovinskega razvoja Kosova do 18. stoletja s posebnim ozirom na prebivalstvo (1985); Nemimi Balkan, Zgodovinski pregled od 6 . do 18. stoletja, Ljubljana 1994. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: N. Stregar, Bibliografija prof. dr Ignacija Vojeta, Zgodovinski časopis 1-2, Ljubljana 1986,8-13. Ј1ИТЕРАТУРА: V. Melik. Ignacij Voje - šesdesetletnik, Zgodovinski časopis 1-2, Ljubljana 1986,

ВОЈИИОВИЋ Перко (22. јануар 1935, Развршје, Жабљак). Основну школу завршио је у Жабљаку а реалну гнмназију у Пљевљнма. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду (1957). После завршених студија више од деценије радио је као професор нсгорнје у гимназији у Јајцу. Године 1970. изабран је за професора Опште исгорије новог вијека на Педагошкој академији у Бањалуци. У току 1976. годше, због вербалног деликта и расправе о националном питању муслимана. осуђен је на пет година тамнице. Робију је издржавао у Зеници. По изласку из тамннце докторирао је на

тези Врбаска биновшш у политичком систему Краљевипе Југославије 1979. годнне. на Фнлозофском факултету у Сарајеву. Са мањим прекидом радио је у Исгоријском шсппуту у Титограду (1986-1992), када добровољно одлази у Републику Српску. За ванредног професора Историје Југославије, на Филозофском факултету у Бањалуци. изабран је 1994. године. Налази се на дужности шефа Одсјека за исгорију и латшски језик на Факултету. Његова главна монографска дела су: Јајце Град музеј револуције. Сарајево 1973: ЦрноГорска интелиГештја до Ј9/8,Титоград 1988: Полшпичка и тционална мисао црноГорске шипелиГеш{ије (1918-1941), Никшић 1989. За штампање је припремпо рецензираш рукопис Сељаитво у Црној Гори (1918-1941). Његова посебна научиоистраживачка интересовања су: српска штелигенција, културно-просветаи и политички живот у Босанској Крајши, идеје о словенској узајамности и теме из новије историје Црне Горе. Р.

ВОЈНОВИЋ Лујо (15. април 1864, Сплит 18. април 1951, Загреб). Средњу школу похађао је у Сплгггу, Загребу и Дубровнику. Права је дипломирао у Загребу а докторнрао у Грацу 1892. Од 1886. до 1889. био је судски чиновник у Загребу и Трсгу, а потом 1894-1896. адвокат у Дубровнику. И поред изразитих књижевничких склоносги В. је. до краја Првог светског рата, осгварио у служби црногорске и српске државе завидну полнтичку каријеру: 1896. секретар кнеза Николе. 18991903. минисгар правде Црне Горе, 1901-1902. црногорски амбасадор у Ватпкану, васпптач принчева на бугарском и српском двору, 1912. шеф кабинета канцеларије краља Николе, црногорски делегат на Лондонској конференцији 1913. у служби српске владе у Риму и Паризу 1915-1919. Током рата. а нарочито после њега, разлажући своје начелне полигичке сгавове, развио је обимну публвдисгичку делатаосг о савременим политичким проблемима и међународном положају Краљевине Југославије. У личности В. Дубровник је добио свог првог. иако самоуког. модерног нацноналног исторнчара. Промовшлући потребу изучавања дубровачке прошлосги, В. је, попут Ј^гречека, Бопшшћа. Решетара, научном истраживању учшшо доступну занемарену грађу Дубровачког архива. Књижевник по природи, В. је, у бројним огледима и монографијама, којима је обухваћен широк распон дубровачке. поглавито дипломатске повеснице од XV до XIX века, показао склоносг ка отменом стилском обликовању и поучним рефлексијама. плаћајући понекад цех недовољном критичнош-

В О Л К О В Владимир Константинович

ВУЈОВИЋ Бранко ћу. Упркос томе. његова дела и објављени извори (поред других. записи Маројице Кабоге, посланика у Царшраду' н документи Франа Гондоле, посланика на папском двору) служили су друго времена. и још увек служе. као основа за упознавање појединих периода дубровачке прошлости. В. се бавио и изучавањем историје Далмације. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Д убровпик и Осмчпско царство I. 1365-1482, Београд 1898: Александриско Питање. (1572-1579). Прилог диПломатској историји Дубровичке републике, Дело 37, 2 (1905) 179-213: Pad Dubmmika (1797-1815) 1-2, Zagreb 1908: Прва смрт Дубровника (6. аПрила 1007). ЛМС 287.3 (1912) 41Ћ57: 28S, 4 (1912) 52-69; Dubmmčko-gruške prodaje kuća i ulice staroga Dubmmika (XIV do XVII vijeka), Rad JAZU 196 (1913) 101—123: La Monarchie Francaise dans l ’Adriatique, Paris i Baicelona 1917: La Dalmatie, l ’Italie et l ’iuiite \ougoslave. Geneve. Bale i Lyon 1917: Italie et Yougoslavie. Paris 1919: O срПском католичком Приматству барскога архиеПискоПа, Време 4/1924, 1082. 3: Борба за Јадранско море, Београд 1925; Jedan jrancuski putnik ро našim zemljama pod kraj XVI vijeka, Šišićev zbomik (1929) 351-358; Histoire de Dalmatie I—II, Paris 1934; Kratka istorija Dubromčke republike. New York 1962. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 25575-25619; ll.b r. 19617-19644. ЛИТЕРАТУРА: A. Венцелидес, Модерни ucт орик Дубровника, Босанска вила 11-12 (1911) 181-186; Н. А, Лујо Војновић. Наш маркашпни Писац и научењак. Поводом 70-Годишњице његоea живота, Новости 28/1934,103,9; NE 4,1134 (М. Prelog): Е Ј 8,530 (Т. Macan). Ђ. Бубало

ВОЛКОВ Владимир Константинович (15. деце.мбар 1930, Вороњеж, СССР). Директор Института Славистике и Балканистике Руске академије наука. Историјски факултет Московског државног утшверзитета ,Домоносов“, завршио је 1954. Од 1956. ради у Институту Славистике и Балканистике РАН. Магистарску тезу Немачко-јуГоа овенски односи и распад Мале антанте 1933— 1938. одбранио је 1963, а докторску дисертацију Минхенски сПоразум и балканске земље, 1979. Од 1970. био је начелник сектора историје међународних односа И нсппуга Славистике и Балканистнке РАН. а од 1987. је директор Института Славистике и Балканистике. Потпредседник Националиог комитета историчара Русије постао је 1989. Највећи број радова посветио је проучавањима савремене историје Југославије. Посебну пажњу обратио је на немачку политику према Југославпји и Баж ану. Обрађивао је кључне спољ-

нополитичке моменте и догађаје који су усмеравали југословенску историју у првој половини XX века. В А Ж Н И ЈИ РА ДО ВИ (за српску историју): Германо-КЈгославские от нош енил и развал Малоп А н т а н т т 1933-1938, Москва 1966: Операцип „Тевтонскип меч", Москва 1966 (преведена на српски под насловом Убиспшо краља Александра)\ Мтнхенскип сговор и балканские странш, Москва 1978 (преведена на српски и чешки језик); „Дранг нах Остен " и uapodbi Централвноп, Восточноп и КЈго-Восточноп Eeponui, Москва 1977 (главни уредник и коаутор); Германсксш. eoсточнан политика e новое и новепшее времл. Проблемш истории и историографии, Москва 1974 (главни уредник и коаутор); СССР и странш народноп демократии. Становление отношенип дружбш и сотрудничества 1944—1949, Москва 1985 (главни уредник и коаутор); Трагедил КЈгославии, Новал и новеишаи истории 4—5 (1994) 3-32. Мир. Јовановић

В РА Н ЕШ ЕВИ Ћ Бранислав (16. мај 1903, Белегиш). Основно образовање стицао је у родном месту, у Свилошу и Крушедолу, средње у класичној гимназији у Осијеку. Историју је студирао на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, где је дипломирао 1928. К ао професор историје предавао је у гимназијама у Бањалуци (1930-1941), Прокупљу (1941), Параћину (19421943), Београду (1943-1945) и Новом Саду (19451947). Изабран је затим за професора Више педагошке школе у Новом Саду (1947-1961) и потом за професора Филозофског факултета у Новом Саду (1961. до пензионисања 1973). У послератном периоду се бави научним радом и публикује чланке и студије, делује у стручним организацијама историчара (председник Друштва историчара Војводине, председник Савеза историјских друштава Југославије). Докторирао је 1967. на Филозофском факултету у Скопљу дисертацијом: УлоГа и значај првих врш ачких социјалиста у полит ичком животу Војводине (штампана као књига 1974). Учествовао је са рефератима на већем броју научних скупова у земљи и иностранству. В. се бави историјом новога века и то првенсгвено развитком Срба у Војводини. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: П оред споменуте дисертације, објавио је три уџбеника, збирке извора, написао поглавља о XVIII века у Историји народа ЈуГославије и већи број студија из историје XIX и XX века. Друш т вене ст рукт уре и друштвени иокрети у Војводини у друГој половиии XIX века (ЈИ Ч 1978); Обнова ћирилскоГ ишшмПарства у

XVIII веку израз националне свести Срба у Угарској (Зборник Института за новинарство 1969); Новосадска штамПа о великој источној кризи (1978); У колективном делу: Die Habsburger Моnarchie 1848-1918 Bd. VI, 319-386, обрадио је јавно мнење у Србији према политици Монархије, економске, друштвене и културне утицаје на Србију и спољнополитичке односе Монархије и Црне Горе.

ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 8 . 551 (N. Slanarević): НЕ 1,432(С. Јовановић). С. Ђуровић

ВУЈОВИЋ Бранко (30. септембар 1935, Подгорица). Основну школу похађао је у месту рођења и у Београду; завршио је Суворовско војно БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Univerzitet и Novom Saучилиште у Курску (1953) и Вишу војну академију du, Filozofski fakultet 1954-1984, Bibliografije, Novi у Москви (1956). Дипломирао је на Филозофском Sad 1984,213-226. факултету у Београду, Група за историју уметности, 1961. Докторирао је 1984. тезом Уметност у ЈШТЕРАТУРА: EJ 8,536 (A. Lebl). Србији крајем XVIII и у Првим деценијама XIX eeка. Радио је у Заводу за заштиту споменика култуP. ре града Београда (1962-1981) као референт за покретне споменике, шеф Сектора за истраживање и валоризацију споменика културе и директор ВУЈИЋ Михаило (26. октобар 1853, Београд ООУР: затим у Музеју града Београда као шеф - 1 . март 1913, Сушак). Завршио је Велику школу одељења (1981-1984). Године 1984. изабран је за у Београду, а затим студирао у Минхену, Бечу и ванредног професора на ПМФ (Одсек за туризБудиму. Одбранио је докторат филозофије у Лајмологију) за предмет Споменичко наслеђе Југопцигу. Од 1879. до 1887. био је професор на Велиславије. Од 1985. до данас је редовни професор на кој школи, где је предавао политичку економију. Факултету примењених уметаости и дизајна у БеГодине 1900. посгао је члан Српске краљевске ограду, где предаје Општу историју уметаости. академије. Од 1887. године у неколико министарГодине 1996. изабран је за декана истог факултестава (Ристића, Грујића, Пашића, Докића и Симита. Један је од оснивача и главни уредник (од 1977) ћа) био је министар финансија, министар спољних часописа Свеске Друштва историчара уметнопослова (1901), посланшс у Паризу, Бечу (1903), сти Србије. Берлину (1906), Риму (1909). Сам је саставио НаПодручје његовог научног истраживања је родњачко радикалско министарство (1902). Посрпска уметаост новог века, а ужа специјалностсле сукоба са Николом Пашићем (1907) отишао уметност у Србијп у XVIH и XIX веку, са посебје у пензију. miM нагласком на време српске револуције (1804— В. је био један од најистакнутијих српских 1830) и доба европеизацпје српске културе и уметекономиста. Као професор Велике школе објаности. вио је значајан уџбеник политичке економије НаВАЖНИЈИ РАДОВИ: Дом Jeepe.ua Грујића. чела народне економије (1895-1898), који је бно Београд 1966: НатПис деспопш СтефанаЛазарепрво велико систематско дело у српској економeuha, Зборник МС Ј1У 4 (1969) 175-190: Српске ској литератури. Изучавао је економску политику иконе XIX века, Београд 1969: Цркве брвнаре у Србије, посебно значајне промене у трговшској околини БесЛрада, Годишњак ГБ 19 (1972) 85политици српске државе; заслужан је за изучава151: Манастир Фенек. Зборник МС ЛУ 9 (1973) ње пре њега заборављених и занемарених дубро201-227: Црквени споменици ш подручју Града вачких писаца Б. Котруљевића, Н. В. Гучетића и БеоГрада, Београд 1973; Наивни сликари XIX eeЈ. Крижанића, чиме је задужио историју Дубровка. Расковник 21 (Београд 1977) 119-130; Стјепан нжа. Фјодорович Колесников (1879-1955), Свеске ДИВАЖНИЈИ РАДОВИ: Uber Substanz und СаУС 5-6 (1978) 49-66: Ликовна култура Србије у usalitai, Leipzig 1879; Историја као наука (1877); време проте Матије Ненадовића (1777-1854). у: Наша економска Политика (1883); Teopuja и Прота Мапгја Ненадовић п његово доба. Галернја практика новчаних банака (1886); Начела народСАНУ 35 (1978) 65-176: Дорћол и црква СнетоГ не економије, књ. I, П, П1:1 књ.: Основна ПретходАлександра НевскоГ, Годшпњак ГБ 26 (1979) ш питања - Историјски развитак науке и на133-149; Ослободилачке тежње у уметности родне Привреде (1895); II књ.: Економска теорија устаничке Србије, у: Први српски устанак. Бео(1896); III књ„ 1. св.: Економска Политика (1898); град 1981, 163-190: Брезна, скица за културноПрво научно дело о трГовшш Дубровчанина Бен-историјску моноГрафију насељп. Зборник НМ ка Котруљевића (1909). 11 (Чачак 1981) 5-29: Никола Апостоловић -живописац земунски и белиградски. Зборннк НМ 11 БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак СКА 15 (Београд 1982) 69-91; Уметност устаничке Ср(1901), Београд 1902: BLZ 9, br. 25S06-25S09:11, br. бије (1804-1830), у. Историјски значај српске ре19890.

313

ВУЈОВИЋ Димитрије Димо ВУКИЋ Јован

волуције 1804. године. САНУ, Научни скупови, књ. XVIII, Одељење историјских на>ка, књ. 6 , Београд 1983, 429-447: Бранковина, Београд 1983: Вазнесенска црква у БеоГраду (са Љ. Константиновић и Д. Кашнћем), Београд 1984: Бранковина као културно-историјски комплекс, у: П рота Матија Ненадовић и његово доба, САНУ, Научни скупови књ. XXV I. Председништво, књ. 6 , Београд 1985, 503-532: Профана архитектура у Србији у доба кнеза Милоша, Зборник НМ 15 (Чачак 19S5) 41-66: Уметност обновљене Србије {1791-1848), Београд 1986; Манастир Троноша (са С. Мојсиловић-Поповић). Београд 1987: Конаци манастира Студенице, Свеске ДИУС 19 (1989) 22-36: Црква СветоГ великомученика Д имитрија у cejiy Лесковцу, Београд 1992; Слово о Викенпшју Ракићу, поговор са коментарима у: Историја манаспшра Фенека, фототипско издање, Београд 1994: Београд у Проитости и садашњости, Београд 1994: Улога руских уметника у развоју ликовне културе у Србији, у: Руска емиграција у српској култури XX века, т. П, Филолошки факултет Београд 1994,53-61; Српске цркве и манастири Београда, Галерија САНУ, 1995; Манастир Фенек. Београд 1995; Културна ризница Србије (коаутор), Београд 1996; Саборна црква у БеоГраду. Београд 1996. Р.

ВУЈО ВИЋ Димитрије Димо (7. новембар 1922. Добрска Жупа, Цетиње - 27. мај 1995, Подгорица). Одрастао на Цетињу где је похађао основну школу и завршио гимназију (1941). После завршене Више педагошке школе на Цетињу, студирао је исгорију и дипломирао на Филозофском факултету у Београду (1954). Одбранио је докторску дпсертацпју на Филозофском факултету у Сарајеву (1961). Био је директор и одговорни уредник Издавачког предузећа „Народна књига“ на Цетињу, једно време и професор тамошње Више педагошке школе, затим дирекгор Историјског института Црне Горе (1959-1978) и потом професор Опште историје на Филозофском факултету у Никшићу (1982-1988). Такође је био председник Савеза друштава историчара Југославије (1969-1973). У Паризу и Риму је боравио и радио у архивима и библиотекама сакупљајући изворе о прошлости Црне Горе и о постанку Југославије. Истакао се организовањем научног рада и као покретач и уредник више историографских публикација. Био је члан Црногорске академије науке и уметности од њеног оснивања (1973). В. је навелико унапредио историографију о Црној Гори. и сте стране особено обележио научна сазнања о Југославији. Делом Уједињење Црне Горе и Србије 1962 објаснно је покретачко дела-

ње, спољашње и домаће околности, и сам чин уједињења (1918); њиме је саздао и извесно чвориште свога доцнијег научног рада и стваралаштва. У књизи ПодГоричка скупштииа 1918 (1989) дао је дужи увод, целовито унесене стенографске белешке Скупштше, потребна објашњења многих појединости у том кључном извору, све садржином и смислом везано за суштину претходне књиre. Дружини политичких личности која се успротивила изведеном начину уједињења Црне Горе са Србијом а затим се обликовала и усмерила као сгранка парламентарне опозиције у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, посветио је књигу Црногорски федералисти 1919-1929 (1981). Овим делима унеколико се придружује књига Прилози изучавању црноГорскоГ националноГ пиишња (1987), састављена од низа историографско-филозофских огледа, изнугра сједињених истим испитивањем вредности комунистичке теорије о вишенационалном саставу југословенске државе, при чему, В. свако своје тумачење о некој народносној особеносги Црногораца уоквирује тврђењем да су они људсгво српског рода, па је у њих двојна друштвена свест, ошнта и основна - српска, завичајна и посебна - црногорска. Уз ова остварења сгоје и три књиге, у великој мери засноване на изворима француским и делимично италијанским. Дело Црна Гора и Француска 18601914 (1971) садржи веома исцрпну причу о полувековном, све видљивијем издизању Црне Горе, у Европи, знатно и путем њеног зближавања с француском државом. Књигом РаССна сарадња Црне Горе и Француске 1914—1916 (1994) В. је приказао двогодишњу борбу Ц рне Горе против Аусгроугарске. Дело Француски масони и јуГословенско пиСпање 1914-1918 (1994) јесте студија о општим погледима масонства, националним одређењима у делању масона у Француској и Италији, с опсежним приказом залагања француских масона да се међу исходима П рвог светског рата појави и држава уједињених Срба, Хрвата и Словенаца. Књигом КњеГиња Даринка - политичка активносСп. ПрилоГ историји Црне Горе 1855-1867 (1968) В. је, говорећи о женидби књаза Данила, и после о улози Даринке за књажева живота, управо био наговесгио своје доцније свеобухватно занимање улажењем Црне Горе у међународне односе. В. је написао мноштво чланака о појединосгима из прошлосги Црне Горе и Југославије. БИ БЈШ О ГРА Ф И ЈА : С поменш џ Ц АН У , Титоград 1983,85-90; М. Аџић, БиблиоГрафија акаделшка Димитрија Дима Вујовића, у књизи Научно дјело академика Димитрија Дима Вујовића, Подгорица 1994,223-239. Ј1ИТЕРАТУРА: Научно дјело академикаДимиСприја Д ш ш Вујовића, З б о р ш к радова, Подгорица 1994; 3. Лакић, А кадемик Д ш ш т рије Димо

Вујовић (1922-1995), ИЗ 68 , 1 (1995) 198-212; N. Racković, Prilozi za leksikon, 213. B. Стругар

ВУЈОВИЋ Ђуро (17. мај 1925, Доње Загарче). У родном месту завршио је основну школу, нижу гимназију у Даниловграду, а учитељску и Вишу педагошку школу на Цетињу. Дипломирао је 1961. на Групи за историју Филозофског факултета у Сарајеву. Докторску дисертацију Стара Цруш Гора у народноослободилачкој борби, одбранио је у Приштини 1970. Од 1960. до 1987. био је научни сараднж Историјског инстшута Црне Горе. Радио је на уређивачкој политици Историјcm a записа као одговорни уредник (1979-1983) и члан Редакције. У својим научним радовима В. обрађује искључиво период Другог светског рата у Црној Гори и Боки Которској. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Пораз четника и сепаратиста у Катунској нахији почетком марта 1944. и криза у квислишиком покрету у Црној Гори, И З 4 (1964) 665-716; Подловћенска Црна Гора у Н ОБ 1941-1945. Године, Гласник цетињских музеја 4 (1971) 127-165; Cmogorsko primorje и doba kapitulacije Italije, Zbomik Instituta za historiju radničkog pokreta Dalmacije 3 (1975) 517-528; O елементшш ГрађанскоС рата у народноослободилачком рату, И З 1 (1976) 119-126; Ловћенски Н О П одред и њеГово подручје у народноослободилачкој борби 1941-1945. Године, Цетиње 1976; Моиш Пијаде у Црној Гори 1941-1942, ИЗ 4 (1978) 59-83; ОрГанизациони развој Комунистичке партије ЈуГославије у Црној Гори 1941-1945, Титоград 1988. БИБЛИОГРАФИЈА: Споменица ИИ ЦГ 1948-1988,172-175. .ЛИТЕРАТУРА: Споменица ИИ ЦГ 19481988,172. Ђ. Бубало

ВУЈОШЕВИЋ Убавка (17. јануар 1930, Сарајево). Основну школу и гимназију завршила је у Сарајеву (1949), а Филозофски факултет, Група за исгорију, у Београду (1957). Докторску дисертацију: Заоитравање кризе у КПЈ и борба антифракцијских cnaža за јединстшо Партије и сиажење радничкоГ покрета (1925-1928), одбранила је на Филозофском факултету у Београду (1977). Пре уписа студија радила је извесно време у друштвенополитичким организацијама. У Историјском архиву Београда била је од 1956. до 1959, затим је прешла у Историјски архив ЦК СКЈ, Институт за историју радничког покрета народа Југославије, Инстшуг за изучавање радннчког по-

крета, Институт за савремену исгорију, где је остала све до 1974. Најзад, у Одељењу за архив u документацију Председннштва ЦК СКЈ радила је од 1974. до 1989. годше када је отишла у пензију. Од 1979. до 1989. била је главни и одговорни уредник зборника грађе Извори за историју СКЈ за период 1919-1941. Подручје исграживања У. В. су међународни и југословенски раднички, социјал-демократски и комунисгички покрет. Најдуже је радила на прикупљању и истраживању архивске грађе у југословенским и сграним архивима. посебно руским. затим приређивању, уређивању и објављивању архивске грађе. ВАЖНШИ РАДОВИ: Моиш Пијаде новинар, публициста и преводилац, Прилози ИС 4 (1967) 179-298 (са Д. Лазаревић); Пис.\ш Филтш Фшитовића руководиоцима Сељачке шпиернационале у Москви (1926-1930), Прилози ИС 10 (1976) 425-524 (са Б. Глигоријевићем); Тито у БеоГраду (1926-1944), Београд 1977; Ђуро Ђаковић - „Живот и дјело" (грађа за монографнју), Славонски Брод 1979; Novi istorijski izvori о revoluciommoj delatnosti Josipa Broza Tita 11 međuratnom periodu и Nepozjiati Titovi spisi (1930-1940), Istorija 20. veka 2 (1987) 7-51, 159-198: Prepiska (radiogrami) CK KPJ -IK K l (jun 1940-decembar 1941). VIG 13 (1992) 277-336; Die jugoslawischen Komimmisten in den Stalinistischen „Saubenmgen" 1929 bis 1949. у: Kommunisten verfolgen Kommunisten. Stalinistischer Terror und „Sauberungerf' in den kommuiustischen Parteien Europas seit den dreissiger Jahren, Berlin 1993,157-173 (ca B. Мујбеговић); Die Konvnunistisclie Partei Jugoslasviens und die Komintem. Dokumente zur ,,jugosiawischen Frage" 1936, Jahrbuch fiir Historische Kommunismusforschung. Berlin 1993, 187-196 (ca B. Мујбеговић). P.

ВУКИЋ Јован (1888, Добрско код Цетнња 1961, ХерцегНови). Гимназију је завршио 1910. на Цетпњу. Из оскудних података о његовој биографији не види се тачно када је и где завршио универзшетско школовање. Докторску дисертацију нз исторнје Источног шггања 1875-1878. бранио је 1919. на универзшету у Фрајбургу. Исге годнне је објављена као посебна књига у Женеви (Jean Voukitch: Le peuple serbe dans la Grande crise orientale dc 1875 a 1878. Etude d'histoire polilique). Ратно време raije дозвољавало да за ову обимну студију прави архивска истражнвања. али је успео да цео ток збивања реконсгруише на основу објављене лптературе и мемоарске грађе. Социјалну предисторију, као и кшгшнуитет шгтереса Немачке и Аустроугарске за Источно пшање је радио на бројним студнјама које су неколико деценија ра-

ВУКИЋЕВИЋ Миленко ВУКСАН Д\шан

ннје објављиване у париској Revue des deux топdes. Непосредно после рата, В. је био запослен у црногорском Генералном конзулату у Женеви. Одмах након тога. наименован је за наставника Трговачке академије у Сарајеву, а 1931. посгао је директор Државне трговачке академије у Подгорици. Неколико значајнијих студнја из тога времена су такођер посвећене историји Источног питања око Берлинског конгреса 1878. Најзначајннја од њих је Плавско-гусшоска афера и ослобођење Улциња 1880. Годиие, објављена у Сарајеву 1929. Рађена је на службеном издању француске владе у збирци Documents diplomatiques. Affaires du Montenegm. I. II, Paris 1880. Три сличне студије je објавио у цетињским Запшсима 1928. и 1929. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9. br. 25869; 11, br. 19943-19947. ЛИТЕРАТУРА: Глас Црногорца 69 (8 . мај 1919). Ж. Вујадиновић

ВУКТГЋЕВИЋ Мнленко (9. новембар 1867, Светлић, Крагујевац - 4. фебруар 1930, Београд). Матурнрао је 1887. у Крагујевцу. Са Техничког факултета Велике школе у Београду прешао је на Фнлозофски факултет. Група за општу и националну историју и земљопис и немачки језик, на којој је 1892. диаломирао. Раднн век је, с изузетком краћих прекпда. провео у Другој београдској гимназији, где је 1928. пензионисан. В. се поред насгаве бавио и научним истраживањима из историје, а његов веома обиман списате.љски рад претежно је у облику забавно-књижевне лектире, историјских прича и новинских занимљивости, писаних скоро епским сгилом. Његови радови из исгорије одликују се наглашеним патриотизмом, али такође и критичким приступом изворима. Интересовао се за целокупну нашу историју. али највише за XIX век, посебно за Први српски устанак. Веома успешно је исграживао у руским архивима, прикупивши драгоцену грађу за устанак и друге теме. Његово животно дело Kapal)oph)e, I—II (Београд 1907) исправило је многе нетачности и детаљно је расветлило исгорнју устанка. Прикупљени материјал за трећу свеску пропао је у Русији, где се затекао за време Првог светског рата. Страдали су и сви остали његови рукописи, које је 1915. окупатор спалио у Београду. В. је био веома активан радник и на општем националном просвећивању, као и на националној пропаганди. посебно оној у Босни и у Русији. БИБЛИОГРАФИЈА: Ј. Митровић, Миленко bvKidieeuh. Биографија и библиоГрафија, И Г 1 (1973) 2US-234: BLZ 9, br. 25875-25896: 11 br. 19951-20174.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Митровић, наведено дело, 201-207; Р. Самарџић, М иленко ВукићевиН, Карађорђе, Писци српске историје III, Београд 1986; Н Е 1,436-437 (Н. Радојчић). Љ . Алексић-Пејковић

ВУК О В И Ћ Светозар - епископ др Сава (13. април 1930, Сента). Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, Богословију „Свети Сава“ у манастиру Раковица (1950), а Богословски факултет у Београду (1954). Школску годину 1957/58. провео је на постдипломским студијама на Старокатоличком богословском факултету у Берну. П о повратку из Швајцарске постављен је (1958) за суплента богословије у Београду. Н а Богословском факултету у Београду одбранио је 1961. докторску тезу: Типик архиепископа Никодима. Замонашио га је у манастиру Ваведењу патријарх Герман 3. новембра 1959, а 4. децембра исте године рукоположен је за јерођакона. За епископа моравичког хиротонисали су га 1961. патријарх српски Герман и епископи: бачки Никанор и банатски Висарион. К ао викарни епископ предавао је на Богословском факултету у Београду Литургику са историјом уметности (1961-1967). З а епископа источноамеричког и канадског изабран је 1967. и на овом положају остао до 1977. Исге године изабран је за епископа шумадијског и на овом положају се и данас налази. Администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском (1977-1978), Жичком (1978), Банатском (1980-1985), Темишварском (1980-1996), Средњозападноамеричком (19861988), Западноамеричком (1986-1988) и Бачком (1988-1990). К ао епископ шумадијски, представљао је Српску цркву у Комисији за припрему Светог и великог сабора православне цркве у Женеви (1979-1991) и у Дијалогу са Римокатоличком црквом (1980-1990). К ао епископ моравички, покретач је часописа на српском и енглеском језику Српска православна црква - њена проитост и саdauubOciTt и листа Православље чији је одговорни уредник био од 1. до 7. броја. Био је главни уредник Гласника, службеног листа С П Ц (1966-1977). По доласку у Америку покренуо је (1968) месечни часопис Стаза православља. У Шумадијској епархији покренуо је (1978) лист Каленић. Као администратор Банатске и Б ачке епархије, обновио је некадашње часописе Банатски весник (1981) у Вршцу и Беседе (1989) у Новом Саду. Уредио је календар „Ц рква“ Српске патријаршије за 1981, 1982,1996. и 1997, и уредник је споменица посвећених Великој сеоби 1690. године и 400-годишњици од спаљивања моштију Светог Саве, које издаје Свети архијерејски синод. Поводом 750 година самосталности С П Ц (1219-1969) уредио је споме-

ницу Седам и ио сшолека Сриске цркче, која је објављена 1969. у Кливленду на српском језику. Епископ Сава почео је да се бави научним радом већ као апсолвент теологије. Радове објављује у црквеним и другим часописима код нас и у свету. Своја истраживања из прошлости Српске православне цркве заснива на обиљу литературе, а посебно архивске грађе. Објавио је преко педесет чланака, прилога и приказа. Писма патријарха ГеорГија Epamoeuha објавио је 1983. са коментарима, а од огромног су значаја његова кашггална дела Историја Српске православие цркве у Америци и Канади 1891-1941, Београд 1994. и Српски јерарси од деветоГ до двадесетоГ века (1996). Док у првој књизи - Историја Српске православне цркве у Америци и Кичади, на основу обиља углавном необјављене архивске грађе roвори о првим Србима у тим прекоокеанским земљама и организовању Српске цркве, књига Српски јерарси у сгвари је енциклопедијско дело у коме су животописи готово хиљаду српских архијереја, од најранијих времена па до данашњих дана. ЈШТЕРАТУРА: Епископ Сава, Епархије и епископи 1920-1970. Српска православна црква 1920-1970, Београд 1971,522.

а докторирао 1970. на истом факултету тезом Радничка класа Србије у друГој половини XIX eeка. Од 1962. до смрти (1989) радио је у Институту за историју радничког покрета Србије.

С. Милеуснић

Ј1ИТЕРАТУРА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 1949-1989. 48: Spomenica INIS 1965-1995,104; Д. Пешић, Др Младен Вукомановић, Токови револуције 20-21 (1988) непаганирана последња страница.

ВУКОМАНОВИЋ Алекса (21. март 1826, Срезојевци, код Г. Милановца - 6 . новембар 1859, Београд). Гишазију је учио у Одеси (1840-1844). Завршио је ушшерзитетске студије у Кијеву, а 1852. постављен је за професора „теорије словесности, историје књижевности опште и историје српског народа“ на Београдском лицеју. За члана Друшгва српске словесности изабран је 1853. Међу првима је почео да издаје изворе за српску средњовековну историју и књижевност. ВАЖНШ И РАДОВИ: Tpaf)a за историју uaрода и књихсевности српске, Гласник ДСС 10 (1858) 211-212; О кнезу Лазару, Гласник ДСС 11 (1859) 108-118: Живот. архиепископа Макаша, Гласник ДСС 11 (1859) 125-129; Летопис царем српским, Гласник ДСС11 (1859) 144-159. ЈШТЕРАТУРА: НекролоГ, у: Гласннк ДСС 12 (1859) 685-695; НЕ 1, 43S (Н. Радојчић); ЕЈ 8 , 554 (Ј. Miličević). Т. Суботин-Голубовнћ

ВУКОМАНОВИЋ Младен (9. октобар 1936, Јасеник, Гацко -17. јуни 1989, Београд). Учитељску школу је завршно у Мостару, днпломнрао 1962. на Фппозофском факултету у Београду Група за историју. Магистрирао је 1963. са темом Устанаку Горњој ХерцеГовини јуни 1941. Године,

Подручје исграживања му је било: социјалистичка мисао и раднички покрет Србије у XIX и XX веку, Народноослободилачка борба. библиографија. Истраживао је у Загребу. Сарајеву. 'Гитограду, Мостару, Љубљани и Новом Саду. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Sindikalni pokret и Srbiji V (1967); Štrajkovi ntdara Vrške Čuke 1907. i 1908. godine (1968); Dani smrti na Sajmištu: logorna Sajmištu 1941-1944. godine (1969, коаутор); Aprilskt štrajk sludenata Beogradskog univerziletu aprila 1936. godiiw (1970, коаутор); Radnička klasa Srbije u dmgoj polovini XIX veka (1972); Dimitrije Tucovič u socijalističkoj revoluciji (1972); Živojin Žujović, Sabrani spisi I (1974); Sindikalni pokrel u Beogradu do 1941. godine (1979. коаутор); Sindikalni pokrel u Srbiji 1903-1914 I (1979): Uspon sindikalno-šlrajkačkih borbi u Srbiji od 1909. do 1912. godine (1987). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Спомеиица Института за историју радничкоГ покрета Србије 19491989.48-51: Spomenica INIS1965-1995,104-107.

М. Митровнћ

ВУКСАН Душан (3. јули 1881. Медак. Лика 24. децембар 1944. Београд). У Загребу је завршио студије из славистике и класичне филолоnije. Неколико годнна био је наставнпку Бјеловару, од 1910. до 1913. је предавао српски и латински језнк у цетнњској гимназији, а потом је био професор и вршилац дужности директора у новооснованој пећкој гимназији. После Првог светског рата наставио је рад у овој гнмназији. бно је пото.м днректор беранске гимназије а краће време просветни инспектор Зетске областн и управитељ учитељске школе у Беранама. Године 1926. постављен је за директора цетињске гимназпје н вршиоца дужности обновљеног Државног музеја на Цетињу. Напустио је посао у гпмназијн u посветио се сређивању и темељитом проучавању богатог дворског архива који се налазно у оквиру Државног музеја. Годпне 1927. под његовим уреднишгвом покренут је часопис за науку н књижевност Записи који је излазио до 1933. и поново од 1935. до 1941. В. је од 1936. па све до смрти жнвео у Београду, где је намеравао да податке добијене из

317

ВУКЧЕВИЋ Мшш ВУЛЕТИЋ Душан

Цетињског архшза употаунл новим из богатих фондова Народне библиотеке. В. има велике заслуге за истраживање црногорске историје. Највећи број својих рздова објавио је у разним периодичним публикацијама. Најважиији му је рад монографнја Петар I ПеСпроeuh Његош и његово доба (1767-1830) која је издата постхумно. У овом делу, као и у већини његових рздова саопштен је у изводима или у целости један број аката превасходно из цетињских архива. Највећн допринос Вуксана исторнјској науци је у објављивању архивске грађе из различитих периода црногорске историје, од доба Немањића до Првог светског рата. Само у Записима објавио је 4450 архивских докумената. Посебно су му значајне три збирке историјске грађе: Споменица Петра II Петровипа ЊеГоша — владике Рада 1813-1851 (1925,1926); Посланица митрополита црногорскоГ Петра 1, Цетиње 1935: Писма Петра II Петровића ЊеГоша I, Београд 1940. Драгоцен је п Вуксанов рад на објављивању црногорске библиографије. БИБЈШ О ГРА Ф И ЈА: Ђ. Пејовић, О личности и djejiy Душана Вуксана, И З 22,1 (1965) 127150; Д. Маршновић, Портрети III, Цетиње 1990, 114-1S4: B L Z 11. br. 20200-20274. ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Пејовић, О личности и дјелу Цушана Вуксана. И З 22,1 (1965) 121-126; Д. Ј. Марпшовић, Душ ан Д. Вуксан (1881-1944) и њеГово стваралаиапво, И З 1 (1987) 199-211; Д. Ј. Марпшовић. Портрети III, Цетиње 1990, 105113; ЕЈ 8,558 (Đ. S. Radojičić). М. Војводић

ВУКЧЕВИЋ Мило (1896, Фармак, Црна Гора -1 4 . април 1941, Алибунар). Био је добровољац у Првом бажанском рату. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Као гимназијски професор радио је у Вршцу, Темишвару, Новом Саду и Београду. Докторску дисергацију Црна Гора и ХерцеГовина уочи рата 1874-1876, није могао да брани због избијања рата (објављена тек 1950. на Цетињу). ВАЖ НИ ЈИ РАДОВИ: Ђурђева Јерина у традицији и науци, Вршац 1934; Сауервалдов дневник. Мисао 36,1-2 (1931) 70-83; 3-4,200-214; 5-8.444-458, и посебно, стр. 78; О политици Грофа Аидраишја пре,ча нашем народууочи источне KpiLie. Гласник ИД Н С 5.3 (1932) 403-417; Светолар М илетик пре.ма Црној Гори, ЛМС 4-5 (1939) 336-353. и посебно. стр. 20; Црна Гора и ХерцеГовинауочи рапш 1874-1876, Цетиње 1950. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 25845-25851; 11. br. 19923-19930: Д. Ковачевић, Један прилоГ ла био-библиоГрафију историчара М ила Вукчеeuha. Свеске 5,2 (1987) 55-58.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Јовановић, Биљешка о писцу и дјелу, у: Црна Гора уочи рата 1874—1876, 289-290; Н. Вукчевић, Један прилоГ традицији у Црној Гори, Београд 1971,64-65; N. Racković, Prilozi za leksikon, 215. M. Радевић

В У К Ч ЕВ И Ћ Славко (29. јануар 1942, Штеци, Подгорица). Н а служби у Југословенској народној армији од 1962. Завршио је Војну академију Копнене војске 1967. Студирао је на Филозофском факултету у Београду - Г рупа за историју. У Војноисторијском институту је од 1972. Докторирао је 1985. на Филозофском факултету у Скопљу тезом Отпор у окупираним Градовима ЈуГославије 1941-1945. Године. Б и о је уредник ВојноисторијскоГ Глаашка, затим начелник научног одељења у Војноисторијском институту. Сада је начелник Војноисторијског инсгитута Војске Југославије у звању научног саветника. Објавио је око педесет историографских, изворно документованих чланака из опсега велике теме: ЈуГославија уД руГом светском рату. Научноистраживачка делатност му је усмерена на изучавање отпора у окупираним градовима Југославије 1941-1945. Осим тога, објавио је радове у Лексикону НОР-а и у едицији Народни хероји ЈуГославије. Бави се и истраживањем геноцида у Независној Држави Хрватској 1941-1945: у оквиру едиције Злочини на јуГословенском простору у П рвом и ДруГом светском рат у објавио је збирку докумената. В А Ж Н И ЈИ РА ДОВИ: Ненаоружано супротстављање aipecuju — искустша и поуке 1941-1945 (Београд 1983); Борбе и отпори у окупираним Градовима ЈуГославије 1941-1945 (Београд 1985); Злочини Независне Државе Хрватске 1941-1945, Зборник докумената I, Београд 1993. Р.

ВУЛЕТИЋ Витомир (26. јануар 1926, Лончаник, Ваљево). П о завршетку Филозофског факултета у Београду предавао је руски језик у основној (1952-1953) и средњој школи (19531958). Докторску дисертацију СвепГозар Маркоeuh и руски револуционарни демократи, одбранио је 1964. године на Филолошком факултету у Беогрзду. Од 1958. до пензионисања 1986. године предавао је руски језик и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду, где је биран за предавача (1962), доцента (1964), ванредног професора (1970) и редовног професора (1976). В. је написао више десетина студија и расправа из историје књижевности. Издвајамо радове са

историјском тематиком: Једна руска веза Уједињене омладине српске, Годишњак ФФ у Новом Саду 7 (1962-1963); Одјеци Херценова „Звона" у српској штампи шелдесетих Година ХЈХ века, Зборник МС ДН 34 (1963); Светозар Марковик и руски револуционарни демократи, Нови Сад 1964; Мисао и реч Светозара Марковића, Врњачка Бања 1975; Савременици о Светозару Марковићу, Београд 1976; УлоГа Русије у културном и националном развоју Срба у XVIII и XIX веку, Славланские кулвтурм и Балканм (1978); Руси и Србиусусрету, Нови Сад 1996. Р. Михаљчић

ВУЛЕТИЋ-ВУКАСОВИЋ Вид (16. децембар 1853, Брсечине код Дубровника - 10. јули 1933, Дубровник). Од 1866. школовао се у семеништу у Дубровнику, где је 1875. завршио вишу гимназију, потом 1876. препарандију у Арбанасима код Задра. Од 1876. био је две године учитељ у основној и грађанској школи у Дубровнику, затим 19 година учитељ грађанске школе у граду Корчули. Од 1897. професор је женске препарандије у Дубровнику, где је предавао језик, историју и географију. Дописни члан СКА постао је 5. фебруара 1907. Био је носилац домаћих и страних одликовања, члан многих друштава и сарадшпс великог броја различигих домаћих и неких страних, часописа и лисгова. В-В. је био књижевник, истраживач старина и народних обичаја. У тумачење кулгурних појава уносио је знања из области етнографије, књижевности, историје уметности, археологије и исторпје. Путовао је и описивао споменике културе, стара гробља, античке и средњовековне натаисе, грбове појединих породица и градова, исграживао и објавллшао архшзску грађу и документе. Највећи број његових радова посвећен је егаг графским споменицима. Објављивао је антпчке, грчке и римске натаисе, старосрпске надгробне натписе и латинске натписе приморских градова из периода под млетачком влашћу. Међу првима је обилазио некрополе сгећака у Далмацији. Босни и Херцеговшш, почев од 1882. Након 15 година истраживања вшпе стотина сгаросрпских гробова по Херцеговини и Босни изнео је своја запажања у књизи Биљешке о култури јужнчјех Славена, особито Србаља (Дубровник 1897). Ту је дао типологију старобосанских споменика (плоча, стећак, ступац), анапизирао је сцене и симболе на стећцима, њихово порекло и исгоријски значај, везе са босанском црквом, коју разлнкује од богумнлске. Део ових запажања изложио је на светском конгресу фоклора у Чикагу 1893. Проучавао је грбове и родослове (Охмућевића, Овчаревића-Гучетића) и печате (града Кор-

чуле, дубровачке печате, српске печате из Босне. средњовековни печат Вида-Нароне. печат са Пељешцај. Бавио се историјом цркве. писао о босанским фрањевцима на Корчули у XIV и XV веку. о грбу босанских фрањеваца из Краљеве Сутјеске, о делатности редовника дубровачке бискупнје. о женским манастирима у Дубровнику у ХШ веку. Истраживао је и објављивао историјску грађу и писао расправе о различитим темама: Јевреји у Дубровнику; попис златара у Дубровнику у XV веку; енглеска власт над градом Корчуло.м; документи о куга на Корчули: ћиршшца код римокатолика до краја XVIII века у Босни и Далмацији: Мурат I и хришћанство. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 26102-26260: 11, br. 20292-20307. ЛИТЕРАТУРА: Т. Ђорђевић. Вид ВулетибВукасовић (у спомен двадесетпетоГодишњег службовања и књ1снсевноГ рада), Караџић 11 и 12 (1900) 199-202: Годишњак СКА 20 (1908) 318-325: 42 (1934) 160-161; ЕЈ 8,558 (S. Knežević). Г. Томовић

ВУЈ1ЕГИЋ Душан (27. новембар 1937, Кузшш, Сремска Мшровица). Основну школу учио је у месту рођења, а гимназију у Сремским Карловцима. Групу за историју завршио је 1961. године на Филозофском факултету у Новом Саду. Магастарски рад Развој музејске службе у Митровици (1869-1969), одбранио је 1980. на Свеучилшпту у Загребу. Докторат је стекао 1990. на Филозофском факултету у Љубљани дисергацијом Спасавање и инвентаризација културне баштине Срема - покретних споменика културе - у токуДруГоГ светскоГ рата. По завршетку студија В. је радпо као службеник Народног одбора среза Нови Сад (19621963), а затим као кустос Музеја Срема у Сремској Мптровнци (1963-1976). Од 1976. ради у Заводу за заштигу споменика културе у Сремској Митровици. В. изучава прошлост Срема од XVIII до XX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: ЛоГор у Јарку. Сремска Митровица 1985: Судбина културне баштине у Срему у току II светскоГ рата. Нови Сад 1992: Војна Граница кроз старе планове и Графичке приказе, Сремска Митровпца 1996: Развој музејских dejiaiTiHOciTiu у Митровици 1868-1941. Рад ВМ 23-24 (1974-1978) 121-132: Судбина културне баштине у Cpe.\iy у току II светскоГ рата. II том, Сремска Митровнца 1997.

Р.

ВУЛ И Ћ Н икола

ВУЛОВИЋ Бранислав ВУЛИЋ Ннкола (27. новембар 1872. Скадар - 25. мај 1945. Београд). Основну школу је похађао у Жабарима и Бољевцу код Зајечара, а гимназију у Зајечару. Алексинцу и Београду. Студирао је клаенчну филологнју. историју и археологију. најпре на Великој школи у Београду. затим у Минхену. где је 1896. одбранио докторску дисертацнју под насловом Historische Unlersuclningen zuin Bellum Hispaniense. Током 1896. je предавао у гимназији у Београду, 1897. је изабран за ванредног. а 1901. за редовног професора на Катедри за историју старог века Велике школе у Београду. Када је 1905. Велика школа прерасла у Универзитет. В. је постао ванредни професор Универзитета. Од 1919. био је редовни професорУниверзитета. а 1921. је примљен за редовног члана Српске академије наука. Осим тога. био је председник Српског археолошког друштва и уредншс часописа Старинар (1922-1931). и председник Историјског друштва Србије. В. је као научншс уживао велики углед у иностранству, о чему сведоче многобројне почасти које су му указиване: био је доживотни председшпс Међународне уније академија, доппсни члан Француске, Бечке и Румунске академнје наука, редовни члан Бечког археолошког института. редовни члан Археолошког друшгва у Софији. почасни доктор Универзитета у Клермон Ферану и Падови. Пензионисан је из политичких разлога (193S). З а време окупаццје је, као антифашиста. неколико пута био затваран у логор на Бањици. В. је без сумње један од најзначајнијих научншса и професора Велике школе и Универзитета у Београду. Своја истраживања је усмеравао на античку историју, класичну филологију. епиграфику и нумизматику. Објавио је више од 550 радова. на српском и страним језицима, у најугледнијшм домаћим и међународним часописима, као што су Глас СКА, Гласник Скопског научноГ друштва, Старшшр, Klio, Rivista di storia antica, Jahreshefte des Osterreichischen Archaologischen Insiiiuts, Archdologische Anzeiger и други. Сва B. истраживања била су заснована на строго научном методу и пажљивој критици извора. Његови радови су имали изразито полемички карактер, и често су настајали као одговор или реаговање на резултате истраживања других научника. В. расправе и.мају велику научну вредносг, а многе од њнх и данас представљају полазну тачку за изучавање појединих проблема. В. историјска истраживања су обухватала све периоде античке пропшости. од класичне Грчке, преко хеленистичког доба. Римског царсгва, до позне антике. Његову пажњу заокупљала су разноврсна питања и проблеми сгаре историје уопште. као што су: вредност Хомерових епова као историјских извора (Омир као историјски извор, 1929(: владавина Александра Великог и његови

ратови Џедан прш оГ историји Александра Великог. на српском, и Contribulo alla storia di Alessandro Magno, на италијанском језику, 1907; Alexanders Zug gegen di TribaUer, 1909: Alesandre le Grand sur le Danube, 1912); сеоба Хелвећана и Цезарови ратови у Галији (Die Ursache der Helvetieraussvanderung im J. 58 v. Chr, 1900; II numero dei participanti aU’emigrazione elvetica del 5 8 ,1910:1 Boii ed i Rauraci nell’ emigrazione elvetica di 58. av. Cr, 1912; Cdsars Kriege mit den Helvetiern und Ariovistus bei Dio Cassius, 1900; Monumentum Апсугапит (Monumentum Апсугапит, 1908; Quando fu scritto il Monumentum Аисугапит?, 1909). B. je нарочиту пажњу посвећивао историји наших земаља у античко доба, пре свега Србије и Македоније. Обрадио је скоро сва најважнија питања везана за античку прошлост наших земаља. П ре свега, В. се бавио историјом племена која су у предримско и римско доба живела у централним областима Балканског полуострва: Трибала (Der Sitze der Triballer zur Romerzeit, 1903; Le sedi dei Triballi, 1913), Бастарна (Бастарни у нашој земљи, 1927), Келта (Les Celtes dans le nord des Balkans, 1926. на француском и К елт и у нашој земљи, на српском језику у чланку Н еколико питања из античке прош лости наше земље, 1926). Изучавао је историју римског освајања Балкана (La premiere guerre Illyrienne, 1929: Premiere guerre d'Illyrie, 1935; Guerre du roi de Macedoine Persee avec Rome dans les environs d ’Ohrid en 170-169 av. J. C. 1953). У оквиру тих истраживања већи број радова је посветио проблемима Октавијановог Илирског рата (Contributti alla storia della guerra di Ottavio in IIliria nel 35-33 e della campagna di Tiberio nel a. 15, 1903; Окпшвијанов И лирски рат u изГнање Скордиска из Горње Мезије, 1907; Окпшвијанов Илирски раТ 1 у чланку Н еколико питања из анпшчке историје иаше земље, 1926; The IUyrian W arofO ctavian, 1934 и др.), а писао је и о далматско-панонском устанку (у чланку Н еколико пипшња из римске спшрине, 1911. и у горе поменутом чланку из 1926. у коме се бавио и Октавијановим ратом). В. се бавио и историјом римских провинција, Далмације (у чланку Н еколико питања из римске прошлости, 1925), Македоније (Ceeepua Граница римске Македоније, 1924) и, највише, Горње Мезије (Територија римскоГ Скопља, 1925; Мезијске леГије до Године 68. по Христ у, 1907; Аурелијанова подела Горње Мезије, 1910). Што се тиче питања позне антике на нашим просторима, В. се нарочито интересовао за владавину Констанција и његове ратове (Ратовање цара Констанција у Бачкој, 1928. и 1929; Konstantias' Sannatenkrieg im Jahre 358 und 359, 1930). Бавио ce и проблемима везаним за град Justiniana Prima (Оп etait Justiniana Prima?, 1928; Justiniana Prima, 1929; La site de Justiniana Prima, 1933). B. je написао и неколико радова посвећених историји хришћанства на терито-

рији Југославије (ФрушкоГорски мучеиици, 1931; Quelques observations sur Passio IV coronatomm, 1934). B. je дао подстрек и огроман допринос развоју античке епиграфике у нас и може се сматрати једним од оснивача ове научне дисциплине на нашим просторима. Својим радом је поставио основне принципе епиграфских истраживаља. В. је четрдесет година обилазио различите крајеве Србије и Македоније, прикупљајући епиграфске споменике драгоцене за изучавање историје наших земаља у античко доба. Сакупљени материјал је објављивао са А. Премериггајном (А. Premerstein) под насловом Antike Denhndler in Serbien у часопису Jahreshejie des OAl, као и самостално, у осам свезака дела Антички споменици наше земље, публикованим у Споменику САН од 1900. до 1948. Последња свеска је објављена постхумно. В. је написао и неколжо појединачних радова посвећених различитим егапрафским питањима и проблемима. На пољу нумизматичких истраживања, В. се бавио историјом ковнице новца у Виминацијуму (Prdgungen derDacia und von Viminacium, 1902; Година ХиХ1на виминациском новцу у чланку Прилози к историји данаиш>е Србије у римско доба, 1910). Као добар познавалац латинског и грчког језика, В. се бавио и истраживањима у домену класичне филологије. Писао је студије и есеје о писцима класичне грчке и римске књижевносги, на пример: о грчкој лирици до Пиндара, Катулу и Вергилију. Превео је у прози Вергшгајеву Енеиду (објављено у два тома 1907. и 1908. године). Посебно се бавио везама и утицајем агагике на српско културно наслеђе и на том пољу објавио низ радова (Противречнсоти у Омира и у нашој народној поезији, 1925; Tlie Homeric Question and the Popular Poetry ofSeibia, 1925; Наше народне Песме u Илијада, 1929). B. је сарађивао у бројним енциклопедијама које су издаване код нас и у иностранству. Написао је огроман број чланака за Real-Encyclopddie der classischen Altertwnswissenschaft, Dizzionario epigrafico di antichita romana и Народну енциклопедију српско-хрватско-словеначку С. Станојевића. Пажљиво је пратио научну литературу н реаговао је, пишући критичке приказе, на радове који су се тицали античке исторнје југословенскњх земаља. Саставио је и неколико уџбеника нсторије и латшског језика за ученнке средњих школа. В. се за живота бавно и археолошким истраживањима и организовао је неколико значајнњх ископавања. Године 1911. и 1912. је нскопавао рнмски castrum у Стојнику на Космају. Његова истраживања нлирских гробова у Требенишгу на Охридском језеру од 1930. до 1933. године побудила су велико ннтересовање домаће и међународне

научпе јавности. Резултате ископавања у Требеништу објављивао је у гапу чланака у Споменику СКА и страним часописњма (Ein neues Grab bei Trebenisclite. 1932: Novi grobovi kodTrebeništa. 1933: Une necropole anliquepres de Trebenište. 1934. н др.). Од 1935. до 1937. је ископавао ри.мско позоришге код Злокућана у околшга Скопља. Плод В. теренских испитивања су и два листа Археолошке карте Југославије (Прилеп-Бнтољ и Кавадарци). које је издала Међународна унија академија. Поред научних радова. В. је написао низ популарних чланака о славним личностима антике, најважнијим догађајпма из античке нсторије и најзначајнијим археолошким открићима. Ови радови су објављиваш! у многобројним дневним новинама и часописима, као што су Мисао, Венац, Браспшо и други. Као професор на Великој школи, потом на Универзитету у Београду. В. је дао непроцењив допринос настави историје старог века. Његова предавања су обухватала исторнју старог истока. Грчке и Рима, а држао је и посебне курсеве посвећене историји наших земаља у античко доба и разним епиграфским проблемима. В. је Београдскн ушшерзитет задужио оставпвши своју богату бпблиотеку Семинару за историју старог века. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Старинар 9-10 (19581959) XV-XX1V (Р. Марић); BLZ 9, br. 2626426427:11, br. 20311-20329. Ј1ИТЕРАТУРА: Н. Вулић, Годишњак СКА 39 (1930) 1-12: Р. Марић. Никола Вулић. Старинар 9—10 (1959-1959) Х1-ХИ; Сто година Фплозофског факултета. Београд 1963. 240-244 (Ф. Папазоглу); ЕЈ 8,558-559 (D. Srejovic'); НЕ 1,440 (В. Чајкановић). С. Ферјанчић

ВУЛОВИЋ Бранислав (12. мај 1921, Ивањица - 9. децембар 1988, Београд). Основну школу завршио је у Ивањици, средњу у Крагујевцу. а студије на Архитекгонском факултету у Београду где је днпломирао 1949. године. Хабплнтацнони рад под називом Архитектура античких храмоea у Нубији, одбранио је 1962, а докгорску днсертацију Раваница, њено место и значај у развоју Моравске школе, 1964. године. Годпне 1949. примљен је за приправника млађег грађевинског ннжењера на Катедри за ncTopiqy средњег века на Архитекгонском факултету у Београду. Изабран је за асистента 1951, за доцента 1962, ванредног професора 19б8. и за редовног професора 1976. годш1е. Као доцент. поред предавања из области историје архитектуре средњег века. одласком два професора. преззео је већим делом и предавања нз историје архитектуре старог и новог века. Предмет је у то време

ВУЧЕТИЋ Антоније ВУЧО Никола носио назив Архитектура прошлости и обухватао је сва раздобља. Члан Научног друпггва Србије посгао је 1969. Био је дугогодишњи спрадник Археолошког инспггута у Београду. Републичког завода за заштиту споменика Србије. као и покрајинских, регионалних и градскшс завода. У два маха учествовао је на заштитн архитектонских споменика у Нубији у организацији Унеска. Пензионисанје 1981. године. Кроз свој научноистраживачки рад из исгорије архитекгуре допринео је упознавању вредности нашег културног наслеђа. Бројна исграживања била су подлога за израду конзерваторско-рестаураторских пројеката на сакралним и профаним споменицима средњег века. Према својим пројектима вршио је стручни надзор при реализацији радова. В А Ж Н Ш И РАДОВИ: Раваница, њено место и улога у развоју сакралне архитектуре Поморавља, Саопштења 7, Београд 1966; Црква св. Н иколе код Куршумлије, Зборншс Архитектонског факултета 3, 7 (1957) 3-22; Портрет. Todoра, сина деспота Ђурђа у Грачаници, Зборшпс Архитектонског факултета 7, 4 (1962) 3-12; Систем и композшџуа раваничке камене пласпхике, Зборнпк Архитектонског факултета 4 (1967) 5163; Д а ли је В ук сахрањен поред оца у Раваничком Маузолеју, Старинар 20 (1969) 405-413; Учешће Хшшндара и српске плрадиције у формирању моравскоГ стила, Моравска школа и њено доба, Београд 1972,169-181; Проблем рестаурације манастира Дренче, Зборник МС Ј1У14 (1978) 213-238; lloea истраживања архитектуре Грачанш^е, Византијска уметност почетком XIV века, Београд 1978,165-174; Лазарш^а црква ce. С т еф анауКрушевцу. Старинар 30 (1980) 31-42. Ј1ИТЕРАТУРА: ELU 4, 562; Нова енциклопедија у боји „Вук Караџић" I (Београд 1977) 383; Гласник Друпггва конзерватора Србије 5 (1981) 4; 13 (1989) 270: Научно друиапво Србије, 20 Година рада, Београд 1991,46. М. Вуловић

ВУЧЕТИЋ Антоније (18. децембар 1845, Дубровник - 15. мај 1931, Дубровник). Гимназију је завршио у Дубровнику, а филозофију у Бечу. Кратко време је радио као професор гимназије у Корчули и Сплиту (1867-1870), а од 1871. до 1903. у Дубровнику. И з политичких разлога аустријска влада га је пензионисала 1903. З а управнжа Државног архива у Дубровнику постављен је 1920, а као професор гимназије радио је од 1921. до 1924, када је поново пензионисан. В. је један од главних сарадника књижевног часописа Срђ а од 1906. до 1908. и уредник. Основао је Дубровачко учено

друпггво „Свети Влахо“ и покренуо његов Гласник (1929). З а дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1928. В. се бавио изучавањем дубровачке прошлости. Н а основу грађе из Дубровачког архива написао је велики број чланака и расправа из политичке и културне историје Дубровника. Писао је о Дубровнику као поморској сили, о учешћу Дубровника у Кандијском рату, о односима Дубровника и М летака у XVII веку, о св. Влаху и др. В. је посебно заслужан за издавање грађе из Дубровачког архива. Објавио је преко педесет писама светогорских калуђера о исплати стонског дохотка, већи број докумената о односима Дубровника са српским и босанским владарима и властелом, сабрао је и приредио добар део грађе за збирку Моnumenta Ragusina. БИ БЛ И О ГРА Ф И ЈА : BLZ 9, br. 25750-25762; 11 br. 19811-19845. Л ИТЕРАТУРА : Годишњак С К А 37 (1928) 135-143; 40 (1931) 114-115 (А. Белић); М. Ј. Динић, Ант оније Вучепшћ, ЈИ Ч 1-2 (1935) 261; ЕЈ 8 , 546-547 (Т. Macan); Н Е 1,443 (М. Решетар). Р. Ћ ук

В У Ч И Н И Ћ Вејн (VUCINICH S. Wayne) (23. јуни 1913, Butte/Монтана, САД). Рођен у породици исељеника из Херцеговине, рано образовање стекао је у Америци и у посгојбини својих родитеља. Студирао је на Калифорнијском универзитету у Берклију, где је дипломирао 1936, а магистарски степен сгекао 1937. Усавршавао се на Карловом универзитету у П рагу (1937-1938), докторирао на Калифорнијском универзитету 1941. године. У току Другог светског рата радио је у Уреду за стратегијске студије у сектору за истраживање и анализу у Одељењу за Совјетски Савез и Балкан. Служба га је одводила у Лондон (1943-1944), Бари (1944) и Софију (1945). П о завршепсу рата прешао је у Министарство иностраних послова где је радио 1945-1946. кад се вратио академској каријери. Дугогодишњи наставнички рад везан је за Стенфорд универзитет (Stanford University, Palo Alto, Califomia), где je од 1946. до пензионисања 1978. прошао сва звања. Од 1977. је професор на дотираној катедри за источноевропску историју, основаној од стране Roberta и Florence McDonnell. Био је уз то директор Центра за руске и источноевропске студије (1972-1985), управник Архива за Русију и Источну Европу (1974-1977). Поред рада на своме универзитету В. је повремено предавао и на Берклију и на европским огранцима америчких универзитета у Фиренци, Бечу и Бојтелсбаху (Немачка). Под В. руководством усавршавало се око 30 докторанада, од којих су многи постали истакнути научници на америчким и европским

универзигетима. На његов подстицај обрађиване су значајне теме из јужнословенске и српске исгорије. У складу са начином рада америчких универзитета В. је предавањима покривао веома простране научне области: оппггу историју Европе, историју новог века и савремену историју, историју Аустроугарске, Италије, Исгочне Европе, Балкана, Османског царства, држао је курсеве о византијској и исламској цивилизацији и о народностима Совјетског Савеза. У истраживачкој и публицистичкој делатности посвећивао је главну пажњу Бажану и Источној Европи. Име В. је добила награда која се у САД додељује сваке године за најбољу књигу о Источној Европи и Русији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Serbia Behveen East and West, 1903-1908 (1954); The Ottonum Empire: Its Record and Legacy (1965); Eastem Eumpe (1973). Поред ових књига објавио је већи број студија, од којих су за српску историју најважније: Modem Yugoslav Draina, ASEER1946; Postwar Yugoslav Historiograpliy, The Joumal of Modem History 23 (1951); Tlte Nalure of Balkan Society Under Ottoman Rule, Slavic Review 21 (1962); The Serbs in Austria-Hungary, Austrian History Yearbook Ш, 2 (1967); Ausgleicli and Vojvodina, Der Osterreichisch-Ungarische Ausgleich (1971); A review of recent literature on the Serbian Orthodox Church, Slavic Review 34 (1975); A Study in Social Survival: Katun in Bileća Rudine (1975); A Zadniga in Bileća Rudine (у књизи: Communal Families in the Balkans: The Zadruga 1976); Mlada Bosna and the First World War (у књизи: The Habsburg Empire in World War 1,1977) и др. B. je издавач извора (Dubrovnik and the American Revolution: Francesco Pavi’s Letters, 1977), затим вшле зборника радова посвећених значајним темама: The Peasant in Nineteenth СеШигу Russia (1964); Сометрогагу Yugoslavia (1969); Russia and Asia (1972); The First Serbian Uprising (1982); Zemstvo in Russia (1982); Tlie TitoStalin Split: At the Brink of War and Peace (1982); Kosovo: Legacy of a Medieval Battle (1991); Ivo Andrić Revisited: The Bridge Still Stands (1996). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Nation and Ideology, edd. I. Banac, J. G. Ackeiman, R. Szporiuk, Boulder 1981 (зборник у част B. Вучинића). С. Ћирковић

ВУЧКОВИЋ Ј. Војнслав (6 . септембар 1910, Београд - 14. децембар 1964, Београд). Средње образовање стекао је у Београду (192S). Правни факултет завршио је у Паргоу (1931), где је положио и усмени докторски iicmiT из области јавног права (1934). По завршетку студнја радио је у дипломатској служби. Од 1937. до 1945. био је секретар у Југословенској амбасади у Лондону. После окончања Другог светског рата вратио се у Бео-

град и посветио истраживањима из области историје. Био је спољни сарадник Историјског института. Године 1956. одбранио је докторску дисергацију Српска криза у Источном Гшпшњу (18421843). В. је дао велики допринос проучавању политичке историје Србије XIX века. Посебно су ra зашшале националне акције Србије на Бажану и везе са српским територијама под влашћу Турске и Хабзбуршке монархије. Обрадио је и више значајних питања из дипломатске историје. Четрдесетим годинама XIX века посветио је, поред докторске дисертације, још неколико радова. При томе му' је тумачење Гарашашшовог Начертииија највише помогло да уђе у тадашња сложена и замршена питања на Бажану и задатке Србије у ослобађању осгалнх делова српског народа (Кнез Милош и основна полипшчка мисао садржана у Гарашаниновом „Начертанију" (1957): ПрилоГ проучавању „Начертанија" - 1844 и „Основних мисли"-1 8 4 7 (1961). То му је пружило потребну основу да, у сарадњи са Гргуром Јакшићем, уради студију Спољна политика Србије за владе кнези Михаила- Први балкански савез (1963). В. се бавио и питањима везаним за тежак међународнн положај Србије с почетка осамдесетих година XIX века с циљем да објасни последиде Берлинског конгреса на Бажану: Покуишј анексије Босне и ХерцеГовине 1882-1883 (1954); Пад Генералнеуније и проГрам Краљевине 1882 (1956); Диплоштска историја српско-буГарскоГ рата 18851886 (1956). Сви његови радови одликују се обиљем података јер се темел>е на богатој архивској грађи сакупљеној ro различитих архивских фондова од којих су неки тешко приступачни. Објављивао их је најчешће у ЈуГославенској peeuju за међународно право, а затим у Гласу САНУ, Историјском часопису, Летопису Матшце српске и др. В. се бавио и објављивањем архивске грађе (Фраицуски документи о првом и друГом устанку 1804-1830). Његова велика заслута је у томе што је прикупно грађу за збирку Политичка акција Србије у јуГословенским покрајина,ш Хабзбуршке монархије 1859-1874 (1965). Уочи смрти отпочео је да проучава српско-румунске односе у XX веку. БИБЛИОГРАФИЈА: БиблиоГрафија објавл>ених научних радова дра Војислава Ј. Вучковиha, ИЧ 14-15 (1965) 621-622. ЛИТЕРАТУРА: Д. Ђорђевић, Војислав Ј. Вучковић, ИЧ 14-15 (1965) 619-620. М. Војводић

ВУЧО Никола (28. мај 1902, Београд - 27. новембар 1993, Београд). У Београду је завршио основну и средњу школу, 1925. дипломирао право

ВУЧЕТИЋ Антоније ГАВРИЛОВИЋ Михалло на Сорбони, где је докторирао 1931. из области привредних циклуса и економских криза и упоредо похађао предавања на одсеку социологије и историје. Радио је у Мшшстарству финанснја у Београду. бавио се судском и адвокатском праксом. Један је од осшшача и уредника међуратног часописа Правпа мисао (1935). активни учесник надреалистичког покрета. Други светски рат је провео у заробљешшггву у Немачкој, после тога радио је у Председништву владе Србије и Планској комиснји. Утемељивач је економске историје на Економском факултету у Београду где је изабран за доцента (1947). ванредног (1950) и редовног професора (1955). Од 1950. до 1952. је декан Факултета, од 1955. до 1966. ш еф Катедре политичке економије. од 1967. Катедре економских доктрш а. историје u социологије. Био је сарадник многих научних установа, један од идејних осшшача Техничког музеја и часописа за економску историју Југославије Acta historico oeconomica Iugoslaviae. Својим значајним и обимним истраживањима из области економске историје Србије, Југославије и света. В. је утицао на осншање и ширење модерне економске историје, као научне области интердисциплинарног карактера. У том смислу најутицајнији су бплп његови радови о распадању еснафа у Србији и аграрној кризи у Југославији -АГрарна криза у Југославији 1930-1935 (1958). Посебно се бавио феноменом индустријске револуције, као темељне међе модерног света и савремене цивилизације —Индустријска револуција у Сроији у XIX веку (1978) и индустријализацијом Србије и југословенских земаља. Установио је период заостајања од 100 до 150 годш а у развоју модерне цивилизације на овом просгору у односу на индустријски најразвијеније земље Западне и Средње Европе. Дао је неколико синтетичких дела: Привредна историја Србије (1947), Економска историја света (1962), Државна интервенција у привреди, историјски развој (1975). ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Наука о д р уи т ву (Социологија) (1947): Привредна историја Југославије (1947): Привредна историја ФНРЈ (1955); Привредна историја Србије (1962); Економика средњевековне Србије кроз Дуишнов законик (1951): Положај сељаитша у Србији, Експропријацнја од земље у XIX веку (1955): Распадање есиафа у Србији I—II (1954,1958); Аграрна криза у ЈуГославији 1930-1934 (1967); Industrijska revolucija и jugoslovenskim zemljama (1973); „Аграрни б ло к " Пооунавских земаља за време економске кризе 1929-1933 (1976): Државна шипервенција у приepethi (1975): Индустријска револуција у Србији у XIX веку (1978): La Banque agricole de Yougoslavie, son role dans la crise economique actuelle (1932). БИБЛИОГРАФИЈА: 50 Година Е кономског ф акулт ет ау БеоГраоу 1937-1987, Београд 1987.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Милић, Никола Вучо, ИЧ 40-41 (1995) 391-393; С. Ђуровић, Никола Вучо, Економска историја света (1970) 490 и ЈИ Ч 1-2 (1971) 93-94; Е Ј 8 ,549 (S. Obradović). С. Ђуровић

ГАВРИЛОВИЋ Андра (11. јули 1864, Свилајнац - 24. фебруар 1929, Београд). Филозофски факултет је завршио у Београду (1887), а затим предавао као професор у Нишу и Београду. Књижевни рад започео је песмама, а касније је објавио неколико романа и збирки прш оведака, махом са историјском тематиком, о Србији у доба Стефана Лазаревића, о Маричкој бици, роман из времена Тицанове буне. И ако је био плодан као писац, његова белетрисгика нема већу литерарну вредност. Објавио је и неколико читанки и велики број расправа о српској историји и књижевносги од којих су неке представљале корисган књижевно-исгоријски допрш ос, понајвише монографија о светом Сави (1900). В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: П ринос историји ослобођења Србије (1900); И з српске историје. Личности и догађаји (1901); Знаменипш Срби XIX века (1903,1904): Историја српске ихрватске књижевностах народнога језика (1910); Историја српске и хрватске књихсевности словенско-народноГа језика с уводом о почетку словенске писмености (1910); Историја српске и хрватске књшсевности усменоГа постања (1912); Истоpuja српске u хрватске књижевности покрајииско-народнога језика (1913). БИ БЛ И О ГРА Ф И ЈА : BLZ 8 , br. 5261-5300; 11, br. 3633-3668; С Б 4, бр. 15756-15876. Ј1ИТЕРАТУРА: Б(ош ко) Новаковић, Гавриловић, Андра, Ж Л , 1971,131; 1984, 209; Е Ј 3, 432 (U. Džonić); Н Е 1,449 (В. Петровић). Ј. Ређеп

ГАВРИЛОВИЋ С. Вера (16. новембар 1923, Чачак). Основну школу и реалну гимназију завршила је у родном граду. Стоматолошки факултет у Београду уписапа је 1950, а дипломирала 1957. После лекарског сгажа примљена је на исги факултет, где је прошла сва универзитетска звања од асисгента (1959) до редовног професора (1980). Н ауш и степен доктора медицинских наука из историје медицш е (први у нас) стекла је на Војномедицинској академији 1975. тезом Жене лекари у ратовима 1876-1945. на т лу ЈуГославије, коју је објавило Научно друпггво за историју здравствене културе Југославије (1976). Пензионисана је 1990. као директор РЈ Институтски предмети Стоматолошког факултета. Редовни је члан и

председник (1978-1980) Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, председник Уређивачког одбора часописа Acta liistoriae medicinae stomalologiae pharmaciae medicinae veterinariae, Архива за историју здравствене културе Србије, члан Секције за историју медицине СЛД (1950) и Societe Intemationale d’Histoire de la Medecine (SIHM), Paris (1966). Педагошку делатност на Факултету почела је 1967. хабилитацијом за универзитетског наставника Спшри српски зубни лекари (ХШ-Х1Х век) и уџбеником Историја стоматологије (1969). Како је била један од пионира у овој научној области у нашој земљи и осгашач оба предмета на факултету, израдила је програмски концепт и написала уџбенике Увод у стоматологију (1980) и Исгорија стоматологије (1986), које су прихватили и осгали стоматолошки факултети у земљи (Загреб, Љубљана, Сарајево, Скопље, Њ ш , Ријека, Нови Сад). Научноистраживачку делатност почела је 1960. у Државном архиву у Котору. Професор Јорјо Тадић препоручио јој је Хисгоријски архив у Дубровнику, где је проводила семесгралне распусге од 1961. до 1991. Прегледала је целокупну архивску грађу Дубровачке болнице на Богашову. Обимне исписе припремила је и обрадила за студију Од средњовековног хоспитала Domus Christi до савремене дубровачке болшш,е (1347-1941). Поред бројних студија, Г. је обрадила Здравспшену културу у средњовековној Србији, Болнице староГа Котора од XIII до XIX столећа, Далматинске болнице, находиита и шибенску лудницу (1864-1914), Медицинске везе између Дубровника и Болоње, L ’opera di JosifPanćić е la sua collaborazione con Roberto Visiani, Contribution ofMichael Pupin to medical science. Истраживала je у научним усгановама, архивима и библиотекама у Задру, Риму, Бечу, Загребу, Сремским Карловцима, Новом Саду и Београду. У штампи се налази њена студија Гојко Никомаи-живот и дело. БИБЈШОГРАФИЈА: В. Гавриловић, БиблиоГрафија СтоматолошкоГ факултета Универзитета у БеоГраду (Bibliography of the Faculty of Stomatology University of Belgrade (1948-1978), Београд (1978) 1-369. Индекс аутора 341-369, В. Г. 347. ЛИТЕРАТУРА: В. Гаврнловић, Стоматолошки факултет Универзитета у БеоГраду (Tlie Faculty of Stomatology University of Belgrade (1948-1988), Beograd 1988,1-310, B. Г. 7 , 8 ,54,55, 56,57,60,75,83,153-157,232,237,244,307-30S. P.

ГАВРИЛОВИЋ Михаило (8 . мај 1868. Алекс ш а ц - 1. новембар 1924, Лондон). Основну школу и ниже разеде гишазије завршио је у Књажев-

цу, а више у Нишу. где је положио испит зрелости (1887). Студије на Великој школи у Београду. на Исгоријско-филолошком одсеку Филозофског факултета, завршио је 1891. године. Као студент исгакао се радом о Јовану Рајићу и објашњењнма приложеним Етнографској картн српских земаља. Професорски испит положио је 1892. после чега је постављен за професора у Нишу. Студнје је наставио у Француској на Ecole pratique des hautes etudes (1893). на којој je стекао Diplome d’etudes superieures d'histoire et de geographie (Section des sciences historiques et philologiques) 1899. године. У Паризу ce бавио проучавањем средњовековне историје. Докторирао је тезом УГовор закључен у Паризу 1259. између Луја IX краља Француске и Хенрија III, краља ЕнГлеске. Рад је оцењен као врло добар, понајвише зато што је рађен на основу архивских истраживања. Кад се вратио у Београд Г. је постављен за управника Државног архива. Он је осмислио архивистичку службу у Србији. Читаву деценију бавио се овим послом, уређујући Државни архив по угледу на западне установе. Последње годше живота Г. је провео у дипломатији. Био је посланик на Цетињу (1911-1914), при Ватикану (1914-1917) и у Лондону (1919-1924). Неко време био је помоћник а затим застутшк министра иностраних послова и кандидат за првог мшнстра иностраних послова Краљевше СХС. Библиографија Г. радова није велика (8 S). али су његова дела оцењена као изузетно вредна. Монографпја Милош Обреновић 1-111. Београд 1908,1909-. и 19123, најзначајније је његово дело. Напнсана понајвпше на основу необјављене архивске грађе домаћег и слраног порекла, као н објављени.х извора, она представља једно од најтемељнијих дела српске историографије. Г. је обрадио прву владавшу кнеза Милоша. почевши од Букурешког мира, а завршио са добијањем Хатишернфа из 1833. годаше. У виду егаиога приказао је и кнежев пут и боравак у Цариграду (1S35). Последње године прве владавине кнеза Милоша није стигао да обради, будућн да се посветно дшшоматији. па казивања о томе да му је четврга књига пропала у време Првог светског рата нису тачна. Г. ннје стигао да обрадн унутрашњу полнтику Србије од 1827. до 1839. и спољну политику од 1834. до 1839. годше. Милош Обреновић је најдокумептованије дело наше историографпје о XIX веку. Оно је постало узорно истраживачко дело које су стедити многа потоњи историци. Г. истражнвачкн метод донео је прелом у односу на стваралаштво Стојана Новаковића. Друга је радио искључиво на основу објављене. а први необјављене грађе. Слободан Јоваиовпћ ословљавао га је у препиецн са ,драги архиваријусе". а у једном раду окарактерн-

ГАВРИЛОВИЋ Никола ГАРАШ АНИН Милутпн

сао га је као „иегорика-архивара", у најбољем значењу ове синтагме. Г. је први представио Милоша Обреновића онаквим какав је био у стварности, а не у причи. Иако је рађен на основу огромног броја докумената, Гавриловићев Мипош се лако чита, будући да је писан јасно и занимљиво. Г. је ушао у историографију приређивањем француске архивске грађе о Првом српском устанку (ИсПиси из париских архива. Грађа за историју ПрвоГ српскоГ устанка). Реч је о једној од првих збирки докумената о српској револуцнји у серији која и данас повремено излази у издањима САНУ. Његови чланци и прилози, објављени у разним часописима. сабрани су у књизи И з нове српске историје (1926). У сабраним радовима обрађени су проблехш пз прве аладавше кнеза Милоша и складно допуњују истонмено дело. Неке Г. студије нису ушле у ову књигу. као на пример Muлош Обреновић и В ук Стеф. Караџић (190S). Г. је написао и критике, од којих помињемо само две: на књигу Гргура Јакшића, Европа и eaскрс Србије (1804-1834), Београд 1933; и Бењамина Калаја, Die Geschichte des serbisclien Aufstandes 1807-1810, Wien 1910. Г. спада у оне српске историчаре који су мало писали, а осгавшш су дубок траг у историографији. Слободан Јовановић је приметио да са Г. „почпње научно обрађивање српске исгорије XIX века‘\ БИБЈ1ИОГРАФИЈА: С. Мереник, БиблиоГрафија Михаила Гавриловића, И Ч 38 (1991) 313— 324: BLZ S. br. 5312-5322:11, br. 3674-3696; СБ 4, бр. 15910-15921. ЛИТЕРАТУРА: Т. Ђорђевић, In memoriam, Д р М ихаило Гавриловић, Архив П ДН 26,4 (1924) 318-320: Н Е 1,450-451 (Н. Радојчић); Е Ј 3,433 (V. Vučković); С. Јовановић, ПредГовор 1П-ХШ, Из нове српске историје, Београд 1926; С. Јовановић, raepiLioeuh Михаило, И з историје и књижевности 1, Београд 1991,440-442; О. Јелисаветов, Рад Михаила Гавриловића у Државној архиви, Архивски алманах 2-3 (1960) 15— 31; Г. Ковијанић, Школовање Михашш Гавриловића и осврт ш њеГов pad, Архивски преглед 1-2 (1968) 15-33; Р. Самарџић, Михаило Гавриловић, Писци српске исгорије 2. Београд 1981,157-191. Р. Љушић

ГАВРИЛОВИЋ Никола (23. новембар 1912, Стара Молдава, Румунија). Основну школу похађао је у родном месту, гимназију у Великом Градишту. Белој Цркви и Вршцу. Дипломирао је на Групи за француски језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Докторирао је 1965. на Филозофском факултету у Загребу те-

зом: Француска драма на српској сцениу Војводини 1861—1914. Службовао је као професор у гимназијама у Београду, Белој Цркви, Темишвару и Панчеву као и на Вишој педагошкој школи у Новом Саду. Од 1970. до одласка у пензију 1978. радио је у Институту за исгорију Филозофског факултета у Новом Саду у звању научног сарадника. Бави се културном и политичком историјом, а посебно школством код Срба у Хабзбуршкој монархији и српско-румунским везама у прошлосги. ВА Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Српско-румунско клирикално училиш т е у Bpuai,y (1822-1867), Нови Сад 1972; Историја ћириж ких штампарија у Хабзбурш кој монархији у XVIII веку, Нови Сад 1974; Сентандрејска препарандија (1812-1816) и Сомборска препарандија (1816-1848), у: 200 година образовања учитеља у Сомбору (1778-1978), Сомбор 1978; Карловачка боГословија (17941920), Сремски Карловци 1984; Новосадска Гимназија, први део (1810-1868), у: Новосадска гимназија (1810-1985), настанак и развој, Нови Сад 1986; Срби и Румуни - српско-румунске везе кроз векове (1997); Српске ш коле у Карловачкој митрополији у доба позне просвећености (1997). ЈШ ТЕРА ТУ РА : Енциклопедија Новог Сада 5 (1996) 338. Р.

ГАВРИЛОВИЋ Славко (1. фебруар 1924, Сремске Лазе код Винковаца). Основну школу учио је у родном месту, гимназију у Винковцима и Сремским Карловцима. Школовање је прекинуо 1942, када се укључио у народноослободилачки покрет, од 1943. до краја рата се борио у паргизанским једш ицама у Славонији, у Југословенској армији је остао до лета 1946. Тада је добио прилику да заокружи средње образовање положивши матуру у Новом Саду (1946). Уписао се затим на Групу за историју на Филозофском факултету у Београду. Студије је завршио 1951. К ао студент почео је да предаје исгорију у Земуну, а после дипломирања је премепгген на учителзску школу у Призрену, где је био професор до 1953. Похађао је течај из архивистике у Дубровнику и прешао на рад као кустос у Војвођански музеј у Новом Саду (1953-1955). Приликом оснивања Филозофског факултета у Новом Саду, изабран је за асистента на Катедри за историју (1955). Научни степен доктора стекао је на Филозофском факултету у Београду дисертацијом: АГрарни покрети у Срему и Славонији почетком X IX века (1956, штампана као књига 1960). П рош ао је затим сва наставничка звања (доцент, ванредни професор, редовни професор) на Филозофском факултету у Новом Саду. Заслужан је за формирање Историјског института Војводше, у коме је контшуирано сара-

ђивао на пројектима из историје XVШ и XIX века. Од самог почетка свога научног рада везан је за пројекте и публикације Матице српске у Новом Саду. Од оснивања је главни и одговорни уредник Зборника МС за историју. Г. је такође вредни сарадшк на пројектима Српске академије наука и уметности, чији је дописни члан посгао 1978, а редовш 1985. године. Поред наставничких дужности на Филозофском факултету у Новом Саду Г. је делом радног времена везан за Историјски институт у Београду у коме руководи Научним већем и истраживачким пројектима. Г. се неуморшм дугогодишњим архивским истраживањима у Бечу, Будимпешгги, Загребу, Сремским Карловцима и низу других архивских центара, специјализовао за историју XVIII и прве половше XIX века. Спектар његовог интересовања је веома широк тако да обухвата подручје економске и социјалне проблематике све до тема културне исгорије, првенствено Срба, али и других народа с којима су Срби имали интензивне односе у периоду који проучава. Откривајући непознату и неупотребљену грађу, Г. је могао покретати многе нове теме и објављивати изворе који ће другима послужити. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Како је рад Г. веома обиман, а до 1990. уредно библиографски обрађен, издвајају се само обимне посебне публикације: Građa za privredmi i dništvenu istoriju Srema početkom XIX stoleća (1958): АГрарни покрети у Срему и Славонији почетком XIX века (1960); Срем у револуцији 1848-1849 (1963); Прилог историји трГовине и миГрација Балкан-Подунавље XVIII, XIX столећа (1969); Темиишарски сабор (1790) (1972, са Н. Петровићем); Војводина и Србија у време првоГ устанка (1974); Срем од краја XVII до средине XVUI века (1979); Хајдучија у Срему у XVIII и почетком XIX века(1989): Jeepeju у Срему у XVIII и почетком XIX века (1989): Из ucторије Срба у Хрватској, Славонији и УГарској (XV-XVIII век) (1993); Срби у Хабзбуршкој монархији (1792-1849) (1994). БИБЈШОГРАФИЈА: Славко Taepiuioeuh, дописни члан, Годшнњак САНУ 86 (1979) 505519; Univerzitet и Novom Sadu, Filozofski fakultet 1954-1984, Bibliografije: Годшнњак САНУ 97 (1991)385-392. Ј1ИТЕРАТУРА: Годишњак САНУ 86 (1979) 505-506; 97 (1991) 385; ЕЈ 42, 326 (М. Mitrović). С. Ћнрковић

ГАРАШАНИН Милупш (11. септембар 1920, Београд). Основну школу и Трећу мушку гимназију завршио је у Београду. На Филозофски факултет у Београду уписао се 1939. годше. где је 1946. дипломирао на класичној филологији са

дипломским исгоггом Археолошка палазиишш у Србији. Докторску дисертацију ХронолоГија etuiчанске Групе, одбранио је 1950. на Филозофском факултету у Љубљани. Током 1945. и 1946. у Музеју града Београда радио је као археолог и вршнлац дужности управншса Музеја. Свој научни рад наставио је најпре у Народном музеју у Београду где је, као археолог (асистент), радно до 1950. а потом у Археолошком шституту САН у Београду у којем је као научни сарадннк радно до 1957. Те године залочиње универзитетску каријеру, најпре на Филозофском факултету у Новом Саду. где је 1957. године изабран за ванредног професора, а потом на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. где је 1963. годнне изабран за редовног професора. Дописни члан САНУ постао је 1963, а редовнн 1973. године. У САНУ је обављао функције председника Одбора за археологију, Секретара Одељења за историјске науке и Генералног секретара САНУ (19771981). У научноистраживачком раду главна преокупацнја му је била преисторнјска археологија и проучавање проблема и култура од млађег каменог доба (неолита) до краја старијег гвозденог доба (халпггата). Тако је у оквиру ових епоха преисторијске археологије унео низ периодизација које је свеобухватно анализирао на ширем простору Југославнје, Баткана и југоисгочне Европе. од којих су многе прихваћене и у европској археологији. Навешћемо оне најзначајније, као што су: периодизација винчанске културе, бронзаног доба и гвозденог доба Србије и Македоннје, у којима је издвојио нове културне групе (Азанбегово-Вршник у нео.читу, Бубањ Хум у енеолиту, БелотићБела Црква у раном бронзаном добу. Медиана на почетку гвозденог доба); периодизација ватшске културе; издвајање градачке фазе на територији Србије и Македоније, за коју се везују нови елементн у развоју европске шшплизацнје - рударство и металургаја. У европској науци су од нароЧ1ГГОГзначаја н многобројне синтезе штампане у водећнм светским часописима о пореклу и настанку палеобалканских народа и етнокултурних традицнја, нарочито Дако-Мизнјаца које је први нздвојио у археологијн. Међу бројним теренскпм истраживањима посебно се издвајају ископавања на локатитетима Азанбегово, Вршник, Жарково. Супска, Бубањ, Шупљевец. Бела Црква, Белотић. Медиана. Радање. Лашшгге. Понтес са Трајановим мосто.м. Као сарадаик Француске школе у Атинп радио је на нскопавањима у Дакилн Ташу и Аргосу. У готово 150-годишњој историји наше археологнје Г. представља најугледније н најпознатије име у европској и светској археологаји. Из области преисторијске н ашичке археологије, у првом реду Србнје. Југославије и југоисточне Европе. до 327

ГАЋЕША Л. Никола ГИЉФЕРДИНГ (ГИЛБФЕРДИНГ) Александар Фјодорович сада је објавно преко 350 радова (од тога 9 монографија). В.АЖНИЈИ РАДОВИ: Прчисторија на п ш Србије I— II. Београд 1973: Црна Гора v праисторијско доба. Цриа Гора у освит писане историје. Црна Г[iра у доба Римско! царстеа, у: Историја Црне Горе I. Тнтоград 19t>7, 35-227; Антички Сшпидунум: 1. Историја Града, у: Историја Беогрдда 1. Београд 1974.51-71: Neolithikum und Bmnzczcit im Scrbicn und Makedonien. 39. Bericht der Romishen-gemianischen Kommission, Beriin-Frankl'urt a.M. 1955.1-130: Lcs rapports cntre sud le Sudest cumpeen et ht Meditcrramtee orientale a l'epoque prchistoriquc. ПГ’ Congres Intemational des etudes du sud-est europeen, Bucure$d 1974.1—tS: 11. Tlte Stone Age in the Central Balkan Area (75-135). III. The Encolithic pcriod itt Central Balkan Arva (136-162); IV. Thc Bmnze Age in the Central Balkan Area (1631S6): XIV Thc Early Imn Age in the Central Balkan Area. 163-IS6 (5S2-61S). у: Cambridge Ancient Historv. Vol. III. Part I. The Prehistory of the Balkans and the Middle East and the Aegean \vorld, tenth to eight centuries B.C. 2.ed. Cambridge. 1982: (ca A. Bencom i D. Srejovicem). Uivd (11-31). Centrabio-balkanska zotta (.79-212). (ca A. Bencem i D. Srejovićem), ZakIjuaui rtanišljanja (635-667). у. Praistorija jugoslavenskih zemalja. Tom П. Neohtsko doba, Akademija nauka i umjetnosti BiH. Centar za balkanološka istraživanja. Sarajevo 1979: Praistorijajugoslavenskih zemaIja. Tom IV Bronzano doba. Akademija nauka i umjetnosti BiH. Centar za balkanološka istraživanja. Sarajevo 19S3:401—153.504-535.668-699.703-798: Pmblemes dc rethnogenese des peuples paleobaIkmtiques Regions centrales et occidenlales de la Peninsule, Ier Symposium ilivro-thrace. Niš-BIagojevgrad 1989. Akademjja nauka i umjetnosti BiH, SANU. Sarajevo-Beograd 1991.9-32: Die ahen Volker im nordlichen Teil des mitlltren Balkans in historischer und archdologischer Siclit. The 7th Intemational Congres of Thracology, Bucure$ii 1996.13-41 БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак САНУ 84 (1977) 387-406:94 (1987) 403-407; Старинар 40-41 (1989-1990) [1991] 9-24 (Зборншс Мштугина Гарашанина). ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 3,429 (М. Grbić); Razgowri о arheologiji. priredili S. Babić i M. Tomović, Bcograd 1996. M. Томовић

ГАЂЕША Л. Ника™ (14. децембар 1924, Штикада. Грачац. Лика). Основну школу и нижу ntsnia jiijv гавршно је 1939. у Грачацу. а учитељску школу 1941). у Осијеку. Огудије историје отпочео jc 1947. на Историјеком факултету Московског државног угшверзитета .Ломоносов", а 1948. на-

ставио и завршио 1954. на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. Докгорску дисертацију Ažpaptta реформа и колонизација у Бачкој 1918-1941, одбранио је 1965. на Фштозофском факултету у Београду. По завршетку студнја иајпре је радио у Основној школи „Ђура Јакшић" у Каћу (1954-1959), затим у Гикшазнји,Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду (1959-1965), Инсттгтуту за историју Војводине у Новом Саду (1965-1975), Институту за географттју Природно-математичког факултета у Новом Саду (1975-1987), Институгу за историју Филозофског факултета у Новом Саду (1987-1993). Пензионисан је у звању редовног професора и шефа Катедре за историју. Г. се бави економском историјом југословенскнх земаља у XIX и XX веку, са тежиштем на аграрној историји и миграцијама. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Аграрна реформа и колонизација у Бачкој 1918-1941, Нови Сад 1968: Аграрна реформа и колонизација у Банату 19191941, Нови Сад 1972; АГрарна реформа и колонизацијау Срему 1919-1941, Нови Сад \915\АГрарна реформа и колонизација у ЈуГославији 1945-1948, Нови Сад 1984; Радови из аГрарне историје и демографије, Нови Сад 1995 (зборник изабраних раније објављених радова). БИБЈШОГРАФИЈА: Природно-математички факултет, Нови Сад, Институт за географију, Спометш,а 1962-1982, Нови Сад 1983,25-27, (непотпунадо 1981). Р.

ГЕЈГЧИЋ (ЂЕЈГЧИЋ) Јосип (26. новембар 1849, К отор-4. фебруар 1925, Горица). Образовао се на универзитету у Грацу. У дубровачкој Поморској школи радио је као професор (18761904) и учествовао у писању уџбеника, а у периоду 1904-1909. био је директор и професор Трговачко-поморске академије у Трсту. Поред професуре обављао је послове конзерватора за дубровачко-которско подручје. Као дугогодишњи управник Дубровачког архива, Г. је много учинио на уређењу запунггене архивске грађе, залажући се превасходно да се Архив сконцентрише на једном месту. Г. опис Дубровачког архива, и поред чињенице да је ова установа више пута после њега детаљно описивана, још увек је незаобилазно штиво за упознавање са њеним фондовима. За дописног члана ЈАЗУ изабран је 1893. године. Пишући скоро искључиво на италијанском језику, Г. је својим научним радовима, препуним драгоцене изворне грађе, обухватио прошлост Дубровника, Боке Которске и Зете. Но, име је стекао углавном издавањем споменика Дубровачког архива. Издавачком подухвату ЈАЗУ, Мо-

munenta Ragusina (закључци дубровачких већа 1301-1379), дао је свој велики допринос, извршивши коректуру III и спремивши за нггампу IV и V књигу. Под покровитељством Мађарске академије Г. је, заједно са Л. Талоцијем, који је углавном написао увод и напомене, издао 1887. грађу за односе Дубровника и Угарске из времена врховне угарске власти (1358-1526). Ова је збирка, упркос тематске сужености, и данас користан приручник, како због објављених извода запистшка дубровачких већа којима допуњује Monumenta Ragusina и Одлуке eeha Дубровачке републике, М. Диштћа тако и због обиља грађе за историју средњовековне Босне. Осим као илустрацију својим научним радовима, Г. је публиковао велики број натписа из приморских комуна у рубрици lscrizioni dalmate d ’epoca veneziana часописа Bulletuio di archeologia e storia dalmata. У периоду 1882-1890. издавао је Библиотеку за исгорију далматинску.

је у Институту за савремену исгорију. У периоду од 1962. бавтша се историјом XX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Око цркве у Доњој Ксшеници (1951); ПрилоГ босаиској историји (1395-1399) (1953): Dubmvaćka trgovina solju и XIV veku (1955): Prvi socijalistićlci list u Srbiji „Radenik" i Prva intemacionala (1965j; Posleratni radovi o istoriji radničkog pokreta i SKJ iztneđu dva svetska ratu (1969); Stvarcuije Balkanskog sindikalnog sekreturijata (1969): БалииЈш (1962. Рукописна дисертација у Уштверзитетској библиотеци у Београду). БИБЛИОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI 1958-1978.182-183. ЛИТЕРАТУРА Dvadeset godina ISI 19581978.182.

ВАЖ НИЖ РАДОВИ: Memorie storiche sulle Bocche di Cattam, Zadar 1879; Delle istituzioni rmrittime e sanitarie della repubblica Ragusa, Trst 1882; Dello svillupo civile di Ragusa considerato nei suoi moruuneiUi slorici ed artistici, 1884; G. Gelcich, L. Thalloczy, Diplomatarium relationum reipublicae Ragusinae cum regno Hungariae, Budimpešta 1887; Momimenta Ragnsina. Libri reformationum IV i V, Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium JAZU 28 i 29, Zagreb 1896 и 1897; La Zedda e ia dinastia dei Balšidi, Split 1899; II conte Giovanni Dandolo ed il dominio veneziano in Dalmazia ne' secoli di mezzo.Contributo alla storia dei miuiicipi dalmati, Archeografo Triestino 2 (1905-1906) 71-150; Дубровачки архив, ГЗМ 22 (1910) 537-588.

ГИЉФЕРДИНГ (ГИЛБФЕРДИНГ) Алексаидар Фјодорович (2. јули 1831. Варшава - 20. јуrat 1872, Каргопољ, Олоњецка губернија). Дипломирао је на Московском универшггету 1852, када улази у круг најистакнутијих славјанофила. Изучавао је језике. етнографију и историју словенских народа. Днпломатске, полигичке и друштвене функције почнње као конзул у Сарајеву (18561859), предстојштк Азијског департмана у Министарству спољних послова (1859), заменик државног секретара у Државном савету (1863), новински цешор (1863-1872). Привремено је после устанка 1863. уводио рускл језик у пољске средње школе и на уннверзнтет. Као председник Московског словенског добротворног комитета (од 1867) одржавао је тгатегоивне везе са јужнословенским културшш и полнтичкнм радннцнма. Иако raije успео са теоријама о постојању јединственогсловенског језика, Г. је осгавио дубоке трагове у научном изучавању језнка, етнографије и историје словенских народа. Путовање по ХерцеГовини, Босни и Старој Србији најпре је објављено 1859, а у поправљеном пздању 1873. На путовању кроз српске покрајтше Турског царства скупљао је и изучавао старе српске рукописе. У манастиру Мале браће у Дубровштку открио је српске пословице из XVII века. У политичком погледу Г. се борно за победу идеја словенске солндарности. Студија Развој иародиости код заПадпих Словена (185S) је изазвала неспоразуме у католичкпм словенскнм круговима због тврдње да Западни Словени открнвају свој национални идентитет са негатнвног полазишта, одређујући шта нису. а не шта занста јесу, због чега је код њих словенеко осећање занемарено. На књнгу Еугена Кватернпка La Cmatic et la Confederation ilalieme. која je уз извесну руску финанснјску помоћ објааљена у Паргоу 1859. одговорио је чланцима о српском н хрватском праву на

БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8 , br. 5336-5348; 11, br. 3712-3715; СБ 4, бр. 16001. ЛИТЕРАТУРА; Р. Sticotti, Necmlogio. Pmf. Giuseppe Gelcich, Archeografo Triestino 12 (19251926) 359: T. K. Поповић, Професор Јосип 'Белчић, Записи 1-6 (1927) 350-352; С. Станојевић, Историја српскоГ народа у средњем веку. I Извоpu u историографија, књига 1 О изворима, Београд 1937,345-347; ЕЈ 42, 330 (Ј. Šidak). Ђ. Бубало

ГЕЦИЋ Мнлена (31. јануар 1919, Прогар. Рум а - 1979, Београд). Гимназију је заврштша 1939. у Земуну, а Групу за историју на Филозофеком факултету у Београду 1947. До 1956. радила је на Фнлозофском факултету, а потом је трн годгаге боравтша у Аустралији. После одбране докторске днсертацнје Зета под Балиш1шма (1366-1421) на Фнлозофском факултету у Београду (1962), радила је у Инсттггуту за нзучавање радннчког покрета (1963). Од 1969. до пешнонисања (1978), радила

P.

ГЛ11Г0Р1 UEBl Ш Бршшелав

ГРАНИЋ Бранко - Филарет

територнје у балканском делу Турске. На основу личног сведочења да на пугу кроз те области ннгде mije ч>о човека да се идентнфикује хрватскнм нацтжалним нменом. предвидео је моп'ћност да he се хрватске претензије на те покрајине остваривати кроз крвопродиће.

ЛИТЕРАТУРА: Dvadeset godina ISI 19581978,134.

ВАЖНПЈП РАДОВП: Собраше сочиненш I-IV. Саикт Петерсбург 1868-1874: Путовање по ХсрцсГовини. Босни и Старој Србији, Сарајево 1672. Београд 1995*: Писма о историји Срба и БуГара I— II. Београд 1857. 186tE: Geschichte der Serhen und Buigarcn. Aus dem Russischen von I. E. Schmaler. I— II. Bautzen 1856-1S64: Народное возрождение сербов-Лужичан в Саксонии, Москва 1S5p: CmapiiHuu соорник сербских пословиц, Санкт Петерсбург 1S6S: Les Slaves Occidentaiu, Paris 1S5S.

ГЛНШИЋ Веицеслав (25. јуни 1932, Злакуса). Основиу школу завршио је у родном месгу, а гимназију у Ужицу 1952. На Филозофском факултету, Група за историју, дипломирао је 1959. На истом факултету је одбранио магистарски рад Почетак устанка у ужичком крају 1941, а докторску дисергацију Tepop и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941-1944, на Хумболтовом универзитету у Источном Берлину 1968. Радио је у Инсгитуту за историју радничког покрета Србије од 1959. до 1979, а потом је био директор Југословенског библиографског института од 1979. до 1983. Од 1983. је научни саветник у Институту за савремену историју. Објавио је преко стотину радова у домаћим и страним часописима и зборницима, више коауторских и три самосталне књиге. Вишегодишњи је члан Редакције ИсторијскоГ Гласника. Учествовао је на бројним домаћим и међународним научним скуповима и округлим столовима. На студијским истраживањима боравио је у Берлину, Лондону, Килу, Бону, Кобленцу, Фрајбургу, Паризу, Вашингтону и Софији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Teror i zJočini nacističke Nemačke u Srbiji 1941-1944 (1970); Komunistička partija Jugoslavije u Srbiji 1941-1942 (1975); Uiička republika (1986); Bugarska vojska u Jugoslaviji (1971) (пггампана на шест језж а - коаутор); Rat i revolucija u Srbiji 1941-1945 (1976, коаутор); Beograd u ratu i revoluciji 1941-1945 (1984, коаутор); Rukovođenje narodnooslobodilačkom borbom u Srbiji 19411945 (1994, коаутор). БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничког покрета Србије 19491989,74-76; Dvadesetpet godina IS I1958-1983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 256-257; Bibliografija ISI 1984-1994, Istorija20. veka2 (1994) 229-231. ЈТИТЕРАТУРА; Dvadesetpet godina I S I 19581983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 256.

БИБЛПОГРАФША: BLZ S. br. 540S-5409; ll.br. 3750-3754. Л1ГГЕРАТ5ТА: ПпсБма A. Ф. ПиБфердинга Кхкулевичу-Сакцинскому, Жпвал старпна 2 (1894): Русскпи биографтескпи словарв 5 (1916) (П. А. Лавров): Славвноведение в дореволмцноннои Pocciui. Бнобиблпографпческип словарв, Москва 1979. 121-125 (Л. П. Лагггева, са обпмном библнографпјом и подацима о р>'коппсној заоставштшш): ЕЈ 3.457 (А. Belić); Н Е 1,466 (Н. Радојчић). М. Екмечпћ

ГЛИГОРШЕВПЋ Браш1слав (31. јули 1935, Михаровад код Смедерева). Гпмназију је завршио у Смедереву 1955, а дшшомирао на Филозофском факу.тгету у Београду, Група за историj\. 1959. Од 1960. радио је у Одел.ењу за историјске нзуке Инсппута друштвешк наука у Београду. а од 1969. у Инстигугу за савремену историју. Докторску тезу Демократска странха и политички ооносиу Кра.гевини Срба, Хрвата и Словендца. одбранио је 1968. Био је уредгож часописа Istorija 20. veka (19УХ-1992). Бави се истраживањем историје српског народа \ XX веку. ВАЖНШИ РАДОВИ: Demokratska stranka i ptiluicti odnosi u Kraljemi Srba, Hrvata i Slovenaca 11970): Parlament i poiuičke slranke u Jugoslaviji 1414-1020 (1979). Irmcdu revolucije i dogme С1984); Kominlenui, jugoslovensko i srpsko pitanje (1992); Kpo-h Алексаноар KapcJ)opl)eeuh 1(1996). БИБЛИОГРАФИЈА: Dvadeset grxlina ISI 195К-РЛН. 134-136: Dvadesetpet gndina ISI195HI9H3. Islorijj 20. veku 1-2 (1984) 255-256: Bibliogralija. ISI 14X4-1944. Islorija 20. veka 2 (1994) 228229.

P.

P.

ГЛУМАЦ Душан (16. октобар 1899, Трњани код Славонског Брода - 24. јули 1980, Петриња). После богословије почео је са студијама права на факултету у Загребу, а наставио студирањем семитских језика на универзитетима у Берлину и Лајпцигу. Радио је као доцент, ванредни и редовни професор на Богословском факултету у Београду 1926-1941. и 1944-1953, када је на позив прешао на Филозофски факултет, а од 1955. радио је као

редовни професор на Катедри за оријенталну филологију, где је предавао јеврејски језик и књижевност све до 1960. Први је у Југославији почео да предаје археологију Предњег истока за студенте археолошке групе од 1956. Исге године био је именован од управе Факултета у Савет Семинара за албанологију. Године 1960. прешао је на Групу за археологију јер на Групи за оријенталиу филологију није имао студената. Г. је објавио већи број радова из области јеврејског језж а и књижевности, изучавања Старог завета, библијске историје и археологије. Саставио је Граматику јеврејског језжа (1937-1939) и превео дело Јосифа Флавија Јудејски рат (1967), а заједно са Станојем Станојевићем објавио је драгоцени приручнж Свето писмо у наишм старим споменицима (1932), у коме су наведени цитати Светог писма у српским текстовима XII-XVI века. БИБЛИОГРАФША: Д. Милин, Др Дуишн Глумац. Научни радови. Прикази, Богословље 24 (39) (1980) 24-26; BLZ 8 , br. 5517-5520; 9, br. 17145; 11, br. 3799-3802; СБ 4, бр. 16626-16636. ЛИГЕРАТУРА: Сто Годана ФилозофскоГ факултетш, Београд 1963,282-283,481,489: ЕЈ 42, 418 (R. Veselinovic'): Д. Милин, Др Дуишн Глушц (1899-1980), Богословље 24 (39) (1980) 23-24. Г. Пиљак

ГЈГУШАЦ Васо (1. мај 1879, Слатина, Сански Мосг - 5. сепгембар 1955, Београд). Гимназију је завршио у Сарајеву, а у Бечу студирао на Филозофском факултету (1901-1905), где је и докторирао тезом Bud Дошен и њеГова књ1окевна deлатност. (1905). Радио је као професор гимназије у Бањалуци (1905-1912) и Тузли (1912-1914). Г. је био један од оптужених у Бањалучком велеиздајничком процесу. После Првог светског рата бно је директор гимназије у Тузли и Бањалуци. Бно је сенатор у периоду 1932-1941. Од тада па до смрти живео је у Београду. Објавио је неколжо књнга у којима је обрађено српско питање у Босни: Босна и ХерцеГовина српске су земље по крви и по језаку (190S): Истина (1911); Повеље Мапшје Нинослава, оана босанскоГ u шродност њеГових поданика (1912); Успомена ш Петра Кочића, Књижевни југ (1918); Неколико питања из прошлоспш Босне и ХерцеГовине (1926); Др Јован Скерлић, шмжевш студија (1926, 19323); Kouuh пред судом и у тамници, Књижевносг (1951). Као историчар познат је по кљигама н расправама о босанској средњовековној црквн, односно богумшшма, у којнма је доказивао да она није бнла јеретичка него православна. Најпознатији радови из те области су: Средњовековна бо-

санска црква, Прилози КЈИФ 4 (1924) 1-55: Истиш о боГомшииш (1945, репринт 1992); Проблем боГомилспша и православља цркве 6осанске, Годишњак ДИ БиХ 5 (1953) 105-138. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8 . br. 5521-5526; 11, br. 3805-3819: СБ 4, бр. 16651-16660: Ђ. Ј. Јанић уз penprorr Истшш о боГомшш-ш (1992) 324. ЛИТЕРАТУРА: Ј. Šidak. Problem „bosanske crkve" ii našoj istoriografiji od Pelranovića do Glušca. Rad JAZU 259 (1937) 37-182; пржази књиге Истина о богомилима: А. Соловјева, ИЧ 1 (1948) 263273: М. Дшшћа, ИГ 1 (1948) 73-74: ЕЈ 42. 419 (Б. Ковачевић): Ј. Šidak. Studije о „crkvi bosanskoj" i bogiunilstvu. Zagreb 1975,27-37,59-62: Ђ. J. Јањић, Повратак (поговор уз репршгг Истшш о о о г о мшшма, 1992) 307-324: НЕ 1,488 (Д. Поповић). М. Јажовић

ГРАНИЋ Бранко - Филарет (13. септембар 1883, Велша Кикинда - 3. фебруар 1948, Београд). После завршетка гимназије у Новом Саду студирао је најпре у Бечу а псггом у Минхену код чувеног византолога Карла Крумбахера. код кога је и докторирао. По повратку у земљу пргошо је монашки завет и неколжо година радио у Карловачкој митрополијп. Године 1922. постављен је за доцента, а 1926. за ванредног професора внзантологије на Филозофском факултету у Скопљу. Затим је прешао на Богословски факулгет у Београду, где је као ванреднп, а потом и редовнп професор предавао патралогију и канонско право. Од 1932. Г. је као хонорарни професор више година предавао византнјску исгорцју u вршио дужност управника Семинара за византологију на Филозофском факултету у Београду. Српска краљевска академија изабрала га је 1935. за дописног. а 1940. за правог члана. Премда је Г. био научник веома разућеног истраживачког занимања, омиљена област његових студнја бнла је правна историја и псторија imстигуција. У својим проучаваљима он је дубоко залазно не само у в1вантијску прошлост него и у стару историју, посебно у историју римског права н друиггвеног и економског уређења античког света. Превасходно окренут ка правној историји. уз изучавање историје Византије u старе хришћанске цркве. Г. је написао низ ваљаних радова из црквеног права у којпма је у првом реду расправљао о правном положају манастпра како у Вгоантијском царству тако и у средњовековној Србији. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Годишњак СК.А 43 (1935) 226-232 н 49 (1940) 231-234: Љ. Никић. БиблиоГрафија радова академика Филарепш Гранића, ЗРВИ 6 (1960) 257-272, прештампано у Богословљу 24 (19S0) 28-41; BLZ 8 . br. 5622-563S: 11. br. 3917; СБ 4. бр. 17567-17594.

ГРЛФЕНАУЕР Бого

ГРЂИЋ Гојко

Л1ГГЕРАТУРА: Г. Острогорскн. Филареш Гmutlt 1883-1W.U4 1 (1444) 394-402 (=Byzantinoslaviea 10 41949) 135-138); Сто Година ФалолафскоГ факултета. Београд 1463,251-253; ЕЈ 4 (198t>) 555 (II. Нпколајевић); А. Јевтић, Др Фнларет Гоаник. Богословље 24 (1980) 27; Гласник СПЦ 24.3-4 (1948) 311-312; Боах-ловље 24 (39), 1-2(1980)27-41. Р. Раднћ

ГРАФЕНАУЕР Бого (16. март 1916. Љубљана - 12. мај 1495. Љуољана). Рођен у породици истакнутог књнжевног нсторичара и етнолога 1luaiia Г.. школовао се у Љубљанн. где је завршно класнчну гимназију и Фнлозофскн факултет. Диазомнрао је на нсторнјској групи 1940. годше. Рат га је затекао на служењу војног рока, као зароољеннк ннтершгран је у Пталфу до 1943. После рата се запослно на Фнлозофском факултету. прво као асистент-волонгер. да бн касније прошао сва научна звања од доцента до редовног професора. до пензионисања 1982. Предавао је словеначку исторнју. а од 1959. и нсторију Срба, Хрвата н Македонаца до XVIII века. За дописног члана Словеначке академије пзабран је 1968, за редовног 1972. за члана САНУ ван радног сасгава изабран је 197S. Бпо је на руководећим месгима у бројним словеначкпм п југословенскпм сгручним удружењима п организацпјама, уредннк главног словеначког историјског часописа, сауредник и један од аугора колектпвне Историје народа ЈуГослмије I-U. Словеначка средњовековна исгорпја била је главно поље рада Г. на којем је примењивао све облике шлражнвања н пзлагања од издавања извора до синтетичкпх прегледа (Zgodovim slovenskega налх1а I-V, 1954-1962). Поред великог броја расправа објавио је монографију Ustoličevanje komskih vojmd in država Karantanskih Slovencev (Ljubljana 1952). која превазилази оквире словена‘жих земаља и даје широки поглед на проблеме словеиекпх друштава у раном средњем веку. Општијн ннтерес за балканске Словене имају Г. радови о досс-љењу Словена, односима према Аварнма. о изворима за тај период. Простране ерудиnnje, склои компаративном присгупу и посматрањ> Јужнословенског простора у ширем контексту, Г. je пивремено у своја истраживања укључивао и с\п.-дне народе. То долази иајвшне до израза у радовима о сељачки.м бунама: Typologie des revoltes passarmes et des soul'evements populaires chez les pt uples sougoslaves du XV a la fm du XV1IF siecle, Acta lucoslaviae histonca 1 (1970) 59-84 (на словеиачком J ИЧ 1-2 (1973) 5-22). и о развоју етничких односа у средњем веку: Die ethnische Gliederung und gescliichiliche Rolle der westiichen Siidslasven im

Mitielalter, Ljubljana 1966 (објављена je и словеначка верзија и српскохрватски извод: Pitanje smhijovckovne etničke strukture prostora jugoslovenskili naroda i njenog razvoja, JIČ 1-2 (1966) 5-36). Упознавши ce ca резултатима европске историографије и модерним социолошким п социјалнопсихолошким прилазима Г. је могао да постави нова гаггања изворној грађи са југословенског подручја и да третирању етничких тема наметне дотле занемарену историјску димензију. БИБЈШОГРАФИЈА: Letopis SAZU 23 (1972); Univerza v Ljubljani I—П, 1957-1969; O. Janša-Zom, Bibliografja prof. dr. Boga Grafenauerja, Zgodovinski časopis 30 (1976) 239-253; Grafenauerjev zbomik, Ljubljana 1995. ЛИТЕРАТУРА: F. Zvvitter, Bogo Grafenauer šestdesetletnik, Zgodovinski časopis 30 (1976) 233238; EJ 42, 539 (F. Gestrrn); Споменица Н Д Б и Х u АНУБиХ 1951-1976, 257-258; Памлти профессора Бого Графенауера, Сов. слав. 2 (1996) 103104 (В. И. Чуркина); H L 1,408. С. Ћирковић

ГРАЧОВ (ГРАЧЕВ) Викгор Петрович (1926). Студирао је историју на Московском државном универзитету, дипломирао 1956. Био је аспирант на одељењу историје феудализма и капигализма у Инсгигуту словенских студија (Институт славнноведенин). Одбранио је кандидатску дисертацију: Административное („жупное") управление в Сербии X-XTV вв. (1966). Посгао је касније сгарији научни сарадник у Инсгитуту за словенске сгудије и балканистику у одсеку за модерну исгорију балканских народа. Бави се ср>едњовековном и новом исгоријом Срба и Бугара. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Из ucmopuu изученил славннских средневековва институтов, Ученме записки Инсгитута славнноведенин АН СССР 29 (1965); К вопросу о жупах и жупанах, Вопросм исгории Славнн 2 (1966); К вопросу о жупах и жупанах, Москва 1966; Сербскап государственHoctnbeX-XNee., Критика теории „жупнои организации“, Москва 1972; Материалш no истории первого сербского восстанил 1804-1813 гг. в собрании В. Богишича, у: Централвнал и 10говосгочнал Европа в новое времл, Москва 1974. Ј1ИТЕРАТУРА: Историки - славистм СССР. Биобиблиографическии словарв - справочник, Москва 1981, 65-66 (са изабраном библиографијом). Р.

ГРБИЋ Манојло (1844, Широка Кула, Лика16. април 1899, Карловац). Основну школу завршио је у К]збавици, а гимиазију и богословију у Сремским Карловцима. (М. Радека наводи да је богословију завршио у Плашком). Урадио је досга на отварању учигељске школе у Карловцу (1875) у којој је био катихета и један од првих насгавника. У два наврата био је посланик на Народноцрквеном сабору у Карловцима. Прота М. је дванаесги свештеник из лозе Грбића. Под великим утицајем горњокарловачког епископа Теофана Живковића (1874-1890), почео је да се бави исгоријском прошлошћу Српске православне цркве и српског народа на просторима Горњокарловачког владичансгва. Своје радове објавио је у црквеним и другим часописима и лисговима: Далматински маГазин, Истина, Летопис Матице српске, Бранково коло, Српски Сион. Његов највећи исгоријски залог је тротомна исгорија насловљена Карловачко владичанство (1891. и 1893) која је насгала захваљујући подсгацају владике Теофана, а уз стручну подршку Илариона Руварца и Радослава Лопашића. Овим делима осгавио је .дубок траг у српској исгориографнји и то баш у оном њеном делу који је био и остао најзапостављенији" (Славко Гавриловић). Као црквени исгоричар добро је познавао стручну литературу тога доба, како српску, тако и хрватску и немачку. На располагању је имао обиље архивске грађе коју је зналачки корисгио. Прота М. упамћен је и као одличан беседник, познавалац црквеног певања, добар и примеран свештеник. БИБЈШОГРАФИЈА: С. Гавриловић, О Манојлу Грбићу и њеГовом делу „Карловачко владичанство", предговор за поновљено издање: М. Грбић, Карловачко владичансгво, Топуско 1990, I—VI; BLZ 8 , br. 5683-5684а; 11, br. 3933-3934; СБ 4, бр. 17610-17615. ЈШТЕРАТУРА: М. Радека, Горња крајина или Карловачко владичанстшо, Загреб 1975; С. Гавриловић, наведено дело; НЕ 1,513 (Р. Грујић = Азбучник, 63). С. Милеуснић

ГРБИЋ Миодраг (25. децембар 1901, Сремски Карловци - 30. јуни 1969, Београд). Студирао је и докторирао на Карловом универзитету у Прагу (1925) код Јарослава Бема и Лубора Нидерлеа. За кусгоса Народног музеја у Београду постављен је 1927; пре тога је био кусгос Музеја Јужне Србпје у Скопљу. Био је научнн сарадник Археолошког инстнтута САНУ, где је радио од 1949; дописни члан ЈАЗУ и Археолошког инсгитута Немачке; члан Југословенског археолошког друштва и дуже време главни уредник Archaeologia Iug-

oslavica. Ископавао је преисгоријске и античке локалитете (Плочпик, Старчево. Басијана код Доњих Петроваца, Хераклеја Линкесгис код Битоља, Будва). Истраживао је и словенске старине. нарочито на подручју Војвошше (Градиште код Кикинде). Унапредио је музеолошку службу увођењем саврсменог излагања археолошког материјала у многим музејима Србије. Објавио је низ расправа у сгручним часописима, а заједно са Нлколом Вулићем издао Corpus vasontm antiquomm. Yougoslavie. Ш (Paris 1937), прво издање ове врсте у нашој земљи. Бавио се проблематнком насганка и хронологије неолига на Балкану, као и античком уметношћу на нашем тлу - грчком и римском пласгаком, посебно портретима из Македоније и Горње Мезије. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8 , бр. 5685-5729; 11, br. 3935-3936: D. Gaj-Popović. Bibiiographie de Miodrag Grbić, Archaeologia lugoslavica 10 (1969) 16 ; СБ 4, бр. 17616-17627. ЛИТЕРАТУРА; Ђ. Мано-Зиси, МиодраГ Грбић, Archaeologia Iugoslavica 10 (1969) (некролог на француском непапширан, три сгране и портрет М. Грбнћа); ЕЈ 3,590 (М. Garašartin). М. Панић-Шторх

ГРЂИЋ Гојко (16. авгусг 1907, Гацко -1979, Београд), економиста. Гимназију је учио у Мостару и Сарајеву, сгудпје на Правном факултету у Београду (1931), а псггом сгудије економије и докторат из економских наука на Филозофском факултету у Берлину (1935). Докторска дисертација под насловом Rationalisienmg. Arbeitslosigkeit und ArbeitsverkHrzung, објављенау Берлину 1935. У предратном периоду био је на разним дужносгима до 1938, а потом у просветп као насгавник на Економско-комерцијалној високој школи у Београду, као предавач на предмету Економска ncropirja и економске доктрине, до 1942. На Економском факултету у Београду од 1949. до 1977. био је у разним звањима, редовни професор од 1956, затим декан Факултета. На исгом факултету предавао је предмет Економска статистнка. У опсежној бнблиографнји научних и стручнпх радова Г. који обухватају све областп екопомских наука којима се бавио, неколико монографија посвећено је проблемима економске историје. Међу првима је Привредна историја ЕвроПе, позна анпшка и средњи век (Београд 1952). Том ранијем периоду припада u студнја О привреди p i o t c K o z царства и привредшш узроцима њеГове пропасти (Социјални архив. март 1941). затим Развој привреде Србије и Bojeodtme до ослобоћења од Турчка (Економски цнститут, Београд 1953), као н Историја међународне трГовине до

ГН П ГО РО В И Ч В иктор И вановнч

ГРОТХУЗЕН (GROTHUSEN) Клаус-Детлеф

1870 (Љубљана 1461). а из новије прив|Х'дне исторнје студијл у којој се разматра период од две деценије развоја прнвреде СР Србпје (Економски HHCTirnT. Беофад 1472). Behn број мањих радова НЈ ове области објавно је у разннм чаеописима, највшне у Њродном блтоаТшњу. БИБЛИОГРАФИЈА: Псдссет lodium Екофакулташ v Бсограду 1937-1987, 36 5 -

нож ког

367.

Д. Милић

ГРИГОРОВИЧ Внкшр Ивановнч (12. мај 1815. Бллта. Подо.гска губернпја - 31. децембар 1876. Јелнеаветтрад). Потнцао је из породице ситног шшовника украјннског порекла. средње образовање стекао је у пољској унијатској школи у Учани. а студнрао на Харковском ушшерзитету 1830-1833. Прешао је затим у Дорпат (Јурјев) где је да.Ђе четнрн годпне студнрао грчке шшце u филозофнју. Добно је 1S38. позив на Катедру за словенске језике н лнтературу на Казањском универзитету п прнхватио ra је мада се за тај предмет није припремао. Од 1840. предаје у Казању грчки п прнпреча нспите нз словенске филолошје. Када је 1842. стекао степен мапктра пошао је на велико путовање значајно за науку u његов живот. У периоду 1S44-1S47. посетио је Царифад, Солун, Свету Гору. Македонију. делове Бугарске. Обишао је делове Угарске настањене Србима, у Бечу се састао са Фрањом Миклошићем и Вуком Карацнћем. Пропутовао је и Далмацију и Црну Гору. Ha својим путовањима сакутшо је велики број руKoraica. међу којнма је било веома драгоцених l Маријшкко јеванђеље, три рукописа Душановог законпка нтд.). У Прагу је са Павлом Шафариком проучавао рукопнсе, а затим се вратио у Руспју. Са путоваља је слао извештаје који су послужили као подлога за књнгу: Очерк ученнаго n^meuieamutt но Европепскоп Турции (1848,1877", треће нздање приредно Н. М. Пеггровски 1915). У Казању је радио од 1848 (с прекидом у Москви 1849IS5U) до пензионисања 1864. У том периоду настао је iteroB главни рад о српској исгорији: 0 iepCnu ifh ен мпношгншхЂ кђ соседншсЂ державамЂ. преимугцественно сл> XIV-XV столеттхЂ (1859), запажен по коришћењу дотле непознатих византијских писаца. (Неколико одломака је превео СBeroiap Никетић у Вили за 1868). Када је 1865. у Одеси отворен универзнтет (Новоросијски v.i Г. је прихватио позив на ставиаичку катедру. Т\ је провсо последљљх 1 1 година живота, а списе тога псрнода. утлавном краће текстове, објавио је 1916. М. Г. Попруженко под насловом: Собрание сочинешш. Судбина његовс рукописне збирке била je важна за Kacimja иараживања исггорије балканских народа. Део рукописа је сам поклшгао

Новоросијском ушшерзитету и сада се ти рукописи чувају у рукопнсном одељењу научне библиотеке „Максим Горки“ у Одеси. Опис је дат у: В. Н. Мочулвскии, Jlemoimcb Историко-филологического оби{ества npu Новороссипском упиверситете 1, 1890: Ф. Е. ПетрунБ, Праф OdecbKoi цен»1ралЂНо1 иауково/ бјблштеки 1,1929. Основна збнрка је после смрти Г. доспела у Румјанцевски музеј и сада се чува као фонд 86 рукописних збнрки Државне библиотеке у Москви. Опис је дао: А. Е. Внкторов, Собрание рукописеп В. И. Григоровича (Москва 1879). БИБЈБТОГРАФИЈА: Библиографическип ciiucoK печатњос трудов Виктора Ивановича Григоровича, Известил Отделенил русского нзика и словесности А Н 19,3 (1914); Ф. Е. ПетрунБ, К библиографии »ечатнЂ!Х трудов В. И. Григоровича, Известил по русскому нзнку и словесносги АН 2,1(1929). ЈШТЕРАТУРА: И. В. Лгич, Исторт славпнскоп филологт, СПБ 1910, 338-345, 479-484; С. Б. Бернштеин, Памнти В. И. Грчгоровича, Известил АН, Отделение литературм и лзмка 24, 4 (1965); С. Б. Бернштеин, Из ucmopuu русского славлноведенил. Виктор Иванович Григорович, Известил (...) 35, 6 (1976); Славнноведение 131-134 (с подацима из руске литературе); ЕЈ 42, 597 (А. Belić); Н Е 1,520 (В. Ћоровић). С. Ћирковић

ГРОЗДАНОВ Цветан (5. март 1936, Охрид). Основну школу и гимназију завршио је у Охриду (1955). Студирао је на Групи за историју уметпости на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 1961. После дипломирања био је на специјализацији у области историје средњовековне уметности на Филозофском факултету у Беофаду, а затим радио као кустос Народног музеја у Охриду. Од 1968. обављао је функцију директора Народног музеја у Охриду. Од почетка 1970. ради на Филозофском факултету у Скопљу. Редовни је професор и предаје историју средњовековне уметности и историју византијске уметности. Руководилац је и постдипломских студија на Институгу за историју уметности са археологијом на Филозофском факултету у Скопљу. Докторску тезу Охридско зидно сликарство XIV века, одбранио је на Филозофском факултету у Беофаду (1979). За члана Македонске академије наука и уметности изабран је 1991. Добитник је више нафада и признања за истраживање средњовековних уметности у својој средини и у свету. Сарађује у српским и другим иностраиим часописима који третирају проблематику византијске и средњовековне уметности.

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: (за српску историју) Илустрација химни БогородичиноГ акаишста у цркви БоГородице Перивлешпе у Охриду (1969); Прилози проучавању Ce. Софије Охридске у XTV веку (1969); Новооткривеие комппзиције БоГородичиног акатиста у Марковом манастиру (1978); Из иконоГрафије МарковоГ манастира (1980); Охридско зидно сликарство XIV века (1980); Историјски портрети у Полошком (I—П1, 1983, 1984, 1987); Јован Владшшр и представе Седмочисленика у македонској уметности XVII1-Х1Х аека (1984); Ђирило и Методије у уметности обновљене Пећке патријаришје (1990). БИБЈШОГРАФИЈА: Присгапни предавања, прилози и библиографија на новите членови на Македонската академија на науките и уметностн, Скопје 11 (1993) 21-28. ЈШТЕРАТУРА: У истој публнкацији стр. 10. Р.

ГРОС (GROSS) Мнрјана (22. мај 1922, Загреб). Дипломирала је историју на Свеучилишту у Загребу 1951. године. Стекла је степен доктора историјскнх наука 1958. одбрашшши на истом факултету тезу под насловом УлоГа социјалне демокрације у полшпичком животу Хрватске 18901905. Своју научну каријеру отпочела је као асистент Хисторијског инстшуга ЈАЗУ (1952-1958). На Филозофски факултет ПЈзешла је 1958. Две године касније постала је доцент на предмету Новија хрватска повјест. Успешну универзитетску каријеру крушпне 1976. избором за редовног професора. Током радног века предавала је и Методологију историјске науке. Пензионисана је 1982. М. Г. је посебно проучавала хрватску историју XIX века (до 1914). Научну каријеру је отпочела као историчар који се бави историјом социјалдемократског и радничког покрета у Хрватској. Искорак из тог уског круга стручњака М. Г. је учинила крајем педесетих година истраживањима владавине хрватско-српске коалиције и полштке „новог курса“. Упоредо са тим проучавала је процес сазревања хрватске националне идеје и уобличавања хрватске националне идеологије, истраживала правашку политику, занимала се за политичку мисао и делатност А. Старчевнћа и Е. Кватерника, писала о генези Франкове странке. На бројним објављеним чланцима и прнлозима нзрасла је монографија о историји правашке идеологије. Тема сталног научног шггересовања је и народни препород у Далмацнји. Део нстражнвачких резултата, закључака н ставова М. Г. подстицао је контроверзе и изазивао оштре полемже ц неслагања у југословенској историографијн. Посебно место у научном ангажману М. Г. припада радовима из методологије, теорије и

историје историофафије. Тим питањи.ма се у континуитету бавила почев од средине шездесетнх година. Истражнвала је кључне одлике развоја историофафије, писала о историјском методу и његовим полазшитима, размишљала о кризи традиционалне историофафије и њеним перспективама, обавештавала јавност о темама. прегаоцима и достигнућима нове француске и англо-саксонске историофафије. Своје виђење развоја историофафије и могућности историјског метода дала је у студији Historijska znanosl (1976). Пледирајући за интензивније изучавање социјалне историје отпочела је целовито проучавање друштвених процеса, односа и структура и истражзшачки се заннтересовала за међуодносе привреде, политике. идеологије, културе, модернизацноне утицаје што је резултирало радовима који на историју гледају као на тоталитет односа. ВАЖНШИ РАДОВИ: Socijaldemokratska stranka Hrvatske i Slavonije i narodni pokret 1903. HZ 1-4 (1954) 33-84; Radnički pokret u Hrvatskojpotkraj XIX stoljeća. Izabrani izvori, Na izvorima historije 1, Zagreb 1957; Socijalna demokracija i politika „novog kursa", Radovi Filozofskog fakuiteta u Zagrebu, Odsjek za povjest 2 (1959) 5-38; Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije. Beograd 1960: Osnovni problemi pravaške politike 1878-1887. HZ 15 (1962) 61-120: Hrvatska uoči aneksije Bosne i Hercegovine. Istorija 20. veka. Zbomik radova 3 (1962) 153-274; Geneza Frankove stranke, HZ17 (1964) 1-83; Hrvalska politika u Bosni i Hercegovini od 1878. do 1914, HZ 19-20 (1968) 9-68; Povjest hrvatskog naroda 1860-1914, Zagreb 1968 (коаугори: J. Шидак, И. Караман, Д. Шепић); Hrvatska politika velikoaustrijskog kmga olco prijestolonasljednika Franje Ferdinanda. ČSP 2 (1970) 9-74; Povjest pravaške ideologije, Zagreb 1973; Hislorijska znanost - razvoj, oblik, smjerovi, Zagreb 1976,1980”; O položaju plemstva i strukturi elite u sjevemoj Hrvatskoj potkraj 19. i na početku 20. stoljeća, HZ 31-32 (1978/79) 123-149; Modemizacija izvana - reforme u građanskoj Hrvatskoj i Slavoniji za neoapsohttizjna. ČSP 3 (1980) 5-55; Početci modeme Hrvatske. Neoapsolutizam u civilnoj Hrvatskoj i Slavoniji 1850-1860. Zagreb 19S5; Prema lirvatskom modemom dništvu. Zagreb 1992. ЛИТЕРАТУРА:НЕ 1,418. Љ. Днмнћ

ГРОТХУЗЕН (GROTHUSEN) Клаус-Детлсф (29. октобар 1928. Nieder \Veisel. Немачка). Основно и средње образовање стекао је у Хамбургу, студнрао на универзнтетима у Гетингену и Килу, хабнлитацију стекао 1965. Од 1967. радно је као професор и научни саветник на Уннверзитету у Гпзену, од 1969. као редовни професор на Универзптету у Хамбургу. Специјализовао се за исто-

Г Р У Б Е Р Д ане

ГРУЈИЋ Сава

рнју југоисточнс Европе, руководио истраживачким пројектима. организовао научне скуиове са темама из нсторнјс Балкана.

Ј1ИТЕРАТУРА: Ljetopis JAZU 39 (1926) 50 (V. Klaić); Savremenik 20 (1927) 189-190 (J. Nagy); HE 1.525 (B. Новак); EJ 3,627 (J. Šidak); H L 1,419.

ВЛЖНПЈИ РАДОВИ (са гледнигга српске исторнје): Dii’ Eiinucklung dcr wissenschaftlichen Hiblioihikcii Jiif!i>sliiiKits scit 1945. Koln 195S: Die Slcliuns Scibiens in dcr Gcschichtc Siidostciimpas, Beitrage 7 ur SiidosteuropafoiBchung. Miinchen 1966, 429-444: IMemturberidu iibcr dic Gescliichte Jugoslaiiciis. Veriiffcnllichungen 1945-1966. Historische ZciLschrift 19o9. Sonderheft 3, 355-430: Stddtewesen imd muimalc Emanzipation in Siidostcnmpa. у књији: Ethnogenese und Staatshildung in Siidosteuropa. Beitrage des Siidosteuropiiischen Arheitskreises der DeuLschen Ratschungsgemeinschaft, Gottingen 1974: Jugoslcnvien (Siidosteumpa-Handbuch I). Gottingen 1975; Znm Stadibegrijfiii Siidosteumpa, Zeitschrift Шг Bolkanologie 13 (1977) 63-Sl: Die Tiirkei in Eumpa, Goltmgen 1979: Urtmisienuig und Narionsbildimg in Jugoslasvicn. Siidost-Foischungen 40 (19S1) 6S-S0: Modemisicnmg uitd Narionsbildiing. Modelltheonetischc Uberiegmgen imd ilire Amvendmg aufSerbien nnd die Tiirkci. Siidost-Foischungen 43 (19S4) 135180.

P. Михаљчић

P.

ГРУБЕР Дане (17. јунп 1856, Сењ - 21. март 1927. Загреб). Основну школу и шмназију похађао је у родном месту, а геофафију и псгорију студирао је у Загребу (1874-1878). Радпо је као гимназијскп професор у Бјеловару (1879-1881), Пожеги 1 1882-1885), Загребу (1881-1882; 1895-1910). За доктора филозофије промовисан је 1889. Приватни доцент постао је 1902, а седам година касније ванредни професор универзитета у Загребу. Предавао је историју Хрвата у средњем веку. Био је члан Друитгва хрватскпх књижевника и потпредседник Матице Хрватске. Радовнма из претежно хрватске историје саpahiiBao је у познатим часописима као пгто су Rad

JAZU, Ljetopis JAZU, Vjesnik Hrvatskog arheološkog drjjiiu. Nastavni vjesnik, Savremenik. Непосредно по завршетку стхдија огласио се радом Borba Hriuia s Тшсипа od jxida Sigela do mira Žitva-Doroškog 115(Z>-I6D6). Вшне радова посветио je Далмацији у доба кра-на Лудвига I. Писао је о досељењу Хрвата. њиховој постојбини после сеобе, О dukljansko-harskoj i dubmvačkoj nadbiskupiji do XIII sloljet a. o прошлостн Бедовни професор посгала је 1965. године. Г. се ислраживачки првенствено исказивала као правни историчар. Испитивала је државноправне процесе у југословенским земљама, понајвише у Србији XIX и XX века. Притом се упуиггала у проучавања додирних илп оквирних појава из области политичке и друнггвене историје и испомагала средствима социолошко-историјске анализе. Главтшу свог сгваралаштва посветила је друштву, праву и политици Кнежевине и Краљевше Србије. Том предмету научне спознаје примицала се поступно, почев од радова о самоуправи Срба под Турцима, локалној самоуправи и управи у Србији XIX и XX века, па до прилога о самоуправи сеоских општина у првој Југославији. Употпуњавала је историјско-социолошку слику Србије, са нагласцима друиггвено-економских условљености државно-правних промена у њој - од Првог српског усташа до наступа Првог светског рата - те са погледима на србнјанске својинске односе и њихову правну регулативу. Захватала је национално питање на југословенском простору ц поједина кретања политнчко-правног бића прве и друге Југославије. Један је од пнсаца факултетског уџбеника Историја државе и права јуГословенских народа.

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Кнежина и постанак српске буржоаске државе, Беофад 1955; Општиш у Кнежевини и Краљевшш Србији, Беофад 1966; Опитшна у Србији 1839-1918. Беофад 1976: Сеетозар Марковић и народно самоуправљање. Зборник радова о Светозару Марковићу, 1976: Одјеци традиција и ииовација првоГ српскоГ успишка у револуциошрним покрепшма Србије XIX века, Анали Правног факултета у Беофаду 31,1-4 (1983) 238-257. БИБЛИОГРАФИЈА: СБ 4, бр. 18267. ЈШТЕРАТУРА ЕЈ 42 (1986) 640 (R. Marković). М. Мирковић

ДАБИНОВИЋ Ст. Антун (15. новембар 1882, Т јхгг - 31. октобар 1964, Т јхгг). Основну и средњу школу завршио је у Трсту, Правни факултет у Грацу. Године 1916. угшсао се на Филозофски факултет у Бечу, а 1921. у Беофаду, где је 1926. положио професорски а 1927. докторски испит. Као СЈзедњошколски професор радио је у Новом Врбасу (1922-1923), Котору (1923-1925) и Загребу (1925-1937). У периоду 1929-1934, био је на истраживачком раду у Паризу и Лондону. За доцента на Правном факултету у Загребу именован је 1937, за ванредног 1939, а за редовног професора хрватске правне историје 1941. Од 1945. живеојеуТрсту. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Pozaduia bokeljskog ustanka god. 1869 (1929); Kada je Dalinacija pala podjurisdikciju Carigradske patrijaršije (1930); Kolor pod Mietačkom Republikom (докгорат) (1934): Kotor u vrijeme drugog skadarskog rata 1419-1423 (1937); Politički preporod Italije 1-П (1938-1939); Hrvatska ddavna i pravna povjest (1940); Držamopravni odnos Hrvata prema Istočnom carstvu (1941): Politički položaj Kotora poslije Zadarskog mira (1358-1381) (1958). БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8 , br. 3504-3510; 11, br. 2185-2231; СБ 2, бр 9164-9165. ЛИТЕРАТУРА: NE 4,41S (J. Šidak); EJ З2. 354 (H. Sirotković); N. Racković, Prilozi za leksikon, 48; HL 1,227-228. Д. Синдик

ДАБИЋ Bojmi (2. јануар 1949. Тројеглава). На Групи за историју Фплозофског факултета у Беофаду дгошомирао је 1972. године. Почетком 1973. запослио се у Историјском пнституту у Беофаду и, у оквиру сегаџгје за историју српског народа под туђивском влашћу, започео истраживање историје Војне крајине и Срба у Хрватској и Славонцји од почетка XVI до краја XVIII века. На

ДАВИДОВ Цннко

ДАНИЛОВИЋ Јелена

Фнлозофском t|iaK\;nvTy у Београду одбранно је 1482. ManicrapcKH рад Банска крајина ад краја X\'II до половине Х\'Ш аска. За време постдтломскпх студија провео је вшпе од годнну дана на усавршавању н истраж1шачком раду у Загребу и Бечу. пошто се у овнм цсптрнма налазе најважнијн архнвекн фондовн за истражнвање исторнје Срба у Хрватској и Славоннји. Наставно је нстраж^шање прошлостн Банске крајнне п крајем 1 АЧ4 . године објавио монографпју Банска крајина lbSS-1751. Од 1985. нма звањс истражнвача-сарадшка. поверено му је истражнвање прошлости Карловачког генералата. Фнлозофскн факу.тгету Београду' нзабрао га је 1992. за асисгенга на предмету Надионална историја новог века. Докторску дисергацију под насловом КарЈовачки Генералат 1683-1716. Године, одбранио је на Фнлозофском факултету у Београду 19%. годгаге. Објавно је вгаие тематских збнрки докумената и научних радова из прошлости Срба и Војне крацше у Хрватској и Славонији у XVI и XVII веку. као и монографију о Банској крајпни. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Пршог проучавању ратне привреде у ХрваШској, Славонској и Банској крајини 0(3 по.говине XVI до краја XVII века, ПЧ 22 (1975) 91-101: ПредсШавке, жалбе и тужбе крајшиника Банске крајине из прве половинеХУШ века. Мешовпта грађа (Miscellanea) 5 (Београд 1977) 21-51: Грађа о бунамау Банији од краја XVII до по.ховине XVI11века. Мешовита грађа (Miscellanea) 11 (1983) 9-38: Банска крајина 1688-1751, Београд-Загреб 1984: ЗаГшсници крајииисих суоова у Карловачко.н Генералату 1688-1738. Године. Мешовита грађа (Miscellanea) 16 (1987) 7-48; Срби на Б(КЊоевачком властелинству у ХУШ веку. Зборник о Србима у Хрватској 2, Београд 1991.133-148: \\'aiiderungeii derSerben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des .VIII Jahrhunderts. ИЧ 38 (1991) 43-76: Сеобе Срба у Хрватску и Сшонију од краја XVI до почетка .VI'III века. Caiena Mundi I. Београд-Крањево 1991, 265—281: Some hisloricalfacts about the Serbs within the admimslrative bonlers of tlie Republic of Croatia, Beoerad 1991. P.

ДЛВИДОВ Диико (4. октобар 1930, Сивац). Основнх школу учнојеу Сталару, пмназијуу Београду. ИсгорнЈу уметности сту.шрао је на Филозофском фјку.ттету у Београду. Као студент и после студиЈа бавно се новгашрсгвом. Годиие 1960. шослио се као кустос у Галерији Матице српске v Новом Саду, где је започео да се бави научноистраживачким радом. Основао је и водио графичку збирку Галерије. Рсдиговао је у Матици срп3411

ској корпус Српски бакрорези XVIII века-халкоГрифски отисци са ориГиналних плоча у музејском тиражу од 35 примерака. У Галеријн Матице српске истражнвао је сликарство непознатих и мало иознатих зографа XVH1 века, иконе и иконостасе српских цркава у Мађарској и у румунском Банату. Бавио се заиггитом фрушкогорских манаспгра ушшггених и оштећених за време Независне Државе Хрватске (1941-1945). Докторирао је на Филозофском факултету у Љубљани тезом: Српски бакроресци XVIII века - Христофор Жефаровић и Захарија Орфелин. Од 1979. ради у Бажанолошком иснтитуту где руководи истраживачким пројектом, организује научне скупове (Српска графика XVIH века, Манастир Шшнатовац). Аутор је концепције међународног научног скупа Позновизантијска уметност на Бажану (1997). Наставио је истраживања у Мађарској и у манастиру Хиландару. Д. је објавио преко 150 радова, студија, чланака и књига. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: СтематоГрафија Христофора Жефаровића. Студија у фототипском издању, Нови Сад 1972; Icone Serbe del XVIII secolo, каталог изложбе у Модени и Ферари (1972); Описаније Јерусалима. Студија у фототопском издању, Нови Сад 1973; Иконе српских цркава у Мађарској (монографија), Нови Сад 1973; Српска Графика XVIII века (прерађена и допуњена докгорска дисертација), Нови Сад 1978; Српски бакрорези XVIII века (Пратећа књига корпуса), Нови Сад 1982; Иконе темиишарске и арадске епархије, Зборник МС Ј1У 17 (1981) 25-41; Сентандреја (монографија) (са Д. Медаковићем) Београд 1982; А magyarorszagi szerb festeszet, Ars Hungarica, Budapest 1988; Veduten und Plane von Temesvar, Balcanica 24, Београд 1993; Спомеиици 6yдимске епархије, Београд 1990; Српске привилеГије царскоГ дома ХабзбуршкоГ (1994); Српска уметничка ћирилица - КалиГрафија Захарије Орфелина, Београд 1994; Хиландарска Графика, Београд 1990. Р.

ДАМЈАНОВИЋ Перо (27. октобар 1921, Срб, Лика). У раном детињству пресељен је у Жедник, где је завршио основну школу. Гимназију је учио у Суботици до рата 1941, а затим наставио и завршио у Београду (1949). Ратне године (1941-1945) је провео као борац и обицир вршећи разне дужности у Првој и Другој пролетерској бригади и Шестој личкој дивизији. По завршетку рата био је политички комесар 19. дивизије у Книну, одакле је крајем 1947. премештен у Београд за наставника Више партијске школе „Ђуро Ђаковић“. Високо образовање стекао је студирајући

ванредно на Институту друштвених наука (две године) и на Одсеку за исгорију Филозофског факултета у Београду, где је дипломирао 1957. Био је директор Историјског архива Београда (19541958), затим помоћник директора и директор Институга за изучавање радничког покрета (19581982) . Докторирао је на Филозофском факултету у Београду тезом: Комунистичка партија ЈуГославије пред ДруГи светски рат. 1935-1941. Повремено је хонорарно предавао на филозофским факултетима у Београду и Љубљани и на Високој школи политичких наука (1959-1963). Д. је био покретач часописа Архивски преГлед, уредник Архивиста, покретач и дугогодишњи уредник часописа Прилозч за историју социјсиишш (19641983) . Основно подручје рада Д. је историја међународног радничког и социјалистичког покрета и историја Комунистичке партије Југославије. Посебно се интересовао за историју Комунистичке интернационале, затим за деловање Лењина, Филш а Филиповића и Јосипа Броза Тита. Учествовао је у издавању њихових дела, био је главни и одговорни уредник првих 30 томова сабраних дела Јосипа Броза Тггга, приредио је два тома сабраних дела Филипа Филиповића. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Кинеска револуција под ударом Москве (1952); Савез комуниста ЈуГославије и Маркс-ЕнГелсов савез комуниста (1953); Револуционарна активност у БеоГраду 1919. г. (1957); Кинеска револуција и стварање иове Кине (1964); Ћапо пред темама историје (1972); Светозар Марковић у односу на марксизам (1973); Борба Комунистичке партије ЈуГославије против фашизма у светлости међунаpodnol радничкоГ покрета до 1941. Године (1976); Живопиш пут и дело Фшшпа Фшшповића (1978); Седми коиГрес Комунистшчке интернационале ПредГовор (1983); „Препород" на равницама Бачке - на пут.у ка новој ЈуГославији (1990). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI 1958-1978, 123-129; Istorija 20. veka 1-2 (1984) 252-253; Ж. Д. Протић, М. Весовић, М. Матић, Социјалистшчки и раднички покрет и КПЈ18671941 (1972). ЛИТЕРАТУРА: Прва пролетерска, Војно дело 1 (1963) 728; „ Препород " на равницама Бачке - на путу ка новој ЈуГославији, 1990, 405-406; Пети шумадијски батаљон I пролетерске НОУ бриГаде (1991) 227; Прва пролетерска, ВИНЦ 4 (1991) 159. Р.

ДАНИЛОВИЋ Јелена (15. октобар 1924, Зрењанин). Основну школу и три разреда гихшазије учила је у Љубљанн, потом четврги разред

гимназије у Сиску, да би наредне године са родитељима пренша у Београд, где од тада стално живи. Гимназију је завршила у Другој женској гимназији, а студије права на београдском Правном факултету 1948. По дипло.мирању запослила се у Министарству спољне трговине. У јесен 1951. изабрана је за асистента Правног факултета у Београду на предмету Општа историја државе и права, да би затим била премештена на упражњено место асистента за предмет Римско право. на којем је остала до краја своје наставннчке карфере. За доцента је изабрана 1959, за ванредног професора 1962, а за редовног 1970. године. Предавала је и опциони предмет Савремеки правни снстеми. а на постдипломским студијама је поред матичног предмета држала курсеве о судбини римског права после пропасти римске државе и о исламском праву. Била је и шеф катедре за Правну историју. На стручно-научном усавршавању провела је по годину дана у Торину и, као Хумболтов спгаендиста, у Хамбургу, а повремено краће време и у Паризу. Члан је друштава за правну историју jrJean Bodiri’. Брисел, „Societe des droits franfais et etrangers“, Париз, и SIHDA, Брнсел. Научни опус Ј. Д. обухвата око 70 библнографских једшшца, од тога четири књнге и неколгасо већих студпја. Радови су из разких области u периода правне историје. неколнко о савремено.м праву и правној теорнји. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Из псгорије дубровачког права је докторска дисертаццја ОблиГациони уГовори у Дубровнику крајем XIII века. Из сродних обласги су студија О pravnoj primdi i razvoju ustanove „Aplagi" dubrovačkog prava. IC 13 (1963) 13-90; Represalije u dubrovačkom ргаш XII i XIII veka, Zbomik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu (1972) 275-295; Dubrovački slatul i „consuetudo", Anali Pravnog fakulteta u Beogradu 1-2 (1975) 124: Sur le contrat de ccunbium et la lettre de change a Ragtise аи XIV siecle. Annales de la faculte de droit et des science economique de Toulouse 18, 1-2 (1970) 383-393: O najanmim odnosima и Dubromiku и XII i XIV i/eku. Anali Pravnog fakulteta u Beogradu (1961) 724-734; Закон Града Hoeoi Брда из 1412. Годане, Анали Правног факултета у Београду 1 (1990) 119; У књизп Ј. Д. Populame tužbe od Rimskog do savremenih prava. Beograd 1968, националном праву посвећено je поглавље П, ,А- Статути наших Градова ", 138-186; Srpski građanski zakon i rirnsko pravo. Sto pedeset godina od donošenja Srpskog građanskog zakonika (1844-1994), izd. SANU. knj. XXXI. Odelj. društv. nauka. knj. 18, 49-66; Istorija Pravnogfakulteta (1808-1905). ca (Љ. Кандић) Beograd 1997. P.

341

ДАНИЧИЋЂура ДАШИЋ Мномир ЛЛНИЧИЋ livpa (4. апрнл 1825. Нови Сад5. новембар 1882. Загреб). Син свештеннка Јована Поповнћа: евоје презиме променно је у Даннчнћ 1847. Школовао се у Новом Саду. Пожуну н Пештн. Студпрао је правпе на\ке: по долаеку у Беч (1845) напуетио је студцје права и. под утицајем В. Караџнћа и Ф. Мнклошнћа, поеветио се студијама еловенеке ф1Пологнје. нарочито проучавању српекохрватског језнка. До 1852. помагао је В. Караunliv у прнпремама дрхтог нздања СрПског рјечlutKd (1852). Желео је да се запосли у Новом Саду или Бсограду. алн нонгго му то није пошло за руком. вратио се у Беч. где се бавио науком. Матернјално еу ra помагали киез Михаило Обреновић п Јован Гавриловнћ. На место библиотекара Народне бнблнотеке у Београду дошао је 1856. године: \ ието време нзабран је и за секретара Друштш српске аовесности. Од 1859. радио је као професор на Лицеју (од 1863. - Велика школа), где је предавао етару ерпеку књижевност. Због еукоба с административном влашћу 1865. удаљен је еа Велнке школе и поставл>ен за поштанског чнновника. На позив Ј. Ј. Штросмајера и Ф. Рачког отишао је (1866) у Загреб, на место тајника Југославенске академије. која је управо била у оснивању. У Београд се вратно 1873. као професор Велнке школе. на Катедру за народни језнк. Београд је дефшнггнвно напустно 1877. када је прешао у Загреб. где је радно на великом Rječniku hnuiskoga ili srpskoga jezika. Пре своје смрти успео је да довршн само први том. којн је изашао из штампе 1S82. годнне. Д. је био присталнца Вукове језичке реформе. па је н сам писао народним језиком. Својим новим презнменом - псеудонимом Даничић потпнсао је (1847) текст Рат за сриски језик и правопис. који је саставно као одговор противницима В\кове рефор.ме. Овај његов спис представља прв\ праву научну аргуменгацију у прнлог Вуковој реформи. Поставио је основе нормативне граматнке српскохрватског језика: Мала српска граматика (1850) послужила је као основ за Облике српско! језика (1863). Употребу падежа без предлога обрадио је у Србској сшааакси (1858). Д. се бавно и проучавањима акцената. Већи орој сипшјих прилога из области акцентологије, којн су излазили у Гласницима ДСС и Радовима Ј А. оојлвЛјсн je у зборнику Српски акцешш (Беогрлд 1425). Д. је издавао важт|ја дела из старе српске књижевности. Објавно је Теодосијево ЖиШије св. I аие 1 1X60). које je погрешно принисао Доментиjaiiv. Затнм je издао Доментнјанов Живот св. СиMt'nua ii св. Саве (1865), Ч и к о љ с к о ј е в и и ђ е љ е (1864). Данилове Жиноте к р и .Ђ е в а и архиепи\ бљани. Члан је међународног удружеiba ликовних кригнчара (AICA). 'Гакође је био члан оснивачке рсдакније часониса Уметшост, члан редакција часониса Архитешпура-урбаии.U .H. СliotTi и Пројекат. главни и одговорни уредник часописа Мимеит.

346

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: ЕХАТ-51 (са Ж. Кошчевићем). Zagreb 1979, 51-93; Apslraklna umjetnost и Hmatskoj, Zagreb 1985; Три тома под називом Теме српске уметности: Педесете, Нови Сад 1993; Шездесете, Нови Сад 1995; Седамдесете, Нови Сад 1996; ФраГменпаи шездесете-деведесете, уметници из Војводине, Нови Сад 1994. Приредио је зборник текстова Дизајн и кулп1ура (Београд 1980,19S52). У деценијским каталозима Музеја савремене уметности објавио је следеће сгудије: КриСпика iTipetie деценије:уметничка у Србији и Хрватској, Трећа деценија, Конструктивно сликарство, Београд 1967, 41-51; Постшадреализам, Надреализам-социјална уметносг, Београд 1969,22-23; Колористички експресионизам четврте деценије, Четврга деценија: ЕкспЈзесиогшзам боје, поетски реализам, Београд 1971, 14-24; Геометријске тенденције у хрватској уметности шесте деценије и Крај деценије: енформел у ЈуГославији, оба у. Југословенско сликарство шесте деценије, Београд 1980,86-91. и 125-143; Српска Графика 19001950, у: Југословенска графика 1900-1950, Београд 1977-1978,43-47; Графика 1950-1980, у: Југословенска графика 1950-1980, Београд 1985-1986, 9-15. Р.

ДЕНИЋ Чедомир (8 . фебруар 1938, Кољани код Сиња). Богословију је похађао у манастиру Раковици код Беоррада; дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1960, а на Групи за југословенску књижевносг и језик на Филолошком факултету у Београду 1964. године. Три семестра, 1961/62, боравио је на Бечком универзитету. Био је запослен у Музеју Српске православне цркве у Београду, затим у Рударској шкож у Бановићима у Босни, а од 1969. ради у Архшзу САНУ у Сремским Карловцима, најпре као архивист а потом као директор тог архива. Бави се темама из историје српске културе XVIII и XIX века. Докторску тезу Српске библиотеке у Хабзбуршкој моиархији током XVIII века, одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 1992. године. Досад је објавио неколжо десетина радова. ВАЖНШИ РАДОВИ: Књилсни фондови бачких епископа 1690-1849, Библиотекарски годишњак Војводине 8 (Нови Сад 1971) 3-77; Доситеј Обрадовик и породица Видак, Ковчежић 11 (1973) 122-141; Љубезни Харалампије, Ковчежић 12 (1974) 7-33; Школовање Срба у Русији крајем XVIII века и однос сународника према њима, у: Југословенске земље и Русија у XVIII веку, Научни скупови САНУ, књ. XXXII, Одељ. истор. наука, књ. 8 , Београд 1986,239-262; Књшкни фонд мана-

стшра Гомирја половшшм XIX века. Зборнж САНУ о Србима у Хрватској, књ. 1, Београд 1989, 223-243; Руске Санодалне проповеди код Срба и њихово ишрење у Хрватској крајем 18. века, Зборник САНУ о Србима у Хрватској, књ. 2, Београд 1991, 69-132; Машстшр Раваница у Србији и њен књижни фонд од краја 17. до почетка 19. вака, Сентандрејски зборнж, св. 2, САНУ, Београд 1992, 77-135; Школовање ђака из Хрватске, Славоније и Далмације у Карловачкој Гилшазији 1791-1848. Године, Зборнж САНУ о Србима у Хрватској, књ. 3, Београд 1995, 83-194; ПоГледи на дела Јована Pajuha, Зборник МСИ 54 (1996)

ДЕРОКО Александар (4. септембар 1894, Београд - 30. новембар 1988, Београд). По завршетку гимназије уписао се 1913. на сгудије архитектуре на Техничком факултету у Београду, али их је убрзо прекинуо услед избијања Првог светског рата. Повучен са фронта пред крај рата, наставио је сггудије технже у Риму, а потом је студирао два семестра у Прагу. По завршетку рата продужио је студије на архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду, где је и дипломирао 1926. године. Тада је, као стипендиста француске владе боравио краће време у Паризу посећујући предавања G. Millet-a на Ecole des hautes etudes. По повратку у Београд наставио је рад као асистент на архитектонском одсеку Техничког факултета за предмет Византијска и стара српска архитектура. На дужности наставника у истој установи, која после Другог светског рата постаје Архитектонски факултет, остао је до пензионисања (1964). За дописног члана САНУ изабран је 1958, а за редовног 1971. године. Научнн рад Д. био је усмерен на исторцју националне архитектуре у две области: у српској ср>едњовековној и народној архитектури новијег доба. Још као млад стручњак, Д. је путовао на тада удаљена и тешко приступачна подручја, у долину Лима, у Скадар, на Косово, да би проучавао споменике старе српске архитектуре. Објављени извештаји са тих путовања, праћени цртежима и фотографијама, вредни су научнп доприносп. После Другог светског рата објавио је крупна дела, као резултате својих вшиегодншњих истраживања. Међу њима се истичу две књиге: Средњовековни Градови у Србији, Црној Гори и Македонији и Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији. Обе су до данас остале једини модерни прегледи и синтезе материје на коју се односе. Осим великих прегледа, Д. је у периодичним публикацијама објављивао радове о поједшим споменицима и темама из обла-

сти српске средњовековне архитектуре, залазећи и у архитектуру суседних подручја u рановшантијску архитектуру на тлу Србије. Учествовао је у раду међународних впзантолошких конгреса и конгреса хришћанске археологије. Д. проучавање народне архитектуре новијег доба било је веома предузимљиво. Плод тог рада су многобројни члапци у периодичним научним, књижевшш и општекултурним публнкацијама, а кругаш прегледц његовог истраживања те архитектуре објављени су у два тома. у издању САНУ. Допринос Д. науци је вшнеструк. Он је увећао и проширио сазнања о споменицима српске средњовековне архнгектуре, а у својим великим прегледима изложио је нове погледе на целине. Укупну делатност Д. као исторнчара архитектуре и уметности употпунило је његово ангажовање на заштити кулгурних добара, у својству пројекганта, саветника и члана експертских тимова. За пуно разумевање Д. као личностн архитектуре зреба имати у виду рад на опртмању књига и његов пројектантски рад на делима разлнчите намене, на црквегаш грађевинама. пратећнм манастирсгаш грађевинама, надгробним споменицима и спомен-обележјима, као и на стамбеној архитектури. У пројектовању је корнстио искуства стечена проучавањем средњовековне и народне архитектуре. Б ИБЈШОГРАФИЈ А: Годшнњак САНУ 64 (1959) 280-285; 78 (1973) 679-681: 94 (1988) 399402: 3. Јовановнћ, Александар Дероко, Београд 1991,101-109: BLZ 8 , br. 3722-3725: СБ 2, бр. 99219937. ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 2,690-691 (S. Risticj; ELU 2, 37 (S. Radojčić); ЛЕЈ 1, 303 (Б. Стојановић); Д. Медаковић, Александар Дероко, Свеске ДИУС 19 (1988) 3-5: В. Кораћ, Александар Дероко, Годишњак САНУ 95 (19S9) 707-70S; Александар Дероко, Гласнж Друштва конзерватора Србије 13 (1989) 264-269 (Ј. Нешковић, М. Чанак-Медић); 3. Јовановић, Александар Дерпко, Београд 1991. М. Шупут

ДЕСНИЦА Бошко (4. јунуар 1886, Обровац -1 . април 1945, Обровац). Потомак једне од најугледнијих српских обитељн Далмације (отац Владимир; мајка Олга, кћи Илије Деде Јанковнћа, задњег мушког потомка котарског сердара и власника Куле Јанковић Стојана у Исламу Грчком). Основну је школу завршио у Обровцу. класичну гнмназију (на италијанском језнку) у Задру (18961904) и студнј права у Бечу (19044912). Након дшшомирања био је адвокатски прнправгаш у Задру. Послнје интернације на Сицшшји (1919-1920) отворно је адвокатску канцеларнју у Обровцу. Током Другог свјетеког рата. уз др Нику Новако-

347

ДЕСПОТ Мирослава ДИЛ (DIEHL) Шарл

Biihn Лоига. спасао је многе Србе нз ејеверне Далмацнје. Лнке и Босанске Крајнне од усташкнх прогона. а потом прншао НОП-у и 1944. године поетавл>ен је за управннка Државног архнва у Задру. Још као студент почео је с објављнвањем кљнжсвнпх крнтнка а потом наставио с преводнма пјесама Ђ. Кардучија, У. Фоскала. пнсањем полемика. осврта на лпковне нзложбе н приказа. Д. је у задарске архнве н бпблнотеке увео дон Лука Јслић још у шмназијекнм данима и тако га трајно везао за историјску нахтсу. Одлнчно познавање страннч језика олакшали су Д. рад у бројним далматинским архнвскнм институцнјама, библиотекама. прнватннм збнркама u црквама. Д. је превасходно занимала нсторнја 1веговог завнчаја - Сјеверне Далхкшије. а нарочнто српска кохшонента њене прошлостн током друге половнне Х\Л1 и прве половнне Х\'Ш BiijeKa. Колико год да ннје први у тим нстраживањнма. његов је допрннос познавању економскнх струкгура. соцнјалннх, вјерских u културшк прилика северне Далмације. реченог периода. пзузетно значајан н до данас. Првн историографски рад (о КХЕгодшлњици српског сннода у Задру 1S0S.) Д. је објавио 1909. а потом и ннз студнја у којнма је расвијетлио нсторнјску подлог\ ускочког цшслуса нардшгх пјесама (Ропство Јанковпћ Стојана. Вук Мандушнћ, Неколнко прилога историјском проучавању народне пјесме...). Растумачио је живот п рад псторпчара Антогаца Слнтакрочеа. Фрање Днфнпка п Шимуна Љубавца. Писао је и о: попу Куриџи, лпчкој буни из 1702, сеоби рамскнх фрањеваца у Далмацију, насељавањима од Плавна до Жегара. Србима у Истри, глаго .ђ с к и м матнцама из Новшрада, султану Јахнјн, археолошком музеју у Обровцу. непознатој српској цркви у Шнбеннку... Постхумно му је објављена збнрка докумената - Исторчја ш ш р а а а ускока и књпга изабраннх чланака. У заосгавштшш Д. налази се више необјааљених радова (већином писаних на италијанском језику). такође и Исторчја Обровца. алн и обнље ncraica пз архива. БНБЛИОГРАФИЈА: BLZ1, br. 15414-15418; 3. br. 5238.6332: 7. br. 1641.1644,1653,1668,1673, 31,S4:8. br. 591.3727-3740.7115:9, br. 16760,26916; 11. br. 1191-2411; 11 br. 7148; Историја котарских ускока: св. 1: 1646-1634 (1950): св. 2: 1684-1749 (1951Н САНУ. Зборннк за историју, језик и књижевност ерпеког народа. Треће одељење. књ. Х1П и XIV): Стојан Јанковић и ускочка Далмација: изабраии радови (приредио Срђан Воларевић) 1941. Л1П ЕРАТУРА: В. Calvi. Giosue Carducci presso gli Slaii nu ndionali. Torrno 1933: P. М(еденица), Maiaaiui Сјенерне Дамшције, 19.14, уреоио Влаоан Јлница. СГиит, 19.14, Прњтози ПНП, 1,2 (1934) 27S-279; НЕ 4(1942) 087 (D. Pavlovic): Д. Форетић,

Кратак хнсторијат и oUhu инвентар ДржавиоГ ар.хива у Задру, Архивист 5, 1 (1955) 30, додатак Ш; ЕЈ 2 (1956) 693 (К. Krstić); (Исти текст објавио је Јово С. Радојчић, Срби: СрПска Крајина, Славонија, Далмација, Хрватска: биоГрафски лексикон, 1994,170; ЕЈ 3 (1984) 431 (Ј. С. Радојчић); D. Berić, Boško Desnica, Zadaiska revija 9,4 (1960) 304-309; Г. Станојевнћ, ЈуГословенске земље у млетачкотурским ратовима XVI~XVIII вијека, 1970; LPJ 4 (1972) 604 (D. Berić); О. Talpo, Dalmazia: Una cronica per la storia (1941), Roma 1985, 281; C. Воларевић, Бошко Десница и котарски ускоци, у: Б. Десница, Стојан Јанковић и ускочка Далмација, 1991,267-284; HL 1,243. М. Пекић

ДЕСПОТ Мирослава (25. септембар 1912, Вараждин-13. август 1995, Загреб). Студије историје завршила је на Филозофском факултету у Загребу. Докторирала је на истом факултету 1957. одбранивши тезу о историји фабрике стакла у Осредку. Радила је у Музеју народног ослобођења, Музеју за умјетност и обрт у Загребу и у Инспггуту за хисторију радничког покрета Хрватске. Највише се бавила привредном историјом Хрватске у XVIII и XIX веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ; Pokušaji manufakture и građanskoj Hrvatskoj и XVIII stoleću, Građa za gospodarsku povijest Hrvatske 12, Zagreb 1962; Industrija građanske Hruatske 1860-1873, Zagreb 1970; HL 1,243. B. Крестић

ДИВЉАНОВИЋ K. Драгољуб (20. новембар 1920, Ваљево - 19. април 1989, Београд). Основну школу и гимназију завршио је у родном граду. Ветеринарски факултет у Београду уписао је 1939; студије је (почетком рата) прекинуо и наставио после рата, када је дипломирао (1950). Изабран је за асистента приправника на Ветеринарском факултету, на предмету Зоохигијена. Ту је остао кратко и прешао у Ваљево за среског ветеринара, а затим за санитетског инспектора. На факултет се вратио 1965. где је остао до одласка у пензију 1982. Био је редовни члан и генерални секретар Научног друштва за историју здравствене културе Југославије, уредник часописа Acta liistoriae medicinae stomatologiae phannaciae medicinae veterinariae, Архива за историју здравствене културе Србије и члан Association mondiale de l ’histoire de la Medecine veterinaire. Научни степен доктора ветеринарских наука сгекао је на Ветеринарском факултету у Сарајеву тезом Заралне болести домаћих животшња у Ср-

бији у XIX и у iipeoj половшш XX века (1964). Затим је хабилитован за насловног доцента на Ветеринарском факултету у Загребу темом Истраживање повеспш ветеринарспша у савременој ЈуГославији (1970). Педагошки рад наставио је као универзитетски професор на Ветеринарском факултегу у Београду (1972) конципирајући предмете - Увод у ветеринарство и Исгорија ветеринске медицине, које је предавао до одласка у пензију. Научноистраживачка делатност Д. била је веома плодна. Написао је неколико сгудија из народне здравствене културе, односно етноветерине, као резултат 35-годишњих теренских истраживања у Лужници, Дубашници, Јужном Кучају, Старој планини, Сувој планини, Пироту, Видличу, Темској, ваљевским планинама у околини Пољанице, Г љилану и др. ВАЖЕШЈИ РАДОВИ: Говеђа куГа у Србији током XIX века (1969); Здравствена култура eaљевскоГ краја у првој половнни XIX века (1971); Ветеринарски кадрови у Србији од 1800. до 1918. Године (1974); Друитво ветеринара Србије od оснивања do данашњеГ дана (1890-1979); Le persoimel veterinaire francais dans l'annee serbe au Front de Salonique pendant la Premiere giterre mondiale (1977); Народиа здравспшена култура у Србији, I-VII, Научно друштво ЗИЗКЈ (1976-1988). БИБЈШОГРАФИЈА: БиблиоГрафија ВетершшрскоГ факултета (1936-1976), уредио Д. Дивљановић и сар., Београд 1979,44-58. В. Гавриловић

ДИЛ (DIEHL) Шарл (1859, Стразбур -1 . новембар 1944, Париз). Француски византолог. После завршених универзитетских студија неколико година (1881-1885) радио је у Ecoles fran?aises у Риму. Потом је изабран за професора историје у Нансију, а 1899. на Сорбони у Паризу где је поред предавања из опште историје држао и посебан курс из историје Византије. Пробуђено зашшање за повест ромејске државе условило је да се 1907. на Сорбони оснује специјална катедра за византијску историју. Д. је на овој катедри више од тридесет година држао наставу и остао упамћен као бриљантан и изванредно духовит предавач. За своје несвакидашње научне заслуге стекао је велика признања не само у Француској него и далеко ван њених граница. Изабран је за дописног члана многих академија и за почасног доктора већег броја универзитета, између осталог и Београдског. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1936. године. Поред радова из класичне археологије, којом се углавном бавно у својим раним научним годннама, и студија из опште исторнје уметности, као што су оне о С. Ботичелију (1906), Д. је неизмерно

задужио историју византијске уметности. Нарочито је важно његово дело Manuel d'art byzantin (прво издање 1910, друго у два тома 1925/1926). а написао је и низ радова о поједгашм споменнцима византијске уметности, међу њима и о нашим средњовековшш манастирима (Аих vieux monasteres de Serbie. Revue des Deux Mondes. 1930.655672). Још значајнији je био његов рад на пољу византијске историје где се с подједнаким успехом огледао како у минуциозним аналигичким истраживањима тако и у обликовању широких сшггеза. Ове особине показао је већ у својој докторској днсертацији о Равенском егзархату (Etudes sarl'admmistration byzantine dans l 'exarchat de Ravenne. Paris 1888), као и у опширном делу о византијској управи у северној Африци (L ’Afrique Bszantine, Histoire de la domiaalion byzantine en Afiique, Paris 1896). Велику славу донела му је књига о Јустшшјану I (Justinien et la civilisation byzantine au VF siecle, Paris 1901), a и популарна монографија o царици Теодорн (Theodore, imperalrice de Bszance. Paris 1904). У књши Etades byzantines, Paris 1905. сабранн су његови радовн који се односе на врло различита шггања политичке и културне псторнЈе-

Д. је написао и неколпко синтеза које осветљавају поједнна раздобља из повести Византије, најпре кратак преглед политпчке историје Histoire de l'Empire byzantin, Paris 1919 (српски превод: Историја ВизантискоГ царства, Београд 1933), а затим и историје културе Bvzance, Grandeur et Decadence. Обрадио je и поједаша поглавља како из политичке тако u из културне исторнје у познатој енглеској едицији The Cambridge Medieval History. Касније je. такође, у cepiijn за светску историју (Histoire Generale. ed. G. Glotz) написао прилично обимну историју Византијског царства. Д. је поседовао и несвакидашњу обдареност литерате која је на правн начин дошла до изражаја у његовнм научним есејнма. Чувена је двотомна збнрка Figures byzantines у којој се представио као ненадмашан мајстор нсторпјског поргрета. Ова збирка је дожпвела велпкн број издања u преведена је на многе језнке (српски превод: Византиске слике 1—II, СКЗ, Београд 1927-1929, репрннт Београд 1991). У европској историографнји Д. је одшрао и једну од пресудних улога у коначном разбнјању штодаштавајућег става не само према внзантијској него и према свеукупној средњовековној историји као периоду мрачљаштва и непрекидног опадања. Овај став. који су инаугурнсали француски просветитељи а практнчно га уобличио Е. Гнбон, водећн исторнчар XVIII столећа. за дуго времена је прекинуо развој византнјских студнја. Д. је започео свој рад у доба када је модерна вшантологнја, још увек у сендн наталожених предрасуда.

349

ДНМИТРИЈЕВИЋДаница

тек почела да се креће стазом успона. Стога је ou

ka istraživanja ANUBiH. knj. 4, Sarajevo 1969,85-94;

морао нс само даосветљава једну готово непознату грану историјске на\ке, иего и да код ширих кругова побућује заннмање за њене проблеме. Подједнакоје успео и у једном п у другом послу. У

Islraiimnja rimskog limesa и istočnom Sremu s po-

модерној византологаји Д. заузима једно од најугледнијих места како зоог внсоког квалнтета своји\ спдија t;iko и због великог упвдаја на доцнија поколења истражЈшача шнром Европе. БИБЛИОГРАФИЈА: Mekmgcs Charies Dielil. 1.1. Paris. Leroa\. 1930. Х1П-ХХХ1 (J. Ebersolt R. Guilland) (до 1930): Etiuies bvzanrines 3 (1945) 171S (R. GuiUand) (од 1930. до 1944): BLZ S, br. 38213822:11. br. 2490; СБ 3. бр. 10200-10203. ЛПТЕРАТУРА: Шарл Днл. Византијске с.шке II. Београд 1929. III— XI /репринт Београд 1691 (предговор Ф. Гранића); R. Guilland. Hoimuafc ii Cliaries Diclil. Etudes bvzantines 3 (1946) 5—1S: Charies Diehl 11859-1444). Bvzantinoslavica 9 (1947) 148—150 (L. Brehier): M. B. Левченко, ШармДили и его значение e визаштшоведении, Bonpocbi истории 3 (1947) 100-109: Charics Dielil (18591444). Crapiraap н. с. 2 (1951) 351-353 (Г. Острогорски): Г. Л. Курбатов. Историл Византии t Историографил). Леншпрад 1975, 94-96, 158159: ЕЈ 2.099 (G. Ostrogoreki).

279; Spiitlatenezeitliclie Oppicla in Jugoslawien, Arch. Rozhledy 23,5 (1971) 567-584; Шајкашка - Истоpuja I, Нови Сад 1975,7-96; Сапаја, римско u средњовековно утврђење на острву код Стшре Паланке. Старинар 33-34 (1982-1983) 29-62; Монографија Земун. Београд-Земун 1987, 22-57; Die Hiifen der Classis Flavia Pamonica des Donausektors von Bassianae (Taunmum - Cusum), Roman Limes on The Middle and Lower Danube (Cahiers des Portes de Fer, Monographies 2). Belgrade 1996,143-157.

Р. Раднћ

ДИМИТРШЕВИЋ Дашгца (30. мај 1922, Беч). Основну школу и гпмназпју завршила је у Земуну. матурпрала 1941. Радила је у Министарству саобраћаја. затим Народном музеју и сгудирала историју уметностп на Филозофском факултет\ у Београду (1949-1955). После дипломиран.а постаагена је за управгажа тек основаног Музеја у Земуну (самосгалан до 1968. затим уивучен у Музеј града Београда). Раније сгечено искуство у археазошким ископавањима примењује у Срему, пре свега околпни Земуна (аварска некропола у Војки. град Станкамен, рпмска станица код Проrapa и др.). Од 1971. запослена је у Инсгагуту за нсторију ВоЈводЈше у Ново.м Саду као истраживач и crpi Ч1ш секретар. Посте интегрисања Инсгагута са Фшозофским факултетом добија задапсе предавача (iicropiija раног средњег века, античка м рана средњовековна нивилизација за неисторичареј које врши до 1980. године. Бави се временом сеобе народа и раним средњим веком. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Гепидска некропола „КормапшГ код Јакова. Рад ВМ 9 (1960) 5-50; Иеко.шко ГинШтака о рижком лимесу у источном Срему. Лимес у Југославији I. Београд 1961, 93-1(4: Der I-'und von Zemun Holje im Lichte der spatav.an iiznlhchcn Hmhleimirik, Archaeologia Iugos Jj v j c j 7 (1 Vo6 ) 53-76:0 emičkim probiemima Vojvoduie ii vn nie doseljenja Slovena. Centarza balkanološ-

sebirn osvrtom na pitanja komunikacija, Osječki zbomik 12 (1969) 81-120: ПротоисШоријски u антички Aciunimm , Зборник M C ЈГУ 6 (1970) 26 9 -

P.

ДИМИТРИЈЕВИЋ Сергије (12. март 1912, П прот-11. август 1987, Београд). Основну школу и гнмназију учио је у Лесковцу, права и економију студирао на Правном факултету у Београду (1930-1934). Усавршавао се у Паризу на Институту високих студца међународних односа (19351937). Ту је још већим интензитетом продужио раније започету политичку делатност у окриљу револуционарног комунистичког покЈзета. Био је руководилац паргијске организације југословенских студената и представник КПЈ у Балканском комитету (1938-1939). Ухапшен 1939, провео је време рата прво у француским логорима, а затим у Бухенвалду (1944-1945). По ослобођењу радио је неко време у органима власти у Лесковцу, а онда је прешао у Београд, где је био директор Економског институга савезне владе (1946-1951) и предавач политичке економије на Правном факултету (1946-1952). Следећих година је као сарадник Економског институга радио на докторској дисертацији Страни капитал у привреди 6ueuie ЈуГославије, коју је одбранио 1957. Од 1955. до пензионисања 1966. радио је у Историјском институгу у Београду у звању научног сарадиика и научногсаветнжа (1963). Био је спољни сарадник других исграживачких установа, пре свега Института за историју радничког покрета где је имао обимне пројекте (списи српских социјалиста и др.). Иако озбиљно нарушеног здравља Д. је много пуговао као истраживач и учесник научних скупова. До краја живота је био активан у неколико научних области. Д. је као ђак почео да објављује текстове (1934) о актуелним политичким и привредним темама. Тек у послератном периоду јављају се озбиљнији радови засновани на грађи коју је с великим жаром пржупљао од ране младости. Историји, која he му постати главна преокупација, прилазио је различитим путевима: интересовањем за

ДИМИТРИЈЕВИЋ Стеван прошлост завичаја, Лесковца и његове околине: јављивао и описивао, решавао је проблеме везане популарисањем рада и списа српских социјалисга, за бројније групе (бакарни иовац. новац са кончије је борбе настављао; проучавањем привреде трамаркама, фалсифжати и сл.), атрибуирао је и прве југословенске државе очима стручњака екохронолошкн сређивао поједине врсте, проучавао номисте и критичара капитализма; и, најзад, саоставе у којима је било српског новца. приказивао купљањем старог српског новца. У свакој од спои осветљавао српско средњовековно ковање новменутих тематских обласги био је дуго активан и ца. Од радова Д. мора полазити сваки покушај да радио је систематски, оставивши значајне резулсе даље развија и уиапређује српска нумизматика. тате с којима ће се неизбежно суочавати они који Поводом седамдесете годишњнце живота и буду обрађивали те предмете. педесете годишњице научног рада Д. одржан је У проучавању историје Лесковца и његовог 1983. у Лесковцу научни скуп на коме је већи број краја могу се запазити различити слојеви: сакупаутора осветлио делатност и заслуге овог познаљачки, из кога је проистекла драгоцена грађа (на- тог историчара. Радови са тога скупа објааљени су родне умотворине, народне песме, старине); попу- тек после смрги са библиографијом и прегледом ларизаторски, са бројним кратким тексговима и заоставштине. неосгвареном Лесковачком енциклопедпјом (заБИБЛИОГРАФИЈА: БиблиоГрафија радоea Cepzuja Димитријевика, Живот и дело др Серпочета 1952-1954); истраживачки, којим је проширена изворна подлога и откривен значај дуброгија Димитријевића. Библиотека Народног музеја у Лесковцу 41 (Лесковац 1989) 169-208: СБ 3, бр. вачких трговаца, дубровачких колонија, караван10466. ског саобраћаја у XVII веку; мемоарски, у коме се спајало интересовање за родни крај са историјом ЛИТЕРАТУРА: С. Новаковић. Научни pad социјалистичких организација у којима је сам учеCepžuja Дшиппријевића на подручју нумизмаствовао. тике, Нумизматичар 2 (1979) 233-240; Живот и дело др СерГија Дшштријевића. 5-168 (прилози Д. рад на проучавању наслеђа раних српских 29 аутора); Dvadeset godma ISI1958-1978.179-182: социјалиста тешко је сажето окаракгерисати јер ЕЈ 2, 704 (R. Samaidžić); EJ З2. 450-451 (S. Ćirkобухвата различите акгивности од библиографије ović). радничког покрета или појединих његових вођа, преко преводне литературе, издавања изабраних C. Ћпрковић или сабраних списа Радована Драговића, Душана Поповића, Димитрија Туцовића, студија о појединим истакнутим личностима (Андра Бажовић, Радован Драговић, Драгиша Лапчевић) до синтеДИМИТРИЈЕВИЋ Стеван (27. јануар 1866, тичких прегледа целокупног социјалистичког Алексннац - 24. новембар 1953, Београд). Основрадничког покрета у Србији (1982) или у Београну школу и прва два разреда гимназије завршио је ду (1974). Капиталистичка привреда старе Југоу месту рођења, а друга два у Београду. Богослославије заокупљала је Д. само неко време. Остала вију је завршио у Београду 1887. Био је вероучије дисертација о страном каппталу, још неке стутељ у гимназији у Нишу. Уписао се на Кијевску дије на исгу тему и предавања о југословенској духовну академију 1894-1898. и завршио је добивпривреди. У овој области, баш као и у изучавању шнстепен магистра богословља. Годнне 1899. порадничког и социјалистичког покрета, долази до стао је дописни члан,Дрквено-уметничког друшпуног израза идеолошка опредељеност писца. Он тва при Кијевској духовној академији". Краће вреисторију социјалистичког покрета пише изнутра, ме 1899. бно је професор богословије у Београду, дајући израза становиштима и критеријима радиа неколико годгат ректор Богословско-учитељкалног крила тога покрета. Уверен у предности ске школе у Призрену. У перноду 1904-1906. био марксистичке методологије, Д. је примењивао на је ректор гимназцје н учител>ске школе у Скопсвој особен начин, не присиљавајући друге да је љу. Бно је референт за хиландарско питање у примењују. Српском посланству у Солуну. И његовом заслугом основан је Богословскн факултет у Београду Пристрасношћу ограничена перспектива нај1920. чијц је први декан п први професор на Катемање се испољава у Д. раду на српској нумизмадри за нсторију Српске православне цркве. Изатици- Сакупљање старог српског новца започео је брап је, заслужно, за почасног доктора богослову раној младости, нумизматичке студнје објављиља на Богословском факултету у Београду. вао је од 1957, а плодови тога рада појављиваће се Научни рад Д. највшне се огледа на пољу прои дуго после смрти, јер је Д. оставио јединствену учавања нсторнје Српске цркве. Као ђак Кијевске збирку новца и документацнју обавезавши САНУ духовне академије претежпо је радио и micao на да објави корпус средњовековног српског новца. тему односа Српске и Руске цркве у прошлости. Сакупљајући и проучавајућн српски новац у музејским и другим збнркама, Д. је открнвао нове и Из те области најзначајнији су му радови: Oo.iaнепознате врсте и варијанте, систематски их обжења сриских духовиах лица у Русију у времеиу од

351

ДНМИЋЉубодраг

ДИНИЋ Михаило

Х\ '1до Л’\ 'III nt’Kii и иоследицс тих одлажења, 188S (на руском): Пршоли одпоишја пекких патријарха с PvcujoMу ЛТ'II вску. Споменик СКА 38 (1900) 50-S4: Одпоишј ucI ik il v патријирха с Русијом у XVII кску. Гдас СКА 58 (1900) 201-289:60 (1901) 153-203: Докумеита која се Шичу oduoca између Српскс Пркис и Гусијс у XVI вску. Споменик СКА 53 (1Ц22) 234-272: ГраНа за српску историју из рускш архииа и биб.шотека. Споменнк СКА 53 (1922)1329. БИБЈП10ГРАФИЈА: BLZ 8 . br. 3S47-3S5S; 11. br. 2527-253S: СБ 3. бр. 10479-10505; Д. Мшпш, Др Стеван Димитријевић. Богословље 24 (39) (1980) 70-82: Б. Гардашевић. БиблиоГрафија Стева1шД1шитријеви1ш, Богословље 28 (43) 1-2 (19.44) 110-119: Д. Кашнћ. Стсван Дшитријевић 1X00-1453. Богослоаље 28 (43) 1-2 (1984) 120-132. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 1. 596-597 (Р. Грујић = Азбучннк 73-74): Ссда.идссет iodima живота Г. проф. Стсв. М. Димитријевића, Богословље 11, 2 (l*43t>4 199-207: А. Бркпћ. Др Стеван Димитријевић (нскролоГ са библиоГрафијом), Гласшпс СПЦ 34. 7-12 (1953) 144-147: Б. Гардашевић. Др Стеван Дшитријевић. Богословље 24 (39) 1-2 (1480) 73-75: Ђ. Слпјепчевић. Нсционални и научни a u k Стевана М. Дшштријевића, Искра 1978. Р. Поповић

ДИМИЋ Љубодраг (20. фебруар 1956, Београд). Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Студирао је историју на Филозофском факу.ттету у Београду. Ту је дшишмирао (1980), магистрнрао (1985) и стекао научни степен доктора историјскпх наука (1993). Од 1981. до 1985. радпо je као асисгент у Инстшуту за историју радничког покрета Cpoiije (данас Инстшут за новију нсторију Cpoiije). За асистента на Катедри за нсторнју Југославије Филозофског факултета у Београду изабран је 1985. а за доцента 1993. Члан је Одбора САНУ за исторпју XX века. Д. je а\тор већег броја научних радова (30) и стручних прилога (30). Његова стручна интересовања превасходно су ус.мерена ка изучавању историје Југославнје (1918-1991) и Балкана, посебно шгтањима одиоса полигике и културе. историји др\иггва. односима државе и верских заједница, чашшском питању. делатности интелигенције и њеној друштвеној функцији, историји установа I Београдски универзигет), ncropitjn историографиЈе. као и широком тематском круту питања веlaHiK ia феномене страних културпих, политичких. модерпшашиних утипаја, веча, односа, прожпмања. НАЖНИЈИ РАДОВИ: (иису обухваћени БжаиографиЈиМЈ Hranko Petranović - hihliografija i biohibhoKrafija. Beograd 19У6. (коаутор Д. Лон-

чар); Културна политика у Краљевини ЈуГославији 1918-1941.1-Ш, Београд 1996-1997; ИсториоГрафија iiod надзором, I—II, Београд 1996 (коауторЂ. Станковиh)\ Књижевнојезичка политикау Краљевини ЈуГославији 1918-1941, ИГ 1-2 (1993) 51-72: Српски културни клуб између културе и полшТшке, Књижевност 9-10 (1993) 858-903: Руско школство у Краљевичи ЈуГославији 19181941. Руска емиграција у српској култури XX века, I (Београд 1994) 3S—51; ИсториоГрафија и идеолоГија - јуГословеиско искуство 1945-1955, Годншњак ДИ БиХ 1 (1994) 35-54; Држава, интеГрално јуГословенство и култура. ПрилоГ историји шестојануарске диктатуре 1929-1931, Књижевност 1-3 (1994) 171-207; Kultuma politika i modeniizacija jugoslovenskog društva 1918-1941, Srbija u modemizacionim procesima XX veka, Beograd 1994, 193-210. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF u Beogradu 1,356-357. ЈШТЕРАТУРА: Bibliografija FF u Beogradu I, 356. P.

ДИНИЋ Михаило (23. април 1899, Лучица код Пожаревца -1 2 . мај 1970, Београд). Школовање започето у родном месгу а настављено у Пожаревцу и Београду прекинуо је Први светски рат. Издржао је повлачење преко Албаније (1915) и доспео у Француску, где је продужио школовање и завршио гимназију у граду St. Jean sur Mer (1917). Ha универзитету у Монпељеу студирао је историју и географију и стекао licence es lettres (1920). После повратка у земљу радио је као суплент и професор у гимназијама у Крушевцу, Вршцу, Књажевцу, Винковцима, Земуну и Београду. Морао је сам да обезбеди услове да две године (1928-1930) проведе на научном усавршавању у Бечу. Радио је под руководством Карла Пача и докторирао са дисертацијом о средњовековном Срему (1930). По докгорирању добио је место на учитељској школи у Дубровнжу, што му је омогућило да систематски истражује богате фондове Дубровачког архива. У том периоду се појављују и први Д. истраживачки радови, делови дисертације, затим студије о Николи Алтомановићу (1932), о крунисању Твртка I за краља (1932), о валреном оружју у Дубровнику и суседним земљама (1934). Богато документовани радови пуни новина привлаче пажњу тадашњих водећих историчара. Станоје Станојевић позива Д. у Београд и омогућује му да добије место на Београдском универзитету (1934). Као доцент, касније ванредни професор, Д. први пут добија повољне услове за рад. Публикације из тога времена посвећене су оп-

штијим темама као што су дубровачки трибути (1935), караванска трговина (1937), трг Дријева (1938), земље херцега од светог Саве (1940). Кратак студијски боравак у Паризу (1937) омогућио је Д. да прошири круг извора, између осталог и о Косовској бици, теми која га је у то доба (19371940) посебно привлачила. Период сразмерно повољиих услова за рад попграјао је само до избијања рата 1941. у коме је Д. као резервни официр пао у заробљеншптво. Ратне године (1941-1945) проведене у кажњеннчким логорима озбиљно су му нарушиле здравље. По завршетку рата вратио се насгавничком позиву на Београдском универзитету и прекинутим архивским истраживањима, која је систематски наставио следећих 20 година. У најплоднијем периоду свога рада Д. је расправљао о читавом низу тема из политичке историје, историјске географије, економске историје, помоћних историјских наука. Поред тога објавио је обимне монографије о државном сабору средњовековне Босне (1955), о средњовековном рударству Србије и Босне (1955, 1964), о хумско-требињској властели (1967). Синтетички прегледи развоја Србије и Босне (1953) и Балкана од XI до XV века (1963. у познатој кембрицској историји средњег века) сведоче о ширини погледа и способности да се пружи општа слика збивања чврсто ослоњена на поуздано утврђене појединости. Д. је у послератаом периоду био плодан издавач драгоцене изворне грађе. Поред поједшачних докумената у прилозима својих расправа, додатака збиркама ћирилских докумената, Д. је објавно обише збирке: одлуке дубровачких већа 1380-1389 (1951, 1964), грађу о робљу, патаренима, билансу дубровачке ковнице, пословну књигу Лукаревића вођену у Новом Брду у три свеске под насловом Из ДубровачкоГ архиea (1957-1967), грађу за историју Београда у средњем веку (1951,1958). Успешну научну активност Д. пратила су јавна признања: био је редовни професор и декан Филозофског факултета у Београду, изабран је 1948. за дописног а 1955. за редовног члана САН. Филозофски факултет му је посветио Споменицу у виду две свеске свога Зборника (1964). Седмојулска награда за животао дело додељена му је 1965. годше. Из активне наставничке службе повукао се 1957. кад је испунио законске услове, али је као пензионер наставио да ради и одлази у Дубровачки архив докле год му је то здравље дозвољавало. После смрти библиотека и рукописна заоставштина са драгоценим исписима из Дубровачког архива доспела је у Народну бнблнотеку, где се чува као посебна целша. Поједши рукописи из те заоставштине објављенн су постхушо, а студије из историјске географије објавила је Српска књижевна задруга у посебној књизи: Српске

земље у средњем веку. Исшоријско-географске студије, Београд 1978. Д. је својим истраживачким радом. публнкацијама и педагошком делатаошћу извршио снажан утицај на историографију о српском средњем веку. Дубоко укорењен у традшдајама српске критичке историографије и одлучно истражнвачки емпиријски настројен, имао је као узор Константша Јиречека, чије је дело настојао да продужи. Узимао је у обраду теме код којих је требало нешто исправити или допушгги саопштавајући ново и непознато. Отворених очију за оно што се догађало у историографији у свету покретао је нова miтања и осветљавао слабо познате стране привредног и друшгвеног развитка касног средњег века. Дао је српској историјн поглавља о караванском саобраћају, ватреном оружју, рударству, ситаом племству, најамницима, саборима и титулама, изменио је у значајној мери представе о збивањима у Србнји у првој и последњој четвртпни XIV века. Методом рада и својим ставовима, одлучним опирањем шструментализацији историје. Д. је са научшпдама своје генерацпје знатао допринео очувању континуитета научности историографије када је била под притпском вдеолошког преусмеравања и кад су јој наметани туђи обрасци. Захваљујући томе могла је Катедра за историју (каснцје Одељење за историју) Филозофског факултета у Београду да одшра улогу расадника истраживача који су продужили и ојачали критичку оријентацију српске историографије. БИБЛИОГРАФИЈА: Уз шездесету Годишњицу Михаила Дшића, ЗРВИ 6 (1960) 230-236: Михаило Динић, pedoettu члан. Годшдњак САН 65 (1958) 242-247; С. Ћирковић, Р. Михаљчић. БиблиоГрафија радова Михаила Динића. Зборник ФФ у Београду 8.41-2 (1964) 1-S; Библиографија padoea академика Михаила Дшшћа, Споменица посвећена премпнулом акадехшку Михаилу Дшдаћу, Посебно издање САНУ, Споменице 48, Београд 1971, 27-37; BLZ 8 . br. 3917-3919: 11. br. 25S1-2595; СБ 3. бр. 10651-10680. Ј1ИТЕРАТУРА: Уредшшггво, Уз шездесету Годишњицу Михаила Дшшћа, ЗРВИ 6 (1960) 229: Споменица посвећена преминулом академикх Михаилу Дшшћу, Посебно пздање САНУ. Споменица 48. Београд 1971, 7-26 (прплозн С. Радојчића, В. Чубриповића, Б. Ђурђева п С Ћирковића): С. Ћирковић, Белешка о писцу, у. Михаило Диннћ, Српске земље у средњем веку. Исторнјско-географске студнје, Београд 1978. 441—143: ЕЈ 2. 712 (Đ. Sp. Radojičic'): ЕЈ З2 (19S4) 462-463 (S. Ćirkovic'): N. Racković. Prilozi za leksikon. 245-246: Spomenica ND BiH i ANUBiH 1951-1976,245-246. C. Ћирковић

ДИНИЋ-КНЕЖЕВИЋ Душанка ДРАГАШЕВИЋ Јован

ДИНИН-КНШЕВИЋДјишнкп (30. новембар 1935. Доња Речнца код Прокупља). Оеновну школу заврншла је у родном месту. гнмназију у Il[» K \m v . студнрала је на Групн за неторнју ФнлоЈосјкког факулгета у Беофаду (1954-1958). По завршетку етудија упиеата се на тек установљене постдналомске етуднје ц с уепехом их завршнла радом: Ушицај куГе 1348. Годинс на привреду Дуирошика (19(41). Исте годнне изабрана је за асистенга на Фнлозофском факултету у Новом Саду за предмет Наднонална иеторија средњега века. Гада је започела систематска нстражнвања у Дубровачком архнву. Докторску дисергацију: Положајжена vДубровнику и Србији у XIII и XIV веку, одбрашпа је на Фњлозофском факултету у Новом Саду 19б5. године. Изабрана је затњм за доцента. касннје за ванредног а 1979. за редовног професора на нстом факултету. где н сада предаје наццоналну исторфу средњега века. У оквнру нстражнвачког рада Д-К. запажају се тематска подручја нздвојена. с једне стране, интересоваљем. а са друге. прпродом пзворне грађе. Рад у Дубровачком ар.тиву створпо је подлогу за неколико спдцја о дубровачкој прпвредп у XIV веку: трговшш впном (1966), жптом (1967), уљем, дрветом (1971). мерама за впно (1967), разменп жигарнцама са залеђем (1969). Овај тематски круг кшршен је обимном књигом Тканине у Привреои среонЈОвековноГ Дуоровника (1982), коју прате мање стузшје о сукнару Петру Пантели (1970). положају текстлшк радннка (1978) и о креднторима дуоровачког сукнарства (1981). Вишегодишњн рад на проучавању положаја жена у Дуброшшку (1974) имао је поред књнге и узгреднс резултате у мањи.м студијама о калуђерицама (197S). о емашшпацији (1972) и подстакао је рад на проучавању мнграција у Дубровник (1974), ИгалиЈу (1973). заокружен књигом: Мтрације становништва из јужнословенских зелшља у Дуоровник током средњег века (1995). Од самог почетка део напора Д-К. је усмерила према темама из историје Срба у Подунављу, осветљавајући један занемарени аспект покрета Јована Ненада (1962), употпуњавајући знања о сремским Бранковпћима (1975), прпказујући потениијале дубровачке архивске грађе за проучаваи>е тернторије ВоЈЕОдине (1980). Из споја дубровачке архивске грађе и шггереса за Угарску касног cpcjif.er века проистекла је књига: Дубровник и Угарска у среоњем веку (1986). БИБЛИОГРАФИЈА: Univer-iiet и Novom Saiiu, Filozofila fakultet 1954-1984, Hibliograjije, 55-57. ЛГГГЕРАТУРА: крагка биографија у истој пуоликацији. етр. 55. Р.

ДОЖИЋ Пшрило (17. мај 1881, Вруице, Доња Морача - 6 . мај 1950, Београд). Основну школу учио је у манастиру Морачи, гимназију у Београду, богословско-учитељску школу завршио је у Призрену. Постао је монах 1900. (на крштењу добно нме Ђорђе, а Гаврнло је монашко име). Радио је као учнтељ у школи код манастира Дечана. Године 1905. уписао се на Богословски факултет у Атини где је докторирао 1909. Одмах одпази на Свету гору где постаје главни секретар манастира Хиландара, затим одлази за референта за црквено-школска гаггања при Српском посланству у Царнграду и управника тамошње српске школе. Краће време је провео у Швајцарској. Године 1911. постао је митрополит Рашко-призренски и скендеријски, 1913. митрополит Пећки, а 1920. митрополит Црногорско-приморски. За патријарха Српске цркве изабран је 1938. По избијању Другог светског рата повукао се у манастир Острог, потом су га Немци одвели у манастир Рж овицу код Београда, затим у манастир Војловицу код Панчева, а онда у логор Дахау у Немачкој, одакле је ослобођен у мају 1945. Вратио се у Београд новембра 1946. Умро је у Београду и сахрањен у Саборној цркви. Д. је почео веома рано да се бави научним радом. Један од његових првих радова је Високи Дечани под плуђином (1908). Докторску тезу Хришћанство код Срба XVUI века, одбранио је на Атинском универзитету. У Атини је на грчком језику објавио дело Хришћанство код Срба од V до XII века (1910). Као Црногорско-приморски митрополит у обновљеној Српској патријаршији дао је велики допринос изградњи унуграшњег поретка и уређења Цркве и њених односа на међународном црквеном плану. Године 1923. учествовао је на свеправославном сасганку у Цариграду по питању усклађивања црквеног календара. Заслужан је за конституисање првог Устава Српске цркве 1931. У познатој конкордатској кризи у Краљевини Југославији 1937. био је против конкордата. Такође је 1941. био против тога да Југославија приступи Тројном пакту. У његово време је 1947. донет нови Устав Српске православне цркве у новој Југославији. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ 11, br. 2733-2736; СБЗ, бр. 11309-11317. Ј1ИТЕРАТУРА: Ст. М. Димитријевић, Над самртним одром блаженопочившеГ патријарха српскоГ Taepuna, Гласник СПЦ 5-6 (1950) 64-71; Б. Ковачевић, Српски паСпријирси у последњих педесет Година, СПЦ, Споменица о 50-годишњици васпостављања Српске патријаршије, Београд 1971, 465-483; М. М. Џаковић, Патријарх Гаврило и њеГово доба, Мемоари патријарха српског Гаврила, Париз 1974,9-20; ЕЈ 3,65 (Lj. Durković-

Jakšić); N. Racković, Prilozi Zfi leksikon. 52; Српски јерарси, 107-109. P. Поповић

ДОНИА (DONIA) Роберт (30. мај 1930, Акрон, Охајо). Студирао је на Норе College, где је дипломирао 1967; усавршавао се на Мичигенском универзитету, где је магистрирао 1974, затим докторирао 1976. Од 1978. је професор на Државном универзитету Охајо где предаје руску и источноевропску историју. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: The Hapsburg Imperial Аппу in the occupation ofBosnia and Hercegovina. у: Insurrections, Wars, and the Eastem Crisis in the 1870s, ed. B. Kiraly - G. Stokes, Boulder 1985, 375-391: Islam under the Double Eagle: the Muslims of Bosnia and Hercegovina, 1878-1914, Boulder - New York 1981; The Bosnian Muslims: Class, Ethnicity, and Political Behavior in a European State (ca W. Lockwoodом), у: Muslim-Christian Conflicts: Economic, Political, andSocial Origins, edd. J. Suad - B. Pillsbury, Boulder 1978,185-207. Ј1ИТЕРАТУРА: American Scolars Directory I, History, New York - London 19787, 173. P.

ДОСТЈАН (ДОСГЛН) Ирина Степановна (21. април 1920, Москва, СССР). Виши научни сарадник Инстигута Славистике и Балканистже Руске академије наука. Историјски факултет Московског државног универзитета ,Домоносов“ завршила је 1945. Од 1948. ради у Институту Славистике и Бажанистике РАН (АН СССР). Докторску дисертацију Русија и балканско питање. Из историје руско-балканских политинких веза у првој трећини XIX века, одбранила је 1973. Д. је приступила истраживањима српске историје у неколико тематских кругова. Бавила се периодом османске владавине на Бажанском полуострву и борбом бажанских народа за осамостаљење током XVIII и ХЗХ века. Посебну пажњу посветила је руско-српским и руско-црногорским везама, док засебан тематски круг представљају њена проучавања Првог српског устанка. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску исторнју): Борнба сербского народа npomue турецкого ига. XV - начало XIX века, Москва 1958; Россин и балканскип eottpoc. Из uctnopuu русско-балканских политических свпзеп e первоп трети XIX века, Москва 1972; Русскал обшественнан мшслв и балканские народш. От Радшцева до декабриcmoe, Москва 1980; Формирование нациотлмља независшњсх государств на Балканах. Конец XVIll-70-e г. XIX века, Москва 1986 (главни уред-

ник и коаутор); Первое сербское восстание 18041813 гг. и Россин. Сборник докуменгов. Кн. 2. Москва 1983 (главни уредник и коаутор); Руски извори о Црној Гори од краја XVIII до cpećiuie XIX euјека. Зборник докумената, Подгорица - Москва 1992 (главни уредник и коаутор); Социалвно-жономические отношенип e Сербии накануне eoссташт 1804 г., Учешле записки Института славлноведенил 6 (1952); К вопросу о восстании Милетм Радопковича 1835 г. e Сербии, Учешле записки Института славановеденил 30 (1966); Српска тема у руској публицистици краја X VIIпрве трећине XIX века, ЈТМС 2 (1982). Мир. Јовановић

ДРАГАШЕВИЋ Јован (16. фебруар 1836, Пожаревац - 14. јули 1915, Ниш). По завршетку гимназије у Београду студирао је артиљеријску школу, где је 1861. постао професор и ту остао до 1885. Пршгаком бомбардовања Београда 1862. командовао је Ђачком легијом, а у српско-турском рату 1876-1877. био је у Штабу Врховне команде, а затим и вршилац дужности начелника Главног генералпггаба. Пуковник је постао 1880, а пензионисан је 1888. годпне. У школи је предавао општу и српску историју, историју ратне вештине, географнју, стратегнју и стшшстику. На Берлинском конгресу 1878. био је секретар у нашој делегацији. Д. је први српски официр који се посебно бавио војном географијом уско је повезујући са стратегијом (Војна Географија илирског тртоља). Цео његов научни напор био је окренут пре свега овој теми, мада је micao и родољубиву поезију. Поред тога бавио се и публицистиком, био је уредник војног часописа Војин и покретач и први уредник Ратника. Био је редовни члан СУД-а. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Начела еојне географије (1876): Војна ГеоГрафија илирског тртоља (БалканскоГ полуострва) (1903): АутобиоГрафија у три дела (Истинске приче, Аподиксис, Ареопаг или успомене m Берлински конГрес)\ Путовање по Србији (путоиис). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8 . br. 4083—40S4; 11, br. 2755-2760; СБ 3, бр. 11334-11357. Ј1ИТЕРАТУРА: Даница 1868, 871: S. Bjelanović, Zadarski Srpski list, 1887; J. Магарашевић, Бранково коло 1884: J. Скерлнћ, Омладина и њеш књижевност (П издање), 1925: NE 1, 551-552 (V. Petrović); НЕ 1, 627 (В. Белић): VE 2, 613 (М. Janković); ЕЈ 3,67 (Р. Jovanović, U. Džonić). С. Мишнћ

ДРАГИЋ П. Ђорђе

ДРАГНИЋ (DRAGNICHj Алекс ДРЛПГЋ П. Ђорђе (9. новембар 1910. Тузла). Основну школу и шмназију завршио је у родном граду. На Медшишски факу.тгет у Београду уписао се 1ч29, а дипломнрао је 1935. Као лекар радио је у Тузли. Током рата (1943-1945) вршио је разне дужноетн од лекара партизанског одреда до рсференга санитета корпуса. После рата је постављен за начелника сашггета армнје (19443). Заменик начелшка Војномедшпшске академије посгао је 19b3. а од 1971. је начелннк ВМА до одласка у пензнју 1979. у чнну генерал-поттковннка. Редовнн професор ВМА (1970). исгорнчар медишше. редовнн (197b) н почасни члан Медпцинске академије СЛД. Такоће. Д. је редовни члан Научног друиггва за историју здравствене културе Југославнје и Societe Intemationale d’Histoire de la Medecme (SIHMlo^ 1906. Научноистраживачка делатност Д. обухвата mrraita настанка и развоја сашггетске службе у токт НОР-а. с посебним освртом на спецнфичностн оргашпације u тактпке те службе у партпзанским условима ратовања (1941-1945). Најзначајнија етудија СиштеШска службау партизанским условше! ратовања (4 издања) аналитичкп сагледава не само искусгва те службе током рата већ даје орштшалан допршос савременој војној науци. Драгоцена су искусгва у погледу обезбеђиBaiba рањешка и бшесшка уопшге, а посебно у коришћењу тајшк болница и подземнпх склонншта у тешкпм условпма тог рата. Монографпја Партизаиске бо.ишце (на енглеском, француском и руском језику. 1966) наппша је на велжо шггересовање у пностранству (СССР, САД, Франтска. Белгаја. Чехословачка, Пољска, Камбоџа). Сашаиетска сгужба у оружаним снагама Н()Р-а у Босни и ХерцеГовини исцрпније пржазује рад ове службе на тој територпјп, богатсгво органпзационнх форми и видне резулгате које је постигла. Брошура Apenpi historique du developpemcntde scnice de Sanle de l’Annee Yougoslave, на енглеском н француском језику објављена је са Р. ДагаАем. 1957. Монографија Сантпетско обезбс!)ење 11. oummje за време Сремске операције појавила се 1951. Објавио је радове Страни лекари у нарооиоослобооилачком рату 1941-1945. и Лекари чланови СрпскоГ лекарскоГ друиипва у нароОшк1смб(х)1шчком рапсу (са Г. Нжолишем). а Међунарооно ратно право и заиапита рањеника и бо.хеашка fca Б. Јаковљевићем). По свом иелокупном делу Д. заузима запажено место међу нсторичарима који су обрађивали ову тематику. БИБЛИОГРАФИЈА: В. Стругар: Један п о г лео iui јхгословенску библиографију о Југославији \ Другом снетском рату. ЈИЧ 3-4 (1971); Р. Наw.ird horde hragić: loes hopitaia des partisuns en Vongoslaiie (1441 1945), у: Archives intemationales dHbtoire des sciences. P- академнју. У Црну Гору се вратио 1882. н бно посташБен за секретара Мшшстаретва просвете. 1892. прешао у Улцињ на дужиост секретара окружног суда. а потом на место професора новоосноване подгорпчке пшназије 1907. Од 1911. када је по сопственој жељи пензнонисан. жнвео је на Цетпњу. Годнне 1885. изабран је за догакног члана СУД. Недостатак исторнјског образовања није омео Д. да се са преданошћу посветн овом позиву, узднжући. пноннрским закватом у многе областп, инво историографије у Црној Гори. Највише се нстиче рад на нздавању нзвора. заснован поглавито на обиљу граће коју је Д. нсписао у аришима Петрограда и Москве за време школовања шш прнкупио по Црној Гори и Бокн. Објављена архивска граћа. самостално или уз монографије и расправе. нпје без недостатака својственпх недово.љном познавању пришцта издавања извора и непоогојању критеријума у одабиру докумената. 11 поред тога. пзворни матерцјал, којим је обухваћен широк временскп распон од доба Црнојевића до половине XIX века. још увек може послужиги oiutMa који изучавају црногорску пропшост. Наоружан зверењем о крпшчком присгупу' историји, Д. је написао мањи број прплога из прошлости Црне Горе. Он. додуше. није успео да реши ниједно теже шпање. понааљајући, претежно, одраније познате чињегаше. али је давао пример подстицањем широког захвата у све видове људског делаiba у прошлости. заснованом не само на документнма већ н на предању. Иако је најважније радове н изворну грађу објавио у Гласнику СУД, Споменику, Старшшру и Starinam JAZU, велики део iberoBor научног опуса остао је расут и тешко прнстулачан. нарочшо у локалним црногорским листовима. За његово име везује се почетак организовјног рада на систематском прикупљању разноврсне грађе за vnoaimaibe историје Црне Горе, посведочен бележењем и описивањем материјалних остатака и старих рукописних књига, те издавањем Упутства за сакупљшие материјала за шлиорију и ђеоГрафију Црне Горе (1884). Д. широки поглез обухватио је рад, такође пионирски, на биб.лиографиЈИ. Услед немогућности да се користи богатиЈИ.м библиотечким фондовима, прикуиљени библиографски материјал, објааљен у

неколнко наврата, далеко је заостајао обимом за оним што је било написано о Црној Гори. За собом је оставно велики број рукописа, од којих су његови наследници објавшш само два. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Материјали за историју Црне Горе из времена владике ПеСпра I (1804-1815), Гласник СУД 55 (1884) 283-324; 65 (1SS6) 129-200; Митрополит црноГорски Василије Петровић - Ibeioiu или Историја Црне Горе од 1750. до 1766. Године, Цетиње 1884; Крусовољ књаза и Господара црноГорскоГа Ивана Црнојеeulia, Цетиње 1885; Сеоба Господара црноГорскоГа Ивана Црнојевића на Цетшње 1485, Нови Сад 1886; Borba Cmogoraca s Turcima oko prevlasti nad Grahovom (1837-1852), Starine JAZU 20 (1888) 243-273; Русија u Црна Гора од 1780. до 1790, ГлаcraiK СУД 72 (1891) 217-297; Материјали за историју Црне Горе из времена владике Петра II (1838-1847), Гласник СУД 73 (1892) 228-261; Покушај за библиоГрафију о Црној Гори, Цетиње 1892; Документи о Шћепану маломе, Споменик 22 (1893) 3—41; Материјали за историју Црне Горе времена митрополита Данила, Caee и Василија Петровића, Споменик 25 (1895) 1-42; Прилози за историју Црне Горе и Боке Которске почетком XIX стољећа из петроГрадскоГо државн о г о архива (1806-1816), Споменик 31 (1898) 95127; Потурчењаци у Црној Гори, Цетиње 1931; Историја Црне ГореЈдио, Цетиње 1935. БИБЈШОГРАФИЈА: М. Драговић, Примједба (уз чланак) Материјали за историју Црне Горе I. Из времена владања владике Петра I, Гласник СУД 55 (1884) 323-324; Ђ. Пејовић, БиблиоГрафија, ИЗ 25,3 (1968) 445452; BLZ 8 , br. 41564191; II, br. 2802-2817 (уз сваку наведену збирку извора налази се списак објављених докумената); СБ 3, бр. 11405-11411. Ј1ИТЕРАТУРА: Marius, Летшашни преГлед тридесетоГодишњеГ рада Марка ДраГовића, Књижевни лист 1 и 2 (1902) 44-47; Marko Dragović, Cetinjske novine (1918) 220 ( нскјјолог); NE 1, 554 (N. Radojčić); Ђ. Пејовић, Личност. u дјело Марка ДраГовића 1852-1918 (поводом педесетоГодишњице смрти), И З 25, 3 (1968Ј 423-453; LPJ 1,684 (N. S. Maitinović); EJ З2, 546 (Z. Šćepanović); N. Racković, Prilozi za leksikon, 53. Ђ. Бубало

ДРАГОЈЈ10ВИЋ Драгољуб (13. децембар 1928, Рађево Село код Ваљева). Основно и средње образовање стекао је у родном месгу и Ваљеву (1951). Студирао је на Групи за класичну филологију Филозофског факултета у Београду (19521955), радио као библиотекар на Одељењу за класичну филологију. Докторат је стекао 1965. дисертацијом о српским верзијама ФизиолоГа. Истра-

живачком раду се посветио у пуној мери од како је 1969. изабран за научног сарадника Балканолошког института, где је касније постао виши научни сарадник (1974), научни саветник (1979) у коме звању га је затекло пензионисање (1983). Програмом рада Балканолошког института Д. је био усмерен ка томе да се бави богумилством као општебажанском појавом. Поред мањих радова објављених у часописима објавио је о тој теми три књиге: БоГолшлство на Балкину и у Малој Азији I. БоГомилски родоначалници (1974): БоГомилство на Балкану и у Малој Азији 11. БоГомилство на православном истоку (1982): Крстјани и јеретичка црква босанска (1987). Заједно са BejjoM Антић објавио је књигу Богомилството eo средиовековната изворна ipaža (1978). Бављење богумилством је подстакло расправљања о појединим проблемима из црквене историје и историје књижевности, где је осветлио нарочито источну компоненту у рукописном наслеђу средњовековне Босне. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Селективна библиографија објављена у извештају Балканолошког института Републичкој заједници за научни рад Србије закључно са 1990. годином. Р.

ДРАШКОВИЋ М. Радован (24. фебруар/8 . март 1889, Ваљево - 25. април 1974, Ваљево). Основну школу завршио је у Ваљеву а гимназију у Ваљеву и Београду. Студирао је ванредно на правним факултетима у Београду и Суботнци. Учествовао је у ратовима од 1912. до 1918. После демобилизације радио је у Окружној финансијској управи у Ваљеву до 1919, а у Министарству финансија непрекидно од 1920. до превременог пензионисања у звању вишег рачунског инспектора 1942, када се вратио у Ваљево. Од 1945. радпо је у Министарству финансија ФНРЈ до пензионисања 1946. За хонорарног управника Градског државног архива у Ваљеву постављен је 1952. да би организовао архивску и музејску службу. Престао је с радом 1954. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Око писма ваљевскоГ кнеза Алексе Henadoeuha аустриском мајору Ј. Митезеру, ИГ 3 (1954) 133-140: Рудовци. Место Где се зачела адеја и донела одлука о ДруГом устанку, Ваљево 1957; Ваљевске воденице, Ваљево 1959; Један прилоГ за проучаваи>е друштвено-екоиомских Пршшка у предустшшчкој tt устаничкој .Србији, Зборник Музеја првог српског устанка 3-4 (1964-1965) 161-164; Ваљевска кула на Кличевцу, Гласннк Историјског архива Ваљево 1 (1966) 125-134; НенидовиЈш из Бранковине, ИГ 1-2 (1967) 123-142: Петар Николајевик Молер, Гласник Историјског архива Ваљево 2-3

(1967) 18-50: Из стшроГ Ваљева. Ваљево 1970; Ваљево кроз векове. Ваљево \91\,Јаков HenaOueuh. Гласник МИА Ваљево 7 (1972) 5-15: Из прошлости Ваљева. Ваљево 1973: Ваљево у пришлости. Ваљево 1987; Српски маркиза Помпадур, Ваљево 1993; Тома Вучић Периишћ (у рукопису): Вал>евски Пантеон. Знаменитш Ваљевци XIX века (у рукопису); Преторијаиске теж/ое у Србији (у рукопису). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: М. Трипковић. БиблиоГрафија, Гласник МИА Вљљево 8 (1973) [1974] 151-157; М. Драшковић, Ваљево у прошлости, 1987,331-347; СБ 3. бр. 11464-11467. М. Радевнћ

ДРИНОВ Mapmi (20. октобар/1. новембар 1838, Панађуриште - 28. фебруар/13. март 1906, Харков), бугарски историчар-славист, филолог и етнограф. После школовања у родном граду. студирао је у Кијеву (1858-1861), а у Москви је 1865. завршио Исторнјско-филолошки факултет. Радио је у архивима, библиотекама и музејима Прага, Беча, Париза, Женеве и Рима (1865-1870). Један је од осшшача и први председннк Бугарског књижевног друнггва које је утемељено 1869, а касније прерасло у Бугарску академију наука. На Московском ушшерзитету је 1872. одбрашш магистарски рад 3acejwaie Балканского полуоcmpoea славннами, а 1876. и докгорску тезу ЈОжнше славпне и Визанпиш e X веке. Предавао је на Харковском универзитету, од 1873. као доцент. а од 1876. као професор. Мгашстар просвете у Бугарској био је 1878-1879. Творац је јединственог бугарског правописа који је важио од 1870. до 1892. годше. Од 1881. био је почасни члан Српског ученог друштва, каснпје Српске краљевске академпје (1S92), а од 1S9S. дописни члан Руске академнје наука. Бно је члан Пољске академије у Кракову и Чешке акадешгје у Прагу. У периоду 1886-1904. написао је око сто научних радова у којцма се највише обрађују шггања нз области бугарске, односно словенске политнчке и црквене исторфе, етнографнје и језика. Један је од првих бугарскнх научника који је остао отпоран према романтичарским тежњама епохе националног препорода и заузео крпгичан став према нзворима. На тај начпн је поставио основе бугарске историјске науке. Дела су му постхумно објављена у два маха: СЂчинешш под ред. на В. Н. Златарски, I, II. III. Софил 1909.1911,1915: Избрани сичиненил e два тома, под ред. на И. Дуичев, Софил 1971. БИБЈЖОГРАФИЈА: И. Дујчев у зборнику Изследвашш e чест ua Марин С. Дринов, Софив 1960,225-231: BLZ 8 , br. 42064207; 11. br. 2844.

359

Д Р О Б Њ А К О В И Ћ Б о р н в о је

ДУЈЧЕВ Иван ЛИТЕРАТУРА: В. Н. Златарски, Марин С. Дринов. pod. /(SVvV- умр. 28. II lWb. Летопис на Hb.ir. книж. лрхжество 7. Софил llXXi. 1907; ЕЈ 3 ( |9.\S) 93-94 (F. B;irišič): Ихллккииш в чест iiu Mjpun С. Дринов (Сборник). Софил 19(4); Е н ц и к .nniediui Eb.ihipiui 2. Софин 1981,436-437: Кнрило-методиевска енцнклопеднн I. Софин 1985.614(Лб (Б. Аигелов); НЕ 1.645 (Н. Радојчић). Р. Радцћ

ДРОБЊАКОВИЋ Борниоје (4/17. август 1890. Крагујевац - 7. фебруар 1961, Београд).

Средњу школу завршно је у Крагујевцу. а студије а1пропогеографнје са етнологнјом, етнографнјом. археологијом и народном исторнјом код Цвијнћа на Фнлозофском факу.ттету у Београду (1915). Учествовао је у Првом светском рату. са српском војском прешао Албан1Ј]'у. а затим је са ћацнма упућен у Француску. Докторирао је на Београдском ушшерз1ггету 1923. днсерташ1Јом Јасеичца. Радно је 30 годнна у Етнопрафском музеју у Беогрлду (као директор. 1927-1950). Од 1948. био је хонорарни професор музеологије на Филозофском факу.тгету у Беофаду. а за редовног изабран је по позиву 1950. Ту је остао до пензионисања. Био је декан овог факулгета 1952,1953. и 1956. и днректор Етнофафског цнсппуга САНУ 19571961. За дошкиог члана САНУ пзабран је 1955. годнне. Главни научни допринос Д. су amponoreoфафска проунавања Шумадије. која су од интереса u за историјску науку. јер је проучио порекло, састав п распоред становнпиггва које припада разиим хшфашкшим струама. као и њихове међусобне односе. прожимања и стапања, и психичке особине. Служио се разшм научшм изворима (усмешм. архивском фађом, лнтературом). Резуттати су монофафије: Јасенчца (1923), Смедеречско Пооршаш u Jacemuifl (1925) и Космај (1930). Д. је био један од пионира у проучавању варошица у Шумадији: занпмао га је етшгчки, историјски и економски аспект њиховог развоја. Резу.тгат тнх нстраживања је низ монофафија мањег обнма: Варочшце у Јасеиици (1921), Топола, Кртујевац (1926). Сопот, Младеновац и Раља (1927) nJbui (1952). На основу литературе и личних проматрања, Д. je дао и занимл.ив историјски преглед развитка caudpaliaja на југословенском простору (Путевиali наше >ем.ш\ 1952). Главну пажњујеусмериона п\ти\ мрежу и саобраћајна средства у средњем веку. турско.ч периоду и у обноагеној Србији XIX вска. Истакао je да су свн важнији уздужни и попречни путни прЈВци били трасирани још у римско доба. ГБтеве је проучапао са ширег аспекта, па je стога говорио још о саобраћајиим средстви-

ма, караванима, путним свратиштима, преносу поште, безбедности путннка и робе. Д. је дао знатан допринос и историји музеја и музеологнје код нас (О научном раду Етнографс к о г музсја у Београду, 1935; Од минералошке збирке у конаку кнеза Милоша у КраГујевцу до савремених музеја у БеоГраду, 1949; Проблематика заштите етнографских предмета, 1951; Систематске - студијске збирке и депои, 1955). БИБЛИОГРАФИЈА: М. Р. Барјактархзвић, Библиографија радова премшулог др Боривоја Дробњакови1ш, директора ЕтноГрафскоГ unститута Српске академије наука и уметности, Гласник Етнофафског института САНУ 9-10 (1961) 275-280; BLZ 11, br. 2851-2856; СБ 3, бр. 11548-11580. ЛИТЕРАТУРА: Д. Антонијевић, Научно дело др Боривоја Дробњаковића, ГЕМ 22-23 (1960) 253-259; М. Барјактаровић, Боривоје Дробњакоeuli (1896-1961), Гласник Етнографског института САНУ 9-10 (1961) 1-2; П. Влаховић, Боривоје Дробњаковић (Крагујевац, 17. VIII1890-БеоГрад, 7 .111961), Етнолошки преглед 3 (1961) 133-137; М. Јовановић, Професор др Боривоје М. Дробњаковић (поводом пеишаестогодишњице смрти), Гласник Етнографског института САНУ 25 (1976) 217-224; ЕЈ 3, 95 (М. Barjaktarović); Н Е 1 , 646-647 (П. Вујевић). Н. Павковић

ДУБОВАЦ Јован (11. новембар 1931, Велика Река код Вучитрна -13. новембар 1993, Београд). Гимназију је завршио 1951. у Београду, а диплохшрао 1955. на Филозофском факултету у Беофаду, Група за историју. Докторирао је на истом факултету 1969. тезом Штампарско-Графички радници у Србији 1831-1941. Био је наставник гимназије у Лиштици (1955-1957) и Мостару (1957-1960). Од 1960. радио је у Институту за историју радничког покрета Србије. Директор Института био је у два наврата (1970-1983. и 1991-1993). На тој дужности га је задесила и смрт. Подручје истраживања Д. је историја привреде у Србији у XIX и XX веку, раднички покрет и социјалистичка мисао у другој половини XIX и првој половини XX века, библиографија. Истраживања је вршио у Бечу, Хајделбергу, Паризу, Амстердаму, Загребу, Љубљани и Сарајеву. ВАЖНИЖ РАДОВИ: Sindikalni pokret и Srbiji 1903-1919 (1962, коаутор); Pokret tipografskih radnika u Srbiji 1903-1914 (1964); Dimitrije Tucović revolucionama perspektiva na Balkanu (1967); Štamparstvo u Beogradu 1831-1914 (1973); Štamparsko-grafički radnici u Srbiji 1831-1941 (1975); Bihliografija periodike u Srbiji 1944-1965 (1979, коаутор); Kuzvoj radničkog pokrela i sindikata u Jugoslaviji

(1984); Socijalistička misao u Srbiji /(1985, коаутор); lovan Ristić i socijalisti (1985); Odjek „Crvenog barjaka " u evropskoj socijalističkoj štampi (1987). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничког покрета Србије 19491989, 54-56; Spoinenica INIS1965-1995,112-114. Ј1ИТЕРАТУРА: Споменица Иисиштута за историју радничког покрета Србије 1949-1989, 54; Spomenica INIS1965-1995,112. М. Мифовић

ДУДАШ (DUDAS) Ђула (19. новембар 1861, Сента -11. јануар 1911, Сомбор). Гимназију је завршио у Суботици, а Филозофски факултет у Будимпешти, где је и докторирао из области филозофије и историје. Каријеру је почео као професор гимназије у Сенти. Године 1889. прешао је у сомборску трговачку школу. Био је оснивач, а неко време и секретар Бачкободрошког историјског друштва. Касније је постављен за краљевског школског надзорнжа. Био је сарадник свих значајних историјских и археолошких часописа. Написао је велик број радова који су обрађивали питања из археологије и историје јужне Угарске од најранијих времена до средине XIX века. Ужа специјалност му је била историја XVU и XVIII века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Rakoczi bacskai hadjarata 1704-ben, 1884 (Ракоцијев бачки поход 1704); А magyarorszdgi szerbek tbrtenete a 17. szđzadban, 1885 (Историја угарских Срба у XVII веку); А zentai csata, 1885 (Битка код Сенте); Szerbeink а 16. szđzadban, 1885 (Наши Срби у XVI веку); А tiszai hatarbrvidek kdzsegei, 1886 (Општине потиске војне границе); А zentai utkbzet es Szeged visszavetele, 1887 (Битка код Сенте и повраћај Сегедина); Szerb es nemet iratok 1848-bol, 1887-1888 (Српски и немачки документи из 1848); Bacs-Bodrog varmegye egyetemes monografiaja - ca Г. Гросшмидтом и С. Тимом, 1896 (Монофафија БачкоБодрошке жупаније); А bacskai es bansagi szerbek szereplesenek tortenete a 16. esa 17. szazadban, 1896 (Историјска улога Срба из Бачке и Баната у XVI и ХЛЉ веку); Bacs-Bodrog varmegye nemes csaladai, 1896 (Племићке породице Бачко-Бодрошке жупаније). ЛИТЕРАТУРА: Sz. Jozsef, Magyar irok elete es munkai П, Budapest 1893,1104-1105; Revai nagy lexikona VI, Budapest 1912,6. Т.Пал

ДУЈЧЕВ Иван (18. април/1. мај 1907, Софија - 24. април 1986, Софнја), бугарски медиевнста, ученик проф. В. Златарског, дипломирао истори-

ју на Софијском универгзнтету 1932. У Риму је од 1933. до 1936. специјализовао византијску историју и филологију, и одбранио докторат код проф. С. Ђ. Меркатија, а завршио је и палеофафску школу при Ватиканском архиву. По повратку у Бугарску, најпре је био асистент (1936-1939), а затим и доцент (1939-1945) на Софијском универзитету. Управник Катедре за историју Бугарске. Византије и балканских земаља постао је 1943, а 1949. прешао је у Историјски институт Бугарске академије наука, где је остао дофдласка у пензнју 1974. године. По обимном и разноврсном истраживачком делу Д. предсгавља особену појаву у историофафији XX века. Овај закључак проистиче већ из летимичног прегледа библиофафије која обухвата преко 950 научних јединица. Средишње место у његовом опусу чини вишестолетна историја средњовековне бугарске државе, њена унутрашња и спољна политика, институције, црквени живот и јеретички покрети. Он је проучавао и старобуга[> ску материјалну и духовну културу: књижевност, језик, фолклор, веровања и обичаје, живопис и архитектуру. Једна од основнпх тема којом се бавио били су сложени u впшезначни односи између Византије и јужнословенског света. На том пољу дао је важан допринос и изучавању прошлости српског народа у средњем веку. Нарочпго га је заокупљало питање христијанизације Словена, односно мисионар>ска делатност Константина н Методија и њихових ученпка. Важан сегмент његове научне делатности чпнило је издавање средњовековних текстова. Одлично познавање визаншјске, латинске и сгаробугарске палеофафије омогућило му је да објављује поједине изворе. како наративне (Монемвасијска хроника, фототипско издање Хронике Константина Манасија, анонимни фчки спис о походу византијског цара Нићифора I против Бугара 811. године) тако и дипломатичке, фчке повеље из светогорских и других манастира. За изузетно научно дело нису пзостала ни многобројна признања: био је члан Бугарске акадешце наука (1981), академија у Палерму (1967), Напуљу (1975) и Сполету, члан-кореспондент Британске академнје (1976) и инострани члан Српске академије наука и уметности (19S1), почасни доктор Бонског универзигета (1977) н добитник Хердерове нафаде у Бечу (1974). Као професор држао је предавања у Италији. Француској. САД, Енглеској, Совјетском Савезу. Аустрији, Пољској, Чехословачкој, Грчкој, Румунији, 1Планији и Југославији. БИБЈШОГРАФИЈА: Medioevo bizanrino-slavo I, П, Ш, Roma 1965,1968.1971: IV-1, IV-2 So6 a 1996 (изабрани радови); Slavia Orthodoxa. Collected Studies in the History oftlie Slavic Middle Ages. London 1970: Проучванил ењрху средновековиата 361

Д У Р К О В И Ћ -ЈА К Ш И Ћ Љ у б о м н р

ДУШАНИЋ Слободан и ку.тура. Соф1Ш19S1: Imn Ihijčt’v, Noliziii biogrufica e bihliogrofta a cura di Enrica Follieri. Bvziinlion 47 (1977) 5-41 (списак paдова од 1931. до 1975): Melanges Itan Dujčev: Ihzance ei les Slaves. Etudes de Civilisation, P;iris 1979. XV11-XX (библиографија од 1976. до 1978); A. Kirmagora - A. Paunova. Itun Dujčev: Bibliograpliic. Soiia 199(i, 6-148 (потпуна библиографија). ЛШ'ЕРАТ>ТА: S. Dufrenne. Un hislorien entre lc monde slave, l'Occident el Bvzance, Melanges Ivan Dujčev: Bvzance et les Slaves. Emdes de Civilisation, Paris 1979, X1-XVL Евдиклопедил Бглгарил, П, Софш 19S1. 452: Кнршо-методпевска евдшслопедил. I, Софид 19S5. 617-620 (И. Божлшов); Б. Ферјанчић. Пван Дујчев (1S. аПрал 1907 - 24. аПрш 1986), Годишњак САНУ 93 (19S6) [1987] 535-536. o h M a p c K ii ita T io piiH

(1995); Биолиотека žpada БеоГрада 1928-1945 (1995); Српска православна црква 1918-1945 (у штампи); Митрополит Михаило и бракоразводitu спор краља Милана и Наталије (у штампи) и у рукогшсу Пљевља и манастир Света тројица. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: М. Оганић, БиблиоГрафија Љубомира Дурковића Јакишћа, Археографски прштози 16 (1994) 467-525; BLZ 8 , br. 4201-4295; 11, br. 2915: СБ 3,11983-11989. Ј1ИТЕРАТУРА: М. Радевић, Д р Љубомир Дурковић-Јакишћ научни саветник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић", Бнблиотекар 21,2 (1969) 256-273; LPJ 1, 720-721; ЕЈ 3, 179 (U. Džonić); N. Racković, Prilozi za leksikon, 57; Политгаса бр. 29957 од 18. марта 1997 (М. Кубуровић).

Р. Радпћ

М. Станић

ДУРКОВИЋ-ЈАКШИЋ Љубомир (12. децембар 1907. Врела под Дурмотором - 16. март 1997. Београд). Основну школу завршио је у Врелпма (1921). ншку гимназију у Пљевљима (1925), богословију на Цетињу (1930), а Богословски факу.тгет (1934). Филозофскп (1935) и Правни (193S) у Варшави. Докгорирао је на исторнјској гр\тш Фнлозофског факултета (1937). Радио је као лекгор српског језгаса у Источном институту у Варшави. заменик дошгсника за штампу у Југословенском послансгву (1937-1939), замешпс универзитетског професора за канонско православно право па Универзптету у Варшави (1939). Био је \правшк Патрнјаршијске библпотеке у Београду (1940-1947). доцент историје Српске цркве на Богословском фактлтетуу Београду (1947-1954). Од 1954. ралио је у Универзитетској библпотеци у Београду до 1977. када је као научни саветшпс пеншошгсан. Почасни је доктор Ушшерзитета у Познању (1977). Предавао је књижарство у библнотекарској школи (1963-1972). Д.-Ј. се бави проучавањем културне и политнчке историје Срба у XIX и XX веку, њиховим кутрним установама. личностима које су деловале у културном, политичком н духовном животу и везама са друтим народима, у првом реду Полвдшма. Посебно се бави историјом Српске православне пркве. ВАЖНПЈИ РАДОВИ: Pelar II Pelrović Njegoš (1831-1951) (193S): Србијанско-Цриогорска capaonei 1830-1851 (1957); ЈуГословенско-Пољска сараоња 1772-1840 (1971): Z dziejmv slosunko\v Jugoslovuansko-polskich 1772-1840 (1977); Платон Joeaitoriuh епископ баншучки (1874-1941) (1978, 14.SO): Срби/а u Ватикан 1804-1918 (1990); Muтропо.шја црно/орска шишо није била аутокеф-.ина (1441): Књта о Глторију Ноларенику

ДУЧИЋ Нићифор (21. новембар 1832, Луг на Требишњици - 21. фебруар 1900, Београд). Завршио је богословију у Београду, а затим је похађао предавања из области филологије код Ђ. Даничића. Школовање је наставио у Паризу, где је на Сорбони слушао оппггу историју, географију и филозофију. На College de France слушао је хебрејски језгас и француску књижевност. Замонашио се у манастиру Дужи (Херцеговина) 1849. На Цетињу је 1863. рукоположен за архимандрита; ту је остао све до 1867. Следеће године прешао је у Београд, где је био постављен за потпредседника Духовног суда; обављао је и дужности библиотекара Народне библиотеке и чувара Народног музеја у Београду. Д. је био и посланик у Народној скупштини (1877-1880). Више пута је био председник Српског ученог друштва, које је под његовом управом и било спојено са Академијом (1892). Учествовао је у ратовима у Херцеговини (1861), Црној Гори (1862) и у Србији (1876-1878).

362

Д. се бавио проучавањем српских старина. Први је почео монографски да описује херцеговачке манастире (Тврдош, Дужи, Житомислић). Написао је и монографије о манастиру Хиландару и манастиру Св. Арханђела у Јерусалиму. Читав низ расправа посветио је историји Српске цркве у средњем веку: Епископије зетска и дабарска (1884); Хумска (ХерцеГовачка) православна епископија од 1220, позније митрополија (1890); Историја српске православне цркве од првијех десетина VII века до наишх дана (1894). Д. је започео и научно описивање рукописа: ХроноГраф житомии!љићки (1871); Крмчија морачка (опис рукописа, Фотијеви предГовори и Градски закон) (1877); Словенски рукописи у Народној библиотеци у Наризу (1889).

Већи број Д. радова тиче се савременог црквеног права. Сабрана дела: Књижевни радови IVIII, Биоград 1900. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Нићифор Дучић, архимандрит, Годишњак СКА 8 (1895) 154-165: BLZ 8 , br. 4236-4262; 11, br. 2862-2877; СБ 3, бр. 1175411792. ЈШТЕРАТУРА: Нићифор Дучић, архимаидрит, Годишњак СКА 8 (1895) 154-168; NE 1, 597-598 (N. Radojčić); ЕЈ 3,6 6 6 (А. Белић); Свечани помен просветном добротвору покојном Нићифору Дучићу, архимандриту и академику, Београд 1901; Н. Д. Божић, Прослава архимандрита Дучића, Весник Српске цркве 10 (1899) 939-944; Ј. Ćudina, L'archimandrita Dučić, La Palestra 4 (1881) 161-164; E. Гаврила, Мачем, крстом u пером Педесет Година рада архимандрита академика Нићифора Дучића, Србобран (календар) 1900, 101108; Т. Smičiklas, Uspoineni Nićifora Daćića, Ljetopis JAZU 17 (1902) 150-155; C. Станојевић, Архњчандрит Нићифор Дучић, ЛМС 202-203 (1900) 429431, НекролоГ архимандрипш Дучића, Гласник П Ц у Краљевини Србији 1,2 (1900) 88-93. Т. Суботин-Голубовић

ДУШАНИЋ Мипена (в. МИЈШН Милена)

ДУШАНИЋ Светозар (12. фебруар 1907, Прибинић кодТеслића-25. април 1989, Београд). Школовао се у Тузли и Сарајеву. Богословски факултет Српске православне цркве завршио је у Београду (1934). Радио је као суплент и професор гимназије у Скопљу, Приштини, Лесковцу и Београду. Од 1948. до смргги био је управнж Музеја Српске православне цркве у Београду. Почасни докторат богословских наука добио је од Богословског факултета С П Ц 1989. Бавио се историјом српског народа и Српске цркве - нарочито у средњем и раном новом веку. Главнину својих истраживања је усмерио према помоћним историјским дисциплинама (нумизматици, сфрагистици, изучавању старе књиге, записа и натписа, ликовно-уметничких споменика). Под његовим вођством, Музеј СПЦ је отворен за јавност (1954) и развио своје делатносги. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Презвитер Пеја, Хришћанско дело 1 (1939) 55-61; Браничевски превод Лествице Јована Синаитш, Бранпчево 2,4 (1956) 62-83: Овчарско-кабларски маиастири, Београд 1963 (са Р. Николићем); Будимљанска епархија и манасишр Успења у Селмншш код Пријепоља, Гласник СПЦ 4 (1964): Musee de l'Eglise ortliodoxe serbe, Beograd 1969. (и на енглеском и немачком језику); Налаз средњовековноГ новца у Ђердапу, Старинар н. с. 21 (1970) 81-112 + Т. I-

X; Краљ Радослав и Свети Caea. Прилог српској средњовековној нумизматици, Свети Сава. Споменвда поводом осамстогодишњнце рођења, Београд 1977,301-312. БИБЈШОГРАФИЈА: СБ 3. бр. 12011-12014. Ј1ИТЕРАТУРА: С. Новаковић, Научни рад Светозара Дуишнића ш подручју нумизматике, Нумизматичар 3 (1980) 219-225:13 (1990) 99-100; С. Милеуснић, In memoriam Светозар Дуишнић. Гласшпс СПЦ 71,6 (1990) 111-119. Р.

ДУШАНИЋ Слободан (22. март 1939, Сомбор). Основну школу и класичну гимназију похађао у Београду. где је студирао на групи за Класичну филологију на Филозофском факултету. Дилломирао је 1961, а следеће године изабран за асистента на предмету Историја старог века на Одељењу за историју. Постдипломске студије заврпшо је 1965. одбрашшши рад: Басијане и његова територија. Научни степен доктора стекао је на Филозофском факултету дпсергацијом: Аркадски савез IV века (1969). Изабран је затим за доценга за Историју старог века (1970) и прошао сва звања до редовног професора (1983). За дописног члана САНУ изабран је 1991. Управник је Центра за античку егапрафпку н нумизматику. Предавао је као гост професор на Универзитету Lyоп-П (1982) и Dlinois State Univeisity (Uibana, 1990). Д. ce као нстраживач н наставшж бави историјом старог века с тежшпгем на Грчкој IV века пре н. е., Римском царству п помоћним наукама, на првом месту епшрафици и нумизматици. Поред наведене дисергације о Аркадском савезу (објављена 1970) дао је из грчке псторије, поред мањпх радова о поједпним споменпцима, личностима и местима, и обимну књигу: Историја и политика у Платоновим Законшш (1990). У раду на римској историјн има у средишту пажње неколико тематских кругова: војничке дипломе као особену врсту историјских извора са великом улогом у римском друштву и војном уређењу. рударство као привредну грану развијену нарочито у балканским провинцијама, затим ковннце са теритоpiije Балкана п натписе, пре свега Горње Мезпје. Д. је са рефератима о својим истраживањима учествовао на већем броју научних скупова о античкој епшрафици, рпмском лимесу. нумизматици, рударству, као и на међународнпм састанцима посвећеним Платону. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Слободан Дуишнић, Објављени padoeu, Годшпњак САНУ 98 (1991) 540-546: Bibliografija FF и Beogradu I, 316-323. 363

ЂЕРЕ (GYORE) Золтан Ђ О Р Ђ Е В И Ћ В ладам

Л1ГГЕРАТУРА: Слободан Душанић. БчоГрафија, Годшнњак САНУ 9S (1491) 539-540; Bibliograjija FFu Bcogradu 1.316. P.

ЂЕРЕ (GVORE) Зо.тган (27. март 1961, Суботнца). Школовао се у Суботици а дипломирао на Групн за исторнју на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрнрао је 1996. године на Филозофском факултету у Београду темом Слободнч кра-Ђевски Градови и iTipIoeuuuTia Бачке према зема.г51—12657. лучно залагао за хуманистичке принципе образоЛ1ГГЕРАТУТА: Д. Трајковнћ. Јован Ђорђевања. Изабран је за члана Српског ученог друшeuh. Лесковачкн зборннк 3 (1963) 1S6-190. тва у коме је једно време био председник Историјско-филолошкогодсека. Краткотрајно (1893) био X. Ракић је министар просвете после државног удара краљевића Алексалдра. Исге године је пензионисан. После тога (1895-1897) предавао је историју на ЂОРЂЕВИЋ Ф. Јован (25. новембар 1826, Војној академији. Сента-21. апрнл 1900. Београд). У Сентн је заврУ младости се бавио поезијом. Написао је шно српску (IS36) и мађарску (1S37) основну драму Маркова сабља, чесго извођену, у којој је школу. ннжу П1мназ1ГЈу у Сегеднну' (1841). Више песма Боже правде, доцније узета за српску химразреде гамназије похађао је у Новом Саду, Сегену. Објавио је више књижевних критика и још виднну и Теммшвару. Филозофске разреде завршио ше позоришних. Летопису Матице српске покује као текелфанац у Пешгп (1845), рде је до 1848. шао је да да вуковски правад. Његови мемоарски завршио п шест семестара медпцпне. Са Светозаспнси су одлична историјска сведочанства, а обром Милетићем је покренуо Славјанку чија је прва и једпна књига пзашла 1847. Одржавао је везе јављивани су у лисговима и часописима (Авала, 1884; Отшџбина, 1892; Јавор, 1882, Браник, 1892, с илирским покрето.м. посебно преко Петра 1898; календар Орао, 1898; Бранково коло, 1900). Прерадовића. Био је прпсталица Вукових рефорСвоју љубав према антици доказао је Латинскоми. Марта 1848. учесгвовао је као делегат омла-српским речником (1886) капиталним делом које дине у изради пешганског српског програма. Присуствовао је Мајској скупштини у Сремским је врхунски домет његовог научног рада и тадашње српске филологије. Географија и астрономија Картовцима. па је отишао у Сенту за секретара такође спадају у домен његових научних преокународног одбора. Пред ратним збивањима повукао се преко Баната у Земун где је друговао с пација. Својим студијама (Васпитач, 1881) утицао је на педагошки приступ географској науци у СрБранком Радичевићем и прелазпо неколико пуга бији. Интересовања за историју неговао је читау Београд. Радио је као дневничар у канцеларији вог живота, нарочито у последњим својим децениИсндора Николића. великог жупана у Сомбору 11«49—1852). Тује основао аматерско српско позо- јама. О Благовепггенском сабору 1861. у Сремским Карловцима, издао је исге године одличну ршите које је дало десетак представа и за које је извештајну књигу. Шездесетих и седамдесетих гопревео ПГилерову драму Сплетка u љубав. Маја дина радио је на критици историјских дела (Крс1.S52. премештен је за управног чиновника Војтићева историја, Пикоова монографија, историјводства у Лутош. па у Темшлвар. Професор гимска дела Иловајског и В. В. Рашића). Критику на назије у Ново.м Саду био је од краја 1852. до 1857, Историју светш Милоша Зечевића објавио је у учествујући у рефор.мама др Ђорђа Натошевића. три узастопне књиге Летописа Матице српске за Од 1857. до 1859. био је у Пеплги секретар Матице 1883. Веома добро биле су примљене његове срлске н уредник Летописа. Као одани присталиисторијско-биографске црте о Чучук-Стани и о ua политике Св. Милетића уређивао је орган свештенику Ђорђу Поповићу као и популарно пистранке Српски оневник од 1859. до 1864, када је сана уџбеничка исгорија света. кривично одговарао због политичког става новина. ПокрсллчЈеоснивања Српског народног позоВАЖНИЈИ РАДОВИ: Радња Благовешришта (1861). потпредседннк Позоришног одбора тенског сабора (1861); Маркова сабља (1872, 18902, 19003); Критика на Зечевићеву историју и председник Аргистичког одсека, те управник Српског народног позоришта (1862-1868). После (1883); Латинско-српски речник (1886); Општа гостовања СНП у Београду 1867/68, на позив кнеисторија у сликалш и живописшш I—II (1882за Mnvaina прелази у Београд са делом новосад1883); Један поГлед на историју света (1889); 368

Српско-ма!,шрско пријатељство (1895); Поп Ђука (1896); Чучук-Стана (1903); Врховно жупанство Исидора Николића србоградскоГ (1911). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Ј. Ђорђевић: Шта сам кад написао, ЛМС 272 (1910) 56— 63; BLZ 8 , br. 4365-4374; 11, br. 3010-3012; СБ 3, бр. 1266112678. ЈГИГЕРАТУРА: Б. Ковачек, Јован Ђорђевић (1964); Б. Ковачек, Преписка између Јована Ђорђевића и Антонија Хаџића (1873); НЕ 1,694-695 (В. Петровић); ЕЈ 3,203-204 (М. Leskovac). Б. Ковачек

ЂОРЂЕВИЋ Р. Мирослав (6/19. октобар 1915, Ужице). Основну школу и гимназију учио је у Београду, где је уписао и Правни факултет који је заврншо уочи Другог светског рата 1941. Још као студент објавио је рад Основни проблеми активистичке социолоГије (1939). После рата радио је као уредник културне рубрике у Народној армији, затим је прешао у Историјско одељење (касније Војноисторијски институт). Пршшком оснивања Правног факултета прешао је у Сарајево, заједно са Браниславом Недељковићем и Александром Соловјевом. У Сарајеву је одбранио докторску дисертацију Птпања самоуправне Србије 1791-1830 (1952), што је био и први докгорат на Правном факултету у Сарајеву. Овај рад је објављен 1972. у Београду. Као наставник предавао је Историју државе и права. Исго тако, пршшком оснивања Правно-економског факултета у Нишу прешао је у овај град где је предавао Општу и националну историју државе и права. Ђ. је своју наставничку каријеру наставио, као редовни професор, на Вишој школи политичких наука у Београду (данас Факултет политичких наука), где је радио све до пензионисања 1981. године. Ђ. је често боравио у Паризу у Националној библиотеци и у Бечком архиву, где је прикупљао грађу. Његово основно подручје истраживања је Српска нација у грађанском друпггву. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: ПоГледи Вука Караџића ш национално-ослободилачку борбу српског шрода у стшарању српске државе, Сарајево 1949; Чланци и есеји, Сарајево 1951 (огледи са историјском тематиком); Прва Годиш СрпскоГ устанка (прилог изучавању карактера устаничких циљева 1804/1805. Год.), Годишњак ИД БиХ (1954) 5-27; Политичка историја Србије XIX и XX века, I (1804-1813) (1956); Савремени проблеми историске науке, Београд 1959; Формирање политичках погледа Светозара Марковића, Годишњак Правног факултета у Сарајеву 4 (1956) 443-472; Операција „Шварц " и битка на Сутјесци, Годишњак ДИ БнХ 12 (1961) 49-97; Уставно пштање у Србији 1880-1883, Зборник радова

Правно-економског факултега у Ншпу 1967. 1334; Историја државе и права I. Београд 1972 (универзитетски уџбеник); Преглед развитка политичких и правних установа Србије (од краја XVIII до почетка XX века) I (1973); Нација у ризвитку социјалистичке мисли у Србији, Трећи програм, лето 1980,61-106;Друиапвено-полшТшчки услови и исходи српско-турских ратова 1876-1878, у.: Србија у завршној фази Источне кризе 1877-1878. године, Беоррад 1980: Историјски погледи Дшштрија Туцовића, Лесковачки зборник 22 (1982) 149-159; Иолитичке и државно-правне установе у Србији од краја XVIII до почетка XX века, Београд 1991. И. Ковић

ЂОРЂЕВИЋ Слободан (24. апрнл 1921, Ваљево). Основну школу и гамназију завршио је у Београду. Рат је прекннуо његове студије на Медицинском факултету у Београду, где је дипломирао 1950. године. На истом факултету прошао је сва научна звања од асистента до редовног професора на предмету Оториполаршггологаја. Хабшштован је за наставника Медшдшског факултета 1951. године. Оториноларингологију је специјшшзирао и усавршавао на медшџшским факултетима у Паризу, Бордоу, Нансију, Лиону, Падови, Варшави, Кракову. Био је сараднпк и оснивач вшпе ОРЛ клшпжа у земљи и иностранству. Као актпван члан Српског лекарског друштва организовао је рад внше секција овог друштва. Оснивач је п председник Научног друпггва за историју здравствене културе Југославије u Србије. Ђ. је радио као експерт за међународну u техничку сарадњу. Пензионисан је 1982. године. Ђ. је писао уџбенике и приручнике за студенте медшџшских и стоматолошких факултета. Запажен је његов рад на историји медшџше п медицпнској термпнологаји. Сарађивао је на изради медшџгаских лекспкона. Био је члан редакцпја вшде стручних и научнпх часописа и зборника радова са научних скупова. На његов предлог основан је часоппс Acta historica medicime pharmaciae veterinae. Уређивао je Српски архив за целокупио лекарство п Архив за историју здравствеие културе Србије, Медицинска истраживања. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Acta hist. med. stom. phaim. med. veL 30.1-2 (1990) 143-163; 165-194. ЛИТЕРАТУРА: Јубилеј шездесет Годшш живота нашег уредника проф. др Слободана Ђорђевнћа, Acta hist. med. stom. pharni. med. vet. 21, 1-2 (1981) 199: Професор Слободан Ђорђевић. Народна здравствена култ\ра v Србијп 7 (Београд 1986) 7. Р. Михаљчић 369

1

ЂОРЋЕВИЋ Р. Тнхо.мир ЂУРЂЕВ Бранислав ЂОРЂЕВИЋ Р. Тихомир (19. фебруар 1868, Књажевац - 28. мај 1944. Београд). Уз Ј. ЕрдељаHOBiiha бно је утемељивач модерне српске и ј)тословенеке етнологнје. Ннж>' гљмназнју завршио је у Алексинцу. вншу у Ншну. а студије на Фшлолошко-нсторијеком одсек>’ Вел1псе школе у Београду (1S91). Бно је професор и днректор учитељске школе у Алексннцу (1891-1905). У међувременује наставио студнје у Бечу где је 1902. докторнрао тезом Цтани у Србији. Јуна 1906. нзабран је за доцента стаолошје на Београдском \лншерзитету. за ванредног професора 1919, а за редовuor 1921. годнне. Догшснн члан Српске кра.љевске академцје постао је 1621. правн 1932. Исте године изабран је н за дош!сног члана Ј\тос.лавенске академнје знаностп н ум]етаатн. Научно дело Ђ. (са преко 700 библпографских једшшца) од великог је значаја не само за етнологнју. него и за огахпу културну, привредну, етанчку. просветау и политпчку нсторију првенствено Срба. али и другнх балканских народа. Обихшости његова оп\са одговара и велика тематска разноврсност. Важније теме којпма се Ђ. бавио су: предмет ц методи етнолошје са фолклористиком: обичаји уопшге и њихова класифпкација. и посебно. обичајп око порода и одгоја деце, свадбени обнчаји. брачни односи и посмртаи обичајн. Из области народне релипгје нарочито су значајни радовп Зле очи у веровањшш Јужних Сиовени (1938). Природа у веровању и предању luuuei иарода 1-П (1958), ВеииТшца и вила у нашем народном веровању и предању. Вампир и о р т nuha у ишием народном веровању и предању (1953). У проучавању многих појава и установа традшиЈског друштвеног живота, Ђ. је уочио њихово дуго трајање. Показао је како сеоска заједшшз у глобалном друпггву мора заједнички да сносп радно-фискалне обавезе као и колекгивну кривичну одговорност да би, за узврат, имала унутрашњу аутоно.шгју и пуно право друпггвене контроле и кажњавања својих чланова. Ђ. је био пиоmip у коршићењу архивскнх нзвора у етнолошkjlm истраживањима. Такав метод рада комбинован са етаолошким. дао је историјску димензију iberoBHM истражпвањима. Увиђајући да су дотадашња етаолошка проучавања прошлости била релатнвно плитка. Ђ. је закључио да су за пунију елику о целини наше народне културе потребна не само синхрона, него и дијахрона исграживања. Плодан спој та два метода Ђ. је остварио у низу својих радова. а нарочнто у обимним делима: Из Српије кнеза Милоиш I (1922), II (1924); А/«шс/са ipaha за ншеља у Србији за влаое киеза Милоиш (1926); Архивска грађа за зшиппе и еашфеу Србији (1ч25). У првом делу су осветљене друштвеноекономске прилике у Cpoiijn посде Друтог устанка; истакнуг је пресудни утииај младе државе и њених Ш1сппуш 1ја на нове облнке полнтичког и

културног живота после 1830. У другом је осветлио нове историјске токове у развоју насеља уопигге, а посебно градова и варошица, као и начин живота у њима. Истакао је значај законских уредби о премештању и ушоравању старих, односно оснивању нових насеља са новгш објекгима у њима (суднице, цркве, школе, поште). У трећем је истакнут велики економски, социјални и културни значај еснафа за општи напредак Србије у првој половини XIX века. Тај период је сматрао пресудшш за потоњу етаичку слику Србије. Поред консолидације већинског српског народа Ђ. је проучио и опште стање низа несрпских етничких група у Србији (Власи, Грци, Цигани, Цинцари и ДР-)Као научник, Ђ. је дао знатан допринос у раду етаографско-историјске секције југословенске мировне делегације у Француској 1919-1920. Радцо је на задацима у вези са политичким захтевима око разграничења Краљевине СХС са суседним земљама. Он је добро познавао етаографске пршгаке на Балкану, па је својим знањима допуњавао и поткрепљивао аргументацију политичких захтева државне делегације. Секцијом је руководио Ј. Цвијић, а Ђ. је водио све записнике њених седница, Као стручњак, посебно је радио на проблемима у вези са Македонијом, Власима и шопским областима. Његова становипгга о тим шггањима била су заснована на етничким и историјским начелима, као и на целини културног наслеђа којима су били оснажени политички циљеви и захтеви југословенске мировне делегације. БИБЈШОГРАФИЈА: Lj. i D. S. Janković, Spisak štampanih radova Tthomira R. Đorđevića, Bilten Instituta za proučavanje folklora 3 (1955) 183-196; Б. Дробњаковић, Библиографија наших етнолога, Библиографска белешка о Тихомиру Ђорђевићу, ГЕМ 5 (1930) 161; BLZ 8 , br. 4396-4437; 11, br. 3081-3138; СБ 3, бр. 12863-12986. Ј1ИТЕРАТУРА: ЕЈ 3,204-205 (М. Barjaktarović); НЕ 1, 695 (В. Чајкановић); Годишњак СКА 29 (1920) 193-195; 35 (1926) 273-278; 47 (19371938) 205-209; D. Boranić, Dr Tihomir R. Đorđević, Ljetopis JAZU 44 (1932) 90-96; Ђ. Тасић, Општи преГлед наше социолоГије и наших друштвених наука. Тихомир Ђорђевић са Гледишта социолоГије, Социолошки преглед 1 (1938) 268-271; Глас СКА 179 (1939) 61-79; М. G(avaci), Đorđević, Tihomir R„ HE 5 (1945) 529; M. Ђорђевић, Поводом једне књиГе о културној прошлости Србије - Tuхомир Ђорђевић: Србија пре сто Годшш, Наша књижевност 2 (1946) 152-156; Редакција и Љ. Јанковић, Тихомир Р. Ђорђевић као музеолоГ, Музеји 7 (1952) 10-11; Б. Дробњаковић, Д р Тихомир Р. Ђорђевић, 19. I I 1868. -2 8 .V 1944, Гласник Етнографског института САНУ 1,1-2 (1952) 547-551; 22 (1973-1974) 221-228 (М. Драшкић); 29 (1980) 45-61 (М. Ђукановић); М. Барјактаровић, Д р Ти-

хомир Ђорђевић и њеГов pad 1868-1944, ГЕМ 16 (1953) 256-261; Lj. i D. Janković, Građa o životu i radu Tihomira R. Đorđevića, Bilten Instituta za proučavanje folklora 3 (1953) 181-183, Summary 197; F(ranjo) B(untak), Đorđević, Tihomir, ELU 2 (1957) 162; Љ. Јанковић, Тихолшр P. Ђорђевић као покретшч, издавач и уредник „Карацића", Библиотекар 19, 1-6 (1967) 223-236, 760-763 (М. Живанов); В. Николић-Стојанчевић, Тихомир Р. Ђорђевић и мепзода историјске етнологије, Архивски преглед 1 (1969) 9-22; Д. Антонијевић, Tiaoлшр Ђорђевић и њеГово научно дело, Зборник МС ДН 53 (1969) 139-150; С. Зечевић, Ћаолшр Ђорђевић - поводом тридесетоГодииивице смрти, ГЕМ 37 (1974) 245-251; П. Адамовић, Ђорђеeuh, Ћаомир Р., LPJ 1 (1979) 42-43; Љ. Трговчевић, Научшици Србије и стваран>е Југославије (1986) passim; Balcanica 25-2, Appendix: Реферати са научног скупа „Тихомир Ђорђевић и његов допринос проучавању балканских народа", Београд 1994, 1-99 (укупно 10 реферата); С. Кнежевић, Професор етнолоГије, Тихомир Р. Ђорђевић и њеГово проучавање медицинских прилика у проишости, Гласник Етаографског института САНУ 44 (1995) 261-270. Н. Павковић

ЂУКИЋ Аврам (8 . фебруар 1844, Госпођинци - 30. март 1906, Беч). Основну школу је завршио у Госпођинцима а војне школе у Тителу, Темишвару и Бечу. Службовао је највише у Прагу и Бечу и дошао до чина интендантског генерала аустријске царске војске. Боравак у Бечу омогућио му је да врши истраживања у тамошњем Ратаом архиву на основу чије грађе је написао већину својих сгудија. Бавио се полигичком и културном историјом Срба у Хабзбуршкој монархији, а посебно Србима у Шајкашком батаљону у XVШ и XIX веку, уређењем Батаљона, војном службом шајкашаграничара, њиховом привредом, етаичким и просветаим приликама. Писао је на српском и немачком језику, у српским и аустријским часописима. Његови исписи из архива, још увек до краја необјављени, и готови рукописи чувају се у Рукописном одељењу Матице српске у Новом Саду. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Неиппо о прошлости православних цркава у Шајкашкој, Новп Сад 1903; Оснивање Српске велике Гимназије карловачке, Сремски Карловци 1903; Арон Станисав/beeuh, барон фон Веленштрајт, Сремски Карловци 1903; Главно дело: Шајкашки батаљон, део I, колектив!ш монографија Шајкашка. Исторфа, књ. I, Нови Сад 1975, 139-417; књ. П, Нови Сад 1975,5-186 (превод са иемачког рукописа у Матици српској).

ЈЖГЕРАТУРА: Ј. Р(адоннћ), А. Ђукић, ЛМС 237 (1906) 134-136: LPJ 2,50; Гласник СПЦ 25,7 (1944) 55 (некролог); ГЕМ 16 (1953) 256-261 (Н. Барјактаровпћ). С. Гавриловић

ЂУРЂЕВ Бранислав (4. август 1908. Сремски Карловци - 26. фебруар 1993, Нови Сад). Основну школу завршио је у Перлезу (Банат), гимназију у Новом Саду (1928), а студиј историје и оријенталне филологије на Филозофско.м факултету у Београду (1934). Те године публиковао је и свој први научни рад. До 1937. живио је у Перлезу без сталног запослења. Наредну годину провео је, као стипендиста турске владе, на студпјама у Истанбулу (Edebiyat Fakiiltesi) и истраживачком раду у тамошњим архивима и библиотекама. Од 1939. до 1941. радио је као кустос Земаљског музеја у Сарајеву. Ратне године провео је у заробљеништву у Немачкој. У Музеј се вратио 1946. и радио као научни сарадшгк и руководилац Турског архива. Докторирао је 1952. у Београду. Од 1950. био је ванредни, а од 1957. до одласка у пензиЈу (1973) редовни професор, једно вре.ме и декан (1964-1965) Филозофског факултета у Сарајеву. Предавао је Историју југословенскпх народа - период турске владавине, и Историјску методологију (Увод у историјску науку). Иницијатор је оснивања Орнјенталног институга у Сарајеву и његов први дпректор (1950-1964). Био је председник Историјског друшгва БиХ, члан Управног одбора Савеза исторпјских друштава (Савеза историчара) Југославије, члан Југословенског националног комитета за историјске науке, редовни члан и председник Научног друштва БпХ tt АНУБиХ, редовни члан ВАНУ и члан ЈАЗУ, САЗУ, МАНУ, Друштва за науку и умјетаост Црне Горе и ЦАНУ. Од 1979. живно је и радио у Новом Саду. У Сарајево се вратио 1988. али се због рата н трагичних збивања у БиХ 1992. поново нашао у Новом Саду, где већ наредне године, као избеглица, завршава свој животаи пуг. Ђ. је заузимао водеће место међу специјалистима османског периода српске и југословенске Hcropitje. Своја истраживања је заснивао у првом реду на богатим подацнма турске архивске грађе; у Оријенталном инспггугу у Сарајеву оргашповао је рад на њеном прикупљању, проучавању н објављнвању. С тим у вези у вгане наврата (19521955) радио је с еишом стручњака или сам у Архиву Председништва владе (Ba$bakanllk Ar$ivi) у Инстанбулу, Националној библнотеци у Парнзу и другце- За публиковање те грађе u резулгата научних истраживања покренуо је годишњак Оријенталног ннститута Прш\ози за оријенпиину филолоГију и историју јуГосЈ\овенских народа под

371

ЂУРЂЕВИЋ Стеван ЂУРИЋ Ј. Војислав турском tuadaeitnoM и збирку Monumaita Tmvica hiatoriam Slatvntm MeriJionalium illustnmtia. Турску грађу (законске споменике н пописне дефтере) oojaR'biraao је и у издањима др\ти\ научшк успшова. Својим дугогодншњим нсграживачким радом Ђ. је знатно ^напредно српску и ј\тословенску историографију. Из\чавао је разне теме и проблемс из нсторнје Црне Горе. Србнје. Војводнне и Босне од XV до XVIII века. алн н нз шире јужноеловенске н балканске нсторнје. Пнсао је о карактеру турско-османског феудализма и утнцају турске владавине на развитак покорених народа. Бавно се појавом домаћег снтног хришћанског пле.мства н хрншћанских војшк редова у турској војно-феудалној организацнји. Изучавао је појаву влашке оргашпације u њешк старешнна (кнезова. прнмићура. катунара и др.). Написао је више радова о постанку црногорскнх. херцеговачких, брдек1к н неких арбанашшк племена, као u о настанку и развнтку племенског друиггва и његовњх установа у дннарскнм областима у целшш. Познати cv његовн радови о српској црквн н њеној историјској улози. Проучавао је рударскн закон деспота Стефана Лазаревића н шггање његове прнмене за турске владавине. Бавио се дакле тематским областнма н проблемнма код чијег изучавања се готово редовно намеће шггање контннуитета измећу средњовековнпх балканскпх друшгава и раног раздобља турско-османског феудалног спстема. пгго је Ђ. помно пратно и изучавао. Основне резу.тгате једног дела тпх нстражпвања уградио је у своје сшггетичке текстове објављене у другој књнзи Историјг шрода ЈуГославије (1960). Бавио се методолошким и теоријским питањпма исторпјске науке, као и некпм питањима социологије и фплозофпје исгорије. Впше његових радова посвећено је проблему периодизације опште историје и неким другим шггањима општијег клрактера. претежно псторијско-цившшзацијским. Бавио се исгориографским проблемима, нарочито проблемима југословенске историографије. У научном свеггу био је познат по својој критнци постмарксисгичке историјске теорије са сгановишта изворног марксизма. Пратио је савремене појаве у друшгву и држави, о њима писао и према њима се критички односио. Ђ. је бпо сарадник другог издања ЕпсуЦораеdia of Islam iLeiden), публикацпје BocmoHHbie иапорики по ucmopuu шроОов ЈОго-Воапочиоп u цеитрањноп Eeponu (Москва), Енциклопедије Југославије и Војне ешшклопсдије, директор часописа ЈИЧ и члан редакиија свих значајнијих исгоријских nacoraica у БиХ. Учесгвовао је на домјЈшм и међународним научним скуповима исгоричара. и на светским конгресима исгоричара. ia општепризнате плодне резултате постигн\те на на\ чном плану и заслуге за оснивање и

развој научиих, високошколских и других културШ1Хустанова Ђ. је добио бројна признања. Био је носилац више одликовања и добитник више награда, међу којима и награде ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а. БИБ.ПИОГРАФИЈА: В. Мушета-Ашчерић, Библиографија радова Проф. др. Бранислава Ђурђева, Годишњак ДИ БиХ 20 (1974) 299-309; В. Nurudinović. Bibliografija radova akademika prof Branislava Đurđeva, POF 28-29 (1979) 5-36; A. Baсић, БиблиоГрафија радова академика Бранислаea Ђурђева, Академске беседе В А Н У 1 (1981) 6398; BLZ 8, br. 4506-4508; 11, br. 3180-3182; СБ 3, бр. 13488. ЛИТЕРАТУРА: А. Апосголов, Необјавени документи - повод за портрет на Д -р Бранислав ГурГев - револуционер комунист, Uedaiol и научник, Историја, Списание на Сојузот на друштвата историчарите на СР Македонија 11,2 (1975) 121-130: Spomenica ND i ANUBiH 1951-1976, 8182; EJ 3 (1984) 740-741; Советскаи историческаи знциклопедил (1964) 179-180; В. Мушета-Ашчерић, БиоГрафија проф. Бранислава Ђурђева, Годишњак ДИ БиХ 20 (1974) 295-297; Akademik prof dr Branislav Đurđev (The academician professor BranisIavĐurdjevPliD), POF 28-29 (1980) 1-4; Бранислав Ђурђев, Биографије чланова радног састава ВАНУ, ВАНУ 1979-1989 (1981) 59-64; Годишњак ЦАНУ 21 (1993) [1995] 108-205 (М. Дашић); ЈИЧ 1-2 (1986) 231-235 (Н. Дашић); Годишњак САНУ100 (1994) 489-491 (некролог) (Ч. Попов). М. Васић

ЂУРЂЕВИЋ Стеваи (15/27. август 1885, Шумберак код Мохача, Мађарска - 26. мај 1972, Нови Сланкамен). Потиче из угледне породице чији су преци били свештеници: отац му је био свештеник у Шумберку и Чобанцу (Мађарска), а прадеда по мајци свештеник у Помазу. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Будимпешти (1906), а богословију у Сремским Карловцима (1910). Наредае године (1911) је у Сремским Карловцима рукоположен од патријарха Лукијана Богдановића за свештеника и постављен за пароха Рацалмаша и Дунапантелеја (Мађарска), а 1915. је премештен за свештеника у ЈЈоври и админисгратора Српског Ковина и Дунафелдвара. За пароха сегединског посгављен је 1922. с тим да админисгрира и грчким парохијама у местима: Кечкемет, Цеглед, Ходмезевашархељ и Сентеш. Касније му је додељено администрирање парохијама у Сиригу, Дески и Сентивану. Због противљења сгварању Мађарске православне цркве, морао је 1936. да напусги Мађарску и пређе у Београд, где је постављен за пароха на Чукарици, а од 1945. за свештеника Саборне цркве, где је дочекао и пен-

зију. После пензионисања, као љубитељ књиге и зналац немачког, мађарског и латинског језика, хонорарно је радио у Патријаршијској библиотеци којој је 1947. поклонио своју вредну библиотеку од 3 520 бројева књига, часописа и ретких новина у 6320 свезака. Ова библиотека чува се као посебна целина - Библисггека проте Стевана Ђурђевића, у Патријаршијској библиотеци. Последње три године провео је у Новом Сланкамену. Прота Стеван Ђурђевић остаће упамћен по делу: Срби у СеГедшу - Die Serben in Szegedin, Споменик С А Н У 108, књ. 10, Одељење друштвених наука, Београд 1960, 92-152, где је, на основу архивске грађе и сачуваних црквено-уметаичких и других предмета, сачинио једну сажету повесницу српског постојања у Сегедину. ЈШТЕРАТУРА: Б. Ћирковић, Библиотека Српске православне цркве, Српска православна црква 1920-1970, Београд 1971, 415; М. Ердељан, Сећање на проту Стевана Ђурђевића - Неколико цртица из живота наше Цркве у Мађарској, Православље 7,151 (1. јули 1973) 14-15. С. Милеуснић

ЂУРЕТИЋ Веселин (17. мај 1933, Мојановићи, Подгорица). Основну школу завршио је у Голубовцима (Зета),- нижу гимназију у Подгорици, а учигељску школу у Никшићу (1952). Након четири године учитељског службовања уписао се на Филозофски факултет у Сарајеву, Група за историју, и завршио га 1961. године. Радио је у Институту за историју у Сарајеву неколико година. Посгдипломске студије (историја НОР-а и социјалистичке револуције) завршио је 1964. на Филозофском факултету у Београду. Докгорску тезу Народна власт у Б иХ 1941-1945, одбранио је 1969. на Универзитету у Сарајеву. Школске 1965/ 1966. специјализирао је историју Октобарске револуције и грађанског рата у Русији на Универзитету,Ј1омоносов“ у Москви. Ђ. се у Институту за историју у Сарајеву и Институту за савремену историју у Београду бавио углавном историјом НОР-а и револуције. Након московске специјализације донекле је променио тематику, укључивањем историјског оквира Октобарске револуције. При крају боравка у Институту за савремену историју, а нарочито после преласка у Балканолошки инстшуг САНУ (1981), истраживачка делатаосгЂ. постали су међународни односи периода Другог светског рата. Аутор је преко шездесет чланака, студија и расправа. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Народна власт у Б и Х 1941-1945, Сарајево 1981; Влада на беспућу (Интернационализација јуГословенских против-

рјечности на полшпичкој позорници друГоГ свјетскоГ рата), Београд 1982,1983“; Савсзиица и јуГословеиска ратна драма I— П, Београд 1985, 19852,19863, Брауншвајг 1987*, Београд 19955: Коcoeo у мрежи политичких манипулација. Њујорк 1989; Разарање српства у XX веку, Београд 1992; Demolition of Serbs in tlie 20tli СепШгу, Chicago 1994; N. Racković, Prilozi za leksikon. 61. P.

ЂУРИЋ Ђ. Вељко (8. јануар 1953. Косоре, Сињ). Седам разреда основне школе завршио је у месту рођења, осми разред и гимназију у Београду 1971, а исгорију на Филозофском факултету 1979. Радио је на одређено време у осмогодшнњој и средњој школи до 1981. Од апрпла 1981. је кустосисторичар за период 1918-1941. у Историјском музеју Србије. Докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 1996. године тезом ГолГота Српске православне цркве 1941-1945. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О сарадњи револуционарноГ студентскоГ покрета и Земљорадничке студентске омладине на БеоГрадском универзитету у периоду 1933-1939. Године, Београдски универзитет у предратаом периоду, ослободилачком рату и револуцпји, Београд 1983, 218-231; Усташе и православље - Хрватска православна цркеа, Београд 1989, 19902; Сава Накићеновић, Книнска крајина - Насеље и порекло становништва. Приредио и предговор написао, Београд Книн 1990; Прекриппавање Срба у Независној Држави Хрватској. Прилози за историју верскоГ Геноцида, Београд 1991; Свети Спас у Цетини, Београд - Кшш 1994. (објављено под именом Вељко Ђ. Мишпна): ГолГота Српске православне цркве 1941-1945, Београд 1996. Р.

ЂУРИЋ Ј. Војислав (26. фебруар 1925, Велика Писаница - 12. мај 1996, Београд). Основну школу је учио у Грубшпном Пољу и Пакрацу, а гимназију у Вуковару, Сремској Митровици u Београду (1944); након две године проведене у војсци, 1946, уписао је и дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду (1949). Радио је најпре у Народаом музеју. а од 1950, као аспстент, на Одељењу за исторнју уметностн Филозофског факултета, где је 1956. одбраШ10докгорску дасерташгјуДубровачка сликарска школа XV-XVI века. Исте годше је изабран за доцента на предмету Исторпја уметаости југословенскнх народа средњег века, касније је изабран за ванредног и редовног професора: од 1970. је био дописни, а од 1978. редовни члан Српске ака-

373

Ђ У Р 1 1 Ћ Ј. В ојислав

ЂУРИЋ Срђан демије наука и уметности, бно је члан Атинске академије наука и Британског старинарског друшгва. Акпшно је суделовао у раду внше научiu l \ u ку.тту рних установа - у САНУ (дугогодишlbii председник Хапандарског одбора), Српској кљнжевној -задрузи, Матндн српској н др„ уређнвао је часоппсе Хиимдарски зборник н Зограф, као и многе зборннке научннх скупова посвећеh il \ велпкпм споменпцпма н личностнма средњовековне нсторије. Шнроког HHTepeTOBaiba. ране годпне својњх нстраж1ша1ва Ђ. је посветно претежно уметности западних де.лова зехгБе. пре свега позноготичког li ренесансног сликарства на јадранској обалн. а затим разннм областима у сфери визангијске уметности. Уз велике прегледе средњовековног зњдног слнкарства и нконописа (Иконе из Југославије. Моравско сшкарство, Византијске фреске у Jviociaeuju) u укупног уметтгчког сгварања у Псторији српског народа и Историји Црне Горс. објавио је монографије Сопоћани, Црква Ce. Софијс у Охриду, Pecaea, Савина, Хиландар (са Д. Богдановићем u Д. Медаковићем), Икона светоГ кра.ш Стефана ДечанскоГ, ЕсфиГненска повеља деспотш Ђхрђа Бранковића (са П. Ивпћем и С. Ћнрковиће.м). Пећка Патријаршија (са С. Ћирковићем и В. Кораћем) и др. Упоредо, у многобројннм студцјама п чланцима бавио се питањнма архнтектуре (просторних решења и облика. њиховог каракгера п функцпја, декоративне обраде фасада. пластичног и сликаног украса, њиховог порекла. стилскпх утпцаја, улоге и прпсуства византијских п приморскнх мајстора у нашој сретини и др.). византијским и српским сгаринама на Светој Гори. односом књпжевностн и сликарства. карактеро.м п значењем историјских компознција. пзразом владарске идеологије и црквенпх схватања у ликовној уметаости. култовима српC K iL\ еветитсља п видовима њпхове иконографије, отобеним спнгезама византијског и западног стила. везама српске средине са великим средиштима (у првом реду Цариградом и Солуном), утврђивањем сппскпх и регионалнњх целина у Србији и Вгоаншјњ личностима уметника и њиховим уделом у развоју стила и др. Значајни су, иако знатно мањи обимо.м. и његови прилози посвећени новиjoj и савременој јутословенској уметности. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Minijaiure Hvalovog rukopisa, ИГ 1-2 (1957) 39-52; Најстарији живопш. исткнице пустшшжитеља Петра Коришког, ЈРВИ 5 (195.5) 173-202: Српска среон,овеков1Ш хметноаи и Запад, Хисторијски преглед 1 (1959) 29-41: Ifcaiuipke i iiulo-vizanlijske slarine u UalmoL iji. Pnlozi povijeMi umjetnosti u Dalmaciji 12 (1960) 123-145: Со.пжко порекло ресавскоГ живошкЈ. ЗРВИ б (1960) 111-125; Uber den „Ćin" iiin ClulanJur. BZ532 (1960) 333—351; Иконе из ЈуикАоније, Бсоград 1961: Ресшш, Уметаички спо374

меннцн у Јутославијн, Београд 1963,19662; Дубровачка сликарска школа, Београд 1963; Портрети на повељама иизантијских и српских владара, Збориик ФФ 7,1 (Београд 1963) 251-272; Сопоћани, Београд 1963,19912; Црква Ce. СофијеуОхриду, Уметаички споменици у Југославији, Београд 1963; Милан Миловановић, Београд 1964; Цркве с прислоњеним луковима у старој ХерцеГовини и дубровачко Градителжтво. XV-XVI век, Зборшгк ФФ 8.2 (1964) 561-599; Fresques medieval d Chilandar, Actes du XIIC Congres intemalional d’etudes byzantmes. t. 3, Beograd 1964, 59-98; Историјске композиције у српском сликарстшу средњеГ века и њихове књижевне паралеле (I), ЗРВИ 8,2 (1965) 69-90; (II), ЗРВ И 10 (1967) 121-148; (III), ЗРВИ 11 (1968) 99-127; Настанак ГрадтпељскоГ стила Моравске школе, Зборник МС ЈТУ1 (1965) 33-65; Дубровачки Градитељи у Србији средњеГа века, Зборник МС ЈТУ 3 (1967) 85-106; La peinlure murale serbe du ХШе siecle, L’art byzantin du ХШСsiecle, Beograd 1967,145-167; Tpu доГађаја у српској држави XIV века и њихов одјек у сликарству, Зборшпс МС ЈГУ 4 (1968) 65-100; Моравско сликарство. Изложба зидноГ сликарсСпва, минијатура и камене пластике из споменика Моравске школе, Београд 1968; Српско зидно сликарспшо XIII века, Загреб 1971; Марков манастир Охрид, Зборник МС Ј1У 8 (1972) 129-162; Византијске фреске у ЈуГославији, Београд 1974; Мали Град - Се. Апшнасије у Костуру - Борје, Зограф 6 (1975) 31-50; Милешева и дрински тип цркве, Рашка баиггина 1 (Краљево 1975) 15-27; Српски државни сабори у Пећи и црквено Градитељство, О кнезу Лазару, Београд-Крушевац 1975, 105-123; Савшш, Уметиички споменици у Југославији, Београд 1977; Loza Neinanjića и starom srpskom slikarstvu, Peristil 21 (Split 1978) 53-55; Хиландар, Београд 1978 (ca Д. Богдановићем и Д. Медаковићем); Lapeinture de ChUandar d l ’epoque du roi Milutin, Хиландарски зборник 5 (1978) 31-64; La peinture murale byzantine. XIL et Х1Пе siecles, XV1 Congres intemational d’etudes byzantines, Athenes 1979,159-252; Свети Caea u сликарство њеГовоГ доба, Сава Немањић - Свети Сава. Иеторија и предање, Београд 1979,245-261; Раванички живопис и лтпурГија, Манастир Раваница. 1381-1981, Сење, Манасгир Раваница 1981,45-86; Икона ceeт о г краља Стефана ДечанскоГ, Београд 1985; Le nouveau Joasaph, СА 33 (1985) 99-109; Namentragende Inschrifien auf Fresken und Mosaiken auf der Balkanhalbinsel von Z bis zum 13. Jahrhundert, ed. Glossar zur friihmittelalterlichen Geschichte im ostlichen Europa 4, Stuttgart 1986; Милешевско најстаpuje сликарство, Милешева у историји српског народа, Београд 1987,27-36; Которске цркве око 121X1. године и њихово порекло, Зборник МС ЈГУ 25 (1989) 1-20; ЕсфиГменска повеља деспота Ђурђа, Београд-Смедерево 1989 (са П. Ивићем и

С. Ћирковићем); Les portraits de souverains dans le narthex de Chilandar. L'histoire et la signfication, Хиландарски зборник 7 (1989) 105-124; Икона о xuротонији ГрачаничкоГ митрополита Никанора, Зборник МС Ј1У 27 (1991-1992) 297-317; Свети покровитељи архиепископа Данила II и њеГових задухсбшш, Архиепископ Данило и његово доба, Београд 1991,281-294; Les conceptions hagioritiques dans la peinhire de Protaton, Хиландарски зборник 8 (1991) 37-89; Српска династија и Византија на фрескалш у лшнастиру Muneuieeu, Зограф 22 (1992) 13-27; Thessalonique et la peinture serbe du Моуеп age, Cyrillomethodianum 15 (1991-1992) 2539; Готика у цепшаској штшмпи, Архивски записи 1,2 (1994) 125-140. БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак САНУ 83 (1976) 258-265; Г. Радојчић-Косгић, У част (...), стр. 93-112. ЈШТЕРАТУРА: У част Војислава I. Ђурића -Hommage а VojislavJ. Đurić, Свеске Матице српске 32-33, Серија уметности 8-9 (Нови Сад 1996). Р.

ЂУРИЋ Иван (30. октобар 1947, Београд). Основну школу и гимназију је завршио у Београду. Дишгомирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 1971. Исге године је изабран за асисгента на Катедри за исгорију Византије. Посгдипломске сгудије из исгорије Византије завршио је 1974, одбранивнш рад Породица Фока. Докторирао је 1982. године, тезом Јован VIII ПалеолоГ (1392-1448). Од 1974. сгални је сарадник на пројектима Византолошког института САНУ. За доцента је изабран 1983, а за ванредног професора 1989. године. У том својсгву налазио се до 1993. године, када је престао његов радни однос са Филозофским факултетом. Од 1991. године живи у Паризу. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: „Ektesis nea" - византијски приручник за „питакш" о српском патријарху и неким феудалцилш крајелi XV века (1974); Породица Фока (1976); Titulatures des metropolites dans l'„Echtesis nea" et l'orgamsation de l 'eglise en Asie Mineure d la fin du XIV siecle (1980); Сул^рак Византије - Врелш Јована VIII ПалеолоГа (1392-1448), Београд 1984, Загреб 19902; La crepuscide de Byzance (1995); Teodop Метохит, Посланичко слово, превод и коменгар (1986); Ромејски Говор и језик Констанпииш VII ПорфироГенита (1986); Историја - прибежиште или Путоказ (1990); L ’habitat constantinopolitain sous les Paleologues: les palais et les baraques. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF u Beogradu 1,333-337.

ЛИТЕРАТУРA: BibUografija FF u Beogradu I. 333 C. Пириватрић

ЂУРИЋ Срђан (1. март 1951, Београд). Основну школу и класичну гимназију завршио у Београду (1969), затим је студирао исгорнју уметносги ва Филозофском факултету у Београду (1969-1975). Насгавио је да се усавршава на смеру исгорије визангијске уметаости под руководсгвом Светозара Радојчића. Постдипломско усавршавање заокружио је одбраном магисгарског рада о сликарсгву Љубоспгње (1981). Провео је затим годину дана на усавршавању у Риму у Pontificio Istituto di Archeologia Christiana (1982). Посвећује ce проучавању сепужралне уметности. Резултат је докторска дисертација: Касноантичке и ранохришћанске сликане Гробнш^е на Балкану од III до VI века, одбрањена на Одељењу за археологију (1985). Од 1978. запослен је био у Републичком заводу за зашгиту споменика културе, где је постао научни сарадаик и организатор информацијског система службе заштите. За научног сарадшжа Бажанолошког инсгитута изабран је 1991. године. Учесгвовао је са рефератнма на више научних скупова у земљи и иносгрансгву (Беч, Москва, Валенсија), у последње време живп и ради у Канади. ВАЖНИШ РАДОВИ: Representation of Socrates in Ljubostmja, Зборнпк MC ЈГУ 13 (1977) 199-203; Originary Painting of Ljubostinja, Рашка башгпна 1 (1981) 109-114; Two Variants ofthe Ojficiating Bishopsfrom the End ofthe 12th to the Beguiing of the 13th СепШгу, Akten des XVI Intemationalen Byzantimstenkongresses Ш, Wien 1981, 357-366: Research of the Secondary lconography of the Medieval Serbian Painting, Glasnik Društva konzervatora Srbije 4 (1980) 25-26; Љубостиња. Популарна моноГрафија, Београд 1985; The Late Antique Painted Tomb from Beška, Зограф 16 (1986) 5— 18; The Late Antique and Early Christian Painted Tombs in Illyricum from 3rd to 6tli Century. Свеске ДИУС 18 (1987) 31-37; Уметничко блаГо студенш1,е, Београд 1988 (каталог скулптуре, каталог фресака, уводнп тексг); The Representation of Sun and Moon at Dečani, Дечани и византцјска уметносг средином XIV века, Београд 1989,339-345; Doonvay and Trefoiled Sanctuary ofStudenica, Саопштења 20-21 (1989) 7-17; Портрет Данила 11 изнад улаза у БоГородичину цркву у Пећи, Архнепископ Данило II и његово доба, Београд 1991. 345-352; Ancient Lamps from the Mediterranean, The Anm ali Collection Catalogue, Toronto 1995. P. 375

ЂУРПШ1 II'i Mirrap

ЕКМЕЧИЋ Милорад

Ђ>ТИШИЋ Mirrap (23. октобар 1923. Парци. Подгорица). Похађао је ун1ггељеку школу на Цетињу. Учесшгк је аншф;Ш1иетичког рата 1941194?. Потом је завршно Војнополнтнчку школу у Беотраду н Пешаднјску офнднрску школу у Сарајеву. Радно је на штабскнм дужностнма у ЈНА. Пеншошкан је 1979. у чину пуковника. Радно је као нсторичар у Војноисторијском ннстшуп од 1950. до 1979. Г0Д1ше. Има звање научног саветннка. Бавн се нзучавањем војне исгорнје балканскнх и Првог светског рата. Објавно је внше десетша чланака у стручннм часописима. Један је од аугора књига Први балK jitaai рат. Кумановска операција и вшне наслова нз ослободатачкнх ратова 1912-1918. Објавио je дес књнге нз нсторнје антнфашнсшчког рата: Парпишнски одрсди у Србији 1941 (Београд 1981) ii Седма црногорска омладинска бртада „Будо Томовић" (Београд 1973). Најважннји радовн су му књнге: Први ба.1кански рат - операције црногорске војске (Београд 1960) и Битка на Jpiuui Ш4(Београд 1969). Л1ГГЕРАТ5ТА: Vojni leksikon. Beograd 1981, 850: N. Racković. Prilozi za leksikon. 63 P.

ЂУРОВИЋ Мнрчета (5. август 1924, Даниловград). Основну школу учно је у Данпловграду, а гимназију у Подгорици н на Цетињу. Специјализирао је на Инсппугу друпггвених наука, а 1956. стекао докгорат на Еконо.мском факултету у Београду. Непуннх десет година радио је у Научном друнггву и Историјском инсппуту Црне Горе (1951-1960). За ванредног професора Економског факултета у Ћггограду нзабран је 1960, а за редовног 1971. Био је први декан Економског факултета у Тнтограду (1960-1964) и први ректор Универзитета ..Вељко Влаховић“ (1974-1978). Допнсни члан Друнггва за науку и умјетност Црне Горе постао је 1973, а редовни члан ЦАНУ 1981. Исте године изабран је за секретара Одјељеша друштвених наука ЦАНУ, а од 1985. до 1989. налазио се на дужности председника ЦАНУ. Ђ. je био одговорни уредник Историјских записа. Глаашка Одјсљења друштвених наука ЦАНУ. Универзитета оанас и Гооииивака Економског факу.ттета у Титограду. Поред радова које је посветио савременим економским кретањима, Ђ. изучава историју приврсде и шпања економског развоја Црне Горе. ГЈрве радове посветио је еконо.мској историји: Оаиншца и иблици зеленишења у Цриој Гори и разншпак зеленшикоГ капитала у ОруГој половиiiu XIX вијеки (1953): 1ргоначки каттшл у Црној Гiipu у друГој ш1лшшш XIX и почеСпком XX вијека

(1958); Покушај стварања акцио1шрских друштава у Црној Гори почетком XX вијека (1958); Формирање акциоиарских друштава у Црној Гори почетком XX вијека (1959); ЦрноГорске финансије 1S60-1915 (1960). БИБЛИОГРАФИЈА: Ц А Н У 1973-1983,125126: Споменица ИМ Ц Г 1948-1988.180-181. ЛИТЕРАТУРА: Ц АН У 1973-1983, 123-124; Спомашца ИИ Ц Г 1948-1988, 180; ЦрноГорска акаде.\шја наука u умјетности 1973-1993, Подгорица 1993,81-82; N. Racković, Prilozi za leksikon, 64.

lizacija Srbije - legitimitet za modemi svet XX veka (1994). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadeset godim ISI 1958-1978, 132-133; Dvadesetpet godina IS I19581983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 254-255; Bibliografija IS I1984-1994, Istorija 20. veka 2 (1994) 226-227. Л И 1ЕРАТУРА: Dvadeset godina ISI 19581978,132. P.

P. Михаљчић

ЂУРОВИЋ Смнлеша (19. април 1935, Сарајево). Основну школу заврпшла је у Даниловграду, а гимназију и Филозофски факултет, Група за националну историју, у Сарајеву (1959). По завршетку студија предавала је у Осмогодишњој школи ,Детар Кочић“ у Сарајеву. За асистента за историјску методологију на Филозофском факултету у Сарајеву изабрана је 1964. Следеће године прешла је у Београд у Институт друпггвених наука. Од 1969. запослена је у Институту за савремену исгорију, где и данас ради у звању научног саветника. Школа ПокровскоГ у совјетској историоГрафији је докторска дисертација коју је Ђ. С. одбранила на Филозофском факултету у Сарајеву (1973). На студијским истраживањима боравила је у Паризу, Лондону, Прагу, Москви и Лењинграду. Била је главни и одговорни уредник часописа Istorija 20. veka (1992-1995) и члан Редакције часогшса Нова мисао. Дописни је члан ХеГелово? друштва у Београду. Ђ. С. се бави истраживањима економске историје Југославије, посебно питањем индустријализације. Упоредо проучава историјску методологију, историју историографије, филозофију историје и историју идеја савременог доба. Сарађује у историјским часописима и часописима за друштвене науке и теорију. Објавила је две збирке песама: Свитац над Зетом (1991), Апокалипса наДутву (1994). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Marksistička istoriografska škola Pokrovskog (1977); Državna intervencija u industriji Jugoslavije 1918-1941 (1988); Indastrija Srbije m početku privrednog života Kraljevine SHS (1969); Kritika „agrarističke" ideologije i druge osnovne ocene teorijskog časopisa KPJ „Klasna borba" o ekonomskom razvoju i problemima Jugoslavije između dva svetska rata (1980); Osnomi tokovi razvoja istoriografije 20. veka u Jugosiaviji (1987); Britanski izvori o ekonomskom razvoju Jugoslavije 1918-1941. godine (1988); Da li su postojale ekonomske granice и Jugoslaviji 1918-1941? (1992); Problem ekonomske integracije Jugoslavije 1918-1941 (1993); Irtdustrija-

ЕКМЕЧИЋ Милорад (4. октобар 1928, Пребиловци код Чапљине). Основну и средшу школу завршио је у Чалљини и Мостару, а студиј исгорије на Филозофском факултету у Загребу, гдје је дипломирао на групи Општа историја. Докторску дисертацију Ustanak и Bosni 1875-1878, одбранио је на истом факултету 1958. Од 1952. до 1992, када је због рата напустио Сарајево, прошао је кроз сва наставничка звања - од асистеггга до редовног професора - на Одсјеку за историју Филозофског факултета у Сарајеву. Од 1992. па до пензионисања 1994. године радио је као редовни професор на Филозофском факултету у Београду. Школске 1971/72. године држао је као гостујући професор предавања из југословенске и балканске историје на Универзитету An Arbor у Мичигену, а 1981/82. у Канзасу као професор балканске и европске историје ХГХ вијека. Редовни је члан САНУ, АНУБиХ и дописни члан ЦАНУ. Још од студенгских дана Е. се оглашавао краћим прилозима. Истражује историју југоисточне Европе и југословенских народа у XIX и XX вијеку, до 1918. године. Општу каракгерисгику вегових радова чине чврсга утемељеност на истраживању домаће и стране архивске грађе, тијесна инкорпорираност обрађиваних тема у шире токове европске и свјетске историје и изузетна структурална и мисаона слојевитост у начину излагања и интерпретацији посгигнутих резултата. Проблемски гледано, научноистраживачки опус академика Е. садржи неколнко тематских цјелина, као што су на примјер: социјални и наодгонатао-ослободилачки покрети у БиХ у другој половини XIX и почетком XX вијека, Источно питање у свјетлу Берлинског конгреса и полнтика великих сила према Бажану, национални покрети југословенских народа, проблеми аграрних друцггава и формирање националних творевина на југословенском просгору, југословенска идеја и стварање Југославије 1918. и соцнјалне основе ауторитарних режима у Европи између два свјетска рата. Све ове проблеме је обрадио у неколико књига и бројним сгудијама од којих је знатан број објављен на страним језицима у угледним свјетским гтубликацијама.

У књизи Ustanak и Bosni 1875-1878 (1960, 1973) дат је одговор на дуго тражено гаггање како заостало рурално друштво политички и нацнонално сазријева у социјално и политички заосталој покрајшш, каква је Босна, и као такво води социјалну и националну револуцију за ослобођење и југословенско уједињење. С друге стране, у књизи Ратни циљеви Србије 1914 (1973) дефинисано је уједињење Југословена као Tpajini циљ српске историје уобличен у суочавању и обрачуну са интересима велшсих сила на Бажану и у Европи. Надаље, монографија Osmve građanske diktature и Evropi ivneđu dva svjetska rata (1965, 1967) чши пионирски подухват у историјској науци о овом феномену међуратаог развоја Европе. У колективном дјелу lstorija Jugoslavije (1972) Е. је у дијелу књиге Borba za naciomlne države i modemo društvo дао синтезу процеса стварања југословенскнх нација и модерних друштава у XIX вијеку. Из његовог пера насгао је у Историји српскоi народа (том. I, књ, 5 и књ. 6,1981,1983) и приказ демографског, економског, социјалног, политичког и културног развоја српског народа у оквирима Османског и Хабзбуршког царства од средине XIX внјека до 1914. године. Досад највећа Екмечићева синтеза - заснована на нашој и страној литературп и необјављеној архнвској грађи - је двотошо дјело: Спшарање Југославије: 1790-1918 (1989), за коју је аутор добно Нинову награду. Као предсједшпс Друштва историчара БнХ и дугогодишњи члан Главног одбора, Е. је непрестано радио на унапређењу наставе историје. Огромна је његова заслуга на покретању тзв. „Зимске школе“ историчара БиХ, чији је главни задатак био подизање нгго већег степена научности у настави овог предмета и образовног нивоа „његових тумача“ у основним и средњпм школама. Даље, као члан Редакцпје и дуги низ годпна један од највр11једннјих сараднжа на страннцама Годишњака Друиипва историчара БиХ. својим новнм и увијек научно фунднрашш прнлозпма допршоси одржавању стручног гашоа н афирмацији ове водеће босанске публикацпје У свнјету историјске науке. БИБЛИОГРАФИЈА: Bibliografija radova Milorada Eknečića. Godišnjak DI BiH 39 (1989), Ekmečićev zbomik, 25-33. ЈЖГЕРАТУРА: T. Kraljačić. Naučno djelo Milorada Ehnečića. Godišnjak DI BiH 39 (198S). Ekmečićev zbomik, 7-12; E. Redžić, Uvodničar Akademijinili međioiarodnih naučnih skupova, Godišnjak DI BiH 39 (1989): Ekmečićev zbomik 13-24: EJ 4 (1986) 9 (T. Kraljačić); Spomenica ND BiH i ANUBiH 19511976,177-178. Ђ. Тошић

ЕЛЕЗОВПЋ Глигорије - Глиша Е Р Д Е Љ А Н О В И Ћ Јо ван

ЕЛЕЗОВИЋ Глигорије - Глиша (1S. јануар 1879. Вучигрн - 17. октобар 1960. Београд). Основну школу завршио је у Вучитрну (1891), првп разред гимназије у Солуну (1895), а остале разреде VЦаршраду (1S95-1901). На Филозофском факултету Велике школе у Београду студирао је српску нсторију н географнју н српски н старословенски језик са днјалекшлошјом. Днпломирао је 1905. а професорски ucrarr положно 1907. Био је суплент пшназнје у Пљевљима (1905-1906) u у Солуну (1906-1907). професор српске гнмназије у Солуну (1417-1418) и Скоаљу (1908-1914), српске богословнје у Призрену (1914) н учигељске школе у Скопљу (1914-1926). са прекидом за време Првог светског рата. када је краће време радио као професор пшназије у Ваљеву (1915). Затим је радио као управитељ учитељске школе у Скопљу (192ol u начелнпк Одељења за основну насгаву Мгагастарегва просвете (1926-1927). Још као ученнк Велже школе, Е. је био активни учесник омладннског покрета п један од оснивача клуба „Словенскп југ“, као и задруге „Српска браћа" (1905): члан Српске демократске лшге н сараднпк њеног гласнла Вардар (1909). Потом је. заједно са М. Чемерпкпћем, покренуо незавнсни панггпчки лнсг Глас народа (1912,19201922). Бно је уреднпк ПривредноГ Гласника (1920-1921). један од осннвача Скопског научног друшгва и сарадник Гласника СНД (1925-1933). Сарађивао је у преко четрдесет научшк и стручних часописа и дневнпх лпсгова. Био је редовни члан Историјског друнггва у Новом Саду (1934), ДОШ1СНИчлан САН (1946). научни сарадник Исторнјског. Етнографског и Инсгтуга за језик САН. Објавио је 147 научних и стручних радова, од којих су неки кагаггална дела. Основно обележје Е. научног деловања јесте изузетно пзражена ингердисциплинарност. Већи број његових прилога могуће је сврстати у различите научне обласги. Укупно узевши, у његовом опусу заступљене су следеће дисцншпше: филолоmja у најшнрем смнслу, дијалектологија, туркологаја, исгорија. етнологија, исгорија уметности, исламистика. ангропологаја и ангропогеографија. Био је члан Одбора за источњачку историјску и књижевну грађу Српске краљевске акаде.smje од осшшања (1931Ј и приређивач прве књиге Зборника за исгоријску и књижевну грађу, објављсне у две свескс (1940. и 1952Ј под насловом Турски ашмсниии која садржи преводе 226 турских докумената нз периода од 1348. до 1776. године и факсимиле веђег броја презентованих аката. Ово дсло клрактерисшчно је по неуобичајено замашном пр«'ЈСТору датом нгшоменама, захваљујући чему пракгачно јесте зборник његових историоi p . i( | jc K ii\ npiLiora који су могли бити објавл>ени и сљмостално. У ticioj единнји изашла је и Е. књига lh цартршк ких турских архит - miiliinime def-

leri (1951), обележивши почетак активног интересовања српске науке за истраживање најзначајнијег и најмногобројнијег корпуса архивске грађе из времена османске владавине. На плану објављивања турских дшшоматичких извора, Е. је дао значајан допринос још кроз низ других радова, међу којима су: Турски споменици у Скопљу (I, 1926; II, 1929; Ш, 1930), Соколари и Соколарство (1923) и Гурско-српски споменици ДубровачкоГ архива (1932) који представља његов највиши научии домет у овом усмерењу. Такође је значајан и његов рад на превођењу турских докумената из архива тзв. Београдског пашалука, које је спорадцчно објављивао у БеоГрадским општшнским новинама (1935), Политици (1930,1931. и 1935) и ТрГовинском Гласнику (1930). Турски наративни извори заузимају запажено место у научном деловању Е. и са некима од њих, он је први упознао нашу научну јавност. Током низа година, у различитим публикацијама објављивао је преводе одломака из Путописа Евлије Челебије који се односе на наше крајеве. Захваљујући њему српска историографија сусрела се са делима значајних турских хроничара из XV века Аишкпашомзада и Дурсун бега. Први је међу домаћим научницима објавио преводе из историје Мехмеда Нешрија и представио дела још неколиких угледних турских хроничара, као нгго је нпр. званични летописац Османског царства и државник Џевдет паша. Сем издавања историјских извора, Е. је објављивао и историографске радове. Међу његовим историографским прилозима посебно је позитивно оцењена расправа Некретна добра Ахмед паuie ХерцеГовића у Дубровнику (1950). БИБЈШОГРАФИЈА: В. Numdinović, Bibliografija radova Gliše Elezovića, POF 14—15 (19641965) [1969] 397-424; Љ. Чолић, Оријенталистичко дело Глише Елезовића, Приштина 1996; BLZ8 br. 4596-4619; 11 br. 3236-3251; С Б З,бр . 14020-14049. Ј1ИТЕРАТУРА: Годишњак САНУ 53 (1946) 188-207; М. Ј. Поповић, Неимари ЈуГославије (1934) 405-406; LPJ 1979, 85-86 (3. П. Јовановић, С. А. Јовановић); М. Беговић, Опроиапајни гоeop... у спомен преминулоГ дописноГ члана Г. Елезовића, Гласник САНУ 12, 2 (1962) 169-170; детаљно у: Љ. Чолић, Оријенпшлистичко дело Глише Елезовића, Приштина 1996; Е Ј 3,236 (U. Džonić). Љ. Чолић

ЕМЕРТ (EMMERT) Томас (24. новембар 1945, Минеаполис, Минесота, САД). Школовао се у родном месту, студирао на St. Olaf College у Минесоти, где је дипломирао 1967. Наставио је да се усавршава на Стенфорд Универоитету (Пало Ал-

то, Калифорнија), где је био ученик Вејна Вучинића, који га је привукао темама из српске историје. Магистарски степен стекао је 1970, а докторирао је 1973. на Стенфорду са дисергацијом о Косовској бици: А Reconsideration of Ihe Battle of Kosovo in the Decline of Medieval Serbia. Дисертација je касније штампана као књига: Serbian Golgotha: Kosovo, 1389 (1990). Заједно ca B. Вучинићем уредио је обимни зборшпс Kosovo: Legacy ofa Medieval Battle (1991). Бави ce историјом средњовековног Бажана и Источне Европе. Р.

ЕНГЕЈ1 (von ENGEL) Јохан Христијан (17. октобар 1770, Левоча / Locse, Leutschau, Словачка - 20. март 1814, Беч). По завршетку протестантске гимназије у родном месту, учио је лицеј у Братислави, затим је студирао на Ушшерзитету у Гетингену, тада чувеном по историјским студијама. Учитељи су му били Шлецер и Гатерер. Знао је неколико језика, савладао црквенословенски и српски. Добио је службу код ердељеске дворске канцеларије у Бечу, постао племић (1812) и уз чиновничку службу бавио се историјом. Одржавао је везе са истакнутим историчарима и ученим друштвима свога времена. Иако је умро млад, Е. је стигао да напшне неколико обимних дела. Поред мањих прилога у Zeitschrift von undfiir Ungam (Пенгга 1802-1804) објавио је историју Украјине и козака (I-П Halle 1796), затим петотомну историју Угарске као део једне опште историје: Geschichte des ungarischen Reiches und seiner Nebenlander (Halle 1796-1804). Од четири књиге друга је посвећена Далмацији, Хрватској и Славонији а трећа Србији и Босни: Geschichte von Serbien und Bosnien (Halle 1801). Урађена je на основу текстова Фрање Ксавера Пејачевића и Јована Рајића, слабо кошонована, без нових идеја и значајнијих извора. Драгоцена је међутим његова књига Monumenla Ungrica (Viennae 1809) у којој су издати извори за исгорију XVXVI века. Последња свеска угарске историје односила се на историју Дубровшка: Geschichte des Freistaates Ragusa (Viennae 1807) која je извршила већи утицај него претходне књиге. Превео ју је и наставио дубровачки каноник Иван Стојановић: Povjest Dubrovačke republike, njemački napisao Ivan Hristijan v. Engel, preveo, opaskama popratio i nadopunio Ivan kan. Stojanović (Dubrovnik 1903,1922). Више од половше текста у другом издању састоји се из допуна Стојановићевих. Енгелова српска историја била је позната српској публици посредством компилације Димшрија Давидовића Дјејанија к историји српскоГа народа (1821,1846,1848). Постхумно је изашло дело: Gescliiclite des Konigreichs

Ungam I-V. Wien 1814-1815, које не доноси новине. Ј1ИТЕРАТУРА: L. Thalloczy. Johann Christian von Engel und seine Korrespondenz 1770-1814. Ungarische Rundschau 4 (1915) 247-385 (и као посебна књига Munchen-Leipzig 1915): приказ Н. Радојчића: Jugoslovenska njiva 7 (1923) 424-427; F. Šišić, Hrvatska historiografija od XVI do XX stoljeća. JIČ 2 (1936) 44-46; H. Радојчић, Српски uciuopuчар loean Pajuh, Београд 1952,143-144; HE 1.648 (H. Радојчић); EJ 42, 41 (J. Шидак); Neue deutsclie Biographie IV. Beiiin 1959,503-504. C. Ћирковић

ЕНГЕЈ1 Франц Штефан (око 1752 - после 1822). Службу је започео око 1772. као помоћник градског ашдика у Карловцима, а затим од 1775. прешао на месго референта код Славонске генералне команде у Осеку, односно у Петроварадину а касније код генералних команди у Ердељу, Темишвару и Загребу. У својству акгуара учествовао је на српском Народноцрквеном сабору у Темишвару 1790. Познавао је језик Срба свог доба. Године 1802. прешао је у Беч у Дворски ратни савет као секретар Одељења за Војну границу, на којем положају се задржао 20 година. Активно је учествовао у борби против епидемнје куге у Срему 1795. и 1814. годпне. Као врсни познавалац наших земаља у оквиру Хабзбуршке монархије, оставио је опсежан рукопис под насловом Опис Kpaibeeiuie Славоније и Војводства Cpe.ua (1786), у којем је дао врло поуздан приказ социјалних, економских, етнографских, војних и других пршшка у њима у другој половгаш XVIII века. То дело има прворазредан значај за историју Славоније и Срема а посебно Војне границе на њиховом подручју. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Опис Краљевине Славоније и Војводства Cpe.ua (у преводу Вере Сојпћ а у редакцији Славка Гавриловића), Зборник МС К Ј19,2 (1971) 289-356; 19,3,508-566; 20.1 (1972) 154-203:20,2, 338-371:21,1 (1973) 94-130; 21,2,333-347; 21,3,493-514; 22,1 (1974) 104-133. Ј1ИТЕРАТУРА: С. Гавриловић, Франц Штефан ЕнГел, Зборник МС КЈ 19,3 (1971) 504-507. С. Гавриловић

ЕРДЕЉАНОВИЋ Јован (12. новембар 1874, Панчево -12. фебруар 1944. Београд). Уз Т. Ђорђевића бпо је утемељивач модерне српске и југословенске етаологпје. Основну школу је завршно у смедеревским селнма Друговцу и Михајловцу, где му је отац службовао, а гимназију започео у

ЕРДЕЉАНОВИЋ Јован Е Р Ч И Ћ В. В ластим ир

Смедереву и довршно у Београду. Дшиомнрао је на Историјско-фччолошком одсеку Велнке школе у Београду (1847). Д;и,е студије наставио је у Бечу, Берлин) u Лајпцигу да би их. одбраном доктората H'j етнологаје са археологијом и словенском фтолошјом - теза: Кучи - племе у Црној Гори. успешно змршио у Прагу 1905. Доцент етнолошје на Београдском угашерзшету постао је lAKi. в;шредш1 професор 1919. а редовни 1921. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1921. а за правог члана 1933. Цвијићев студент u сарадник, Е. се удаљио од антропогеографије и у потпуносги определио за етиологнју н културну историју. Први значајнијп рад из те области (са Р. Т. Николићем) је: Tploванки цешпри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба (1899). који је наградила општина Београда. Прашке студцје (код Л. Нидертеа. Т. Масарика и Ј. Поливке), солидно познавање класпка етнолошког еволуционизма немачког и енглеског говорног подручја. као и основа фнлозофнје u француског материјализма, нису му дозвољавали да се расшшњује у површном етнографском емпирпзму већ су га усмеравали ка студнозннм истражпвањпма. По обнму п дубпни захвата. највећи и најоригпналнпји допринос етнологији н етничкој псторијп Е. је дао у проучавању српског племенског друштва у Црној Гори. Непосредним исграживањима „у народу“. као и систематским проучавањем писанпх историјских, а затим и археолошких и лпнгвистпчких извора, Е. је себн поставио два главна циља. Први, да објасни структуру (шш како је сам говорио суитину) и главне особине дпнарског племенског друшгва, и други. да разјаснн насганак и развигак појединих племена. Уочио је да су постојале две фазе у сгварању динарских племена. Прву фазу чини „сгарије формирање, од времена досељавања Словена до стварања јаке српске државе под Немањићима" а другу фазу чпни „млађе или ново формирање у време после турске најезде". Резултате тих својих иеграживања Е. је изнео у низу монографских студија обима близу 2000 сгр.: Кучи - племе у Upuoj Гори (1907), Братоножићи. Етиолошка иттивања (1909), Постанак племена Пипера. Етнолошка расправа (1911) и Стара Црна Гора. Етничка прошлост и формирање црногорских Гиемеиа (1926). Резултате монографских исграживања сумирао је у синтетским расправама: Неке црте у формирању Гиемена код дшшрских Ср' академнју у Бечком Новом Месту, потом и Ратну школу у Бечу. У Првом светском рату је бно генералштабнн офнцир аустроугарске војске на балканском војншгу н на источном фронту (у Praijii). После уједињења Срба, Хрвата и Словенаца (19LS) ступио је у југословенску војску; неко време (.1929—1932) бно је један од личних ађутаната крзл>а Александра Карађорђевпћа. У апрплском рату 1941. као начелнпк иггаба 3. apsoije, у чнну бригадног генерала. рањен је на прилазпма Скадру. Кад је дошао у Београд. ухапшен је и одведен V немачко заробљеншпгво. одакле се вратно 1945. и одмах ступно у Југословенску армију. Налазно се. као војнп стручњак. у саставу југословенске делегације на Мировној конференцији у Паризу (1946-1947). Постављен је за начелннка Војнонсгоријског инсппуга. а од 1955. до пензионисања био је начедннк Војне редакцнје Енциклопедије Југославнје. Зеленпка је био офнцнр, својевремено, највишег siontier образовања. Одлично је знао неколико европскнх језпка и, нарочито, главне војне системе у Европи у оквпру друшгвене уређености. ку.тгурне п опште развнјености у појединим земљама. Уочп Друтог светског рата бавио се усменим и ппсменим предавањем теоријских поука за трупну вежбу и борбено дејсгво оперативннх јединша војске. По доласку из немачког заробљешшггва посветио се историографском изучавању оба светска рата, нарочито Првог. Осим бројшк чланака, стулја и расправа у стручним часописима. засновао је, заједно са сарадницима, целокупан алфабетар војнпх појмова, сгручних и исторнографских, за Енциклопедију Југославије (прво издање). ВАЖНШИ Р.АДОВИ: Битка код Кобарида (Београд 1950): Рат Србије и Црне Горе 1915 (Београд 1954): Први Светски рат 1914 (Београд 1962).

ЛИТЕРАТУРА: В. Стругар, Miuiau Зеленика Om-1% 9). ЈИЧ Т 4 (1970) 234-244; Vojni leksikon. Bengrud 1981,1125. Д. Ненезић

3L1FILHH (ЗЕЛЕНИН) Владимир (1920). Спдирао је историју на Московском државном ушверзитету, дито.мирао 1949. Одбранио је кан-

дидатску дисертацију: Социалиш-жоиомические отношешш в Сербии в период Первого сербского восстанил (1804-1813) на Институту за словенске студије (1959). Постао је затим сгарији научни сараднж у секццји за историју централне и југоисточне Европе. Бави се историјом југословенских народа и њнховим везама са Русијом у XIX и XX веку. Био је коаутор у совјетској Историји Југославнје и учесник у бројним заједничким пројектима, пре свега оним о историји Другог светског рата. Публиковао је и у Југославији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Развитие ремесла и npoMbiuuieHHomu в Сербии в период Первого сербского восстанил (1804-1813 гг.)„Краткие сообшенин Института славлноведенин АЈН СССР 23 (1958); Из ucmopuu аграрнва отношенип в Сербии в период Первого сербского восстанил (1804-1813 гг.), Нован и новеишан историн 5 (1958); Советскологославско боевое содружество в годи второп мировоп вопнм, Bonpocbi истории 9 (1965); Jugosloveni pod zasiavom Oktobra, Beograd 1967; K биографии Дундича, Советское славлноведение 4 (1968); Под краснвш знаменем Октпбрл. ЈОгославские шггернационалистБ! в Советскои России 1917-1921, Москва 1977. Ј1ИТЕРАТУРА: Историки - славистм СССР. Биобиблиографическии словарв - справочник, Москва 1981,78. Р.

ЗЕРЕМСКИ Иларион (27. фебруар 1865, Турија -1 . јануар 1931, Плашки). Основну школу завршио је у родном месту, а Српску пшназију у Новом Саду (1885). Правне науке слушао је у Будимпешти (1885-1886). Духовну академију завршио је у Москви (1886-1890) са степеном магистра богословских наука. За професора богословије у Карловцима постављен је 1891. Монашки завет примио је 1893. у манастиру Ковиљу. Исте годше рукоположен је за ђакона, а затим за презвитера. За протосинђела произведен је 1899. Од септембра 1900. до септембра 1901. године био је старешина манастира Хопова. За архимандрита је произведен 1904. Јануара 1910, као професор богословије на одсуству, постављен је за настојатеља манастира Раковца. За викарног епископа изабран је 1911, а хиротонисан 1912. После смрти горњокарловачког епископа Михаила посгављен је (1914) за мандатора дијецезе и на тој дужности остао је до 1919. Године 1919. боравио је у Паризу као стручњак Мировне српске делегације по питању Војводине. За редовног професора Светог писма Новог завета на Богословском факултету изабран је 1920. Исте године, изабран је за епи-

скопа горњокарловачког, а потврђен краљевским указом 1921. Као професор Карловачке богословије покренуо је БоГословски Гласник, чији је уредшпс био неколико година. У том часопису објављивао је своје текстове, углавном тумачења новозаветних догађаја. Упоредо је радио на прикупљању података из прошлости Српске цркве на просторима Баната. Резултат тог рада је значајна сгудија Српски манастири у Банату (1907). Запажена је његова расправа о Српској патријаршији објављивана у наставцима у Гласнику Српске православне пштријаршије (1930-1931). Радови су му објављивани у ЛМС, Гласнику ИД у Новом Саду и у другим часописима. Био је акгиван поборник црквеног јединства свих делова Српске цркве које је и осгварено 1920. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 26919-26925; 11, br. 20684-20687. ЈШТЕРАТУРА: М. Радека, Горња крајина или Карловачко владичанство, Загреб 1975,211214; Д. Ј(акшић) ln memoriam, Зеремски ВладиMip - Иларион, Гласник СПЦ 12,1 (1931) 1-2; НЕ 1,813 (Н. Радојчић); Српски јерарси, 196-197.

манастиру Драчи. Средњу школу похађао је у Крагујевцу и Београду, где је на Великој школи завршио права. Као професор гимназије радио је у Крагујевцу и Београду. Био је професор опште историје новог века на Великој школи (18891895). Своје имање завешгао је ђацима крагујевачке гимназије и сгудентима Велике школе. Бавио се историјом и географијом. Његову Историју света, написану према општој историји Струвеа, а прилагођену ученицима средњнх школа, неповољно је оценио Јован Ђорђевић у ЛМС (1883). Како се тиие историја за школе, одговор је 3.(1884). БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 26871-26872. ЛИТЕРАТУРА: Годшпњак СКА 10 (1897) 84-85 (Ј. М. Жујовић); НЕ 1, 815-816 (Н. Радојчић). Р. Михаљчпћ

ЗЕЧЕВИЋ Момчило (21. јануар 1935, Бњтећа). Гнмназију је учио у Крагујевцу, Билећи и Беранама, где је матурирао 1953. Днпломирао је на Филозофском факултету у Београду, Група за С. Милеуснић историју, 1959. а магистрирао на истом факултету 1962. Од 1959. радио је у Инстшугу за изучавање радаичког покрета, затим од 1964. у Одељењу за историјске науке Института друштвених наука у ЗЕЧЕВИЋ Л. Милош (21. јануар 1880, ЛшоБеограду. У Инсппуту за савремену исгорију у вац, округкрагујевачки-7. септембар 1955, ШејдБеограду ради од 1969. Докгорпрао је 1972. годиленд, САД). Гимназију и Велику школу завршио не на Филозофском факултету у Љубљани тезом: је у Београду. Од 1905. радио је као суплент у НиSlovenska Ijudska stranka i jugoslovensko ujedinjenje шу, а од 1909. као професор у Београду. За помоћ1917-1921. За научног саветаика изабран је у Инника библиотекара Народне библиотеке поставсгитуту за савремену исгорију 1985, а у звање рељен је 1914, а за професора Војне академије 1920. довног професора на Филозофском факултету у Управник Народне библиотеке у Београду био је Новом Саду 1989. Више пута је боравпо у иноод 1927. до 1935, када је пензионисан. странству (САД, Канада, Француска. Енглеска, Оглашавао се углавном краћим прилозима. Аустрија, Чешка, Словачка, Русија и др.) на Изузетак је његова студија Ратовање Војислава исграживањима и као предавач. Био је дутогоBojiiHoeuha са Дубровчанима (1908). Писао је о Стефану Дечанском, паду Босне, Бранивојевн- дишњн уредаик-секретар Редакцпје друтог издања Енцпклопедије Југославпје за Србију. Уредћима. Више новинских чланака посветио је личшш је обновл>еног ЈИЧ-а. За ванредног члана ностима XIX и XX века: кнезу Милошу, СветозаЦАНУ изабран је 1996. године. ру Милетићу, Николи Пашићу, Владану ЂорђеВАЖНИЈИ РАДОВИ: Slovenska Ijudska вићу, Љуби Јовановићу. stranka i jugoslovensko ujedmjenje 1917-1921 БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 26873-26881; (1973)\Slovenska Ijudska stranka in jugoslovansko ze11, br. 20 651-20665. dinjenje 1917-1921 (1977); Na istorijskoj prekretnici, ЛИТЕРАТУРА: NE 4, 1254 (D. PanteUć); M. Slovenci u politici jugoslovenske države 1918-1929 Кићовић, Историја народне библиотеке у Бео(1985); Na zgodovinski prelonvtici, Slovertci v politiki Граду, Београд 1960,155-156. jugoslovanske države 1918-1929 (1987): Jugoslavija Р. Михаљчнћ 1918-1984 ( 1984,1988", ca Б. Петрановићем); Јнgoslovenski federalizam, Ideje i stvamosl (1987. ca Б. Петрановићем); Agonija dve Jugoslavije (1991. ca Б. Петрановићем). ЗЕЧЕВИЋ Милош (Цвети 1838, Брњица, Груж а-5. фебруар 1896, Београд). Основе писмеБИБЈШОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI ности сгицао је у сеоској школи у Забојанцима и 1958-1978,163-164: Diadesetpet godma ISI 1958-

ЗИГЕЉ (ЗИГЕЈЉ) Фјодор Фјодоровнч ЗЈТОКОВИЋ Максим I9S3. Istorija 20. veka 1-2 (1984) 273; Istorija 20. veka 2 (1994)248-249. Л1ГТЕРАТУРА: Dmdcsct godina ISI 19581978,163. P.

ЗИГЕЉ (ЗИГЕЛБ) Фјодор Фјодорович (4. децембар 1845. Климов. Новгородска губершда 8. фебруар 1921. Ростов на Дону). Средње образовање стекао је у немачкој школн у Петербургу, 1863-1S67. студнрао је право на Петербуршком уннверлпету. Упоредо је слушао предавања на Исторнјско-филолошком факултету. Задржан је радн прнпремања за професорско звање п под руководством В. И. Ламанског проучавао словенске језнке и нсторфу. Неколико година је провео на пуговањнма у нностранству, а 1872. је одбрашго мапктарску длсертацпју: Законнша> Стефана Јуиита. У књнзн је дао прецизно издање текста по Призренском рукопису, коменгаре и бројне прилоге (Санкт Петербург 1872). Beh следеће годнне започео је наставничку делатност на Варшавском ушшерзитету. где је био ванредни, па редовш1 професор на Катедри историје словенских законодавстава. На Оксфордском уннвервнгету је држао предавања, објашвена у књпзи: Lectures оп SlaLvnic Law (London 1902. преведена на чешки и штампана у Прагу 1912). Та књпга, као и предавања која је 3. држао у Француској и САД, упознали су учени свет са елеменгпма права и законодавства код Бугара, Срба, Руса, Чеха, Пољака и Хрвата. У рату се 1915. заједно са Варшавским уннверзшетом преселио у Ростов на Дону, где је рално до смрти. Проблемима српског права се вратио поводом књпге Т. Флорпнског о споменицнма законодавне делатаости Душана, цара Срба и Грка. коју је критичкп приказао: 0 сочиненип Памнтники законодателиноп dtnmenbHocmu Дуишна Царп Сербо†и Греко†U Ormemb о третиела, присужоении премии Макарил митрополита московскаго, Записки Имераторскои акаде.мии наукљ 63 (1890) Приложение 2,1-113. БИБЛИОГРАФИЈА: Новип сборник стаihl’u no c.iuenHoehatnwo составленнвш и изданHhiii учениками В. И. Ламанскаго, С. Петербург 1905. Приложение 5-6. ЛИГЕРАТУРА: К. Kadlec. Fedor Fedorovič Ћgelj. Almanah ĆAV 31-32 (1922) 152-161. C. Ћирковић

ЗИРОЈЕВИЋ Олга (15. мај 1934, Панчево). Основпу школу и шмназију учила је у родном месту. Сгудирала је исгорију на Фнлозофском факултету у Београду (1953-1957). По завршетку

студнја хонорарно је раднла у Историјском архнву Београда на сређивању турске грађе. Постдипломске студије завршила је 1960. године на Катедри за оријенталну филологију и Катедри за исгорнју Филозофског факултета у Сарајеву. Докторску дисергацију Цартрадски друм од Београда до Софије (1459-1683), одбранила је 1967. године на Филозофском факултету у Београду. Била је на студијским боравцима у Минхену и Мајнцу. Од 1962. радн у Историјском институту САНУ, где је прошла сва научна звања: асистента (1962), научног сарадшжа (1967), вшиег научног сарадника (1973) и научног саветника (1978). О. 3. се бави исгоријом наших земаља под турском влашћу. Изучава турско војно уређење, управу, етничка и социјално-демографска питања, путеве, утврђења, градове. Писала је о прошлосги Ужица, Крушевца, Новог Пазара, Лесковца, Паланке, Шапца, Смедерева, Бора, Земуна. Истраживала је у архивима и библиотекама Сарајева, Скопља, Софије, Цариграда, Анкаре, Беча, Будимпеште и Минхена. Радови су јој превођени на вишејезика. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Један век турске владавинеу Сланкамену (1521-1621) (1963-1965); Цариградски друм од Београда до Софије (14591683) (1970); Шабац и његова нахија од 1600. до 1683 (1970); Dobijanje prava građanstva и Osmanskoj Imperiji (XV-XVII vek) (1973); Турско војно уређење у Србији 1459-1683 (1974); Турска утврђена места на подручју данашње Војводине, Славоније и Барање (1976); ЦариГрадски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку (1976); Mreza puteva (kopnenih i vodenih) i promet na području današnje Vojvodvie i Slavonije (1978); Цркве u манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. Године (1984); Поседи фрушкогорских лшнастира, Нови Сад 1992; Srbija pod turskom vlašću (1459 -1804), Novi Pazar 1995. БИБЈШОГРАФИЈА: 35 Година И И 19481983,106-108. ЛИТЕРАТУРА: 35 Година И И 1948-1983, 106; О. Zirojević, Srbija pod turskom vlašću, Novi Pazar 1995,183 (Био-библиографија). P.

ЗЈ1АТИЋ Јован (5. јануар 1937, Горња Коњуша, Прокупље). Основну школу учио је у месту рођења, а гимназију у Пожаревцу. Исгорију је завршио 1958. године на Вишој педагошкој школи у Нишу. Студије исгорије наставио је на Филозофском факултету у Скопљу. Дипломирао је 1973. Магистарски рад Злочиначка актшвност нацистичке Немачке, фашистичке БуГарске и квислииГа у нишком ратном окруГу 1941-1944, одбранио је 1975. на Филозофском факултету у

Приштини. На исгом факултету сгекао је 1983. докторат дисертацијом Ниш и околина 19181944. Године. 3. је радио као наставник у осмогодишњој школи у Житорађи, васпитач, наставник и професор у Васпитно-поправном дому за малолетнике у Крушевцу (1961-1974), секретар Са.моуправне интересне заједнице општине Ниш (1974-1977), затим као саветник за исгорију у Регионалном заводу за унапређење васпитања и образовања у Нишу. На Грађевинском факултету у Нишу предавао је политички сисгем, социологију и марксизам, а исгорију на Педагошкој академији у Крушевцу. Начелник Нишког округа био је од 1992. На Филозофском факултету у Пришгини изабран је 1996. за ванредног професора. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Независна радничка партија ЈуГославије (НРПЈ) и њена делатност у Ншиу, Марксистичке теме 2 (Ниш 1984) 87-102; Политичке прилике у Нишу и околини 19311939. Године, Нишки зборник 15 (1985) 81-100; Страдања Jeepeja у Ншиу 1941-1943, Ншики зборник 1-2 (1990) 87-96; Диверзантска дејства у топличком устанку 1917, Лесковачки зборник 30 (1993) 31-42; Политички живот. у Њшу између два светска рата (1918-1941), Ниш 1994; Страдалаитво српског народа у нишком ратном окруГу 1-П, Ниш 1994,1995. Р.

ЗЈ10КОВИЋ Игњатије (27. децембар 1897, Бијела, Бока Которска). Шесторазредну основну школу завршио је у родном месту, а гимназију је похађао у Котору, Задру и Београду. Као политички кривац искључен је из свих средњих школа у Аустрији, а затим мобилисан у 37. домобрански далматински пук. После рата 3. је насгавио школовање у Котору, а VH и Vffl разред завршио је у Другој мушкој гимназији у Београду (1920). Историју и географију дипломирао је на Филозофском факултету у Београду (1923) код професора Николе Вулића, Јована Радонића, Васиља Поповића, Станоја Станојевића, Драгутина Анастасијевића. По завршетку сгудија посгављен је за суплекга Поморске академије у Котору, где је замешго свог пријатеља Јорја Тадића. Ратно време провео је као заточеник у италијанским логорима. Из логора се вратио у Котор и насгавио рад у Поморској академијн, односно Средњој поморској школи. За директора Поморског музеја у Котору изабран је 1950. године. На овој дужносги остао је до пензнонисања 1969. 3. је учествовао у осшшању Историјског архива и Више поморске школе у Котору и завичајних музеја у Херцег Новом и Перасгу. Звање научног сарадника добио је 1957, а вишег научног

сарадшжа 1962. године. Био је ванредни члан Научног друштва Црне Горе на Цетињу (1950-1956), члан Редакције Зборпика Которске секције Друштва историчара Црне Горе и одговорни уредник Годишњака Поморског музеја у Котору. Сарађивао је у Поморској енциклопедији. Ешцжлопедији Југославнје и Војној енциклопедији. Историја поморсгва основно је подручје истраживања 3. Изучавао је поморску привреду, школсгво, а написао је велики број поргрета о истакнутим личностима Боке Которске. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Адмирал Марко Војновић (1955); Бокељско поморство у вријеме фрапцуске окупације Боке (1807-1813); Поморство Боке у вријеме руске управе (1806-1807) (1956); Српска поморска закладна школа у Србини (поводом стоГодишњице њеноГ оснивања) (1958); Поморство и трГовина Паиипровића (XVII и XVIII e.) (1959); Поморство и трГовина Паитровића (XVHI и XIX e.) (1960): Бока и народни препород на Принорју (1962); Посјета Фрања Јосипа Боки Которској и њене полипшчке и привредне посљедице (1963); Прва пресуда ПријекоГ судауБоки 1914. Године (1965); Прилози за историју поморства и трГовине Рисна (1966); Два писма Спиридона Гопчевића Илији Гаршианину (1968); КњиГа млетачких докумената о пршшдншцсма племена Ншаиићи насел>ениху Рисну (1973). БИБЈШОГРАФИЈА: Т. Радуловић. БиблиоГрафија радова ИГњаишја Злоковића (Поводом 50-Годшињице ПросвјетноГ и научноГ рада), Зборшж КС ДИ ЦГ 1 (1973) 239-252; BLZ 9. br. 26982; ll.br. 20729-20732. ЛИТЕРАТУРА: Р. Ковијанпћ, ИГњатшје

(Игњо) Злоковић. Бока 10 (1978) 341-346; В. Бољевић-Вулековић, Шездесет Година културно-просвјетноГ и научноГ рада професора ИГњатија Злоковића. Годшнњак ПМК 31-32 (1983-1984) 11-21; N. Racković, Prilozi za leksikon, 224. P. Михаљчић

ЗЛОКОВИЋ Макснм (25. јули 1910. Бијела, Бока Которска -1 . јануар 1996, Котор). Основну школу похађао је у родном месгу, нижу класичну гимназију у Херцег Новом, а учитељску школу у Дубровнику и Херцег Новом. Српскохрватски је31ж u историју сгудирао је на Bmnoj педагошкој школн на Цетињу. Радпо је као наставшж у дубровачком и бококоторском срезу, затим у Историјском архиву у Котору. Објавио је внше десетина прилога о историјн поморсгва Боке Которске. Корнсне су његове биографске скице о нстакнушм лнчностима овог краја. За своје радове 3. је користпо необјављену

ЗОРЕ

Луко

ИВАНОВИЋ Милан

HJBopiiv rpah\\ Од ђачкнх дана је писао и објављивао песме.

БАЖН1ШIРАДОВИ: ПомораТшо Баошића (1A\S); //.! преписке Мшиша Решетара (1958); Пршкхш за историју поморстаа ЛуишшчкоГ пооуострва (1962): Капетан Јован Пјешивац, сарадиик адмирала Макарова (1966); Прилози за историју поморства Кумбора (1969); Словенска жупа Драчевица (1969); 'Гурци у Херцег-Новом (1970): ХсрцсГ-Нови od пада Млетичке Републиксдо Бсчког котреса (1797-1S15) (1972): ХерцеГ-Нови од БсчкоГ конГреса до 1830. Године (1973); Приврсдно-политичке пршшке у херцеГновској општииш v првој половшш XIX вијека (1976); Поморство и трГовшш ХерцеГ-НовоГа за вријеме турске владавше (19S4).

БИБЛИОГРАФИЈА: Maksim Zloković (Bio-bibHografija povodom 75-godišnjice mđenja i 50-godišnjice nauaiog rada). Бока 17 (1985) 6-20. Л1ГГЕРАТУРА: Maksim Zloković (Bio-bibliografija povodom 75-godišnjice rođenja i 50-godišnjice naučnog rada). Бока 17 (1985) 5-6: M. Милошевић, Живот и рад Макаша Злоковића, Зборник КС ДИЦГ 4 (1988) 93-94. Р. Михаљчпћ

ЗОРЕ Луко (15. јануар 1846, Цавтат - 9. децембар 1906. Цетиње). Филолог и књижевни историчар. дописнп члан ЈАЗУ и САНУ. Средњу школу завршио је у Дубровнику, славистику у Бечу код Франца Миклошича. Службовао је као професор пгмназије у Дубровгатку (1870, 18781901). управигељ птмназггје у Котору (1872-1877) и учптелеке школе у Арбанасима код Задра, школскп инспектор у Босни и Херцеговини (1896-1894). Од 1883. био је заступник у Далматинском сабору у Задру. а од 1897. у Царевинском већу у Бечу. Пред крај живота био је наставнж и васпигач прногорског кнеза Пеггра, предстојник Мшшстарског савета за насгаву и управитељ цетшвске гимназије. Пршшком његове смрти забележено је да је ,,... као професор и грађанин приллдао оној серији заслужних приморских Срба, који су ударњпг иовим просветним и национално-српскнм правцем у Дубровнику и онамошњем приморју". 3. се бавио историјом језика и књижевносги Хрватске. посебно Дубровншса, и из тих обласги је објавио већи број радова. У Дубровнику је уређивао и покренуо књижевни лисг Словшшц ( Is7.s-l6.s4) с ииље.м учвршћивања српско-хрватских кгипжсвних веза. Под псеудонимом Мшшвој Страхипић прешта.\шао је из Словинца свој песнички венац OujatLheibe (1899). Највеђи број својих радова 3. је објавио у Radu JAZU (књ. 27,34,39,

55,63,71, 94,108,110,114,115,138,170) и Споменику СКА (књ. 26). За историју је значајно што је 3. био један од првих истражпвача античких и средњовековних босанско-херцеговачких надгробних споменика, нарочиго стећака и њихових натписа, који су привукли његову пажњу као врсног познаваоца језика и књижевности. Неки од њих објављени су у Словинцу. БИБЈШОГРАФИЈА: ГЗМ 1957, 339-340; BLZ 9, br. 27006-27037; 11, br. 20745-20746. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 1, 848 (А. Белић); Е Ј 8, 631 (S. Vereš); Годишњак СКА 20 (1906) 143 (Ст. Новаковић). Д. Синдик

ЗУНДХАУСЕН (SUNDHAUSSEN) Холм (17. април 1942, Берлин). Основно и средње образовање стекао је у Берлину, студирао историју Источне и југоисточне Европе, славистику и германистику на Минхенском универзитету 19661972, докторирао на истом универзитету 1973. Као асистент или научни сарадник радио је 19731987. на универзитетима у Хамбургу, Минхену и Гетингену. На Универзитету у Гетингену стекао је хабилигацију за историју Источне и југоисточне Европе (1981). Изабран је 1988. за професора за историју југоисточне Европе на Институту за Источну Европу Слободног универзитета у Берлину (Freie Univeisitiit Berlin), где се и сада налази. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: 3. се бави историјом југоисточне Европе с тежииггем на историји XIXXX века, социјалној историји, проблемима формирања нација и национализма. С гледишта српске историје се може на прво место ставити јединствена историјска статистика: Historische Statistik Serbiens 1834-19Ј4. Mit europ 'dischen Vergleichsdaten, Munchen 1989. Написао je прегледе историје Југославије: Geschichte Jugoslawiens 1918-1980, Stuttgait 1982; Ejcperunent JugoslavAen. Von der Staatsgriindung bis zum Staatszerfall 1918-1991, Mannheim 1993; ca W. Нбркеп-ом написао je одељак o Југославији (Wirtschafts-und Sozialgeschichte Jugoslawiens 1918-1980) у Handbuch der europaischen Wirtscliafts-und Sozialgeschichte Bd. 6, Stuttgart 1987, 847-915. У великој историјској библиографији минхенског Института за југоисточну Европу (Historische BUcherkunde SUdosteuropa) обрадио je литературу о историји Србије у средњем веку (Bd. V 1, 517-633) и литературу о Дубровнику до краја XV века (Bd. 1/2,1373-1419). Од већег броја расправа издвајамо: Die „Preisrevolution" im Osmanischen Reich wahrend derzweiten Halfte des 16. Jalirhunderts: „Importierte" oderintem vemrsachte lnjlation? (Zu einer These Omer Lutfi Barkans), SiidostForschungen 42 (1983) 169-181; Wechselbezieliungen

zwischen friihneuzeitlichem Aussenhandel und dkonomischer Ruckstdndigkeit in Osteurvpa. Eine Auseinandersetzung mit der „Kolonialtliese", Geschichte und Gesellschaft 9 (1983) 544-563; Der Wandel in der osteuropaischen Agrarverfassung wahrend derfriihen Neuzeit: Ein Beitrag zur Divergenz der Entwicklungswege von Ost- u. Westeuropa, Siidost-Foischungen 49 (1990) 15-56; Die jugoslawische Wdnmgsreform von 1920: Znr Inlerdependenz dkonomischer imdpolitischer Integrationsproblerne in eirtern muhinatiomlem Staat, Osterreichische Osthefte 27 (1985) 19-39; Die verpasste Agrarrevolution. Aspekte der Entwickhmgsblockade in den Balkanlandem vor 1945, (у књизи) Industrialisierung und gesellschaftlicher Wandel in Siidosteuropa, Miinchen 1989,45-60; Alphabetisienmg und Wirtscliafiswachstum in den Balkanlandem aus historisch-komparativer Perspektive, (у књизи) Allgemeinbildung als Modemisierungsfakton Zur Geschichte der Elementarbildung in Sudosteuropa vom Beginn des 19. Jahrhunderts bis zum Zweiten Weltkrieg, Berlin 1994,21-36; Ethnonationalismus in Aktion: Bemerkungen zum Ende Jugoslawiens, Geschichte und Gesellschaft 20 (1994) 402-423. Срби су обухваћени разматрањима у књизи: Der Einfluss der Herderschen Ideen auf die Natiomlbildung bei den Volkem der Habsburger Monarchie, Miinchen 1973. P.

ЗУПАН (SUPPAN) Арнолд (18. август 1945, Sankt Veit/Glan, Kamten). Основну школу завршио je у родном месту, а гимназију у Клагенфурту (1956-1963). Студирао је на Бечком универзигету историју и германистику (1963-1969), специјализовао се за историју Источне Европе, докторирао 1970. Био је асистент на Институту за истраживање Источне и Југоисточне Европе, затим предавач источноевропске историје на Педагошкој академији у Бечу (1975-1977), предавач новије историје на Универзитету у Клагенфурту (Целовец). Сада је ванредни професор за историју Источне Европе. Имао је бројне истраживачке боравке и предавачке турнеје у иностранству. 3. се бави историјом XIX и XX века и у средишгу пажње има Аустрију и њене суседе како у међусобним политичким и дипломатским односпма, тако и у суочењу са проблемима које је донео национализам. У својим књигама, студијама и издањима извора (издаје аустријску днпломатску грађу), 3. обухвата земље претходне Југославије и просторе настањене Србима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Organisation und Einsatze militdrischer Assistenzen in Osterreicli-Ungam im Jahre 1918 1-11, Wien 1969; Die osterreichischen Volksgntppen. Tendenzen ihrer gesellscltafilichen Entwicklung im 20. Jahrhundert, Wien 1983; Nachbarschaft zsvischen Kooperation und Konfrontation. Poli-

tik, Wirtschafi, Minderheiten utid Geschiclitsbild in den bilateralen Beziehungen Osterreichs und Jugoslawiens zwisclien den beiden Wellkriegen, 1920-19381II, Wien 1984; Historische Hiniergrimde des Zefalls Jugoslawiens, Wien 1993; Jugoslawien und Osterreich 1918-1938. Aussenpolitik im europaischen Umfeld, Wien-Miinchen 1996. P.

ИВАНИЋ Иван (6. јули 1867, Бачко Градиште - 31. јануар 1935, Београд). Школовао се у Новом Саду, Врбасу и Сремским Карловцима. Студирао је права у Будимпешти. Службовао је по Војводини, Мађарској, Румунији, а највише у Србији пре и после Првог светског рата, претежно у њеној дипломатији. Као писац, историчар и публициста сарађивао је већ од 1881. године у многим часописима и новинама. Био је дописник више страних листова и преводилац са страних језика и насгранејезике. ВАЖНИЖ РАДОВИ: Срби у УГарској и црквена унија (1887): Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (1889): Румуни у Маћедонији и Епиру, историја, култура, статистика (1909); Српске лшнастирске и варошке школе у Турској (1913-1914). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 5831-5838: LPJ 2 (1979) 479-480 (Т. Jovanović). ЈШТЕРАТУРА: LPJ 2 (1979) 479480 (Т. Jovanović). C. Гаврпловић

ИВАНОВИЋ Милан (28. окгобар 1923, Добруша код Пећи). Основну школу завршио је у Добруши, шест разреда гимназије (до априла 1941) у Пећи, када су све српске школе на Косову и у Метохцји укинуге. Седми разред гпмназије завршио је 1947. године у Бигољу, а осмн разред са великом матуром у Шесгој мушкој пшназијп у Београду (1949). Исте године се упнсао на Филозофски факултет (Одељење за псторију уметности) Београдског универзитета. Дипломирао је 1954. Од тада до 1956. године био је професор Средње уметаичке школе у Пећн, а 1956. постављен је за директора Покрајинског завода за заштиггу споменика културе у Прншгини и на тој дужности провео дванаест година. Од 1968. до 1976. је био дирекгор Галерије фресака у Београду и музејски саветник Народног музеја у Београду до одласка у пензију. Ратае године 1941-1945. и прве послератае године провео је у НОВ Југославнје и Југословенској армнјн. а 1948. је као аргаљернјски капетан

ИВАНОВИЋ Радомнр ИВИЋ Алекса

преведен у резерву. Носипац је више ратних и послератних одлнковања. По одлаеку у пензију (1987) именован је за члана. а после смрш академика Днмитрнја Богдановића. и за секретара Међуодељенског одбора САНУ за проучавање Косова н Метохије. Радећн на проучавању. заштптн и презентацнјн споменика културе Косова и Метохије путшх 40 година објавио је више десепша радова. Подручје I I. нстражнвања су српскп срељвовековш! споменици на Косову и у Мето.хији: архитектура, еликарство. записи u натписи и др. ВАЖШПП РАДОВИ: Црква Преображења у Будисавцшш, Старнне КМ 1 (1961) 114-144; Црква Бмородице ОдиГитрије у Пећкој патријаришји. Старнне КМ 2-3 (1963) 133-150; Spomenici kuhure Kosoiu i Metoliije i pmblematika njihove zaštite i egzistencije, Problemi zaštite i egzistencije spomenika kulture i prirodnih objekala i rezervata na Kosovu i Metohiji. Zbomik radova i saopštenja, Priština-Beograd 1968. 1-7: Haimuc младог краља Марка у цркви Св. Heoe.be у Цризрену, Зограф 2 (1968) 20-21; Неко.шко средњовековних споменика из Коришке žope код Призрена. Старпне КМ 4-5 (1970) 309-332; Љубижданска двојна икона са представа.т сусрета Јоакшш и Ане и Благовести. Зограф 4 (1972) 19-23; Напшис са надГробне iioue монахиње Mapiate из 1371, Зборншс МС ЈГУ 10 (1974) 333-343; Неколико натписа из Метохије. Зборник МС ЛУ 14 (1978) 283-300; Црквени споменици ХН1-ХХвека, Задужбине Косова, Призрен-Београд 19S7,385-547; Надгробни споменици и наттиси на стари,\1 српским гробљшш и цртшшшма у сегшш МетохијскоГ ПодГора и Хвосна. Косовско-метохијски зборник САНУ 1 (1990)79-121 Р.

ИВАНОВИЋ Радомир (1. децембар 1891, Краљи код Андрггјевице - ? ). После завршене основне и средње школе, дипломирао је на Групи за географију и геологију Филозофског факултета у Бешраду 1920. Положио је професорски ncnirr нз исте области 1921 Након краткотрајног службовања у Окружном начелству Никшића, радио је као гимназијски професор у Подгорици, Дашповфаду. Беранама. Пећи, Дубровнику, Сињу. Никшићу. Свштајнцу. Био је директор ивањичке н пртренске гимназнје. Јуна 1941. прешао je у Беофад за професора Прве женске, а потом Шесте мушке ги.мназије. Исте годипе постављен је за imcncKTOpa средњих школа при Министарству просвете. Од 1943. поново службује у беогрлдскнм гимназијама, као директор Прве мушке и пр«)фссор Четврте женеке и Осме гимназије. По оелобођењу премештен је у параћинску реал-

ку и убрзо пензионисан. Године 1946. реактивиран је и стављен на располагање Министарству прх> свете Црне Горе, да би коначно био пензионисан новембра исте године. Учесник је ратова 19121919. и носилац ордена Св. Саве V и IV степена. Од 1949. до 1965. радно је као стални сгручни хонорарни сарадншс Историјског института у Беофаду. У овом периоду вршио је историјско-геофафска истраживања (укључујући и теренски рад) средњовековних манастирских властелинстава и своје обнмом скромне, али значајне резултате саопштавао у Историјском часопису. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Дечанско властелинство - историско-геоГрафска обрада, И Ч 4 (1954) 173-226; Властемшство манастира ce. Арханђела код Призрена, И Ч 7 (1957) 345-360; 8 (1959) 209-253; Земљшини поседи Грачаничког властелинства, И Ч 11 (1961) 253-264; Средњовековни баитинсш поседи хумскоГ епархијскоГ властелинства, ИЧ 9-10 (1959) 79-95. БИБЈШОГРАФИЈА: 35 Година И И 19481983,221. ЈШТЕРАТУРА: Архив Србије, Министарство просвете, И - фасц. IV, бр. 27. Ђ. Бубало

ИВАЊИ (IVANYI, до 1867. Ivanovszky) Иштван (17. децембар 1845, Лугош, Банат, Румунија 7. јули 1917, Суботица). Гимназију је похађао у Темишвару, Кечкемету и Сегедину. Теологију је завршио у Пожуну. Од 1866. као члан реда пиариста предавао је у више места: Пешти, Нађкањижи, Њифи, Темишвару, Сегедину, да би се 1875. коначно населио у Суботици као професор класичне филологије у вишој гимназији. Од 1880. сарађивао је на стварању уније протестантских црквених организација у Суботици и постао надзорник прво те уједињене, а касније, издвојене лугеранске цркве. Био је иницијатор оснивања градског музеја и оснивач јавне библиотеке у Суботици, активно је радио на сређивању архивске грађе магистрата града Суботице и на тај начин ударио темеље каснијем историјском архиву. Налази се и међу оснивачима историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније, чији је потпредседник касније био. Своју обимну публицистичку делатност И. је започео 1865. Објављивао је студије, чланке и краће прилоге из области педагогије, историје и етнофафије на мађарском и немачком језику, у историјским и педагошким часописима као и дневним новинама широм земље. Писао је уџбенике и читанке за латински, мађархжи и немачки језик. У оквиру историјских истраживања бавио се првенствено облашћу Бачке и у мањој мери Ба-

натом. Писао је о Буњевцима и Шокцима, о питањима везаним за Војну фаницу, историју Лугоша, Караншебеша (VJdelaink tdrtenete 1571-1658, и други радови).

инстшуга који су се оснивали док му несрећни случај није пресекао живот. И. је био веома плодан и свестран историчар. бавио се свим периодима и деловима српског народа, примењивао је различиге форме нзлагања Његовим главним делом се смафа двотомна од синтетичких прегледа, каква је Историја Срба историја Суботице (Szabadka szabad kirdlyi vams tortenete I-H, Szabadka 1886-1892) у којем обрађује у Војводини (проширена и прерађена 1929), до пригодних чланака и полемжа. Тежишге његополитичку, привредну и кулгурну историју фада. вог интересовања се померало према новијој Поред наведеног рада за данашње историчаре моисторији, а неизмењен је остао однос према аргу бити интересантни и његов Геофафско-истохивској фађи коју је неуморно откривао и на разријски именик Бачко-Бодрошке жупаније (Bacsне начине публжовао. Појединачним и фрагменBodrog vannegye foldrajzi es tortenelmi helynevtara тарним едицијама прикључују се обимне збирке I-V, Szabadka 1889-1907), затим библиофафија као што су прилози или спомешвди за историју историјске литературе о Бачко-Бодрошкој жупаСрба у Угарској у XVI-XVII веку, а касније вшпенији (Bacs-Bodmg vannegye tortenelmi imdalma, томна издања као што су Списи бечких архива о Budapest 1887), збирка докумената o догађајима Првом српском устанку или Архивска Грађа о ју1848/49. године (Szabadka es кбтуеке 1848^49-ben, Гословенским књижевнш^ и културним раднициSzabadka 1888). И. je био коаутор првог тома мо- ма, која су излазила у великим размацима дуго понографије о Бачко-Бодрошкој жупанији (S. Во- сле смргги приређивача (једанаеста књига докумеrovszky, Magyamrszđg vannegyei es vamsai Bđcs- ната о Првом устанку објављена је 1977). Bodrog vannegye 1-П, Budapest 1909-1911). Интересовање за средњи век, веома јако у време студија, уступило је место личностима с поЈЖГЕРАТУРА: J. Szinnyei, Magyar Irok V, четка XVI века као пгго су Јован Ненад, којим се 230-233; EJ 5,670. И. радо и успешно бавио, затим Стефан Бериславић и Павле Бакић. Мшрације на систематичан 3. Ђере начин и чврсто ослоњен на архивску фађу први првдсазује И. и олакшава разумевање њиховог значаја за српску историју. У новијој историји је ИВИЋ Алекса (23. децембар 1881, Буђановинтересовање И. распрострто на толжо мноштво предмета да се они не могу подвести под мањи ци - 23. новембар 1948, Беофад). Основну школу број тематских кругова. Срећна је околност да је је учио у родном месту, гимназију у Новом Саду обимни Ивићев опус узорно ннвентарисан тако да (1901). Огудирао је затим на Бечком универзитету славистику и историју, био је ученик Ватро- је постао прегледан и приступачан. За разлшсу од другах истраживача међу саслава Јагића и Констанггина Јиречека. Студије је временицима и каснијпм исторнчарнма И. се стазаокружио 1905. докторском дисертацијом о верао о унапређењу помоћнж наука за српску истолж ом војводи босанском Радославу Павловићу рију. Књигом Стари српски печати и Грбови (штампана на српском 1907. у Летопису МС). По (1910) створпо је подлогу за каснпји развој посебзавршеним студијама остао је у Бечу вршећи арне српске сфрагистике и хералдике. Слично је хивска истраживања. Ушао је у политички живот књижицом: Родословне таблице српских динаи био 1910. изабран за посланжа у Хрватски састија и властеле (19283) положпо основу за даља бор. Преселио се у Загреб, где је од 1912. био истражнвања генеалогаје, прво истакнутих порослужбеник Земаљског архива. Од самог почетка дица а касннје и свих другах, где год документи свога рада И. је објављивао фађу или мале прпдопуштају, да би друштвеноисторцјске анализе логе ослоњене на непознате документе. До Првог добиле емпиријску базу. Драгоцене услуге су прусветског рата он је објавио преко 150 чланака п жшш истражнвачима и систематски поппси: Граприлога и уз њих обимну Историју Срба у УГарђа за српску историјску ГеоГрафију (1922), Грађа ској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојеви- за историјску ГеоГрафију српске цркве (1922). Иаћем (Загреб 1914). После рата је поново промеко су неки од ових инструмената за рад превазинио средину, пошго је пршшком оснивања Правђеш! каснијим истражпвањима, Ивићевим радоног факултета у Суботнци изабран за ванредног, вима ће се враћати исфаживачи разнпх специјала 1924. за редовног професора дипломатске и поности, јер се у њпма увек налази нешго од непозлитичке историје. Рат 1941. ra је нагнао у избегнате и необјављене пзворне фађе. Високо оцењулипггво, прво у Руму, затим у Беофзд, где остаје јући укупан рад И. један његов савременж је тачдо краја живота. Био је 1942. пензионисан, 1944. но запазио ,да је срж његових доприноса српској враћен у службу и 1945. под новим режимом трајисторпофафији у објави исторнјских извора" (Н. Радојчић). но пензионисан. Учествовао је у научном животу

ИГЊАТОВИЋ Ђорће

ИЛИЋ-АГАПОВА Марнја

БИБЛИОГРАФИЈА: А. Васић, Библиографија радот Др Алексе Њш1ш. Истраживања 10 (1983) 275-313; Радови др. Алексе Ивића. ИЧ 2 (1949-1950) 387-395 (no граћн П. Ивића); BLZ 8, br. 7287-7387:11 br. 5935-6113. ЛИТЕРАТУРА: Н. Радојчнћ, Алекса Ивић, ИЧ 2 (1949-1950) 386-387; ЕЈ 5: , 673; LPJ 2,498500 (М. М. Николић са бројном литературом о 1lBiihcBHM радовима); ИЧ 2 (1951) 386-3S7 (Н. Радојчић. С. Ћирковић

ИГЊАТОВИЋ Ђорђе (7. август 1919, Софија). Основну школу u ннжт гпмназију завршио је у Софији. внше разреде гимназије у Пироту, а Филозофски факу.тгет у Београду (1940-1941,19451949). На овом факулгету одбранпо је 1965. докторску дисертацију Србија и Бугарски Upaiopod Kibtotceene и к\.т\рно-просветне везе Срба и БуГара у m i l и Ш веку (1762-1878). И. се бавн истраживањем шшггичких, културно-просветнпх п књижевних односа Срба и Бугара у доба нацпоналног и културног буђења поробљеног бугарског народа. Друга област проучавања је социјалистнчкп покрет Светозара Марковића. Учествовао је на бројним међународнпм н домаћим научним скуповима. Објавио је преко 150 научних радова са новим подацима из архнва и штампе, од којих знатан број на бугарскомјезику. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Јован Стерија Попоetdi и БуГари. Прплози КЈИФ 22,1-2 (1956) 54-62; Прилог проучавању Вукових веза са БуГарима, Ковчежић 6 (1964) 68-89; Љобен Каравелов и сргбското обтество, Ниш 1969; Политичке eeзе Љубена Каравелова са Србшш, ИЧ 16-17 (1970) 143-164: Школовање БуГара у Србији 18301878. ИГ 2 (1972) 43-87: Светозар Милетић, Љубен Каравелов и буГарски народноослободилачки покрет, 1867-1878, Истраживања 2 (1973) 7-98; Светозар Марковић и буГарски национално-ослобооилачки покрет, Balcanica 5 (1974) 145-195; Српска јавност и Mapmeuhee „Радшк", Токови револуиије 10— 11 (1974-1975) 27-102; Сшш МилуiTumrieuh Сирајлија и БуГари, Прштози КЈИФ 42, М (1976) 288-299; Штамиање буГарских књига и листова у српааси штшмпаријама (1833-1878), Београд 1980; Capaoiuupi и Оописници „Радника " Светозара МаршнЈш. Зборник МСИ 26 (1982) 6-1Ш: Светозар Марковић и њеГови истомиш.неници у „ ВраГолану" (1872). Зборник ИМС 23 (1986) 45-75.ДраГупшн Томај Тумински - Хрват, борац за јуГословеиасу иоеју. ИЧ 34 (1987) 229245: Оојеци ГараишниновоГ „Начертшшји" и полшпика Србије ирема БуГаршш у савременој књижевшкпш и пуб.шцшпшци, Зборник радова СА-

НУ, 1991, 293-318; Стојан Новаковић - личне и научне везе са БуГаршш, Зборник радова САНУ, 1995,139-160. Р.

ИГЊАТОВИЋ Јаков (8. децембар 1822, Сентандреја - 5. јули 1889, Нови Сад). Живот познатог српског књижевнпка брижљиво је проучаван и приказиван тако да нема потребе за понављањем биографских података поводом његових излета у историографију, од споредне важности у односу на целину његовог дела. И. је као и његови савременици био заокупљен историјом на различите начине. Овде ће се оставига по сграни употреба историјских мотива у књижевном стварању (Ђурађ Бранковић, Дели-Бакић), као и мемоарски текстови (Рапсодије из проитоГ српскоГ живопш), који могу бити драгоцени исгоријски извори, пажња ће се посветити само тексговима у којима И. излаже српску исгорију или износи мишљења о исгорији уопигге. Одавно је запажено да „О научном историјском раду И. не може бити говора“ (Н. Радојчић, 1928). Тај сгроги суд осгаје на снази и кад се узме у обзир хронологија и примети да чланак Српски Ковин (1843) припада времену кад започиње расправљање о појединостима из српске историје, па се може сгавити међу прве на изворе ослоњене локалне исгорије. Трагање за истином као побуда и интенција још мање долазе до израза у главном Игњатовићевом исгоријском тексту: Мисли о српском народу и његовој прошлости, са призренијем (=обзиром) на остале ЈуГославене (1855). То су, заисга, резоновања о збивањима из српске прошлосги како је позната из Рајићеве Историје, јако обојена политичким идејама и искуствима самога И. Нешто раније написани чланак Ce. Андреја (1854) наставља нит локалне историје и доноси архивску грађу. Насупрот томе Душан, српска слава (1862) и ЦрноГорство (1862) се могу окарактерисати као „реторски историјски састави" (Н. Радојчић) у којима се из историје узимају само поједини мотиви. Неку врсгу општих разматрања о исгорији, далеких од методологије оног доба, налазимо у саставу из позних Игњатовићевих година: Мемоари, моноГрафије, биоГрафије, објављиваном у насгавцима 1885. Ту су од раније позната резоновања некада површна и политичка, некада духовита и оправдана као на месгима кад се залаже за проучавање периода турске власги и улоге Срба у Османском царству. У том прилично хаотичном тексгу рефлектују се три деценије животног искуства и посматрање онога што се у култури догађало. И. познаје рад историчара својих савременика и подржава критичку оријентацију: у његовим резоновањи.ма Вук Бранковић није издајник на Косову, а

Ђорђе Бранковић је „псеудодеспот" и авантурисга у племенитом смислу речи. Дистанца између научне исгориографије, каква је била 1885, и И. рефлексија знатно је већа но што је била кад је писао своје цртице о Српском Ковину и Сентандреји.

ИКОНОМИДИС (OIKONOMTDES) Никос (1934, Атина). Основно и средње образовање стекао је у Атини, где је студирао на Фшгозофско.м факултету историју и археологају 1951-1956. Усавршавао се у Паризу (1958-1961) на Универзитету и на Ecole Pratique des Hautes Etudes. Докторирао Радове о исгоријским темама заједно са ма- je 1961. Од тада до 1969. иаучни је сарадник визанњим мемоарским текстовима и политичким члан- толошког истраживачког центра у Атини, од 1969. до 1989. професор византијске историје иа цима са исгоријском аргументацијом сабрао је Ж. Универзнтету у Монтреалу (неколико година Милисавац у једну књигу одабраних дела Јакова шеф Одсека за историју), од 1987. професор виИгњатовића (књ. 10) под насловом Мисли о српзантијске историје на Универзитету у Атини. а од ском народу (Нови Сад 1988). 1995. директор Византолошког инспггута у АтиБИБЈШОГРАФША: Ж. Милисавац, Библини. оГрафија Јакова ИГњатовића. И. је плодан и свесгран истраживач заслужан ЈЈИТЕРАТУРА; Преглед обимне лигературе нарочито за издавање византијских аката у парио Игњатовићу пружају LPJ 2,430-434 (М. М. Ниској збирци Archives de l’Athos, за унапређивање колић); ЕЈ 52, 483-484 (Ж. Милисавац). У НЕ 2,5, помоћних наука за византијску историју (на прН. Радојчић је уз општи чланак Вељка Петровића вом месту снгилографије и објављивања визандодао белешке о Игњатовићевом раду на истори- тијских печата), за проучавање византијских инји; Ж. Милисавац, Игњатовићеве „Мисли о српституција, уређења Царства и његових односа са ском народу " (предговор књ. 10 одабраних дела). суседима. Као аутор или сарадник учествовао је у издавању 7 књига светогорских грчкнх аката, обС. Ћирковић јавио је пет томова византијских печата, обимне монографије о впзантијским достојанственшдама: Les listes de preseance byzantines des 1X7 et X ' siecles, Paris 1972. и o рановизантијском пореском систеИГЉИЋ Стеван (2. авгусг 1922, Вишесава). Основну школу завршио је у Бајиној Башти, учи- му: Fiscalite et exemption fiscale a Bvzance (1ХГ-ХР s.), Athenes 1996. Мање студије на светским језителску у Ужицу, а Филозофски факултет у Беоцима сабране су му у два тома: Documents et emdes граду. Докторску дисертацију Ужице и околина 1862-1914, одбранио је 1965. Службовао је у сред- sur les institutions de Byzance, London 1976, и Byzantium jrom the Ninth Centurv to the Fourth Crusade, њим школама, највише у Првој београдској гимLondon 1992. И. je поред тога учествовао својим назији и Педагошкој академији у Ужицу. Истражује прошлосг Србије у XIX веку, са посебним прилозима у већем броју грчких и међународних публпкаццја општег карактера. Истакао се као освртом на ужички крај. организатор научних скупова и уредник зборника И. је објавио око педесет научних радова у радова. стручним часописима: Историјском Гласнику, У обпмном опусу И. значајном у целини за Vojnoistorijskom glasniku, Годишњаку Града Беосрпске исторпчаре налази се и неколико радова о Града, Зборнику ослобођења Градова, Настави и српским и светогорским темама: Ot 8vo ХерфкЕС, васпитању, Зборнику НародноГ музеја у Чачку, кахакхцоад хгјдХалкзбнајд xov IA atwva, Дисгоха Ужичком зборнику, Zbomiku 7Д historiju školslva, 2 (1980-1981) 294-299 ; 77ie Turks in Europe (1305Анализи и истралсивањшш, Међају, Рачанском 1313) and the Serbs in Asia Minor (1313). The Ottoзборнику. man Emirate (1300-1389), ed. E. Zachariadou. ReВ АЖ НШ И РАДОВИ: Ужичка нахија (1961), thymno 1993,159-168; Emperor of the Romans - EmИвањица (1972), Ужице и околина (1967), ПожеГа peror of the Romania. Byzantium and Serbia in the и околина (1978), Шабац и околина (1980), Бајина 14th Сепћпу. Athens 1996, 121-128; Monasteres et Баиппа и околина (1985), Ужичка Гшчназија moines iors de la conquete ottomane. Sudost-For(1989), Народни трибун прота Милан Ђурић schungen 35 (1976) 1-10; Mount Athos and its Levels (1992), Ужичко читалиште (1993), Сердар Рујш of Uteracy. Dumbarton Oaks Papers 42 (1988) 167Јован Muhuh (1995), Манастшр Рача (1997). 178. БИБЈШОГРАФИЈА: Манастир Рача, Ужнце C. Ћирковић 1997, 200; Ужице са старих разгледница 1996; Ариље са сгарих разгледница 1994,198. ЈШТЕРАТУРА; Манастир Рача, Ужице 1997,200. Р.

ИЈШЋ-АГАПОВА Марија (14. август 1S95. Пађени код Книна - 13. март 1984. Београд). Школовала се у руском Институту за девојке на

ИЛИЋ Јордан ИНАЛЏИК (INALCIK) Халил Цетињу. Државној реалцн у Сплшу и Правном факултету у Загребу где је докторнрала 1923. годше. Од 1926. бавида се u адвокатуром. Бнла је актнвнн члан женског покрета и написала великн број радова о правнма жена. Написала је Илустроваиу исторчју Бсограда, која је изашла 1933, као прво издање Дечје библнотеке Општше града Београда. Од 1929. до 1940. годше је сакупљала материјале за Бнблнотеку и Музеј града Београда. Из овог рада је наегало језгро збирке Исгоријског архнва Београда. Библнотеком града Београда је руководила од 1932, а од 1941. и Музејем града Београда. Попут многих других јавшк и ку.тгурних радника. који су обављали своје послове за време окупације, 1945. годше је избачена са посла. а 1947. пензионисана као службеник Библиотеке. Од тада се бавила превођењем u насгавом руског и нталнјанског језика. Осим радова из историје Београда. пнсала је и о женском пигању u органшацијн библпотека. ВАЖНПЈИ РАДОВИ: Илустрована историја Београда, Београд 1933; Јавне библиотеке, Београд 1934: Син браниоца Београда. Догађај из борбе под БеоГрадом, Београд 1940: Жене у нашој држави. Рнјеч 231 (1927): Господарица и служавка. Женски покрет 6 (1929); Кратки преГлед историје Земуна, Београдске општпнске новше 7—S (,1937). БИБЛИОГРАФИЈА: Љ. Дурковпћ-Јакшић, In mcmriam - Marija Ilić-Agapova, Годпшњак ГБ 31 (19S4) 197-204: BLZ 8, br. 7105-7108; 11, br. 5703-5704. ЛИТЕРАТУРА: Љ. Дурковић-Јакшић, наведено дело: Љ. Дурковпћ-Јакшпћ. Библиотека Граоа БеоГрада. Београд 1994. П. Марковић

ИЛИЋ Јордан (24. април 1883, Дојкинци, Пирот - 30. новембар 1950, Београд). Основну школу завршио је у родном месту (1894), ниже разреде гимназије у Пироту (1898), богословију у Беофаду (1902Ј. Радио је неколико година као учитељ у мањим местима у Србији (Кална, Прћиловци. Топли До. Дојкинци), а затим се од 1910. усавршавао у Швајцарској, где је сгудирао на Католичком теолошком и на Фштозофском факултету у Берну. Докторирао је на оба факултета, на Филозофском је теза била: Die Vdlkerbildung der sudlichen Slanen (објааљена у Intemationale kirchliche ZeiLMrhrilt 3-4 за 1922. и 1-2 за 1923); на Теолошком: Die Hogiunilen in ihrer geschichllichen Entwicklung lPaulicianer, Bogomilen, und die bosn. chrisll. Kinrhe) (Сремеки Карловци 1923). Изабран je зати.м ia доцента Православног богословског факмтгета > Београду за предмет Педагогика са методико.м релнгијске наставе и васпитања. Касније

је биран за ванредног (1930) и редовног професора (1939). За време окупације био је пензионисан и одстрањен са Факултета, на коме је обновио предавачку делатност 1944. године. Поред своје основе струке и хришћанске социологије, коју је повремено предавао, И. се бавио исгоријом цркве и српском исгоријом. Поред већ споменугњх дисергација писао је о Косовској бици, светом Сави, српским школама у доба Немањића, исгоријазу верске наставе. Богословски факултет му је посветио једну свеску свога Зборника у којој је приказан живот и дата библиографија радова. БИБЈШОГРАФИЈА: Ч. Драшковић, РелиГијски ПедаГоГ Др Јордан П. Илић, Збо р н ж православног Богословског факултета 2 (1951) 7-11; А. Радовић, Др Јордан П. Илић, Богословље 24 (39) (1980) 90-95 (поновљена Драшковићева библиографија). ЛИГЕРАТУРА: Богословље 24 (39) (1980) 89-90. С. Ћирковић

ИЈШЋ Ж. Танасије (28. фебруар 1901, Биновац код Смедерева-19. септембар 1987, Београд). Основну школу завршио је у Коларима, прва два разреда гимназије у Смедереву а остале са матуром у Трећој мушкој реалној гимназији у Београду 1921. Студирао је исгорију на Филозофском факултету од 1921. до 1925. Био је суплент у Самоуправној вишој гимназији у Беранама 1929. и 1930, затим суплент и професор у Државној реалној гимназији у Славонском Броду од 1930. до 1938. и у Државној другој мушкој гимназији у Беофаду од 1938. до 1945. (са прекидом у 1942. и 1943. када је радио у Главном просветном савету Мшшсгарства просвете). Отпуштен је из службе у јуну 1945. У Историјском архиву Београда био је архивист, а потом виши архивист од априла 1948. до пензионисања (1972). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О arhivama i arhivalijama Prvog srpskog ustanka i njihovom propadanju, Arhivist 1 (1954) 111-142; Осам до сада непознатих докумената из ПрвоГ српскоГ устанка, Годишњак МГБ 1 (1954); Грађа из земунских архива за историју ПрвоГ српскоГ устанка (документи на немачком са преводима; припремио са Б. Михаиловић, В. Колаковић и Р. Меденица), 1-Ш (1955,1961. и 1969); БеоГрад и Србија у документима ЗемунскоГ маГисСпрата, 11739-1788 (1973); БеоГрад и Земун као чворииипе пловне мреже Панонске низије од 1740. до 1850. Године, Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове (1979). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: ИЧ 35 (1988) 195-204 (М. Радевић).

ЛИТЕРАТУРА: ИЧ 35 (1988) 195-204 (В. Стојанчевић). М. Радевић

ИНАЈВДИК (INALCEK) Халил (26. мај 1916, Исганбул). Студије исгорије завршио је на Факултету за језик, исгорију и геофафију на универзитету у Анкари (1940), где је и докторирао (1942) тезом Танзимат и буГарско питање. На исгом факултету се запослио (1943) и посгао професор (1952). Потом је био професор на Факултету политичких наука у Анкари (1956-1972), где је предавао исгорију турске админисфације и историју турске револуције. После тога предавао је на Универзитету у Чикагу (1972-1986), од 1986. као емеритус. Од 1991. води постдипломске сгудије на Биж ент универзитету у Анкари. Као професор по позиву предавао је османску исгорију на универзитетима Колумбија (1953/54), Принстон (1967/68,1990), Пенсилванија (1968,1971) и Харвард. Био је председник Међународног удружења за сгудије југоисточне Европе (1971-1974). Изабран је за члана Турског исгоријског друштва, почасног члана Краљевског азијског друштва (Лондон), дописног члана Краљевског исгоријског друпггва у Лондону (1978) и иносграног члана САНУ (1991). Учесгвује у уређивању неколиких најважнијих стручних часописа (Archivum Ottomanicum, Turcica), a члан je и Извршног комитета нове Енциклопедије ислама. Његове колеге и сгуденти су му за 70-годшнњицу живота (1986) посветили 10. број харвардског Joumal ofTurkish Studies. У Исганбулу се припрема посебан зборник у његову част. Спада међу неколико турских историчара који су својим радом турску исгориофафију увели у ред модерних светских историофафија, заснованих првенствено на научној обради извора. Средиште његових интересовања jecre раздобље од XTV до краја XVn века, мада се бави и шггањпма из исгорије позног Османског царства. Проучавао је привредну, друштвену и културну исгорију, исгорију институција, а нарочито утицаје затечених усганова на новоосвојеном византијском, српском и угарском тлу. Посебно су значајни његови радови из исгорије сеоског друпггва. Уз незаобилазне радове општег карактера, многи од његових радова непосредно се тичу исторпје српског народа. Неки су и преведени на српски језик. Приручник Османско Царство. Класично доба 1300-1600, важи за најбољи светски приручник из исгорије Османског царсгва. Велики део свог времена посветио је и приређивању дотад непознатих, а изузетно значајних извора. Пнсац је на десетине јединица нове Енциклопедије нслама.

ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску исгорију): Bosna'da Tanzimat’in Tatbikine Ait Vesikalar. Tarih Vesikalari 1 (1942) 374-389; Od SteJ'ana Dušana do Osmanskog Carstva, POF 3-4 (1952/53) 23-54; Ottoman Methods of Conquest. Studia Islamica 3 (1954) 103-129; Kanmname-i Sultan-i ber Muceb-i 'Orf-i 'Osmani, Istanbul 1956 (ca P. Анхегером): The Problem of Relationsliip Betiveen ВугдпПпе and Ottoman Taxation, Akten XI. Intemationalen Byzantinisten Kongress, Miinchen 1958, 237-242: Pitanje Segedinskog mira i kriza turske drfave 1444. godine, POF 12-13 (1962-1963) [1965] 269-306: Suleiman the Lawgiver and Otloman Law, Archivium Ottomanicum 1 (1969) 105-138; The Ottoman Decline and its Effects upon the Reaya, Aspects of the Balkans. Continuity and Change, Contributions to the Intemational Balkan Conferance held at UCLA, October 23-28, 1969, ed. H. Bimbaum & S. Viyonis Јг., Mouton. The Hague 1972. 338-354; Application of the Tanzbnat and its Social Effects, Archmim Ottomanicum 5 (1973) 97-127; Ocманско Царство. Класично доба 1300-1600, Беофад 1974; Gazavat-i Sultan Murad b. Mehenvned Han, Ankara 1978 (ca M. Огузом); The Ottoman Empire: Conquest, Organization and Есопоту, Variorum Reprints, London 1978 [збирка објављених чланака]; Servile Labor in the Ottoman Empire, The Mutual Effects of the Islamic and Judeo-Christian \Vorlds: The East European Pattem. ed. A. Ascher, T. Halasi-Kun & B. Kiraly. Brooklyn College Press, New York 1979, 25-52: Military and Fiscal Transfonnation in tlie Ottoman Empire, Archivum Otlomanicum 6 (1980) 283337; Introduction to Ottoman Melrology, Turcica 15 (1983) 311-348; The Emergence of Big Farms, Cifi~ liks: State, Landlords and Tenants, Contributions a l’histoire economique et sociale de l’Empire oltoman. Louvain 1984, 105-126: Yiik (Himl) in the Ottoman Silk Trade, Mining and Agriculmre, Turcica 16 (19S4) 131156: Studies in Ottoman Social and Economic History, Variorum Reprints, London 1985 [збирка објављених чланака]; Problem pojave osmanske države. POF 35 (1985) [1986] 211-220; Stvaranje kapitala и Osmanskom Carstvu, Acta historico-oeconomica lugoslaviae 16 (19S9) 167-196: Osmanli ImparatorlugiL Toplum ve Ekonomi, Istanbul 1993 [збнрка објављених чланака]; The Middle East and tlie Balkans under llie Ottoman Empire. Essays on Есопоту and Societv, Bloomington 1993 [збнрка објављених чланака]. БИБЛИОГРАФИЈА: Pmf. Dr. Halil Inalcik, Tiirk Tarih Kurumu. Kumlu$, Amaci ve Qali:jmalari, Ankara 1983,685-668; Halil lnalcik Bibliography. Raiyyet riisflmu. Essays Presented to Halil Inalcik on his Seventieth Birthday by his Colleagues and Students. Joumal of Turidsh Studies 10 (19S6) V-ХШ; Halil Inalcik Bibliograjšasi, H. Inalcik. Osmanh Imparatoriugu. Toplum ve Ekonomi, Istanbul 1993,457—168. ЛИТЕРАТУРА: Prof. Dr. Halil lnalcik, Tflrk Tarih Kurumu. Kurulu$. Amaci ve Qali$malari. Ankara 1983, 6S5; E e j i e u i K a o писцу, X. Иналџик. Осман-

ПСАМЛОВИЋ (ИСАЈЛОВИЋ) Днмнтрнје ЈАКОВЧЕВ Гојко

ско Царство. Класично доба 1300-1600, Београд 1^74.353: IVho's Who in America, 1.1991,46. A. Фотић

ИС/\ШОВ1ГЋ (ИСАЈЛОВИЋ) Димитрцје (26. октобар 17S3. Даљ - 29. мај 1S53, Београд). Завришо је тмнаанју у Карловцнма а филозофију у Пецгги. Пре преласка у Србију 1830, нмао је за собом. преко двадесет година дугу, професорску карнјеру у карловачкој гимназији и учите.гској школн у Сентандреји и Сомбору. Међу ученим војвођанеким Србима којн су своју мудроет и вешпшу уградшш у уздизање младе српске државе. И. се посебно истакао развијајући жнву просветну делатност. Указано му поверење И. је вншеструко оправдао, најпре као професор на Лнцеју. потом на месту уредгака. коректора и цензора СрПскчх новина (од 1833), мшшстра просвете (1839). главног секретара Државног савета (1840). врховног шспектора свпх школа у Срб1(ји (1841-1842). а на челу Миннстарства просвете налазно се још једном. од 1848. до смрти. Био је члан Друшгва србске словесности. Иако је још у Угарској, својом Историјом трговине. показао да с лакоћом влада пером, И. је претежан део својпх научннх ингересовања посветио лексикографпјп, предано радећи на издавању речника п граматика (речницп, француско-српскн. 1846. немачко-српски, 1847, латинско-српски. 1850). У темеље прве велике збпрке српских средњовековних повеља, издате 1840, уграђен је труд И.. којп се прихватио послова око издавања уместо познатог књижевника Димигрија Тирола. На несрећу ове двојице несуђених издавача. поменуга збпрка појавила се под именом Павла Карано-Твртковића. чија је једина заслуга што је преписе повеља донео у Београд. Пред крај живота И. се латио да преведе Рајићеву Историју, али га је смрт омела да своју намеру приведе краЈУ БИБЛИОГРАФИЈА: Ст. Новаковић, Попис Hcaiaoeulieeuh paboea, Српска библиографија за новију кнлокевност 1741-1867, Београд 1869. ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Мшшћевић, Поменик знамтипшх љуои у српског народа новијеГа доба, Годишњица НЧ 27 (1888), репршт Београд 1979, 1.S4-186: С. Станојевић. Историја српског народа у среОњем веку 1, imopu и историографија, књиГа 1 Оилнорима. Београд 19.37: ЕЈ 4,369 (D. Đorđević): А. Mladenović. РофесП Dimitrija Isajlovića na srp\ki knjiievni je:ik 1816. godine, Godićnjak FF NS 17. 1 (1474) 121-151 (c прегледо.м литературе); C. Васи.гевнћ. Знаменипш Сомборци, Нови Сад 1989.32-33. Ђ. Бубало

ИСАИЛОВИЋ (НАКИЋ) Марија (13. март 1925, Београд). Основну школу и гимназију завршила је у Београду, где је 1950. године и дипломирала на Катедри за историју Филозофског факултета. Докторску дисергацију под насловом: Томазино де Савере - дубровачки каицелар и нотар, 1278-1286, одбранила је 1957. године на истом факултету. После дипломирања радила је као професор у средњој пољопривредној школи у Руми до 1952. године, када је прешла у Архив Србије у Београду. По стицању стручног звања вишег архшисте, 1954, прешла је на Филозофски факултет у Београду, за асистента на Катедри за помоћне историјске науке, где је осгала до 1958. године када се вратила у просвету. Прво је предавала у школи за одрасле у Великом Орашју, а потом у гимназији у Лозници. Године 1964. прешла је у Ваљево, где је радила као педагошки саветник за историју, географију и латински језик у Просветно педагошком заводу, а од 1971. годаше у средњо-техничкој школи, и ту остала до пензионисања 1983. Поред националне историје у средњем веку и исгорије Дубровника, бави се, хронолошки и тематски, широкообухватним проучавањем прошлости ваљевског краја. Објавила је више књига и чланака у различитим сгручно-научним часописима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Изградња Дубровника у другој половини 13. века, ИГ 3 (1954) 18-39; Основне школе у ваљевском крају 1804-1918, Ваљево 1985; Ваљево и околне области у средњем веку, Вашево 1989; Најстарији подаци о Ваљеву у писаним изворима, Ваљевб - постанак и успон градског средишта (Саопштења са научног скупа поводом шест векова Ваљева), Ваљево 1994; Сто педесет Година школе и хроника села Цветановци, Љиг 1995. В. Кривошејев

ИСИЋ Момчило (26. септембар 1952, Свилеува, Коцељева). Основну школу је похађао у Свилеуви и Кумодражу, а учитељску школу је завршио у Београду 1972. На Филозофском факултету у Београду, Група за историју, дипломирао је 1977. На исгом факултету магисгрирао је 1983, одбранивши рад: Сељаштво ваљевске области 1929-1941. Докторирао је 1992. тезом: Сељаиппво у Србији 1918-1925. Године. Од 1986. ради у Инсгитугу за новију историју Србије, а од 1992. у звању научног сарадника. Основно подручје истраживања је историја Србије између два светска рата, посебно историја сељаштва. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Сељаиппво ваљевске области 1929-1941 (1985); Основне школе у ea-

љевском крају 1918-1985 (1986, коаутор); Школство у Азбуковици (1987, коаугор); Pismenost и Srbiji и prvoj polovini XX veka (1993); Sitnoposedništvo kao kočnica ekonomske modemizacije Srbije u prvoj polovini XX veka (1994): Seljaštvo u Srbiji na parlamentamim izborima u vreme Kraljevine SHS (1994); Исхрана u хиГијена на селу у Србији између два светска рата (1995); Сељаитво у Србији 19181925(1995). БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 19491989,65; Spomenica INIS1965-1995,80-82. ЛИТЕРАТУРА: Споменица Инспитута за историју радничког Покрета Србије 1949-1989, 65; Spomenica INIS1965-1995,80-82. Р.

ЈАГИЋ Ватрослав (6. јули 1838, Вараждин 5. авгусг 1923, Беч). После основног и средњег образовања стеченог у Вараждину и Загребу студирао је у Бечу класичну филологију, али је под утицајем Миклошића постао славист. Деценију после дипломирања живео је и радио у Загребу као гимназијски професор (1860-1870) и стицао углед научнжа и способног организатора (био је секретар Матице илирске и уредник филолошког дела часошка Књижевник). Посгао је члан ЈАЗУ и СУД (од 1867, за члана СКА је изабран 1888). Када је отпуштен из службе због ђачких демонстрација (1870), добио је професуру у Одеси за упоредну лингвистику и санскрит (1872-1874). Прихватио је затим 1874. катедру словенских језика и литературе у Берлину, где је радио до 1880. У том периоду поред важних истраживања и издања покренуо је часопис Archivfiir slmvische Philologie, деценијама централни орган слависгике у свету. Уследио је затим веома плодни петербуршки период када је био професор Петроградског универзитета и члан Академије наука (18801886). Последњи период живота Ј. је провео у Бечу, где је 1886. добио славистичку катедру упражњену после повлачења Миклошића. Међу његовим ученицима из овог периода налазе се и бројни српски научници. Испраћен је 1908. у пензију споменицом Zbomik и slavu Vatroslava Jagića (Berlin 1908). J. je створио огромно и свестрано дело, које је задивило савременже и потомство и вршило трајан утицај у неколжо научних области. Историја није била у средшнту његовог шггересовања, али је он својим језичким и књижевноисторнјским истраживањима давао драгоцене прилоге. а издавањем извора и старих текстова полагао темеље за рад историчара. Отуда су исгоричари, нарочито старијих периода, упућени на Ј. текстове и издања. Повољна је околност да су на располагању

исцрпни и брижљиво урађени пописи његових радова. Овде се може упозорити само на најважнија издања извора за српску историју, у библиографији се могу наћи подаци о другим издањима и радовима: Константин Филозоф и његов живот Стефана Лазаревића деспота српског, Гласшж СУД 42 (1875); Ein Beitrag zur serbischen Annalistik mit lileraturgeschichtlicher Einleitung. AfSlPh 2 (1877) 1-109 (издање неколжо рукописа родослова и летописа); Типж хиландарски и његов грчки извор, Споменик 34 (1898); Разум и филозофија из српских књижевних сгарина, Споменж 13 (1892) 1-103; Разсужденил клкнославпнскоп и русскои cmapuHbt о церковно-славннском нзике, Изследованил по русскому лзБжу I, Санктепетербург 1885-1895 (у књизи је међу осгалим превод Сказаннја о писменех Константина Филозофа); Svetostefanski hrisovulj kralja Stefana Umša II Milutim, Sarajevo 1890. J. je описао велики број српских рукописа уз издања сгарих тексгова или у извештајима о библиотекама. Библиотеку Ј. откугаша је још за његовог живота јутословенска вдада и она се налази у Семинару за јужнословенске језже Филолошког факултета у Београду. БИБЈШОГРАФИЈА: Zbomik и slavu Vatmslava Jagića, Beriin 1908,1-29 (F. Pastmek); од 1907. до 1923: A. Белић. Ватрослав Jaiuh, Јужнословенски филолог 3 (1922-23) 102-111; П. Орешков, Известшл ш семишра по словлнска филолоГил 3 (1911) 545-606: Valmslav Jagić. Izabrani kraći spisi, (priredio M. Kombol), Zagreb 1948. ЈШТЕРАТУРА: B. Јагић, Спомени мојеГа живота. Део I (1838-1880), Београд 1930; II (1880-1923). Београд 1934: N. Pribić. Pisma Р. Dielsa V. Jagiću, Korespondencija Valmslava Jagića 1, Zagreb 1953,423-462: H. Rosel, Aus Vatroslav Jagić Briefivechsel. Odessa - Berlin - Petersburg. 18721892, Miinchen 1963; C. B. Смнрнов, Акаде.шк И. В. Игич. К 150 летшо со днн рожденил. Советское славиноведение 4 (1988) 78-84: NE 2, 112114; ЕЈ 52, 747-748 (са обимном литературом); HL 1,528-529. С. Ћирковић

ЈАКОВЧЕВ Гојко (18. јануар 1920. Бетина. Шибешж). Основну школу завршио је у родном мјесгу, малу матуру у Касгаву (1949), велнку у Карловцу (1953) а Вшпу војну академнју копнене војске у Београду (1960). Постдипломске студије окончао је 1963. Магнсгарски рад Услови за почетак НО устанка у сјевернојДаЈшацији, одбранио је 1965. на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 1973. на Филозофском факултету у Прицггини тезом Сјеверш Дњишција: друшпшено-економски и политички узроци наспшнка НОБ-е 1941-1945. Учеснж је НОБ од 1941. По-

ЈАКШИЋ Гргур

ЈАНКОВИЋ Драгослав

слцје ослобођења рздио је као јавни тужнлац за Округ Шибеник и наставннк Више војне акздемнје копнене војске. У чнну пукошшка пензнонисан је W3, а од 1974. до 1986. редовнн је професор Основа народне одбране на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Иетражнвања посвећује НОР-у, послијератном развоју Југославнје, соколској оргашвацији и међуратаом раздобљу прошлости сјеверне Далманнје. ВАЖН1Ш1РАДОВИ: Pokret otpora grada Siska i okolice 1941. i 1942. godine, у: Sisak i Banija u revolucionamom radničkom рокгеш i ustanku 1941, Zagreb 1974. 315-330: Stvaranje i rad organizacija Komunističke partije Jugoslavije na podmčju sjeveme Dabnacije od 1919. do 1941. godine. Istorija 20. veka 13 11975) 391—171: Fotrijikacijsko uređenje Zadra i zadarske zone 1918-1941. godine, у. Zadar i zadaisko područje u narodnooslobodilačkoj botbi i socijalističkoj izgradnji. Zađar 19S4.337-351; Априжки рат 1941. Године у Равшш Котарима, у. Бенковачки крај кроз вјекове. Бенковац 1987, 325-359: Друитвено-по.ииТшчка превирања у сјеверној Далмацији из.шфу Ова рата. Задарска ревнја 37,1-2 (1988) 137-146. ЛИТЕРАТУРА: Монографија о развоју и раду Технолошко-металуршког факултета 19251975. Београд 1975,266. М. Пекпћ

ЈАКШИЋ Гргур (21. фебруар 1871, Чачак 18. окгобар 1955, Београд). Основну школу и нижу гимназију учпо је у Ваљеву а вишу гимназију у Београду. Филозофски факулгет завршио је 1892. године у Београду. Радно је као професор у чачанској гимназијп, а затим је послат у Париз ради нзучавања модерне историје. Докторирао је на Сорбони 1907. на тези: L ’Europe et la Resurrection de la Serhie 1804-1834. Био je члан српске делегације на Мнровној конференцији у Паризу и потом генерални конзул у Пиреју. За ванредног професора днпломатске историје на Правном факултету нзабран је 1921, а за редовног 1924. године. Пензионнсан је 1937. године. Ј. je написао више студија и монографија на француском језику: La Russie et la Porte ottomane de 1806-1827. Puris 1906; L'Europe et la Serbie 18041834. Paris 1907,1917 (ca предговором E. Haumant, награђено као прво српско научно дело од стране Француске академије); Le tiaiuit, Paris 1915, итд. Док је боравио у Парту објавио је више чланака о српском питању у скоро свим ондашњим новинама и часописима. Његова докторска дисергација - Европа и васкре Cptluje (1804-1834). Београд 1933, преведена је на српски језик. Ово дело је написано у великој

мери на основу књиге Михаила Гавриловића о Милошу Обреновићу, па је између њих вођена жустра полемика. Историографски радови Ј. углавном се односе на спољну политику Кнежевше и Краљевине Србије или су у непосредној вези са овом проблематиком. Он је написао студије о Акерманској конвенцији (1826), Тајној конвенцији (1881,1889). Ј. је објавио вгане књига архивске грађе: Преписка Илије Гарашанина 1, 1839-1848, Београд 1950; Писма Филипа Христића Јовану Ристићу (1868-1880), Београд 1953; Француски документи о Првом и ДруГом устанку (1804-1830), Београд 1957 (са В. Ј. Вучковићем). Више његових чланака сабрано је у књигу Из новије српске историје. Абдикација краља Милана и друГе расправе, Београд 1953, изузетно корисних за познавање појединих проблема из друге половине XIX века. Вредна је пажње и његова књига Босна и Херцеговина на Берлинском конГресу, Београд 1955. Ј. је сакупио архивску грађу, а Војислав Ј. Вучковић је написао текст и објавио књигу Спољна политика Србије за владе кнеза Михаила (Први балкански савез), Београд 1963. Писана модергно и занимљиво, а на основу неискоришћене rpaђе, она представља једно од темељнијих дела о спољној политици нововековне Србије. БИБЈШОГРАФИЈА: Ж. П. Јовановић, БиблиоГрафија радова др ГрГура Јакшића, ИГ 3-4 (1955) 229-236; BLZ 8, br. 7594-7608; 11, br. 62106241; СБ 7, бр. 31688-31711. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 2,117 (Н. Радојчић); ЕЈ 4, 452 (V. Vučković); В. Вучковић, Д р ГрГур Јакишћ, Југословенска ревија за међународно право 3 (1955) 416-417; М, Радојковић, ГрГур Јакшић 21.2.1871-18.10.1955, ИЧ 6 (1956) 267-268. Р. ЈБушић

ЈАКПШЋ Иван (1909, Торна, Румунија). Школовао се у Батањи (Мађарска) а богословију је завршио у Сремским Карловцима. Као свештеник службовао је у Батањи а после Другог светског рата прешао је у Будимпешту, стекао чин протојереја и примио парохију у Помазу. Бави се историјом Срба у МађаЈхкој а користи првенствено грађу из Државног архива Мађарске и архива градова Будима и Пеште од XVII до XIX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Срби у Столном БеоГраду, Нови Сад 1962; Из пописа стшновништва УГарске почетком XVIII века, I-Ш, Нови Сад 1966-1974; Грађа о православним црквама Карловачке митрополије XVIII века (коаутор: С. Гавриловић), Споменик САНУ 123, 2 (1981); Грађа за привредну и друитвену историју Бачке у XVIII

веку (коаутор: С. Гавриловић), Београд, САНУ 1986; Припрема монографије Сентандреје и Батање у Х\7Ш веку. С. Гавриловић

ЈАКШИЋ Милутин (19. јули/1. август 1863, Српска Кларија, Б ан ат- 8. фебруар 1937, Српска Црња). Синовац Ђуре Јакшића, основну школу завршио у Српској Црњи, а гимназију у Новом Саду (1875-1883). После велике матуре уписао је Богословију у Сремским Карловцима, коју је завршио 1887, а затим је, као питомац Текелијанума, у Пешти студирао и 1890. завршио Правни факултет. Одлично је знао латински, а говорио је течно немачки и мађарски језик. У јануару 1890. изабран је за професора (катихету) Велике српске православне гимназије у Новом Саду у којој је почео да се бави истраживачким радом. Већ у децембру исге године прешао је у Сремске Карловце за професора Богословије, у којој је предавао Исгорију српске цркве, али је уз њу пажњу посвећивао и политичкој, социјалној и културној историји Срба. У Архиву Карловачке митрополије још интензивније наставља научна истраживања. Посгао је уредник БоГословскоГ Гласника, а сарађивао је у многим тада најугледнијим српским научним и књижевним лисговима, часописима и алманасима. Због болести пензионисан је већ 1905. Повукао се у родителхку кућу у Српској Црњи у којој је осгао до краја живота. У Црњи је покренуо (1907) лисг Српски Глас, у току Првог светског рата био је у ингернацији, а после рата у Краљевини СХС биран је за посланика Уставотворне скупштине. Посланички мандат је, међугим, вратио. Књижевношћу је почео да се бави рано, још у ђачким данима, објављујући песме и приповетке у нашим најугледнијим часописима. Мање плодан, али значајнији траг осгавио је у исгориографији. Две његове темељне и простране студије о патријарху Арсенију IV Јовановићу-Шакабенти (1899) и о митрополиту Вићентију Јовановићу (1900) стекле су велики углед у нашој историографији, а запажене су и обимом мање расправе о Пери Сегединцу и о сеоби Срба 1690. Захваљујући њима, стекао је репутацију једног од најсолиднијих исгоричара црквене историје на крају XIX и почетком XX века, заједно с Р. Грујићем и Д. Руварцем. У сгудији о митрополиту ВићенпЈЈу Јовановићу, на основу изворног архивског материјала, доказао је да Вићентцје Јовановић mtje покушавао да Србима наметне унију, и да није царским властима издао Перу Сегединца у време буне 1735.

Један од најдоследнијих припадника Руварчеве школе критичке исгорнографије. Ј. је сгекао заслугу и одмереном, уверљивом и поткрепљеном критиком Руварчевих неубедљивих и незаснованих тврђења да велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем није rat било. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О Арсенију IV Јовановићу Шакабенти, лекције из историје Карловачке митрополије, Бранково коло 1-45, Сремски Карловци 1899. (Сепарат); О Вићентију Јовановићу, прилози за историју митрополитства му 1731-1737, ЈШ С 199-204 (1900) (Сепарат); Побуна Пере СеГединца, Богословски гласник 2 (Сремски Карловци 1902) 24-40,146-159; Природа преласка Срба у Угарску 1690. и привилеГија, ЛМС 206 (1901) 1-32. БИБЛИОГРАФИЈА: LPJ 2, Novi Sad 1979; BLZ 8, br. 7617-7629; 11, br. 6244-6255. ЛИТЕРАТУРА: J. Грчић, Портрети c Гшсмима V, Нови Сад 1939, 149-191; К. Милушновић, Милутин Јакишћ као историчар, Студије из српске и хрватске историографије, Нови Сад 1986, 124-144; Јерођакон Даиило, Ин мемориам протојереј Милутин Јакишћ, Глас СПЦ 18, 2324 (1937) 727-729; Spomenica ND BiH i ANUBiH 1951-1976,253-254. Ч. Попов

ЈАНКОВИЋ Драгослав (21. децембар 1911, Лесковац - 9. јануар 1990, Опатија). Гимназију је учио у Београду где је, потом, студирао на Правном факултету и дипломпрао 1936. Краће време је радио у Прпвилегованој аграрној банци у Београду. Априла 1940. постао је сарадник на Правном факултету. Са прекидом за време рата, на њему је развио своју научну делатаост и прошао кроз сва научно-наставна звања. И докторат псторнјских наука - са тезом о политичким странкама у Србији XIX века (обј. 1951) - сгекао је на том факултету 1949. За редовног професора изабран је 1960. Био је шеф Катедре за исгорију државе и права и декан тог факултета. Од 1974. до 1976. налазио се на дужности ректора Универзигета у Београду. Суделовао је у оснивању псгоријскпх друшгава и архлвисгпчких установа и органа Србије п Јутославије. Био је управнпк Исгорнјског одљљења Инсгигута друшгвенпх наука (1958-1969), секретар Националне кохшсије СФРЈ за исгорпјске науке, главни уредник Енциклопедије Југославије за Србнју (1976-1987). За доприносе у области правне и политичке исторпје добио је Октобарску награду (1967) и Седмојулску награду (1980). Изабран је за члана Научног друштва Србије и допнсногчланаЈАЗУ. Ј. је цсграживао правну и политпчку историју југословенскнх народа, нарочито XIX u XX века.

403

ЈАНКОВИЋ Марнја ЈАЧОВ Марко Али. са наглашеиом усредсређеношћу, вншестрано и дуготрајно - такорећи до краја свог стварања - обраћнвао је државноправне, полнтичке и друштвене проблеме Првог српског устанка (1804-1813) н потоње Србнје. О томе особито сведоче његове студије: Привитељствујушки совјст, Српска држава прво?устанка; Србија и јуГос.и>венско питииос 1914-1915 Године. Последњих двадесетак година своје научне делатности живо је проучавао проблематику југословенског гаггања и стварања прве заједаичке државе југословенских народа. Огуда је и настао вшпеслојан u научно утицајан Ј. опус о бројним шггањима, противречностима. токовима u менама јушсловенства. У њему се истнчу радови: Друитвени и по.иппички односи у КрлЂевству Срба, Хрвата и Саовенаца уочи стварања Социјалистичке радничке партије ЈуГославије (комуниста); Југословенско пита/ое и Крфска декларација 1917. и др. У tilm u друтим областима обавио је обиман посао на приређпвању историјске грађе. Суделовао је u у неколико колекгившгх научних радова: Псторија народа ЈуГославије (1953): са Р. Чолаковнћем u П. Морачом, ПреГлед историје Савеза комуниста Југославије (1963); са Б. Храбаком, Србија 1918: Политика и напори Србије у ратној 1918. Години (196S). Организовао је u водпо истраживааа у области најновије историје народа Југославије и допрпнео подизању ннза истраживача тога доба. После Другог светског рата, обликовао је факу.тгетскн наставни предмет Историја државе и права југословенских народа. Био је писац односно коаутор факулгетског уџбенжа под tilm насловом а то уцбешгчко штиво је - после употпуњавања и преуређења - добило назив Државноправна историја ЈуГославије, те (у коауторству са М. Мирковићем) било први пут издато 1982. БИБЛИОГРАФИЈА: Анали Правног факултега у Београду 1 (1987) 129-139 (Мир. Костић): BLZ 8. br. 7646-7647; 11, br. 6279-6281; СБ 7, бр. 31869-31870. ЛИТЕРАТУРА: М. Мирковић, 0 научном ствара.шиипву ДраГослава Јанковића, Анали Правног факу.ттега у Београду 1 (1987) непагиниpaiio: ЕЈ 5 (19,88) 769 (D. Denković); ЕЈ 4, 459 (D. Slojćević): Научно Оруиапво Србије. 20 Година раiш 1ч7о-1У9и, Београд 1991,80-82. М. Мирковић

ЈАНКОВИЋ Марија (20. мај 1941, Београд). Основну школу и гимназију завршилаје у Београду. Фитозофски факу.ттет. Група за историју, такоће у Београду (1966). Краће време радила је као профссор историје у Основној школи .Јован Поповић" у Обреновцу, затим на радном месту ку-

стоса за средњи век у Историјском музеју Србије, а од 1972. ради у Историјском шституту САНУ. Усавршавала се на посгдипломским студијама које је завргшша одбраном теме Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку, на Филозофском факултету у Београду (1983). М. Ј. се бави проучавањем историје Српске цркве у средњем веку. Истраживачки рад је усмерен на организацију Српске цркве и њену теригоријалну поделу на епископије и митрополије, на епископске центре и њнхове саборне цркве, попис до сада познатих епископа и митрополита, властелинства саборних цркава. Средњовековно свепггенство је друга тема коју проучава из области Српске цркве у средњем веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Епископије Српске цркве 1220 (1979); Липљанска епискоПија и Грачаничка митрополија (1983); Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку (1984); Саборне цркве Зетске епископије и мппрополије у средњем веку (1984); Милешевска митрополија (1987); Поседи и привилеГије Српске цркве у Будви (1988); Студенички архшшндрит и протосинђел Јован (1991); Данило, бањски и хумски епископ (1991); Топличка епископија и митрополијаусредњем веку (1996). БИБЈШОГРАФИЈА: 35 Година И И 19481983,109. ЈШТЕРАТУРА: 35 Година И И 1948-1983, 109. Р.

ЈАНКУЈ10В Борислав (26. децембар 1878, Сефкерин -17. април 1969). У Панчеву је стекао основно и гимназијско образовање. Као питомад Матице српске студирао је на Филозофском факултеггу у Будимпепгги (Историјско-географска група), и докторирао 1904. године. Највећи део свог радног века провео је у културно-просветној делатносги. Основао је Градски музеј (Народни музеј) у Панчеву 1923. године и Месни музеј у Јаша Томићу (Модош) 1937. У оквиру музејске делатности бавио се прикупљањем археолошког материјала и умножавањем збирки, али и археолошким ископавањима на локалитетима у Банату. Поред популарисања археологије, као сарадник Гласника Историског друштва у Новом Саду и члан Одељења друштвених наука Матице српске, објављивао је радове из области археологије из периода XVIII-XIX века. Највећи број радова односи се на преисторијску археологију, а затим касну антику и рани средњи век. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Преисторијско доба Војводине, Гласник ИД НС 7 (1934) 1-63; 8 (1935) 342-359; 9 (1936) 1-18,242-256; 10 (1937) 121-141; Преисторијске ископине код Јаше Томића, Гла-

сник ИД Н С 10 (1937) 98-103: Последњи изданци преисторијских статуета, Гласник ИД НС 10 (1937) 312-313; Халштатско доба, Гласник ИД НС 10 (1937) 379-412; Споменици Војводине из доба сеоба народа, Војводина I, Нови Сад 1939, 81-90; ОрГанизација археолошких ископавања, Гласник ИД НС 12 (1939) 253-254; Халштатска и латенска налазииппа у Војводини, Гласник ИД НС 13 (1940) 225-250; Утврђења Римљана и eapeapa из доба сеобе народа у Бачкој и Банату, Рад ВМ 1(1952) 7-37. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 7652-7664; 11, br. 6297-6300; СБ 7, бр. 32021-32024. ЈШТЕРАТУРА: ЕЈ 4,461 (В. Gavela). Н. Станојев

ЈА НЦ Загорка (24. фебруар 1922, Шид). Основну школу и гимназију завршила је у Београду. Дилломирала је на Филозофском факултету у Београду, Група за историју уметности и археологију, 1949. Краће време радила је у Министарству просвете Србије, а од 1951. у Музеју примењених уметности, где је остала до 1982. када је пензионисана. Водила је Одељење за ретку књигу, слжарсгво и фотографију. Бавила се повезом и украсом ћирилске и исламске књиге, орнаментима са фресака и старом штампом (каржатура, огласи и рекламе, графичка опрема). ВАЖНИШ РАДОВИ: Исламски рукописи из јуГословенских колекција, Зборнж МПУ, Београд 1956; Исламски повези у јуГословенским збиркама, Зборник МПУ, Београд 1956; Минијатуре у исламском астролошком спису ОријенталноГ инсиштута у Сарајеву, Прилози за оријенталну филологију и историју југословенских народа под турском владавином, Сарајево 1957; Орнаменти фресака из Србије и Македоније од XII до срединеХУ века, Зборник МПУ, Београд 1961; Насловна страна у српској штампаној књши, Зборник МПУ, Београд 1965; Кожни повези српске ћирилске књиГе, Зборнж МПУ, Београд 1974; Огласи у старој српској штампи 1834-1915, Зборник МПУ, Београд 1978; Повезивачи српских књта, Зборник МПУ, Београд [%1:Исламске минијатуре (1985); Стари дрворези у Србији и Македонији, Зборник МПУ, Београд 1987. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliograpliie d'Etiules turques, Paris 1984. P.

ЈАСГРЕБОВ (ИСГРЕБОВ) Иваи Степанович (27. јануар 1839, Громушка, Томбовска губернија, Русија - 7. јануар 1894, Солун). Био је рускп

конзул у Турској. историчар, етаограф и археолог који се бавно историјом Срба. Детањство је провео на Кавказу где му је отац био војни свештеник Школовао се најпре у Астраханском семешшпу, а затим у Казанској духовној академији коју је завршио 1864. После усавршавања у Одел>ењу источних језжа при Азијском департману Министарства иностраних дела ступио је у дипло.матску службу, у којој је остао до краја живота. Бно је најпре 1866. у рангу вежбашка у руско.м посланству у Цариграду, потом је од 1867. био секретар и тумач и најзад руководилац руског конзулата у Скадру (1870), вицеконзул у Призрену (1874), конзул у Скадру (1879), конзул у Призрену (1880). Управљао је руским конзулатом у Јањшш. а од 1881. па све до смрти бпо је генерални конзул у Солуну. Дужност руског конзула у европској Турској омогућила му је да упозна Стару Србију, Македонију и Апбаннју и, пошто је био неуморан путанк, да их свесграно етаографски и археолошки изучи. Заволео је тамошњи српски народ и желео је да прошпсне у његову прошлост. Посебно га је занимала српска црквена историја, па је о њој објавио дванаест чланака у Гласнику СУД од којнх је првих десет сакупно у посебну књигу под насловом Подаци за историју српске цркве из путничкихзаГшсника И.С. Јастребова (1879). Ту је саоппггио пуно важшк нзвора на српском и турском језнку. Сазнања до којих је дошао на својим путовањима омогућила су му да 1886. године у Петрограду објавн значајни рад Обичаи и ntmu турецкихЂ сербо†(вг> Призр^нб, ИпекЈ>, Mopaet u Дибрђ а чнје је друго издање 1889. допуњено писхшма нз Македоннје. После његове смрга Српска краљевска акадехпђа нздала му је недовршено дело Стара Сербил иАлбанип (1904). БИБЈШОГРАФША: BLZ 8. br. 7685-7694: 11, br. 6321-6324; СБ 7, бр. 32094-32096. ЛИТЕРАТУРА: Годишњак СКА 7 (1893) 185-188; М. Иваннћ, Иван Степановнћ Јастребов, Споменж СКА 41 (1904) I— XI: В. Бован. Јастребов у Призрену, Пршптина 1984; НЕ 2,130 (Н. Рздојчнћ); ЕЈ 6,7 (А. Belić). М. Војводнћ

ЈАЧОВ Марко (6. фебруар 1949, Церање Доње, Бенковац). Осмогодшињу школу учио је у Бежовцу. а средњу у Београду. Дшшомирао је 1972. годше на Теолошком факултету у Београду. Магистарски рад Венеција и Срби уДалмацији do половине XVIII века, одбранно је 1975. на Филозофском факултету у Београду. где је 1979. го-

ЈЕЛАВИЋ (JELAVICH, BRIGHTFIELD) Барбара дине стекао докторат дисергацијом Срби у Далмацији у XVIII веку. Ј. је од 1976. године радио у САНУ као архивпета. За научног сарадника Исторнјског инстит\та САНУ изабран је 1982. вишег научног сарадника 1986. а научног саветника 1991. године. Више годнна нровео је на усавршавању у Италији, Немачкој. Француекој и Белгији. Од 1984. борави у Рпму. где као елужбеник Историјског инстшуга САНУ истражује грађу у Ватиканском архиву. Прве радове Ј. је посветио Србима у Далмацији. Дугогодишњим систематскнм радом у Млетачком и Ватиканском архиву прикупља грађу о југословенским земљама u народима. посебно о Србнма од XVI до XIX века. ВАЖН1НИ РАДОВИ: Одсељаван>е Срба из Да.ишције1771-1774. годше (1980): Списи тајног ватиканскоГ архива .YV7-.YV.ff/ века (1983): АутобиоГрафија Никодшш Милаииг (1983): Ускочки cepdap Јанко Митровић и његови синови у кандијском и морејском рату (1983): Венеција и Срби у Да.1мацији у ХУШвеку (1984); Списи КонГреГације за пропаганду eepe у Piuiy о Србима (1о22-1Ш) I, САНУ. Беоррад 1986: Le guerre Veneto-Turche del XVII secolo in Dahnazia, Venezia 1990: Срби у .киетачко-турааш paiTioeiuta у XVII веку. Беофад 1990: Срем на прелому два века (Х\ ’11-XV1II). Сремскп Карловци - Беофад 1990; Le missioni canoliche nei balcani durante la guerra di Candia (1645-1669), Biblioteca Apostolica Vaticana I—II. Citla del Vaticano 1992. БИБЛИОГРАФИЈА: 35 година ИИ 1948/98Ј.П0. Л1ПЕРАТУРА: 35 Година ИИ 1948-1983,

ЈЕРЕМИЋ Ристо

исгорију. Објавила је целовиту исгорију Балкана: History ofthe Balkans (1983) која иде до најновијег времена. Заједно са Ч. Ј. објавила је књигу о балканским националшш државама: The Establishment of the Balkan Nalional States, 1804—1920 (1977). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: попис радова у споменици заједничкој за Б. и Ч. Јелавића, ed. R. Frucht, 1992. ЛИТЕРАТУРА: Р. Е. Michelson, Barbara Jelavich: 1923-1995, Slavic Review 54 (1995) 258-259: P. VVozniak, B. J, Siidost - Forschungen 54 (1995) 274— 275; HL 1,540. P.

ЈЕЈ1АВИЋ (JELAVICH) Чарлс (15. новембар 1922, Mount View, Califomia). После школовања у родном месту студирао је на Калифорнијском универзитету, дипломирао 1944. Н а истом ушшерзитету наставио је да се усавршава, магисфирао је 1947, докторирао 1949. Прошао је сва наставничка звања, од 1962. професор на Индијана универзигету у Блумивгтону. Предавао је 1960/ 61. у Минхену. Руководио је бројним истраживачким пројектима и стручним удружењима и институцијама. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (са гледишта српске исгорије): The Revolt in Bosnia and Hencegovina, 1881-2, Slavic and East European Review 31 (1953) 421-436; Some Aspects ofSerbian Religious Development in the Eighteenlh СепШгу, Church History 23 (1954) 144-152; Serbian Nationalism and the Question 110. o f Union mth Croatia in the Nineleenlh СепШгу, Balkan Studies 3,1 (1962) 29-42; „Zemljopis Srbije i srpР.Михаљчић skih zemalja". An Episode in AustroSerbian Relations, 1907-1912, HZ 29-30 (1976-77) 419-429; Serbian Textbooks: toward Greater Serbia or Yugoslavia? ЈТЛАВПЋ (JELAVICR рођ. BRIGHTFISlavic Review 42 (1983) 601-619; Milenko Vidaćević: ELD) Барбара (12. апршт 1923 -14. јануар 1995, from Serbianism to Yugoslavism, у; Hislorians as NatiБлумннгтон. ИндЈгјана). Студирала је исгорију на on-Builders: Central and South East Europe, ed. D. Катифорнијско.м универзитету у Берклију (UniDeletant - H. Hanak, Basingstoke 1988,106-123; The versitv of Cililbmia at Bericeley), диплошфала 1943, Issue ofSerbian Textbooks in the Origins ofWorld War магистрирала 1944. и докторирала 1948. Од 1944. 1, Slavic Review48 (1989) 214-233; South SlavNatioудата је за Чарлса Јелавића с којим је објавила nalism: Tcabooks and Yugoslav Union before 1914, знатан ирој публикација. После краћег предавачColumbus 1990. Заједно ca Барбаром Jelavich објаког рада у Берклију посветила се породици, а вио je: The Balkans in Transition: Essays on the Deve1961. прешла у Индијану, где је постала 1967. проlopment ofBalkan Life and Politics Since the Eighteфесор на Одсеку за историју Универзитета у Блуenth СепШгу, Berkeley 1963 (зборник ca прилозима шшпону. Прошла је сва професорска звања до и других писаца); The Balkans, Englewood Cliffs пензионисања 1992. године. Б. Ј. је истраживала 1965; The Establishment ofthe Balkan National States, исторнју ј\тоисточне Европе у новом веку и сво1804-1920, Seattle-London 1977. Пор>ед тога je изјим радо.м је обухватила не са.мо царства која су давач зборника: Language and Area Studies, East упшала на судбину Балкана. већ и народе и држаCentral and Southeastem Europe, A Survey, Chicago ве са тога простора. Њени радови из дипломатске 1969; The Nationality Problem in the Hapsburg Monarchy in the Nineteenth Century: A Critical Appraiисторије као н onif посвећени Русији. Аустрији илн Османско.м царству имају шггерес за српску sal, ed. Ch. Jelavich - R. J. Rath, Houston 1967.

БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица, заједничка са Јелавић Барбаром, ed. R. Frucht 1992. ЈШТЕРАТУРА: HL 1,540 Р.

ЈЕЛАЧИЋ (ЕЛАЧИЧ) Алексије Киршгович (18. јануар 1892, Кијев, Русија - 20. октобар 1941, Београд). У Кијеву је завршио приватну основну школу и класичну гимназију (1909). На Исгоријско-филолошком факултету у Петрофаду завршио је студије историје (1914). Каријеру високошколског насгавника започео је на Катедри руске исгорије у Пефофаду (1914-1917), наставио у Кијеву (1917-1919), и на лицеју у Каменец-Подолском (1919-1920). У Кијеву је 1918. магистрирао. Услед тријумфа бољшевика у фађанском рату емигрирао је из Русије (1920). По доласку у Краљевину Југославију, био је ангажован као насгавник у гимназија.ма у Скопљу (19201924), Пљевљима и Приштини (1924-1925). Докторирао је у Љубљани (1925) са темом о сељачком покрету у Хрватској и Славонији 1848/49. Након тога насгавио је прекинуту универзигетску каријеру на Филозофском факултету у Скопљу (1925-1941), истовремено продужавајући гимназијски рад. По избијању рата 1941, премештен је на рад у лесковачкој гимназији. Неколико месеци касније умро је у Беофаду. Научни рад започео је још у родној Русији делом Самодржавље u народ у Русчји 18. века (1919). По доласку у Југославију наставио је плодан научни, али и публицистички рад. Националну историофафију задужио је радовима о српско-руским, југословенско-руским и везама Русије и Балкана, кроз исгорију. Бавио се и темама из историје сељачког покрета у Хрватској, а показивао је интересовање и за теоријска питања историјске науке. Ипак, доминантно поље његових научних интересовања била је Hcropiija Русије и Западних Словена. Нарочиту вредносг имају његови радови о револуционарним променама у Русији 1917. Може се рећи да је Ј., до данас, остао једшш експерт за исгорију Русије и западних Словена кога смо имали. БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак СФФ (1930) 322-323; Mamepiumbi длл библиографии русских научнва трудов за рубежом (1920-1930). Вмпуск 1, Белград 1931, с. 108-112. (јед. 1809-1901); Ј. Пејин, БиблиоГрафија радова Алексија Јелачића, ИГ 1-2 (1981) 191-200; BLZ 8, br. 7708-7784; 11, br. 6346-6353; СБ 7, бр. 32233-32255. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 2,146. (Д. Перовић); ЕЈ 6,24. (Ј. Šidak); LPJ 2.561-562 (Ј. Pejin). Мир. Јовановнћ

ЈЕЛИСЕЈЕВА (ЕЈШСЕЕВА) Јекигерина (1918). Завршила је Московски државни педагошки инсгитут (1945) и постала на исгој усганови аспирант на Катедри нове и најновије историје. Одбранила је кандидатску дисергацију: Политика Дизразли e „Восточном eonpoce“ накануне русско-турецкоп eoiutbi 1877-78 гг. (1949). Посгала је затим доцент на Катедри за нову и најновију историју на Државном универзитету у Томску. Бави се политиком Енглеске у Исгочном питању и ослободилачким покретама у Босни и Херцеговини. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: К вопросу о социалвно-жономическкх отношенинх и националвном гнете e Боаиш и Герцеговине neped eocстанием 1875 г., Трудм Томского государсгвенногаушшерситета, секцил социалвно-зкономических и исгорических наук т. 136 (1957); Начало eoсстанил e Боснни e августе 1875 г., иста серијска публикација т. (1964). Ј1ИГЕРАТУРА: Историки - слависш СССР. Бпобпблиофафическии словарц - справочник, Москва 1981,74. Р.

ЈЕРЕМИЋ Рисго (16. мај 1869, Фоча - 17. септембар 1952, Mocrap). Основну школу је учио у Фочн, ф и разреда гнмназије у Сарајеву, а насгавно у Дубровшку где је матурнрао 1889. Отшиао је у Беч на сгудцје медицине, затим прешао у Грац где је дипломнрао 1897. Као лекар радпо је у Земаљској болници у Сарајеву (1898—1904). Ту је завршио специјализацију из хирургаје као првн у Босни и Херцеговшш. Године 1904. премештан је у Тузлу као хирург и окружни физпкус. После рата (1919) опет је премешген у Сарајево као директор Земаљске болнице, а 1923. прешао је у Суботицу за шефа сашггета Државне жедезнице где је остао до одласка у пензију 1934. Тада је наставно своја архивска истраживања у Дубровнику. Земуну, Сремскпм Карловцпма, Петровараднну и објавио значајну исторпофафску фађу. Био је почасни доктор У ннверзитета у Беофаду (1937). почасни члан Српског лекарског друштва (1938), члан Научног друшпгва Босне и Херцегошше (1952). Своју богату архиву и библиотеку завештао је Српском лекарском друштву. Ј. је дао велики допринос унапређујућн српску и југословенску исторпју здравствене културе. Прва исфаживања обухваћена су књигом Здравстшене пршшке у јуГословенсшш 3e.tcba.ua до краја деветнаестоГ века (1935). Затим следи Медицинске пршшке у Зеиуну 1750-1900 (1937). Плод сарадње с Јорјом Тадићем су Пршгози за историју здравствене културе старога Дубровника (1938-1940). Зналачки је обрађен ПрњхоГ исто-

ЈПРЕЧЕК (JIREČEK) Константин Јосеф рији адравствене културс Срежких Карловаца од 1772 до 1S72 (1940). Изузетно је вредна Библиографија сриске здравствеие књижевности 1757-1913 (1947) која обухвата 4748 радова. Свој дуг ,.ужој домовнни" нсказао је кљигом Прилози историји здраествених и медицинских прилика Босне и ХерцеГовине под Турском и Аустро-Угарском (1951). БИБЛИОГРАФИЈА: Б. Чулнћ, Библиографија радова др Ристе Јеремића, Жнвот 1-3 (1952) 202-205: BLZ 8. br. 79S1-79SS; 11. br. 6420-6423; СБ 7. бр. 32427-32444. ЛИТЕРАТУРА: А. Павловић. Живот и рад доктора Ристе Јере.ии1ш. Меднцински преглед 13 (1958) 3-5: X. Крешевљаковић.Лр Ристо ЈереmuI, (1809-1952). Живот 1-3 (1952), 198-201: М. Драгић.Лр Ристо JepeMuh. Српскп архив за целокзино лекарство 81 (1953) 85-89: МЕ 5, 404 (В. Станојевић); ЕЈ 4.486 (М. Filipovic). В. Гавриловић

ЈИРЕЧЕК (ЈШЕСЕК) Константин Јосеф (24. јули 1854. Б е ч -10. јануар 1918, Беч). Ј. је чешки историчар који је своје радове посветио прошлостн балхаиских народа, посебно Срба. Мајка му је била ћерка Паала Јосифа Шафарика, отац Јосиф. историчар књижевности, а стрпц Хер.менегилд историчар права. Знања је брзо стицао у породичном кругу. Основну школу н гимназцју завршио је приватно. Од ране младости определио се н спремао за бздућп позив. Он није случајно веома рано показао интересовање за мало познату прошлост балканских народа и држава. У том правцу усмеравала га је породична традиција. У науку га је увео Ћура Даничић. Као ђак старијих разреда гимназпје огласио се приказима из књижевностијужнословенскихнарода, а 1870. објавио је БиблиоЏафију модерне бугарске литературе (1806-1870). На универзптету у Прагу сгудирао је историју, географију и филологију (1872-1875). Као стлдент издао је Ћтик светог Саве за шнастир Студешшу (1874). Са изненађењем и похвалама примл>ена му је дисертација Dejini mrocla huihankeho, Gescliiclile der Bulgaren (1876). I je тада имао само двадесет и две годтше. Друго издање овог дела на руском језику допунио је и исправио сам лутор. Обимном хабилнтационо.м студијом Ворш цеспш оо Беогриоа за Цариград и балкански кланци стекао је звање доцента за географију и историју јутоисточне Европе Универзитета у Прагу. У складу са захтевима предмста који је нзучавао Ј. је наставио историјско-географска истражнвања. али у његовом раду настаје прекретшшл када је почео да изучава изворну грађу у ар.ЧЈШИма приморских градова, посебно Дубровника. Он je први скренуо пажњу на богатство Ду-

Ј О В А Н О В И Ћ C. Војислав

бровачког архива. Поред проучавања Одлука већа н Писама и упугстава, он је систематски исписивао грађу серија насталих из пословних односа. Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем веку, прва је значајнија студија заснована на проучавању Дубровачког архива. Грађа овог архива послужила му је за исцрпну расправу Српски цар Урош, краљ Вукаишн и Дубровчани, којом је непосредно допринео победи кригичког правца у српској историографији. Рад на Универзитету у Прагу Ј. је прекинуо одласком у Бугарску, цце је постављен за генералног секретара Мшшстарства просвете (18791881), затим шшистра просвете (1881-1882) и председника Просветног савета до 1884. Тада настаје кратак застој његових архивских истраживања, али је Ј. за време годишњих одмора, путујући по Кнежевини и Источној Румелији, проучавао старине и сабирао грађу. Из овог доба је његов Дневник који данас има изворну вредност. Изворну вредност имају и Јиречекови учени путописи Cesty ро Bulharsku и Србија, земља и народ. Универзитетску каријеру Ј. је поново наставпо у Прагу као професор за општу историју с особитим обзиром на историју Словена и историју Бажана. На позив Ватрослава Јагића Ј. прелази у Беч, где прихвата Катедру за словенску филологију и науку о старинама. Код њега су се школовали познати наши историчари Јован Радонић, Станоје Станојевић и Владимир Ћоровић. I је, међутим, вшпе одговарао истраживачки, архивски рад. У Дубровачком архиву систематски је сакупљао грађу за околне земље, али се одужио и овом граду. Писао је о дубровачкој књижевности, дубровачкој канцеларији, границама, а крцата је подацима његова академска беседа Важност Дубровника у трговачкој историји средњеГ века (1899). Истраживањем у архивима приморских градова, приредио је збирку докумената под називом Споменици српски (1890) којом је допунио издања Франца Миклошића и Меде Пуцића. Појава другог издања Душанова законика које је приредио Стојан Новаковић, подстакла је Ј. да напише сгудију Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stefan Dušan (1900). Из овог, свакако најплоднијег периода његовог рада издвајају се капитална дела о даљој прошлости Бажана: Хришћански елемент у топоГрафској номенклатури балканских земаља и Романи у Градовима Далмације током средњег века. У време стварања Албанске државе објавио је неколико радова о приморским градовима Драчу, Скадру, Валони, а у прегледу Албанија у проимости (1914) обрадио је и период турске власти. Заједно са Миланом Шуфлајем и Лајошем Талоцијем приредио је узорно издање Acta et diplomata res Aibaniae mediae aetatis illnstrantia I—II (1913).

Дугогодишњи рад и разноврсне студије из историје бажанских народа омогућиле су Ј. да целовито, синтетички прикаже даљу прошлост Срба. Прихватајући 1901. позив да за колекцију Allgemeine Staatengeschichte напише Историју Срба, Ј. је био у могућности да заокружи своје животно дело. Прва књига - период до Маричке битке појавила се тек 1911. Другу књигу - период до 1537. - није успео да доврши. Упоредо са Историјом Срба радио је на делу Држава и друштво у средњовековној Србији. Због болести и преране смрти ни овај подухват није успео да приведе крају. На основу Јиречекових рукописа и архивских исписа, оба дела довршили су Ватрослав Јагић и Јован Радонић. Историју Срба пДржаву и друштшо у средњовековној Србији превео је Јован Радонић и објавио под насловом Историја Срба која је доживела шест издања на српском језику. Друго издање (1952) Јован Радонић допунио је новијом библиографијом, али нема никаквог оправдања да се име учитеља и ученика нађу заједно испред наслова животног дела Ј. БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак СКА 8 (1894) 176-184; Б. Цвћтковичњ и Иосифњ Наги, Трудоветћ на Професора Д-рњ КонстантинЂ Ј. Иречек (1854-1904), Приложение књмљ Периоднческо отисание 66, 3-4 (1905) 5-26; АвтобиоГрафични чертици, Из архнва на Константин Иречек П, Софил 1959, 9-31; BLZ 3, br. 10538 10540; 8, br. 8051 - 8082; 11, br. 6479 - 6591: СБ 7, бр. 32654 - 32665. ЛИТЕРАТУРА: Slovinac 3 (1900) 90-91; V. Vlček, Konstantin Jireček. K jeho 50. namzeniam, Osveta 34 (1904) 677-689, 786-796; B. H. Златарски, Дћиностњта на Д-рњ Константинљ Иречекљ вљ БљлГарин, Периодическо списание 66 (1905) 1-30; Ottuv slovnik паиспу 13, 546-547; 28, 712; Časopis Musea Kralovstvi českeho 88 (1914) 245-256 (J. Bidlo); Česky Časopis Historicky 20 (1914) 364-365 (J. Bidlo); Vjesnik zemaljskog arkiva 19 (1917) 316 (J. D. Nagy); V. Jagič, Josef Konstantin Jireček. Gestorbenam 10. Jannerl918, Almanachder Akademie der Wissenschaften in Wien (1918) 7; Osterreich I (1917) 537 (M. Murko); V. Jagić, Jireček kao čovjek, Savremenik 13 (1918) 120-122; Osveta 48 (1918) 135-141, 207-214, 291-298 (J. Pata); Česky Časopis Historicky 24 (1918) 1-12 (K. Kadlec); F. Šišić, Konstantin Josip Jireček kao historik, Savremenik 13 (1918) 113-120; GZM 30 (1918) 329-331 (P. Skok); Књижевни југ 1 (1918) 131-133 (A. Ивић); Hrvatska njiva 2 (1918) 87-89 (J. D. Nagy); Narodna starina 6 (1923) 193-216 (N. Radojčić); HE 2, 149150 (H. Радојчић); Д. Ангелов, Константин Иречек u нсговото дело, Историјски преглед 1 (1955) 100-112; Ј. Радонић, Константин Јос. Јиречек. Младост и наставнички рад, Зборник КЈ 1, Београд 1959: ЕЈ 4, 529-530 (М. Dinić); Д. Ангелов, Константин Иречек u бљлГарската

историческата наука, Чехословакил и Бљлгарил през вековете, Софив 1963,43-55; Conslantin Jirecek sein leben, schdpferisches Wirken und sein wissenschaftliches Erbe, Mitteilungen des bulgarischen Forschungsinstitutes in Osterreich, Wien 1980 (радови научног скупа посвећеног Констангину Јиречеку 1978); Р. Михаљчић, ПоГовор и библиоГрафија, у: К. Јирачек, Историја Срба П (фототипско издање), 517-565; Ј. А. Reiswitz, Zum 100. Geburstag von Konslantin J. Jireček. Jahrbucher fur Geschichte Osteuropas NF 2 (1954) 206-211; P. Mijatev, Konstantin Jireček und die Balkanstudien, Etudes balkaniques 3 (1969) 57-67; Д. Ангелов - B. Паскалева - А. Пантев, К. Иречек u болГарска историческа наука, Bulgarian Historical Review 2 (1973) 61-70: HL 1,545. P. Михаљчић

ЈОВАНОВИЋ Алекса (19. авгусг 1846, Ћуприја-6. мај 1920, Београд). Гимназијује завршио у Неготину и Београду, а Правни факулгет у Београду. Као судски micap и судија службовао је у Крагујевцу, Краљеву, Смедереву, Крушевцу и Београду. Био је председшпс првостепеног суда у Нишу (1881) и Београду (1881-1884), затим, у два маха, члап Касације (1884-1890. и 1894-1899), начелник Мшшстарства правде (1890-1894) и председник Апелационог суда (1899). За државног саветника постављен је 1900, а пензионисан 1903. Био је посланик у Скупштини (1880-1882); за време личне владавине Александра Обреновпћа председннк владе (12. август 1900-20. март 1901, где је задржавао ресор министра иностраних дела, а потом ресор мшшстра правде). За дожнвотног сенатора постављан је двапут: 1901. н 1903. Ј. се бавио историјом и историјом српског права. Најзначајнији су му радови из исторпје српског права: Логотети у цркви и држави српској (1885); Наследно право у старих Срба (1888): Историски развитак српске задруГе (1900). Сарађивао је у низу дневних листова, књижевних и научшк часописа: Правда, Српске новине, Мале новине, Отаџбина, Коло, Дело, Искра, Гласник СрпскоГ ученоГ друшпша и др. Такође је издавао изворе корисне за историју српског права XIX и почеткаХХвека. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 8130-8135: 11, br. 6523-6530; СБ 7, бр. 33176-33186. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 2, 15S-159 (Ј. Продановић, Ж. Перић), ЕЈ 4.534 (R. Samardžić). Р.Ћук

ЈОВАНОВИЋ С Војпслав (8. новембар 1930, Београд). Школовао се у Београду, где је

ЈО В А Н О В И Ћ Жлрко

1949. завршио гимназију. Студирао је историју уметности на Фипозофском факултету у Београду (1949-1954). где се и запослно на Катедри за средшовековну архсологију (1957). За асистента је изабран 1959. а за редовног професора 1993. Школску 19б4/б5. год1шу' провео је у Атшш. Ј. се бави разноврсннм темама из средњовековне матерпјалне културе и уметности Јужних Словена. посебно Срба. Главне географско-исторнјске области његовог рада су Косово, Метохпја, дол1ша Рашке н Полимље. Изучавао је порушене црквс и остатке њихове сликане декорације (Ваганеш н Беривојце. код Новог Брда). друге, затрпане. нскопавао (Затон. Брзава и Мајсторовина, код Бијелог По.ља. и цркве I. II и IV на Пазаришту. код Новог Пазара). Објавно је низ радова о средњовековним градовима н владарским дворима. чије остатке је проучавао пугем проспекције (Борач. Честин. Бован. Прилепац, Вишеград, Рибник). а неке је архешошкп нстраживао (Звечан. Ново Брдо. Врхлаб-Беласица, Призрен), настојећн да равноправно корнсти све врсте расположпвих нзвора. Ископавао је некрополе (Матичане код Пришпше. некрополе цркава I, П и IV на Пазаришту. Корбово и Ргково, код Кладова). У исцрпним кригичким прпказима неких мањкаво објаагешк некропола (Демир Кадија и Луковнт код Ловеча. у Бугарској), залагао се за прпмену савремене методологаје у њиховом изучавању, чиме се детаљно бавио у својој необјављеној докторској дпсертацнји Словенске некрополе у Србији, Македонији и БуГарској (1974). Посебно је изучавао накпт. нздвајао нове облике настојећи да их тилолошки и хронолошки прецизније одреди и повеже са ширим компаративним материјалом (Налаз из Чечана, Прсген Стефана Првовенчаног). уочавајућн нове целине (Источнобалканска група). Бави се епиграфиком, ћирилском (Бања код Прибоја) п латинском (Прокупље, Летница, Никољац). Радови о мозаику у Петровцу на Мору. меморнјалној грађевини у Бањици код Пећи, и базилици у Пашића пољу на Лиму, припадају касноаншчкој и рановизантијској археологаји. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Црква у Ваганешу (1959): Среоњовековни Град Звечан (1965); Запажања о средњовековној некрополи у Демир Капији (1970): Hoeo БрОо - ipad заиста сребрни и злшшш. Обележја 1. 2 (1971), Приштина; 0 jedном ктиторском натпису у манастиру Бањи (1972): llber den fiiilvmnelallerlicben Schmuck von Čečan auf Kosovo (1976): Prilozi hmnologiji srednjovekomih nekmpola Jugoslavije i Bugarske 1(7/(1977, 1979); Horać el Čestin - contrihution a l’etude des forts medieuua en Serbie (19H4—1985): Косовски ipadoeu u оворци 1X1-XV век), Задужбине Косова (1987); Археолошка истраживања среоњовековних сиоменика и налашиипа ни Косову, Зборник округлог стола о научном истраживању Косова

Ј О В А Н О В И Ћ Б л.Јован

(САНУ1988); Podouoeuhu. Прилог српској средњовековној просопографији (1991); Рибник код Призрена. Прилог Проучавању средњовековних владарских deopoea, ЗРВИ 34 (1995) 79-88. БИБЈТИОГРАФИЈА; Bibliografija FF и Веоgradu 1.24-29. ЛИТЕРАТУРА: Bibliogrctfija FF и Beogradu I, 24. Р.

ЈОВАНОВИЋ Жарко (13. мај 1936, Ваљевска Каменица). Основну школу је завршио у родном месту, а гнмназију у Ваљеву 1956. Дипломирао је 1962. године на Групи за историју Филозофског факултета у Београду. На истом факултету је и магистрирао 1969, одбранивши рад: Српска социјалдемократска партија према сељаштву 1903-1914. Докторску тезу: КПЈ према сељаштву 1918-1941, одбранио је на Филозофском факултету у Пршигини 1975. У Институту за новију историју Србије ради од 1963, а у звању је научног саветника од 1989. године. Сада је директор Институга за новију историју Србије у Београду. Подручје истраживања Ј. је историја Србије и српског народа са темама из проблематике сељаштва за период до 1914, између два светска рата и ратног периода, затим питања Другог светског рата: Равногорски четнички покрет Драже Михаиловића, колаборација, стварање и развој нове власти у Србији у ратном периоду, културно-уметничка акгивност радничке класе Србије и Југославије, студентски покрет на Београдском универзитету. Истраживао је у Загребу, Љубљани, Сарајеву, Титограду, Скопљу, Мостару и Цетињу. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Народни херој Влада Аксентијевић (1974); Сабрани списи Дшштрија Туцовића (1975, коаутор); Влада Аксетпијевић живот и револуционарно дело (1981); КРЈ prema seljaštm 1918-1941 (1983); Радничка уметничка Група „Абрашевић" (1984); Црвене позоршице Абрашевића (1988); Poljoprivreda Srbije и ratu 1941-1945 (1994); Političko raslojavanje seljaštva u Srbiji 1941. godine (1994); Сељаштво Србије у Другом светском рату 1941-1945 (1995); Hoea власт у Србији 1941-1945 (1997). БИБЛИОГРАФИЈА: Споменица Инспштута за историју радничког покрета Србије 19491989, 56-57; Зоран Панајотовић, Библиографија издања о народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији у Србији 1941—1944, (Посебно издање 1945-1978), Београд 1980, 54, 348, 655); БиблиоГрафија о народноослободилачком риту и социјалистичкој револуцији Србије 19411944, Београд 1989,32,225,452 (1), 935-936, 6267, 8902; Spomenica INIS1965-1995,53-57.

ЈШТЕРАТУРА: Спомешша Инспштута за историју радничког покрета Србије 1949-1989, 31,33-36,45,56-58; Spomenica INIS1965-1995,53.

М. Нжолић, Жаворад П. Joeanoeuh (1904-1967). Библиотекар 20,1-2 (1968) 126-128. Љ. Димић

Р.

ЈОВАНОВИЋ П. Живорад (2. децембар 1904, Београд - 8. децембар 1967, Београд). Детињство је провео у Београду где је започео основно школовање (1912-1914). У годинама Првог светског рата са породицом је прешао Албанију (1915), краће време боравио у Грчкој и Италији, обрео се у Француској где је у Ници похађао Лицеј (1915-1919). Гимназију је учио у Београду (1919-1924). Студирао је права на Универзитету у Београду (1924-1931). Тих година био је потпредседник Побратимсггва (1925-1927). Радио је као чиновник и шеф одсека Државне хипотекарне банке (1932-1946), био је запослен у Одељењу за културу Министарства ДФЈ и ФНРЈ (1946-1947), обављао послове уредника Југословенске библиографије у Југословенској књизи (1947-1949). Радио је у Библиографском институту (1949-1950), Институту за проучавање књижевности САН (1950-1952), новинарству (1952-1955), био је управник Библиотеке Економског факултета (1955-1960). Ангажовао се у раду Управног и Надзорног одбора СКЗ (1945-1952), био је члан Удружења библиотекара (од 1948), Удружења књижевних преводилаца (од 1952), Удружења новинара (од 1960). Један је од оснивача часописа Правна мисао (1935). Чланке и приказе из области права, књижевности и исгорије објављнвао је у штампи и часогагсима - Правна мисао, Српски књижевни Гласник, Живот и рад, Јужш преглед, Самоуправа, Полипшка, Књижевне новине итд. У Правди и Делу објавио је у периоду 1939-1941. већи број биографија политичара и јавних радника. Специјализовао се за израду општих и стручних библиографија. У временском распону од готово четврт века објављивао их је у СКГ, Архиву за правне и друштвене науке, ПреГледу, Књ^сжевноспш, Младости, Библиотекару, Словенском братству, Историјском Гласнику, Билтену Новинарског удрухсења НРС, Настави језика и књ1окевности у средњој школи, Настави историје у средњој школи, Годиииааку Музеја Града БеоГрада. Истрајним радом на библиографским и библиотечким пословима задужио је српску историјску науку и српску културу. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 8434-8444; 11, br. 6719-6738. ЈШТЕРАТУРА: Р. Димитријевић, Живорад П. Јовановић, Прилози 33, 3-4 (1967) 332-333; М.

ЈОВАНОВИЋ Јагош (3. јули 1912. Веље Бр•до код Подгорице). Основну школу завршио је у Спужу. Гимназију је учио у Подгорици и Котору. Филозофски факултет завршио је у Београду. Био је професор средње школе у Подгорици и Дубровнику. Предавао је у војној школи у Београду (1945-1947). За директора Више педагошке школе на Цетињу постављен је 1947. Ј. је био председник Исгорнјског друшгва Црне Горе (1947) и први председник Научног друшгва Народне Републже Црне Горе (1948). Био је одговорни уреднж Историјских записа (1948-1958). Обављао је дужност директора Историјског инсгитута ЦГ (1948-1958). Радио је у Савезном извршном већу од 1957. Био је директор Енциклопедије Југославије за Црну Гору (1950-1965). Ј. је учеснж НОР-а од 1941. Ј. се бавио изучавањем прошлосга Црне Горе. Његово Стшаршое црногорске државе и развитак црноГорске националности (1947) изазвало је различите оцене у исгориографији. Бавио се односима Црне Горе и Србнје у време Првог српског устажа. Писао је о везама Црне Горе са Русијом од XVI до XX века, о учешћу Црне Горе у револуционарној 1848, као и о односима и сукобима Црне Горе с Турском у другој половини XIX века. БИБЛИОГРАФИЈА: ЈаГош Јовановић, Споменица ИИ ЦГ1948-1988,183-184. ЈШТЕРАТУРА: Ко је ко у ЈуГославији, Београд 1957,287; ЕЈ 6,108 (V. Bogićevic'): Јагош Joeaновић, Споменица ИИ Ц Г 1948-1988,183; N. Racković, Prilozi za leksikon, 92. M. Маловић-Ђукић

ЈОВАНОВИЋ Бл. Јован (14. новембар 1875, Београд- почетак 1931). Основну школу и гнмназију завршио је у Београду. Студирао је исгорију на Филозофском факултету Велже школе у Београду (1894-1896) и Филозофском факултету Минхенског ушшерзитета (1896-1898). Један семестар 1898. посветио је сгудијама филологаје а затим се, новембра исте године, уписао на Берлински ушшерзитет где је студирао војну историју и историју ратне веигпше (1898-1901). Докторску дисертацију под насловом Зашто Фридрах Велики није учествовао у битци код Кеселдорфа. одбрашго је у Берлину, код Ханса Делбржа, 1901. Краће време предавао је Општу нсторију на Војној академији у Београду (1902—1904) коју је као i

11

ЈО В А Н О В И Ћ М. Јован ЈО В А Н О В И Ћ Љубомир

обреновићевац и германофнл морао да напустн након дннастнчке смене у Србији. Био је власшнс Hуредннк нз еенке конзерватнвног часопнса Недељни прсиед. По полнтнчком опредељењу припадао је конзервативцнма Жнвојша Пернћа а након консппупсања Српске конзервативне странке (1414) цзабран је за потпредседннка Управног одбора. Испшао се својнм аустрофилскнм ставовнма н у току Првог светског рата бно запажен по нетупима протпв дттстцје Карађорђевнћ u владе Ннколе Пашнћа. То је пресудно утицало да након завршетка рата за њега ннје бало места у јавном жнвоту н на Ушшерзнгету. Јавно ћугање Ј. трајало је све до 1925. У промењеној духовној клими друге половше двадееетих годнна огласио се обнмном монографпјом Наполеон I коју је потписао именом Јован Б. Јовановнћ. покушавајући да делпмично еакрије свој компромптовани идентитет јавног радника. аустрофила, противника динаетнје. У годинама 1926-1928. радове је објављнвао у чаеопису Књижевни север. Већ је рад Развитак француске историографије у новом веку (1903) наговестпо да је Ј. добар познавалац европске историографиЈе, нсторичар модершк теорпјскпх погледа на прошлост, рационалшк знања. израженог осећаја за вредноваве написаног о прошчости, велике еруднције. Знања из псторцје п спецнјалнстичке студије ратне вештнне чшшлп су ra компетентним сгручњаком у области војне историје и псторије војне веигпше. Погледи Ј. на историју п његови теоријски ставовп заокруженл су серцјом чланака објављеним у Архиву за правне и друшгвене науке (Архпв ПДН) посвећешк односу историје и социолоnije. држави као предмету нсгорфе, проблемима културне историје. проблемима привредне исгорије. Прихватајући без осгатка критички метод Ј. се заложио за сагледавање исторпјских реалностн. човековог окружења. физичких и етничких особша. друштвених. политичких, привредних и ку.лтуршк установа и институција, политичких, привредшк. соцпјалних. културшк и уопште друштвешк пртслика. моралгак норми, обичаја, ку тгуре жив.љења. друлптвегак и државних структура. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Развитак француске историоГрафије у новом веку. Дело 28 (1903) 3039.247-253.336-345:29 (1903) 80-90; Уводуновију историју ратне вештине. Београд 1905; Ранкеочо схваииине историје. Београд 1906; Странке и парламентаризам у Србији, Недељни преглед 32 (1'tllS) 515-52(1; Tujua конвенција са АустроУгирском. Недељнн преглед 6 (1909) 81-84; ПостанакенГлескепоморскесиле, Београд 1911:Држива као предмет историје. Архив ПДН 12 (29), 4 I1926) 269-2N4: Историја и социолоГија, Архив ПДН 13(30) 3 (1626) 161-180: Протеми културиеистори/е, Архнв Г1ДН 15 (32). 1-2 (1927) 49-65;

Проблеми иривредне исшорије, Архив ПДН 17 (34), 1-2 (1928) 16-40; Наполеон I, Београд 1925. ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Ћирић, Др Јован Б. Јовановић, Војни весник, 3. март 1931,104; Ђ. Станковић, Јован Бл. Јовановић и друитвена историја. Један заборављени путоказ, Годишњак ДИ 2, 1 (1994)159-171. Љ. Димић

ЈОВАНОВИЋ М. Јован (3. септембар 1869, Београд - 20. јуни 1939, Охрид). У Београду је завршио основну школу, Прву београдску гимназију (1887), дипломирао на Правном одсеку Велике школе (1891) а у Паризу стекао диплому права. После кралке судске каријере (1892-1896) радио је у Политичком одсеку Министарства иностраш к дела (1896-1900). Краће време био је професор Правног одсека Велике школе (1900) и секретар Мшшстарсгва финансија, а затим се дефинитивно определио за дипломатску службу где је остао до пензионисања (1903-1920). Службовао је као отправник послова у посланствима у Софији (1903) и Атини (1906-1907), био дипломатски застугашк у Каиру (1907) и на Цетињу (1907-1909), генерални конзул у Скопљу (1909-1911), посланик у Бечу (1912-1914) и Лондону (1916-1919). У Министарству иностраних дела обављао је дужност шефа Конзуларног одељења (1904—1906), био начелник Министарства (1911-1912), министар иностраних дела (1912), а затим помоћник министра (1914-1915). Почев од 1920. био је шеф Земљорадничке странке и посланик у Уставотворној (1920) и Народној скупштини (1923,1925, 1927,1935. и 1938). У политици је остао упамћен као доследан борац за просвећену демократију, заштитник шггереса села, искрени патриота, поборник унуграшњег полигичког споразума, вечити опозиционар. Објављивао је текстове из области националне и дипломатске историје у готово педесетак листова и часописа међу којима треба споменуги Летопис Матице српске, мостарску Зору, сарајевски Преглед, загребачку Нову Европу, Архив за правне и друиппвене науке, Браство, Kibiaceenu Север, Гласник ИсторијскоГ друшпша у Новом Саду, Годииивицу Николе Чупића, Руски архив, Слободну мисао, Југословенски историјски часопис, ПрилоГе за књижевност, језик, историју и фолклор, Политику и друго. Био је власник и одговории уредник СрпскоГ књижевног Гласника у коме је под псеудонимом „Иностраии" испуњавао рубрику Политички преГлед. Ј. је одликовао дух објективности, истинољубивости, научне мирноће. Више јавнм радник и публидиста него научник, познавање политичких и дипломатских прилика преточио је у неуморан рад на хроници спољне политике Југославије и

допломатској историји Европе. Динамика живота ra је одвајала од темељног научног рада тако да је превасходно остао публициста богате ерудиције и фасцинантне обавештеносги, мање научник. Окушао се као преводилац књижевних и историјских дела са енглеског, француског и словачког језика. Превео је обимну Дипломатску историју модерне Европе 1878-1919, историчара Џ. П. Гуча (1933). Писао је о Дечанском питању (1910), занимао се за положај српске цркве у Турској царевини (1912), објавио је белешке и успомене на краља Петра I Карађорђевића (1921), систематски је истраживао и писао о осетљивом гаггању одговорности за избијање Првог светског рата (1927, 1930,1931), расветљавао је улогу личносги у историји, занимао се за Сарајевски атентат (1927). С посебном пажњом је изучавао борбу за народно уједињење 1903-1918, чему је посветио две књиге (1938). Страствено се занимао за феномен југословенског уједињења (1928-1930) коме је посветио тротомну сгудију. Ипак, више од свега привлачила га је како дипломатска историја Европе, чије је „методе" и „технике“ упознао у годинама службовања у европским престоницама, тако и бављење историјом југословенске дипломатије чији је актер, творац и предани хроничар био. Двотомна студија Дипломатска историја нове Европе 1918-1938, резултат је тог преданог рада. БИБЈШОГРАФИЈА: Ж. П. Јовановић, Библиографија Јована М. Јовановића, СКГ 60, 4 (1940) 316-335; BLZ 8, br. 8172-8292; 11, br. 65546610; СБ 7, бр. 33465-33485. Ј1ИТЕРАТУРА: П. С. Талетов, Јован М. Јовановић, Трибуна 12,103 (1923) 2; Т. Potokar, Jovan Jovcuiović umrl, Modra ptica 10, 9 (1938/39) 266; B. Поповић, Значај личности и дела Јована М. Јовановића, ЛМ С 113,352,1-2 (1939) 81-88; В. Чубриловић, Јован Јовановић као научник-политичар, Правда 35, бр. 12452,1939; Ј. Кршић, Т. Крушевад, Наш велики сарадник, Преглед 13,15 (1939) 188189,401-404; М. Предић, Смрт Јована М. Јовановића, СКГ 57,5 (1939) 380-383; М. Радојковић, Јован Јовановић као писац на међународном пољу, Правда 35, бр. 12452,1939; Д. Поповић, Јован М. Јовановић, СКГ 55,4 (1940) 265-267; Ж. Балугџић, „Инострани" и њеГови поГледи на међународне односе, СКГ 55, 4 (1940) 303-304; Т. Крушевац, Сарадња Јована М. Јовановића у „ПреГледу", Преглед 13,15, 188-189 (1939) 423-428; М. Грол, Јован Јовановићу СКГ, СКГ 60,4 (1940) 271-274; Сл. Јовановић, Јован М. Јовановић, Успомене из младости, СКГ 59,3 (1940); Т. Р. Ђорђевић, Пижонов фторник, СКГ 60, 4 (1940) 262-264; Л. Тркља, Животни пут Јоце Јовановића, Бразда 1, 1 (1941) 29-39; Д. Јовановић, Људи, људи... I, Бео-

град 1973,273-281; ЕЈ 4, 538 (В. Miljković); НЕ 2, 167 (Ј. Продановић). Љ. Димић

ЈОВАНОВИЂ Љубомир (2. фебруар 1865, Котор- 10. фебруар 1929, Београд). Гимназију је учио у Котору, а након учешћа у Бокељском устанку 1882, прешао је у Београд (1883) и завршио историјско-филолошки одсек Филозофског факултета (1887). Каријеру је започео као гимназијски професор у Београду и Пожаревцу, а 18991901. предавао је исгорију јужнословенске књижевности на Великој школи. Следеће две године радио је као библиотекар Народне библиотеке. На Катедри за српску историју Велике школе наследио је Љубу Ковачевића 1903, и на том положају остао и након оснивања Универзнтета, до 1909. године. И до тада активан у политичком животу (од 1886. члан Радпкалне странке, 1905. први пут пзабран за посланика, 1908. ушао у Главни одбор странке), Ј. је напуштањем наставничког позива, коначно, сву своју умну и стваралачку енергију посветио јавном политичком деловању. Од 1905. до 1914. биран је за народног посланика у Врањском округу, бпо је мннистар унутрашњих дела у Новаковпћевој владп 1909. и за време рата, 1911-1914, министар просвете, потпредседник и председник Народне одбране пред Први светски рат, од 1918. члан Државног савета, 1922-1923. министар вера, 1923-1924. председник Народне скупштине и потпредседник Главног одбора Раджалне странке. Због сукоба с Пашићем био је искључен из странке 1926, али је упркос томе поново биран за народног посланпка. Много труда и добре воље Ј. је уложно, учествујући у оснивању и раду културних и научних установа (СКЗ, Професорско друштво, неколико година члан Главног просветног савета). Један је од покретача часописа Дело и Српски књшкевни Гласник, уредник Наставника, те директор п уреднж НовоГ живота (1922-1926). Објављивао је расправе п члаже из књижевне историје и критж е у бројним часописима, припремао за штампу књпге, писао предговоре или их снабдевао коментарима. За дописног члана СКА изабран је 1890. а за редовног деценнју касније. Обузетоет полигиком п учествовање у раду културних установа н часописа учгашли су да Ј. бављење исгоријом, оличено у наставнпчкој и научној активности, обимом далеко заостане за квалитетом. По сопственом прпзнању, Ј. за своју методолошку спрему и научну оријентацнју највише дугује Љ. Ковачевићу. Предавања на Велнкој школи и Универзигету, у кратком распону од 1903. до 1909, посветпо је исгорнјн Срба од XI до краја XV века. Иако мален бројем и огранпчен на

ЈОВАНОВИЋ Миодраг Ј О В А Н О В И Ћ Радоман

период до напуштаља Универлггета. његов исторнографеки рад намеће се савесним приступом и разноврсношћу. Дао је npimore из иешријске географије (Дук.иишнова Праиратнн. 1Ш), раепраатао о шгтањима хронологнје (Прилошци хроно.итји живота СШевана Не.чаље и СветоГа Саве. 14)1). спремно је и предговором снабдео Историске u етнографске ciiuce В. Сг. Караџића. Ј. ее огледао и у области историје нсторнографије: напнсао је краће прилоге о Ј. Рајићу (1902), Вуковом раду на нсторнјн (1S97) и Ђ. Бранковићу (1896). одбраннвши га од многобројних Руварчевих оптужбн. Ј. рад на нсторијској сшггези везује се за нме Љ. Ковачевнћа. са којнм је прегао да напише Исторчју српскоГ народа. Под овим називом појавнла су се два дела: прво, за средње школе. обухвата пернод до краја XV века (б. д.), док је друто. шнроко замишљено и популарно писано, оетало. након изласка прве две књнге које једва сежу до XI века (1S93,1894), незавршено. Рад на некнм одсечцнма средњовековне босанске исгорнје одликовао је вшне пионирски захват него трајна вредност. Ппсао је 0 Босни с почетка VII оо cpedime XII века (1900) н учшшо прве кораке у нзучавању личности Стјепана Вукчнћа Косаче, прво посебном расправом о Ратовању с Дубровииком (1SSS). а потом н монографијом Стјепан Вукчић Косача (само првих десет година деловања). Ј. прнступ псторнјској проблематици, темеЛјИОсе на најбољим тековинама Руварчевог методолошког завепггања. Расправе у којима је користно сву расположиву грађу одликују се поузданошћу. алп су студнје рађене на основу тада приступачних и штампаних извора брзо застаревале, услед појаве новог изворног материјала. Ипак је трајну вредност своме научном наступу завредео као један од заслужних прегалаца за коначну превлгу критичког правца у исторпографији, крајем XIX и почетком XX века. Б ИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак СКА 15 (1901) [1902] 280-283: BLZ 8, br. 8299-8312; 11, br. №19-6643: LPJ 2,610: СБ 7, бр. 33599-33618. ЛИТЕРАТУРА: Љубомир Јовановић, Годишњак СКА 15 (1901) [1902] 276-283; М. Л. Зечевић. Смрт Љубе Joeaitoeuha, Политика 25/ 1928.7107.1-2 (некролог): НЕ 2,171 (Д. Поповић, Н. Радојчић): В. Крестић. Катедра иапоријских 1ш\ка. у: Сто година Филозофског факултета, Београд 1963.72.223-228.230: LPJ 2,609-612 (М. М. Nikolic) са исцрпном литературом: ЕЈ 62, 112 (В. Miljković). Ђ. Бубало

ЈОВЛНОШЛБ Мнодраг (22. фебруар 1932, Зрењашш. тада Пстровград). Основно школова-

ње започео је у Приштини, гимназију завршио у Јагодшш (1950). Студирао је на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 1957. Магистарски рад Руско-српске уметничке везе у XVIII веку, одбранио је 1960, а докторску дисертацију Српско сликарство у доба романтизма, 1973. Једногодишњн студијски боравак провео је у Бечу 1965/66. Радио је у Околиском народном музеју у Штипу 1957/58, а од 1960. био је асистент на Филозофском факултету у Београду, доцент од 1974, ванредаи професор од 1980, редовни професор од 1988. године. Предаје историју уметности југословенских народа новог века, односно националну историју уметности новијег доба. Извесно време предавао је исти предмет студентима археологије и етнолоmje, а као доцент држао је наставу музеологије, издејствовавши да се са њом предаје и заштита споменика културе. Неколико година је предавао историју уметности за студенте историје на Филозофском факултету у Новом Саду. Вршио је дужносг управника Одељења за исгорију уметности, био је продекан за наставу 1985-1987. Такође је био уредник неколико научних монографија, часописа Фото-кино peeuja и Свеске Друштва историчара уметности Србије. Подручје истраживања покривало је претходну Југославију, али ужа специјалност је проучавање српске уметносги ХУШ, XIX и почетка XX века, са компаративним погледима на појаве у суседним земљама и утицаје великих уметничких средишта (Беч, Минхен, Будимпеигга, Москва, Кијев, Париз). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српско сликарство у доба романплизма (1976); Стеван Алексић (1977); Ђура Јакшић (1978, са Н. Кусовцем); Новак РадоHuh (1979); Ђока Миловановић (1983); Српасо црквено Градтпељспгво и сликарство новијеГ доба (1987); Опленац (1989); Српско сликарство 1830-1870 (1992); МузеолоГија и заштита споменика културе (1994). БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,394-400. Ј1ИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 394. Р.

ЈОВАНОВИЋ М. Мирослав (1. мај 1962, Београд). Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, Одељење за историју, 1988. године. Магистрирао је 1993. на Кетедри за општу савремену историју са темом: Досељавање руских избеГлица у Краљевину С ХС 1919-1924. Од 1989. ради као асисгент приправник, а од 1993. годиие као

асистент на Катедри за општу савремену исгорију Филозофског факултета у Београду. Главна подручја иаучног интересовања Ј. су везана за савремену исгорију. Пре свега, то су проблеми из историје руске емиграције у XX веку, затим проблеми из савремене руске исгорије (СССР), као и проблеми из исгорије српског народа и југословенске државе у XX веку. Посебан сегмент исграживања везан је за проучавање историје српске исгориографије и, упоредо с тим, теорије историјске науке. ВАЖ НИЖ РАДОВИ: Досељавање руских избеГлица у Краљевину СХС 1919-1924, Београд 1995; „ Ruski arhiv“ ifašizam, Istorija 20. veka 1-2 (1989) 169-197; Руски емигранти професори на факултетима и школама у Србији 1920-1941, Каталог изложбе Руски емигранти професори на универзитету и у школама Србије. Библиотека града Београда и Архив Србије, 1993; Стаљинизам, И Г 1-2 (1993) 103-119; Клио иЈанус-лицему лшџ 1. ПрилоГ истраживању проблема коштшуитета и дисконтинуитета српске историјске науке, Годишњак Д И 1,2 (1994) 173-184; Русија у егзилу. Оквири, домети и начелни проблеми истраасшања, Руска емиграција у српској култури XX века. Зборник радова, том I, Београд 1994, 22-37; О једној забуни у нашој историоГрафији али ко је В. Лебедев?, Зборник ФФ. Серија А: историјске науке, Књига XVEI. Споменица Радована Самарџића, 1994,337-354. Р.

ЈОВАНОВИЋ Надежда (10. авгусг 1931, Москва). Основну школу завршила је у Иванову 1945. Историјско-филолошки факултет, Група за историју, Карело-финског државног универзитета у Петрозаводску завршила је 1954. До априла 1964. радила је на Универзитету у Петрозаводску, Војно историјском државном архиву у Москви, Институту слависгике АН СССР у Москви. Од 1964. ради у Београду у Институту за новију историју Србије. Године 1968. одбранила је кандидатску дисертацију (магистарски рад) у Институту славистике АН СССР у Москви, а 1969. докторску дисертацију Политички развој Краљевине С Х С 1924-1928. године на Фипозофском факултету у Приштшш. У Инсгитуту за новију исгорију Србије ради у звању научног саветника. Подручје истраживања је исгорија Србије и Југославије у међуратном раздобљу, као и проблематика радничког синдикалног покрета и КПЈ до 1941, проучавање биографија истакнутих личносги из исгорије КПЈ у Србији и политичке исгорије (унутарпартијски рад у КПЈ у Србији, српско-хрватски односи, организациони развој КПЈ у другој половини 20-тих година, народнофронтов-

ска политика КПЈ, синдикални покрет у Србији 30-тих година, политичка активност и живот професора Београдског универзитета др Драгољуба Јовановића, поједини проблеми из историје напредног студентског покрета на Београдском универзигету). Истраживава је вршила у архивима и библиотекама Москве, Београда, Загреба, Љубљане, Сарајева и неким местима Србије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Rifat Burdžević - Tršo (1973); Мирко Томић (1974, коаугор); Политички сукоби у Југославији: 1925-1928 (1974): Милош Марковић (1976); Изабрани списи БлаГоја Пароeuha (1978-1979, коаугор); Синдикални покрет у Србији 1929-1934 (1979): Синдикални покрет у Србији 1935-1941 (1984); Борба КПЈ у Србији за стварање НародноГ фронта 1935-1939 (1990): Политички списи (1991, коаутор); Земљорадничка левица у Србији 1927-1939 (1994). БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица Инсппапута за историју радничкоГ покрепш Србије 19491989,26,29,30-31,37.48,51-52,58,63,75: SpomenicalNlS 1965-1995,57-61. ЈШТЕРАТУРА: Spomenica INIS 1965-1995, 57. Р.

ЈОВАНОВИЋ Радоман (27. јули 1934, Мосори, Дашшовград). Основну школу похађао је у родном месту, а гимназцју у Никшпћу, Даниловграду и Титограду. По завршетку гнмназије (1954) уписао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 1958. године. Током 1965. и 1966. истражнвао је у архивима и библиотекама СССР-а. Докторску дисергацију Политички односи Црне Горе и Србије (1860-1878), одбрашш је 1972. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Радио је у Архиву Црне Горе на Цетињу (1958-1961), а од 1962. до 1990. у Исторцјском инспггуту Црне Горе у Титограду. На Филозофском факултету у Никшићу предаје исгорију Црне Горе у звању редовног професора. Ј. првенсгвено проучава прошлостЦрне Горе у XIX веку. О овом периоду црногорске историје објавио је две књиге и више десетша расправа н прилога. Један је од аутора Историје српског народа у издању СКЗ. Са научним саопштењпма учествовао је на научним скуповима у Југославији, СССР-у, Грчкој, Бугарској и Румунији. Од 1967. до 1974. године био је одговорни уредник Истшријских записа. ВАЖНИШ РАДОВИ: Став Црне Горе према анексији Босне и ХерцеГовине (1963): РазГраничење Црне Горе и Турске 1858. Године (1966): Политика Црне Горе презш бокељском устанку

ЈО В А Н О В И Ђ Слободаи

1869. године (1%9.1970): Политички односи изЦрне Горе и Србије lS66-lSt)S (1974); Политички односи Црне Горе и Србије (lSbO-lS7S) (1977): Историја српскоГ народа V-1 (коаутор, 1481): Црна Гора и велике силе (1S56-1860) (19S3); Црна Гjpa у међународшш односима, Le Montenegm dans les relations intematiomles (коаутор, 1984): Прсшд међународноПравних односа југословенских зеча-Ђа, VI свеска ПреГпед међународних уГовора и других аката значајних за међународне односе Црне Горе 1700-1918 (коаутор, 1987). M cby

БИБЛИОГРАФИЈА: Споменица ИИ ЦГ 194S-19SS. 124-128. ЛИТЕРАТУРА: N. Raeković. Prilozi za leksikon. 92: Споменица ИИ ЦГ1948-1988,124.

Ј О В А Н О В И Ћ С лободан

ског рата са члановима владе обрео се у емиграцији. Неко време је био мшшстар правде (19411942), затим председник краљевске владе, министар унуграшњих послова и заступник министра војске Драгољуба Михаиловића (1942-1943). У влади М. Трифуновића (1943) вршио је функцију потпредседника, после чега је пензионисан. Након рата преосталих 13 годнна живота провео је у емш рацији. Због учешћа у раду краљевске владе и подршке покрету Д. Михаиловића у одсуству је, од нових југословенских власти, осуђен на двадесет година робије.

Са непуннх 28 година Ј. је изабран за ванредног (1897) а неколико година касније и за редовног професора државног права на Правном факултету Велике школе (1900). Универзигетска каријера Ј. на Великој школи (1897-1905) и БеоР. Михаљчић градском универзигету (1905-1939) трајала је 43 године. Предавао је државно право, јавно право, уставно право. У предвечерје Првог светског рата обављао је дужносг ректора Универзитета ЈО ВА Н О В И Ћ Слободан (3. децембар 1869, (1913-1914). Дописни члан Српске краљевске Нови Сад - 12. децембар 1958, Лондон). Основну академије постао је 1905, за редовног је изабран школу н гнмназнју учпо је у Београду. Права је 1908. Неколико година обављао је дужност предсгудирао код најпстакнугијнх професора у Минседника СКА (1928-1931). Научно дело учшгало хену (1886-1887). Цнриху (1887) и Женевп (1887га је чланом School of Slavonic Studies (1923), Ma1S90). Након завршених студија боравио је у Патице српске (1924), Polska Akademia Umiejeinošći ризу где је изучавао државно право и политичке (Krakov, 1925), JAZU (1927), Athenaum (London, науке на Ecole libre des sciencies politiques (18901941), Institut Intemacional de Droit Publique (Paris, 1891). Запослпо ce као писар П класе у Мшшстар1948), Institut intemational d’Histoire Politique et Conегву спољнпх послова (1891). У дипломатској служби обављао је посао аташеа Посланства у stitutionelle (Sorbonne, Paris, 1949), Institut de France, Academie des Sciences Morales et Politiques d’HisЦаршраду ( 1893). бпо шеф Просветног (пропаtoire et de Geographie (Paris, 1951), Academie Intemaганзног) одељења Минпстарсгва и обављао поtionale des Sciences et des Lettres (Paris, 1951), Удруслове секретара минпстра Ст. Новаковнћа. У балканскнм ратовима (1912-1913) и Првом светском жења српских писаца и уметнжа у иностранству (Лондон, 1951), Association Intemationale des Languрату ( 1914-1916) обављао је дужност шефа Пресes et Litteratures Slaves Modemes (Universite de Paris, бироа прп Врховној комавди Српске војске. Са 1952) , Institut de Droit Compare (Universite de Paris, Српском војском прешао је преко Албаније. Уче1953) и других научних установа и друштава. Био ствовао је на седнпцама југословенске делегације на Парнској конференцпји мира. Све до друге по- је један од оснивача, дугогодишњи сарадник и уредник СрпскоГ књихсевноГ Гласника. Писао је ловине тридесетпх година остао је ван политике, за многе часописе и листове. алн криза југословенске државе и друштва, која је почела у веома оштрој форми да се исказује наУ српску науку и књижевност Ј. је закорачио кон убиства краља Александра I Карађорђевића, 1894. годше и у њој писао и деловао све до смрти. увукла га је у политику. Уочавајући да је у српОдликовала га је систематичност у раду, велика ском народу након уједињења 1918. године преоерудиција, јасан, прецизан исказ, осећај да провладала свест да је српско национално питање реникне до суштше појава које истражује. У младошено. да је престала брига за српски национални сти је најчешће писао о књижевности за коју се развој, да је извршена ,национална демобилизаинтересовао до краја живота. Посебно га је привHHja". Ј. је са групом исгомишљеника основао лачила литература посвећена истраживању скриСрпски културш! клуб (СКК). Замшшвен као мевених сграна људске природе, психолошком порсто састанка и разговора. СКК је настојао да заштрету појединца и масе, богата описима атмосфетнти српске наиионалне шггересе, оствари српску ре збивања. Огледао се, касније, у веома успешкултурну интеграцију, подстакне југословенско ном и живописном портретисању савременика. културно зближавање. Суочен са захтевима хрИпак, бављење књижевношћу било је, у укупној ватског покрета. почев од 1939. године СКК се делатносги Ј. споредно. У средишту његовог инискључнво окрснуо политши. Ј. је био потпредтересовања биле су студије о државном праву које седник владе Д. Снмовића (1941). После априлје писао до 1941. године. Та истраживања била су

основа политичких списа које је стварао након 1941. Проучавајући државу и јавно право исказивао се као писац који влада прецизним правним формулацијама. У огледу О друштвеном уговору пише о подели власти, грађанским и људским правима, правној сигурности појединца (1895). Интересовао се за сувереност државе (1897), изучавао дводоми систем (1899), анализирао проблеме образовања и делатносг Народне скупштине (1900,1901). Пажњу поклања историјском пореклу власти, генези идеје о уставности. државном праву, развитку савремених установа парламентаризма, функционисању установа које чше суштину правне државе. У наведеним радовима, који претходе дшастичким променама у Србији 1903. годане, Ј. је објашњавао сунггину и предности модела усгавне и парламентарне монархије. Знања из историје државног права уобличио је у студији Основе правне теорије о држави (1906). Тој теми се враћао више пута па је свако наредно издање било богатије (О држави, 1922; Држава, 1936). Са подједнаком пажњом истраживао је уставно право коме је посветио синтетичку студпју Наше уставно питање у XIX веку (1905) и књигу Уставно право (1907). Две деценије касније нашсао је књигу Уставно право Краљевине СХС (1924) у којој је анализирао Видовдански устав и постојеће нацрте устава, могућности федерализма, однос између грађанских слобода и грађанских обавеза, правни положај грађана, мањшско питање и друго. Уставна и законодавна питања обрађивао је и у бројним историјским огледима о личностима српске исторнје, носиоцима јавног живота, страшш писцима и политичарима, југословенском питању, историји уставносги, парламентаризма и федерализма које је сабрао под насловом Политичке и правне расправе (1908, 1910). С посебним шггересовањем Ј. је проучавао историју политичких доктрша. Том проблему посветио је више мањих радова и две књиге објављене под насловом Из историје полшпичких доктршш (1935). Темељно бављење књижевношћу, правом, политичком науком, теоријском мишљу привело је Ј. изучавању прошлосги, без које се ш остале сфере његових интересовања шку дале разуметн. Истовремено, теоријска знања о држави, разумевање уставног питања, познавање сушгине функциошсања власти, прецизност у мишљењу и јасност у исказу били су предуслов за бављење прошлошћу. Средшпње месго у делу Ј. заузима исгорија Србије од 1838. до 1903. године, коју почиње да обликује сгудијом Уставобранитељи и њихова влада (1912), развија књшама ДруГа влаda Милоша и Михаила (1923) п Влада Милана Обреновића, I—II (1926,1927) и-засвођује тротомном монографијом Влада Александра Обреновиha (1929-1931). Ј. посматра време у коме Србија

од вазалне кнежевине израсга у независну државу и модерну европску парламентарну монархију. У средишту његових интересовања је држава као основш и највиши облик полигичког живота и друштвеног реда, мање друштво које остаје на маргшама интересовања. Ј. прилике у Србијн смешта у општи оквир међународних односа. аспирација великих сила, понашања балканских држава. Привлачио га је феномен настајања бирократије у Србији, њен усгавотворни и законодавни рад, школска спрема, особше, менталитет. Знатну пажњу посвећивао је портретима личносги владара, министара, страначких првака. У тим деловима текста он је успешно спајао исграживања на изворима, пршоведање мемоарских текстова, усмене исказе са сопсгвеном интуицијом, осећајем за уочавање психолошких особша личносги, вешгшом поргретисања. Већи број исгоријских огледа Ј. је посветио општој иегорији. Међу њима треба споменуги књигу Вођи Француске револуције (1920,1932), у којој се исказује као изузетан познавалац времена на размеђу XVIII и ХЖ века. Објавио је биографију Гледсгона (1938), писао о поратној држави у Енглеској, Француској, Немачкој, Италији, Руспјп (1936), размишљао о америчком федерализму (1939). У књпзи Пршчери политичке социологије 1815-1914 (1940), последњем великом делу из опште исгорпје које је нашсао, Ј. је на исгорију гледао као на друштвени процес. Тематски је сасвим нов и различит. Прилагођавајући се новим тенденцпјама у исгориографији, у његовом делокругу посматрања је привреда, друшгво, идеологија, унутрашња политика, модели вршења власти у Енглеској, Француској п Немачкој. У послератшм годшама насгао су оглед О тоталитаризму (1952). У емиграцији Ј. је сачинио и знатан број сликовитих поргрета знаменитих Срба у којима се исказао као сведок iicropirje, научник п уметник. Огледи о Владимиру Јовановићу, Николи Пашићу, Богдану Поповићу, Павлу Маринковићу, Апису, Стојану Новаковићу, Љубомиру Недићу, Мпловану Миловановићу, Урошу Петровићу, Јовану Скерлићу птд. сакупљени су и објављени након ппшчеве смргп под насловом Моји савременици (1962). Био је то још један значајан допршос разумевању исгорије XX века. Постхумно су објављени и Запшси о проблемшш и људшш 1941-1944 (1976). БИБЈШОГРАФИЈА: И. Пржпћ, БиблиоГрафија Слободана Јовановића, Сабрана дела XVI, Београд 1935; К. Ст. Павловић, БиолиоГрафија радова Слободана Joeauoeuha, Порука 25 (1954) 9-10; К. Сг. Павловић. БиблиоГрафија написа и Говора поводом смрти Слооодана Joeanoeuha, Порука. Лондон. 53-54 (1959) 49-52: К. Ст. Павловић, БиолиоГрафнја радова Слободана Јованоeuha оојављених у изГнанству, Порука. Лондон. 53-54 (1959) 53-54: М. Ђурђулов, БиблиоГрафски 417

ЈО В А Н О В И Ћ Слободан

преглед радова Слободшш Јовановића, Сабрана дела Слободана Јовановнћа, I. Београд 1990,233336. Л1ГГЕРАТУРА: И. Секулнћ, Стил Слободана ЈовШ10ви/ш (Одломак из епднје о „Београдском стилу“)- Нова Европа 1 (1920) 56-64; Slobodan Jovanović, Savremenik 16 (1923) llS-119 (R. Petrović): B. Глнгорнћ. Слободан Јовановић, Љша и маске, Бсоград 1927; С. Пандуровнћ, Слободан Јовановик Mucao 9.24.177/17SMS3/184 (1927) 7381. 200-211.351-361.469-475; М. С. Јовановић, 0 Слободану Јовановићу. Рашка 1 (1929) 231-235; Д. С. Ннколајевнћ. Слободан Јовановић као историчарски портрстист, Правда 25,190 (1929) 5; М. Вукнћевнћ. Проза Слободана Јовановића, Запнси 5.9.6 (1931) 366-370; Đ. Tasić, Nazor Slobodana Joimorića na роЧћску vzvoj 19. stoleti, Cehoslovačko-jugoslovenska revija 2, 7-8 (1931-1932) 301304; Б. Ковачевнћ, Дело Слободана Јовановића, ЊеГова уметничка, научна и педаГошка вредност. Полипка 30. 10201 (1936) 19: V. Masleša, Slobodan Jovanorić и politici, Naša stvamost 9-10 (1937) 139-141: Д. СтрањаковЉ, Личност Слободана Јоеановића, Српскп глас 1, 4 (1939) 3-4; Б. Лазаревпћ. Лик Слободана Јовановића, ЛМС 353 (1939) 161-169; Б. Ковачевпћ, Заиипо је популаран г. Слободан Јовановић, Правда 35, 12608 (1939) 7; Spectalor, Слободан Јовановић као историчар. Глас МС 6. 104/105 (1939) 167-168; К. Н. Мил\тиновић. Слободан Јовановић као историчар. Преглед 14.16.202/203 (1940) 528-531; М. Stajić. Slobodan Yoimovitch, The Estem Quaiterly IV, 1 (1951) 54: M. Стајић, Духовни утицаји на Слободшш Јовановића, Наша реч 12, 95 (1959) 14; А.М.Д., Одјек смрти професора др Слободана Јованови/ш. Амерпкански Србобран, Питсбург, 52.12332 (1959) 2; М. Лукић, Слободан Јовановић као кшсжевник, Слога, Перт, 10 (1953) 465; Ph. Autv. Slobodan Jovanović as a Historian, The Slavonic and East-European Revievv, London, 38,91 (1960) 515-529: K. Sl Pavlović, Slobodan Yownovitch, Etudes Slaves et Est-Europeennes, Montreal, 5 (1960) 114-116: Ж. Стојковић. Уместо предговора, у: Слободан Јовановић, Портреги из исгорије и књижевности. Новн Сад - Београд 1963, 5—18; N. Petrov ić. Filozofija istorije i istorijski metod Slobodana Jovanorića, JIČ 1 (1965) 3-24; K. Ст. Павловић, РазГовори са Слободшшм Јовановићем 19461956. Binu jop 1972; D. V. Đorđević, Historians in Politics - Slobodan .lovanorić. Joumal of Contemporary Hrston. Lortdon. 8,1 (1973) 21-40: D. Jovanović, Slobodan Jovanorić, Ljudi, Ijudi..., 1,124-136, Београд 1473: P. Самарџић, Дело u писац, Сабрана дела Слободана Јовановића 12. 673-718, Београд 1991; Ж. Стојковнћ. Сшбобан Joeanoeuh 1869-1958,

ЈОРГА (IORGAJ Никола Календарски иреглед, Сабрана дела Слободана Јовановића 22,719-794, Београд 1991. Љ. Димић

њем веку, Крушевац 1994; Мистеријски култови источноГ Медитершш, Зборник ФФ у Приштини 23-24 (1995) 427-458; Историја староГ века I, Приштина 1995 (универзитетски уџбеник). Р.

ЈОВИН Сланко (11. фебруар 1923, Обровацу Бачкој). Основну школу завршио је у родном месту, гимназнју похађао у Новом Саду и Сомбору, а Медицински факултет у Београду, на коме је дипломирао 1951. Службовао је као лекар у Бачкој Паланци и Кикинди, затим у Републици Гвинеји (Конакри) и у Новом Саду. Докторирао је 1978. на Медшцшском факултету у Новом Саду као први доктор историје медицине у Војводини. Бави се историјом здравства и здравствене културе у Војводини и Југославији. Објавио је 9 књига и преко 50 других научних радова у домаћим часописима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Епидемија колере у Војводини 1875. године, Нови Сад 1974; Епидемија колере у Војеодини 1831. Године (докторска дисертација), Нови Сад 1978; Епидемија колере у Војводини 1856. године, Нови Сад 1984; Бачка Паланка - историјски развој меспш, Бачка Паланка 1988; Епидемија колере у Војводини 1855. Године, Нови Сад 1990; Историја здравствене културе Војводине, књ. II (период 1718-1849), Нови Сад 1997. Р.

ЈОВИЋ Момир (22. октобар 1937, Дрниш). Основну школу и ниже разреде гимназије учио је у родном месту, а богословију у Београду. Н а Филозофском факултету у Београду студирао је класичне науке и исгорију. На истом факултету одбранио је 1978. магистарски рад Католичка цркea у српској средњовековној држави XIII-XV века. Докторат је стекао 1990. на Филозофском факултету у Приштини дисертацијом ДоГматски сукоби и њихов одраз на друиипвене прилике у Илирику III-VI века. Ј. је био професор богословије у Призрену (1966-1971), а од 1971. ради на Филозофском факултету у Приштини, где је прошао сва наставничка звања. Предаје латински језик и исгорију старог века. Декан је Учител>ског факултета у Призрену и председник савета Универзитета у Приштини. Ј. изучава исгорију старог века и исгорију Срба. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Latinski jezik za istoričare, Priština 1985 (универзитетски уџбеник); Српске земље и владари, Параћин 1989, Љубљана 19902; Јустинијаш Прима, Лесковачки зборник 29 (1989) 381-399; Рано хришћанство на Балкану, Ниш 1984; Србија и ршшкатоличка црква у сред-

ЈОВИЋЕВИЋ Андрија (8. фебруар 1870, Ријека Црнојевића - 3. јули 1939, Ријека Црнојевића). Основну школу завршио је у месгу рођења а нижу гимназију на Цетињу. Био је учигељ у разним местима у Црној Гори. Свуда где је био занимао се за народни живот и обичаје, сабирао етнолошку грађу, проучавао прошлосг. Његово касније познанство са Јованом Цвијићем, и упутсгва која је од њега добио, омогућили су му да исгражује са још више жара али и знања, систематичности и методолошког усмерења. Ј. је успео да проучи велики број места у Црној Гори и да сакупи значајне етнолошко-ангропогеографске податке али и другу врсгу заосгавштине, укључујући старе натписе и записе као и лексикографски материјал. Своја исграживања најчешће је саопштавао у Српском етноГрафском зборнику и Зборнику за народни живот и обичаје Јужних Славена. Радови су му аргументовани јер се користио разноврсним изворима и шггературом. Такви су му и прилози из историје. За њихово писање користио се, поред осталог, и правним актима из прошлости, и писмима појединих исгоријских личности. Као млад учигељ написао је Историју Мораче до 1820. Године (1896). У позним годинама живота објавио је у Зетском Гласнику серију чланака о манастирима у Црној Гори, што сведочи о значајном истраживачком подухвату, јер је на основу проучавања богате грађе успео да открије прошлост четрдесет манастира. БИБЛИОГРАФИЈА: Д. Ј. Мартиновић, Портрети, Цетиње 1983,205-217; Д. Ј. Мартиновић, Портрети 3, Цетиње 1990, 443445; Д. Ј. Мартиновић, Портрети 4, Цетиње 1991,283-284; BLZ 8, br. 8469-8474; 11, br. 6751-6798; СБ 7, бр. 3464734649. ЛИТЕРАТУРА: Записи 16, 4 (1936) 256; Записи 22, 3 (1939) 190; Д. Ј. Мартшовић, Портрети, Цетиње 1983,197-204; ЕЈ 4,548 (М. Vlahović); ЕЈ2 6, 122 (Ј. Вукмановић); НЕ 2, 179 (Д. Поповић); ГЕМ 15 (1940) 189-190 (М. Барјакгаревић); N. Racković, Prilozi za leksikon, 92. M. Војводић

ЈОРГА (IORGA) Никола (17. јуни 1871, Ботошани - 27. новембар 1940, Плоешти), румунски историчар чија дела имају значај за српску исгориографију. Средњу школу завршио је у Ботоша-

нима и Јашију, сгудирао је на универзитету у Јашију (1889), посгао професор гимназије у Плоештију, а затим насгавио да се усавршава у Паризу, Берлину и Лајпцигу (1891-1893). По повратку у Румунију посгао је 1895. професор Опште исгорије средњег и новог века на Универзнгету у Букурешту. Током свога научног и насгавног рада Ј. је основао некошпсо научних установа и покренуо неколико публжација важних не само за историју Румуна, већ и за суседне народе и целу југоисгочну Европу (Инспггут за исгорију југоисгочне Европе у Паризу, Румунску школу у Паризу, Визанголошки инспггут и Инсппуг за општу исгорију у Букурешту; Bulletin de l’Institut pour l ’etude de l'Europe sud-orientale, Revue historique de sud-esl eumpeen, Revista istorica). Био je ректор Уннверзитета у Букурешту, члан Румунске академије наука и више страннх учених друштава, међу њима и Српске краљевске академнје (од 1909). Ј. се много бавио пошггаком. Био је један од осшшача Национално-демократске сгранке (1910), бивао је народни посланик, председник владе (1931-1932). У време дикгатуре генерала Ангонескуа уклоњен је с Универзитета (1940), убрзо затам су га убшш припадници Гвоздене гарде. Ј. је био веома вредан и плодан ппсац, осгавно је за собом огромно дело у коме су 1003 посебне публикације, 12755 чланака и 4963 рецензије. Обрађивао је све периоде и веома бројне обласги од привреде и свакодневног живота до књижевносги и уметносга. Првенсгвено је био заинтересован за исгорпју Румуна, али се бавио и вшангологијом, исгорпјом Турског царсгва (о коме је оставио впшетомно дело), бажанским народима, нарочито њиховим односима са Румуннма. У многим областама Ј. је имао пионирску улогу, али баш због велшсе ширине и продукгивности његови списи су не ретко непотпунп у изворној докуменгадији и површни у обрадн. Веома је значајан његов рад на издавању изворне грађе у којој нма текстова н докумената важних за српску исгорију. Ј. дело је имало одјека међу Јужним Словенима, превођени су и објављившш његови радови, а у међуратном периоду објављена је његова Истоpuja Румуна u њихове цившшзације (1936). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: У вшде махова су још за живота Ј. објављивани пописи његових веома бројних радова. Попис библнографцја даје чланак Ioiga Nicolae, Enciclopedia istoriografiei romane$ti. Bucure§ti 1978,183-184 ($t. §tefanescu). Ca гледишта српске исгорије најважнија је бнблиографнја радова за исгорфу југопсгочне Европе: V. Candea. Nicolas lorga, historien de l’Eumpe du Sud-Est. Nicolas Iorga. L’homme et l’oeuvre. A l’occasion du cenlieme anniveisaire de sa naissance, ed. D. Pippidi. Bucure$ti 1972, 212-249 (581 наслов). Књнга садржи 419

ЈО С И Ф О ВИ Ћ Стеван

К А З Е Р (KASER) Карл

преко 20 студија у којпма су осветљене различите стране Јорпше акпгености. ЛИТЕРАТУРА: Оријентацнју у обимној литературн пружа цитирана споменица о стогодншљицн рођења. Код нас: Ј. Радонић и В. Марган (преводилац) у предговорима књиге: Н. Јорга, Историја Румуиа и њиховс циишитције, превео Владимнр Марган. Вршац 1936: R. Samardžić, Nicolas Iorga et les Serbes. Bulledn de l’Association intemationale detudes du Sud-est europeen 1 (Athenes 19721105-119; EJ2 5,579 (S. Ćiiković); H. Радојчић, Јоргино схватање српске и хрватске историје, Југоеловенска њнва 8 (1924) П. 6,232-233. С. Ћнрковић

ЈОСИФОВ1ГБ Стеван (3. март 1906, Нови Сад - 22. сепгембар 1988, Новн Сад). Основну школу и шмназцју завршпо је у месту рођења. У Београду је дипломирао класичне језике на Филозофском факултету, 1929. године: докторску тезу Студије о Ликофрону, одбранно је 1938. Био је суплент гпмназије у Сомбору (1930-1932), гамназијски професор у Чачку, Земуну и Београду (1933-1941) и Новом Саду (1945-1954), а потом доцент (1955-1959). ванреднп професор (19591963) п редовни професор (1963-1977) Филозофског факултета у Новом Саду. В.АЖНШИ РАДОВИ: Монтескјеово схватање ptuicKe историје, ЛМС 3 (1939) 192-207; б, 352 (1939) 451-464: и посебно, сгр. 31; Okiavijanovo ratovanje и Iliriku. ŽA 6.1 (1956) 138-165: Римски муншџтиум Cibalae, Зборник МС ДН 10 (1955) 5-14: Оракули у Херодотовој историји, Зборник МС ДН 1344 (1956) 19-28. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 8124; СБ 7, бр. 33040— 33049: Bibliografija radova radnika FF NS (1984)105-107. ЛИТЕРАТУРА: LPJ 2, 597 (P. M. Jeftić); Рад MC 25 (1988) 90-92 (Ч. Попов, М. Душанић); ЕЈ 4, 532 (М. Pavlović): Годшнњак ФФ Н С 1 (1956) 326; 3 (1958) 286: Годпшњак САН 66 (1959) 239-242; Зборник радова НМ у Београду 3 (1962) 25-30. Г.Пиљак

ЈУЛИНАЦ Паше (између 25. маја и 2. јуна 1730. наЈверовапшје Сегедин-пре, или2б. фебруара 1785. Беч). Рођен је у војничкој породици Арcemija Јулинца. Расути и ретки подаци дозвољаBajv да се поуздано реконструшну тек фрагменти њсговог живота. У Пожуну (Братислави) завршио је (1749-1753) четари разреда протестантско-евангелистичког лицеја, чији је рекгор, знаменити историчар Јан 1 омка Саски, своји.м делом о српској историЈН знатао утицао на српске исто-

риографе. После школовања (1753) отишао је у Русију, где је до 1762. радио у служби руског генерала П. Прерадовића, а после тога у руској дипломатској служби. Фрагментарни подаци показују да је 1762-1763. радио на врбовању Срба за одлазак у Русију, под патронатом руског посланика у Бечу, кнеза Голицина; да је 1769. био „војни, ратШ1 курир“ при руском посланству у Бечу; да је, као руски генерални конзул, 1783. био упућен у Напуљску краљевину. Најзад, да се у јануару 1785, на једном курирском путовању, затекао у Бечу, где је, недуго потом, умро. Најзначајније дело Ј. је, без сумње, Kpanucoe введеше вг>i'cmop'tto происхождент славено-сербскаго народа, објављено у Венецији 1765, код Димитрија Теодосија. Осим тога објавио је и два превода са француског на (славено) серпски, дела Шарла Ролена (1775) и Велизара, Франсоа Мармонтела (1776), за нгго је од Марије Терезије одликован златном медаљом. Ј. Кратки увод не представља, квалитетом садржаја, велико историографско дело, али се његова вредност мора мерити посебном мером, јер је реч о делу неоспорног значења које представља прву српску историју која је штампана и прво српско историографско дело, уоппгге, у коме је начињен напор да се превазиђе и напусти средњовековни сгил у излагању и приказивању прошлости. До појаве Рајићеве Историје, то је била једина пггампана књига на српском језику из које се могла сазнавати српска историја. Свој Кратки увод Ј. је започео од сеобе Словена у данашње крајеве, око 600. године (без улажења у тешко питање порекла Срба), а завршио дугачким описом доба и личности .деспота Илирика", грофа Ђорђа Бранковића. Његовом делу додат је извод из привилегија које су Срби добијали од бечког двора после 1690, који је са латинског превео митрополит Павле Ненадовић. Највећи простор у својој књизи посветио је времену од Немање до грофа Ђорђа Бранковића. Трудио се, колико му је знање допушгало, да се кригички односи према подацима из литературе и извора. Одмах након штамлања бечка цензура је утицала да се из оригиналног рукописа изостави предговор и да се измени део о грофу Ђорђу Бранковићу, пре свега због његовог патриотског сгава. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Г. Михаиловић, Српска библиографија XVIII века, Београд 1964,74,128. ЈШТЕРАТУРА: М. Пантић, Поговор, у: Краткое введеше вљ i'CTopiio происхожденш славено-сербскаго народа [...] Сочинено Павломљ КЈлинцемљ 1765, Београд 19812, 241-285; N. Radojčić, PatAa Julinca „Kratki uvod u istoriju porekla slaveno-srpskog naroda" (1765), Rad JAZU 237 (1929) 1-37; H. Радојчић, O Павлу Јулинцу, Зборнж МС ДН 4 (1952) 99-104; Н. Радојчић, Јулинци и Павле Јулинац, у: Н. Радојчић, Из прошлости Војводине,

Нови Сад 1956, 35-49; Р. Ковијанић, О Павлу Јулинцу I, Зборник МС К Ј 1 (1953) 38-48; Р. Ковијанић, О Павлу Јулинцу I, Зборник МС КЈ 2 (1954) 26-37; К. Георгијевић, Павле Јулинац, Зборник ФФ у Београду 2 (1952) 61-91; М. Кићовић, Један Непознат спис Павла Јулинца, Библиотекар 10,4 (1958) 266-272; Л. Чурчић, Једно аутентично издање и једна мистшфикација КраткоГ увода у историју порекла славено-српскоГ народа Павла Јулинца, Зборник МС К Ј 18,1 (1970) 55-57: НЕ 2, 191-192 (Н. Радојчић); ЕЈ 5,159 (В. Kovačević). Мир. Јовановић

КАДШЕВИЋ Алексавдар (24. март 1963, Београд). Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је 1987. на Одељењу за историју уметносги Филозофског факултета у Београду. Магистарски рад Живот и дело архитекте Момира Коруновића (1883-1969), одбранио је 1991, а докгорску дисергацију Један век националноГ стила у српској архитектури (средина XIX - средина XX века), одбранио је 1995. године на исгом одељењу. Године 1996. изабран је у звање доцента на предмету Исгорија архитектуре Одељења за историју уметносги Филозофског факултета у Београду. Бави се историјом националне и опште архитектуре XIX и XX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Живот и дело архитекте ДраГшие Брашована (1887-1965), Годишњак ГБ 37 (1990) 141-173; Момир Коруновић, Београд 1996; Градитељство Лесковца и околине између два светска рата, Лесковац 1996. (коаутор С. Марковић); Један век тражења националн о г стила у српској архитектури (средина XIX средшш XX века), Београд 1996. (у штампи). БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgrctdu 1,436-437. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 436. Р.

КЛЖДАН Алексавдар (3. септембар 1922, Москва). Докгорску дисертацију одбранио је 1946. године. Од 1947. до 1956. предавао је на разним педагошким усгановама унутар земље, а од 1956. до 1978. био је сарадник Одељења за византијске сгудије на Инсгитуту за светску исгорију при Академији наука у Москви. У САД је емигрирао 1978, а наредне године посгао је старији истраживач на Dumbaiton Oaks-y (Харвардски ушшерзитет). ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за историју Јужних Словена): Orford Dictionary ofByzantium (одговорни уредник), три тома, New York, Oxford 1991;

Очерки ucmopuu Византии и КЈжнвсх славнн, Москва 1958 (са Г. Литаврин); Историл Болгарии I, Москва 1954; Hoeete лштериалш о боголшлах (?) e Византии XII e., Byzantinobulgarica 2 (1966) 275-277; Ф. Финжгар, Под солнцел^ ceo6odbt, (Увод) Москва 1970,5-20; К вопросу о начале второп Болгаро-византипскоп eounbt npu Симеоне, Славлнскии архив, Москва 1959, 23-29; Болгаро-византипские отношешш e 912-925 гг. no переписке Николал Мистика, Etudes balkaniques 3 (1976) 92-107; Освобождение Болгарии изпод Византипского ига, Bonpocbi исгории 11 (1973) 124-134; La date de la rupture enlre Pierre el Asen (vers 1193), Byzantion 35 (1965) 167-174: Когда Евдокил ebtuma зал^уж за Стефана Неманича?, Источники и исгориографил славлнского средневековБЛ, Москва 1967, 216-217; Наелтвт труд e Дубровнике e XIV веке, Краткие сообпрнгш Инспггута славлноведенил 17 (1955) 36-45. Р.

КАЗЕР (KASER) Карл (1954, Pischelsdorf, Штајерска). После школовања у родном месгу и Грацу сгудирао је 1974-1980. исгорију и слависгику на Универзитету у Грацу. Специјализовао се за историју југопсточне Европе као ученик Ф. Хауптмана. Припремајући докгорску дисергацију радио је 1978. пола године у Сарајеву у тамошњим библиотекама и архивима. Докторирао је у Грацу дисергацијом: Die serbischen politischen Gnippen, Besvegungen urtd Parteien und ihre Programme in Bosnien-Hercegovim 1903-1914 (1980). Радио je затим на одсеку за исгорију југоисточне Европе на Универзитету у Грацу. Стекао је хабилитацију за обласг исгорије југоисгочне Европе радом: Freier Bauennul Soldat. Die Militarisienmg der agrarisclien Gesellschaft in der kroatisch-slmvonisclier Militargreitze, 1535-1881, Graz 1986 (у ПЈзеводу: Slobodan seljak i vojnik Militarizacija agramog dntštva u Itrvatsko-slavonskoj Vojnoj krajini (1535-1881), Zagreb 1994). За редовног професора и управника одсека за исгорнју југоисгочне Европе именован је маја 1996. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: К. је започео исграживачки рад на тематици политичке исгорије, а средином осамдесетих годпна му се тежиште шг тересовања померило према социјалној исгорији и исгоријско-антрополошкој проблематици (породица, племенско друштво, патрпјархат, однос међу половима и сл.). Пол>е рада се шири на читав Балкан, али ингерес за српске проблеме остаје жнв, јер се у српској средини преламају процеси које проучава. Обимнија дела из антрополошког пернода: Hirten, Kampfer, Stammeshelden. Urspriinge und Gegemvan des balkanischen Patriarchals. Wien-K61n-Weimar 1992; Famillie und Venvaiul421

KA311МИРОВИЋ B ac iL in je -

B aca

КАЛАЈ (KALLAY) Бењамин

scliafl aufdan Balkan. Analvse einer untergehenden Kultur. Wien-K61n-Weimar 1995. Међу веома бројhilm студнјама издвајају се оне о српскнм темама: Die Aimesion Bosniens und der Herzegowina im Jalire I90B und ilire Aitswirkungen aufdie Politik der bosniscli-her:egowinisclien Serben, GADAR BiH 22 (1982) 195-208: DerAufstand in der Hencegovina im Jahre 1SS2 im Raltmcn der Aufstandsbewegwigen im neunzehnten Jahrhundert. Die Frage nacli seiner Qualitat, у: 100 година устанка у Херцеговшш 1882. годше, Сарајево 1983. S9-102: Orthodose Konfession und serbiselie Nation in Bosnien imd der Hercegovina im Ubergang ivn der tiirkisclien zur osterreich-ungarisclien Herrschaji. Siidostdeutsches Archiv 26-27 (1984) 114-124: Tspologie der politischen Parteien Siidosteumpas ini neunzelmten Jahrhundert. Osteireichische Osthefte 27 (19S5) 331-365: Die serbisclie biirgerliche Politik in Bosnien und der Hercegovina ivni Ende der Aneeionskrise bis zum Ende der ersten Sabor-session (1909-1911). Прилози 21-22 (1986) 03-90: Die Entwicklung derZadmga in der kmatiscli-slawonischen Militdrgrenze, Istorijski zbomik 6 (1985) 29-39: Uništenje šiuna na obalnom kraškom podničju Hnatske vojne krajme и prvoj polovici 18. stoljeda. Njegovi demografski, privredni i socijalni uzmci. HZ 40 (1987) 121-137: Pregled razvoja kućnih zeulniga ii linvtsko-slavonskoj Vojnoj krajbii, JIC 3 (19S7) 7-16: Die Gmsse Serbische Waiidenmg und die Besiedlung der kroaiiscli-sIawonisclien Militargrenze. Velika seoba 1690, Beograd; Das Pmblem des Entstehens der Stanmiesgesellschaften, Venvandschafts-tuid Gesclilechterverbdnde in den Hochgebirgsregionen des wesllichen Siidosteumpa, Miinchner Zeitschrift ffir Balkankunde 7-8 (1991) 141-165. БИБЛИОГРАФИЈА: Balkanisuc Forum 3 (1995)26-46. P.

КАЗИМИРОВИЋ Васшпгје - Baca (13. октобар 1921. Београд). Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Студирао је на Високој еконо.мско-комерцијалној шкож. Учесник је НОБ-а од августа 1941. године. После рата био је уредник програма на немачком језику Радио Београда. затн.м дирекгор издавачког центра „Београд-прес" и уредник издавачких предузећа „Братство-јединство" и ,Дрогрес". Од краја шездесетих годппа живео је у инострансгву, истражуjvlui преко две деценије у архивима Аустрије, Немачке п Шнајцарске грађу за новију српску и југословенску историју. Г1рве кшижевне радове објавио је у листовима llontt среотошкопац (1938) и ПравОа (1939). 11осле рата сарађивао је у низу жстова и часописа: М.шооет, Диешшк, llauiu сцепа, TpuTnuta, Г.пте, По.ишшка експрес, Вечср/ое иовости,

Magyar szo, Vjesnik и srijedu, и другим. Фељтоне на историјске теме објављивао је и у љубљанском Dnevniku. загребачком Večemjem listu, сарајевским Večenijim novinama и Борби. Поред песама, пршоветки, забавних романа, репортажа и фељтона, К. је 50-тих и 60-тих година објавио и вшне биографија и ратних хроника. Био је уредник неколико лисгова и часописа: Almanac d ’econoinie (Нови Сад, 1955), Трибина (Нови Сад 1960), Данас (Беч, 1973). Преводио је са француског, енглеског и немачког језика, а његови радови превођени су на мађарски и словачки. Писао је и под псеудонимима (Рајмон, Петер Кент, и др.). Међу К. делима интересовање историчара побуђују књиге објављене последњих година: НДХ у светлу немачких докумената и дневника Глеза фон Хорстенау, затим двотомна биографија Николе Пашића (Никола Пашић и њеГово доба 1845-1926), награђена Ниновом наградом за публицистику (1990), и четворотомна историја Србије и српског народа у периоду стварања и првнх деценија постојања Југославије (Србија и ЈуГославија 1914-1945). Овим радовима, писаним на основу богате домаће и иностране архивске грађе (посебно немачке и аустријске), делимично први пут коришћене у нашој историографији, К. се уврстио међу историчаре новије српске и југословенске историје. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Продаја родољуба, хроника (1952); Под застшвом слободе, хроника (1956); Добрица (биографија Добрице Милугиновића) (1957); ОсамнаестоГодишњи командант (1958); Црвени чот, хроника (1958); Шајкаииса у народноослободилачкој борби, хроника (1959); Равнш{а у пламену, хроника (1961); Осветник из Саса, хроника (1966); Н ДХ у светлу нелшчких doкумената и дневника Глеза фон Хорстенау (1987, друго издање под насловом Генерал у ЗаГребу, Крагујевац 1996): Никола Пашић и њеГово доба 1845-1926,1—П, (1990); Србија и ЈуГослаeuja 1914-1945,1—IV, Крагујевац 1995. ЛИТЕРАТУРА: ЛЕЈ 3 (1987) 108; М. Данојлић, Под заставом слободе, Књижевне новине, 8.7.1956, 19; Р. Ротковић, ОсахашестоГодишњи командант., Стварање 14 (1959) 241-243; НИН, 18.1.1991,52-53; Л. Перовић, Никола Пашић и њеГово доба 1845-1926 (критика К. књиге), И Ч 39 (1992)307-315. Н. Урић

КАЈМАКОВИЋ Здравко (10. октобар 1929, Модран, Бијељина). Основну школу завршио је у Доњој Трнови, гимназију у Бијељини. Историју уметности дипломирао је 1955. на Филозофском факултету у Београду, а докторирао на истом фа-

култету 1975. године. Од 1957. до пензионисања (1987) радио је у Републичком заводу за зашпггу споменика културе, природних знаменитосги и ријеткости Босне и Херцеговине на заштити и научној обради споменика културе средњег века и турског периода На Филозофском факултету у Сарајеву, на Оцјељењу за општу књижевност и библиотекарство, предавао је историју уметности од 1976. до 1984. године у звању ванредног, а од 1981. године у звању редовног професора. Као конзерватор руководио је многим подухватима на санацији споменика културе у Фочи, Требишњици, Ломници, Добруну, Тешњу, Тријебњу, Мартин Броду и др. Био је стручни руководилац на преносу цркве са фрескама манастира Добрићева, што је у то време био први покушај те врсте код нас. Научни рад К. има два основна правца: бавио се историјом уметности на подручју Босне и Херцеговине од средњег века до ХУШ столећа, и, други - историјом српског сликарства из доба Турака. Бавећи се историјом српског сликарсгва из доба Турака на атрибуцији и датацији појединих фреско ансамбала (Добрун, Мостаћи, Савина, Озрен, Добрићево, Завала) и појиначних икона, открио је дотада непознате фреске у црквама манастира Рмња и Гомионице. Поред бројних студија српског сликарства из доба Турака и књиге Зидно сликарство..., која обухвата период од античких времена до краја XIX века, аутор је и прве велике монографије о једном сликару из тог периода (Георгије Митрофановић). У хронолошким оквирнма турске владавине бавио се и шггањима из историје архитекгуре, доприносећи разјашњавању њене историје и ж разматрању настанка појединих споменика (проблем даташђе православних манастира у североисточној Босни). Открио је низ непознатих стећака и натписа на њима. Бавио се генезом стећака и проблемом порекла мотива на пластици стећака. Руководио је седмогодишњим мулгидисциплинарним пројектом Горње Подрињеудоба Косача. На основу топономастичких и археолошких истраживања открио је три ранохршнћанске базилике и остатке осам тврђава из времена Косача. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Зидно сликарство у Босни и ХерцеГовини, Сарајево 1971\ГеорГије Митрофановић, Сарајево 1977; Натишси и крстаче са ГатшчкоГ поља, Наше старше 9 (1964) 145165; Око проблема датшције православпих манастшра у сјевероисточној Босни, Наше старше 13 (1972) 149-171: Дршш у доба Косача, нови археолошко-архитектонски споменици, Наше старине 14-15 (1981) 141-177. Р. Кајмаковић

KAJIAJ (KALLAY) Бснлмнн (22. децембар 1839, Пешга - 13. јули 1903, Беч). аустроугарски дипломата и политичар. Од ране младосги добро је научио српски и грчки са намером да се бави полигиком бажанских народа, али и њиховом историјом. По жељи мађарског министра председника грофа Ђуле Андрашија, К. је 1868. постао генерални конзул Аустроугарске у Београду. На том положају остао је до 1875. У Србију је дошао као србофил, са намером да Кнежевину одвоји од Русије и нгго више веже за Монархију. Када у томе није успео, Србију је напустио као србофоб. Бројш сачуваш а добрим делом и објавл>ени његови дипломатски извенггаји, као и његов Дневник, сведоче да је одлично познавао пршшке на Балкану, посебно оне које су се тицале Срба и Хрвата. Циљ му је бно, и у томе је успео, да завади Хрвате и Србе око пршадности Босне и Херцеговше, како би Аустроугарска одатле потисла Србнју, а уз помоћ Хрватске н Хрвата сама се домогла тих обласги. К. је увидео да је општа жеља Срба да се уједше. Пошго је схватио да се то уједињење може осгварнти на пггету територијаже целокушосги Аустроугарске, предузимао је све што је било у његовој моћи да осујети намере Срба. По одласку из Србије био је посланик у Мађарском сабору, уређивао је лист Kelet nepe (Народ исгока) и нашсао је први део Историје српског народа. Као аусгроугарски делегат учествовао је (1878) у компспји за израду органнзационог статута за Источну Румежју, био је начелник у Мшшстарству спољних послова, а 1881. учесгвовао је, као један од главних преговарача, у склапању тајне конвенције између Србије и Аусгроугарске. Средшом 1882. посгао је заједнички мшшсгар финансија и управигељ Босне и Херцеговше (до 1903). Као „некрунисани краљ“ тих земаља ставио је себи у задатак да муслимане и национално освешћене Србе и Хрвате претворц у „Бошњаке“, који би говоршш „босанским језиком". Да бн посгигао тај задатак покренуо је лисг Бошњак. За време његове управе Босном и Херцеговшом постигнуги су неки успеси на економском, саобраћајном и културном плану, али шсу решена битна национална, полигичка, социјална и економска шггања. Земљом је управљао помоћу чиновничко-полицијског апарата. Циљ му је бпо да Босну и Херцеговину претвори у добро уређену колонију, одакле ће Аусгроугарска извозити јефтше сировше и имати спгурно тржнпгге за пласман својих индустријских производа. У свему је подржавао муслиманске феудаже поседнике на штету кметова. Форсирао је католичку цркву са сарајевским надбискупом Ј. Штадлером на челу, чиме је хрватско становшшггво прпдобијао за полнтику Монархије. Његова Историја српскоГ народа написана је у духу Добровског и Шафарика. Стога што је про-

423

КАЛЕШИ Хасан КАНИЦ (KANITZ) Феликс Филип жета просрпским расположењем, К. је забранио ltciiv употребу у Босни и Херцеговшш. Као историчар. за допнсног члана Мађарске академије на)ка изабран је 1S7S, за редовног 1SS8, а за почасног LS90. године. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: А szerbek t'ćrtenete, I. kot. Budapest 1S77 (на немачки превео Н. Schwicker 1S7S. а на српски Г. Витковнћ: Историја срПскоГ народа. део први. од сеобе Срба до Пропасти срПске држаее. Београд 1SS2): Magramrszag а Kelet es Nvugat hatcirdn (ово je прнсп'пна беседа К., која је преведена на српски: УЧарска на Граници истока и заПада. Сарајево 1905): Omszorszag keleti torekvesei. 1S7S. и 1879 (преведена je на немачки 1878. и на српски: Русија na истоку, Нови Сад 1885); Graf Julius Andnissv, Gedenknde. Budapest 1891; AzArpadok es a magvar allam. Budapest 1S96: A szerb felkeles tortenete 1S07-1S10. Budapest 1909 (немачки превод објављен je у Бечу 1910); Дневник Бењамшш Калаја 1S6S-1S75. Београд-Нови Сад 1976 (за шгампу приредио А. Раденнћ). ЛИТЕРАТУРА: Revav nagy lexikona XI. kotet, Budapest 1914: B. M. Г. М. (Милорад Медаковић), Калај na истоку. Odioeop на књту Русија на истоку. Београд 1887: L. Thall6czy, Benjamin v. Kdllav. Gedenkrede. Budapest 1909: L. Thall6czy, Lebensbild imd Personlichkeit B. von Kallays, у: Die Geschichte des Serbischen Aufštandes 1807-1810, Wien 1910: Schmid Ferdinand, Bosnien und die Herzegotnna unterder Venvalnmg Oesterreich-Ungams, Leipzig 1914: M. Гаврпловић, Б. Калај о првом срПском устанку od 1807-1810, Српска рцјеч, бр. 277, Сарајево 1910: НЕ 2,219 (В. Ћоровић); В. Поповић, Калајев пиаи о Босни, Календар ,Дросвета“ за 1936. Сарајево 1935: В. Богићевић, Да ли је министар Kiiiaj забранио своју „Историју Срба“ за подручје Босне и ХерцеГовине, Годишњак ДИ БиХ. Сарајево 1955: F. Hauptmann, Bosanske finansije i КаИаует industrijska politika. GADAR BiH 1213 (1972-1973): B. Крестић, Срби u ревизија хрватско-уГарске наГодбе, у. Српско-хрватски односн и југословенска идеја у другој половшш XIX векз. Београд 1988. В. Крестић

КАЛЕ1ИИ Хасан (7. март 1922, Србица -19. јули 1976, Прншпша). Основну школу завшио јеу Србшш. шест разреда гимназије у Велшсој медреси у Скопљу. а VII и VIII разред у Пршлтини (1943). Завршио је студије оријенталне филологнје на Филозофском факултету у Београду (1951). Докторску дисергацију Иајстшрији вакуфеки Оокумент из Македоније \ш арапском језику, одбранио је 1960. Био је општински службеник у Кичеву (1943—1944). учесник НОР-а, а од 1947. до 1950. иреводилац и лектор ирограма на албан-

ском језику Радио Београда, затим сарадник на Катедри за оријенталну филологију Филозофског факултета у Београду (1952-1957), потом је изабран у звање асистента (1957-1965). Био је виши научни сарадник Албанолошког института у Пршпгшш (1967-1970), затим редовни професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Прпппчши (1970-1973). Професорску каријеру наставио је на новооснованом Одсеку за оријенталистику истог факултета (1973-1976). Био је дописни члан Академије за арапски језик у Каиру, члан међународног друпггва Societas Uralo-Altaica у Хамбургу, Друшгва за балканолопгју, Удружења уметничких и стручних преводилаца Југославије. Аутор је преко 300 научних и стручних радова из области оријенталистике, албанологије, историје, исламистике и фолклористике. Сарађивао је у бројним домаћим и сграшгм часописима и листовима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Најстарији вакуфски документи у ЈуГославији на араПском језику, Пршнтина 1972; Tpu вакуфнами на Качаникли Мехмед паша (са М. Мехмедовским), Скопље 1958; Једна Призренска и две вучитрнске кстуннаме, Гласник МКМ 2 (1957) 289-300; Кој е Градител и коГа е изГраден Куршумли-ан eo Скопје, Гласник института за надионална историја 15, 3 (Скопје 1971) 189-201; Najstarija vakufnama и Jugoslaviji, POF 10-11 (1961) 55-73; Призрен као културни центар за време турскоГ периода, Албанолошка истраживања, Пришгина 1961, 91-118; The Importance ofTurkish Influence Upon Word Formation in Albanian, Годишњак Бажанолош ког института САНУ1971,271-293; Велики везир Коџа Синан Паша, њеГове задужбине и њеГова вакуфналш, Албанолошка истраживања 2 (1965) 105144; Prizrenac Kuklibeg i njegove zadužbine, POF 8-9 (1960) 143-168; Призренски вилајет, Perparimi (јубиларни број), Пришгина 1967, 71-124 (са X. Ј. Корнрумфом); Четрнаест турских фермагш манастира Дечана, Гласник МКМ 10 (1965-1970) Š1970] 305-342 (са И. Ереном); Kada је црква Ce. БоГородице у Призрену претворена у џамију, Прилози КЈИФ 28,3-4 (1962) 253-261. ЈТИТЕРАТУРА: F. Mehdiu, Prof dr Hasan Kaleši, POF 25 (1977) 8-9; M. Kpaja, Хасан Калеши In memoriam, Rilindja 21.7.1976; Д. Танасковић, Проф. др Хасан Калеши, Књижевне новине 1.8.1976; А. Поповић, Хасан Калеши, Turcica 9, 2, 10 (1978) 7-8; П. Игња, Историја у обради, НИН 24.5.1981; К Констангиновић, Узалудна упозорења уГледноГ научника, Политика 12-13.5.1981; К. Константиновић, Непожељно зшње, Политика 16.6.1981; Детаљно у: D. Tanaskovic', Kaleši Hasan, LPJ 3(1987) 29-30. ЈБ. Чолић

КАЈШ Ћ (МИЈУШКОВИЋ) Јоваика (15. септембар 1933, Београд). Основну школу и гимназију завршила је у Београду. Студирала је историју на Филозофском фжултету у Београду (1952-1956). Истраживањима је почела да се бави као даровит студент. Од 1958. до 1961. радила је као асистент у Историјском институту у Београду. На Катедри за општу исгорију средњег века на Филозофском факултету понуђено јој је место асисгента (1961) и од тада је њен рад везан за Филозофски факулгет. Докторску дисертацију БеоГрад у средњем веку, одбранила је 1964. Исге године је изабрана за доцента, 1970. за ванредног, а 1976. за редовног професора. После смргги Ивана Божића посгала је шеф Катедре за општу исгорију средњег века. У Међународном комитету за исгоријске науке Европске заједнице науке у Стразбуру поверен јој је византолошки пројекатдео за Југославију (1978-1983), била је уредник друге књиге Историје српскоГ народа (1982). Учествовала је на бројшш научним скуповима у иностранству и земљи, као госг држала предавања на универзитетима у Аустрији (Беч, Грац), Немачкој (Минстер, Аугзбург), Италији (Лече), Пољској (Варшава), Сједпњеним Државама (Лос Анђелес, Санта Барбара). За дописног члана САНУ изабрана је 1994. године. У два маха (1967," 1974) јој је додељивана Октобарска награда Београда, 1995. и награда Фонда „Радован Самарцић" за књигу: Срби у позном средњем веку (1994). Ј. К. је исграживачки оријентисагш медиевисга у чијем раду се препознаје неколико тематских кругова. Од времена рада на докторској дпсергацији, која је штампана као посебна књига БеоГрад у средњем веку (1967), заингересована је за исгорнју Београда и његове старине. У низу посебшгх радова осветлила је средњовековну топографнју Београда, историју Земуна, улогу града у средњовековној трговшш, београдску бановину, ратове око Београда и др.). Друго важно подручје рада јесте најранији и рани период српске историје и епоха Стефана Немање. С тим су повезани коментари cratca Јована Кинама и Никиге Хонијата (1971), као и разгранато исграживање Раса и његове околине у коме су спојени присгуп историчара, археолога и географа. Епоха Деспотовине је следеће поље на коме је Ј. К. била веома активна. Поред мањих радова о прнвредној проблематицн написала је поглавља о деспоту Стефану у Историји српскоГ народа (II, 1982) и већ споменуту књигу Србиупозном средњем веку (1994). Везе Србије са Европом Ј. К. обрађује у посебшш расправама посвећенгш династичким везама српских владара у XII веку, односима Стефана Немање са царем Фридрихом Барбаросом, контактима Срба са Француском у средњем веку, о црквеним концшшма у Ферари и Фиренци.

БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliugrajija FF и Bengradu 1,247-258: Јованка Калик-Мчјушковић, доПисни члан, Годишњак САНУ101 (1994) 610-620. ЛИГЕРАТУРА Годшпњак САНУ 101 (1994) 609-610; Bibliograjija FF и Beogradu 1.247. С. Ћирковић

КАНДИЋ Оливера (30. мај 1936, Београд). У родном месгу је завршила основну школу. гшшазију, Архитектонскн факултет, и постдипломске студнје на Филозофском факулгету - Група за историју уметности. Магистарски рад Куле-звоници уз цркве православноГ кулиш у средњовековној Србији, одбранила је 1970. Од 1960. године ради у Републнчком заводу за зашгиту споменика културе у Београду. Бавн се истраживањем, конзервацијом и обновом српске сакралне средњовековне архитектуре. Обновила је манастире Милешева, Сопоћани, Градац, Св. Петар Коршнкн, цркву Стара Павлица. споменике српским ратницима нз Првог светског рата на Крфу u Виду и др. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Оспшци манастира Петра КоришкоГ, Старпле КМ 4-5 (1971) 409423: Куле-звоници уз српске цркве XII-XJV века, Зборнж МС ЈГУ 14 (1978) 3-75; Истраживања архитектуре и конзерваторски радови у ма\шстиру СоПоћани, Саопштења Републнчког завода за зашпггу споменика културе 16 (1984) 7-28:06лик камене олтшрске upeipude БоГородичине цркee у Студеници, Студенпца и византијска уметносг око 1200. године, Београд 1988,141-154; Првобитни облик спољне Пртрате са звоником у Сопоћанима, Саопштења Републичког завода за заштгггу споменнка културе 20-21 (1989) 43-65: Манастир Градац, Београд 1982: Манастир СоПоћани. Београд 1985. (са Д. Милошевић); Машстир Милешева. Београд 1995. (са С. Поповнћ и Р. Зарић); Црква Вазнесења ХристовоГ у Милешеeu, у: М. Чанак-Медић, О. Кандић, Архитектура прве половше ХШ века I, Споменици српске архитектуре средњег века. Корпус сакралних грађевнна. Београд 1995,117-171. Р.

КА1ШЦ (KANITZ) Фелнкс Филип (2. август 1829, Будимпешта - 5. јануар 1904, Беч), пугописац, бажанолог и етнограф. Од рапе младости штгересовао се за сликарство и показивао таленат за цртање. После завршеног основног образовања, почео је да учи графику и литографију. Преселио се у Беч где је августа 1848. постао сарадннк илусгрованог часописа Leipziger Illustrierte Zeitung и то је остао до краја живота. Због природе свог посла био је принуђен на честа н дуга путовања по

КАПЕР (KAPPER) Знгфрид Западној Еврош!. која је користио за стидање знања из исторнје уметносгн, археодогије и опште ку.плре. Фор.мално ушшерзитетско образовање шкада irnje стекао. Као доброг цртача редакц!(ја листа послала га је 1856. у северну Италију да ради нлустрације са путовања цара Јосифа, а 1858. на Балкан. да направи цртеже н описе места на којнма су се водиле устаничке борбе. Прошавши тада Босну. Херцеговину, Црну Гору и Далмацију, увпдео је колико су оскудна била знања Европе о балканскнм земљама. У Србију је првн пут дошао 1S59, прошао је и Албанију. а у перноду 18601875. чешће је пуговао у Бугарску. којој је, према сопственим речама. посветно своје животно дело Душвска Бугарска и Стара mamuia. Ипак се најчешће враћао Србији, чији је језшс добро познавао. Резу.тгат његових путовања биле су бројне студнје п монографцје, којпма је Кнежевину Срoirjv представио Европн у најлепшем светлу. Предмет К. ннтересовања бшш су: пренсторија, археологија. средњовековна уметност. географнја. картографија. етнологпја ц нововековна исторнја. Због својнх заслуга постао је допнснн члан Српског ученог друнггва 1869. а 1902, почасни члан Српске крагевске академије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Die romischen Funde in Serbien (1S61); Serbiens byzanhnische Monionente (1S62). ово издање превео je на српски Ал. Сандић н штампао га у Бечу, под насловом Византијски споменици по Србији. 1862, видети Даница 3 (1S62); Reise in Sudserbien iuid Nordbulgarien (1864); Serbien, hisioriscli-emographische Reisestudien in den Jahren 1R59-1S6S (1868.1877). Друго немачко издање овог дела. допуњено и исправљено, појавило се под насловом Das Konigreich Serbien und das Serhenmllc mn der Roinerzeit bis zur Gegemvart, у трн књиге (1904. 1909, 1913). Превод прве две књиге на наш језик. под називом Србија, објавила јс СКЗ (1985). Трећу књигу Држава и друитво, СКЗ ннје издала јер је превазиђена и застарела; Donau-Bulgarien un der Balkan, historisch-geograpliiscli-etnugraphische Reisestudien a.dJ. 1860-1875 (1S75-1879, друто издање 1879-1880, треће 1882). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 8928-8930. ЛИТЕРАТУРА: B. Стојанчевић, Феликс Каииц ii њаово дело о Србији и српском народу, поговор за књнгу Ф. Каниц. Србија, земља и становншнтво. I— II. Београд 1985.597-606; Г. Фехер, Фе.uiKc Ф. Капиц. Софија 1936; М. Васић, Феликс Канчц. СКГ 27 (1929) 594-603; НЕ 2, 245 (Н. РадоЈЧИћ): Н 5. 188 (D. Rendiđ— Miočeviđ); Z. Ebenstein-Minčeva. Hundertjariges Jubildiim eines osterreicliischen Balkanjorschers. Fclix Philipp Kanitz tBudapest 1829-Vt'ien 1904), Osterreichische Osthefte 3 1 1961) 250-253; D. Medaković. Felbc Kanitz und die

КАРАСЈОВ (КАРАСЕВ) Виктор Георшјевич Serben. Mitteilungen des Bulgarischen Forschungsinstitutes in Osterreich 7,2 (1985) 77-87. T. Катић

КАПЕР (KAPPER) Зигфрид (21. март 1821, Сшков код Прага - 7. јуни 1879, Пиза, Италија). Лекар по професији, на самом почетку свог службовања био је у Карловцу а после револуције 1848. у неколико наврата боравио је у Српској Војводини, Србији, Бугарској и Црној Гори. За време боравка у Бечу, у кругу Вука Караџића, упознао је српски језик, поезију и историју, којима је посветио велики део свог плодног сгваралаштва. Постао је посредник између Срба и немачке културе у другој половини XIX века. Иза њега је осгало више радова о Србима и српским земљама, о Војној граници и Србији. Преводио је на немачки српске песме а сам је испевао песму Лазарицу. Најзначајније своје исгоријско дело посветио је Српском народном покрезгу у Војводини 1848/49, које предсгавља прву одбрану Срба у току те револуције и прву књигу коју је неки странац написао о том покрету. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Die serbische Bewegung in Siidungam, Beriin 1851. - Српски превод и допуне, под насловом Српски покрет у Јужној Угарској I, II, објавио је Светозар Здравковић у Новом Саду 1870. и 1879. Кригичко издање тако допуњеног дела, под Каперовим именом, објавио је С. Гавриловић, Београд-Ваљево, 1996: Разматрање о Кнежевини Србији, Зборник МСИ 43 (1991) 168-204 (у преводу и са Каперовим биографским подацима Т. Бекића); Sudslavische Wanderungen, Leipzig 1853. - Српски превод Ђорђа Стратимировића под насловом По нашем Подунављу, Београд 1935. ЛИГЕРАТУРА: Зборник МСИ 43 (1991) 168-204 (Т. Бекић); НЕ 2,234 (Н. Радојчић). С. Гавриловић

КАПИЏИЋ Хамдија (30. јануар 1904, Билећа -16. јануар 1974, Сарајево). Школовао се у Билећи и Мосгару, где је завршио гимназију 1924. Студије исгорије је са најбољим успехом завршио на Београдском универзитету 1928. Због бриге о породици рано показани дар за научно истраживање није могао да усаврши у неком европском научном средииггу, како су га усмеравали његови насгавници. Као наставник Шеријатске гимназије у Сарајеву корисгио је скучене могућности тадашњих босанских архива краћим научним прилозима из исгорије Босне и Херцеговине с краја XVIII века до уједињења 1918. Објављивао је највише у зборнику друштва ,ЈГајрет“, једном од ог-

њишта на коме се подиже модерна муслиманска интелигенција. Од првих радова 1930, до рата 1941. К. је изградио тематски оквир свог научног рада кога се држао до краја живота. Велике муслиманске породице, а нарочито херцеговачки Ризванбеговићи, су у тим радовима добили своју заокружену исграживачку целину. Поред тога, његове су теме народни устанци у Босни и Херцеговини, посебно 1875-1878, и Херцеговачки усганак 1882. Студија Омер-паша Латас у Босни (1939) је, без сумње, било најбоље дело на ту тему за неколико наредних деценија. По ослобођењу 1945. био је директор Друге сарајевске гимназије и насгавшпс Више педагошке академије. Предавао је и на Филозофском факултету у Сарајеву од његовог оснивања 1950. Могућносги коришћења југословенских и аусгријских архива су усмериле К. исграживања на административну сгруктуру окупационе власги 1878-1918, аграрно питање, усганке 1852, 1875, 1882. Објавио је више збирки извора: „Застава" о Босни и ХерцеГовини, I—IV, Сарајево 1953-1956; АГрарни односи у БиХ 1878-19181, Сарајево 1969; Исписи из бечких архива о предисторији првоГ свјетскоГ рата, ГАДАР БиХ 10-11 (1970-1971). Од трајне вредности су његова истраживања о уставном уређењу БиХ 1878-1918, аграрном питању, културној полигици окупационих власги. Најзначајније му је дело ХерцеГовачки устанак 1882. Године, Сарајево 1958. Карактерисгика шеговог метода су настојања да се реконструише у прошлости оно што расположива грађа допушга. Био је најбољи босански познавалац бечких архивских фондова 1815-1918. Као исгакнути муслимански научник, својим научним делом, наставним и јавшш радом је задужио српску и југословенску културу. Био је први муслимански историчар са европским научним профилом. БИБЛИОГРАФИЈА: БиблиоГрафија радоea Хамдије Капиџаћа, Годишњак ДИ БиХ 9 (1973) 331-336; BLZ 8, br. 8935-8939; 11, br. 71177122. ЛИТЕРАТУРА: Р. Петровић, Хамдија Капиџић 1904-1974, Годишњак ДИ БиХ 20 (19721973) [1974] 19-23; ГАДАР БиХ 12-13 (19721973) 355-356 (К. Исовић); К. Милупшовић, Научнички лик Хамдије Капиџика, ИГ 1-2 (1974) 180-182; ЕЈ 5,190 (I. Kecmanović); Spomenica ND BiH i ANUBiH 1951-1976, 189-190; S. Balić, H. Kapidiić (1904-1974), Siidost Forschungen 33 (1974) 321-327; HL 1,568. M. Екмечић

КАРАНОВИЋ Милан (23. април 1882. Велика Рујишка, Босанска Крупа -1955, Сарајево). По

завршетку основне школе похађао је класнчну гимназију у Сарајеву, одакле је отишао у Рељевску богословију. Као сеоски свеиггеник бавио се исгиггивањем села, у чему је уживао пуну подршку Јована Цвијића. На Цвијићев предлог сгупио је 1920. у службу у Земаљском музеју у Сарајеву. где је радио до смрти. Послије 1920. неуморно је радио на прикупљању грађе на подручју Босне (посебно Босанске Крајше), коју је обрађнвао п објавио у издањима Српске академије наука, Земалеког музеја у Сарајеву и других научних усганова. Највећн дио опуса К. чине радови етнографске и антропогеографске природе, од којнх су Miioni објављиванн у дневној штампи. Посвећивани су, углавном, свакодневном породичном жнвоту, народној ношњи, крсном имену и начину сахрањивања у Поуњу и Змијању, те исторнјско-географском смјешгају и етнографским карактерисгикама старих жупа Сане, Земуника, Раме и Ускопља. Осим Босанске Крајине, К. се бавио и подручјем Подрнња - сгаре цркве и манасгири у Папраћн и Бирчу, рударски радови око Сребренице, женска ношња и трагови древног саобраћаја у Лудмеру и Осату и погребни обнчаји православшгх Срба у Усори. Сличним темама бавио се и на територији Србије: светосавље у народној традицији, манастири Немањића, култ светог Стефана Дечанског, Косовски бој и узроцн Таковскогустанка. БИБЛИОГРАФША: В. Н. Карановић, БиблиоГрафија радова Милана Карановића, Гласник Етнографског ннспггута 8 (1959), Београд 1960, 176-186: BLZ 8, br. 9209-9223:11, br. 7197-7213: СБ 8, бр. 39000-39040; М. Лопац, БиблиоГрафски подаци археолошко-епиГрафских радова о споменицима Босне и ХерцеГовине, ГЗМ 11 (1956) 289290. ЈШТЕРАТУРА: В. Н. Карановнћ, БиблиоГрафија радова Милана Kapanoeuha. Гласннк Етнографског ннсгитуга 8 (1959), Београд 1960,175176; ЕЈ 5,202 (С. Popović). Ђ. Тошић

КАРАСЈОВ (КАРАСЕВ) Виктор Георгијевич (3. фебруар 1922, Иљно, Тулска обласг, СССР -10. новембар 1991, Москва). К. је бно рускн исгоричар који се бавно исгоријом Срба. Рођен у породици сељака. средњу школу завршно је у Москвн. Исторнјски факултет Московског државног универзитета (МГУ) упнсао је 1939. годнне. Учесгвовао је као добровољац на фронту у Другом светском рату (1942-1943), да бн по његовом окончању насгавио и завршио студије на МГУ (1946), са специјалнзацнјом из нсторнје Ј\жних и Западних Словена. Од 1949. почео је да пре427

КЛРАЏ1 ГГг Вук Стефаиовић КАТИЋ Реља даје на Катедри за ncrropigv Јужннх н Западшк Словена MIV. Магастрирао је 1951, са темом Светозар Марковчк {социјато-политшчки иоглсди). а докторнрао 1971. тезом Српски демокраiTui Жчвојин Жујевик Публициаиичка делатност у Русији 60-тшх Год. XI.X века. Од 1973. до своје смртн. бно је управннк Катедре за исторнју Јужшк u Западшк Словена МГУ. Био је заслужmi научнн радшк Руске Федерацнје н дописни члан Матнце српске. К. је аугор око 250 научннх радова, којн су тематскн бнлн везанн углавном за исторнју Срба и Србије, и у ширем контексгу за проучавање руско-српских полнтичких н кулгурннх веза, као и веза Руснје п балканских Словена, уопште, у XIX веку. Пстражпвачки се посебно занимао за револуционарце покрете Срба током XIX века и њихове везе са Руснјом, као и за везе нстакнутих јавшк п културшк делатнжа са Русијом (Живојина Жујевнћа. Светозара Марковнћа и Вука Караџцћа). Аугорје ц коаугор неколжо вреднпх збнркн докумената. из рускпх архпва, о српској исгорији, међу којнма је најзначајннја ЈуГословени и Русија. Докумешпи из архива М. Ф. РајевскоГ. 40-80-те Године XIX века. Један је од аутора Историје ЈуГоc.muje (Москва, 1963). БИБЛИОГРАФИЈА: Ишорики - слависти Московского университета. К 40-летшо Кафеapbi Истории кзжнбк и западшзК славнн 19391979. Москва 1979.24-33. ЛИТЕРАТУРА: Ишорики - слависти Московского университта. К 40-летшо КафедрБ1 Исторни гожшњх и западннх славлн 1939-1979, Москва 1979.22-24: В. Г. Kapacee, у. Новаи и ноBei'unaa историл 2 (1992) (некролог); ИЗ 65, 1-4 (1992) 248-252 (Ј.Бојовић). Мнр. Јовановић

КАРА1ДПГ Вук Стефановић (26. октобар 1787. Тршић - 25. јануар 1864, Беч). У животу и стварању. дово.ино изучаваном и познатом да се овде не морају понављати познате чињенице, Вук Караџић је бно впшеструко суочен са изазовима прошлостн. обрађивао би понеку историјску тему. оставно је драгоцена сведочења о збивањима свога времена. али није наступао као историчар. Остао је нзван дисциплине која се током његовог живота преображавала у науку са особеним методима. Сарађивао је са Леополдом Ранкео.м, који се на љегова казивања ослањао пишући дело Српска револуцчја. и од њега. као и од других савремешша. прихватио је тежњу ка истшш као највшиу побуду историчара. упознао је неопходносг да се све што се к;сже или напшпе утемељи на поузда-

iulm изворима, схватио је шта је суиггшш историјске крипше. ,

Оно што је постепено научио о историји као науци није га навело да наставља или реввдира наслеђе Јована Рајића, што су чшшли они савременици који су наступали као историчари. Вук је мудро корисгио Рајићево дело као извор података о српској прошлости, доносио је на основу тих података своје чесго орипшалне закључке, настојао је саветом и делом да се увећа фонд извора за српску историју, јер је знао и говорио да без тога нема напретка у исгоријским студијама. Отуда је сасвим разумљиво што се највише бавио временом устанка и личносгима које је познавао лично или по савремешш документима. Савремешш исгоршшрима је Вуково дело драгоцено у целини као неисцрпан фонд информација о времену у коме је живео и деловао. Значајан је Вук у улози сакупљача сгарина и народних умотворина, његовим посредсгвом упознали смо множину личности и богатсгво исгоријских мотива пренетих народном песмом, значајан је Вук као огшсивач инсгитуција и обичаја, значајан је Вук као информатор о збивањима којима је био сведок. Многе димензије Вуковог наслеђа испитиване су са гледишта појединих научних дисциплина које су се касније развиле. Проучавани су и поново критички издавани тексгови у којима је Вук описивао поједине личности и догађаје. Овде се само може указати на категорије оних текстова који су се одувек наметали пажњи исгоричара. Запажено је да знатан број објашњења уз речи (Српски рјечник) садржи историјске податке који се односе на XVIII век, затим да се у ГеоГрафическо-статистическом описанију Србије (18261828) напазе запажања о споменицима, сгаринама и месгима, која сведоче о споју информација из Рајићеве исгорије и погледа на прошлост изграђених под утицајем савремене европске историографије. Вук се највише приближио улози историчара у биографијама личносги махом из Првог устанка, које су његови савременици - Житије ајдук Вељка Петровића (1826), ЖиСпије Ђорђија Арсенијевића Емануела (1827), Као српски Плутарх или житија зиатни Србаља у Србији нашеža еремена (1829), Милош Обреновић, књаз Сербии или Грађа за српску истшрију иашеГ времена (1828); у хроникама збивања која је могао памтити или знати по казивањима савременика - Прва Година српскоГ војевања на даије (1828), ДруГа Година српских војевања iui даије (1834), Правителствујушчи совјеСп Сербски из времена КараЂорђијева или опишан>е ондашњијех великаша • око власти (1860), Особита Грађа за историју нашеГа времена (недовршено из 1831). У оба случаја тексгови имају мемоарску компоненту. Тексгове о саврсменим збивањима овде не наводимо

иако они предсгављају из наше перспекгиве драгоцене изворе. Вукова дела су појединачно и скупно више пута издавана. Оријентацију пружа библиографија. Исграживачи су упућени на најновије критичко издање, још недовршено (при издавачкој кући ,Дросвета“), снабдевено драгоцешш апаратом, сгудијама о појединим списима и обласгима Вуковог сгваралаштва, уввдом у сгање рукописне традиције. Две књиге тога издања (Сабрана дела Вука Караџића) под насловом Историјски списи III, посвећене исгоријским радовима, приредио је и обимним студијама пропратио Р. Самарџић. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 8949-8957; 11, br. 7130-7138; БиблоГрафија списа Вука Караџића, Сабрана дела Вука Караџића. књига 36, Издање о сгогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964. ЈШТЕРАТУРА: (уз сгудије Р. Самарџића у Исгоријским списима) Д. Медаковић, Вук и српска историја уметности, Анали Филолошког факулгета у Београду 5 (Вуков зборнж П), 295299; R. Samardžić, Vuk Stefanović Karadlić’ „Serbische Geschichte", Čsterreichische Osthefte 29 (1987) 231-250; EJ 5,193-196 (A. BeUć); HE 2,240-244 (A. Beniih);HL 1,569. C. Ћирковић

КАСАШ Александар (27. јануар 1952, Нови Бечеј). Основну школу и гимназију завршио је у родном месгу, а Групу за исгорију на Филозофском факултету у Новом Саду (1976). Магисгарски рад Радншитво Војводине 1944-1953, одбранно је на Филозофском факултету у Београду. Докторат је сгекао 1995. године на Филозофском факултету у Новом Саду дисергацијом Мађари у Војводини 1941-1946. На истом факултету ради од 1977. Предаје исгорију Југославије у звању доцевгга. К. се бави савременом исгоријом међунационалних односа у Војводини. Учесгвовао је на дванаесг научнмх скупова. Објавио је преко четрдесет радова. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Економске мере Војне управе за Банат, Бачку и Барању, Зборник МСИ 27 (1983) 173-183; Прве Године самоуправљања у Војводши, Зборник МСИ 38 (1988) 61-86; Deveta pokrajinska konferencija КР Srbije za Vojvodinu, Istraživanja 13 (1990) 225-241; Ojednoj predstavci vojvođanskih Mađara iz 1940. godine. Istraživanja 14 (1992) 183-201; Меморандум Ендреа Бајчи-ЖилинскоГ упућен М. Хортију поводом крвопролића у Бачкој 1942. Године, Зборннк МСИ 46 (1992) 181-202; ФотомоноГрафија старих разГледница НовоГ Бечеја до 1941 (са К. Андре), Нови Бечеј 1994; Записи Лазара ДунђерскоГ о свом

животу и стицању породичноГ иметка, Зборшпс МСИ 51 (1995) 213-223; Политички и економски живот Бечеја 1944-1955 (са Р. Кончаром). Зборник МСИ 52 (1996) 67-94; Mađari и Vojvodini 19411946, Novi Sad 1996. Р.

КАСГЕЛАН (CASTELLAN) Жорж (26. септембар 1920, Кан). Заврншо је колеџ у Кану, сгудирао на факулгетима у Лиону и Паризу, стекао докгорат књижевности. Био је професор Лицеја у граду Troyes 1946/47, затим истраживач (charge de recherches) у Националном центру за научна пстраживања (CNRS), професор Лицеја у Версају, професор савремене историје на Универзитету у Поагјеу (1956-1969), од 1969. предавао је историју међународних односа на факултету de Vincennes. У првом периоду рада бавио се Немачком, уређивао је краће време часописAllemagne d’aujourd’hui (1956-57). Касније је интересовање проширио на Балкан и српске и румунске теме. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: La vie quotidienne en Serbie au seuil de l’independance 1815-1839, Paris 1967; L ’influence de Constantinople sur la vie quotidienne des villes balkaniques (fin XVIIP - debut ХЈХЈ siecle): confrontation de modeles culturels, Bulletin AIESEE12,1 (1974) 91-106; Les villes de Serbie au debut du XIX siecle, d’apres Ami Boue, Structure sociale et developpement culturel des villes sud-est europeens et adriatkjues aux X\TIC- XVHle siecles, Bucarest 1975,207-214; Les villes de Serbie au milieu du ХПС siecle: structures sociales et modeles culmrels, Southeastem Europe 5,2 (1978) 121-133; Histoire culhtrelle et histoire de l 'enseignement superieur dans les Balkans, Etudes balkaniques 14, 4 (1978) 32-38; Peuples et nations des Balkans d la veille du Congres de Berlin(1878), d ’apres Elisee Reclus, Revue d'histoire modeme et contemporaine 27,1 (1980) 5-22; Facteur religieux et identite nationale dans les Balkans аих XJXe - X X siecles, Revue historique 108 (1984) 135151; Histoire des Balkans (XIV-XX siecle), Paris 1991 (постојц и енглески превод: History of the Balkans: from Mohanvned the Conqueror to Stalin). P.

КАТИЋ Реља (15. август 1910, Београд - 5. септембар 1992, Београд). Докторнрао је 1938. у Загребу из области ветерине. Од 1950. радио је као доцент на Ветерпнарском факулгету у Београду, где је 1964. изабран за редовног професора. а пензионисан је 1975. За редовног члана Академије ветеринарства у Паризу изабран је 1981. Поред велнког броја радова из области ветерине К. се бавио и историјом медшџше код Срба у

429

КЛЧАВЕНДА Петар на наше просгоре па до краја ослободилачког расредњем веку и у новнје доба. Из ове областн наmtcao је више монографнја. Још у својим средњим та. годш1ама објавио је дело Медицшш код Срба у ВАЖНИЈИ РАДОВИ: SKOJ i omladuia и Naсредњем веку (1958), да би деценију касније исграmdnooslobodilačkoj vojsci i pariizanskim odredima живања нз исторнје меднц!ше прошнрцо до XIX Jugoslavije 1941-1945 (1975); SKOJi omladim u ratu века: Српска медицшш од IX до XIX века (1967). i revoluciji (1978): SKOJ1941-1948 (1979); Beograd Ову област истраживања заокружно је у познијим u ratu i revoluciji (1984, коаутор); Ujedinjeni savez годннама монографнјом Тер.шшолоГија српске antifašističke omladine Jugoslavije 1942—1945 срсдњовековне мсдицине и њено објашњење (1985); Nemci u Jugoslaviji 1918-1945 (1991); Kriza (19S2). četničkog pokrela Drcčje Mihailovića u drugoj polovini 1942. godine (1965); Razvoj i aktivnost mrodne vlasti К. је поред нсторнје меднцнне занимала и na velikoj slobodnoj teritoriji Jugoslavije u drugoj poнстормја његове уже струке. па је још 1957. објаlovini 1942. godine (1968); Zločini rtemačke okupacioвно Историју ветеринарства Србије. Иначе, К. се још као млад човек ингересовао за историју ne vojske ifolksdojčera nad Srbiim u Banatu (1994). сточарства у средњовековној Србијн. тако је још БИБЈШОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI 1939. објавио два рада нз ове области: ПрилоГ за 1958-1978, 136-138; Dvadesetpet godma 1SI1958историју сточарства средњовековне Србије 1-П. 1983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 257-259; BibliograСвоја шггересовања у овој области заокружио је fija ISI1984-1994, Istorija 20. veka 2 (1994) 231. објаагнвањем монографнје Сточарство у средЛИТЕРАТУРА: Dvadeset godim ISJ 1958њовековној Србији (1978). Из историје медшџше 1978,136. и ветерине објавио је преко педесет научннх радоP. ва. БИБЛИОГРАФИЈА: СБ 8, бр. 39522: Библиографија ВетертарскоГ факултета у БеоГраду 1936-1976. Београд 1979,129-155 (бр. 1507-1811). КАЧАНОВСКИ (КАЧАНОВСКИИ) ВлаЛИТЕРАГУРА: ЕЈ 5,227 (Ј. Higović). димир (13. март 1853, Велики Лес, губернија Гродно - 24. април 1901, Њежин, губернија Чернигов). С. Мшиић Пореклом из свештеничке породице, стекао је основно и средње образовање у родном крају, затим је студирао на Историјско-филолошком фаКАЧАВЕНДА Петар (9. август 1932, Купикултету Варшавског универзитета, дипломирао ник, Банат). Основну школу завршио је у родном 1876. Задржан је на Универзитету да се припрема месту. а гимназију у Вршцу 1953. На Филозофза професора. Био је помоћник библиотекара ском факултету у Београду, Група за исгорију, Варшавског универзитета (1878). Радио је прво у дгапомирао је 1957. На истом факултету одбрамосковским архивама и библиотекама, затим пунио је магисгарски рад: Развој и активност натовао у Румунију, Грчку, Италију, Турску, Франроане власти на великој слободној територији цуску (1879-1881) па у Бугарску (1883). Исге годиЈуГосшвије 1942 (1966), и докторску дисерггацију: не постао је магистар дисертацијом о дубровачСКОЈ и олшдина у Народноослободилачкој eojком песнику Антуну Глеђевићу, 1886. приватни сци и партизанскњи одредшш 1941-1945 (1972). доцент на Казањском универзигету. Од 1888. до Радио је у Инсппугу за раднички покрет од 1959. краја живота био је предавач у Историјско-филодо 1969. а потом у Институту за савремену истолошком инстигуту кнеза Безбородка у Њежину, рију v свим научним звањима, у којем је директор Где је предавао старословенски и историју словенод 1982. ских језика. Издавао је (1888-1896) периодичну публикацију Вестник славпнства. Објавио је преко 60 радова у домаћим и страним часопнсима и зборницима радова, две коауК. је показивао интерес за српску историју од торске и пет самосталних књига. Одговорни је студенгских дана када је добио златну медаљу за уредник издања Инстигута и председник Издарад Падение Сербии (1876). Из тога времена му је вачког одбора Историјског музеја Србије. Учеи рад: Сербские житил и летописи как источник ствовао је на више домаћих и међународних научдлл истории тжнвос славпн e XTV и XV веках них скупова п округлих сголова. На студијским (1876). Главно дело му је књига: Историл Серисграживањима боравио је у Москви, Лондону, бии с половшш XIV до конца XV e. I, Киев 1899 Лењшпраду и Варшави. (Известил Института Безбородко 17), у које су укК. се бави изучавањем Другог светског рата и ључени неки ранији мањи радови. Неке теме је раНародноослободилачког рата 1941-1945, посеб- зрађивао у мањим радовима, као: Из ucmopuu сербскихв колонистовв e Венгрии eb конце XV и но улогом омладине у ослободилачком рату, заXVI веках, Вестникв славинства 2 (1888) 145-154; 3 тим народном влашћу, четаичким покретом, (1889) 71-102; 4 (1889) 17—41; Нерногорин eo emoНе.мшма у Јутославији од њиховог досељавања

КАШИЋДушан рои половине XV и начале XVI e. (Отношешт Черногории Kb Венеции, Сербии, Герцеговине и Турции), Вестникв славлнства 5 (1890) 3-21; Герцеговина eo emopou половинеХ\7e., Вестникв славинства 7 (1892) 1-19. Као познавалац српске историје укључио се у полемике о цару Урошу и краљу Вукашину, приказујући у Radu JAZU 58 (1881) 199-213 расправе И. Руварца и Љ. Ковачевића из 1879, подржавајући традиционална схватања. Објавио је прегрнгг занимљивих и важних извора за српску историју: Njekoliko spomenika za srbsku i bugarsku poviest, Starine 12 (1880) 230-259; Apokrifne molitve, gatanja i priče, Starine 13 (1883) 150-163; Iz srbsko-slovjenskoga prievoda bizantinskoga Ijetopisa Joanm Zonare, Starine 14 (1881) 125172. Проучавао je и издавао дубровачке писце, радио на сакупљању и објављивању бугарских народних песама. БИБЛИОГРАФИЈА: Историко-филологическип институт кннзн Безбородко e Нежине 1875-1900, Нежинљ 1900. ЛИТЕРАТУРА: М. Н. Сперанскии, Памлти В. В. Качановскаго, Нежшп> 1901,1-13; В. Лгич, Историл славпнскоп филологт, 802-805; ЕЈ 5, 169 (А. Белић); Славнноведение 179-180 (Л. Г. Куза). С. Ћирковић

КАШАНИН Милан (21. фебруар 1895, Бели Манастир - 22. новембар 1981, Београд), исгоричар уметносги. Студирао је исгорију уметности на Сорбони, код професора Е. Male-a, V. Basch-a и R. Schneider-a, а докторирао у Београду 1926. тезом Бела црква Каранска. Био је директор Музеја кнеза Павла, Музеја савремене уметности и Галерије фресака у Београду. Један је од организатора првих великнх европских изложби у Београду, Италијански портрет кроз векове, из 1938. и Француско сликарство XIX века, из 1939. Покренуо је и уређивао часопис Уметнички преГлед, који је излазио од 1937. до 1941. К. се бавио исграживањем српске уметносги од средњег века до новијег времена. Изучавао је архитектуру, скулптуру и сликарство. Његова тумачења су заснована на схватањима француске школе између два рата и углавном се ослањају на префињену анализу сгила. Дао је значајан допринос познавању српске средњовековне књижевносги. Објављивао је ликовне критике од 1924. у листовима Политика, Време и часопису Реч и слика. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српска уметност у Војводини од доба деспота до уједињења, Нови Сад 1927 (са В. Петровићем); Бела Црква Каранска, Старинар, 1928\Добрун, Старинар, 1928; Два века српског сликарства, Београд 1942; Уметност и уметници, Београд 1943; Савремени бео-

Градски уметници, Београд 1952: Уметишчке критике, Београд 1968; Српска књижевност у средњем веку, Београд 1975; Случајиа откриба, Београд 1977; Камеш открипа, Београд 1978; ПоГледи и мисли, Београд 1978. ЛИТЕРАТУРА: Д. Медаковић, Милан Каишнин, Свеске ДИУС11-12 (1981) 1-4, прешгампано у: Истраживачи српских старина. Београд 1985. 230-234; П. Васнћ, Моје познанство са Миланом Кашанином, Свеске ДИУС11-12 (1981) 5-7. М Тимотијевић

КАШИЋ Душан (1. мај 1914, Грђевац, Славонија - 27. април 1990, Београд). Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Бјеловару, а шесторазредну богословију (1936) у Сарајеву. Исге године уписао се на Богословски факултет у Београду на коме је дипломирао 1941. За свешгеника је рукоположен 1937. и посгављен за привременог пароха у Горњим Средицама, Епархија загребачка. Ратне године провео је у Србији као помоћни парох у Кораћици. намеснишгво Космајско. После рата (1945) вратио се у Хрватску и постављен је за пароха у Бјеловару. Као млад свешгеник почео је да прикупља u обрађује исгоријску грађу о Српској цркви на просторима Славоније, односно Хрватске. Дал>е усавршавање насгавио је у Загребу (1949) на Филозофском факулгету (Група за нсторију), где је полагао бројне исшгге нз помоћннх исгоријских наука и латинског језика. Свој даљи научноистражнвачки рад насгавио је под менгорсгвом Радослава Грујића и Љубомира Дурковића-Јакшнћа. На Богословском факултету у Београду одбранио је докторску тезу под насловом Лепавинско-северинска епархија (1954). Одлуком Светог архијерејског синода (1959) постављен је за професора београдске богословије, а већ наредне године (1960) изабран је за ректора овог богословског училишга и на тој дужности је осгао до 1977. Убрзо је уследио пзбор за хонорарног професора историје Српске цркве на Богословском факулгету у Београду, где је остао до 19SS. Поред обавеза у настави, био је главни уредник Православља (1984-1987) и ревије Српска православш црква - њеш прошлост. и садашњост. Био је и члан редакционог одбора свих јубиларшк споменица које је издапа Српска црква од 1960. до 1990. године. Као теолог и историчар представљао је Српску цркву на бројним међународним сусретима: био је члан наше посматрачке делегације која је присусгвовала Шестом заседању II ватиканског концила у Риму (1965), а 1966. један је од представника Српске цркве на Свеправославној конференцији у Београду. Делегат је Српске цркве у Л? 1

КНМЕЊ (KE\ffiNY) Г. Габор КЕЦИЋ Данило раду IV скупштше Светског савета цркава у Упсалн (1468) као u V скупштше нсте годнне у Најробију. Бно је старешнна н духовннк цркве Ружнце (1979-I9S9) у Београду. За допрннос којн је дао науцн као н за прнмерно свешгеннчко служење, одликоваи је од стране Светог архнјерејског сннода правом ношења напрсног крста (196S) u Орденом светог Саве 1степена (19SS). Као нзбеглн свешгеник у Кораћнцц, К. је сакупљао локална народна предања в нсторнјска сведочења тог краја. Током ратннх година (19411945) сачннно је Летопнс кораћнчке парохнје н истражио неколнко родослова старијих породнца космајског подручја. К је нстраж1шао прошлосг Српске православне цркве у старој Славонцјн и Хрватској, где је дао н најзначајннјн допрннос. Од дела из тог неторцјског раздобља нздвајају се: Срби и Правосш&гт у Сшвони/и и сјеверној Хрватској (1967); Српски манастири у Хрватској и Славонији (1971): Отпор Марчанској уннји-Лепавинско-северинска епархија (1986): Српска насеља и црквеу сјеверној Хрватској и Славонији (198S). Друго значајно поље нсторијских сгудцја К јесу животоппси црквеннх великодостојника и другпх посленнка у Српској православној цркви, од светог Саве (19S6), затим „хорватског протопопа" Николе Поповпћа (1955), мптрополита српског Петра Јовановпћа (1964), проте Матеје Ненадовнћа (1978), Димитрија Внтковића (1985) и другнх. Трећу. не мање значајну научноисграживачку целнну. представљају монографије српских цркава и манастнра: Манаспшр Раковица (1970); Манастир Гомирје 1600-1975 (1975); Српска правосшвна црква Успенија Пресвете БоГородице у Ливну 1859-1979 (1979); Манастир СветоГ Николе - Озрен (1982): Света Петка и њена капела на КалемеГдану (1987). К је писао уџбенике нз историје Српске православне цркве за ученике богословије и сгуденте Богословског факултета. Његови тексгови, односно репоргаже о посетама црквених великодостојннка Српској православној цркви, као и посетама српског патријарха Германа поглаварима православних u осталих хршићанских цркава, јесу историјска сведочанства u извори за сагледавање међуцрквених односа тога времена. 1Јаучна оставштшга К. похрањена је у Музеју Српске православне цркве у Београду. Б11БЛИ01РАФИЈА: П. Пузовић, Др Дуишн Kiuuuh (1914-1990) - БиоГрас/шја и библиоГрафија. Богослоаље 35 (50), 1 - 2 (1992) 99-102. ЛШ ЕРАТУРА: Епископ жички Стефан, Живот у изобиљу (Слово на опелу протојерејуставрофору др Душану Кашићу), Православље 24 - 556 (1990) 6; Д. Вукић, Др Душан Kauuih, протојереј-ставрофор, Православље 24 - 556 (1990)

6; П. Пузовић, Протојереј-ставрофор Д р Дуишн Љ. Каишћ, ректор БоГословије Св. Сава и хонорарни професор БоГословскоГ факултета у пензији (некролог), Гласник СПЦ 7 1 - 5 (1990) 115117; П. Пузовић, Др Дуишн Kauiuh (1914-1990) БиоГрафија и библиоГрафија, Богословље 35 (50), 1-2(1992)97 - 98. С. Милеуснић

КЕМЕЊ (KEMENY) Г. Габор (1915, Кошице, Словачка - 8. новембар 1981, Будимпеигга). Основну и средњу школу је завршио у родном граду. Студирао је у Будимпепгги на Филозофском факултету, где је и докгорирао. Неко време је радио у Инстшугу за књижевност МАНУ, одатле је прешао у Националну библиотеку Сечењи, где је провео највећи део свог радног века. Бавио се историјом и историјом књижевносги. Из историје, највише су га интересовала питања везана за међунационалне односе у Угарској у ХЈХ веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: А magyar nemzetisegi kerdes tortenete 1,1947 (Историја националног питања у Угарској); lratok а nemzetisegi kerdes tdrtenetehez Magyarorszagon a dualizmus koraban 1867-1892,1952 (Списи за историју националног питања у Угарској за време дуализма - зборник докумената); Лајош Монари и Срби, Зборник МС ДН 21 (1958) 34-71; Mocsary Lajos а nepek baratsagaert, 1972 (Лајош Мочари за пријатељство народа); Лајош Монари и јужни Словени, Годишњак ДИ В 1976,67-74; Мочари и Шарчевић (коаутор), Истраживања 7 (1979) 327-366. ЛИТЕРАТУРА: Годишњак ДИВ, Нови Сад 1982. Т. Пал

КЕМПФЕР (KAMPFER) Франк (30. јули 1938). Студирао је историју на универзитету у Берлину, где се специјализовао за област историје источне Европе. Усавршавао се у Београду у области историје уметности и стекао степен магисгра. Докторирао је у Берлину 1967. Хабшштацију је одбранио на Универзитету у Хајделбергу, где је био запослен по повратку у Немачку. У хабилитационом раду: Das russische Herrscherbild von den Anfangen bis zum Peter dem Grossen. Studien zur Enhvicklung politisclier Ikonographie im byzantinischen Kullurkreis, Recklinghausen 1978, дошла je до израза двострука спрема аутора историчара и историчара уметности. У предрадњама и студирању политичке употребе слике К. се бавио и српским темама: Nationalheilige in der Geschichte der Serben, Foischungen zur Osteuropaischen Geschichte

20 (1973) 7-20; Die Stifhmgskomposition der Nikolauskirche in Psača - zeichentheoretische Beschreibung eines politisclien Bildes, Zeitschrift Шг Balkanologie 10,2 (1974) 39-61. Бавио ce и појединачним кулговима, пре свега кнеза Лазара који је привлачан и са литерарно-историјске и са иконографске стране: Der Kult des heiligen Serbenfiirsten Lazar. Textinterpretation zur Ideologiegescliichte des Spatmittelallers, Siidost-Foischungen 31 (1972) 81-139: ПрилоГ интерпрепшцији „ПећкоГ летописа", Прилози КЈИФ 67-79, док се у случају светога Саве трудио око поједшшх преломних догађаја. нарочнто њихове хронологије: Ungeloste Pmbleme in der Biographie des heiligen Sava von Serbien, Byzantinoslavica 46,2 (1985) 153-167. K. je проучавао светогорске споменике: Ivan Gmzni und Hiiandar, Jahrbucher fiir Geschichte Osteuropas 19 (1971) 499-519; Die mssischen Urkunden im Amhiv des Klosters Hilandar, Хиландарски зборник 6 (1986) 271-296 (ново издање повеља). Ређе се бавио темама из модерне српске историје: Zur Rezeption Vuk Karadiićs in Deutschland. Leopold Rankes „Die Serbische Revolution", Sudosteuropa in der Wahmehmung der deutschen Offentlichkeit: vom Wiener Kongress (1815) bis zum Pariser Frieden (1856), Miinchen 1990,153-163.

jugoslovenskim zemljama da stvore zajedničku Шаvačku zadrugu i teorijski časopis (1979).

После хабилитације K. je 1979. постао редовни професор Универзитета у Минстеру, где је директор Одсека за источноевропску исгорију.

К. се углавном бавно друштвеном и политичком исгоријом Војводаше и Југославије у првој половнни XX века. Био је уредник или члан редакција неколико еднцнја, часопнса и зборника радова. Од 1974. до 1992. био је главни и одговории уредник едиције Војводина у борби. Објавио је четрнаесг књига самосгално и шест у коауторству. од тога су три преведене на мађарски језик, а две књиге, рађене у коауторсгву, објављене су на језицима народа и народносги Војводнне и Југославнје. Поред тога, објавио је бројне чланке и сгудије у часописима и зборшпдама радова.

Р.

КЕСИЋ Стојан (15. март 1931, Пећи, Босапско Грахово). Гимназију је учио у Дрвару и Бањалуци. Матурирао је 1953. Завршио је Групу за исгорију на Филозофском факултету у Београду 1958, а магисгрирао на исгом факултету 1963. Радио је у Исгорнјском архиву ЦК СКЈ (1959), затим у Инстшугу за историју радничког покрета народа Југославије u Инсгитугу за изучавање радгшчког покрета. Од 1969. радио је у Инсгитуту за савремену исгорију до пензионисања 1996. Докторирао је на Филозофском факултету у Новом Саду 1974. тезом Односи између радничшос покрета у јуГословенским земљама до 1914. Истражује унутрашње политичке односе у XX веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Odnosi između radničkih pokrela u jugoslovenskim zemljama do 1914 (1976); Radnički pokret u Bom i okolini (do 1914) (1975, коаутор): Radnički pokreti u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj 1894-1914 (1990); Srpska socijaldemokratija prema radničkom pokrelu Bosne i Hercegovine do 1908 (1965): Odnosi između jugoslovenskih radničkih dmštava u inostranstvu do 1914. i stvaranje njihovog jedinstvenog saveza. Iseljeništvo naroda i narodnosti Jugoslavije i njihove uzajamne veze sa domovinom (1978); Pokušaj socijaldemokratskili stranaka u

БИБЛИОГРАФША Dvadeset godina ISI 1958-1978, 138-139; Dvadesetpel godina ISI 19581983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 259; Bibliografija ISI 1984-1994, Istorija 20. veka2 (1994) 232. ЈТИТЕРАТУРА: Dvadeset godina ISI 19581978,138. P.

КЕЦИЋ Дшпшо (27. октобар 1927, Кикинда). Основну школу и реалну гимназију завршио је у месту рођеаа, Вишу педагошку школу, Група за историју, у Новом Саду, Филозофски факултет, Група за историју, у Београду. Докторирао је 1972. године на Филозофском факултету у Новом Саду, где је радно од 1975. године, у звању научног саветника и редовног професора. на предмету Историја Југославије. Бно је више годшш директор Инспггуга за исторнју ц шеф Одсека за историју Филозофског факулгета у Новом Саду. Пензионисан је 1996. године.

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Синдикални покреп железничких радника у Војводини 1918-1921 (1969); Класие борбс у Војводиии 1918-1941 (1969); Osztalyliarcok Vajdasagban 1918-1941 (1970): Револуциошрии радиички покрет у Војводшш 1917-1921 (1972) (и на мађарском): Peeoлуциошрни раднички покрет у Суботиа(и 19181941,1 (1973), 2 (1975): Револуционарни раднички покрет у Зраванину 1918-1941,1 (1976), 3 (1977), 4 (1977); Синдикални покрет дрводељских радника у Војводини 1935-1941 (1978): Синдикални покрет Грађевинских радника у Војводшш 19351941 (1979); Синдикални покрет металских радника у Војводши 1935-1941 (1982); Revolucionami tokovi (1989): Bojeoduna у шродпоослобчдилачком рату и социјалистичкој револуцији 19411945 (1984, коаутор); Историја Савеза комунистш ЈуГославије (1985, коаугор). БИБЛИОГРАФИЈА: Годншњак ФФ у Новом Саду (1985).

KIГРИЛ0В1ГБ Димшрије

КЛАИЋ Нада

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Србији? 1995-

19%. Р.

КИРШ10ВИЋ Димкгрцје (24. јуни 1894, Кумане, Нови Бечеј - 22. остобар 1956. Новн Сад). Основну школу и гнмназнју завршио је у Новом Саду, богословију у Сремским Карловцима, Филозофски факултет у Будцмпешти, Прагу и Загребу. где је 1924. и докгорирао, са дисертацијом Српске основне школе у Војводти у XVIII веку. Потом је радио као суплент гпмназије у Белој Цркви. библиотекар факултетске бпблиотеке у Скопљу. помоћник секретара Матице српске и упрашшк Државне архиве у Новом Саду. Био је и привапш доцент Уннверзитета као и службеннк Државне архиве у Београду, референт Министарства просвете, в. д. управннк Универзитетске библиотеке у Београду. библиотекар Ценгралне библнотеке у Новом Саду и Бпблиотеке МС. Био је члан u секретар Гласника ИсШоријскоГ друиапва, уредник Културно-привредноГ ПреГледа и члан Књижевног одељења МС. Сарађивао је у бројннм стручнпм часописима, листовима и новинама. Приредио је и написао предговор фототипском издању 3. Орфелина Зрцало науке (1952). За неколико сгуднја добио је награде САН. Велику пажњу у свом раду посветио је историји књижевностп и исторцји кулгуре. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српске основне школе у Војводши 1740-1780, Сремски Карловци 1929; Српско народно позорииапе, Нови Сад 1931; Помађаривање у бившој Угарској, Нови Сад 1935: Српски народни сабори 1-П (исписи из бечких архива 1861-1894), Новн Сад 1937-1938; Асилашциони успеси Мађара у Бачкој, Банату и Баpaibu. Нови Сад 1937; Споменица десетоГодишњице Војводине. Новп Сад 1938; КаталоГ Библиотеке Матице српске I-II. Српске књиГе 14941880. Нови Сад 1950-1955. БИБЛИОГРАФИЈА' Л. Чурчић: БиблиоГрафски раоони Дшштрија Кириловића, Библиотекарски годишњак Војводине (1965) 159-186; BLZ 8. br. 9448-9466; 11, br. 7418-7433; СБ 8, бр. 39859-39870. ЛЈ ГГЕРАТУРА: Н. Радојчић, Српске основне школе у Војвооини у 18. веку (1740-1780) Димитрија Kupioioeuha, Гласник ИД НС 2, 1 (1929) 277-281: Ј. Радонић. Српски нароОни сабори, ЈИЧ 3.1—1 (1937) 450-452; С. Јосифовић, Орфелиново Зрцало науке с предГовором Димитрија КирiLumuha, ЛМС 128.371 (1953) 52-54: Т. Милигар,: Др Димитрије Kupmoeuh, Зборник МС ДН 6,15 (1956) 150-151: Л. Чурчић, Др Димитрије Ки-

piuioeuh, Зборник MC KJ 14, 1 (1966) 186-188; JKL 335 (П. Протић); LPJ 3,141-143 (P. M. Jevtić). П. Крестић

КИСАС (KIIZAZ) Сотирис (28. фебруар 1948, Неромана у Етолији, Грчка - 20. август 1994, Козани). Након основне школе и гимназије у родном месту (1966), завршио је археологију на Филозофском факултету у Солуну (1972), а постдипломске студије на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, где је одбранио магистарски рад са темом Историјска основа уметничких односа Солуна и Србије od краја XII века do смрти краља Милутшна (1976). Пошто је одлично овладао словенским језицима, посебно српским, и широко упознао укупно балканско наслеђе, истраживао је политичке, културне, књижевне и уметничке везе Византије са јужнословенским земљама. Највећи број радова посветио је улози њених средишта, пре свега Солуна, у развоју старе српске уметности. Истовремено је радио на заштити великих уметничких споменика (најпре, од 1979, након земљотреса, у Солуну, а затим као директор Ефорије византијских старина у Верији, у чијој је надлежности био највећи део северне Грчке). Као професор, предавао је у Солуну предмет Културно наслеђе Македоније. Прерана и изненадна смрт прекинула га је у намери да објави своја археолошка открића (изванредни рановизантијски комплекс у Килкису, монументалну епископску базилику у селу Сисани код Козана из 1Х-Х века), као и исходе својих дугогодишњих истраживања (солунског иконописа XVIII века, зидног сликарства Оморфоклисије код Касгорије и др.). ВАЖНШИ РАДОВИ: Avtmviot; РсмрацЗ, ЕлартЧ? (’Evac; стпраутшх; ’EALriva«; сгоуурасреа; атц БерРгкц AoyoTe%via тои ve' aicova), / Антоније Рафаил Епахтит (Један зшчајан Грчки писац у српској књшсевности 15. века)/, Елетцрк; Е т а ipeiac; ГтереоеААабгшу MeAercov 4 (1973) 71-78; Солунска уметничка породица Астрапа, Зограф 5 (1974) 35-37; НадГробни натпис сестре деспота Јована УГљаие на Меникејској Гори, ЗРВИ 16 (1975) 161-181 (са Г. Суботићем); lcons ofa Kozani Menologion, Balkan Studies 17 (1976) 93-113; O epeмену склапаља брака Стефапа Ридослава са Аном Комшшом, ЗРВИ 18 (1978) 131-138: Српски средњовековни споменици у Солуну, Зограф 11 (1980) 29-42; ПоХаих, K o lfiS a Kihai;, Ар%а ioAoyiKov беА/riov 38 (1983), Меро; E ’, - XpoviKĆ, AOrjva 1989, 288-289, 294—295, 297; Thessaloniun Painters in the eighteenth Century. A preliminary Study, Balkan Studies 24 (1983) 465-478; Бакрорези XVIII века као сведочанство Грчко-српских културних веза, Српска графика XVIII века. Збор-

ник радова, Београд 1986,103-115; Две Доменпшјанове белешке о Пропштону, Хиландарски зборник 6 (1986) 47-58; Уметност у Солуну почетком XIII века и милешевско слжарство, Милешева у историји српског народа, Београд 1987,3749; Натпис Дшитрија Хоматијана ш сребрном окову иконе Христа ВеликоГ архијереја из Охриda, Зборник МС ЈТУ 23 (1987) 165-173; Н avaom срц crnjv KokfiSa КАки;! Ископавања у Колхиди КилкисЈ, То архсаоугко еруо отц Макебохча Kai 0ракт| 2 (1988, 0еаааАо\лкг| 1991) 207-217; Ешасткв; параахааа; тои Ayiov Evcrcafhov OEOoahov'iKTig lЛиковне представе светог Jeeстапшја СолунскоГ/, Пракпка 0eoAoyiKOĆ Eove6pioT) ei; тгрцу ксд |ivi)pr|v тои ev ссушц Па тро; Tipcov ЕнотаОши Арххетааколои 0еаааАо vikti;, 0еааа-Ао\акг11989,169-186; The Monastery o fS t Demetrius o f Cefalonia in Thessaloniki: Rejlexions on the Origin ofSt Clementy ofAcliris, Cyrillomethodianum 13-14 (1989-1990) 19-30. ЛИТЕРАТУРА: Г. Суботић, Губитак великог пријатеља. Сотирис Кисас (1948-1994), Гласник Друштва конзерватора Србије 19 (1995) 298. Г. Суботић

КЛ АИЋ Вјекослав (28. јули 1848, Гарчин -1. јули 1929, Загреб). Средње образовање стекао је у Вараждину и Загребу, похађао сјеменишге, али га је напустио 1867. и радио као учитељ. Као владин сгшендиста студирао је у Бечу историју и географију (1869-1873). Литературом је почео да се бави као студент. Од 1873. предаје као суплент у загребачкој гимназији и почиње да објављује научне расправе. Неколико година (1878-1882) био је суплент за хрватску исгорију на Филозофском факултету, затим поново професор гимназије, док mije 1893. изабран за професора опнгге исгорије. На Факултету је радио до пензионисања 1922. Био је дописни (1893) па редовни (1896) члан ЈАЗУ. К. интерес био је усредсређен на хрватску прошлосг, коју је у духу правашких политичких идеја схватао веома широко, тако да је обухватала целу Босну, Срем, па и Црну Гору (врло је озбиљно схватао,Дрвену Хрватску” Попа Дукљашша). Писао је и полемисао о хрватским правима на Срем и Босну, уопнгге се у свом научном раду поводио за актуелном политиком бирајући теме и заступајући тезе. Ипак, марљив истраживачки рад, велико познавање извора, ширина шггересовања обезбедили су већини његових списа трајну вредност. К. се у првом периоду свога рада интензивно занимао за историју Босне. Поред мањих расправа о личносгима и местима латио се писања прегледа исгорије Босне: Poviest Bosne do pmpasti kraIjevstva, Zagreb 1882 (немачки превод објављен je у

Лајпцигу 1885, мађарски у Великом Бечкереку 1890). Све до пред Други светски рат књига је била основни приручник за историју Босне. Њена вредност је у документацији у коју су укључене до тада објављене повеље, новац и друге врсге извора непознате дотадашњим прегледима који су се ослањали на М. Орбина. За српску исгорију има интереса и К. недовршени преглед хрватске исгорије: Povjest od najstarijih vremena do svršetka XIX stoljeća (1893-1920), који je стагао до 1608. године, као и бројне расправе о месгама и пределима у средишту пажње српске историографије. БИБЈШОГРАФИЈА: R. Horvat, Vjekoslav Klaić. Prigodom 70-godišnjice njegove. Hrvatska prosvjeta 6 (1919) 207-213; P. Kariić, Život i djelovanje Vjekoslava Klaića, Zagreb 1928,3-40. ЈШТЕРАТУРА: P. Kaiiić. Život i djelovanje Vjekoslava Klaića, Zagreb 1928: VAHD 50 (1928-29) (nekrolog, M. Abramića objavljen 1932); V. Deželić, Uspomene na Vjekosiava Klaića, Hrvatska prosvjeta 15 (1928) 242-244, 266-268; Nastavni vjesnik 37 (1928-29) 3-19 (R. Horvat); Narodna starina 18 (1929) 18, 43-46 (J. Nagy); Прилози КЈИФ 10 (1930) (B. HoBaK);HL 1.596. C. Ћирковић

КЛАИЋ Нада (21. јули 1920, Загреб - 2. авгусг 1988, Загреб). Дипломирала је 1943. године на Филозофском факулгету у Загребу, где је исге године почела да ради у звању асистента и где је провела радни век. Докгорску дисергацију Политичко и друштвено уређење Славоније зи Арпадовића, одбрашша је 1947. на Филозофском факултету у Загребу. О фалсификапиша у повијести ПаГа, назив је њене хабилитације (1955). За ванредног професора изабраиа је 1961, а за редовног 1969. године. Предавала је историју Хрвата у средњем веку. Међутим, знатно је шире подручје исграживања Н. К. Она је писала о досељењу Словена на Балканско полуосгрво, хрватским владарима и византијској Далмацији, дубровачкој Астареји, средњовековној Босни, друштвеннм превирањима и устанцима у Хрватској, побуни Матије Иванпћа, устанку Матпје Гупца, побуни Крајшшшка, уроти Петра Зрнњског и Фрање Франкопана. Омиљена тема Н. К. бшш су градови. Изучавала је прошлосг Загреба, Копрившгце. Вуковара, Задра, Јабланца, Трогпра. Радови Н. К. засновани су на изворној грађи коју је проверавала строгом дшшоматичком критиком. Указала је на више фалсификата. Из њене завидне научне продунцгје издвајају се два приручника о прошло-

КЈШЦИН Димтрије - Mirra

КОВАЧЕВ Вујица

сш Хрвата у средњем веку. Н. К. је један од аутора ИсШорије народа Мославије I. ВАЖННЈИ РАДОВИ: 0 aulentičnosti privilegija tmgirskog lipa (1958): Postanak pletmtva ,,dvanaestom plemena kruljevine Hrvatske" (1958): T zu „Pacta conventa" ili tobožnji ugovor između plemstva dvcuraeslom plemam i kralja Kolomana 1102 (1960); Razvoj feudalne rente u srvdnjoijekovnoj Slavoniji u XV iX\'Ist. (1960): Ivan Raivnjanin i osnutak splitske metmpolije. VAHD 65-67 (1963-1965) 209-249; Pmblem kmetstva na podmčju dubmvačke Aslareje, Aitiivski vjesnik 14 (1971) 237-274: Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Zagreb 1975; Povijest Hrvata u mzvijenom srednjem vijeku. Zagreb 1976; Dmštvena pmvirunja i bime и Hrvatskoj u XVI i XVII stoljeću, Beograd 1976: Povijest Zadm do 1409 (zajedno sa I. Petticioli). Zadar 1976: lz pmblematike srednjevjekovne Bosne (1978): Povijest Zagreba, Zagreb и srednjem vijeku. Zagreb 1982: Crtice o Viikovaru и srednjem vijeku. Vukovar 1983: Tmgir и srednjem vijeku П-1, Jaini ziiotgrada i njegovih Ijudi, Trogir 1985. ШТГЕРАТУРА: EJ 5 (1962) 252 (M. Šeper); Aihivski vjesnik 31-32 (1989) 247-249 (P. Strcić, D. Zagotta): HL 1,596. P. Мнхаљчић

КЛИЦИН Днмигрцје - Мнга (11. септембар 1869. Вршац -19. јануар 1943, Нови Сад). Културнп делатник који се уз новинарски посао бавио и проучавањем историје. Још као ученик учитељске школе. коју је завршио 1888. у Сомбору, сарађивао је у листу Наше доба. Био је учитељ у Босни. извесно време и у Сарајеву, одакле је протеран. Потом је прешао у Черевић у Срему а ускоро и у Вршац. где је уређивао жстове Српство и Родаљуб. Такође је у Кикинди уређивао лист Банаhanuu. У народно-црквени сабор је биран четири пуга. потом је био управитељ српске манастирске штампарије у Сремскнм Карловцима. Главни уредник лпста Застава посгао је 1911. Током Првог светског рата био је интерниран у затвор у Вацу. Потом је отпочео политичку каријеру. Прво је у народној управи обављао функцију повереника за привреду. да би потом на листи радикала 1920. био изабран за послагака. У Београду је био главrai уредгапс радикалске Tpu6iuie. Из Радикалне странке је нступио 1921. и постао уредник Протићевог Раоикала. По завршетку обласних избора 1927. био је изабран за председника Одбора бачке области. У својим радовима, углавном публицистичког и популарног каракгера, писао је о Првом српском устанку и Босни у време и после Бертинског конгреса. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Одломци из иовије

уређењу црквених, школских и фундационалних дела Грчко-источне српске мтпрополије, Сремски Карловци 1909; Успомене на славне дане -је д ва дочекане, Нови Сад 1937. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 9580-9583; 11, br. 7625-7636; СБ 8, бр. 40019-40045. ЛИТЕРАТУРА: Д. Попов, Српска штампа у Војводини, 1918-1941, Нови Сад 1983. Н. Лемајић

КНЕЖЕВИЋ Бранка (28. фебруар 1922, Марибор). Основну и ниже разреде средње школе похађала је у Травнику, а Државну женску сгручну учитељску школу у Београду. Девет година провела је у привреди радећи административне и комерцијалне послове, а 26 година у просвети, предајући исгорију, уметничко васпитање, предмете текстилне струке и друге. Б. К. је свој рад усмерила на исграживање мање познатих и непроучених српских средњовековних манастира и оних који су настали или обновљени током турске власти од XV до XVD века, претежно на тлу исгочне Србије. Обрадила је податке о манастирима с околним насељима, који се спомињу у турским дефтерима из XV-XVI века за обласги: Петрус, Браничево, Брвеник и западну Србију. Бавећи се исгоријском географијом источне Србије, нарочиту пажњу обратила је портретима личности приказаних на фрескама у манастирима и црквама, идентификовала је фрагменте два дефтера, један из 1466, а други из 1560. године (чувају се у Софији, а објављени су у Извоpiuia за бугарску историју XIII и XVI века). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Црква светог Петра у Преспи, Зборник МС ЛУ 2 (1966) 245-265; Цркea у селу Рамаћи, Зборник МС ЈТУ 4 (1968) 121171; Кттпори Лапуииае, Зборник МС ЈТУ 7 (1971) 37-54; Манастири у источној Србији по турским пописима из XV и XVI века, Зборник МС ЈГУ 21, Књига Војислава Ј. Ђурића (1985) 293-322; Манастир Манастирица - предање и историја, Саопштења 17 (1985) 161-166; Делови збирног пописа видинскоГ санџака из 1466. žodune, Miscellanea 15 (1986) 7-12; Манастир Лапуииеа, Саопштеља 18 (1986) 83-114; Манастири у нахији Брвеник по турским пописима из прве половине XVI века, Зборник МС ЛУ 26 (1990); Друштво и уметност у источној Србији od 1455. do 1586. žoдине. Зборник МС ЛУ 29-30 (1993-1994) 159-212; Област Бања према опширном дефтеру из 1560. године, ИЧ 42-43 (1995-1996) 225-242; Манастири у западној Србији по турским пописима од 1476. до 1572. Године, Саопштења 27-28 (19951996)203-212.

политичке uctTiopuje војвођаиских и троједнич-

ких Срба (1902-1914). Новн Сад 1938: Уреоба о

Р.

КНЕЖЕВИЋ Ђорђе (9. мај 1922, Београд 20. март 1996, Београд). Основну школу и гимназију учио је у Београду, Јагодини и Аранђеловцу где је матурирао (1941). Због блискосги револуционарном покрсгу и СКОЈ-у ухапшен је од Специјалне полиције и две године (1942-1944) провео у васпитном логору у Смедеревској Паланци. По распуштању логора краће време био је на принудном раду а затим се прикључио јединицама НОВ и ПОЈ као борац и политички радник. Марта 1944. рањен је у Босни. Као ратни инвалид демобилисан је из Југословенске армије крајем 1945. Краће време (1945-1947) је радио у фабрици хартије а затим се, 1947. године, уписао на Филозофски факултет (Група историја) и на њему дипломирао 1951. Као професор историје радио је у Крагујевцу (1952-1956) и Београду (1956-1958). За асистента на Филозофском факултету изабран је 1958. на предмету Новија историја југословенских народа. На истом предмету неколико година касније (1964) изабран је за предавача. Октобра 1965. одбранио је докторску дисертацију под насловом ЈуГославија и Аустрија (Сен Жерменски уГовор). За доценга на предмету Историја Југославије, изабран је 1967, ванредног професора 1977. а редовног професора 1985. Пензионисан је децембра 1987. К. је био ангажован у друштвеном и школском раду на Филозофском факултету, у стручним удружењима историчара (председник Друштва историчара СР Србије, члан Председгашггва Савеза друштава историчара Југославије, Просветног савета СР Србије), експертским тимовима (у оквиру Југословенско-аустријске комисије три пута је боравио у Бечу и радио на реституцији културних добара), научним и педагошким скуповима историчара. Тематска подручја његових шггересовања су односи Југославије и Аустрије, почеци спољне политшсе Краљевине СХС, сложено питање покушаја рестаурације Хабзбурга, исгорија Србије у Првом светском рату, историја радничког покрета пре 1918. године, савремена историја Србије и Југославије, историја КПЈ, историја школе и школства (основног, средњег, високог), привредна питања Краљевине Југославије, локална историја појединих градова Србије и Босне и Херцеговине у XIX и XX веку. Посебно поље ангажовања К. представљали су уџбеници из области најновије историје за основне и средње школе и приређивање хрестоматија одабраних изворних текстова из историје за учешпсе основних и средњих школа. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Филозофски факултет 1918-1941, Сго година ФФ, Београд 1963,91111; Филозофски лик Владимира Гаћиновића, (коаутор А. Стојковић), ИГ 1-2 (1967) 85-123; Kraljevina SHS i dva neuspcla pokušaja restauracije

Habzhurga 1921. godine, VIG 1 (1968) 117-140; Историја ДруГе беоГрадске Гимназије 1870-1914. Сто година Друге београдске гимназије. Београд 1971,8-51; Ekonomske prilike и Kraljevini SHS neposredno posle Prvog svetskog rata. Drugi kongres KPJ, Vukovar 1972, 215-226; Carska Bugarska i napad na Jugoslaviju aprila 1941. godine, Ustanak u Jugoslaviji 1941. i Evropa, Beograd 1973,507-524:0 спаскуЗОЗ виших српских официра нађеном у Бечком архиey, Balcanica 8 (1977) 519-528; Од прве инжењерске школе до ГрађевинскоГ одсека ТехничкоГ факултета, Грађевински факултет 1848-1978, Београд 1980,28-78; Hrestomatija odabranih izvomili tekstova za I i II razred usmerenog obrazovanja, Beograd 1980: Шабац у прошлости IV, Шабац 1984, 9-96: Dnigi svetski rat i socijalistička revolucija u Jugoslaviji. Beograd 1985 (објављено и на словеначком и македонском језику); Socijalistička misao и Srbiji П, od 1918. do 1941, Beograd 1985, (коаутор-приређивач Д. Пешић). ЈШГЕРАТУРА: Б. Смиљевић, Проф. др Ђорђе К. Кнежевић 9.5.1922-20.3.1996, Настава историје 3 (1996) 159-160. Љ. Димић

КОВАЧЕВ Вујица (22. јануар 1930, Бечеј). Основну и средњу школу завршио је у Бечеју. Године 1952. уписао се на Групу за историју Филозофског факултета у Београду, где је дипломирао 1957. Од 1958. радио је као архивист у Исторнјском архиву ЦК СКЈ. У Институту за историју радничког покрета народа Југославије радио је као стручни сарадник од 1960. У Инстшугу за изучавање радничког покрета 1963. је изабран за асистента, а 1966. годше у звање истраживача. Докторску дисертацију Везе између јуГословенских и мађарских комуниста, одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 1982, после чега је изабран за научног сарадшка у Ивституту за савремену исторфу. У звање вишег научног сарадника, изабранје 1987. Пензпонисан је 1995. Бави се историјом Југославије у XX веку, а ужа специјалност му је историја раднпчког покрета и југословенско-мађарски односи. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Na zajedničkom fmntu revolucije. Veze između jugoslovenskih i mađarskih komunista 1918-1919. i učešće Jugoslovena u Mađarskoj revoluciji 1919 (1987): Ideološke i političke borbe и radničkom pokretu Hrvatske i Slavonije 1917-1919.1 deo (april 1917-april 1918) (1966): Ideološke i političke borbe u radničkoni pokretu Hrvatske i Slavonije 1917-1919. Ildeofmaj 1918-m aj 1919) (l%l):Adalekok a baranyai Magsar kommimista emigransok јиgoszlaviai szervedcedeseml (1921-1922), Paittorteneti K6zlemenyek 2 (1977) 103-121; Tlie Vugoslav Govenvnent and tlie contr-revolution in Hungaiт 1919-

КОВАЧЕВ1ГН Божвдар

КОВАЧЕВИЋ Јован 1920 (1988): Jugosloiviisko-mađarski odnosi i akliiinosl delegala Jitgosloveiiske vritome komande u Savevtičkoj vojnojmisiji u Budimpešti (novembar 1918mart 1919). Зборник радова (1989). БИБЈТИОГРАФША: Dvadeset godina ISI 1958-197S. 139-140: Dvadesetpet godina ISl 19581983. Istorija 20. veka 1-2 (1984) 260; Bibliograjija ISI 1984-1994. Istorija 20. veka2 (1994) 233-234. ШГГЕРАТУРА: Dvadesct goduta ISI 19581978.139-140. P.

КОВАЧЕВИЋ Божндар (26. август 1902, Београд - 21. мај 1990, Београд). Основну школу и гнмназију завршно је у Београду. Студирао је југословенску и светску књижевност на Филозофском факулгету у Београду (1921-1927). К. је 1930-1931. провео у Паризу, где је на Сорбони похађао постдшшомске сгудије. Био је суплент и професор гимназије (1928-1946), референт за књижевност Министарсгва просвете НР Србије (1946-1948), научни сарадник Инсгигута за проучавање књижевности (1948-1954) и Архива САНУ (1954-1955), као и управншс Архива САНУ у звању научног сарадника и научног саветника (1955-1968). када је пензионисан. Уређивао је Српски књижевни Гласник (1939-1941). Иако је по вокацији био књижевник, књижевни псторичар, књижевни критичар и преводилац. К. се бавио и темама из исгориографије. Предмет његовог исграживања у исгориографији био је широк, од средњег века до новијег периода. Из обласги средњег века највише га је занимао проблем босанске цркве. У обласги историје новог века пажњу су му привлачиле теме из Првог српског устанка, културне историје, културне и јавне личносгп. Важнији радови за тај период су: Из ftpouLiocuiu. Чланци и есеји (1949); Доситеј Обрадовић у Првом српском устанку (1953); О последњим данима „Уједињене ошадине српске" (1952): Студенти у Цириху око Године 1870-први српски социјалисти (1956). К. је припремио за штампу књигу. Први устанак према казивању устаника и савремених посмаппрача (1940). Исто тако објавио је списе М. Ђ. Милићевића, Успомене (1831-1855) (1952). БИБЛИОГРАФИЈА: С. Војиновић, БиблиоГрафија 1 (1919-1930); Свеске МС16 (1990) 34-61; М. Јовановнћ. Спшси Божиоари Ковачевића. Браничево 2 (1958) 96-99; М. Јовановић, Допуна библиоГрафије Б. К„ Браничево 4 (1959) 99; BLZ 8, br. 10186-10218:11. br. 8103-8135; СБ 9, бр. 4183241859.

ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 5, 354 (М. Protić); ЛЕЈ 3, 334 (М. М. Николић); Рашка бапггина 19 (1983). Д. Опсеница

КОВАЧЕВИЋ Бранислав (7. децембар 1933, Подгорица). Основну школу и гимназију учио је у месгу рођења. Групу за историју завршио је 1959. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Постдшшомске сгудије уписао је на Филозофском факултету у Приштини. На истом факултету одбранио је 1977. магистарски рад „ Црногорац" и „Глас ЦрноГорца" о Албанцима, а 1984. године докторску дисертацију Комунистичка партија Црне Горе 1945-1952. Године. К. је као професор радио у Титограду. Од 1977. до 1986. био је запослен у Републичком секретаријату за образовање, културу и науку Црне Горе. Од 1986. предаје на Филозофском факултету у Никшићу у звању ванредног професора. Вршилац је дужности дирекгора Историјског института у Црној Гори. К. се у стручним часописима јављао радовима из школске праксе, а постепено је почео да истражује новију прошлосг Црне Горе, Македоније, Албаније и Албанаца. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Комунистичка партија Црне Горе 1945-1952. Године, Титоград 1986; Od narodnooslobodilačldh odbora do prve vlade federalne Cme Gore, ЈИЧ 22,1-2 (1987) 141-154; ЦрноГорска штампа о словенском становништву у Албанији (1871-1918), Становнишгво словенског поријекла у Албанији, Титоград 1991, 773-788; Црна Гора у изворима ПетоГ и ШестоГ конГреса КПЈ/СКЈ 1848-1952, Извори и историографија, радови са научног скупа, Подгорица 1993, 259270; Од ВезировоГ до ЗиданоГ Моста (траГична судбина црноГорских четника у завришој фази рата 1944-1945), Београд 1993; Историја између функционалне идеолоГије и националне спознаје, ИЗ 67, 3-4 (1994) 69-81; Капхолички клер и усташки злочшш, ИЗ 67,1-2 (1994) 185-193; Карактер ДруГоГ свјетскоГ рата у Србији и Црној Гори у емиГрантској литератури, Пола века од ослобођења Србије, Београд 1995, 297-302; Управљање просвјетом у Црној Гори (Министарства и министри 1882-1996), Подгорица 1996. ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Црној Гори, Будва 1993,151. Р.

КОВАЧЕВИЋ М. Душко (12. новембар 1956, Крајишник, Банат). Основну школу завршио је у месту рођења, гимназију у Зрењанину, а Групу за историју на Филозофском факултету у

Новом Саду (1980). За асисгента за предмет Општа историја новог века на Катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду изабран је 1985. године. Магистарски рад Политичка делатност Јакова ИГњатовића, одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1989. године. У току 1993. боравио је у Москви ради прикупљања грађе за докторску дисертацију из исгорије међународних односа, под насловом: Србија и Русија од Берлинског конГреса до абдикације краља Милана (1878-1889). Објавио је око педесет научних и стручних радова, међу којима и четири књиге: Васа Живковић - живот, рад и песништво (1990); Јаков Шњатовић - политичка биоГрафија (1994); Годиишм извеиппаји Министарства иностраних дела Руске империје о Србији и Босни и ХерцеГовини 1878-1903 (1996, са Љ. В. Кузмичов); Париска ш ровна конференција и мировни уГовори из 1947. Године. Мировни уГовори у XX веку (1996, са Б. Ћурчићем). Р.

КОВАЧЕВИЋ К. Иван (31. мај 1920, Кршко, Словенија). Основну школу је завршио у Самобору. Уписао је средњу пољопривредну школу, коју је напустио због активног учешћа у НОБ-у. За време рата од 1942. до 1945. је активно учествовао у Славонској бригади. По завршетку Другог светског рата уписао је гимназију у Загребу и ванредно је завршио 1948. године. Дшшомирао је на Филозофском факултету у Загребу 1952, Одсек опште историје. Неко време је радио као наставник и директор школе у Залрешићу у Загорју, а затим као директор Музеја у Славонском Броду до 1961. године. Исге године прешао је у Београд где је радио у Музеју револуције народа Југославије као шеф Одељења радничког покрета. Због великог броја објављених научних радова, ослобођен је магистратуре. Докторску дисертацију Раднички покрет у Славонском Броду 1873-1918, одбранио је 1965. на Филозофском факултету у Београду. Подручје научног истраживања је раднички покрет до 1918. године. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Економски положај радничке класе у Хрватској и Славонији 18671914, Београд 1972; Димитрије Туцовић и друГи социјалисти о економској политшш српске владе 1903-1914, Београд 1975; Раднички покрету Славонском Броду 1873-1914, Славонски Брод; Напредно учитељство у Србији 1918-1941, Београд 1989; Димитрије Туцовић и друГи социјалисти о економској политици српске владе: 1903-1914 (1975); О социјалистшма ЈуГословенима у Швајцарској крајем XIX века и утицај њихове делатности на раднички покрет у јуГословенским зем-

лмма, Београд 1967; Социјалистичке идеје у Хрватско-славонској крајини (1871-1881). Славонски Брод 1969; Социјалистички лист „Народна воља у Смедереву " (1875-1876), Београд 1974.8596; ПоГледи ДраГише Лапчевића на развитак класних односа на српском селу и UiuTtaibe учеиЈш социјалдемократске партшје на парламентарним изборимд 1912. Године, Зборнж радова са научног скупа у Пожеги: Драгиша Лапчевић у радничком покрету Србије, Титово Ужице 1984,341353. Д. Живковић

КОВАЧЕВИЋ Јован (5. фебруар 1920. Париз -13. јануар 1988, Београд). Основну школу и ниже разреде гимназије завршио је у иносгранству, а више разреде у Београду. Студије историје започео је у Берлину 1939. године, прекннуо их због ратаих непршшка, и 1940. насгавио у Београду, поново прекинуо због рата и немачке окупације 1941, да би их поново насгавио 1945, и следеће године дипломирао. Од краја 1944. до 1948, радио је као асисгент у тадашњем Уметаичком музеју. Потом је прешао у Историјски институт при САНУ, где је 1951. одбранио докторску дисертацију и 1952. постао научни сарадшк. Године 1954. прешао је на Филозофски факултет, у звању доцента за новоуведени предмет Словенска археологаја. Ванредни професор посгао је 1960, а 1962. је основао Катедру за средњовековну археологију. За редовног професора изабран је 1965, а 1985. је пензионисан. Избор тема којима се К. бавио, проистекао је из жеље да се попуне велике празшше у нашој медиевисгнци. ПреГлед материјалне културе Јужних Словена у раном средњем веку (1950, коаутор М. Гарашанин), прва је књига из ове области у нашој науци. Исго се може рећи за његову дисергацију Средњовековна ношња балканских Словена (1953). Низ мањих сгудија о археологаји и исгорпји дукљанске државе засновани су на обиласцвдт многих локалитета на осгрвима и обали од Стона до Улциња на којима је прикупљао нове податке о црквама 1Х-Х1 века, њиховој каменој декорацији и натписима. Вршио је ископавања на Превлаци кодТивта, у Прчању, Кугима и Бару. Ова исграживања је заокружио у књизи Историја Црне Горе I (1967), обрадивши раздобље од Дноклецијана до Немање, равноправно корисгећи археолошку, топономасгичку грађу и писане изворе. Друга обласг његовог интересовања је Велика сеоба народа. Организовао је прва систематска археолошка истраживања аварских некропола у Војводини (Војка, Бачко Петрово Село, Нови Сланкамен), и написао значајне радове: Arheologija i istorija varvarske kolonizacije južnoslovenskih

КОВАЧЕВИЋ Љубомир

КОВАЧЕВИЋ-КОЈИЋ Десанка

oblasii (1960): Каталог изложбе: Seoba namda - arlicološld nalazijugoslovenskog Pođunailja, Нови Сад 1%2 (коаугори: Д. Дтоггрнјевић и 3. Вински); Аварски кашшт (1977). Руководио је научноистражпвачкнм пројектом Стари Рас. Оснивањем Катедре за средњовековну археологију, увођењем у наставу нових научних дисциплнна и објављивањем пноннрскнх радова из германске, аварске и јужнословенске археологије, К. је дао трајан доnpirnoc развоју београдске археолошке школе. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Прилозч реишвању иоспшнка и развоја јужнословенског златарства и златарских производа у раном средњем веку, ИГ 3-4 (1950) 3-50: Први клесари ћириличких натииса на Балкану, ГЗМ у Сарајеву - Археологнја (1960-1961): Авари на Јадрану, Матерцјали Ш. Симпозијум праисторијске и средњовековне секције АДЈ. Нови Сад 1965 (Београд 1966); Археолошки прилог праџаирању хронолоГије словенс к о г нас&Ђавања Балкана. Центар за балканолошка исшгпшања, књ. 4, Сарајево 1969; Словени и старо балканско становниитво, Материјали IX. Симпозцјум средњовековне секције АДЈ, Прилеп 1970 (Београд 1972): Esquisse d ’ime etude sur les rapports entre la popidation de l’empire et les „barbares “ аиГА - VP s (La valeur de quelques sources ecrites). Проблелш сеобе народа у Карпатској котлпни. Саопштења са научног скупа (1976), Нови Сад 1978: Bcćpai;, Зборник Бошка Бабића, Прплеп 1986. ЛИТЕРАТУРА: В. С. Јовановић, Јован Ковачевић (1920-1988), In memoriam, Гласник САД 4 (1988) 90-91: Рад ВМ 31 (1988-1989) 365 (В. Шарановић-Светек) В. С. Јовановнћ, Професор Јован КовачевиЕ (1920-1988), оснивач Катедре за средњовековну археолоГију, Зборннк ФФ, Сто педесет година Филозофског факултета (1990) 129-136. В. Јовановић

КОВАЧЕВИЋ Љубомир (4. јануар 1848, Петннца код Ваљева-19. новембар 1918, Врњачка Бања). Основну школу похађао је у месгу рођења. а ниже разреде пшназије у Шапцу. Гимназију и Велику школу завршио је у Београду. Наставнички рад започео је 1870. као суплент у Неготину, а две годпне касније прешао је у учитељску школу у Крагујевцу, одакле је заједно са школом премештен у Београд. К. је убрзо посгао члан СУД, а вредно је радно у готово свим научиим и културним усгановама. Био је председник Српске књижевне задруге. Краљ Милан га је 1887. именовао за академика, а после пензионисања Пантелнје Срећковића предавао је српску историју на Великој школи. Као министар просвете (1895-1897) у кабинету Стојана Новаковића. К. је задужио Велику школу за-

конским пројектом који је усвојила Народна скупштина. Мшшстарсгву је ускраћено право да посгавља професоре, а настава на Великој школи се „знатно примакла правој универзитетској настави тиме што су ученици морали радити и у семинарима, заводима и лабораторијама“. К. је прекинуо насгавничку делатносг због државничких обавеза и рада у СКА, где је био секретар одсека за друштвене науке, а затим главни секретар Академије. Једногласном одлуком Народне Скупштине посгао је 1912. државни саветник. Учесник је два српско-турска рата (1876-1878), а у Првом балканском рату изгубио је сина јединца. К. се није припремао за исгоричара. Н а студијама је показивао интерес за биологију и математику, али је још као ђак сакупљао народне умотворше, незабележене песме и речи. Зрело доба посветио је истраживању српске прошлосги. Почео је са хронолошким исправкама погрешно датираних повеља и писама, утврђивањем значајних датума. Аналигичким расправама углавном је решавао поједаначна питања о српским владарима и власгеоским породицама, а радовима из историјске географије и нумизматике унапредио је помоћне историјске науке. Дуго је сакупљао сгари новац и оставио драгоцену нумизматичку збирку. К. се огледао као писац уџбеника за средње школе, а са Љубомиром Јовановићем покушао је да на широј основи изложи српску прошлосг. Међутим, њихова Историја српскоГ народа I—П, није довршена. Прекида се са 1020. годином. К. је вредно сакупљао и објављивао изворе повеље, натписе, записе, црквене тексгове. Случај је хтео да је Светостефанска хрисовуља исговремено објављена у Сарајеву и Београду. Сарајевско издање приредио је познати филозоф Ватрослав Јагић, а београдско К. Између ових издања, сем неколжо полугласова, нема разлике. К. је дуго пршремао збирку светогорских повеља које је исписао 1894. Делимично већ одштампана, ова збирка пропала је у Првом светском рату. Део његових исписа издао је Стојан Новаковић у Законским споменицима српских држава средњеГ века, где су објављени само делови повеља са законском снагом. Највећи домет К. је досгигао у расправама у којима разлучује предање од поузданих извора. Он је одлучно одбацшао легенду о убиству цара Уроша и издаји Вука Бранковића. Ови радови изазвали су жестоку и упорну полемику. Старо учење засновано на позном предању, бранили су П. Срећковић и руски научник Владимир Качановски. Следио је утук на утук, а К. је упорно бранио свој приступ изворима: И по трећи пут краљ Вукаишн није убио цара Уроиш. Полемика је престала када је Чех Константин Јиречек на основу докумената Дубровачког архша показао да је цар

Урош надживео краља Вукашина. Још жешћи отпор прегрејаних родољуба изазвала је студија Вук Бранковић. Овом студијом К. је, на основу свих расположших извора утврдио да се Вук часно држао на Косову. Али косовском предању тол ж о се веровало да је легенда о издаји као „научна“ истина ушла у школске уџбенике. Немоћни пред необоршим чињеницама и сгаменим резултатима К„ у суштини лажш родољуби, прогласили су осведоченог патриоту за народног издајшка. К. је радио веома брижљшо и споро, настојећи да свако питање у потпуности реши и доведе до савршенства. Стога је објавио сразмерно мали број радова. Више склон детаљу него целшш, К. је оштроумним расправама о појединим питањима рушио романтичка, традиционална схватања. Уз Илариона Руварца творац је критичке школе у српској историографији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Неколико хронолошких исправака у српској историји, Годишњица Н Ч 3 (1879) 356-446: Деспот Стефан Лазаревић за време турских међусобица (1402-1413), Отаџбина 4-5 (1880); Знамешппе властеоске породице средњеГ века, Годишњица НЧ 10 (1888) 199-214; Неколико питања о Стефану Немањи, Глас СКА 58 (1891) 1-106; Жене и деца Стефана ПрвовенчаноГ, Глас СКА 60 (1901) 1-64; ТрГ Брскоeo и жупе брсковска и љубовиђска, Глас СКА 30 (1891) 1-16; Два непозната босанска новца, Босанска вила 25 (1910) 66-67; Најстарији буГарски новци, Глас СКА 76 (1908) 69-100; И опет краљ Вукашин није убио цара Уроиш, Годишњица НЧ 6 (1884) 191-262; И по трећи пут краљ Вукаишн нијеубио цара Уроиш, Београд 1886; ВукБранковић, Годишњица НЧ 10 (1888) 215-301; Историја српскоГ mpoda I-II, Београд 1893,1894 (заједно са Љ. Јовановићем); Срби у Хрватској и велеиздајничка парница, Београд 1909. ■БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 10226 10251; 11, br. 8144-8155; А. Лолић, БиблиоГрафија радова Љубомира Ковачевића, И Г 1-2 (1977) 272282; СБ 9, бр. 41916-41938. ЈШТЕРАТУРА: В. Ћоровић, Љубомир Ковачевић, Годишњица НЧ 34 (1921) 289-306; Ст. Станојевић, Љубомир Ковачевић, Београд 1930; НЕ 2,327-328 (Н. Радојчић); ЕЈ 5,355 (S. Ćirković); Бој на Косову - старија и новија сазнања, Београд 1992,291-295 (Р. Михаљчић). Р. Михаљчић

Филозофском факултету у Сарајеву. Докгорску дисергацију одбранила је 1956. на Филозофском факултету у Београду. Школску 1957/1958. годину провела је на усавршавању у Паризу код Фернан Бродела на Ecole pralique des hautes etudes. Прошла je сва факултетска звања до редовног професора за предмет Историја народа Југославије (средњи век) и на том положају је остала све до пензионисања 1990. Од 1979. сгални је члан и сарадник Међународне комисије за исгорију градова (за Србију и Босну). Од 1975. је дописни, а од 1981. редовни члан АНУБиХ. За редовног члана САНУ изабрана је 1994. године. К-К. је вршила истраживања на основу грађе из Дубровачког архива у више тематских обласги, међу којима су главне историја трговине, рударсгва и градова, у првом реду средњовековне Србије и Босне. Трговини средњовековне Босне посвећена је докторска дисергација ТрГовшш у средњовјековној Босни (1961). У оквиру проучавања трговине настали су радови о сисгему царина, трговању воском, вуном, о двојном књиговодсгву у Дубровнику, као и осврт на дубровачко трговање у залеђу у средњем веку. Поред студија о појединим рудницима (Јањево, Фојница), о обиму рударске производње, о утицају рударства на процес урбанизације, објавипа је и општи преглед рударства у Србији и Босни - Dans la Serbie et la Bosnie medievales: les mines d'or et d ’argent, Annales ESC, 1960. Нарочито ce посветила проучавању исгорије градова, облицима привређивања (трговина и занатство), дубровачким насеобинама. уређењу и друштвеној струкгури, начпну жнвота, као и односима села и града. Своја исграживања заокружила је књигом Традска насеља средњовјековне босанске државе (1978). Поред наведених рудника, обрадила је и друга поједнна насеља (Приштина, Смедерево, Зворник, Дријева. Сарајево). Прегледе општег развоја привреде дала је за средњовековну Босну у Прилозшш за историју Босне и ХерцеГовине I, и за Србију у доба деспота у два посебна поглавља ИспГорије српскоГ народа П. Бавила се такође и проблематиком балканских сгочара Влаха, на основу дубровачке грађе, нарочито локализацијом знатног броја катуна. Објавила је и студпје о другим темама пз политичке и културне историје, о појединим личноспша, као и регпјама (Косово). БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак САНУ 102 (1996)527-534.

КОВАЧЕВИЋ-КОЈИЋ Десанка (3. октобар 1925, Сарајево). Основно и средње школовање завршила је у Сарајеву. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, Група за историју (1950). Исге године изабрана је за асистента на

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак САНУ 102 (1996) 527; Spomenica ND BiH i ANUBiH 19511976,193-194. P.

КОВАЧЕК Божвдар КОЛАРИЋ Миодраг

КОВАЧЕК Божвдар (8. пвгуст 1930, Босанска Д\'бнца). Основну школу похађао је у Босанском Новом (1936-1938, 1939/40) и Суботици (1938/39). Гнмназнју је завршно у Новом Саду (1940-1949). Фшгозофски факултет, Грутгу за југословенску књнжевност, завршио је 1954. Докторираоје у Новом Саду 1963. На Филозофском факултету у Новом Саду бно је библиотекар (19551957). асистент (1957-1963). доцент (1963-1970), ванреднн професор (1970), а затим управшпс Библнотеке Матице српске (1970-1975). На Академији уметности у Новом Саду био је ванредни професор историје драме u позоршлга (1975-1978), редовни професор (1978-1996), декан (1978-1983). У току уннверзшгетске карфере у Новом Саду ooaatao је по неколжо година функцнје председшка Ушшерзитетског наставног већа, Универзитетског савета. Удружења ушшерзитетских наставника и вануниверзитетских научннх радника Војводине. Волонтерскн рад у Матици српској: члан-сарадник од 1963, стални члан-сарадшпс од 1973. члан Управног одбора од 1969, Извршног одбора од 1971, секретар Одељења за књижевност u језик од 1974. до 1983, потпредседник Матице српске од 1982, члан уредшшггва Зборника МС за књгокевност и језик од 1963. до 1991, покретач п главни уредшпс Зборника МС за сценске уметности и музику од 1987, главни уредник Te.шииварског зборника од 1993, главни уредник едиције Свеске МС за књижевност од 1985. Поред историје књижевности, опредељен је и за компаративисгпку, као и за историју српске културе друге половине XVHI и XIX века. Његови радови најчешће садрже елементе и методологију свих ових научних дисцшшша истовремено. У изучавању српске књижевне и културне прошлости. те веза српске културе са страним културама, претежно са мађарском, служи се веома шого примарним пзворима, архивским докумештша, кореспонденционим материјалима, рукописним дневницима и мемоарима. Издавао је систематизовану грађу. на пример у књижицама: Maiapauieeuhee ЛетоГшс о Вуку и народној поезији (Нови Сад 1987), Српско свеиппенство око 1825. у Репубмци Хрватској (Нови Сад 1991). Његови радови претежно иду ка расветљавању улоге поједшшх запоставл>ених и мање познатих личности у нашој прошлости (Е. Козачински, Е. Јанковић, Ј. М\тикал1ровић, М. Јелисејић, М. Витковић, П. Аси-Марковић, Ат. Нгосолић, Дим. Нешић, Ј. Ђорђевић, Гл. Новаковић, К. Руварац, Панта Поповић. Т. Остојић. М. Савић и др.), али и најмаркантнијих (Доситеј, Стерија, Вук, Милетић, Игњатовић, Змај, Л. Костић и др.), као и страних личности у додиру са српском културом (Иштван Балог, Петефи. Јокаи. Ђерђ Урхази, Јожеф Сиглигети. Калман Миксат. Ференц Молпар, Јан ЧаjaK. Франце Прешерн и др.). Више његових радо-

ва посвећено је рецепцији наше народне књижевносги код Мађара, најчешће новооткривеним преводима из XIX века, те мађарским пугописима о Србији. Бави се и историјом институција културе (Српско народно позориште, Матица српска, Текелијанум, Будимска универзитетска штампарија), часописа и алманаха (Школски лист, Летопис МС, књижевни листови Славјанка, Преодница). Има и библиографских радова (Тихомир Остојић, преводи Јокаијевих дела на српскохрватски), па и појединих радова из историје школства, бнблиотекарсгва, историје природних наука, медицине, из музикологије, историје уметносги. Бавио се и научном критиком - систематски, у Летопису МС 1959-1963. Поред систематског изучавања настанка и раног развоја српске драмске књижевности (драма код Срба у XVHI и у првој половини XIX века, школско позорингге, старе позоришне дружине, оснивање Српског народног позоришта, заборављена драмска дела и позоришне појаве) бави се и појединим теоријским питањима драмске литературе (мелодрама, типологија коришћења народне књижевности у српској драми). Радови су објављивани и на сграним језицима: мађарском, енглеском, словачком, румунском, русинском. Награђен j'e Стеријином наградом за театрологију (1992). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Јован Ђорђевић, Нови Сад 1964; Преписка између Ј. Ђорђевића и А. Хаџића, Нови Сад 1974; О театарском делу Јоакима Вујића (коаугор), Нови Сад 1988; Талија и Клио, из историје српског позоришга и драме, Нови Сад 1991; Прва српска књиГа о Ромима, Нови Сад 1996. БИБЈШОГРАФИЈА: Univerzitet и Novom Sadu, Filozofski fakidtet 1954-1984, Bibliograjije, 355362. ЛИТЕРАТУРА: ЛМС 4 (1963) 398-403 (M. Лесковац); ЈИЧ 3 (1964) 101-103 (Ч. Попов); Прилози КЈИФ 21,1-2 (1965) 113-114 (Д. Павловић); Helikon 1964, 141-142 (I. Mokuter); Studia Slavica Hungarica 21 (1975) 219-221 (P. Istvan) - на немачком; E Istvan: A szerb-magyar irodalmi kapcsolatok kutatdja, B. Kovaček mimkasagarol (Исграживач српско-мађарских књижевних веза, о радовима Б. Ковачека), Napjaink, Miskolc 6 (1978) 26-27; Зборник МС за сценске уметности и музику 8-9 (1991) 259-261 (К. Милутиновић); LPJ 3, 332-333; Vilagirodalmi Lexikon 4, Budapest 1990. P.

КОВИЈАНИЋ Гаврило (12. август 1910, Доња Морача, Црна Гора - 20. август 1994, ). Први и други разред основне школе завршио је у манасгиру Морачи, трећи и четврти и три разреда гимназије у Колашину, четврти у Беранама (1924),

богословију на Цетињу (1930), Теолошки факултет (1935) и, као ванредни студент, Филозофски факултет у Београду (1956). Због учешћа у студентским немирима за извесно време био је протеран из Београда, а 1932. изгубио је тек добијену стипендију .Друштва св. Саве“. Био је васпитач у Дому Средњошколске матице ратне сирочади (2 године), затим економ у Радничкој кухињи, професор гимназије у Пећи (1936-1941), Пожаревцу (1941-1942), Крагујевцу (1942-1947), Куршумлији (1947-1949), професор и у два маха директор гимназије у Аранђеловцу (1949-1958). Од 1960. био је библиотекар у Државном архиву Србије. Докторску дисертацију Живот. и књижевни рад Милутина Бојића, одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду (1966). Сарађивао је у разним часописима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Живот. и књижевни рад Милутина Бојића (1969); Грађа Архива Србије о народном позоришту у БеоГраду (1971); КраГујевачко чшшлиите (1978); Народна библиотека у Ншиу (1986); Култура Јадра у прошлости (1970); ТраГом чипХалииапа у Србији (1986); ДраГутшн Ј. Илијић (1991); Архивска Грађа о Народној библиотеци у БеоГраду, том 1-Ш (наставак), Београд 1990-1992. Сабрана дела ДраГутина Ј. Илијића у четири тома остала су у рукопису припремљена за штампу. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ11, br. 8217. ЈШТЕРАТУРА: N. Racković. Prilozi za leksikon, 105. C. Тимотијевић

КОВИЈАНИЋ Ристо (31. децембар 1895, Ђурђевшш код манастира Мораче -17. новембар 1990, Котор). Основну школу учио је у Липову и манастиру Морачи. Гимназију је започео на Цетињу, а завршио у Београду (1919). Гимназијско школовање је прекидао због учешћа у бажанским и Првом светском рату. Био је заробљен и интерниран у логор Нађмеђер, где је провео две године (1916-1918). Студирао је југословенску и упоредну књижевност на Београдском универзитету (1919-1923). Радио је као професор у гимназијама у Сомбору (1922-1924) и у Новом Врбасу (1924-1927). Професорски испит положио је 1927. К. је био лектор српскохрватског језика и књижевности на Угогоерзитету Коменског у Братислави (1927-1939). Пред Други светски рат вратао се у Београд и радио је у Државном архиву (19391940), а затим је отишао у Котор, где је био директор гимназије (1940-1941). У Котору је ухапшен од италијанских власти и од јула до новембра 1941. провео је у заробљеништву у Албанији. Поново је постављен за директора гимназнје у Кото-

ру новембра 1943, а 1945. је осуђен од нових власта на сгроги затвор, који је издржавао до маја 1947, када му је „опроштено“ даље издржавање казне; августа 1955. потпуно је рехабилитован. Радио је у Исгоријском архиву у Котору (1950-1962) као архивиста и виши архивиста. Имао је звање научног и вишег научног сарадника. Био је члан многих удружења и добитник је више домаћих u страних признања. К. се бавио изучавањем прошлости Котора и Боке Которске у средњем веку. На основу архивских истраживања у Исгоријском архиву у Котору написао је више студија, расправа, чланака, прилога и неколико монографија (понекад у коаугорсгву са Ивом Стјепчевићем) из културне, економске и политичке исгорије Котора и Боке Которске у средњем веку. Бавио се изучавањем поморства Боке Которске. Запажени су му радови о једрењацима которске луке у XIV и XV веку. К. се успешно бавио исгоријом књижевносги и књижевним радом. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Културни живот староГа Котора (XTV-XVIII вијек) I, П(1957); Вита Которанин нешшрДечана (1962); Помени црноГорских племена у которским споменицими XN-XV1 вијека I, П (1963-1974); Которски медаљони (1976). БИБЈШОГРАФИЈА: Зборник МС 14, 1 (1966) 194-201: В. Бољевић-Вулековић, БиблиоГрафија радова и био-библиоГрафија професора Риста Koeujamdia (поводом 85-Годииавице живота), Зборник КС ДИ ЦГ 2 (1980) 98-116: BLZ 8, br. 10379-10381; СБ 9, бр. 4199642008. ЈШГЕРАТУРА: В. Бољевић-Вулековић, Професор Ристо Ковијанић (1895-1990). Годишњак ПМК 37-38 (1989-1990) 153-156: А. Младеновић, Професор Ристо Ковијанић (1895-1990), Рад МС 27 (1990) 149-152; Архив ИЗКС 20,1-2 (1991) 161-168 (С Ђорђевић, Р. Катаћ); В. Бољевић-Вулековић, Живот и рад Pucuta Ковијанића, Зборник КС ДИ ЦГ 4 (1988) 85-88; N. Racković, Prilozi za leksikon, 105. M. Маловић-Ђукић

КОЛАРИЋ Миодраг (30. мај 1912. Београд). Основну и средњу школу завршио је у Београду. На Филозофски факултет се уписао 1931, на XXV групу (чисга филозофија), али после привременог укидања ове групе. п краћег боравка у пностранству, прешао је на групу Општа историја, где је слушао предавања Н. Вулића, Ст. Станојевића. В. Ћоровића, Васиља Поповића. В. Новака. Душана Поповића и Влад. Петковића. Дшпомирао је 1937. на Катедри за исгорију уметносгн. Од 1939. био је кустос Музеја града Београда а 1950. је прешао у Народни музеј, у коме је од 1969. до 443

КОЛЕНДИЋ Петар КОРАЋ Војислав 1973. оно н днректор. Докторнрао је 1956. на Свеучнлишту у Загребу тезом Класицизсш код Срба. У међувремену био је редовни професор. са скраћеним раднпм временом. Економског факултета у Београду на одсеку Економика туризма. Бавн се нетражива1вем српске уметности XVIII и XIX века, посебно раздобљем барока и ликовне културе за време Првог и Другог српског устанка. као и стнлским развојем наше савремене уметностн. сликарства и скулптуре. ВАЖНШИ РАДОВИ: Српска Графика XVIII века (1953): Српско сликарство XVIII века (1954): Раио Грађанско ошкарство код Срба (1957); Новија јуГословенска скулптура (1961): Класицизам код Срба - с.шкарство (1965); Класицизам код Срба. Грађевинарство (1966): Serbisclie Malerei Dcischen den 1918-1939 (1968): ЈуГославија, путовање кроз уметност (1973): Jugoslmvien, seine Kimstscliatze und Schonheit (1978); Освит новоГа доба, XIX век (19S2): О уметшости иуметницшш (1991): Пеђа Милосавл>евић, сликар (1957); Стеван Боднаров, вајар (1966); Ђорђе Андрејевић Кун (1971): Ђорђе Крстић (1977); Ликовна култура КарађорђевоГ вре.иена, И Г 1-2 (1951) 59-71; Гоађевине и Грађевинари Србије од 1790. до 1839. Године, Зборннк Музеја првог српског устанка 1 (1959) 5-28: Јован Бијелић, сликар, Израз 2, Сарајево 1958; Основни проблеш српског барока, Зборник МС ЛУ 3. ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 5,290 (D. Medaković). Р.

КО.ТЕНДИЋ Петар (17. сегггембар 1882, Дубровник - 14. април 1969, Београд). Историчар књижевности. У Дубровнику је завршио основну школу (1893) и два разреда грађанске школе (1895). а затим је прешао у гимназију. Због окупљања групе гнмназијалаца дубровачких Срба и нздавања тајног рукописног листа Пош (1900. и 1901. друто годиште је уредио П. К.) К. је избачен нз гимназпје. Матурпрао је полажући приватно нсшгге 1903. Студирао је у Бечу, најпре математнку и физику; по наговору М. Решетара прешао је на сгудије славистпке. Бно је члан друпггва српских студената Зора. Студије је завршио одбрашшши докторску тезу Mavro Vetranović's und Маrin Držić's Gedichte (1908). Посгављен je за суплента гнмназије у Котору (1908-1911); био је професор а потом директор ниже реалке у Шибенику (1911-1921) и новоосноване реформне реаже гамназије у Сињу (1921-1924). За време Првог светског рата бно је два пута мобилисан и демобилисан. На предлог П. Поповића изабран је 1924. за ванредног професора на Катедри за историју српске кн.ижевности и ктмгженносш југословенеке у Скопљу, а 1925. за редовног професора; за

дописног члана САН изабран је 1932. За време Другог светског рата два месеца је провео у логору на Бањици. Пензионисан је 1942. Октобра 1944. враћен је у службу (Државни архив Србије), а полов1шом 1945. изабран је за редовног професора на Филозофском факултету у Београду, у Семинару за југословенску књижевносг. За редовног члана САН изабран је 1946; био је управник Семжара за југословенску књижевност; покренуо је и уређивао Збориик радова Института за књижевност и Зборник историје књилсевности. Пензионисан је 1955. Добио је награду за животно дело 7. јула 1960. К. истраживање дубровачке културне и књижевне прошлосги одвијало се у неколико праваца. Бавио се питањима језика и писма (Прилози хисторији српске књиге у Дубровнику; Ћирилицом штампане књиге за дубровачке католике из 16. в. и др.). Посвећивао се изналажењу и објављивању неиздатих књижевних дела и одгонетању ауторства анонимних рукописа. Захваљујући многобројним архивским опсрићима, К. је отклонио неке од највећих нејасноћа и заблуда у старој дубровачкој књижевносги (питање ауторства Држићеве Тирене и Хекубе. разрешавање барокне загонетке X. Мажибрадића у Посланици Плавковићу, тј. Гундулићу итд.). К. је трагао за изворима дубровачких дела и осветљавао их је компаратисгичким анализама. Захваљујући познаваљу италијанске и француске књижевносги из доба ренесансе и барока, открио је многе везе између дубровачких и страних аутора (В. Менчетића, С. Бобаљевића, В. Сквадровића итд.). Не правећи разлику између малих и великих тема, трагањем је дошао до низа биографских и библиофасјхжих открића. Посебно се бавио библиографијом и критички је издао Биографска дела Игњата Ђурђевића. Неколико књижевних послова П. Колендића осгало је недовршено у рукопису (Историја наше старије драме; Bibliotlieca Ragusina Сара Цријевића; ГенеалоГија дубровачких Грађана; преписка Ђ. Матијашевића). Поред дубровачке књижевносги К. је проучавао и књижевност сгварану у Далмацији и Боки Которској. Иако се чесго бавио широким темама (издавање дела И. Ђурђевића, опширни културно-историјски прилози о крунисању И. Цријевића у Риму, о Ф. Петанчићу и др.) К. је био и осгао у нрвом реду аутор малог књижевно-историјског прилога који је био најсигурнији ослонац у даљем бављењу одговарајућом темом. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 9786-9795: 11, br. 7780a—7785; СБ 9, бр. 40565-40618; М. С. М. П., БиблиоГрафија радова ПеСпра Колендића. Прилози КЈИФ 20,1-2 (1954) 156-162; М. Пантић. БиблиоГрафија радови ПеСпра Колеидића, у: Петар Колендић, Из сгарога Дубровника, Београд 1964,271-282.

Ј1ИТЕРАТУРА: Д. Павловић, Др Петар Колендић - поводом седамдесетоГодишњице њеГовоГ живота, Прилози КЈИФ 20 (1954) 154-155; М. Пантић, Књижевни историчар Петар Колендић, у: Петар Колендић, Из сгарога Дубровника, Београд 1964, 7-60; 3. Бојовић, Књижевност Далмације у изучавању Петра Колендића, Књижевносг и језик 30,1-2 (1983) 7-12; LPJ 3 (1987) 216 (М. М. Nikolić); ЕЈ 5,291 (D. Pavlović); HL1,612. 3. Бојовић

КОНДРАТЈЕВА (КОНДРАТБЕВА) Вера Николајевна (1908-1981). Московски државни универзитет завршила је 1930. године. Кандидатску дисертацију Положение полвских кресггшн во времл восстанил 1863 г., одбранила је на Лењинградском државном универзитету (1942). До 1973. била је старији научни сарадник на Инсгитуту слависгике и балканистике Академије наука СССР. Изучавала је прошлосг јужнословенских народа у другој половини XIX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: К истории восстанил в Боке Которскоп в 1869. г., Ученме записки Института славчноведении АН СССР16 (1958); К вопросу о npednocbuiKcoc восстанин 1858 г. в Боснипскоп Крапине и Посавине, Ученме записки Инсгитута славиноведении АН СССР 18 (1959); Hoebie материали no чстории ОбЂвдиненноп Сербскоп Омладинш, Ученме записки Инсгитута славнноведенил АН СССР 29 (1960); К собитилм в Градишке 1873 г., Ученме записки Инстшута славлноведенил АН СССР 25 (1963); Из ucmopuu nonbimKu организации восстанил в Герцегов1ше в 1872 г., Ученме записки Инсппуга славлноведенил АН СССР 28 (1864); Из ucmopuu босне-герцеговинского восстанил 1875-1878 гг. (1968); Русскче дипломатические документи об azpapnboc отношенилх в Боснии и Герцеговине (60-70-е гodbi XIX в.), Москва 1971. ЛИ ГЕРАТУРА: Историки-славистм СССР 89-90. Р.

КОНЧАР Ранко (5. април 1938, Буковица). По завршеној основној школи насгавио је са образовањем у учигељској школи у Кнкинди, коју је завршио 1958. Студирао је затим на исгоријској групи Филозофског факултета у Новом Саду, где је дипломирао 1964. Запослио се као асистент на Филозофском факултету у Новом Саду. Усавршавање је наставио у Београду на постдипломским сгудијама, које је завршио одбраном магистарског рада: Развој идеје аутономије Војводине 1918-1945 (1973). Научни сгепен доктора

стекао је на Филозофском факултету у Љубљани дисергацијом: Грађанска опозиција и полшпичко-уставне концепције о Војводшш 1929-1941 (1991). На Филозофском факултеау у Новом Саду предаје исгорију Југославије, а исграживачки обрађује политичку историју, нарочито националне проблеме Југославије и Војводине. ВАЖНШИ РАДОВИ: Неки методолошки проблеми у проучавању националноГ питања у НОБ-у Војводине (1970); Идеја о аутономији Војводине и КПЈ (1971); Проблем Војводине у уставним расправама 1921 (1974); Новосадска резолуција из 1932 (1975); Констипсуисање јединствених синдакапш Војводине 1945 (1977); Формирање ПокрајинскоГ народноослободилачкоГ одбора Војводине (1980); Друштвено-економске и политичке промене у Војводини од ослобођења до краја рата и Политичке прилике у Војводини 1918-1941 (коаутор у књизи Војводина у НОР-у и социјалистичкој револуцији, 1984); Стварање федерације (1983); ИсториоГрафија и револуција (1972); Аутоношђа Војводине (избор из докумената) (1986, суиздавач); Формирање ЈРЗ у Bojeoдини (Исграживања1990); Споразум ЦветковићМачек и Војводина (Зборник МСИ1992). БИБЛИОГРАФИЈА: Univerzitet и Novom Sadu, Filozofiki fakultet 1954-1984, Bibliografije. Novi Sad 1984. P.

КОРАЋ Војислав (6. јунп 1924, Дебело Брдо, Кореница). Гимназију је већим делом учио у Сремским Карловцима, а матурпрао је у Београду. Архигектуру је сгудирао у Прагу и Београду, Где је дипломирао 1952. По завршетку студија запослио се као аспсгенту Археолошком инсппугу у Београду, у којем је радио до преласка на Филозофски факултет. Године 1957/1958. трн месеца је провео на студијском боравку у француској школи у Атини. Докторску дисергацију је одбранио на Филозофском факултету у Београду 1959. после чега је школску 1959/1960. годину провео у Паризу, на даљем научном и сгручном усавршавању где је, уз рад у библиотекама, пратио предавања А. Грабара на College de France и Ecole des Hautes Etudes и учесгвовао у сгручним разговорима под руководством А. Грабара. За доцента на Филозофском факултету је изабран 1960, за ванредног професора 1972, а за редовног професора 1977. На тој дужности је остао до одласка у пензпју (1989). На Филозофском факултету је учествовао у органпзацији научног и стручног рада у Институту за исторнју уметности. у својству управннка. Инспгтут је тада. уз органгаацију библиотеке и фондова научне документације, почео да објављу445

КОС Мнлко

КОСТИЋ Драгутин

је чаеопис. Истовремено Институт је објавио више кљига у оквиру серија монографнја, студија и грађе. уепостављајући сарадљу са одговарајућим установама у земљи н иностранству. За дошгсног члаиа САНУ изабран је 1981, за редовног члана 1991. године. Основна област научног рада К, од асистентскнх дана. била је српска средњовековна архитектура, уз повремена залажења у теме оновремене впзантнјске н архитектуре суседних западноевропеких подручја. Као асистент Археолошког институга учествовао је у археолошким истраживањљма антнчке Дукље u средљовековних локалитета. касније пскључиво материјалних остатака средњовековне архитектуре. Први објављени радовн се односе на средњовековну архитектуру. Као нсход наглашеног интересовања за архитектуру у западаим српским областима настала је докторска дисергација, у којој је реч о сгилски особеној романско-готској архитектури Поморја. Касшгје у Историји Црне Горе. објавио је текст о средњовековној архитектури тога подручја у целшш. Као плод проучавања основног тока српске средњовековне архгггектуре објавио је монографнју о Стлденици Хвостанској и као коаутор о Студенпцп и Пећкој патријаршији. Учествује у раду научних скупова у земљи и иностранству и објааљује радове саопштене на тим скуповима. Институт за историју ^гстности објављује његову збирку одабраних студија под заједаичким наслово.м Између ВизатГшје и Запада. У САНУ насгааља проучавање споменика и тема српске средњовековне архигектуре. БИБЈШОГРАФША: Годишњак САНУ 88 (1982) 357-364: Зборник МС ЛУ 20 (1984) 9-15; Годишњак САНУ 97 (1991) 455-460. Р.

КОС M il t k o (12. децембар 1892, Горица - 24. март 1972. Љубљана). Као син познатог словеначког историчара Франца Коса био је од детињства окружен атмосфером љубави и шггересовања за историју. тако да је имао услове да се припрема да настави очево дело. После школовања у родао.м месту студирао је у Бечу историју и географнју. докторнрао је 1916. Усавршавао се у бечко.м Institui fiir osterreichische Geschichtsforschung (1915-1916) н на Ecole de chartes у Паризу (19211922). После краће службе у Државној библиотени у Љубљани започео је дугу и плодну универзитетску карнјеру као доцент и ванредни професор помоћних историјских наука на Универзитету у Беофаду (1924), као професор истог предмета на Загребачко.м свеучилишгу (1925) да би се од 1926. усталио у Љубљагш као професор Огппте историје средавег века и помоћшгх историјских

наука. Читав његов каснији рад везан је за факултет и словеначке институције: биран је за декана, ректора, главног секретара САЗУ, чији је члан био од оснивања 1938. Такође је био вредан сарадник Народне енциклопедије СХС и један од три днректора ЈуГословенскоГ историскоГ часописа. Члан САНУ постао је 1961. године. К. је оставио велики истраживачки опус, који се главним делом односи на словеначку историју, у којој је применио све облике рада од откривања и објављивања извора до синтезе (Историја Словенаца од досељења до пепшаестоГ века, Београд 1960, преведена је на српски, кратка верзија у књизи О Словенији већ 1927). Поред радова општег интереса, као што су они о досељавању и раном словенском друшгву, ћирилометодској мисији, К. има и радове који се непосредно тичу српске историје: Дубровачко-српски уГовори do средине 13-ог века, Глас 123 (1927) 1-65; Draške privatno-pravne listine v 13 stoletju, Archiv za arbanasku siarinu, jezik i etnologiju 2 (1924) 1-10; Dve listini bana Stevana Kotromanića za Dubrovnik, Zbomik iz dubrovačke prošlosti Milanu Rešetaru o 70-godišnjici života, 1931, 33-38. Његови реферати за византолошке конгресе 1927. и 1935. о византијским утицајима на српску дипломатику познати су само по кратком изводу. Писао је о Бранковићима: Srpski Brankovići in goriški gnofe, Časopis za sloveaski jezik, književnost in zgodovino 7 (1928) 92-97, и Знање o Србима u Србији код Словенаца у стшрије доба, Правда 28 (1932) 121/124,3. Од интереса је и његова расправа: Vlahi in vlaška imcna med Slovenci, Glasnik Muzejskega društva za Slovenijo 20 (1939) 226235. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: B. Grafenauer, Znanstveno delo Milka Kosa, Zgodovinski časopis 6-7 (19521953) (Kosov zbomik) (библиографија до 1953); B. Grafenauer, Bibliografski pregled dela Milka Kosa 1953-1963, Zgodovinski časopis 16 (1962) 172-175; насгавак: 1963-1972, Zgodovinski časopis 26 (1972) 10- 12. ЛИТЕРАТУРА: EJ 5,329-330 (B. Grafenauer); Гласник САНУ 24 (1972) 9-11 (C. Ћирковић); Siidost-Forschungen 31 (1972) 344-349 (J. Žontar). C. Ћирковић

КОСАНОВИЋ Саво (14. јануар 1839. Миљанићи, Бањани -11. фебруар 1903, Улцињ). Како је врло млад остао без оца, ступио је у манастир Житомислић код Мостара. Основну школу завршио је у Мостару, а богословију у Београду. Радио је као учитељ на српској школи у Мостару и од 1860. у Сарајеву. Закалуђерио се средином 1872. Исте године, као цијењени јавни радник, посгао је архимандрит. Убрзо потом отпутовао је у Русију, гдје је радио на придобијању утицајнијих кругова за

„српску ствар у Босни“ и прикупљању новца за подизање нове православне цркве у Сарајеву. Године 1881. постао је дабробосански, одаосно сарајевски митрополит. У одбрани православља и српског интереса дошао је у сукоб са католичком пропагандом и државним властима у Босни, због чега је и пензионисан 1883. Од тада је много путовао по свијету и сакупљао бројне старине и натписе на надгробним споменицима. Почасни члан СУД постао је 1884. К. се бавио књижевним радом, а од историјских прилога објавио је шоштво сгарина из Босне у Гласнику СУД, с посебним освртом на српске манастире (Озрен, Добрун, Бања, Ловница, Дубочица, Завала и Дабар), древне цркве (у Горажду, Чајничу и Бијелом Пољу), сарајевску црквену општшгу, дабробосанске митрополите, захумске владике и старе надаробне споменике у пљеваљском, прибојском и рогатичком крају. Осим црквене проблематике, бавио се и социјалном историјом српског народа под турском влашћу. Изучавао је спахијски систем, турску управу, насиља и новчане глобе у Босни од XVI до XIX вијека. К. издање старих извора (писма и записи српских патријараха и дабробосанскнх шггрополита) имају доста недостатака, али је његова заслуга у томе што је први указао на неке од тих извора. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 10023-10058; 11, br. 7932-7939; мемоарски текстови и преписка BLZ 8, br. 10040-10050; М. Лопац, БиблиоГрафски подаци археолошко-епиГрафских радова о споменицима Босне и ХерцеГовине, ГЗМ 11 (1956) 294; СБ 9, бр. 41225-41228. ЛИТЕРАТУРА: Т. Herkalović, JJspomene na Savu Kosanovića, Jugoslavenski list 13,63 (1930) 1112; Д. Миковић, O криппеници Хаџи Caee Косаноeulia архијепископа u митрополита, Србобран (календар) 1904, 73-78; Д. Миковић, О остивштшш Хаџи-Саве Косановића архијепископа и митрополита, Србобран (календар) 1905,76-79; Р. Шушљић, Хаџи Caea Косановић, митрополит дабробосански и архиепископ сарајевски 18391939 (Косановић под присмотром аустроуГарских власти по одласку из Capajeea-Документа из бечких архива), Просвета (алманах) 1939,175182; Л. Томановић, Митрополит Хаџи Caea, Народни глас 2, 2-3 (1927) 25-26, 44-46: С. Вукановић, Зашто је митрополит Caea Косановић отиишо из АустроуГарске?, Застава 23 (1888) 184; Нови источник 6, 8 (1939) 252-260; НЕ 2,386 (В. Ћоровић); ЕЈ 5,332 (1. Kecmanović); Годишњак САНУ 90 (1984) 66; Српски јерарси 431-433; Гласник ПЦ у КС 4,1-2 (1903) 263-265 (некролог). Ђ. Тошић

КОСОВАЦ Мато (1849, Силбаш, Бачка. мада се као место и годпна рођења наводи и Купиново, 1850 - 4. децембар 1921, Велики Бечкерек). Познат је под псеудонимом: Меленчанин. Основну школу завршио је у Силбашу, нижу гимназију у Сремским Карловцима, а учитељску школу у Сомбору (1860). Као учитељ радио је у Меленцима све до пензионисања (1902). Био је статистичар у Карловачкој шггрополији (1903-1910), управнж Патријаршијске штампарије у Сремским Карловцима и школски надзорник. Због угледа и преданог просветног рада, биран је за црквено-народаог послашжа у Сремским Карловцима, и члана Епархијског школског одбора у Темпшвару. У младости је био блнзак политичким идејама Светозара Милетића. Поред просветне делатности бавио се и новинарством: сарађивао је у Jaeoру, Учитељу, Застави, Српској домаји, Великосрпском кикиндском календару. Уређивао је лист Коло (Велики Бечкерек, 1891), Српски митрополијски Гласник (Сремски Карловци. 1903-1910), Народнилист (Велика Кикиида, 1911), затим Банатски Гласник, Банаћанин и Србадију. Посебно су значајни његови радови из педагошје, односно школства, као и текстови о значају и улозн дечјих забавшпга. Историјски текстови К. одаосе се на почетке Милетићевог политичког деловања. који се осветљавају делом по документима а делом по сећањима. Неке своје радове - Српска народна школа, објавио је у књижари и штампарији Јована Радака. Уредапж је шематизма: Српска православна штрополија карловачка по подацшш од 1905. Год., Сремски Карловци 1910. Ово дело је и данас основно полазиште за истраживаче историјског и духовног наслеђа Срба на просторима Карловачке шпрополије. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ11, br. 7949-7954. ЛИТЕРАТУРА: Српски народни календар за преступну Годину 1928, Велика Кикинда 1927; Застава 52, 279, Нови Сад 7. децембар 1921; LPJ 3 (1987)280. С. Милеуснић

КОСГИЋ Драгупш (1. август 1873, Беофад - 3. мај 1946, Беофад). У Беофаду је завршио основну школу, гамназију и Историјско-фнлолошки одсек Велнке школе (1892-1897). Предавао је српски, немачки. латински. старословенски језик, српску књижевност и исторпју српског народа у Другој беофадској гпмназији (1898-1910). и Богословији „Светп Сава“ (1911-1920). с прекидом због учешћа у ратовима. До пензионисања (1930) био је редовни професор за исторфу jvroсловенске књижевности Војне академнје у Беофаду. У Москви и Петрофаду (1911-1912). проучавао је збирке старих српских рукошгса. Био је

447

КОСГИЋ Коста КОСТИЋ Урош драматургу Народном позоришту, бавио се уредкичким послом у многнм часописнма и лисговима, и у Срнској кн.ижевној задрузи. Сарађивао је на Речнику српскога кнмжсвног и народног језика САНУ. Од 1937. бно је редовни члан Историјског друштва у Новом Саду. Два основна подручја шггересовања К. била су српска средњовековна и народна књнжевност сагледана махом у њиховом узајамном прожимању н односу према историји. Бавио се и ћирилckilm споменицњма (Тајно писање..., 1898. u 1913), превео је Житије св. Сњиеона од Стефана Првовенчаног (1923). писао је о Доментнјану и Теодоснју (Гласник ЈПД. 1933: Глас СКА, 1934). У раду Сишросш народног епског песниитва нашег (1933). једном од најважнијих, ретроспективно, од певања у XIX столећу до шпчитавања најсгаријих ренесанских и средњовековшгх сведочанстава, откривао је ..савремене и сатеренске" трагове народне. усмене поезнје. Видео их је п у натаисима на стећцима (IIec.ua о верном слузи, 1935). Бавио се текстологијом, метриком дугог и кратког стиха. односима међу жанровима, усменим н mica1шм, поепком усменог стварања (0 стајаћим бројевшш, Вернаљуоа, о Фшшпу Вишњићу). Покренуо је и пптање појма „веродостојноспС епске поезије у односу према историји: Значај стиха... (1934), Усме>шхроника народна (1935), Неколико бележака о народној традицији (1935), Преноси народних Пессиш... (1935). Проучавајући песме дугог п кратког стиха о Косову (Два косовска цикла, 1939) п песме о Марку Краљевићу, К. разматра процес њиховог формирања кроз варијанте и перноде. уз истицање историјске основе поједишк песама п ликова (Мплоша Обшшћа, Бановић Страхиње. Краљевића Марка и јунака са којима је Марко долазио у додир, Змај Огњеног Вука). Образован на фшолошком методу, али на међи двеју генерација. негирао је наглашавање страних угицаја тадашње компаративне школе (полемисао са Николом Банашевићем). Тумачење друГе књте Српских народних пјесалш Вука Стеф. Каpauuha (\9il) заокружује његово интересовање за песме старијих времена. БИБЛИОГРАФИЈА: LPJ, 1987; Bibliografija članaka, rasprava i bijiievnih radova, Leksikografski zavod FNRJ 1-5 (1959) 4; T. Јовановић, ПрилоГ бип-библиоГрафији Драгутина Костића, Археографски прилози 12 (1990) 329-333; BLZ 8, br. 10070-10097; 11, br. 7966-7977; СБ 9, бр. 4139841427. ЛИТЕРАТУРА: LPJ, 1987; R. Pešić. N. Milošević-Đorđević. Narodua knjiiemosl, Beograd 1984. H. Милошевић-Ђорђевић

КОСТИЋ Коста (15. март 1875, Ниш - 19. фебруар 1915, Пирот). Основну школу завршио је у Ншпу, гимназију у Пироту, а Велику школу, Историјско-филолошки одсек, у Београду (1899). Од 1900. радио је као професор гимназије у Пироту, а 1912. је премепгтен за професора реалке у Београду. За време бажанских ратова и на почегку Првог светског рата био је помоћник начелника војне станице у Белој Паланци. Децембра 1914. премештен је у Пирот и посгављен за комесара војне болнице, где је умро у време епидемије пегавогтифуса. К. се бавио историјом и историјском географијом. Највећи број радова је из области културне историје. У ПреГледу Географске литературе о Балканском полуострву написао је око педесет значајних реферата. Сакупио је обиман научни материјал који је делом очуван. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Трговински центри и друмови по српској земљи у средњем и новом веку (1899); Стара српска плрГовина и индустрија (1904); Наши нови Градови најуГу (1922). БИБЈШОГРАФИЈА: Ј. П. Н жолић, БиблиоГрафија радова Косте Н. Коспшћа, у: К. Н. Костић, Исгорија Пирота, Пирот 1973,65-75; BLZ 8, br. 10100-10101; 11, br. 7987-7991; СБ 9, бр. 4146041465. ЛИТЕРАЛУРА: Т. Р. Ђорђевић, Предговор књизи Косте Н. Костића, Наили нови Градови на југу, Београд 1922, 4-8; NE 2, 444-445 (Р. Vujević); ЕЈ 5,340 (Z. Sečanski). Р.Ћ ук

КОСГИЋ Мита (4. март 1886, Сремска Митровица-11. април 1980, Београд). Основну школу је похађао у Сремској Мигровици, гимназију у Сремским Карловцима, а Филозофски факултет у Бечу. Докторирао је у Бечу дисергацијом Einfliisse der Slaatsbehorden durch die Kunbeck’sche Buchdmckerei auf das serbische Geistesleben im XVIII-ten Jahriiundert. Kao професор средње школе службовао је у карловачкој гимназији (1910-1920), а као универзитетски професор на Филозофском факултету у Скопљу (1921-1941) и на Филозофском факултету у Новом Саду (1954-1957). Своје службовање завршио је као директор Историјског институга САНУ (1958-1961). Члан САНУ постао је 1955. године. Бавио се претежно политичком, културном, културно-политичком историјом Срба у целини а посебно у Угарској и Хабзбуршкој монархији од средњег до XIX века. Неколико значајних студија објавио је и из социјално-економске историје Срба у Хабзбуршкој монархији од XVI до XIX века. Радови су му засновани на грађи бечких и дома-

ћих архива и представљају врло вредан допринос српској историографији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српска насеља у Русији: Hoea Србија и Славеносрбија, Београд 1925; Стеван Штиљановић. (историјско-хагиоГрафска студија), Глас СКА 62 (1923); Устанак Срба и Арбанаса у Старој Србији против Турака 17371739. и сеоба у Угарску, Скопље 1930; Гроф Колер као културно-просветни реформатор код Срба у Аустрији у XVIII веку, Београд 1932; Serbische Studenten an deutschen Universitaten zu Halle, Leipzig und Gdttingen im XVIII Jahrhundert, Miinchen 1938; Духовни реГуламент Петра ВеликоГ (1721) и Срби, Београд 1952; Доситеј Обрадовић у историјској перспективи XVIII и XIX века, Београд 1952; Српско трГовачко насеље у Трсту ХУШ века, Београд 1955. БИБЈШОГРАФИЈА: М. Митровић, БиблиоГрафија радова академика Мите Костића, Зборник МСИ 24 (1981) 21-36; BLZ 8, br. 10109-10127; 11, br. 8025-8063; СБ 9, бр. 41573-41610; БиблиоГрафија и мшиљења домаћих и страних стручњака о штампаним радовима академика Мите Костића, Београд 1977, 31; Годшпњак САНУ 64 (1857) 302-308; 69 (1962) 405; 70 (1963) 359; 71 (1974) 336. ЛИТЕР АТУРА: С. Ћирковић, Рад Мите Костића на средњовековној историји, Зборник МСИ 24 (1981) 7-9; LPJ, 1987,308; В. Стојанчевић, Шездесета Годиииишр научноГ рада и осамдесет. и пет Година живота академика Мите Костића, Зборник МСИ 4 (1974) 11-24; Д. Милић, АкадеMiK Мита Костић (1886-1980), ИЧ 28 (1981) 207-209; ЕЈ 5,341-342 (Ž. Sečanski).

бажанског рата постављен је за саветника нггаба 3. армије, а у току Првог светског рата био је у интерниран у Бугарску. Од 1920. до 1922. био је на положају начелника непосредних пореза Мшшсгарсгва финансија и у том звању је пензионисан. К. је био „члан утемељач" Друшгва светог Саве и дописни члан Скопског научног друнггва. За свој просветни и национални рад одликован је вшпе пута. Први рад је објавио под псеудонимом Величко Трпић у Београду 1880. К. је углавном писао о црквеним, просветаим и културно-полигичким пршгакама у Призрену и околини, као и о сгаринама свога родног краја. Објављивао је у Виделу, Браству, Годишњици Николе Чупића, Споменику СКА, Гласнику СкопскоГ научноГ друитва, Јужном преГледу, Јужној Србији, Гласнику ЕтноГрафскоГ музеја у БеоГраду и др. ВАЖНИЖ РАДОВИ: Споменица 50-Годшињице БоГословско-Уч итељске Школе 1871-1921, Београд 1925; Црквени живот православних Срба у Призрену и њеГовој околини у XIX веку (са успоменама писца), Београд 1928; Просветно-културни живот православних Срба у Призрену и њеГовој околини у XIX и почетком XX еека (са успоменама писца), Скопље 1933; Поменик манастира Ce. Тројице код Призрена, Споменик СКА 49 (1910) 27-35; Документи о буни смедеревскоГ епископа Павла против потчињавања Пећке патријаршије архиепископији Охридској, Споменик СКА 56 (1922) 32-39; Европски конзули у Призрену, Јужни преглед 2, 5 (1928) 207-213; 6 (1928) 245-251; Призренски мутесарифи и валије у XVIII и XIX веку, Гласнж СНД 5 (1929) 157-165; Сима Андрејевић-ИГуманов, Јужнп преглед 5,10 С.Гавриловић (1930) 453-461; 11 (1930) 498-503; 12 (1930) 570573. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 10128-10132: 11, br. 8065-8071; СБ 9, бр. 41612-41617. КОСГИЋ Петар (29. јуни 1852, Призрен-12. Ј1ИТЕРАТУРА: Моја аутобиоГрафија, Јужјули 1934, Скопље). Основну школу и два разреда гимназије учио је у Призрену од 1859. до 1868, а mi преглед 9,8-9 (1934) 259-266; НЕ 2,403404 (Ј. Продановић); Ј. Хаџи-Васиљевпћ, Петар Кобогословију је, као пигомац Симе Андрејевића стић, Брасгво 28 (1934) 216-221; LPJ 3 (1987) 308 Игуманова, похађао у Београду од 1869. до 1873. (V. Ivošević, К. Kostić). По завршетку школовања вратио се у Призрен где је био наставник (1874-1879) и директор С. Бојашш (1879-1889) богословско-учитељске школе. До отварања српског конзулата у Скопљу 1887. водио је бригу о отварању српских школа у крајевиКОСГИЋ Урош (8. фебруар 1926, Ужице). ма под турском влашћу. Године 1894. поверено му је оснивање приватне српске гимназије у Солуну у Учесник НОР-а од августа 1944. Био је борац и којој је био директор од 1894. до 1897. Те исге го- политички комесар чете у Ужичком партизанском одреду. После рата је завршио Војно учидине поново је службовао у Призрену као насгавник, а 1898. постао је референт за основне школе лишге у СССР-у (1945-1947) и Школу тактике Вшпе војне академнје ЈНА. Ванредно је сгудирао при Скопској митрополији. Од 1900. до 1901. био на Филозофском факултету у Београду. Група за је секретар Дебарско-велешке, а од 1901. до 1920. исгорију, где је завршио посгдипломске сгуднје. секретар Рашко-призренске епархије. На скупмагасгрирао и докторнрао тезом Истра u Трст у пггини Удружења отоманских Срба у Скопљу 1909. изабран је за председника. За време Првог ратишм плановшш u стварност. последњеГ рата

КОСТРЕНЧИЋМарко КРЕКИЋ Баршпа (1978). за коју је добио Награду устанка словеначкогнародаза 1979. У Војноисторнјском шституту од 1950. до пензионисања (19S7) бно је на дужносгима историчара, начелника Одељења за архиву, одговорног уредннка ВИГ-а. начелника Одељења за научноистраживачки рад и начелника Војноисгорнјског инстнтуга. Аутор је дела: Ослобођење Истре, Словеначког iiptiuopja u Трста 1945. Коаутор је вшне дела Војнонсторијског института и других научних установа. Учествовао је на неколико конгреса нсторичара у земљи и нностранству (Букурешт и Штутгарт) u на внше научних скупова у земљи и иностранству (Букурешт, Будпмпешта, Волгоград и Москва). ШГГЕРАТУРА: Vojni leksikon, Beograd 1981, 926. Р.

КОСГРЕНЧИЋ Марко (21. март 1884, Загреб -19. мај 1976, Загреб). У родном Загребу се школовао и студирао право на Свеучилишту. Промовисан је за докгора 1910, а исте године је стекао хабшиггацију пз историје хрватског права. Боравио је затим на усавршавању у Прагу, Буднмпешти, Бечу, Варшави и Лавову. По повратку у Загреб започео је каријеру на тек основаној Катедрц за хрватску правну исгорију (1912). Редовни професор је постао 1916. године. У периоду после Првог светског рата Катедра је реорганизована тако да је обухватила историју права и других југословенских народа. Био је мшшстар социјалне политнке (1931) и бан Савске бановше (19351936). Под усташким режимом затворен је у логору Стара Градпшка (1941-1942). Акгивиран крајем 1945, развио је живу научну и организаторску активност: предавао је исгорију права од 1955, био дирекгор Хисторпјског инстшуга ЈАЗУ, потпредседник ЈАЗУ. чији је члан од 1921. Био је члан Српске краљевске академије од 1930. К. је као исграживач обрађивао историју права у старијим периодима, интересовао се за обичајно право и методолошка питања. Тежиште му је било у области хрватског средњовековног права. где је дао студије о поморском праву, привилегија.ча градова, о појединим значајним правним споменицнма. Српску правну историју задужио је обимном студијом: Fides publica (јавча вера) у правнпј uciTtopuju Срба u Хрвата до краја XV века (1930) I! прилогом: Душаиов законик као одраз стварности свога времеш у зборнику којим је српска Академија обележила шесгу стогодишњицу Душановог законика. Б И БЛИОГРАФИЈ А: BLZ 9, br. 10140-10142; ll.br. 8077: СБ 9. бр. 41699.

Ј1ИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, Марко КоciTtpemuh, Годишњак САНУ 83 (1976) 285-286; ЕЈ 5,343; H L1,629; НЕ 2,405 (В. Новак). С. Ћирковић

КРАВЦОВ Николај Иваиович (1906-1980). Кандидатску дисертацију Сербскип зпос одбранио је 1947. године на Институту светске књижевности Акадешје наука СССР. Изучавао је словенску књижевност и фолклор, историју бугарске и српске књижевности као и културне везе Јужних Словена и Русије. Објавио је око 200 радова. За историју српске књижевности и фолклора значајни су следећи радови: Сербскип зпос, Москва 1933 (превод, редакција и комеигари); Идепное содержание сербского зпоса, Трудм Института зтнографии АН СССР, н. с. 13 (1951); Ролв народного зпоса в развитии сербскоп литераmypei, Историл, фолвклор, искусство славннских народов. V МеждународнБШ сљезд славистов. Докладвг советскои делегации, Москва 1963. Ј1ИТЕРАТУРА: Историки-слависш СССР 95. Р.

КРАЉАЧИЋ Томислав (24. август 1936, Трса - 23. септембар 1993, Београд). Завршио је учитељску ппсолу у Сремским Карловцима, једно време је радио као учитељ у Босни. Редовни студиј историје је завршио на Филозофском факултету у Сарајеву, а постдипломски у Београду 1970. Од 1965. почео је да објављује и прве научне радове. До доласка на Филозофски факултет у Сарајеву, као асистент на Катедри опште историје новога века, радио је у Г радском архиву и Историјском институту у Сарајеву. На том месту је прошао кроз сва наставничка звања. Научна истраживања је обављао у готово свим југословенским архивима, Бечу, Мајнцу и Мајнхајму. Магистарску тезу Радикална странка у Босни и Херцеговини од 1919. до 1926. Године, одбранио је на београдском Филозофском факултету 1970, а докторску дисертацију Калајев режим у Босни и Херцеговини 1882-1903,1982. Након избијања грађанског рата у Босни, избегао је средином јула 1992. тајно у Београд. До краја живота је радио у Историјском институгу САНУ. Две теме доминирају у његовим научним радовима - историја српске Радикалне странке у Босни и Херцеговини после уједињења 1918. и политичка и социјална историја Босне и Херцеговине за време аустроугарске власти. За главно његово дело о Калајевом режиму је преписивао грађу у југословенским и аустријским архивима, а открио

је у Архиву Зрењанина и фондове преписке Емила Гавриле, посредника између муслиманског и српског покрета за верску и просветну аутонош ју са српском владом. Са истим циљем је у два немачка научна центра истраживао политику европских влада према муслиманским заједницама у освојеним територијама и колонијама. Калајев главни циљ је био да у окупираним покрајинама развије институцију „политичког народа“, што је у основи значило да око муслиманских земљопоседника ојача слој који ће у друштву одгојити свест о вештачкој „босанској нацији". Поред ове две главне теме, пред крај живота је завршио обиман рукопис о миграцијама из Босне и Херцеговине, који је остао у Сарајеву. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Hmnologija radničkog i rtarodnooslobodilačkog pokreta u Sarajevu (1969); Народна радикална странка у БиХ на изборима за Уставотворну скупгитину, Прилози Инсгитута за историју 5,5 (1969) 197-216; Калајева језичка полипшка, Књижевни језик 11. 4 (1982); Kalajev režim и Bosni i Hercegovini (1882-1903) (1987); Koлонизација страних селмка у БиХ у вријеме аустро-уГарске управе, ИЧ 36 (1990) 112-124. БИБЛИОГРАФИЈА: Ђ. Тошић, БиоГрафија и списак радова Томислава Краљачића, ИЧ 40-41 (1995)311-314. ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Тошић, БиоГрафија и списак радова Томислава Кралмчића, ИЧ 40-41 (1995) 311-314; М. Екмечић, Др Томислав Краљачић (1936-1993), ИЧ 40-41 (1995) 389-390; М. Бојовић, Проф. dp Томислав Краљачић (1936-1993), ИЗ 67,3-4 (1994) 192-194. М. Екмечић

КРАСИЋ Владимир (1851, Салка, Мађарска - 22. март 1891, Карловац). Прва слова почео је да сриче у манастиру Грабовцу, духовном и културном средишту Срба у мађарском делу Барање. Основно школовање завршио је у месту рођења. Као даровито дете, примљен је у учителлку ппсолу у Пакрацу коју је завршио 1876. Исге године, изабран је за учитеља у Карловцу где је остао све до своје смрти. Ту је започео свој научноистраживачки и књижевни рад. Путовао је по српским пределима широм Војне крајине и Славоније, где је бележио народно памћење и описивао српске цркве и манастире и црквено-уметничке драгоцености које су чуване у ризницама ових светиња. Велшсу подршку имао је у свом заштитнику умном владици Нжанору Грујићу, којн му је поверавао многе послове. Његова дела и данас имају изузетан значај, посебно што је велики број цркава и манастира као и њихових драгоцености сградао у протеклим ратовима. К. описи су једина сачувана сведочанства. Од његових бројних радова треба

истаћи: Манастир Грабовац у Будимској епархији, ЛМС (126-128): Опис манастшра Ораховице, ЛМС 143 (1885); Српске народне приповетке из Горње Крајше, ЛМС (146-152); ПрилоГ к тумачењу тајне буквице у старим рукописима, ЛМС (157); Манастшр Лепавшш, ЛМС 158-160 (1889); Манастир Пакра, Стражилово 2 (1886). Његови радови, по вредности и значењу, сврставају се уз радове Гаврила Витковића и Манојла Грбнћа. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 10469-10491: 11, br. 8312-8313. ЛИТЕРАТУРА: БиблиоГрафија, ЛМС 185 (1896) 24 и 25; Д. Медаковић, Путеви српскоГ 6арока, Београд 1971,20: Ј. Радојчић, Срби - Српска Крајиш, Славонија, Цалмација, Хрватска (Библиографски лексикон), Београд 1994,302-303. С. Милеуснић

КРАУТ Вања (29. јануар 1930, Шибеник). Дипло.\шрала је на Филозофском факултету у Београду, Група историја уметности (1957). Магистрирала је 1974. на тему Цртшжи српских уметника 19. века, 1800-1900. Од 1957. до 1960. радила је као технички секретар-кустос у Савезу музејских друштава Југославије, а од 1960. до одласка у пензију 1992. била је кустос (саветник) Народног музеја у Београду. Најпре је радила у збирци стране уметности, затим од 1964. руководила Кабинетом графике који је те године основан. Израдила је концепцпју и унуграшњу организацију Кабинета, формирала збирке, документацију, увела начин чувања п руковања по угледу на европске кабинете. Иницирала је издавање Прве Графичке мапе са зшком НМ (две птичице) аутора В. Михајловића „Сентандреја" (1989), а поводом прославе града Сенгандреје. В. К. је аутор око 100 изложби (концепција, поставка, увод у каталог, каталошки подаци). Објавила је око 300 чланака и уводних студија у разним каталозима групних и индивидуалних нзложби углавном истраживачког карактера: Графика у доба класицизхш, Класицизам код Срба, књ. Ш; СценоГрафи НародноГ позоришта у БеоГраду до 1914. Написала је Историју српске Графике од XV до XX века (1985); монографије Љубомир Иваноeuh (1976), БоГдан Kpiuuh (1987), Радомир Стевић Рас (1986), Стева Тодоровић, Живот и цргачко дело, поводом 125. годишњице рођења (1982). Углавном је сарађивала у Зборнику НМ, ЗборникуМСЛУп Годиииваку ГБ. Р.

КРЕКИЋ Бариша (14. октобар 1928, Дубровник). Основну школу и гимназију завршио је у Ду-

К Р Е С Г М Ћ В асилије

КРЕШЕВЉАКОВИЋ Хамдија

брошшку (1947), а исторнју студирао на Филозофском факултету у Београду (1947-1951). Током студија специјалнзовао се за историју Византије. па је поспе дипломирања нзабран за асисгента у Византолошком инстшугу САНУ. Докторирао је 1954. дисерггацнјом: Дубровиик иЛевант (1280-1460). брањеном у Српској академији наука. која је у то време могла образовати комнсије и додељнвати научнн степен доктора. Пршшком осннван>а Филозофског факултета у Новом Саду К. је нзабран за доценга за Општу историју средњег века (1956). предмет који је укључивао и нсгорију Вшангнје. Годину дана је провео на усавршавању у Паргау, где је радио под руководством Ф. Бродела н П. Лемерла. На новосадском Фнлозофском факу.тгету прошао је сва насгавничка звања. Гостовао је као професор на Универзитету државе Индијана у Блуминггону, где му је понуђен трајни ангажман. После краћег наставничког рада у Блумиштону изабран је за професора на Калифорнијском универзитету у Лос Анђелесу (UCLA), где предаје исгорију југоисточ' не Европе (1971). К. је и као вшанголог остао везан за Дубровачки архнв и његове неискоршнћене потенцијале. Поред Леванта као дела византијског света и источног Медитерана К. је укључио у своја исграживања прнвредне везе Дубровника са Италијом и. нарочнго, са балканским залеђем. Током целокупног свог рада К. је био жпво заинтересован за развој самог Дубровника, пре свега за његов привреднп успон и основне друхпгвене процесе, нарочито за учвршћење власти патрицијата. Дисертација Дубровник и Левант (1280-1460), објављена првобитно међу гадањима Византолошког института САН (1956). имала је друго проширено издање Dubrovnik (Raguse) et le Levant аи Моуеп Age (1961), обогаћено ca 1442 регеста дубровачких докумената о подручју Леванта. Сажету синтезу развоја Дубровника у средњем веку дао је у књизи: Dubromik in tlie 14th and 15th Centuries. A City Between Easl and West (Norman 1972). Мањи радови K. на crpamiM језицима или преведени на енглески сабрани су у две књиге: Dubromik, Italy and the Balkaiis in tlie Lale Middle Ages (London 1980, 21 студија) н Dubromilc Mediterranean Urban Society 1300-1600 (London 1997,18 сгудија). БИБЛИОГРАФИЈА: Univenitel u Novom Sadu, Filozofski fakultet 1954-1984, Bibliografije, 129130. СЋирковић

КРЕСТИЋ BaciLiuje (20. јули 1932, Ђала). Основну школу завршио је у Ђали, нижу гимназију у Новом Кнежевцу. а вишу у Зрењанину, где је матурирао 1951. Студирао је исгорију на Фило-

зофском факултету у Београду (дипломирао 1957). Краће време је радио као средњошколски професор у Зрењанину (1958-1959). За асистента Филозофског факултета у Београду изабран је 1959. Усавршавао се уз рад на Факултету завршивши посгдипломске студије (1963) и докгорску дисергацију: Хрватско-угарска нагодба 1868. Године (1967). На Филозофском факултету је прошао сва наставничка звања: доцента (1967), ванредног професора (1973) и редовног професора (1979). За дописног члана САНУ изабран је 1981, а за редовног 1991. године. Поред наставничког и научног рада на Филозофском факултету, од 1982. је на дужносги управника Архива САНУ у Београду. Руководи и сарађује у одборима Академије за поједине научне области. Председник је Одбора за историју Срба у Хрватској и Одбора за објављивање грађе о спољној политици Србије 1903-1914, члан је Сентандрејског одбора, Одбора за исгорију српске револуције, Одбора за романтизам и његове претходнже у књижевности и уметносги, Одбора за проучавање геноцида над српским народом и другим народима Југославије и др. Био је уреднж ИсторијскоГ Гласника и Годиииаака САНУ (1982-1985), покретач је и уредник Зборника за историју Срба у Хрватској. За свој рад добио је значајна признања као нгго су: Окгобарска награда Београда, Награда Политике, Вукова награда. К. је исгоричар XIX и XX века коме је тежиште рада на историји Срба у Хрватској, српско-хрватских односа, развоју југословенске идеје. Бави се исгоријом штампе, нарочито међу Србима у Угарској, издаје изворе за српску историју XIX и XX века. Мањи радови су му сабрани у књигама: Српско-хрватски односи и јуГословенска идеја 18601873 (1983); Српско-хрватски односи и јуГословенска идеја у друГој половини XIX века (1988); Из историје Срба и српско-хрватских односа. Студије, чланци, расправе и есеји (1994). Истраживачке монографије: Хрватско-уГарска наГодба 1868. Године (1969); Историја српске штампе у УГарској 1791-1914 (1980); Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914 (1991). Важнија издања извора: Протокол кнеза Милоиш Обреновића 1824-1825 (1973, са Н. Петровићем); Србија и ослободилачки покрети на Балкану од ПарискоГ мира до БерлинскоГ коШреса (1856-1878) (1983, са Р. Љушићем); Владшшр Joeanoeuh, Успомене (1988); ПроГрами и спштупш српских политичких странака до 1918. Године (1991, са Р. Љушићем); Грађа о Србшш у Хрватској и Славонији (1848-1914) I— II, Београд 1995. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Василије Ђ. Крестић, дописни члан, Годишњак САНУ 88 (1981) 349355; В. Ђ. К., редовни члан, Годишњак САНУ 99

(1992) 505-511; Bibliografija FF и Beogradu 1,232246. Ј1ИГЕРАТУРА: Годишњак САНУ 88 (1981) 349; 99 (1992) 505; Bibliografija FF и Beogradu 1,232. С. Ћирковић

КРЕСГИЋ В. Пегар (31. авгусг 1963, Београд). Основну и средњу школу похађао је у Београду. Студије историје на Филозофском факултету у Београду завршио је 1988. године. На исгом факултету, 1995. године, одбранио је магистарски рад под називом Србија у „Сербским народним новинама" Teodopa Павловића (1838-1848). Од 1988. године стално је запослен у Историјском институту САНУ у Београду. Бави се изучавањем националне историје XIX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Пречани и Шумадинци Teodop Павловић и „Сербске народне новине " о Кнежевини Србији (1838-1848), Београд-Нови Сад 1996; Hoea Грађа о Светозару Милетићу и Народној странци, Мешовита грађа 35 (1988) 119-160; Писма о „српањским жртвама", Зборник МСИ 39 (1989) 109-113; „ Сербске народне новине" о Стефану Сечењију, Зборник МСИ 44 (1991) 111-116; „Швабе" или „немачкари" у „ Сербским народним новинама “ Teodopa Павлоeuha, Зборник МСИ 49 (1994) 31-43; Teodop Павловић и Вук Караџић о културно-политичким збивањшш четрдесепиа iodum XIX века, ЗборникМСИ 50 (1994) 33-47. Р.

КРЕШЕВЉАКОВИЋ Хамдија (6. септембар 1890, Сарајево - 9. август 1959, Сарајево). У Сарајеву је завршио учитељску школу (1912), а затим до 1945. предавао у основним и трговачким школама, највише у Сарајеву, а краће време у Винковцима. Иако се определио за хрватски национални идентитет, он је од почетка радио на историји Босне и Херцеговине под турском влашћу, држећи се углавном мотива и догађаја из муслиманске прошлости. Од КраткоГ прегледа хрватске књиГе у ХерцеГ-Босни од најстаријих времаш до дашс (1912), до избијања рата 1941. објавио је близу четрдесет мањих и већих прилога. Покривао је све области од културе, занатске делатаости, историје градова, до биографија појединих славних личности. Објавио је посебне студије о Почитељу (1933), Цазину (1934), Кулен Вакуфу (1935), Жепчу (1936). Прилог о штампаријама (1920) везао је само за турско време, а историју часогшса (1922) за четири децекије окупације. У оквиру историје градова занимали су га водоводи, мостови, хамами (јавна купатила), млшови

као и сви занати органшовани у еснафе. Прву верзију Еснафа и обрта у Боаш и Херцеговини (1463-1878), објавио је у „Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена“ у Загребу 1935. Потоње монографије на исгу тему су формално изгубиле континуитет са овим првим остварењем. Неколико година по ослобођењу 1945. осећа се пауза у објављивању његових радова. Публикације Научног друштва Босне и Херцеговине ће оживети његову делатност. Уочљиво је да у noraiсу његових радова од тога времена до смрти рашг је мале теме и краћи састави уступају место делима која теже сшггези и уопштавању. Постепено су студије о старим босанским градовима, неким феудалним породицама и установи капетанија из времена отоманске власти имале трајнију научну вредносг. Када је 1938. примљен „за члана догаг сшжа у хисторично-филолошком разреду" Југославенске академије знаностн и умјетности у Загребу, Фердо Шишић је исгакао да лисга од 35 бибшгографских једшшца показује да он „одлично познаје повијесг Босне у вријеме турске владавине и одаје његову велику марљивост". Неки његови радови су објављени и након окупације 1941. У областима социјалне исгорије градова и урбанизма он је међу научницима уживао непорецив ауторитет доброг познаваоца чињеница и трезвеногсудије. По прнроди свога школовања, он се није ослањао само на писане изворе, исгаггивање архива и постојеће лигературе. Његови тексгови су бшш плод дубоког познавања традиције и породичних предања, која би без његове знатижеље и коришћења осгала изгубљена и од слабих стручњака неупотребљена. Управо то даје трајну вредносг његовим делима о исгорији градова, еснафа и заната, која су препуна малих појединости нз свакодневног живота, обичаја и менташггета прошлих векова. Врло је ограничен број његових радова који би носшш знак политичког интереса на себи, иако су неке биографије славшк личности и исгорија велгаак догађаја објављиване поводом крушпк јубипеја. Врло је мало радова из пошггичке исгорцје, мада се по достигнућима и приказу истиче његов omic буршк догађаја у Сарајеву за време уласка окупационе војске 1878. (Capajeeo у доба окупације Босне 1878,1937). К. је последњи предсгавнпк традиционалне историографије у Босни и Херцеговини, иако је по годинама и времену објављивања својпх главшк дела надживео неке од осшгаача модерне историјске науке након уједињења 1918. године Владимира Ћоровића, Владислава Скарића. Анту Бабића. Радови наредне генерације историчара (Тодора Крушевца, Недима Фшшповпћа. Хамдије Капицића) су учишши његова истраживања старомодннм. Поред свега, његово истражнвачко п научно дело заузима истакнуто место у историј-

КРИЗМАН Богдан КРСТИЋ Никола ском раст\' нсториографије као науке у Босни и Херцеговини. Немогућност бољих методских припрема у раној младостн је оставила трага у некнм омашкама. које је касннја наука превазишла. Нпје победило његово уверење да је посгојао историјски контин\птет од средњовековног хршићанског племства у муслиманске земљопоседнике после турског освајања 1463. годнне (Рајковићи у Џенетиће). Ислам не познаје установу наследногплемства и контиттггет тога сталежа је у више наврата прекидан. Оцена капетана у босанској историји након ХУП века.,jcao неке врсте војничког племства“ није довољно јасна, а није сасвим тачна претпоставка да су и они своја звања и имања наслеђивалн. У османском феудализму сваки наследник је очев положај могао само наново потврднти. уз обавезан финансијски откуп. Његова убеђења да је одлука за војни отпор аустроугарској окупационој армији 1878. донешена самостално. није потврђена од каснијих истраживача, без обзира што су је неки историчари у Босни и после њега вшпе пута поновили. Доказано је (Родерпк Дејвисон, Кемал Карпат) да је инспнрација за отпор дошла са сулгановог двора, с обзиром на опасност опште деобе Царства од сгране великих снла 1878, уколжо би то званична влада и војска саме радиле. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Kratak pregled hrvatske bijige u Herceg-Bosni od najstarijih vremena do danas (1912): Stamparije u Bosni za turskog vremena (1920); Željeuii obrt u Varešu do godine 1891 (1933); Hamami u Bosni i Hercegovini 1462-1916 (1937); Sarajevo u doba okupacije Bosne 1878 (1937); Kapetanije u Bosni i Hercegovini (1954). БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 10519-10545; 11, br. 8358-8426; СБ 9, бр. 42376. ЛИТНРАТУРА: EJ 5, 393 (A. Babić); HE 2, 449 (Б. Водшгк); Радови НД БиХ, Оцјељење историско-филолошких наука 13,5 (1960) 5-9, некролог (А. Бабић); S. Traljić. Hamdija Kreševljaković (18.1Х1890-9Ш 1959), HZ13,1-4 (1960) 337-340; X. K. Ха.идија Крешевљаковић, Годишњак ДИ БиХ 10 (1959) 413-418; Spomenica ND BiH i ANUBiH 1951-1976,117-118; HL1,643.

као је 1952. на Правном факултету у Загребу одбрашшши рад са темом Дипломатија Дубровачке Републике у XVIII стољећу. Прилог проучавању модерне европске дипломатије. Усавршавао се из међународног права и дипломатске историје на Академији за међународно право у Хагу (1954). Непосредно након завршених студија К. се одлучио за службу у југословенској дипломатији. У току Другог светског рата хапшен је од усташке власти, неко време провео у логору Лепоглава а затим одведен у Грац, где је конфиниран дочекао крај рата. Након краћег времена проведеног у државној служби одлучио се за професорску каријеру. На Правном факултету у Загребу дочекао је пензију као професор на предмету Оппгга историја државе и права. К. се у правној и историјској науци почео јављати озбиљнијим научним прилозима почетком педесетих година. Писао је о дубровачкој дипломатији, распаду Аустроугарске монархије и настанку југословенске државе, спољној политици Краљевине Југославије, Анти Павелићу и усташком покрету. Кригички је приредио више томова грађе о стварању југословенске државе, делатности југословенске делегације на Конференцији мира 1919, коресподенцији Стјепана Радића, односу Ситон-Вотсона према југословенском питању и друго. Репрезентовао је југословенску историографију на бројним научним скуповима у земљи и иностранству (Стокхолм, Беч, Будимпеигга. Берлин, Хамбург), истраживао у архивима широм света (Беч, Постдам, Праг, Женева, Вашинггон, Бон). Написао је и приредио двадесетак књига и објавио преко 150 научних радова. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О dubrovačkoj diplomaciji, Zagreb 1951; Hitlerov „Plan 25“ protiv Jugoslavije, Zagreb 1952; Diplomati i konzuli u starom Dubmuiiku, Zagreb 1957; Vanjska politika jugoslovenske driave 1918-1941, Diplomatsko-hislorijski pregled, Zagreb 1977; Raspad Auslm-Ugarske i stvaranje jugoslovenske države, Zagreb 1977; Anle Pavelić i ustaše, Zagreb 1978; Ustaše i Treći Rajh, I—II, Zagreb 1983; NDH između Hitlera i Musolinija, Zagreb 1986; Pavelić u bjekstvu, Zagreb 1986; Hrvatska u Prvom svjetskom ratu, Hrvatsko-srpski politički odnosi, Zagreb 1989.

M. Екмечић Љ. Димић. КРИЗМАН Богдан (28. јули 1913, Вараждин - 1994. Зацреб). Хрватски историчар, правни писац и друшгвено-политички радник југословенске оријентације. Рођен у угледној грађанској породици К. је основну и средњу школу завршио у Вараждину а студије права (1937) у Загребу. Похађао је студије на Слободној школи политичких наука (Ecole libre des sciences politiques) где je дипломнрао 1939. Степен доктора правних наука сте-

КРКЉУШ Љубомирка (8. новембар 1940, Шајкаш). Основну школу и гимназију завршила је у Новом Саду, Правни факултет у Београду 1964. Магистарски рад Организација српске власти у Војводини 1848-1849. Године (с посебпим освртом на рад ГлавиоГ одбора Српске Војводине), одбранила је 1972. на Правном факултету у Новом Саду. Докторску дисергацију О политич-

ким странкама у Војводини од 1918. до 1929. ioдине, одбранила је 1978. године на истом факултету. За асистента на предмету Историја државе и права на Правном факултету у Новом Саду изабрана је 1965, а за редовног професора на исгом факултету 1994. године. Љ. К. исгражује државноправну исгорију Војводине, правне установе Војне границе, револуцију 1848-1849, политичке сгранке у Војводшш и Војводину у време сгварања југословенске државе 1918. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О праву земљиише својине Граничара у Војној Граници у XVIII и XIX веку, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду 2 (1967-1968) 397-426; О раду Народне управе за Банат, Бачку и Барању 1918-1919, Зборник МС ДН 51 (1968) 5-35; Одабрани извори из државноправне историје ЈуГославије (са С. Шаркићем), Београд 1982: ОГаита историја државе и права (са С. Шаркићем), Београд 1986; Радикална и Демократска иипампа у Bojeodimu о шционалном типању, Зборнж МСИ 36 (1987) 57-89: ИсГпорија политичких и правних институција Bojeodime, Нови Сад 1992: Присаједињење Војводине Србији 1918, Нови Сад 1992; Породичне задруГе у Српском Грађанском закону и у законодавству Војне Границе, у: Сто педесет година од доношења Српског грађанског законика (1844-1994), Београд 1996,337-350. Р.

КРСГИЋ Ђурица (1924, Скопље). Гимназију је похађао у Београду, где је завршио једногодишњи курс трговачке академије (1942/1943) и спољнотрговински течај (1945). Као ванредни сгудент стекао је 1954. диплому Правног факултета у Београду. На истом факултету докторирао је 1965. дисертацијом Савремене тенденције у унификацији међународноГ ваздухопловноГ приватноГ права. Школску 1966/1967. провео је наспецијализацији у Чикагу. На сгудијском боравку у Велгасој Британији проучавао је међународно ваздухопловно право, а на сгудијском боравку у Салцбургу обичајно право. К. је радио у спољној трговини, у органима државне управе, затим као асистент и научни сарадник у Инсгитуту за упоредно право. Од 1971. године био је сарадник Балканолошког ннститута у Београду. К. је обрађивао питања из ваздухопловног права до 1971. Преласком у Балканолошки институт посветио се изучавању обичајног права. ВАЖНШИ РАДОВИ (из области обичајног права): Peace-making according to customarj law in Montenegm. Balcanica 4 (1973) 541-554; Методе

проучавања правних обичаја у прошлости и данас, Симпозијум о методологији етнолошких наука, САНУ, Београд 1974,151-160; Status ofwoman according to the relics of cuslomary mles in tlic Kuči region in Montenegm. Balcanica 6 (1975) 245-255: Савремени приступу изучавању реликта обичајноГ права у неким брдским селима у Црној Гори. Сеоски дани Сретена Вукосавл>евића, Пријепоље 1976,91-98; Неки народни тершаш у правном реГулисању шума и обрадивоГ земљииипа у Србији. Сеоски дани Сретена Вукосављевића. Пријепол>е 1978, 21-29; Неке паралеле у савременом истражшању правних обичаја. Balcanica 8 (1977) 617626: Правни обичаји код Куча, Београд 1979; Traces of byzantine law influence in customary law of some areas in Yugoslavia, Balcanica 11 (1980) 81-84: Simboli u običajnom pravu, Artiiv za pravne nauke (Beograd 1981) 371-384: Породица и обичајноправни односи у ipadoeiuta Старе Србије, Градска култура на Балкану том 1, Београд 1984, 8595; Intemational Law Grottndfor Establisliing the Salonika Fmnt, Proceedings of the fifth Greek-Seibian Symposium, Thessaloniki 1991,21-27. P. Михаљчић

КРСГИЋ Никола (20. сепгембар 1829. Вац, Угарска -12. јануар 1902, Београд). У родном месту завршио је основну школу и гимназију, а као питомац Матице српске отпочео је 1846. у Пешги сгудије филозофије. Догађаји од 1848. су га прпвремено омели, али је убрзо завршио фипозофнју (у то време у Угарској нека врста више гимназије) и стекао докторат (1951). Тиме је испунио услове да отпочне студије права, које је окончао већ марта 1853, положивши пре времена завршне испите. Исте године предавао је неколико месеци исторпју, географију и математику у новосадској српској гимназнји, а 20. октобра 1853. прешао је у Београд, где је на Лицеју отпочео предавања из тек уведених предмета: Енциклопедије права и Историје законознања. Јануара 1854. изабран је за члана Друштва србске словесностн, а 1854. је стекао звање доктора права на пештанском универзитету. Универзитетску каријеру прекинуо је 1862. (мада је у два наврата радио као хонорарни професор), када га је кнез Михаило поставио за начелника полицијског одељења Мшшстарства унутрашњих дела. Члан Касационог суда постао је 1865, а 1875. његов председкик. Од 1884. па до пензпонисања (1894) био је члан Државног савета. Своју имовину оставпо је тестаментом Краљевско-српској академијн наука. бројним просветним установама и добротворннм друштвима. Мемоаре је завештао Акадеишји.

К.РУШЕВАЦ Тодор

КУКУЉЕВИЋ-САКЦИНСКИ Иван

Још као студент заннтересовао се за правну исторнју, а научној јавности представио се први пут 1854. списом Раматранп о Душановолњ Законику. Објавио је расправу 0 државном anpoio (1855) и Раматранп о старвшв србскимв Правама на основу cutapbt Гшсмаш споменика иДушановоГв Законика (1857). Као допринос правној исгорији може се сматрати u његов превод једне од четирп књиге чувеног дела пољског научшка Вацлава Маћејовског, Историја словенских права. као н још некошко мање значајшк радова. Раде1н! у државној службн објавио је низ расправа из позигивног права и судске праксе. Крстићу. као првом професору правне истоpiije у Србнји, пршада заслуга за учињене пионирске кораке. мада су његови закључцн скромни н данас увелнко превазиђени. Разлог лежи и у чињеници што му већина данас објављених извора није била приступачна. Исго важи у пуној мери за Историју србскоГа народа 1-П (1863-1864). БИБЛИОГРАФИЈА: С. Новаковић, Др Никола Крстић; живот му и pad, Споменица Др Нжоле Крстића, Београд 1908, 1-91: BLZ 8, br. 10599-10602:11, br. 8492-8493а; СБ 9, бр. 4256542574. ЈШТЕРАТУРА: Споменица Др Николе Крстића, издана приликом ступања у живот задужбине покојникове, Београд 1908; NE 2,472-473 (N. Radojčić): ЕЈ 5,431 (D. Janković); Д. Николић, Никола Крстић - први професор правне историје на беоГрадскомЛицеју, Архив ПДН 43,1 (1987) 81-88. С. ПЈаркић

КРУШЕВАЦ Тодор (28. март 1902, Требиње - 9. август 1978, Београд). Основну школу и нижу трговачку завршио је у Требињу, Трговачку академију у Сарајеву, економске науке је изучавао на бечко.м Универзитету и загребачком Свеучилишту. Дипломирао је 1923. у Загребу. Велики део живота К. је провео у Сарајеву, где је добио прво запослење у Амерпканско-српској банци (19231934). Затим је прешао у „Просвјетину привредну задругу" у којој је радио до 1941. У току рата (1941-1944) био је избеглица у Београду. Од децембра 1944. био је у Јајцу уредник привредне рубрике Ослобођења и дописник Политике и Борбе. На Трећем заседању ЗАВНОБиХ-а изабран је за послашжа и члана Президијума скупштине БиХ. Потом је био један од директора у централи Народне банке у БиХ (1946-1951), стручни сарадник Економског института (1951-1956) и Економског факултета (1956-1957). У Београд је дошао 1958. године, на место начелника Секретаријата

за огаите и привредне послове Извршног већа Србије. Пензионисан је 1960. године. У јавном животу Сарајева истакнуто место заузима његово дугогодишње уређивање часописа ПреГлед (1930-1931, са Б. Јевтићем; 1932-1941, са Ј. Кршићем; 1946-1947, са Н. Милићевићем и С. Куленовићем). Био је и уредник едиције Писци Босне и ХерцеГовине коју је издавала сарајевска „Свјетлост". К. се бавио проучавањем културне, политичке и привредне историје БиХ. Његови радови осветљавају новију историју БиХ, посебно период од 1878. до 1918. ВАЖНШИ РАДОВИ: Sarajevo pod austro-ugarskom upravom 1878-1918, Sarajevo 1960; Петар Кочић, Београд 1961; Bosanskohencegovački listovi u 19. veku, Sarajevo 1978; Друиппвена ducoнанца. Културни несразмер између žpada и села, Календар Просвета (1928) 66-73; Криза пољопривредне производње и задужење сељака, Календара Просвета (1928) 113-124; Prilozi za pmučavanje hercegovačkih ustanaka 1857—1862, Годишњак ДИ БиХ 4 (1954) 167-191; Привредне прилике Града Сарајева за време Аустро-УГарске управе (1878-1918), Годишњак ДИ БиХ 8 (1956) 175224; Српска реалка —Гимназија у Сарајеву, ГАДАР БиХ 3 (1963) 91-124; Osnivanje i prve goduie „Bosanske Vile“, Prilozi za proučavanje istorije Sarajeva 1 (1963) 149-169; Sopmn u Bosni, Prilozi za proučavanje istorije Sarajeva 2 (1966) 157-184; Periodika bosanska za turskog vremem, GADAR BiH 7 (1967) 103-138; Društvene pmmene kod bosanskih Jevreja za austrijskog vremena, Spomenica 400 godina od dolaska Jevreja u BiH (1968) 71-99. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Đ. Perić. Todor Kruševac, LPJ 3,492; BLZ 8, br. 10632-10633; 11, br. 8509; СБ 9, бр. 42686-42687. ЛИТЕРАТУРА: EJ 5, 437 (M. Maiković); J. Кушан, O ПреГледу од броја 53 (1928) до броја 72 (1929), Живот 25, 6 (1976) 712-722; Р. Бесаровић, Todop Крушевац, Преглед 68, 9 (1978) 1051-1053; А.; Умро књижевник Todop Крушевац, Политика 11.8.1978. Љ. Хаџистевић

КУДРЈАВЦЕВА (КУДРЛВЦЕВА) Јелена Пстровна (6. април 1953, Москва). Дипломирала је на Катедри за историју Јужних и Западних Сповена Историјског факултета Московског државног универзитета (1977). Дипломски рад је посвећен историји Југославије у међуратном периоду. Године 1978. запослила се у Институту историје СССР Академије наука СССР, где је 1986. одбранила кандидатску дисертацију: Ролв России в образовании автономного Сербского государства. 1815-1830 гг. Сада ради у центру „Россил в

международнмх отношенилх" Инсгитута руске историје Руске академије наука на месгу вишег научног сараднжа. Област научног интересовања Ј. К. је историја Србије прве половине XIX века, руско-српске политичке и културне везе, балканска полигика Русије. Русија и Јужни Словени. ВАЖНШИ РАДОВИ (од значаја за српску историју); Россин и образование автономного сербского государства. 1812-1833 гг., Москва 1992; Политика России tui Балканах в 30-40-х гг. XIX в., у: Историл внешнеи политики России. Первал половина XIX века, Москва 1995: Россил и Турцил на рубеже XVI1I-XIX вв.: om вопн к соi03ttbLM договорам, Новал н новеиШал историн 6 (1996); Королевские динаапии ЈОгославии, Новал и новеишал истории 3 (1995); Россипскип дипломат Р А. Строганов, Новал и новеишал историл 4 (1993); Л/обимец императора Николан IА . Ф. Орлов и его миссин на Близкнем Востоке, у: Россиискал днпломатил в портретах, Москва 1992; Перипетии престолонаследил e Сербии и Черногории, у: Монархи Европга. СудБбм династии, Москва 1996: Отклики русскоп npeccbt на Босфорску/о жспедшџчо 1833 г., у: Внешнлл политика P occiui и обшественное мнение, Москва 1988; Сведенил о православном населении Албаши eo второп половине XVIII e. (no донесенилм русских коисулов), у: Словенско становнгаптво у Апбанији, Титоград 1991. Р.

КУЗМИЧОВА (КУЗБМИЧЕВА) Људмила Васиљевна (1954, Москва). Завршила је 1978. године Исторнјски факултет Московског државног универзитета. Тема дипломског рада била је Русские доброволвци e Сербии e 1876. г.,Кандидатску днсертацију Сербо-русские отношенин e nepttod Восточного кризиса 1875-1876 гг.,одбрапила је 1986. Следеће године учествовала је на конгресу историчара СФРЈ. Године 1990. сгажирала је на Катедри за националну историју Филозофског факултета Београдског универзитета на теми Становление политических струкгур Сербского государства после 1878 г. Сада је доцент на Катедри Јужних и Западних Словена Историјског факултета МГУ. Љ. К. је специјалист за исторнју Јужних Словена XIX и почетком XX века, а основна област интересовања је исгорија Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговнне н Бугарске у другој половини XIX века, затим историја руско-југословенских односа, политнчка исгорија Србије и Војводине. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (од значаја за српску историју): Хрестоматин no истории /ожншх и

западнва славпн 2 ч. (коаутор). Мннск 1989: Черногорско-русские отношешш с 1711 no 1918 г. (зборници докумената) (коаутор). ПодгорицаМосква 1992; Годовме отчети Mtuuicmepcmea U H o c m p a H H b o c дел России о Сербии и Боснии и Герцеговине (1878-1903). (коаугор), Нови Сад 1996; Русские доброволвци e сербо-турецкоп вопне 1876 г., у књизи: Россил и Восгочнвш кризнс 1875-1878 гг., Москва 1981; Постанак либерсшизма у Србији, Зборник МСИ (1992); Развитие либерализзш e Сербии, у: Ободественно-политическал м в т с л б славинских народов. Москва 1993; Историн Сербии e трудах С. А. Никштчш, у: „Славлне и Россил" к 90-летгао С. А. Никитина. Бажанские исследованил 14 (Москва 1993). Р.

КУКУЉЕВИЋ-САКЦИНСКИ Иван (29. мај 1816, Вараждин -1 . август 1889, дворац Тухаковец у Хрватском Загорју). Био је истакнуги хрватски исторпчар, књижевшпс и полнгичар. Потиче из племићке породице пореклом из Далмације која се касније населила у околини Вараждина. Детивство је провео на власгелинству свог оца, а гимназију је учио у Вараждину. Студије је прекинуо 1833. и ступио у војску. кадетску школу завршио је у Кремсу. У Бечу је ступпо у угарску дворску гарду 1835. и постао офицнр. Са Љ. Гајем се упознао 1837. и приступио Илирском покрету. После службовања у Милану, где се упознао са П. Прерадовићем, напустио је војску 1842. и вратно се у Хрватску. Ступио је у јавну службу Загребачке жупаније, а затим 1845. постао велшсп судац Вараждинске жупаније. Истовремено се огледао и у политицп. Био је један од најбољих говорннка међу шшрцима. У хрватском Сабору је 1843. одржао први говор на народном језику, залажући се за његово увођење у јавни живот. После другог говора 1847. Сабор је прогласио народни језик за службени, уместо латинског. У револуцији 1848. К. је био један од вођа народног покрета. У мају те године бан Јелачић га шаље у Карловце патријарху Рајачићу и Београд кнезу Александру ради политичке подршке и савеза. Затим је именован за архивара, па онда за начелника одељења за просвету Банског већа. Када је 1849. постало јасно да се у Хрватску враћа алсолутизам, К. је напустио свој положај, повукао се из полнтике н посветно науци. Основао је 1850. Drušlvo za potjestnicujttgoslavensku, чији je био председник. Бно je и уреднж часописа Arkiv za povjestnicu jugoslavensbt. Када je 1860. Хрватској враћен устав. К-С. се вратио у политику. Постао је загребачки велики жупан 1861, а 1863. основао Самосгалну народну странку. Међутим, после увођења дуализма у монархију смењен је са иоложаја банског намесника

457

Л А З А Р Е В И Ћ М илуш н

и жупана, и поново се вратио књижевном и научном раду. До краја жнвота је остао веран својим младалачким идеалима илирца и био међу првима који је прихватио југословенску идеју. Одлучно се борио за самосталност Хрватске, а коначннм цпљем је сматрао уједињење свих Јужних Словена. Пред саму смрт (1888) поново је истакао мисао коју је изразио још 1848, да „сва будућност нас Јужних Славена одвнси понајвише од српске престолнице". К-С. је један од најплоднијих и најзначајнијих хрватских шгсаца и научника XIX века. Поред бављења политиком он је био и песник, приповедач. драмски писац. историчар u публициста. Почео је да објављује песме u новеле на немачком језнку. па нх онда преводио на народни. За време народног препорода штампао је В1пне књига песама. драма u новела. Међу њима је прва историјска драма Juran i Sofija, а значајна је u збирка патриотско-политичких песама Slavjanke (1848). Као псторичар. историчар културе и публициста објавио је више радова у свом Arkivu (1-12, 18511S75). Као нсторичар он је још увек дилетант без стручног и методског образовања. Али, он је талентован псторпчар који је положпо темеље модерне хрватске историографије. Задужио је и српску историографију. Посебно је заслужан за издавање псторијских извора. Његов научни рад, велика бпблпотека и збирка рукописа темељ су на којем су изграђене Југославенска академнја (1867) и Свеучилиште у Загребу (1874). Најважнија историјска дела су му: Jura regni Croatiae, Slavoniae et Dabnatiae 1-3 (1861-1862); Slouiik umjetnikah jugoslavensldh 1-4 (1858-1860); Monumenta Slavorum Meridianorum (I Acta Croatica, 1863); Codex diplomaticus 1-2 (1874-1875); Nadpisi sredovječni i novovječni u Hrvatskoj i Slavoniji (1891); Prvovjenčani vladari Bugara, Hrvata i Srba i njihove кпиге (1888) и др. Припремио је за штампу Monumenta Serbica od V11I-XTV st. предлажући Српској краљевској акадехшји да је иггампа, али до остварења овог пројекта није дошло. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Т. Smičiklas, Život i djela I. Kukuljevića-Sakcinskog. Rad JA110,35 (1892) 110204: HE 2,488-489: EJ 5,443-444; BLZ 8, br. 1068710757; 11, бр. 8576-8612. ЈТИТЕРАТУРА: Đ. Deželić (Stj. Miiković), Ivan Kukuljević-Sakcinski, Glasonoša 1862, 56-61; B. Šulek. Ivan Kukuljević-Sakcinski, Vienac 1889, 489490: T. Smičiklas. Život i djela I. KiJmljevića-Sakcinskoga. Rad JA 110,35 (1892) 110-204; B. Kukuljević, Mladnst I. Kukuljevića-Sakcinskoga, Zagreb 1907; B. Новак. Пчсташк u песпишак “Momunenta Serbica" u Diplomalaria I Иваиа Кукуљевчка-Сакцинскпг. Глас САН 234, 7 (1959) 1-45; S. Ravlić, Ivan Kukuljeinć. U povodu 70-godišnjice smrti, Historijski

ЛАКИЋ Зоран pregled, Zagreb 1959, 297-306; H E 2, 487-489 (Б. Водник); Ш 5,442-444 (J. Šidak); H L 1,660. A. Веселиновић

Ј1АЗАРЕВИЋ Милупш (6. новембар 1878, Београд - 1. јануар 1954, Београд). Војни историчар. До 1917. био је пуковник Српске војске. Војну академију завршио је у Београду 1898. Један је од учесника завере патриотски оријентисаних официра, која је 29. маја 1903. довела до убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге, обарања аустрофилске династије Обреновића и доласка Петра I Карађорђевића на српски краљевски престо. У Првом балканском рату 19121913. био је начелник пггаба Ибарске војске која је ослободила Новопазарски санџак и део Метохије, а у Другом балканском рату 1913. начелник пггаба Шумадијске дивизије П позива. У Првом светском рату 1915. био је начелник штаба Одбране Београда. После повлачења Српске војске из Србије и њеног пребацивања на Солунски фронт постављен је за помоћника начелника штаба Друге армије. Тамо је, због припадносги тајној организацији Уједињење или смрт (Црна рука), осуђен новембра 1917. на 15 година затвора, али је у марту 1919. помилован. После Првог светског рата био је један од најплоднијих војних историчара. Писао је расправе у часопису Српски књижевни Гласник: Штшње о Министру Војном, Физиономија последњег СветскоГ рата, Путник и Мишић, Поводом новоГ пројекта Закона о Устројству Војске, Забрањене заслуГе, Српско-бугарски рат. У часопису Мисао објавио је Путник и Caeoe, а у календару Вардар: Кумановска битка. Све ове расправе штампане су у периоду 1921-1926. Сем ових расправа, Л. је написао више рецензија и критика на разна војна дела. У својим књигама обрађивао је тематику из ослободилачких ратова Србије 19121918, у којима је и сам био активни учесник и истакнути војни старешина. Писао је на бази изворне грађе, али и на основу сећања тада живих учесника тих ратова. Његови радови имају трајну вредност у српској историографији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Борбе око БеоГрада 1915. Године (1922); Српско-турски рат 1912 г о дине, I—IV (1928-1931); Српско-буГарски рат. 1913 Годшш (1934); ДруГи балкански рат (1955). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 11290-11297; СБ 9, бр. 43649-43654. Ј1ИТЕРАТУРА: VE 5 (Beograd 19732) 24,137; НЕ 2, 522-523 (В. Белић); ЕЈ 5, 500 (D. Perović); Vojrii leksikon, Beograd 1981,939. Б. Ратковић

Ј1АЗИЋ Милан (9. август 1934, Заовине, Бајина Башга). Основну школу завршио је у Заовинама, нижу гимназију у Бајиној Башти, а учигељску школу у Ужицу 1957. Радио је две године као учитељ. Филозофско-историјски факултет, Група за историју, завршиоје 1963. у Београду. На истом факултету је магистрирао 1970. са темом: Упоредни економски развој јуГословенских земаш између два светска рата 1918-1939. Године. Докторирао је на Факултету политичких наука 1991. у Београду дисертацијом: Политички слом четничке контрареволуције у Србији 1941-1945. Године. Дуже време је радио као професор историје и директор две београдске гимназије. Сгекао је звање педагошког саветника 1987. Ради у Институту за новију историју Србије у звању научног сарадника. Подручје истраживања је историја Србије и српског народа између два рата и период после Другог светског рата. Теме на којима је радио су: економски односи југословенских земаља, четнички покрет и његова улога, миграциона кретања српског народа и последице по етничку хомогеност код Срба, миграције и промене етничне структуре становшшггва на Косову (1941-1945). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Примена нове технолоГије у наставном процесу (1982); УлоГа стручних тела на унапређивању наставноГ процеса (1984); Обнова и развој железничкоГ саобраћаја у ЈуГославији после уједињења 1918. Године (1984); Задаци директора као педаГошкоГ руководиоца на унапређивању наставе (1987); Примена историјских карата у наспшви историје (1995); ПрилоГ историји моје опшџбине (1995); Место историје ДруГоГ светскоГ рата у проГрамима и уџбеницима основних и средњих школа, 50 Година касније (1995); Стање привреде у Краљевини СХС после 1919, Настава историје 4 (1996) 188-196. БИБЛИОГРАФИЈА: Споменш(а Института за историју радничкоГ покрета Србије 19491989,28. Р.

Ј1АИНОВИЋ Андрија (8. новембар 1903, Грахово - 24. мај 1986, Скопље). Студирао је историју, кошаративну књижевност и француски језик у Београду (1923/1924) и Паризу (1924/1925). На студијама је започео да се бави новшарством сарађујући са листовима у Црној Гори и Србији. Од 1927. предавао је у Вишој реалној гимназији у Подгорици. Због политичких убеђења, премештен је по казни у ЈТивно а затим у Никшић. Краће време, до почетка рата 1941, био је директор ниже гимназије у Бијелом Пољу. До jecerat 1943. радио је у гимназији у Беранама, одакле се склонио у Београд. Ослобођење земље га је затекло у Ба-

нату где је наставио са педагошким и политичким радом у Српској Црњи и Новом Бечеју. Од 1948. предавао је у Средњој политичкој и Вишој педагошкој школи на Цетињу. За директора Завода за унапређење школства НР Црне Горе постављен је 1956, а на место директора Историјског института у Титограду (Подгорици) 1957. Докторску дисергацију Француски полшпички утицај у Црној Гори од 1853. до 1860, одбранио је на Сорбони (1956). На Филозофском факултету у Скопљу предавао је историју народа и народности Југославије у новом веку, од 1959. као ванредни, а од 1966. као редовни професор. Хонорарни професор био је на Филозофском факултету у Пршпшни. Пензионисан је 1975. Свој научни и истраживачки рад Л. је посветио политичкој историји југословенских народа, пре свега историји Црне Горе, Србије и Македоније у XIX и почетком XX века. Објавио је велики број чланака и прилога и из културне историје, историје градова, историје здравствене културе. Као посебна издања објавио је: Tpu Француза о Црној Гори (1949), Кратак преГлед прошлости ЋтоГрада (1950), Побједа на Граховцу 1858. у списима савременика (1957). Објављивао је и историјску грађу за историју Македоннје и Црне Горе у XIX веку. БИБЛИОГРАФИЈА: М. Манојловски. БиблиоГрафија на професорот д-р Андрија Лашшвић, Историја 19,2 (Скопје 1983) 13-28; BLZ 8, br. 10905-10914:11, br. 8779-8782. ЛИТЕРАТУРА: М. Манојловскп, Професор д-р Андрија Лаиновић, (По повод на 80 години од paf ањето), Историја 19,2 (Скопје 1983) 7-12; В. Д. Кушевски, Проф. др. АндријаЛаиновић, ЈИ Ч1-2 (1987) 275— 277; N. Racković, Pnlozi za leksikon. 109. M. Ристовић

ЛАКИЋ Зоран (31. октобар 1933, Доња Бијела. Шавник). Основну школу и ниже разреде гимназије похађао је у Дашшовграду, а вишу гамназију у Никшићу. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је 1974. године одбранио докгорску дисергацију Народна власт у Црној Гори 1941-1945. Године. Л. је боравио у Француској и СССР-у на стручном усавршавању. Радио је у Историјском архиву ЦК СК Црне Горе, Историјском институту Црне Горе и Републичком секретаријату за образовање, културу и науку у Тигограду. Предаје историју народа Југославије на Филозофском факултеггу у Никшићу у звању редовног професора. За ванредног члана ЦАНУ изабран је 1993. године. Л. је био председник Друшгва историчара Црне Горе и готово десет годша уредннк научне 459

ЛАМАНСКИ (ЛАМАНСКИИ) Владимир Иванович

ЛАСКАРИС (ЛАХКАРНХ) Михаило трибине Исгорнјскопшспггута Црне Горе. Одговорнн је уредкнк Историјских запшса. Л. се бави нсторнјом Црне Горе од краја XVIII века до најновцјег доба. Са научннм саопштењима учествовао је на многнм научннм скуповнма у земљи н иностранству. Радови су му превођени на енглески, рускн, немачки, француски, италијански, шпански и арапски језик. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Жене Црне Горе у револуционарном покрету 1919-1945 (заједно са Б. Ђуровић и Б. Вуковић, 1960); Народноослободилачка бороа у Црној Гори 1941-1945 - ХронолоГија доГађаја (заједно са Р. Пајовићем и Г. Вукмановићем, 1962): Земалхко антифаишстичко вијеће народноГ ослобођења Црне Горе - Збирка докумената (1963); Жене Црне Горе у револуционарном покрету 1918-1945 (Заједно са Ј. Бојовићем. Р. Јовановићем, Р. Пајовнћем и С. Станишићем. 1969): Записи о револуцији (1971); ЦрноГорска антифашистичка скупштша народноГ ослобођења 1944-1945 — Збирка докумената (1975): Црвени крст Црне Горе 1875-1975 (заједно са Р. Драгићевићем, Д. Живковићем и Б. Вуковић, 19S0): Историјски развој КПЈ СКЈ 19191979 (1980): Народна власт у Црној Гори 19411945 (1981): Црвени крст Црне Горе 1944-1945 (заједно са Б. Вуковић, 1984); Партизанска аутономија Санџака 1943-1945 (1992); Историја и историоГрафија, Бпјело Поље 1995; Битка за Црну Гору - Бој на Мартинићима 1796 (заједно са Р. Јовановићем), Даниловград 1996. БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица ИИ ЦГ 1948-1988,187-190; Годишњак ЦАНУ (1993) 14&179. ЛИТЕРАТУРА: N. Racković, Priloz za lelcsikou. 110: Споменица ИИ Ц Г 1948-1988, 187; Годишњак ЦАНУ (1993) 147-148. Р. Михаљчић

ЛАМАНСКИ (ЛАМАНСКИИ) Владимир Иванович (8. јули 1833, Петербург - 2. децембар 1914. Петербург). Пореклом из породице високог чшговника, Л. је стекао средње образовање у Петербургу, где је сгудирао на Историјско-филолошком факултету (1850-1854). Стекао је степен кандидата и служио краће време у Јавној библиотеци. а затим у архиву Министарства иносграних послова. Постао је 1860. магистар, од 1862. до 1864. предузима студијска путовања у словенске земље, Италију. Грчку и Турску. Од 1865. био је доцент за словенску филологију на Универзитету у Петербургу. од 1871. професор. Предавао је од 1872. и на Духовној академији, а једну деценију и на Генералштабној академији. Био је утемељивач руске славистике, у јавном животу истакнуги славјанофил. али особеног профила. Ангажовао

460

се у публицистици за балканске Словене, нарочито у време устанака и ратова 1876-1878. Изградио је учење о „словенско-грчком свету“ који је у супарништву са „романско-германским светом". Његов научни рад је у значајној мери служио илустровању и поткрепљивању тезе о словенско-грчком свету. Издавао је часопис Живал cmapurn. У својим радовима се није много бавио српским темама, вшне је допринео формирајући ученике, који су, као Флорински, Зигељ или Грот, непосредно утицали на развој српске историографије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Сербт и шжнославннскил провишџи Aecmpiu, Отечествешљш Записки 2 (1864) 640-702; 5 (1864) 353-380; О некоmopboc славннскихЂ рукопислхЂ †Белграде, Загребе и Вене с ђ филологическими и историческими примечаншми, Записки И А Н 6 (1864), приложение 1,1-167; Serbische literatur von Lamanskij, Zeitschrift fur slavische Literatur 2,5 (1866); Две черногорскт грамоти к ђ Императрице Елизавете Петровне, Чтенш ИОИДР 1 (1868) V, 233-237; Записка Стеф. Стратилшровича, правосл. серб. и валах. народа митрополита, ero УгорскомЂ королевстве суиуаго, представленнан чрезЂ посредcmeo русскаго npom. А. А. Самборскаго Императору Александру Павловичу †1804 г., о 6 ђ oceoбождети сербскаго народа вообш,е, Чтенш ИОИДР 1 (1868) V, 238-256; Secrets d'Etat de Venise. Dociunents extraits notices et etudes servanl a eclaircir les rapports de la Seigneurie avec les Grecs, les Slaves et la Porte Ottomane a la fin du XV-e au ХУГе siecle, S. Peterbourg 1884. Поред тога објавио je већи број актуелно-политичких чланака о Србима. БИБЈШОГРАФИЈА: П. Д. Драгановљ, Библтграфил учено-литератургњисЂ трудо†В. И. Ламанскаго u лштершо†длл его бтграфт, Нов вт сборникљ сгатеи по славлноведенио составлегаљт и изданнБТ учениками В. И. Ламанскаго по случаш 50-лета его учено-литературнои деетелБНости, С. - Петербург 1905, XI-LXI. Сборникљ статеи посвтценнБиљ почитателлми академику и заслуженному профессору В. И. Ламанскому по случага петидесетилета его ученои деетелбности I— П, С. - Петербург 1907-1908, нема библиографију. Први Сборникљ статеи по славлноведетм составленнБТ и изданнвт учениками В. И. Ламанскаго по случага 25-лета его ученои и профессорскои деетелБности, Санктпетербург 1883, има библиографију за период 1854-1882. Ј1ИТЕРАТУРА: NE 2, 598-599; Е Ј 5, 468 (R. Lalić); Славлноведение 214-217 (Л. П. Лаптева са обимном руском литературом). С. Ћирковић

Ј1АПЧЕВИЋ Драгиша (13. октобар 1864, Ужице - 14. август 1939, Београд). Један је од

истакнутих српскнх социјалиста, вођа радничког и синдикалног покрета, политичар и публициста. Детињство је провео у Ужичкој Пожеги, где је завршио три разреда основне школе. Даље образовање и усавршавање постигао је сам, стално учећи и читајући. Од младих дана је био под јаким утицајем Светозара Марковића, Мите Ценића и Васе Пелагића, као и руских социјалиста XIX века. У социјалистички покрет је ушао из редова старог раджалног народног покрета, чија је основна начела сачувао и касније. Учествовао је у оснивању занатлијско-радничких удружења и један је од покретача Радничких новина (1897). После Ивандањског атентата (1899) осуђен је на 20 година робије, али је убрзо амнестиран. Прешавши у Београд, још активније се укључио у социјалистички покрет. На првом конгресу Српске социјалдемократске странке (1903) изабран је за једног од њених председшпса. За председника је биран и на следећа два конгреса (1904,1905). Повремено дајући оставке и изазивајући својим ставовима кризе у странци, учествовао је у руковођењу странком све до Првог светског рата. Л. је био активан и у синдикалном покрету, где је заузимао многе руководеће функције. Као представник социјалдемократа биран је за народног послашпса (1905-1908. и 1912-1918) и одборника Београдске општине (1906-1920), са прекидом за време рата. После уједињења радничког покрета, на осшшачком конгресу СРПЈ(к), ушао је у руководство нове странке, али је на Вуковарском конгресу иступио против комуннста и био искључен из партије. Основао је затим реформистичку Социјалистичку партију Југославије и постао њен председник (1921), да би убрзо и на тај положај дао оставку (1922). Последњнх година напустио је политику и бавио се привредно-историјским и етаографским проучавањима. Оставио је иза себе велжо публицистичко наслеђе различитог садржаја и тематике. Написао је велики број разноврсних чланака у политичким, привредним, синдикалшш, књижевним и другим стручним листовима и часописима. Поред тога, написао је око 85 књига и брошура од политичко-публицистичких, преко привредно-историјских до етнографских. Превео је са руског и немачког језика око 20 разних текстова, претежно политичког и економског садржаја. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Раднички захтеви и предлог закона о радњама (1905); Пустошење Србије (1907); О државном буџету (1907); О аГрарном проблему (1919): Наше државне фшшнсије (1919); Наша стара полска привреда (1922); Историја социјализма у Србији (1922): Наша сишра пољопривредна култура (1923): О нашим муслшшнима (1924); Рат и српска социјална демократија (1925); Етнографске и историјске белешке; Из старше u фолклора (104 белешке из

фолклора, исгорије, етаологаје и др.). Новости 1925, бр. 1267-1334; Из ужичкоГ краја, Припози историји и етнографији (1926): Наиш стара трГовина (1926); Четири жупе (1926); Положај радничке класе и синдикални покреСп у Србији (1928). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 10970-11000: 11, br. 8825-8857; СБ 9, бр. 43217-43294. Ј1ИТЕРАТУРА: НЕ 2, 531 (Ј. Продановић); ЕЈ 5, 471-472 (S. Dimitrijević): Dragiša Lapčević u radničkom pokretu Srbije, Naučni skup, Užička Požega 1983. TitovoUžice 1984. A. Веселиновић

ЛАСКАРИС (ЛАХКАРНХ) Михаило (29. сепгембар 1903, Крф - 7. новембар 1965, Солун). После завршене средње школе у родној Грчкој Л. је студирао у Паризу, где је на Сорбони стекао дишому licence de lettres. Затим је наставио студије у Загребу и Београду, а 1926. одбранио је на Филозофском факултету у Београду докгорску дисергацију као први страни исторнчар. Октобра 1926. Л. је на новооспованом Универзитету у Солуну изабран за ванредног професора за историју бажанских народа. Године 1940. именован је за редовног професора за историју средњег и новог века на истом универзитету. Почетком 1959. Л. је прешао у Атину где је руководио радом Центра за новогрчка истраживања. Л. је био дописни члан Румунске академије наука, а 4. новембра 1965. изабран је за иностраног члана САНУ. Дугогодишњи научни рад Л. био је превасходно окренут историјн балканских народа, па се с правом може рећи да је он један од првих бажанолога у историографији XX столећа. Такво истраживачко усмерење бпло је омогућено његовим познавањем српског, бугарског, румунског, па и руског језика. Пратећи истраживања Л. намеће се закључак да је његов ингерес најпре био усмерен ка проучавању веза Византије са Србијом о чему сведочи његова одавно објављена докторска дисергација Византијске принцезе у средњовековној Србији (1926). Занимање за наведену тематику Л. је неговао до краја свог научног рада са извесшш усмерењем на дшшоматичке изворе којн садрже драгоцене податке о односима Византије и Србцје у познијем средњем веку: Пoee.ee српских владалаца у Грчким публикацијалш (1928); lnfluence byzantine dans la diplomatique bulgare, serbe et slavoroimmine (1931): Actes serbes de Vatopedi (1936); Byzantmoserbica saeculi XIV - Deux chartes de Jean Uroš, demier Nemanide (1957): Deioc ,,chrysobuiles“ serbespourLavra (1966). Два важна рада Л. је посветио историји Пећке патрнјаршнје у позном средњем веку: Joachim, metmpolite de Moldavie et les relations de l’Eglise moldave arec le patriarcat de Peč et l'archeveche d ’Acliris au XV sie461

JIA 1К.0ВИ Ћ Вндо

ЛЕВЕНТАЛ Зденко

cle (1927): Le /mtriaicat de Peć a-t-il ete reconmi par l'Eglise de Coiistantinople en 1375 ? (1931).

Byzantinoslavica 28 (1967) 162-166; EJ 5, 473 (S. Ćirković).

Л. je проишрно своја научна ннтересовања на проучавање веза Срба и Грка у XIX веку, пре свеra у бурннм годннама њнхове борбе за ослобађање од турске властн: Каподистрија и српски устанак (1934): Le role des Grecs dans l'insurrection serbe sous Carageorges (1934); Српски устаиак (1935): Грци u Срби у ослободшанким 6op6a.ua 1S04-1S30 (1936): Greece aitd Serbia during the War of 18S5 (1932); АутобиоГрафија Јована Каподистрије (1940.1962).

Б. Ферјанчић

Будући по научном усмерењу бажанолог, Л. је пзучавао и везе Внзантнје са Бугарском, занимајући се пре свега за нека гаггања из ранијег средњег века: La date de la conversion des Bulgares (1933): La rivalite bulgam-byzaiitine en Serbie et la mission de Leon Rliabdouchos (1943); Deux notes sur le regne de Ssmeoii en Bulgarie (1962). Л. je узорно објавпо и чувену повељу цара Јована П Асена манастнру Ватопеду, један од ретких дипломатичких споменнка бугарске средњовековне исторнје (Ватопедската Грамота на царт> Иван Асенд II, 1930). Пошто је већи део живота провео у Солуну, Л. је желео да допрннесе бољем познавању његове исторпје: Храмови и манастири у Солуну 1405. у Путопису Шњатија из Смоленска (1952); Salonique d la fin du XVUF siecle (1939); La revolution grecque vue de Salonique (1943). Неколнко значајних радова Л. је посветио везама које су у време турске власги Грци одржавали са земљама западне Европе: Пушкин и Грчки успшнак (1937); Петар Ланца, Гувернер ПарГе и шпански аГент у Епиру (1956); Позиви епискоПа Маниса Неофита Шпанцшш у циљу ослобађања Пелопенеза (1957). Најзад, ваља навесги и синтетичко дело Л. о Источном питању од 1800. до 1923. Године (1948,1955). У раду Л. особито место имала је његова стална жеља да европску историографију упозна са резултатима истраживања у појединим бажанским земљама. Тај важан посао он је обављао кроз сарадњу у угледним византолошким и балканолошкнм часописпма и повременим публикацијама. БИБЛИОГРАФИЈА: БиблиоГрафија Михаiua Ласкариса, Хштандарски зборник 1 (1966) 186-195: Ch. К. Papastathis, Bibliographie de Michel 77i. Lascaris, Balkan Studies 18, 2 (1977) 179-198; BLZ 8. br. 11001-11010; 11, br 8858-8859; СБ 9, бр. 43344-43353. ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, Михајло Ласкарис. ln memoriam, Хиландарски зборник 1 (1966) 183-185: G. Soulis, Micliael Th. Lascaris, 462

ЛАТКОВИЋ Видо (27. јуни 1901, Цетиње 21. јули 1965, Београд). Основну школу и гимназију (1911-1920) завршио је на Цетињу, а историју југословенске и светске књижевносги на Филозофском факултету у Београду (1920-1925) где је и докторирао 1939. Једно време је био професор средње школе у Црној Гори, затим у Скопљу професор Велике медресе (1932-1941) и до 1937. хонорарни насгавник за теорију књижевности на Филозофском факултету. За време рата био је у логору на Бањици. На београдском Филозофском факултету постао је 1947. доцент, 1949. ванредни, а 1956. редовни професор. Био је управник Катедре за исгорију југословенских књижевносги и продекан на Филолошком факултету. У младости је уређивао цетињске Записе. Један је од обнављача и главних уредника ПрилоГа за књижевност. У првој деценији свог рада Л. се занимао књижевном и позоришном критиком. Од 1934. пратио је и коментарисао истражнвања у фолклорисгици, бавио се писцима инспирисаним народшш сгваралаштвом (Бранко Радичевић, Стјепан Митров Љубиша, Марко Миљанов, Алекса Шантић). Студије о њима делом су обједињене у Чланцшш из књихсевности (1953), као и историјом и теоријом писане и усмене књижевности. У својој докторској тези проучавао је гсггово сва Матавуљева дела, посебно његов цетињски период (1881-1889). Истраживао је целокупно Његошево стварање, посебно Горски вијенац, о коме је објавио завршне критичке коментаре у Цјелокупним дјелшш П. П. ЊеГоша, III (1952). Дао је низ минуциозних тексголошких открића. Монографија Петар Петровић ЊеГош (1963) синтетизује Његошев развојни пут, од инспирисања народном поезијом до античких и филозофских надахнућа и Луче Микрокозме. Народну уметносг речи Л. је проучавао и са књижевно-теоријског и са књижевноисторијског сгановишта. Бавио се законитостима усменог сгварања (Народна књижевност, 1957,1967) пратећи посебно, према врстама, варијантност и устаљеносг облика и мотива; сам процес уопштавања у јуначкој епици од хроничарске до мотивске објективизације (О јуначкој епици..., 1950, у предговорима и белешкама књиге Епска народна поезија Црне Горе, 1964, у приказима студија Шмауса, Брауна, Лорда). Изучавао је народно певање и певаче са сгановишта односа колективног и индивидуалног (Гаја Балаћ, 1955; Са Матић, Вуков певач Спшрац Рашко, 1956; Вуков „Рачун одјунач-

ких песазш ", 1959, где расправља о Вуковом начиБИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 11011-11254; ну сакупљања песама и његовим посредницима); 11, br. 8861-9119; Ten Years (1945-1955) 537-538, разматрао је прелазне форме од усменог ка писа- 540; V. Deželić, Bibliografija knjiiemog rada Emilija ном народном стварању (1954). У својој књизи Laszomkog (1880-1929). Prilog „Vjesniku KraljevНародна књижевност, посмртно издатој као уџ- skog dižavnog aikiva“ IV, Zagreb 1929. беник (1967), дао је преглед, исгорију и поетику ЛИТЕРАТУРА: EJ 5,474 (K. Nemet); Ljetopis усмених врсга (осим епске поезије) свих народа на JAZU1950; HE 2,540-541 (B. Новак). југословенском подручју. Са сгановишга књиЉ. Алексић-Пејковић жевне исгорије посебно је значајан чланак о певачима српскохрватских народшгх песама до XVIII века, коментари о Путопису Бенедикга Курипечића из ХЛЛ века, белешке и тумачења о IV и V ЛЕБЛ (LOBL) Арпад (14. јули 1898, Ковачикњизи Вукових народних песама. ца -13. фебруар 1982, Нови Сад). Корисгио је псеБИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 11264-11266; удониме Жарко Пламенац и Peter Lorinc. По завр11, br. 9126-9127; СБ 9, бр. 43392-43393; Љ. Ђорђе- шетку Филозофског факултета у Београду (1924) вић, Био-библиоГрафија др Вида Латковића, радио је као насгавник у средњој школи. До априБиблиографски вјесник 1-2-3, Цетиње 1963 (По- ла 1941. сарађивао је у низу часописа и антифашисебан отисак); и Прилози КЈИФ 31, 3-4 (1965) стичких листова. Због опозиционих полигичких 310-325. сгавова био је 1939. пензионисан. Време од априЈШТЕРАТУРА: Љ. Ђорђевић, наведено де- ла 1941. до 1945. провео је у немачком заробљело; В. Недић, О књижевноисторијском раду Вида шпнтву. Од 1948. радио је као професор Више пеЛатковића, Прилози КЈИФ 31, 3-4 (1965) 167- дагошке школе у Новом Саду. Био је председник Покрајинске управе Исгоријског друшгва Војво173; Р. Ивановић, Проф. др Видо Латковић, Зборншс ФФ у Пришгини Ш (1965/1966) 489-493; дине и члан редакција многих научних и књижевЕЈ 5, 494 (N. Banašević); N. Racković, Prilozi za le- них часописа. ksikon, 111. У почетку се претежно бавио књижевношћу. У својим радовима нсторијске процесе је посмаH. Милошевић-Ђорђевић трао са марксистпчких сгановишга. Највећи број радова је вероватно стога посвећен радничком покрету и класној борбн раднишгва. Економско-социјална проблематшса је основна тема многих Ј1АШОВСКИ (LASZOVVSKI) Емилиј (1. апњегових радова. Ипж, тежшнте свога рада Л. је рил 1868, Брлог на Купи - 28. новембар 1949, Заставио на проучавање историје радничког покрегреб). Пореклом из сгаре пожке породице, матурирао је (1887) и дшшомирао права (1893) у За- та, првенсгвено Војводине. Касније је показао шгребу. Од почетка службовања радио је у Хрват- тересовање и за исгорију грађанских партнја на ско-далматинском Краљевском аркиву у Загребу просгору Војводине. (касније Краљевски државни аркив), чији је диВАЖНИЈИ РАДОВИ: Социјалистички поректор посгао 1925. Стога је његова веома плодна крет у Bojeodmu 1890-1919, Нови Сад 1953; Елеархивистичка делатност тесно везана за развој и мир и Тараш 1897 (1954); ПрилоГ историји аГрарног питања у Војводини, 1848-49 (1954); Синдирад ове усганове. Дописни члан ЈАЗУ постао је 1907. кална борба аГрарноГ пролетаријата, Београд 1954; Српска независна народна странка и Савез Л. је годинама био уредник Vjesnika Kraljevskog državnog arkiva, a такође и издавач, сарадншс пољопривредних радника, Новп Сад 1954: Беочинска каја, Нови Сад 1958; Политички лик Васе и уредник великог броја часописа. На његов подсгицај основани су у Загребу Градска књижница и Спшјића, Нови Сад 1963; Грађанске партије у Војводини 1887-1918, Нови Сад 1979: Куруцко доГрадски музеј. ба; Жетелачки штрајкови у Bojeodmir, Кризе и Л. је издавао изворну архивску грађу за хрватврења, Лутања (аутобиографија), Нови Сад ску средњовековну исгорију, мада не увек са по1983.. требном научном темељитошћу. Из ове обласги Ј1ИТЕРАТУРА: Кризе а врења, Лутшња је и веома много писао - књиге, расправе, чланке (аутобиографија). Годишњак ДИВ 1981 [1983]; и прилоге, објављујући их као посебна издања или ЕЈ 5,502 (В. Vranješević). у научним и другим часописима и новинама. Највећи део ових радова је научно-популарног каракН. Лемајнћ тера. Његови радови и издања извора од интереса су за средњовековну и новију исгорију српског народа и земаља у којима су Срби живели, пре свега за исгорију Срба у Хрватској, Босни и Срему.

ЛЕВЕНТАЛ Зденко (9. мај 1914, Грабовац. Барања). Као дете прешао је у Загреб (1918) где

ЛЕКОВИЋ Мшдо је завршио основну школу и гимназију (19201930). На загребачком Свеучилишту студирао је психологију. а затим медшџшу коју је завршио уочи Другог светског рата. Током рата боравио је у Босни у екшш за сузбијање ендемског сифилиса (са јеврејскнм лекарима) и у партизанима. Професионалну делатносг започео је у Београду (1947) као осшшач и директор „Медицинске књиге“, затнм је радио као асистент, доцент и професор Медшџшског факултета Универзитета у Београду. Дуже време боравио је у Енглеској и САД. Један је од оснивача Научног друштва за исгорију здравствене културе Југославије (1955), Јеврејског музеја у Београду, главни и одговорни уредник часописа Acia liistoriae medicine (1965), члан Секцнје за исторцју српске медшџше СЛД (1950), Societe intemationale d'Histoire de la Medecine, Париз (1950). Затим je прешао на Медшџшски факултет у Берну (1969) где је осгао до одласка у пензију (1979). Педагошку делатносг почео је на Медицинско.м факултету у Београду, прво на Интерној Б клпници, где је завршио специјализацпју из шггерне медшдане. Затим је организовао насгаву из исгорије медшџше (1959) где је бројним генерацијама студената предавао увод у медицину и историју медшџше. Ову насгаву организовао је и на Медпцинском факултету у Ријеци. Научношлраживачка делатносг Л. на пољу историје медшџше је веома плодна. Међу сгудијама се посебно исгиче Р. А. Рајс, Швајцарац на Кајлшкналану (објављена 1984, 1995. на српском, а 1992. на француском језгасу). Рајсова биографија, с избором његових текстова 1914-1929, има шири, историографски али и политички ,/aison d’etre", она је нов прилог о нашем уделу и нашој улози у Првом светском рату, као и о сгварању Краљевине СХС, јер је Рајс био луцидан тумач, сведок и учесник наше сгварности. Књига Британски путници у наишм крајевима од XV до XIX века (1989) аналишчки сагледава ту занимљиву тему из историје наше медшџше. Auf gliihendem Boden. Ein jiidisclies Uberlebenscliicksal in Jugoslawien 1941-1945 je аугобиографска студија која говори о судбини и сградању Јевреја у нашој земљи. „Књижевна награда града Берна 1994“ која је додељена аутору. најбол>е сведочи о њеној литерарној вредности. Бројне сгудије Л. из историје медиtnme сведоче о његовом студиозном приступу овој области медицинске науке. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Британски пупишци у наиисч крајевима од XV до XIX века, Београд 198У: Aufglithendem Boden Ein jiidisches Uberlebensclticksal in Jugoslcnvien 1941-1945, Haitung-Gorre Verlag. Konstanz 1994; P. A. Pajc, Швајцарац на Kajмакчалану, Београд 1993. БИБЛИОГРАФИЈА: С. Ђорђевић, БиблиоГрафија раоова опјављених у зборшицима радова

464

Ј1ЕОНИД, архимандрит (КАВЕЈ1ИН Лев Александрович) 165-194 (1955-1990) Acta hist. med. stom. pharm. med. vet. 30, 1-2 (1990) 165-194; B. Гавриловић, Двадесет Година постојања и рада НДЗИЗКЈ, Acta hist. med. stom. pharm. med. vet. 16,1-2 (1976) 5-39. B. Гавриловић

ЛЕКОВИЋ Mmuo (31. октобар 1923, Годиње, Бар-24. фебруар 1995, Београд). Гимназију је заврпшо на Цетињу 1941. године. У Другом светском рату борио се у југословенским партизанским јединицама (1941-1945). После рата службу је насгавио у војсци где је заврпшо Пешадијску официрску школу (1954). Пензионисан је 1980. у чину пуковника. Радио је у Војноисгоријском институту од 1955. до 1980. изучавајући, као војни историчар, учешће Југославије у Другом светском рату. Коаутор је десетак књига из тематике Другог светског рата. У научним часописима и зобрницима објавио је 110 чланака и расправа; написао је и 37 насловних јединица за дело Војна енциклопедија (1-Х). Објавио је три монографије: Офанзива иролетерских бригада у лето 1942. (Београд 1965), која даје подробну историографску и војностручну анализу похода партизанских јединица; Бихаћка операција новембра 1942. (Београд 1972), која је насгавак претходне и Мартовски преговори (Београд 1985), посвећена преговорима НОВЈ и немачких снага на територији Независне Државе Хрватске, који се дуго времена нису спомињали у јавносги и међу југословенским историчарима. Аутор је књиге Деловање руководства Народноослободилачког покрета (Београд 1989), збирке огледа о критичком расуђивању замисли, одредаба и поступака предводшшггва југословенских партизана (1941-1945). ЈШТЕРАТУРА: N. Racković, Prilozi za leksikon, 112; Vojni leksikon, Beograd 1981,940. P. Вујошевић

ЛЕМАЈИЋ Ненад (26. април 1960, Сремска Митровица). Основну школу је завршио у Мартинцима, а гимназију у Сремској Митровици (1978). Филозофски факултет, Група за историју, сгудирао је у Новом Саду од 1978. до 1982. године. Постипломске студије на Филозофском факултету у Београду уписао је 1983. Магистарски рад под насловом Историја породице Бакић (до половине XVI века), одбранио је 1988. Докгорирао је 1994. године на Филозофском факултету у Новом Саду тезом Српски шродни прваци, Главари и старешине шкон пада средњовековних држава

(XV-XVI века). Од 1982. до 1984. године радио је у Музеју Срема у Сремској Митровици, а од децембра 1984. запослен је на Филозофском факулгету у Новом Саду као асистент а потом доцент на предмету Национална исгорија средњег века. Проучава претежно историју српског друпггва у позном средњем веку и раном периоду турске власти на Балкану и у Панонији. ВАЖ НШ И РАДОВИ: Бакићи, породица последњеГ српског деспота, Нови Сад 1995. Р.

ЛЕМПИ (LAMPE) Џон. Професор исгорије на Универзитету Мериленд. По завршеним студијама и стеченим научним степенима радио је у дипломатској служби. Од 1964. до 1967. радио је у амбасадама САД у Београду и Софији на економским пословима. Био је (1986-1990) секретар источно-европског програма Међународног центра „Вудро Вилзон“ у Вашингтону. Бави се економском исгоријом, нарочито балканским простором. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Serbia, 1878-1912, (у књизи: Banking and Economic Development: Some Lessons of Histoiy, ed. R. Cameron, N. York 1972, 122-166; Finance and pre-1914 industrial stirrings in Bulgaria and Serbia, Southeastem Europe 2,1 (1975) 23-52; Varieties o f Unsuccessfiil Industrialisation: The Balkan States before 1914, Joumal of Economic History 35 (1975) 56-85; Modemization and Social Structure. The Case of tlte Pre-1914 Balkan Capitales, Southeastem Europe 5, 2 (1978) 11-32; Unijying the Yugoslav есопоту, 1918-1921: misery and early misunderstandings, (у књизи: The Creation of Yugoslavia, 1914-1918, ed. D. Đotđević, 1980,130-156; Balkan Economic History 1550-1950:from Imperial Borderlands to Developing Nations (ca M. R. Jackson), Bloomington 1982; The Evidence oflndustrial Gmwth in Southeastem Eumpe before the First World War, East Europea Quaiterly 16, 4 (1983) 385-415 (ca M. Џексоном); Yugoslav-American Economic Relations since World War II (ca R. O. Priketom и Lj. Adamovićem), Durham 1990, превод: Američko-jugoslovenski ekonomski odnosi posle Drugog svelskog rata, Beograd 1990; Yugoslavia as History: Twice there was a Country, Cambridge/Mass. 1996. ЈШТЕРАТУРА: Lj. Adamović, Dž. Lempi, R. O. Priket, Američko-jugoslovenski ekonomski odnosi posle Dmgog svetskog rata, Beograd 1990,189 (Beleška o autorima).

губернија - 3. новембар 1891, Сергијевски Посад). Потекао из племићке породице К. је стекао војно образовање у Московском кадетском корпусу (1835-1840). Био је гардијски официр (1840-1852). доспео до чина капетана. бавио се литерарним радом. Напусгио је 1852. службу и повукао се у пустињу Оптина у близини родителског имања, где се прикључио монашком братству и 1857. закалуђерио узевши име Леонид, којим су потписане његове публикације. Црквени послови га одводе на Исток у руску мисију у Јерусалиму (1857-1859), затим на чело исге мисије (1863-1865). Био је и старешина православне цркве у Цариграду (18651869). Вративши се у Русију био је намесннк манаcnipa Нови Јерусалим (1869-1877) и од 1877. до смрти намесник Тројнцко-Сергијевске лавре под Москвом.

У свим братсгвима и црквама где би се нашао трагао је за рукописима и документима. Веома важан допринос науци су његови описи рукописа цркава Калужске епархије, манасгира Нови Јерусалим, Тројицко-Сергајевске лавре, и нарочито обимни постхумно завршени опис рукоппса збирке грофа Уварова. Један мањи omtc је посвећен српским рукописима: Рукописи сербскаго писма XJI1-XVIII века, находшцкл ењ библштекахЂ Московскоп губерти, Чтенш 2 (1891) 1-8. Л. је српске документе налазио и за време својих боравака на Исгоку, нарочито на Светој Гори где је радио 1859,1866. и 1868. године. Omtce рукописа, записе и текстове докумената објављивао је у Русијп, али и у издањима Српског ученог друштва, чији је био члан од 1868. Обиман је опис хиландарске рпзнице: Историческое onucame царскоп лаврт Хиландарн и en отношент кђ царствамЂ сербскому и русскому, Чтенш 4 (1867) 1-388, затим: Славлно-сербскт книгохраншица ш ce. Афонскоп горе, ere монасттрпхв Хиландаре и ce. Павла, Чтенш 1 (1875) 1-80, што се добрпм делом поклапа са: Словено-српска књижшца на Ce. Гори Атонској, Гласник СУД 44 (1875). Посебно је издао: TiaaiK или устав царске српске лавре Хиландара у ce. Гори, Гласник СУД 24 (1868). Српске повеље сачуване у манастиру Светог Пантелејмона објавио је два пута, у збирцп грчких и словенских докумената руског манастира (1875) и у збирци: Стара српска писма, Гласнпк 24 (186S) 231-295. Л. је дао корисне прилоге за исторпју српске и бугарске цркве: Објашњења за карту области трију независних и самосталних цркава на Балканском полуострву, Гласнпк СУД 27 P. (1870) 297-308, ApxieiiucKoim nepeou Klcimmianbi Охридскан и ел просветишелвное влшие ш KiMHbirb славннњ, болгарЂ и сербоењ, Чтенш 4 ж о н и д , архимандрит (КАВЕЛИН Лев (1866) 1-75; Сербскан иноческан обицаш †ПсшеАлександрович) (6. март 1822, Грива, Калужска cimme, Чтенш 3 (1867) 42-65.

465

Ј1ЕСК0ВАЦ Младен ЈШНДЕРМАЈЕР П. Емерик

БИБЛИОГРАФИЈА: Д. Д. Лзнков, Обзор жизни и трудов покотвих русских писателеп 11, 1909. ЛИТЕРАТУРА: И. В. Лгич, Исторт славннскоп филологш, СПБ 1910,638-640: Славлноведешш 169-170 (Н. М. Пашаева, са подацима о руској лтератури); НЕ 2,553 (А. Белић). С. Ћирковић

ЛЕСКОВАЦ Младен (1. јануар 1904, Сгари Сивац - 25. децембар 1990, Нови Сад). Основну школу завршио је у месту рођења, гишазију у Новом Саду и Сомбору (1923). Студирао је на Филозофском факултету у Београду, дипломирао 1930. на Групи за југословенске књижевности. Као суплент службоваоје у гимназијама у Сомбору и Новом Саду, да би, бриљангно положивши државни професорски истгг тезом о Михајлу Витковићу доцније штампаном, наставио 1933. професуру у Новом Саду све до отпупггања из службе априла 1941. Ласкаве понуде окупацијских шшсти одбијао је одлучно, приклањајући се ратном сиротовању своме п своје породпце. После ослобођења био је професор на пшназијском течају за ратом ометене ученике, па на раду у Комисији за рестнтуцију културних добара из Мађарске. Септембра 1945. постављен је за управника Бпблиотеке Матпце српске коју уздиже до ступња једне од националних библиотека Југославије. Учествовао је у осшшању Филозофског факултета у Новом Саду давши за њега иницијативу и аргументацију, те концепцију као члан матичне комисије. Новембра 1954. изабран је m позиву за редовног професора и шефа Катедре за југословенску књижевност. Био је први декан тог факултета. Пензионпсан је 1970. Од првих песама објављених 1925. у ЈЈетопису, деловање Л. неодвојиво је повезано са радом и напретком Матице српске. Био је члан Управног одбора (1945-1979), члан уредништва Летопжа (1947-1958), главни уреднж овог часописа (19581964). покретач Зборника за књижевност и језик и његов главни уредник (1953-1978), председник Матице српске (1969-1979), те почасни члан (од 1983). Год1ие 1962. постао је дописни члан ЈАЗУ, 1963. дописни а 1970. редовни члан САНУ. Између два рата бавио се поезијом, књижевно.м критико.м, превођењем, а 1930. објављен му је први рад из историје књижевности. После Другог светског рата највећи део својих интелектуалних интересовања уложио је у изучавања књижевне и културне баштине Срба. Његова библиографија се, токо.м деценија континуираног рада, попела на преко 500 јединица. Без.мало сваки његов рад предстааља по.мак у научном перципирању књи466

жевних вредности и културног напретка. Саздао је специфичну, властиту научну методологију која полази од најшире ерудиције, минуциозне технике архшхжог и библиографског рада и профињене сензибилносги за уметнички резултат. Успевао је да књижевне феномене интегрално уоквири у оппгги културни, историјски и животни контекст, у време када они настају, тако да његови радови имају тежЈшу истовременог доприноса историји књижевности и културе и националној историји уопште. Изврсно познавање мађарске, немачке, француске књижевности и културе омогућило му је да процесе у нашем духовном нарастању види и из кошаративистичког угла. Темељне вредносги види и тамо где их пре њега нису тражили (бећарци, девојачке споменице) или се сматрало да их нема (књижевност у Војводини пре Велике сеобе, предбранковска поезија, анонимна грађанска лирж а XVIII века). Најкондензованије странице у научном делу Л. треба тражити у његовим проучавањима српског романтизма, посебно двојице великих песнжа, Лазе Костића и Јована Јовановића Змаја. У радовима ове врсте досегао је врхунац оног идеалног споја науке и есејистике по коме је општепознат у научном и књижевном свету. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: РеГистар првих 30 свезака Гласника историјскоГ друиапва (1938); Српско Грађанско песнииппво XVIII века (1946); Чланци и есеји (1949); На нашој постојбини (1951); АнтолоГија старије српске поезије (1953, 19642, 19723); Бећарац (1958, 19792); Из сриске књижевности 1-П (1968); Ј. Јовановић Злшј, хронолошки подаци (1969); Баштина (1977); О Лази Костшћу (1978); Злшјев бечки дневник (1983); Српске књижевне теме (1988); Песме и препеви (1989); ЛазаКостић (1991). БИБЈШОГРАФИЈА: И. Веселинов, БиблиоГрафија радова Младена Лесковца, Прилози КЈИФ 10, 3-4 (1974) 305-338; К. Мирић, Грађа за библиоГрафију Младена Лесковца 1973-1993, Годишњак Библиотеке М С 1993,187-207; BLZ 8, br. 11369-11372; 11, br. 9281-9283; СБ 9, бр 4417444188. ЛИТЕРАТУРА: Д. Живковић, Младен Лесковац као књижевни историчар, ЛМС 564, 4 (1974) 321-334; LPJ 3 (1987) 638-640; Преминуо МладенЛесковац (говори Б. Петровића, Н. Стипчевића, М. Трижовића, М. Клеут и Б. Ковачека), Рад МС 27 (1991) 44-54; ЕЈ 5,517 (В. Novaković). Б. Ковачек

ЛЕШНИ (LEŠNY) Јан (24. мај 1947, Wyrobki, Mogiho -14. јули 1994, Poznan). Л. је био пољски исгоричар који се бавио исгоријом Срба и Јужних Словена. Студирао је исгорију и археологију на универзитету у Познању. Ту је сгекао научне сге-

пене магисгра (1972), доктора (1978), ту се и хабилитирао 1988. и посгао доцент, али је све време радио у Слависгичком институту Полске академије наука у Познању, где је изненада умро. У првом периоду свога рада Л. се бавио насељима и одбрамбеним системом код западнословенских племена и држава у раном средњем веку. Тематику ране Hcropiije Јужних Словена почео је да обрађује средином седамдесетих година као сарадник на велшом Речнику словенских старина (Slovmik starožytnošci Slovvianskich I-VHl, 19611991). Написао je неколжо десетина чланака о српским личностима, обласгима и местима у последњим свескама Речнжа. Бавио се судбином дела Ћирила и Методија у разним деловима словенског света. Српску исгорију задужио је књигом о почецима немањићке монархије (од средине XI до краја ХП века). Превео је на пољски и снабдео одличним коментаром Летопис ПопаДукљанина. Бавио се местом оца Немањиног у генеалогији породице српских великих жупана. Приказао је средњовековни период у једној исгорији Албанфе. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску исгорију): Konstantyn i Metody apostoiovvie Slovvian, dzielo i jego losy, Poznan 1987; Historia krolestva Slovvian czyli Latopis Popa Duklanina, Warszawa 1988; Studia nad poczptkami serbskiej monarhiji Nemaniczovv (polovva XI - koniec XII vvieku), Pracze Slawisticzne 76, WrocIaw - Warszawa - Krakow - Gdansk - Lodz 1989; Убикација манастира СветоГ Срђа и Бакха -маузолеја дукљанских владара, Прилози КЈИФ 5152 (1985-1986) 93-103; Stefan Zmvida als Sohn von Urošl. und Vater von Stefan Nemanja. Ein Beitrag zur serbischen Prosopographie, Siidostforschungen 48 (1989) 37-49; J. Hauzinski, J. Lešny, Historia Albanii, Wrođaw - Warszawa - Krakow 1992. ЛИТЕРАТУРА: C. Ћирковић, Jan Lešny (1947-1994), ИЧ 40-41 (1993-1994) 394-396. C. Ћирковић

ЛЕШЧИЛОВСКАЈА (ЛЕ1ЦИЛОВСКАЛ) Ина Ивановна (17. мај 1929, Москва). На Исгоријском факултету Московског државног универзитета дипломирала је 1951. године, а 1954. завршила постдипломске сгудије. Кандидатску дисертацију Социалвно-жономическое развитие Хорватии и Славонии в конце XVIII-первоп половинеХПСвв., одбранила је 1956. Докторирала је 1973. тезом Проблемн националвного движенил и классовоп борвбм в хорватских земллх в период револтции 1848-1849 гг. За догшсног члана Руске академије природних наука изабрана је 1996. Сада

је водећи научни сараднж Института славистике и балканистике Руске академије наука. Област научног рада И. Л. је историја и исгорија културе Јужних Словена XVin-XIX века. укључујући историју културе и друштвеног развоја српског народа у XVIH-XIX веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (од значаја за српску историју): Сербскал кулвтура XVU1 века, Москва 1994; Славлнские матицви XIX век I-H, Москва 1996 (уредшж и коаутор); Руска периодика прве трећине XIX века о српској књ1жевности. у: Прилози проучавању српско-руских веза. Прва половина XIX века, Нови Сад 1980; Карагеоргип, Вопросм исторшЈ 12 (1994). Р.

ЛШШЋ Борпслава (18. октобар 1946, Пирот). Основну школу и гнмназфу завршила је у месту рођења, а студије историје на Филозофском факултету у Београду, где је 1994. године одбрагаша докторску дисертацију Пчрот 1804-1918. Као апсолвент радила је у Народној библиотеци у Пироггу, где је оформила и оспособипа за истраживачки рад завЈиајшЈ фонд библиотеке. Од 1975. до 1981. радила је у Педагошкој академији за васгаггаче у Шроту, најпре у звању предавача а затим у звању професора више школе. Паралелно је предавала и у гишазији у Пироту, где и данас ради као професор историје. Звање научни сарадник - доцент стекла је 1995. Б. Л. се бави исгоријом српског народа у XIX и XX веку. Њена библиографија броји више од сго бпблиографских једшшца. Објавпла је већи број расправа и прилога у бројним исгоријским часописима. ВАЖНИЈА ИЗДАЊА: Пироћанци у ратовима 1912-1918, Београд 1989: Косовски бој и Пирош. у турским историјсшш изворшш, Пирот 1989: Светосавље и светосавске прославе у Пироту, Пирот 1994; The Methoch in Pimt, Пирот 1994 (и на српском језгасу); The Greek Soldiers Сеmetery in Pimt, the long way tliere is a short way home, Шрот 1994 (и на српском језику); Пирот и околшш у спиаша савременика од XV до иочетка XX века, Пирот 1994; Историја Пирота и околине I (1804-1878), II (1878-1918), Пирот 1994; Из прошлостш Пироиш, Пирот 1995; Метоси Ниишвске и Нишке епархије, Пирот 1996. Р.

ЛИНДЕРМАЈЕР П. Емерик (1806. Оравица, Румунија - 12. октобар 1883, Београд). Одрастао је у Чакову (Банат), а школовао се у Будиму и Бечу, где је завршио медшцшу. Докторирао је у Бу467

ЛОВЧЕВИЋ Стеван ЈГУКАЧ Душан

днму тезом Hippocrales lionto, philosophus, medicus (Budae 1832). У Србију je дошао 1835. ,да по свом знању и лекарском искуству Србију честито и искрено служн". прво као окружни војни лекар у Шапду н Крагујевцу. а 1839. постаје начешшк војног санитета. Указом 1845. постављен је за начелника Санитетског одељења .Лопечитељства впутрени дјела" н тако постаје начелник цивилног и војног сашггета Кнежевине Србије. Првн је почео плански да уређује здравствену службу у Србији. Створио је прву организовану војну болницу у Београду н гарннзоне болнице у Крагујевцу и Ћупријн. Израдио је најдетаљније устројство војних болница уопшге, унапређивао тадашњу „правитељствену" апотеку у Крагујевцу и прве отворене апотеке у другим фадовима Србије. Најдетаљније је израдио и објавио прве прописе и правила за обављање сашггетске службе у српској војсци, фађанству u у карантшшма. Упорно се борио против заразшк u паразитских болести. Увео је у службу прве општннске дипломнране бабице у Беофаду. Пожаревцу и Шапцу; завео хемијске анатизе у случајевима фовања; побољшао коршпћење минералних вода, нарочито у Буковици; основао „Стални лекарски одбор“ касније Главни сашггетски савет. Пензионисан је 1859, и за скоро четврт века које је после тога провео у Беофаду (до 1883) посветно се псторији медицине, проучавајући здравствену службу у Кнежевшш Србији. У својој аналитичкој студији Serbien, dessen Entu'icklung Fortschritt im Sanitdhvesen mit Andeutungen iiber die gesanvnten Sanitatsverhaltnisse im Orient. Temišvar 1876, приказао je историјски развој и стање сашггетскнх пршшка и здравствене зашпгге. које је драгоцено за нашу медикоисториофафију. Друга вредна студија је Описи минералшос вода и њет употреба уопиапе, а понаособ лековшшх вода у Кнежевши Србији досада познатих, Беофад 1856. ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Др Емерик Линденмајер, Надгробна реч, Народно здравље 3 (1883) 162; В. Станојевић, Постанак и прве фазе развитка српске војске и њеног санитета, НРСИ 1925,34-70; М. D. Graiek, lnauguralne disertacije hrvatskili, srpskih i slovenačkih liječnika (1660-1805), Siarine JAZU 43 (1951) 180; B. Станојевић, Др ЕиерикЛиндењшјер, Српски архив 85 (1957) 742744; Vojni leksikon. Beograd 1981,944. В. Гавриловић

ЛОВЧЕВИЋ Стеван (25. август 1855, Долово. Банат - после 1931.) У Беофаду је завршио средњу школу и историјско-филолошки одсек Велике школе. Од 1874. био је професор у Ужицу. Пожаревцу и Беофаду. Постављен је за начелника Министарства просвете за време мини-

стровања Аидре Ђорђевића. Творац је Закона о средњим школама и наставних планова за средње школе. Днрекгор Друге беофадске гимназије био је све до пензионисања 1907. Након тога обављао је дужности директора Женске гимназије у Дому ученика средњих школа. Од 1912. године учествује у раду штампарије „Симеон Мироточиви“ и убрзо је постао њен власник. Сарађивао је у Отаџбини и Наставнику. Објавио је: Отиту историју за више разреде средњих школа (11894, П 1895); Општу историју за шоке разреде средњих школа (1899). Педагошки чланци сабрани су у: Из школе u о школи, Педагошка књижница, св. VITI, 1913. А. Столић

ЛОМА Александар (2. март 1955, Ваљево). У родном фаду завршио је основну школу (1969) и гимназију (1973). Студирао је на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Беофаду (1973-1978), на којем је и магистрирао (1986) и докторирао (1988), и где ради као наставник (од 1979) у звању ванредног професора. Од 1994. ангажован је са фећином радног времена у САНУ на изради Етимолошког речника српскохрватског језика. Од 1989. до 1992. стручно се усавршавао у Минхену као сгипендист фондације Alexander von Humboldt. Аутор je већег броја радова из области класичне филологије, славистике, палеобалканистике, индоевропеистике, историје културе и религије, фолклористике, историјске географије итд. Од значаја за историофафију су пре свега они радови где се уз помоћ језичких (првенствено топономастичких) података покушавају да расветле рана раздобља етничке историје Срба (и уоганте Словена), о којима наративни извори мало казују или ћуте. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску историју); Сутелица - Топономастшчки трагови латинског хришћанства у уиутрашњости преднемањићке Србије (1987); Рани слојеви хришћанских топонима m старосрпском тлу (1990); Слове/ш и Албанци до XII века у светлу топономасишке (1990-1991); Vorslavisches Substrat in der Toponymie Serbiens. Bisherige Ergebnisse, Probleme und Perspektiven weiterer Eiforschung (1991), (рад сумира и допуњава резултате ауторове необјављене дисертације Проблеми изучавања супстрата у топонимији Србије); Podunavska prapostojbina Slovena: legenda ili istorijska realnost? (1993); Неки славистички аспекти српске етноГенезе (1993-1994); Ј&зичка прошлост јуГоисточне Србије у светлу топономаспшке; Говори призренско-тимочке области и суседних дијалеката, Ниш 1994,107136.

БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliograjija FF и Веоgradu 1,498-501. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 498. Р.

ЛОПАШИЋ Радослав (20. мај 1835, Карловац - 25. април 1893, Загреб). У родном месту завршио је основну школу, уписао гимназију 1846, прекинуо је услед болести 1849. и завршио у Зафебу (1852-1856). Године 1856. уписао се на Правословну академију у Загребу, али даље од тога, због слабог здравља, није одмакао, те је прешао на своје имање Хрчић, где се бавио пољопривредом и био општински начелник (1860). Од доласка И. Кукуљевића на место зафебачког жупана, Л. је, приватно стекавши правннчко образовање, ступио у чиновничку службу, најпре као котарски пристав у Северину (1861), потом котарски судија (1866), да би 1871. прешао у Загреб за жупанијског подбележника. Године 1891. постављен је за секретара краљевске земалске владе, али исге године због болести одлази у пензију. Од 1877. члан је Матице хрватске, у којој је обављао и послове господарског потпредседника, а 1883. изабран је за дописног члана ЈАЗУ. Упоредо са чиновничким послом, Л. се, мада без одговарајућег образовања, посветио историјском занату, почевши врло рано да објављује у локалним листовима. Неуморан сакупљач архивске фађе, за којом је фагао у архивима Загреба, Љубљане, Беча, Будимпеште, Граца, фофова Благајских, те у многим крајишким местима, и коју је обнлно и критички користио, Л. је стасао у савесног историчара и издавача споменика. Предмет Л. интересовања односи се, пре свега, на историју Војне крајше, чијем је истраживању ударио поуздане основе као један од њених, за своје време, најбољих познавалаца. Поред низа прилога и монофафија о крајишким местима (монофафија о Карловцу обухвата историју Војне крајине до почетка XIX века), Л. је издао неколико темељних збирки докумената (XVI-XVIII век) које су, упркос разним недостацима, задржале своје значење и данас. Са истом преданошћу бавио се завером Зринских и Франкопана и економско-социјалном историјом Хрватске и Славоније XVI до XVIH века, обогативши истраживачку основу обиљем публиковане архивске фађе. Л. је за собом оставио непрегледну множину преписа докумената, једним делом разврстаних у збирке и припремљених за шгампу, и неколико рукошса. Посебно је интересантна збирка Momunenta ecclesiae graeco orientalis in Croatia et Slavonia која обухвата период од 1595. до почетка XVIII века. Његова заоставштина, од које је један део објављен (поред

посебних издања, Ђ. Шурмин је ■szHrvatske spomenike I, do 1499. (1898) искористио осим Кукуљевићевих Acta cmatica (1863) истоимену. за штампу припремљену Л. збирку), припалаје ЈАЗУ. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Kariovac. Poviest i mjestopis grada i okolice. Zagreb 1879; Spomenici Hrvatske krajine I (1479-1610). 11(1610-1693), III (15311790), Monuraenta spectanua historiam Slavorum Meridionalium JAZU15,1884; 16,1885; 20,1889; Prilozi za poviest Hrvatske XVI i XVII vieka iz Štajerskoga zemaljskoga aridva u Gradcu, Starine JAZU 17 (1885) 151-231; 19 (1887) 1-80; Bihać i Bihačka krajma, Zagreb 1890,1943", Bihac' 19913; Hrvatski urbari I, Monumenta historico-juridica Slavorum Meridionahum JAZU 5,1894; Oko Kupe i Korane. Mjestopisne i povijestne crtice, Zagreb 1895; Slavonski spomenici za XVII viek Pisma iz Slavonije u XVII vieku (1633-1709), Starine JAZU 30 (1902) 1-176. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: T. Smičiklas, Uspomeni Radoslava Lopašića. Ljetopis JAZU 9 (1894) 112-137 - укључујући и сппсак Л. заоставштине; BLZ 8, br. 11486-11503; 11 br. 9416-9455. ЈШТЕРАТУРА: T. Smičiklas, Uspomeni Radoslava Lopašića, Ljetopis JAZU 9 (1894) 112-137; NE 2,683 (V. Novak); R. Horvat, RadoslavLopašić. поговор књизи: Bihać i Bihaćka krajina, Zagreb 1943,283292; EJ 5,552 (J. Šidak); LPJ 3,676 (M. Milovanović). Ђ. Бубало

Ј1УКАЧ Душан (18. новембар 1926, Ивањска, Босанска Крупа). Основно образовање стекао је у родном месту, учитељску школу похађао и завршио у Бањалуци (1948). Историју је студирао на Филозофском факултету у Беофаду, днпломнрао је 1955. Радећи у Босни сакупљао је податке о злочшима усташа и страдању Срба, што по својој иницијативи, што за потребе обласног музеја у Бањалуци, и написао монофафију Устанак Срба у Босанској крајшш 1941-1945, која је била подлога докторске дисергације одбрањене на Филозофском факултету у Беофаду (1965). Запослио се затим у Институту за историју радничког покрета, односно Институту за савремену псторију у Беофаду. Боравио је на усавршавању у Москви и Берлину. Прилжом оснивања Бажанолошког шститута изабран је за вишег научног сарадника (1971), касније за научног саветника и са те дужности је отишао у пензпју. Главно подручје научног рада Л. је историја Другог светског рата са тежиштем на проблемима међунационалних односа, затим демофафским кретањима и страдањима српског народа. ВАЖНИЖ РАДОВИ: Устанак у Бе старе српске књижевносги Р. М. је у средишту пажње имала неколико тематских области. На првом месту је проучавање средњовековног романа, коме је била посвећена докгорска дисертација: Српска Александрида. Историја основноГ текста (1965, објављена као књига 1969), затим проучавање старих српских житија, појединачно и као књижевног рода, и расправљање теоријских проблема који се тичу средњовековне књижевности. Рад на роману заокружен је критичким издањем Александриде (1985), приређивањем популарног издања Романа о Tpoju и Романа о Александру Великом, са обимним ученим апаратом у коме су искоришћени резултати дугогодишњег проучавања рукописне традиције. Од писаца житија посебно се бавила Савом, Стефаном Првовенчаним, Доментијаном, Данилом, Цамблаком. Р. М. је веома заслужна за популарисање дела старе српске књижевности и побуђивање интереса и разумевање старих дела. Поред хрестоматија, затим споменутих издања романа и Доментијанових списа, значајна је збирка „аутобиографских изјава“ Писах и потписах (1996). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српска Александрида, Историја основноГ текста (1969); Почеци формирања српске биоГрафске књ1с>кевности, Повеље о оснивању манастира Хиландара (1973); Историја настанка „Живота Господина Ciuteoна“ од СветоГа Caee. Сава Немањић - Свети Сава, Историја и предање, посебна издања САНУ, Научнн скупови књ. VII, 1, Београд 1979,201-213; Српска уметничка проза средњеГ века и историја, Савременик 1-2 (1982) 36-45; Српска Александрида, свеска 2. САНУ, Критичка издања српских писаца, књ. II, Београд 1985 (са В. Јерковић); Почеци формирагва српске биоГрафске књижевностш, друГа и тре/ш Глава „ХиландарскоГ типика Студије и грађа за историју књижевности 2 (1986) 7-27: Роман о Tpoju, Роман о Александру Великом, Београд 1986 (приредила Р. М.): La litterature serbe vers l’annee 1200. Студеница и византијска уметност око 1200. године, посебна издања САНУ, Научни скупови књ. 51, Одељење историјских наука књ. 11 (1988) 73-87; Доменишјан, Живот. светога Caee и Живот светоГа Симеона, Београд 1988 (приредила Р. М.); Форми и cpedcmea за поетизацил на ucmoptmma e средновековните литератури на Киевска Рус и другите Славпни; Поетизацил ш обризите на m>peuте славпнски владетели, Балканистика том 2, Институт за балканистика БАН, Софин 1989, 177-196; Medieval Literamre, The History of Serbian Culture, Porthill Publishers, London 1966,53-64; Писах u потписан, АутобиоГрифске изјаве средњеГ века, Београд 1996.

БИБЈТИОГРАФША: Анали Филолошког факултета 13 (Београд 1979) 209-211. Р.

МАРИЋ Драго.чнр (18. фебруар 1893, Лесков ац -17. новембар 1964, Београд). Основну школу и један разред гихгназије завршио је у Алексшгцу, а потом Богословију „Свети Сава“ у Београду (1914). Кратко време службовао је као помоћни учигељ. Након повлачења са српском војском 1915, М. је студирао у разним европским центрима: до 1918. на петроградској Духовној академији, затам на Теолошком факултету Оксфордског унггверзитета, где је стекао научгаг степен Bacheler of Letters одбрашгвши дисертацију ХристолоГија ce. Атанасија ВеликоГ (1921), а као службеник југословенског посланства у Берлину (од 1921), на Берлинском унпверзитету- одсек за оријенталне језике. Од 1923. бавио се наставничтагм позивом, као суплент богословије у Сремским Карловцима, затам професор битол>ске богословије, Шесте мушке гггмназије у Београду, те директор Прве мушке пгмназцје. Истовремено М. је наставио са стручним усавршавањем, стекавши на Универзитету у Фрајбургу (Швајцарска) докторат филозофије (1933). После Другог светског рата био је чиновник Патријаршпје и професор Богословије „Света Сава“ у манастиру Раковици. Богослов по струци, М. је главнину својих научних интересовања посветио овој обласги, посебно патрологији, у низу расправа, монографија и уџбеника за богословије и пгмназије. У историјску науку ушао је, поред неколико мањих прплога, својом докторском дисертацијом Papstbriefe an Serbisclie Fiirsten im Mittelalter, Sremski Kariovci 1933. M. ce овом сгудијом прихватио задатка да на основу папских писама српским владарима у средњем веку расветли односе између српске средњовековне државе и Римске курпје. Рађено без правог истражшачког захвата и довољно крнтичноста, дело одаје руку невешту историји, али је својом појавом, уз сгудију М. Пурковића Авшеонске папе и српске земље (1934), попунило празнину у изучавању овог осетљивог историјског и теолошког тггања и наметауло се потоњим истраживањима. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 12653; 11, br. 10197-10203; СБ 10, бр. 46542-46546. Ј1ИТЕРАТУРА: А. А. Бркић. Др ДраГомир С. Mapuh Професор БоГословије у пензији, Гласгаж СПЦ 2 (1965) 109-110; пршсазн студије Рарstbriefe...: Гласник СНД 14 (1935) 246-249 (Н. Радојчић), ЈИ Ч1-4 (1936) 148-149 (Ст. Станојевић). Ђ. Бубало 4S1

МАРИЋ М. Љубомир

МАРЈАНОВИЋ Д. Чедомир

МАРИЋ М. Љубомир (29. јануар 1878, Галовнћ. Ужнце -11. август 1961, Београд). Генерал Југословенске војеке и војнн писац. У балканским ратовима u Првом светском рату био је начелник штаба днвизије и на служби у Врховној команди, а 1919. и командант Корушког одреда у борби с Аустријанцима. У Југословенској војсци био је наставшгк стратегије у Вишој школи Војне академије. па командант армијске области, начелник Главног генералштаба, а од 1936. до 1938. шшистар војске и морнарице. Његов најзначајннји рад је Стратешја (Београд 1925). у којем - ослањајућп се на поставке познатијих војшк теореттара с краја XIX и почетка XX века, и искустава Српске војске нз Првог светског рата - разматра стратегијске радње (мобилнзацију. концентрацнју, стратегијски развој), марш-маневре и операције. Објавио је већи број чланака u расправа у часопису Ратник. Његови радовп представљају незаобшазну литературу у стручном и појмовном смислу за сваког iicropinapa који се бави шкањем војне историје српског народа у XIX и XX веку, као и за изучавање војне историје у војним школама и академијама Јутославнје. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Из мога командовања Коруииош одредом од 21 шја до 22 јуна 1919 iodune (Београд 1927); Брегалничка дивизија првог позива у рату 1915-1916 Године (Београд 1931). БИБЛИОГРАФИЈА: С Б 10, бр. 46551-46558. ЈШТЕРАТУРА: VE 5 (Beograd 19732) 285; Vojni leksikon. Beograd 1981,955; HE 2,678-679 (B. Белић). Д. Ненезић

МАРИЋ Растислав (27. јануар 1905 - 25. децембар 1961. Београд). Основну школу завршио је и започео да учи српску гимназију у Скопљу, а наставио у Карлову (Левскиград), Бугарска, где је с родитељима интерниран за време Првог светског рата. После ослобођења наставио је гимназију у Прилепу. Скопљу и Крагујевцу, где је матурирао 1924. Исте године уписао је Филозофски факу.тгет у Београду, класичну филологију с нсторијом старог века, археологијом, латинском палеографијом, нумизматиком и упоредном граматиком индоевропских језика; дипломирао је 1932. Као асистент предавао је класичну филологију на Филозофском факултету у Скопљу. На Катедри за класичну филологију изабран је за доцента 1937. а од 1938. предавао је историју старог века. После рата. од 1945. године, радио је као кустос Народног музеја, где је у великој мери обновио нумизматичку збирку. Обрадио је збирку медаља. обухвативши метричке објекте, печате и 4S2

све врсте натписа, а као класични филолог радио је на објашњавању српске писмености и нумизматике. Радио је и на сигилографији и хералдици. Био је хонорарни ванредни професор историје старог века на Филолошком факултету у Новом Саду, члан Америчког нумизматичког друштва и члан међуакадемијског одбора за Corpus Inscdptionum, Corpus Vasorum, Tabulae Imperii Romani и Limesa. Годше 1958. изабран je за дописног члана САН. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Ант ички култови у нашој земљи (докторска теза), Београд 1933; TpaГови Грчмос историчара у делшиа Конспшнтина Филозофа, Београд 1946; Припози античкој историји Србије, Старшар 3-4 (1952-1953) 25-44; Јонска колонија Винча, Ž A 3,1 -2 (1953) 274-280; Студије из српске нумизлштике, Београд 1956; Становниитво Горњомезијског лимеса од римског освојења Подунавља до досељавања Словена, Глас САНУ 250 (1961) 83-95. БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак ФФ НС 1 (1956) 326; 3 (1958) 286; Годшпњак САН 66 (1959) 239-242; 68 (1963) 231-233; Зборник НМ у Београду 3 (1962) 25-30; BLZ 8, br. 12660-12671: СБ 10, бр. 46565-46576. Ј1ИТЕРАТУРА: Гласннк САНУ 14 (1963) 327 (Ђ. Сп. Радојичић); Старшар 13-14 (1963) 327 (Д. Вучковић-Тодоровић); Зборник НМ у Београду 3 (1962) 13—14 (Ђ. Мано-Зиси); Прилозн КЈИФ 28,1-2 (1962) 136 (Д. Павловић). Г. Пиљак

МАРЈАНОВИЋ Јован (10. април 1922, Београд -1980, Београд). Основну школу и гимназију учио је у Београду. Искључен, због револуционарног рада, из IX београдске гимназије матурирао је у Руми (1940). Рат га је 1941. удаљио од студија машинства. Иако крхког здравља и тежак инвалид, Народноослободилачком покрету приступио је 1941. и у ратним годанама обављао низ значајних војних и цшилних функција (челник омладинске антифашистичке организације Санџака, комесар у ослобођеном Прозору, први комесар железнице у Дрвару, уредник МладоГ борца и друго). По одлуци ЦК КПЈ био је на школовању у Вишој партијској школи у Москви и на раду при ЦК СКП(б). У земљу се вратио након резолуције Информационог бироа. Боравак у Москви, где је радио на сређивању архивске грађе југословенске секције Коминтерне, привукао га је истраживању прошлости. Био је начелник Историјског одељења ЦК КПЈ (1948-1950), професор на Вишој партијској школи (1948-1953), Вишој школи политичких наука и Вишој школи унутрашњих послова, директор Државног архива ФНРЈ (1953-1957), сарадник и руководилац Исто-

ријског одељења Институга друштвених наука. Био је предавач историје радничког покрета (од 1958), професор историје народне, касније социјалистичке револуције (од 1961), један од оснивача предмета Историја Југославије (1976-1980), организатор постдипломских студија из савремене историје на Филозофском факултету у Београду. Представљао је Југославију у Међународном комнтету за историју Другог светског рата и неко време био његов потпредседник. Дугогодишњи је уредник ЈИЧ-а и Наше стварности. Изабран је на V конгресу ЦК Србије за члана ЦК СК Србије, а са партијом, која га је духовно обликовала, се разишао 1967. годше. По образувању - економисга (дипломирао 1957), властитим убеђењима револуционар и борац, партијском задатку - задуженик за „сектор“ историје, М. је по вокацији био историчар (докторирао 1961). За његово име везују се почеци и развој историографије о Југославији у Другом светском рату. У својим првим радовима био је на размеђи између аматерског бављења историјом, ангажоване публицистике и испуњења партијских задатака у сфери историографије. Током педесетих годша шсао је о Шестом кошресу КПЈ, у жижи његовог интересовања био је настанак и развитак радничког покрета у Југославији, бавио се историјом КПЈ, отпочињао студиозније бављење историјом Народноослободилачког рата. Из тог периода треба споменути рано написану и веома превођену књижицу Narodnooslobodilački rat i narndna revolucija, (Београд 1957) и покушај синтезе првих знања о војној и политичкој страш југословенске револуције Naš oslobodilački rat i mrodna revolucija, Београд 1958 (коаутор П. Морача). Радови нз позних подесетих и с почетка шездесетих година (расправа Prilozi istoriji sukoba mrodnooslobidiačkog pokreta i četnika Draže Mihailovića u Srbiji J941. godine, Istorija 20. veka 1,1959; докторска теза Ustanak i narodnooslobodilački pokret u Srbiji 1941, Београд 1963) прекретница су у историографији о рату у Југославији. Систематичио истраживање историјских извора различиге провениенције, критички однос према изворима, објектшно утврђивање историјских чињеница, аналитичност у поступку, неки су од показатеља који говоре да је историографија о Југославији у Другом светском рату почела да досеже до рационалних и поузданих знања. У наредне две деценије тематски се окренуо историји четничког покрета, устанку 1941, међународним односима Југославије у Другом светском рату, ,дшрини“ револуционарног процеса који је остајао на маргшама интересовања специјалиста војних историчара. Његове текстове је понекад одликовало опширно цитирање докумената што је било последица става да када се презентују нове чињенице, које мењају у историографској литератури

прихваћене вредносне судове и оцене, „треба пусгити изворима да говоре“. Радове из седамдесетих година карактерише настојање да се досегне до синтетичких знања о унуграшњим догађајима и међународном оквиру збшања, политичкој и војној кошоненги рата, идеологији сукобљених покрета. Деценију живота посветио је истражшању покрета Драже Михаиловића. Као резултат темељних истраживања у немачким, енглескнм, америчким и југословенским архивима настала је књига Draža Mihailović izjneđu Britanaca i Nemaca -Britanski štićenik, Zagreb-Beograd 1979. БИБЈШОГРАФИЈА: M. Simić, Bibliograjtja radova pmfesora dr Jovam Marjanovića, ЛС 1-4 (1981)45-50. ЈШТЕРАТУРА: Đ. Knežević. In memoriam, Jovan Marjanović 1922-1980, JIČ 1-4 (1981) 1-5; B. Petranović, In memoriam, Jovan Marjanović 19221980, J IČ M (1981) 5-14. Љ. Димић

МАРЈАНОВИЋ Д. Чедомир (Ћуприја Београд). Завршго је Духовну академпју у Кијеву 1894. Службовање је започео јануара 1895. као предавач у параћинској нижој гимназпјп. Апрнла 1897. положио је професорскп испит, а октобра исте године постављен је за професора гамназије у Нишу. Следеће године постављен је за micapa. а 1899. за секретара ншпког Духовног суда. Године 1900. постављен је за професора учитељске школе у Алекспнцу. Паралелно је радио и у приватној алексиначкој гимназнји. Докторирао је 1904. на Католичко-теолошком факултету у Берну. Септембра те годше постављен је за професора Друге београдске гимназије. Школске 1909/10. био је упоредо професор у Првој, Другој и Трећој београдској гимназији. Године 1913. премешген је за професора Мушке гнмназије у Скопљу. Учествовао је у рату на Солунском фронту. Године 1919. премепгген је у Женску учитељску школу у Београду, да би касније бпо на раду у педагошком одељењу Треће београдске гимназије, које је 1924. прерасло у Мушку учитељску школу, чији је управник био. Предавао је веронауку, немачки. руски, српскн и црквенословенски језик, историју Срба, земљопис, историју. Био је активни члан Друштва за школску хшпјену и народно просвећивање, члан Словенске школе, Професорског друштва, а после Првог светског рата и Удружења Мораваца у Београду, што је нмало утнцај на његов историографскн рад. Доста је објааљивао. Његовп радови углавном обрађују теолошке теме. Након Првог светског рата покренуо је „Бнб-

МАРЈАНОВИЋ-ВУЈОВИЋ Гордана

МАРКОВИЋ Живко лиотеку савременнх религиозно-моралних шгган>а". М. је акпшннје почео да се бавн историјом у својнм пензнонерским данима. Углавном је обраhiraao теме из регноналне исторнје. нароЧ1ГШПоморашБа. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Историја Српске цркве I (1929): II (1930): Ослобођење „отргнутих" шест нахнја 1833. Године (1933): Крушевац. Историјско-ку.турни преГлед од постанка до данас (1933.1934'~); Ћуприја, Параћин и ЈаГодина. Историјски и културни преглед. КњиГа I. Од РњњЂана до пада Србије 1459. Године (1936). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 11, br. 1023310236: СБ 10. бр. 46793-46832. Д.Грбовнћ

МАРЈАНОВИЋ-ВУЈОВИЋ Гордана (5. јулн 1934, Свилајнац -13. мај 1994, Београд). Школовала се у Београду. где је 1953. завршила класичну пгмназију, а потом студије археологаје на Филозофском факултету (1958), на коме је мапгстрирала (1960), н докторнрала (1981). Службовала је у Заводу за занггиту споменика културе града Београда (1961-1971) и у Народном музеју (1972-1990), у звању кустоса и научног саветника са функцијом шефа Средњовековног одељења за археологају. Бавила се материјалном културом Словена и Срба, претежно у Подунављу. Показивала је интересовање за насеља, утврђења. некрополе, керамику, накит. Исгражујући најстарије словенско насеље поред ушћа Саве у Дунав. дошла је до првнх података о стамбеним објектима и предметима свакодневне употребе његових житеља. Стечена искусгва допуњавала је на локалнтетима Шанац код Куршумлије, Трајанов мост код Кладова. и Песак код Вајуге. Бавила се н познијим раздобљем Београдске тврђаве фортификацијама Западног подграђа, присташшгш.ма, насељима, открила римске терме у Студентском парку. саркофаге и друге гробове у оближњим улицама. Из своје дисертације Некрополе XII века у Подунављу и источној Србији (1984), објавшга део о Трњану код Пожаревца: Трн,ане. Старосрпска некропола (крај XI - почетак XIII века). Београд 1984. Ископавала је некрополе у Вгшчи, Чезави код Трајановог моста, Пстрове цркве код Новог Пазара, цркве Св. Николе код Куршумлије, као и средњовековни град Голубац. Проучавајући средњовековну збирку Народног музеја. објавила је већи број радова посвећенггх разноврсни.м облицима ггакита, култшгм предметима (релнквијари, пргшесци, процесијски крстови). о којима је написала студију: Крстови од VI Оо XII века из лбирке НародноГ музеја (1987). Изучавала јс развој националгге археоло-

484

гије, исгоријат исграживања некропола, манасгирске целине (Касгаљан на Космају, Петрова црква, Вгшча). Организатор је и коаутор каталога сгудијске изложбе Накит на тлу Србије од IX до XV века, одржане 1982. у београдском Народном музеју и московском Историјском музеју. Бшга је члан Извршног комгггета међународног удружења за словенску археологију. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Пристанииапа БеоГрадскоГ Града од почетка XV до почетка XVIII века, Београд 1970; Два рана хришћанска полијелеја из НародноГ музеја, Зборник НМ 7 (1973); Керамика раносредњовековна. Кост и рог раносредњовековни, Примењена уметност код Срба I, Београд 1977; Најстарије словенско насеље у БеоГраду, Годишњак ГБ 25 (1978); Necropole medievale Vmča, Inventaria archaelogica fol. 22 (1979); Где je био манастшр Винча у Винчи, Старинар 31 (1981); Трајанов мост - Castnan Pontes. Словенско насеље и некрополе, Ђердапске свеске 2, Београд 1984; Врсте и типови накита Х1-ХЈ1 века из некропола у Србији, Зборшгк НМ 15, Чачак 1985; Vajuga - Pesak, La necmpole medievale II. Necropole III. Une maison slave tmuvee dans le cadre de la necmpole I. Une maison du шоуеп age tardif a Vajuga - Pesak. Deux fours a pain, Đerdapske sveske 3 (1986). ЈТИТЕРАТУРА: B. C. Јовановић, Гордана Марјановић-Вујовић (1934-1994). In memoriam, Гласшпс С А Д 11 (1996). В. Јовагговггћ

МАРЈАНОВИЋ-ДУШАНИЋ Смиља (29. март 1963, Београд). Основну школу и гимназију завршшга је у Београду; на Филозофски факултет, Одељење за историју, уписала се 1981. године, где је дипломирала 1985. Постдипломске студије уписала је 1985. године на Катедри за општу историју средњег века и помоћне исгоријске науке. Магистрирала је 1991. са темом Владарске uhcužније и државна симболика у Србији од XIII до XV века. Докторирала је 1996. тезом Владарска идеолоГија у повељама дшшстије Немањића. За асистента-приправника на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду (предмет: Помоћне историјске науке) изабрана је 1987, за асистента 1992, доцента 1997. године. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Владар као ратник. ПрилоГ изучавању нелшњићке идеолоГије, Зборник ФФ у Београду 16-А (1989) 125-146; Немањии напрсни крст. Из наше старе инсиГнолоГије, Зборник ФФ у Београду 17-А (1991) 203-215; Владарске инатшје и државна симболика у Србији од XIII до XV века, САНУ, Посебна издања, књ. 623, Одељење историјских наука, књ. 18 (1994) 200; Запис старца Симеона ш „Вукано-

вом" јеванђељу, Старинар 43-44 (1992-1993) [1994] 201-210; МотивЛозеЈесејевеу доба Уроша I, Зборник ФФ у Београду 18-А (1994) 119-126. Р.

МАРКИ Шандор (27. март 1853, Кетеђхаза 1. јули 1925, Геделе, Будимпешта), исгоричар, докгор фшгозофије, професор универзигета, академик. Своје школовање је започео у Нађвараду, наставио у Пожуну и завршио у Пешги, стекавгш диплому професора историје и географије. Године 1877. именован је за професора пшназије у Араду, следеће године је догсгорирао. Од 1886. предавао је у гимназији у Будимлешти, 1888. је постао приватни доцент, а од 1892. редовнгг професор оппгте историје на Универзитету у Клужу, а касније у Сегедину. Био је члан бројних стручних и књижевних удружења, учесник међународних конгреса историчара у Чивидале, Паризу. Значајна је његова теоријска и практична педагошка делатност. Сматра се пиониром методике насгаве историје у Мађарској. Уже поље М. интересовања представљала је исгорија жупанија Бихар и Арад, а пре свега сељачки и ослободшгачки покрети. Унутар тих оквира међу његова најзначајнија дела спадају монографија о устанку Ђерђа Доже 1514. годгше (Dosa Gyorgy esforradabna, Budapest 1883), затим две монографије биографског карактера: једна о Ђ. Дожи (Dosa Gydrgy. Budapest 1913), а друга о Ференцу Ракоцију П (II. Rakoczi Ferenc, I-Ш, Budapest 1905-1907). За српску исгориографију је свакако од посебног интереса дело о усганку Пере Јовановггћа Сегедпнца 1735. годгше (Pero lazadasa, Budapest 1893). Од значајгагјих М. исгоријских радова треба још поменути књигу о Арадској жупанггјгг и граду Араду (Arad vđrmegye es Arad sz. kir. vams tortenete, I—II, Arad 1892-1895), o револуцији 1848-49 (Az 1848-49-evi szabadsagharc tortenete, Budapest 1898), као и o исгорији Угарске у средњем веку (Magyar kozepkor, Budapest 1914). LITERArURA: J. Szinnyei, Magyar Irok VIII, 614-630; MELn, 147-148. 3. Ђере

МАРКОВИЋ Васплије (март 1882, Прггјепоље - 6. фебруар 1920, Београд). Гимназију је учио у Солуну и Скопљу, а Високу школу завршио је у Београду. Станоје Станојевић пгппе да му је М. био „највреднтгји слушалац и најбољи ђак“. Три године предавао је у пгмназији у Пљевљша, а попгго је 1909. одбранио докторску дггсертацију Историја српских шшстира, посгављен је за професора Друге београдске гимназије. Искљу-

чујућгг ратгаг период, у овој гимназггји остао је до смрти. Као борац учесгвовао је у балканскнм гг Првом светском рату. Последње две годгше рата провео је у Атини где је радио ,дга нашгш националним сгварима“. Расправа Односи Дубровчана са Србијом od 1358 do 1362 Год. (1907) коју је започео у семинару, наговесгила је талентованог ггстраживача. Још као сгудент определио се за исгоријску reoграфију и исгорггју Српске цркве. За Историју Босне и ХерцеГовине и Историју српскоГ народа Ст. Станојевића, М. је урадио исгоријске карте. Познавање исгоријске топографнје показао је радом Службена назвања области и места у ново-освојеним крајевшш (1914), а расправа Јесу ли средњевековни Срби сматрали Македонију буГарском (1918), за Конференцију мира објављена је на француском језику. Дело Православно монаштво и манастири у средњевековној Србији, штампано посмртно (1920), предсгавља „сразмерно малн део“ његове Историје Српске цркве. Посмртао је штампан гг његов рад Ктитори, њихоee дужности и права. Нггје му објављен велики Историјски атлас иако је на основу рецензија Ст. Новаковггћа ггСт. Станојевића примљен за издања Академије. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ 11, br. 10395 10397: С Б 10, бр. 47387 - 47389. ЛИТЕРАТУРА: В. Марковггћ, Православно монаитво и манастири у средњевековној Србији, Сремски Карловци 1920, Ш-Р/ (Ст. Станојевић); О издавању oee књиге, нав. дело 157-158 (Ст. Станојевггћ, Н. Радојч1гћ); V. Novak. Vasilije Marković i njegov rad, Nova Evropa I, 8 (1920) 276280. P. Михаљчић

МАРКОВИЋ Живко (20. јануар 1927, Нерадггн). Основну школу завршгго је у родном месту, гимназију у Сремским Карловцима и Руми. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду као стгшендисга Матице српске. Од 1955. запослен је у Новом Саду као архивиста Рукописног одељења Матггце српске, бггблнотекар Војвођанског архива ггкустос за исторнју у Музеју града Новог Сада, задужен за Петроварадинску тврђаву. Учествовао је у поставци изложби, популаризацијп историје завггчаја, пггсању водича о Сремским Карловцгша и Стражгшову, Новом Саду и Петроварадину, Петроварадинској тврђави. новосадским мостовима и др. На основу архивске грађе осветљавао је моменте m културне историје: Из прошлоспш Прве српске читаонице у ИриГу, Календар МС 1958; Toeop Ђуре Јакишћа поводом БокељскоГ устанка на Омладинској беседи у ЈаГодини 1870, ЛМС 383, 5 (1959) 464-468: 485

МАРКОВИЋ Милутин МАРКОВИЋ Живко Акција МшТшцс српске за подизање зграде са позоришном двораном у Новом Саду, Српско народно позориште у Новом Саду. Зборник прилоra историји југословенсик позориигга, Нови Сад 1961: Меморандум Бранислава Нуишћа за реорганизацчју СрпскоГ народног позоришша. Српско народно позорипгге у Новом Саду. Споменица 1861-1961. Нови Сад 1961: Нови Сад, Војводшазнамешггости и лепоте, Београд 1960, 629-671: llpui. у истој књизи. 559-562: Буђановци од средwei века до 1941. Године, Буђановци 1984; Трива Mimuuap о бежанији из Новог Сада у Фушог Ш9. године. Зборник МСИ 52 (1995) 183-198. р

фнје. Од 1954. до 1955. био је почасш наставник на Visva - Bharaii Univeisity, Santiniketan, West Bengal. Од 1955. живео је у Венецуели, у Мериди, где је на La Universidađ de Los Andes основао катедру за класичну филологију, на којој је био професор до 1969. После студијског боравка у Бону (Немачка) преселио се у САД, где је од 1970. па све до пензионисања (1989), био професор на Катедри за класичну филологију на University of Illinois at Urbana - Champaign и шеф Катедре 1973-1977. Оснивач је и дугогодишњи уредник часописа llli,,0/i o/asr/ca/ Studies. За свој научни рад добио је велики број награда и признања у различитим државама широм света. Додељена му је 1994. титула почасног доктора Универзитета у Илиноју.

Научна делатност М. обухвата изузетно велики број разноврсних подручја истраживања: истоМАРКОВИЋ Мллупш (1908, Подгорица рију античке филозофије; историју античке и 1995. Београд). Гшшазијује похађао у Подгорици. средњовековне грчке и латинске књижевности; Војну академију. Вишу школу и генералштабну исгорију индијске филозофије и књижевности; обуку је завршио у Београду. Други светски рат га исгорију Грчке, Рима и Византије; грчку и латинје затекао у чину капетана прве класе. После ску епиграфику и палеографију; историју античаприлског слома (1941) одведен је у немачко заких религија; патристику, и др. Објавио је више од робљешшггво. По завршетку рата прнмљен је у 20 књига, углавном критичких издања и превода Југословенску армију. Радио је на штапским дужгрчких и латшских писаца антике и средњег века, ностима и као наставшж историје у Вишој војној као и близу 300 радова у водећим светским часоакадемији. Од 1955. до пензионисања (1970) радио писима. Особиту М. пажњу је пршукао грчки фије у Војноисторијском институту, као историчар, лозоф Хераклит, чије је фрагменте објавио (Неначелник Одељења за истраживање и обраду raclitus: Editio maior, Merida 1967), превео на српДругог светског рата. ски језик (Filozofija Heraldita Mračnog, Beograd Под његовпм руководством написана је ви1983), и коме је посветио читав низ студија. Друга шетомна исторцја ДруГи светски рат - пет књига. објављешк у издању Војноисгоријског шстизначајна тема у Марковићевом опусу је ивдијски туга (1957-1970). Ово дело, сврсгано међу трвдеспев Bhagavad-Gita (Bhagavad-Gita, Merida 1958; сет сродних прегледа укупног глобалног ратовасрпски превод: Београд 1981. и 1989, Крушевац ња (1939-1945), н свих објављених у друпш зем1993). Радове из историје хеленске књижевности љама. оцењено је од стручне критике као „најбосабрао је у књизи Studies in Greek Poetry, Atlanta ља и највећа историја Другог светског рата“. Сам 1991, a студије o античким религијама у Studies in М. је написао преко две трећине овог дела, лично Graeco-Roman Religion, Leiden 1988. Док je био зага реднговао и припремио за цггампу. На темељу послен на Филозофском факултету у Београду те петотомне историје М. је писао краће прегледе превео је са руског језика десетак књига, од којих Другог светског рата у впду уџбешпса за војне се неке и данас користе као уншерзитетски уџбешколе и илустроване ггубликације за широку јавници, нарочито у наставн историје. ност. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску историју); ЈТИТЕРАТУРА: В. Стругар, ЈуГославија у опL ’ inscription grecque dans l ’eglise de Saint Constanиатш историјача ДруГог светског рата, у: Југоtin et de Sainte Helene a Ohrid, Starinar 2 (1951) 185славија - федерација и република, Београд 1976. 192; Визатписке повеље ДубровачкоГ Архива, ЗРВ И 1 (1952) 205-262; О najstarijim despotskim реД. Ненезић čatima, ŽA 2 (1952) 90-94; О potpisima nekih Paleologa, ŽA 2 (1952) 95-97\Два иапишса из Задра, ЗРВИ 2 (1953) 99-138; Zitr Urkunde des bulgarischen МАРКОВПЋ Мирослав (18. март 1919, БеоZaren Assen 11, jur die Stadl Ragusa, ИЧ 4 (1954) 31град). Основну школу и гимназију завршио је у 34; Теофилакт Симокаиш, Византијски извори Београду. Од 1936. до 1940. студирао је класичну за историју иарода ЈуГославије, САНУ 1 (1955) филологиЈу на Филозофском факултету у Бео103-126 (са Ф. Баришићем). граду- где је на истој катедри радио као асистент 1946-1954. Отишао је 1954. у Ивдију, ради изучавања санскрита, нвднјске књижевности и филозо-

БИБЈТИОГРАФИЈА: Illinois Classical Studies, 18(1933)1-17.

ЈШТЕРАТУРА: Who’s Who inAmerica (19441995). А. В. Поповић

МАРКОВИЋ Петар (30. окгобар 1875, Нерадин -1 9 . август 1904, Нови Сад). Основну школу је учио у родном месту, гимназију у Сремским Карловцима, студирао на Филозофском факултету у Загребу, помаган од сггране манастира Гргетега, коме је на челу био Иларион Руварац. Од 1900. до преране смрти (извршио је самоубисгво у депресији) 1904. службовао је у Српској гишазији у Новом Саду. Био је члан Књижевног одељења Матвде српске и његовог Одбора. М. се занимао за средњовековну српску исгорију и за кратко време које му је било дато оставио је документовану и критичку студију о српско-угарским односима: Одноишји између Србије и Угарске (13311355), ЛМС 221,5 (1903) 1-26; 222,6 (1903) 16-51; 223-224,1-2 (1904) 150-188 (и посебно као књига). Више популарно а мање истраживачко је излагање Српски устшнак од 1804-1813, објављено у наставцима у Бранику 20 (1904) бр. 44-48 и 50. Поред историје бавио се актуелним проблемима српског друштва указујући на опасности од неповољшк демографских кретања: Бројно опадање Срба и Хрвата у Хрватској и Славонији (18801900 Г.), ЛМС 216 (1902) 97-105; Досељавање странаца у вези са нашим слабим множењем (у наставцима Трговачке новше 1902. и као књига Нови Сад 1902). ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, Петар Маркоeuh, Калевдар Матице српске 4 (1925) 126. Ж. Марковић

МАРКОВИЋ Ј. Предраг (6. септембар 1965, Београд). У родном граду завршио је основну и средњу школу (1981). Ушсао се на Филозофски факултет у Београду, Катедра за општу исгорију новог века, где је дипломирао 1985. Европски утшцаји ш процес друиапвене модернизације Београда 1918-1941, назш је магистарског рада који је одбранио на истој катедри. Докторску дисертацију Друиппвени живот Beolpada 1948-1965. Утшцгји света подељеноГ на Исток u Запад, одбранио је 1995. на Катедри за оппггу савремену историју. Овај рад је објављен као посебна књига - БеоГрад између Истока u Запада 1948-1965 (1996). Био је на стручном усавршавању у Вашшгтону и Ловдону, а такође и стипендиста јапанске Сасакава фоццације. Запослен је у Инстшугу за савремену историју од 1987. годше. Осим радова

о Београду, највише се бави теоријом модерштаЦије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Свакодневни живот БеоГрада на почетку Првог светског рата 1914. Године, ИГ 1-2 (1986) 93-118; БеоГрад и Европа 1918-1941. -Европски утицаји ш модернизацију Београда (1992); Teopuja модернизације и њена примена на међуратну ЈуГославију и БеоГрад, у: Србија у модернизацијским процесима XX века, Београд 1994, 435-446; Teopuja модернизације и њена кртпичка примеш ш ЈуГославију и друГе источноевропске земље, Годишњак ДИ 1 (1994) 11-34; ЈуГославија и мађарска криза у светлу британских извора и писања београдске штампе, у. Бажан после Другог светског рата, 143-155; БеоГрад између Истока u Запада 1948-1965 (1996). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Bibliografija ISI 19841994, Istorija 20. veka 2 (1994) 234. P.

МАРКОВИЋ Радослав (14. јануар 1865, Мошорин - 14. децембар 1948, Инђџја). Основну је школу завршио у Мошорину, а гимназију и богословију 1889. у Сремским Карловцима, кад је н рукоположен за свештеника у Инђији. Од тог доба па до Другог светског рата истовремено је обављао низ делатносги социјалне, политичке и научне природе. Огледао се и у прозном сгваралашгву, иако без успеха. Основао је Српску земљорадничку задругу у Инђпји (1897) и дужи низ година усмеравао њену делатносг. Био је члан управе Савеза српских земљорадничких задруга у Загребу, а после оснивања Савеза земљорадничких задруга у Новом Саду (1928), у првим годинама био је његов председгонс, а затим до избијања Другог светског рата почасни председник. До 1914. у више наврата је биран за посланика у Народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима. Био је члан Књижевног одељења Матице српске. Због плодотворне свештеничке делатности добио је звање протојерејасгаврофора. Још као млад свепггешж у Инђији М. је уочио значај социјалних и економских прилика у којима је живео српски народ, не само у Срему него и у целој Хрватској и Угарској, и отпочео да их проучава и научно обрађује. Тако је настао његов веома особен опус који подједнако пршада српској историографнји и руралној социологији крајаХК и прве половине XX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Православна српска парохија у Инђији крајем 1900. Године. Сремски Карловци 1901: Срби у Срему и осечкој околини по заншшњу 1905. Расподела земље у источном равном Срему 1910, Сремски Карловци 1919: Инђија - прилоГ за проучавање насеља у Војводини.

МАРОВПЋ Браннслав

МАТАНОВ Христо

Нови Сад 1923: Летшшчан осврт на развој приMiKa у Војводини које су од утицаја на развитак нашег народа у бројном и привредном погледу, ЛМС 313 (јул, август. сеигембар 1927) 328-342; рукопис: Приаике у српским семша у Војводини до рапш и после рата. Мапша ерпска - Рукописно одел>ење, М 7572. БИБЛИОГРАФИЈА: С. Поткоњак. ЕиблиоГрафија радова проте Радослава Марковића и радова о њему. Реприит издање: Православна српска парохија у Инђији крајем 1900, Инђија 1991.39-4: СБ 10, бр. 47259-47279. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 2,689 (Д. Поповић). Н. Гаћеша

МАРОВИЋ Бранислав (5. март 1933, Бољевићи). Гимназију је учио на Цетињу, а исгорију студирао на Филозофском факултету у Загребу. Дипломирао је 1963. године. По завршетку студија радио је као новинар (Радио Титоград), а затим у служби за информације u документацију Скупштине СР Црне Горе. У Паризу је завршио осмомесечну спецфализацију из области документацнје п бнблпотекарсгва. На Филозофском факултету у Прншпши одбранио је 1980. магистарски рад Народни фронт Црне Горе 1944-1953, а 1983. године докторску дисерггацију Друитвено-економски развој Црне Горе 1945-1953. Од 1996. ради у Историјском инсппугу Црне Горе у звању вишег научног сарадника. М. изучава савремену историју Црне Горе и Југославије. Објављује прилоге из политичке, економске и друнггвене исгорије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Od ЦрноГорске народне скупштине до Уставотворне скупиитше Црне Горе (15. априла 1945-31. децембра 1946), ИЗ 2 (1980) 157-177; Razvoj šiumrstva i drme industrije u Cmoj Gori 1945-1956, Acta historico-oeconomica Iugoslaviae 10 (1983) 159-170; Колонизација ЦрноГораца у Војводини 1945-1946. Године, Пракса 5 (1986) 39-51: Друитвено-економски ризвој Црне Горе 1945-1953, 'Гитоград 1987; Дјелатност Сретена Вукосављевића као вијећника и народног посланика 1945-1953. iodiuie, Симпозијум сеоски дани Сретена Вукосављевића 13 (1989) 47-63; Међудржавни уГовори ФНРЈ и НР Албаније закљунени 1946. iodiuie, Становништво словенског поријекла у Албанији, Титоград 1992, 1055-1063. Р.

МАРТИНОВИЋ С Нико (23. мај 1914, Цетиње - 10. јануар 1975, Сарајево). Основну школу завршио је у селу Бајице код Цетиња 1924, гимна488

зију на Цетињу 1933, а Правни факултет у Београду 1938. Судско-адвокатску праксу обавио је на Цетињу. У току Другог светског рата био је илегалац на Цетињу, затим интернирац у италијанским затворима, а после капитулације Италије 1943. постао је један од организатора покрета отпора у плашшама Италије. После рата био је на разним дужностима у војној управи, затим директор и одговорни уредник листа Побједа, директор Историјског ннститута Црне Горе, заточеник Голог отока, поново члан Историјског института на месту асистента и научног сарадника. Године 1955. постављен је за директора Централне народне библиотеке Црне Горе и на том месту остао је све до пензионисања (1973). Докторирао је на Правном факултету у Београду тезом Валтазар БоГишић. Историја кодификације црноГорс к о г имовинскоГ права. Био је члан САНУ, старији сарадник АН СССР и члан Друнггва за науку и умјетносг Црне Горе. М. се бавио публицистиком, сакупљањем и проучавањем народног стваралаштва, историјом књижевности, правном, политичком и културном историјом, социологијом, библиотекарством, библиографијом и др. Сарађивао је у многим листовима и часописима а објавио је и више самосталних издања. Допринео је и ближем упознавању дела руског научника Ровинског, који је проучавао Црну Гору. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Из борбе за слободу (1949); Раднички покрет у Црној Гори под руководством Јована Гомашевића (1918-1924) (1955)', Јанко Вукотић и капитулација Црне Горе 1916. Године (1957); Валтазар БоГиишк Историја кодификације црноГорскоГ имовинскоГ права (1958); Издавачка дјелатност у Црној Гори 1945-1958,1 (1959); Развитак штампе и штампарства у Црној Гори 1493-1945 (1965); Еванђеље по народу (1969). БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак САНУ 79 (1972) [1975] 733-747; М. Лукетић, Др Нико С. Мартиновић 1914-1975, Библиографски вјесник 5,1-2 (1976) 55-95; Д. Ј. Мартиновић, Портрети 5 (1995) 173-212; Д. Мартиновић, Нико Симов, Цетиње 1995,101-148; BLZ8, br. 12853-12855. ЛИТЕРАТУРА: Досије Н. С. Мартиашвића у Библиографском одељењу Библиотеке САНУ; Ђ. Пејовић, Др Нико С. Мартиновић, И З 31,3-4 (1974) 397-399; Годишњак САНУ 82 (1975) [1976] 196-197; Т. Никчевић, Нико С. Мартишовић и њеГово стваралаштво у области културне, политичке и државно-правне историје, Гласник Етнографског института САНУ 24 (1975) 25-40; Р. Јовановић, Нико С. Мартшовић, И З 1 (1987) 237-240; ЦрноГорска академија наука и умјетности 1973-1993, Подгорица 1993, 101-102; Д. Ј. Мартиновић, Портрети 5 (1995) 141-172; Д.

Мартиновић, Нико Симов, Цетиње 1995,7-84; N. Racković, Prilozi za leksikon, 124-125. M. Војводић

МАРТИЋ Грга (24. јануар 1822, Расговача код Посушја - 30. август 1905, Крешево). Пошго је рано остао без оца, бригу о њему преузео је стриц Раде који га је довео у Крешевски самостан (1834), где је стекао основе писмености и сгупио у фрањевачки ред (1838). Потом је послан у пожешку гимназију (1839), наставио студиј филозофије у Загребу (1838-1841) и теологије у Сголном Биограду (1841-1844). За свепггеника је заређен на Божић 1844, а затим је дјеловао око три године у Крешеву, био капелан у Осови, жушшк у Сарајеву и Понијеву код Новог Шехера, те учитељ редовничке младежи у Крешеву. Године 1856. управа Провинције га посгавља за свога агента у Сарајеву за контакте с турским властима и представницима других држава. Након краћег боравка у Бугарској и Румунији вратио се у Сарајево које је убрзо напусшо и отишао у Крешево, одакле је само повремено одлазио. Судјеловао је на прослави свете браће Ћирила и Методија у Риму, путовао Далмацијом и Херцеговином, одлазио у Загреб код бискупа Штросмајера кога је више пута посјећивао и у Ђакову. У вријеме студија у Загребу упознао се са Гајем, Бабукићем, Вразом, Шулеком и другим илирцима, чије је идеје прихватио и касније проводио у пракси. Поред хрватске, занимао се и за српску културну традицију. Његови, нарочито рани, радови прожети су идејом „о свесловенском братству и истовјетности шггереса јужнословенских народа“. Писањем се почео бавити још као сгудент и наставио до краја живота. Објавио је више самосгалних дјела у прози и стиху, написао бројне краће прилоге разлнчитог садржаја, превео неколжо дјела с француског и италијанског језика, сакупио и публиковао многе народне пјесме и прерадио неколико дјела других аутора. Неки су му радови и постхумно објављени. Сарађивао је у периодичним публикацијама: Сербском народном листу, Даници, Колу, Даници хрватској, славонској и далматинској, алманаху ДраГољуб, Босанском пријатељу, Сарајевском цвијепишку, Виенцу, Искри, Гласу ХерцеГовца, Врхбосни, Фрањевачком Гласнику, Просвјети, Кршћанској обитељи и Нашем јединспшу. Пред крај живота написао је Посвепишке и издиктирао своја Запамћења. Маргићева богата рукописна оставштина, а нарочито обимна кореспонденција чува се у Крешевском самостану. О његовом литерарном стваралашгву изречени су контрадикторни ставови - од уздизања до Хомер-

ове славе, до порицања сваке умјетничке вриједности. М. је био даровит, солидно образован и сналажљив човјек. Знао је неколико европских језика. За свој очигледно богат и плодоносан стваралачки рад био је одликован редом међедије и жељезном круном Ш разреда, јубиларним лекторатом и почасним чпанством ЈАЗУ. Мартићева заоставштина је првенствено докуменат о времену у коме је живео и делао, али у њој има исгоријских осврга, нарочито у пугописним текстовима, објављених исгоријских извора, забележених традиција, шго заслужује пажњу историчара. БИБЈШОГРАФИЈА: В. Čović, Bibliografija radovafra Grge Martića, Godišnjak Instituta za izučavanje jugoslavenskih književnosti u Sarajevu П. 197217; A. S. Kovačić, Bibliograjijafranjevaca Bosne srebrene, Prilog povijesti hrvatske književne hdture, Sarajevo 1991,234-237; BLZ 8, br. 12826-12836; СБ 10, бр. 47513. Ј1ИТЕРАТУРА: A. S. Kovačić, Bibliografija franjevaca Bosne srebrene, Prilog povijesti lirvatske knjižeme kullure, Sarajevo 1991, 222-223; A. Čičić, Monografija ofra Grgi Martiću, Zagreb 1930:0. Knezović, Fra Grgo Martić, Veličina malenih, Zagreb 1947; I. Kecmanović, Bildnis eines bosnischen Franziskaners, Siidost-Forschungen, Miinchen 1956; EJ 6, 29 (I. Kecmanović); HE 2,695 (J. Јеленић). Ђ. Тошић

MATAHOB Хрнсто (5. јули 1952, Харманли, Бугарска). Завршио је гимназнју на енглеском језшсу у Софији (1971) и историју на Софијском универзитету „Св. Климент Охрпдски" (1977). Специјализирао је Историју Византије и Балкана у средњем веку. Докгоранд у Институту за балканистику Бугарске академије наука био је од 1979. до 1981. Докторску дисергацију Проблеми на политическото развитие на ШозаГшдните балкански земи през втората половина на 14 e. (Проблеми политичког развоја југозападних балканских земаља у другој половшш XIV века), одбранио је 1982. Од 1982. до 1989. био је научни сараднпк у Институту за балканистику при Бугарској академији наука. Године 1988. прешао је на рад у Центар за словенско-византијска исграживања,Академик Иван Дујчев“, где је на месту заменика директора. Године 1993. нзабран је за доцента Софијског универзигета на Катедри Византија и бажански народи. Држи општи курс предавања из Балканске средњовековне исгорије u специјални курс - Дубровник и Балкан у средњем веку. М. је био на специјалпзацији у Грчкој (Солунски универзнтет .Арисготел"), САД (Dumbaiton 4S9

МАТАСОВИЋ Јосип

МАТКОВИЋ Петар

Oaks Centre) н на Келнском уннверзитету као стипендист Хумболтове фондације. Сарађивао је у часопису Byzmtinoslavica. У периоду 1993-1997. налази се на месту дирекгора Днрекције веронсповести у Мшшстарском слвету Републике Бугарске.

и Североизшочна Македонип e иредосманскаиш епоха (1997).

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Parents serbes et byzantins du Tsar Ivan Alaandre. Quelques questions поп elucidees des liens d\nastiques dans les Balkans, EB 4 (1980) 104-117: Le MontAthos et les rapports politiques dans les Balkans durant la deiccieme moitie du 14-e siecle. EB 2 (1981) 69-100; Кђм вЂпроса за участието на ОЂ.парите в Черноменската битка (1371 г.). у: Бглгарил н Бажаните (681-1981 г.). 1982. 142-154; Феодални кнлжества в К)Гозападните ОЂлГарски земи, отразени в османската администратшвно-тершпоршиша систелш, ИПр 5 (19S4) 7S-S6; Коп е бил деспот Константин от мшиииТиоршЋе на Лонданското еванГелие?. ИПр 6 (1984) 78-86: Problems of tlie State Structures in tlie Soutlnvestem Balkan Lands during tlie Second Halfofthe 14th Century. EB 1 (1984) 116125; ПроизходЂт на рода ДраГаши (Делновичи), Векове 6 (1984) 34-38.Radoslav Hlapen - souverain feodal en Macedoine Meridionale durant le troisieme quart du 14-e siecle, EB 4 (1983) 68-87; Света Гора u политическите взаимоотношенин между балканските дЂржави през третата четвЂрт на 14 в ут Тгрновска книжовна школа 3 (1986) 55-65: „ Велбуждското кнпжество през 14век"-непубликуван труд на проф. ПетЂр Ников, Известин на БИД 38 (1986) 55-65: Contribution to tlie political Historv of Soutli-eastem Macedonia after tlie Battle of Ceniomen, EB 2 (1986) 31-43; Шозападните ОЂЛГарски земи през 14 e., 1986: От Галиполи до Лепагипо. Бссжаните, Европа и османското нашестшие (1354-1571 Г.), 1988 (са Румлном Михневом); Hoeu сведенип за родственици на деспот Елтшшр (Алдемир), Годшпник на ЦСВП„Иван Дуичев" 1 (1987) [1990] 107-115; Процессм государственного развштш у хорватов и сербов e 912 ee. (са Сн. Раковом), у: Раннофеодалмше roс\дарства и народности, Москва 1991,130-161: The Pheiiomenon Thomas Preljubović, у: Praktika diethnoas symposiou gia tou despotatou tis Epeirou, Arta 1992. 63-68: Кђм историческата ГеоГрафил на Северна Македонил през втората четвЂрт на 14 н. (ВлаОешшта на севастократор и деспот Депн), Годишник на ЦСВП „Иван Дуичев" 3, 4 (1990) [1996] 7-19; РеГионалии особености ш хриспишно-османскин Овубоп eroe времето на Косонскатш битка. Годишник на ЦСВП „Иван Дуичев" 5 (1991) 1996 234-248; Кђм исторшшш на един имотен спор между манастирите Зограф и Хшеноар. Зограф 2 (1995) 45-50; Кннжеспмото шДраГаши. Кђм исторштш ш Северна

МАТАСОВИЋ Јосип (18. август 1892, Врпоље - 10. фебруар 1962, Загреб). Основну школу учио је у Врпољу, а пшназију у Винковцима. Студирао је у Загребу (1911-1912), Цириху (19121913) и Бечу (1913-1915), где је докторирао дисертацијом Die Geschichtsdarstellung der mittelalterliclien Gnostiker. Предавао je у винковачкој гиш изији (1915-1920), а затим био кусгос Хрватског народног музеја у Загребу (1920-1924). На Филозофском факултету у Скопљу радио је до 1941, у звању доцента (1924), ванредног (1925) и редовног професора (1932). Од 1941. до пензионисања 1958. године био је управник Државног архива у Загребу. Истовремено је на Филозофском факултету у Загребу предавао историју културе (1943-1945) u помоћне историјске науке (1946-1959). Властитим средствима покренуо је Narodnu starinu, „časopis za povijest kulture i etnografiju južnih Slovjena". M. je одбранио докторску дисертацију из средњег века, али се касније посветио изучавању хрватске прошлосги од XVII до XIX века. Писао је о трговини, уметничким предметима, јеретичким учењима, фолклору, здравству. ВАЖНШИ РАДОВИ: Čini od uroka. Primjeri iz liistorijske i savremene folklore (1918); Do Ozore 1848 (1919); O banovinskoj trgovini u XVIII sloljeću (1919); Ogledi paitlikijanske hisloriografije (1920); Iz galantnog stoljeća (1921); Die Briefe des Grafen Sermage aus dem siebenjahrigen Kriege (1923); Fojnička regesta (1927); Tri humanista o Patarenima (1930); Knez Lenard, kaptoloma zagrebačkoga kramar (19321935); Rennn bogomilicanun scriptores novi aevi antiquiores (1937); Putovanja Save Tekelije (1955). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: J. Šidak, Bibliografija radova J. Matasovića, HZ 15 (1962) 348-351; BLZ 11, br. 10573-10581; СБ 10, бр. 47710-47713. Ј1ИТЕРАТУРА: HE 2, 702 (B. Новак); JIČ 1 (1962) 156-157 (J. Šidak); HZ 15 (1962) 347-348 (J. Šidak); EJ 6,39-40 (J. Šidak).

490

Р.

P. Михаљчић

МАТИЋ Милан (4. октобар 1931, Лукавац, Ваљево - 12. август 1994, Београд). Гимназију је завршио у Ваљеву 1951, а дипломирао на Фипозофском факултету, Група за историју, у Београду. Од 1958. радио је у Историјском архиву ЦК СКЈ, потом Инстигуту за историју радничког покрета народа Југославије, па у Институту за изучавање радничког покрета, а од 1969. у Институту за савремену историју. Магистрирао је на

Филозофском факултету у Београду 1975, где је 1990. одбранио докторску тезу Штампа у Србији уДруГом светскомрату 1941-1944. Бавио се изучавањем исгорије Другог светског рата. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Партизанска штампа у Србији 1941-1944 (1993); РавноГорска udeja у штампи и пропаганди четничког покрепш у Србији 1941-1944 (1995); Komunisrička partija Jugoslavije i slvaranje antifašističkog jedinslva u Srbiji 1941 (1982); Štampa narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije 1941-1945 (1980): Dragojlo Dudič - partizmski pregovarač sa četnicima 1941 (1989); Srpska štampa u Dntgom svetskom ratu (1992). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadeset godina 1S1 1958-1978, 141-143; Dvadesetpel godim ISl 19581983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 261; Bibliografija ISI 1984-1994, Istorija 20. veka 2 (1994) 235. ЛИТЕРАТУРА: Dvadeset godim ISI 19581978,141. P.

МАТИЦКИ Миодраг (11. новембар 1940, Beлико Средишге код Вршца). Основну школу завршио је у месту рођења, а гимназију у Вршцу где је и матурирао 1959. На Филолошком факулгету у Београду дипломирао је на Групи за југословенску књижевност са општом књижевношћу 1963, магисгрирао 1965, докгорирао 1972. Асистентмагистар био је 1966, научнн сарадшпс (1973), виши научни сарадник (1978), научни саветник од 1984. Директор Института за књижевност и уметност постао је 1978. Књижевник и историчар књижевности. Основна подручја истраживања: историја књижевности и усмена књижевност. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српскохрватска Граничарска епика (докторска теза), Београд 1974; Српски устанак у усменим хроникахш, Књижевна историја 14, 54 (1981) 163-171; Епика устанка, Београд 1982; Мемоари Проте Матије Нешдоeuha, Научни састанак слависта у Вукове дане 13 (Београд 1984) 89-97; БиблиоГрафија српских алманаха и календара, књ. I, Београд 1986; Н. Беговић, Живот Срба Грашешра (приређивање и поговор), Београд 1986; Ф. Вишњић, Кад се luhauie по земљи Србији (приређивање песама и поговор), Београд 1991; Житија устаника Ciuie Милутшновића Сарајлије према спеву Сербијанка, Зборник у част Војислава Ђурића, Београд 1992, 195-202; С. Новаковић, Kocoeo. Српске народне Песме о боју ш Косову (епски распоред), (поговор), Београд 1995: Nastanak epskog istorijskog romana, Istorijski roman (zbomik radova; uredio M. Maticki), Beograd 1996,101-114; Карађорђе у усменој народној историји ПрвоГ српскоГ устанка, Карађорђе у епу и исгорији (зборник радова), Велика Плана 1996, 31-37; Летопис српскоГ народа. Tpu

века алманаха и календара, Београд-Нови Сад 1997. ЈЖГЕРАТУРА Библиографски речник учесника Међународног шучноГ скупа Вук Караџић и њеГово дело у своме времену и дашс. Београд 1987, 71-72; Ко је ko u Srbiji. Beograd 1991. 237: 1995,325:1996,313: P. Поповић, Књижевш попоГрафија Београда XX века, Београд 1995,496-497. Р.

МАТКОВИЋ Петар (18. јуни 1830. Сењ - 25. март 1898, Беч). У Сењу је завршио основну школу, гимназију и богословију, радећи последње године као професор географије и исгорије у сењској гимназији. Након рукоположења 1853, био је годину дана капелан у Раковици (Војна крајина). а 1854, добивши стипендију Министарства просвете у Бечу. отишао на студије исгорије и географије у Беч и Праг, а одатле у Берлин и Гетинген, где је довршио школовање 1857. Исге године посгављен је за професора гимназије у Грацу, следеће две служио у Вараждину, а 1860, када је стекао и докторат филозофије у Грацу, прешао је у загребачку велику реалку. Од 1883. био је редовни професор географије на Свеучилишту у Загребу, а 1893. пензиошкан на свој захгев. када је отишао у Беч у којем је остао до смрги. Од осшшања Ј АЗУ био је њен редовни члан, а од 1874. до 1892. u секретар. Изабран је 1895. за дописног члана СКА, и примљен у члансгво више иностраних учених друшгава. Поред радова из сгатистике и физичке географије, међу којима се налазе и уџбеннци за средње школе, главно поље М. шггересовања била је исгоријска географија. Своја истраживања започео је исшгпшањем трговачке u делом политичке прошлости Дубровачке републике, објавивши уз то збирку извора за дубровачку историју из времена угарске заштите. Од највећег је значаја М. труд у налажењу, опнсивању и објављивању дела путописаца који су у XVI веку путовали Балканом. У низу расправа објављешк у Radu JAZU М. је, уз уводну студију о балканским путницима средњег века, описао, препричао и извукао географске, топографске, етнографске и културно-историјске податке из већине пугописа о Балкану XVI века. Осим извода, ретке и тешко приступачне рукописе објавпо је наново у целшш. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Prilozi k trgovačko-poliričkoj liistoriji republike dubmvačke, Rad JAZU 7 (1869) 180-266: Spomenici za dubmvački pmjest и vrieme ugarsko-hrvatske zaštite, Starine JAZU 1 (1869) 141-210; Putovanja po Balkanskom poliioioku XVI vieka. II. Putovanje B. Kuripešića, L Nogamla i B. Rambcrta. Rad JAZU 56 (1881) 141-232; VI. Ршоvanje Antiuia Vrančića g. 1553, Rad JAZU 71 (1884) 491

МАТЛ Јозеф

МЕДАКОВИЋ Дејан

1— 60: X. Puiopis Marka Antuna Pigafette 1567. godine. Rad JAZU 100 (1890) 65-168; XIII. Putopisi Stj. Gerlaclia i Sal. Sclmeigera ili opis putovcmja carskili poslanstva ч Carigrad, naime Davida Ungnada od g. 1573-78. i Joach. Sinicndorfa od g. 1577, Rad JAZU 116 (1893) 1-112; XIV. Dnemici o putovanju mletačkili poslanstva u Carigrad: osobito Jakova Sorance od g. 1575. i 1581. i Paila Kontarina od g. 1580, Rad JAZU124 (1895) 1-102. БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњах CKA 9 (1895) 334-338; T. Smičiklas, Dr Petar Matković. Nekmlog. Ljetopis JAZU 14 (1S99) 115-132; BLZ 8, br. 12996-13020; ll.br. 10640. ЈШТЕРАТУРА: Проф. Др Паиар Матковић. Годшињак СКА 9 (1895) 332-338: М. Ђ. Милнћевић. Петар Матковић, Годишњак СКА 12 (1S9S) 220-224: Т. Smičiklas, Dr Petar Matković. Nekmlog. Ljetopis JAZU 14 (1899) 111-133: HE 2, 707 (P. Сигњар); EJ 6,50 (J. Riđanović). Ђ. Бубало

МАТЛ Јозеф (10. март 1897, Штајерска -16. јунн 1974, Грац). Завршио је хуманистичку гимназију у Грацу, сгудирао слависгику код В. Јагића, учествовао у Првом светском рату као официр. У међуратном периоду бавио се публицистиком. И у Другом светском рату је бпо официр, неко време на служби у Србпји, помиње се у догађајима 1941. годпне. После 1945. бпо је предавач на Трговачкој академији у Грацу. Бавио се проблемима кулгуре, међусобних утпцаја међу народима југоисгочне Европе. ВАЖНИШ РАДОВИ: Der heilige Sava als Begrihuier der serbischen Nadonalkirche. Seine Leistung und Bedeutung fiir den Kulturaujbau Europas, Kvrios 2. 1 (1937) 23-37; Der gesellschafiliche und menlale Struktunvandel bei den Siidslmven im 19. und 20. Jahrhundert, Untersuchungen aus dem Grazer Slmistisclien Institut. Sudost-Forechungen 12 (1953) 109-113: Antike Gestalten in der slavischen literarisclien und Volksiiberliefenmg. Ein Beitrag zur eumpdischen Geistesgeschichte, Saeculum. Jahrbuch ffir L'niversalgeschichte 6 (1955) 407-431; Zur Bezeichnung und Wertungfremder Vdlker bei den Slaven, Festschrift ffir Мах Vasmer zum 70 Geburtstag, Wiesbaden 1956, 293-306; Deutschland (Osterreich) und die Deutsclien (Osterreicher) im Geschichtsbild derKroaten und Serben. Siidostdeutsches Archiv 3 (1960) 3554: Die Slawen auf dem Balkan, Volker und Kulturen Siidosteuropas, Miinchen 1959, 68-87; Hirtentum und Stanvnesverfassung als Kulturfaklor, у исгој књизи: 104-123: Oslerreichische Herrscher und Heeijuhrer in der Volksmeinung und im Volkslied der Siidslawen, Osterreichische Osthefte 2 (1960) 258-272; Europa unddie Slcnven. VViesbaden 1964; Siidslawische Studien, Miinchen 1965; Die Kultur der Siidslatven, Fran492

kfurt/M. 1966; Die patriarchale Altkultur und der Weg Zttr Neukultur (у књизи); Aspects of the Balkans. Continuity and Change, The Hague-Paris 1972, 355-369; Entwicklung der stadtischen Gesellschafil auf dem Balkan, у: Die vvirtschaftliche und soziale Entwicklung Siidosteuropas im 19. und 20. Jahrhundert, Miinchen 1969,108-122. Ј1ИТЕРАТУРА: A. Schmaus, Josef Matl zum 70. Geburtstag, Siidost-Forschungen 26 (1967) 370373; L. Kretzenbacher, Joseph Matl (10.3.189714.6.1974), Siidost-Forschungen 33 (1974) 320-321. P.

МАЏАР Божидар (6. јануар 1928, Придворци, Требиње). Основну школу и пет разреда гимназије завршио је у Требињу, учитељску школу у Мостару, а Вишу педагошку и Филозофски факултет, Група историја, у Сарајеву 1958. године. Радио је као учитељ, насгавник, професор, четири године на професионалном политичком раду у Сарајеву, а од 1966. до 1982. као директор Архива Босне и Херцеговине. Четири године био је научни саветник у Институту за историју у Бањалуци. Пензионисан је 1986. у звању архивског саветника. Научним радом из области историје почео се бавити 1965. упоредо са пословима у архивској струци. Проучавао је претежно историју Босне и Херцеговине из времена аустроугарске окупације, обухватајући разна питања и проблеме из сфере економске, политичке и културно-просветне проблематике. Докторирао је 1979. године на Филозофском факултету у Сарајеву тезом: Покрет Срба Босне и Херцеговине за вјерско-просвјетну самоуправу (објављена 1982. у Сарајеву). Поред тезе, М. је нагшсао монографију: Српско просвјетно и културно друштво „ Просвјета “1902-1948, сачињену на основу необјављених и објављених извора домаћег и страног порекла. Рукопис на око 500 страница је готов, али није објављен, због рата у Босни. М. је објавио и више радова на разне теме као што су: Устанак Луке Вукаловића; Устанак 18751878; Окупација Босне и Херцеговине 1878; Страдања Срба у Првом и Другом свјетском рату. У оквиру изведеног макропројекта - Вјерске заједнице и политичка збивања у Босни и Херцеговини од аустроугарске окупације 1878. до 1945. године (укупно 1169 страна, необјављено), налази се и М. рукопис Православна црква у Босни и ХерцеГовини за вријеме Аустро-угарске управе 1878-1918. Године. Из историје радничког и синдикалног покрета Босне и Херцеговине М. је објавио више радо-

ва и публиковао пет књига архивске грађе везане за раднички покрет 1908-1912. Објавио је и чланке: Конвенција о положају православне цркве у Босни и Херцеговини закључена 1880. Године између Аустро-угарске царевине и ЦариГрадске патријаришје, Припози - Института за историју, Сарајево, 11-12,11-12 (19751976) 79-97; ТрГовинско-индустријска комора за Врбаску бановину у Бањој ЈЈуци (1932-1941) - Бања Лука у новијој историји (1878-1945). Зборник радова са научног скупа одржаног у Бањалуци од 18-20. XI 1976. године, Сарајево, Инспггут за историју, 1978, 316-334; Дјелатност српске опозиције у Мостару у првој фази борбе за вјерскопросвјетну самоуправу, Прилози - Института за историју, Сарајево 16 (1979) 77-102. Поред историје М. се бавио архивисгиком и објавио више радова из те области. Радио је много и на стварању услова и преузимању архивске грађе која се односи на Босну и Херцеговину из бечких архива. М. сада живи као избеглица у Америци. 3. Антонић

МЕДАКОВИЋ Дашшо (17. децембар 1819, Зрмања - 5. новембар 1881, Загреб). Основну школу је завршио у Грачацу, гимназију у Задру, после чега је прешао у Србију, где се запослио као чиновник у Кнежевској канцеларији. По преласку са кнезом Милошем у Аустрију, постао је његов секретар (до 1845). Уз кнежеву материјалну подршку завршио је права у Бечу, а историјске науке на Филозофском факултету у Берлину, где је и докторирао 1847. По повратку из Немачке, захваљујући позајмнци од Јована Обреновића, купио је штампарију. Свој јавни рад развијао је у Србији, Војводшш и Хрватској. Основао је и био први председник .Друштва српског напретка" у Сремским Карловцима. Помоћу овога друпггва Медаковић је 1848. у Новом Саду покренуо, издавао и уређивао политички лист Напредак, орган српске омладине. То је уједно био први српски лисг који је штампан Вуковим правописом. У својој штампарији објављивао је и књижевна дела, као нпр. целокупна дела Доситеја Обрадовића (десет књига), превод Ђуре Даничића Мурављевих Писама о служби божјој, први део Петрановићеве Историје књижевности. Издавао је календаре Годшиљак и Ласта, а после забране Напретка, листове и часописе Јужна пчела (1851-1852), Србски дневник (1852-1859), књижевни додатак Седмица (18521858) и Напредак (1862-1864). Био је саиздавач листа Позорник Војводства Србије, а краће време и уредник Вестника. Изабран је за дописног члана Друпггва српске словесности. Поред уред-

ничко-публицистичког рада, бавио се књижевном делатношћу и изучавањем историје. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Повјесшшр србскоГ народа од најстаријих времена до Године 1850,1IV, НовиСад 1851-1852. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ8. br. 13109-13102: 11, br. 10760. ЈТИТЕРАТУРА: Е. Чакра. На Гробу Данила Медаковића, Јавор, бр. 1493 (1881): Ђ. Поповић, Др Данило Медаковић (некролог), Отаџбина 9 (1881-1882) 594-614; НЕ 2,712 (Н. Радојчић); ЕЈ 6. 58— 59 (К. Milutinović); ЈКЛ 486 (Ж. Бошков). П. Крестић

МЕДАКОВИЋ Дејан (7. јули 1922, Загреб). Гимназију је учио и завршио 1941. године у Сремским Карловцима. Као избеглица живео је у Београду и радио од 1942. у Музеју кнеза Павла, касније у Музеју града Београда, Мннистарству за науку и културу, Савезном заводу за заштиту споменнка културе. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду (дипломирао 1949). Од 1952. до 1954. био је запослен као асисгент у Исторнјском инстшугу САН. Пред комисијом Академпје одбранио је 1954. докторску дисергацију: Графика српских шпшмпаних књиГи XV-XV1I века (штампана у издањима Академије 1958). Исте године изабран је за асистента на Филозофском факулгету у Београду и од тада је његов рад везан за Факултет све до повлачења у пензију 1982. Од 1972. је дописни, од 1981. редовни члан САНУ. Био је декан Факултета, секретар Одељења исгоријских наука САНУ, генерални секретар САНУ. У Матици српској у Новом Саду руководио је програмом истражпвања у области историје уметности u од оснивања уређивао часоmic Зборник за ликовне уметности Матице српске. М. је историчар уметности са веома широким распоном ингересовања које сеже од средњега века до модерног сликарства, али тежиште његовог исграживачког рада је на српском сликарству барокног периода на општој позадшш укупног развоја српске културе XVIII века, као и на природном наставку њиховом у сликарсгву и култури XIX века. Свестран и плодан, М. се огледао у књижевности и у свим формама стручног излагања од приказа и пригодаих реаговања на уметничке u политичке догађаје до монографија u прилога великим синтетичким делима. Срећна је околност да је његов обимни и слојевити опус брижљиво шгаентарнсан за пуних 40 година стварања (1948-1988), и да је знатан део иначе разасутих студија приступачан у неколико књига. Тако су у књизи: Српски сликари X\'I11 века. Ликови и dejia, Нови Сад 1968, сабране студнје (21 на броју) 493

МЕДАКОВИЋ Милорад

МИЈАТОВИЋ Чедомиљ

о сликарима од Жефаровића до Паје Јовановића. Књига Путеви српског барока, Београд 1971, садржи 25 студнја о барокној уметности, шнроко схваћеној, тако да поред слнкарства укључује архнтектуру, књиге, црквене инвенгаре, исгоријску тематнку и концептуалне и културолошке проблеме. У књизи Сведочења, Београд 1984, сабран је већи број различитих текстова који иду од портрета и владарских представа у XVIII веку до излагања савремеких слпкара. У књизи Истраживачи српских старина, Београд 1985, сабрани су радови које је посветио исгорији своје научне дисцшишне и то на широкој позадини напора да се упозна српска прошлост. Књнга Барок код Срба, Загреб 1988, обухвата студије из другог периода и природно се наставља на књигу нз 1968. М. је ппсао u целовите прегледе периода којим се претежно бавио, у оквиру Историје српс к о г народа (у књ. IV. V u VI) и у посебним књигама: Српска уметност у XVIII веку, Београд 1980; Српска уметност у XIX веку, Београд 1981. Појединим црквенпм споменицима бавио се у току целог свог рада: издвајају се прилози историји Хиландара (1978), Савине (1978) или читави комплексн као Сентандреја (1982) или Летопис Срба у Трсту (1987). Од времена рада на дисертацпјп бави се темама о графици и штампарсгву и старој књшп. БИБЈШОГРАФИЈА: Годшпњак САНУ 81 (1974) 211-224; 88 (1981) 269-272; 95 (1988) 421448. ЈШТЕРАТУРА: Годишњак САНУ 95 (1988) 419-420: ЕЈ 6,59 (V.J.Đurić). С. Ћирковић

МЕДАКОВИЋ Милорад (новембар 1823, Звошпрад, Л пка-14. март 1897, Београд). Гимназију је завршио у Сремским Карловцнма и Задру. Публицистички рад започео је у Зори далматинској. За време боравка у Црној Гори, где је неко време био секретар Петра Петровића Његоша, сакупљао је народне песме. Уочи 1848. дошао је у Загреб и ту је радио као сарадник, а неколико месеци и као уредник СлавенскоГјуГа и Новина далмшшнско-хрватско-славонских. Из Загреба је прешао у Београд, где је сарађивао у Ненадовићевој Шумадинки. У Земуну је покренуо и уређивао лист Војвођанка. први српски лисг у Аусгрији и Угарској после револуције 1848. Октобра 1851. покренуо је и уређивао у Темишвару политички лист Јужна пч&ш. Потом је. 1854, поново отишао у Црну Гору, и био секретар, а онда војвода кнеза Данила. Касннје је прешао у руску дипломатску службу и бно неко време службеник руског по-

слансгва у Београду. Бавио се исгоријом и етнологијом Црне Горе. ВАЖНИШ РАДОВИ: Повјестница Црне Горе од најстаријеГ времена до 1830, Земун 1850; Живот и обичаји ЦрноГораца, Нови Сад 1860; Долазак књаза црноГорскоГ у Србију, Београд 1896; Владика Данил, Београд 1896. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 13103-13106; 11, br. 10764-10766; С Б 10, бр. 48193-48207. ЈШТЕРАТУРА: П. Томић, Живот и pad Милорада Медаковића, ГЕМ, Београд 1937; ЕЈ 6,59 (Ј. Jovanović); ЈКЛ 486-487 (В. Милинчевић); Н Е 2,712-713 (НРадојчић). П. Крестић

МЕКЕНЗИ (MACKENZIE) Дејвид (10. јуни 1927, Рочесгер, САД). Образовање је сгекао у Рочестеру, где је на универзитету сгуднрао историју и дипломирао 1951. Докторску дисертацију Serbian-Russian Relations 1875-1878, одбранио је на Колумбија универзитету 1962. Постао је после тога професор Универзитета Северне Каролине у Гринсбороу. М. је специјалисга за балканску и источноевропску исгорију. У средипггу његовог ингересовања су српска и руска историја XIX и XX века. И после дисертације наставио је да исгражује српско-руске односе, на темељу архива и других извора. Резултат је била књнга: The Serbs and Russian Pan-Slavism 1875-1878 (New York 1967). После књиге o генералу Черњајеву (1974) радио је на биографији Илије Гарашанина, кбја је објављена на енглеском и на српском језику: Ilija Garašanin: Balkan Bismark, New York 1985; Илија Гараишнин, државник u полтпичар, Београд 1987. Исграживања је затим усмерио ка новијем периоду и још контроверзнијој личности пуковнику Драгутину Димитријевићу Апису. Резултат је књига: Апис, Горњи Милановац 1989 (у САД је објављена и енглеска верзија: Apis). М. је током свога рада објављивао и мање сгудије о српским темама као игго су: Panslavism in practice: Chemiaev in Serbia (1876), Joumal of Modem History 36 (1964) 279-297; Ljuba JovanovićČupa and the searclifor Yugoslav unity, Int. HR 1,1 (1979) 36-54; Serbian nationalists and military organisations and the Piedmont Idea, 1878-1914, East European Quaiterly 16 (1982) 323-344: Policy ofthe Serbian Govermnent toward the Serbian national movement in the Vojvodina, 1848-1849, Papers for the V. Congress of Southeast European Studies, Belgrade, September 1984, Columbus 1984,284-296. Ценећи доприносе M. српској исгорији, САНУ га је 1988. изабрала за свога иносграног члана. С. Ћирковић

МЕСАРОШ Шандор (7. јули 1929, Темерин 15. авгусг 1996, Нови Сад). Основну и грађанску школу завршио је у месту рођења, а гимназију на мађарском језику у Суботици 1949. После завршене Више педагошке школе у Новом Саду био је насгавник исгорије и географије у основној школи у Темерину (1952-1954). Краће време био је новинар, а од 1956. архивисга у Историјском архиву Покрајинског комитета Савеза комуниста Србије за Војводину и Музеју социјалистичке револуцнје Војводине. Дипломирао је 1963. на Филозофском факултету у Новом Саду, Група за историју. Докторирао је у Приншши 1973, тезом: Раднички покрет. у Бачкој 1890. Од 1974. радио је као научни сарадаик у Инсппугу за изучавање историје Војводине у Новом Саду. Од ингеграције овог Инсгитуга и Катедре за исгорију Филозофског факултета (1976. годаше) запослио се на Филозофском факултету где је на Катедри за хунгарологију предавао предмет Преглед историје мађарског народа, а на Катедри за исгорију на мађарском језику предмет Историја Југославије. За ванредног професора на предмету Исгорија Југославије изабран је 1985, а за редовног 1991. Био је стални члан Матице српске и члан Председашитва светске организације мађарских исгоричара. Бавио се темама из радаичког покрета Војводаше. Запажени су му радови о положају мађарске националне мањине између два светска рата. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Radnički pokret и Bačkoj od formiranja Socijaldemokratske partije Ugarske (1890-1918), Novi Sad 1975: O učešću Vojvođana u Oktobarskoj revoluciji, Istraživanja 8 (1979) 45-112; Radničke organizacije u Bačkoj 1890-1918, Istraživanja 9 (1980) 35-93; Делатност Српско-буњевачког аГитационоГ одбора и тционално ШиТшње у Војводшш пре првоГ светскоГ рата, Зборник МСИ 23 (1981) 161-176; Položaj Mađara и Vojvodini 1918-1929, Novi Sad 1981; Radnički pokret tt Vojvodini do kraja prvog svetskog rata, Novi Sad 1984 (група аутора); Radnički pokret ч Vojvodini 1890-1914 (Зборншс докумената објављен на српском и мађарском језику), Novi Sad 1985 (група аутора); Маđari и Vojvodini 1929-1941, Novi Sad 1989; Holtta nyilmm'tva (Delvideki magyarfatum 1944-45), Budapest 1995. БИБЈШОГРАФИЈА: Univerzitet и Novom Sadu, Filozofski fakultet 1954-1984, Bibliografije, 137140. A. Касаш

МЕШАНОВИЋ Сања (10. новембар 1966, Београд). Основну (1981) и средњу школу (1985) завршила је у Београду, као и студије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду (1990). На постдипломским студијама специјали-

зирала је Историју Византије, одбрашшшн магистарски рад Јован VII ПалеолоГ (1995). Од 1991. године ради у Визаетолошком инсгетуту САНУ, а од 1995. налази се на стручном усавршавању у Атинн као стипендисга грчке владе. Бави се претежно проблемима позновизантијске историје. ВАЖНИШ РАДОВИ: Још једном о Калистовој анатеми, ЗРВИ 29-30 (1991) 221-231: Јован VII ПалеолоГ, Београд 1996. С. Пириватрић

МИЈАТОВИЋ Чедомил. (6. октобар 1842, Београд -14. мај 1932, Лондон). Основну школу, гимназију и Лицеј завршио је у Београду, на Великој школи стударао је правне науке. Као ђак и студент исгицао се у редовима Уједињене омладине српске. Као одличан ђак изабран је за државног петомца тако да је могао 1862-1865. да студира економију и финансијске науке на универзитетима у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. Оженио се 1864. списатељицом америчког порекла Елодијом Лотон (Elodie Lawton), која је, дошавши у Србију, одиграла значајну улогу у ширењу енглеског језика и културе и упознавању Енглеске са Србима, преводила је народне приповетке и песме и објавила једну српску историју (The History ofModem Serbia, London 1972). По повратку у Србфу М. је посгао суплеет (1865), затнм професор Велике школе (1866), предавао је политичко-економске науке u као финансијски стручњак учесгвовао у пословима државне управе и у међународпим преговорима (грађење жељезница. регулација Дунава и сл.). После кратеог одсуствовања у Швајцарској и Енглеској (1872-1873) вратио се и иетензивно укључио у полетички живот. прво као либерал, касније као напредњак, стално као поверљиви човек кнеза, касније краља Милана. Био је у пет кабпнета минисгар финанснја (18731874,1875,1881-1883,1886-1887,1894), у два маха министар спољних послова (1880— 1881, 18881889). После абдикације краља Милана смањио је учешће у полетичком животу, а од 1894. више и не живи трајно у Србији. Био је посланик у Цариграду (1900), затим у Лондону, где га је затекла 1903. промена динасшје, и где је наставио да живи као пензионер бавећн се писањем и одржавајући везу са земљом. М. је од ђачких дана до дубоке старости развио плодну летерарну делатносг у више областн, оставивши бројне публикацнје које нису пошгсане и систематскп проучене. Поред лепе књижевности, којој се у таласпма посвећивао. поред теоријских радова о економији и публицистичких текстова којима је објашњавао своју полетнчку н стручну делатност, М. се од ђачких дана бавио српском исторфом објављујућн популарне тек-

МШЕ (MILLET) Габриел МИЈОВИЋ Павле стове, истражнвачкс радове, саопштавајући исгоријске изворе. Бирао је разноврсне теме, претежно недодирнуте нли мало обрађгаане у дотадашњој литератури. Нарочити ингерес је показивао за касне периоде српске историје, доба после Косовске битке и за сголећа турске власги. Покретао је питања о томе Шта јежелео и радио српски народ у XVI веку (1877), покушавао је да оцрта стање Пре триста Година. Прилог к изучавању извора за историју нашег народа (1872). Објавио је трн студије о Балшићима (1881-1886), а највредније у тој тематици му је дело: Деспот Ђурађ Epamoeuh /— // (1SS2,1907"), исцрпно и богато докуменговано, али на много месга некритично. М. је крчио нове пугеве и тиме што је посгављао тггања о привредном животу, новцу, фшансијама и трговини. Као економски и финансијски стручњак он је концепте и критерије економских наука укрстио са исгоријским изворима у настојању да осветли стару српску трговину, новчани систем краљевине и њене финансије, да утврди изворе финансијског дохотка, окарактершпе трговачку политику српских владара (1865-1875). Неповољна околност је била, међутим, огго извори за ту врсту радозналосги нису бшш приступачни. У време када је М. покретао економску историју српског средњег века познат је био тек веома мали део дубровачке архивске грађе, првенствено повеље и писма. Тек је проучавањем необјављешк архпвских докумената у следећој деценији Констаипш Јиречек дошао у положај да на питања о рударству. трговини, новцу итд. даје садржајан одговор. Текстови М. бшш су пионирски, а ж нису вршили утицај на каснија исграживања. М. је путујући по свету и боравећи у иностранству долазио до неискорншћених публикација и непознатпх извора. Само је архивске изворе за исгорију XIX века објављивао на уобичајени начнн. средњовековне тексгове би коментарисао и објашњавао, не увек тачно као што се показало у случају сендениског калуђера (Бој на Косову по кроншџ калуђера сенденискоГ, Споменик 10, 1890). Текстови М. били су читани и популарни, највгапе они лнтерарни на исгоријске теме (Зека капетан, Сердар Митар, Иконија везирова мајка, Рајко од Расине, Кнез Градоје од Орлова Града, Краљичшш Анђелија и др.) којима су каснији критичари одрицали било какву књижевну вредносг. М. је уживао углед као исгоричар, убрајали су га међу поборнгасе „критичког правца", мада се критичношћу raije одликовао у оној мери као Иларион Руварац, Љубомир Ковачевић или Стојан Новаковић. Био је међу првим именованим члановима Српске краљевске академије. наследио је Јосифа Панчића као председник Академије (18881892). М. има заслута за превођење утицајних дела са енглеског, превео је Беклову Историју ци496

вшшзације у ЕнГлеској и Лен-Пулову Историју Турске царевине. У последњем периоду живота raicao је текстове који могу послужити као исгоријски извори, нарочито: А Royal Tragedy: being tlie Story o f tlie Assassination ofKing Alexander and Queen Draga of Servia (1906) и The Memoirs o f a Balkan Diplomatist (1917). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 13239-13251; 11, br. 10908-10947; Највише библиографских података у У. Џонић, под ЈТИТЕРАТУРА. ЛИТЕРАТУРА: С. Станојевић, Чедомиљ Мијапшвић, Етнолог 7 (1934) 227; Н. Велимировић, О Чеди Мијатовићу као човеку. Из лондонских сећања, Духовни живот 2 (1932) 7 -8 ,1-А; У. Џонић, Чедомиљ Мијатовић, Годишњица Н Ч 42 (1933) 190-213; С. Шапинац, Са Чедом Мијатовићем Год. 1914, Видици 1 (1938) 11,307-311; 12,344347; 190-213; В. Ћоровић, Чедомиљ Мијатовић као хисторичар, ЈИЧ 3 (1937) 180-212; Р. Самарџић, Писци српске историје П, 1981,137-148; TLE 3,895-896 (В. Ћоровић); ЕЈ 6,102-103 (В. Miljković, S. Ćiiković). C. Ћирковић

МИЈЕ (MELLET) Габриел (17. април 1867, Сен Луј, Сенегал - 8. мај 1953, Париз). Студирао је у Ници и Паризу, од 1891. до 1896. био је у француској школи у Атини, 1896. је изабран за maitre de conference на Ecole des Hautes Etudes у Паризу. Посгао je 1906. directeur (шеф одсека) на Одсеку за исгорију религије (Section des Sciences religieuses) на Ecole des Hautes Etudes). Године 1926. добио je катедру на College de France, a 1929. je изабран у Academie des Inscriptions et des Belles Lettres. Био je члан разних академија наука, доктор бројних универзигета, постао је дописни члан Српске краљевске академије 16. фебруара 1920, а 1935. је промовисан за почасног доктора наука Београдског универзитета. М. се бавио истраживањима споменика југоисгочне Европе и упоредо је сгварао и организовао научну документацију, покретао научне серије и предавања. Као археолог и историчар, специјалиста за догматику и литургику, зналац сгарих језика и слависга, палеограф, свој научни рад засновао је на пионирским истраживањима средњовековних споменика у Грчкој, Светој гори и у бажанским земљама. Бавио се проблемима из различитих обласги: историје византијске књижевности, хагиографије, исгорије цркве, литургије, епиграфике, но најзначајнији су му радови из историје уметносги. Написао је једну од најбољих научних монографија значајног византијског споменика (Le Monastere de Daphni, Paris 1899), прве научне прегледе византијске уметносги (L'Art byzantin, у: А.

Michel, Histoire de l’art, t. I, Paris 1905, 127-301; L ’art chretien d'Orient du milieu du XIP au milieu du X V f siecle, у: A. Michel, Histoire de l’art, t. III, Paris 1908, 928-962), књиге o мало познатим и касније унипггеним фрескама (са D. Т. Rice, Byzantine Раinting at Trebizoiul, London 1936), уметничком везу (La broderie religieuse de style byzantin, Paris 1939; La Dalmatique du Vatican. Les elus. Itnages et сгоуапces, Paris 1945), издао je албуме ca фотографијама (Monionents byzantin de Mistra, Paris 1910; Monunteius de l ’Atlios, Paris 1927). Ha основу исграживања по Србији и Македонији 1906. и од 1924. до 1935, насгале су две докторске тезе (L ’Ecole grecque dans l'arvhitecture byzantine. Paris 1916; Recherclies sur l ’iconographie de l'Evangile, Paris 1916) и књига посвећена српском народу: L'ancien art serbe. Les eglises, Paris 1919, која ca сгудијом Etudes sur les eglises de Rascie, L’art byzantin chez les Slaves, Les Balkans, I, Paris 1930,147-194, предсгавља први преглед српске средњовековне архитектуре са првом сгилском периодизацнјом споменика. О српском средњовековном сликарсгву говорио је на V византолошком конгресу у Риму (L ’art des Balkans et l'Italie au XIIF siecle, Atti del V Congresso Intemazionale di studi bizantini П, Roma 1940, 272297), a o пореклу минијатура Минхенског псалтира писао је у чланку Вугапсе et non l ’Orient, Revue archeologique XII (Paris 1908) 171-189; издао je прву бнблиографнју српске уметности (са; Ј. Popović-Ibrovac i M. Kašanin, Serbie. L’art byzantin chez les Slaves П, Paris 1930,427-444). M. je још крајем прошлог века у Ecole des Наutes Etudes, основао „Collection Chretienne et Byzantine“, збирку фотографија, фототеку ca негативима из целог света и сопственнм снимцима споменгаса из југоисточне Европе и Мале Азије, која је данас драгоцен фонд доступан свим истраживачима преко објављених каталога колекције. Из фонда који је М. снимио, његов ученик А. Фролов је нздао три Апбума средњовековних фресака у Југославији: La Peinttire dtt Моуеп dge en Yougoslavie (Serbie, Macedoine et MoiUenegro) I, Paris 1954; II, Paris 1957; III Paris 1962, a четврги je припремила T. Велманс, IV, Paris 1969. М. је основао серију монографија и зборника радова ,JByzance et l’Orient“, серију у којој се издају документа са Свете Горе ,Archives de ГAthos“. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: А. Grabar, у: Aruutaire 1954-1955, Ecole pratique des Hautes Etudes, Section des sciences religieuses (Paris 1954) 16-20. Ј1ИТЕРАТУРА: Некролози: Byzantion 22. 1952 (Bruxelles 1953) 519-525 (A. Grabar); Revue des etudes byzantines 12 (Paris 1954) 294-298 (A. Frolow); Прилози КЈИФ 2,3-4 (1954) 389-390 (C. Paдојчић); Старинар н. c. 3-4 (1952-1953) [1955] 30030 (Ђ. Бошковић); о избору у СКА: Годишњак СКА 28 (1914-1919) [1921] 9,203. 315-318; Поводом избора за почасног доктора БУ: Ђ. Бошко-

вић, Габријел Мије и cpuaai средњевековни сиоменици, СКГ н. с. 46, 6 (Београд 16. новембар 1935) 475-477; ELU 3 (1964) 470 (G. SuboUĆ); М. Глигоријевић-Максимовић, Габријел Мије - историчар византијске уметности, Свеске ДИУС 19 (Београд 1988) 6-14; М. Gligorijević-Maksimović, Gabriel Millet - chercheur d'antiquites serbes, Југословенско-француски односи, поводом 150 годшга од отварања првог француског конзулата у Србији, Београд 1990,257-262; ЕЈ 6,114-115 (G. Subotić). М. Глигоријевић-Максимовић

МИЈОВИЋ Павле (21. јуни 1914, Бријеге, Бар-6. фебруар 1996, Подгорица). Основну школу похађао је у Вирпазару, а гимназију у Бару, Подгорици, Сарајеву и Цетињу. По завршетку матуре (1935) уписао је Медшџшски факултет у Београду. Као члан КПЈ и активан учесшж студентског покрета на Медшцшском факултету, био је заточен у затворима Београда, Дубровника и Сарајева. Студирање је прекинуо због окупације Југославије. Италијанска полиција ухапсила га је августа 1941, а ослобођен је фебруара 1942. захваљујући замени за италијанске заробљешже. У НОБ-у је обављао разне одговорне послове. Носилац је Паргизанске споменице 1941. Радио је као руководилац Радио Београда, члан Редакције Борбе и уредник Танјуга. Био је аташе за штампу и саветник амбасаде у Москви и Стокхолму. Групу за исгорију уметности на Филозофском факултету у Беетраду, М. је уписао 1951, а дипломнрао је 1956. године. За асистента Археолошког инспггута у Београду изабран је 1960. Докторску дисергацију Календар у монументалном српском сликарству, одбранио је 1964. на Филозофском факултету у Београду. У Археолошком институту М. је радио до пензије (1980) у свим научшш звањима: асисгент, научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник за средњовековну археологију и исторнју уметности. М. се огледао на различитим темама у складу са пословима које је обављао. Удружење сгудената медицине објавило је његов први већи рад XttГијена рада у рудокопима (1939). Путопис По Совјетском Балтику, насгао је у новинарском периоду његове делатности (1948). По завршетку студија М. се посветио исгорији уметности и археологији. Поред разноврсних исграживања. М. се показао као организатор културних усганова у Црној Гори. Један је од осшшача Матице црногорске и Музеја у Улцињу. Био је декан Културолошког факултета на Цетињу. Марта 1985. изабран је за члана ЦАНУ. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Бококоторска сликарска школа ХУП-Х1Х вијека (1960); Монодија о 497

Ш1ЈУШКОВИЋ Драпаиа

МИКИЋ Г. Петар

камену (1967): Царска иконографија у српској средњовековној уметности 1-Ш (1967-1979); Жича (заједно са М. Кашашшом и Ђ. Бошковићем, 19b9); Озлоглашено наслеђе (1971); МенолоГ. Историјско умјетничка истраживања (1973); Градови и утврђења у Црној Гори (заједно са М. Ковачевићем. 1975): Ранохришћански споменици ПреваЈШса (1978); Умјетничко благо Црне Горе (19S1); Гријумфи и смрти, Подгорица 1992. БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак ЦАНУ 13 (1985) 238-245: С Б 10. бр. 49116-19117. ШТГЕРАТУРА: Годшињак ЦАНУ 13 (1985) 237-238: Годишњак Матице црногорске (19931994) 71; Побједа од 5. фебруара 1996; N. Racković, Prilod za leksikon, 129. P. Михаљчић

МИЈУШКОВИЋ Драгиша (12. мај 1859-22. септембар 1903, Београд). Завршио је права 1878. у Београду, а псггом као државни стипендиста изучавао историју права у Минхену, Паризу, Варшавн и Прагу. У Варшави се, као слушалац професора Зигеља, заинтересовао за историју словенских права. а у Прагу је положио докторат правшгх наука. За суплента Правног факултета, за историју словенских права, постављен је марта 1887. а већ новембра исге годше за професора истог предмета Бпо је сгарешина Факултета 1898. За судију Касационог суда посгављен је 1899, а за државног саветника 1903, али је све до смрти предавао псторију словенских права као хонорарни професор. Од Мијушковићеве смрти Катедра за историју словенских права на Београдском универзитету осгала је упражњена до 1920, када је поверена Т. Тарановском. Поред више чланака и реферата у Браничу и Просветном гласнику написао је расправу О систему Душанова Законика у Српском преГледу (1895) где објашњава сисгем Законика полазећи од упоредне конструкције сталешког државног уређења у Еврогш. Оставио је за собом и предавања из историје словенских права у рукопису, али је већи део тексга изгубљен за време Првог светског рата. Превео је Путовање по Србији 1829, Ота Дубислава Пирха и Енциклопедију права, Пасквала дел Ђуднчеа (Pasquale Del Giudice). Радови М., иако малобројни, одликују се ширином погледа и изузетном ерудицијом. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (из правне историје): О систему Душанова Законика, Српски Преглед 4.5,6 (1895}; Арнтсове Пандекте у српском преводу и њихов критичар Др Лука Mapjaiioeuh, Београд 1897. БИБЛИОГРАФИЈА: СБ 10, бр. 49119. ЛИТЕРАТУРА: Некролог у Просветном Гласнику (септембар 1903); НЕ 2, 756 (Р. Попо-

498

вић); Т. Тарановски, Увод у исшорију словенских права, Београд 1933. С. Шаркић

МИЈУШКОВИЋ Славко (28. јуни 1912, Котор - 15. децембар 1989, Ксггор). Школовао се у Котору, Риму и Београду, где је 1936. дипломирао на Филозофском факултету. После специјализације у Дубровнику и Паризу из области архивистике и палеографије, докторирао је 1965. на тези: Которска морнарш^а. Од 1950. радио је у Државном архиву у Котору, чији је директор био од 1953. до 1978. године. Био је редовни члан Црногорске академије наука и уметносги. М. је свој радни век посветио историји Боке Когорске и Црне Горе од средњег века до 1921. Као целине издвајају се прилози о учешћу црногорских племена у Морејском рату, чланци настали на темељу проучавања Которског статута, студије о бокељској морнарици и оснивању и раду здравсгвених инсгитуција у Боки. Издао је, превео и коментарисао Летопис Попа Дукљшииш. Заједно са Р. Ковијанићем издао је грађу за историју српске медицине. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Племе Никшићи у Морејском рату (1684—1699) (1954); Неке специфичности феудалних односа у Грбљу у XIV веку (1957); Одредбе о поморству у Которском статуту (1957); КњиГа паиппровских привилеГија (1959); Љетопис Попа Дукљанина (1967); Hauiписи катедрале Св. Трипуна (1965-1966); Територијална надлежност которске мор!шрице (1970); На којим се основсиш заснивају тврђења о постојању орГанизације которских помораца eeh 809. Године (1971); Оснивање и орГанизовање једне средњовековне бокељске здравствено-просветне инсттпуције (1973); Борба за српски језик у Котору за вријеме аустријске владавине (1965); Грађа за историју српске медицине. Документи Которског архива I (XIV-XV век) 1965 (заједно са Р. Ковијанићем). БИБЈШОГРАФИЈА: Селективна библиоГрафија Славка Мијушковића, Споменица ЦАН У 1973-1983,177-183.

МИКИЋ Григорије (24. фебруар 1882, Мартинци у Срему - 12. јули 1957, Сремски Карловци). Основну школу похађао је у Мартинцима, Сремском Јарку и Врбасу. Завршио је Велику српску православну гимназију 1902. у Новом Саду и Православно српско богословно училишче (Карловачку богословију) 1906. Теолошко образовање допунио је сгудијама филозофије у Загребу, Будимпешти и Женеви, одслушавши такође неколшсо летњих семестара курса француског језика за странце у Дижону. Службовање је започео 1906. као суплент-вероучитељ у гимназији у Сремској Мшровици. На основу конкурса Патроната Српске велике гимназије у Сремским Карловцима 1912. постављен је за суплента-катихету, а од 1914. до 1941. био је професор у истој гимназији. Од 1918. поред веронауке предавао је и француски као необавезан предмет. Постао је управшпс гимназијског интерната Стефанеум (1919), који је крајем XVIII века основао шггрополит Стефан Стратимировић. Предавао је по позиву морално богословље на Карловачкој богословији. Био је члан Митрополитског савета за унификацију цркве, члан Комисије Српске православне цркве за сарадњу са другим хришћанским црквама, члан Главног просветног савета при Мшшстарству просвете Краљевине Југославије и члан Књижевног савета Матице српске. Током 1920-1921. уређивао је Нови пут, лист за хришћанску културу, а сарађивао је у Сиону, у којем се појављивао под псеудонимом Будим. Год1ше 1941. био је талац код немачких и усташких власти, затим са целом породицом логораш у Цапрагу, одакле је интервенцијом немачкпх војнњх власги из Београда, са већом групом православних свештеннка и чланова њихових породица, прешао у Србију, где је као избеглица био професор гимназнје у Аранђеловцу. Пензионисан је 1943. и одлуком Синода Српске православне цркве именован за инспектора верске наставе у средњим школама. После Другог светског рата вратио се у Сремске Карловце. Током своје многоструке и дугогодишње делатности изучавао је историју хришћанства и историју Српске православне цркве.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Ракочевић, Славко Мијушковић (1912-1989), И З 3-4 (1990) 235-236; Годишњак ПМК 35-36 (1987-1988) 139-141 (М. Вуловић); Годишњак ЦАНУ 17 (1989) [1992] 124125 (Б. Павићевић); N. Racković, Prilozi za leksikon, 129-130; Селективна библиоГрафија Славка Мијушковића, ЦАНУ 1973-1983,177-183; 1973-1993, 107-108; Годишњак ПМК 35-36 (1987-1988) 139141 (М. Вуловић).

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: ПреГлед историје хришћанске цркве - општи део, Сремски Карловци 1930; Историја српске цркве, други део, Сремски Карловци 1936. (Репринт издања ових књига: Карловачка књижарница, Сремски Карловци 1996).

М. Антоновић

Н. Гаћеша

БИБЛИОГРАФИЈА: СБ 10, бр. 49144-49146.

МИКИЋ Ђорђе (8. април 1942, Обровац код Бањалуке). Основну школу учио је у селу Стратинска, а гимназију у Санском Мосту. Групу за историју завршиоје 1967. године на Филозофском факулгету у Приштини. Следеће године изабран је за асистента-приправника у Заводу за историју Косова (касније Историјски институт). Од 1970. радио је као аснстент, затим предавач на Катедри за општу историју Филозофског факултета у Пришгини. Магастарски рад 'Гурски парламентарни избори 1912. Године, одбранно је на Филозофском факултету у Београду (1974). На истом факултету одбранио је 1980. докторску дисертацију Аустро-УГарска имладотурци 1908-1912. За доценга на Фипозофском факултету у Прииггпни М. је изабран 1979. године. По оснивању Инспггуга за историју у Бањалуци М. се вратио у завичај. У Инспггуту је од 1980. радио у звању научног сарадника, вишег научног сарадшпса и научног саветника. За професора на Фнлозофском факултету у Бањалуци изабранје 1995. године. Док је радио у Пришпши М. је претежно изучавао источно шггање и националноослободилачке покрете на Косову. Резултатп ових истраживања синтетизовани су у посебнпм монографијама: Аустро-УГарска и младотурци 1908-1912 и Друштвене и економске прилике косовских Сриа у XIX и почетком XX века. Преласком у Историјски инсппуг у Бањалуци, М. је почео да истражује прошлост Босанске Крајине у доба аустроугарске управе. За исгорију српског народа у издању СКЗ, М. је напнсао поглавље Срби у Турском Царству 1878-1912. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Аустро-УГарска и младотурци 1908-1912 (1983); ПреГлед друштвено-економскоГ и политичкоГ живота у Босанској крајини у раздобљу аустроуГарске управе 1978-1914 (1985); Скадарски Срби у XIX веку (1986): Велеиздајнички процеси у аустроуГарској политици у Босни и ХерцеГовини (1987); Друштвеие и економске прилике косовских Срба уХЈХ и почетком XX века (1988); Српско пјевачко друштво „Јединство “ у Бањој Луци, Бањалука 1992; Бања Лука на Крајшш xeajia, Бањалука 1995. БИБЛИОГРАФИЈА: Istorijski zbomik Instituta zn istoriju u Banjaluci 10 (1989) 259-264. ЛИТЕРАТУРА: Istorijski zbomik Instituta za istoriju u Banjaluci 10 (1989) 259. P. Михаљчић

МИКИЋ Г. Петар (23. јануар 1925. Сремскн Карловци). Основну школу завршио је у месту рођења. Похађао је гамназију такође у Сремскнм Карловцима до 1941. Због усташког терора поро4ЧЧ

МИКОВИЋ Дионисије МИЈ1АШ Никодим дида М)'је избегла у Србију. Завршио је гимназију 1943. у Смедеревској Паланци. После Др>тог светског рата студирао је медицину у Београду u дипломирао 1954. Запослио се као дечји лекар у Новом Саду. Поред обављања сталне лекарске праксе био је u начелник усганове за заштиту мајке и детета у Дому здравља Новн Сад. Интензивно се бавио исторнјом медицине и здравствене службе у Војводшш. Године 1986. на Медицшском факултету у Новом Саду одбранио је докторску тезу Наталитет и мортапиuteiu деце у Новом Саду у XIX и XX веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Здравствена заштита деце у Новом Саду од X \II до XX века. Зборннк радова, XII конгрес педијатара Југославије, Нови Сад. 2S— 30. септембра 1983, Нови Сад 1983; НатпЈШтет и морталитет деце на тлу данашње Војводине у првој половини XIX века, Acta historica medicinae pharmaciae veterinae 13, 1 (1973); Рани трагови o вакцинацији против великих боГиња на нашем тлу, Медшхински преглед 9-10 (1972) 15-24; КуГа - велика морија човечанства. Зборшгк радова. Симпозијум о двестагодшнњици нршже куге, Нови Сад - Ириг 1996, Нови Сад 1997: Записи о рађању и умирању деце у Новом Саду и Војводини током XIX и XX века, Нови Сад 19S9 (докторска дисертација).

и путописе). Писао је мање прилоге из историјске прошлости Боке. У краћим чланцима је обрађивао црквену, политичку и културну исгорију Боке Которске. Издавао је исгоријску грађу, која се углавном односила на XIX век. Неколико радова посветио је исгоријату манасгира у Паштровићима (Режевићи, Прасквица и други). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српско православно бококоторско владичанство, Дубровник 1908; Један покуишј римске пропаГанде за поунијаћењсм у Паштроеићшш у почетку XVIII века, Хришћански весник 18 (1901) 67-72; О ce. паштровским манастшршш, Духовна стража 1, 1 (1928) 30-38. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 13277-13287; 11, br. 10970-10985; СБ 10, бр. 49172-49183; В. Ивошевић, Био-библиоГрафски прилози за моноГрафију о архшшндриту Дионисију Миковићу, Православна мисао 6,1-2 (1963) 117-125; Б. Цисарж, Један век периодичне штште српске православне цркве, Београд 1991,123-124,146-147. Ј1ИТЕРАТУРА: В. Ивошевић, Био-библиоГрафски прилози за монографију о архилшндриту Дионисију Миковићу, Православна мисао 6 ,1 2 (1963) 117; В. Ивошевић, Архшшндрит Дионисије Миковић, Котор 1968; N. Racković, Prilozi za leksikon, 130.

Н. Гаћеша

M. Маловић-Ђукић

МИКОВИЋ Дионнсије (12. октобар 1861, Челобрдо код Будве - 1. јуни 1942, манастир Дул>ево код Будве). М. је основно теолошко образовање сгекао у манаспгрској школи у Режевићима, где је провео као искушеник од краја 1874. до почетка 1879. Он се врло млад замонашио (са 18 гоЈџша) у манастиру Прасквици где је 1942. и сахрањен. Hacrojao је да редовним школовањем сгекне богословска звања, али му то није пошло за руком. Два пуга је покушао да оде у Русију (1885. и 1891) ради школовања али без успеха. У чин игумана произведен је 1891, а за архимандрита 1921. М. је као свештено лпце службовао у манасгирима: Дуљеву, Прасквици, Градинггу и Бањи код Рисна, где се најдуже задржао. У време Другог бокељског усганка, због једне националне манифестације, био је принуђен да емигрира у Црну Гору 1891. где је осгао до 1893. Покренуо је и уређивао Српски маГазин, часопис за књижевност у Боки Которској (1896) и велики илусгровани календар Боку (1909). Објављивао је песме у дубровачком Словинцу. Српска краљевска академија 1907. наградила је М. рад Српско православно бококоторско владичапство. М. је као духовно лице писао проповеди и хагиограсђске радове. Бавно се исгоријом, етнолоnijo.M и књижевним радо.м (писао је поезију, прозу

500

МИЈ1АДИНОВИЋ Миленко (13. октобар 1913, Босанска Градишка). Основну школу и i u i же разреде гимназије завршио је у родном месту (1930). Учигел>ску школу похађао је у Бањалуци, Карловцу и Пакрацу. Као учитељ радио је у селу Јаворани, срез Котор Варош (1937-1941), затим у Мешеву код Крушевца (1941-1945) и Јунузовцима код Босанске Градишке (1946-1947). Од 1948. до 1950. поверено му је место управника ђачког дома у Босанској Градишки. У истом месту био је помоћни наставник у нижој гимназији (1950-1952). По завршетку Више педагошке школе у Сарајеву (1952), М. се преселио у Бањалуку. Предавао је исгорију у Основној школи „Браћа Павлић", а 1961. изабран је за ментора практичне насгаве на Вишој педагошкој школи, касније Педагошкој академији у Бањалуци. Пензионисан је 1976. Уз практичан педагошки рад, М. се посветио методици наставе историје. Његове радове из ове области налазимо у часописима који се баве питањима насгаве као што су: Билтен Просветно педаГошког завода у Бања Луци, Настава историје, Путеви и достигнућа, Искуства, ПедаГошка стварност.. М. је један од аутора споменице Учитељске школе у Бањалуци - О школи са љубављу, Бањалука 1991. Одабране радове објавио је

под насловом Проблематика наставе историје, Бањалука 1996, 295-296. Питања наставе историје, Београд 19972. ЈШТЕРАТУРА: Bilten Pmsvetno pedagoškog zavoda u Banja Luci 2,4 (1963) 13-18. P. Михаљчић

МИЛАК Енес (5. јуни 1947, Ливно). Основну школу и гимназију завршио је у Јајцу 1966. Дшшомирао је на Филозофском факултету у Београду, Група за историју, 1972, када се уписао и на постдипломске студије на Групу за општу исгорију новог века. Магистарски рад: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Римски споразум (19221924), одбранио је 1976. У Инсгшугу за савремену историју ради од 1972. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1983. тезом Италија и ЈуГославија 1931-1937. Бави се међународшш односима у XX веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Italija i Jugoslavija 1931-1937 (1987); Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Rimski sporazum (1922-1924) (1982); Die dkonomisch-politisclien Voraussetzungen der italienischen Jugoslcovienpolitik 1935-1939 (1979); Uspostavljanje trgovinskih odnosa između llalije i Jugoslavije 19451947 (1984); Italijanska diplomatija i hrvatsko pitanje 1928-1936 (1988); Doktritta spoljne politike italijanskog fasizjna u javnim istupinm Benita Musolinija (1994). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI 1958-1978, 143; Dvadesetpet godim 1S11958-1983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 262; Bibliografija ISI 1984-1994, Istorija 20. veka2 (1994) 235-236. Ј1ИТЕРАТАУРА: Dvadeset godim IS I19581978,143. P.

МИЈ1АШ Никодим (4. април 1845, Шибешпс20. март 1915, Дубровник). Основну школу и нижу гимназију завршио је у Шибенику, а вишу гимназију у Задру 1863. Богословију је завршио у Сремским Карловцима 1863-1866. У Бечу је слушао филозофију 1866-1867. Кијевску Духовну академију завршио је 1871. са сгепеном кандидата богословља. На исгој Академији је 1874. сгекао научни степен магистра богословља радом Достојанства у православној цркви по црквено-правним изворшш do XTV вијека, Панчево 1879. Био је професор и ректор богословије у Задру (1871-1890), а школске 1886/1887. ректор богословије у Београду. Замонашио се у манасгиру Драговић у Далмацији. Епископ далматинско-истријски био је у периоду 1890-1911. Пензиони-

сан је као епископ 1912. Умро је у Дубровнику. а тело му је пренето у Шибеник. М. научни рад одвијао се у два основна правца: обласг црквеног права п историје Срба у Далмацији. Био је добар зналац сгарогрчког и латинског језика и на српски је превео каноне хришћанске цркве које је пропратио вредшш коментарима: Правила (Каноне) православне цркве с тушчењшш 1 1895, П 1896. Из ове обласги су му још најпознатија дела: Православно црквено право 1890 19022,19263 руски превод 1879, немачки превод 1879, бугарскп превод 1903; Уплив хришћанства m Грчко-piutcKO законодавство, Спљет 1879; Codex canonum ecclesiae Africame, Задар 1881; Крмчија шнастира Caeiute, Задар 1884: Православно калуђерспшо, Мосгар 1902: Устав СветоГ Cmoda Кнежевине Црне Горе, Цетиње 1904; Црквено казнено право, Мостар 1911; Фотијев Номоканону српскојцркви, Београд 1905. Мада по образовању није био исгоричар, М. је у својнм делима веома успешно обрађнвао исгорнју Срба у Далмацији. Прихватио је cipore методе крнтпке извора п историјских чињеница од свог савременика Илариона Руварца. Најважнији његови радови из ове обласги су: Списи о историји православне цркве у далматинско-истријском владичанству од XV до XIX вијека, Задар 1899; Православш Даллшција, историјски преГлед, Нови Сад 1901; Православна црква у Дубровнику у XVIII и почетку XIX вијека. Сарајево 1913; CiTioh у средњим вијековима, Дубровшж 1914. М. је значајан u као национални радшш. Велнки је његов допринос у чувању и учвршћивању православља у Далмацији. Из те обласги познато је његово дело Словенски апостоли Кирил и Методије и uciTuma Православлш, Задар 1881. На основу овог дела Богословски факултет у Черновцпма даје му почасни докторат богословских наука (honoris causa). На ову тему вреднн су му радови: Свети Фотије цариГрадски патријарх, Задар 1896; Унијаћење у Даљшцији 1832-1835, Задар 1904. БИБЈШОГРАФИЈА: С. Станковпћ, Др HttKodttM Милаш, епископ даљттинско-истријски,

Богословље 5 (1930) 259-271: BLZ 8, br. 13309:11, br. 11022-11023; СБ 10, бр. 49361-49438. ЛИТЕРАТУРА: Извепггај Богословије у Задру 37 (1914-1915); Богословље 5,4 (1930) 259-271 (некролог); ЕЈ 6, 107 (S. Batušić); НЕ 2. 763 (Р. Грујић): В. Ивошевић, Др Никодњи Милаш епшскоп далматински: Алманах. Срби и православље у Далмацпји и Дубровнику, Загреб 1971,35-37; Д. Кашић, Светли Гробови правоашвних Шибенчана, Шибеник 1975, 18-23; М. Јачов. Аутобио-

501

МИЛЕКЕР (MILLEKER) Фелнкс

МИЛЕУСНИЋ Слободан

Графија Никодима Aliuiauui. Мешовнта грађа, II, Историјски институт. Београд 19S2. Р. Поповић

МИЛЕКЕР (MILLEKER) Феликс (лично име је преводно па је у српским публикадијама: Срећко. у мађарским: Bodog) (14. јануар 1858. Вршац - 25. април 1942. Вршац). Пореклом из немачке занатлпјске породице, прнпремао се за позив учитеља у Сегедину, где је положио испит (1876) и обавио праксу. Радио је затим као учитељ у Белој Цркви, где га је Леонард Бем заинтересовао за завичајну исторнју; суделовао је у оснивању месног музеја. Од 1S83. је радио у Вршцу, у немачкој основној школи до пензионнсања 1925. Од 1887. је водио школску бнблиотеку, од 1894. је био кустос Градског музеја у Вршцу, од 1921. је издавао „Банатску бнблиотеку“ (Banater Biicherei). Музеј је обогатио материјалом са ископавања и својим збиркама. Био је актаван сарадник у бројшш немачкпм културним и научшш удружењима. Иако самоук, М. је развио обимну истраживачку делатносг и постигао резултате који су унапредшга познавање прошлости Баната. Бавио се различитпм темама u свим периодима од преистоpirje до свога времена, али се просторно ограничавао на свој шири завичај. Објавио је преко 200 радова. међу којима је неколико обимних књига, на немачком. мађарском и српском језику. Објавио је псторијске монографије о Вршцу, Белој Цркви, Панчеву. Великом Бечкереку, о 14 места, преглед исгорије Баната од најстарпјих времена до 1716, историју Банатске војне границе, историју Немаца у Банату 1716-1918, историју школства, штампе у Банату и сл. Знатан део радова био је пионирског карактера, израђен на танкој изворној подлози и површан. Већи значај имају радови из археологије. БИБЛИОГРАФИЈА: К. Willvonseder, Felbc Milleker (1858-1942) und sein literarisches Schaffen, Donauschwabische Beitrage H. 7 (1953); BLZ 8, br. 13467-13470; 11, br. 11228-11232. ЛИТЕРАТУРА: M. Вукчевић, Феликс (Cpehко) Мипекер, кустос Градског музеја у Вршцу, Гласник ИД НС 9 (1936) 358-361; А. Scherer. Felix Milleker (1858-1942), Personlichkeit und Werk des Archaologen, Polyhistors und Schopfers des stddtischen Mttseums zu Wersclietz, Miinchen 1983 (уп. приказ C. Костића. Рад BM 29 (1984-1985) 181183): ЕЈ 6. 114 (М. Garašanin); НЕ 2, 763-764 (Д. Поповић). С.Ћирковић

502

МИЛЕНКОВИЋ С. Милица (6. март 1937, Бершићи, Горњи Милановац). Основну школу завршила је у родном месгу, а гимназију 1955. у Горњем Милановцу. Дипломирала је 1959. године на Филозофском факултету у Београду - на Групи за исгорију. На истом факултету је 1966. одбранила магистарски рад Синдикални покрет у Србији 1918-1920. Године. Докгорску дисертацију Синдикални Покрет у Србији, Македонији и на Косову и Метохији 1921-1929, одбранила је 1978. на Филозофском факултету у Приштини. На специјализацији и научном истраживању боравила је у Архиву Међународне организације рада у Швајцарској 1990. Од 1961. године радила је у Заводу за прикупљање и обраду докумената о развоју радничког покрета у Србији, као исграживач, а од 1965. године у Институту за историју радничког покрета Србије, као научни сарадник. Сада ради у Инсгитуту за новију исгорију Србије у звању научног саветника. Бави се социјалном историјом и историјом радничког покрета у Србији и Југославији. ВАЖНИЖ РАДОВИ: Синдикални покрет. у Србији 1918-1920 (1971); Синдикални покрет у Србији 1921-1929 (1979); Sindikalni pokret и Веоgradu do 1941 (1979, коаутор); Формирање и делатност Раднинке коморе и ОпштеГ синдиката српских радника у Француској (1988); Раднинки покрет у Србији 1918-1921 (1989); Врзки и взаимоотношенип между БлГарсктпе и Србските социалисти до 1917 (1989); Удео јуГословенских синдиката у формирању Црвене синдикалне интернационале и Балканско подунавскоГ синдикалноГ секретаријата (1920-1921) (1990); Утицај Међународне орГанизације рада на формирање радничких социјалних институција у ЈуГославији 1919-1929 (1991); Radničke socijalne ustanove и Srbiji, MOR i proces modemizacije radničkog zpkonodavstva u Jugoslaviji i Srbiji 1918-1941. godine (1994); Specifičnosti privrednog razvoja Srbije, struktura i položaj radničke klase od 70-tih godina XIX veka do Prvog svetskog rata (1995). БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица Инстштута за историју радничкоГ покрета Србије 19491989.30.58- 59; Spomenica 1N1S1965-1995,65-67. ЛИТЕРАТУРА: Споменица Института за историју раднинкоГ покрета Србије 1949-1989, 30.5859; Spomenica INIS1965-1995,65. Р.

МИЛЕНКОВИЋ Тома (12. јануар 1935, Чаири, Трстеник). Основну школу је завршио у родном месту, нижу гимназију у Трстенику, а учитељску школу у Крагујевцу (1952). После тога је радио као учитељ у селима среза Штавичког - Ту-

тин (1952-1955). Дипломирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Београду 1959. Од 1960. је радио у Одељењу за историјске науке Института друштвених наука, а од 1969. ради у Институту за савремену историју у Београду. Прошао је природан научни пут од асистента до научног саветника (1982). Докторирао је 1972. тезом Социјалистичка партија ЈуГославије 1921-1929. На студијским исграживањима боравио је у Амстердаму, Москви, Софији и Лондону. Бави се историјом Југославије између два светска рата, а из те области већу пажњу је поклањао радничком покрету, аграрној реформи, радничком законодавству, државним границама Краљевине СХС и страној емиграцији у Југославији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Radnički pokret и Vojvodini 1918-1920 (1968); Socijalistička partija Jugoslavije 1921-1929 (1974): Др Живко Joeanoeuh личност у сенци КПЈ (1995); Stav Radikalne stranke prema agramoj refonni u Jugoslaviji (1919-1929) (1970); Socijalrefonnistički pravac и radničkom pokretu jugoslovenskih zemalja (sredina 1917 - 2. avgust 1921) (1973); Privremeno radničko zakonodavstvo u Jugoslaviji 1918-1921. godine (1981); Банатска peпублика u мађарски комесаријат у Банату (31. октобар 1918-20. фебруар 1919) (1985): Međunarodna organizacija rada i Jugoslavija (1919-1929) (1986); Državne granice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1992). M. je објавно пет томова историјских извора. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI 1958-1978, 143-145; Dvadesetpel godina IS I19581983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 262-263; Bibliografija IS I1984-1994, Istorija20. veka2 (1994) 236-237. Ј1ИТЕРАТУРА: Dvadeset godina ISI 19581978,143.

(1898); Bosnia before tlie Turkish Conquest, English Historical Review 13 (1898) 643-666; Medieval Rome (1901); Tlie Latins in the Levant(1908): Thefoimder of Montenegro, Enghsh Historical Review 25 (1910): The Ottoman Empire, 1801-1913 (прво издање 1913, оно из 1934, има наслов: The Ottoman Empire and its Successors, 1801-1934); Kosovo, Moming Post 28. јуни 1916 (преведено: Kosovo. Srpska obljetnica, Jugoslovenska država 1 (1916) 48,2): Essays on tlie Latin Orient, Cambridge 1921. Написао je поглавље o историји Срба и Бугара за прво издање Cambridge Medieval History. ЛИТЕРАТУРА: Dictionary of National Biography 1941-1950, Oxford 1959, 593-594 (S. Runciman). P.

МШЕУСНИЋ Слободан (9. април 1947, Говеђе Поље. Пакрац). Основну школу завршио је у родном месту u у Тројеглави, а Богословију „Светп Сава“ у Београду (1968). Исге године уписао се на Теолошки факултет на којем је диплошграо 1973. На Филозофском факулггету (Историја уметносги, музеолошки смер) диплошграо је 1977. годпне. Усавршавао се на постдипломскпм студијама и 1984. године одбранио магистарски рад Српско сликарство XVII и XVIII века у Славонији. Од 1975. запослен је у Српској патријаршији, у Музеју Српске православне цркве у којем је 1990. постављен за управника. Био је главни и одговорнн уредник ревије Српска православна цркea - њена прошлост и садашњост (1985-1989) и главни и одговорни уредник листа Православље P. (1989-1992). Од објављених књига издвајају се: Свети Срби (1987); Свети Стефан Штиљаноeuh-ратник и светац (1992); Водич кроз манаМИЛЕР (MLLLER) Вилијам (8. децембар стире Србије (1995); Средњовековни манастири 1864, Wighton, Cumberland-23. октобар 1945, DurСрбије (на енглеском и српском, два издања: 1995. ban, J. Африка). Рођен у породици власника руд- и 1996), а од монографија: Манастир ДраГовић ника, школовао се у Рагбију (Rugby), студирао на (1986); Музеј Српске православне цркве (1987); Хертфорд колеџу у Оксфорду, дипломирао 1887. Манастшр Крка, објављена и на енглеском језику Посветио се журнализму и већ од 1890. чесго пу(1994). Посебно су значајне његове публикације о товао на Бажан, посећивао Србију, Босну, Црну сградању српских цркава п манастира у рату Гору. Постао је ауторитет за бажанске прилике и 1991-1996, објављене на српском и енглеском јеписао чланке за водеће листове на енглеском језику: Духовни Геноцид 1991-1993 (два издања, зичком подручју. У том периоду је развио интерес 1994), затим Духовни Геноцид 1991-1995 (каталог за средњовековну историју, тако да је упоредо са новинарским радом писао и за научне часописе у истоимене пзложбе). Објавио је око сго чланака, Ешлеској и Америци. Седиште је имао у Риму до расправа п приказа по стручним часописима н црквеној штампи од којпх издвајамо: Пожешка 1923, када је прешао у Атину, одакле је морао митрополија, Православна мисао, год. ХХШ. СА 1941. да се склони у Јужну Афршсу, где је и умро. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: 77ie Balkans: Roiana- 27, Београд 1980; Сликар Остоја Мркојевип и њеnia, Seruia and Montenegro. Story ofthe Nations Ser- Гово иконописачко дело, Зборник МС ЈГУ 21 vices (1896); Travel and Politics in tlie Near East (1985) 45-59; Црква СветоГ Пантелејмона код

503

МИЛИН Милена

М И Л И Ћ Е В И Ћ Јо ван

cевековни Градови у Србији. Док-

дописног члана СУД изабран је 1872, а двадесет година касније постао је почасни члан СКА. Као аутор богословских и црквено-исгоријских тексгова, Н. је сарађивао у Вили, Гластку СУД, Православљу, Српском Сиону, Хришпанском веснику, Веснику српске цркве. Писао је уџбенике за средње школе, гимназију и богословију. Издвајамо важније радове за исгорију српске цркве: Српска црква у време Устанка (1871); Насртање римских папа на српску и хрватску цркву, Историјски развитак српске цркве (1874): Катеdpe јерархија у Србији (1874-1875); О независности српске цркве, Свештенство и манастири у Србији, Културни и црквени живот првих Словена на Балканском Полуострву (1893). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8. br. 14401-14402; 11, br. 11992-11997; С Б 11, бр. 54982-54989. Ј1ИТЕРАТУРА: Годишњак СКА 14 (1900) 332-337 (П. П. Ђорђевић); НЕ 3, 68-69 (Р. Грујић); Гласник ПЦ у Краљевини Србији 1, 12 (1900) 99-104; ЕЈ 6,287 (R. VeseliBOvić). Р. Михаљчић

НИКИТИН Сергеј Алексаццровнч (25. јуни 1901, Москва - 5. децембар 1979). По завршетку гимназије уписао је 1918. године Историјско-филолошки факултет Московског универзитета. Четири године провео је као аспирант Историјског инстшута Руског удружења научноисграживачких инспггута друштвених наука. Источникоeedemie uctnopuu СССР, назив је његове кандидатске дисергације (1940). Докторску дисертацију Русское обгцество и вопроси балканскоп политики России e 1853-1876 гг., одбранио је 1947. на Историјском институту АН СССР. Предавао је на Историјском факултету Московског универзитета. Осннвач је Катедре за историју Јужних и Западннх Словена. Последње године жзгаота био је консултант на Институту слависгике и балканистике АН СССР. Изучавао је изворе о словенским земљама у XIX веку, затим руску политику на Балкану, руско-бугарске и руско-српске везе. Бавио се питањима словенске исгорнографпје. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (у којима се обрађује српска прошлосг); Дипломатические отношеHiui России с /ожнвши славннами e 60-х гг. XIX e. (1947); ЈОжнославннские свнзи русскоп nepuoduческоп пенати 60-их гг. XIX e. (1959); Русское обгцество и национал вно-освободител bnan боpb6a тжта. славлн e 1875-1876 гг. (1957); Славпнские K O M iim e m b i e России e 1858-1876 гг. (1960); Русскал дипломапшп и националћно-освободителвное движеиие /ожнвис славпн e 50-70-их гг. XIX e. (1963); Вук Караджич и Poccim (1964); 06upie чертш и специфические особенности формированил славпнских нацип e XIX e.: Очерки

no истории lOMHboc славлн и русско-билканских свлзеп e 50-70-е годт XIX e. (1970). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: СССР, 122-123.

Историки-слависгм

ЈШТЕРАТУРА: Исгорики-слависш СССР, 122-123; Сов. слав. 4 (1980) 125-126 (группа товаршцеи); Историл Сербии e Трудах С. А. Иикитина: у: „Славлне и Россил". К 90-летшо со днл рождешга С. А. Ниигпша, Балканские исследовашш 14 (Москва 1993) (И. В. Чуркина); Путв ученого. К 90-летиго со днл рожденил С. А. Никитина, Москва 1992 (И. В. Чуркшга). Р. Михаљчић

НИКИФОРОВ Констшггин Владимирович (17. април 1956, Пекинг). Средњу школу је завршио у Москви. Од 1976. до 1982. студирао је на Исгоријском факултету Московског државног универзитета, на Катедри за исгорију Јужних и Западшк Словена. У периоду 1982-1992. био је на посгдшшомским сгудијама и радио као научни сарадник у Инспггугу слависгике н балканистике Руске академије наука. Од 1992. ради као консултант у служби помоћшка председшжа Администрације председаика Руске Федерације. Manicrap исгоријских наука, Н. је спецпјалисг за исгорију Србије и других југословенских земаља у Х1Х-ХХ веку. Аутор је око 20 објављених радова. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (од значаја за српску исгорију): Международние отношешш на Балканах. 1830-1856, Москва 1990 (коаутор); Khoславскал концепцил самоуправленип e контексте процессов обновлешш соцаализма, у: Новое политическое ммшление и процесс демократизацин, Москва 1990; Руски архитекта 11. П. Краcuoe - Градитељ ЊеГошеве капеле на Ловкену, Ствараае 8-9 (Титоград 1991); Социал-демократш e тгославннских землпх e 1917 г., у књизи; Европеиское социалистическое движение. 19141917. Разрубшг или развнзатБ узлм, Москва 1994; Сербшi 6 cepediaie XIX e. (Начало дентелвности no обЂединеншо сербских земелв), Москва 1995 (преведено на српски: Србија средином XIX века, почетак активности на уједпњењу српских земаља, Пршптнна 1995): КЈгославннские народш e XX веке, Первое сенгабрл 27, 30 (1995); Caepe.\tena криза у Босни и ХерцеГовини и 150-Годшињица „Начертанија" Илије Гарашанина, у. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд 1995. Р.

НИКОЛАЈЕВИЋ Божидар НИКОЛАЈЕВИЋ Светомир ННКОЛАЈЕВИЋ Божидар (15. јули 1877, Београд - 25. мај 1947. Београд). После основног и гимназијског школовања у Београду. студирао је археологију и историју уметности у Немачкој. Докторирао је у Хајделбергу 1901. годше. Од 1905. до 1909. био је доцент на Београдском универштету. на Катедрн за историју уметности. По одпаску са уннверзитета (1909). радио је као гимназијски професор, а потом као директор Земаљског музеја у Сарајеву (1924-1926). Од 1928. до 1935. био је у дипломатској службп. Н. се. као први предавач историје уметности на Београдском ушшерзитету, сматра осшшачем Катедре за историју уметносги. Осим неколико радова из опште и националне историје уметности: Вазантијска уметност (1905); Леонардо да Винчи (1907); Die Kirchliche Architektur der Serben im Mittelalter (1902); Манастир Манасија (1907), H. је написао u неколико ликовних критика (Српска уметност на Париској изложби) које су ra сврсгале међу пионнре српске ликовне критже. Н. се бавио и књижевношћу. Његово књижевно дело чине песме, драме и есеји. Као новинар, објављивао је политичке расправе. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 14411-14426; 11. br. 12009-12022; СБ 12, бр. 55049-55068. ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 6, 289 (R. Njeguš); НЕ 4, 74 (В. Петровнћ); ELU 3,551 (S. Petković); Л. Трифуновић. Српска ликовна критика, Београд 1967, 16.18,159.160.382: ЛЕЈ 2,405 (С. Пежовић). М. Шупут

НИКОЛАЈЕВИЋ Георгије (Ђорђе) (20. април 1807. Јазак, Срем - 8. фебруар 1896, Сарајево). По породагчном предању његови преци доселшш су се средином XVII века у Срем из Љубиња у Херцеговшш. Пошао је путем прадеде, деде и оца који су бшш свештеници. Немачку школу похађао је у Митровицп, а гимназију и богословију у Карловцима. Н. је 1829. уписао филозофију у Пешти. али је на позив митрополита Стефана Стратимировића прекинуо школовање и прихватио место учитеља у српској школи у Дубровнику. Пошто је 1833. примио свештенички чин, поверена му је дубровачка парохија. Дубровачки парох остао је до 1858. када је прешао у Задар, где је радио као професор богословије. Од 1880. помагао је митрополиту Сави Косановићу око организације српске православне цркве у Босни. Следеће годпне постао је архимандрит, а 1885. посгављен је за митрополита дабробосанског. Друштво србске словесности изабрало га је за дописног члана. а СКА за почасног члана. Као добротвор Н. је оснивао фондове за школовање српске деце, улагао у изградњу школа и цркава. Помогао је из-

градњу цркве у селу Блажују код Сарајева, где су му, према опоруци, пренети земни остаци. Разноврсна је књижевна и културна делатност Н. Старао се око прикупљања старина, преводио са немачког, талијанског и руског, оглашавао се прилозима о старијој и новијој прошлости у новинама и часописима, писао полемике црквене садржине, уређивао листове и часописе. Дописи о савременим догађајима у Црној Гори и турској Херцеговшш, које је слао за СрПски народни лист и Српске народне новине, имају изворну вредност јер су настали по причању очевидаца. Писао је о досељењу Срба у Дубровник крајем XVIII и почетком XIX века. Из Дубровачког архива, под специфичним околностима, преписао је збирку ћириличких исправа. Његове исписе присвојио је Павле Карано-Твртковић и објавио као свој труд: Споменици српски (1940). Н. је дуго уређивао Српско-далматински магазин (18421861,1869), а његовим залагањем у Сарајеву је почео да излази Дабро-босански источник (1887). Водио је полемику са Никодимом Милашем: Протопрезвтпер и његово достојанство (1878), Насртање протосинђелово одбија протопрезeuuiep (1880). Написао је биографије Боже Бошковића и Димитрија Милановића. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 14458-14461; 11, br. 12051-14053; С Б 12, бр. 55101-55105. ЈШТЕРАТУРА: Ј. Вучковић, Митрополит Ђорђе Николајевић, Нови Сад 1897; Д. Руварац, Животопис Ђорђа Николајевића митрополита Дабро-босанског, Земун 1898; НЕ 3, 74—75 (Р. Грујић); Р. Грујић, Кореспонденција др. Никодима Милаша архимандрита с ГеорГијем Николајевићем протопрезвитером-архилшндритом, Црква и живот 2 (1923) 274-287; Р. Грујић, Писма митрополита дабро-босанскоГ Caee Косановића Ђорђу Николајевићу, конзисторијалном архшшидриту, а потом митрополшпу дабро-босанском, Црква и живот 2 (1923) 97-112, 165-176. Р. Михаљчић

НИКОЈ1АЈЕВИЋ (СГОЖОВИЋ) Иванка (21. мај 1921, Шабац - 8. август 1990, Гамзиград). Основну школу је завршила у Шапцу, а гимназију у Београду (1939), где је студирала историју уметности на Филозофском факултету и дипломирала (1949). Радила је у Византолошком институту Српске академије наука (и уметности) од његовог оснивања (1948) - као асистент, научни сарадник, виши научни сарадник и научни саветник - до одласка у пензију (1979). Последњих година, упоредо, предавала је као професор по позиву у Центру за средњовековну историју у Болоњи, где је остала до 1986. Изабрана је за иностраног дописног

члана Societe nationale des antiquaires de France (1971) и La Deputazione di Storia Patria per le Province di Romagna у Болоњи (1976). Рано ce посветила области старохришћанске и рановизашијске уметности, из које је одбрашша и докторску дисертацију: Рановизантијска архитектонска декоративна пластика у Македонији, Србији и Црној Гори (1956). Значајни су, такође, радови засновани на археолошким исграживањима у којима је учествовала, као и сгудије о византијским мозаицима, архитектури и скулптури средњовековне Србије и Босне и др. ВАЖНИШ РАДОВИ: Царски портрети јужне Галерије цркве Ce. Софијеу ЦариГраду, ИЧ 2 (1951) 81-86; Римски портре из Кумбора, ЗРВИ 2 (1953) 1-6; Касноантички мозаик из Петровца на Мору, ЗРВИ 3 (1955) 159-163; ПрилоГ проучавању визанпшске скулптуре од 10 до 12 века из Македоније и Србије, ЗРВИ 4 (1956) 157-186; Рановизантиска архшпектонска декоративна пластика у Македонији, Србији и Црној Гори, Београд 1957; Скулптура средњевековних цркава Босне и ХерцеГовине, ЗРВИ 5 (1958) 111-123: Солински печат еГзарха Павла (723-726), ЗРВИ 7 (1961) 61-66; Sculpture omementale du XIIe siecle en Bosnie et en Herzegovine, ЗРВИ 8 (1964) 295-309; Ранохришћанске крстшонице у ЈуГославији, ЗРВИ 9 (1966) 223-255; Рељефи из Билимишћа, Зеница, Зборник Светозара Радојчића, Београд 1969,245-252: Звоници цркава у Колунићу и Јајцу, Старинар 20 (1969) 249-254; Олтарна преГрада у Дабравини, ЗРВИ 12 (1970) 91-112; О пореклу „оријенталних" утшцаја у ранохришћанској уметности у Далмацији, Зборник ФФ, Споменица Г. Острогорског 12 (Београд 1974) 125-137; Sculpture medievale dans les regions centrales de la Yougoslavie. Question de chronologie, Balcanoslavica 5 (Prilep 1976) 69-78; Латински натпис епископа Стефана из Избичња, VI симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића, Пријепоље 1978, 53-64; Ексонартекс Дома СпасовоГ у Жичи, Студеница и византијска уметност око 1200. године, Београд 1988,447-454. ЈШТЕРАТУРА: Р. Радић, Иванка Николајеeuh (1921-1990), Гласник САД 7 (Београд 1991) 97-99; N. Duval, Ivanka Nikolajević 1921-1990, Rivista di archeologia cristiana 67, 1 (1991) 129-131, ca библиографијом 132-138. Г. Суботић

НИКОЈ1АЈЕВИЋ Коистантин (26. октобар/ 7. новембар 1821, Остружница - 1/13. окгобар 1877, Боксег, Мађарска), политичар и исгорпчар. Гимназију је похађао у Крагујевцу, а 1840. је као државни питомац упућен у Париз где је завршио правни факултет. После краткотрајног боравка у

Лондону, 1845. је постављен за секретара у кнежевској канцеларији, а потом за секретара српског послансгва у Цариграду. Као зет кнеза Апександра Карађорђевића, 1856-1858. био је министар унутрашњих дела. После пада уставобранитељског режима остао је у Београду, а од 1862. је пуговао по Европи, боравећи у Пешти, Грацу и Паризу. Н. је био редовни члан Друштва српске словесности и почасни члан Матице српске. Научни радови које је Н. писао засновани су на широком познавању извора и одговарајуће литературе, чак и оне текуће која се појављивала у оновременим земљама западне Европе. Он је био први међу модерннм српским историчарима који се у својим истраживањима непосредно ослањао ца византијске изворе и њихове преводе доносио у опсежним изводима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О Граниирма докле се је простирала област негдашњеГ пећскоГ патријархата, Гласннк ДСС 8 (1856) 116-130; Комненовке или народне песме о србским Комнешша, сравњене са преданијима, летописима и споменицима, Гласшпс ДСС 11 (1859) 262-316; Србски KoMtienu по преданијима и историји, Гласник ДСС 12 (1860) 397-473; 13 (1861) 283-357: Критичка покушења у периоду од првих пет (касније седам) векова србске историје, Србски летопнс 103-112(1861-1872). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ 11, br. 1205412055. ЛИГЕРАТУРА: Коста Николајевић, Јавор 5 (1878) 143-148 (С. В. Поповић); М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскоГ народа новијеГа доба (27. књига Чупићеве задужбине), Београд 1888.423-431; НЕ 3 (1928) 75 (Н. Радојчић); ЕЈ 6 (1965) 289 (D. Janković). Р. Раднћ

НИКОЛАЈЕВИЋ Светомир (17. септембар 1844, Радуша код Ваљева - 5. април 1922, Београд). У Ваљеву је завршпо основну школу, док је гамназију похађао у Шапцу и Београду. Последњи разред завршио је као ученик Прве београдске гимназпје. Од 1863. до 1865. слушао је предавања на Великој школи у Београду. Као државнн питомац послат је на европске универзитете 1865. ,да специјално изучава историју и њој помоћне науке“. Школовао се у Цириху и Берну, потом у Берлину, Брислу и касннје у Паризу н Лондону. По повратку у отаџбину, 1871 пзвесно време је радио као писар у Министарству просвете, док нпје изабран за супленга 1873. и годину дана касннје за професора на новооснованој Катедри за псторију опште књижевности Велпке школе у Бешраду. На тој катедри је остао пуннх двадесет година. Бпо је рекгор 1888-1890. Јануара 1874, као суп-

НИКОЛИЋ Владимир лент. постао је редовнп члан Српског ученог друштва. а кад је основана Српска краљевска академнја (1887) постао је и њен члан. Академску приступну беседу одржао је 1888. под називом: 0 рсформацији V11I-IX века у Византији и о њеном утицају на веиитше, школе и књижевност, коју није објавио. Године 1881. ушао је у новоосновани Главни просветнн савет, 1S85. је изабран за члана Одбора Коларчеве задужбине, а 1893. постао је члан Државног савета. Осшшач је ,Друштва Св. Саве“ (1S86) и .Друштва Краљ Дечански" (1891). Један је од оснивача ложе слободних зидара ,Ј1обратим“ (1890). Почетком 1894. постао је министар унутрашњих дела у неутралном кабинету Ђорђа Снмнћа, а марта те године сам је образовао нову владу и био њен председшж до октобра 1894. Када је основан сенат у Краљевини Србији 1901, изабран је за доживотног сенатора. Почетком 1903. био је посланж у Атшш. Пензионисан је октобра исге године. Првн рад је објавио 1875. у Отаџбини под насловом Леди МонтеГијева у Србији. Својим предавањима на Великој школи и есејима из историје књижевности Н. је знатно допринео ширем интересовању за страну књижевност код нас. Есеје о Тациту. ренесансној књижевности, Монтескјеу, Бајрону, огледе из теорије књижевности, о савременој грчкој u норвешкој књижевности, објављивао је у Отаџбини, Раду, Годишњици Николе ЧуГшка, СрПски.и илустрованим новинама, и др. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Леди МонтеГијева у Србији. Отаџбина 1,1 (1875) 276-296; Листићи из књижевности I-II, Београд 1883. и 1888; Једна Грчка песмарица о српском устанку 1804. Год. и она из оног времена, Годишњица НЧ 5 (1883) 285309: Puia из Фере, Отаџбина 8,22 (1889) 104-122. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 2, br. 34451-34453; 3. br. 15681-15692:8, br. 14468-14472; 11, br. 1206212064: СБ 12, бр. 55131-55142. Ј1ИТЕРАТУРА: Годишњак СКА 1 (1887) 225:2 (1888) 175-176: П. Поповић, Светомир Николајевић, СКГ 6, 2 (1922) 127-135; П. Поповић, Из Књ1окевности III, Београд 1926,220-237; 3. Р. Поповић. Светомир Николајевић, Годишњица НЧ 35 (1923) 326-332; Л. Лазаревић, Светошр Николајевић, Наша Нахија, Београд 1926, 77-83; Л. Лазаревић, Светла имена међу професоршш: Снетомир Николајевик, Гласнж ЈПД 7,7 (1927) 464—467; НЕ 3,76-77 (С. Јовановић, В. Петровић); С. Јовановић, Влада Александра Обреновића 1 1889-1897, Београд 1929,264-284,411-414; Споменица друиппва Ce. Caee (1886-1936), Београд 1936.10—15 (Ј. Хаџи Васиљевић); Б. Нжолајевић, Раоикиша странка и Светомир Николајевић, Београд 1938; Ј. Скерлић, Историја нове српске књижевности, Београд 1953,417-418; Ј. Скерлић, Писци и кнлпе VI, Београд 1964, 424-427; Књижевни историчари и критичари I, Нови Сад - Бе-

НИКОЈШЋ Исидор-Србоградски

оград 1963, 85-86; ЕЈ 6, 289 (I. Taitalja); Рекшори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Beoipaду 1838-1988, Београд 1988,50-51. С. Бојанин

НИКОЈШЋ Владимир (7. новембар 1853, Добрица, Б а н а т -1931, Земун). Потписивао се и Голошијин и Земунски, ради разлжовања од двојице савременжа истог имена и презимена (један је био архитекта, други пуковнж српске војске). Основну школу је учио у родном месгу, гимназију у Панчеву и Сремским Карловцима. Правне науке студирао је у Грацу и студије заокружио докторатом (1882). Бавио се адвокатуром и политжом, а као дилетант и историјом веома упорно, сматрао је и то политичком делатношћу:, Д и исгориографија није најпосле друго него политжа“. Изабран је 1883. у Сремској Митровици за сенатора. Већ следеће године прешао је у Земун и отворио адвокатску канцеларију. Био је послашпс у Хрватском сабору (1887-1897) и у Угарском сабору (1893-1897). За посланжа у Угарском сабору изабран је био и 1910. Први светски рат провео је у Србији, Црној Гори, Италији и Француској. Боравак у Риму користио је за рад у Ватжанској библиотеци. После рата се вратио у Земун где је изабран за градоначелнжа (1920-1925). Био је сенатор и члан комисије Министарства спољних послова за припремање кожордата са Ватжаном. Поред велжог броја пригодних новинских чланака објављивао је и текстове са студијским претензијама као што су: Стеван Првовенчани краљ српски, књшсевник XIII. века (1897); Доментијан (1897); Ce. Caea, српски књшсевник XIII eeка (1898); Архиепископ Данило II (1898); Знаменити земунски Срби XIX века (1913); Историја цара Стевана Дуишна (Београд 1927). Кретао се у оквирима познатог, ослањао се често на радове друг ж као у случају књиге: Архшшндрит Јован Рајић, 1726-1801 (1904) у којој је рад Димитрија Руварца допуњаван „празним резоновањима" (Н. Радојчић). ,Дилетантизам и површност" су примећивали већ добронамерни савременици (С. Станојевић), па је разумљиво што на науку није изврпшо нжакав утицај. У младости штићенж браће Рувараца, Н. је после смрти Иларионове у прилозима за његову биографију злоупотребио приватна писма која су му била у рукама (првобитно у Застави 1908. у наставцима, затим прештампано: Архшшндрит Иларион Руварац. Hoeu прилози за његов животопис, Гласнж ИД НС 4 (1932)303-314. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 14508-14519, 11, br. 12112-12122; СБ 12, бр. 55465-55478. ЈШТЕРАТУРА: Л. Томановић, Наши историци. Посвећено др Владимиру Николићу, Сло-

бодна мисао 10 (Никшић 1931) 16,1-2; С. Станојевић, Д-р Владшшр Николић, Гласшпс ИД НС 4 (1931) 504; П. Поповић, Прилози КЈИФ13 (1933) 239-240 (некролог); АутобиоГрафија пок. д-ра Вл. Николића, Гласник ИД НС 5 (1932) 116-117; (Ј. Грчић); Владимир Николић Земунски (18531931). In inemoriam, Југословенски дневнж 4 (1932) бр. 21-24 (са 9 писама из периода 19261930); НЕ 3,79 (Д. Поповић). Р. Ћук, С. Ћирковић

НИКОЛИЋ Илцја (16. јули 1922, Пирот). Основну школу и гимназију завршио је у Пироту, студирао на Филозофском факултету, Група за јужнословенске језже и књижевност, у Београду, дипломирао 1950. Докторирао је на истом факултету 1968. тезом Народне песме Пирота и околине (1878-1964). Н. се бави књижевно-историјским темама, најпре из српско-бугарских односа у XIX веку, затим збиркама народнж песама Вука Ст. Караџића и појединж његовж сакупљача (Максима Шкрлића, Сава Матова Марпшовића, Милана Јоксимовића) и вшне друпгх поствуковскж записивача и сакупљача. Напоредо с тим Н. се као научни саветнж САНУ у пензији огледао радовима из културне историје Јужнж Словена, архивистже, библиографије и завичајне исгорије основнж и средњж школа. Из т ж области дао је више научнж прилога и приредио низ посебнж издања. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Пиротска буна 1836. Године (1961); Горо ле, Горо зелена, Антологија народне лирже из источне Србије (1966); Др Војислав М. Јовановић, Биобиблиографија (1969); Мемоари Александре Петровић-Мајзнер (1974); Тефтер Нишавске митрополије 1834-1872 (1976); Земунска библиоГрафија (1849-1975) (1976); Пирот и срез ниишвски 1801-1918. Грађа I, П, III (1981,1982); Индекс мотива шродних песама балканских Словена Бранислава Крсишћа (1984); Грађа за историју буГарскоГ шрода из Архива Србије 1820-1856,1 (1987); Основна школа „Вук Караџић" ПиропГ 1815-1975 (1975); Пиротска Гимназија 1879-1979, Пирот 1979; БиблиоГрафија Битоља и околине - Књиге, Битола 1995. Р.

НИКОЈШЋ Исвдор-Србоградски (1806, Србобран - 2. фебруар 1862, Сомбор). Потиче из племићке породице Џавер-Нжолић. По завршеној гимназији студирао је филозофију и права у Сегедину, Печују и Пешги. У почетку се бавио ад-

вокатуром, да би потом прешао у жупанијску службу у којој је напредовао до положаја великог бележника Бачке жупаније. Био је посланик на црквено-народним саборима у Карловцима 1837. и 1842, а 1843. прихвата дужност секретара Угарског намесничког већа. За време револуције 18481 49. склонио се у Беч, а по њеном завршетку бива постатен за великог жупана Бачке, Торонтала и Вршачког окружја. Када је укинуго велико жупанство 1852, Н. је отшпао у пензију. Био је члан Матице српске. Његов мален, али разноврстан књижевни допринос био је одређен полигичком акгивношћу u обојен националном занесеношћу. Поред ода и песама, објааљиваних у Летопису, Народном лиcuiy и Седмици, које чине главнину његовог стваралаштва, Н. се опробао и као писац трагедије са мотивима из средњовековне исгорије (ЦарЂ ЛазарЂ или падете србскоГЂ царстша, Будим 1835). Потписујући се као издавач, Н. је, под насловом Спомени шрода сербскоГЂ. У бизантиским списателЂима, Будим 1843, једноставно превео одељке дела Ј. Г. Штритера, Memoriae populorum olim ad Damibium.... . Petropoli 1771-1779. Овнм

подухватом учинпо je, попут A. Стојачковића који је изводе из истог дела објавио наредне године у Летшпису, доступшш српском читаоцу бројне познате визангпјске вестп о Србима. У делу историјско-мемоарског карактера Врховно жупанство Исидора Николића СрбоГрадскоГ, 1852, (ову је књижицу из заборава извукао и поново објавио Д. Руварац у Сремским Карловцима 1911) оставио је сведочанство о својој улози и збпвањима за време великожупанске службе. Премда није био директан учеснж револуционарних догађаја 1848/49, Н. је у Вопводству Серба Аустркки, Беч 1849, изнео своје погледе о оправданости захтева на Српско војводство, његовом тернторијалном и унуграшњем уређењу, те положају унутар Аустријске царевине, обогативши ж кратким прегледом исгорије Срба у угарским и аустријским земљама. Неостварена је остала његова намера да покрене пнсгДуишн. БИБЈШОГРАФИЈА: Врховно жупанство Исидора Николића СрбоГрадскоГ шд Бачком, Торотпалом и вришчким окружијем Године 1849., 1850., 1851., и 1851, друго издање приредио Д. Руварац, Сремски Карловцп 1911, V-VI; Ст. Новаковић, Српска библиоГрафија за новију књижевност! 1741-1867, Београд 1869. Ј1ИТЕРАТУРА: А. Хаџић, Исидор Николић, ЛМС 107 (1863) 165-166: Врховно жупанство Исидора Николића СрбоГрадскоГ шд Бачком, Торонталом и вршачкии окружијем Године 1849., 1850., 1851., и 1852., друго издање приредио Д. Руварац, Сремски Карловци 1911. III—XXXV: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитисх људи у српскоГ народа новијеГа доба, Београд 1У79-. 435-

Н И К О Л И Ћ М и л ен

НИКЧЕВИЋ То.мша

436: Т. Искруљев, Србобраи и Србобраици, Нови Сад 1938. 24-28: С. Васиљевић. ЗнамениШи Сомборци. Нови Сад 19S9,46. Ђ. Бубало

НИКОЈ1ИЋ Мнлен (11. септембар 1901, Крагујевац - 8. април 1995, Београд). Основну школу и гимназију завршио је у Крагујевцу, Филозофски факу.ттет у Београду (1924), а специјализацију, као стилендиста француске владе, на Сорбони (1926-1928). Био је службеник Народне библиотеке у Београду (1924), професор Мушке гимназије у Крагујевцу (1924-1934), један од осшшача и уредннк Гласа Шумадије (1930-1933) и управник Народне бпблиотеке у Крагујевцу (1933-1934), затим. професор Треће мушке гпмназије у Београду (1934-1942). службешпс у Одељењу за културу Мгашстарства просвете (1942-1944). Такође је био шеф Културно-научног одељења Поверешшггва за просвету НКОЈ и Савезног министарства просвете (1944-1946), затим професор Учите.љске школе у Београду (1946-1948). Био је научни сарадник Државног архива Србије (19481955). руководилац Комнспје за израду Српске ретроспективне библпографије (1955-1960) и шеф Библиофафског одељења Народне библиотеке Србије (1960-1965), затим, члан Уређивачког одбора Српске библиоГрафије. КњиГе 1868-1944. Истраживао је у Будимпешти. Сентандреји, Паризу. Лењинграду и Хиландару. Пензионисан је 1965. Нашој исгориографији дао је допринос проучавањем културно-просветних установа и личности ХГХ и прве половине XX века. Бавио се архивистиком. бпблиотекарством и библиотрафијом. Објавпо је 20 посебшк издања, 48 чланака, расправа и прилога у периодици и 100 јединица у Лексикону писаца Јутославије, 1-Ш. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: КраГујевачка Гимназија 1833-1933 (1934); Тимочка буна 1883. Грађа 1 и 2 (1954. и 1955); Вук Ст. Караџић у Крагујевцу (19&7): Лицеум Књажества србскоГ у КраГујевцу (1988). БИБЈГИОГРАФИЈА: А. Пејовић, БиблиоГрафија Милена М. Николића, Библиотекар 43, 1-2 (1992/93) 74-77: BLZ11, br. 12098-12102. ЛИТЕРАТУРА: А. Пејовић, Милен М. Николић. Поводом 90 Годшш живота и 70 Година риОи, Библиотекар 43,1—2 (1992/93) 69— 80. М. Станић

НИКОЛИЋ М. Мирослав (18. јуни 1922, Београд). Основну' школу, гимназију и Правни факу.тгет завршио је у Београду. Докторску дисер-

тацију Комунистичка партија ЈуГославије од Обзнане до оснивања независне радничке парпшје ЈуГославије, одбранио је 1974. на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 1946. до 1956. радио је у Централном одбору Савеза ратних војних инвалида Југославије, Институту за међународну политику и привреду и Савету за народно здравље Србије. Од августа 1956. радио је у Историјском архиву Ц К СК Србије, који је убрзо прерастао у Завод за прикупљање и обраду докумената о развоју радничког покрета у Србији, а од 1965. до пензионисања радио је у Институту за исгорију радничког покрета Србије, од 1979. у звању вишег научног сарадника. Тежипгге научноистраживачког рада Н. било је на изучавању југословенског радничког покрета између два светска рата (1919—1941). Из ове проблематике објавио је више монографија и преко стотину стручних и научних радова у листовима и часописима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Priručnikza istoriju Saveza komunista Jugoslavije (1957, група аутора); Делатност Независне радничке партије у БеоГраду од оснивања до краја 1923. године (1960); Комунистичка партшја ЈуГославије на општинским изборима у Србији августа 1920 (1964); Солидарност југословенскоГ пролетаријата са борбом буГарских радника и сељака 1923. Године (1965); Штрајкови рудара Србије (1967, група аутора); Akcije solidamosti jugoslovenskog proletarijata sa revolucijama u Rusiji i Mađarskoj (1967); Stav rukovodslva Komiuiističke partije Jugoslavije prema Obznani (1970); Чукаршџг - Раднички покрет u НОБ (1972, група аутора); Комунистичка партија ЈуГослаeuje од Обзнане до оснивања Независне радничке партије ЈуГославије (1979); Оснивање и рад орГанизација Комунистичке партије ЈуГославије у источној Србији 1919-1920 (1982). БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 19491989, 32, 39, 45, 88-89; Spomenica INIS 1965-1995, 126-128. Ј1ИТЕРАТУРА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 1949-1989, 32,39,45,88-89; Spomenica INIS1965-1995,126. Р.

НИКОЛИШ М. Гојко (11/24. август 1911, Сјеничак -10. јули 1995, Cherre, Француска). Основну школу завршио је у родном селу, а класичну гимназију у Сремским Карловцима 1929. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1936. Био је добровољац грађанског рата у Шпанији 1937-1939. У НОР-у и дуги низ година после рата био је начелник војног санитета (1941-1971), редовни професор ВМА (1970), историчар медици-

не, књижевник, академик (САНУ, ЈАЗУ). Пензионисан је 1971. као начелнж Санитетске управе ДСНО, у чину генерап-пуковника. Проглашен је за народног хероја. Научноистраживачка делатност Н. посвећена је проблемима: опнгге војне науке, историографије НОР, јединствене ратномедицинске доктрине, борбе за науку и научни метод у Армији. организације и тактике здравствене службе у рату и ш р у - у које уводи савремен и егзактан метод тзв. оперативног истраживања, који се заснива на математичком програмирању, теорији игара, теорији информација и на другим провереним методама. У области историографије објавио је многе сгудије које обрађују искуства санитетске службе у грађанском рату у Шпанији и НОР-у. У Мемоаршш - Коријен, стабло, паветина открива нам смисао за танана и добока опажања, слух за историју, литерарну културу, постојаност и одважност. То је сведочење о себи и о својој генерацији ратника и страдалника, која је својим животним делом премосгила распоне неколико исгоријских раздобља. Caea Мркаљ - Повијест о једном страдалнику јесге научна, психопатолошка и романсирана биографија надареног али несрећног лингвисте, претходшпса Вука Караџића, који се 128 година пре Н. родио такође у Сјеничаку. Разeoj санштетске службе у нашој армији аналитички даје развој и особеносги те службе од партизанских одреда до стварања ЈА (1941-1945). Одбраш помоћу малих средстава - оригинажа сгудија која нам омогућава да у наше појмове о рату и одбрани уврсгимо једну дубљу, филозофску димензију. Поред бројннх, ту су и значајне студије: Моја искуства у итанском Грађанском рату; Die Erfahrungen des Sanitatswesens im Bejreiungskriege Jugoslarviens 1941-1945; Le role du fonctionnemenl de la medecine militaire dans les conditions de penurie extreme; Рањеници као морални u оперативни фактор у FV u V непријатељској офанзиeu; Култура и наука у шродноослободилачком рату и револуцији 1941-1945. Н. је био редовни члан и председшпс (19661968) Научног друштва за исгорију здравсгвене културе Југославије и доживотни почасни председник Комитета војне медицине и фармације (Лијеж, Белгија). БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак САНУ 84 (1977) 461-467. Био-библиографија Гојка Николиша, дописни чпан (28. мај 1970); Годишњак САНУ 93 (1986) 319-321 (допуна библиографије). ЈШТЕРАТУРА: В. Гавриловић Научноистралсивачка делатност академика Гојка Николииш, Acta hist. med. stom. pharm. med. vet. 31/1-2 (1991) 19-27; B. Гавриловић, Гојко Николиш живот и дело (у штампи); ЕЈ 6,891 (Р. Babić). В. Гавриловић

НИКЧЕВИЋ Томица (15. авгусг 1922. Кличево код Никшића - новембар 1982. Подгорица). Основну школу и гнмназију је завршио у Нишшћу. Уписао је Правни факултет у Београду. али је рат прекинуо студије. Ратне године је провео у Црној Гори у партизанима, на илегалном раду u у затворима у Никшнћу и Подгорици. Био је делегат оснивачке скупштине ЗАВНО Црне Горе. Године 1945. је наставио студије и дипломирао 1948. Кратко време је радио у Председништву владе Србије у Бемраду, а затнм од 1949. у Институту друштвених наука у Београду. Марта 1951. примљен је у радни однос у Научном друштву на Цетињу, а затим у Историјском инспггугу такође на Цетнњу. Године 1958. је прешао у Инслггут друштвених наука у Београду, а од јануара 1965. је радио у САНУ као секретар Одбора за нзворе српског права. За редовног професора Правног факултета у Подгорици изабран је јануара 1973. После извесног времена вратио се у Одбор за изворе српског права САНУ и ту завршио свој раднн век. Докторирао је 1955. на Правном факултету у Београду тезом Политичке струје у Црној Гори у процесу стварања државе у XIX вијеку. Током 1955-1956. године провео је пет месеци у Паризу на студијском боравку, а почетком 1960. боравио је месец дана у Полској, радећи на исгориографији упоредшк словенскнх права. Бавио се исторфм државе и права, обрађујући законске спомешпсе и исправе. Писао је о полигичким превирањима у Црпој Гори, о судској организацији Србије и Црне Горе, а посебно се интересовао за рад Валтазара Богашића у Црној Гори. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Политичке струје у процесу стварања државе у Црној Гори. Отпор стварању државе, Цетиње 1958; Prilog izučavanju političkih borbi и Cmoj Gori 1929-1936. Године, Istorija 20. veka 3 (1962); ЦрноГорске исправе XVI-X1X вијека, уводна студија (коаутор), транскригашја и редакција, Цетиње 1964; Историја државе и праea Црне Горе, (коаутор) у. Историја државе и права југословенских народа, Београд 1964; Валтазар Богашић, Метод и систем кодификације iluoвинскоГ права у Црној Гори, уводна студија и редакција, Извори српског права, књ. П, Београд 1967; Валтазар Богишић, Правни обичаји у Црној Гори, ХерцеГовини и Албанији, предговор и редакција. ЦАНУ, Тетоград 1984; ОрГанизација и надлежност судова у Србији 1804-1823. Године, ИЗ 9 (1953); Постанак и покушај прераде Грађанског законика кнежевине Србије из 1844. Године, Споменик САНУ119 (1971). ИсториоГрафија СтрушкоГ и А тонског рукописа, Законик цара Стефана Душана. књ. I, САНУ Београд 1975: Александар В. Соловјев, Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. редакцнја и предговор. СА-

НИЛЕВИЋ Борнс

НОВАКГрга

НУ Београд 1980; Историографија рукоииса (Студеничког, Хнландарског, Ходошког и Бистрнчког), Законнк цара Стефана Душана, књ. II, САНУ, Београд 1981.ЛИТЕРАТУРА: N. Racković, Prilozi za leksikon, 142; J. Бојовић, In memoriam Томица Никчевић (1920-1982). ИЗ 35.3-4 (1982) 213-221. Б. Марковић

НИЛЕВИЋ Борис (2. јуни 1947, Сарајево). Основну школу н шшазију учио је у родном месту. Историју је завршио 1971. на Филозофском факултету у Сарајеву. Следеће годше запослио се у Републичкој заједници за научни рад. За асистента Инстшуга за историју у Сарајеву изабран је 1974. Магнстарски рад Последњи Павловићи Босна средином XV стољећа, одбранио је на Филозофском факултету у Београду. На исгом факултету стекао је докгорат наука тезом Сриска правосЈШвна црква у Босни и ХерцеГовини до обнове Пећке патријаршије 1557. Године. У звање научног сараднпка изабран је 1986, а од 1990. ради као дирекгор Инспггута за исгорцју у Сарајеву. Старпја нсторија српске православне цркве у Босни и Херцеговини и етничко-конфесионалне промене после успосгављања турске власти, основно је подручје исгражпвања Н. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Pitanje etničko-konfesionalnih pmmjena u Bosni i Hercegovini nastalih dolaskom osmanske vlasti (Prevashodno kod srpskog naroda). Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22 (1986) 221-234: From tlie History of the Serbian Ortodox Church in Bosna and Hercegovina 1463-1557, Survey, Periodical for Social Studies 1-2 (Sarajevo 1987) 141-156; Iz historijske geografije Srpske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini 1463-1557. godine, Anali Gazi Husrev begove biblioteke 13-14 (1987) 209-217; УлоГа u знанај манаспшра Милешеве у хисторији српског народа у Босни и ХерцеГовини до обнове Пећке патријаршије 1557. Године, Милешева у исгорији српског народа, пос. изд. САНУ, научни скупови, 38-6, Београд 1987,175-187; Prilog srpskoj crkvenoj organizaciji u Bosni i Hercegovini 1463-1557. godine, POF 37 (1988) 173-185; Prilog unutrašnjem sagledavanju islama, Islamskamisao 137 (Sarajevo 1990] 13-23; Српска православна црквау Босни и Херцеговини до обнове Пећке патријаршије 1557. ГоОине, Сарајево 1990. Р. Михаљчић

НОВЛК Виктор (4. фебруар 1889, Доња Стубгша -1 . јануар 1977. Београд). Школовао се у Вараждину и Загребу, где је 1913. завршио Филозофски факултет. Потом је годшгу дана провео у 538

Риму на специјализацији из Помоћних историјских наука, посебно из Латинске палеографије. У Загребу је 1915. одбранио докторску дисертацију Бан Микац Михаљевић и његово доба. Био је професор пашазије и библиотекар Свеучилишне библиотеке, доцент (1920-1922), професор на Филозофском факултету у Загребу (1922-1924). На позив Станоја Станојевића, прешао је на Филозофски факултет у Београд (1924), где је изабран за редовног професора. Између два светска рата уређивао је ЈуГословенски историјски часопис, а током Другог светског рата, извесно време, провео је у логору на Бањици. На Филозофском факултету у Београду предавао је Општу исторпју средњег века, Хрватску историју и Помоћне историјске науке. Пензионисан је 1959. и остатак живота провео је у Београду. За дописног члана Српске академије наука и уметаосги изабран је 1948, за редовног 1961. године. Био је директор њеног Историјског института, као и члан Југославенске академије знаности и умјетаости. Школован на Западу, Н. је донео достигнућа западне науке и у Београду је важио као велики латиниста. Био је први прави универзитетски стручњак за латинску палеографију, с тим што је посебно изучавао латинске рукописе Далмације. Већ 1920. појавила се његова Scripntra beneventana, с посебним освргом на далматинску беневентану. Као палеограф, особито се занимао за еванђелистаре, свестрано обрадивши Сплитски, Осорски, Већенегин, а међу реликвијарима, дубровачке. Изучавао је и картуларе, својеврсне збирке копија повеља, давши детаљну палеографску, дипломатичку и топографску анализу Супетарског картулара и картулара задарског самостана Свете Марије. Као палеограф, инсистирао је на латинско-словенској симбиози, а своје палеографско знање синтетизовао је у Латинској палеоГрафији, коју је 1952. објавио Београдски универзитет. Као историчар, Н. је проучавао велики временски распон, од VI века па све до свога доба. Важио је као полихистор, с тим што је почео као медиевиста. Највише се бавио историјом средњовековне Далмације. Писао је о Сплитској надбискупији, њеној организацији и јурисдикцији, о властелинствима далматинских манастира, о привредним и друштвеним односима у условима вазалске зависности и феудалне потчињености. Расправљао је о политичкој, друштвеној и црквеној историји Хрватске, а био је један од најбољих познавалаца историје папства и уоппгге Римокатоличке цркве. Друга велика тема Н. била је исгорија XIX и XX века. Као искрени приврженик југословенске идеје, посебно је проучавао протагонисте југословенске мисли, истичући да су најумнији представници Јужних Словена, а пре свега Срба и Хрвата,

били прожети идејом југословенсгва. Његови радови су имали научну и практичну национално-политичку улогу. Посебно се бавио Фрањом Рачким (1925,1929,1958), „кодификатором свега Југословенства", затим ђаковачким бискупом Јосипом Јурајем Штросмајером (1940), „апостолом југословенске мисли“, Натком Нодилом (1934, 1955), Иваном Кукуљевићем-Сакцинским (1955, 1959), Максимилијаном Врховцем, Фердом Шишићем. Објавио је преписку између Фрање Рачког и Валтазара Богишића (1960), а у склопу изучавања југословенске идеје, писао је и о кнезу Михаилу Обреновићу, Илији Гарашашшу, Михаилу Полит-Десанчићу. У обимној монографији Вук и Хрвати (1967) указао је на бројне примере српско-хрватске сарадње, која је, како је истицао, била на обосграну корист. Проучавајући и силе које су гуцпше и разбијале југословенство, посебно се бавио клерикализмом у Хрватској у XX веку, који је у Другом светском рату прерастао у клерофашизам (Magnum crimen. Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, 1948,1986. и Vatikan i Jugoslavija, 1,1953). Библиографија H. броји преко 500 јединица. Поред научних, објавио је велики број популарних и публицистичких радова. Сарађивао је како у часописима тако и у дневним листовима. Написао је на сготине музичких критика, због којих је стекао посебну популарносг у музичкој јавносги Београда између два светска рата. БИБЛИОГРАФИЈА: Б. Телебаковић-Пецарски, БиблиоГрафија радова др Виктора Новака, Зборник ФФ у Београду 7,1 (1963) 1-20; Б. Телебаковић-Пецарскп, БиблиоГрафија радова др Виктора Новака, Библиотекар 29,1-3 (1977) 200-219; ИЧ 24 (1977) 383-387; BLZ 8, br. 14644 14829; 11, br. 12280-12325; С Б 12, бр. 55678-55716. ЛИТЕРАТУРА: М. Спремић, Професор др Виктор Новак (1889-1977) -историчар средњеГ века, И Г 1-2 (1977) 292-295; В. Стојанчевић, Виктор Новак (10.111889 - 1 . 11977), ИЧ 24 (1977) 57; М. Спремић, Виктор Новак (4. фебруар 18891. јануар 1977), Годишњак САНУ 84 (1977-1978) 507-508; В. Крестић, Виктор Новак - историчар XIX и XX еека, ИГ 1-2 (1977) 296-299; К. Милутиновић, О научном лику Виктора Новака, ИЗ 34, 3-4 (1977) 771-784 (=Студије из српске и хрватске исгориографије, Нови Сад 1986,213-224); Н. Sirotkovid, Viktor Novak (1889-1977), Ljetopis JAZU 81 (1979) 673-675; EJ 6,305 (R. Samardžić); HE 3,9899 (A. Барац). M. Спрешгћ

HOBAK Грга (2. април 1888, Хвар - 7. септембар 1978, Загреб). Као исгакнути хрватски и европски научник, био је присутан и у српској науци. Школовао се на Хвару, у Сплиту и Травшпсу

где је завршио гишазију. Студиј историје, географије и археологије је обавио на ушшерзитетима Загреба, Прага и Беча, а научну специјализацију из опште исгорије на универзитетима Минхена, Берлина и Јене. Тезом Славени и Венеција, промовисан је у Загребу 1911. за докгора филозофије, што је нострификацијом дисертације у Прагу 1913. и потврђено. Са научним исграживањем је почео као асистент у Археолошком музеју у Сплиту. Од 1920. је вршио дужност доцента опште историје средњега века на Филозофском факултету у Скопљу, а 1924. је биран за редовног професора Опште историје на Свеучнлишту у Загребу. Од 1947. је био ректор Свеучилишга, од 1959. до 1978. председшж Југославенске академије знаности и умјетности, а члан САНУ од 1961. Иако су његова главна истраживања била у оквиру предисторије и исгорије старог века, био је научник ретке квалифнкације за објављивање исгакнутих дела за период до 1918. Већина његових радова се односи на далматинску историју. Отворио је велико подручје исграживања предисгоријских пећина далматинских осгрва, а дело Pretliistorijski Hvar (Grapčeva špilja) (1955) je његов најзначајнији прилог науци. Од великог значаја су његова исграживања грчке колонизације исгочног Јадрана. Од осгалих радова треба нстаћи Pmšlost Dalmacije I-П (1944), Povijest Splila I-IV (1918),Далмација на раскршћу 1848 iodime (1948), U zemljifaraom (1946). Бројшш радовима je утицао на развој српске исгоријске науке: Аустријско-европски дипломатски спор збоГ беоГрадске тврђаве (18581859) (1924), Борба власника великих мрежа са власницима малих мрежа на отоку Вису од XVI до подкрај XVIII стољећа (1954), Хвар (1924), Јадранско море у сукобима и борбама кроз стољећа (1926). Књигу Italija prema stvaranju Jugoslavije (1925) je посветио „светлим успоменама“ усганика у Херцеговини и Босни 1875. Као ушшерзптетски наставшк, истраживач у разним обласгпма прошлости и слободоумни интелекгуалац одгајао је неколико генерација научника, међу којима и доста српских. Милугин Гарашанин је 1978. оценио да с њиме „престаје и једна етапа исгорије наших историјских и хуманистичких наука". БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 14591-1463S: 11, br. 12167-12273; СБ 12, бр. 55667-55674; Anali Instituta JAZU 6-7 (1960) (A. Maštrović). ЛИТЕРАТУРА: K. Милупшовпћ, O научном лику Tpie Новака, ИЗ 1 (1979) 105-108; Studije iz srpske i hrvatske istoriogrcrftje, Novi Sad 19S6, 225238; EJ 6, 304-305 (J. Šidak, D. Rendić-Miočević). Spomenica ND BiH i ANUBiH 1951-1976.283-284. M. Екмечић

НОВАКОВИЋ Реља

НОВАКОВИЋ Стојан

НОВАКОВИЋ Реља (15. мај 1911, Обреновац). Основну школу завршио је 1922. годнне у Кули (Бачка). а гимназију 1930. у Београду. По завршетку гимназнје угшсао је општу и националну исгорију на Фалозофском факултету у Београду. Днпломирао је 1935. године. Као суплент предавао је у прнлепској гимназији (1938-1941). Професорски h c iu it положио је 1941. Ратне године провео је као заробљеник у Немачкој. После рата био је дирекгор гимназије у Петровцу на Млави и Краљеву. Из Краљева је премеигген у Београд где је 1949. постављен за начелника Комитета за научне установе, Ушшерзитет и високе школе. Следеће године изабран је за предавача оганте исгорије за неисторнјске групе на Филозофском факултету у Београду. На исгом факултету одбранно је 1955. докторску дисертацију Бранковићев летоПис и његови извори. Пошто је стекао докторат прошао је сва наставничка звања: доцента (1956-1960), ванредног професора (1960-1965) и редовног професора (1965). Н. је од 1970. до 1973. био директор Историјског института САНУ, а од 1973. до 1979. научни саветник овог пнстнтута. Н. проучава исгоријску географију средњовековне Србије, старе карге, изворну вредност исгоријских списа, хронолошка питања. Писао је прилоге из методпке наставе исгорије и уџбенике и приручнике за средње школе. Његови радови из раног средњег века често су засновани на претпоставкама које немају поуздану изворну подлогу. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Бранковићев летопис (1960); Одакле су Срби дошли на Балканско полуострво (1977); Где се налазила Србија од VII до XII века (1981); Балтички Словени у БеоГраду и Србији. Београд 1985; Још о пореклу Срба, Београд 1992; Срби. Име Срби кроз време и простор, Београд 1993. БИБЛИОГРАФИЈА: 35 Година ИИ 194&1983.190-193. ЛИГЕРАТУРА: 35 Годшш ИИ 1948-1983, 190. Р.

НОВАКОВИЋ Стојан (1. новембар 1842, Шабац - 18. фебруар 1915, Ншп). На крпггењу је добио име Коста, тек од 1862. почео се називати Стојан. Основну школу и нижу гимназију учио је у Шапцу, вшие разреде гимназије од 1857. у Београду. Из тога времена потичу његови литерарни првешш, преводи и компилације (1858). Учио је затим (1860-1863) Лицеј (од 1864. Велика школа), где му је професор био Ђура Даничић. Кратко време је радио као чиновник Министарства финанеија. пнсар Државне штампарије, од 1865. је био суплент. па професор гимназије. Тада се по-

540

ред језичких сгудија посветио књижевносги (збирка песама Певанија добила је обесхрабрујуће критике) и преводилачком раду, а налазио се међу водећим људима Уједињене омладине српске. Од 1865. издавао је лист Вила и у њему објављивао своје мање студије и преводе. Радио је на два већа пројекта: Српска библиоГрафија за новију књижевиост 1741-1861 (штамлана 1869) и Историја српске књижевности (1867, проширено издање 1871). Крајем 1869. премешген је за библиотекара Народне библиотеке и чувара (кустоса) Народног музеја. Изабран за професора Велике школе, одржао је 1872. приступно предавање, и с прекидима је предавао до 1880. године. Од тога времена се више посвећује јавном раду, што га одводи на високе политичке и државничке функције, а у научним истраживањима се све више окреће историји. Прелаз од Новаковића филолога, формираног под утицајем Даничића, до Новаковића историчара, који се развијао као самоук, водио је преко објављивања старих текстова у Гласнику СУД и Стшринама, и преко студија историјске географије, којима се посветио око 1875. Прве су биле о Брскову и Дању (Rad ЈАZU 37 (1876) 1-28) и позорници деловања Немање: Земљииапе радње Немањине (Годишњица НЧ 1 (1877) 163-243, и италијански: Bulletino 1 (1878) 1-85), а уследиле су: Ново Брдо и Врањско Поморавље у историји српској XIV и XV века, (Годишњица НЧ 3 (1879) 263-355) и Српске области X и XII века (Гласник СУД 48 (1880) 1-151). Тек много касније прикључио је такође темељну студију: Охридска архиепископија у почетку XI века (Глас СКА 76 (1908) 1-62). У међувремену је објавио неколико мањих али важних историјско-географских радова. Политичке функције извршавао је предано и успешно, па ипак га оне нису одвајале од научног рада. Био је мшгастар просвете 1873. у кабинету Јована Ристића, 1873-1875. у влади Аћима Чумића, затим 1880-1883. у влади Милана Пироћанца. У том ресору остварио је значајне резултате сређујући и реформишући све делове српског школства. Политичко деловање започео је међу либералима у кругу око Јована Ристића, придружио се конзервативцима, а 1880-1881. је био међу оснивачима Напредњачке странке, од 1885. на њеном челу, а 1906. њен обновитељ. У напредњачкој влади Милутина Гарашанина имао је 1884-1885. ресор министра унутрашњих дела. Прва деценија Н. политичког рада била је испуњена драматичним збивањима: босанско-херцеговачки усганак, ратови са Турском, Берлински конгрес, проглашење краљевине, а у научном животу је 1879. отпочела велика полемика између критичких историчара (И. Руварац, Љ. Ковачевић) и бранилаца народне традиције с Пантом Срећковићем на челу. Новаковић није улазио у

расправљање о најпопуларнијим темама, наводном убисгву цара Уроша и издајсгву Вука Бранковића, он је проблемима народне традиције пришао с начелног и методолошког сгановишга. У расправи: Народне традчције и критичка историја (Смрт краља Ст. ДечанскоГ и цара Уроша). ПрилоГ к процени извора српске историје (Отаџбина 1880. у наставцима, поновљено са друпш сродним студијама у књгои: Историја и традиција, Београд 1982), развио је учење о три врсте историјских извора („споменшџГ. ,цисци“ и „народне традиције") које међусобно конкуришу али се и допуњавају. „Народне традиције" су по његовом мишљењу „извор увек врло карактеристнчан, увек остатак или предање некадашњег јавног народног мишљења о догађају, али да у њему ретко кад одблескује објективна слика времена или догађаја, с којом би критички исгорик могао бити задовољан". Такву „субјективну слику догађаја“ историчар не треба да одбаци већ треба да је тумачи као извор за време у којем је настала. Спецнфичне задатке критике Н. је примењивао у својим расправама о темама из историје и народних песама (Велики челник Радич или Облачић Раде, Последњи Браиковићи у историји и у народном певшиу). После рата с Бугарском и пораза (1885) тежиште Н. политичког делања помера се ка дипломатији. Поверена му је тада веома деликатна мисија у Цариграду. где је био посланик скоро седам година (1885-1892). По повратку је био председиик Државног савета, а 1895-96. први пут и председник Владе за коју је мандат добипа његова Напредњачка сгранка. После осгавке распушгена је странка и Н. ангажованост се смањује. У дипломатију га враћају мисијом у Паризу (1899) и затим у Петрограду (1900-1904). Живот у инострансгву и периоди између поједнних мисија омогућавали су Н. да се у научном раду посвети амбициознијим пројектима. Две велике теме којима је био заокупљен препознају се у деловима подухвата, који су добшга облик књнга или обимннх студија. О једном таквом пројекту Земља и народ у старој српској држави, започетом негде око 1885, сам је написао да треба да садржи ,цитања о краљу, о властели и о себрима, о админисграцији и о државним досгојансгвеницима, о меропсима и о отроцима, о поповима и о мајсгорима, о питањима непокретне имовине, о баштини и о пронији, о баштиницима и пронијарима, о градовима и трговима и селима у сгарој српској држави, о споменима сгарога живота сачуваним у традицији /.../“. Од тога амбициозног програма осгварене су студије: Пронијари и башпшници (Спахије и читлук сахибије). ПрилоГ к историји непокретне имовине у Србији XIII до XIX века (Глас СКА 1 (1887) 1-103); Село (Глас СКА 24 (1891) 1-261, као посебна књига: Београд

19422, 19653) и Спшра српска војска (Ратник 15 (1893) у наставцима и као посебна књига). и поједине скице (о граду, тргу, вароши, старшш еснафа). Други велики подухват, осгварен у неколико књига и студија, тицао се односа Срба и Турака: Бој на Марици 25-26. септембра 1371. Године (Рашик 15 (1893) 28.1,1-38); Срби и Турци XIV и XV века. Историјске студије о први-и борбама с најездом турском пре и после боја на Косову (Београд 1893, 1933", 19603. на немачком: Земун 1897) ; Устанакт дахије 1804 (Београд 1904); Васкрс државе српске (Београд 1904. на немачком: Сарајево 1912) и Турско царство пред српски устанак 1780-1804 (Београд 1906). Иако је Турско царство бнло велика сила и снажно утицало на развој српског народа, Н. је као исгоричар настојао да буде објективан: ја сам тражио нстину што сам могао објективније, и сгарао сам се само да је што јасније представим'" шга на другом месту: ,царочито полажемо на то, да догађаје и политичке покрете и посгупке посгавимо што више можемо у светлост времена у коме су се догодили“. Није се, ипак. могао ослободити идеја свога времена о држави, поданицима, односпма међу државама, он је и раније епохе видео као „српско-турски двобој о царство“. Као велжн сисгематски подухват се може посматрати и његов рад на издавању извора, нарочито правних извора „законских споменнка“. Поједине документе и изворне текстове издавао је од младих дана. У раном перноду се латио и задатка да изда Душанов законж, аж је то учинио напустивши ред чланова из рукопнса, доводећи их у ,цођички ред“. Скоро три деценије је радио. пратећи све што је нзлазило, прикупљајући рукопнсе док није приредио друго издање Законик Стефана Душана цара српскоГ 1349 и 1354, (Београд 1898) . Касније је приредио Матије Властара СинтаГзшт, азбучни зборник византијских цркeetaoi и државних заком и tlpaeiua (Београд 1907) и у последњим годшама живота одавно припреману збирку повеља: Законски спомеиици српских држава средњеГ века (Београд 1912). По повратку из мисије у Петрограду пензионисан је 1905. што му је омогућавало да вшпе времена посвети научном раду, мада га бурна политичка збивања враћају у јавни живот. Био је на челу обновљене Напредњачке сгранке од 1906. посгао је председник коалиционе владе (од фебруара до октобра 1909), предводио је српску делегацију пршшком склапања мира с Турском у Лондону (1912-1913). Тих годпна је највећу пажњу посвећивао Академијн, којој је био на челу као председшпс од 1906. до 1915. Научне заслуге су га још у младости увеле у Српско учено друштво (прави члан од 1865), у којем је касније био секретар н благајник, секретар Одсека филозофских наука.

541

НОДИЛО Натко Актнвно је учествовао у животу Друштва и борио се за што виши научни ниво. Био је међу првим именованим члановима Српске краљевске академнје (1887). Знатан део својих радова објавио је у издањима Академије. Настављајући давно започете пројекге Н. је почетком XX века обратно посебну пажњу византијској компоненти у српском развоју. Из тог времена су поред већ споменутих издања извора и драгоцене студнје: Средњовековна Србчја и римско право (Београд 1906) и ВизашТшјски mmoeu и титуле у српским земљама XI до XV века (Глас 7S (1908) 178-279). Појава прве књиге Јиречекове Историје Срба и првог дела сгудија о држави и друштву дала је повода Н. да у студиозном и обимном приказу изнесе своје погледе на целину српског развоја посвећујући нарочиту пажњу етничким u друштвеним појавама: Неколика тежа питања српске историје (Годишњица НЧ 31 (1912) 1—35; 32 (1913) 1-40, на француском под насловом: Les problemes serbes, AiSlPh 33 (1912) 438466:34(1913)203-233). H. рад на проучавању српске прошлости, као уосталом и укупни његов рад, препознати су у свом значају и величшш тек неколико деценија после његове смрти. У другој половши нашег века прештампавају се његова дела (у два маха су започета сабрана дела али нису реализована због финансијских тешкоћа), испитују се и проверавају његове тезе, испољава се интерес за његов живот. Знатним делом свог обимног опуса Н. учествује и у данашњим дискусијама о многим тешким питањима српске историје. БИБЛИОГРАФИЈА: БиблиоГрафија списа Стојана Новаковића, Годишњак СКА 24 (1910) 316-409 (израдио М. Ивапић под надзором С. Новаковића, ипак непотпуна); Р. Димитријевић, Прилози библиоГрафији радова С. Новаковића, Прилози КЈИФ 24 (1958) 201-218; М. Живанов, БиблиоГрафија посебних издања радова Стојана Новаковића, Библиотекар 17 (1965) 283-297; Научни рад Стојана Новаковића у Српском ученом друиапву, Српској академији наука и ЈуГославенској академији знаности и умјетности, Споменица посвећена 50-годишњици смрти Стојана Новаковића, Београд 1967, 35-41 (само радови у издањима СУД. СКА и ЈАЗУ); Љ. Нжић, Прилози библиоГрафији издања радова Стојана Новаковића. ИЧ 25-26 (1979) 351-372; BLZ 8, br. 1485614910:11, br. 12341-12396; С Б 12, бр. 55805-55967. ЛИТЕРАТУРА: Није приређена библиографија текстова о Стојану Новаковићу. BLZ10,235, бележи 30 наслова (до 1944). Основни део новије лигературе о њему садржан је у неколико зборника из којих се неће наводити појединачни прилози: Спомешиџ.ј Ст. IIoeaKoeului, Београд 1921 (са прилозима П. Поповића, С. Станојевића, Сл. Јовановића. Љ. Протића и Л. М. Јовановића): Сто-

ОБЕН (AUBIN) Мшлел јан Новаковић. Поводом стоГодиианице рођења, Београд 1942 = Просветни гласник 58 (1942); Стојан Новаковић. Споменшџа посвећена 50-Годишњици смрти Cuiojam Новаковића, Београд 1967 (са прилозима: В. Глигорића, В. Чубриловића, М. Стевановића); Стојану Новаковићу у спомен о осамдесетоГодишњици смрти, Београд 1996 (са прилозима А. Митровића, Д. Денковића, С. Ћирковића, М. Војводића, Р. Михаљчића, Д. Батаковића и Љ. Трговчевић); Стојан Новаковић. Личност и дело. Научни скуп поводом 150Годишњице рођења (1842-1992). Новембар 1992, Београд 1995 (са 54 прилога). Н. Радојчић, Стојан Новаковић као научењак, Просветни гласник 58 (1942) 533-539; В. Чубриловић, Привредни и друитвени елементи у делима Стојана Новаковића, претседника Акадезшје наука, Споменица С А Н 15 (1959) 49-58; Р. Самарџић, Стојан Новаковић у српској историоГрафији (предговор књизи: Стојан Новаковић, Из српске историје, Нови Сад - Београд 1966,7-57); С. Ћирковић, „ Срби и Турци “ Стојана Новакоeuha, (предговор књизи: Срби и Турци XTV и XV века, Београд 19603, 5-13); С. Ћирковић, Село Стојана Новаковића (предговор књизи: Стојан Новаковић, Село, Београд 1965, 7-12); Б. Недељковић, Преписка Стојана Новаковића и Валтазара БоГишића, Београд 1968; Р. Самарџић, Опојан Новаковић утемељшпељ савремене српске историографије, Писци српске историје, Београд 1976,189-243: С. Филиповић, Школоашие Стојана Новаковића, Шабац 1976; С. Ћирковић, Tpaduције и ucuiopuja традиција у делу Стојана lloeaковића (предговор књизи: Стојан Новаковић, Историја и традиција. Изабрани радови, Београд 1982, VH-XX); S. Ćirković, Prelomno razdoblje srpske istoriografije, VIG 1-2 (1994) 277-287; Biographisches Lexikon zur Geschichte Siidosteuropas 1П, 340341; HE 3,101 (A. Белић, H. Радојчић, C. Јовановић); ЕЈ 6,307-308 (В. Miljković). С. Ћирковић

НОДИЛО Натко (31. август 1834, Сплит-21. мај 1912, Загреб). После завршене основне школе и гимназије у Сплиту уписао је 1853. задарску богословију, али је напустио 1856. и постао помоћни учитељ у сплитској гимназији. Следеће године отишао је на студије историје и географије у Беч, вратио се 1861. у сплитску гимназију на место суплента, но већ 1862. бива отпуштен. Као један од идеолога покрета за сједињење Далмације с Хрватском, Н. се прихватио уређивања органа Народне странке 11 Nazionale 1862-1866. После напуштања уредничког положаја прешао је у задарску гимназију за професора, учествујући истовремено у политичком животу као посланик Народ-

не сгранке Корчуланског котара у Далматинском сабору 1867-1870. На подстицај Ф. Рачког изабран је 1874. за редовног професора опште историје на Свеучилишту у Загребу, посветивши се искључиво професорском и научном раду. Године 1878/79. и 1889/90. био је декан Филозофског факултета, а 1890/91. ректор Свеучилишта. на којем је остао до 1901. За редовног члана ЈАЗУ изабран је 1883, за председаика Друштва хрватских књижевника 1907, а за дописног члана СКА1910. Усредсредивши своје напоре ка монографској обради исгоријскпх питања и широко заснованим синтезама, Н. је показао примерену објективносг, позитивисгички критицизам, утемељеносг на изворном материјалу и однегован израз. Већ као професор гимназцје у Задру опробао се радовима из сгаровековне исгорнје, али је своја главна дела написао у Загребу- књигу о посганку световне папске власти којом је навукао на себе бес клерикалаца, расправу о најсгаријој дубровачкој аналистици, обимну сгудију о паганској религији Срба и Хрвата рађену компаративном методом, као и смело, на општеисгоријској основи, замишљен али недовршен преглед средњовековне српске и хрватске нсгорије, јединствен у југословенској историографији, којим је, у три тома, успео да досегне до 641. године. Н. је приредио критичка издања најстаријих дубровачких летописаца - Анонима, Јунија Расгића, Нжоле Рањине и Ивана Гундулића (Momunenta spectantia historiam Slavontm Meridionalium JAZU 14 i 25, Zagreb 1883. i 1893). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Postanak svjetovne papinske vlasti ili pedeset godina talijanske liistorije (724-774), Zagreb 1878; Prvi Ijetopisci i davna historiografija dubrovačka, Rad JAZU 65 (1883) 92-128; Religija Srba i Hrvata, na glamoj osnovi pjesama, priča i govora narodnoga, Rad JAZU 77 (1885) 43-126; 79 (1886) 185-246: 81,147-217: 84 (1887) 100-179; 85, 121-201: 89 (1888) 129-209; 91, 181-221; 94 (1889) 115-198:99 (1890) 129-184; 101,68-126 (= Stara vjera Srba i Hrvata, Split 1981); Historija srednjega vijeka za namd lirvatski i srpski I-III, Zagreb 1898-1905. БИБЛИОГРАФИЈА: F. ŠLsić, Natko Nodilo, Hrvatsko kolo 7 (1912) 282-313 (= Natko Nodilo (1834-1912), Ljetopis JAZU 33 (1918) 95-142); J. Ravlić, Glavna izdanja djela Natka Nodila, у: Franjo Rački, Mihovil Pavlinović, Natko Nodilo, Blaž Lorković. Izbori iz djela, Zagreb 1969,221; BLZ 8, br. 1456214566:11, br. 12147-12149. Ј1ИТЕРАТУРА: Натко Нодило, Годишњак CKA 23 (1909) 482-484; F. Šišić, Natko Nodilo, Hrvatsko kolo 7 (1912) 282-313 (= Natko Nodilo (18341912), Ljetopis JAZU 33 (1918) 95-142); NE 3,116117 (V. Novak): B. Новак, Иатко Нодило. Родољуб - Научник - Проповедник слободне мисли, Нови Сад 1935 (препггампано из ЛМС 341-2 (1934) 165-230; 342-2 (1935) 187-248; 343-2 (1935)

193-260); V. Novak. Natko Nodilo - istoričar. Mogućnosti 5 (1962) 424-447: EJ 6,299 (J. Šidak): J. Ravlić. Natko Nodilo, у: Franjo Rački. Mihovil Pavlinović, Natko Nodilo, Blaž Lorković. Izbori iz djela. Zagreb 1969,211-223 (ca одабраном литературом). Ђ. Бубало

ОБЕН (AUBIN) Мишел (15. април 1923. Руан - 6. септембар 1996, Атина). Основно и средње образовање стекао је у Руану, а на Књижевном факултету у Тулузу стекао је .Jicence es lettres", 1943. Учесгвовао је у покрету отпора, као и у завршним борбама Другог светског рата у Првој француској армији. За заслуте у борби протпв немачке војске добио је, поред других одликовања, Ратни крст (1939-1945). Године 1947. завршио је студије економије на Инстигугу политичких наука и бавио се индусгријом, да би затим постао професор средње школе (1953-1958). На Школи источшк језика у Парпзу завршпо је студије српскохрватског језика и цивилизације, а затим постао лектор за француски језик, најпре у Загребу (1958-1962), а затим у Београду (1962-1971). Од 1972. до одласка у пензију (1991) био је професор и шеф Катедре за југославистику (прву такве врсге у Француској), на Универзитету Париз-Сорбона. Осим језику и књижевности, у својим предавањима је велику пажњу посвећивао исгорнји н цивилизацији југословенскж народа, чији је био изузетно добар познавалац. Старањем М. Обена једна (56.) свеска часописа Revue des Etudes Slaves посвећена je, 1984. годдае, југословенској култури и српском језику. Године 1987.0. је организовао у Паризу научни скуп посвећен Вуку Караџићу, а наредне године издао зборник саопштења. Велжо интересовање 0„ поред књижевности, за историју огледа се већ у његовој докторској дисергацији Visions historiques et politiques dans l'oeuvre poetique de P. P. Njegoš, одбрањеној 1971. у Паризу, a објављеној следеће године. Ово дело је преведено и објављено под насловом Његош и историја у песниковом делу, Београд 1989. После докгорске тезе О. се у више махова окретао Његошу, и то првенствено као исторнчар књижевносги и историчар. Писао је такође о Снпријену Роберу и Сими Милутиновићу. о Волтеровом интересовању за нас, о пуковнику Вутијеу и др. Радове је објављивао у нашим и француским угледаим часописпма. Упознавању културе српског и другах југословенских народа у Француској О. је допршео члажом Litterature, објављеним у књизи-збнрци Mondes et vosages коју је издала кућа .Earousse". Један друти прилог о нама О. је дао за Dictiomaire du Х1Х5 siecle eumpeen. Српску кул-

О Б О Л Е Н С К И (O B O L E N S K Y ) Д и м и гр и

т>ру звдјжно је в преводом Доситејевог Живота и прикљуненија (1991). За нностраног члана САНУ Мшнел Обен нзабран је 1981. а Црногорска академија нзабрала га је 1985. годнне. Међу странднма, а у неким обласгима u међу нашим људима. О. ужива глас једног од највећнх познавалаца српске и југословенске историје, књнжевности, културе уопнгге, као и језнка. ЛЖЕРАТУРА: Споменица ЦАНУ 19731983; Годишњак САНУ 103 (1996) 575-580 (М. Павловнћ). М. Павловић

ОБОЛЕНСКИ (OBOLENSKY) Днмшри (1. април 1918, Петроград). Још као дете је напустио Русију. те се формирао на Западу и ту стекао образовање, највгане у Енглеској, где је у Оксфорду завршио студнје. Усавршавао се у више уннверзитетских центара. Његов наставни и истраживачки рад везан је за Оксфорд (Trinity College), мада је повремено и као гост предавао на мнопш ушшерзнтетима. Углед у научном свету стекао је књигом: The Bogomils. А Study in Baikan Neo-Manicliaeism. Cambridge 1948 (књига je била завршена 1942. али су ратне пршшке спречиле објављивање). О. је предавао и истраживао исгорију Византије и историју Русије, а тежганте рада му је било у осветљавању слабо познатих веза између Внзантпје и словенског света. Интересовање му је пространо. укључнвало је историју дилломатије, зрачење царске идеологије, црквене и културне односе. Студије 0 . о појединим темама сабране су у две књнге: Bvzantium and the Slavs. Collected Studies. London 1971, и The ВутапПпе lnheritance ofEastem Eumpe. London 1982. Синтезу резултата и општих погледа О. даје књига: The Byzantine Commomvealth. Eastem Eumpe 500-1453 (London 1971, касније бројна издања на енглеском и преводи на стране језике. код нас преведено: Визаптијска комонвелпи Источна Европа 500-1453, Београд 1991). Дело је одиграло веома велику улогу у упознавању света са културом Византије и исгочне Европе, у многим универзитетским ценгрима се употребљава као уџбеник. Јака страна дела је владање изворима и литературом свих оних земаља које су припадале византијском културном кругу. Српске теме су добиле одговарајуће место у сугеспганој и документованој панорами О. Посебпо се бавио српском исгоријом у већ споменутој књизи о богумилству, која има додатак о Србији, Босни и Хуму, затим у прегледу историје раног средњег века (565-1018) у Cambridge Medieval History TV/1 (1966). У збирци биографија: Six By:antine Portraits. Oxford 1988, једна je посвећена светом Сави српском (преведено:

О П А Ч И Ћ П е та р

Шест византијских портрета, Београд 1991). Ценећи заслуге за упознавање српске историје САНУ је 1988. изабрала О. за свога иностраног члана. С. Ћирковић

ОБРАДОВИЋ Марија (26. септембар 1958, Краљево). Основну школу и гимназију завршила је у Нишу, а Факултет политичких наука у Београду 1981. Од 1983. ради у Институту за новију историју Србије у звању научног сарадника. Магастрирала је 1984. на Факултету политичких наука у Београду са темом: Друштвено-историјска улоГа Ирске републиканске армије (ИРА) у борбама за нацаоналну независност Ирске. Докгорирала је на Факултеггу политичких наука у Загребу 1990. тезом: Политички систем „иародне демократије " у ЈуГославији (1945-1952). Подручје истраживања: социјалистички политички и економски системи у земљама Источне Европе и Југославије, комунистичка модернизација, примена „теорије заосталости" на истраживање послератног историјског развоја земаља Исгочне Европе и Југославије. Истраживала је у архивима Београда, Загреба, Љубљане. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: PnA kongres aniifašističke omladine Balkana (1986): Funkcija Politbiroa CK KPJ и političkom sistemu i uloga Josipa Broza Tita u njegovom radu (1945-1952) (1987); Religija i politika u Sevemoj Irskoj (1987); Partijska driava - element „namdne demokratije“ u Jugoslaviji (19451952) (1988); Кривичноправни систем u Грађанскаправа у ЈуГославији (1945-1952) (1991); Kvantitativna istorija (1993); Teorijsko metodološki problemi istrazivanja delovanja ličnosti u isloriji (1993); Teorija modemizacije i modeli razvoja (1994); Komunistička modemizacija u Jugoslaviji (1947-1952) (1995); „Nurodna demokratija“ u Jugoslaviji (1945-1952) (1995). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничког покрета Србије 1949— 1989,66: Spomenica 1NIS1965-1995,82-83. ЈШТЕРАТУРА: Споменица Инспитутш. за историју радничкоГ покрета Србије 1949-1989, 66: Spomenica INIS1965-1995,82. Р.

ОБРАДОВИЋ Милован (16. март 1933, Дубово, Бијело Поље). Основну школу учио је у родном месту, а ниже разреде гимпазије у Бијелом Пољу. Учитељску школу завршио је у Иванграду (Беранама). Ванредно је студирао исгорију на Филозофском факултету у Скопљу. На Филозофском факултету у Београду одбранио је 1975. магистарски рад АГрарна реформа на Косову

1945-1948. Године. Докторат је сгекао 1979. на Филозофском факултету у Приштини дисертацијом АГрарна реформа и колонизација на Косову 1918-1941. Године. О. је као учитељ радио у Црнчи, Зминцу и Миочу у околини Бијелог Поља, а 1958. прешао је у осмогодшнњу школу у Милошеву (Косово), где је био учитељ, наставник и директор. Као асистент и исграживач радио је у Заводу, односно Институту за историју Косова и Метохије (19671980). На Фнлозофском факултету у Пришпши изабран је за доцента 1980, ванредног професора 1985. и редовног професора 1990. годкне. О. се претежно бави истраживањем историје Југославпје од 1918. године. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Ревизија аГрарне реформе на Косову 1918-1941, Косово 3 (Пршнпша 1972) 367-412; АГрарна реформа и колонизација на Косову 1918-1941. Године, Пршнтина 1981; АГрарна реформа на Косову 1945-1947. Године, Годишњак Архива Косова 24 (Пршнтина 1988) 37-67: Пољопривреда Kocoea у периоду обнове земље, Косово 16 (Пришпша 1987) 249-313. Р.

ОБРАДОВИЋ Стојан (јуни 1817, Богатић12. октобар 1879, Шабац). Основну школу учио је у месту рођења од 1825. до 1834. Радио је као практикант шабачког суца (1834-1835), војни писар у Бадовннцима (1835), писар Мачванског среза (1835-1838), писар Начелства подринског (1839), писар Начелства шабачког (1840-1842). За време уставобрашггељске кризе као прнсталица династије Обреновића емигрирао је у Аустрију, где је неко време у Земуну радно у канцеларији кнеза Мнхаила. После повратка из емиграције (1843) живео је у Шапцу. Крајем 1843. посгављен је за секретара суда у Шапцу, али је после Катанске буне ухапшен. Потом је прешао у Лозницу, где је децембра 1844. постављен за секретара Окружног суда. Био је секретар Округа крајннског (1844-1846), секретар суда окружија шабачког (1846-1848), члан суда у Гургусовцу (18481849), члан суда у Шапцу (1850-1851), сскретар Окружног суда у Смедереву (1852-1856), секретар суда у Ужицу (1857-1859), секретар суда у Ваљеву (1860), секретар па председник суда у Ћуприји (1861-1865) где је и пензионнсан 1865. године. Као пензионер живео је у Шапцу. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Грађа за чсторију народа ОкруГи подринскоГ од 24. септ. 1813. до конца 1834. Године, Гласннк СУД 36 (1872) 120154: Живот и радња зислужних Срба из Окружија ишбачкоГ и пидринскоГ у Књажеспшу Србији у успшнцима пропишу шсиља турскоГ од 1804. и 1815. Године, Београд 1873: Кратки историчии

преГлед турскоГ Господарспша иад српааш народом у XVI. веку на Јужном полуострву, Београд 1874. ЈШТЕРАТУРА' Живот и прикљученија Стојана Oopadoeuha, Уствари 3,13 (Шабац 1960) 1-35:3,14,1-34. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 14971-14973; 11, br. 12429-12430; СБ 12, бр. 56718-56719. ЛИТЕРАТУРА: Д. Јовичић, Катшнска буни према мемоарима Стојана ОбрадовиЈш. Полнтика 25.Х 1939,10 са 8. стр. Ст. Војиновић

ОЛЕСНИЦКИ (ОЛЕСНИЦКИ1) Алекссј Акнмович (1888, Кијев -1943, Загреб). О. је завршио специјалне разреде Лазаревског инсппуга источних језика у Москви и одељење нсточних језика при Министарству иностраних дела у Санкт Петербургу. Бно је научнн секретар Секцнје за Блиски исток Друштва руских оријенталиста. По доласку у Загреб радио је као чувар Орнјенталне збирке рукошгса и докумената ЈАЗУ и лектор турског језнка Свеучнлишга у Загребу. О. је више радова посветио хрватско-турским, српско-турским н руско-турским сукобима. Истраживања је усмерно бојевима на Крбавском пољу u Косову пољу. Расправљао је о Ђерзелез Аггаји, орнјенталним рукописнма и исправама у ЈАЗУ, задацима орнјенталистике у Југославнји. турским изворима. За српску исторнју значајнп су његови радови о видовданском сукобу: 'Гурски изeopu о Косовском боју (1935); Kadје ubien carMurat? (1938); Dva turska falsijikata XVI slolječa o Kosovskom boju (1940); Logoihet Pahomije interpolator mskih i srbskih viesti o kosovskom boju (1941-1942). БИБЛИОГРАФИЈА: Mamepianbi длп библиигрифт pyccKiL\b uav4iibL\b mpvdoeb за рубежомћ (1930-1940) 2-1, Београд 1941.242-243: BLZ S, br. 15242-15250:11, br. 12451-12452. ЛИТЕРАТУРА: Матертл и 2-1,242. P. Михаљчнћ

ОПАЧИЋ Петнр (20. април 1927, Плавно. Кшга). Учеспик је НОР-а од лета 1941. Завршно је Пешаднјску официрску школу у Сарајеву. а потом наставио службу као актнван офпцир ЈА н ЈНА. У Београду је завршно гпмназнју н студпје исгорнје на Филозофском факултету. где је п магастрирао. Докгорнрао је на тези Савезничка Солунска офанзииа. Радно је у научноистраживачком одељењу Војнопсторијског ннститута све до neiBiiomtcaiba. Бавп се изучаваљем ратне исторпје Србнје од устанка 1804. до 1918. а посебно улогом Србнје н

ОРФЕЛИН Захарија Стефановић

ОСТОЈИЋ Тпхомпр

Српске војске у победи савезника против сила Осовине у Првом светском рату, стварању заједничке југословенске државе и заштити југословенског епшчког простора до закључивања мировнпх уговора са суседним државама. Аутор је бројнпх чланака. студпја u расправа у стручним часопнсима и зборницима радова, као и реферата на домаћим и међународним научним скуповима из ратне прошлости Cpoirje. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Солунски фроит Зејтинлик (Београд 1978): Солунска офанзива 1918 (Београд 1980): Србија и Солунски фронт (Београд 1984): Војвода Живојин Мишић од Jaeoра до Целовца (Београд 1996): затим, заједно са др Савом Скоком: Војвода Стеиа Степановић у ратовшш Србије 1876-1878 (Београд 1974-1984, шест нздања); Српско-турски ратови 1876-1878 (Београд 1981): Церска битка и eojeoda Степа (Београд 1989. и 1996, друго - допуњено издање). Са групом аутора објавно је књигу: Србија и Црна Гора у Првом светском рату (Цетиње 1976). ЈТИТЕРАТУРА: Vojni leksikon, Beograd 1981, 993. Д. Ненезић

ОРФЕЈПШ Захарија Стефановић (1726, Вуковар - 19. јануар 1785, Нови Сад). књижевник, исгоричар, бакрорезац, уметник и културни радник. Школовао се нередовно, образовање је стицао углавном сам. Од 1751, када је из Будима прешао у Нови Сад, до 1757. радио је као учитељ у новосадској словенској школи. Потом је (17571762) био канцеларист митрополита Павла Ненадовића у Сремскпм Карловцима, где је почео да се бавп бакрорезачким радом и штампањем књига. Од 1760. започиње стваралачки плодно али нестално раздобље његовог живота. Након краћег боравка у манастиру Ремети, до 1764, боравио је у Темншвару радећи као казначеј код владике Вићентија Видака (Јовановића) и код племића Јована Сополницанија (вероватно) као васпитач његове деце. Средшом 1764. прешао је у Млетке (Венецију), где је, до 1765, радио у штампарији Димитрија Теодосија (вероватно) као коректор. На бакрорезачку академију у Бечу уписао се 1766, а 1768. (можда). односно (1770) сигурно, вратио се у Сремске Карловце где је остао до 1778. У том, стваралачки најплоднијем, периоду живота док се у Карловцима бавио вшоградарством објавио је Славјано-сербскиј маГазин (1768), Историју живота Петра ВеликоГ (1772) и КалиГрафију (1778). Убрзо је дошло до прелома у његовом животу. Још 1772, својим претераним захтевима, одбио је место управника и надзоршжа српских и румунских школа у Банату, а 1778, слављен и ма-

546

теријално награђен од Марије Терезије због објављивања КалиГрафије, упао је у материјалну оскудицу. Опхрван честим болестима, које су му онемогућавале да се издржава од бакрорезачког и калиграфског рада, доспео је на ивицу беде. Наредне три годше, 1778-1781, преживео је у манастирима Беочину, Гргетегу и Ремети, захваљујући милости калуђера са којима је, исговремено, био у прилично лошим односима због својих рационалистичких ставова и анонимних напада и представки које је писао. Ситуација се изменила када га је, 1781-1783, владика пакрачки Јосиф Шакабента примио на старање. Донекле ојачао О. је покушао да се избави из недаћа и врати старом послу. Прихватио је (1783) место коректора у Курцбековој штампарији у Бечу. Но, само годину касније, скрхан болешћу поново се обратио за помоћ владици Јосифу Шакабенти. Умро је, у крајњој оскудици на владичшом мајуру на Исајлову, крај Новог Сада.

ЈШТЕРАТУРА: Д. Руварац, Захарија Орфелин. Животописно - књижевпа црта, Спомешпс СКА 10 (1891) 75-91; Т. Остојић, Захарија Орфелин, Београд 1923; Н. Радојчић, Захарија Орфелин као историчар, Гласник ИД НС 6 (1933) 253280; В. Стајић, Hoeu подаци о Захарију Орфелину, Гласник ИД НС 8 (1935) 127-129; К. Георгијевић, Два непозната списа Захарије Орфелина, ИГ 1-2 (1950) 63-102; М. Коларић, Захарија Орфелин, Зборшпс МС ДН 2 (1951) 66-74; С. Јосифовић, Орфелиново житије Петра ВеликаГо, Зборник МС КЈ 2 (1954) 18-25; НЕ 3, 225-228 (В. Петровић); ЕЈ 6,389-390 (D. Medaković, М. Kićović).

О. је био један од најсвестранијих и најзначајшјих културних и научних делатаика епохе српског просветителзства и рационализма. Био је писац првог уџбеника (латинског језика) код Срба (1766), аутор првог, славено-српског, буквара (1767), преводилац педагошке литературе, затим, покретач, уредник и издавач првог часописа, не само код Срба већ уопшге код Јужних Словена (Славјано-сербскиј маГазин, 1768), један од првих модерних српских историографа, калиграфа, песнжа. Његов бакрорезачки и калиграфски рад представља највиши домет српске уметаичке rpaфике. Занимање за српску историју показао је сразмерно рано у знаменитој песми о Косовском боју Горостни план слав/шја иноГда Сербији (1761, објављеној у рускословенској, а 1763, под насловом Плач Сербији у српскословенској варијанти). У српску историографију пренео је најважнија научна достигнућа европске рационалистичко-просветитељске исгориографије свога доба - сазнање о потреби и важности проучавања националне историје, свест о важности и улози коју у историчаревом раду имају историјски извори, као и о неопходној непристрасности у научном раду и, најзад, о великој важносги познавања географије за разумевање историје. Често је апеловао о потреби истраживања националне исгорије као и о потреби прикупљања и објављшања историјских извора (Славјано-сербскиј лшГазин, 1768). Његова Историја о житији и славних дјелах велшаГо го сударја имперапшра Петра ПерваГо (1772,19722), не само да представља озбиљан синтетички преглед руске историје, већ је и прва општа историја писана према научним стандардима XVIII века и истовремено прва световна, историјска биографија код Срба, што јој даје посебно место у исгорији српске историографије. У складу са својим

ОСТОЈИЋ Тихомир (5. јули 1865, Семиоуш (Осгојићево), Банат - 18. октобар 1921, Беч). Основну школу завршио је у родном месгу а шмназију у Новом Саду (1884). Као стипендиста Текелијшог фонда, сгудирао је (1884-1889) словенску филологиЈу у Пешш и код В. Јагића у Бечу, где је и докторирао тезом оДоситеју Обрадовићу (1907). Од 1899. до 1910. радио је као професор у новосадској гимназији. Годше 1911. изабран је за секретара МС, уређшао је Летопис од 1912. до 1914, када. под оптужбом да је ширио у Матичиним издањима просрпску пропаганду, бива интерниран у Бају н Столни Београд. Већ нарушеног здравља, вратио се нз прогонства 1917, радио кратко као професор у новосадској гимназији, да би се по ослобођењу поново обрео на месту секретара МС. Изабран је 1920. за професора југословенске књижевностн и првог декана Филозофског факултета у Скопљу. Један је од покретача и првн председник Скопског научног друштва, основаног 1921. За дописног члана СКА изабран је 1910. Своју немерљиву радну и интелектуалну енергију, преточену у озбиљан научни рад и заокупљеност текућим национално-политичким и културним проблемима, О. је посветио просвећивању и духовном уздизању свога народа. Као осведочени присталица на темељној критици извора засноване историје, О. је радовима из књижевне и културне историје XVIII и делом XIX века, који ни данас не губе на вредности, дао несумњив допршос расветљавању неправедно занемарене новије српске прошпости. Марљиво и систематски је истражшао у архивима. Прва његова монографија, Српска књижевност од Велике сеобе до Доситеја Обрадовића (1905), уједно је u прва синтеза културне историје Срба XVHI века. Исти период обухватају не мање важне студије о Доситеју

погледима на науку. посебну пажњу посветио је и објављшању текстова из српске исгорије (Венити календар, 1783).

Мир. Јовановић

Обрадовићу у Хопову (1907, прерађенн немачки извод у AjSIPh 1909) и Захарији Орфелину (1923), као и збирка исшка из старих рукописних песмарица. Српска Грађанска лирика XVIII века (1926). Књижевној историји XIX века посвећене су опшфна монографија о Бранку Радичевићу (1918) и две важне расправе о Јовану Стерији (1906) н Злшју и Ђорђу Рајковићу (1908). О. се успешно огледао и као шсац уџбеника Историје српске књижевности (1917, прерађено и допуњено постхумно издање 1923), утемеллне на осветљавању историјске подлоге књижевних процеса. Објавно је доста новог пзворног материјала: Циркулари липпрополита Павла Нашдовића (1907): Прилпзи за историју Црне Горе новијеГа доба (1914) документи из доба владика Петра 1и Петра II; Архивски подацио Дшипприју Давидовићу и бечким Српским новшшма (1925). Интересовао се за усмено народно песншшво и спремао текстове за штампу (Краљевић Марко у народним песма.ш IШ, 1903-1904; Kocoeo. Народне песме о Боју на Косову, 1901; Немањићи у mpodiuiM песмалш, 1928), више пз просветнтељских него ли научних побуда. Романтичарско наслеђе млвдости, којег се као научннк ослободио, представљало је, својнм идеализмом, ваљану подлогу његовом јавном раду. У улози јавног националног делатаика остварио је широку лепезу активности: од гимнастике, ђачик хорова, наставничког позива. преко кошоновања и популарисања црквене и народне музике, неуморног писања приказа, критика н рецензија текуће уметаичке продукције, до сарадње у бројшш културно-просветшш установама (повереник н добротвор СКЗ, члан Одбора Новосадске српске читаошгце, председник Артистичког одсека у Друштву за Српско народно позоришге итд.). Од највећег је значаја, ипак, рад на реформи МС, у чије Књижевно одељење је ушао заједно са Ј. Радонићем н С. Станојевићем 1898, и уз подршку реформиста окупљених око часописа Покрет (1899-1912), чији је покретач и уредник. дошао на место секретара М С1911. У кратком периоду до Првог светског рата успео је да стабшпвује Матицу и повратн јој углед, отвори Летопис актуелним национално-политичким и културним шггањша и окупи око њега најбоље писце. БИБЈШОГРАФИЈА: Б. Ковачек, БиолиоГрафија радова Тихомира Остојића, Зборник МС КЈ 13,1 (1965) 231-252: Л. Суботин. Допуна библиоГрафији padoea Тихомира Остојићи, Прилози КЈИФ 32, 1-2 (1966) 155-157: BLZ 9, br. 15352-15358; 11, br. 12513-12517; СБ 12, бр. 5770257760. ЈШТЕРАТУРА: Тихомир Остојић, дописни члан (аутобнографнја). Годшпњак СКА 22 (1908) [1909] 475-482: NE 3, 293 (V. Ćorović): В. Стајић. Тихомир Остојић, ЛМС 313.1-3 (1927) 15-45; Ј.

547

ОСГОЈИЋ-ФЕЈИЋ Убавка

ОСТРОГОРСКИ (ОСТРОГОРСКИИ) Георгаје Александрович

Савковић, Тихомир Остојић: професор српске Новосадске Гимиазије, Нови Сад 1935 (прешгампано из ЛМС 341-1, 1934): ЕЈ 6, 395 (S. Marić); Зборник МС КЈ 13,1 (1965) посвећен је у целини О.. поводом стогодишњице његовог рођења; Живот и дело Тихомира Остојића. Поводом 125Годишњице рођења, Свеске МС20,7 (1991) (часопис је у целшш посвећен О. и садржи реферате поднесене на симпозијуму у манастиру Хопову 30.10.1990). Ђ. Бубало

ОСТОЈИЋ-ФЕЈИЋ Убавка (3. март 1950, Сарајево). Основну школу и гимназију завршила је у Сарајеву u Загребу, а Филозофски факултет, Група за исторпју. у Београду, на коме је и магистрирала (1980). Докторпрала је на истом факултету 1991. тезом Сједињене Америчке Државе и Србија 1914-1918. Године. Годинама је истраживала у многим архивима Југославије, Велике Британије и Француске. У Институту за савремену историју у Београду ради од 1974. О-Ф. се бави истраживањем међународних односа Србије у XX веку, посебно према САД, Великој Британији и Француској. ВАЖНШИ РАДОВИ: ПрилоГ проучавању британског јавноГ мњења према Србији 1914. Гоdime (1985); Мисија Рокфелерове фондације у Србији 1915-1916. Године (1987); Акција за помоћ Србији у Великој Бритшнији током ПрвоГ светског рата (1987); Српско друиппво у Великој Британији (1988); Михаило Пупин у огледалу jaeности uiokom ПрвоГ светскоГ рата (1989); Сарадња професора БеоГрадскоГ универзитетш са Српским потпорним фондом у Лондону на школовању српских спхудената током Првог светског рата (1989); Америчка хулшнитарна делатност у Србији током ПрвоГ светскоГ рата (1992): Сједињене Америчке Државе и Србија (1914-1918) (1994); Америчко виђење Србије у oajmancKiLM ратовшш (1993); Обележавање КосовскоГ дсаш у Великој Бритшнији током ПрвоГ светскоГ рата (1994); Hoeuje тенденције у caepeменој француској историоГрафији (1995). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadesetpet godiim ISI 1958-1983. Istorija 20. veka 1-2 (1984) 264-265; Bibliografija ISI 1984-1994. Istorija 20. veka 2 (1994) 239-240. ЛИГЕРАТУРА: Dvadesetpet godina IS I19581983, Istorija 20. veka 2 (1984) 264. P.

ОСГРОГОРСКИ (ОСГРОГОРСКИИ) Георгије А-тексацдрович (19. јануар 1902, Петроград

- 24. октобар 1976, Београд). До 1919. живео је у родном Петрограду где је завршио гимназију. Због прилика насталих избијањем револуције са породицом је напустио Русију; најпре је боравио у Финској и Шведској, да би 1921. започео студије филозофије и социологије на универзитету у Хајделбергу. После дипломирања боравио је два семестра у Паризу, слушајући на Сорбони предавања славних византолога Ш. Дила и Г. Мијеа, што га је трајно усмерило ка византологији из које је одбранио докторску дисертацију (1927). Од 1929. до 1933. предавао је као приватни доцент на универзитету у Вроцлаву (Бреслава). Год. 1933. на позив Универзитета долази у Београд на Катедру за византологију Филозофског факултета. У почепсу као хонорарни а од фебруара 1941. као стални наставник, О. је предавао историју Византије све до пензионисања, крајем 1973. Иницијативом 0 . 1948. основан је Византолошки инстшуг САНУ, научна установа чији ће сарадници систематски изучавати разне области византологије (историја, књижевност, језик, уметност). До смрти (1976) О. је био директор ове научне установе. Делујући више деценија као наставник и ментор, О. је научно формирао групу византолога који су већим делом били окупљени у Визанголошком институту САНУ и на Катедри за византологију Фипозофског факултета у Београду. Неки од њих наставили су наставничку и научну каријеру у иносгранству. За свој богат научни опус О. је стекао многа признања. Од 1946. био је члан САНУ, а касније и многих других академија (Академија наука у Гетингену, Белгијска академија, Британска академија, Академија у Палерму, Аустријска академија, Атинска академија). Био је члан Краљевског историјског друнггва у Лондону, као и носилац ордена Pour le merite за науку и уметност у Немачкој, затим почасни доктор универзитета у Оксфорду и Стразбуру. О. несумњиво предсгавља једног од најистакнутијих посленика у великом полету византологије XX сголећа, а тај његов углед почива на обимном и тематски разноврсном научном делу. Може се слободно рећи да се његов исграживачки интерес окретао изучавању свих периода хиљадугодишње византијске историје, а и свих важних збивања и појава у њој. У приказу научног дела О. ваља кренути од његове Историје Византије, приручника чије је прво издање објављено у Минхену (Geschichte des byzantinischen Staates, 1940). По једнодушној оцени научне критике то је најбоља и најпотпунија синтеза о историји царства Ромеја, па је разумљиво што је књига изазвала велики интерес у међународној исгориографији. Објављена су још два немачка издања (1952, 1963), а књига је преведена на низ језика (српскохрватски, словеначки, македонски, француски,

енглески, италијански, пољски, грчки). У току је рад на јапанском преводу. У обимном научном делу О. могу се омеђити веће тематске целине које су га занимале током дугогодишњег истраживачког рада. О. је закорачио у византологију својом докторском дисертацијом која, полазећи од текста Трактата о пореском систему, изучава положај византијског сељаштва у X веку организованог у сеоској опнггини (Die landliche Steuergemeinde des byzantinischen Reiches im X. Jahrhundert, 1927, ревидирано издање 1969). Негујући и настављајући традиције старе руске византолошке школе, О. је трајно сачувао занимање за социјално-економску исгорију царсгва Ромеја. Изучавао је византијску сеоску опцггину као заједницу слободних ситаих поседника - сељака (Византијска сеоска општина. Земљораднички закон - Трактат о пореском систему Тебански капшстар, 1961). О. је кроз различите етапе византијске историје пратио поседе, права и обавезе сељака: у времену од VII до XI века, када су шш чинили темељ финансијског и војног устројства царства, као и у познијим сголећима (XI-XV), када су представљали основну радну снагу на поседима племства и цркве (Елевтери. ПрилоГ историји сељаштва у Византији, 1949; Quelques problemes d ’histoire de la paysamterie byzantine, 1956). Бавећи ce социјално-економским шггањима, O. je изучавао и основне установе византијског феудализма, друштвеног сисгема на коме је почивало устројство Византије у њеној познијој исгорији. У тим истраживањнма О. је убедљиво доказао посгојање феудализма у Византији са свим основним карактеристикама које је он имао у земљама западне Европе. Међутим, О. је истовремено успео да објасни неке усганове и појаве специфнчне за византијски феудализам које га одвајају од западног феудалног система. Те специфичности су пре свега биле условљене доминантним положајем византијског василевса као неприкосновеног господара државе Ромеја и свих њених поданика. У ту групу радова О. пре свега спадају студије о пронији и визангијском имунитету (Пронија. ПрилоГ историји феудализма у Вшашшји и јужнословенским земљама, 1951; Die Pronoia unter den Konvtenen, 1970; K ucmopuu иммунитета e Византии, 1958). У научном делу О. значајно месго имају истраживања о темељима свеукупног устројства Византије. То су његови радови о основама византијске државно-правне и политичке идеологије која је бранила и тумачила положај василевса Ромеја као господара читаве хришћанске васељене. Царску идеологију О. је посматрао у њеном вишестолетном развитку, изучавајући најважније појаве које су је пратиле - царско крунисање, савладарсгво (Das Mitkaisertum im mittelalterlichen Byzanz, 1930; Zur Kaisersalbung uiid Schild-

erhebung im spdtbyzantinisclien Krdmmgszeremoniell 1955; Автократор u самодржац, 1935: Die byzantinische Staatenhierarchie, 1936). Читав унутрашњи развитак Византије био је обележен односом између василевса и цркве на челу са васељенским патријархом, па је то.м важном питању О. посвећивао знатну пажњу, особнто времену борбе око поштовања култа икона, када су односи између световне и духовне власти запали у најдужу и најтежу кризу (Отношение церкви и государства e Византии, 1931: Studien Ztir Geschichte des byzantinischen Bilderstreites, 1929: Les debuts de la Querelle des Images, 1930; Rom und Byzanz im Kampfe um die Bilderverehnmg, 1933). У унутрашњем животу Византије особити значај имало је њено управно устројство коме је О. посветио низ кашггалних сгудија, помно проучавајући теме - војноуправне области које су по његовом уверењу насгале за време цара Ираклија (610-641). То тематско уређење као основ управног система Византије пролазило је, почевши од првих деценија VII века, кроз одређене етапе да би свој пуни развитак достигло у X веку (Sur la dale de la composition du Uvre des Th'emes etsurl’epoque de la constitution des premiers themes d’Asie Mineure, 1953; Die Enlstehtmgszeit der Themenverfassung, 1958; L'Echardiat de Raverne et l’origine des themes byzantiits, 1960). Kao врстаи историчар O. ce окретао и изучавању византпјских извора, најпре оних који у правом смислу речи припадају псториографнји (Die Chronologie des Tlieopltanes im VII. tutd VIII. Jahrhundert, 1930; Славпнскип nepeeod хроники Ctuie01шЛогофета, 1932). O. je изучавао и друге врсге византијских извора, нпр. оне који својим подацима осветљавају пршшке у феудализираном царсгву (Византипские писцовте книги, 1948; Drei Praktika weltlicher Gnmdbesitzer aus der ersten Halfte des 14. Jahrhunderts, 1973; Autour d’un Prostagma de Jean VIII. Paleologue. 1967), или оне који говоре о управном уређењу Византије (Тактикон УспенскоГ и Тактикон Бенешевића, 1955). Током дугог научног рада О. је често изучавао теме из богате исгорије веза Визангаје са словенским светом, што је свакако део његовог дуга пореклу п словенској средини у којој је провео највећн део живота. Чинио је то пре свега када су у шгтању односи царства Ромеја са далеким руским земљама и владарима (Владшшр Свлтоп и Вшаштш, 1939; L 'e.rpedition du prince Oleg contre Constantinople en 907,1940; Византил u киевскап кнлгинн Олвга, 1967). За нашу исгориографију ocooirro је значајно што је О. дужну пажњу посвећивао н изучавању визангијско-јужнословенских односа. О томе сведоче његове студије пре свега о периоду раног средњег века (ПорфироГешипова хроника српckilx владара и њени хронолошки пидаци. 1949:

ПАВИЋЕВИЋ Бранко

ПАВЛОВИЋ Драгољуб

Лав Рабду.х иЛав Хиросфакт, 1955; Ссрбское поco.ibcimo к императору Ваашио II. 1949). Бројннји су радовн у којнма је О. посматрао внзантијско-јужнословенске односе позннјег средњег века. када је српска држава Немањнћа освајањима према ј\ту непосредно угрознла власт царства на Балканском полуострву (Душан и његова властела у борби протиш Визаитије, 1951; ГосПодин Константин ДраГаш, 1963; Alexis Raul, Grossdomesrikos von Serbien, 1964; O серском митрополиту Јакову, 1968; Prvblemes des relations byzantino-serbes au XIV' siecle, 1967). У тој етапи односа Јужннх Словена са Внзантнјом важно место имала је Света Гора Атонска, па је О. своју исграживачку пажњу усмеравао и према том питању (Две белешке о Душановим хрисовуљама светоГорском манастиру Ивирону, 1956; Радоливо, село светоГорскоГ манастира Ивирона, 1961; Комитиса и светоГорски манастири, 1971). У групи радова о византијско-јужнословенским односнма позног средњег века особито место има његова књнга о серској држави, целннн која се после смртн Стефана Душана (1355) издвојнла из оквира Српског царства. У споменутој књизи О. је дао потпуну слику о овој држави којом је најпре владала царица удова Јелена (Јелисавета) а затим деспот Јован Угљеша (Серска област послеДушанове смрти, 1965). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Б. Крекић, БиблиоГрафија padoea проф. ГеорГија ОстроГорскоГ, ЗРВИ 6 (1960) 276-283 (до 1952); Б. Крекић, Б. Радојчнћ, Bibliographie de Georges Ostrogorsky, ЗРВИ 8,1 (1963) 7-18 (до 1962): БиблиоГрафија ГеорГија ОстроГорскоГ, Сабрана дела V, 405-420 (до 1969); Б. Крекпћ, Б. Радојчић, И. Ђурић, БиблиоГрафија padoea академика ГеорГија ОстроГорског, Зборшпс ФФ 12,1 (1974) (Споменица Георnija Осгрогорског) 1-14 (до 1971); Сабрана дела Георгија Острогорског I—VI. Београд 1969-1970: СБ 12. бр. 57763-57796. ЛИГЕРАТУРА: Н. Hunger, Georg Ostrogorsky. Nekrolog. Osterr. Akad. d. VViss. Almanach fur das Jahr 1977.127. Jahigang (Wien 1978) 539-544: Б. Ферјанчић. ГеорГије ОстроГорски (1902-1976), Глас САНУ 372, Одељење историјских наука, књ. 8, Београд 1993,57-95; Р. Радић, ГеорГије ОсСпроГорски и српска византолотја, Руска емиграција у српској култури XX века I, Београд 1994,147-153; С. Пириватрић. ГеорГије ОстроГорски, Руси без Русије - Српски Руси, Београд 1994,179-188; М. Диinrti, Поводом педесетоГодишњице ГеорГија ОстроГорскоГ, ЗРВИ 6 (1960) 275; Љ. Максимовић. Развој византолоГије, Универзитет у Београду 1838—1988, Београд 1988,664-671; ЕЈ 6,396397 (F. Barišić): ИГ 1-2 (1977) 283-291 (Љ. Максимовић. И. Ђурић). Б. Ферјанчић 550

ПАВИЋЕВИЋ Браико (2. март 1922, Никшић). Основну и средњу школу завршио је у Никшићу. Крајем 1938. приступио је омладинском покрету, а рат је провео у НОБ-у. Правни факултет у Београду завршио је 1949. године. Школовање је наставио у Институту друштвених наука. За сарадника Историјског институга САН изабран је 1951. Две године провео је на специјализацији на Катедри за историју Западних и Јужних Словена Историјског факултета Московског државног универзигета. Радио је у Скупштини СФРЈ. Био је чланЦКСКЈ. Докторску дисертацију из црногорске правне историје Стварање државне власти у Црној Гори, одбранио је 1954. године. Од 1973. до 1981. П. је био председник Друнггва за науку и умјетност СР Црне Горе, односно ЦАНУ. Изабран је за дописног члана АНУ БиХ и Словеначке академије наука и уметности. Био је редовни члан Академије наука и уметности Косова. Као сарадник Историјског института, П. је почео да изучава правну историју Црне Горе. Временом је истраживања проширио на политичку прошлост Црне Горе и Србије од ХУШ до XX века. Неколико студија и чланака посветио је спољној политици Русије у XVIII и XIX веку. Поред истраживачких радова П. је објављивао и изворе. Заједно са Иваном Божићем и Илијом Синдиком приредио је Паштровске исправе XVI-XVIII вијека (1959). Са Томицом Никчевићем издао је ЦрноГорске исправе ХУ1-ХГХ вијека. У архивима СССР-а прикупљао је грађу о прошлости Црне Горе и Србије и о руско-југословенским односима од почетка ХУШ века до 1917. године. Део прикупљене грађе објавио је под насловом Русија и босанско-херцеГовачки устанак 18751878 (1986). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Одјек прве руске револуције у Србији (1955); О мисији Ивана ИвановиМа-Вукови/ш u Матеја Пеплровтш-Вучићевића у Црној Гори 1831-1834 (1957); План књаза Данила за реГулисање односа са Портом 1856. Гоdime (1960); ЊеГошева мисија у Русији 1837. Године (1960,1961); Почетак црноГорско-турскоГ рата 1862. Године (1962); Crna Gora od kraja XVIII do početka XX veka (заједно ca T. Никчевићем, више издања); ЊеГош и Јаков Николајевич Озерецковckil Промјена руске политике прелш Црној Гори (1967); Чевкинова улоГа у раду на разГраничавању Црне Горе и Аустрије 1839-1841. Године (1968); Политика цара Павла 1 прелш Црној Гори (1970); Ослободипачки ратови од ХУ1-ХХ вијека (1972); ПечаСпи црноГорских старјеишна са почетка XVIII вијека (1975); Покуишј за сусрет са царем Николајем 11851. Године (1986). БИБЈТИОГРАФИЈА: 35 Година И И 1948— 1983, 191; Ц А Н У 1973-1983, 195-197; Годишњак ЦАНУ 14 (1986) 110.

ЈШТЕРАТУРА: Годишњак Друштва за науку и умјетност Црне Горе 1 (1974) 56; ЦАНУ 1973-1983,193; N. Racković, Prilozi za leksikon, 154. P. Михаљчић

ПАВКОВИЋ Ф. Никола (19. децембар 1931, Гај код Ковина). Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Белој Цркви. Студирао је и дипломирао (1954) етнологају на Филозофском факултету у Београду. Од 1955 до 1961. радио је као кустос Музеја источне Босне у Тузли и Земаллког музеја у Сарајеву. За асистенга етнологије на Филозофском факултету у Београду изабран је 1961. Од 1965. до 1967. био је, као стипендиста француске владе, на специјалистичким студнјама из етнологаје и социјалне антропологије на Сорбони у Паризу код професора R. Bastide-a и А. Leroi-Gourhan-a Докторат из етнологаје одбранио је на Филозофском факултету у Београду (1970) тезом Право прече куповине у обичајном праву Срба и Хрвата. Био је председник Етнолошког друшгва Србије и потпредседншс Савеза етнолошких друштава Југославије (1980-1982). Члан је међународног научног Друштва Жан Боден за кошаративну историју институција (1976) и Европског друштва социјалних антрополога (1992). У својим истраживањима, поред етнолошког, П. примењује компаративно-историјски метод. Највише истражује друштвени живот и установе, а нарочито обичајно право, колективну својину и село као социо-економску и обредно-религијску заједницу код Срба и другах јужнословенских народа. Хронолошки распон истражнвања му је од средњег века па до наших дана. Историјска димензија његових истраживања социјалних (и уже правнњх) појава најпотпуније је дошла до изражаја у низу расправа из правне етнологаје (као нпр.: Питање првобитноГ умира крвне освете (1977); TeopujcKU оквири проучавања обичајноГ права у јуГословенској етнолоГији права (1982); Етнолошка концепција наслеђивања (1982); La vengeance par le sang et la reconciliation comme rite de passage (1984); La peine dans le droit coutumier des Slaves du Sud (XVI1I-XX siecle) (1989); Обичајно-правне радње у вези ca смрћу (1992); La coutume juridique dans les pays yougoslaves (XIf-XIX siecle) (1992), a посебно у књизи Право прече куповине у обичајном праву код Срба и Хрвата (1972). П. етнолошко проучавање правних обичаја има и историјско-синтетичку димензију. П. је историјски проучавао и неке проблеме религије. У малим верским заједниирма у општини Панчево (1978) истражено је пет најважнијих малих верских заједница (тзв. секти); Назаренска, Баптистичка, Адвентистичка, Пентекостна и

црква Јеховиних сведока. Обухваћене су теме: настанак и развој, догматика, обредна пракса. црквене З1раде, сгруктурне одлике верских заједница. међуљудски односи и верска штампа. У Penuiujском плурализму у Bojeodmu (1987) дат је преглед развоја хршпћанске цркве (u донекле ислама у турском периоду) на тлу данашње Војводнне од раног средњег века до наших дана. П. се огледао и у исграживању и вредновању меморијалне грађе као етнолошко-историјског извора за проучавање српске културе у XIX веку (књига ЕтноГрафски записи Јеврема Грујића, 1992). БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliograjtja FF и Веоgradu 1,146-153. Ј1ИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 146. Р.

ПАВЛОВИЋ Драгољуб (4. јуни 1903, Јабланица - 11. авгусг 1966, Београд), исгоричар књижевности. Школовао се у Нишу, Врању и Скопљу, где је завршио гамназију 1922. Од 1922. до 1926. сгудирао је Исгорију југословенске и упоредне књижевносги са теоријом књижевности на Филозофском факултету у Београду. Изабран је 1927. за асисгента на Катедри за исгорнју југословенске књижевности. Године 1927. и 1928. био је на усавршавању у Греноблу. Докторирао је тезом Ђорђе Баишћ, дубровачки биограф XVIII века (1931). У звање доцента изабран је 1933, ванредног професора 1938, редовног професора 1951. За време Другог светског рата био је заробљеник у логору у Дортмунду. Био је дугогодшнњи управник Катедре за југословенску књижевност, продекан (1950-1951) и декан (1959-1960) Филозофског факултета. За доппсног члана САН изабран је 1952, за редовног 1961. Од 1933. био је члан уредшшггва Прилога за књ1окевност, језик, историју и фолклор-, часопис је обновио са неколпко професора после Другог светског рата и био његов уредшш. Био је председшпс Друшгва за српскохрватски језик и руководилац у Бнблиографском инстптуту Филозофског факултета у Београду. У области историје књижевности бавио се: средњовековном, дубровачком п народном књижевношћу. У основној области. историји дубровачке књижевностп, написао је ннз монографских радова, претежно на основу архнвскнх истраживања и расправа о питањима из културне историје (Иван Гундулић; Иван Бунић; Стијепо ЂорђићЂурђевић; Хорације Мажибрадић; Мартолица Рањша; Криза сталежа властеоскоГ у Дубровнику XVII века и др.). Проучавање средњовековне књижевносгн унапредио је сачшнгошн две специфичне ангологаје текстова и новнм приступом

П А В Ј1 0 В И Ћ М. Драгољуб - Дража П А ВЛ О ВИ Ћ ЛеоншЈ!

магерији (Елеменши хулшиизма у сриској књижевноаТш Х\; века Ндр.). БИБЛИОГРАФИЈА: М. Пантић, Библиографија радова дрДрагољуба Павловића, Прилози КЈИФ 32.3-4 (1966) 309-318: СПоменица посвеhena преминулом академику Драгољубу Павловиhy. САНУ 1972. 29-44; Анали Филолошког факу.тгета у Беотраду 12 (1976) 3-15; Љ. Никић, ПрилоГ библиоГрафији радова ДраГољуба ПавAoeuha. Прилози КЈИФ 49,1-4 (1987) 173-174; СБ 12. бр. 58752-58763. ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић. Kibiaceeuu историнар ДраГољуб Павловић, Прилози КЈИФ 32. 3-4 (1966) 169478: В. Мшшнчевић, Оцене Павла Поповића о Д. Павловићу и М. Савковићу приликом избора за професора јуГословенске књ1окевности. Књижевност и језик 37, 4 (1990) 409-416: ЕЈ 6.444 (В. Mihailović). 3. Бојовић

ПАВЛОВИЋ М. Драгољуб - Дража (16/28. јуни 1866, Књажевац - 3. април 1920, Београд). Основну школу и нижу гимназију завршио је у Зајечару. а вшлу гпмназију у Нишу. Завршио је Историјско-фштлошки одсек Филозофског факултета на Великој школи у Београду 1888. За предавача зајечарске гимназије постављен је исте године. а професорски исшгг из групе општа историја са књижевношћу и историје српског народа са земљошком положио је 1891. У Бечу је проучавао систем наставе у средњим школама (1891-1892). За наставника учитељске школе у Београду постављен је 1893. Исге године започео је студије у Немачкој, најпре у Фрајбургу (Баден), а затим у Тибингену. где је одбранио докторску дисергацију: 0 борби за националитет уГарских Срба у 1848 и 49 iod. (1895). По повратку у земљу најпре је радио као професор београдске учитељске школе. затим гаске гимназије у Књажевцу и Треће београдске гимназије. За ванредног професора Опште историје новог века на Филозофском факу.тгету Велике школе изабран је у мају 1897, а редовни је постао у мају 1901. године. Отварањем Уннверзитета у Београду (1905) именован је за једног од првих осам редовних професора, и био је управшпс Семинара за општу историју. За догакног члана СКА изабран је 1905, а за редовног 1920. године. Бавио се политиком и као члан Радпкалне странке био секретар Главног одбора, посланик и потпредседник Клуба независних радикала (1916) и први председншс Народне скупштине у Краљевини СХС (1919). П. је један од првих професора опште историје. У научном раду бавио се историјом Европе, историјом јужнословенског простора и српског народа под туђинском влашћу. Његова прва мо-

нографија Уједињење Немачке (1898), настала непуне три деценије након стварања Немачког царства, јесте прегледна сшггеза историје немачких држава и Немачког савеза до уједињења. Као проучавалац историје Срба под аустријском и турском влашћу успешно је спајао своја знања опште историје с националном историјом и тематски се усмерио ка периодима када су догађаји од европског значаја утицали на просгор насељен Србима. Истраживања је усмерио ка XV Ш и ХЕХ веку ослањајући се на грађу аустријског порекла, на основу које су настала посебна издања: Србија и српски покрет 1848-1849 (1904); Србија за време последњег аустро-турског рапш (1788-1791 год.) (1910); Покрет у Босни и Албанији противу рефорама Махмуда II. (По архивској грађи) (1913). Политику Хабзбуршког царства на Балкану обрадио је у студијама: Пожаревачки мир (1718 Г.). Архивска спГудија (ЛМС, 1901 и посебно издање 1901); Адшшистратшвна и црквена полтпика аустријска у Србији (од 1718-1739), Глас 62 (1901); Финансије и привреда за време аустријске владавине у Србији (1718-1739), Глас 64 (1901); ПрилоГ историји Конине крајине и Михаљевићевог фрајкора, Глас 68 (1901). Био је један од ретких историчара који се бавио питањима теорије историје. Његовим теоријским студијама Линност у историји (Дело, 1897), Историзам и рационализам (Дело, 1898) и Култура и ратови (JIMC, 1903), дао је допринос развоју научносги и утемељењу критичке историографије у Србији, док је радом из историје књижевности Историјски и драмски дон Карлос (Бранково коло, 1897) и прилогом из историје исгориографије Леополд Ранке. ИсторијоГрафска скш^а (Дело, 1895), написаним поводом стогодишњице рођења немачког историчара, показао теоријску и тематску ширину. БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак СКА 18 (1905) 369-371; Споменица о отварању Универзитета, Београд 1906,98-99; BLZ9, br. 15841-15849; 11, br. 12761-12767; СБ 12, бр. 58764-58773. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 3,262-263 (Н. Радојчић); Сто Година ФилозофскоГ факултета, 233-234; ЕЈ 6,445 (V. Stojančević). Љ. Трговчевић

ПАВЛОВИЋ Живко (13. март 1871, Башин, Смедеревска Паланка - 25. април 1938, Београд). Генерал југословенске војске и војни писац. Завршио је Војну академију 1892. а затим преведен у генералштабну струку. Командовао је батаљоном и пуком и био начелник Оперативног одељења Главног генералштаба. Упоредо је предавао тактику у Војној академији. Био је пуковник у Срп-

ској војсци, па генерал у војсци Краљевине Југославије. У Првом балканском рату био је начелник Оперативног одељења Врховне команде и начелник штаба Приморског корпуса, образованог ради ослобођења Скадра. У Другом бажанском рату био је начелник Оперативног одељења Врховне команде. Као помоћник начелника Врховне команде и, кратсо време, заступнгас начелника Врховне команде, руководио је повлачењем српске војске преко Црне Горе и Албаније, све до Крхфа (1915. и 1916). На Солунском фронту командовао је Шумадијском дивизијом. По завршетку рата био је управншс Војне академије и командант дивизијске области. За редовног члана Српске академије наука изабран је 1921. годше. П. је пршсупљао и сређивао архивску грађу о тек минулим ратовима Србије. Сачувао је многа документа чији су оригинали пропали у рату, а и многа за која су, осим војводе Радомнра Путника, знали само команданти армија. Објављујући грађу дао је драгоцене сгручне коментаре, критичке анализе, узимајући у обзир и ставове из списа команданата непријатељских снага. Поред личних сећања и богатог личног искуства, користио је и изјаве сабораца. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: БеоГрадска операција 1914. Године (1922); Битка на Јадру авГуста 1914 (1924): Опсада Скадра 1912-1913 (1926); Колубарска битка, I, П (1928,1930); БреГалничка биткаод 17. јуна до 18. јула 1913 (1929); Удео Србијеу балканским ратовима 1912-1913. Године (1935); Рат Србије са Аустро-УГарском, Немачком и БуГарском 1915 (САНУ 1968). БИБЛИОГРАФИЈА: С Б 12, бр. 59127-59138; BLZ9, br. 15934-15935; ll.br. 12867-12871. ЛИТЕРАТУРА: VE 6 (Beograd 19732) 613; Vojni leksikon, Beograd 1981,1003; EJ 6,447 (D. Trifimović): HE 3,263-264 (B. Белић).

Битољу као помоћник команданта дивизијске области, а од 1914. у Главном генералштабу. У Првом светском рату командовао је од лета 1914. Ужичком здруженом бригадом, а од октобра 1915. мешовишм српско-црногорским Ужичким одредом. На Солунском фронту обављао је дужност начелника Ађутантског одељења Врховне команде. Од 1919. до 1921. био је на дужности команданта Потиске дивизијске области у Суботици, потом помоћник команданга 1. армијске облаcra у Новом Саду и начелннк Историјског одељења Главног генералштаба у Београду. Пензионисан је 1929. Чин капетана сгекао је 1899, мајора 1902, пуковника 1913, а генерала 1919. За осведочену храбросг у рату одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV и Шсгепена.

M. Ђуришић

M. Бјелајац

ПАВЛОВИЋ С. Иваи (22. мај 1869, Ужице 11. децембар 1943, Београд). Дивизијски генерал ЈВ и писац. Потиче из официрске породице, а деда по мајци, Никола Луњевица, био је истакнути устанички вођа 1804-1815. Нижу школу Војне академије заврпшо је 1891, Вишу 1898, а генералштабну пршрему 1902. До ратова службовао је као водник, командир чете и ордонанс краља Александра Обреновића (1903) у Београду, потом као командант батаљона у Нишу до 1906, а затим у Главном генералштабу у Београду до 1907, па командант батаљона у Крагујевцу. Као командант пука службовао је у Зајечару, Књажевцу и Пироту. У ратовима 1912-1913. командовао је 3. пуком I позива и здруженим одредом (изнад Облакова). После рата 1913. службовао је у

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Узајшша веза пешадије и артиљерије у нападној и одбрамбеној борби (Београд 1909); Грађа за историју српско-турског рата 1876. Године (1910); Грађа за историју устанка и ратова 1875-1878 (1911): Грађа за историју Српско-турскоГрата 1876-1878 (1914): У БшЂољској бици изнад Облакова 4. и 5. новембра 1912 (1923); На БреГалншџс према Штипу 17. и 18. јуна 1913 (1925); Од Скопља ка Битољу (1925); Из наше офанзиве 1914 (Нови Сад 1928): Из српско-буГарскоГрата 1913 (1929); Како насје рат затекао (Суботица 1929); Шајкашка 18481849 (Сремски Карловци 1934); Војна Граница и српска војска (1936). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ9.br. 15862-15864; 11, br. 12777-12782; С Б12. бр. 58815-58834. ЛИТЕРАТУРА: НЕ 3,264 (В. Белић); VE 6. 612 (D. Trifunović): Д. Трифуновић, Павловић Иван, ВЕ П, 6, 612; Педесет Годшш ИсторијскоГ архива БеоГрада, Београд 1995,121-122; Vojni leksikon, Beograd 1981,1003; EJ 6,445 (D. Trifimović).

ПАВЈ10ВИЋ Jleoimije (26. август 1914. Бродац код Бијељине - 9. април 1997, Смедерево). Основну школу похађао је у родном месгу, а средњу у Бијељини, Сарајеву и Битољу. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1949, а 1957. исгорију уметности на Филозофском факултету у Београду. На исгом факултету одбранио је докторску дисертацпју Култови лица код Срба и Македонаца - историјско-етноГрафска расправа (1964). Од 1949. до 1956. радио је као асистент на Богословском факултету у Београду, а затим као професор у Азањи код Смедеревске Паланке. Био је дпректор Народног музеја у Смедереву (1959-1977), а потом научни саветаик у истој установи. Пензионисан је 19S9.

П А В Л О В И Ћ Момчило

ПАЈ1АВЕСТРА Александар

Најстојањем П. Народни музеј у Смедереву добно је нову зграду са одговарајућнм простором. Са својим сарадннцнма обогатио је све музејске збирке. Природно. посебну пажњу посветио је локалитетима града н околнне. Надионална историја н средњовековна археологаја ужа је специјалносг П. Алн он је објављивао н радове из историје уметности, етнологије, историје средњовековне књижевности, исгорије религије н помоћннх исгоријских наука. Вшие радова написао је на основу необјављене грађе. Смедерево и смедеревско Подунавље у средишту је пажње истраживачких прегнућа П. Писао је о привреди, занатима и становништву града и околпне. болннцама и апотекама, штампарији и листовима који су излазили у Смедереву, затим о развоју школства и просвете. Обимну студију посветио је Основној школи ,Димитрије Давидовнћ" која постојн од 1806. године. Историја Смедерева у речи и слици (1980) животао је П. дело напнсано на основу објављене и необјављене изворне грађе u дугогодшињих тереиских исграживања смедеревске тврђаве u околних локалитета. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Култшви лица код Срба и Македонаца - историјско-етшоГрафска расправа (1955); Историја Смедерева у речи и ашци (1980): Прозни и поетски списи настали у Смедереву 1453/6. Године (1983): Смедерево и Европа 1381-1918 (19S8). БИБЈШОГРАФИЈА: Смедерево у XIX веку, Смедерево 1969,265-270; Музеј и споменици културе Смедерева, Смедерево 1972,243-249; Школство у сиедеревском крају, Смедерево 1976, 243249: Историја Смедерева у речи и слшџц Смедерево 1980. ЛИТЕРАТУРА: М. Чоловић, Стваралац велике истрајности и ишроког опуса, Смедерево 5, 11(1994)77-81. Р. Михаљчић

ПАВЛОВИЋ Момчило (30. јануар 1959, Штулац). Основну школу завршио је у месту рођења и Бучумету, а гимназију у Лебану. Филозофски факултет. Одсек за историју, и Правни факу.тгет. завршио је у Приштини. У периоду 19821983. радио је као професор исгорије у Сомбору и Лебану. Постдипломске студије је завршио 1986. Од 1983. ради у Инсппуту за савремену исгорију. ГодЈше 1992. изабран је за асистента на Филозофском факултету у Приштшш. на предмету Исгорија народа Југославије од 1918. Докторску тезу Откупна политика и откуп у II1J Србији 19451952, одбранио је 1995. на Филозофском факулте-

ту у Београду. Бави се савременом историјом XX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Orgcmizacioni razvitak omladinske organizacije u Srbiji 1918-1958 (1986, ca Ђ. Трипковићем); Savezničko bombardovanje Leskovca 1944 (1995); Otkupna politika i otkup u NR Srbiji 1945-1952 (1995); Programi političkili stranaka 1945 (1985); Jugoslovenski narodni odbor o režimu u Jugoslaviji 1945-1948 (1991); PomoćZapada u hrani Jugoslaviji 1950-1952 (1994). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadesetpet godina 1S1 1958-1983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 265; Bibliografija IS I1984-1994, Istorija 20. veka 2 (1994) 240241. ЛИТЕРАТУРА: Dvadesetpet godina I S I 19581983, Istorija 20. veka 1-2(1984) 265.

Написао у сарадњи: War and Society, Лондон 1975: Balkan Society in tlie Age of Greek Independence, Лондон 1981; The Albanian Pmblem in Yugoslavia, Лондон 1982; NATO and tlie Mediterranean. Вилмингтон, САД 1985; Eastem Christianity and Politics, Дарам, САД и Лондон 1988: De Sarajevo d Sarajevo: l ’echec de la Yougoslavie, Брисел 1992; Europe Through a Glass Darkly, Кембриџ, САД 1994; Le Dechirement des nations. Париз 1995: The Oxford Companion to the Second World War. Оксфорд и Њујорк 1995; Прекретнице новије српске историје, Крагујевац 1995.

P.

ПАЈОВИЋ Радоје (14. април 1934, Дреновштица, Никшић). Гимназију је завршио у Никшићу, а историју на Филозофском факултету у Београду (1957). На истом факултету одбранио је 1970. године докторску дисертацију Кошпрареволуција у Црној Topiu Четнички и федералистички покрсп! 1941-1945.

ПАВЛОВИЋ (PAVLOVVTTCH) K. Стеван (1933, Београд). Детињство је провео у Брислу, Букуреиггу и Лондону. Основно и средње образовање стекао је у францускпм школама. Студирао је историју на универзитетима у Паризу (Сорбона) и Лондону (King’s College), радио у Белгији и у Италији, од 1965. сгално настањен у Великој Британији. Редовни је професор историје (исгорија Балкана, историја Другог светског рата у Југославији, историографија) и шеф одсека за постдипломске студије на Одељењу за историју, виши научни сарадник у Mountbatten Центру за међународне студије Универзитета у Сутемптону; члан Краљевског историјског друштва. Био је гостујући професор на Високој школи за друштвене науке у Паризу и гостујући научии сарадник на Универзитету Macquarie у Сиднеју, Аустралија. Предавао је на Институту за политичке науке у Паризу и на Одељењу за студије о држави Универзитета у Фиренци. Учествовао је у међународним пројектима под покровитељством Европског центра за културу (Женева), Центра за студије одбране (Универзитет у Ђенови), Европског универзитетског института (Фиренца), Универзитета у Фиренци, Националне фондације за политичке студије, Фондације Сен-Симон и Фондације Шарл де Гол (Париз). Објављује у британским, америчким, француским, швајцарским и италијанским часописима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Anglo-Russian Rivalry in Serbia, 1837-1839, Париз 1961; Yugoslavia, Лондон-Њујорк 1971; Bijou d ’Art, Лозана 1978: Unconventional Perceptions o f Yugosiavia, 1940-1945, Њујорк 1985; The improbable Survivor: Yugoslavia and its Problems, 1918-1988, Лондон-Колумбус. САД 1988; Yugoslavia's Great Dictator, Tito - A Reassessment, Лондон-Колумбус, САД 1992.

Р.

Током 1957. и 1958. године радио је у Архиву за историју при ЦК СК Црне Горе. Почетком следеће године прешао је у Исторпјски институт Црне Горе, где је 1983. изабран за научног саветника. Руководио је Одељењем за историју радничког покрета и соцнјалистичке револуције. Проучава историју радничког покрета, историју СКЈ, историју СК Црне Горе, НОР, четаички и федерапистички покрет у Црној Гори. Уређивао је едицију Црна Гора 1941-1945. Био је члан Редакције Историјских записа и председник Друштва историчара Црне Горе. Награду ослобођења Титограда за науку добпо је 1977, а Тринаестојулску награду 1988. године. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Političke prilike и Cmoj Gori и vrijeme kapitulacije halije 1943. godine (1962); Ликвидација црногорскоГ четничког вођства у ОстроГу октобра 1943. Године с освртом на стаље у чепишчком покрету у Црној Гори послије битке на Неретви (1965); Politička akcija Sekule Drljevića i njegova saradnja sa ustaškim vođstvom i Njemačkim poslanstvom и Zagrebu (19431945) (1971): Рад КПЈ на стварању леГалне радничке партије с посебним освртом на Црну Гору (1935-1940) (1972); Развитак револуционарноГ покрепГа у подГоричком срезу 1918-1941 (1974); Поход црноГорских четника на Неретву (1976); Контрареволуција у Црној Гори. Четнички и федералистички покрет 1941-1945 (1976); О неким аспектима развитка црноГорскоГ националног питшња у периоду 1919-1941 (1977); Павле Ђуршиић вођа четшичке контрареволуције у Црној Гори (1978).

БИБЛИОГРАФИЈА: Споменшџ1 ИИ ЦГ 1948-1988, 131-138; Godišnjak Matice cmogorske (1993-1994)75. ЈШТЕРАТУРА: N. Racković. Prilozi za leksikon, 152; Споменица ИИ ЦГ1948-1988,131: Godisnjica Matice cmogorske (1993-1994) 75. P. Михаљчић

ПАЈ1 Тибор (25. март 1963, Каћ, Нови Сзд). Школовао се у Темерину и Новом Саду. На грутга за историју Филозофског факултета у Новом Саду дипломирао је 1987. године. Постдипломске студије је завршио на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, на предмету Национална историја новог века. Наслов магастарског рада је: Мађарско јавно мњење u доГађаји на Балкану 1860-1878. На Катедри за историју Филозофског факултета запослен је као асистент приправник, затим као асисгент на предметима Национална нсторија новог века, Увод у историјске студије и Методологаја исторнјске науке. Годину 1993. провео је као спшендиста Das Europa Institut у Будимпешти. Бави се односима мађарског јавног мњења према бажанском, а пре свега према српском гаггању у току XIX и почетком XX века са аспекга политике, друштва и економије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: А szerb-magsar fesziiltsegek а Delvideken а Keleti kerdes miatt a 19. szazad 70-es eveiben (Srpsko-mađaiske suprotnosti u južnoj Ugarskoj povodom istočnog pitanja 70-ih godina XIX veka); Неки поГледи на економско стање у УГарској 1867-1878, Исграживања 13 (1991) 135150; А szerbek nagy kivandorlasa 1690-1739 (Velika seoba Srba 1690-1739), у зборнику: A szerbek Magyarorszagon, Szeged 1991,79— 89; Концепција Оскара Jacuja o решавању националноГ питања у Подунављу (Средњоисточној Европи). Зборник МСИ 42 (1990) 179-183; Лајош Кошут према великој источној кризи 1875-1878, Истраживања 14 (1992) 79-86: А vajdasagi magyar tortenetiras jellegzetessegei napjainkig (Карактеристгасе војвођанске мађарске историографије до данашњих дана). Vilagtortenelem, tavasz-nyar 1 (Budapest 1993) 7-13. P.

ПАЈ1АВЕСГРА Алексавдар (29. јануар 1956, Београд). Основно и средље образовање сгекао је у Београду, где је на Филозофском факултету студирао археологају (1974-1978). Наставио је да се усавршава на постднпломскнм студијама окончаним магисгарским радом: Кнежевски Гробови старијеГ ГвозденоГ доба на централном Билкану (објављен као књига 1984). Од 1980. ради у Балканолошком инспггуту САНУ. прво као асиетент. а

ПА Л А В ЕС ТРА Влајко

ПАНИЋ-ШТОРХ Мирослав;

затим као научни сарадник. пошто је 1992. доктоpnpao тезом: Ћилибар у Праисторнјским култура.\ш ua Шлу ЈуГославије (објављена као књига 1993). Учествовао је на више научннх скупова у земљи и нностранству. држао предавања на неколико страних универзитета. Поред преисторијске археологије, која представља главно поље рада. П. се бави српском хералдиком. Он је један од осшшача и потпредседника Српског хералдичког друштва „Бели орао“. Обрадно је грбове у књизи: Родословне Шаблице tt Грбовч српских динасШија и власГпеле (1987, 1991". заједно са Д. Спасићем и Д. Мрђеновићем), приказао рад Стојана Новаковића (Хералдика Стојана НоваковиЋа. у: Стојан Новаковић, личност н дело, 1995). такође прнказао новооткривени ..шшрсгаГ' грбовник који се чува у Лондону (Стематофафнја 4-5).

Bosanskog Broda (1978); Historijska narodtta predanja i toponomastika u trebinjskoj Površi (1978): O територијалној подјели Горњег Подриња у доба Косача (1980); Старо херцеГовачко „племе" Крмпотићи (прилоГ истраживању поријекла Буњеваца) (1987); Historijska namdna predanja и Bosni i Hercegovini (1991). БИБЛИОГРАФИЈА: Гласник Етнофафског института 42 (1993) 221-226 (М. Ншпкановић); Zeitschrift fiir Balkanologie 30,2 (1994) 250-253 (Đ. Petrović). ЛИТЕРАТУРА: Гласник Етнографског института 42 (1993) 218-221 (М. Нишкановић); Zeitschrift fiir Balkanologie 30, 2 (1994) 245-247 (Đ. Petrović); P. Vlahović, Uz životni i nattčni put Dr Vlajka Palavestre (1927-1993), Etnoantropološki problemi 10 (1995) 139-140. P. Млхаљчнћ

Р.

ПАЛАВЕСГРА Влајко (13. март 1927, Сарајево - 27. септембар 1993, Сарајево). Основну и средњу школу завршио је у родном месту, а студије славистике и југославистике у Зафебу 1955. Исте године запослпо се у Институту за проучавање фолклора у Сарајеву. П. је 1958. прешао у Земаљски музеј Босне и Херцеговине. пошто се Институт за фолклористпку припојио Одељењу за етнологају овог музеја. Од 1965. до 1982. године П. је уређивао ГЗМ, свеске за етнологају. Уредио је три броја музејског гласила VVissenschaftlicbe Mitteilungen des Воsnisch-Herzegovvinischen Landesmuseums и Споменицу стоГодииишце рада ЗемалскоГ музеја Боate и ХерцеГовине 1888-1988. П. је обишао велшш број насеља у Босни и Херцеговини прикупљајући народну прозу и народну историјску фадицију. Прикупљена предања о старом становништву динарских крајева подлога су докторске дисертације Народна предања о старом становниитву у наичш динарским крајевима, коју је 1965. године одбранио на Филозофском факултету у Беофаду. Даљим прикупљањем фађе настала је његова студија Историјска шродна предања у Босни и ХерцеГовини. На темељима археолошких исфаживања надфобних споменнка, П. је написао већи број прилога о прошлости средњовековне Босне. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Geneza dvaju narodnih prićanja o Негсеуи Stjepanu (1961); Srednjovjekomi nadyrohni spomenici u Zepi (коаутор M. Петрић) (1964); Nekmpola „Demirov krst" u Bunnazima kod Stoca (1965); Narodna predanja o starom stanovništvu u dinarskim krajevima (1966); Historijska narodna predanja i toponomastika u Fojnici i okolini (1974); Prilozi :a pmučavanje porijekla stanomišlva u okolini

ПАЈШЋ Миленко (6. новембар 1921. Бачко Градингге, Бечеј). Основну школу је похађао у родном месту. У Новом Саду је завршио гимназнју (1956), дипломирао на Фклозофском факултсту, на Групи за историју (1960), где је н докторнрао тезом Раднички покрет. у Војводини 19211928. Године (1972). Године 1961. се запослио у регионалном Историјском архиву Новог Сада, од 1962. до 1968. је радио у Историјском архиву Покрајннског Комнтета СКЈ за Војводину у Новом Саду, од 1969. до 1976. у Институту за историју Војводине у Ноиом Саду и од 1977. до 1987. у Институту за нсторију Филозофског факултета у Новом Саду. где је пензионисан 1987. године у звању научног саветника. Бави се историјом радничког покрета у Војводини између два светска рата. Избор важнијих радова до 1983. године (међу којима и шест кљига и 65 чланака објављених у научним часописима) обухваћен је библиографијом а после 1983. године штампане су му још две књиге: Устаиови за осигурање и заититу радника у Bojaobunu 19181941, Нови Сад 1986; Србиу Мађарској - Угирској до 1918. Нови Сад 1995. БИБЛИОГРАФИЈА: Univerzitel и Novom Sadu, Filozofski fakultet 1954—1984, Bibliograjije, 159163. P.

ПАЉМОВ (ПАЛБМОВ) Иван Саввич (11. фебруар 1856, Ногајск, Рјазанска губернија - 28. новембар 1920, Петроград). Пореклом из свештеничке породице и сам је добио духовно образовање, завршивши рјазањску Семинарију (1876) н пе-

тербуршку Духовну академију (1880). После одбране магистарске дисертације са темом из историје хуситског покрета путовао је no словенским и православним земљама проучавајући стање цркава и њихову историју. Живео је неко време у Царшраду. Посгављен је 1885. на Катедру историје словенских цркава на петербуршкој Духовној академији и на том месту је остао до Октобарске револуције. Докторска дисертација као и низ истраживачких радова посвећени су били историји црквених прилика у Чешкој. Поред хуситства проучавао је ћирилометодску мисију и њен утицај на Западне Словене. Пред крај XIX века заингересовао се више за хришћансгво Балкана и написао радове од значаj'a за српску историју: З пконђ о церковнвсси власпм хђ восточно-православноп церкви вт> королевстве Сербш, Христшшское чтеше 1-6 (1891); Историческш взглндЂ на шчало автокефсти сербскоп церкви и учреждеше nampiaputecmea ењ древнеп СербШ, Христилнское чтеше 3-4 (1891); Новвш. дашњт кђ вопросу обг> учрежденш сербскоп apxienucKoniu ce. Caeeoio ењ XIII e., Христиннское чтеше 5-6 (1892); Hoebtn даннвт кђ ucmopiu охридскоп apxienucKomiu XVI, XVII и XVIII столетпХ Славлнское обозреше. Сборникљ статеи по славнноведенпо. 1894; Блаженно-почивипп сербскш митрополитЂ МихаилЂ кчкђ ревнителђ церковнаго благоушропства tt церковнаго мира, Христилнское чтеше 6 (1898). БИБЛИОГРАФИЈА: Hoebtti сборникЂ статеп no славнноведенио сост. и изд. учашками В. И. Ламанскаго, С. - Петербургљ 1905, Приложеше 39-41. Ј1ИТЕРАТУРА: V. А. Francev. Profesor Ivan Savvič Palmov, Almanach ČAV 33 (1923): Славиноведение 259-261 (Л. П. Лаптева). С.Ћирковић

ПАНИЋ-СУРЕП Милорад (27. јануар 1912, Глоговац, Мачва - 22. април 1968, Беофад). Основну школу учио је у месту рођења, а гимназију у Шапцу. У Беофаду је уписао Правни, а затим фупу опште историје на Филозофском факултету. Дипломирао је 1936. године. До почетка рата радио је као новинар у лисгу Политика. Учесник је НОП-а од 1941. Два и по месеца био је заточен у логору на Бањици. После рата био је уредник Танјуга, затим лисгова Глас и 20. октобар. П-С. је поверено 1947. осшшање Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије. Као директор Завода организовао је прве систематске рестаурације Ђурђевих сгупова, Дечана, Студенице, Сопоћана, Милешеве, Жиче, Ариља. Покренуо је и уредио прва ф и броја Саопштења. Уз помоћ са-

радника припремио је водич Спомепици културе НР Србије. Три године био је секретар Савета за културу Србије (1956-1959). За то вре.ме основана је Модерна гаперија, касније Музеј савремене уметносги. П-С. је био први директор Музеја револуције народа Југославије. а 1966. изабран је за управника Народне библиотеке Србије. Изфадњу нове зфаде за Библнотеку „схватао је као своје животно дело", а посебну пажњу посветио је старим рукописима. Уз практичан рад у различитим установама културе, П-С. је писао песме, есеје и монофафије из историје књижевности, посебно народног стваралашгва. Привлачиле су га теме из фолклора: Видилик Фшииш Bumbitha у шродном предању. Народном певачу посветио је још два дела: Филип Btutubiih песнчк буне (1956): Филип Вчшњић, Живот и дело (1967). Објављивао је антологаје народних песама. приповедака и пословица. Са староруског превео је Слово о полку Игорову. Оживео је и популарнсао сгаре српске записе и наттшсе чувеним делом Кад су жчвч завидели мртвњча (1960,1963). БИБЛИОГРАФИЈА: Каталог кнлпа на језицима јуГославенских шрода 1868-1872. Беофад 1981,729-731; С. Мирков. БиблиоГрафија Милорада Панића-Сурепа, Беофад 1992. ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 6 (1965) 422 (D. Ređep): С. Мандић. Милорад ПаниИ-Суреп. Споменица Милорада Панића-Сурепа 1912-1968, Беофад 1968. 44-47; Саопиггења 8 (1969) 245. Р. Михаљчић

ПАНИЋ-ШТОРХ Мирослава (8. април 1935. Беофад). Основну школу и гамназију завршила је у Београду (1954). Студирала је на Групн за археологнју Филозофског факултета у Београду (1954-1959). Радила је у Беофаду у Југословенском заводу за заштиту споменика културе. Народном музеју, Архиву Србије п у Новом Саду у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе. Специјалширала је египтологију на универзитету у Каиру (1963-1965) код проф. Абд-ел Мохсена Бакнра. Изабрана је 1969. за аснстента на Филозофском факултету у Беофаду. Постднпломске сгудије завршила је одбранивши рад Египат у доба првих Ахемеиида (1972). За вишег сфучног сарадшка изабрана је 1980. Научни сгепен доктора стекла је на Фнлозофском факултету у Беофаду днсергацнјом: Управа у ЕГипту у доба Амеихотепа 111 (1987). Изабрана је 1988. за доцента. Бави се исфажнвањем историје Блиског истока, посебно Егшгга у доба Новог царетва (извори, институције, међународни односн).

ПАНТЕЛ11Ћ Душан ПАНТИЋ Мирослав ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Четири „каноПе" у Градском музеју у Вараждину, Зборник ФФ 12,1 (1974) 15-25: Egvptian Stele fmm the Town Museum in Varazdin. Зборник ФФ 13,1 (1976) 1-8; 0 једном мушком личном имену из времена Hoeoia царства, ŽA 27 (1977) 191-192: Amenhotep 111’ Reign: Ohscrvations on tlie Administration, Fifth Intemational Congress of Egyptology. Abstracts of Papers, Cairo 198S. 212: Sonte Evidence Conceming tlie Delta of Egvpt During the Reign of Amenhotep III, Discussion in Egvptologv 1. Oxford 1989, 251-260; Some Remarks on Amenhotep III and His Tune, Akten des vierten intemationalen Agvptologenkongreses; Miinchen 1985. Bd. 4. Hamburg 1990. 81-86: A Stele Honis on tlte Crocodiles fmm a Private Collection in Belgrade, Зборннк ФФ 17. A (1991) 125-136 (заједно ca A. Дембском): Херодот II, 80: иконографски пршози, Зборник ФФ18, А (1994) 43-52; Белешка о Херодоту II 67, Гласннк Српског археолошког друштва 10 (1995) 221. БИБЛИОГРАФИЈА; Bibliografija FF и Веоgradu 1.352-353. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 352. Р.

ПАНТЕјТИЋ Душан (3. новембар 1879, Звездан -10. октобар 1955. Београд). Основну школу (1889) и гимназију (1897) завршио је у Зајечару, а Филозофскн факултет у Бечу (1902) када је и докторпрао тезом Oslerreich und das Papsltum 16551667. По завршеном школовању вратио се у Србију и радио као суплент и професор гимназије у Зајечару (1902-1913), потом Друге мушке гимназије у Београду (1913-1923). Од 1919. до 1922. предавао је општу исгорију на Нижој школи Војне академије. Као професор опште и националне нсторнје радио је у Вшној педагошкој школи (1923-1946), када је пензионисан. Након тога радио је у Српској акаде.мији наука као хонорарни научни сарадник, у Архиву САН постављен је (1951) за чувара рукописне збирке, а следеће годшге и за управншса Архива САН. Био је на архнвским истраживањима у архивима у Бечу и Берлш1у по 3-4 месеца преко лета (1908-1910), а школске 1912/13. године на годишњем одсуству у Бечу и у архивима и библиотекама прикупљао грађу за новију српску историју. Био је члан Одбора за издавање докумената о Првом српском устанку. Урсђивачког одбора за издавање грађе о Српско.м покрету у Војводгаш 1848/49. и председник Савеза архивских радника ФНРЈ. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 15.

фебруара 1932, а редовни члан Српске академије наука 14. јуна 1955. године. П. се у своме научноистраживачком раду, у првом реду, бавио периодом српске историје пред Први српски устанак, обрађујући последње две деценије XV Ш и прве године XIX века. Као историограф на проучавању припреме Првог српског устанка, српску прошлост повезао је са током светске историје и приказао политичку и политичко-правну сграну наше историје тога доба кроз аустријске припреме за рат против Турске 1788—1791. и учешће Срба у њему: Кочина Крајина (1930); Аустријски покуишј за освајање БеоГрада 1787 и 1788 Године (1921); Покрет у ceeepoзападној Србији и бачки епископ Јован Јовановић 1788-1790 (1930); Ухођење Србије пред Кочину Крајину (1933); и турске реформе у Београдском пашалуку: БеоГрадски пашалук после Свиштовског мира 1791-1794 (1927) и БеоГрадски паишлук пред Први српски устшнак 1794—1804 (1949). Студије и расправе писао је и поткрепљивао архивском грађом и кригичким изношењем великог броја чињеница, па су оне „чврсга основа за разумевање и приказивање Првог српског устанка" и прилжа у Београдском пашалуку пред усганак. Бавио се и изучавањем прошлости свога ужег завичаја: Ослобођење Тимочке Крајине 1804—1813 (1929); Из проитоспш Тимочке Крајине (1933); Око крајинских повластица (1949); и започео рад на проучавању Србије под аустријском окупацнјом 1718-1739. чланком Једна сељачка буна у окупираној Србији 1720. Године (1955). Поред научноистраживачког рада посвећивао је пажњу објављивању архивских извора за период наше историје коју је највише пручавао: Прилози уз расприey „ Ухођење Србије пред Кочину Крајину " (1933): Војно-ГеоГрафски опис Србије од 1783 и 1784 го дине (1936); Попис поГраничних нахија Србије после ПожаревачкоГ мира (1948); и био критичар и полемичар туђих издања архивске грађе. Писао јс уџбенже за грађанске школе и држао јавна предавања. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Р. Стефановић, БиблиоГрафија др Дуишна Пантелића, ИГ 3-4 (1955) 225-227; BLZ 9, br. 15590-15606; 11, br. 12594 12610; СБ 12, бр. 58815-58834. ЛИТЕРАТУРА: В. Стојанчевић, Душан ПаителиН 28 октобра 1879-10 октобра 1955, И Ч 6 (1956) 261-267; НЕ 3,293-294 (Н. Радојчић); ЕЈ 6, 423-424 (V. Stojančević). М. Станић

ПАНТИЋ Мирослав (9. јули 1926, Свипајнац). Основну школу и гимназију завршио је у Свилајнцу. На сгудије језж а и књижевносги на Филозофском факултету у Београду (Група за

јужнословенске језже и књижевност) уписао се 1945. Дипломирао је 1949. Од 1950. до 1953. био је асистент Хисторијског института ЈАЗУ у Дубровнику; године 1953. преузет је за асистента Института за проучавање књижевности САН. За асистента за предмет Југословенске књижевносги од ренесансе до рационализма на Филозофском факултету у Београду постављен је 1954. Докторирао је 1956. одбрашгаши на Филозофском факултету у Београду докторску дисертацију под насловом Себасишјан Сладе-Долчи, dyбровачки биоГраф XVIII века. У звање доцента на Филозофском факултету у Београду постављен је 1957, ванредног професора 1962, редовног професора 1970. Учествовао је у формирању националних катедара за језж и књижевност, и на њима држао предавања, на факултетима у Новом Саду, Сарајеву, Пршнпши и Ншпу. Акгивно је учествовао у извођењу наставе на постдипломским студијама на Филолошком факултету у Београду, на којима је засновао и предавао предмет Техника научног рада. Руководио је израдом вел ж о г броја магистарских радова и докгорских дисертација из области ренесансне и барокне књижевности, народне књижевности, средњовековне књижевности, историје књижевности, библитекарства, компаративних књижевности. Од 1972. до 1973. био је управнж Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић" у Београду. Од 1965. сталнн је сарадник Инстшута за књижевност у Београду, оснивач, аутор и руководипац пројекта Историја југословенске књижевности, који се ради у овом институту, и његових подпројеката. За дописног члана САНУ изабран је 1974, редовног 1982. Био је секретар Одељења за језик и књижевносг САНУ и члан Председништва САНУ. Од 1995. је генерални секретар САНУ. Руководилац је Центра за научни рад САНУ и Нишког универзитета. П. је 1988. додељена Седмојулска награда за укушш научни рад; добитаик је награде Вукове задужбине за научно дело Књижевност. на тлу Црне Горе и Боке Которске od XVI do XVIII века. Од 1966. један је од уреднжа часописа Прилози КЈИФ, а потом и његов главни и одговорни уредник. Подручје истраживања и научног рада П. обухвата две велже области: књижевност старијих епоха (од ренесансе до рационализма) стварану на тлу Дубровачке републже, у Далмацији и Боки Которској и народну (усмену) књижевност, нарочито ону до времена Вука Караџића, њену историју и њене везе с истовременом писаном књижевношћу. У проучавањима књижевности ослања се у првом реду на архивска и библиотечка истраживања, на сигурне податке и чињенице, на изворни текст. Припада познатој београдској школи историчара књижевности. Резултатн тога

истраживачког рада, на који су се наслањале студиозне анализе дела, објављени су у великом броју књига и студија (преко 210 библиографских јединица), прегледа и коментара. Одликују их беспрекорна тачност, непогрешиво разумевање материје, смисао за потпуно и свесграно тумачење старога текста и за његово вредновање. У обласги књижевности ствараној у старом Дубровннку П. је проучио све њене важне токове, све важне књижевне појаве, најзначајније ауторе (живот и дело Марина Држића, Џива Гундулића, Дубровачко позориште и др.); открио је велики број до наших дана непознатих дела, многа од њих је објавио, разрешио је низ питања око ауторства поједшшх дела, открио године настажа. непозната издања итд. Приредио је и издао са богатим коментарима сва важна дела М. Држића и Џ. Гундулића. Књижевност стварану у времену од XVI до XVIII века на тлу Боке Которске и Црне Горе обрадио је целовито и прегледно у обимној исторнји књижевностн, а дела појединих писаца којц су псггицали са ових простора објављивао је у оквиру појединачних прилога и у три књиге (Пјесници барока и просвјећености, Живо Болица Кокољић, Стјепан Зановић, Подгорица 1996). У области народпе (усмене) књижевности П. је дао велики допринос проучавању дела Вука Караџића (приредио је и пропратио обнмним и исцрпннм коментарима његове збирке народннх пословпца и приповедака) и његовог деловања (Вук и Дубровник н др.). Од великог је значаја н његово бављење записима народне поезнје у времену до Вука Караџића (запнсе је објавпо у антологији), поменима усмене књижевности у архивским документима и узајамним везама између усмене и писане књнжевности у времену од XV до XVIII века. Овом делу његовога рада припада и знаменито откриће најстарије српске бугарштице о Деспоту Ђурђу и Сибињанин Јанку, забележене 1497. Поред ове две главне области, П. се бави и шире питањнма из историје књижевности, историје штампарства и књнге, као и значајнијим књнжевним појавама новијих времена. ВАЖНИЖ РАДОВИ: Себастијан СладеДолчи, дубровачки биограф XVIII века (1957); Поетика хуманизма и ренесансе 1-11 (1963); Пародне песме у записима XV-XVII1 века (1964); Песнииппво ренесансе и барока, Дубровник, Далмација, Бока Которска (1968); Maepo Орбин - живот и pad, у: М. Opoiffl, Краљевство Словена. Београд 1969, K-CIV; КнезЛазар и Косовска битка у старој књ1жевности Дубровника и Боке Которске, у Зборнику О Кнезу Лазару. Научни скуп у Крушевцу 1971, Београд 1975,337-408; Непозната буГарштица о Деспоту Ђурђу и Сибшшшн Јанку из Х\'века, Зборннк МС КЈ 25.3 (1977)421439: Из књнжевне прошлости, студије и огледи (1978); Кратки увод у историју порекла ctaeeno-

ПАПАДРИАНОС (ПАПАДР1АШ1) А. Јоанис срПскога иарода Павла Јуттца (фототипско издање). ПоГовор, Београд 1981.241-285; Сусрети с Проиигошку (1984); Књгасевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од X\'I до Х\ЧП века (1990). ЛНТЕРАТУРА; Анали Филолошког факултета у Београду 1979, 13; 1986. 17 (биографија с библнографијом); Годишњак САНУ 80 (1974); 88 (19S2) (биографија с библнографијом); Поводом 60-год1Ш1њице живота посвећен му је зборник Института за књижевност и уметност у Београду Студије и Грађа за историју књижевности, Професору Мирославу Пантићу, 1986, II: Зборник у част 70-годишњице рођења и 45-годишњице научнога рада Мнрослава Пантића (биографија са бнблиографнјом: прилози Ч. Вуковпћа, Ј. Ређеп, Н. Вуковића. 3. Бојовнћ. С. Калезића, М. Радовића), Будва 1997 (у штампи). 3. Бојовић

ПАПАДРИАНОС (ПАПАДР1АЖ)Е) А. J ouidic (1931. Дрепано, Пелопонез). После школовања у родном селу, завршио је гимназију у Навплиону. На Филозофски факултет у Солуну уписао се 1951. п похађао предавања код познатих грчких професора А. Андриотиса, А. Вакалопопулоса. Е. Криараса, Ст. Кириакидиса, М. Ласкариса. Л. Политиса. Дипломирао је историју и археолошју 1956. годше. Посгдипломске студије је започео 1960. у Минхену, а наставио у Београду (1961-1964). Од 1964. д 1967. радио је као службеник у грчкој амбасади у Београду. У јануару 1968. изабран је за сарадника Балканолошког инстнгута у Солуну. а докторску дисертацију о грчким насењеницима у Земуну у XVIU и XIX веку одбранио је на Одељењу за историју и археологију Солунског универзитета 1985. године. Учесгвовао је на више балканолошких и слависгичких научних симпозијума у Румушгји, Бугарској, Југославији и Грчкој. Предавао је српски језик у Школи за балканске језике Балканолошког инсгитута у Солуну. а држао је и предавања у појединим грчким центрима са различитим националним и бажанолошким темама. У марту 1988. изабран је за предавача балканске исгорије на Одељењу за историју и археологају Солунског универзитета, а сада је професор Историје балканских народа на Демокритовом универзитету Тракије у Комотинију. У научном занимању П. оштро се разликују две фазе. У првој, током шездесетих и почетком седамдееетих година. он је био окренут темама из позновизантијске исгорије, првенствено односима Византијског царства и јужнословенског света у XV столећу. Исход овакве истраживачке оријентације је неколико по обиму невеликих радова који су се. у првом реду, односшш на просопограф-

ПАТОН (PATON) Ендрју Арчнбалд ске непознанице. Касније, међугим, он је напустио византологију и у потпуности се посветио нововековним истраживањима, пре свега интересујући се за грчку колонију у Земуну у Х\ТП и XIX веку. Не мање значајни су и његови многобројни прикази наших монографија и студија које је објављивао у водећим грчким часописима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Манојло ПалеолоГ, визанпшјски посланик у Србији 1451. Године, ЗРВИ 8, 2 (1964) 311-315: The Marriage-arrangement betsveen Constantine XI Palaeologus and the Serbian Mara (1451), Balkan Studies 6,1 (1965) 131-138: Да ли je Константшн Ласкарис био византијски цар?, ЗРВИ 9 (1966) 217-222; L ’historien byzantin Doukas et les Serbes, Cyrillomethodianum 1 (1971) 113-120; Die Spirtas, eine Familie Klissuriotischer Aussvanderer in der jugoslmvischen Stadt Zeinun wahrend des 18. und 19. Jahrhunderts, Balkan Studies 16, 1 (1975) 116-125; The Greek Teacher Georgios Auxentiadis at the Town ofZemun (1793—1802), Balkan Studies 19, 2 (1978) 359-371; Oi 'EXkr\veq n a poiKoi rovEeplivov 18oq-Bog ca.. Солун 1988: Грчка школа у Земуну и Срби (XVIII и XIX век), Balcanica22 (1991) 281-291. М. Стојановић, Р. Радић

ПАПАЗОГЈГУ Фанула (3. фебруар 1917, Битољ). Основно и средње образовање стекла је у родном граду, где је матурирала 1936. године. Студирала је на Филозофском факултету у Београду класичну филологију са историјом старог века и археологијом (1936-1941). Студирање је прекинуо рат у коме је била у затвору (1942-1943), затим на ослобођеној територији у Срему (1944-1945). Радила је у органима Главног народноослободнлачког одбора Војводине, а од маја 1945. у Мшшстарству информација и Министарству спољпих послова (до марта 1947). Студије је завршила дипломирањем 1946, а 1947. је изабрана за асистента на Катедри за историју старог века на Филозофском факултету, где је остала до пензионисања 1979. године. Од 1949. радила је као предавач историје старог века припремајући докторску дисертацију: Македонски Градови у римско доба (одбрањена 1955. на Филозофском факултету у Београду, објављена као књига, Скопје 1957, проширено издање: Les villes de Macedoine a Героцие romaine, Athenes 1988). Прошла je затим сва наставничка звања: доцента (1956-1960), ванредног професора (1960-1965) и редовног професора (од 1965). Развила је Семинар за историју старог века, формирала Центар за античку епиграфику и нумизматику, коме је дуги низ година била на челу. Била је стални сарадник Центра за бажанолошка истраживања АНУБиХ у Сарајеву и дописш члан Немачког археолошког института у Берли-

ну. У чествовала је на бројним научшш скуповима и држала предавања као гост на страшш универзитетима. Почасни докторат јој је додељен 1982. на ушшерзитету Paris-Sorbonne (Paris IV). Изабрана је 1974. за дописног, а 1983. за редовног члана САНУ. Почасни члан филолошког друшгва ,Д арнасос“ у Атини постала је 1993, а 1994. је изабрана за члана ван радног састава Македонске академије наука и уметности у Скопљу. Истраживачким радом Ф. П. је покрила велико подручје античког Бажана. Током целокупне активности бавила се наттшсима, који доносе нову изворну грађу, издавала их, тумачила, редиговала корпус натаиса Горње Мезије. Антички градови Бажана су остали предмет њеног интересовања од времена рада на докторској дисертацији. Обрађивала је градове као општи феномен и појединачне историје и значајне споменике појединих градова: Municipium Malvesatium (1957), Сингидунум (1957), Хераклеја (1954, 1961), споменике у Стобима, Охриду, Струмици (1985,1986). Племена централног дела Бажана дуго су привлачила пажњу Ф. П. Обрађивала је појединачно Ардијеје (1963), Илире и њихову државу (1965,1966,1967, 1974,1976), Скордиске (1967), Аутаријате (1975), Пеонце (1991) и скупно и компаративно у посебној књизи: Srednjobalkanska plemena и predrimsko doba (Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi, Sarajevo 1969, проширено издање: The Central Balkan Tribes in Pre-Roman Times, Triballi, Autariates, Dardanians, Scordisci and Moesians, Amsterdam 1978. Рад на племешша и њиховим судбшама наметао је велику тему о етаичким процесима, хеленизацији и ромапнзацијн, коју је Ф. П. обрађивала у разним видовнма: како се преламају у ономастици (1977), у виђењу појединих писаца (Страбон 1983), у целовитом току и општим резултатима (1980). Плод дугогодишње наставничке делатности је Историја хеленизма (1972,1995, превод на македонски 1995). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Фанула ПапазоГлу, дописни члан, Годишњак САНУ 82 (1975) 179-181; допуне и наставак: Годишњак САНУ 90 (1983) 385-388; Годишњак САНУ101 (1994) 375-378. ЈШТЕРАТУРА: Фанула ПапазоГлу, дописни члан, Годишњак САНУ 82 (1975) 179. С. Ћирковић

ПАТКОВИЋ И. Миленко (6. август 1928, Бобота, Вуковар). Историју је студирао на Филозофском факултету у Загребу. По завршетку студија радио је као средњошколски професор. Од 1972. предавао је на Вишој педагошкој шкож у Осијеку, где је био шеф Катедре за историју и географију. Формирањем Педагошког факултета радио је као асистент, затим предавач. На Педа-

гошком факултету био је шеф Катедре за историју. Са посла је удаљен 1991. Од ове године живи у родном селу Боботи. П. изучава историју XIX и XX века, посебно страначко-политичке односе. Више радова посветио је проучавању штампе. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Kultumo-prosvjetna djelatnost и Slavoniji za vrijeme NOB-e, Osječki zbornik 8 (1962) 172-205; Skupštinski pokret 1903. godine u Slavoniji, Osječki zbomik 11 (1967) 185-223: Izbor iz štampe u namdnooslobodilačkom pokretu Slavonije (1941-1945), Slavonski Brod 1968; Izbori za hrvatski sabor u Osijeku i pobjeda politike novog kursa 1906, Osječld zbomik 13 (1971) 169-188; Novi kurs 1905. godine u Osijeku, Zbomik predavanja I, Osijek 1979, 89-112; Војне акције херцеговачких u бокелских устаника из 1882. Године у светлу савреиене штампе, ИЗ 3-4 (1982) 1-53; Велеиздајнички процеси у јуГословенским земљама 1915-1916. у тадашњој хрватској штампи, Велеиздајнички процес у Бањалуци, Бањалука 1987, 429-455: Васа Муачевић, привредник и политичар. Идејна u полипшчка кретања код јуГословенских народа, Чеха и Словака у друГој половини XIX века, Зборшпс радова са XVIII научног скупа, Београд 1987, 11-29. Р.

ПАТОН (PATON) Ендрју Арчибалд (19. март 1811, Единбург - 1874, С. Л.). После завршетка универзитета предузео је путовања од Напуља у Беч, а одатле кроз разне земље Источне Европе и Блиског истока. За кратко време 1839. и 1840. је био приватнн секретар британског конзула Џорџа Хоџиса у Епшту. У кризи око смене династије у Србији 1842. укључио се у делатност људи око Дејвида Уркварта, уреднжа часоппса Portfolio у Лондону, који је радио на стварању нове српске докгрше (,,Начерганије“). Од 1843. је кратко време био наименован као ,,the acdng consul-general“ у Србији. Из писама која су сачувана (фонд Дејвида Уркварта у Оксфорду и др.) се внди да је био упознат са плановнма Србије за ослобођење српског народа у турским покрајшама. Британски амбасадор у Бечу га је 1846. послао да испита аустријске луке на јадранској обали. Обе епизоде је описао у две књиге, које су вгапе пугописна литература, него псторија. Од 1862. је вршио функцију британског конзула за Дубровник и Боку Которску. ВАЖНИЖ РАДОВИ (за српску исторнју); Servia, or а Residence in Belgrcide 1843-1844. London 1845,18552; Highlands and Islands of the Adriatic I. П, London 1849. The Bulgarian, the Turk and the German, London 1855.

ПАУЛОВА (PAULOVA) Милзда

ПЕЈИЋ Ранко

БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 15695-15698.

ЛИТЕРАТУРА: EJ 6, 43SM40 (J. Sidak); HE 3,305 (M. Прелог).

М. Екмечић M. Зечевнћ ПАУЛОВА (PAULOVA) Милада (2. новемПАЧ (PATSCH) Карл (14. септембар 1865, бар 1891. Даренице. Чешка - 1970, Праг). ИзучаИрчин код Прага - 21. фебруар 1945, Беч). Повала је псторију Источне Европе ранофеудалног реклом из Тирола, провео је детињство у Чешкој доба, Впзантије н Бажанског полуострва на Унии Волшији, где је стекао основно образовање и верзитету у Прагу код професора Јарослава Риднаучио три словенска језика. Гимназију је заврла, где је докторирала (1918). Рздила је у Универшио у Прагу (1877-1885), где је студирао историју зитетској библиотецн до хабшштације на Катедри и географију, докгорирао је 1889. дисертацијом о за историју Источне Европе и Бажанског полуоСтрабоновим изворима. Усавршавао се у Археострва (1925). Ову катедру водила је као ванредни лошко-епиграфском семшару у Бечу, путовао по и редовнн професор од 1935. до пензионисања Истри, Далмацији и Босни. Као стипендиста про(1961). Интензивно истраживање југословенског вео је годину дана у Италији, 1893. добио је место ослобођења и уједињења (1914-1918) и чешко-јупрофесора гимназије у Сарајеву. Требало је да се гословенских односа из овог времена објављибрше и о римским старшама и после две годше вала је претежно у времену 1919-1921. Из тога пепостао је кустос Земаљског музеја у Сарајеву. Рариода су и њени блпски односп са исгакнутим јудио је веома успешно, рекогносцирао, вршио гословенскпм личносгима. посебно са словеначким и хрватским првацпма либералних (демоископавања, публиковао материјал, учествовао на немачким и међународним скуповима. Публикратских) странака (Г. Жерјав, А. Крамер, А. ковао је радове у Гласнику ЗемаљскоГ музеја и у Трумбић. С. Прибићевић и др.). Под њиховим утпцајем испољила је извесну пристрасност према водећим часописима онога времена. Међу резултатима истичу се нарочито открића светилишта улози либерала у борби за заједничку југословенску државу, пгго се може утврдити из њене богате код Бихаћа и Коњвда, ископавање Могорјела код Чапљше. Све до 1918. радио је у Сарајеву, осноархивске заоставштине која се чува у Прагу. вао је Институт за истраживање Бажана, огромТакво опредељење потврђују и њена најчувену библиотеку, значајну збирку рукописа, издавао нија дела из области историје Јужних Словена је библиотеку: Zur Kunde der Balkartlialbinsel (у коуочи и за време Првог светског рата: Тајпа diploјој је изашло 27 монографија). Преселио се 1919. у marickd hra о Jihoslovany za svetove valky 1914Беч, где се истраживачким програмом прикљу1918. (Праг 1923), као и Jugoslovenski odhor, Poviчио 1916. основаном Институту (Institut fur Balkanjest jugoslavenske emigracije za svjetskog rata od kunde). Позван je 1921. на Бечки универзптет, на 1914—1918 (Загреб 1925). Југословенско уједињеЈиречекову катедру (1921-1937). У том периоду ње, историју чешке мафије (тајне организације за бавио се општијим темама. Недовршена је остала борбу против Аустроугарске), посебно чешко-јуу наставцима објављивана студија Beitrage zur гословенске односе тога времена, описује у свом Vdlkerlamde von Siidosteuropa. најобимнијем, али недовршеном делу: Dejiny Maffte. Odboj Čeclui Jihoslovanu za svetove valky 1914 БИБЈ1ИОГРАФИЈА: R. Egger, Carl Patsch, -1918,1-ПЛ (Праг 1937). Превела je на чешки дела Almanach der Akademie der Wissenschaften in Wien Ст. Станојевића: Dejiny serbskeho naroda (1920); 1945,163-182; BLZ 9, br. 15705-15763; 11, br. 12654Pravda o sarajevskem atentatu (1924). Сарађивала je 12656; СБ 12, бр. 58499-58513. у Станојевићевој Народној енциклопедији СХС. ЛИТЕРАТУРА: A. Hajek, Carl Patsch (1865ВАЖНШИ РАДОВИ: Styky českfch husitu s 1945), Siidost-Forschungen 12 (1953) 263-269; V. PašCarihradskou cirkvi na zaklade' cirkvem'ch pomeru kvalin, Karlo Patscli (1865-1945), Spomenica stogobvzantskfch. Čas. Češ. Muzea (1918-1919); Kongres dišnjice rada Zemaljskog muzeja Bosne i Heicegovine potlačenfch narodnosli Rakouska-Uherska v Rime r. 1888-1988, Sarajevo 1988, 52-56; HE 3, 307 (H. Ву1918 (1926); Jihoslovansky odboj a česka maffie, I лић); EJ 6,439 (D. Seigejevski). (1928); Vznik Rjecke resoltice, Bidluv sbomfk (1928); C. Ћирковић Počdtky vnitnulio odboje u Slovincu a Chorvatu, Časopis Narodnfho musea (1931); Masaryk a Jihoslovane, Československo-jihoslovanskaliga(1931); Učast Srbu pri treti vfprave krizove, Byzantinoslavica ПЕЈАНОВИЋ Ђорђе (27. август 1878, Мо(1933): L ’Islam et la civilisarion mediterraneenne, стар - 22. фебруар 1962, Сарајево). Основну шкоVestnik kr. čes. společnosti nauk (1933); Balkdnske лу завршио је у родном граду, а гимназију у Сараvdlky 1912-1913 a česky lid (1963). јеву. Уписао је 1898. студиј математике и физике БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 15770. на Бечком универзитету који је убрзо напустио и 562

почео да студира историју на загребачком Свеучилишту. Због свога изразито ангиаустријског става, који је заузео још као студент, није могао да добије државну службу у Босни и Херцеговини, па је зато радио као наставник гимназије у Пљевљима (1902-1908), а потом у Солуну и Скопљу. Доласком у Сарајево 1911, почео је да сарађује у листовима Српска ријеч и Народ, а 1912. је изабран за библиотекара Српске централне библиотеке. Послије одбијања аустријског ултиматума Србији 1914, са учесницима Сарајевског атентата, доспио је у војни затвор у Сарајеву, одакле је преко Арада, Шапроњека и Нежидера пребачен у Бањалуку, гдје је живио до прољећа 1917. Тада је отишао у Сарајево и наставио са својом антиаусгријском дјелатношћу до слома Монархије. Убрзо се повукао из политичког живота и почео да се бави културно-просветним радом у друштву „Просвета", у почетку као библиотекар, а од 1934. главни секретар Друпггва. Послије гашења „Просвете“ прешао је на рад у Народној библиотеци у Сарајеву, гдје је дочекао и пензију 1950. Наставио је да се бави стручним радом. првенствено, као истакнути библиотечки радник. Име П. чврсто је везано за стварање и развој библиотекарсгва у Босни п Херцеговини, чему је посветио пуних пет деценија живсгга. Објавио је више радова из области библиотекарсгва, међу којима три значајније библиографије и Историју библиотека у Босни и ХерцеГовини од почетка до данас (1960). Осим тога, уређивао је Просветине публикације, те лпстове као што су Вардар, Српска омладина, Добротвор и Босанац. Поред библиотекарсгва, П. је посвећивао велику пажњу и босанско-херцеговачкој шташт, којој је намијенио некошко чланака и објавио, и до данас у много чему непревазиђену, БиблиоГрафију штамЛе Босне и ХерцеГовипе 1850-1941 (1961). Уз бројне краће прилоге, објављиване у дневној штампи и часописима, написао је чувену демографску сгудију о сгановништву Босне и Херцеговине у XIX внјеку (1955) и неколико монографија које представљају значајан допринос освјетљавању развојног пута појединих грана културе и просвете у Босни и Херцеговини: Становншитво и иисменост у крајевима Босне и ХерцеГовине (1939); ШтамПарије у Босни и ХерцеГовини (1952); Средње и стручне школе у Босни и ХерцеГовини до 1941 (1953). Ове монографије с правом сврсгавају П. у ред најактивнијих исгоричара босанско-херцеговачке културе. П. је објавио и неколико превода из исгорије и лијепе књижевности са више различитих језика. За историчара су најважнији његови преводи Јиречекових радова: Војнички пут од БеоГрада до ЦариГрада (1913) и ТрГовачки друмови и рудници Србије и Босне у средњем веку (1951), те Курипе-

шићев Иишнерариум 1530 (1950) п Социјалшам и социјални покрет. Сомбарта Вернера (1922). Оставио је у рукопису неколико радова, претежно прилога проучавању културне исгорије Босне и Херцеговине. БИБЛИОГРАФИЈА: Р(исго) Б(есаровић), Ђорђе Пејановић (1878-1962), Годишњак ДИ БиХ 13 (1962) 407-409; BLZ 11, br. 12904-12908; С Б12, бр. 59250-59254. Ј1ИТЕРАТУРА: Р(исго) Б(есаровић), Ђорђе Пејановић (1878-1962), Годшињак ДИ БиХ 13 (1962) 407-409; ЕЈ 6,459 (В. Čulic'). Ђ. Тошић

ПЕЈИН Јован (15. јануар 1944, Кикинда). Основну школу и гимназију учио је у месгу рођења од 1950. до 1962. Групу за савремену историју на Филозофском факултету у Београду завршио је 1971. Ради у Архиву Србпје од 1971. као архивист, односно виши архивнсг. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Добровољци из Кикинде и околине у Русији 1916-1917, Зборшпс МСИ 26 (1982) 223-233: Прослава петстоГодшињице КосовскоГ боја у Краљевини УГарској 1889. и ишрење косовске леГенде, Међународни симпозијум Хпмелстир 1989, Београд 1991,141-165, превод на немачки, 363-391; Мађарски ревшиониза.» и хрватски сепаратизам, Кикинда 1992; Колонизација Хрвата на српској зе.»љи у Срему, Славонији и Барањи, Сремска Мигровица 1992: Протокол писама Опшпшне пеИке 1870-1890 (грађа, са М. Петровићем), Приштпна-Београд 1992; Страдање Срба у Метохији 1941-1944 (грађа), Београд 1994; The Privileged District ofVelika Kikinda in the Serbian History 1774-1876, у: The Austrian Military Border its political and cultural impact. Center for the Transylvanian studies, Cluj-Napoca, The Museum history. Bistrija-Nassaud. Iasi 1994; Срби u Мађаpu. Великомађарски сан, Геноцид u „Геноцид", Кикинда 1996; Ратне успомене Уроиш МалоГајског, извор за историју добровољачког покрета међу Банапанима, у: Добровољци у ослободилачким ратовима Срба и Црногораца, Београд 1996, 149-158. БИБЛИОГРАФША: Сусрети библиоГрафа '95, Инђија 1996,222 (са биографијом и пописом радова). ЈШТЕРАТУРА: Сусрети библиоГрафа '95, Инђф 1996,222 (са биографијом п пописом радова). М. Рвдевић

ПЕЈИЋ Ранко (10. новембар 1941. Лозна. Бановићи). Основну школу завршио је у родно.м ме-

П Е ЈО В И Ћ Ђ орђнје - Ђ око

ПЕРОВИЋ Душан

сгу. а учитељску школу 1965. у Дервенти. Радећи као учнтељ у комбинованом одељењу ванредно је 1975. у Мостару завршно Педагошку академију, група - Историја и географија. Исге године уписао је историју на Филозофском факултету у Новом Саду. где је 1979. дипломирао. Као насгавник предавао је нсторију и географију у сеоској и градској основној школи н историју у гимназији и другим школама средњег образовања. Магастарски рад Рад Народног eujeha Босне и Херцеговине у новембру и децембру 1918. Године, одбрашго је на Факултету политичких наука у Београду (1985). Докторску дисертацнју Настава историје у Босни и ХерцеГовини за вријеме Аустро-угарске управе. одбрашго је на Филозофском факултету у Новом Саду 1992. године. На Филозофском факултету у Бањалуци предаје методику наставе историје. у звању доценга. Поред методже насгаве историје изучава прошлосг Озренског регаона. Вшне чланака објавио је у локалним часописима н листовима: Историја фирме „Криваја" Завидовићи од 1884-1941, Завидовићи 1983 19S4: Историја рудника угља Бановићи 19361956. Године, Бановићн 1986; Старине и легенде са подручја Бановића. Добој 1994; Манастири Возућа и Удрим, Добој 1995; Народни обичаји Озренаца некад и сад, Добој 1995; Васпитни задаци наставе историје, Бањалука 1995; МоноГрафија општине Возука (у штампи) и др. ЛИТЕРАТУРА: Озренски видици 1 (1995) 7-8. Р.

ПЕЈОВИЋ Ђорђнје - Ђоко (29. октобар 1914, Горњп Цеклин, Цетиње -28. децембар 1983, Титоград). Основну школу завршио је у родном селу, нижу гамназију у Подгорици, а шесгоразредну богословпју на Цетињу. Завршио је Теолошкп факултет у Београду 1940. Докторирао је на Филозофском факултету, на Катедри за историју. у Београду 1961. Од завршетка рата до 1952. радио је као професор гамназије у Беранама и Даниловграду. Био је начелник Савета за просвету и културу НР Црне Горе. За руководиоца Архива Црне Горе постааљен је 1952. Радио је у Историјском институту од 1964. Прошао је сва научна звања од научног сарадника до саветнжа. Био је дописни члан ЦАНУ. Истакао се као организатор и уредннк стручних часописа и публжација. П. се бавио историјом Црне Горе у XIX и XX веку. У прво.м периоду свога рада бавио се економском историјом, проблемом исељавања Црногораца. где је објаснио узроке исељавања, посматрајући их у склопу привредне, полигичке и динломатске исторнје Црне Горе. Ту тематжу је заокружио монографијом Исељавање ЦрноГора564

ца у XIX вијеку (1962). Систематски је проучавао аграрне односе у крајевима ослобођеним ратом 1876-1878. и бажанским ратовима 1912-1913. Радови из те области објављени су у Историјским записима. П. је унапредио политичку испгорију Црне Горе у XIX веку. Из те области најзначајније му је дело Црна Гора у доба Петра I и Петра II, оснивање државе и услови њеноГ развитка (1981). Врло успешно се бавио просветом и културом Црне Горе у XIX и XX веку. БИБЛИОГРАФИЈА: Н. Ракочевић, Др. Ђоко Пејовић, ИЗ 3-4 (1974) 209-211; Ђорђије - Ђока Пејовић, Споменица ИИ Ц Г 1948-1988, Подгорица 1992,197-200. ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у ЈуГославији, Београд 1957, 530; Н. Ракочевић, Др. Ђоко Пејовић, ИЗ 3-4 (1974) 205-208; Ђорђије-Ђоко Пејовић, Споменица ИИ ЦГ 1948-1988,197-200; N. Racković, Prilozi za leksikon,157; Годишњак ЦАНУ 11 (1983) 175-177. M. Маловић-Ђукпћ

ПЕКИЋ Миленко (4. мај 1947, Брибир, Шибеник). Основну школу учио је у Кистању а гимназију у Книну. Историју и филозофију завршио је на Филозофском факултету у Задру. Н а истом факултету уписао је постдипломске студије из помоћних историјских наука са специјализацијом из архивистике. Магистарски рад Постанак манастира Крке, одбранио је 1981. Тема његове докторске дисертације Вук Стефановић Караџић и Далмација, била је службено примљена на Филозофском факултету у Задру. П. је предавао као средњошколски професор у Бенковцу, где је радио на организацији научног скупа Бенковац кроз вјекове. За библиотекара Научне библиотеке у Задру постављен је 1984. године. После избијања грађанског рата прешао је у Београд. Једно време волонтерски је помагао у Централној библиотеци САНУ. Од 1994. запослен је у Историјском институту САНУ као истраживач-сарадник. П. се претежно бави истраживањем прошлости Срба из Далмације. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Vuk i „Narodna slavjanska čitaonica" u Splitu, у: Zbomik radova o Vuku Stefanoviću Karadžiću, Sarajevo 1987, 695-703: Da li je postojao medicinskifakultet u Zadru?, у: Zbomik radova sa Naučnog skupa u Trogiru, Split 1988,135-139; WI:elerovo viđenje Zadra 1675. godine, Diadora 10 (Zadar 1988) 205-225: Герасим Петровић u Стојан Новаковић, у: Стојан Новаковић - личност и дело, Београд 1995,113-124; Сењски поклон БеоГраду 1880. Године, И Г 1-2 (1996) 33-58. БИБЛИОГРАФИЈА: До 1985. године видети у: БиблиоГрафски речник учесника Међународ-

ног научног скугш „Вук Караџић и њеГово дело у своме времену и данас", Београд 1987,95. Ј1ИТЕРАТУРА: БиблиоГрафски речник учесника МеђународноГ научноГ скупа „Вук Караџић и његово дело у своме времену и данас", Београд 1987,95. Р.

ПЕЛИДИЈА Енес (2. октобар 1949, Пљевља). Основну школу завршио је у родном месту, а гимназију у Чајничу. Историју је сгудирао на Филозофском факулгету у Сарајеву. По завршетку студија (1973) радио је као професор средњошколског центра у Завидовићима. Следеће године изабран је за асистента Инспггута за исгорију у Сарајеву. Магисгарски рад Покушајч Порте да расели ЦрноГорце почетком XVIII стољећа (Цоход Нуман паше Ћупршшћа на Црну Гору), одбрашго је 1979. на Филозофском факултету у Београду. На истом факултету сгекао је 1986. докторат дисергацијом Босански ејалет од Карловачког до ПожаревачкоГ мира (1699-1718). П. изучава прошлосг наших земаља под турском влашћу у XVII и XVm веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О приликама у Босанском ејалету првих iodima XVIII стољећа, Прилози Инсгатута за исгорију у Сарајеву 16 (1979) 197-204; Pohodi bosanskih paša na Cmu Goni od 1706-1714. godine, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 17 (1980) 101-127; Tursko-mski rat 1711. godine i pokreti cmogorskili i hercegovaćkih plemem. Prilozi InsUtuta za istoriju u Sarajevu 21 (1985) 269-280; Привредне прилике у Босанском вшајету у првим деценијалш XVIII стољећа, Исгоријски зборн ж (Бањалука 1986) 25-38; Prilike и Bosanskom ejaletu uoči tursko-mletačkog rata 1714-1718. godine, POF 37 (1987) 159-172; Bosanski ejalet od Karlovačkog do Poiarevačkog mira 1699-1718, Sarajevo 1989; O научној, културној u преписивачкој дјелатности Пљевљака на оријенталним језшцша у epujeме османске управе, Брезнички записи 1 (1990) 42-46. Р. Михаљчић

ПЕРИШИЋ Мирослав (4. децембар 1959, Уб). Основну школу завршио је у Марковој Цркви, а гимназију у Ваљеву. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, где је днпломирао (1984) и магисгрирао темом: Културни живот Ваљева крајем XIX и почетком XX века (1995). Након завршених сгудија радио је као професор средње школе за усмерено образовање у Коцељеви, а потом као кусгос Народног музеја у Ваљеву. Од 1988. године ради на месту уредника

за историографију у Новинско-издавачкој установи ,Дојска“ - Редакција издавачке делатности ,,Војна књига". Научна u стручна интересовања П. усмерена су ка изучавању српског друцггва и модернизацијских процеса у XIX и XX веку (исгорија урбане културе, историја здравствене културе, комуникације, просвета, свакодневица). Из бављења том проблематжом происгекло је више научних радова (8) и стручннх прилога (23). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Протш Матеја Ненадовић-живот и рад, Ваљево 1984: Др. Владтшр Станојевнћ, Историја српскоГ војноГ сашипета. Наше ратно саншЋетско искуство, Београд 1992 (приређивачи, писци поговора, биографија лекара, аутора текстова и састављачи спнска погинулих лекара и медшдшара у ратовпма 19121919. и библиографије М. Јовановић и М. Перишић); Ваљево, Град у Србији крајем XIX века (у штампи); Здравствена култура Ваљева у друГој половини XIX и почетком XX века (у штампн); Bpaiee у историјској статистици са краја XIX и почетка XX века. ПрилоГ историји Врања и ВрањскоГ окруГа после ослобођења од Турака 1878, Девет векова Врања. Врање 1993/94,93-100: Ваљево у модернизационим тшковшш Србије у друГој половини XIX века, Ваљево, поспшнак и успон ГрадскоГ средишта, Зборшгк радова са Научног скупа „Шест векова Ваљева“, Ваљево-Београд 1994,116-131; Један дан у Ваљеву крајем XIX века, Годишњак ДИ 2 (1994) 109-121; Modemizacija Srbije и drugoj polovini XIX veka izjneđu držamih propisa i dmštvene stvamosti, Tokovi istorije 1-2 (1994) 19-35: Ваљево m саобраћајној мапи Србије у друГој половшш XIX века, Гласннк МИА Ваљево 30 (1996) 116-131. Р.

ПЕРОВИЋ Душан (20. септембар 1905, Ваљево - 7. март 1975, Београд). Рано је изгубио оца који је у чину потпуковшпса погануо 1916. Школовање је започео у Ваљеву и Параћину а наставио у избеглишгву у Ансију (Француска), где је завршно основну школу и два разреда гимназије. Матурирао је у Ваљеву 1924. Општу псторију са историјом књижевности завршио је на Филозофском факултету у Београду (1929). Предавао је историју у Ваљеву (1930-1932), Дубровнику (1932-1936) и Сарајеву (1936-1941). За време априлског рата 1941. заробљен је и спроведен у официрски логор у Оснабрику. У заробљешшггву је осгао до маја 1945. Као члан Наставног савета П. је радио у Министарству просвете (1946-1949). Школску 1946/ 1947. провео је на стручном усавршавању на Историјском факултету Лењинградског уннвер5b5

ПЕРОВИЋ ЈТатинка

ПЕРУНИЧИЋ Бранко

зиггета. У звању доцеита предавао је националну историју новог века на Филозофском факултету у Београду (1949-1954). Сарађивао је у Историјском инсгппуту САНУ. а краће време радио је у Институту за међународну политику и привреду. Од 1955. до 1965. био је управник Музеја првог српскогустажа. Пензионпсан је 1965. Као просветни саветнж радно је на наставним плановима, програмима и уџбеницима. Из тога времена су његови радови о настави историје у средњим школама п Тезе за сриску историју. Са братом Радославом и Драгутином Прљевнћем прпредио је текстове за Историјску читанку. Један је од осшшана Историског друнггва НР Србије и Историског Гласника, органа овог друштва. Одговорнн уредник ИГ био је у два наврата (1948-1950:1956-1959). П. је покренуо и Зборник Музеја ПрвоГ срПскоГ устанка као повремену публжацију. Заједно са Јарославом Шидаком и Богом Графенауером био је члан уже редакције Историје народа ЈуГославије, том I. За овај уџбен ж написао је неколжо прилога из историје средњег века. Haraicao је педесетак одредница за Енциклопедију Југославије. Током 1959. два месеца провео је у Москви прикупљајући архивску грађу о Првом српском устанку. Део заоставштине П. налази се у Историјском институту САНУ, Архиву Србије и Народној библиотеци у Београду. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Teze za srpsku istoriju (194S): Прилози проучавању друштвено-економских односа у доба ПрвоГ српскоГ устанка (1959); 0 Вуковом раду на историји ПрвоГ српскоГ устанка (1968); Једно сведочанство о устаничким утврђењима у 1808. Години (1969); Основни циљеви првоГ српскоГ устшнка (1976); Хајдук Вељко и Ћшочка крајина (1976); Из историје ПрвоГ српскоГ устанка (1979). БИБЛИОГРАФИЈА: Библиографија радоea Дуишна Перовића, ИЧ 23 (1976) 321-325 (М. Радевић); Д. Перовић, Из историје ПрвоГ српскоГ успшнка, Београд 1979, 199-206 (М. Радевић). ЛИ'1 ЕРАТУРА: Дуишн Перовић, ИГ 1-2 (1975) 211-212 (Д. Јажовић); Д. Перовић, Из историје ПрвоГ срПскоГ устанка, Београд 1979, 5-18 (Д. Јажовић); ЕЈ 6,469 (R). Р. Михаљчић

ПЕРОВИЋ Латижа (4. октобар 1933, Крагујевац). Основну школу завршила је у Белошевцу, а гимназију у Крагујевцу. Филозофски факултет у Београду, Група за српски језик и књижевност, завршила је 1956. На истом факултету магистрирала је на теми: Одредбене и доПунске синтагме у језику Иве Andpuha (1958). Такође је, на

Факултету полигичких наука у Београду, одбранила магистарски рад: Културш полтпика ЈуГославије (1965). На истом факултету докторирала је тезом: Дебата о шционалном питању у Независној радничкој партији ЈуГославије 1923. Године (1975). У Институту за новију историју Србије ради од 1976. У звању је научног саветнжа. Бави се историјом друштвених идеја у Србији друге половине XIX века и руско-српским везама. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Пера Todopoeuh (1983); Od centralizma do federalizma (1984); Српски социјалисти 19. века 1-3 (1985-1995); Planirana revolucija (1988); Пера Todopoeuh, Изабрани списи 1-2 (1987); Димитрије Ценић, Изабрани сПиси 1-2 (1988); Пера Todopoeuh, Дневник (1990); Пера Todopoeuh, Kpeaea Годшш (1991); Zatvaranje kruga (1991); Српско-руске револуционарне везеу друГој половшш XIX века (1993). БИБЈШОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 19491989, 32-, Spomenica INIS1965-1995,62-65. ЛИТЕРАТУРА: Споменица Института за историју радничког покрета Србије 1949-1989, 32,35-36,45,54; Spomenica INIS1965-1995,62. Р.

ПЕРОВИЋ Милугин (20. септембар 1928, Добруша, Метохија). Основну школу завршио је у родном месту (1938), гимназију похађао у Пећи до 1941, када је прекинуо школовање и наставио га 1945-1947. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду, с прекидом од јуна 1951. до краја 1953, када је био затвореник на Голом отоку. Дипломирао је 1954. године и радио затим као професор историје у гимназијама у Оџацима, Сомбору, Грачаници и у медицинској школи у Београду (1955-1967). Наставио је да се усавршава и 1964. је стекао на Филозофском факултету у Београду магистарски степен радом: Народш скупштиш Црне Горе 1905-1916. Од 1967. до 1991. радио је као виши саветнж за наставу историје у Републичком заводу за унапређивање образовања и васпитања Србије. Од 1991. до пензионисања 1993. био је начелник Одељења за више образовање у Министарству просвете Србије. Био је дуги низ година председник Друштва историчара Београда, потпредседнж и председнж Савеза друштава историчара Србије. Од 1962. П. објављује радове и пржазе у свим главним југословенским часописима. Специјализовао се за методику наставе историје, коју је предавао студентима Филозофског факултета у Београду (1981-1995). Написао је већи број уџбенжа за поједине разреде основних школа, гимназија, средњих стручних школа, школа за образовање одраслих. Приредио је бројна наставна средства и

помагала (серије дијапозитива, радне свеске и тестове, приручнже за такмичења ученика и сл.). Уџбеници и радови из методже историјске наставе преведени су на неколжо страннх језжа. П. се истакао као организатор научних скупова, као и скупова и семинара за усавршавање наставнжа. Објавио је преко 200 наслова публикација које нису библиотрафски пописане. Синтезу радова из методже пружа: Методика наставе историје, Београд 1995. Р.

ПЕРОВИЋ Радослав (7. јули 1903, Ваљево 28. април 1970, Београд). Основну школу завршио је у Параћину 1914. Школовање је насгавио у избеглиштву у државном лицеју Berthollet у Ансију (Француска). После рата похађао је гимназнју у Ваљеву и Шапцу, где је 1923. положио матуру. Групу за упоредну књижевност н француски језик завршио је на Филозофском факултету у Београду (1927). Следеће године постављен је за суплента гимназије у Сомбору, одакле је премештен у Крушевац. затим у Белу Цркву. После положеног професорског испита предавао је у Другој и Првој мушкој гимназији у Београду. Јуна 1934. примио га је Станоје Станојевић за асистента волонтера у Српском семинару на Филозофском факултету у Београду, где је ускоро са највишом оценом ноложио испит из народне исгорије. После Станојевнћеве смрш ,дто службеној потреби" премештен је у Крагујевац, а затим у Државни архив у Београд. Пензионнсан је због болести 1940. После рата радио је у Мгашстарству просвете као просветни саветник, а од 1949. као научни сарадш к у Историјском институту САН. Пошго јс деградиран у звање стручног сараднжа, јануара 1953. дао је отказ и остао без плате и пензије. Од 1958. до 1961. био је лшнен слободе. Мада по струци романиста, П. се посветио истраживању нсторије Србије у XIX и XX веку, претежно Првог српског устажа и социјалистичког покрета у Србији до 1918. Изворну грађу прикупљао је у домаћим архивима и архивима у Букурепггу. Као просветни саветник П. је концинирао наставни план и програм за гимназије н учитељске школе. Приредио је изворне текстове XIX н XX века за Историјску читанку. Са француског је превео Историју ВизашшјскоГ Царстви Шарла Дила. Прекуцана српска писма и акта (1809-1813) о Првом срнском устажу, налазе се код Мнпорада Радевпћа: грађа и прекуцани радови Светозара Марковића чувају се у Универзитетској библнотецн „Светозар Марковић" и Одбору САНУ за издавање сабраних дела Светозара Марковнћа. док се рукопис и за другу књигу грађе о срнском

покрету у Војводини (1848-1849) чува у Историјском инспггугу САНУ. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: БиблиоГрафија радоea Станоја Станојевића (1938); Дипаолштски спор о преносу српскоГ оружја 1862 преко Румуније (1939); Дневник Јеремије Tuluha, секретара Правшпељствујушчег Соајета (1939); Прилози за историју ПрвоГ устшнка (1940); О шабичком влидшцi Анпишу (1802-1806) (1941): Грађа за историју српскоГ покрета у Војводини 19481849, књ. I (1952): Грађа за историју ПрвоГ српскоГ устанка (1954): Прилози за историју ПрвоГ српскоГ устанки (1954); ПрилоГ библиоГрафији српскоГ радничкоГ покрета до 1919 (1956): Први српски устатк. Акпш и писзш на српском језику, књ. 1.1804-1808 (1977); Прилози за историју Прeož српскоГ устанка (1980). БИБЛИОГРАФИЈА: БиблиоГрафија радиea Ридослави Перовтш (1903-1970), ИЧ 22 (1975) 289-296 (М. Радевић); Ковчежић 9 (1971) 165-168 (Г. Добрашиновић): Р. Перовић. Прилози за историју ПрвоГ српскоГ устанка. Београд 1980, 243-254 (М. Радевић); BLZ 9, br. 16107-16114:11, br. 13055-13056: С Б 12, бр. 59793-59802. ЛГГГЕРАТУРА: Ковчежић 9 (1971) 163-165 (Г. Добраипшовић). Р. Михаљчнћ

ПЕРУНИЧИЋ Бранко (1. апрнл 1914. Мојковац - 22. јуни 1993, Београд). После завршене основне школе у Бијелом Пољу, насгавио је и завршио средњу поЈМшривредну школу у Ваљеву 1934. Затим је службовао као насгавник у школама у разним местпма Краљевине Југославије. После завршетка Другог светског рата, радио је у Министарству пољопривреде и шумарсгва (19471948). Службовање је наставио у адмшгасграцијн САНУ, где је радио од 1948. до 1976, када је отишао у пензију. П. је дипломирао на Пољопривредно-шумарском факултету у Београду 1949, а 1954. докторирао је у САНУ. где је сгекао звање доктора агрономских наука. Иако по струци није био исгоричар П. се бавно темама нз исгориографије. Обласг његовог mrrepecoBatba била је широка, од средњег до XIX века. Главш! предмет његовог проучавања били су аграрни односи. Објављивао је архнвску грађу значајну за локалну исгорију Србије у XIX веку. Последњих година П. се бавио објављпвањем зборника докумената везаних за исгорију Косова и Метохије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српско средљовековno село, Београд 1956; Постшнак и развитак баштина на тсриторији Субопшце од 1686. ioдине, Београд 1958. Важнијн зборницн докумената: Једно ciTianehc Крчнева 1815-1919. Крољево

ПЕТКОВИЋ Р. Владпмир

ПЕТКОВИЋ Сретен

1966: Чачак и Горњи Мипановац 1815-1915 I—II, Чачак 1968-1969; Управа вароши БеоГрада 18201912, Београд 1970: Крушевац у једиом веку 18151915. Крушевац 1971: Град Ваљево и њeioeo Подручје 1815-1915. Ваљево 1973: Град Пожаревац и његово управно Подручје, Београд-Пожаревац 1977: Писма српских конзула из Приштине 18901900. Београд 1985: Сведочанство о Косову 19011913. Београд 1988: Зулуми aia и беГова у Kocoeском еилајету 1878-1913. Београд 1989. Д. Опсеница

ПЕТКОВИЋ Р. Влздимнр (30. септембар 1874. Доња Лпвадица - 13. новембар 1956, Београд). Основну школу учно је у Доњој Ливаднци, Ореовнцн и Кушељеву. ннжу гимназију у Свилајнцу а вшиу у Крагујевцу. Огуднрао је на Великој школи (Филолошко-историјски одсек) у Београду (1893-1897). Докторске студије обавио је на универзитетима у Млнхену п Халеу (1900-1905). Неко време био је помоћник чувара управника Народног музеја у Београду (1905-1909) и хонорарни професор Техничког факултета у Београду (1909-1912). За сталног доцента Филозофског факултета у Београду изабран је 1911. Оснивач је Семинара за исгорију уметности (1919), где је био ванредни (1919) и редовни професор (1922). Поред научног и педагошког рада исгакао се и као оргашпатор (управник Народног музеја 19211935. дпректор Археолошког инсгитута САНУ 1947-1956) и уредшпс публпкација (уредник Старинара 1931-1956). Био је члан више угледних европских инсппуга и редовни члан САНУ. П. је у великој мери и у више праваца унапредио српску историографију током прве половине XX века. Његовом појавом почиње права, научно заснована историја уметносги код Срба. Још од првих радова показује веома широко научно интересовање посвећено српској уметносги у средњем веку. а посебно се бавио зидним сликарсгвом. Објавио је више прегледа од којих се нарочито истичу La peinture serbe du Моуеп age (1930,1934) и енциклопедистички подухват ПреГлед црквених споменика кроз повестш,у српскоГ народа (1950). Самостално је монографски обрадио манасгире Жичу (1906), Раваницу (1922), Студеши(,у (1924) и Kajtenuh (1926), док је монументално дело МанастирДечани (1941) написао са Ђ. Бошковићем. Осећајући да се један део српске историје може прочитати на зидним сликама, П. је своја исграживања посветио и исгоријским композицијама, портретима ктитора и Србима светитељима: Лоза Ile.ua/i.uha у старом живопису српском (1926), Portreti iz Psače (1929), La mort de la reine Aime a Sopoćani (1930), ЛеГенда ce. Caee у старом живопису српском (1933). Главни допринос српској

историји уметности П. је дао у својим иконографскнм студијама. Поред замашног посла при обради бројних фресака Дечана (1941), издвајају се чланци о календару у Старом Нагоричану (1923) и Грачаници (1938), античким мотивима (1924), причи о Прекрасном Јосифу у Сопоћашша (1925). Иако се није бавио проблемима стила, нарочито је заслужан за реконструкцију деловања једне српске радионице са краја XIV века (1927). Објавио је и велики број натписа и записа из српских средњовековних цркава у Старш/ару (1925, 1931, 1935) и у књизи Старине (1923). Поред историје уметности П. је веома много задужио и српску археологију. Између два рата водио је ископавања на два велика локалитета, у Стобима (1923-1934) и Царичином Граду (1937-1939), о чему је писао исцрпне извепггаје и посебне радове: Античке скулптуре из Стобија (1930), Les Fouilles de Tsaritscliin Grad (1948). Будући водећа личносг српске историје уметности између два светска рата П. се нарочито исказао у бројним приказима књига и чланака. Као добар познавалац стања научних проблема код нас и у свету, посебан допринос П. је упознавање стране научне јавности о постигнутим резултатима српске средше. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 16169-16217: 11, br. 13123-13130; Д. Поповић, БиблиоГрафија радова Владимира Р. Петковића, Старшар 3-6 (1956) 14-24. Ј1ИТЕРАТУРА: Годшпњак САН 54 (1947) 543-560; ЕЈ 6,476 (S. Petković); ELU 3 (1964) 662 (S. Petković); И. M. Ђорђевић, Владимир Р. Петкоeuh, уредник Старинара од 1931-1956. Године, Старинар 35 (1984) 41-46; НЕ 3,330 (Д. Поповић). И. Ђорђевић

ПЕТКОВИЋ Сава (1878, Сремска Митровица - 4. фебруар 1957, манастир Привина Глава). Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у родном месгу; остатак гимназијског школовања наставио је у Сремским Карловцима где је 1901. завршио и богословију. Исте године рукоположио га је дабробосански митрополит Николај Мандић за свештеника и поставио за наставника богословије у Рељеву. Због породичних разлога вратио се у родни Срем, где је децембра 1904. постављен за администратора парохије у Крушедолу, а убрзо потом изабран је за пароха у Добановцима. На тој парохији био је до објаве Првог светског рата 1914, када је ухапшен и злостављан од стране аустријских власти. По уласку српске војске у Срем ослобођен је и прелази у Србију, у Ниш где је радио у Српском црвеном крсту. При повлачењу српске војске 1915. преко Албаније отишао је у Рим где је провео три године. Почетком 1919. вратио се на своју парохију у Добановце.

Наредне годше произведен је у чин презвитера и постављен за професора богословије у Сремским Карловцима. После смрти супруге 1936, примио је монашки чин. Исге године произведен је за архимандрита и постављен за старешину манастира Крушедола, цце га је затекао Други светски рат. Испред усташа побегао је у Београд у коме је остао током ратних година. После рата, као пензионер, живео је у Сремским Карловцима и манастиру Врднику, а последње дане провео је у манастиру Привина Глава. Прота, а потом архимандрит, П. био је предани црквенослужитељ и плодан црквени гагсац. Као млад суплент, а потом и парох, своје радове објављивао је у црквенгш часописима и листовима: Источник, Српски Сион, Пастир добри, БоГословски гласник и Патријаршијски Гласник. Његов научно-богословски рад може се сагледати у неколико целина. Из обласгп истраживања старог рукогагсног наслеђа значајни су радови: Опис рукописа манастира Круи/едола (1914), Збирка рукописа манастшра Кувеждина, Шииштовца и ГрГетеГа (1951), затим студцја о црквенословенском језику: О нетачном читању црквенословенског језика у нашој Цркви (1926) и Речник црквенословенскоГ језика (1935). Овај речник, иако оспораван, доживео је преко двадесет издања. Прота Сава приредио је Требник (1920) и Каноник (1927), а Акатист Светом Caeu 1, архиепископу српском, превео је на говорни језик (1928). Запажени су му радовп о фрушкогорским манастирима и њиховим светињама: Манаспшр Круи/едол од 1754 до 1774 (1905); Српски женски манастир Кувеждин (1930); Манастир Кувеждин и Дивиш у XV/// веку (1937): Реч о преподобној мајци АнГелини и чудотворним јој моитима (1938). Као парохијски свепггеник и манастирски насгојатељ, стекао је огромно црквено-пасгирско искусгво од чега је део изнео у својим радовима: Пастирске поуке (1922), Моја парохија пре и после светскоГ рата (1930). У својим раним радовима, углавном објављеним у црквеним часописима, П. се бави и црквеном иконографијом, посебно символиком у црквеном сликарству: Голуб у хришћанској символоГрафији (1902); Символички обшаџ/ рибе у старој хрии/ћанској вјеиипшш (1902); Пастир добри као символ Исуса Христа (1902).

Ј1ИТЕРАТУРА: Е(пископ) М(акарије). Архшшндрит Caea Петковић, (некролог). Гласник СПЦ 38,4 (1957) 92. С. Милеуснић

ПЕТКОВИЋ Сретен (4. јануар 1930, Зајечар). Детињство и рану младосг провео је у Шапцу, где је 1940. завршно основну школу, а 1948. гимназију. После краткотрајног бављења новинарством, студирао је историју уметаости на Филозофском факултету у Београду (1951-1956). Од 1957. до 1960. године био је библиотекар Одељења за историју уметаости Филозофског факултета. За асистента на овом одељењу изабран је 1960. Докгорирао је 1963. године тезом Зидно сликарство на подручју Пећке патријаришје 1557-1614. Боравио је четири месеца 1963. на Воберг Институг у Лондону. За доцента је изабран 1967, за ванредног професора 1976, за редовног професора 1985. Пензионисан је 1995. Од 1969. до 1990. године бно је члан уреднпштва Зборника за ликовне уметности, који је издавала Матица српска у Новом Саду. Од 1985. је члан Редакције Саопитења Републичког завода за заштшу спомешжа кулгуре у Београду.

Научноистраживачки рад П. проистекао је из његове просветне и пастирске делатносги, односно његова дела су била насушна потреба за тадашње богослове и знатижељнике светосавске духовности.

Главно подручје његовог научног истражпвања је исгорија српске уметаости у доба турске владавине (средина XV - средина XVIII века) и повезивање уметаичких збпвања у српским земљама са онима у околним областима. У мањој мери изучавао је и српску уметност XID-XV века. Посебно се бавио култовима и ликовним представама српских светитеља, како у нашој уметаости, тако п у сликарству других православних земаља. Руско-српске уметничке везе су такође у ужем домену његових научних интересовања, као и илусграције и графички украси у најранијим српскнм штампаннм књигама XV u XVI сголећа. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српска уметност XVI и XVIII века, СКЗ1996; Култови српских ceeтитеља у Русији, зборник Срби у руској империju, Београд 1995,139-178: Лик кнеза Лазара у српском сликарству од X N до почетка XV/// века, Годишник на софнискил Унпверзитет „Св. Климент Охридски", Центир на славлно-византтгски проучавашш, „Иван Дуичев", 1992-1993. Софил 1995,113-121: Хиландар и Русија у XVI и XV// eeку, зборник Казивања о Светој Гори, Београд 1995, 143-170; Апокалипса Јована са Патмоса у српском сликарству XVII и XI7/// века. у: Откривење (Апокалипса) св. Јована Богослова. Београд 1996, 86-94: Српска уметност у XVI и X\'1I веку, Београд 1995.

БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 11, br. 1312013122.

БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,376-385.

ПЕТРАНОВИЋ Божидар

ПЕТРАНОВИЋ Бранко

ЛИТЕРАТУРА: .ПЕЈ 1987. 561 (Б. Тодић); Bibliograjija FF и Beogradu 1,376. Р.

ПЕТРАНОШГЋ Божидар (18. фебруар 1809, Шнбеник -12. септембар 1874, Венеција). Основну школу је унио у Шибенику, а гимназију у Карловцима. Студираоје право у Бечу и докторирао у Падови 1833. Најпре је радио као секретар православне епархије у Шибенику, затим као судија у Сплиту. Биран је у бечки парламент 1848; наредне гоЈџше. заједно са В. Караџићем, Д. Деметром и С. Царем. као члан комнсије, радио је на изради хрватско-српског терминолошког речника. После је прешао у Задар за саветаика Земаљског суда. Године 1851. почео је са издавањем првог нашег правног часописа Praudonoša који је излазио само две године. У периоду апсолугизма прешао је у Котор. По угледу на Матицу српску, основао је Матицу далматшску (1862) с Ц11љем да окупи далматинске Србе и Хрвате. Иначе, позната је његова paraija делатност, када је под утицајем Вукових и Гајевпх пдеја покренуо Србски далматински аишнах (1836-1841) у којем је, као и у оквиру Народне странке Далмације, радио на учвршћивању идеје братства и јединства два народа. П. је написао више историјских и правних расправа међу којима је најзначајнија: Bogumili. Crkш bosanska i krstjani (1967). За њега су монаси „Босанске цркве" „крстјани“ који су пали под утицај дуалпстпчког учења и праксе. Упркос промашају основне теме, дело садржи доста значајних и тачнихзапажања. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Unijaćenje Srba и Dalmaciji (1835, 1838-1839); Istorija knjižemosti poglavitih na svietu narodah od najstarijili vremena do sadašnje dobi (1858); 0 pravu nasljedstva kod Srba na osnovu pramoga običaja i pisanih spomenika (1873). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 16227-16321; 11. br. 13139-13140. ЛИТЕРАТУРА: J. Sundečić: Život i rad Božidara Petranovića (1878, 1879); Љ. Влачић, Др Божиdap Петрановић и Унија. По списима тајне архиве Намесшпптва далматинског, Прилози КЈИФ 9, 1-2 (1929) 129-144; Ј. Деретић, Историја српске књшкевности 1983,313. ЕЈ 6,478 (М. Ujević). Ј. Ређеп

ПЕТРАНОВИЋ Бранко (31. октобар 1927, Цетиње -17. јуни 1994. Београд). Основну школу завршио је у Котору, пшназију похађао у Котору, Цетињу и Београду, дипломирао на Правном (1950) и Филозофском факултету (1956), докторску дисертацију одбрапио на Правном факултету

(1962). Учествовао је у НОР-у (од јануара 1944) што га је трајно определило за изучавање савремене историје. Савремена епоха са својим започетим али недовршеним процесима, од тада је постала предмет његових интересовања. Упоредо са студијама историје радио је у адвокатури, архивисгичкој служби, просветној делатносги, правшш пословима, информативном сектору. П. је интензивно почео да се бави научним радом од 1958. Радио је у Одељењу за историју Института друштвених наука (1959-1963), Одељењу за историју радничког покрета народа Југославије Инсгитута за изучавање радничког покрета (1963—1969), Институту за савремену историју (1969). За ванредног професора Филозофског факултета у Београду изабран је 1969, а за редовног 1975. На Филозофском факултету у Београду четврт века свога живота посветио је изучавању историје Југославије. Шездесетих година његова пажња је поклоњена времену након Другог светског рата. Прве две књиге (Političke i prame prilike za vreme Privretnene vlade DFJ, Beograd 1964; Politička i ekoitomska osnova itarodne vlasti u Jugoslaviji m vreme obnove, Beograd 1969) и тридесетак радова насталих у периоду 1958-1969. посвећени су исгориографској обради првих година постојања социјалистичке Југославије. У радовима из тог времена П. „ратује“ са историјском дистанцом и радовима о анатомији партијског бића, дегенеризацији локалне власти, дезинтеграцији комунистичке свесги, успева да начини помак у исгориографији најновијег доба. Седамдесетих година све више га привлачи епоха двадесетог века. Научну зрелост досегао је исграживањима југословенског простора у годинама 1941-1945. Монографија AVNOJ - revolucionama smena vlasti (Beograd 1976) била je покушај целовитог присгупа исгорији НОБ-а и обрађивала је питања грађанских странака, КПЈ, спољнополитичке компоненте, феномен народие власти. Истој тематици вратио се деценију касније у књизи Revolucija i kontrarevolucija и Jugoslaviji 1941-1945 (Beograd 1983) покушавајући да да анализу војне компоненте, међудржавних односа, политике окупатора, државноправне изградње нове Југославије, миграционих кретања, понашања вођсгава грађанских странака, емигрантске владе, КПЈ, привредних прилика, социјалне и демографске структуре. Анализа је са Народноослободилачког рата, као антифашистичког феномена, померена на sui generis изведену смену власти у оквирима Другог светског рата. У тематској вези са наведеним књигама били су и бројни научни радови у којима се исказивао као поуздани истраживач и аналитичар. Писани на новој грађи партијске и државне провениенције ти текстови су током седамдесетих година знатно мењали историографску слику епохе. Одликује их тематска ино-

вативност, изворна свежина, нова структура. Као последица преданог рада на изворима насгали су и текстови посвећени методолошким и хеуристичким проблемима рада на савременој историји. Размишљајући о епохи досегао је пред крај седамдесетих година до синтезе Istorija Jugoslavije 19181978 (Београд 1979). Осамдесете године предсгављају посебну фазу у развоју П. У деценији пуној противуречја, када се трансформација једног „окоштапог" сисгема није могла још rai наслутити. познавање прошлосги и искусгво оновремене садашњости као да гоне писца историје Југославије ка поновном ишчитавању доступних исгоријских извора. Резултат таквог рада је објављивање већег броја тематских збирки докумената посвећених југословенској влади у избеглиштву, АВНОЈ-у, Уједињеним народима, југословенском федерализму, делатности ЦК КПЈ, 27. марту, исторнји Југославије. На целовит и тематски уобличен начин тако је покушао да преко аутентичног сведочења историјских извора проговори о најважнијим токовима друштвенополитичког развитка југословенске државе и друштва. Ново ишчитавање докумената, провера методолошког поступка историчара савременог доба, увећана фактографија, тематске нновације, нова структуирања материје лопгшо су га „водила“ до тротомне синтезе Istorija Jugoslavije 1918-1988 (Београд 198S). Последњу деценију живота истраживачки је посветио епохи XX века. Пшпе о покретима отпора у Европи за време Другог светског рата (1985), размшпља о агонијама две Југославије (1991). истражује Бажанску федерацнју (1991), пише књигу о Србији у Другом светском рату (1992), настојн да сумира југословенско искуство српске националне шггеграције (1993), изучава односе великих сила и бажанских земаља (1994), засвођује своје дело књигом Историчар и савремена епоха (1994). У широким потезима са застајањем на микроплану посматра епоху препуну противуречја и простор испуњен економским, културним, верским, цившшзацијским неравномерностима. Залагао се за крипшко промишљање прошлости и разумевање исгоријских алтернатива. Супротстављао се њеној фанатизацији, фаталистичком схватању, априоризму, монументалним пројекцијама, табуима. Сматрао је да оптерећења историјом могу бити трагична за мале народе. Трагао је за дубинским, унутрашњим разлозима избијања појава и процеса, сгварним покретачнма догађаја, проблемима историје увек слојевитим и вишесмерним. Слом Југославије (слом друиггвенополитичког система, међунационалних односа и Југославије као државе), који никада није преболео, подсгакао га је да још једном, као историчар савремене епохе, преиспита методе своје струке и своје до јуче, најпрецизније и најпоузданије одговоре, догађаје. личности,

покрете, идеологнје, националне концепције. смисао жргава. Захтеве за новим сазнањнма и све проживљено у времену када је пред нашим очнма ишчезла једна епоха са својим симболима, чврстим убеђењима, сновима, заблудама, илузијама сматрао је изазовом за сваког историчара савремене историје, на којн треба одговорити темељним истраживањима и уз доследну примену метода струке. Олако одбацивање. без критичког промншљања. целокупног исгоријског искуства Југославије и Србије у обе Југославије, сматрао је „кобним". П. није био историчар коме је искуство младости (учешће у НОБ-у) догматски окивало ум. Својој младости служио је разгртањем слојева сложеног историјског процеса у чијој се матицн. као „чедо свога времена" задесио. Изазови истраживања савремене нсторије за њега су бшш неупоредиво јачи од скепсе сазнања да историчар нешшовно губи „трку“ са савре.меном исторнјом. Чињеннца да историчар, посебно велики историчар, на свакој страници некада написане литературе, са протоком времена и појавом нових псгоријских извора, у накнадном чигању, може да исписује заблуде сопсгвених сгручних и идеолошких уверења, подстицала је П. да се враћа темама које је пстраживао неколико деценија ранпје. Поштујући дихотомно биће исгоријске науке, догађаје је посматрао sine ira et studio. сагласно оновременом односу снага и хијерархији вредносги, без модернизације, али га је обавезивала и ranteница да као човек свог времена, обраћа пажњу на појаве које су својевремено биле невидљиве. неупадљиве или сасвнм марганализоване, а у суштини од великог значаја за текући и будући нсгоријски процес. Суштша литературе коју је пнсао није у њеној идеолошкој бојн, јер радови исгорнчара савремене нсторије и нпсу могли насгати ван владајућих идеја. већ у томе колнко је, у постојећим условима. успевао да уочи неке нове феномене, појаве, теме, приђе им на други нагаш. критнчки. савесном фактографском реконструкцијом. новим методолошким посгупком, власгитнм умом. Посветивши свој раднн век савременој нсгорнји. П. је бно историчар који је пресудно утицао да исгорија Југославије од идеолошке постане легитимна научна днсциплнна. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: D. Lončar. Lj. Dimić. Branko Petranović - bibliograjija i biobibliografiia. Beograd 1996. Ј1ИТЕРАТУРА: Koje ko u Srbiji 1991. Beograd 1991,357: Ko je ko u Srbiji 1995, Beograd 1995.432; Ko je ko u Cmoj Gori, Budva 1993, 227-228; Дјело посвећано Југосливији. Комеморација поводом смргн проф. др Бранка Петрановнћа. Побједа бр. 10251, 23. јун 1994: А. Мтровић, ln inemoriam: Бранко neiTipaitoeuh (1927-1994), Исторччар u његово opaie, Полигика бр. 38.25.06.1994.16; Ђ.

ПЕТРОВ Андреј Николајевич

ПЕТРОВИЋ Димшрије- Мита

Станковић, l/i memoriam: Бранко ПеШрановић (1927-1994), Историчар наше еиохе, НИН бр. 2269.24.6.1994. 39; Љ. Димић, In memorianv Бранко Петрановић (1927-1994), ИГ 1-2 (1994) 124126; Б. Ковачевић./и meinoriam: Проф. др Бранко Петрановић, ИЗ 1-2 (1994) 227-232; 3. Лакић, In memoriam: Бранко Петрановић (1927-1994), Научник енцик.10педијскоГ знања и волуминозноГ дјела, Васшггање и образовање 5-6 (1994) 153163: In memoriam: Branko Pelranović (1927-1994), Istorija 20. veka 1 (1994) 260-263; In memoriam: Prof. dr Branko Petranović (1927-1994), Bilten i Jevrejski pregled Saveza Jevrejskih opština Jugoslavije 78 (1994) 10; V. Kržišnik, Branko Petranović, Zgodovinski časopis 3. 1994; J. Pelikan, Branko Petranović 1927-1994. Slovensky Prehled 3 (1994) 320; N. Rackovid, Prilozi za leksikon, 161.

јалност П. је привредна, политичка и културна исгорија Војводине XIX и XX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Прилог историји српских библиотека у XVIII ееку, Прилози КЈИФ 35,1-2 (1969) 95-106; Музеј Торонишлске жупаније у Великом Бечкереку од оснивања до 1918. Године, Рад ВМ 15-17 (1966-1968) 201-207; Птпомци СрпскоГ народноГ сабора у Сремским Карловцшш на Кијевској духовној акаделшји у друГој половини XIX века, Зборник за историју 5 (Нови Сад 1972) 164-167; Свиларство у Војводству Србија и Тамишки Банат 1850-1860, Нови Сад 1974; Мировни преГовори између Срба и Мађара у току револуције 1848-49, Истраживања 13 (1990) 127134; Свиларство у Бачкој до средине XIX века, Зборник МСИ 49 (1994) 83-109. Р.

Љ. Димић

ПЕТРОВ Андреј Никодајевич (1837 - 22. новембар 1900. Петербург). П. је био официр и војни историчар. Завршио је Павловски кадетски корпус (1853) u Генералиггабну академију (1859), учествовао у Кримском рату (1853-1856), касније радио у архивп Генералпггаба. Међу његовим делима издвајају се овде она која се односе на Србију: Bmopan турецкал вопна в царствование имп. Екатеринт II 1787-1791 I-П, Санктпетербург 1880; Вопна России с Турциеп 1806-1812 гг. I—Ш, Санктпетербург 1885-1887: Рос.сил e борвбе Сербии за независимоств,, Военнни сборник 1-2 (1886). ЛИТЕРАТУРА: Славлноведение 266-267 (В. А. Дваков). Р.

ПЕГРОВ Милан (22. октобар 1933, Елемир). Основну школу завршио је у родном месту а гимназију у Зрењанину. После завршене средње школе уписао се на Групу за историју на Филозофском факултету у Новом Саду, на којој је дипломирао 1965. годгше. У периоду од 1965. до 1978. радио је у Архзшу Војводине у Сремским Карловцима. Године 1968. посгао је спољни сарадник Институга за изучавање исгорије Војводине а 1978. у тој установи је изабран за стручног сарадника. Годшгу дана касније добио је звање стручног саветника. Докторат наука сгекао је на Филозофском факултету у Београду 1988. тезом Србија и Војвооина у ренолуцији 1848-1849. У звање научног сарадника изабран је 1989. године. Ужа специ-

ПЕТРОВ Петар Хр. (31. јули 1924, Врбешница, Врачански округ). Студирао је историју на Софијском универзитету, дипломирао 1949. Био је на специјализацији у Југославији (1965) и касније на сгудијским боравцима (1967, 1969). Кандидат историјских наука постао је 1954. дисертацијом о Ивајловом устанку. Био је службеник Музеја револуционарног покрета у Софији, аспирант на Софијском универзигету (1950-1952), затим хонорарни асисгент за средњовековну бугарску историју, предавач, па доцент (1962-1974), а од 1974. професор на Историјском факултету. Бави се средњовековним периодом, пре свега историјом Другог бугарског царства, бугарско-византијским односима, историјом појединих бугарских области. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску историју): К ђм вЂпроса за автентичността на ВерГинската Грамота и дост оверност т а на сЂдЂржаните e неи сведенил, Годшпнж СУ ИФФ 51, 2 (1957) 169-255; Кђм вЂпроса за освобождението на Видинска, БелГрадска и Браничевска област. oui euзантипско иГо и за присЂединлването им кђм Втората бЂлГарска дЂржава, Исторически преглед 2 (1957) 84-92; ВЂстаниет/о на К онст ант ин и Фружин, Известил ИИ 9 (1960) 187-214; Тђр Говски врњзки между БЂлГарил и Д уб ровн и к през XIV e., Известил БИД 25 (1967) 93—115; К ореспонденцил на бњлГари с Шрослшпер, Рачки и Шшиич, Известил ИИ 18 (1967) 93-115; И звори т е за вЂстанието на ГеорГи Воптех, Векове 5 (1972) 43-50; H oeu данни за ТЂрГовските врљзки между БЂЛГарил и Д убровник през XIV e., Известил БИД 28 (1972) 45-53; Сош ш ровичи - бЂЛГарски болпрски pod от Чипровец, Векове 1 (1972) 16-

20.

Ј1ИТЕРАТУРА: П. Чолов, БшГарски историци, Софил 1981,319-321 (са потпунијом библиографијом). Р.

ПЕТРОВИЋ Вељко (5. фебруар 1884, Сомбор - 27. јули 1967, Београд). Школовао се у Сремским Карловцима и Сомбору, а сгудирао је право у Будимпешти. Од 1920. радио је у Министарству просвете, од 1946. до 1961. био је директор Народног музеја у Београду. Посгао је члан САНУ 1936. Крајем друге деценије започиње са објављивањем ликовне критике, прво у новосадским, а потом у београдским часописима. Писао је о Петру Добровићу, Јовану Бијелићу, Моиш Пијаде. Истраживања српског сликарства ХУШ и XIX века започео је сакупљањем архивске и штампане грађе о уметницима. Након тога предузима и прва теренска истраживања. То му је пружило могућност да за Станојевићеву Народну енциклопедију СХС састави 160 биографија српских уметшка. На основу ових биографија објавио је своје најзначајније синтетичко дело О сликарској уметности Срба у Bojeodimu XVIII и XIX века, у књизи Српска уметшост у Bojeodimu, коју је нашкао заједно са М. Кашанином. Била је то прва синтеза новије српске уметносги. Његова периодгоација, оцене стила појединих епоха и сликара u данас заслужују пуну пажњу. Посебно су важни његови радови о Константину Дашшу, Ђури Јакшићу и Ђорђу Крстићу. Писао је и о српској средњовековној уметности, о фрескама Андрејаша, о Пећкој патријаршнји и Дечанима. БИБЛИОГРАФИЈА: М. П. Костић, БиблиоГрафија padoea Вељка Петровића из области уметшости, Зборник НМ 4 (1964) 18-31, посвећен Вељку Петровићу. Ј1ИТЕРАТУРА: М. Коларић, Вељко Петроeuh и историја наи/е новије уметности, Зборник НМ 4 (1964) 9-15, посвећен Вељку Петровићу; Д. Медаковић, Вељко Петровић као историчар уметностш, у: Истраживачи српских старина, Београд 1985,226-229; В. Стојанчевић, Годи/ш 1915. у делшш Вељка Петровића, у: Србија 1915. године, (1986) 113-128; Д. Кецић, Национално-политички рад Вељка Петровића за време ПрвоГ светскоГ рата, Зборник МСИ 52 (1995) 55-64. М. Тимотијевић

ПЕГГРОВИЋ (МИЛОЈЕВИЋ) Дшшца (6. мај 1946, Београд). Основну школу и гимназију завршила је у Београду. Школске 1965/66. боравила је у Лондону, где је похађала Принстон колеџ

Кембриџског универзитета. На Филозофском факултету у Београду дшшомирала је 1973. године на Групи за општу и националну историју. За дипломски рад Српско народно позориите и друитвени и политшчки покрети у Bojeodmu, награђена је Октобарском наградом града Београда за студентске радове. Магисгарски рад Полшшчка и јавна делатност Ђорђа Стратишировића 1860-1875. Годте, одбранила је на ФФ у Београду 1977. Од 1974. до 1980. године радила је у Институту за савремену исгорију као асисгент, а од фебруара 1980. радн у Историјском институту САНУ. У Историјском институгу ради на пројекту Политички покрети и странке у Србији друГс половине XIX века, а у оквиру тога на теми о Српској напредној странци. Д. П-М. се бави и исгоријом српско-руских односа. Обављала је архивска исграживања у Москви, Бечу, и у домаћим архивима Београда и Новог Сада. Учествовала је на неколико међународних скупова са рефератима о Ђорђу Стратимировићу, Српском народном позоршиту, митрополиту Миханлу и српским либералима, као и о питањима генезе Српске напредне сгранке, њеног уставног пројекта, шггањима њене спољне политике. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О боравку Ђорђа Стратшшровића у Италији 1864-1865. Годш/е, ИЧ 29-30 (1982-1983) 401Н11; Пет писама Владшшра loeanoeuha Ђорђу Стратишировићу 1864-1865, Мешовита грађа 12 (1982) 131-143;/> ски конзул А. 1. Персијани о приликама у Србији почетком друГе напредњачке владе, ИЧ 31 (1984) 239-248; О борби Ђорђа Стратишировића за федерализацију Хабсбуриисе монархије 1865-1867, Идејна и политичка кретања код југословенскж народа, Чеха и Словака у другој половшш XIX века, Београд 1987, 55-69; Из „Мојнх успомена“ Алшишја Васиљевића. У Русији 1850-1857, 1878, 1892-1893. и 1894, Мешовита грађа 19 (1989) 73103. ЛИТЕРАТУРА: 35 Годша ИИ 1948-1983, 119. Р.

ПЕГРОВИЋ Днмитрије - Мита (6. новембар 1852, Београд - 9. април 1911, Београд). Основну школу и реалку заврнто је у Београду. Код Стеве Тодоровића похађао је сликарски курс три годнне. Крајем 1869. године постављен је за наставника цртања у реалци (касшгја гимназија) у Чачку. Учествовао је у српско-турским ратовима 18761878. За време првог рата (1876) на Јавору. обављао је дужност комесара Пионнрског одреда Чачанске бригаде. По објављивању другог српско-

ПЕТРОВИЋ Драгољуб

ПЕТРОВИЋ ЈБубомнр

-турског рата (1877) отишао је на Топлицу где је радно као цртач. Из оба рата оставно је вредне мемоарске записе. После завршетка ратова вратио се у Чачак. али је 1879. године премештен за учнте.ља првогразреда основне школе у Карановцу (Краљево). Насгавничкн позив напустио је 1884. и вратио се са породицом у Београд. Ступио је у пореску службу Мшшстарства финансија, прво као надзорник. потом секретар и на крају председник пореске управе. Био је посланик Народне скугаптине 1898/99. годнне у Нишу и скупштински извеспшац о предтогу закона о порезима. Пензионисан је 1903. године. У време службоваља у Чачку П. је почео да сакупља документа и грађу везану за стварање нововековне српске државе. Предан том послу, није се ограничио само на месга у Србији, него је обилазио цркве, манастире и забачена села у Војводинн. Тако је насгала богата збнрка од преко 20 000 докумената о новијој историји Србије. која је npeма његовој жељи предата Државној архиви у Београду 1911. годнне. Збнрка је осгала јединствена и h o c ii назпв Збирка Мите Петровића. У њој се налазе документа од 1711. до 1899. године. Велики део сакупљене грађе искористио је у писању књиге Фшшнсије и установе обновљене Србије до 1842. Његова заоставштина сградала је већим делом у бомбардовању Београда 1941, а преостали рукописи похрањени су у Архиву САНУ. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Финансије и установе обновљене Србије до 1842. iodiuie, I-Ш, Београд 1894-1899: Ратне белешке са Јавора и Топлице 1876,1877, 1878, са I. Догађаји са Јавора, Чачак 1955: Борбе у Топлици 1877-1878, са II, Борбе у Топлици. Београд 1979. А. Столић

ПЕТРОВИЋ Драгољуб (6. октобар 1934, Књажевац). Основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу, Филозофски факултет, Група за исгорију. у Београду 1957, а Правни факултет 1961. године. Докторску тезу: Народноослобоаилички покрет у источној Србији 1941-1944, одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1963. На Факултету политичких наука је радио од 1961, а у Институту за историју радничког покрета Србије од 1974. У звању научног саветника ради од 1989. Подручје истраживања је историја Србије XX века. посебно кроз Други светски рат, феномени државе и нације на Балкану. федерализма. Истраживања је вршио и у Бугарској, Чехословачкој. Аустрији. Немачкој. За дело Консиштуисање феОералне Србије добио је југоеловенску награду Четврггнјул 1989. а затекст рукописа ЈуГославија,

социјализам и савремени свет — награду СУБНОР-а Србије,Драгојло Дудић“ 1994. Члан је Научног друштва Србије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: lredenta fašističke Rumunije u severoistočnoj Srbiji (1966): Источна Cpбија у рату u револуцији 1941—1944 (1983); Četništvo Koste Pećanca u okupiranoj Srhiji 1941-1942. godine (1983); Istorija socijalističke Jugoslavije u svetlu teorije distance (1987); Констштуисање федералис Србије I и II (1988): Konstituisanje federatime Jugoslavije (1988); Хетерогеност становншшпва детерминанта сложености решења политичкоГ статуса албанскоГ простора (1991): Сараднм антифаишстичких покрета у Србији и БуГарској 1941-1944 (1995); Геополитическото положение на Сербиа в крал на XX век (1995). БИБЛИОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 19491989,28,32,41,59-60; 3. Панајотовић, БиблиоГрафија издања о иародноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији у Србији 1941-1944, Београд 1980. 96, 452, 4104, 5596-5598. 5920-5921, 6090, 6116. 6834, 7028-7029, 8255, 8496. 8623: БиблиоГрафија издања о народноослободилачком рат.у и социјалистичкој револуцији Србије 19411944, Београд 1989,651,672; Spomenica INIS 19651995,68-10. ЛИТЕРАТУРА: Споменица Инспштута за историју радничкоГ покрета Србије 1949-1989. 59; Spomenica 1N1S1965-1995.68; Ко је ко у Србији 1991, Беофад 1991.361.

јављену фађу Дубровачког архива. Од пушкара из прошлог века прешла је на оружарске занате у време османске власти, што је био предмет докторске дисертације одбрањене у Беофаду 1964. године, затим на Дубровачко оружје у XIV веку (Беофад 1976), средњовековно ватрено оружје, оружје уопште. И код специфично етнолошких тема, којима се фајно бавила, Ђ. П. је показивала интерес за историјску димензију, продужавајући тако фадиције српске етнологије. Изворној фађи из ранијих периода постављала је специфично етнолошка и анфополошка питања и на тај начин је обогатила обе научне области. У историофафији се истичу обраде тема из матернјалне културе (студије о врстама текспша произвођеног у кућама, ношња, исхрана) из историје технике (поред већ споменутих радова о оружју, израда оргуља, часовника, технике појединих заната), свакидашњице и менталитета ранијих периода (фобља и сахрањивање, светковине. забране луксуза и сл.). За историофафију су од интереса њенн радови о племенима (Матаруге, Пјешнвци) и етничким фупама (Власи, Цинцари, Роми/Цнгани), којима је посветила неколико студија. Учешћем у међународним пројекгима и публикацијама допринела је бољем познавању наше литературе. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliograjija FF и Веоgradu I, 97-107. Ј1ИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 97. С. Ћирковић

Р.

ПЕТРОВИЋ Ђурђица (7. мај 1927. Стара Пазова). Школовала се у Беофаду до 1942, када је дошло до прекида услед ратних прилика. Наставила је школовање на течају за ратом ометене п матурирала 1948. Студирала је етаологију на Филозофском факултету у Беофаду (1948-1952). Добила је затим службу у Војном музеју у Београду, где је од 1952. до 1971. прошла сва звања од кустбса-приправника до вишег кустоса. Филозофски факултет јој је 1970. доделио научно звање вишег научног сарадника. Исти факултет ју је 1971. на конкурсу изабрао за ванредног професора за предмет Регионална етаологија народа Југославије, за редовног професора изабрана је 1979. Предавала је до 1992, када је пензионисана. Ђ. П. је формирана као етаолог, али је служба у Војном музеју, бављење оружјем у различитим аспектима (датовање појединњх врста оружја, производња, техника, оружарски занати итд.), усмерила да се развија као историчар. Музејски фондови су је упућивали, поред теренског рада, на архивска истраживања у којима се усавршнла до те мере да је могла систематски проучавати необ-

ПЕТРОВИЋ Коста (14. јуни 1884, Нови Бановци - 3. септембар 1969, Сремски Карловци). Пореклом је из врло угледне трговачке породице. Основну школу похађао је у Новим Бановцима а гимназију у Новом Саду и Сремским Карловцима. Од 1903. до 1907. студирао је природне науке у Зафебу а затим у Бечу. Од 1908. до 1931. био је гимназијски професор у Сремским Карловцима. Био је прогоњен и у Првом и у Другом светском рату. Године 1946. основао је Градски музеј у Сремским Карловцима, који је више година успешно водио; од 1945. до 1950. био је старатељ а после тога управник Патријаршијско-митрополијског архива у Сремским Карловцима. Сарађивао је у већем броју угледних српских часописа пре и после Другог светског рата. Бавио се културном историјом Срба као и привредном и друшгвеном историјом Сремских Карловаца. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Историја Српске православне велике Гимназије карловачке, Нови Сад 1951; Стари Карловчанш Андрејевићи, Гласник ИД НС 13, 3-4 (1940) 364-377: ВиноГрадарство и воћарство у Карловцима крајем 18. и почетком 19. века, Гласник ИД НС 13, 3-4 (1940)

287-299; Наоружање и опрема српске војво))анске војскеу 1848/49, Научни зборник МС 3 (1952) 7280; Карлоеци у 1848/49. години, Зборник МС ДН 3 (1952) 109-117; Први српски устанак и Сремски Карловци, Зборник МС ДН 7 (1954) 156-161: Карловци и карловачко становниитво у првој половини XVIII века, ИЧ 5 (1955) 295-310; Порекло, еконожко стање и занимање карловачкоГ становништва у XVIII веку, Рад ВМ 4 (1956) 168181: Статистички Подаци о Срезхкој епархији у 1750-1751. Години, Зборник МС ДН 15 (1956) 80104; Карловци и карловачко становншшпво од 1753-1815, ИЧ 9-10 (1959) 295-313. С. Гавриловић

ПЕТРОВИЋ Љубомир (31. март 1895, Смедерево -1943, Беофад). П. је у Беофаду завршио средњу школу 1914, а универзитет 1921. Докторирао је 1927. тезом: Флоберова естетика. Био је професор гимназије у Смедереву (1921-1928), затим у Беофаду (1928-1931,1933-1935), а 1931. додељен је на рад у Друштво за Српско народно позоршнге у Новом Саду. Од 1935. до 1938. радио је у Министарству просвете, а 1938. постављен је за доценга на Филозофском факултету у Беофаду. П. се бавио историјом Смедерева. Објавно је посебну књигу Град Смедеревоу српској историји и књижевности, Панчево 1922. Подељена је на два дела. У првом је изложена историја Смедерева, од најстаријих времена до почетка XX века. Детаљније је обрађена владавина деспота Ђурђа Бранковића и доба Првог српског устанка. Други део је посвећен Смедереву у српској књижевносги. Сакупљени су подаци из средњовековне, дубровачке, новије и народне књижевности, уз мноштво наведешк примера, који лепо илустрнју основни текст. Ова Историја „препоручила" је П. за писање „историјског дела“ у познатој Споменици која је објављена 1930. поводом пет сшпша година од изфадње Смедеревске тврђаве. То репрезентативно издање, богато украшено фотофафијама, фафичким композицијама и архитекгонским цртежима прати исторнјски текст. П. је обрадио историју Смедерева од најстаријих времена до пада под турску власг 1459. године. Најпре је изложпо историју Смедерева ,ppe Бранковића“, затим изфадњу тврђаве. двор деспота Ђурђа, српску господу на њему, живот у фаду, ковннцу новца, цркву Успења Богородице, културне пршгаке и полигичку ситуацију у Србијн и Турској у време султана Мурата П и Мехмеда II Освајача. П. је написао и чланак Пролаз крстаиш кроз наше земље, Летопис Матице српске, књ. 341 (1934) 83-95. Текст је прегледан и садржи главне изворне вести о кретању крсташа кроз југословенске земље.

ПЕТРОВИЋ Мајкл Боро

ПЕТРОВИЋ Никола

БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ11, br. 13239-13241. М. Спремић

ПЕТРОВИЋ Мајкл Боро (18. октобар 1922, Клпвленд. Охајо - 28. март 1989, Медисон, Висконсин). Рођен у породицн свештеника, образовање је стекао у Клнвленду. студнрао на Westem Reserve Universitv (Кливленд). диплохшрао 1943. Током рата је радио у Одељењу стратешких служби (1943-1946), долазио у Југославију као члан независне војне Nmctije код Врховног штаба паргизанске војске. Као стппендиста Рокфелерове фондације усавршавао се у области проучавања Русије и Балкана, мапклрирао на Колумбија универзшету и на Карловом ушшерзитету у Прагу (1949). Докторирао је 1955. на Колумбија уннверзитету. Следеће године (1956) постао је професор на Унпверзитету Висконсин у Медисону. на коме је од 1950. предавао руску и југоисточноевропску исторпју. Цео радни век до 1988. провео је на томе ушшерзитету уживајући углед изузетно успешног наставника. Прво подручје рада П. био је руски панславизам. Поред мањих радова о Љ. Штуру и Ј. Крижанићу написао је књпгу: The Emergence of Rnssian Panslavism, 1856-1870 (New York 1956). Русијом ce бавио и касшгје залазећи у модерни период, објавио приручнике за студенге из руске историје. Како се овде у први план истичу доприноси српској псторији наводимо главно дело: А History of Modem Serbia 1804—1918, 1-11, New York~London 1976, које ce увршћује међу најбоље прегледе српске iicroptije. Истраживачка подлога је била у радовима на српској историји XIX и XX века, сасвим изузетно се упуштао у средњовековни период: The Serbian Tsar Stephen Dnšan the Mighty, (у књизи: Landmarks in Serbian Literature and Cuiture: Essays, ed. I. Banac. Boulder 1983,43-61). П. ce бавио различитим аспектима развоја Србије и исгакнутим личностима: The Role of the Serbian Orthodox Clnirch in the First Serbian Uprising 1804-1813, (у књизи: The First Serbian Uprising 1804-1813, ed. W. S. Vucinich. Boulder 1982, 259-302); Prince Miloš Obrenovićf1780-1860): Paradoxical Hero, (у књизи: Landmarks in Serbian Literature and Culture: Essays, Boulder 1983,159-173): The Causes ofthe Serbo-Bulgarian War of 1885, Serbian Studies 3-4 (1985-1986) 3-28: Russia’s Role in the Creation of the Yugoslav State, 1914—1918, (у књизи: The Creation of Yugoslavia 1914-1918, ed. D. Đorđević, Santa Barbara 1980, 73-94): Slobodan Jovanović (1869-1958): the Career and Fate o f a Serbian Historian, Serbian Studies 1-2 (1984-1985) 3-25. Писао je o савременим етничким проблемима, утицају религије, о „титоизму", а са Џоелом Халперном написао је чланак о Србима за Харвардску енцнклопедију америчких ет-

ничких група. П. се дуго бавио историјом историографије и то првенствено далматинске: Dalmatiач Historiography in the Age ofHumanism, Medievalia et Humanistica 12 (1958) 84-103; Cmatian Ншпаnists and tlie Writing o f Hislory in the Fifieenth and Sixteentli Centuries, Slavic Review 37 (1978) 624-639; How Justinian Became a Slav: the Story o f a Forgery, Balkan Studies 8 (1967); The Croatian Humanists and the Ottoman Peril, Balkan Studies 2 (1979) 257-273; The Croatian Hiunanists: Cosmopolites or Patriots, Joumal of Croatian Studies 20 (1979) 17-36; The Rise o f Modem Serbian Historiograpliy. Contmuing Nationalism in Yugoslav Historiography, П. je преводио ca српскохрватског на енглески, међу осталим и главна дела Милована Ђиласа, што је отежавало његове везе са Југославијом. Ј1И ШРАТУРА: Directory o f American Scholars, Hislory 1, New York 1978, 533; M. W. Curran, Micliael Boro Petmvich (1922-1989), Slavic Review 48 (1989); Ph. Shashko, Professor Michael Bom Petrovich (1922-1989), Etudes balkaniques 1 (1990) 146148. C. Ћирковић

ПЕТРОВИЋ Ф. Милић (20. новембар 1949. Јаворак код Пљеваља). Основну школу завршио је у Косаници код Пљеваља 1964, гимназију у Пљевљима (1964-1968) а Филозофски факултет, Група за савремену историју, у Београду (19681973). Од 1974. до 1995. године радио је у Архиву Србије на пословима архивисге, шефа службе за заштиту грађе ван Архива и начелника одељења архивске грађе новог периода. Од 1995. године је директор Историјског музеја Србије у Београду. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Протокол писама општине пећке 1870-1880, 1992 (приредио са Ј. Пејином); Докумепта о Рашкој области 19001912, Београд 1995; Документа о Рашкој области 1890-1899, Београд 1997; О чифчијском питању у Старој Рашкој (Сагцшку) уочи балканских ратова, са освртом на Милешевски крај, Зборник радова са научног скупа поводом осамдесете годишњице ослобођења милешевског краја од турске власти, Пријепоље 1994,45-80; Пљеваљска Гимназија od оснивања 1901. do 1941. ioduне, Брезнички записи 3 (Пљевља 1991) 5-44; Проблеми валоризације савремене архивске ipaђе као историјског извора, Архивски преглед (1991). Р.

ПЕГГРОВИЋ М. Миодраг (28. октобар 1936, Ратина код Краљева). Основну школу завршио је

у родном месгу, четири разреда гимназије у Краљеву, а петоразредну Богословију Светога Саве (1956) у манастиру Раковици. Постављен је за службеника Црквеног суда у Краљеву (1956), а 1953. је премештен да службује у Патријаршијском управном одбору у Београду, тада се и упнсао на Богословски факултет у Београду. Исге године Српска црква га шаље, на основу размене сгудената, да студира Теолошкн факултет Атинског универзигета. Дипломирао је прво на Теолошком факултету (1964), затим и на Правном факултету (1974). У међувремену је на Атинском универзитету докторирао (1970). За време студија у Атини предавао је српски језик и националну Hcroptrjy у Допунској школи при Југословенској амбасади. По повратку из Атине поверено му је (1971) да води имовинскоправну службу у Патријаршијском управном одбору у Београду. Савет Богословског факултета у Београду једногласно га је изабрао за доцента (1973), али Свети архијерејски сшод Српске цркве није потврдио тај избор. На основу одлуке Филозофског факултета у Београду носгрификовао је докторску диплому Атинског универзитета и стекао титулу доктора историјских наука (1979). У Историјском институту САНУ ради од 1979. године, прво као научнн сарадник, затим од 1986. као виши научни сарадник, а од 1992. као научни саветник. Научна истраживања су му углавном нз области средњовековних српских и византијских црквенограђанских правних споменика. Посебно проучава Крмчију светога Caee, са задатком да приреди критичко издање и превод на савремени српски језик. ВАЖ НИЖ РАДОВИ:'0 NopoKĆćvov erq IA’ тХогх; шг oi PuCjavnvoi oyoXiacrcm. БирРоХц тту epeuvav tov Sepdraov rtepi a^ececov ’EKKkrioiai; KCtt ПоХгтаск; к т rmv emaKoroov ПаТшт; каг Nea; Рпфц?, AGrjvat 1970, аеХ. 266 (Номоканон у 14 грапа и византијски коментатори. ПрилоГ проучавању тема о односима цркве и државе и епископа СтароГа и НовоГа Рима, Атина 1970: Крмчија светоГа Caee о заиапити обесправљених и социјално уГрожених, Београд 1983,19902; Студенички типик и самосталност Српске цркве, Београд 1986 (расправе са прилозима); Корени црквенодржавних односа у Србији за време кнеза Лазара, Краљево 1989; Титулатура патријарха Спиридона и преткосовске црквенополитичке промене у Србији, у: Свети кнез Лазар, Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 13891989, Београд 1989,97-119; О Законоправилу или Номокапону светоГа Caee. Расправе, Београд 1990; Законоправило или Номоканон светога Саee. Иловички препис 1262. Године, Горњи Милановац 1991 (фототипско нздање са садржајем пре-

веденим на савремени српски језик. речником. поговором, белешком о животу н раду светога Саве и кратком исгоријом Законоправила): Помен боГомила - бабуна у Законоправилу светига Caee. у: Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд 1995, 263-283: Самосталносп! цркве и државе по закошша светога Caee. у: Свети Сава, Београд 1995, 79-87: Прерастање Студеничке архшшндрије у Жичку архиепшскопију, у: Даница, српски народни илустровани календар за годину 1996, Београд 1996,285-293. БИБЛИОГРАФИЈА: 35 Година ИИ 19481983,121. ЛИТЕРАТУРА: 55 Годшш ИИ 1948-1983, 121 .

Р.

ПЕТРОВИЋ Hraiona (31. март 1910. Нови Сад - 20. април 1997, Београд). Српску основну школу и немачку реалну гимназију завршио је у Темишвару. На Чешкој високој техничкој школн у Прагу похађао је Машински факултет са курсом за конструкторе авиона. У Прагу, где је дипломирао новембра 1934. постао је члан КПЈ и председник југословенског удружења студената. У Београд је дошао јануара 1935. и радно као генерални секретар Југословенско-чехословачке привредне коморе. Активно је учествовао у јавном и културном животу Београда u Новог Сада, сарађивао у НИН-у од његовог оснивања, био члан Редакције Наше стварностш, покренуте 1936, тесно сарађивао са Младом културом као и часопнсима Уметност u кршпика н Наш живот. Објавио је низ чланака и почео да се бавн историографијом. У центру П. шггересовања било је пнтање Уједињене омпадине српске и живот и рад Светозара Милетића, о чему је држао говор прнликом отварања спомешпса Милетићу у Новом Саду октобра 1939. Спроводио је акцију за доношење Прогласа српским интелектуалцима и успостављање сарадње са грађанским полнтичарима окупљешш око Војвођанског фронта. По избијању шестоаприлског рата прешао је у Нови Сад, а након рације у Срем. Радио је на покретању листа Слободш! Војводшш. Године 1944. отишао је на Вис где је биран за члана Нацноналног комитета ослобођења. Приликом именовања владе Демократске Федеративне Југославије преузео је ресор снабдевања н трговше. Од 1. фебруара 1946. био је мшнстар спољне трговше, затим мшшстар електропривреде, па мшшстар машгаоградње. Повукао се из политичког живота 1951. и прешао у Институт за водопривреду Јарослав Черни" у Београду. Поред рада у Инстшлту бавио се превођењем са немачког дела Ф. Меринга. Т. Кампанеле и др. и тако се вратио свом шггере-

П Е Т Р О В И Ћ Рзде

ПЕЦИЊАЧКИ Срета

совању за исторнографију. Објавио је две књиге из историје водопривреде и грађевинарства. наставио рзд који се односи на Св. Милетића н Народну странку. У „Нолитовој" едицији Порггрети објављена је 1958. монографија о Светозару Милетићу. Годнне 1963. прешао је у Историјски институт САНУ, где је радио све до пензионисања 1978. У том перноду коначно се потпуно посветио раду на историји Срба у Војводшш, историји привреде и вода средњег Подунавља. као и тггањима распада Аустроугарске монархије. Докторирао је у Москви 1974. при Академији наука СССР и Институту за славистику u балканологију тезом Борба за осЈ\обођсње балканских народа од властш отоманске нмперије и Срби Аустро-Угарске монархије. Поред шпа чланака најзначајнија су три зборшка грађе о Светозару Милетићу и Народној странци као и књига Пловидба и привреда средњег Подунавља у доба меркантилизма, објааљена 1978. на српском, па затим на немачком и мађарском језику. Један је од аутора књига Teмишварски сабор 1790 и Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824-1825. Редакгор је посебних издања о Уједињеној омладини српској, као и књига грађе о културним и политичкпм везама Руснје и јужнословенских земаља. Haraicao је око 80 студија расправа и чланака, који су објављени како у нашим, тако и немачким, аустријским, чехословачким н руским часописима. П. је бпо председник југословенско-чехословачке коздгсије исторпчара, члан југословенско-румунске комисије псторичара, налазио се на челу одбора Матице српске за проучавање Уједињене омладине српске и био њен почасни члан. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Светозар Милетић (1826-1901), (1958): Око Милетшћа и после њега. Чланци. расправе и полемнке (1964); Светозар MuieiTtuh и Народна странка. Грађа. 1860-1885, 1-Ш. Уводни текстови, избор и објашњења Н. Петровић (1968-1984): Темиишарски сабор 1790. Избор и објашњења С. Гавриловић и Н. Петровић (1972): Протокол кнеза Милоиш Обреновића 1824-1825. Прнредшш В. Крестић и Н. Петровић (1973): Борвба за освобождение балканских народов otn влаапи оттоманскоп империи и cep6bi Австро-Венгерскоп Монархии (1974); Plovidba i privreda srednjeg Podunavlja u doba merkanlilivm. Izgradnja kanala Dunav-Tisa i napori za povezivanje srednjeg Podunavlja sa Jadranskim morem krajem XVIII века (1978). БИБЛИОГРАФИЈА: 35 Годшш ИИ 19481983,194-199. ЛИТЕРАТУРА: 35 Година ИИ 1948-1983, 194. Р.

ПЕТРОВИЋ Раде (10. фебруар 1932, Дубровшнс). Основну и средњу школу завршио је у родном граду, студиј историје на Филозофском факултету у Сарајеву (1959). Убрзо је биран за асистенга за националну исторнју на истом факултету, гдје је прошао кроз сва наставна звања до редовног професора. Догсгорирао је 1964. тезом: Народна странка u национално пттшње у Далмацији 1860-1880, коју је четири године касније објавио као књигу, под нешто измијењеним насловом: Nacionalno pitanje и Dabnaciji и XIX stoljeću (Narodna stranka i nacionalno pitanje 1860-1880), Sarajevo 1968, Sarajevo-Zagreb 19822. Након одбране тезе, провео је школску 1965/66. годину као стипендиста италијанске владе на специјализацији у Риму. До избијања грађанског рата у Босни и Херцеговини живио је и радио у Сарајеву, а потом отишао са породицом у Италију. Предмет истраживања и наставног интересовања П. је историја народа Југославије у XIX и XX вијеку. Из те области објавио је више научних радова, оцјена, приказа, краћих прилога, те неколико чланака о настави историје. Јављао се на многим научним скуповима и састанцима, како домаћим тако и у иносгранству. Више пута боравио је у иностранству држећи предавања или бавећи се неким другим пословима: Италија, САД, СССР, Чехословачка, Румунија, Аустрија, Енглеска, Шпанија итд. Годинама је био ангажован на бројним пословима и областима образовања и културе. Био је члан Савјета универзитета и Савјега Интердисциплинарног центра за постдипломске студије у Дубровнику, предсједник Југословенског комитета за историјске науке и Друштва историчара БиХ. Од 1969. до 1973. био је секретар за образовање и културу СР БиХ, главни уредник ГодишњакаДруштва историчара БиХ, декан Факултета, потпредсједник Југословенског комитета за историјске науке, предсједник југословенског дијела Југословенско-италијанске комисије за историју. П. је добио много признања, награда и поред осталога и одликовања: награду за науку „Веселин Маслеша" (1969) и Двадесетседмојулску награду СР БиХ (1982). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Djelovanje Dubrovačkog odbora za pomaganje hercegovačkih ustanika (1875-1878), Godišnjak DI BiH 10 (1949-1959) 221245; Pokret otpora protiv austrougarske okupacije 1878 u BiH, Naučni skup Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u BiH, Sarajevo 23. и 24. oktobra 1978, Sarajevo 1979,15-69; Prvi diplomatski kontakti izineđu BiH i Kraljevine Italije, Godišnjak DI BiH 38 (1987) 31-46. Ј1ИТЕРАТУРА: Bilješka o piscu, у II издању књиге: Nacionalno pitanje u Dalmaciji u XIX stoljeću

(Narodna stranka i nacionalno pitanje 1860-1880), Sarajevo-Zagreb 1982,331. Ђ.Тошић

ПЕТРОВИЋ B. Растислав (9. јуни 1928, Подгорица). Основну школу и ниже разреде гимназије учио је у родном месту. Школовање је прекинуо 1943. године, када се прикључио НОП-у. После ослобођења у Београду је похађао пети, шести и седми разред, а осми разред гимназије завршио је 1947. у Подгорици. Од јануара 1948. до августа 1949. био је у затвору и на Голом отоку као присталица Информбироа. Историју је студирао на филозофским факултетима у Загребу и Београду. Дипломирао је 1961. Као апсолвент предавао је историју у Мелници код Петровца на Млави, Салашу Црнобарском код Богатића и Ноћају код Мачванске Митровице (1954-1959). Од 1959. до 1962. био је службенпк на Радничком универзитету „Ђуро Салај" у Београду. У исгом месгу радио је као професор Управно-адмшшстративне школе и Школе за васпитаче (1963-1973). Уз педагошки рад П. се посветио изучавању наше прошлости. На Филозофском факултету у Београду одбранно је 1972. магастарски рацАдам БоГосављевић, а 1978. докторску дисергацију Племе Кучи и остала Брда од краја XVII до краја XVIII века. Од 1973. до одласка у пензију 1990, П. је у звању професора више школе предавао на Педагошкој академији за образовање васпигача у предшколским установама у Београду. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Ada.ii БоГосављевић (1972); Пле.че Кучи од 1684-1796 (1981); Односи између Русије и Црне Горе у доба Шћепана Manoi (1750-1773), Научни скуп Југословенске земље и Русија у XVIII веку, пос. изд. САНУ, Одељење друшгвених наука, књ. 8, Београд 1986, 75-105; Писма Симеона Кончаревића, Зборник о Србима у Хрватској, Београд 1989, 273-323; Zavera protiv Srba, Beograd 1990; 77te ExtenmuHion ofSerbs on the Territory oftlie Independent State ofCroatia, Belgrade 1991; Геноцид ca блаГословом Ватшкаш, Београд 1992; Genozid mit dem Segen des Vatikans. Belgrad 1992; Геноцид пo блаГословеншо Ватикаm , Нижнии Новгород 1992; Шћепан Мали - заГонетка историје, Београд 1992,19932; Степан МаAbui, заГадка истории (русскип лжецарв e ЧерноГории, Београд 1996): Владика Данило и владика Caea, Цетиње 1996. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Зборник радова Педагошке академије за васгаггаче 8 (1984) 289-291. Р.

ПЕЦАРСКИ-ТЕЈ1ЕБАКОВИЋ Браика (3. фебруар 1933, Скопље -13. авгусг 1993. Београд). П-Т. је била историчар уметности, бавила се латинском палеографијом, посебно минијатурама. После завршене гимназије у Београду. уписала се на Академију ликовних уметности, где је започела студнје сликарсгва. Историју уметности студнрала је од 1953. до 1958, а 1959. изабрана је за асистента на Одељењу за исгорију, на предмету Помоћне историјске науке, код професора Виктора Новака. Од почегка је научно била заинтересована за романичку и готичку уметносг Далмације. Докторирала је 1965. тезом: Беневентшнски скрипторији и сликарсшео у Далмацији oč XI do XIII века\ за доцента је изабрана 1968. године. Фебруара 1973. напуспша је Филозофски факултет да би краће време предавала исгорију уметности на Одсеку за туризмологају Прпродно-математичког факулгета у Београду. Убрзо је напуспша Југославију. Више година је боравила на студнјском усавршавању у Италији и Енглеској (где се и насташша нзвесно време, припремајући књигу о Радовановом порталу у Трогару). У Београд се вратила 1988. године. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Ilustracije misala MR 166 iz Sveučilišne knjižnice u Zagrebu, Anali HID 6-7 (1957-1959) 35-49; Jedna trogirska minijatura XV stoljeća, Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji 12. Split 1960; A Monument ofDabnatian Miniature Painting from 13th сепШгу, Medievalia & Humanistica 14. Boulder Univeisity, (у част E. A. Lowe-a), Colorado 1962; Byzantine Injluences on some silver bookcovers in Dalmatia. Акга ХП-ог конгреса византолога у Охриду, Охрид 1961, Београд 1964; Рељеф Прања ноГу на порталу ТроГирске катедрале, Зборник ФФ у Београду 8,1 (1964) 35-46: Антички Генији као анђели у једном задарском рукопису XIII века. Зборник Светозара Радојчића, Београд 1969; Veniсе, Italo-Byzantine and Dalmatian Painling during tlie 12tli and 13th centuries. Arte Veneta. Annata ХХП, Venezia 1968; Venetian Influences on Dahmtian Miniature Painting in the Middle Ages, Atti dell Convegno Venezia e il Levante, Venezia 1969. ЈШТЕРАТУРА: C. Петковић. ОкруШност судбине (In memoriam), Свеске 23-24 (1997) 19-27. C. Марјановић-Душанић

ПЕЦШБАЧКИ Срета (12. март 1922, Белеппп -14. јули 1983, Сремски Карловцн). Школу је учио у родном месгу и Београду. Ратне године провео је као учеснпк НОП-а. После ослобођења радио је у Тузли, Опову, Перлезу, Сремским Карловцима и Новом Саду. Бно је сарадник Матице српске, где је обављао одговорне послове. П. је изучавао прошлост српског народа у XVIII и XIX веку. посебно екопомску, просветну н

ПЕШИЋ Десанка ПИСАРЕВ Јуриј Алексејевич културну историју. Пнсао је о трговини, царинама. извозу. граничарима. миграцијама. Више десетина радова посветио је историји школства. Прикупљене изворе објављивао је уз чланке и у серији Мешовита грађа. Ширином „интересовања и продуктивношћу задужио је историографију као ретко ко из редова аматера после Васе Стајића“. Списак његових радова обухвата преко 200 библиографских јединки. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Српске народне школе у Шајкашкој непосредно пред развојачење Tuтелског батаљона (1964); Подаци о прописима и порескњм дажбинама у Србији од 1717. до 1719. Године (1974): Различити подаци из 1732-1733. Године о коморским насељима рудничкоГ дистрикта (1975): Православно-тривијалне школе провинцијалноГ Баната у 1778. Години (1976); Српска вероисповедна школа у Новој Градишки у XVIII веку (1749-1802) (1978); Српска народна школа у Илоку у XVIII u с почетка XIX века (1760-1808) (19S0); Подаци о Граничарским школама Баната у 1795/6 школској Години (1981); Панчевачки дистрикт 1718-1773, Нови Сад 1985; Грађа о балканскши трГовцима у Угарској XVIII века. Царшарнице и кошпушци, пос. изд. САНУ, Београд 1985 (са С. Гавриловићем и И. Јакшићем). БИБЈШОГРАФИЈА: М. Митровић, Животни пут и дело Срете ПецињачкоГ, Зборнж МСИ 30(1984) 203-211. ЛИТЕРАТУРА: М. Митровић, Животни пут и дело Срепле ПецшвачкоГ, Зборник МСИ 30 (1984)202. Р. Михаљчић

ПЕШИЋ Десанка (21. новембар 1927, Метовmma, Зајечар). Гимназијује учила у Скопљу, Јагодини и Врњачкој Бањи. Дипломирала је на Филозофском факултету у Београду, Група за филозофнју, 1955. Магистрирала је 1969, а докторску тезу ЈуГословенски комунисти и национално питање 1919-1935, одбранила је на Катедри за историју Филозофског факултета у Београду 1981. Од октобра 1955. радила је у Историјском архиву ЦК СКС - Инсгшугу за историју радничког покрета Србије. Днректор Института била је од 1983. до 1991. када је отшпла у пензију. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: ЈуГословенски комунисти и национално питање 1919-1935 (1983); ДраГиша Лапчевић и сељачко питање 1903-1914 (1966): Крила у партшјској орГанизацији Србије 1929. ГоОине (1970): Обнова орГанизације КПЈ у Србији у Периоду 1930-1934. Године (1971); Национално питање као уставио питање у схватањима ор Сиие МарковиИа (1971): Класно u национално у политшчкој теорији и пракси КПЈ(1981);

580

„Југословенсшво" у конгресшш докумешшша КПЈ-СКЈ, ЈИЧ 3 (1987) 99-113; Став социјалдемократкких партија јуГословенских земаља према уједињењу јуГословенских народа у једну државу, у: Стварање југословенске државе 1918. године, 1989,173-177; Дшшпњр Благоев иДш ш т рие Туцович за балканската федферацил (ВрЂзки и взањиоотношенил между Б~влгарските и срг>бските социалистите до 1917 година, Софин 1989, 114-138); КПЈ и национално Питшње Албанаца између два светска рата, у: Косово, прошлост и садашњост, 1989,87-94; СрПски „центрумаши“ и револуција, у: Револуционарне и реформистичке тенденције у српском и бугарском радничком покрету до 1923. године (1990). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничког покрета Србије 19491989,47—48; Spomenica INIS1965-1995,132-133. Ј1ИТЕРАТУРА: Спомешш/а Институтш за историју радничкоГ покретш Србије 1949-1989, 47; Spomenica INIS1965-1995,132. Р.

ПЕНГГИ (PESTY) Фриђсш (3. март 1823, Темишвар - 23. новембар 1889, Будимпешта). Као истакнути бунтовник у 1848. морао је да напусти Угарску и склони се у Турску. По повратку је био у аустријском затвору, затим радио у занатској комори у Темишвару (1850-1864). Изабран је за посланика 1861, после 1864. радио је као секретар Индустријске банке. Био је међу оснивачима Мађарског историјског друштва 1867. У међувремену је започео своја историјско-географска истраживања због којих је 1859. изабран за дописног, а 1877. за редовног члана Мађарске академије. У рукопису је остао именик старих места по жупанијама (63 свеске). Објавио је двотомну студију о старим ишчезлим мађарским жупанијама: Az eltiini regi magyar vđrmegyek 1-11 (Будимпешта 1880). Објавио je историју Северинске бановине, чији је трећи том дипломатар аката до краја XVI века: А szorenyi bansag es szoreny vamiegye tortenete /-/77 (Будимпешта 1878). Одломке o православцима и црквама објавио је Сергије Шакрак Нинић у Српском Сиону 15 (1905) у пет наставака. Заслугом П. настао је и дипломатар који прати историју Тамишке жупаније и Темишвара, коју је приредио Тивадар Ортваји (Братислава 1896), у коме се налази неколико значајних докумената за српску историју. Српској теми посвећена је П. књига о деспоту Ђурђу, деспотским поседима и деспотској титули: Brankovics Gyorgy rac despota birtokviszonyai Magyarorszogon es a rđc despota cim (Будимпешта 1877). П. je проширио круг извора које су

претходно употребили А. Стојачковић и Л. Салаји расправљајући о истом предмету. ЈШТЕРАТУРА: Т. Ortvay, МТА Emlekbeszedek 1891; MELH3, 395-396. С. Ћирковић

ПИЉЕВИЋ О. Ђорђе (15. март 1936, Његановићи, Билећа). Основну школу и нижу гамназију завршио је у Сечњу, учитељску школу у Мостару 1955, а Филозофски факултет у Београду, Група за историју, 1962. године. Ту је и магастрирао 1966. и докгорирао 1989. Радио је као просветаи радник и директор школе (1955-1958), стручни и научни сарадник Института за историју радничког покрета Србије (1963-1972), секретар Градског одбора синдиката Београда (1973-1975), руководилац пројекга у Инспггугу за новију историју и научни саветник (1981-1991), секретар Градског одбора синдиката Београда (1973-1975). У Институту за новију историју Србије ради од 1963. Подручје истраживања: новија историја, посебно социјална и политичка исгорија Југославије, Србије, Босне и Херцеговине; политичка мисао, геноцид над српским народом. ВАЖНИШ РАДОВИ: Устшнак у ХерцеГовини 1941 (1966, магасгарска теза); Педесет Година борбе и рада синдикалноГ покрета у Србији (1969, коаутор); Чукаршџз у радничком покрету у НОБ-у (1972, коаутор); Милош Матшјевић Мрша (1978); БлаГоје Паровић, Изабрани списи 1-3 (1976-1978); Билећа у НОР-у и револуцији 19411945 (1983); БеоГрад у рату и револуцији 19411945 (1984). БИБЛИОГРАФИЈА: Споменица Института за историју радничкоГ покрета Србије 19491989,26,28, 52, 62; Spomenica INIS 1965-1995,7174. ЈШТЕРАТУРА: Споменица Института за историју радничкоГ покретш Србије 1949-1989-, Spomenica INIS1965-1995,71. Р.

ПИНТЕРОВИЋ Даница (17. фебруар 1897, О си јек -17. јануар 1985, Осијек). Основну и вишу девојачку школу учила је у Осијеку, а лицеј и класичну гимназију у Загребу. Исгорију и географнју студирала је у Бечу и Загребу. Докторску дисертацију Teodopa, византијска царица, одбранила је 1933. године на Филозофском факултету у Београду. Следеће године тексг дисертације објављен је у Осијеку. У исгом граду Д. П. је била професор Женске реалне гимназије (1919-1943). Други део њене радне каријере везан је за осјечки музеј, касније Музеј Славоније, где је радила од 1943. до

смрти, најпре као бнблиотекар, затпм кустос исгоријске и археолошке збирке, вршилац дужносги дирекгора (1949-1952) и дирекгор (19521962). После пензионисања (1962) наставпла је да ради у Музеју као хонорарни научни сарадник. затим као спољни сарадник Центра ЈАЗУ у Осијеку. Била је члан Редакције и одговорни уредник Osječkog zbomika. Д. П. је систематски радила на прикупљању старина и научној обради античког наслеђа Славоније. Из ове областа је њено најзначајније дело Mursa i njeno područje u antičko doba. Osijek 1978. БИБЈШОГРАФИЈА: M. Balbasa. Bibliografija štampanih radova muzejskih, galerijskih i arliivskih radnika na podmčju Slavonije. Zbomik slavonskih muzeja I (Zupanja-Vinkovci 1969); Рад BM 29 (1984-1985) 193-194 (Ф. Бикар); Osječki zbomik 16 (1977)379-380. ЈТИТЕРАТУРА: Osječki zbomik 16 (1977) 353354; Рад BM 29 (1984-1985) 193-194 (Ф. Бикар); Osječki zbomik 20 (1989) 347-348 (М. Bulat). Р. Михаљчнћ

ПИСАРЕВ Јуриј Алексејевич (26. фебруар 1916, Москва -11. март 1993, Москва). П. је био истакнути руски нсторичар који се бавпо српском и бапканском историјом. Иако је рођен у Москви имао је неуобичајено школовање. Средњу школу и Педагошки техникум завршио је у месту Елец (Липецка област), након чега је извесно време радио као средњошколски професор. На Исгоријском факултету Лењинградског државног универзигета студирао је 1937-1941. Током рата је краће време био добровољац (1941), а по окончању рата је наставпо постдипломске студнје (19461950) најпре на Уралском државном универзитету у Свердловску (Јекатеринбург), а потом на Историјском инсгитуту Академије наука СССР (АН СССР). Магисгрпрао је 1950, радом Аграрни односи и сељачки покрет у Српско-хрватско-словеначкој држави 1918-1923, а докгорирао 1960, тезом Ослободилачки покрет југословенскшх napoда у Аустро-Угарској 1905-1914. Од 1950. радно је у Инсгигуту исгорије АН СССР, а од 1968. до смрти у Инсгитуту славистике и бажанисгике АН СССР, где је био руководилац Одељења савремене историје бажанских народа. Бпо је ociuiвач Асоцијације за изучавање Првог светског рата. Од 1984. био је дописни, а од 1992. редовни члан Руске академије наука. Такође је био и редовни члан ЦАНУ, као и лауреат награде Е. В. Тарле. П. је своја научна интересовања усмерио на проучавање комплекса питања везаних за историју Србије, Југославије и Бажана, уочи. током и по окончању Првог светског рата. Дату проблема-

П И Ч Е Т А Владимир Иванович

ПОГОДИН Александар Љвович тику изучавао је у ширем контексту међународш к односа. Аутор је око 300 научних радова. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску историју): Освободшпе.њиое движение кпославских народов Австро-Венгрии e 1905-1914 гг.„ Москва 1962; Сербил и Черногорин e Первои мировои воине. Москва 1968: Образование iогославского государства, Москва 1975: Освободшнелннан uopbaa народов Боснии и Герцеговини и Россил I—II. Москва 19S5-19S8 (зборник докумената главни уредник. заједно са М. Екмечићем); Тапнш nepeou мировоп вопнви Россил и Сербив в 19141915 гг.. Москва 1990: Сербин на Голгофе и политика великих держав 1916 г., Москва 1993. ЛИТЕРАТУРА: К). А. Писарев, у: Новав и новешиал историн 4 (1993) (некролог). Мир. Јовановић

ПИЧЕТА Владнмир Иваиович (9/21. октобар 1S78, Полтава, Русија-23. јуни 1947, Москва). Био је син протојереја Ивана Христифоровича Пичете. Србина из Мостара, који је по доласку у Русију 1858, најпре завршио школу а потом предавао као професор и био ректор духовних семинаpuja у Витебску н Полтави. В. И. Пичета завршио је класичну гимназију (1897) у Полтави и Историјско-филолошки факултет Московског универзитета (1901). Свој рад Аграрне реформе СиГисмунда-АвГустауЈТитванско-руској држави IП, (Москва 1915-1917), одбрашго је у фебруару 1918 (том 1), као магистарски, а потом у априлу 1918 (том 2). као докторску дисертацију, стекавшп звање доктора руске нсторије. Педагошка карпјера П. била је обележена честим сеобама и променама радних места. Започео је свој просветни рад као професор средњих школа у Коростпшеву и Јекатеринославу (1902-1905) а завршио га је као академик, шеф Катедре за HCTopiqy Западних и Јужних Словена Московског државног ушшерзптета (МГУ) и заменик директора Института славистике АН СССР, 1947. године. У том периоду био је принуђен на честе сеобе. Од 1905. до 1918. предавао је у средњим и вишим школама у Москви и први пут, као приват-доцент на МГУ (1910-1911), поново је био професор на Историјско-филолошком факултету и Факултету друнггвених наука МГУ (1918-1921), после чега је био професор и рекгор Белоруског државног ннститута у Минску (1921-1930). У Москву се вратио 1935, пошто је радио у кооперативи друштвене исхране у Вјатки (Киров) (1931-1934), и на Педагошком институту у Вороњежу (19341935). У Москви је предавао у радничкој фабрици ..В. И. Лењин" (1935-1938), Институту хлебно-пекарске индустрије (1935-1937) и на Педагошком институгу „В. И. ЛењшГ (1937-1940). Од 1937.

био је старији научни сарадник Исгоријског института АН СССР и шеф сектора Славистике. Од 1939, поново је оформио и био шеф Катедре за историју Западних и Јужних Словена МГУ. Члан АН Белоруске ССР био је од 1928, а од 1939. био је дописни и од 1946. редовни члан АН СССР. Научна интересовања била су концентрисана на истраживање историје Русије и словенских народа. На почетку своје научне каријере занимао се за историју Јужних Словена, из тог периода је и његов најпознатији рад о овој проблематици ЗаПис Јураја Крш/санића о Украјини (1904). Након тога је јужнословенску проблематику сагледавао углавном у ширем контексгу упоредне словенске историје. Међу његове најпознатије радове могу се убројити: Преглед исСпорије словенских народа, Историја Белорусије и Историја Чешке, чији је био редактор, итд. БИБЈШОГРАФИЈА: Н. М. Асафова, А. П. Пичета, Библиографил трудов В. И. Пинетш, у: Ученме записки Инсгитута славвноведешш АН СССР, Москва 1 (1949) 35-54; Научнме mpydbi академика В. И. Пичетм (систематическип указателв), у: Ученвго записки Московского государсгвенного педагогического инсгитута им. В. И. Ленина 60 (1949), Кафедра исгории СССР, вбш . 2,243-267; Библиографил трудов, у: Владимир Иванович Пичета. Биобиблиографическшг указателв, Минск 1978,20-74. Ј1ИТЕРАТУРА: Историки-славистш Московского университета. К 40-летшо Кафедрм истории >OMHbix и залад/њос славпн. Материалв1 и документм, Москва 1979, 67-73; Славнноведение e дореволтционноп России. Биобиблиографическии словарњ Москва 1979, 271; В. Г. Карасев, В. Д. Королгок, Г. 3. Санчук, Академик В. И. Пичета (1878-1947). К 100-летшо со днл рожденил, у: Советское славлноведение 5 (1978) 77-82. Мир. Јовановић

ПЈ1АНА E midi (8. октобар 1933, Штитарица, Вучитрн). Основну школу и ниже разреде гимпазије учио је у Вучитрну, а учитељску школу у Ђаковици. Историју и географију студирао је на Вишој педагошкој школи у Београду. Групу за исгорију дипломирао је 1958. на Филозофском факултету у Београду. На истом факултету одбранио је 1968. магисгарски рад Младотурска револуција и Алба>ци 1908. Године, а затим и докторску дисертацију Kocoeo према реформама у Турској крајем XIXи почеткомХХвека (1973). П. је као учитељ радио у селу Врница код Вучитрна, као насгавник у Вучитрну, а као средњошколски професор у Косовској Митровици. Од 1963. био је посланик Покрајинске скупштине САП Косова и председник Културно-просветног

већа Покрајинске скупштине. Од 1968. године ради на Филозофском факултету у Приштини, где је биран у сва научна звања - за асисгенга, предавача (1971), доцента (1974), ванредног професора (1979) и редовног професора (1984). На студијским боравцима у СССР-у, Немачкој, Аустрији, Турској, Бугарској, Румунији и Албанији провео је преко 40 месеци. П. проучава прошлосг албанског народа у средњем веку, историју балканских народа у XIX и почетком XX века и НОБ и социјалисгичку револуцију у Југославији. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Bosanski ustanak i Albanci (1875-1877), Posebna izdanja ANUBiH, knj. 30, Sarajevo 1970, 127-138: Slipenigulja e sl>qiptar'eve nga Toplica ne rrethin e Vufitmes n'e kohen e luflerave l'e viteve 1876-1878 (Исељавање Албанаца ia 'Готшце у околину Вучитрна у време ратова 1876- 1878), Зборник радова ФФ у Пришгини 8 (1972) 275-298: Народи Kocoea према реформама у Турској 1902-1904. Зборник радова, књ. 1, Историјски институт, Београд 1976, 278-309; Kosova dhe refonnat ne Turpi 1839-1912 (Kocoeo ч реформе у Турској 1839-1912), Priština 1978: Shkaqet dhe тепуга е shpemgiifes se muhaxhirvet Shqiptarnga territori i saivchakut te Nisliit ne Kosove gjate viteve 1877- 1878 (Узроци u начин исаишања мухаџира Албанаца са тершТшрије Ншиког сашмка на Коcoeo током 1877-1878), Gjuimime Albanologjike 9 (1980) 129-158; Покрети и устанци Албшшца у време источне кризе 1875-1878 и отпор протшв СанстефанскоГ уговора, Збориик радова П, Историјски шкггптут, Београд 1980,2S9—301; Viifiterna me rretliine nen sundimin Osman prej sh. XV deri ne sli. XVII (Вучитрн u околшш под османском eaaudiy од XV до XVII века), Gjurmime Albanologjike 12 (1982) 69-80: Међународни раднички поKpeui до 1945, Приштша 1984; Kazaja е Viifitnies ne sh. XIX dhe ne fillim t'e sh. XX (Вучитрнска каза у XIX u почетком XX века), Гласник МК 13-14 (1984) 263-291; Rregidlimi Administrativ dhe populIsia e Kosoves ines viteve 1839-1875 (Административно уређење u становништво Kocoea између 1839-1875), Годишњак Архива Косова 21-22 (1986)35-61. Р.

ПЛАШКА (PLASCHKA) Рихард (8. јули 1925, Бург Фетау, Моравска). Основну школу је учио у родном месгу, гимназију у Знојму, студирао на Бечком универзитету. на којем је 1954. сгекао докторат филозофије. Од 1958. поверено му је руковођење аустријским Институтом за источну и југоисточну Европу (Ost- und SiidosteuropaInstitut). Хабилитацију je стекао 1962. књигом: Cattaro-Prag, Revolte und Revolution, Graz-Koln 1963.

од 1965. био je ванредни. од 1967. редовнн професор Бечког ушшерзитета. Био је ректор и председник ректорске конференције аустријских универзитета. Редовни је члан Аустријске академије. од 1985. иносграни члан САНУ. П. је водећи сгручњак за историју последњег периода Хабзбуршке монархије. Процесе у Царству изучавао је на широкој основи у својн.м студијама, а поред тога је подстицао пројекте из којих су произашли научни скупови и зборницп радова. Такви пројекти су били: Die Aujiosimg des Habsburgerreiclies. Zusaitvnenbnicli und Neuorientiemng im Donauraum. Wien 1970 (ca K. Маком). затим: Iiuiere Front. Militdrassistenz, Widerstand uiul Umsturz in der Donaumonarchie 1918. /-//, WienMunchen 1974 (ca X. Хазелштајнером и A. Зупаном), a неколико годнна касније: Die Donaumonarchie und die sudslaivisclie Frage von 1848 bis 1918, Wien 1978 (ca A. Вандрушком и A. Драбек). затим: Wegenetz eumpaisclien Geistes. Wissenscliafiszentren imd geistige Wechselbeziehungen zsvisclien Mittel- und Siidosteuropa von Ende des 18. Jahrintnderts bis zum Ersten Weltrieg, Wien 1983 (ca K. Maком). Српске теме се јављају у његовпм мањим студијама: Serbien und die Balkankriege als Motivationselemente in der osterreichisch-ungamchen Armee (Велике силе и Србија пред први светекн рат. Београд 1976,81-93); Aus den Haftakten der SarajevoAttentater, Balcanica 8 (1977) 481-490, али u у обимним делима какво је: Matmsen, Ojftziere, Rebellen. Krisenkojivntarioneii zitr See 19(X)-1918. Taku - Tsushima - Coronel/Falkland: „Potemkin“ - Wilhelmshaven - Cattaro, /-//, Wien 1984. БИБЛИОГРАФИЈА: Nationalismus, Stautsgcivalt, Widerstand. Aspekte nationaler imd soziaier Entwiddmg in Ostmittel- und Siidosteumpa. Wien 1985, 471-476 (у прилогу књнге ca 37 сабраних сгудија). С. Ћирковић

ПОГОДИН Александар Љвович (3/15 jvmt 1872, Витебск, Русија - 16. мај 1947, Београд). Дгашомирао је на Петроградском угашерзшету (1892). Универзитетску каријеру започео је још у Русији, где је најпре био професор Варшавског уннверзшета (1896-1906), а потом Харковског универзитета (1906-1920). Након емиграције нз Русије, 1920. године, наставио је своју универзитетску каријеру као професор славистике на Београдском универзитету (1920-1944). Уз угшверзитетски рад, предавао је п у Руско-српској женској гимназији у Београду (1929-1935). П. је био исгакнут npe свега као књнжевнн исграживач и исгоричар. али и као књижевни педагог. Нарочит допршгос дао је јачању руско-српских књижевних веза. Исграживачка интересо-

П О З И Н А Ј е л е н а С ем јо н о в н а

ПОГОДИН Азександар Љвович вања бнла су му широка, бавио се језнком словенс и к сгарнна. језичком рестаурацијом у Русији у време кнеза Владимира, пореклом речи книга и Pycb (Русија), потом методологијом изучавања словенских старша, народном лириком и историјским песмама, али и другим темама, нпр. хришћанством, односима између Варјага и Руса, Словенима и Готима. историјом руске културе, као и односом Владимира Соловјева и бискупа Штросмајера. Ипак. претежан део радова био му је посвећен књижевним проучавањима, од којих су најпознатија Историја руске књилсевности (1927) и двотомна Руско’. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: О савладарству краља Стефана Радослави. ИЧ 35 (1989) 23-30; Которска исПрава из 1200. Године. ИЧ 37 (1990) 197204: Рад Стојана Новаковика на издавању извора за историју српског иарода, Научни скуп поводом 150-годишњице рођења... 1995; СветоГорски архиви. Казнвања о Светој Гори, Београд 1995; Знанај жичких хрисовуља за историју српскоГ народа. Повеља 25.2 (1995); Поводом писма Саве Владиславића Генерал-фелдмаршалу Борису Петровичу Шере.метеву 1713. Године. Зборник за историју Босне и Херцеговнне 1,1995. ЈЖГЕРАТУРА: 35 Годииа И И 1948-1983,126127: Marginalia Catharcnsia. ИЧ 34 (1987) 29-36.

картоГрафије (1932); О зађацшш историјске ГеоГрафије (1951). Више радова посветио је архивима и архивистици. Комунално уређење Котора od друГе половте XII до почетка XV столећа, свакако је најзначајније дело С. Постхумно му је објављена расправа Однос Града Будве прелш владарима из дишстшје Нелшњића. Није успео да доврши више радова из историјске топографије, нити да приведе крају рад на издању Которског сгатута. Б И БЛИОГРАФИЈА: Годишњак САН 57 (1950) 553-555; ИЧ 8 (1958) 361-365 (Д. Синдик); BLZ 9, br. 20765 -20768. ЛИТЕРАТУРА: ИЧ 8 (1958) 351-359 (В. Новак, В. Стојанчевић); Гласник СГД 38. 2 (1958) 155-156 (Д. Милић); И З 14,1-2 (1958) 442-445 (И. Злоковић). Р. Михаљчић

Р.

СИНДИК Илија (11. јулн 1888, Тиват, - 5. јануар 1958. Београд). Основну школу завршио је у Тивту, гимназију у Котору, а исторнју и географију на Филозофском факултету у Бечу, где је слушао предавања Константина Јиречека и Еугена Оберхумера. Докторски испит положио је 1912. а професорски 1914. Био је суплент у Задру (1913-1914). професор гнмназије у Дубровнику (1919-1924). Треће мушке и Реалке у Београду (1925-1933). дпректор гтшазије у Кикинди (19331942). где је пензионисан. Реактивиран је после рата. Три године радио је као виши архивист у Државном архиву у Београду, а 1948. прешао је у Исторпјски пнспггут САН. Управшпс Историјског института постао је 1954. Од школске 1949/ 1950. предавао је архивистику и историјску географију на Филозофском факултету у Београду, а историјску географију на Филозофском факултету у Новом Саду. За дописног члана САН изабранје 1950. Уз педагошки рад С. је налазио времена за научна истраживања. Јиречек и Оберхумер упознали су га са методом исгоријско-географских истраживања а Јован Цвијић дао му је конкретан задатак. После теренских и архивских истраживања и неколико студиозно писаних радова, С. је објавио прво обимније дело Дубровник и околшш у коме су ,до видног израза дошле методологије двеју школа. Јиречек - Оберхумера и Ј. Цвијића". Са радовима нз историјске географије, картографије и етнологије јављао се у научним часописи.ма. најчешће у Историјском часопису у коме је, по његовој замнсли, уведена и попуњавана рубрика Испшријско-ГеоГрафска истражшшња. Издвајамо његове радове са концепцијском, програмском садржином: Заоатак и значај историјске

СИТОН-ВОТСОН (SETON-WATSON) Роберт Вилием (20. август 1879, Ayton-25. јули 1951, Skye). Бажанску и источноевропску историју је студирао на универзитетима у Оксфорду, Берлину, Паризу, Бечу. Пре 1914. је своје радове делиш чно објављивао под псеудонимом Scotus Viator. Дело The Soutliem Slav Question and tlie Habsburg Мопагсћу (1911) га уводи у круг утицајних британских јавних радника. Неки писци мисле да су његова убеђења била инспирисана релипшзним осећањима шкотског калвинисте. Против Аустроугарске се определио због стратешкњх шггереса Велике Британије, јер „отворени савезник нашег главног непријатеља не може остати наш пријатељ“. Ово је становиште задржао и након рата 1918. Од 1922. до 1945. је предавао бажанску историју на Лондонском универзитету, The School of Slavonic and East European Studies. Од 1916. помаже покретање листа The New Europe, a од 1922. уредник je часописа The Slavic Review. Написао je историју Румуније и Чехословачке. Помажући Дугословенски одбор“ у Лондону, С-В. је 1. октобра 1914. предао Форин офису један меморандум о потреби стварања дуалистичке југословенске федерације. Хрватска би се спојила са Словенијом, а остатак би се укључио у српску половицу. Временом би католички део требало да преузме вођсгво државе. Ово је становиште заступао и касније. Помогао је једним меморандумом 1936. да се пољуља углед југословенске државе због запостављања хрватског покрета. У току Другог светског рата је стајао уз хрватски део југословенске избегличке владе у Лондону. Загребачка Sprenviost је 1943. пренела његову критику српске емиграције ,да је неумјестно претјерала своје жртве у земљи, те да је такођер неумјестно напухавала могућности и дјелатност пуковника

Михаиловића“. Стратешки интереси његове земље у сукобу са Немачком и Русијом су мотивисали његова основна дела. Оцене о недемократском систему Хабзбуршког царства до 1914, природи Сарајевског атентата, писма бискупа Штросмајера 1876. имају трајну научну вредност. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: The Racial Problems in Hungary (1908): The Southem Slav Question and the Habsburg Мопагсћу (1911); Serbia Yesterday, Today and Tomorrow (1916); The Rise o f Nationalities in tlie Balkans (1917); Sarajevo. Studija o uzrocima svetskog rata, (превод 1926); Pozadina Jugoslovenske diktature (Aleksandar, Pašić, Radić, Pribićević), (превод 1967): A History o f the Roiummians. From Roman Times to tlie Completion o f Unity (1934). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 20685-20696; 11, br. 16053-16064. ЈМ ТЕРА ТУРА: Tributes to R. W. Seton-Watson. A Symposium. Slavonic and East European Revievv 30 (1951/52) 333-363: И Ч 3 (1952) 515-517 (A. Phyllis); HZ 6 ,1 -4 (1953) 153-154 (J. Šidak). M. Екмечић

СЈЕНКЈЕВИЧ (СЕНКЕВИЧ) Иршш Григорјевна (1930, Кујбишев - 24. децембар 1968). Историјски факултет Московског државног универзитета завршила је 1953. годгок. Кандидатску дисертацију одбранила је 1957. на Историјском институту АН СССР. Последње године живота на Институгу славистике А Н СССР радила је у звању старијег научног сарадника. Изучавала је прошлост бажанских народа у XIX и почетком XX века. Поред студија о устанцима Албанаца и Грка писала је и о ослободшгачким покретима јужнословенских народа: Из ucmopuu освободителвноп oopbObi e Западноп Македонии и Kocoee e 1878-1881 гг. (1965); И з ucmopuu освободителвного движешт на Балканах e период Восточиого кризиса 1875-1878 гг. (1965). БИБЛИОГРАФИЈА: Исгорики-слависгм СССР, 147. ЈШТЕРАТУРА: Исгорики-слависш СССР, 147; Сов. слав. 4 (1969). Р.

СКАРИЋ Владислав (10. јуни 1869, Сарајево - 6. август 1943, Сарајево). Основну школу и прва два разреда гимназије похађао је у родном граду, а даљих шесг разреда гимназије у Сремским Карловцима, док је Филозофски факултет (група исгорија и географија) завршио у Грацу. Радио је као насгавник у Сарајеву, гдје се укључио у јавни живот као секретар српског пјевачког друштва „Слога“ (око 1902) и један од оснивача српског

културног друштва ,Дросвета“. Послије Сарајева, предавао је као насгавник у бањалучкој реалној гимназији. По избијању Првог свјетског рата 1914. био је затваран и провео је дуго времена по затворима од Бањалуке до злогласног логора у Араду. У прољеће 1919. добно је мјесго кустоса у Земаљском музеју у Сарајеву, а од 1926. до 1936. обављао је дужност његовог директора н главног уредника Гласника ЗемаљскоГ музеја. Од фебруара 1935. био је дописни члан Српске академије наука. У вихору Другог свјетског рата умро је у родном граду. С. као историчара занимале су три области истраживања: римска археологија, прошлост града Сарајева и историја српског народа у Босни и Херцеговини. Без обзира на археолошка ископавања око Бањалуке и тијесну сарадњу са познатим стручњаком из те области Карлом Пачом, рад на археологији остаће Скарићу споредно занимање. Познавање старословенског, латинског, грчког, њемачког и турског језгоса, с једне, и трговачко поријекло његове породице, с друге стране, опредјелили су га да се веома рано почне бавнти историјом града Сарајева, тачније историјом цркве, трговгош, еснафа и народних обичаја. Најзначајнији од тњх радова је историјска синтеза града Сарајева до 1878, а између два рата објавио је и неколико радова који се односе на прошлост српског народа и православне цркве у Сарајеву током XVI и XVII вијека - у виду згуснуто raicane синтезе „која представља огледало друштвене историје Босне и Херцеговине тога времена". Међу његовим радовима има још већи број „сарајевских тема“, разасутих по новинама, дневним гласилима и часогшсима разнњх времена и опредјељења у којима живо и пластично одсликава историју варошког гробља, појединих градских улица, ријетких школа, епидемичкњх болести и сијасет малих тема везаннх за свакодневннцу града коме је пршадао и с његовом прошлошћу живно. Међу темама од ширег значаја треба истаћи С. радове о структури османског феудализ.ма, за које је штета што их овај, сигурно у своје врнјеме водећи турколог, није слио у једну ширу сгоггезу и довео у „актуелну везу“ са динамиком рјешавања аграрног питања до 1918. Захваљујући ерудицнјн и филолошком и палеографском образовању. С. је 1930. објавио један попис босанских спахија с почетка XVII вијека, а 1937. прилог о посганку н развитку кметства у Босни. Вјероватно један од најбољих његовњх радова односи се на изучаваље крсног имена код Срба у коме је до пуног изражаја дошла моћ и способност интерпретације бројних извора различите провенијенције овог изузетног полиглоте. Историја рударства код нас била је такоће предмет интересовања С. које је резу.тгирало ве-

СК.ОК Петар

СОКОЛОВСКИ (СОКОЛОВСКИИ) Алексеј Хрисанфович

ликом синтезом о старом рударском праву и техшгци у Србији и Босни у издању САН (1939). БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак СКА 43 (1934) 222-226: В. Скарић, Изабрана дјела. 1-Ш (1985, избор н редакција: М. Екмечић): BLZ 9, br. 20791-20855:11, br. 16152-16174. ЛИТЕРАТУРА: Годишњак СКА 43 (1934) 220-221: М. Екмечић, Владислав Скарић - човјек и дјело, Изабрана дјела В. Скарића, II (1985) 9-25; Годишњак ДИ БиХ 1 (1949) 233-235. некролог (X. Капиџић). Ђ. Тошић

СКОК Петар (1. март 1881, Јурково Село, Жумберак-3. фебруар 1956, Загреб). Био је један од водећнх хрватских и југословенских лингвисга у првој половини XX века. Од 1900. студирао је романистику и германнсгику у Бечу. Докторпрао је код познатог романисте Мајер-ЈЈпбкеа (МеуегLiibke). Након тога радио је најпре као средњошколски професор у Бањатуци и библиотекар при Земаљском музеју у Сарајеву, да би 1917. био именован за приватног доцента, а 1919. за редовног професора романистике на Филозофском факултету у Загребу, где је остао до краја радног века (пензионисан је 1951). Био је редовнн члан ЈАЗУ (од 1948) и уредник часописа Revue intemationale des etudes balkaniques (1934-1940, ca M. Будимиром). C. je аутор великог броја радова, првенствено из филологије и лингвнстике, али такође из другпх области (књижевна критика, историја науке о језику. уџбеници). Његов лингвистички рад обухвата веома широко подручје класичне филологије (вулгарнолатински и грчки језик на Балкану), романистике (старофранцуски језик, француска топономастика. стародалматски, вељотски и исгриотски. румунски), палеобажанистике (илирски, албански). а за историју Јужних Словена од највећег значаја је његов допринос на пољу славистике. Ту се истиче вредновање словенског језичког материјала у византијским изворима, као и етимолошка и топономастичка исграживања у којима се на основу језичких налаза (сх. позајмице из страних језика. словенски лик супсгратних топонима и сл.) реконструише рана прошлост наших крајева. особито приморских, али и других (Војвод1ша. Македонија). Круну научног стваралаштва С. предсгавља постхумно издати тротомни (четврти том су швдекси) етимолошки речник српекохрватског језика, темељни приручник српскохрватске етимологије, значајан не само за језикословце већ и за нсторичаре, у мери у којој се кроз историју речи сагледавају етничка прошлост и културна историја.

638

ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску и хрватску историју): Kako bizaiUski pisci pišu lična i mjesna slovenska imena (1927); Ortsnamenstudien zu De acbninistrando imperio des Kaisers Konstantinus Рогрћугоgenetus (1928); Naša pomorska i ribarska tenninologija (1933); Dolazak Slavena na Mediteran (1935); Slavenstvo i minanstvo na jadranskim otocima (1950); Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1971-1974). БИБЈШОГРАФИЈА: Ljetopis JAZU 54 (1949) 193-213; Зборник за филологију и лингвистику Матице српске 12 (1962) 262-268 (Ж. Муљачић); BLZ 9, br. 20857-20875; 11, br. 16185 -16196. ЈГИТЕРАТУРА: V. Putanec, Pogovor o Petm Skoku i njegovu radu у Zbomiku u čast Petru Skoku o stotoj obljetnici rođenja (1881-1956), Zagreb 1985, 547-553; HE 4, 155-156 (A. Барац); EJ 7, 209 (V. Putanec). A. Ј1ома

CKOKO B. Саво (4. јануар 1923, Југовићи, Гацко). Основну школу завршио је у Фојници, код Гацка, а 8 разреда гимназије са матуром, Пешадијску официрску школу и Филозофски факултет, Група за историју, у Београду. Радио је у Војноисторијском институту (1958-1978) као војни историчар, где је стекао чин пуковника ЈНА и звање научног саветника. У периоду од 1966. до 1968. похађао је постдипломске студије на Филозофском факултету у Београду, где је 1968. одбранио магистарски рад Спор Србије, Бугирске и Грчке око Македоније и Балкански савез, а 1974. на истом факултету и докторску дисертацију ДруГи балкански рат 1913. Од 1954. интензивно се бави војном историјом Србије XIX века, балканским ратовима, Првим светским ратом и Народноослободилачким ратом 1941-1945. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: ДруГи балкански рат 1913,1 (1968), П (1974); Bojeoda Живојин Muuiuh, Моје успомене (Припремио за штампу и дописао Други бажански и Први светски рат), књига је шташана у шесг издања (1969, 1979, 1981, 1984, 1985. и 1990), Bojeoda Радомир Путник, I, П (1984,1985. и 1990); Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876-1918 (са П. Опачићем); I. П, седам издања (1974,1976,1979,1981,1984,1985. и 1990); Српско-турски ратови 1876-1878 (са П. Опачићем); Колубарска битка 1914 (1991,19962); Покољи херцеГовачких Срба 1941 (1991); Церска битка и eojeoda Степа (1989, са П. Опачићем). Један је од аутора илустроване ратне хронике Србија и Црна Гора у балканским ратовима и Први светски рат - Опиипа истшрија (1976). Написао је и неколико десетина чланака и обимнијих научних радова, осврта и приказа о знаменитим српским војсковођама, бунама, усганцима, бојевима и

биткама из ратне исгорије српског народа XIX и XX века. Објавио је 14 фељтона о догађајима из ратне историје српског народа од Првог устанка 1804. до усганка у Херцеговини 1941. године. Р.

СЛАВИН Григориј Моисејевич (1917). Завршио је 1946. године Вишу партијску школу. Кандидатску дисертацију Советскип Сотз и создание народно-демократическоп П олиии. одбранио је на Академији друиггвених наука при Ц К КПСС. Био је сгарији научни сарадник Института слависгике и балканисгике АН СССР. Изучава новију нсгорију Југославије, раднички и комунистички покрет, Народноослободилачку борбу југословенских народа и пољско гаггање током Другог светског рата. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Из ucmopuu создатш соцчалистчческоп Klzocnaeuu (1965); К истории создашш Коммунистическоп napmuu КЗгославии (1969): В. И. Jleiiuti u сербскап социалдемократил e период Балканских вопн и первоп мировоп вопtibi (1970): Об откликах e СССР на восстание e КЈгославии (1941 г.) (1972); Sveslovenski komitet i oslobodilački rat u Jugoslaviji 1941-1942 (1974). БИБЛИОГРАФИЈА: Исгорики-слависгБ 1 CCCP. 149. ЛИТЕРАТУРА: Историки-слависгБ 1 CCCP, 149. P.

СЛИЈЕПЧЕВИЋ Ђоко (7. септембар 1907, Самобор, Гацко - 16. јануар 1993, Келн). Школовање је почео у Ннкшићу. Због избијања Првог светског рата основну школу завршио је са закашњењем у Автовцу 1921. У Гацком је завршио гимназнју 1921-1925, а богословију у Призрену 1930. Н а Богословском факултету у Београду дипломирао је 1934, а 1936. одбранио докторску дисертацију: Стефан Стратимировић митрополит. карловачки као поГлавар цркве, просветни и национално-политичкирадник. У току 1937. слушао је предавања из Историје цркве код професора Ханса Лицмена и Ериха Зееберга. За доцента на Богословском фжултету у Београду посгављен је 1938. на Катедри за црквену историју. Други светски рат провео је у Београду и прикупљао податке и грађу о усташком геноциду над Србима у Хрватској и Босни и Херцеговини. Крајем рата напустио је земљу. Најпре је био у логорима у Италији - Форли и Еболи, затим је пребачен у Мунсгер-лагер у Немачкој, одакле је ослобођен тек 1948. После тога боравио је у Берну на старокатоличком Богословском факултету где је при-

купљао грађу за историју Српске цркве. Годнне 1954. прешао је у Минхен где је у Инсгитуту за југоисточну Европу радио као референт за Албанију и Бугарску. Умро је у Келну, а сахрањен у Оснабрику. С. се још као млади богослов озбиљно интересовао за српску националну и црквену историју. У току студија објавио је рад Пајсије архиепископ пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни радник (1933). Пре Другог светског рата објавио је рад Укидање Пећке патријаршије 1766 (1934) и, Хумско-херцеГовачка епархија и епископат од 1219 до краја 19. века (1940). Треба нагласити да је С. већи део живота провео у иносгранству, често у неповољшш условима због недоступности литературе и грађе уопште за бављење црквеном и националном историјом Срба. Књиге и студије које је објавно у Немачкој углавном се баве српском црквеном историјом, а мање савременом судбином српског народа у XX веку. Његово кагаггално и најсвеобухватније дело је Историја српске православне цркве 1-3, Минхен-Келн 1962-1986. Из чисто црквене историје значајно му је дело Михаило архиепископ беоГрадски и митрополит Србије, Минхен 1983. С. је са великим интересовањем пратио нгга се догађа са Црквом у отаџбини после Другог светског рата. Тако су настали његови радови: Питање православне цркве у Македонији, Минхен 1959. и Македонско питшње (на енглеском), Минхен 1957. Ове и друге радове је писао на основу грађе која му је у иносгранству могла бити доступна, пошто као емигрант није могао да ради у југословенским архивима и библиотекама. Његово интересовање за арбанашко питање резултирало је радом Српско-арбанашки односи кроз векове са посебним освртом на новије време, Минхен 1974. Своје бројне радове: студије, чланке, приказе и коментаре, објављивао је углавном у црквешш часописима као што су: Богословље, Браство, Светосавље, Хршићанска мисао, Путц а у периоду емиграције у листу Искра. Значајна су му и два необјављена рукопнса на немачком језику: Исихазам код јужних Словена и Конфесионалне суПротности на Балкану у 19. веку. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: П. Пузовић, Д р 'Боко Слијепчевић (1907-1993), Бпографија и библиографија, Богословље 1-2 (1992) 103-116; BLZ 9, br. 20927-20938; 11, br. 16253-16256. Ј1ИТЕРАТУРА: П. Пузовић, In memoriam dp. Ђоко Слијепчевић, Гласник СПЦ 74, 5 (1993) 71-72. Р. Поповпћ

СОКОЛОВСКИ (СОКОЛОВСКИИ) Алсксеј Хрисаифович (1914). Одескн државнн универ-

СОЛАРИЋ Павле

СОЛОВЈЕВ (СОЛОВЕВ) Александар Василијевич

зотет завршио је 1937. године, а кандндатску дисертацнју Феода.пмиш вотчшш в К)жноп Сербии в X1II~XIV 00 ., одбранно је 1954. на Историјском институту АН СССР. Предавао је на Катедри опште историје Полтавског педагошког инстшуга. Проучава положај завнсног сељаштва у средњовековној Србнји. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Феодалвнсш вотчина 0 К)жноп Сербии в Х111-ХГ/ вв. (1955); Picm феодшњного землеволодтнп в Птденнш Серби XIII - nepiuoi ноловини XFV ст. (1958): До icmopii cepocbKicc отротв X1II-XTV cm. (1973). БИБЛИОГРАФИЈА: Историки-славистм CCCP. 151. ЛИГЕРАТУРА: Историки-слависш СССР, 151. Р.

мата и Историја о обретенију Америке. Издајући у бакрорезу повељу босанског краља Стефана Дабише Вукмиру Семковићу од 17. маја 1395, уз предговор, коментаре и детаљан опис (Дабшиин диплом од 1395,1815), С. је стекао име као један од наших првих издавача исгоријских споменика. БИБЛИОГРАФИЈА: ЛМС 3 (1825) 128-132 (попис рукописне заоставштине); Б. Маринковић, Прилози библиографском изучавању писама Павла Соларића (штампани извори), Прилози КШФ 28,1-2 (1962) 137-144. ЛИТЕРАТУРА: N. Andrić, Život i knjižemi rad Pavla Solarića. Rad JAZU 150 (1902) 103-194; C. Joсифовић, Римска спшрша u Соларић, Зборник МС КЈ 2 (1954) 200-202: Ј. Скерлић, Историја нове српске књижевносиш, Београд 19533, 107-109; ЕЈ 7,427 (Ј. Deretić); М. Павић, Предромантизам, Историја српске књшкевности 4, Београд 1991,

102. СОЈ1АРИЋ Павле (27. јулн 1779, Велика Писаница - 6. јануар 1821, Венеција). Школовао се око пет година по манастирима Фрушке горе, а карловачку гимназију похађао је 1796-1799. У младости је доста лутао, боравио, између осталог, у манасгирима Ковиљ и Ораховица, затим у Крижевцима. и на крају доспео у Италију. Неко време живео је у Трсту и Падови и коначно се настанио у Венецији, где је радпо као коректор грчке штампарије Пане Теодосија. Године 1817. путовао је по Европи у пратњп енглеског лорда Гилфорда. Скрхан болешћу, последње године живота провео је у оскуднци и самоћи. Понесен, као досгојан ученик Доситеја, идејом о просвећпвању и моралном уздизању свога народа. С. је књижевном раду наменио практичну улогу. узимајући за основу својих craica већ посгојећа дела или их, просто, преводећи. Недостатак оригиналносги С. је ублажио разноврсношћу и пионирским корацпма у многим обласгима: написао је прву географију на српском језику (Ново Гражданско земљеописание, 1804), преводио популарна филозофска дела, писао песме (објављиване су посгхумно у ЛМС), проучавао исгорију словенског писма (Буквар словенски триазбучни. 1812). издао у делу Поминак књижески (1810) библиографски преглед словенских књига изашлих у штампарији Димитрија Теодосија у Венецији. С. историјски списи, од којих је највећи део остао у рукопису, имали су за циљ да помоћу необузданих етимологија, сасвим у духу времена, покажу старост и распросграњеносг словенских племена. Тако у, делимично објављеној, Ијероглифицџ и у делу осгалом у рукопису Рода словенског почетак, док је у спису Римљани словенствовавиш (1818), доказивао словенско порекло народа старовековне Италије. Осим тога, у рукопису су остала дела Истоветност Скита и Сар640

Ђ. Бубало

СОЛОВЈЕВ (СОЛОВЕВ) Александар Василијевич (18. сегггембар 1890, Калиш код Гродна, Русија, сада Пољска - 15. јануар 1971, Женева). Детињство и младосг провео је у Варшави, где му је отац, Василиј Фјодорович, био судија Врховног суда. Ту је стекао основно, средње и академско образовање: прво је дипломирао на Правном факултету Руског универзитета у Варшави 1912, а потом 1915. завршио и Исгоријско-филолошки факултет варшавског универзитета. Варшава је тада била једно од најзначајнијих жаришта славистичких студија и исгорије словенских права. Ту се пош о изучавала и правна историја средњовековне Србије, још од В. А. Маћејовског, А. Кухарског до Фјодора Ф. Зигеља, чији је ђак био G , и код кога је и магистрирао. Академску каријеру залочео је 1914. као асистент на Правном факултету Универзитета у Варшави, а потом на кратко одлази за асистента у Москву. У јеку ратних збивања, када се његов универзитет евакуисао у Ростов на Дону, С. је 1917. сгекао звање „приватног доцента“ за Историју права и Средњовековну руску историју. Не прихватајући комунистичке идеје, избегао је у Константинопољ ишчекујући развој догађаја у Русији. Када се слом беле војске назирао, отишао је у Софију, а потом у Немачку у Хајделберг, где је упознао Георгија Острогорског. Захваљујући њему одмах је ступио у контакт са Теодором Тарановским, који га позива на Правни факултет у Београду. Крајем 1920. С. је постао асистент на Правном факултету за предмет Историја словенских права. Први радови односе се на дубровачку правну прошлост, а потом и на правну историју средњовековне Србије. Већ 1926. објавио је један од

својих најзначајнијих радова Одабрани споменици српског права - од XII до краја XV века. Као плод вшпегодишњег свестраног рада на српској правној историји. посебно о законодавству цара Душана, 1928. је стекао докторат наука, а своје резултате изнео је кроз две објављене студије —Законодавство Стефана Душана, цара Срба и Грка (Скопље 1928) и Душанов законик ž. 1349 и 1354 (Београд 1929). За ванредног професора је изабран 1930, а пошто је 1931. стекао југословенско држављанство, Савет Правног факултета га је изабрао у звање редовног професора 1935, (мада је од Министарства просвете потврђен тек 6. октобра 1937). Све то време је упоредо предавао у београдској Руској гимназији руски језик и књижевносг. Српско право је и даље бнло у центру његовог научног интересовања, те тада објављује свој други капитални зборшпс изворних текстова, заједно са В. Мошином Грчке повеље српских владара (Београд 1936) а исте године му се појављује и КњиГа свих реформација Града Дубровника. Упоредо са тим, све више се бавио и хералдиком. Синтезу свог стручног и педагошког рада остварио је у уџбенику Предавања из историје словенских права (Београд 1939). Како за време Другог светског рата Правни факултет није радио. С. се посветио искључиво научном раду. Током рата је објавио неколико чланака о св. Сави као законодавцу и о правном положају српских сељака и занатлија у средњем веку (Обнова 1943/3, Просветни Гласник 1943/ 59). Околност што је публиковао своје радове „у окупаторским гласшшма" (Недићева ,,Обнова“) представљала је разлог због кога је матична комисија, одређујући круг професора који могу наставити рад на Правном факултету. проценила да С. није подобан да изводи наставу. Стога је 1946. изгубио радни однос на Правном факултету у Београду, а нестао је и предмет Историја словенских права. Када је 1947. дошло до формирања Правног факултета у Сарајеву, С. је позван за професора и, као најугледннји међу новоизабраним наставницима, те године постао први декан тог факултета. Тада га је преокупирала проблематика богумилског покрета и босанске цркве. Октобра 1949. је изненадно ухапшен, у основи из идеолошких разлога и осуђен на 18 месеци затвора. Са породицом је прешао у Женеву 1951, где је 1953. постао поново доцент, а већ од 1955 (до 1960. када је пензионисан), у својству редовног професора, Факултет за књижевност Универзитета у Женеви му поверава вођење Катедре за словенске језике и књижевност. Тада, као водећа личност сарађује на великом подухвату - припремању новог издања превода руских класика (Достојевског и Толстоја) на француски језик и даје му свој снажан печат (превод са његовим коментарима је објављен у ЈТозани 1960-1962). У најистакнутијим свет-

ским часописима објављивао је већи број радова о правној историји средњовековне Русије. Интензивно се бавио и хералдшсом, а тада је завршио и своје капитално дело Историја српскоГ Грби (Мелбурн 1958). Титулу професора honoris causa добио је од Универзитета у Женеви 1961. а 1967. је изабран за члана Academie intemationale d'heraldique. У Женеви је умро и сахрањен почетком 1971, тек што је послао у САЈТУ свој последњи рукопис књиге Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. Године (Београд 1980). Ово дело је представљало резиме целокупног рада С. на Душановом закошпсу којим се бавио од првих дана своје каријере, обогаћено његовим последњим размишљањима о овом извору. Иза С. је остало скоро 200 значајнијих научних радова објављених на разним језицима (С. је знао десетак словенских језшса, а micao је н предавао и на француском, енглеском, италијанском и немачком), раштрканих по огромном броју часописа. Његов допринос би се могао группсати у неколгасо основннх области. (1) Упоредно изучавање словенских права, српског средњовековног права и утицаја византијског права на јужнословенска права је главни домен његове активности. У том делу је нашу науку задужио поменутим уџбенгасом Предавања из исппорије словенских права (у коме се осећа снажан утицај Тарановског), бројним радовима о Душановом законику и српском средњовековном законодавству уопште, организацији средњовековне српске државе, појединим установама српског права. Нарочити допринос је дао истицањем утицаја византијског на српско средњовековно право, али и издвајањем оригиналних елемената у српском праву. Исто тако, кроз темељне палеографске анализе Душановог законгаса, дошао је до особене класификације рукописа ДЗ, уочавајући три фазе његовог прерађивања и тумачећи разлике у преписима не као плод случајности, већ као смисаони утицај законодавца. (2) У објављивању извора дао је непроцењив допринос. Боравећи у бројним архивима (Хиландар, Цавтат, Котор, Дубровник, Задар, Сплит, Цетиње) откривао је, објављивао и коментарисао многе до тада непознате изворе, а нарочнто владарске повеље. Поред две поменуте збирке извора, нарочито се истичу његови радови на обради српских законских текстова (Закон градскн, Савин Номоканон, српске законске компилације XVII века, српска црквена правила, а у оквиру рада на Душановом закошпсу анализе Властареве синтагме, тзв. Јустшшјановог закона, итд.). Овде спадају и бројни радови о праву и изворима зетско-црногорског подручја, а нарочито Паиппровске исправе XVI и XVII века, Грбаљска жупа и Грбаљски статут, КњиГа привилеГија Грбаљске жупе, БоГиишћев нацрт закона за херцеГовачке успшше, као и радови о дубровачким изворима и

СОПРОН (SOPPRON) Игњат исправама из Омиша и Пољица. (3) Рад на богумилском питању и босанској цркви обухвата већи број чланака (Јесу ли богумили поштовали крст?, Вјерско учење босанске цркве, Нестанак боГумилства и исламизација Босне, Фундијати, Патерини и Кудугери у византијским изворима, итд.), а један обимнији необјављени тексг о богумилству се још увек налази у заоставштини код његовог сина у Вашингтону. (4) Као хералдичар, С. је дао непроцењив допршос развитку ове дисцшшше у нас. Поред Историје српског Грба, која представља сингезу његових хералдичких истраживања, посебно су вредна још два његова рана рада - Постанак илирске хералдике и породица Охмућевић, Гласник С Н Д12 (1932) 79-125 и Приноси за босанску и илирску хералдику, ГЗМ н.с., Археологија, 9 (1954) 84-135. (5) Дела о руској историји и књижевносги, насгала у последњих десетак годша његовог живота, махом истражују државну оргашвацнју ране Русије у X веку, исгоpiijy руске цркве, а нарочито се истаче његов француски превод чувене књиге Историја Ивана ГрозноГ, коју је написао принц Курбски. НајважHiijn радови са овом тематиком су сакупљени и објављени у Лондону 1979. под насловом Вутдпсе et lafonnation de l ’Etat ntsse. Дело C. je у нашој науци оставило дубок траг, нарочито у обласги правне исгорије и хералдике. С је последњи изданак руске класичне школе словенских права, која је цветала и у нас у првој половшш XX века. Његовим одласком са Правног факултета у Београду, ова дисцишшна се гаси и само се једшш врло малим делом насгавља кроз предмет Оппгга историја државе и права (сада Оппгга правна историја). У српској хералдици је С. дошао до закључака који су до данас у основи непревазиђени, осим у извесним детаљима. Његов укупан рад је дао важан импулс и многим другим секторима наше историографије и помоћним исгоријским наукама. БИБЛИОГРАФИЈА: S. de Vajay, ln Memoriam A. V. Soloviev (1890-1971), Archivum Heraldicum 2-3 (1971) 45-46; Извори српског права VI, Одељење друшгвених наука САНУ, А. В. Соловјев, Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. Гоdiute, Београд 1980, 23-27 (приредио Т. Никчевић). ЛИТЕРАТУРА: Е. Спекторски, А. В. Соловjee, Архив ПДН 49 (1936); Д. Денковић, Алексанdap Васиљевић Соловјев, Анали Правног факултета у Београду 4 (1971) 465-467; Ј. Meyendorff, Предговор уз књигу А. Soloviev, Byzance et laformation de l'Elat russe, Variorum reprints, London 1979.1-UI; T. Никчевић, Предговор уз књигу Законик цара Стефа/ш Дуишна 1349. и 1354. Године, Београд 1980, 11-22; О. Благојевић, Економска мисао у Црној Гори, Одељење друпггвених наука САНУ 96 (1988) 302-305; С. Аврамовић, Жтпије

СПРЕМИЋ Момчило и дело Александра Соловјева, велшана правне историје, Научно наслеђе Правног факултета у Београду 1841-1941, Београд 1994,356-364. С. Аврамовић

СОПРОН (SOPPRON) Игњат (1820, Нови Сад -1894, Земун). С. је пореклом био Немац, а његова пггампарија је одиграла врло значајну улогу у културном и полигичком животу Земуна и Срема, док су неке публикације и данас значајне. Штампарски занат учио је у Новом Саду, а усавршавао у Пешти и Бечу. Сарађивао је у Бечу у листу Fremdenblatt и слушао предавања из филозофије и књижевности на тамошњем уншерзитету. У Земуну је 1851. основао штампарију у којој је штампао књиге, часописе, календаре и листове на српском, немачком, бугарском и грчком језику. У њој је штампан и лист Србски народни вестшк, 1852-1853. С. штампарија објавила је прво издање Његошеве Слободијаде, неколико књига Љубе Ненадовића, Милице Стојадиновић Српкиње, Милована Ввдаковића, Басне Доситеја Обрадовића, као и много школских уџбеника, збирки народних песама, песмарица и других дела. Н а позш турске владе С. је 1865. пренео штампарију у Сарајево и тамо издавао листове Bosna и Bosanski vjesnik, све до повратка у Земун (1868), где је наставио своју новинарско-штампарску актшност. Био је уредник новша Земунски гласник (18681869), као и издавач листова Semliner Grenzbote (1871-1876) и Semliner Wochenblatt (1880-1894). Поред публицистичке и издавачко-штампарске активности, значајан је његов рад на историји града Земуна. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Historiche Skizze von Semlin, Semliner Wochenblatt, 1881; Povestni nacrt grada Zemuna i okoline mu (Монографија), Земун 1882; Последња Грофица Бранковићка (Приповетка, превод с немачког), Земун 1889. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 21160-21163; 11, br. 16404-16411; И. Николић, Земунска библиоГрафија 1849-1975, Земун 1976, 38, 45, 47, 420, 422. Ј1ИТЕРАТУРА: НЕ 4, 277 (Д. Поповић); С. Радовановић, Прилози културној историји Земуна до XX века, Земун 1965; ЕЈ 7,436 (V. Kraut). П. Крестић

СПАРАВАЛО Љубо (31. јули 1925, Крњевићи, Требиње - 28. август 1983, Београд). Основну школу учио је у селу Ђедићима код Требиња, а ниже разреде гимназије у Сарајеву. Рат га је затекао у Крњевићима где се убрзо укључио у НОП. Био је борац у НОР-у до новембра 1944. када је

упућен на учитељски течај који је завршио марта 1945. у Требињу. Истог месеца постављен је за учитеља у Љубињу. Од 1946. радио је као просветни инспекгор у Чапљини. Током неколико послератних годаша обављао је разне послове политичке природе у Требињу и Сарајеву. У међувремену положио је у Травнику учитељски дш ломски испит (1948). Историју и географију завршио је 1953. на Вишој педагошкој школи у Сарајеву. Као учитељ С. је радио у селу Ричице код Зенице, као наставник ниже гимназије у Теслићу (1953-1955) и Варешу (1955-1956), затим као директор осмогодшпње ижоле и индустријске школе у Варешу (1956-1961). Уз рад С. је наставио школовање на Филозофском факултету у Сарајеву, где је 1959. дипломирао на Групи за историју. Од 1961. до 1964. С. је био начелник пријемног одељења Народне библиотеке СР БиХ, а затим је прешао у Републички завод за унапређење школства, где је био просветни саветник за исторцју. Пензионисан је 1975. године као уредник Завода за издавање уџбеника у Сарајеву. Разноврсна је делатносг С. Поред пракгичног рада, писао је запажене радове из методике наставе историје. Аутор је више уџбешпса и приручника за основну школу. С. је изучавао прошлост родног краја. Вредно је сакупљао грађу о средњовековној и новијој прошлости источне Херцеговине. Његова заоставштина састоји се од десетше кутија претежно савремене грађе. За изучавање историјске географије, драгоцена је његова картотека о насељима, потеснма и званим местима источне Херцегов1ше. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Srednjovjekovna crkva i groblje na Ilijinom bnlu kod sela Mesari blizu Trebinja, Tribunia 3 (1977) 123-152; O Граничном камењу између средњовјековноГ Хума и Зете које спомшое Maepo Орбин, ИГ 1-2 (1979) 89-95; Srednjovjekovna groblja, crkvine i crkve na podmčju Šiune trebinjske, Tribunia 5 (1979) 53-137; Бијела кнеза Алексе Паштровтш, И Г 1-2 (1981) 63-87. Р. Михаљчић

СПАСИЋ Крунослав (4. јануар 1924, Призрен). Основну школу и гимназију учио је у школама више градова (Пријепоље, Београд, Пљевља, Неготин), матурирао је 1943. Студирао је на групи за француски језик Филозофског факултета у Београду, дипломирао 1951. године. Дуже време боравио је у Француској где се усавршавао и скупљао грађу за своје радове. Докгорирао је 1972. на Сорбони главном тезом: Pierre II PetrovićNjegoš et les Frangais, Paris 1972, и допунском тезом: Bibliographie franqaise sur le Monlenegro (1800-1839) - Francuska bibliografija o Cmoj Gori (1800-1939), Cetinje 1988. Од повратка у земљу

1973. радио је у Библиотеци САНУ и јединицн за истраживачки рад као виши научни сарадшгк све до пеизионисања 1989. Бави се односом француских писаца, политичара и јавног мњења према Србији и Југославији, издаје текстове који имају изворну вредност: Iz dnevnika i izveštaja pukovnika Fumijea, francuskog vojnog atašea u Srbiji i Cmoj Gori (za 1914-1915, sa dopunama i komentarom), VIG 1 (1985) 335-359; 2 (1985) 271-302: 3 (1985) 351-390; 1 (1986) 389-428; 2 (1986) 335-371: 3 (1986) 325-370; Дневник потпуковника П. B. Фурнијеа, францускоГ војноГ аташеа за Србију и Прну Гору, о борбама за Битољ 1912. Године, Мешовита грађа (Miscellanea) 15, Београд 1986, 137-152. Ј1ИТЕРАТУРА: БиобиблиоГрафски речник учесника МеђународноГ научноГ скупа В ук Караџић и њеГово дело у своме времену и данас, Београд 1987,117. Р.

СПРЕМИЋ Момчнло (29. август 1937, Доња Бадања, Лозница). Основну школу завршио је у Драгинцу, гимназију у Лозници, Групу за историју на Филозофском факултету у Београду. На Филозофском факултету у Београду (1965) одбранио је магистарски рад Турски трибутари у XIV и XV веку, а 1969. докторску дисертацију Дубровник и АраГонци 1442-1495 (објављена као књ ш а на српском и италијанском). Н а истом факултету 1962. изабран је за асисгенга, 1970. за доцента, 1976. за ванредног, а 1983. за редовног професора. Предаје Општу историју средњег века и Латинску палеографију с дипломатиком. Једну школску годину провео је на специјализацији на Универаитету у Стразбуру код професора Ф. Тиријеа, а годину и по у Историјском институту у Напуљу. Био је продекан Филозофског факулгета и управник Одељења за историју. С. се бави историјом Србије и осталих балканских земаља, као и историјом Средоземља (Италија, Шпанија) у позном средњем веку. Пуних трвдесет година истраживао је у Дубровачком архиву, али и у архивима и библиотекама Венеције, Рима, Париза, Барселоне. Објавио је око две стотине научних радова у нашим и страним часописима. За дело Деспот Ђурађ Бранковић и њеГово доба добио је Награду за науку Вукове задужбине. В А Ж Н И Ж РАДОВИ: Турски трибупшри у XIV и XV веку, ИГ 1—2 (1970) 9-61: Дубровник и АраГонци, 1442-1495, Београд 1971; D ubmm ik е gli Aragonesi, 1442-1495, Palermo 19S6; Деспот Ђурађ Бранковић и Мачвански бановина, ИЧ 23 (1976) 23-39; Дубровачка трГовачка друиипва у деспотовини Ђурђа Бранковића. Зборннк ФФ у

СРЕЈОВИЋ Драгослав

СТАЈИЋ Васа

Београду 13,1 (1976) 85-103; Gli Slavi tra le due Sponde adriatiche, Annali dell’Istituto italiano per gli Studi storici 4 (1979) 87-105; La migrazione degli Slavi nell’ltalia meridionale e in Sicilia allafine del Medioevo, Archivio Storici Italiano 138,1 (1980) 1-17; Jaдар у средњем веку, Јадар у прошлости, Нови Сад 1985, 41-77; Деспот Ђурађ Бранковпћ и његово доба, Београд 1994. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,295-302. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 295. Р.

СРЕЈОВИЋ Драгослав (8. октобар 1931, Крагујевац-29. новембар 1996, Београд). Основну и средњу школу завршио је у родном граду. Студирао је на Филозофском факултету у Београду, Одељење за археологију (1950-1954). Изабран је, затим у звање професора средње школе додељеног на рад Одељењу за археологију, од 1958. постављен је за асистенга на истом одељењу. Докторат историјских наука стекао је дисертаццјом Неолитске и енеолитске актропоморфне фигурине на територији Југославије (1964). За доцента је изабран 1965, ванредни професор за Прансгорију Балканског полуострва постао је 1970, а звање редовног професора за предмет Прансторпјска археологија стекао је 1976. године. Марта 1974. изабран је за дописног члана, а децембра 1983. за редовног члана Српске академије наука и уметносги (Одељење историјских наука). Вршио је дужност декана Филозофског факултета 1980-1982. Од 1. децембра 1989. до 1. децембра 1993. године био је секретар Одељења историјских наука Српске академије наука и уметности. Од априла 1979. дописни је члан Немачког археолошког института у Берлину. Учествовао је с рефератима на већем броју археолошких конгреса и симпозцјума. Држао је предавања у Лондону, Келну, Прагу, Мадриду и Саугемптону. Руководпо је ископавањима великог броја преисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Црној Гори, од којих су најзначајнија она која су обављена у Дукљи (Doclea), Сребреници (Domavia), Лепенском виру, Власцу, Дивостину и Гамзиграду. Открио је и дефинисао културу Лепенског вира и доказао да је Гамзиград (Felix Romuliana) место где је рођен и сахрањен римски император Галерије. Од 1989. је био директор Галерије Српске акадехшје наука и уметности, а марта 1994. изабран је за потпредседника Српске академије наука и уметности. Добитник је Октобарске на-

граде града Београда (1970), Седмојулске награде (1990) и Вукове награде (1992). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Лепенски Вир - Hoea праисторијска култура у Подунављу (1969); Еиrope's First Monumental Sculpture: New Discoveries at Lepenski Vir (1972); Музеји Југославије, Београд 1973. (Објављено и на италијанском: Musei della lugoslavia, Milano 1983); Lepenski Vir - Eine vorgeschiclitliche Geburissldtte europaischer Kultur, Ber-gisch-Gladbach, Gustav Liibbe Verlag (1973); Античка Дукља - некропола (1975, коаутори: А. Цермановић-Кузмановић, О. Велимировић-Жижић); Власац - мезолитско насеље у Ђердапу (1978); Речник грчке и римске митологије (1979, коаугор: А. Цермановић-Кузмановић); Уметност. ЛепенскоГ Вира (1983, коаутор: Љ. Бабовић); Римска скулптура у Србији (1987, коаутор: А. Цермановић-Кузмановић); Лексикон релиГија и митова древне Европе (1992, коаутор: А. Цермановић-Кузмановић); Imperial Mausolea and Consecration Memorials in Felix Romuliana (Gamzigrad) (1994, коаугор: Ч. Васић). БИБЈШОГРАФИЈА: Годишњак САНУ 82 (1975) 174-179; 93 (1986) 353-360; 103 (1996) 455462; Bibliografija FF и Beogradu 1,30-42. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 30; М. Гарашанин, Драгослав Срејовић (19311996), Годишњак С А Н У 103 (1996) 587-588. Р.

СРЕЋКОВИЋ Пантелцја - Панта (3. новембар 1834, Крчмари код Крагујевца - 8. јули 1903, Београд). С. је најзначајнији представник романтичарске школе у нашој историографији. Основно школовање је завршио у родном месту и у Драчи. После тога је 1848. наставио образовање у богословији у Београду, да би после две године био послат у Кијев где је завршио богословију. Студирао је затим на кијевској Духовној академији, а онда и на универзитету. По повратку, постављен је 1859. за професора опште исторцје на београдском Лицеју. Када је Лицеј прерастао у Велику школу, С. је задржао исго професорско место. После одвајања националне историје од опште 1872. С. је преузео Катедру српске историје и држао је све до свог повлачења са Велике школе 1894. Управо због тога су његови радови у почетку би ж више из опште историје, да би касније потпуно преовладали они са националном тематиком. С. је активно учествовао и у политичком животу Србије свог доба. Скоро двадесет година је био посланик Народне скупштине Србије. Као јавни раднж и најактивнији у Одбору за школе и учитеље у српским областима под Турцима утицао је на јачање националне свести у тим крајевима и сузбијање бугарског утицаја. Озбиљно по-

стављање српског питања у тим крајевима довело је до припајања Србији четири округа на југу, после успешног рата са Турцима 1878. Због свега тога, а и заслуга за дшастију Обреновића, када је 1887. основана Српска краљевска академија, краљ Милан је уврстио С. међу прве њене именоване редовне чланове. И ако се С. дуго бавио историјом, није иза себе оставио много радова. У почетку се лаћао општијих тема и питања која raije могао да реши. Касније је узимао конкретније теме које је нешго боље савлађивао, али без икакве кригичности, расплинуте композиције. где се тешко може распознати битно. Н а крају се С. усудио да нашппе синтетски преглед историје српског народа у две књиге до 1367, наравно, потпуно неуспешно и са много погрешака и празне реторике која је и у другим његовим радовима омиљен манир. Управо је појава ове његове неуспешне историје Срба изазвала најжешћу реакцију представнжа критичке школе. Иначе, готово сви његови радови су својом тематиком везани за српску средњовековну историју. Сви они су без довољно крнтичности, расшпшути и са реторичким баластом. С. увек даје предност народној традицнји и патриотизму над изворима и критиком. То је последица чињенице да се С. није спремао и образовао за историчара, да је слабог знања језж а и посебно историјске методологије. Он је историју користио као оруђе за буђење националне свести. Отуда по сваку цену брани народну традицпју као историјски извор, до степена мистифжације. Управо због тога је био жестоко нападан од представнжа кригичке школе, пре свега И. Руварца, а затим и Љ. Ковачевића. И. Руварац је више пута истицао да С. као човека и патриоту веома цени, али да се бори против његове употребе историје у патриотске сврхе по цену истине. Сам С. није имао много присталица међу интелнгенцијом тог доба. Подржавали су га само неки политичари и књижевници мањег формата (међу њима и руски научник В. Качановски). Међутим, имао је доста присталица међу малограђанским патриотама тог времена, за које је народна традиција била светиња у коју се није смело дирати. С. радови данас немају скоро нж акав научни значај, али зато су заузимали место у образовању и подстицању националне свести XIX века, као и у полемици између романтичарске и критичке историографије. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Историја српскоГ наpoda od 600-13671, П (1884-1888); Стефан Немања; Нејаки Урош, друГи српски цар; Цар Синшиа ПалеолоГ Немањић и јањински деспот Тома; Вукашин (Гласнж СУД, 27); Сишње и односи српских архонтија према Угарској и Византији у половини XII века (Гласнж СУД 54); Расправа о цару Урошу (Гласнж Суд 64,65); Творенија Домен-

тијана и Teodocuja (Споменик 33); ПреГлед историјских извора о кнезу Лазару и Краљевићу Марку (Споменж 36) и др. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 21258-21286. ЈШТЕРАТУРА: Ј. Н. Т., НекролоГ Патпи Срећковићу, Годишњак СКА 17 (1903) 330-339: ITE 4,343-344 (Н. Радојчић); ЕЈ 8,107 (S. Ćiiković); П. G , Детињство, Београд 1986 (поговор П. Протић). А. Веселиновић

СТАЈИЋ Васа (10. фебруар 1878. Мокрин — 10. фебруар 1947, Нови Сад). Основну школу завршио је у родном месту. Гимназију је похађао у Кикинди, Сремским Карловцима и Сењу, где је матурирао. Студирао је права, потом романистику и германистику у Будимпеигги, Паризу и Лајпцигу. Дипломирао је у Будимпешти 1902. Још као гимназијалац истакао се као социјалист, због чега је искључен из карловачке гимназије. Не напуштајући своје политичко уверење запослио се у основној школи у Рудни у Банату. Затим је радио као приватни учитељ, до наставничке службе у Српској учитељској школи у Пакрацу. Због антиклержалног држања изгубио је службу, да би се 1904. залослио у гнмназији у Пљевљима. Пошто се разишао са управом школе, напустио је овај град. Од 1906. био је професор учитељске школе у Сомбору. У току службовања у Сомбору био је веома активан друштвенополитички радник. Као радикални националист, 1912. је постао члан Народне одбране. Покр)енуо је часопис Hoeu Србин, са додатком Антологија родољубиве поезије, усмеравајући га против аустријско-немачке завојевачке политже. Због својж иступања, 1913. је ухапшен и осуђен на 6 месеци тамнице. После издржане казне прешао је у Панчево, где покреће часопис Српска просветш, намењен широј читалачкој јавности. Поново је ухапшен 26, маја 1914. и осуђен на 9 година и 10 месеци тешке тамнице. Казну је издржавао у Сегедину и Илави. По свом ослобођењу, 1918-1919. учествовао је у раду Народног вијећа у Загребу и Народне управе у Новом Саду. Био је члан делегације на мировним преговорпма у Паризу, где је са групом југословенских шггелектуалаца радио на осннвању Југословенске демократске лиге. По повратку из Париза, постављен је за референта при Одсеку у Министарству просвете за Бачку, Банат и Барању у Новом Саду. Годшге 1920. изабран је за секретара Матице српске и уреднжа њеног Летописа. Од 1921. радио је као професор мушке гимназије у Новом Саду. акгиван и на народном просвећивању. Прпстутшо је Социјалистичкој партији. Године 1922-1923. по-

СТАМАТОВИЋ Павле

СТАНКОВИЋ Ђ. Ђорђе

кренуо је и уређивао часопис Нова Војводана, гласило слободоумне оријентације. Основао је ,Јетеово друиггво" и Омладинску матицу у Бечкереку (Зрењанину). Водио је општу борбу против фашистичких организација ОРЈУНА-а и ЈУНАО, да би се постепено повукао из јавног живота. Године 1935. изабран је за председника Матице српске и уредника њеног Летопнса, али је убрзо дао оставку на те функције. Уочи ослобођења (1944), био је члан Главног народноослободилачког одбора Војводине. Од 1945. био је председшпс и доживотни почасни председник Матице српске. У току свог радног века, бавио се лепом књижевношћу. Као истински ентузијаста, проучавао је завичајну прошлост, ослањајући се на архивска истраживања. Поред бројних чланака, објавио је вшпе томова архивске грађе и више монографских дела о личностима и установама. Сарађивао је у бројшш листовима и часописима (Летопис Матаце српске, Словенски јуГ, Hoea Европа, Српски кн>1жевни Гласник, Прилози за књ^жевност, језик, историју и фолклор, Гласник ИсторијскоГ друштша у Новом Саду, Hauia стварност, Слободна Војводина и др.). Превео је неколико издања са француског и немачког. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: БиблиоГрафија АнтолоГије родољубиве поезије, Нови Сад 1913; Између живота и књ1жевности, књма чланака и бележака, Панчево 1922; Самообразовање, 1922; Студије: Јован Јовановић Змај, Нови Сад-Скопље 1933; Светозар Милетић, Београд 1936; Новосадске биоГрафије I—VI, Нови Сад 1936-1956; Привреда Hoeoi Сада, Нови Сад 1947-1951; Српска православна Велика Гимназија у Новом Саду, Нови Сад 1949; Великокикиндски диипприкт 1776-1876, Нови Сад 1950; Грађа за полтпичку историју НовоГ Сада, Нови Сад 1951. БИБЛИОГРАФИЈА: Споменица Васе Стајића, Нови Сад 1939, 179-187; BLZ 9, br. 2135721388; 11, бр. 16565-16597. Ј1ИТЕРАТУРА: Споменица Васи Стајићу, Нови Сад 1938; Ж. Милисавац, Васа Стајић, Нови Сад 1947; А. Лебл, Политички лик Васе Стаjuha. Изабрани полтпички и идеолоииси списи, Нови Сад 1963; Свеске 8, 3 (1988) 5-23; В. Стајић, Великокикиндски диштрикт. 1786-1876, Додатшк, Кшашда 1989, 471-523 (Ново издање); ЕЈ 8, 119 (Ž Milisavac). М. Митровић

СТАМАТОВИЋ Павле (11. април 1805, Кушшово, Срем - 14. септембар 1863, Нови Сад). Школовао се у месту рођења, Карловцима, Сегедину и Пешти. где се, завршивши филозофију и богословију, зађаконио 1832. Био је парох у Јегри,

Сегедину и Голубинцима, а потом прота у Карловцима, и од 1847. у Новом Саду. Као гласовити патриота и словенофил С. се нарочиго исказао за време револуције 1848/49, између осталог, био је војни свешгеник у логору Стевана Книћанина, повереник патријарха Рајачића код бана Јелачића и руске војске у Влашкој, саветник Одељења за црквену струку Главног одбора Војводства, а највеће је заслуге стекао својим учешћем на Свесловенском конгресу у Прагу. Због болесги повукао се већ 1853. у пензију, али га то није спречило да се, иако сасвим нарушеног здравља, појави као посланик Бачке на Благовешгенском сабору (1861). Члан је МС од 1830. и као њен писар уредио је 27. и 28. свеску Летописа и био коректор Матичиних издања до 1832. За његово име везује се настанак посрбљене химне св. Сави и увођење Светосавске прославе у школе. Осим политичком, пастирском и просветном делатношћу, С. је своје родољубље највише исказивао као писац исгоријских чланака и уредник популарног алманаха Сербска пчела (1830-1841). С циљем да пробуди код читалаца занимање за српску прошлост и споменике, у чему и јесте највећа вредност његовог дела, и искористи историју у националној борби са Мађарима, С. је своје чланке подредио некритичком патриотском заносу, намећући пропагандисгички карактер Сербској пчели. Поред прилога лишепих научне вредносги, редовно је објављивао документа XVII и ХУШ века о црквено-народном животу Срба у Угарској. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Сербија под жупани, краљеви, цареви и вождови ceou до 1830. Год, ЛМ С28,1 (1832) 1-19; Сербљи и њихове заслуГе и судбе у Мађарској од 1428 до 1832 Год, Сербска пчела 4 (1833) 90-105; 7 (1836) 53-80; 8 (1837) 3979; 9 (1838) 51-59; 10 (1839) 31-56; 11 (1840) 1-55; 12 (1841) 1-45; Млади Сербин у всемирном царству, Будим 1834; Сербски писмени памјатншт из XVII и XVIII века, Сербска пчела 6 (1835) 104116; Памјатиаиш сербски по повлашеној части Баната и по Ердељу, Сербска пчела 6 (1835) 7796; Церна Гора у 18. веку, Сербска пчела 9 (1838) 60-69; 10 (1839) 57-64; Сербски фрушкоГорски манастири, Сербска пчела 11 (1840) 56-70; 12 (1841)46-58. БИБЈШОГРАФИЈА: Д. Будимировић, Из старих књиГа и часописа, Гласник ИД НС 4, 2 (1931) 336-339 (садржај Сербске пчеле)\ BLZ 9, br. 21396-21398; 11, br. 16602-16609. ЛИГЕРАТУРА: Матица српска 1826-1926, Нови Сад 1927,493-495; Н Е 4,408-409 (Н. Радојчић); В. Стајић, Новосадске биоГрафије 5, Нови Сад 1940,66-70; ЕЈ 8,120 (В. Miljković); М. Ђ. Ми-

лићевић, Поменик знамениших људи у српскоГа народа новијеГа доба, Београд 19792, 659-663. Ђ. Бубало

СТАНИСАВЉЕВИЋ Ђурађ (17. април 1925, Грачац. Ј1ика-24. септембар 1992, Београд). Био је активни сарадник НОП-а од 1941. и учесник од априла 1943. На дужносги у ЈН А је био до 1953. Гимназију је завршио 1952, а дипломирао на Филозофском фжултету у Београду 1957, Група за историју. Кратко време радио је као средњошколски професор. Од 1958. радио је у Институгу друштвених наука, од 1966. у Институту за изучавање радничког покрета, а од 1969. у Инсппуту за савремену историју. Докторирао је 1965. на Филозофском факултету у Београду тезом: Устшнак у Хрватској 1941-1942. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Ustanak naivda Like 1941 (1961); Pojava i razvitak četuičkog pokreta u Hrvatskoj 1941-1942 (1962): Razvoj organizacija KP u Lici i njihova uloga u ustanku 1941 (1963, коаутор C. Брујић); lstoriografija i revolucija (1972); Problemi saradnje ustaničkih snaga Bosne i Hercegovine i Hrvatske 1941 (1973): Socijalistička revolucija u Jugoslaviji (1967). БИБЛИОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI 1958-1978,151. ЛИТЕРАТУРА: Dvadeset godina ISI 19581978,151. P.

СГАНИЋ Радомир (30. октобар 1932,Трнава код Чачка - 19. октобар 1996. Београд). Основну школу похађао је у родном месту, у чачанској гимназији матурирао 1951. године, а историју уметностн завршио је на Филозофском факултету у Београду 1958. После краћег службовања у Народном музеју и Историјском архиву у Чачку провео је пет година у Заводу за зашгиту спомен ж а културе Херцеговине у Мостару, где је уз редовне послове почео интензиван научноистраживачки рад. Као један од оснивача и први директор Завода за зашгиту споменика културе у Краљеву радио је између 1966. и 1978. године, а потом - најпре као помоћник директора (до 1984), а затим као директор - у Републичком заводу за запггиту споменика културе у Београду. Један је од утемељивача модерно организоване службе запггите споменика културе у Србији. Био је покретач издавачке и информативно-пропагандне делатности, стручних часописа и серија стручних и популарних књига из историје уметности (Рашка баштшна, Повеља) и уредник (Саопштења РепубличкоГ завода, Зборник НародноГ музеја у Чачку,

Новопазарски зборник, Гласник Друштва конзерватора Србије). Носштац је низа високих друштвених признања (Вукова награда. Орден Светог Саве првог реда, Орден рада са црвеном заставом и др.). С. је аутор више од седам стотина наслова који показују како разноликост интересовања тако и литерарну надареност, те се у заоставштини налазе драгоцени радови о средњовековним црквама, сепулкралној пластици и епиграфици, елементима ентеријера цркава насталих у XVIII и XIX веку, студије посвећене појединачним проблемима или ауторима, прикази књига и изложби. Ипак, основна област његовог истраживања били су сакрални споменици послевизантијске епохе у области западне Србије и Херцеговине. Своје студије заснивао је на изванредном познавању терена, тако да је један од најзаслужнијих за осветљавање националног стваралаштва у периоду турске владавине. Први је писао и у историју уметносги увео скупше цркава у области Новог Пазара, Сталаћа, тока реке Студенице, околине Милешеве. Великн број радова за тему је имао Овчарско-кабларске и манастире на Јелици. Монографске сгудије написао је о црквама у Црној Реци, Тупшу, Брезови код Ивањице, поуздано је датовао и атрибуирао иконе из Херцеговине и из цркава заладне Србије н каталошки обрадио српске надгробне споменике из Мосгара. Аутор је монографије о манасшру Враћевшници (Краљево 1980), каталога Иконе из ХерцеГовине (Мостар 1982) и ретроспективне нзложбе Мирка Кујачића (Мосгар 1985). Ј1ИТЕРАТУРА: М. Шакота, Радомир Станић, историчар уметностш, Гласник ДКС 8 (Београд 1984) 13-14; Г. Суботић, Културно наслеђе без своГа чувара, Политика бр. 29820 од 26. октобра 1996; Вукова задужбшга бр. 36 од децембра 1996,8 (Ј. Секулић). С. Пејић

СТАНКОВИЋ Ђ . Ђорђе (21. јануар 1944. Слобопггина). Основну школу и реалну гимназпју завршио је у Слобошпши и Славонској Пожеги. Дипломирао је 1966. године (Савремена историја), магистрирао темом Радикалш странка и хрватско тапање 1921-1923 (1969) и докторнрао тезом Никола Пашић и стваразве јуГоамвенске државе (1914-1921) (1979) на Филозофском факултету у Београду. Од 1969. године је асистент. 1980. доцент, 1985. ванредни професор. а од 1990. редовни професор Филозофског факу.тгета н шеф Катедре за историју Југославнје. На научном усавршавању и архивским нстражнвањима у иносгранству провео је две годнне (Француска. Енглеска. Русија). У стручним часописима. перио-

СТАНОЈЕВ Небојша

СТАНОЈЕВИЋ Маринко

днци и дневшш листовнма објавио је преко 120 научних расправа, чланжа, прилога, критичких и ннформативних приказа, стручних радова и хроника. Истраживачка област: Никола Пашић, стварање југословенске државе, исгорија Краљевине СХС (1918-1929), исгорцја Београдског универзнгета и теоријско-методолошки проблеми историјске науке. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Никола Паишћ, савезници и стварање Југославије, Београд 1984, друго допуњено издање, Зајечар 1995; Никола Паuuih и југословенско Шипање, 1-П (1985); Искушења југословенске историоГрафије (1988); Изазов нове историје, I, П (1992-1994); Никола Пашић и хрватско питање (1918-1923) (1995); Записници и извеитаји УниверзитетскоГ комтета КПС 1945-1948, Београд 1985 (са М. Мигровићем); Записници и извеитшји УниверзитетскоГ комитета КПС 1948-1952, Београд 1987 (са М. Митровићем); ЗаПисници АкционоГ одбора ССУ БеоГрадског универзитета 1939-1941, Београд 1988 (са М. Митровићем); Никола Паишћ, СлоГа Србо-Хрвата, Београд 1995; Радикална странка на парламентарним изборшш 1923. Године, ИГ 2 (1972) 7-42; Хрватаси блок и Ђеновска конференција 1922. Године, ИГ 2 (1973) 33-62; Адшшистративна подела Краљевине СХС, ИГ 1-2 (1981) 33-46; Ratni ciljevi Srbije 1914. godine - subjekliviii činioci, VIG 3 (1984) 87-104; Никола Пашић u стварање албанске државе, Марксисгичка шгсао 3 (1985) 157-169; Raspotja jugoslovanskega Zgodovimpisja, Nova revija 39-40 (1985) 859-868; Никола Пашић u „Марков протокол", Токови револуције 1 (1989) 31-70; Никола Пашић и српско-црноГорски односи 1914-1916, ИГ 1-2 (1989) 67-83; Јован Бл. Јовановић и друитвена историја, Годишњак ДИ 2 (1994); Зашто „Изазов нове историје "?, Годишљак Д И 1 (1995). БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,324-332. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 324. Р.

СТАНОЈЕВ Небојша (15. јануар 1949, Делиблато, Банат). Основно образовање сгекао је у радном месгу. У Београду је завршио гимназију и Филозофски факултет (археологија-средњи век), 1974. године. Музеолошку, односно археолошку делатносг. започео је као кустос Градског музеја у Бечеју 1975. године. Од 1980. године у Војвођанском музеју у Новом Саду обавља послове кусгоса археолога за средњи век. Укључен је у обимније пројекте зашгите. ради на идентификацији по-

јединих локација и њиховој археолошко-исгоријској валоризацији на просгору Војводине. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Заит ит но ископавање локалитета Ботра код Бечеја - средњовековна лончарска радионица, Рад ВМ 26 (1980) 89119; Ботра, Бечеј - средњовековно насеље, Археолошки преглед 24 (1985) 139-141; Уибће ЈакошрскоГ потока, средњи век, Ђердапске свеске 3 (1986) 238-244; Насеља V1I1-IX века у Војводини, Рад ВМ 30 (1986-1987) 119-146; Некрополе X-X V века у Војводини, Нови Сад 1989; Средњовековна насеља у Војводини, Нови Сад 1996. Р.

СГАНОЈЕВИЋ Владимнр (3. март 1886, Брезник код Цариброда - 5. јуни 1978, Београд). С. по образовању лекар, исгоријом се бавио као исгоричар-аматер. Медицину је сгудирао у Петрограду (1905-1911), да би по повратку у земљу сгупио у санитетску службу Српске војске. Као војни лекар учествовао је у балканским ратовима (1912-1913), а потом је током Првог светског рата, након прележаног тифуса (1914), био управник војне болнице код Ћеле-куле у Нишу (1915) и импровизоване болнице на осгрву Видо (1916). Мирнодопску службу у војном санитету, од 1919, окончао је 1942. године, када је на личну молбу пензионисан. Након Другог светског рата, иако формално у пензији, у неколико наврата је предавао исгорију медицине у различитим усгановама. Најпре је радио као предавач историје војне медицине у Санитетској школи ЈНА, а потом је био и професор историје медицине на Медицинском факултету у Сарајеву, као и на Медицинском факултету у Београду. Био је оснивач и руководилац Секције, а потом и Музеја за историју медицине при Српском лекарском друштву, затим и Југословенског друштва за историју медицине, фармације и ветерине, Изабран је био и за почасног члана Француског друиггва за историју медицине уПаризу. С. је као историограф-аматер био воема продукгиван стваралац. За српску историографију је свакако најзначајнија његова Историја српског војноГ санитета (1925) рађена на богатој изворној грађи, која у сазнајном смислу представља најпотпунији рад о историјату војног санитета код Срба. Из С. опуса се издваја и Историја медицине, синтеза општег карактера, која је остала на нивоу компилације али представља први такав покушај у српској историографији. Осим ових радова био је аутор низа научних, медицинских и популарних дела, затим, неколико уцбеника и бројних чланака, есеја и цртица из историје српске медицине.

БИБЈШ ОГРАФИЈА: БиблиоГрафија, у. В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Приредили: М. Јовановић, М. Перишић, Београд 19922, 926-928. ЛИТЕРАТУРА: Д р Владимир Станојевић (1886-1978), у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство, Приредили: М. Јовановић, М. ПершшА, Београд 19922, 883-886. Мир. Јовановић

СГА НО ЈЕВИЋ Глигор (23. јануар 1919, Велестово код Цетиња - 28. мај 1989, Београд). Школовао се на Цетињу и у Скопљу, а студије је започео на Филозофском факултету у Београду. Током рата је био по концентрационим логорима у Италији, а затим од јесени 1943. до краја рата учествовао је у борбама против окупатора. Сгудије је наставио на Групи за историју Филозофског факултета у Београду и дипломирао 1949. године. Примљен је за асистента тек отвореног Историјског инстшута САН у коме је провео цео радни век, до пензнонисања 1984. Докторску дисертацију Ц рш Гора у доба владике Данила, одбранио је 1953, затим је изабран за научног сарадника, а касније је прошао сва научна звања. Плодни и марљиви истраживачки рад С. био је посвећен историји Црне Горе и то првенствено периоду XVI-XVIII века. Подручје рада је ширио према Далмацији и великим поприштима ратова с Турцима у споменутом периоду. У том правцу га је усмеравала нзворна грађа Венецијанског архива, као н архива Дубровника, Котора, Задра које је темељно истраживао од почетка свога рада. Остајао је у непосредном додиру са подацима извора и у нзбору предмета истраживања и у реконструкцији збивања. Поред великог броја расправа објавио је обимну архнвску грађу, претежно о приморским и граничним областима, монографије о значајним темама као што су: Шћепан Мали (1957); Црна Гора у доба владике Данила (1955); Даллшција у доба морејскоГ рата 16841699 (1962); Црна Гора пред спшарање државе 1773-1796 (1962); ЈуГословенске земље у млетачко-турским ратовшш XVI-XVIII века (1970); Србија у време БечкоГ рата 1683-1699 (1976); Митрополит Василије Петровић и њеГово доба (1740-1766) (1978); Далзштшнске крајине у XVIII вијеку (1987). Синтезу свога рада дао је у трећој књизи Историје Црне Горе (од почетка XVI до краја XVffl века), коју је скоро сам испунио. Суделовао је у више колективних подухвата и полемисао о читавом низу питања из историје Црне Горе. БИБЈШ ОГРАФИЈА: А. Лолић, БиблиоГрафија ГлиГора Станојевића 1950-1987, И Ч 36 (1989) 9-29.

ЛИТЕРАТУРА: И З 36,3-4 (1990) 237-238 (Б. Павићевић). С. Ћирковић

СГАНОЈЕВИЋ Маринко (30. јули 1874, Јаковац код Зајечара - 9. март 1949, Зајечар (?)). Основну школу је завршио у Мшшћеву, нижу гимназију у Књажевцу, а вишу у Пироту и Београду. Студирао је на Славистичко-литерарном одсеку Велике школе у Београду. За суплента зајечарске гимназије постављен је 1900, за професора 1902, а за директора те школе 1923. године. На тој дужности је пензионисан 1932. Као професор, провео је једну годину и у Пожаревцу. Поред наставничке дужности, С. је више од тридесет година посветио, како је сам рекао, „проучавању народнога живота у најширем значењу те речи“. Прикупио је, проучавао и објавио драгоцену грађу из више научних области: антропогеографије, етнологије, историје (посебно црквене), лингвистике, фолклористике и музикологије. Етнографску и дијалектолошку грађу прикупљао је већ у току студија. Главно подручје истраживања била му је Тимочка Крајина. У издањима СКА објављени су му обимнији радови: Северо-тшмочки duјалекат (Дијалектолошки зборник) и антропогеографске студије ЗаГлавак, СЕЗ 20 (1913) 3-184, и Ћшок, С ЕЗ 50 (1940) 391-544. Покренуо је и сам уредио Зборник прилоГа за познавање Ћшочке Крајине (1,1929; 2, 1930; 3, 1931. и 4,1937), где је сакупио своје већ објављене радове, али и неколнко нових о Тимочкој Крајшш. У антропогеографским истраживањима, зачетим 1903, С. је, поред природно-географских особина проучених области, обрадио још: положај, име и тип села, економске прилике, народну ношњу, тип куће и привредних зграда, порекло становништва, народна предања о старинама (селипгга, градине, црквине, гробља), посебне описе села (родови, топоними и хидроними) и најзад говорне особине. Значајан је С. рад на обнови зајечарске библиотеке страдале током Првог светског рата, оснивању археолошке, нумизматичке, природњачке и геолошко-рударске збирке при зајечарској гимназији. С. је Архиву САНУ оставно и богате рукописне збирке епских и лирских народних песама, као и лексичку грађу за Речник српског језика Академије наука. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Зајечар у прошлости и садаиивости, прилози позшвагву шродне апокрифне књ 1пкевностш, прве Године по ooioboheњу (1833) Црне Реке - Историјско-архивске белешке (књига I Зборника); Црве Гшшазије у Србији, Стојан (Цока) Симић, ме.моари Стојшш Сшшћа, Кнез Милош први пут у Ћшочкој Кра-

СТАНОЈЕВИЋ Станоје

СТАРОВЛАХ Милош

јани (књ. 2); Машстир Суводол, црква св. Богородице у НеГотину, зидање зајечарске цркве, Грлишки манастир, Хајдук Вељко (књ. 3); Витешки краљ Александар Први о Ћшочкој Крајини, порекло династије Карађорђевић (по народној традицији), сто Година Тимочке епархије, из историје православне цркве у Ћшочкој Крајини, просветне прилике (књ. 4). БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 21466-21477; 11, br. 16652a—16658. ЈПТГЕРАТУРА: Д. Зечевић, Маринко Станојевић (30. јул 1874.-9. март 1949). Гласник Етнографског инстшуга СА Н 1 (1952) 567-568. Н. Павковић

СТАНОЈЕВИЋ Станоје (12. август 1874, Нови Сад - 30. јули 1937, Беч). Рођен је у угледној српској породици у Новом Саду, као син лекара др Лазе Станојевића, оданог присталице Светозара Милетића. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду, а студирао је на Универзитету у Бечу, филологију код В. Јагића а исгорију код К. Јиречека. Бол>е сгудије тада није могао имати један српски исгоричар. С. је 1896. докторирао у Бечу тезом: Die Biographie Stefan Lazarević's von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle, која je исге године објављена у часопису Archiv fiir slavische Philologie. После студија, одслужио је војни рок, највише у Тиролу, што му је било од корисги за упознавање устројсгва војске. Жељан науке, 1897/1898. годину, заједно са Ј. Радонпћем, провео је у Петрограду и Москви, упознавши тадашње најисгакнугије предсгавнике словенске науке, међу којима га је посебно привлачио В. Васиљевски „творац византијске науке у Русији". Уз помоћ Стојана Новаковића, школске 1898/1899. био је професор у српској гимназији у Царпграду, радећи исговремено у тек основаном руском Археолошком инсгитуту, који је водио Ф. Успенски. По повратку у Србију, 1900. изабран је за доцента српске исгорије на Великој школи у Београду. Како тадашњи председник владе није хтео да потврди тај избор, С. је отишао у Минхен да употиуни своје знање код Карла Крумбахера, тада најбољег византолога. Коначно, крајем те године, потврђен је његов избор и почео је да држи предавања на Великој школи, настојећи да „Исгорију српског народа постави на њено месго у Историји Балкана и у Исгорији Света“. Са непуних тридесет година, 1903. посгављен је за редевног професора Велике школе. Када је она 1905. претворена у Универзитет, стављен је на располагање, и исге године изабран за ванредног про650

фесора. Те године је изабран и за дописног члана Српске краљевске академије. Као активан национални радник, С. није хтео да осгане по сграни од бурних догађаја који су почели 1912. Учесгвовао је у бажанским ратовима и у Првом светском рату. Покренуо је библиотеку „Савремена питања" и као прво објавио свој мали спис Шта хоће Србија? После слома Србије 1915, прешао је у Италију и једно време радио је у Риму у Ватиканској библиотеци. По налогу српске владе, заједно с А. Белићем, 1916. отишао је у Петроград где је предавао на универзитету. Када је 1917. избила револуција, прешао је, најпре у Париз, па у Лондон, где је такође држао универзигетска предавања. Затим је поново дошао у Париз и почео да држи на Сорбони курсеве из српске историје. По завршетку рата, осгао је у Паризу и учествовао у раду југословенске делегације на Конференцији мира. С. је 1919. изабран за редовног професора Београдског универзитета, а следеће године за редовног члана Српске краљевске академије. Са колегама и пријатељима 1904. покренуо је у Београду дневни лист Политика, који се одржао у потоњим временима и посгао лист с најдужом традицијом на Балкану. Као врстан организатор, успео је да окупи велики број добрих сарадника и покрене (1924-1929) Народну енциклопедију српскохрватско-словеначку, за којом се осећала велика потреба у тек створеној држави 1918. године. Организовао је Историјско друштво у Новом Саду и од 1928. био је директор његовог Гласника. Био је председник Југословенско-немачког друштва у Београду (1930— 1937), председник Југословенског историјског друштва и дирекгор ЈуГословенског историјскоГ часописа (1935-1937). С. је био цењен и пошггован и у Србији до Првог светског рата и у Југославији после њеног оснивања. Имао је велики број пријатеља у свим универзитетским центрима нове државе, а у Београду је остао до смрти омиљени професор својих студената. С. је још као гимназијалац почео да се занима за историјске изворе и да чита записе, натписе, летописе, хронике, повеље. Већ тада је започео да пише приказе, ситне прилоге и књижевне огледе. Тај посао је наставио и као студент, написавши неколико запажених приказа и критика, међу којима су се издвајали они о делима Ст. Новаковића Срби и Турци XIV и XV века (Стражилово 48-51, 1893) и Стара српска војска (Дело 2,1894). Из тих младићких дана је и његова критика Историје Срба М. Убавкића (Летопис М С 194,1898), у којој је устао против писања популарних историја које не говоре пуну истину и у којима се за све што се догодило у прошлости окривљују други. С. је као студент написао свој први прави рад: Кад је умро краљ Радослав? (Дело 1,1894). Рано

је почео да проучава старе српске животописе, као важне изворе за средњовековну исгорију (Изeopu Немањиних биоГрафија, Летопис МС, 1895), а свој рад О склопу Немањине биографије од Стевана ПрвовенчаноГа, објавио је у издању Академије наука (Глас СКА 49,1895) када је имао свега двадесет једну годину. После доктората, објавио је чланак О Њ т у Спану (Просветни преглед, 1901) и студију Борба за наследство Баошино, коју је Ч. Мијатовић одбио да иггампа у Академији. Доследно се борио против дилетангизма, пишући, поводом изласка из пггаш е Историје српскоГ народа М. Вукићевића, да се проучавању прошлосги не сме присгупити ускогрудо, под патриотским набојем, тако да све српско изгледа добро и беспрекорно, а све несрпско лоше и неваљало. Понекад и претерујући, знао је да сувише оштро оцени и радове К. Јиречека, а у историји књижевносги П. Поповића и Ј. Скерлића. Боравећи у Русији, Цариграду и Минхену, С. је себи посгавио велики задатак да напише дело Византија и Срби, у десет свезака, које ће обухватити цео средњи век, од досељења Срба на Балкан до пада Цариграда под турску власт. Замишљао је да у девет књига изложи политичку исгорију, а у десетој „културни утицај Византије на Српски Народ“. Изашле су, међутим, само две књиге (Визатпија и Срби, 1903,1906) које се заусгављају са досељењем Словена на Балкан. Одбацивао је теорију о аутохтоносги Словена на Балканском полуострву, али, добрим делом, и причање Консгантина Порфирогенита. С. је 1908. објавио Историју српскоГ народа, која је имала велики научни и друштвени значај, с обзиром да су раније српске историје биле досга нижег нивоа. У њој је обрадио целокупну српску прошлост, али детаљније средњи него нови век. Писана популарно, имала је широк круг чигалаца и доживела је вшпе издања, мада је делимично пала у засенак појавом Јиречекове Историје Срба 1911. године. Академија је објавила С. студију Борба за самосталност католичке цркве у немањићкој држави, која се сматра његовим најученијим делом. Познајући добро изворе и литературу, на широкој основи и до детаља, обрадио је спор око превласги барске и дубровачке цркве у српским земљама. Као врстан зналац извора, С. је 1912. у Гласу СКА почео да објављује своје сгудије о српској дипломатици, које је завршио тек 1936. Примењујући методологију тадашње европске дипломатике, у 28 посебних сгудија проучио је форме сгарих српских повеља и цео канцеларијски посао око њиховог настанка. Први код нас, посветио је пуну и свестрану пажњу испитивању аутентичности и, уопште правној страни повеља. После Првог светског рата, С. се скоро искључиво бавио српском средњовековном историјом. Заједно са Д. Глумцем, 1932. објавио је књигу

Ce. Писмо у нашим старим споменицшш, а написао је популарне чланке о скоро свим владарима из династије Немањића. Највише се, ипак, бавио св. Савом. Поред већег броја чланака и расправа, 1935. објавио је монографију о светом Сави, поводом седамстогодишњице Савине смрти. Покренуо је серију књига „Српски народ у XIX веку“, с намером да напише завршну књигу с огаптим погледом на целокупно српско питање XIX века. Пред крај живота, С. је највише радио на својој, нашироко замишљеној, Историји српскоГ народа у средњем веку у девет књига. Намеравао је да исцрпно пише о изворима, исгориографији и целокупној политичкој и културној историји. Стигао је да напише само прву књигу, о изворима, и она је изашла после његове смрти. Прихватајући критички метод И. Руварца и стручну спрему школе К. Јиречека, С. је допринео победи критичког правца у српској историографији. Више него било ко пре њега, посветио је посебну пажњу изворима, нарочито нашој дипломатици и критици извора. Није био архивски радник, већ је радио с објављеном грађом, али је њу познавао као ретко ко. Његова даровитост, образованост, ученост и систематичност, учинили су га још за живота једним од највећих српских историчара. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 21480-21688; 11, br. 16662-16805; Ж. Јовановић, БиблиоГрафија радова д-р. Станоја Станојевића, СКГ 51 (1937) 637-642; Р. Перовић, БиблиоГрафија радова Станоја Станојевића, Гласник ИД НС 11, 3-4 (1938) 160-192. ЈЖГЕРАТУРА: Ј. Радонић, О Станоју Станојевићу, ЛМС 348 (1937) 132-148; В. Новак, Станоје Станојевић, ЈИ Ч 3,1-4 (1937) 1-6; Вл. Ћоровић, Станоје Стшнојевић, ЈИ Ч 4,1-2 (1938) 1-39; Ст. Оганојевићу је посвећен цео број Гласника И Д НС 11, 3-4 (1938) 1-192; Гласник СНД 19 (1938) 255-256; Наша прошлост 1,8-9 (1973-1974) 147-181 (М. Жеравчић); К. Милутиновић, Ciuta Лукин Лазић и Станоје Станојевић, Зборник МСИ 23 (1981) 205-210; К. Милугиновић, Прве историјске критике Станоја Станојевића, ИГ 1-2 (1982) (оба рада прештампана у К. Милупшовић, Студије из српске и хрватске историографије, Нови Сад 1986,163-177 и 178-183); Ј. Митровић, ИсториоГрафски лик Станоја Станојевића, Зборник МСИ 42 (1990) 173-177. М. Спремнћ

СГАРОВЈ1АХ Милош (1. мај 1933, Врбица, Пљевља). Основну школу је завршио у Шуманима (Пљевља), а гимназију у Пљевљима. Филозофски факултет, Група за историју, завршпо је у Сарајеву 1959. године. Радио је као професор че-

651

СГЕФАНОВИЋ ВИЛОВСКИ Јован

СТОЈАКОВИЋ Анка

тнри године у Улогу и Оџаку, шест година био је директор основне школе (Градац код Пљеваља и Крупањ), осам годша директор средње школе (Пљевља). затим осам година секретар Републичке СИЗ образовања (Подгорица) и осам годша директор Републичког завода за унапређивање васгаггања и образовања (Подгорица). Ради као уредник за историју у Заводу за уџбенике и наставна средства у Подгорици. Био је главни уредник часописа Васпитање и образовање (19831992). С. је почео да објављује текстове са школском проблематиком, а најчешће је писао о друштвено-економским односима у образовању. Главна област рада је исгорија школства и просвете. Из те области је написао и три књиге: Школа између власти и слободе, Цетиње 1993; Путеви и странПутице средње школе, Подгорица 1994. и Основна школа у Црној Гори 1944-1994, Подгорица 1996. Коаутор је књига: У служби образовања, Титоград 1986; Кроз Србију и Црну Гору, текст о Црној Гори, Лозница-Београд 1995. Р.

С Т Е Ф А Н О В И Ћ В И Л О В С К И Јован (24. јуни 1821, Црепаја-25. март 1902, Беч). Веома рано је остао без родитеља. Такозвану математичку школу, која је за аусгријску војску спремала картографе и друге техничке кадрове, завршио је у Панчеву 1838, а 1847. положио је генералштабни исппт. Учествовао је у биткама пропгив мађарских једпница (1848-1849), и истакавши се у бици код Вилова. добио је аустријски племићки предикат „витез од Вилова" - Виловски. Све време до пораза мађарске револуције пршадао је десном, конфареволуционарном крилу српског покрета. Пензионисан је 1865. године, у чину мајора аусфијске војске, када је почео да се бави хидрологијом и књижевним п публицисггичким радом. Као наш први хпдролог, објавио је у разним домаћим и страшш листовима и часописима око 120 радова из ове области. Своје радове објављивао је у политичким гласшгама Панчевац, Застаea и Радник, у бечким часописима Danubm, Refonn, у Змајевом Јавору. Писао је и тексгове о воћарству у листу Тежак.

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Из живота једноГ ц. к. официра Аустријско-сербскоГ военоГ хора у ГоОичи 1848. и 1849. народноГ устанка србскоГ, Земун 1863. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 21755-21801. ЛИТЕРАТУРА: Д. Поповић, Јован Стефа-

Hoeith BiuoecKii, Зборник МС ДН (1952) 4; Н. Петровић. Јован ССпефановић Виловски и њеГов рад на науци о воОалш. Беофад 1954; Н. Петровић, Из

652

uciuopuje хидрошехнике и грађевинарсшва, Беоф ад 1960; ЕЈ 8,144 (V. Krestić).

(1867-1881), Беоф ад 1988, 545-553 (поговор С. Дамјанов).

П. Крестић

П. Крестић

СГЕФАНОВИЋ ВИЛОВСКИ Тодор (Теодор) (25. децембар 1854, Земун - 9. јануар 1921, Жомбољ, Румунија). Син је Јована Стефановића Виловског. Завршио је Филозофски факултет у Бечу, где је са новшаром Стеваном Ћурчићем покренуо и уређивао илустровани месечни лист Србадија (1875-1877). Био је власник и уредшпс илустрованог књижевно-поучног месечника Српска зора (1876-1881). Имао је видну улогу у омладинском покрету, и више пута је биран за председника сгудентског друштва „Зора“ у Бечу. Радио је као стални дописнж Заставе и немачких новина Augsbuiger Allgemeine Zeitung. Био је посланик и секретар Народно-црквеног сабора у Сремскнм Карловцима. У Беофад је прешао 1881, где се налазио на положају секретара шшистра иностраних дела, и уредника органа Српске напредне сфанке, Видело. Почетак Првог светског рата дочекао је на положају начелшпса овог миннсгарства и шефа Пресбироа. Осим сарадње у немачкој и аусфијској периодици, објављивао је чланке у гласилима Панчевац, ЛМС, Отаибшш, Видело, Бранково коло, Стражилово и СКГ. Како се може видети на основу ф ађе бечких архива, радио је за аустријску обавештајну службу.

СГЕФАНОВИЋ Младен (16. фебруар 1931, Јездина, Чачак). Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Чачку (1950), а исгорију на Филозофском факултету у Беофаду (1965). Н а Филозофском факултету у Приштини одбранио је 1981. докторску дисергацију Профашистичка орГанизација Збор Дшштрија Љотића 1934-1945.

На основу архивских исфаживања, написао је више тексгова о исгорији Беофада. Бавио се и књижевном и позоришном критиком. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Die Serben im sudlichen Ungam, in Dalmatien, Bosnien und in der Herzegovina, Wien und Teschen 1884; Стјепан Митров Љубииш, утисци и успомене, Сремски Карловци 1906; Моје успомене (1867-1881), Сремски Карловци 1907; Стари БеоГрад, постанак и развитак вароши и културне и друштвене прилике у њему (1820-1850), Беофад 1911. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 21802-21813; 11, br. 16861-16892. ЈШТЕРАТУРА: T. С. Виловски. У спомен тридесетоГодииивеГа књижевноГ и публицистичкоГа рада његова, Сремски Карловци 1906, 11-12, 14-16; Т. И., Teodop Стефановић-Виловски, 1857-1920, Јединсгво 3 (1921) бр. 483,1; А. М. Матић, Из старијих дана. Неколике успомене о Теодору Ст. Виловском, Јединство 3 (1921) бр. 612; ЕЈ 8,144 (V. Stopar); Т. С. Виловски, Светли и тамни дани, Из мојих успомена, Беофад 1985, 179-199 (поговор М. Магарашевића); ЈКЛ 875 (Ж. Милисавац); Т. С. Виловски, Моје успомене

С. је најпре радио као насгавник исгорије и директор у основним школама у Свилеуви и Драгињу (Шабац), затим као друшгвенополитички радник у Чачку. После тога је радио шесг година у Историјском архиву у Чачку на обради докумената радничког покрета и НОБ. Од 1973. до 1990. радио је у Архиву ЦК СКЈ на обради докумената из ратног периода и њиховом публиковању. После тога је радио у Архиву Југославије до 1996. године када је пензионисан. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Чачански крајуН О Б 1941-1944 (1968, коаутор); Партшзански eudapu (Саниплетски радници ЧачанскоГ Н О П одреда) (1974); Чачански крају Н О Б - пали борци и жртee (1977, коаутор); Неке карактеристике извора за историју КП Ј из периода рата с посебним освртом на документа на којшш је радио Тито, Архивист 2 (1977) 64—68; Ратко Митровић, политички комесар ЧачанскоГ Н О П одреда „Др ДраГшш Мшиовић “ (1979, са Н. Јешић); Историјски извори о међународном признању народноослободилачке борбе у ЈуГославији (осврт на емисије Радио-станш^е „Слободна Југославија" 1941-1945), Архивист 1-2 (1981) 33-44; Извори за историју СКЈ. Документи централних орГана КПЈ, Н О Б и Револуција 1941-1945, књ. 2 (1985), књ. 5 (1986), књ. 6 (1988), књ. 22 и 23 (1996); Збор Димитрија Љотића 1934-1945 (1984); Љотићев покрет Збор у ужичком крају, Ужички зборник 16 (1987) 259-294,Деловање ЉоишћевоГ покрета Збор у чачанском крају, Зборник РНМ Чачак 17 (1987)287-325. Р.

СГЈЕПЧЕВИЋ Иво (15. август 1876, Доња Ласгва —6. јуни 1957, Котор). Каноник Столног капгола у Котору. Основну школу завршио је у Д. Ласгви, гимназију у Котору, богословију у Задру (1899). Службовао је као римокатолички свештеник у Котору, обављајући уједно и разне дужносги у бискупији. Био је катехета у гишазији. Од

1948. је ван акгивне службе, али је повремено радио у Исгоријском архиву у Котору. Веома привржен проучавању прошлосга родног краја, своје слободно време посветао је проучавању архивске ф ађе која се чувала у архиву Которског суда а касније, после Другог светског рата, у Исгоријском архиву. Резултат тога је знатан број мањих и већих радова из разних области исгорије Боке Которске (поморсгво, фговина, социјалне прилике, црква, привреда). Од 1952. своје радове писао је уз сарадњу и помоћ Р. Ковијанића. Значај С. радова је у томе пгго су засновани на необјављеним архивским документима. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Вођа по Котору (1926); Јурај Целидонио, сплиплски каноник, Градшпељ орГуља у Котору (1923); Превлака, хисторијска расправа (1930); Катедрала Ce. Трипуна у Котору (1938,1940); Котор и Грбаљ (1941). Са Р. Ковијанићем, Хранићи Косаче у которским споменицима (1957); КулпГурни живот староГ Котора I-II (1957). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 22078-22079: 11, br. 17025-17027а; Т. Радуловић, БиблиоГрафија чланака, прилоГа, приказа... у: Годишњак ПМК за књ. 1-11, Годишњак П М К 12. Д. Синдпк

СТОЈАКОВИЋ Анка (4. јануар 1925, Могорић, Госпић). Основну школу и пет разреда гимназије учила је у Зафебу; школовање је наставила у Беофаду где је матурирала 1943. На Архитектонски факултет у Беофаду уписала се 1945, а дипломирала 1951, када је изабрана за асисгента. На истом факултету хабшшговала је 1960. радом Особености инверзне перспективе у средњовековном зидном сликарству Србије и Македоније. Докторску тезу Ликовна реализација архитект о н с к о г простора у зидном сликарству средњовековне Србије, одбранила је 1965. на Архитектонском факултету у Беофаду. У звање доцента изабрана је 1961, ванредног професора 196S (1973) и редовног професора 1976. Пензионисана је 1990. године. На Архитектонском факултету предавала је исгорију уметносги. Једно време сарађивала је на Катедри за урбанизам; као госгујући професор предавала је предмет Предсгаве фадова у европској уметности. У оквиру посгдипломске наставе предавала је предмет Уметносг на тлу Југославије, као и Однос архитектуре и дела лпковних уметности. На Филозофском факултету у Беофаду сарађивала је на предмету Општа историја уметности (1951-1960), а на Факултету прпмењене уметности предавала је историју уметности (1981-1985).

СТОЈАКОВИЋ Момчнло

СТОЈАНОВИЋ Љубомир

Научни рад А. С. произнлази из њене истовремене усмерености ка архитектури и историји уметности; ова сазнања се прожимају кроз трајну заингересованост за архитектуру представљену у делима ликовних уметносги и однос архитектуре и дела ликовних уметности. Своја истраживања заснивала је на вгапегодшпњем теренском раду, којим је обухватила већину, пре свега средњовековних споменика, наше и осталих бажанских и других земаља, а истовремено је студијски радила у многам научним институцијама у земљи и свету. Сарађивала је са многим научним установама у земљи и иностранству. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Архитетшнски проcuiop у сликарству средњовековне Србије, Нови Сад 1970: Об изучении apxumeKniypiwix форм на материале некаторвсх русских икон, ВизантииcKirii временник 18, Москва 1961,116-123; Quelques representations de la Salonique dans la peinture medievale serbe, Athenes 1964; Une contribution a l’iconographie de l ’architecture peinte dans la peinture medievale serbe, Belgrade 1964; La conception de l’espace defini par l’architecture peinte dans la peinture murale serbe du X llf siecle, Belgrade 1967; JesusClirist, souvce de la lumiere dans la peinture byzantine, Poitiers 1975; Светлост у моравском сликарству, у: О кнезу Лазару, Крушевац-Беофад 1975, 289-301: Однос архитектуре и сликарства у Дечаншш, у: Дечани п византијска уметност средином XIV века. Београд 1989, 379-388; Четврта димензија у сликарству, Зборнж МС ЛУ 26 (1990) 1-11; Архиплектонски простор у српском зидном сликарству XV-XVI века, Зборник МС ЛУ 27 (1992) 257-270. ЛИТЕРАТУРА: БиблиоГрафије Академије архитектуре Србије I, Београд 1995. Р.

СТОЈАКОВИЋ Момчило (17. новембар 1949, Усија, Голубац-21. фебруар 1988, Београд). Основну школу завршио је 1964. године у Голупцу. а гимназију 1968. у Кучеву. Исте године уписао је студије на Филолошком факултету у Београду на Групи за оријенталну филологију. Ту је и дипломирао 1972. године. На истом факултету завршио је и постдипломске студије, смер наука о књижевности. Магистрирао је 1979. године на теми Књижевна Manuscripta Tuncica у Архиву САНУ. Радио је на докторској дисертацији Североисточна Србија или Браничевско крајииапе под турском влашћу 1458-1526 Године. Оставио је неколико радова у рукопису. Радио је од маја 1973. године у Архиву САНУ на научној н стручној обради арапских, турских и персијских рукописа Оријенталне збирке. Фебруара 1982. године прешао је у Историјски институт.

ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Un recueil inedit des turcismes en langue serbocroate, POF 30 (1980) 403419; Knjižema Manuscripta Turcica u Arhivu SANU, POF 31 (1981) 67-97; O паду Поречја под турску власт, ИЧ 29-30 (1982-1983) 143-157; Особености турцизама у „Протоколу Проте Матеје Ненадовића ", Прота Матеја Ненадовић и његово доба, Зборник радова са научног скупа одржаног од 5. до 7. децембра 1978. године, Београд 1985. 433-441; Браничевски тефтер. Поименични попис покрајине Браничево из 1467. Године. Београд 1987. Ј1ИТЕРАТУРА: 35 Година И И 1948-1983, 130; С. Терзић, А. Лолић, Момчило Стојаковић (некролог), ИЧ 35 (1988) 205-209; М. Манојловић, In memoriam, Viminacium 2 (1987) 203-204. С. Рудић

СГОЈАНОВИЋ (ПАНИЋ) Добрила (20. јули 1925, Урошевац). Основну школу завршила је 1935. у Скопљу, Трећу женску гимназију 1943. у Београду и Филозофски факултет, Група за историју уметности и археологију, 1950. у Београду. У Министарству за науку и културу НР Србије радила је 1951. године као референт за музеје. По оснивању Музеја примењене уметности, прешла је у ову установу гце је постала руководилац Збирке за историјско-стилски развој текстила и костима. Као музејски саветник, поред ове збирке руководила је Одељењем за основну делатност Музеја све до пензионисања 1988. године. Један је од добитника награде за музејску делатност Михаило Валтровић 1985. и Ордена рада са сребрним венцем. Од самосталних изложби најзначајнија је студијска изложба Уметнички вез у Србији од 14. до 19. века, постављена у Музеју 1959. као и у Новом Саду, Загребу, Сарајеву и Скопљу. Сродну изложбу допуњену и знатао проширену лаичким материјалом, Српски вез од 14. до 19. века, припремила је и поставила у Државном историјском музеју у Москви 1973. и исте године у Букурешту у Уметаичком музеју СР Румуније. Објавила је преко 50 библиографских јединица. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Уметнички вез у Србији од 14. до 19. века, Београд 1959; Везови Хриспшфора Жефаровића, Дело Христифора Жефаровића, Галерија М С 1961; Везена икона из 14. eeка, Зборник МПУ 8 (1962) 25-37; Савремена јуГословенска таписерија, Београд 1963; Везови са карактеристикаш бидермајера, Зборник М ПУ 13 (1969) 105-120; Европско одевање у Србији у другој половини 19. века, Зборник радова Ослобођење градова од Турака 1862-1967, САНУ 1970; Оријентални теписи и Ђшиши, Београд 1971; Les elements orientaivc sur les broderies religieuses

des pays balkaiiques jusqu’a la fin du XVIE siecle, Acts du XJV Congres des etudes byzantines. Bucarest 6-12 septembre 1971, Bucarest 1976,443-449; Тканине - Вез, Историја примењене уметаости код Срба I, у: Средњовековна Србија, Београд 1977,283299 и 317-327; Коптске тканине, Београд 1980; Градска ноииаа у Србији током 19. и почетком 20. века, Београд 1980; La termuiologie des divers tissus utilises au тоуеп age en Serbie, Actes du X V Congres intemational des etudes byzantines - Athenes 1976: П Art et Archeologie, Athenes 1981; Пиротски ћилшш, Београд 1987. P.

СГО ЈАНОВИЋ Дубравка (15. фебруар 1963, Београд). Основну школу и гимназију завршила је у родном граду. Студирала је и дипломирала на Филозофском факултету у Београду, Група за историју (1987). Насгавила је да се усавршава на постдипломским студијама које је завршила одбранивши магистарски рад Српска социјалдемократска странка и ратни проГрам Србије 19121914 (1992). Докторска дисертација носи назив: Појам демократије у Србији (1903-1914). У Институту за новију историју Србије почела је да ради 1988. године, најпре као истраживач прпправник, затим као истраживач сарадник (1992-1996), а од 1996. је асистент на Катедри за општу савремену историју Одељења за историју на Филозофском факултету у Београду. Подручје истраживања је историја политичких идеја у Србији у XX веку. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Искуишвање начела. Српска социјалдемократска партија и ратни проГрам Србије 1912-1918 (1994); Уцбеници историје као оГледало времена, у: Ратништво, патриотизам, патријархалносг (1994, коаутор); Трауматични круГ српске опозиције, у: Српска страна рата, Београд 1996. БИБЛИОГРАФИЈА: Spomenica INIS 19651995,91-92. Р.

С ГО ЈА НО ВИ Ћ Љубомир (6. август 1860, Ужице — 16. јуни 1930, Праг). Основну школу и три разреда гимназије завршио је у Ужицу, четарти у Шапцу, а више разреде у Београду. Студирао је на исгоријско-филолошком одсеку Филозофског факулгета В елж е школе (1879-1883). Као сгудент сакупљао је народне умотаорине и речи народног је зж а и објављивао рукописе родослова и летописа. Објавио је одломке из превода Јиречековог дела о трговачким пугевима и рудницима (1880,1882). П о положеном професорском испи-

ту добио је месго у ужичкој гимназији (18831884). Добио је затим сгипендију да би у Бечу. Петрограду, Берлину и Лајпцигу наставио да се усавршава код исгакнутих слависта и да ради на српским рукописима у библиотекама. С. је програм остварио 1884-1888, а резултати се налазе у бројним публжацијама из тих и следећих година. Био је затим професор Друге београдске гимназије (1888-1893) и предавао је руски језик на Велжој школи (од 1891). После смрти Јована Бошковића посгао је професор В елж е школе на Катедри за словенску филологију. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1890. а редовнн 1894. Услед сукоба са режимом Обреновића уклоњен је 1899. са В елж е школе. Ангажован у политичком животу већ крајем XIX века, С. се после 1903. у већој мери посветио политичком раду као један од водећих људи страж е Самосгалних раджала, неко време као њен председнж. Био је народни посланж, министар просвете, министар унуграшњих послова, председник владе (1905-1906). Пошто је напустио странку и политички живот 1912, С. је посгао секретар Српске краљевске академије (1913-1923). Током Првог светског рата боравио је, по налогу владе, у Русији, Швајцарској и Француској. У новој држави сгвореној 1918. С. се поново политички ангажовао и то као републжанац. Такво опредељење га је навело да 1923. напусти дужносг секретара Академије, јер је донет закон по коме није могао бити државни службеник онај ко је против „постојеће државне форме“. Неколж о година деловао је као политичар, председн ж Главног одбора Републжанске страж е, без већег успеха. Од 1926. све више побољева, услед чега се повукао из јавногживота. У ченж Ђ. Даничића и нггићенж С. Новаковића, С. се двоумио између филологаје и историје. За време усавршавања се тек определио за језичке студије, али је већ дотле, и касније, дао значајан допринос развоју исгориографије првенствено својим издањима извора, а затим и својим специфично исгоријским исграживањима и унапређивањем помоћних исгоријских наука. Средњовековне текстове С. је почео да објављује још као студент и то рукописе српских летописа (1881,1883). За време боравка у великим научним центрима проучавао је српске кодексе, давао описе рукописа, објављивао неиздате cmice, исправљао грешке ранијих издања. Део његових резултата саопштен у Спомешпсу 3 (1890) имао је у развоју српске исгориографије улогу дипломатара и колекције извора. После летописа је нарочиту пажњу посветио записнма и натппсима. појединачно је издавао старије и важније (темнићкн. благајски, жупана Грда), а остале је сакупљао за обимни корпус Стари српски записи и натписи (I—VI, 1902-1926). Поред оних које је сам открио штампао је и раније објављене и оне које би доби-

СТОЈАНОВИЋ Миодраг јао од пријатеља и сарадника. У току излажења корпуса доносио је. где год је било могуће, тачнија чигања п прецизнију хронологију. С обзиром на значај ове врсте извора, С. корпус представља један од стубова на којима почива развој историографије у XX веку. Своје дугогодишње бављење летописима и родословима заокружио је другим корпусом: Стари српски родослови и летописи (1927), у коме су у облику свода дати текстови родослова, старијих и млађих летописа и заметака у виду група летописних бележака по рукописима. Обимна уводна студија са описом рукописа и осветљавањем међусобних односа и данас је темељ знања о овој врсти извора. Издање у облику свода олакшало је рад исграживачима, али је у исго време потпснуло пндивпдуалне одлике појединнх рукоraica или верзија н ограничило њихово искоришћавање. С. је добро знао задатке издавача, али није увек бирао најпогоднија решења. То долази нарочито до израза у трећем корпусу: Старе српске повеље и писма (1,1-2,1929,1934), чије објављивање шђе дожпвео. У њему су саопштени ћирилски документп Дубровачког архива (чувани између два рата у Београду у Архиву САНУ) од краја ХП до средине XVI века, одвојени од докумената на латинском шш италијанском, груписани по кореспондентнма (Дубровник и Срби, Дубровник и Бугарц. Дубровник и Турци, Дубровчани међу собом). С. је много урадпо п на пољу издавања извора за новију српску историју објављујући документе о појединим личностима (Шћепан Мали, кнез Милош, Љ. Гај), а највшне о Вуку Караџићу, чији је живот проучавао и дела издавао. Његова монографија Живот и рад Вука Караџића (1924) представља значајан прилог српској исгорији XIX века. Поред тога бавио се исгоријом најстаријих српских штампарпја. стањем српске цркве после пада Деспотовине, решавао је поједина питања из средњовековне псгорије (Где је био град Копријан. Цреп и Витошф, године у Немањином житију. састав Даниловог зборшпса и др.). Развој помоћних наука за српску исгорију помогао је својим предавањима о ћирилској палеографији и великом расправом о хронологаји, приложеном последњој књизи Старих српских записа и натписа (1926). У Српској академији наука и уметности одржан је 1980. научни скуп посвећен животу и делу' Љ. С. али зборник радова никад није објављен. БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак СКА 9 (1896 ) 233-235: 32 (1924) 152-166; Живот и рад Људомира CiTiojauoeuha, СКГ 30 (1930) 476-480, 557-560 (аутобиографија н попис радова); У. Џонић. БиблиоГрафија радова Љубомира Спшјаноeuha. Прилози КЈИФ 11 (1931) 277-289.

СТОЈАНЧЕВИЋ Владимир ЈШТЕРАТУРА: У. Џонић, Љубомир Стојановић, Годишњица НЧ 40 (1931) 170-185; СКГ 30 (1930) има као неку врсту споменице прилоге шесторице аутора поред аутобиографије и пописа радова, цитираних под БИБЈШОГРАФИЈА; М. Грол, Из предратне Србије, Београд 1939 (садржи посебан прилог о Љ. С ); НЕ 4,497-498 (А. Белић); ЕЈ 8, 156-157 (В. Miljković); Д. Тодоровић, Љубомир Стојановић на професорском испиту, Ужички зборник 9 (1980) 29-78; Д. Тодоровић, Животни пут Љубомира Стојановића, Ужички зборник (1997). С. Ћирковић

СГОЈАНОВИЋ Миодраг (30. јули 1934, Мали Крчмари). Основно образовање је стекао у родном месту, гимназију је завршио у Крагујевцу (1953), сгудирао класичну филологију на Филозофском факултету у Београду; дипломирао 1957. Усавршавао се 1958. и 1959. на постдипломским студијама. Био је професор класичних језика у ЧетврггоЈ и Петој београдској гимназији од 1960. до 1970. Магисгрирао је 1962. темом: Ант ичко наслеђе у „ Собранију " Д Обрадовића, а докторирао 1965. дисертацијом: Доситеј и антика. Од 1971. сарадник је Балканолошког инсгитута Српске академије наука и уметносги, а од 1984. научни саветник. Руководилац је пројекта ,Језичка и књижевна повезаносг балканских народа“ (19791997). Од октобра 1995. је редовни професор на Филолошком факултету за балканологију и новогрчки језик. Боравио је иа сгудијском усавршавању у Бечу, Солуну и Атини. ВАЖНШИ РАДОВИ: Доситеј и антика (1971); Хајдуци и клефти у народном песнииапву (1984); АнСполоГија новогрчког народног песншитва (1991); Иво Андрић у Грчкој књшсевностш (1981); Српскохрватско усмено песнииппво у новоГрчкој књижевности (1982); Фанариотско и српско Грађанско песништво (1984); Вукашин Радишић - први српски (нео)хеленист (1989); Српске и Грчке народне песме о усташџша (Солун 1979); Књ 1жевна сарадња Срба и Грка у Годинама ПрвоГ светскоГ рата (Солун 1990); Карађорђеу Грчкој књгокевности (1995); Копшшрево и Вуково траГање за Буковалом и клефти Буковалеји (1984); „Српске песме" Kocuie Пасајаниса (1976). Р.

СГОЈАНОВИЋ Трајан (20. јули 1921, Грајешница, Битољски округ). Од седме године живи у САД где је добио основно и средње образовање и студирао и дипломирао на Универзитету Роче-

сгер (1942), а сгепен магистра сгекао је на Универзигету Њујорк (1949). Усавршавао се у Француској, где је на Париском универзитету 1952. сгекао докторат тезом; L ’economie balkanique аих XVDe et XVIUe siecles (principalement d ’apres les archives considaires frangaises). После кратког стажирања у Паризу у Националном ценгру за научна исграживања (1951-1952) и рада на Универзитету Њујорк (1952-1955) добио је месго на државном универзитету Радгерс у Њу Брунсвику где је прошао сва звања од доцента (1957-1961), преко ванредног професора (1961-1967) до редовног (1967 -1991) и професора у пензији (emeritus) од 1991. Као професор госг држао је предавања на америчким универзигетима (Беркли, Стенфорд, Њујорк), затим у Канади (Монтреал) у Паризу (Maison des sciences de ГНошше). Предавао је општу и европску исгорију, а као исграживач бавио се првенсгвено Балканом и пркзблемима савремене историографије. Као учешпс Фернана Бродела и приврженик његове школе, С. је грађи о нововековном Балкану прилазио са питањима и критеријима преузетим од сисгематских друштвених наука. Важнија дела су му: L ’agriculmre аихХУИР siecles dans les Balkans, Paris 1954; A Study in Balkan Civilisation, 1967 (преведено на српски и објављено као: Балканска цивилизација, Београд 1995). Баж ану као целини вратио се после четврт века у књизи: Balkan Worlds: The First and Last Europe, 1994 (превод и српско издање у припреми). Мање студије о различитим темама бажанске привреде, друпггва, политике сабране су у књигама: Between East and West: The Balkan aiid Meditarranean Worlds 1-4 (1992-1995). Његова књига o савременој француској исгориографији: Frencli Historical Melhod: The „Annales" Parcidigm (1976) имала je велики оцјек и била преведена на италијански: La Scuola Storica Francese: 11 Paradigma delle „Annales" (1978). P.

СГО ЈА НЧЕВИЋ Владимир (16. април 1923, Скопље). Основну школу и гимназију учио је у Велесу (1929-1941), матурирао у Крагујевцу јуна 1941. З а време окупације живео је у Београду, запослен на железници. Од јануара 1945. борио се на Сремском фронту до краја рата, остао у војсци на дослужењу војног рока (новембар 1945). Студирао је затим исгорију на Филозофском факултету у Београду (1945-1950). Краће време радио је као библиотекар у Семинару за оганту исгорију средњег века (1948-1950). Специјализовао је националну историју новог века, дипломирао фебруара 1950. са темом о етничким кретањима и померањима српског народа. Убрзо после дипломирања изабран је за асистента Историјског института

САН, у којем је провео цео радни век до пензионисања 1984. прошавши сва звања од асистента до научног саветнжа (од 1967). Докторску дисергацију: Кнез Милош и Источна Србија 1833-1838, одбранио је пред Комисијом САН у мају 1956 (нггампана као књига 1957). У Исгоријском институту био је (1956-1959) научни секретар, а касније је вршио разне дужносги: председника Радне заједнице, члана Савета, члана Научног већа, Редакције институтских издања, председника и члана организационих одбора за већи број научних скупова итд. Учествовао је у раду велпког броја научних скупова у земљи и иностранству. Од самог почетка је био међу шшцијаторима колективне Историје српског народа у којој је био уредншс пете књиге. С. је много учинио за поновно штампање дела о српској историји или Србији XIX века, често је таква издања пропраћао уводним студијама и коментарима. С. је преко 45 година акгиван у истраживању српске историје. У средишту интересовања му је историја XIX века са ређим залажењем у pamije периоде код одређених тема, и са проширењем поља рада према почетку XX века у темама међународне политике и положаја српског народа под туђинском влашћу. У првом периоду рада главне снаге посвећивао је времену кнеза Милоша и Првом српском устанку, да би касније проширио поље посматрања тако да обухвата српски народ у неослобођеним областима, међународне односе, пре свега са Османским царством, Бугарском, Русијом и Аустроугарском, политичке и културне односе са суседним народима, где је нарочиту пажњу посвећивао Бугарима и Арбанасима. С. је својим радовима допринео проширењу и богаћењу тематике покрећући питања о демографији, миграцијама, историјској географији и етнографији, аграрно-правним односима и о читавом низу недодирнутих или тек начетих тема. Поред интересовања за опште процесе и њихово преламање у српској средини, за велика прекретна збивања као што су устанци и ратови, С. је у току чнтавог свога деловања обраћао пажњу личностпма, појединцима, више онима међу писцима и културним радницима него међу владарима и политичарима. Повољна је околност да је у Годишњаку САНУ брижљиво пописан обиман опус С. тако да се овде може упозорити само на посебна издања у којима има и књига сабраних, раније објављених радова. После већ наведене дисертације дао је темељну књигу о Милошу: Милош Обреновић и њеГово доба (1966, поново 1990), затим књигу: Јужнословенски народи у Осзшнском царству од ЈедренскоГ мира 1829. до ПарискоГ конГреса 1856 (1971); Србија у време првоГ устанка 1804-1813 (Лесковац 1980); поглавља о историји XIX века v Историји српског народа (V, 1, 2); Држава и

СТОЈАЧКОВИЋ Александар

СГГОУКС (STOKES) Гејл

друииТшо обновљене Србије (1815-1839). РасПраве и чланци (1986): Србија и Бугарска од Санстефанског мира до БерлинскоГ конгреса (1986): Срби и Бугари, 1804—1878 (1988); Србија и ослободилачки покрети ш Балканском полуострву у XIX веку (1990). Особене црте научном опусу С. даје његово живо ингересовање за картографију, које долази до израза у вшие димензија, изради карата за модерне атласе, проучавању сгарих карата и њиховом нскоришћавању. Током целокупног рада С. је био зашггересован за исгорију градова и појединих области међу којима се нстичу источна Србија из првог периода његовог рада и Косово, нарочито Метохија у новије време. БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак САНУ 86 (1979) 484-504: 93 (1986) 48М87: 97 (1990) 393404:100(1993)377-380. Ј1ИТЕРАТУРА: Годшнњак САНУ 86 (1979) 483-484: 93 (1986) 477-480: 97 (1990) 39Т404; 100 (1993) 373-376.

ки мотивисане теме. Репрезентативна за његов каснији развој је књига Черте шшота народа србскоГн у унГарскшњ областшш од времена кадв су Мађари у ове douuiu, па до славноГв доба воскресент Вопводовине Сербт, или odb Године 895-1848 (Беч 1849). О положају Срба и црквеној аутономији објављивао је текстове на немачком и мађарском (1860,1868). Пионирски исграживачки напори С. нису имали наставак у другој половини века, каснији његови радови су значајнији за политику него за историографију. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 22086-22100; 11 br. 17029-17039. Ј1ИТЕРАТУРА: Н. Радојчић, Александар Стојачковић као историк. ПрилоГ повесници српске историоГрафије, Извештај Српске велике гимназије, Сремски Карловци 1910-1911, 19-55; NE 4,460 (Н. Радојчић); ЕЈ 8,155 (V. Krestić). С. Ћирковић

С. Ћирковић

СТОЈАЧКОВИЋ Алексавдар (25. мај 1822, Сомбор - 21. јунп 1896. Будимпешта). Образовао се као правшпс у Пешти, а затим се посветио учењу богословије у Сремским Карловцима с намером да се замонаши. Догађаји 1848. увлаче га у политику, тако да је постао члан Главног народног одбора и секретар војводе Стефана Шупљикца. После револуције ступио је у државну службу и деловао као мшшстеријални саветаик до пензионисања 1884. Био је посланик Српског народно-црквеног сабора и угарског парламента. У политици је заступао конзервативне ставове. Историјом се бавио од младих дана као образовани дштетант који се угледа на немачке и мађарске историчаре. Први је почео да пише посебне расправе о темама из српске историје као: Да л 'е Махомета 11 Сербкшш родила (1842); О воиiibi koio е Каролв Роберпш кралв уГарскип са Милутиномв кралемњ сербскшш Године 1320 шшо (1843): О победи Србалл надв Бугаршш и оввис со/озницшш Год. 1330 iолил 28 одржаноп (1844). Расправљао је о години смрти деспота Стефана Лазаревића, о паду босанског краљевства, о двобоју Д.\ппра Јакшића са Татарима (1843), писао је биографске огледе о светом Сави, царици Мари и грофу Ђорђу Бранковићу. С. је започео да обрађује помоћне науке за српску исгорију, пре свега нумизматику, описивао је старине, објављивао грађу. приказао је „Каранотвртковићеву" збирку повеља указавши на Ђорђа Николајевића као стварног приређивача. Уочи 1847. интересовање му се сужава на историју Срба у Угарској, њихов пшожај, заслуте за Монархију и сличне политич-

658

СТОЈИЉКОВИЋ Мирослав (1. јануар 1924, Приштина). Основну школу завршио је у Штипу 1935, где је започео гимназију алн је школовање прекинуо због избијања Другог светског рата. Учесник је НОР-а од 1941. Гимназију је завршио у Нишу 1949. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, Група за историју, 1956. Наредне године прешао је у Архив Југославије, а 1960. у Институт друпггвених наука, Одељење за историјске науке. Од 1969. до пензионисања (1989) радио је у Институту за савремену историју. Докторирао је 1984. на Филозофском факултету у Приштини одбранивши тезу: БуГарска окупаторска политика у Србији 1941-1944, када је изабран у звање научног сарадника; виши научни сарадник постао је 1988. године. С. се бави историјом Југославије у XX веку, а ужа специјалност су му југословенско-бугарски односи као и проучавање историје Другог светског рата. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Политика буГарских власти на анектирашш деловима јуГоисточне Србије 1941-1944, у: НОР и револуција у Србији 1941-1944,1972,490-503; О буГарској окупшционој политици, Марксистичка мисао 3 (1979) 105-127; БуГарска као савезница Сила осовине у окупацији Србије 1941-1944, Југословенско-бугарски односи у XX веку 2 (1982) 249-311; Савезници и БуГарска у првој половини и лето 1944 Године, у: АСНОМ во создавањето на државата на македонскиот народ, М А Н У 1987,229-342; БуГарска окупаторска политика у Србији 1941-1944 (1989); БуГарски злочин Геноцида над Србшш за време ДругоГ светскоГ рата, у: Злочин геноцида над Србима за време Другог светског рата, С А Н У 1995.

БИБЈШ ОГРАФИЈА: Dvadeset godina ISI 1958—1978, 151—152; Dvadesetpet godma I S I 1958— 1983,268. ЛИТЕРАТУРА: Dvadeset godiim ISI 19581978, 151; Bugarska okupatorska politika u Srbiji 1941-1944, IS I1989. P.

С Г О Ж О В Тодор (25. јуни 1925, Српскн Итебеј - 28. октобар 1983, Београд). Учитељску школу завршио је 1946. у Вршцу. Филозофски факултет, Група за историју, завршио је у Београду 1954. Предавао је као професор у средњој школи. Од 1958. радио је у Одељењу за историјске науке Института друштвених наука. Докторирао је 1965. на Филозофском факултету у Сарајеву тезом: Опозиционе снаГе у борби против режшш шестојануарске диктатуре 1931-1935. Године. Од 1969. радио је у Институту за савремену историју. Бавио се истраживањем унутрашње-политичких односа у XX веку. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Opozicija и vreme šestojamiarske diktature (1929-1935) (1969); Vlada Milana Stojadinoinća 1935-1937. Unutrašnja politika do konkordatske borbe-, Građanska opozicija i skupštinski izbori od 7. novembra 1931 (1962); O tzu ustanlai u Lici 1932 (1970); Svetozjar Pribićević u političkoj emigraciji u Francuskoj (1975); Unutrašnja politika vladajućih krugova u Jugoslaviji 1929-1939 (1973). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Dvadeset godirm ISI 1958-1978, 152-153; Dvadesetpet godina ISl 19581983, Istorija 20. veka 1-2 (1984) 268-269. ЛИГЕРАТУРА: Dvadeset godina ISI 19581978,152; Б. Храбак, In memoriam Todop Стојков (1925-1983), Зборник МСИ 28 (1983) 205-208; ЈИ Ч 22,4 (1987) 245-246 (Ж. Аврамовски). Р.

СТОЛЦ (STOLZ) Бенџамин (1934, Лансинг, Мичиген, САД). Студирао је на Универзитету Мичиген, дипломирао 1955. Усавршавао се и докторирао на Харварду 1965, постао професор на Универзитету Мичиген (Ann Arbor), где је био шеф Одсека за славистику. Бави се лингвистиком и фолклором, нарочито историјском димензијом епске традиције. Приредио је превод Јањичаревих успомена уз издање заједшгчко са С. Соуцеком: Konstantin Mihailović, Memoirs o f a Janissary, Ann Atbor 1975. Другог писца XVI века анализирао је с гледишта језика: Serbo-Croatian in the Works of Barth. Georgievits, Xenia Slavica. Papers presented to Gojko Ružičić, Hague 1975; Kopitarand Vuk, To honor Jemej Kopitar (1780-1980), Papers in Slavic Philology 2 (1982); Serbo-Cmatian as a Balkan Diplomatic Lan-

gmge, Зборник MC за филологију и лингвистику 27-28 (19^1—1985). О историској проблематици епске традиције: Historicity in tlie Serbo-Croatian Heroic Epic: Salih Ugljanin’s „Grčki rat“, The Slavic and East European Joumal 11 (1967) 423-432; On Two Serbo-Croatian Oral Epic Verses: The Bugarštica and the Deseterac, Poetic Тћеогу, Poetic Practise. Papers of the Midwest Modem Language Association 1 (1969) 153-164; The Bugarštica as South Slavic Oral Traditiom l Poetry, Folia Slavica 6,3 (1984) 389412. ЈПТГЕРАТУРА: БиобиблиоГрафски речник учесника МеђународноГ научноГ скупа В ук Караџић и његово дело у своме времену и данас, Београд 1987,124-125. Р.

СТОУКС (STOKES) Гејл (5. септембар 1933, Orange, N. Y., САД). Студирао је историју и дш ломирао 1954. на Colgale University. Усавршавао се на Универзитету Индијана у Блумингтону, вде је 1965. стекао степен магистра. Докгорирао је на истом универзитету дисертацијом: Vladimir Jovanović and the Serbian Omladina. Liberalism, mtionalism and the begimings ofmodem politics in nineteenth сепШгу Serbia (1970). Посветио ce универзитетској каријери и прошао је звања од асистента до редовног професора (1968-1974). Од 1974. је професор историје на Rice Univeisity у Хјустону (Тексас). Специјалиста је за историју Балкана, интерес му је усредсређен на XIX век и јужнословенске земље, највише на Србију. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Svetozar Marković in Russia, American Slavic Review 3 (1972) 611-625; The European sources o f nineteenlh century thouglit artd the national liberation movement in Serbia, у књизи: American Contributions to the Seventh Intemational Congress of Slavists, Warsaw 1973, vol. Ш History, Paris-Hague 1973, 125-141; Cognition and the Function o f Nationalism, Joumal of Inteidisciplinary History 1974; Yugoslavism in the 1860' s, Southeastem Europe 1,2 (1974) 126-135; Legitbnacy through Uberalism. Vladimir Jovanović and the Transfonmtion o f Serbian Politics, Seattle 1975; 77ie absence ofnationalism in Serbian politics before 1840, Canadian Review of Studies in Nationalism 4 (1976) 77-90; The Serbian Docuinents fm m 1914: a previesv, Joumal of Modem History 48,3 (1976) 69-83; Church and Class in Early Balkan Nationalism, East European Quarterly 13 (1979) 259-270; The Role ofthe Yugoslav Comittee in ihe Fonnation ofYugoslavia, у књизи: The Creation of Yugoslavia, 1914—1918, ed. D. Đorđević, S. Barbam 1980,51-71; Nationalism in the Balkans: An Aimotated Bibliography, New York - London 1984: Serbian military doctrine and the crisis o f 1875-1878. у књизи: Insurrections, Wars and the Eastem Crisis in the 1870 s, ed. B. Kiraly - G. Stokes. Boulder 19S5: Poli659

СТРАЊ АКОВИЋ Драгослав

СТРАТИМИРОВИЋ Стефан

rics as Development: Thc Emergence o f Polirical Parties in Nineteenth- СепШгу Serbia, Durham 1990; Instant History: Understanding the Wars o f Yugoslav Succession. Slavic Review 55,1 (1996) 136-160 (ca J. Lampe, D. Russinow и Julie Mostov). ЛИТЕРАТУРА: American Scolars Directory I, History, New York - London 19787, 663. C. Ћирковић

СТРАЊАКОВИЋ Драгослав (31. мај 1901, Ужице - 27. новембар 1966, Београд). Основну школу и гимназију учно је у Ужицу. Студије истоpiije завршио је 1927. на Филозофском факултету у Београду. Докторирао је 1932. тезом Влада устшвобранитеља 1842-1853. Радио је на Катедри за нацпоналну историју Филозофског факултета од 1925. као асистент, од 1936. као доцент, а од 1940. године као ванредни професор. Пензионисан је 1945. после чега је хапшен и затваран. Од 1955. годпне предавао је на Богословском факултету у Београду. С. библпографија радова, мада непотпуна, броји 277 јединица. Његова истраживања усмерена су на XIX век и историју Србије до стицања незавпсностп. Ређе се бавио историјом осталих области српског народа. После Михаила Гавриловића, С. је наш најбољи архивски истраживач. Следећи Гавриловићев пут. он је историографији дао значајна дела. Његове студије о Начерпшнију Илије Гарашанина (ЈуГословенски национални и државни програм Кнежевшш Србије из 1844. Године. —Гараишниново „Начерпшније" (1931); Како је поспшло Гараишниново „Начертаније" (1939), иако је у њима југословенска идеја пренаглашена, на унпрб српске и јужнословенске, биле су доскора најпотпунији и најсолиднији радови о овом увек привлачном проблему. Влада уставобранителш (1842-1853). - Унутраииоа и спољашња политика (1932), јесте његова докторска дисертација, оцењена као вредан допринос историографији, иако је већ постојало слично дело Слободана Јовановића. Писана на основу домаће и француске архивске грађе, она пружа најпотпунији приказ политичких збивања у Србији у наведеном периоду. С. се заносио идејом да прикаже историју Србије XIX века писањем пет биографија —вожда Карађорђа, кнеза Милоша, Илије Гарашанина, Јована Ристића и Николе Пашића. Идеју није остварио, будући да је стигао да напише само две од пет поменутих биографија. У монографији КарађорГ/е (1938), дао је паралелне животописе вожда Првог устанка и жене Јелене. Док је Карађорђево жшпје. гшсано тематски а не хронолошки, урађено на основу дотадашњих објављених изво-

660

ра, дотле је Јеленина биографија сачињена на основу необјављене архивске грађе. Другу биографију из ове серије - Илија Гараишнин, С. није успео да иггампа, па се и данас налази у рукопису. С. се и овде држао тематских целина (нпр. унутрашња политика, односи са владарима, физичке и душевне особине и сл.), складно укомпонованих. У истраживачком погледу ово дело је скоро савршено, али се тешко чита услед пренатрпаности чињеницама. С. је наставио да се бави српским владарима и њиховим супругама, па је објавио књигу Михаило и Јулија (1940). За разлику од књиге о Карађорђу и Јелени, у овој је знатно више писао о супружничким односима, породичним приликама, приватним збивањима, имовини Обреновића и сл. С. је написао више радова о кнезу Милошу и биографију кнегиње ЈБубице. Вредна пажње је његова студија о Вучићевој буни. С. се бавио Првим српским устанком, црквом, Црном Гором и другим темама, оставивши за собом више вредних радова. Написао је неколико значајних прилога из српске и југословенске историографије, а у рукопису му је остало дело Развој модерне јуГословенске историоГрафије: српске, хрватске и словеначке (411 стр. великог формата). Постхумно му је објављено дело: Најeehu злочини садаиивире. Патња и страдања српскоГ народа у Независној држави Хрватској од 1941. до 1945, Горњи Милановац 1991. У његовој заоставштини налази се још вредних рукописа. Писао је и уџбенике историје за ученике основних школа. С. каријера насилно је прекинута. БИБЈГИОГРАФИЈА: Р. Љушић, БиблиоГрафија радова ДраГослава Страњакови/ш (19011966), И Г 1-2 (1978) 201-212. Ј1ИТЕРАТУРА: ЕЈ 8,191 (Ž. Sečanski); Богословље 24 (39), 1-2 (1980) 171-173 (Д. Кашић); Ј. Митровић, Реч ушпред, Највећи злочини садашњице. Патња и страдања српског народа у Независној држави Хрватској од 1941. до 1945, Горњи Милановац 1991,7-11. Р. Љушић

Земаљски музеј у Сарајеву, где је наставио са археолошким исграживањима, до 1892, када је добио нови премешгај, овога пуга у Котор. У Боки Которској остао је само годину дана, јер је већ 1893. враћен у Беч где је, до наглог пензионисања 1919, радио у Комисији за регулисање Дунава. Научни рад С. кретао се у оквирима личних интересовања талентованог дилетанта. Исграживања за свој научни рад вршио је на локалитетима које му је одређивала државна служба, најпре у Сплиту, потом у Босни и најзад у Боки. У првим радовима, објављеним 1888-1890, бавио се сплитским локалитетима на којима је радио, сплитским звоником, порталом стоне цркве и монументалном чесмом у Сплиту, Диоклецијановом палатом итд. После тога се посветио објављивању грађе и писању радова о свом претку Бошћу Стратимировићу. Наредни тематски круг у његовом научном опусу одређен је истраживањима која је вршио у Босни и Боки Ксхторској. Писао је о средњовековним локалнтетима у Босни, о Високом и Бобовцу, о краљевским дворима Сутјеска и Трстивница, о Марковој кули у Вишеграду и озренској цркви, а затим и о црквама Св. Луке и Св. Николе у Котору. Касније је проширио круг својих интересовања на српску средњовековну историју и хералдику, као и на неке проблеме из нововековне историје. Писао је о Балшићима, прошлости и неимарсггву Боке, о оснивању епископије зетске, о Косовској бици, о светосавском грбу и о Београду и његовом грбу. Такође је приредио и објавио српско издање мемоара свога оца, генерала Ђорђа Стратимираовића, као и неколико докумената из револуције 1848-1849. Објавио је и мању студију о Bon±iy Вучковићу Стратимировићу. Осим научног, бавио се и књижевним радом објавнвши и четири збирке песама. БИБЛИОГРАФИЈА: Н. Радојчић, Ђорђе Стратимировић (читуља), Гласник ИД НС 10, 4 (1937) 478-479; BLZ 9, br. 22304-22329; 11, br. 17238-17242а. ЛИТЕРАТУРА: Н. Радојчић, М. Лесковац, Ђорђе Стратимировић (читуља), Гласник ИД НС 10,4 (1937) 474-480; Н Е 4,514-515 (Н. Радојчић). Мир. Јовановић

СТРАТИМИРОВИЋ Ђорђе (6. март 1858, Грац - 4. децембар 1936, Беч). Син генерала Ђорђа Стратимировића. Студирао је техничке науке у Бечу, 1877-1883. По завршетку сгудија запослио се у Генералној дирекцији државних железница у Бечу, у којој је радио до 1887, након чега је прешао у државну грађевинску службу. Службовао је у Задру а потом у Сплиту, где је надзирао оправку саборне цркве и сплитског звоника, и где се, под утицајем дон Франа Булића, зашггересовао за археологију. Из Сплита је 1890. премешген на рад у

СГРАТИМИРОВИЋ Стефан (26. или 27. децембар 1757, Кулпин - 23. септембар 1836, Сремски Карловци). Рођен је у војничкој, племићкој породици. Студирао је филозофију и право у Будиму и Бечу, а потом је наставио са приватним учењем богословије, током 1783, у Сремским Карловцима код знаменитог Јована Рајића. Од марта 1784, када га је замонашио митрополит Мојсије Путник, започела је његова муњевита ка-

ријера у хијерархији Српске православне цркве. За крушедолског архимандрита произведен је већ августа 1784, а у мају 1786. изабран је за вршачког и одмах потом за будимског епископа. Четири године касније (1790), у својој 32 години, изабран је на Темишварском црквено-народном сабору за шггрополита у Сремским Карловцима. Током скоро пола века, колико је био српски шггрополит, развио је видну делатност на просветном, културном и политичком пољу. У бурним временима Наполеонових ратова и Метерниховог режима, радио је на политичком осамосгаљењу Србије и просвећивању српског народа. Познато је његово обраћање руском цару Александру I за ослобођење Србије, помоћ устаничким вођама после 1804, његове заслуге за долазак Доситеја Обрадовића у Србију 1805, као и ангажовање на прихвату србијанских избеглица на хабзбуршком тлу после слома устанка 1813. С. је у себи обједињавао интелектуално просветитељство XVГП и национални романтшам XIX века. Веома образован, члан Ученог друштва у Гетингену, показивао је многостране амбиције на културном и научном пољу, од оснивања карловачке гимназије 1792, до познатог ушштања у распре око српског књижевног језика. Насупрот томе, за живота је ретко објављивао - само један спев и један етимолошки рад. Као историограф, С. је осгао „отмени дилетант" чији се, можда најзначајнији допринос, огледао у томе што је приволео Јована Рајића да штампа своју Историју и што се сам веома ангажовао око њеног објављивања. У својим радовима најпоузданије се сналазио у проблемима најстарије словенске историје и канонског права. Посебну пажњу посветио је проучавању дела Константина Порфирогенита и тзв. Несторове хрошисе. Али, у његовим истраживањима није било научног система, занимао се и за проблеме из савремене историје српског народа у Угарској, почетак Првог српског устанка, питање Уније, затим за етимолошка питања, нпр. о пореклу речи кнез и књига, имена Прус и Рус, Мађар, за географију Србије и Војводине, постанак румунског народа, као и за проблеме црквене историје и историје српске патријаршије. Његови научни радови најчешће се налазе на самој граници историографије и филологије, исторнографије и географије или историографије и канонског права. Благородни научни дилетантнзам С. највредније резултате је дао тиме нгго је указао на зависност историјског развитка од географског факгора, и нгго је схватао значај проучавања внзантијских писаца и српских повеља ради истраживања српског средњег века. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Д. Руварац. Hanpiu животш и списак књ^окевних радова Митрополита Стевана CiTipaiTuuiupoeulia. Прилози КЈИФ 1,1 (1921) 71-85.

661

СТРИЧЕВИЋ Ђорђе

СУБОТИЋ Гојко

ЛИТЕРАТУРА: Н. Рздојчић, Митрополит Стефан Стратшшровић, ЛМС 345 (1936) 40-60; Ђ. Слијепчевић, Стеван Стратшшровић, Београд 1936; Н. Радојчић, Око митрополита Стефана Стратшшровића, Гласник ИД НС 10 (1937) 161-179; Ј. Радонић, Митрополит Стефан Стратимировић, Слике из историје и књижевности, Београд 1938,303-314; Н. Радојчић, Историјске студије митрополита Стефана Стратилшровића, Гласник ИД Н С 2,1 (1929) 317-364; НЕ 4,515-516 (Р. Грујић); ЕЈ 8,192 (Ј. Milićević); Српски јерарси 469-472. Мир. Јовановић

урација рановизантиске цркве код Куршумлије, ЗРВИ 4 (1956) 199-213; Хронологија раних споменика Моравске школе, Старинар (1956) 115-128; Једна хипотеза о титуларном имену српских деспота XIV века, Старинар (1958) 113-130; Meister derBaukunst des VI Jahrhunderts in Ostillyricum, Actes du X6 Congres Intemational d’etudes byzantines, Istanbul 1957, 171-180; Ђаконикон u протезис у ранохришћанским црквалш, Старинар 9-10 (19581959) 59-66; ИконоГрафија композиција са царским портретшш у San Vitale, Старинар 9-10 (1958-1959) 67-76; Ископавања Зањевачке цркве, Старинар 9-10 (1958-1959) 307-315 (са Г. Суботићем); lconografia dei mosaici imperiali a San Vitale. Felix Ravenna 19/80 (1959) 5-27; La renovation du type basilical dans l ’architecmre ecclesiastique des pays centrales des Balkans au DC-Х Р siecles, Rapports du XIF Congres Intemational des etudes byzandnes, Belgrade-Ochride 1961, 165-211; L ’eglise ronde de Preslav et le probleme des traditions paleobyzantines dans l ’architecture balkanique du Моуеп age, Rapports du XII2 Congres Intemational des etudes byzantines, Belgrade-Ochride 1961, 212-223; Eglises triconques medievales en Serbie et en Macedoine et la tradition de l ’architecture paleobyzantine, Rapports du ХПе Congres Intemational des etudes byzantines, Belgrade-Ochride 1961, 224-240; Sur le pnobleme de l'iconographie des mosaiques imperiales de Saint-Vital, Felix Ravenna 34/85 (1962) 80-100; / monumenti dell’arte paleobizantina in rapporto con la tradizione antica ed all’arte medioevale nelle regioni centrali dei Balcani, Recueil des travaux de l’Inst. Byzant. Belgrade 8,2 (Melanges G. Ostrogorski, Д) (1964) 399-415; I monumenti d ’arte paleobizantina in Serbia e in Macedonia contemporanei ai capolavori d ’arte Rave/uite, Corsi di cultura sull’arte Ravennate e bizantina, Ravenna 1963,333-369; Drama as an Intennediary between Scripture and Byzantine Painting. Still und Ueberliefenmg in der Kunst des Abendlandes. Akten des 21. Intemat. Kongresses fur Kunstgeschichte in Bonn 1964. Bd.I. Berlin 1967,106-127.

СГРИЧЕВИЋ Ђорђе (7. фебруар 1929, Бањалука). У родном месгу је завршио основну школу и два разреда гимназије, а матурирао је у Београду 1947. године. Студирао је историју уметности и дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1951, а докторирао у Српској академији наука и уметносги 1956. На Колеџу Лондонског универзигета студирао је грчки језик 1959. Кратко време био је библиотекар у Византолошком семинару Филозофског факултета у Београду (1949-1951) и асистент у Савезном институту за захигигу споменика културе (1951), а од 1952. до 1964, најпре сараднж, а потом виши научни сарадник Археолошког института у Београду. Као старији истраживач радио је у Вобург институту Лондонског универзитета (1964-1965), потом као лектор на Универзитету у Единбургу (1965-1966) и члан исграживачког тима на Универзигету у Њукастлу (Енглеска) (1966-1968). Наставничку делатаосг наставио је на Барнард Колеџу и Вишој школи Колумбија Универзитета у Њујорку (1968-1971). Предавао је на више универзигета у САД, а од 1974. без прекида је професор на Универзитету у Синсинатију, Охајо. Вршио је археолошка истраживања на Царичином граду (Prirna Iustiniana), у Дукљи (Doclea), M. Чанак Медић Дољанима, Гамзиграду (Romuliana), Сремској Митровици (Siimium), Бреговини, Зањевачкој цркви и на другим локалигетима. Проучавао је многа питања градигељског програма рановизанСГРУГАР Владо (28. децембар 1922, Доњи тијских базилика и иконографије уметничких деУлићи, Цетиње). Основну школу похађао је у ла из те епохе, као и нека питања средњовековне родном крају, а гимназију на Цетињу. НОП-у је српске архитектуре и истакнутих исгоријских приступио 1941. године. После рата радио је као личности Деспотовине. Његова последња исграофицир у установама војске за науку и просвету, живања усмерена су на литургијске обреде, икопретежно у Војноисторијском институту у Беонографију простора у византијској архитекгури и граду. Од 1946. ванредно је студирао на Правном других уметаичких дела средњега века. факултету у Сарајеву. Студије права прекинуо је ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Два варијетета плазбог одласка из Сарајева по службеном премешна цркава Моравске школе, ЗРВИ 3 (1955) 213тају (пензионисан је у чину пуковника 1971). У Бе220: Улога старца Исаије у преношењу светогорограду је 1953. завршио Институт друштвених наских традиција у Моравску архитектонску шкоука, а 1957. године Вишу војну академију. Магилу, ЗРВИ 3 (1955) 221-232; Средњевековна рестастарски рад ЈуГословенске социјалдемократске

662

странке о стварању ЈуГославије, одбранио је 1964. на Филозофском факултету у Београду. Докторску дисертацију ЈуГословенски ослободилачки рат, одбранио је 1968. на Акздемији наука СССР у Москви. С. је редовни члан ЦАНУ од њеног осшшања 1973, члан ван радног састава Македонске академије наука и уметносги (1981), члан ван радног састава САНУ (1994), члан по позиву Удружења књижевника Србије (1989). С. је био главни и одговорни уредник Vojnoistorijskog glasnika (19631967), ЈуГословенскоГ историјског часописа (1970-1973) и члан Редакције Историје Црне Горе. Председник је Одбора за историјске науке ЦАНУ. С. изучава прошлост народа и држава југословенских од 1890. до 1992. године. О збивањима и личностима овог раздобља написао је више студија и монографија. Обимне монографије посветио је социјалдемократији у југословенским земљама, војничкој одбрани Србије и Црне Горе и стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца: Јиgoslavenske socijaldemokralske stranke 1914—1918', Социјалдемократија o ствара/ву ЈуГославије. Добу уједињења С. се враћа касније студијама: Неприлике јуГословенскнх земаља у даншш уједињења 1918 и Војна заштита јуГословенских земаља у данима уједињења 1918. Године. Радови С. о Другом светском рату достиглн су завидан тираж, а превођени су на чешки, пољски, руски, немачки, словеначки, мађарски, македонски и албански језик. Књига ЈуГославија федерација и република садржи вшне од десетак студија од којих је Војска ЈуГославије 1918-1964. првобитно објављена на немачком језику у часопису Osterreichische Militarische Zeitschrift, a студ1гја ДруГи светски рат - искуство ЈуГославије, преведена је на руски, енглески, француски и шпански. С. је објавио четири књиге о унутрашњем и спољашњем растакању и разбијању Југославије. Књигу Повеља ЈуГославије (устав државе и друштва) издао је сам аутор 1990. Дело Велика буна Црне Горе 1988-1989. садржи изворну грађу о савременим политичким збивањима. Савременим збивањима С. је посветио дела Срби, Хрвати, Словенци и Tpeha ЈуГославија, и Yugoslavia on the Boundarj betsveen East and West. Поред истраживачких радова C. je објавио збирку приповедака: Узшшј редом Господе, Цетиње 1957. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Socijalna demokratija о nacionalnom pitanju jugoslovenskih naroda (1956); R ati revolucija naroda Jugoslavije 1941-1945 (1962); Jugoslavenske socijaldemokratske stranke 1914—1918 (1963); Socijaldemokratija o stvaranju Jugoslavije (1965); ЈуГославија у рату 1941-1945 (1975); Jugoslavija, federacija i republika (1976); Велика буна Црне Горе 1988-1989, Никшић - Београд 1990; Povelja Jugoslavije (ustav države i dmstva), Beograd

1990; Srbi, Hrvati, Slovenci i Treća Jugoslavija. Beograd 1991; YugosIavia on the ВоигиЈагу benveen East atui West, Belgrade 1992. БИБЈШОГРАФИЈА: Ц А Н У 1973-1983.267271. ЛИГГЕРАТУРА: Ц А Н У 1973-1983, 267; N. Racković, Prilozi za leksikon, 190. P.

СУБОТИН-ГОЈ1УБОВИЋ Татјана (22. jaнуар 1957, Београд). Основну школу и гимназију завршила је у Београду; дипломирала је на Одељењу за класичне науке Филозофског факултета у Београду. На Одељењу за исгорију, на предмету Старословенски језик са ћирилском палеографијом, ради од 1980. Магистрирала је 1986. са темом Најстарији српски минеји XIII и XIV века у светлу упоредних српско-византијских кодиколошких истралсивања. Докторску дисертацију Српско рукописно наслеђе од 1557. Године до среdime XVII века, одбранила је 1996. на Филозофском факултету у Београду. Звање доцента стекла је 1997. године. Истраживања су јој посвећена структурним, садржинским и текстолошким питањима везаним за минеје - литургијске зборнике који садрже службе непокретног годишњег циклуса. Бави се и кодиколошким истраживањима, са посебним нагласком на писарској радионици као целини. Рздове објављује у Зборнику радова ВизантолошкоГ ипстштутш, АрхеоГрафским прилозима и у Јужнословенском филолоГу. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,358-359. ЈШТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 358. Р.

СУБОТИЋ Гојко (11. авгусг 1931, Босанска Градишка). Школовање је почео у родном месгу, а наставио, након избијања рата 1941, у Београду. Више разреде гимназије завршио је у Бањалуци (1950), и затим уписао студије исгорије уметносги на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 1955. Од јесени следеће годние је учествовао у теренским истраживањима нсточне Србије, краће време радио у Публицистичко-издавачком заводу „Југославија“, а 1959. на матичној катедри одбранио магисгарски рад Везе измећу српскоГ средњовековноГ сликарства и књижевности. Најпре као асисгент, а од 1974. као доцент на предмету Историја уметносги југословенскнх народа средњег века, на Филозофском факултету у Београду, објавио је вшне научних радова из об-

СУБОТИЋ Јован ластп коју је предавао и преглед Архшиекшура и скулптура средњег века у Приморју, 1963. После студијског боравка у Атини (1961/ 1962) и посета Светој Гори у већој мери се посветио српско-византијским уметничким везама и написао више студЈгја о споменицима у Грчкој: Почеци монашког живота и црква манасишра Сретења у Метеорима (1966); L'iconostase et les fresques de la fin du XIV siecle dans le monastere de la Transfiguration аих Meteores, (1981, ca Јустином Cимонопетритом); Обнова манастира СветоГ Павла у XIV веку (1983); Манастир БоГородице Месонисиотисе (1987); БоГородица Гавалиотиса у Водену (1989, са Н. Радошевић); Дсбра ra i бшрш; хои беологп 0co|i(x ra i тгц; рааг/аааас; Mapiaa riaAaio/.cr/ivac; (1992); Манастшр СветоГ Павла (1995). С. је посебно истраживао недовољно познато умешичко наслеђе из првих векова турске власти: Охридска сликарска школа XV века (докторска дисертација) 1980: Свети Ђорђе у Бањаншш. Историја и архитектура (1985); Зидно сликарство СветоГ Joeam Претече у Јашуњи (1,1987, П 1991); Обнова зидноГ сликарства у Светом Прохору Пчињском крајем XV века (1989); Најстарије представе светоГ ГеорГија Кратовца (1993), а највећу пажњу поклонио је прошлости Охрида и његовог краја: Пећинска црква Арханђела Михаила код СтруГе (1964); Свети Консплантин и Јелена у Охриду (1971); Пећки патријарх и охридски архиепископ Никодим (1982). Јануара 1978. изабран је за дирекгора Музеја примењене уметности у Београду, а након реконструкције Музеја, октобра 1979, прешао је на дужност вишег научног сараднжа и затим научног саветника Византолошког института Српске академије наука и уметности. Спољни је сарадник Института за исторпју уметности Филозофског факултета у Београду од његовог оснивања, две године је обављао и дужност управника. С. систематски ради на прикупљању и копирању словенских и грчких натписа историјске садржине на фрескама од XI до ХУШ века. Провера и другачије читање натписа донело је чесго нову хронологију и омогућило шире закључке у вези с настанком и украшавањем појединих споменика, личностима ктитора, мајсторима, као и уметничким приликама. Добитник је Октобарске награде града Београда (1980) и вшпе признања за стручни рад у области запшгге споменика културе. Дописни је члан Српске академије наука и уметности (1994). ВАЖНИЈИ РАДОВИ: НадГробни напшис Јелене, сестре деспота Јована УГљеше, на Меникејској Гори (1974, са С. Кисасом); Охридски сликар Константин и њеГов син Јован (1974); Прил о г хронолоГији дечанскоГ зидноГ сликарства (1981); Натписите од Свети Наум (1985); Из

СУЈ1ИС (SOULIS) Џорџ Христос епиГрафске Грађе поствизанпшјскоГ доба (1989); Сликар Михаило у манастиру СветоГ Прохора ПчињскоГ (1995, са Д. Тодоровићем). БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак САНУ 101 (1995)622-629. Ј1ИТЕРАТУРА: Годишњак САНУ 101 (1995)621. Р.

СУБОТИЋ Јован (30. јануар 1817, Добринци, Срем - 16. јануар 1886, Земун). Основну школу учио је у месгу рођења, гимназију у Сремским Карловцима и Сегедину. У Пенгги је завршно права и стекао докгорате филозофије (1836) и правних наука (1840). Као адвокат радио је у Пепгги (1841-1848). У то време био је и уредник Летописа Матице српске (1842-1848) и цензор за српске и румунске књиге (1842-1848). Акгивно је учествовао у револуцији (1848-1849). Као секретар српске секције био је на Словенском конгресу у Прагу, а као повереник патријарха Рајачића заступао је 1848. Српску народну владу при Банској влади у Загребу. После револуције живео је у Бечу као адвокат (у то време сасгавио је српске читанке за ниже и више разреде гимназије које је издала влада). Затим је прешао у Пешту и Нови Сад, где је развио живу и многострану активност: уредник је Летописа Матице српске (1850-1853), поджупан Сремске жупаније и посланик на Благовешгенском сабору (1861). Од 1862. живео је у Загребу, где је изабран за члана Врховног суда већник Стола седморице (1862). У то време био је значајан и његов рад у загребачком Земаљском казалишту: био је председник Управног одбора Казалишног друштва и четири године управљао позоришгем (1863-1867). Када је оснивана Југославенска академија знаносги и умјетности, изабран је међу прве редовне чланове (1866). Године 1867. ишао је на Свесловенску етнографску изложбу у Москву и због тога изгубио државну службу. У Нови Сад се вратио 1868. и бавио се адвокатуром. Изабран је за председника Матице српске и начелника Друштва за Српско народно позориште (1868-1871), а био је издавач и уредник листа Народ (1870-1873). Као човек ширих југословенских видика и погледа сличних Вуку Караџићу, изградио је мост помирења између Матице српске и Вука и тако отворио ново поглавље у њеној историји. Године 1873. преселио је своју адвокатску канцеларију у Осијек, а 1884. у Земун. Све до смрги биранјеу Руми и Илоку за посланика у Хрватском сабору и у његову делегацију за Сабор у Пешти. Песник, драмски писац, приповедач, романописац, писац филолошких и естетичких списа, уџбеника, исгоријских и политичких расправа и чла-

нака, С. се данас сматра једним од најзначајнијих српских јавних радника XIX века. Учен, проницљив и великих радних способности, имао је снажан утицај на јавно мњење. Био је поборник српскохрватског јединсгва и словенске солидарносги и противник представшжа црквене хијерархије. Борио се уз Светозара Милетића (био је друга личност Српске народне слободоумне странке и вођ њеног десног крила). Иако је био склон опортунистичким решењима и залагао се за умеренију политику, С. је, као посланик Хрватског сабора и Српског црквено-народног сабора, доследно оповргавао исправност одлука владајућих кругова. С. је био један од првих наших исгоричара који су се залагали за критички правац у исгорији, пре Илариона Руварца. Ипак, његови историјски радови мање су значајни, јер су му служили као политичко оружје и дидактично пггиво. Његова аутобиографија Живот дра Јована Суботића, иако наглашено субјективна и самољубива, и данас је релевантна грађа за нашу исгоријску науку. С. скромни ранг као књижевннка одредила је можда преоштра Скерлићева оцена (Историја нове српске кгшокевности, 1914), али се може оправдати и оцена да су његово расипннчко ангажовање на превеликом броју области условиле и његове многобројне способности и ,још вшне многобројне српске нужде“ (Н. Радојчић). БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Ј. Суботнћ, Живот дра Јована Суботића, I-V, Нови Сад 1901-1910; BLZ 9, br. 22591-22598; 11, br. 17318а-17321. ЛГГГЕРАТУРА: НЕ 4,494-496 (Н. Радојчић); Н. Радојчић, О иапориском методу Илариона Руварца, Гласник ИД НС 5 (1932) 163—219;' Љ. Марковић, Јован Суботшћ, Живот и рад, I, JIMC 344 (1935) 155-188; II, Књгокевни рад Јована Суботића, Глас М С 1938; ЕЈ 8,205 (В. S. Stojković). П. Марјановић

СУБОТИЋ Каменко (9. септембар 1870, Вуковар - 14. октобар 1932, Нови Сад). Основну школу учио је у месгу рођења, класичну гимназију завршио је у Сремским Карловцима (1889), а филозофски факултет на универзитетима у Загребу, Грацу и Прагу. Докторирао је у Грацу. Био је асисгент Свеучилишне књижнице у Загребу (1894-1895) и суплент реалне гимназије у Сремској Митровици (1896-1899); ту је положио професорски испит. Затим је прешао у Београд, где је био чиновник у Пресбироу Минисгарства иностраних дела Краљевине Србије (1900-1901) и библиотекар Велике школе (1901-1902). Напусгивши државну службу, посветио се новинарсгву. У Прагу је покренуо Илустровани Гласник, недељни лисг на српском језику (1904), који је, после осам бројева, пренео у Нови Сад (1905-1906).

У исго време у Прагу је уређивао Српско цвеће, а у Новом Саду, као власшпс и уредник, поттшсао је девет бројева Новости. Године 1907. покренуо је и уређивао недељни лисг Новосадске новине. а затим у Београду месечни илусгровани лисг Пролеће (1909-1910). Следеће годше је посгао слободни новинар и публицисг у Новом Саду, а затим стални новинар у дневним лисговима Српство (1912) и Браник (1912-1914). Исговремено, за време Балканског рата, уређивао је недељни лист Илустрована ратна хроника (1912-1913), који је у Новом Саду издавала Књижара Светозара Ф. Огњановића, а сам је био власник и уредншс недељног лисга Српски свет (1913-1914). Био је и дописник лисгова Lidove noviny (Брно), Народна политика (Праг), Die Zeit (Беч), Vossische Zeinmg (Берлин). После Првог светског рата био је секретар и драматург Српског народног позоришта у Новом Саду (1918-1919). После тога вратио се новинарском послу и уређивао недељни лист Ду}iae (1920-1922). За библиотекара Матице српске изабран је 1922. и на том месту остао до пензионисања (1932). Део своје многостране активности С. је посветио радовима из политичке и кулгурне прошлосги ВоЈВОдине, а писао је и чланке, који су некад имали полеш!чки карактер, о ондашњим проблемима друштвеног и културног живота. Од већих радова из ове области у посебним књигама штампани су му: О Главној сеоби Срба под Арсенијем III ЧарнојевТ1ем и о прв 1ш српским привилеГијама 1689-1690 (Земун 1897); Политичка историја Буне 1848-1849,1 књига - Време из којеГа се развио политички идеал Буне (Београд 1902); Како је постала Матица српска (Нови Сад 1927); Шта је суштшна у ствари патријарха (Нови Сад, без године издања). Године 1919. послао је Народном позоришту у Београду рукоггас сатиричне драме Ултаиттум, чија је тема била аустроугарски ултиматум Србији 1914. БИБЈШОГРАФИЈА: БиблиоГрафски преГлед списа др Каменка Суботића, Застава 1928. бр. 249,3; бр. 250,3; бр. 251,3 (А-М); BLZ 9, br. 2260022609; 11, br. 17322-17324. ЛИТЕРАТУРА: Н. (Р. Врховац), Д-р Ка.иенко Суботић (некролог), JIMC 334 (1932) 284: НЕ 4,496 (В. Петровић); ЕЈ 8,205 (В. S. Stojković). П. Марјановнћ

СУЈШС (SOULIS) Џорџ Христос (4. јануар 1927, Јањина - 18. јуни 1966, Берклп). Основну школу и гимназију учио је у родном граду где му је отац био директор школе. Започео је студиЈе у Атини, али је добивши стипендију прешао у САД. где је студије завршно на Харварду (Harvarđ Graduate School) 1952-1955. Припремљен за нзучава6о5

СУМАРОКОВА Маја Михајловна ње грчког и византијског света С. је насгавио са учењем словенских језика и посветио се византијско-словенским везама. Имао је сјајне учитеље Франсиса Дворника, Романа Јакобсона, Хораса Ланта, који су га усмеравали и подржавали. Докторска теза, одбрањена 1958, пмала је за тему српско-византијске односе: The Serbs and Byzantium During the Reign ofTsar Stephen Dušan (1331-1355) and his Successors (објављена као књига постхумно Washington 1984, Athens 1995). Од 1955. био је запослен у Ценгру Дамбарггон Оукс, где је уредио истраживачку библиотеку којој је био на челу од 1957. до 1962. Прихватио је затим позив да предаје византијску и словенску исторнју на универзитету државе Индијана у Блумингтону (1962-1965). У два маха је дуже време радио у библиотекама Лењинграда у оквпру програма исграживања словенске културе. Познати универзитет у Берклију позвао га је 1965. за професора за византијску и словенску историју, али је после неколико месеци изненада умро. С. је почео да објављује литерарне и књижевноисторијске текстове још као студент у Грчкој. Исграживачки радови су били у вези са тезом и односили су се на српску историју: Tsar Stephen Dušan and Mount Athos, Harvard Slavic Studies 2 (1954) 125-139: Notes on the liistory oftlie city ofSerres under the Serbs (1345-1371),’Acpiepapa cnrr\ p v r p r i tov Mavoh\ TpiavraipvAliSi,’Авруа 1960, 373-379. Касније je тематски круг проширен на општебажанске проблеме: The Legacy o f Cyril and Methodius to the Southem Slavs, Dumbarton Oaks Papers 19 (1965) 21-43; The Gypsies in the Byzantine Empire and the Balkans in the Late Middle Ages, Dumbarton Oaks Papers 15 (1963) 143-165. Извори су довели С. у ближу везу са албанском тематиком којој је посветио неколико краћих сгудија и приказа. Краћи тексгови С. сабрани су у посебној књизи: Historical Snidies. Byzantina, Balcanica, Neoliellenica (Athens 1980, паралелан наслов и на грчком језику). С. је дуго и савесно приређивао за пггампу своју докторску дисертацију, годинама је сабирао литературу, информације, насгојећи да тексг буде што потпунији. Све планиране послове mije завршио, тако да су на основу рукописа из заоставштине приредили књигу за пггампу Јелисавета Ален Станојевић и Спирос Врионис. Они су додали богати библиографски апарат који иде све до 1983. године. Посмртно је објављен и Сулисов кореферат уз реферат Г. Острогорског на конгресу византолога у Оксфорду: о византијско-српким односима у XIV веку: Byzantino-Serbian relations. Proceedings of the XIIIth Intemational Congress of Byzantine Studies, London-New York-Toronto 1967,57-61. БИБЛИОГРАФИЈА: списак радова Џ. С. укључен је у некролог: Л. I. Bpavoumi;, Гешрукх; Хр. I ouati? (1927-1966), EEBS 34 (1965) 342-348, ре-

ТАДИЋ Јорјо продуковано на стр. 370-376 књиге Historical Smdies. Ј1ИТЕРАТУРА: Поред цитираног некролога I. Ševčenko, George Christos Soulis, 1927-1966, Slavic Review 25 (1966) 720-722; F. Dvomik, Georg Christos Soulis (1927-1966), Dumbarton Oaks Papers 21 (1967) In Memoriam (Универзитета Калифорнија) June 1967,97-110. Сви ови некролози репродуковани су у књизи: Historical Studies. С. Ћирковић

СУМАРОКОВА Маја Михајловна (1939). Московски државни универзитет завршила је 1961, а 1968. године на Инстигуту славистике АН СССР одбранила је докторску дисертацију Образование Коммунистическоп rtapmuu ТОгославии. Изучава историју радничког и комунистичког покрета у Југославији и совјетско-југословенске односе између два светска рата. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: HeKomopbte acnetcmbi хознпственного развитил Королевства сербов, хорватов и словенцев (1918-1921) (1966); Вукоeapacuu свезд Коммунистическоп napmuu К)гославии (1967); Коммунистичесшт napmun К)гославии e борвбе за единство рабочего класса и сплочение демократических сил странш (1932— 1935 гг.) (1975); Участие гогославских труднтихсн e Октнбрвскоп револ/оции и гражданскоп вопне e СССР (1976). БИБЈШОГРАФИЈА: Историки-славистБ1 СССРД55. •ЛИТЕРАТУРА: Историки-славистм СССР, 155. Р.

СУЋЕСКА Авдо (6. мај 1927, Јесенице код Рогатице). Основну школу завршио је у Рогатици, а средњу школу и Правни факултет у Сарајеву. Послије завршетка студија остао је за асистента на предмету Историја државе и права народа СФРЈ на Правном факултету у Сарајеву, гдје је, прошавши кроз сва наставничка звања, отишао и у пензију. Докгорирао је тезом: Ајани. Прилог изучавању локалне власти југословенских земаља под Турцшш (Београд 1959). Члан је А НУ БиХ. У складу са својим наставним интересовањем за правну историју, С. се успјешно бави изучавањем локалне власти у југословенским земљама под турском управом. Друго шире подручје његовог научног истраживања везано је за проучавање тимарског уређења на подручју Босанског пашалука и пореског система у Турској и бившим југословенским просторима који су се налазили под

турском влашћу. Нингга мање нису занимљиви и његови, додуше нешто рјеђи, радови о облицима социјалног отпора турској власги у Босни XVII и ХУШ вијека. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Istorija države i prava naroda Jugoslavije, Sarajevo 1978-osam izdanja; Ajani. Prilog izučavanju lokabie vlasti u našim zemljama za vrijeme Turaka, ND BiH, Djela 42, knj. 44, Sarajevo 1965; Vilajetski ajani, Godišnjak DI ВШ 13 (1962) 167-198; Еволуција у насљеђивању оџаклук тимара у Босанском пашалуку, Годишњак ДИ БиХ 19 (1973) 31-43; Sličnosti i razlike izmeđii odžakluk timara i odžakluk kapetana i ostalih graničara u Bosanskom pašaluku, Godišnjak Pravnog fakulteta 9 (Beograd 1972) 357-364; O nastanku čifhika u našim zemIjanm, Godišnjak D IВШ 16 (1965) 37-57; Promjene и sistemu izvanrednog oporezivanja u Turskoj и XVII vijeku i pojave nameta tekalif-i sakka, PO F10-11 (19601961) 75-112; Taksit. Prilog izučavanju dažbinskog sistema u našim zemljama pod turskom vlašću, Godišnjak Pravnog fakulteta (Sarajevo 1960) 339-362; Ceљачке буне у Босни у XVII и XVIII стољећу, Годишњак ДИ БиХ 17 (1966-1967) [1969] 163-207. Ђ. Тошић

ТАДИЋ Јорјо (6. јуни 1899, Стариград на Хвару - 4. октобар 1969, Београд). Основну школу завршио је у родном мјесту, а класичну гимназнју у Задру и Сплгггу. Студирао је историју и филозофију у Загребу, Берлину, Лајпцигу, Прагу и Београду. Послије завршеног студија радио је као суплент Поморске академије у Котору, а потом био професор и директор Поморско-трговачке школе у Дубровнику. Почетком 1935. изабран је за доцента Филозофског факултета у Загребу на историји новогвијека. Крајем 1938. именован је за вшпег савјетшпса Миннстарства просвете у Београду. Од 1951. радно је као редовни професор Фппозофског факултета на предмету Општа историја новог вијека. Био је дописни члан ЈА ЗУ и редовни члан САНУ од 1959. и дугогодишњи директор Историјског инстатута у Београду. Научно дјело Т. било је присутно неколико деценија својим методом и открићима на пољу наше исгориографије. Временски гледано, оно би се могло посматрати у два периода: предратаи од 1925. до 1941. и послератни од 1945. до смрти 1969. Тематски посматрано, Т. дјело представља чврсго саткани мозаик састављен од бројних нити средњовјековне дубровачке прошлосш и разних видова живота српског и јеврејског народа од XVI до ХУШ вијека. Т. је, као исграживач, открио највише појединосги и дао највећи број уопштених судова из обласги дубровачке исгорије. Написао је мноштво биографија истакнутих предсгавнжа привредног,

државног и културног живота Дубровника (Фрањо Гундулић, Никола Працатовић, Серафим Гучетић, Цвијета Зузорић и Johannes Gazulus) у збирци радова Дубровачки портрети (1948). У фази свога зрелог сгварања, он се све вшпе окретао привредној историји, остављајући друге, у првом реду политичку исгорију, на маргини свога научног шггересовања. Ширина присгупа и сшггетички начин излагања - уз бројне податке махом бројчане природе - учшшли су да ови Т. радови из привредне исгорије посгану изузетни прилози познавању старије прошлосги медитеранског и бажанског просгора. Као пажљнво и свестрано школован исгоричар, деценијама везан за архивска исграживања, посгао је један од најбољих латинских палеографа свога времена, који је беспријекорно познавао рукопис свнх дубровачких нотара и канцелара средњег вијека. То је убрзо резултирало систематским објављивањем дубровачке архивске грађе: Писма и упутства Дубровачке Републике I (1935); Прилози за историју здравствене културе старог Дубровника (1938-1940, у сарадњи са Рисгом Јеремићем); Дубровачка архивска Грађа о БеоГраду (1950) и Грађа о сликарској школи у Дуброенику X11I-XV1 века, I-II (1952). Поред сгудија искључиво везаних за Дубровник, значајна су и Т. проучавања привредног и друштвеног развитка српских земаља у средњем вијеку. Он се, на основу проучавања грађе дубровачке канцеларије и нотаријата, врло рано посветио изучавању аграрне производње на Баж ану н експлоатације метала у рудницима Србије и Босне. Бројчани подаци о аграрној и рударској производњи у Србији XIV и XV вијека, до којих је дошао током дугогодишњих исграживања, најбоље говоре о економском успону српских области тога времена и извјесним друпггвеним промјенама, на којима почива и процват српске културе, особито црквено грађевинарство и сликарсгво, у епохи Немањића и Деспотовине. Т. проучавање српске економије и друпггва од Косовске битке до пада Деспотовине под Турке показује да је Србија тада имала једну од најразвијенијих рударских производњи у Европи, упоредо с којом је текао извоз кожа, вуне и воска. утичући и на развој домаћег трговачког сгалежа у овој земљи. Захваљујући српском рударству и спољној трговини, које су највећим дијелом држали у својим рукама, Дубровчани су, према Т. казивању, сгицали огроман капитал u од свога дотад полудрвеног града, у коме се живјело доста скромно и припросто, временом створили један од најистакнутијих ренесансних центара на источној обали Јадрана. Од почетка свога бављења исгорнјом Т. је почео да објављује и огледе о култури старог Дубровника. Он је, као исгоричар културе. изучавао

ТАЛОЦИ (THALLOCZY) Лајош

ТАРАНОВСКИ (ТАРАНОВСКИИ) 'Геодор

биографнје и разматрао дјела поједшшх књижевника и умјетника и исгаггивао појаву и садржину рада одређених хуманиста. Т. је, поред пјесника, сликара, хуманиста, књигољубаца и љекара, посвећивао пажњу кућама, намјешгају, исхрани, здравсгвеном стању и држању људи - било као колектив нли поједшачно - према феномену живота, љубави, глади и смрти. Са таквим схватањима и сазнањима која је годшама употпуњавао и заокруживао у једну цјелину, он је више од било кога домаћег исграживача приближио читаоцу оно што се зове свакодневицом града Дубровника. БИБЛИОГРАФИЈА: Д. Живојшовић, Ј. Литричин, Библиографија радова др Јорја Тадића, Зборник ФФ у Београду 11,1 (1970) 17-26 (Споменица Јорја Тадића); Ljetopis Jugoslavenske akademije 56 (1952) 294-296; BLZ 9, br. 23760-23766; 11, br. 18272-18301. ЛИТЕРАТУРА: Годишњак CKA 49 (1940) 239-243; Ljetopis Jugoslavenske akademije 56 (1952) 292-293; P. Самарџић, Jopjo Тадић као историчар, Зборншс ФФ у Београду 11, 1 (1970) 1-16 (Споменица Јорја Тадића); Balcanica 2 (1971) 459461 (Д. Ђорђевић); ИЧ 29-30 (1982-1983) 257-262; Р. Самарџић, Истраживачки метод Јорја Taduћа, Писци српске псгорије Ш (1986) 201-209; Т. Поповић, Јорјо Taduh (1899-1969), ИЧ 18 (1971) 7-11; I. Voje, Jorjo Tadić (1899-1969), Zgodovinski časopis 1-2 (1970) 103-107; EJ 8,281 (D. R. Živojinović; Г. Станојевнћ, In memoriam, Jopjo Тадић, ИГ 2 (1969) 193-195; Д. Ђорђевић, Јорјо Тадић, Balkan Studies 2 (1969) 450-452; H. Тодоров, Јорјо Тадић, Etudes balkaniques 1 (1970) 103-114. Ђ.Тошић

ТАЛОЦИ (THALLOCZY) Лајош (8. децембар 1854, Будим - 1. децембар 1916, Херцегхалом). Т. је био немачког порекла и свој први рад објавио је под именом Strommer. Образовање је сгекао у мађарској пресгоници, дде је студирао словенске језике. Путовао је у Русију и по земљама Истока. Службовање је започео у Државном архиву, затим је од 1877. био доцент на Универзитету у Будимпешти. Под утицајем Б. Калаја, тадашњег мшшсгра финансија, премешген је у Беч, где је посгао државни саветник и директор Архива Министарсгва фшансија. Био је такође референт за културне и школске послове у Босни и Херцеговини. У Првом светском рату био је цивилни саветник Војне управе у окупираној Србији. На повратку са сахране цара Фрање Јосифа попшуо је у саобраћајној несрећи. Током свог чиновничког рада Т. се бавио научним истраживањима, нарочито прикупљањем и публиковање.м историјских извора, сарађивао је 668

са мађарским и јужнословенским институцијама и публикацијама. Био је члан Мађарске академије наука. Т. је оставио за собом обимно дело у којем највећи значај имају издања извора. Биле су то предрадње за планирану историју односа Угарске и бажанских земаља, коју није доспео да напише. Његови студијски текстови, површни, тенденциозни, заостајали су за радовима критичких писаца међу савременицима. Ангажованост у текућој политици испољава се у Т. ученим текстовима. Т. је за своје време много путовао, посећивао архиве, а умео је исговремено да организује тимски рад, да придобије сараднике да обаве техничке и друге послове. Највећи део његових ,дипломатара“, објављених у издањима Мађарске академије, настао је у сарадњи са другим научницима. Тако је Diplomatarium relationum reipublice Ragusanae cum regno Hungariae (Будимпешта 1887) издао ca J. Гелчићем (Ђелчићем), зборник докумената о грофовима Благајским (Codex diplomaticus comitum de Blagay, 1897), и зборник o Франкопанима (Codex diplomaticus de Frangepanibus 1-П. 1910, 1913) ca apхивисгом Ш. Барабашом, зборник о односима Угарске и Србије у средњем веку (1907) са А. Алдашијем, зборник о почецима војне границе у Хрватској (1903) са А. Ходинком, два босанска дипломатара, један о жупанијама Дубица, Врбас и Сана (1912), други о Јајцу и његовој бановини (1915) са Ш. Хорватом. Т. би сам написао предговоре који су некад имали обим читаве књиге. У случају Јајца тај тексг је преведен: Povijest (banovine, grada i varoši) Jajca 1450-1527, превео M. Šufflay, Zagreb 1916. T. ce нарочиго занимао за прошлост Босне, за генеалогију српских и босанских владарских породица. Мање студије, објављене често на мађарском, немачком и српском у разним часописима, сабрао је у књигу: Studien zur Geschichle Bosniens und Serbiens im Mittelalter, Munchen - Leipzig 1914 (постоји и верзија на мађарском 1909), у којој је први пут објављено 100 докумената, махом из италијанских и шпанских архша. Т. је био заинтересован за историју Албанаца. Са М. Шуфлајем и К. Јиречеком био је издавач драгоцене недовршене збирке Acta Albaniae l-II (Беч 1913,1918), а сам је издао зборник: Illyrisch-albanische Forschungen 1-11 (Miinchen - Leipzig 1916), у којем главну вредносг чш е прилози Јиречека и Шуфлаја. Т. је издао из заосгавштине В. Калаја његово дело: А szerbfelkeles tortenete (Историја српског устанка), Будимпешта 1909, на немачком Geschichte des serbischen Aufstandes, Wien 1910). Уз бројна издања мањих збирки докумената, о којима пружа податке библиографија, Т. је даровао Земаљском музеју у Сарајеву прегршт писама из турског доба које је објавио Б. Черовић у ГЗМ 17 (1925) 217-237 и 23 (1911) 163-174.

БИБЈШ ОГРАФИЈА: Magyar Tudomanyos Akademiai Abnanach 1895, 208-210 (у тој библиографији је као дело у штампи наведено: Мопшпепta historica Bosniae atque Hercegovinae, које ce није појавило); BLZ 8, br. 23886-23900: 11, br. 18379a18382. ЛИТЕРАТУРА: Ć. Truhelka. Dr. Ljudevit pl. Thalloczy, + 1. prosinca 1916, GZM 29 (1917) 297299; M. Šufflay, Ludwig v. Thalloczy (1854-1916), AfSlPh 37 (1920) 547-552; Б. Николајевић, Листић из тешке прошлости. Стојан Новаковић и мађарски историчар Талоци, Правда 30 (1934) 10; Е Hauptmann, Ein Reisebericht Dr. Ludsvig Thalloczy's aus Bosnien, Mitteilungen des osterreichischen Staatarchivs 13 (1960) 404-450; EJ 8, 331 (Đ. Sp. Radojičić); M. Тбтбгу, Bosznia-Hercegovina annektalasanak tdrtenetebol. Reszletek Tlialloczy Lajos naplćibol (Из историје анексије БиХ. Одломци из дневшгка Л. Талоција), Szazadok 100 (1966) 878-923: Biographisches Lexikon Siidosteuropa IV, 294-296 (G. Stadtmiiller); H. Неррпег. Serbien im Jahre 1889 nach einem Bericht Dtd\vig von Thalloczy's, Mitteilungen des osterreichischen Staatsarchivs 41 (1990) 156-193. C. Ћирковић

ТАМБОРА (TAMBORRA) Анђело (14. октобар 1913, Киасо, Италцја). Студирао је и докторирао на Универзитету у Фнренци (1936). Од 1936. до 1939. радио је као сарадник Института за међународну полнтнку у Милану, од 1955. је доцент, од 1970. професор Рнмског универзитета на којем предаје историју Источне Европе. Поред тога у Министарству иностраних послова издаје дшшоматска документа. САНУ га је 1975. изабрала за свога иностраног члана. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ (за српску историју): Cavour е i Balcani, Torino 1958; Slavi, Magiari, Romeni alla ribalta della storia. Laformazione degli stati dell' Europa Orientale, Storia universale IV, 1 (Milano 1960) 243-380; Le monde balkanique, l'Italie et les rapports Orient-Occident au debut du XVII siecle et durant 1 'essordes nationalites au XIX siecle, Actes du colloque intemational de civilisation balkanique, Bucarest 1962, 167-172; La lotta contro il Turco et l'intervento degli stati italiani alla fine del '500, Atti del Convegno italo-ungherese di studi rinascimentali, Ungheria d’oggi 1965,20-29; La crisi balcanica del 1885-1886 e Tltalia, Rassegna storica del Rissoigimento 3 (1968) 371—396; Imbro 1. Tkalac e l ’Italia, Roma 1966; Garibaldi e TEuropa. Impegno militare e prospettive politiche, Roma 1983. ЛИТЕРАТУРА: Letopis JAZU 87 (1983) 413414. P.

ТАМПЕРЛИ (TEMPERLEY) Харолд (20. април 1879, Кембриџ - 11. јули 1939, Кембриџ). Школовао се у Кембриџу, где је на King's College студирао историју и дипломирао 1898. Прве радове објављује 1905: The Ufe o f Canning. За Кембриџски универзитет, посебно Peterhouse, везан је сав каснији живот и рад Т. У периоду 1907-1909. пшпе поглавља о британској историји за Cambridge Modem History. Тада je већ развио шггерес за југоисточну Европу. Посетио је Србију 1905, Словачку 1907, проучавао тадашњу Угарску и њену историју, што се види из предговора за енглески превод књиге мађарског историчара Хенриха Марцаљија о Угарској у XVIII веку. Тада је сакупљао грађу за Историју Србије, која је била завршена пре избијања рата, али је објављена тек 1917. године: History o f Serbia. Овај сажети преглед се не одликује ни обиљем нове грађе, ни оригшалшш ндејама, али је играо важну улогу као извор шформација о српској историји за енглеско језичко подручје. Т. је активно учествовао у Првом светском рату, био је са српском војском у Солуну. Укључен је 1919. у енглеску делегацију на Конференцији sutpa у Паризу. Haratcao је шестотомну историју мировне конференције (19201924), а касније је започео и историју Друштва народа. Вративши се на Кембриџ основао је историјски часопис (Cambridge Historical Joumal) и бавио се енглеском дипломатском историјом. Из каснијег периода његовог рада потиче прилог у Шишићевом зборнику (1929) The Yugo-Slav movement in British eyes 1860-1871. ЛИТЕРАТУРА: M. Ćutčin, Smrt Harolda Temperla, Nova Evropa 32, 8 (1939) 284; A. Dabinović, Umro prof. dr Harold Temperley, Obzor 79 (1939) 161, 1; B. Поповић, Харолд Талтерли. Енглески историчар Србије, СКГ 57,7 (1939) 518-520; The Dictionarj o f Nalional Biography, 1931-1940, London 1949,849-850; M. Heppel, Бритшнски историчари u српска историја, Настава историје 2 (1896) 4,77-84. С. Ћирковић

ТАРАНОВСКИ (ТАРАНОВСКИИ) Теодор (25. мај 1875, Плоњск - 23. јануар 1936, Београд). Родио се у мешовитој руско-пољској породици. Његов сарадник А. Соловјев пише да је Т. „искрено пошговао и разумео Пољаке, али се увек осећао као Рус“. У Варшави је завршио п м назију и Правни факултет Руског универзитета. Студирао је код познатих професора Теодора Леонтовића и Теодора Знгеља којн су нзучавали u право јужнословенских народа. Самостално истраживање Т. је почео још као студент. Пошто је 1899. положио магастарскн испит, добио је звање доцента на Катедрн енцн-

ТАРНАНИДИС (TAPNANIAHZ) Јоанис клопедије права Варшавског универзитета. Истраживачки резултати препоручили су Т. и друшм универзитетима. Историју руског права предавао је у Јарослављу и Јурјеву (Тартуу). Капитално дело ДоЕматика позиишвноГ државног права у Француској за доба старог режима донело му је унапређење за редовног професора у 36. годинн. Понуду минисгра просвете да преузме катедру на Правном факултету у Петрограду одбио је са образложењем да не жели угледно место без претходног избора. За професора овог факултета изабран је тек 1917, после успостављања аутоноMiije универзитета.

ТАТИЋ-ЂУРИЋ Мирјана БИБЛИОГРАФИЈА: Годишњак СКА 44 (1935) 207-235; BLZ 9, br. 23817-23830; 11, br. 18326. ЛИТЕРАТУРА: Е. Спекторски, Живот и личност професора Teodopa Тарановског, Архив ПДН 32,3 (1936) 217-228; А. В. Соловјев, Теодор Тарановски, ЈИЧ 2,1-4 (1936) 459—466; Т. Satumik, Teodor Vasil’evič Taranovsidj, Ročenka slovanskeho ustavu 9 (1936) 130-132; P. Михаљчић, Историја српскоГ права у делилш Teodopa ТарановскоГ, Руска емиграција у српској култури XX века I, Београд 1994, 169-179; Ј. Даниловић, Допринос Теоdopa ТарановскоГ српској правној историографији, Руска емиграција I, 180-190; ЕЈ 8, 316 (D. Denković); Р. Михаљчић, Историја српског права у делилш Teodopa ТарановскоГ, Прошлост и народно сећање, Београд 1995, 121-127; Гласшж С П Ц 16,5-6 (1936) 96 (С. Троицки); Н Е 4,524 (Д. Поповић).

Као професор Правног факултета у Београду (1920-1936) Т. је систематски изучавао српско средњовековно право, особито Душанов законик. Он није подлегао романтичарском одушевљењу због чланова који представљају највиши домет Закошпса (Начело законитости у Законику цара Стефана Дуишна). Одредбе које стављају закон Р. Михаљчић изнад цареве воље, вшпе види као израз политичко-правне идеологије него пракгичне примене. Т. је указао на видне трагове старих правних норми и обичаја у Законику, иако је овај споменик „плод ТАРНАНИДИС (TAPNANIAHZ) Јоанис утицаја високе правничке културе Византије" (1939, Козани, Грчка). По завршетку средње шко(Дуишнов Законик и Душаново царство). Заколе студирао је теологију на Универзитету у Солунодавство се споро развијало у државама где се са ну. После дипломирања био је на усавршавању у страхопоштовањем прихватало идејно наслеђе Београду (1965-1968), где је поред студија језика и античког света, „јер се само царству признавало старе књижевности посебну пажњу обраћао винесумњиво и потпуно право на законодавство" зантијској дипломатици (Г. Острогорски) и ћи(Право државе на законодавство). Приступном рилској палеографији (В. Мошин). Од 1970. је заакадемском беседом Majestas Carolina иДуишнов послен на Теолошком факултету Солунског унизаконик, Т. је „емпиријским исшггивањем" упореверзитета прво као асистент, затим као професор ђивао правне споменике који су средином XTV вена Катедри за историју словенских православних ка настали у Србији и Чепжој. Синтагмат Матије цркава. Т. је секретар Хеленског друпггва за слоВластара послужио му је да протумачи однос дрвенске студије, директор Центра за византијске жаве и цркве, цара и патријарха. Изосгало је постудије, руководи истраживачким пројектом Слоређење пуне и скраћене словенске рецензије овог венски извори за историју Византије, подстиче правног зборника иако је био свесган да је Скрарад на историји словенских цркава, посебно цркћени Сшггагмат ушао у правни промет заједно са вене књижевносги и богословља. Вршио је исграДушановим закошжом. Српској прошлости поживања у Паризу, Софији, Београду, Светој Гори, свећено је животно дело Т. Историја српскоГ а велики одјек у славистичким круговима имала је права у Немањићској држави. Међу његовим руњегова експедиција на Синај (1975) која је као рекописима налази се довршена монографија о Дузултат дапа опис словенских рукописа. шановом законику. ВАЖНПЈИ РАДОВИ (за српску историју): Две редакције „Повести “Јована Рајића, Припози Из богате библиографије издвајамо радове о КЈИФ 34 (1968) 285-292; Traductions serbes d ’oeuисгорији српског права: Начело законитости у vres grecques au XVIII1 siecle, Cyrillomethodianum 1 Законику цара Стефана Дуишна, Споменица С. (1971) 80-106; Ta лрорХцџата irjg МгјтропбГссод М. Лозанића, Београд 1923,146-153; Дуишнов заKap?Mpmo)v к а т tovIH aubva m t o Јован Рајић коник и Душаново царство, Нови Сад 1926; Полипшчке и правне udeje у СинтаГлшту Властшра, (1726-1801), ©ectacAoviicri 1972; Le rappel de la priЛМС 317,2 (1928) 160—170; Право државе ш закоse de Belgrade de 1521 par les Turcs dans les нодавство, Šišićev zbomik, Zagreb 1929, 371-380; „Ррахеа хромка", Cyrillomethodianum 2 (1972Историја српскоГ права у Немањићској држави 1973) 160-164; Dositej Obradović et le monde grec, I—IV, Београд 1931-1935; Majestas Carolina и ДуCyrillomethodianum 2 (1972-1973) 43-60; Etude comишнов законик. ПрилоГ за историју сталешке paree des јоитаих Ephemeris et Serbskija Novini, ediоржавеу средњовековној Европи, Глас СКА 157 tes a Vtenne par les jreres grecs Marcides Pouliou, (1933) 1-68. pendant les annees 1791-1792, Balkan Studies 17, 1 670

(1976) 115-122; H сккХцспаопкг} поХткц rnv a v т крат род МгхагјХ Н ’ ПаХсаоХоуоо evavn t c o v BovXyapcov Kai Ećppcov, Bo^avnvć 8 (1976) 47-87; Књижевни садржај првих Грчких и српских новина браће Маркидис П уљу (Беч 1791-1792), Научни састанак слависта у Вукове дане 8 (1978) 185193; Колико је ce. Caea као личност моГао да утиче на остварење аутокефалије српске цркве, Сава Немањић - Свети Сава. Историја и предање, Београд 1979, 55-62; Грчка просвета и Доситеј Обрадовић, Научни састанак слависта у Вукове дане (1980) 235-241; К улт светоГ Caee и светоГ Симеона код Грка, Хиландарски зборник 5 (1983) 101-182; Ioropia тг\о Еерјћкцд ЕккХцспад, ©eaaakov'ucri 1985; Les relations serbes avec le centre Hesychaste du Mont Sinai au X IV siecle, L ’art de Thessalonique et des Pays Balkaniques et les courants spirituels au XTVe siecle, Belgrade 1987,137-141; The Slavonic Manuscripts Discovered in 1975 at St. Catherine’s Monastery on Mounl Sinai. ©eaaakovitcri 1988; Српско-Грчки односи у литурГијском живоuty у XVI веку, Зборник МС Ј1У (1996); О рдХод rnv Bvtjavnvov атократора кса rj ovp(loXr\ m v OiKovpcviKoi) narpiapxri arrj бгаџбрфшот) m v a v ткефаХоо zcov ZXa[hKav E kkXt}oic1)v, Mvrjprj Icoavvou Егххуу. Avaaraaiou, ©eaaoAoviicri 1992, 539-564. C. Ћирковић

ТА ТИ Ћ Жарко (5. август 1894, Београд - 23. јануар 1931, Београд). Школовао се нередовно услед ратова. Као гнмназијалац добровољно је учесгвовао у Балканском рату, да би по његовом завршетку матурирао у Нишу. У септембру 1913. уписао се на Технички факултет у Београду где га као сгудента прве године затиче Први светски рат у коме је учесгвовао од 1914. до 1917, прешавши Албанију и борећи се на Солунском фронту. Одатле са ђацима добровољцима бива пребачен на сгудије политехнике у Рим, да би по ослобођењу завршио факултет у Београду (1919-1922). Од 1922. до 1925. године радио је у Минисгарсгву грађевина, пројектујући многобројне савремене јавне профане и црквене грађевине. Међу њима треба исгаћи пројекат за храм Светог Саве у Београду, за цркву на Торлаку, Минисгарсгво финансија и Државну болницу, а такође и цркву у Косголцу. Сем тога, правио је идејне скице за марке које су у савременом оптицају. Као архитекта-византолог Т. се исгакао својим исграживачким пионирским сгудијским радовима на тлу Србије, Македоније и Атоса радећи као кусгос музеја и доцент Архитектонског факултета у Београду. Био је и дописни члан Скопског научног друштва. Т. је своја теренска исграживања обрадио и публиковао издавши књигу ТраГом велике прош-

лости, Београд 1929; и две монографије као коаутор у серији српски споменици: са JL Мирковићем Марков манастир, Српски споменици Ш, Нови Сад 1925; са В. Петковићем, Манаспшр Каленић, Вршац, 1926. Важнији чланци су му: Павловац под Космајем, Старинар 3,3 (1924-1925) 351-364; Архитектонски споменици у Скопској црној Sopu и Ce. Арханђел код Кучевииппа, Гласник СНД 2 (1926); Архитектура храма Ce. Николе код села Љуботеш, Гласник СНД 2 (1927) 109124; Два остатка византијске архитектуре у струмичком крају, Гласник СНД 3 (1927) 83-89; Базилика у Псачи, Гласник СНД 5 (1929) 121-129; Стшра црква ш Смедеревском Гробљу, Старинар 5, 3 (1929-1930) 55-62; Сихастерија, испосница Ce. Caee у Кареји, Гласник СНД 7-8, 3-4 (19291930) 135-140. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 23847. ЛИТЕРАТУРА: ЕЈГУ 4 (1966) 401 (М. ТатићЂурић); ЕЈ 8,320-321 (В. Kojić). М. Татић-Ђурић

ТАТИЋ-ЂУРИЋ Мирјана (15. септембар 1924, Београд). Основну школу и гимназију завршила је у Београду (1943), сгудирала је исгорију уметности на Филозофском факултету у Београду, дипломирала 1949. године. Студирала је затим класичну филологију. Од 1948. радила је као библиотекар у Семинару за исгорију уметности. Завршила је музејски курс при Народном музеју у Београду, где се после краћег волонтерског рада запослила и провела радни век као кусгос (1954), виши кустос (1965) и музејски саветник (19741988). Као музејски радник Т-Ђ. се бавила разноврсним сгручним и научним пословима: учествовала је у археолошким ископавањима (Најева циглана, Нови Бановци, Бресговик, Бела Паланка, Ново Брдо, Ђурђеви сгупови), организовала сгалне музејске посгавке и посебне велике изложбе (Етногенеза Јужних Словена, сгара српска уметносг, сгаре руске ж оне, грузијска уметносг и др.), публжовала је византијски и средњовековни материјал Народног музеја, расправљала о жонографским проблемима, бавила се нарочито жонографијом Богородице. Учесгвовала је на бројним сграним и домаћим научгаш скуповима. Преко 120 публжованих радова забележено у текућим библиографијама (Старинар, BZ, Byzantinoslar vica) није обухваћено посебном библиографијом. ВАЖ НШ И РАДОВИ: Готски Гроб из Ост^ружнице, Зборнж НМ 1 (1958) 161-185; Das Bild der Engel, Reklinghausen 1962, енглеско издање 1964; Antičko nasleđe u srednjovekomoj umetnosti, Ž A 11,2 (1962) 377-398: Стеатитска иконица из Куршумлије, Зборшж МС Ј1У 2 (1966) 65-85; 671

ТАХИАОС (TACHIAOS) AirroHHje Емил ТИМ (THIM) Јожеф BpaiUa Слова. Ka лику и значењу Влахернитисе, Зборник МС ЛУ 8 (1972) 63-88; Eleousa. А la recherche du type iconogmphique. JOB 25 (1976) 259267; L'icone de Kyriotissa, Actes du ХМ Congres intemational d’etudes byzantines, Athenes 1981; lconographie de la Vierge de Passion genese du Dogme, De Cultu Mariano Saeculis XH-XV, Romae 1981; ПанаГијар из Војлов1ш,е. Зборник МС Ј1У 19 (1983) 171-184: Познате иконе од X1I-XVIII века, Београд 19S4: Надживелост антике у српској уметности и култури средњега века, у: Античке студије код Срба, Балканолошки институт САНУ, Посеб. издања књ. 37 (1989) 281-306; lmage etMessage de la Theotokos „Source de vie ", Association Intemationale d’Etudes du Sud-Est Eumpeen, Bulletin Х1Х-ХХШ, 1-2 (Bucarest 1993) 31-47; L ’lcone de l ’Odigitria et son culte au X V f siecle, Byzantine East, Latin West art-historical Studies in Honor of Kurt Weitzmann, Princeton University 1995,557-564. P.

ТАХИАОС (TACHIAOS) Аитоније Емил (20. мај 1931, Солун). Основно и средње образовање стекао је у Солуну, где је студирао на Теолошком факултеггу, дипломирао 1953. Усавршавао се затим у Паргоу у области старе словенске литературе на Ecole pratique des hautes etudes и College de France, a у области црквене историје на Руском теолошком институту. Докторирао је у Солуну и насгавну делатносг започео на Теолошком факултету као доцент (1965), и редовни професор (1967). У Солуну је Т. развио центар за проучавање грчких односа са Словенима, у којем важну улогу има часопис: Cyrillomethodianum. Recherches sur l’histoire des relations hellenoslaves (од 1971). Организовао je научне скупове o темама из византијско-словенских односа и учесгвовао на скуповима органгоованим у нашој земљи. Т. је 1981. изабран за иносграног члана САНУ. ВАЖНИЈИ РАДОВИ (за српску исгорију); J7epi кагаругршд rcov аррапсгкбкш Ауфбод кса П т оо от TevvaSiov rov T'iolapiov, rpTnopioq о Појхшар 49 (1963) 202-211; Једно мало познато дело ХрисСпофора Жефаровића. ПрилоГ историји Грчко-српских културних односа, ИЧ 14-15 (1966) 347-360; Le monachisme serbe de saint Sava et la tradition hesychaste athonite, Хиландарски зборraiK 1 (1966) 83-89; Nouvelles considerations sur l’ oeuvre litteraire de Demetrius Cantacuzene, Cyrillomethodianum 1 (1971) 131-182; Исихазам у доба кнеза Лазара, О кнезу Лазару, Београд 1975, 93103: Mounl Atlios and the Slavic Literatures, Cyrillomethodianum 5 (1977) 1-35; Улога светога Caee у оквиру словенске књижевне делатности на Ceeтој Гори, Међународни скуп Сава Немањић свети Сава. Историја и предање, Београд 1979,

85-89; The Slavonic Manuscripts ofSaint Panteleimon Monastery (Rossikon) on Mounl Athos, ThessalonikiLos Angeles 1981. БИБЈШОГРАФИЈА: Библиографил работ A. - 3. И. Тахиаоса (к 60-летшо со днп рожденил), Советское славиноведение 6 (1991) 120-124. С. Ћирковић

ТЕНЕНТИ (ДРАГИЋ) Бранислава (1923, Коњиц). После школовања у Мостару отишла је као сгипендисга у Париз где је од 1945. сгудирала исгорију, дипломирала, усавршавала се као ученица R. Guilland-a. На Сорбони је одбранила државни докторат са темом о доносима Византије и Србије у време краља Уроша I. Живи и ради у Паризу, где је повезана са Ecole des hantes Etudes. Paдила je годинама у Дубровачком архиву сакупљајући грађу о привредној историји, нарочито поморсгву и осигурању. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Noli ragusei per Venezia nella seconda ineta del Cinquecento, Studi Veneziani 16 (1974) 227-241; Ragusa e Venezia rtell’ Adriatico nella seconda meta del Cinquecento, Studi Veneziani n. s. 4 (1980) 99-107; Note sul rapporto tra valore delle meici e somme assicurate alla fine del Cinquecento, Studi in memoria di Federigo Melis IV, Napoli 1978, 243-254 (ca A. Тенентијем). Ca супругом, познатим исгоричарем Медитерана А. Тенентијем, објавила је обимну књигу: 11prezzo del rischio. L ’assicurazione mediterranea vista da Ragusa (15631591), Roma 1985. Из обласги исгориографије je њена књига: Vingt annees d ’histoire et de sciences humaines, Paris 1972. Б. T. пажљиво прати нашу историјску лигературу, приказује и упознаје светску науку са резултатима. ЈШТЕРАТУРА: Белешка о ауторима на крају књиге: II prezzo del rischio, Roma 1985. P.

ТЕРЗИЋ Велнмнр (26. април 1908, Голубовци, Подгорица-7. децембар 1983, Београд). Шест разреда гимназије завршио је у Подгорици, потом Вишу војну академију у Нишу (1935) и Пешадијску официрску школу (1936). У априлском рату 1941. био је капетан прве класе. Након капитулације југословенске војске вршио је више исгакнутих војничких дужности у оружаном устанку и потом у партизанским јединицама (1941-1945). Био је начелник Главног штаба партизанског одреда за Црну Гору и Боку, па заменж команданта 5. црногорске бригаде, начелник штаба 4. оперативне зоне Хрватске, начелник главног штаба Хрватске, помоћник начелника Генералштаба Југословенске војске, у чину генерала. После рата (од

1945. до 1958) био је на дужностима помоћника министра народне одбране, команданта армије, начелника Више војне академије ЈНА, главног инспектора Армије, начелника Војноисторијског института. Написао је више чланака и студија из области војне исгорије и ратне вешгине. Један је од аутора књиге Операције црногорске војске у Првом светском рапгу (Београд 1953). Т. обрада војничког пораза југословенске државе (1941) представља најцеловитије исгориографско дело о узроцима, чиниоцима и учесницима, о току и последицама тога догађаја, од великог значаја за доцније целокупно збивање на југоисгоку Европе у времену Другог светског рата. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Четврта непријатељска офанзива, Београд 1974; Југославија у априлском рату, Титоград 1963; Слом Краљевине ЈуГославије 1941,1 и П, Београд - Љубљана Титоград 1984. ЈШ ТЕРАТУРА: VE 9 (19752) 775; Vojni leksikon, 1093; EJ 8,328 (B. Joksović). M. Терзић

Т Е Р З И Ћ Славенко (14. март 1949, Пандурица, Пљевља). Основну школу учио је у месгу рођења, а гимназију у Горажду и Пљевљима. Школске 1967/68. године започео је сгудије исгорије на Филозофском факултету у Београду, дипломирао јуна 1972. Као професор историје радио је на одређено време у економској школи у Алибунару (школске 1972/73), а затим као професор исгорије и социологије у Гнмназији „Михаппо Пупин" у Ковачици (школске 1973/74). У Исгоријском инсгитуту САНУ ради од 1. јуна 1974. године. Постдштломске студије завршио је на Филозофском факултету у Београду, на којем је и одбранио докторску дисергацију Србија и Грчка у друГој половини XIX века (1856-1903). Директор је Исгоријског инсгитута САНУ од 1. фебруара 1987. године. Т. проучава прошлост Србије и Срба, и прошлосг Балкана у XIX и почетком XX века. Исграживао је односе Србије и Грчке у другој половини прошлога века у контексгу укупних међубажанских односа. Писао је и о Србима и македонском питању. Српско и балканско питање посматрао је и кроз балканску политику великих сила, у првом реду Аустроугарске и Русије. Више радова је посветио српском националном покрету и просветно-културном животу у Старој Србији (посебно Рашкој) и у Босни и Херцеговини. Писао је о проблему етничког и верског у токовима српске националне интеграције у XIX и XX веку, поред осталог и о исламској компоненти српске исгорије. Известан број радова посветио је полигичком

животу и политичкој мисли у Србији (о Јовану Ристићу, Јовану Скерлићу и Николи Пашићу). Објавио је и већи број мањих огледа, критичких и полемичких прилога. ВАЖНШ И РАДОВИ: Спшјан Новаковић и железничка конвенција с Турском 1887. Године (1976); Die Zusammenarbeit Serbiens und Griechenlands von 1882 bis 1885 (1982); Јован Скерлић у Народној скутитини 1912 (1983); Политички живот у Ншиу 1878-1914 (1984); Јован Ристић и „заветна лшсао српска " 1868-1878 (1987); ДраГољуб Павловић о „култу личност и“ Николе Паишћа (1989); Грчки национални проГрам и Срби — шездесетих Година XIX века (1991); Бењамин Калај и српско питање (1992); Србија и балканско питање крајем XIX века: повратак старим среduuuTmta (1992); Србија и Грчка 1856-1903 (1992); Ethnic and Religious in Serbian History: Problem o f national integration in the XIX and XX centuries (1994); The Right to Self-Detennination and the Serbian Question (1995); The Serbs and the Macedonian Question (1995); Пројект „аустроуГарскоГ Балкана" у Босни и ХерцеГовини (о идеолошким основама научних истраживања и научне пропаГанде) (1995); Religion und Staat bei den Moslems (1996); Српски национални покрет између Русије и западних сила (велико раскршће друГе половине XIX века) (1996). БИБЛИОГРАФИЈА: 35 Година И И 19481983,148. Ј1ИТЕРАТУРА: М. Јокнић, Искре Пљеваљске Гимназије, Пљевља 1994,121-123. Р.

ТИМ (ТШМ) Јожеф (6. август 1864, Сомбор - 4. окгобар 1959, Будимпепгга), лекар и историчар. Гимназију је похађао у Сомбору, медицински факултет у Бечу, Берлину и Грацу. Као лекар радио је у Тителу, од 1893. у сомборској жупанијској администрацији, а од 1917. до 1936. у Бечу, где је обављао и службу кућног лекара института Collegium hungaricum где су сгановали исгоричари и други стипендисги Мађарске, са којима је одржавао и научне коигакге. Иако је био добар лекар, објавио је досга сгручних радова из области медицине (маларија, трахома, здравсгвено законодавсгво Србије), његова права љубав била је историја и то првенсгвено српска ггроблематика јужне Угарске. У штампи и у сгручним часописима је приказивао и превео дела српских исгоричара. Поред тога, у току свог дугог живота користио је сваку прилику да о српској тематици што више исгражује у архивима. Иако је бно мађарски оријентисан, српска јавносг и наука су га ипак ценилн као писца који се трудио да што објекшвније прикаже српску проблематику. Краљ Александар га

ТИМОТ11ЈЕВИЋ Мнрослав

ТОМАНОВИЋ Лазар

је 1896. одликовао орденом Светог Саве, а Мађарска Академија је 88-годншњег старца 1952. почаствовала тиггулом кандидата исгоријских наука. БИБЈШОГРАФИЈА: Debnagyamrszđg onvedebni hama (Самоодбрана Јужне Угарске), Zombor 1887; А szerbek tortenete a legregibb kortol 1848ig 1-Ш (Историја Срба од најранијих времена до 1848. год.), Велики Бечкерек 1892; Az 1848-49-es szerbfelkeles (Српскн устанак 1848-49. год.), Budapest 1894; А niagyamrszagi 1848-49-i szerb felkeles tdrtenete I-Ш (Istorija srpskog ustanka 1848-49. god.), Budapest 1930-1940 (Капитално дело, ca драгоценом грађом); Изабрани чланци (само они, који су објављени на српском): Ботитовац, нестало место у Бачкој, Јавор 1891,30; УлоГа Обреновића за време револуције, Браник 9 (1893) 150; Покушај oaTieapeiba велике српске државеу Год. 1848, Браник 10 (1894) 13; Српска депутација у Инсбруку године 1848, Прилози КЈИФ 3,1-2 (1923) 186-209; УлоГа Светозара Милетића у Год. 1848-49, JIMC 100 (1926) 130-136; Бан Јелачић заузшш Нови Сад 12. јуна 1849, Гласник ИД НС 6,1-2 (1933) 246-248. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 23904-23905; 11, br. 18383-18386. ЈШТЕРАТУРА: V. Ćorović, Thim Jozsef, A magyamrszagi 1848-49-i szerb folkeles, Гласник ИД H C 1936: Perenyi Jozsef, Tliim Jozsefi Szazadok 1960 (некролог): HE 4, 543 (Д. Поповић); EJ 8, 331 (V. Krestić). A. Хегедиш

ТИМОТИЈЕВИЋ Мирослав (18. децембар 1950, Краљево). Основну школу завршио је у Краљеву, а средњу у Новој Градишки. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је на Групи за исгорију уметности 1981. Магистрирао је 1989. темом Teodop Илић Чешљар (1746-1793), а докторирао 1993. тезом Српско барокно сликарство. По завршетку студија запослио се у Музеју примењене уметносги, где је радио до 1992. када је постао асисгент на Фипозофском факултету у Београду. За доцента на предмету Национална историја уметносги новијег доба изабран је 1993. Бави се националном уметношћу XVIII и XIX века, а уже подручје његовог изучавања је српско барокно сликарство и његове везе са европском уметношћу и другим хуманисгичким дисциплинама, реториком, књижевношћу, музиком. У истраживању религиозног сликарства трага за утицајима верских реформи, барокног сколастичког богословља и проповеднишгва. ВАЖНИШ РАДОВИ: Први српски штампани анпиишнси и њихови узори, Зборник МС ЛУ 23 (1987) 39-69; Efememi speklakl za vreme druge vladavine hieza Miloša i Mihajla Obrenovića 1859-1868, Peristil 31-32 (1988) 305-312; Teodop

Илић Чешљар (1746-1793), Нови Сад 1989; ИконоГрафија Великих празника у српској барокној уметностш, Зборник МС ЈГУ 25 (1989) 95-134; ИконоГрафија парабола у српском барокном сликарству и украјински проповеднички зборници, Зборник МС ЈГУ 26 (1990) 147-174; Портрети архијереја у новијој српској уметности, у: Западноевропски барок и византијски свет, Београд 1991,147-174; Уметност и политика: Портрет Јосифа 11 на иконостасу Teodopa Илића Чеиинара у Мокрину, Зборник ФФ у Београду 18 (1994) 283-309; Црква СветоГ Георгија у Темишвару, Нови Сад 1996; Српско барокно сликарство, Нови Сад 1996. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,423-425. Р.

ТОДИЋ Бранислав (23. јуни 1952, Лапље Село, Припггина). Основну школу завршио је у родном месту (1967), гимназију у Пришпши (1971), студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду (1976), где је магистрирао 1980. темом Српско зидно сликарство последње четвртине XIII века и докторирао 1985. одбраном дисертације са насловом Сликарство XIV eeка у Гра^шници. Н а Филозофском факултету у Београду, Одељење за историју уметности, ради као асистент (од 1978), доцент (од 1985) и ванредни професор (од 1992). Основно поље исграживања је српска средњовековна и касновизантијска уметност, посебно зидно сликарсгво: иконографија фресака, њихове сгилске одлике и везе са исгоријским и културним појавама Xffl-XTV века. ВАЖНШ И РАДОВИ: Манастир Студеиица (са групом аутора), Београд 1986; Грачаиица сликарство, Београд - Прииггина 1988; Старо НаГоричино, Београд 1993; Манастир Pecaea, Београд 1995. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,416-418. Ј1ИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 416. Р.

ТОДОРОВИЋ Десанка (28. септембар 1924, Београд-25. јули 1980, Београд). Гимназију је завршила у Нишу 1943. Дипломирала је на Катедри за исгорију Филозофског факултета у Београду 1957. Радила је у Инсгитугу друштвених наука од 1958, а од 1969. у Инсгитуту за савремену историју. Докторирала је на Филозофском факултету у Београду 1972. тезом: Спољна политика Краље-

вине Срба, Хрвата и Словенаца прелш балканским државама (БуГарска, Албанија, Грчка и Typска) у периоду од 1918-1923. Године. Бавила се међународним односима у XX веку. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Jugoslavija i balkanske držjave 1918—1923 (1979); Pregovon između Grčke i savezničkih vlada u vezi s transportovanjem srpske vojske preko grčke teritorije s Ktfa u Solun (1964); Politička aktivnost srpske vlade m teritoriji južne Makedonije u 1917. godmi (1966); Pitanje jugoslovensko-bugarske granice m M im m oj konferertciji u Parizu 1919-1920 (1968); Stav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca preim mim mom ugovoru sa Turskom u Sevru 1920. godine (1970); Pitanje uspostavljanja diplomatskih odnosa izjneđu Kraljevine Srba. Hrvata i Slovemca i Republike Turske (1923-1925) (1973). БИБЛИОГРАФИЈА: Dvadeset godim ISI 1958-1978,153-154. ЈШ ТЕРАТУРА: ИГ 1-2 (1980) 213-214 (Б. Храбак). Р.

ТОДОРОВИЋ Драгоје (21. октобар 1919, Миросаљци, Драгачево). Основну шксшу завршио је у Миросаљцима, гимназију учио у Ужицу и Чачку, учитељску школу у Јагодини и Сомбору. У учитељску службу сгупио је 1946. у Крушчици. Виигу педагошку ш колу, одсек исгорија, завршио је 1950. у Београду. Од 1950. до 1954. радио је као наставник у нижој гимназији у Ариљу. На Филозофском факултету у Београду завршио је историју 1954. Исге године отишао је у село Јежевицу код Чачка, где је радио као професор, а потом управитељ осмогодишње школе. Из Јежевице 1956. је прешао у Чачак и предавао у Средњој шумарској школи одакле одлази у ЈБубић за професора Осмогодишње школе „Танаско Рајић“. Од 1962. до пензионисања 1981. радио је као архивисг у Архиву Србије. На Филозофском факултету у Београду 1973. одбранио је докторску дисертацију Место и улоГа Ранка Tajcuha у полтпичком живот у Србије крајем XIX века. В А Ж Н И ЈИ РАДОВИ: Горачићка буна 1893, Ч ачак 1965; Попис устаника из 1815. Године, Бео1р ад 1966; Марко Пајић, Чачак 1968; Суђење Ceeтозару Марковићу, Београд 1974; Народни трибун Ранко Tajcuh, Београд 1983; Школство ДраГачева у 19. веку, Лучани 1988. Приредио издања извора: Дневник Ранка Tajсића, Чачак 1970; Борба у Топлици 1877-1878. Дилштрија-Мите Петровића, Београд 1979; Дневник Јоваш Жујовића, I—П, Београд 1986; Начела ш родне економије, Светозар Марковић, књ. П, Београд 1968; Тимочка буш 1883, грађа, том Ш, IV, V, VI, Београд 1983-1986; Целокупна дела Све-

тозара Марковића, том I, П, Ш, VII, VUI, IX, X, ХЗ, Београд 1987-1995 (као коаутор). С. Тимсггијевић

ТОМАНДЈ1 Миховил (19. април 1894, Брчко -2 1 . мај 1963, Панчево). Основну школу завршио је у Босанској Градишки, гимназију у Загребу и Земуну. Студирао је права у Бечу и 3aipe6y, где је и докторирао. Радио је најпре у Окружном и Среском суду у Панчеву, а затим је прешао у адвокатуру. Био је управник Градске библиотеке у Панчеву, управник Градске државне архиве, а затим, све до пензионисања, архивиста. Као гимназијалац постао је присталица југословенске националне револуционарне омладине, а због свог политичког ангажовања био је хапшен. У Панчеву је уређивао недељни лист Панчевац и био један од покретача и уредник листа Народш слоГа. Под псеудонимом Томанић писао је у панчевачком листу Грађанин, загребачкој Хрватској њиви и новосадском Бранику. Активно је учествовао у раду Јужнословенског певачког друштва, о којем је и писао. Био је члан Научног одељења Матице српске и спољни сарадник Историјског института САН. У својим делима пажњу је посветио новијој полигичкој историји Панчева и новијој културној историји Срба у јужној Угарској. Радови су му аналитичког карактера, писани на основу архивске грађе. Поред тога, бавио се изучавањем књижевности и превођењем драма са немачког, за потребе позоришта. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Споменш^а ПанчевачкоГ српскоГ црквеноГ певачкоГ друштва 18381938, Панчево 1938; Д р Светислав Касапиновић. ПрилоГ шционалној и црквено-полтпичкој историји Срба у Војводини, Панчево 1940; Српско позорииипе у Војводини, 1-11, Нови Сад 19531954. БИБЈШОГРАФИЈА: Ж. Јовановић, БиблиоГрафија padoea dp Миховила Томандла из политичке и кулпгурне историје Војводине, Библиотекар (1963) 6; BLZ 9, br. 23994-24000; 11, br. 18486-18492. ЛИТЕРАТУРА: Р. Веселиновић, Д р Миховил Толшндл, Зборник МС ДН 36 (1936) 148-149; Л. Дотлић, Др Миховил Толшндл 1894-1963, Зборник МС К Ј 14,1 (1966) 190-191; Е Ј 8,349 (V. Krestić); ЈКЛ 833 (Л. Дотлић). П. Крестић

ТОМАНОВИЋ Лазар (30. март 1845, Лепетани, Бока Которска - 2. новембар 1932, Херцег Нови). Основну школу учио је у родном месту и

ТОМАД Петар Херцег Новом а гимназију у Задру и Новом Саду. Студирао је правне науке најпре у Пешти а затим у Грацу. где је и докторирао. Био је присталица вдеја Уједињене омладше српске. После студија био је кратко време секретар Сената на Цетињу а затим судски приправник у Котору. У време босанско-херцеговачког устанка 1875. и рата Србије и Црне Горе прсггив Турске 1876. дигао је глас за српску ствар и, пре свега чланцима које је објављивао у италијанској и црногорској штампи, заступао је интересе српског народа. Као добровољац отишао је у Црну Гору где је уређивао Глас ЦрноГорца. У новембру 1876. изабран је за бокељског посланика у Далматинском сабору. Један је од зачетаика српског клуба у Сабору. Прешао је потом поново на Цетиње где је опет преузео уредништво Гласа ЦрноГорца заменивши на том месту Лазу Костића. Уређивао је и часопис Нова Зета који је излазио у месечшш свескама. Годше 1903. изабран је, најпре за судију, а затим и за председнпка Великог суда. Од 1907. до 1912. био је председник и мшшстар иностраних дела црногорске владе. Касније се повукао из политичког живота. Т. је врло рано показао склоност да се бави писањем текстова из политичке и културне прошлости српског народа. О томе сведоче многобројш! чланци у најнстакнутијим црногорским, далматинским и војвођанским листовима и часописима његовог времена. Посебно га је ингересовала историја Црне Горе, а на то га је подстакла богата грађа у цетињском архиву. Главно дело из исторпје му је Петар II Петровић ЊеГош као владалац (1896) у коме је приказао најмање проучавани део владичине акгивносги, као политичара и државника. Значајна је и његова расправа о Ивану Црнојевпћу (1902) у којој је посебно место дао Ободској штампарији за коју је рекао да пршада култури ,jcoja је подигла Високе Дечане". Истраживао је и прошлост Срба у Боки и Далмацији, што најбоље сведочи његова књига ДоГађаји у Боки Которској od г. 1797 do 1914 (1901-1902. и 1922). У доцнијим годанама живота објавио је и више мемоарских текстова у којима је писао о унутрашњој н спољној политици Црне Горе, а такође и своју прегокку са појединим исгакнутим личностима тога времена. БИБЛИОГРАФША: Н. Р. Миљанић, БиблиоГрафија радова др Лазара Томановића, Бока 5 (Херцег Нови 1973) 123-140: BLZ 9, br. 2400124067:11. br. 18494-18526. ЛИТЕРАТУРА: М. П. Костић, БиоГрафија дрЛ. Томановића. Стварање 9 (1962) 615-618; Записи 11,6 (1932) 359-360: Р. Врховац,Д-рЛазо Томановић, члан Књ 1окевноГ Савјепш, ЛМС 334 (1932) 283-284: К. Милутиновић, О политичком лику Лазара Томановића, ИЗ 33, 3-4 (1976) 493-

ТОМИЋ Јаша 519; НЕ 4, 559-560 (Ј. Продановић); ЕЈ 8, 349 (N. Maitinović). М. Војводић

ТОМАЦ Петар (1899, Сушак - 1973, Београд), воЈ1ш историчар и високи официр ЈНА. За војну каријеру се определио врло рано, после Првог светског рата. Завршио је Вишу војну Академију, а затим и генералиггабну припрему 1930. годше. У војсци Краљевше Југославије је дошао до чш а пуковника. После избијања Другог светског рата и распада Југославије, прикључио се домобранској војсци Независне државе Хрватске. У Народноослободилачкој војсци је од јула 1944, где је најпре оперативни официр, а затим начелник штаба дшизије, начелник обавештајног одељења армије и начелник обавештајног одељења Главног штаба Хрватске. После рата је био начелник Катедре војне историје Више војне академије ЈНА, начелник одељења у Војноисторијском институту и заменик главног уредника Војне енциклопедије. Пензионисан је 1959. у чину генерал-мајора. За војну историју се заинтересовао још трндесетих година, када је као млад официр службовао у Приштшш, интересујући се за Косовску битку. Написао је више чланака везаних за најзначајније битке српског средњег века (Велбушка, Маричка, Косовска, битка код Сиска и др.), објављених у Vojnoistorij.skom glasniku (1950-1957). Косовској бици је посветио једну од својих најбољих монографија, објављену 1968, у време када се о тој теми мало и нерадо писало. Поред ове тематике Т. се бавио и војном историјом уопште, затим Француском револуцијом и Наполеоновим ратовима, Првим и Другим светским ратом. У области војне историје Т. је био плодан писац. Поред већ поменутих чланака, и низа одредница у Војној енциклопедији, написао је и следеће монографије: Четврта непријатељска офанзива (1951); Пета неиријатељска офанзива (1953); Војна историја (1959); Француски револуционарни и Наполеонови ратови (1965); Косовска битка (1968); Рапшви и армије XIX века (1968); Први светски рат (1973). БИБЈШОГРАФША: Библиографија чланака у Vojnoistorijskom glasniku: Bibliografija VIG-a za 1950-1960, Beograd 1960,30. ЈШТЕРАТУРА: EJ 8, 348 (B. Joksović); Vojni leksikon, Beograd 1981,1095. A. Веселшовић

ТОМАШЕВИЋ (TOMASEVICH) Јозо (1908, Кошарни До, Пељешац -1 5 . октобар 1994, Пало

Алто, Калифорнија). По завршеној основној школи учио је у Сарајеву трговачку академију, а затим наставио да студира економске науке у Базелу, где је 1932. докторирао тезокг Die Staatsschulden Jugoslcnviens (објављено као књига 1934). Радио је неко време у Београду у часопису Народно благостање, затим у Загребу у часопису Еконолшсп. Поред дисертације објавио је књиге: Finansijska politika Jugoslavije 1929-1934 (1935), Novac i kredit (1936). Добшши 1938. Рокфелерову стипендију отишао је у САД, где је стицајем околности остао до краја живота. Са Харварда, где се усавршавао, прешао је још пре рата у Калифорнију, а током рата деловао у економским органима америчке владе. Од 1948. до 1973. предавао је на Државном универзигету Сан Франциско. Предавао је годину дана на Колумбија универзитету (1954). Почео је као економиста, затим се посветио економској историји и дао обимно и важно дело: Paesants, Politics, and Economic Change in Yugoslavia (1955). И з новије економске историје су Т. мањи радови: Yugoslavia During the Second World War(у књизи Contemporary Yugoslavia, 1949); Foreign Economic Relations и Postwar Foreign Economic Relations (у књизи Yugoslavia, 1949); Immediate Effects o f the Cominform Resolution on the Yugoslav Есопоту (у књизи At the Brink of War and Peace: The Tito-Stalin Split in a Historical Perspective, 1982). Шездесетих година започео je рад на тротомној историји рата и револуције у Југославији, која је остала недовршена: War and Revolution in Yugoslavia 1941-1945: The Chetniks, 1975, преведено и објавл>ено као: Četnici и drugom svjetskom ratu 1941-1945 (Загреб 1979). Завршен је остао али нпје штампан том посвећен квислиншким владама и покретима, док том о партизанском покрету није завршен. ЛИТЕРАТУРА: Predgovor izdavača, Četnici u drugom svjetskom ratu, Zagreb 1979,5-6; A. Vucinich, Jozo Tomasevich: 1908-1994, Slavic Revievv 54 (1995)257-258. P.

ТОМЕКОВИЋ Светлана (9. мај 1941, Беогр ад -8. август 1994, Париз). По завршеној гимназији у Београду, на Филозофском факултету студирала је историју уметности, а усавршавање наставила у Паризу на Ecole des Hautes Etudes, где je одбранила докторску дисертацију Le „manierisme“ dans l ’art murale d Byzance (1164—1204). Учествовала je у настави на College de France: сарадник CNRS (француског Националног центра за научна истраживања). Посебно се бавила византијском уметношћу ХП века. Објавила је вредне студије о друштвеном положају ктитора и њиховим портретима у зидном сликарству, култу и

представама локалних архијереја у олтару, естетици познокомнинског доба, иконографији светитеља-монаха и др. Прерана смрт није допустила да приведе крају књиге посвећене представама монаха и пустињака у сликарству VI-XV века, програму и карактеру зидног украса у троделним олтарским просторима византијских цркава и др. ВАЖ НШ И РАДОВИ: Portraits et structures sociales au X1F siecle. Un aspect du pmbleme: portrait lai'que, Actes du XV6 Congies intemational d’etudes byzantines, Athenes 1976, II, Art et archeologie, Communications, B, Athenes 1981, 823-836; Les eveques loccucc dans la composition absidale des saints prelats officiant, Byzantinisch-neugriechische Jahrbiicher 23, Athćnes 1981,65-88; Les repercussions du choix du saint patron sur le pmgramme iconographique des eglises du XIГ siecle en Macedoine et dans le Peloponnese, Зограф 12 (Београд 1981) 25-42; Le decor peint de l ’eglise de Blachema d Mezapos (le Magne), Зборник MC ЈГУ 19 (1983) 1-16; Le cycle inedit de saintAntoine dans l'eglise sous son vocable d Soughia (Crete), Byzantinische Foischungen XI (1987) 445-463; Les saitus ermites et rnoines dans le decordu narthexde Mileševa, Милешева у историји српског народа, Београд 1987, 51-67; Notes sur saint Gerasim dans l ’art byzantin, Melanges V. J. Đurić, Зборник MC Ј1У 21 (1985) 277-285; Le „portrait" dans l ’art byzantin: exemple d'effigies de mouies du Menologe de Basile 11 d Dečani, Дечани и византијска уметност средином XTV века, Београд 1989, 121-136; L ’esthetique аих envimns de 1200 et la peinture de Studenica, Студеница и византијска уметност око 1200. године, Београд 1988,233-234; Les cycles hagiographiques de Sant’Angelo in Formis: Recherche de leurs modeles, Зборник MC ЈТУ 24 (1988) 1-23; Монашка традиција у задужбшшма и списилш архиепископа Данила II, Архиепископ Данило II и његово доба, Београд 1991, 425-441; Ermitage de Paphos: Decors peints pour Neophyte le Reclus, Les saints et leur sanctuaire a Byzance: textes, images et monuments, Paris - Sorbonne 1995. ЈШТЕРАТУРА: B. J. Ђурић, Светлана Toмековић (БеоГрад 9.05.1941 - Париз 8.08.1994), Гласник Друпггва козерватора Србије 19 (1995) 297. Г. Суботић

ТОМИЋ Јаша (11. октобар 1856, Вршац - 9. октобар 1922, Нови Сад). Потиче из имућне трговачке породице. Основну школу завршио је у Вршцу, гимназију у Темишвару и Кечкемету. Од 1874. студирао је у Бечу, прво медицину, а потом филозофију и историју. Када је 1875. избио устанак у Босни и Херцеговини, прешао је у Србију н јавио се у добровољце. Крајем исте годоше наставио је студије у Бечу, а потом је прешао у Праг.

ТОМИЋ Н. Јован Следбеннк вдеја Светозара Марковнћа, у раној младости припадао је водећој групи „вршачких социјалиста" и ,, h o b il \ омладвдаца". Међутим, за релативно кратко време нашао се на челу буржоаског радикализма и као радикалски вођа одиграо је значајну улогу у политичком животу Срба у Угарској. Инсистирао је на ревизији Бечкеречког програма Српске народне слободоумне странке. Кад је 1884. годвде десно крило те странке Светозара Мвдетића сасвим напуствдо Бечкеречки програм и одлучило да донесе нови програм, остајући лојалан према мађарској влади и дуалистичком уређењу Аустроугарске, Т. је против њега повео борбу, и захтевао да се не мења однос према Пешги и Бечу. Исге године, после коначног распада странке, Т. је, као наследаик С. Милетића, окупио око себе групу која се назвала Целокупна народаа слободоумна странка, а од 1891. Радикална сгранка. Ћерком С. Милетића оженио се 1885. године. После дуже полемике у новинама, која је попримила каракгер личног обрачунавања, децембра 1889. Т. је убио Мншу Димитријевића, уредника Браника. због чега је осуђен на 7 година робије. По изласку пз затвора, авгусга 1896, поново је постао вођа Радикалне странке. Нов, тзв. Окучански програм, Т. је израдио 1905. За време балканских ратова. 1912-1913. године, као извештач Заставе, обвдазпо је српска бојишта. На самом почетку Првог светског рата, после објаве мобилизације у Аустроугарској, изведен је пред ратни суд и осуђен на 6 месеци затвора, а затим је протеран из земље. На великом народном збору у Новом Саду, 3. новембра 1918, изабран је за председника Српског народаог одбора; на Великој народаој скупштвди Баната, Бачке и Барање, Т. је 25. новембра 1918. прогласио отцепљење тих делова од Угарске и присаједнњење Србији; 1920. године изабран је за посланика Уставотворне скупштине, али у њеном раду, због болесги, није учествовао. Т. као полшичара карактеришу веома јаке црте демагогаје, национализма и антисемигизма. Био је уредаик Заставе, Српског кола, покретач часописа Жена и Земљораднички пријатељ. сарадаик многих листова. Писао је брошуре, политичке расправе, историјске радове, приповетке, песме и романе. Његова књижевна дела, без веће уметаичке вредности, представљала су покушај књижевне обраде политичких теза, које су у првом периоду имале социјалистичку, а касннје грађанско-радикалну садржину. Комплетна библиографија Т. радова износи више хиљада јединица. Поле.мисао је са историчарима критичке оријентацнје. највише са Руварцем. ВАЖНИЈИ РАДОВИ; Прво коло песама од Јаше То.мића, Нови Сад 1879: Књижевна зрнца I, Из заточеничког света. Нови Сад 1888; Песме Јаше Томипа, Нови Сад 1896; Назарени (роман),

ТОМИЋ Сима - Атом Нови Сад 1896; Слике и приповетке, Београд 1897; Трулеж (роман), Нови Сад 1898; Горак uieћер (шаљиве приче и цртице), Нови Сад 1902; Доситеј Обрадовић, Нови Сад 1911; Развод брака (позоришна игра), Нови Сад 1922; Из црних понора до звезда (роман), Београд 1984. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 24111-24119; 11, br. 18562-18574. ЛИТЕРАТУРА: Споменица Jauie Томића, Нови Сад 1923; М. Клицин, Јаиш Томић, Гласник ИД Н С 1,1 (1929) 168-177; В. Д. Алексијевић, Биографија Јаше Томића у развоју личне идеолоГије, Београд 1938; Н. Петровић, Светозар Милепшћ, Београд 1958; ЕЈ 8,350-351 (В. Крестић); ЈКЛ, 834 (Ж. Мвдисавац); Л. Ракић, Јаиш Томић (18561922), Нови Сад 1986; К. Milutinović, llarion Ruvarac i Jaša Tomić, Studije iz srpske i hivatske istoriografije, Novi Sad 1986, 25-64 (првобитно JIČ 1-2 (1980)1-43; NE 4,825-826 (J. Prodanović). П. Крестпћ

ТОМИЋ H. Јован (9. мај 1869, Нова Варош 22. јули 1932, Београд). Основну школу и гпмназију завршио је у Крагујевцу. Студирао је историју на Великој школи 1886-1890. После завршених студија радио је као професор у Крушевцу и Крагујевцу 1890-1894. Боравио је, ради усавршавања у струци, у Француској и Италији 1894-1896. По повратку радио је као професор учитељске школе у Алексинцу и Прве београдске гимназије. Од 1903. до 1927. био је директор Народне библиотеке, а његовим залагањем обогаћен је књижни фонд и рукописно одељење. Постао је дописни члан С К А 1903, а редовни 1906. године. Његово истраживање српске историје било је усмерено према турском периоду, који је у то време био запостављен у српској историографији. На основу истраживања архивске грађе из друге половине XV до краја ХУШ века, посебно из Млетачког архива, настали су многи његови радови. Важнији радови који су се односили на период турске окупације:Даиаку крви (1898); Оустанку Срба у Банату 1594 (1898-1899); Пећки иатријарх Јован и покрет хришћана ш Балканском полуострву 1592-1614 (1903); Из ucuiopuje сењских ускока 1604-1607 (1907); Град Клис у 1596. Приступна академичка беседа (1908). Т. је посебно радио на студијама историје Црне Горе и положају српског народа под Турцима, истакнутим личностима и догађајима. У многим књигама и расправама он је поставио темеље критичке историографије о турском периоду српске историје с краја XVI до краја XVIII века. Најзначајнији радови су: Последње две Годинеживота и рада харамбаше Баја Николића Пивљанина (1684-1685) (1901); Црнојевићи и Црна Гора 1497-

1528 (1900-1901); Десет Година из историје српш рода под Турцшш (1683-1693) (1903); Црш Гора за МорејскоГ рата (1684-1699) (1907); Патријарх Арсеније III Црнојевић прелш Млечићшш и ћесару (1906); Турски поход ш Црну Гору 1712 (1920); Поход Нушн-паиш Ћуприлића ш Црну Гору 1714 (1932). Бавио се и студијама о народној епској поезији, које су полемичког карактера: Ко је Ђемо Брђанин (1901); О српским шродним епским песлшш о Марку Краљевићу (1909). Објављивао је и научну грађу, највише у Споменику СКА. Т. се први успешно бавио темама из историје српског народа под турском влашћу. Стога су његови радови били темељи за даља и тачнија проучавања тог периода. БИБЈШ ОГРАФИЈА: У. Џонић, Библиографија радова Јоваш Томића, Прилози К ЈИ Ф 12,23 (1932) 307-328; BLZ 9, br. 24121-24175; 11, br. 18601-18635. ЈШ ТЕРАТУРА: АутобиоГрафија Јовсша Toмића, Годишњак СКА 16 (1903) 284-292, са допунама н.д., 18 (1905) 359-360; В. Ћоровић, Јован Н. Томић, Прилози К Ш Ф 12, 2-3 (1932) 70-100. У истом броју краће осврте на његова архивска истраживања, службу директора Народне библиотеке и професора књижевности дали су П. Поповић и М. Ибровац, 100-126; ЕЈ 8, 351 (G. Stanojević); В. Стојанчевић, Јован Томић као историчар српскоГ шрода, И Ч 38 (1991) 301-312. ског

М. Јанковић

ТОМ ИЋ Светозар (30. март 1872, Превиш у Дробњаку - 21. мај 1954, Београд). Основну школу завршио је у Шавнику, гнмназију започео на Цетињу, наставио у Сремским Карловцима а завршио у Београду. Студирао је и дипломирао на Историјско-географском одсеку Велике ппсоле у Београду 1898. Био је професор гимназије у Скопљу, Бигољу и Солуну, затим (1913) инспектор Министарсгва просвете за Косовску област и директор Треће београдске гимназије. Учествовао је у балканским и Првом светском рату. На Крфу је 1916. именован за шефа Црногорског одсека при Министарству иностраних дела. После пробоја Солунског фронта, улази са војском у Црну Гору где је радио на успостављању нове власти и уједињењу у јединствену југословенску државу. Био је члан и руководилац многих хуманитарних организација, члан Државног савета, Сената (1932) и потпредседник Сената (1938). Т. је први почео систематски да проучава наша динарска племена. Прва монографија из те проблематике му је Дробњак (1902), а затим следе Бањани и Пива и Пивљани (1949). У међувремену је објавио и монографију Скопска Црна

Гора, антропоГеоГрафска и етноГрафска студија (1905). Проучавања поменутих херцеговачких племена Т. је обавио у духу Цвијићеве антропогеографске школе. Истраживања у народу је урадио етнографском методом, али се напоредо служио и историјским изворима и литературом, па је тако обрадио следеће проблеме: границе племена кроз историју, порекло имена (и њихов први помен), природно-географске особине племенске области, старост и тип насеља, трагови ранијпх насеља, градина, гробаља и црквина, порекло становништва по родовима (у прошлосги и садашњости) и њихов број, исељавања из области, кућа и привредае зграде, привреда и саобраћај, облици својине, живот и обичаји, психичке особине. Посебни део садржи опис свих насеља и родова у њима. Историјску вредност имају цртежи и слике људи, насеља и оруђа за рад. Вредан је Т. Списак (Извод) ф ерш ш u повеља породице Дробњак из Рисш (1938), који је он превео са италијанског издања и употпунио га својим коментарима и напоменама о личносгима и догађајима на које се документи одаосе. У раду Сточарство и прерада млека код Срба (1922) дао је кратак преглед развоја сточарства у средњем веку и за време Турака. Истиче да је оно свој врхунац досегло у XVШ и првој половини XIX века. Лично слободни и у додиру са другим људима, сточари су се бавили и трговином; они су „били први људи у народу и на челу сваког народног покрета“. Стварањем нових балканских држава у XIX веку ограничена су и пресечена традицијска кретања сточара и отада та привредна грана знатно слаби. БИБЈШОГРАФИЈА: П. Шобајић, Радови Светозара Томића, Гласник Етнографског института САН 2-3 (1957) 931-932; BLZ 9, br. 2420924212; 11, br. 18649-18665. ЈШТЕРАТУРА: П. Шобајић, Светозар Toш ћ (30.111 1872-21.V 1954), Гласник Етнографског институга САН 2-3 (1957) 929-931; НЕ 4,565 (М. Миленовић). Н. Павковић

ТОМИЋ Сима - Атом (8. мај 1866, Крагујевац - 5. јануар 1903, Мантона, Француска). У Крагујевцу је завршио основну школу и пшназију (1885), а након учешћа у српско-бугарском рату уписао је Историско-фвдолошки одсек Фвдозофског факултета Велике школе. Као предавач крагујевачке гамназије положио је 1890. професорски испит. Провео је, о трошку државе, 3 године у Петрограду, Прагу и Лајпцигу, слушајући словенску фвдологају и упоредну граматику.

ТОМОВИЋ Гордана

ТРГОВЧЕВИЋ-МИТРОВИЋ Љубинка

Прерана смрт затекла га је на месту доценга Велике школе. За живота је стигао мало да напише, углавном из области филологије, књижевне историје и науке о језику. Још као студент привукао је пажњу студијом Летописи и родослови у старој српској књижевности, Просветни гласник 18 (1888) 792-804:19.829-843; 20,923-939. Историју словенске филологије највшпе је задужио опширном монографијом Књнжевни и научни рад Павла Јос. Шафарика. Нови Сад 1900. Т. се, у тек започету полемику о карактеру Цркве босанске, укључио радом Каква је била средњевјековна „Црква бос а н с к а в ј е р а босанска", Босанска вила 1892. и 1894, сврставши се, уз извесне ограде, у групу аутора који су Цркви босанској приписивали православно обележје. Као један од чланова Вуковог одбора прнредио је узорно издање Народних пословица и заГонетки и, заједно са П. Ђ. Ђорђевићем и Љ. Стојановићем, треће издање СрпскоГ рјечника (1898), али је за свој рад на изучавању дијалеката и сакупљању народних песама и приповедака Старе Србије и Македоније претрпео оштре критшсе научне јавности. БИБЈШОГРАФИЈА: Сима Томић, СКГ 8/4 (1903) 319-320; BLZ 9, br. 24200-24207; 11, br. 18645-18648. ЈШТЕРАТУРА: Сима Томић, СКГ 8/4 (1903) 319-320; Т. Остојић, Сшш Н. Томић, професор и филолоГ, Календар МС за годину 1904, Нови Сад 1903. 170-171; Ј. Радонић, Сшш Н. Толшћ, JIMC 218,2(1903)151 Ђ. Бубало

ТОМОВИЋ Гордана (14. јули 1941, Београд). Основну школу и класичну гишазију завршила је у Београду, студирала је затим на Групи за археологију Филозофског факултета у Београду (19611965). Наставила је да се усавршава у области средњовековне археологије. Од 1969. запослена је у Историјском инстшугу у Београду као приправник, затим као исграживач-сарадник. Посгдипломске студије завршила је магистарским радом: МорфолоГија ћириличких натписа на Балкану (1972). Бави се поред ћириличке епиграфике историјском географијом и исгоријом старе картографије. ВАЖНИШ РАДОВИ: МорфолоГија hupuличких шттиса ш Балкану (1974); ЈуГословенске земље ш средњовековнш^ поморским карпииш. Monumenta caitographica Jugoslaviae II {\919)\Азбуковица (1985); Сопотски забел Чршњ, ИЧ 35 (1988) 37-59: Историја ТитовоГ Ужица I (1989); Томашев штпис о оснивању цркве Благовештења ГосподњеГ 1427. Године код Ораховца у Метохији. Косовско-метохијски зборник 1 (1990)

680

63-78; Одјеци Косовске битке на старим картама. Зборник радова П, Историјски институт САНУ (1990) 41-58; ГлаГољски шпШис са Чечана, ИЧ 37 (1990) 5-19; Србија и суседне земље ш старим ГеоГрафским карпшш (1991); А лт ин у XIV и XV веку, Становнишгво словенског поријекла у Албанији (1991); Жупа Ц рш стеш, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића 14 (1991) 161-171; Врање и околиш у средњем веку, Врањски гласник 26-27 (1994) 45-58; Српске земље у европској картоГрафији до краја X V века, Европа иСрби (1996) 189-198. БИБЈШОГРАФИЈА: 35 Година И И 19481983,149. Р.

ТОШЕВ Аццреј (4. април 1867, Стара Загора -1 0 . јануар 1944, Софија). По завршеној шмназији у Једрену студирао је природне науке на Бриселском универзитету. Радио је као професор у бугарским гимназијама у Солуну, Старој Загори, Варни, Пловдиву и на Војном училишгу у Софији (1885-1903). У следећем периоду живота деловао је као дипломатски агент у бугарским представништвима у Битољу (1903-1905), Царилраду, Цетињу (1906-1907), Београду (1907-1908). Био је опуномоћени министар у Београду (1908-1913), Цариграду (1913-1914) и Бечу (1914-1919). У међуратном периоду био је и председник владе (1935-1936). Од 1898. је члан Бугарске академије. Његови списи полазе од искуства и памћења, обојени су тенденцијом и једва да се разликују од мемоара, које је такође објављивао: Балканските вопни, т. I. Предисторин и причини, Софил 1929; т. П 5/18 октомври 1912 žod. - 16/29 сешпември 1913, Пловдив 1931; Срњбско-бплГарскапш разпра, Софин 1932; Сробската шционална политика и шишта политическа депствителност, Софил 1932; Страници из шашлото ш срљбско-бљлГарсктпе отношенил, Софин 1931; БеГли спомени за Македонил, Софин 1941; БЂлГарил и непните сљседи, Софил 1943. Ј1ИТЕРАТУРА: П. И. Чолов, БљлГарски историци, Софии 1981, 392; ЈОбилеен сборник Андреп Touiee, Софин 1942 (цитирано у Чолов, 392). Р.

бранио је докторску тезу: Tpž Дријева у средњем вијеку. Од 1971. до 1992. годше радио је на Филозофском факултету у Сарајеву (прошавши кроз сва звања од асистента до ванредног професора) на предметима Историја народа Југославије средњи вијек и Помоћне историјске науке. Школску 1979/80. годину провео је, као стипендиста италијанске владе, на специјализацији на Државном универзитету у Риму. Био је члан Редакције Годшињака Друштва историчара Босне и Херцеговше, а једно време и председник Друштва историчара Босне и Херцеговине. У пролеће 1992. избегао је из ратом захваћеног Сарајева, а од 1. септембра те годше ради у Историјском институту САНУ у звању вишег научног сарадника. Т. се бави средњовековном прошлошћу појединих босанских тргова (Дријева и Бршганик) и требињске области, с посебннм освртом на историјско-географско-топографски смепггај, привредни развој и свакидашњи живот на томе подручју. Осим тога, занима се и за улогу појединих дубровачких породица (Примовићи и Хранковићи) у економском, и неких важнијих личности (протовестијари: Т рш е Бућа и дубровачки презбитер Ратко) у органгоовању државног живота средњовековне Босне. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: ТрГ Дријева у cpedњем вијеку, Сарајево 1987; Брштаник у средњем вијеку, Годишњак ДИ БиХ 21-26 (1976) 37-50; Srednjovjekoma župa Trebmje (istorijsko-geografsko-topograjški osvrt). Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 24,25-26 (1990) 65-101; Zemljoradnja u srednjovjekomoj iupi Trebinje, Godišnjak DI BiH 40-41 (1989-1990) [1990] 42-58: Средњовјековни живот у требшоској области (феудална средшш ш примјеру једне реГије), Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд 1995, 77-85; Petar Primović - dubrovački trgovac i zakupac carina u Bosni, Godišnjak DI BiH, 37 (1986) 75-89; Dubmvačka porodica Hranković, Anali Zavoda za povijesne znanosti JAZU 26 (Dubrovnik 1988) 87-101; Tripe Buća, trgovac i protovestijar bosanskog kralja Tvrtka I Kotromanića, Godišnjak DI BiH 20 (19721973) [1974] 75-89; Dubmvački prezbiter Ratko, stonski kancelar i protovestijar kralja Tvrtka 1 i trebinjsko-mrkanjski biskup, Godišnjak DI BiH 28-30 (19771979) 39-58. P.

ТОШИЋ Ђуро (1. октобар 1946, Жљебови, Соколац). Основну школу и гимназију завршио је у Сокоцу, а студије историје на Филозофском факултету у Сарајеву. Магастрирао је 1976. на Филозофском факултету у Београду темом: Босанска држава за владавине краља Дабшме, а 1982. од-

ТОШКОВИЋ Јово (12. јули 1895, Колашин 18. октобар 1943, Острог). Матурирао је у Другој мушкој гимназији у Београду 1914. За време Првог светског рата био је заточеник мађарског логора Нађмеђер. Историју је студирао у Београду

од 1918. до 1922, а П равш факултет ванредно од 1922. и апсолвирао 1926. Професор историје био је у Сомбору, Врбасу и Београду. Године 1941. био је професор у Државној реалној гимназији у Београду. Као члан Народне одбране учествовао је у Двадесетседмомартовском пучу, а после бомбардовања Београда 6. априла 1941. избегао је са породицом у Црну Гору. ВАЖ НИШ РАДОВИ: Односи између Босне и Србије 1805-6. и бој ш Мшхшру (докторска теза), Субсггица 1927; О паду БеоГрада и Шапца 26. дец. 1806, 26. ја к 1807. Год., Београд 1930; Истоp u c K U чланци и прикази, Београд 1933; Борба Црне Горе за проширење и државну самосталност (1784-1878), Београд 1936; Од Битке ш Иванковцу до велике турске офанзиве 1806. Г., Народна одбрана 14,50 (1939) 783-785. и бр. 51,799. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 24266-24274 и 11, br. 18741-18749. М. Радевнћ

ТРГОВЧЕВИЋ-МИТРОВИЋ Љубинка (7. јануар 1948, Сарајево). Основну школу и гамназију завршила је у Београду, а историју студирала на Филозофском факултету у Београду на Групи за савремену историју (1971). Наставипа је да се усавршава на постдипломским студијама специјализујући Општу историју новог века (1971-1974). Степен магастра стекла је радом: Јавни рад Joeaш Цвијића у Првом светском рату. Од 1972. запослена је у Историјском институту у Београду као асистент. Докторат је стекла на Филозофском факултету у Београду дисертацијом: Научници Србије и стварање јуГословенске државе 1914-1920. У Историјском шституту је била научш сарадшк и од 1990. виши научш сарадник. У Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду поверен јој је предмет Историја науке и образовања у Србији у XIX и XX веку. Бави се историјом XIX и XX века, претежно проблемима културе, образовања, науке и научних институција. Радила је у већем броју научних центара и учествовала на бројним научним скуповима. ВАЖ НИШ РАДОВИ: Научници Србије и стварање јуГословенске државе 1914—1920, Београд 1986,19872; Историја Српске књижевне задруГе, Београд 1992; Полшпичка делатност Јоваш ЦвијићауЛондону 1915. Године И Ч 20 (1973) 385-396; Јован Цвијић у првом светском рату. И Ч 22 (1975) 173-231; Јован Цвијић о уједињењу ЈуГословена (1914—1915), у: Научно дело Јована Цвијића. Поводом педесетогодшпњице његове смрти, Београд 1982,457-463: Покушај писап.а јуГословенске енциклопедије током првоГ светс к о г рата, И Ч 29-30 (1982) 513-525: Die ersle itn

681

ТРИЧКОВИЋ Радмила

ТРИПКОВИЋ Ђоко Aitsland ansgebildete Pmfessonengeneration der Universitat Belgrad, VVegenetz Europaischen Geistes, П, Univeisitaten und Studenten, Wien 1987, 101-113; ПрилоГ проучавању орГанпзације школовања српске ош адннеу Француској почетком 1916. г о днне, у: Србнја 1916. године, Београд 1987, 261269; Студије у иностранству прве Генерације универзшпетских наставника, у: Универзитет у Београду 1838-1988, Београд 1988, 69-86; Културни одбор у Паризу, у: Србија 1918. године, Београд 1989,129-140; Paris conune centre culturel de l'emigration serbe pendant la Premiere guerre mondiale, у: Југословенско-француски односи. Поводом 150 година од отварања првог француског конзулата у Србији, Београд 1990, 198-214; Дневник Станоја Станојевића (октобар 1915-јули 1916), Мешовита грађа 19, Београд 1989,119-154; Српски инжењери на студијама у иностранству до 1918. Путеви српског инжењерства током XIX века. Научни скупови 73, Београд (САНУ) 1994, 148-167; Образовање као чинилац модернизације Србије у XIX веку (Аналитичка скица). Србија у модернизационим процесима XX века (Научни скуп), Београд 1994,217-232. БИБЈТИОГРАФИЈА: 35 Година И И 19481983,150. ЈШТЕРАТУРА: 35 Година ИИ 1948-1983, 150. Р.

ТРИПКОВИЋ Ђоко (8. јули 1950, Сјеница). Основну школу и гимназију завршио је у Сјеници. Фплозофски факултет, Група за исгорију, завршио 1974. у Београду, а магистарске студије из опнгге историје XX века на исгом факултету 1980, одбранивши магистарски рад Француска u евакуација српске војске из Албаније. Докторску дисертацију под насловом Унутрашњеполитички развитак ЈуГославије и Велика Британија 19451948, одбранио је 1988. на Филозофском факулгету у Београду. Бави се исгоријом XX века, од 1983. ради у Институту за савремену историју у Београду. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Iskušenja jedne mladosti - Jugoslovenski omladinci u Čehoslovačkoj 19461948 (1988, koautor M. Tripković); Prilike u Jugoslaviji i Velika Britanija 1945-1948 (1990); Opozicija izvan Namdnog fmnta 1945 (1990); Jugoslavija i Maršalov plan (1990); Nonnalizacija jugoslovensko-sovjetskih diplomatskili odnosa 1953 (1994); Dokumenti o spoljnoj politici SFRJ1950 (1993). БИБЈТИОГРАФИЈА: Dvadesetpet godina ISI 1958-1983, 269: Bibliografija izdanja IS I1984-1994, Istoriju 20. veka 2 (1994) 244-245.

682

Ј1ИТЕРАТУРА: Dvadesetpet godina ISl 19581983,269. P.

ТРИФУНОВИЋ Ђорђе (13. април 1934, Београд). После завршене основне школе и гимназије у Београду (1953) уписао се на Филозофски факултет Београдског универзитета, где је дипломирао на Групи за југословенску књижевност (1957). Након двогодишњих посгдипломских сгудија изабран је за асистента за средњовековну књижевносг на Филолошком факулгету у Београду (1961), где је прошао сва звања до редовног професора (1981). На исгом факултету докторирао је дисертацијом Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју (1966). Једну школску годину провео је на Универзитету у Атини (1967-1968) и ту се усавршавао у обласги византијске химнографије и грчког језика. Радио је у иносграним збиркама сгарих рукописа и широм бивше Југославије. Т. се бави превасходно српском средњовековном књижевношћу и њеним везама са византијском и православним словенским литературама, словенском археографијом, тексгологијом и њима сродним дисциплинама. Објавио је већи број чланака, огледа, расправа и књига. Има радова који се тичу српске исгориографије. То су најчешће испигивања рукописног наслеђа извора и њихово објављивање: Житије светог патријарха Јефрема од епископа Марка (1967); Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју (1968); Две посланице Јелене Балишк и Никонова „Повест о јерусалимским црквама" (1972); Слоeo о светом кнезу Лазару Андонија Рафанла (1976); Књижевни радови деспота Стефана Лазаревића (1979); НадГробна реч деспоту Ђурђу Бранковићу (1979); Књижевни радови монахиње Јефшшје (1983,1992). Извесган број извора превео је на савремени језшс (Очевш{и о великој сеоби Срба, 1982, 1990; Српске посланице шеснаес т о г века, 1988; Огледи и преводи, XJV-XVI1 век, 1995). Писао је о издавачима сгарих српских извора (Јован Стерија Поповић, Ђура Даничић, Љубомир Стојановић, Иларион Руварац). Српска средњовековна грађа обилно је коришћена у његовим књигама Азбучник српских средњовековнихкњижевних појмова (1974,1990) и Стара српска књижевност. Основе (1994,1995). БИБЈШОГРАФИЈА: Анали Филолошког факултета у Београду 13 (1979) 427-438 (до 1975. године). Р.

ТРИФУНОВИЋ Лазар (14. јануар 1929, Београд —23. јули 1983, Париз). Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на Катедри исгорије уметносги (1955). На исгој катедри је докторирао 1960. тезом Српско сликарство у прeoj половини X X века. Боравио је у Француској, Немачкој, Холандији и САД на студијском усавршавању. После дгашомирања изабран је за асистента професора Светозара Радојчића на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Пролазећи кроз сва звања универзитетских сарадника 1976. бива изабран за редовног професора исгорије и теорије модерне уметности. Никад не напуштајући рад на Филозофском факултету у Београду, током година обављао је и више других дужносги. Од јула 1962. до децембра 1969. био је директор Народног музеја у Београду; четири године предавао је сгудентима ЈТиковне академије у Пришгини; био је руководилац свих археолошких исграживања у Ђердапу: главни уредник часописа Уметност. Био је ликовни критичар-сарадншс Радио Београда, НИН-а, Политике, а бројне сгручне чланке и есеје објављнвао је у многим лисговима и часописима (Дело, Израз, Сарадник, Данас, Поља и др.). За образовни програм РТС снимио је две серије: Сликари и eajapu и Сликарски правци XX века. Написао је велики број текстова за каталоге изложби и извршио њихову посгавку. Вшне година био је председник југословенске секције AICE. Подручје Т. рада била је, пре свега, савремена југословенска уметност, али се упоредо бавио и уметничким кретањима у свету и теоријом модерне уметности. У том смислу Т. је осшшач и први професор предмета Историја и теорија модерне уметности на Филозофском факултету у Београду. Као ангажовани борац за слободу уметничког израза значајно је утицао својим текстовима на актуелна збивања у нашој средини. Подржавајући и објашњавајући педесетих година појаву и значај Децембарске Групе, нешто касније енформела, односно последњих година живота Сликарство призора у делу Миодрага-Миће Поповића, непосредно је утицао на токове и развој савременог српског сликарства. Добитник је награде ,ЈИсидора Секулић“ 1983. за књигу есеја Od имиресионизма do енформела. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Европски мајстори (1963); Српска ликовна критика (1967); Српско сликарство 1900-1950 (1973); Стварност и мит Милана Коњовића (1978); Ђура Јакишћ, сликар и песник (1978); Српска цртачко-сликарска школа у БеоГраду (1978); Од импресионизма до енформела (1982); Сликарски правци XX века (1982); Сликарство Миће Поповића (1983).

БИБЈШОГРАФИЈА: М. Урдаревић, БиблиоГрафија дрЛазара Трифуновића, Свеске ДИУС 15(1983) 18-22. ЈШТЕРАТУРА: С. Бошњак, За хуманистичку мисију уметности (Над делом Лазара Трифуновића), Свеске Д И У С 15 (1983) 1-7. С. Живковић

ТРИЧКОВИЋ Радмила (29. март 1939, Трњани код Пирота). Гимназију је завршила 1957. годше у Пироту. Оријенталну филологију студирала је на Фиполошком факултету у Београду. По завршеним сгудијама Р. Т. је радила као хонорарни службеник на сређивању оријенталне грађе у Државном архшзу Србије. Две школске годше провела је на специјализацији у Каиру (19621964). Постдипломске сгудије уписала је 1965. године на Одељењу исгоријских наука Филозофског факултета у Београду. На исгом факултету одбранила је 1969. магисгарски рад Органшација управе у БеоГрадском пашалуку после БеоградскоГмира 1739. Године. Од 1966. Р. Т. је радила у Исгоријском институту САНУ као уговорни асистент, а после одбране магисгарског рада добила је место сгалног асисгента. За научног сараднжа изабрана је 1978. пошто је на Филозофском факултету у Београду одбранила докторску дисертацију БеоГрадски пашалук (1683-1739). За вишег научног сарадннка изабрана је 1990. године. Р. Т. проучава прошлосг наших земаља под турском влашћу, посебно турски војноуправни сисгем, имовинске односе, положај српске цркве и манасгира. Писала је о исгорији Београда, Шапца, Лесковца, Ужица. Ћуприје, Јагодине, Ниша. Изучава, преводи и издаје турске изворе. ВАЖ НИШ РАДОВИ: Читлучење у БеоГрадском пшшалуку у XVIII веку (1970); Шабац и њеГова нахија од 1740. до 1804. године (1970); Лесковац и њеГова околина у XVIII веку (1683-1804) (1971); Списак мухафиза БеоГрада од 1690. до 1789. Године (1973); БеоГрадска тврђава и варош 1739-1789. Године (1973). У Историји Београда I, Београд 1974, обрадила је следећа поглавља: Главт тврђава Царства према Европи, Варош после 1740. Године, Нереди и друштвене кризе у БеоГраду после 1740. и Буне јаничара; Ђуприја и средње Поморавље до првоГ српскоГ устанка (1979); Српска црква средином XVII века (1980); Ниш у великом рату: Урбани развитак Ниша у XVII веку (1983); Поклон, ИЧ 35 (1988) 55-74: Ужш{е у XVIII веку, Исгорнја Титовог Ужнца I. Титово Ужице 1989. БИБЈШОГРАФИЈА: 35 Година П И 19481983,151-152.

683

ТРЛАЈИЋ Глигорије

ТРОЈАНОВИЋ Сима

ЛТГГЕРАТУРА: 35 година ИИ 1948-1983, 151. Р.

ТРЈ1АЈИЋ Глигорије (25. јануар/5. фебруар 1766, Мол, Бачка - 28. септембар/10. октобар 1811, Рјесное код Харкова, Русија). Основну школу завршио је у Молу, након чега је као син сиромапших родитеља ступио у службу код једног сељака. Но, успео је да се избори за даље школовање. Гимназију је похађао у Сегедину и Будиму, након чега је у Пешти завршио филозофију а у Бечу права. По завршетку студија (1790), радио је као лични секретар руског посланика у Бечу кнеза Голшџша, а потом у српској штампарији у Бечу и као приватни учитељ код бечког руског проте. У Русију је отишао 1796, а 1803. постављен је за ванредног професора опште историје и статистике у Царском педагошком институту у Петрограду. Када је 1806. тај институт претворен у Правну академију, Трлајић је постао професор енциклопедије права. Пред смрт (1811) постављен је за професора Харковског универзитета. Т. је био један од најистакнутијих наших просветитеља. У складу са захтевима епохе рационализма и просвећености, развио је свестран рад у различитим интелектуалним и научним областима. Одржавао је сталну везу са домовином и истакнутим интелектуалцима тога доба, Ст. Стратимировићем, Доснтејем, Павлом Соларићем и др.

Историографским радом, осим као предавач у Русији, Т. се није посебно бавио, али су из те области важна његова два рада. Посебно је значајан Ogled о metodu како se predaje istorija, који je штампао на француском (али који, нажалост, до данас није пронађен), и представља први сисгематски методолошки рад једног српског историографа. Осим тога, извесних опсервација о исгорији и исгориографији, као и о проблему научне истине има у његовој академској беседи из 1806, на руском. Изузев ових радова написао је неколжо стручних књнга из области права, на руском, попут Кратко упуство за систем позшвања ГрађанскоГ приватноГ права Русије (1910), и др. Написао је неколико спевова, бавио се поезијом, а велику радну енергију утрошио је на превод и прераду неколжо песничко-моралних списа, од којих су најпознатији: Геснерова идила Забавленије јединаГо љепшаго јутра (1793), морална приповетка Нжолајева из римске исгорије Идеја или мужскаја и женскаја добродетељ (1793) и Херскоаљево дело Нума или процветајушчиј Рим (1801). Осим штампаних дела осгало је и неколико радова у рукопису, једна драма, почетак граматж е, неколжо правних радова и два превода. 684

Крајем XIX века у Панчеву су објављени његови Скупљени списи. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 2, br. 46846-46852; 9, br. 24359. ЈШТЕРАТУРА: Л. Бојић, Памјатник мужем у славено-сербском книжеству славним, Венеција 1815; А. Стојковић, Вјечна памјат Глторију Tepлајићу, Новине сербске 67 (1821); В. И. Григорович, Срби у Русији, JIMC 120 (1879); Писма митроп Стратимировића. Из збирке Ђорђа Рајковића, Јавор 7 (1880) 1438-1439; 1469-1470; П. Срећковић, Подаци из фрушкоГорских манастира, Споменж 19 (1892) 41-63 (међу осталим анонимни животопис Г. Т.); Ј. Радонић, Прилошци историји словенскоГ препорођаја крајем проитоГа и почетком овоГа века, ЈГМС 201 (1900) 31-66 (писма С. Стратимировића Г. Т.); Н Е 604-605 (В. Петровић); ЕЈ 8,370 (В. Stojković). Мир. Јовановић

ТРОИЦКИ Cepraje Викгорович (26. март 1878, Томск, Русија - 26. новембар 1972, Београд). Професор Правног факултета, канонисг. Школовао се у тверској Духовној семинарији, Археолошком инстигуту и петроградској Духовној академији. Магисгрирао је на Духовној академији у Кијеву. По завршеном школовању био је наставн ж Александро-невске семинарије у Петрограду. Исговремено је радио и у канцеларији Светог синода Руске православне цркве. Око 1910. испитивао је у Светој Гори јерес о именима Божјим. Као секретар канцеларије радио је на организацији Сабора Руске цркве 1917-1918. После емиграције (1920) нжада није прекидао везе са матичном црквом и залагао се за јединство Руске цркве са црквено-правног становишта. Једини је руски канонист из емиграције који је учесгвовао у раду Сабора Руске православне цркве. Био је члан Одељења спољних послова Московске патријаршије. По доласку у Југославију радио је као професор Правног факултета у Суботици, а школске 1934/1935. изабран је за декана тог факултета. Био је члан конференције представнжа југословенских универзигета за израду Уредбе о правним факултетима и члан Комисије за израду закона о мешовитим браковима. Пензионисан је 1945. као професор Правног факултета у Београду. Непгго касније (1947-1948) Т. је држао предавања из области црквеног права на московској Духовној академији. Руска црква му је доделила орден Велжог равноапосгола кнеза Владимира и почасни докторат црквено-правних наука. Као експерт Српске православне цркве за канонска питања позиван је на сарадњу у Друшгву за канонско право Исгочне цркве у Ватжану. После узајамног скидања анатеме Источне и Западне хриш-

ћанске цркве (1967) био је акгивни присталица започињања дијалога између тих цркава. У току дугог живота и рада главни предмет његовог научног интересовања било је црквено право. Посебно је проучавао брачно право у црквено-правним споменицима од најсгаријих времена до свога времена, затим однос цркве и државе, посебно о цезаропапизму, о аутокефалности и дијаспори Источне цркве. Предмет његове пажње био је однос еметрантских црквенж организација према матичној цркви, али увек са црквено-правног становшпга. З а српску исгориографију нарочито је значајан рад Т. на проучавању Крмчије, тј. Номоканона - Законоправила св. Саве. Од 1948. као члан и секретар Одбора Српске академије наука за критичко издање Крмчије, а од 1961, када је тај Одбор припојен Исгоријском шсгитуту, Т. је био главни сараднж и руководилац Одбора. Своје животно дело: Критичко издање Светосавске крмчије, није успео да доврши. У тој области главни су му радови: Ктиторско право у Византији и Немањићкој Србији (1935); Ко је превео Крмчију са ппумачењима (1949); Како треба издати Ceeтосавску крмчију - Номоканон са тумачењима (1952); Црквена-политичка идеолоГија Светосавске крмчије и Властареве СитпаГме (1953). Захваљујући знањима у области теологије, права, исгорије и филологаје, Т. је темељно познавао нзворе, свестрано ux проучавао и тумачио с велнком акрибијом, обраћајући велжу пажњу на претходно поспгигнуте резултате. БИБЈШ ОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 24364; 11, br. 18869-18870; Б. Гардашевић, СерГије Викторович Троицки, Богословље 17 (32) 1-2 (1973) 1-15; 24 (39) (1980) 178-188. ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 8, 374 (D. Denković); ИЧ 20 (1972) 421-423 (Д. Синдик); Б. Гардашевић, Ловодом смрти црквеноправноГ писца СерГија TpoјицкоГ, Православље 7,139 (1973); Б. Гардашевић, СерГије Викторович Троицки, Богословље 17 (32) 1973 [1975] 1-15; 24 (39) (1980) 175. Д. Синдик

ТРОЈАНОВИЋ Сима (2/15. фебруар 1862, Ш абац-8/21. новембар 1935, Београд). Отацму је био пореклом из Битоља, а мајка из Срема. Основно и средње образовање сгицао је у Шапцу, Вижовцима и Београду. Затим је отишао у Швајцарску где је (у Берну) матурирао. Студирао је осам семесгара на универзитетима у Цириху, Вирцбургу и Хајделбергу. Докторски испит из обласги „биолошке групе наука са антропологијом" (физичком) положио је 1885. године. За наставнжа чачанске гимназије постављен је 1886; професорски испит положио је 1891. Од јесени 1891. је био

професор, а од 1893. и директор лозничке гимназије. Затим је био професор најпре Треће а загим Прве и Друге београдске гимназије. Од 1899. до 1901. Т. је четири семестра провео на студијама етнологије и музеологије, два семестра у Минхену и по један у Прагу и Бечу. Од 1901. Т. је постављен за „чувара" у Етнографском одсеку Народног музеја. Исге године тај одсек је посгао посебан Етнографски музеј чнји је директор Т. био од 1901. до 1921. У то време пада његова најплоднија музеолошка делатност, па је (са Н. Зегом) припремио вгапе етнографских изложби о српском народу: Петроград 1902— 1903, Лијеж 1905, Букурешт 1906, Балканска изложба у Лондону 1907, изложба „Српске жене“ у Паризу 1910. и Међународна изложба у Торгагу 1911. године. Од 1921. до 1924. Т. је био редовни професор (и декан 1921-1922) Филозофског факултета у Скопљу. По својој жељи пензионисан је 1924. За свој рад у обласги етнологије и природних наука, Т. је заслужио више признања: 1904. изабран је за дописног члана СКА у Београду, 1924. за члана Етнографског друпггва у Бечу, а Словенског усгава 1929. у Прагу. Почев од 1889. Т. је своје радове објављивао у угледним домаћим и страним часописима и издањима. Они су од значаја како за етнологају, физиж у антропологају и биологају, тако и за социокултурну исгорију. Старинска српска јела и пића (1896) су обимна тематска монографија у којој је Т. указао на значај проучавања народне исхране, на врсге јела и начине њихове припреме и све то упоређивао са одговарајућим питањима код других народа. У раду Jlauoui и проклетије (1898) Т. је обрадио народна предања о узроцима некадашњег обичаја убијања сгарих људи и како је та пракса изобичајена. У низу написа Српски народ (Босанска вила 1908), Т. је пржазао особине Срба, од физижо-антрополошких и психичких до друштвено-економских, правних и верских. Наше киртшје (1909) су краћи исгоријски преглед о кприџијском саобраћају и трговини, о опреми кприџијских коња и судова, о увозу и извозу, о главним путевима, о законским прописима о кириџијама од средњег до новог века, о вашарима, пошти итд. Од културно-исгоријског значаја су и Главни српски жртвени обичаји (1911). То је обимно дело у којем је Т. извршио поделу на крвне и бескрвне, односно на људске, биљне и животињске жртве; указује на жртвовања у животном циклусу човека. Жртвовања код Срба Т. смешга у шири индоевропски контексг. У обимној монографији Ватра у животу и обичајшш српскоГ народа (1930) Т. указује на универзални значај коршпћења ватре у култури човека уопшге и посебно у традицнји Срба. Обратио је пажњу и на просторну рашнреност појмова „огањ“ и ,датра“ код нас, као u на архаичне начше добијања, „извијања жпве ватре". Т.

ТРПКОВИЋ Вељан

ЋИРКОВИЋ Сима

је био претеча у проучавању невербалне комуникацнје код Срба. Његово пионирско дело Психофизичко изражавање срПскоГ народа поглавито без речи, појавило се само два дана пре но нгго је умро. Он је проучавао ону страну човека као друштвеног и симболичког бића, који саобраћа са другим људима шаљући им своје и примајући њихове поруке. У изражавању својих мисли, осећања, намера и ставова, поред речи, човек се служи покретима, погледом, бојом гласа или начином ходања, стајања, седења, поздрављања. Т. обраћа посебну пажњу и на соцнјално-статусну и правну симболику невербалне комуникације у нашој историји (пружање руке, скидање капе, загрљај, пољубац, начин ношења браде, косе). Т. је етаографску грађу прикупљао у народу, а употауњавао је историјским, археолошким и језичким подацима. БИБЈШОГРАФИЈА: Б. Дробњаковић, Библиографија наииа етнолоГа. Др Сшш Тројаноeuh, ГЕМ 7 (1932) 143-146; П. Влаховић, Писци наше етнологије и антропологије, Београд 1987, 141-143. Ј1ИТЕРАТУРА: М. М Васић, Старинска српска јела и пића (od Ciuie Тројановића), Бранково коло 6 (1900) 873-879; С. Тројановић (б. п.), Д-р Сшш Тројановић, дописни члан СКА, Годишњак 29 (1920) [1921] 199-205; Годишњак 35 (1926) [1927] 270-272; и 143-146; Б. Дробњаковић, Сшш Тројановић, Гласник ЈП Д 16 (1936) 294-295; Ј. Ердељановић, Сима Тројановић (15. I I 1862-8. X I1935), ЈИЧ 1,1-4 (1935) 770-773; Т. Р. Ђорђевпћ, Сшш Тројановић, Прилози КЈИФ 16 (1936) 414-415; Б. Гавриловић, Сшш Тројановић, Годишњак СКА 44 (1935-1936) 158-159; М. С. Филиповић.Д-р Ciuia Тројановић (+21 новембар 1935), Годшињак СФФ 3 (1934-1938) 241-243; П. Ж. Петровић, Д-р Сшш Тројановић (2. I I 1862 - 8. XI 1935), ГЕМ 10 (1935) 165-166 (некролог са фотографијом); D. Stranska, Suna Trvjanović, 2.111862 + 21. X I 1935. Ročenka Slovanskeho ustavu 8 (1935) [1936] 131-133; Ж. Требјешанин, Тројановићево иапраживање невербалне комуникације Срба, Поговор у: Сима Тројановић, Психофизичко изражавање српског народа поглавиго без речи, Београд 1986,307-335; 133-141 (П. Влаховић); Ж. Требјешашш, Култ и симболика ватре у митолоГији и релиГији Срба. Поговор у: Сима Тројановић, Ватра у обичајима и живогу српског народа, Београд 1990, 405-441; N. Pavkovic', Un piomier dans l'etade de la commmication rwnverbale: Sima Trojanović, Phihofizičko izražavanje srpskog naroda poglavito bez reči, у: Etudes et documents balkaniques et mediterraneens 15, Paris 1990, p. 184; HE 4,613 (Д. Поповић). H. Павковић 686

ТРПКОВИЋ Вељаи (видети АТАНАСОВСКИВељан)

ТРПЋЕА (TRAPCEA) Теодор (2. фебруар 1917, Липљан - 4. мај 1989, Темишвар). Средње образовање стекао је у Скопљу и Турн Северину, а високо на Филолошком факухггету Универзитета у Клужу (1936-1940). Докторирао је у области исгоријских наука 1942 године. Био је асисгент на Филолошком факултету Универзитета у Букурешту (1944-1946), професор средње школе у Оршави (1946-1954), предавач и ванредни професор на Филолошком факултету у Темишвару. Т. је балканолог и историчар Баната. Објавио је сгудије из обласги политичке и социјалне исгорије југоисгочне Европе. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Taml Iovan Nenad собратнхЂ

77. И. CeeacmbHHoea (Санктпетербург 1880). Ставивши Душаново деловање у перспективу византијских односа са суседима и у контекст вгоантијских унутрашњих збивања Ф. је омогућио да се тачније разуме време којим је дотадања српска историографија била заокупљена. Највећи продор је направио књигом о Душановом законику. у којој је приказао 20 тада познатих рукопнса, препознао одлике појединих редакција рукописа, открио повезаност Законика са византијским законским компилацијама (Закон цара Јустинијана, Синтагмат Матије Властара). Новаковићево издање Законика (1898) и читав каснији рад на проучавању Душановог законодавства ослањају се у значајној мери на резултате Флоринског. БИБЈШОГРАФИЈА: Новвт сборникЂ cmaтеп no славнновћдћншо составленнЂТ и издаHHbiii учениками В. И. Ламанскаго, С. Петербург 1905, Приложеше ХХХ1-ХХХШ. ЈШТЕРАТУРА: V. Francev, Tvnofej Dmitrijevič Florinskij, Almanach ČAV1923; C. П. Боброва, Bonpocbt социалоно-жономическоп ucmopuu средневековоп Сербии e русскоп буржуазноп ucmopuографии, Проблемм историографии, Воронеж 1960, Славнноведение 342-344 (Е. П. Наумов, са подацима о руској литератури); NE 1, 675 (А. Веlić); EJ 42, 191 (G. Ostrogorski). С. Ћирковић

ФОРИШКОВИЋ Алексацдар (16. сепгембар 1932, Нови Бечеј - 28. фебруар 1990, Нови Сад). Рођен у чиновничкој породици, школовао се у месгу рођења и Новом Саду. Дипломирао је на Групи за историју на Филозофском факултету у Београду, а докторирао тезом Текелије - војничко племство XVIII века, на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је асистент и научни сарадник у Историјском институту С АНУ и у Историјском институту у Новом Саду а потом и професор на Катедри за историју на Филозофском факултету у Новом Саду. Један је од покретача Зборника Матшце српске за историју као и покретач пројекга Српски биоГрафски лексикон, који се остварује у Матици српској. Тежиште његовог рада било је на историји Срба у Хабзбуршкој монархији XVIII века (политичкој, културној и социјалној). Био је историчар широког образовања, опггрог критичарског пера и врло однегованог стила писања. Као такав, учесгвовао је и у писању Историје српскоГ народа, књш а IV (XVIII век). ВАЖ НИШ РАДОВИ: Caea Текелија: Описанијеживота (1966); Војводина 1699-1790. Зборник радова: Војводаша - знаметггости п лепоте, Београд 1968, 245-263; Привилегије Cpča у Угар-

ФОТИЋ Александар Х А М О В И Ћ М илош

ској 1740-1790, Зборник МСИ 22 (1980) 7-16; Плел1Ство у Срба у Јужној Угарској у XVIII веку, Зборник МСИ 24 (1981) 37-49; Текелије - војничко плежтво XVIII века, Нови Сад 1985; Шајкашки регулсшент, Зборник МСИ 31 (1985) 153-178; Срби у Угарској и Хабзбуршкој монархији у XVIII веку (Грађански сталеж; Војна граница; Народно-црквени сабори; Племство; Правно-политички положај Срба: Привилегије Срба, Сеоба у Русију; Срби и покрет Фрање Ракоција), у: Историја српског народа. књ. 4, Београд 1986,78-85,233-294. БИБЈШОГРАФИЈА: Библиографија, Списакрадова, Зборник МСИ 41 (1990) 215-219. ЛИТЕРАТУРА: Истраживања 13 (1990) 313314 (In memoriam) (Н. Гаћеша). С. Гавриловић

ФОТИЋ Алексавдар (8. октобар 1960, Београд). У Београду је стекао основно, средње и високо школско образовање. Дипломирао је на Филозофском факултету - Одсек за историју (1987), где се усавршавао на посгдипломским студијама и одбранио магистарски рад: Београд у XVII веку према турским документима конта Марсиљија (1991). Пријавио је докторску тезу Турска и Хиландар у XVI и XVII веку. Из жеље да научи османско-турски језик, упоредо са студијама историје похађао је неколжо семестара предавања на Одсеку за оријенталну филологију на Филолошком факултету. Усавршавао се у османској палеографцји u дппломатици код проф. Душанке Бојанић. Од јануара 1988. запослен је у Бажанолошком пнстптуту САНУ у Београду, а од 1995. постао је сарадник и у Центру за српске студије у Београду. Посветио се проучавању историје српског народа под турском влашћу, нарочито у XVI и XVII веку. Своје радове углавном заснива на новооткривенпм османским изворима. Највише га интересују теме везане за историју Београда, Свете Горе и положај Српске православне цркве под Османлијама. Учествује у пројекту Илустрована историја Срба, као аутор четири књиге. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Обнова српског манастира Св. Саве ОсвећеноГ код Јерусалима 1613. Гооине. Balcanica 21 (1990) 225-238; Рустем-пашин вакуф у БеоГраду (icareteyn), ИЧ 38 (1991) 233-241; УлоГа вакуфа у развоју оријенталноГ Града: београдски вакуф Мехмед-паше Јахјапаuaiha. Соцнјална структура српских градских насеља (XII—XVIII век), Смедерево-Београд 1992, 149-159: The Official Explanalions for the Confiscation and Sale of Monasteries (Churches) and Tlieir Estaies at the Time ofSelim II, Turcica 26 (1994) 3354: Хуџети митрополита Андрије, Balcanica 25,1 (1994) 123-136: Конфискација u продаја црквених 698

tuiaiba у време Селима II (проблем црквених вакуфа), Balcanica 27 (1996) 45-77; Света Topa у доба Селима II, Хиландарски зборник 9 (1997) 143-162. Р.

ХАДРИ Али (3. март 1931, Љушња, Албанија - 2. децембар 1987, Пећ). Основну и средњу школу учио је у Ђаковици. Историју је завршио 1956. године на Филозофском факултету у Београду. На исгом факултету одбранио је 1960. магистарски рад Призренска лиГа 1878-1881. Докторат је стекао 1970. на Филозофском факултету у Приштини дисертацијом Народноослободилачки покрет на Косову 1941-1945. За вишег предавача на Филозофском факултету у Приштини X. је изабран 1967, ванредног професора 1971, а редовног професора 1974. године. Био је декан овог факултета, директор Завода за историју Косова и председнж Удружења историчара Косова. Уређивао је часописе Gjumiime albanologjike (историјску серију) и Kosova-Kosovo. Био ја члан Друнггва за науку и уметност Косова, касније Академије наука и уметаосги Косова. X. је изучавао новију историју Косова, посебно период Другог светског рата. Неколико радова посветио је добу Скендербега. Написао је монографију о Ђаковици од њеног осннвања. Аутор је више уџбенжа за основне и средње школе. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Prilog rasvjetljavanju Skenderbegove epohe, Gjurmime albanologjike 1 (1962) 119-143; Osnivanje i delatnost NOO za Kosovo i Metohiju, Perparimi 9 (1963) 581-601; 10, 685699; 11-12,766-777; Doprinos na rasvjelljavanju Prizrenske lige 1878-1881, Peiparimi (1967) 23-69; Koсово u Метохија у Краљевини ЈуГославији, ИГ 12 (1967) 51-84; Pokret otpora и Albaniji 1939-1944, Pokreti otpora u Evropi, Beograd 1968, 17-32; Nacionalni pokret albanskog naroda od 30-tih godina XIX veka do 1912. godine, Iz istorije Albanaca, Beograd 1969, 127-152; Periodizacija albanskog nacionalnog pokreta, Gjuimime albanologjike 1 (1971) 23-32; Narodnooslobodilački pokret na Kosovu 1941-1945, Priština 1971; ИсториоГрафска критика I, Скопље 1973; KPJna Kosovu 1919-1941, Priština 1983. ЈШТЕРАТУРА: Godišnjak Društva za nauku i umetnost Kosova 1 (1976) 31; E J 4 (1986) 652. P.

ХАДРОВИЋ (HADROVICS) Ласло (27. јуни 1910, Лендава). Студирао је славистику на Универзитету у Будимпешти, докторирао 1934. Професор Будимпешганског универзигета је постао 1951. Бавио се претежно истраживањима у области језж а и лексжографијом, али је обрађивао и

теме из историје књижевности и историје, неке се тичу српске прошлосги. Најважнија је свж ж о његова књига: L ’eglise serbe sous la domination turque, Budapest - Paris 1947, за коју je речено да ,дшје историја српске цркве под турском влашћу, него је расгграва о правном, економском и друштвеном положају српске цркве под османском влашћу, о њеној полигичкој улози у српском народу и њеним везама са иностраним државама". Српска историографија је заинтересована и за његове студије о рукописима, верзијама и међусобним односима верзија средњовековних текстова о Александру Великом и о Роману о Tpoju, као и за издања појединих изворних текстова, Jugoslovenske studije и Mađarskoj posle rata, Jugoslovensko-mađarskarevija2 (1940-1941) 81-87. БИБЈШ ОГРАФИЈА: Studia Slavica ASH 25, 1—4 (Festschrift Hadrovics) (1979) 11-13; (до 1970 попис радова у Studia Slavica 16,3-4 (1970). P.

ХАЗЕЈШГГАЈНЕР (HASELSTEINER) Хорсг (3. април 1942, Београд). Породица се 1947. преселила у Беч, где је стекао основно и средње образовање (1948-1960); из раног детињства остало је познавање српског и мађарског језика. Студирао је прво права (1960-1964), а затим филозофију (германистика, славистика, исгочноевропска историја) на Ушшерзитету у Бечу (1965-1970). Запослен од 1966. у Институту за исгочноевропску исгорију и исграживања Југоистока, радио је на дисертацији: Die Serben und der Osterreichisch-Ungarische Ausgleich (Срби и аусгро-угарска нагодба), коју је одбранио 1970 (штампана као књига 1976). Као сарадшпс Инсгитута имао је прилику да ради у Будимпешти и у југословенским научним центрима. Одбранио је 1981. хабилитациони рад: Standische Politik und Joseph II. in Ungam. Der Widerstand der Komitate gegen die Rekrutierung 1787-1790 (Сталешка полигжа и Јосиф П. Отаор жупанија прхггив регругације 1787-1790, иггампан као књига 1983. са унеколжо измењеним насловом: Joseph 11 und die Komitate Ungams. Herrscherrecht urtd standischer Konstitutionalismus). Био je редовни професор за Исгорију југоисточне Европе у Грацу (1988-1993) и директор исгоријског инсгитута, док није добио позив на Бечки универзитет, где и сада ради као редовни професор за Исгорију исгочне Средње Европе. Сарадник је већег броја научних усганова и удружења, међу осгалим је генерални секретар Међународне комисије за словенске студије (од 1995) и управник Инсгитута за источноевропска и југоисгочное-

вропска исграживања Бечког универзитета. Од 1993. је дописни члан Аусгријске жадемије наука. У обимној и разноврсној исграживачкој делатаосги X. могу се запазити тежипгга у области исгорије уређења и друпггвеног поретка, где је нарочито проучавао појаве отпора и права отпора, затим у области проучавања национализма и националног питања, с нарочиггим интересовањем за међународну политику, федерализам и исгорију културе, науке и образовања. К ж о се исграживања X. не заусгављају на државним или националним границама, а просгиру се на дуги период од XVIII до XX века, за српску исгорију је значајан далеко већи број радова него пгго се види из наслова. ВАЖ НШ И РАДОВИ (за српску исгорију): Поред већ наведених књига ту је: Bosnien-Hercegovina. Orientkrise und Siidslavische Frage (1996); затим сгудије: Die verfassungsrechtliche Grundlagen des Widerstandrechtes der ungarischen Komitate Gesetzartikel ХХХШ/1545, у књши Обичајно право и самоуправе на Бажану и у суседним земљама (1974); Die Affđre Putnik, Osterreichische Osthefte 2 (1974); Ungam und das Attentat von Sarajevo. Die Stellungnahme der Abgeordneten des ungarischen Reichstages im Juli 1914, у књши Велике силе и Србија пред Први светски рат (1976); Andrassys Pazifienmgsversuch im Febmar/Marz 1876, у књши Међународни научни скуп поводом сгогодишњице усганжа у Босни и Херцеговини, другим балканским земљама и исгочној крши 1875-1878. године (1977); Zur siidslavischen Problematik des dsterreichisch-ungarischen Ausgleiches, у књизи Die Donaumonarchie und die siidslavische Frage von 1848 bis 1918 (1978); O професионалној, образовној u coцијалној струкппури у УГарској почетком XX века с посебним освртом на Србе, у књши Културно-политички покрети народа Хабзбуршке монархије у XIX веку (1983); Schulstniktur und nationale Identitat der Serben Ungams am Beginn des 20. Jahrhunderts, Osterreichische Osthefte26 (1984). P.

ХАМОВИЋ Милош (14. јануар 1933, Подгорица - 25. април 1997, Србиње). Основну школу учио је у Крушевцу, а гимназију у Сарајеву. Историју је завршио 1960. на Филозофском факултету у Сарајеву. Магисгарски рад Доброволмчка војска ЈуГославије у саставу оружаних снаГа НОП-а, одбранио је 1977. године на Филозофском ф ж ултету у Београду. На истом факултету стекао је докторат дисергацијом ИзбјеГлиштво у Босни и Херцеговини 1941-1945. Године. X. је радио као кустос и директор Народног музеја у Фочи (1961-1981), а затим као директор

Х А У П Т М А Н (H A U P T M A N N ) Ф ер д и н ан д

Х А Н В ерен а

Регионалног архива у истом месту. Од 1995. запосленје у Музеју жртава геноцида у Београду. X. изучава нацноналну исторчу новијег доба. Добровољачкој војсци Југославије и питањима нзбеглшитва посветио је посебне монографије. У вшле радова X. указује на последице масовних прннудних миграција. Оне доводе до демографских промена које су се одразиле на националну, социјалну и верску струкгуру становшшггва кж о у крајевима који се напушгају, тако и у крајевима који се насељавају. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Socijalna, polna i starosna stmbura poginulili boraca NOV Jugoslavije u bici na Sutjesci 1943. godine. Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 9 (1973) 355-374: Dobrovoljačka vojska Jugoslavije (vojno-politički aspekt), Zbomik radova Muzeja revolucije Bosne i Hercegovine 5-6 (1979-1980) 154-207; Добровољачка војска Југославије у саставу оружаних снага НОП-а, Сарајево-Крагујевац 1983; 0 demograjškim pmmenama i pmblemima Sarajeva 1941-1945. godine kao posledici izbjeglištva, Migracije i Bosna i Hercegovina, Sarajevo 1990, 82-97; O проблемшш историографских истраживања и интерпретације злочина и утврђивања броја жртава, Прилози Института за историју у Сарајеву 26 (1993) 124-142; Sjećanje kao varIjiv i nepouzdan svjedok pmšosti, Godišnjak DI BiH 37 (1986) 141-155; ИзбјеГлииппво у Босни u ХерцеГовини 1941-1945, Београд 1994. Р.

ХАН Верена (4. септембар 1912, Вуковар - 8. децембар 1993, Београд). Основну и средњу школу похађала је у Загребу. Дипломирала је 1936. на Филозофском факултету у Загребу, на XXV груrai (Историја уметносги и културе са класичном археологијом). Докторирала је 1959. на Филозофском факултету у Београду тезом Ишпарзија код јуГословенских народа под Турцима од XVI до XVIII столећа Од 1936. до 1941. била је стални ликовни критичар листа Obzory Загребу, а 1939/40. предавала је исгорију уметности у приватној гимназији ,Дада“. Од 1945. до 1947. била је кустос Музеја за умјетност и обрт и вршила дужност управника Графичке збирке Модерне галерије у Загребу. Године 1947. прешла је у Београд на дужност референта за музеје у Комитету за науку и културу ФНРЈ. Од 1952. била је кустос, односно виши кусгос, а од 1968. вишн научни сарадник Музеја примењене уметности у Београду, као руководилац сектора за стилско-историјски развој уметничке обраде дрвета. Године 1971. прешла је у Бажанолошки инстит>т САНУ. где је 1974. стекла звање научног саветника. Пензионисана је 1980. године.

Подручје научних исграживања В. X. била је историја уметаичких заната на територији Југославије, али и шире на Балкану, односно у Европи. У почетку је изучавала опште и посебне проблеме порекла и стила предмета уметничког занатства, са акцентом на интарзији. Између 1968. и 1974. њена исграживања окрећу се занемареној грани производње стакла. Године 1969. објавила је своју прву студију о средњовековном стаклу Србије и Босне и Херцеговине, указујући на Дубровник као на један од могућих производних центара. Од тада као своје две теме исгражује Стакло на Балкану у средњем веку и Стакло за време турске владавине. Поред бројних текстова у домаћим и страним сгручним часописима, резултате својих исграживања у вези са стакларством В. X. је излагала на више међународних конгреса (П рагЛијеж 1970, Келн 1973, Будимпеигга 1973, Београд 1974, и др.). Њена изузетна обавепггеносг о техници и уметаости нашег и европског стакла у касном средњем веку афирмисала ју је као угледног научника у кругу међународних познавалаца ове значајне гране примењених уметаости. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Значај палест.инских еухолоГија и литурГијских предмета за новију уметност код Срба, Зборник М ПУ 5 (1959) 4576; Уметничка скриња у ЈуГославији од XIII до XIX столећа (Каталог изложбе), МПУ, Београд 1960; Инпшрзија на подручју Пећке патријаршије (XVI-XVIII век), Нови Сад 1966; Les courants des styles dans les metiers d'art des artisans chretiens au XVF et durant les premieres decennies du X V If s. dans les regions centrales des Balkans, Balcanica 1 (1970) 239-261; The Impact o f the eiglueentli сешигу enlightemnent on the fuie Arts in tlie Balkans, East European Quarterly, Vol. 11, 4, USA, 1975, 441-453; Стакло - Средњовековно. Историја примењене уметаости код Срба, I, Средњовековна Србија, Београд 1977, 217-224; Tpu века дубровачкоГ стакларства (XTV-XVI век), Београд 1981. Ј1ИТЕРАТУРА: D. Antonijeviđ, Verena Han (1912-1993), Balcanica 24 (1993) 281-283. C. Живковић

ХАНЏИЋ Адем (4. мај 1916, Тешањ). Студирао је оријенталне језике, а докторат из историје стекао је 1970. на Филозофском факултету у Сарајеву. Радио је у Оријенталном институту у Сарајеву као начелник исгоријског одељења и архива. Уређивао је Прилоге за оријентшлну филологију. Изучава историју наших крајева у првим вековима османске власти, претежно развитак градских насеља. Писао је о прошлости Тузле, Шапца, Бијељине и других насеља. Проучава, преводи и објављује турске изворе. Приредио је два прва пописа Зворничког санџжа из 1519. и 1533. године, а са

Хамидом Хаџибегићем и Ешрефом Ковачевићем приредио је опширни катасгарски попис из 1455. године за област Бранковића. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Pisim Ahmed paše Dugalića dubmvačkom knezu i vlasteli, POF 3-4 (19521953) 415-433; Bosanske solane u XVI i XVII vijeku, Članci i građa 2 (1959) 67—112; Grad Šabac i njegova nahija u prvoj polovini XVI vijeka, Članci i građa 4 (1960) 95-151; Uvoz soli u Bosnu u XVI vijeku, POF 10-11 (1960-1961) 113-148; Prilog istoriji starih gradova u bosanskoj i slavonskoj krajini pred kraj XVI vijeka, Godišnjak DI BiH 13 (1963) 321-339: Postanak i razvitak Bijeljme u XVI vijeku. Prilog istoriji naselja i islamizaciji u sjevemistočnoj Bosni, PO F12-13 (1965) 45-74; Islamizacija u sjevemistočnoj Bosni, POF 1617 (1966-1967) 5-48: Oblast Brankovića. Opšimi katastarski popis iz 1455. godine 1-2 (priredili H. Hadžibegić, A. Hadžić i E. Kovačević), Monumenta turcica П, 2-1,2-2, Sarajevo 1972; Tuzla i njena okolina u XVI vijeku, Sarajevo 1975; Dva prva popisa Zvomičkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine), Sarajevo 1986; O орГанизацији Крајине босанскоГ ејалета у XVII стољећу, Научни скупови С А Н У 12 (1989) 77-91. ЛИТЕРАТУРА: S. Grozdanić, Orijentalni institut u Sarajevu, POF 25 (1975) 14-25; EJ2 4, 672 (R. Petrović). P.

ХАСАНАГИЋ X. Едио (16. април 1914, Прибој). Завршио је основну школу у Прибоју, гимназију у Скопљу, Правни факултет и Институт друштвених наука у Београду. Уочи Другог светског рата бно је суднјски приправник, у току рата члан Извршног одбора Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Санџжа, после рата председник окружног одбора у Новом Пазару, а у Београду: заменик председника Комитета за научне установе, Универзитет и високе школе, помоћншс мшшстра правосуђа, начелник Историјског одељења ЦК СКС, директор Архива Србије, директор Институга за историју радничког покрета Србије. Директор Историјског музеја Србије био је од 1963. до одласка у пензију 1980. године. Т ж ође је био потпредседник Савеза друштава историчара Југославије, председник Савеза архивиста Југославије и председник Заједнице музеја Србије. Био је редактор више издања архивске грађе из историје Србије и Југославије и главни уредник часописа Архивски алманах, Архивист и Зборник ИсторијскоГ музеја Србије, и едиција Хронике из народноослободилачке борбе и Из историје Србије. Бави се истраживањима из новије и савремене историје, претежно историје радничког покрета и социјалистичке револуције и темама из архивистике и музеологије.

ВАЖНШ И РАДОВИ: Nezavisni sindikali, Веograd 1952; Prvi kongres Komunističke partije Jugoslavije; Мемоари u хронике из народноослободилачке борбе (1941-1945) као историјски извори; Светозар Марковић и њеГово доба, Београд 1978; Овде је Србија рекла слобода. Београд 1970: Пиво Караматијевић, Београд 1984; Сто Година Основне ш колеу Прибоју, Београд 1988. Р.

ХАУГГГМАН (HAUPTMANN) Фердшшнд (11. мај 1919, Фирстенфелд - 26. окгобар 1987, Грац). У Загребу је завршио класичну гимназију 1937, као и студиј историје на Филозофском факултету 1941. Од 1942. до 1945. живео је у родној Штајерској, где је објавио и прве радове. Докторска дисергација, брањена на Универзитету у Грацу 1944. о политици Аустроугарске према Србији 1879-1881, увела га је у ред истакнутих научника о српско-хабзбуршким односима. Од средине 1945. био је запослен као асистент у Конзерваторском заводу Хрватске, где је постао стручњак за повратак архивалија из мађарских и италијанских архива, однетих у време окупације. Дужи боравци у Мађарској од 1948. до 1960, у екипи стручњжа за повратж културних добара коју је водио Васо Богданов, су му омогућили учење мађарског језика и упознавање одређешгх архивских фондова. Доцент на Филозофском фжултету у Сарајеву постао је 1953, где је предавао општу историју новога века. Време до 1970, када је постао професор универлггета у Грацу и директор Инстшуга за југоисточну Европу, је најплоднији део његове научне каријере. Хрватској и аустријској историографији је у трајну бапггину унео тематско обогаћивање истраживања аграрних, политичких и верских мотива. Везе са српском историјском науком су приметае у свим областима које је нспитивао, иако је тај однос узајамно осиромашен несрећним неспоразумом око нострифнкације докторске дисертације, на универзитету у Београду после 1945. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Osterreich-Ungams Werben um Serbien 1879-1881, Mitteilungen des Osterreichischen Staatsarchivs, 5, Wien 1952: Ријекч од римске Тарсатике до хрватско-угарске гшГодбе, Загреб 1951; Привреда и друштво у Босни и ХерцеГовиии у доба аустријске владавине (18781918), Сарајево 1987; Борба Муслшшна за вјерску и вакуфско-меарифску аутономију, Сарајево 1967. У оквиру богате едиције Zur Kunde Siidosteumpas у Грацу је издао више запажених прилога за историју револуције 1848-1849. ЛИГЕРАТУРА: ЈИЧ 22,4 (19S7) 251-253 (М. Екмечић); HZ 40, 1 (1987) 467-469 (М. Švab): Прилози Института за историју у Сарајеву 22. 23

ХАФНЕР Станислав

ХЕВРОЉИНА (ХЕВРОЈШНА) Викгорија Максимовна

(1987) 299-302 (Џ. Јузбашић); Џ. Јузбашић, Проф. др Фердшшнд ХауПтшан, Годишњак ДИ БиХ 40-41 (1990)238-240. М. Екмечић

ХАФНЕР Станислав (13. дедембар 1916, St. Veit an der Glan, Корушка). После основног и средњег школовања, знатним делом двојезичког, студирао је славистику и историју југоисточне Европе на Бечком ушшерзитету (1936-1938) и на Београдском универзитету (1938-1939). Докторирао је у Грацу 1941. тезом о српском песнинггву: Ztir Frage der Beziehung zwischen der Kimst- und Volksdiclitung in der Geschichte des serbokmatischen Volksliedes. Kao војни обвезнж учествовао је у рату и био у заробљенинггву у СССР-у до 1949. године. По повратку у Аустрију био је запослен у Аустријској народној библиотеци у Бечу и сакупљао грађу за свој хабшштациони рад: Studien zur altserbischen dynastischen Historiograpliie, одбрањен 1963. у Грацу и штампан као књига 1964. у Минхену. Постао је затим професор славистике у Грацу, управнгас катедре и Института за славистику. X. је слависта широког ингересовања за теме језика и нсторије средњовековне и нововековне књнжевности. Овде се бележе само радови за које може бити заинтересована српска исгориографцја. Уз проучавање српскнх списа ХШ и XTV века он је прпредио и преводе на немачки Немањиннх житија од светог Саве и Стефана Првовенчаног Serbisches Mitteiaiter. Aitserbische Herrscherbiographien Bd. I, Graz 1962, и краљевских житија из Даниловог зборника: Serbisches Mittelalter. Altserbisclie Herrscherbiographien Bd 2: Danilo II und sein Schiiler, Graz-Wien-Koln 1976. Taj беспрекорно обављенн посао приближио је српске изворе научном свету. Као преводилац X. је свестрано упознао литературу житија и осветлио нека њена битна обележја: Топика средњовековне српске истшриографије као елеменат. културне и политичке оријентације, Прилози КЈИФ 40 (1974) 167-179: Zur Tenninologie der politischen Ideologie im inittelalteriichen Serbien, Opuscula slavistica et lingvlstica. Festschrift fur A. Issatschenko, Klagenfurt 1976,189-200; Zum Wortscliatz und Phraseologie der Kriegsdarslellung bei Danilo II und seinem Scliiiler, Anzeiger fiir slavische Philologie 9 (1977) 77-91; Доментшјан u Слово o закону u благодати митрополита Кијевског Илариона, Глас САНУ 340 (1984) 61-76. Српске теме се срећу и међу радовима из историје славистике и културних односа у XIX веку: В. Kopitar und die slavischen Handscliriften der Athosklosler, Siidost-Forschungen 18 (1959) 89-122: O Вуковим погпедима на српски средњи век. Научни састанак слависта у Вукове дане 3

(1973) 175-189; Ђура Даничић као ученик Франа Миклошића, исто 5 (1975) 473—482; Der Athosbesuch des Archimandriten Gerasim Zelić1784, BurgenRegionen-Volker. Festschrift fiir H. Riedl, Wien 1986, 273-284. Српски извори којима ce систематски бавио деценијама усмерили су интересовање X. на поједине личности и институције средњовековне Србије, највише на светог Саву и кнеза Лазара: Sava Nemanjić - Hl. Sava. Gescliiclite und Uberliefcrung. Osterreichische Osthefte 19 (1977) 208-209; Светосавска црква u Рим у XIII и XIV веку, Caea Немањић - Свети Caea, ucuiopuja и предање, Београд 1979, 381-388; Die Nemanjidenideologie und Knez Lazar, Le Prince Lazar, Beograd 1975,161-169. Meтодолошки значај имају расправе: Das mittelalterliche Serbien zwischen Rom und Byzanz. Bericht iiber den 10. Osterreichischen Historikertag in Graz, Wien 1970, 202-209, и Српски средњи век и савремена медиевистика, И Ч 22 (1975) 5-17. X. је 1981. изабран за иносграног члана САНУ. БИБЈШОГРАФИЈА: Pontes slavici. Festsclirift fiir Stanislaus Hafher zum 70. Geburtstag. Graz 1986.

1- 12. Ј1ИТЕРАТУРА: Биобиблиогрифски речник учесника Међународног научног скупа В ук Караџић и његово дело у своме времену и данас, Београд 1987. С. Ћирковић

ХАЏИ-ВАСИЉ ЕВИЋ Јован (18. октобар 1866, Врање - 29. март 1948, Београд). Основну школу завршио је у Врању, гимназију у Врању и Нишу, а Велику школу (историјско-филолошки одсек) у Београду. Докторат филозофије положио је у Бечу 1898. Као чиновник Министарства иностраних послова службовао је од 1898. до 1904. у Битољу, Скопљу и Београду. Државну службу напустио је 1904. Од тада па до 1940. био је секретар Друштва Св. Саве. Све време је радио на националном просвећивању Срба у Турској. Учесник је бажанских ратова и Првог светског рата. X. је написао велики број радова из историје, географије и етнологије. Вредност његових радова је у томе што су засновани на теренским истраживањима, а посебно истраживањима Јужне Србије и Македоније. Био је уредник часогшса Брастшо, где је објавио бројне чланке из области ucторије, географије и етнологије. ВАЖ НШ И РАДОВИ: Ка историји Града Врања и њеГове околине (1896); Нрилеп и његова околина (1902); Јулсна Србија, историјска, етноГрафска и политичка ист1раживан,а I, II (1909, 1913); БуГарска зверства у Врању и околини 1915-1918(1922).

БИБЈШОГРАФИЈА: Др Јован Хаџи Васиљевић, Моји кгиокевни радови, Аутобиографија (18. X 1866-29. Ш 1948), Врање s. а. 19-22; BLZ 8, br. 6291-6307; 11 br. 4433-4476; СБ 4, бр. 1838918450. ЈШТЕРАТУРА: АутобиоГрафија др Јована Хаџи Васиљевића (18. X 1866-29. III1948), Врање s. а.; Н Е 4, 779 (Н. Радојчић); ELU 4,495 (М. Вагjaktarević). Р. Ћук

Х А Џ И Ћ Јован (СВЕТИЋ Милош) (8. септембар 1799, Сомбор - 22. април 1869, Нови Сад). Одрастао је под старател>сгвом свога ујака, бачког владике Гедеона Петровића. Основну школу завршио је у Сомбору, а похађао је и немачку школу у Оџацима. Гимназију је учио у Сремским Карловцима од 1811. до 1817. и Пешти од 1817. до 1820. године. Правне науке је учио у Пешги од 1820. до 1822. и у Бечу од 1822. до 1824. У Пешги је положио 1826. докторат права. Исте године, заједно са Савом Текелијом, основао је Матицу српску и постао њен први председник. Од 1830. до 1832. бно је уредник СрпскоГа Летописа, а пуних осамнаест година, до 1848, био је директор гимназије у Новом Саду. На позив кнеза Милоша дошао је у Србију 1837. где је знатно допринео развоју законодавства у Кнежевини (аутор је Грађанског закона). X. је постао један од водећих људи уставобрашггељске странке и дописни члан Друшгва српске словесности. Уређивао је и часопис Голубицу, у којој су сарађивали Његош, Стерија, Милутнновић, Малетић и др. По повратку из Кнежевнне у Новн Сад, изабран је 1847. за посланика на угарској ,диети“ у Пожуну, а 1848. био је српски посланнк на Карловачком сабору. Године 1850. постављен је за владшог комесара за судско уређење Војводине. Пензионисан је 1854. Десет годнна касније основао је часопис ОГледало српско. Године 1865. био је посланик на народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима. X. је био песник, припадник правца тзв. „објективне лирике“, преводилац са класичних и модерних језика (преводио је Хорација, Вергилија, Цицерона, Хердера, Лесинга, Гетеа, Шилера и др.), полемичар, такође заинтересован за новију српску историју. Сакупљао је и записивао разговоре са још живим сведоцима из времена Устанка, које је објавио у књизи Устшзшк српски под Црним Ђорђем. Историјску грађу објављивао је и у часописима: Летопис српски, Голубица и Oiaeдало српско. Писао је под псеудонимом Милош Светић. ВА Ж Н И Ш РАДОВИ: Назначеније избранија и смерти сербски архиепископа и митрополита под владанијем ауГуст. дома аустријскоГа,

Сербске Летописи 5 (1826) 13-19; Стшри новци србски владетеља, Сербске Летописи 5 (1826) 191-196: Hpeu прелазак ЦрноГа Ђорђа из Сербије у Срем, Новина србска (1839); Утук или одГовор 1ш одГовор на Сит1Н1ш,е језикословне, Нови Сад Београд 1839; Бој на Мшиару, Голубица (1841) 3 12; Ратовање Срба са Турцшш Боиииацшш од 1805 до 1806, Голубица (1844) 3-18; Утук II или одГовор на Вуков одГовор на лажи и опадање у Србскоме улаку, Београд 1844; Законик Грађански за Књажевстшо Србско, Београд 1844; Живот Дшштрија Давидовића, Дјела Д. Давидовића I, Београд 1846,1-34; УтукШ језикословни о језику и правопису србском, Нови Сад 1846: Дјела Јована Хаџића, у књижевству названоГа Милоиш Светшћа, I, Пјесме изворне, Нови Сад 1855; Прилози за иапорију народа србскоГ, Србски Летопис 94 (1856) 118-152; Дјела Јована Хаџића, у књижевстшу названоГа Милоиш Светића, II, Превоdu, Карловци 1858; Д ух народа српскоГ, Карловци 1858; Уста/шк српски под Црним Ђорђем, Нови Сад 1862. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 6308-6323; 11, br. 4477-4481. ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Даничић, О Светшћеву „ОГледалу", Београд 1865; Ђ. Даничић, Miuioui Светшћ поета, Београд 1865; АвтшбиоГрафија Јоваш Хаџића у књижевностш названоГ Милоиш Светшћа, Стражилово 45 (1886); Живот и рад дра Јована Хаџића Светшћа, Нови Сад 1899; НЕ 4, 781-782 (В. Петровић); М. Кићовић, Јован Хаџић —Miuiout Светшћ, књижевна студија, Нови Сад 1930; С. Јовановић, Из наше историје и књижевпости, Београд 1931,35-78; А. Белић, Вукова борба за гшродни и књижевни језик, Београд 1948; ЕЈ 3, 649-650 (М. Kićović); Ј. Скерлић, Писци и књте I, Београд 1964, 236-240, 250-267; LPJ 2, 354-356 (Đ. Đoiđević). С. Бојашш

ХЕВРОЉИНА (ХЕВРОЈШНА) Викторија Максимовна (23. јануар 1931, Москва). Московски државни историјско-архивистички инспггут завршила је 1953. године. Н а истом институту одбранила је 1969. кандидатску дисертацију PeeoЛ1оционное народничество и националвно-освободителвнал борвба шжнвсх славнн e 1875-1878 гг. Године 1988. одбранила је докторску дисергацију Револтционно-демократическап мшслн о внеишеп политике России и международннос отношетшх. Конец 60-х - иачало 80-х годов XIX e. В. X. се бави питањима археографије, а више радова посветила је руско-јужнословенским везама: Револтционное народничество и /шциоиалвно-освободшпелвное движение на Балканах e 1875-1876 гг. (1966); Русско-турецкап вотш

ХЕГЕДИШ Антал

ХОДИНКА Антал

1877-1S78 гг. и револ10циоиное народничество (1969): Револгоционное народничество и сербско-турецкан воина 1876 г. (1972): Из ucmopuu созданин и боевои дептелвности сербских воинских формированип в России в первоп половине XVIII в., Југословенске земље и Pyciija у XVIII веку, Београд 1986: Восточнвш кризис 70-х годов XIX e., Истории внешнеи политики России. Вторал половина XIX века. Москва 1997.

1848), Зборник МСИ 45 (1992) 35-50; А szerbek perszonalis es teriileti autonomiđja Magyarorszđgon 1690 es 1868 kozott (Персонална u територијална аутономија Срба у Мађарској између 1690-1868), Letiink 4-5 (Novi Sad 1992) 215-228.

БИБЈТИОГРАФИЈА: Историки-славистм СССР, 168. Ј1ИТЕРАТУРА: Историки-славис™ СССР, 168.

ХЕРЦИГОЊА ДуЈва (28. август 1949, Београд). Основну школу и гимназију похађала је у родном месту. Дипломирала је 1972. године на Одељењу историјских наука Филозофског факултета у Београду. На исгом факултету одбранила је 1976. магистарски рад Србија и руска peeoлуција 1905-1907. Године, а 1985. докторску дисертацију Велика Британија и југословенско-италијански сукоби у време светске привредне кризе. На Одељењу историјских наука Филозофског факултета у Београду изабрана је 1973. за асисгента приправника, а 1977. године за асистента за општу исгорију новог века. На Катедри за општу савремену исгорију радила је у звању доценга од 1986. до 1995. године, када јој је, на личш 1 захтев, пресгао радни однос на Филозофском факултету у Београду. Међународни положај Србије у XX веку и Југославије између два светска рата, основно је подручје исграживања Д. X. Посебно је изучавала одјеке руске револуције у Србији и спољнополитички положај Југославије у доба велшсе економске кризе. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Реституција јуГословенских кулпХурних добара из Аустрије на конференцији мира 1919-1920, И Г 1-2 (1972) 121158; ЈуГословенски захтеви за epahaiee кулпХурних добара из Мађарске 1919-1920, Зборннк МСИ 11 (1975) 50-77; Спољнополитички Положај Србије и руска револуција 1905-1907. Погледи и схватања у српским диплолшплским и политичким круГовшш и у јавности, ИГ 1-2 (1979) 101-119; Грађанска јавиост у Србији и увођење парламенпшризлш у Русији 1905-1907, ЈИ Ч (1980) 269-286; Српски ставови о збивањшш у Русији у првим даншш руске револуције 1905. Године, Зборник МСИ 21 (1980) 41-55; Велика Британија и спољнополитички положај ЈуГославије 19291933, Београд 1987. БИБЛИОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,346. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 346.

Р.

ХЕГЕДИШ Антал (6. јуни 1928, Бајмок). Теолошки факултет студирао је у Будимпешти (1947-1952) а Филозофски факултет, смер историја. у Новом Саду (1974-1978). Докгор теологије у Будгошешги постао је 1955, одбранивши дисертацију: Габријел Патачић и рестаурација Калочко-бачке надбискупије 1737-1745. Године (у рукопису). Доктор псгоријских наука постао је 1982. године у Новом Саду, одбрашшши дисертацију АГрарни односи у Торонтшлској жуПанији 17791848. Године. За научног сарадника Института за историју Филозофског факултета у Новом Саду изабран је 1987. Проучава културну, здравствену и соцпјално-економску историју ширег угарског и ужег војвођанског подручја од XV до XIX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Nepelet es jogalkotas а kozepkori Ujlakon (Народни живот и правно стваралаиапво у средњовековном Илоку), Нови Сад 1984: Bđcskai es banati jobbagylevelek 16761848 (Писма банатских и бачких кметова 16761848), Нови Сад 1984; АГрарни односи у Торонталској жупанији у Банату 1779-1848, Нови Сад 1987: Az egeszseg szolgalataban (У служби здравства), Нови Сад 1990, (коаутор Б. Ференц); ДемоГрафска и аГрарна статистика Bojeodiuie 17611867, Нови Сад 1991, (коаутор К. Чобановић); Штампање и промет српских књиГа у Угарској током XVIII века, Библиотекарски годишњак Војводине 1976. 39-53; Ћирилске књиге и ћирилска слова штампарије у Трнави, Зборник МС КЈ 26. 1 (1978) 99-110; Литература прве половине XIX века о привреди Торонталске, Бачко-Бодрошке и Сремске жупаније, Зборник МСИ 21 (1980) 109-133; Јосиф II и рефеудализација Банатш, Годишњак ДИВ 1980 [1981] 25-35; Двовлашhe и порески овоплатшици у Бачкој XVIII века, Зборник МСИ 19 (1984) 117-130; Јосиф 11 о свом путовању у Банату 1768. Године, Истраживања 11 (Нови Сад 1986) 202-251; Сомбор у револуцији 1848-1849. Год., Зборник МСИ 38 (1988) 87-105; АГрарни односи у Потиском дистрикту (1751-

Р.

Р. МихаљчИћ

ХЕФЛЕР (HOFLER) Константин (26. март 1811, Меминген - 29. децембар 1897, Праг). Сту-

дирао је на Минхенском универзитету прво право, па затим историју и филозофију (1828-1831), докторирао је и наставио студије у Гетингену (18331834). Као стипендиста боравио је (1834-1836) у Риму и Фиренци. По повратку био је уредник новина, затим од 1838. приватни доцент на Минхенском универзитету, од 1841. редовни професор. У време револуције 1848. пензионисан, посгаје архивиста у Бамбергу. Откривши значајну архивску грађу све више се окреће аусгријској историји и 1852. бива позван за професора на универзитет у Прагу, где је осгао до краја живсгга. Активно је радио на унапређивању студија, сукобљавао се са домаћим историчарима, настојао на подели високошколских установа између Чеха и Немаца. X. је много писао, ни дубоко ни оригинално, саопштио је пуно архивске грађе, кретао се од Антике до модерног доба, а просторно од Енглеске до Визангије. У једном периоду се занимао и за српску историју. У студијама под скупним насловом Ablmndlungen aus dem Gebiete der slavischen Geschichte (Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien, Phil. - hist. Classe 95 (1879), 97 (1880) и 99 (1882) обухваћене су и теме из српске историје: однос Немањиних синова према папи, Симонида, Душан као савременик Карла IV, периодшација словенске историје до 1526, улога Влаха у обнављању Бугарског царства. БИБЛИОГРАФИЈА: Verzeichnis der Werke und Abhandlungen 1852-1892, Almanach der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 48 (1898) 280283. ЛИТЕРАТУРА: Constanlin Hoflers Selbstbiographie (1811-1851), Almanach 48 (1898) 262-280 (на стр. 258-262 некролог); Mitteilungen des Vereins Шг die Geschichte der Deutschen in Bohmen 36 (1896) 381—410 (A. Bachmann). C. Ћирковић

ХИТРОВА Hiflia Ивановна (1928, Bopoњеж). Московски државни универзитет завршипа је 1950. године, а кандидатску дисергацију Социалвно-зкономическоеразвитие Черногоршг e конце XIX - начале XX e. и конституцил 1905 i., одбранила је 1955. на Историјском инсгитуту Академије наука СССР. Черногорил e националвно-освободителвном движении на Балканах и русско-черногорские отношенш e 50-70-х годах XIX века, назив је њене докторске дисертације (1984). Н а Инсгитуту славистике и балканистике Академије наука СССР радила је као млађи научни са-

радник (1955-1975), затим старији научни сарадник (1975-1992) и консултант (1993). Изучава прошлост Црне Горе у XIX и XX веку и руско-црногорске односе од XVIII до почетка XX века. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Кулвтурнше свлзи России с Черногориеп (ХУШ - начало XX e.) (1957); К вопросу об жономическом развитии Черногории e конце XIX —начале XX e. (1963); Внутриполитическое положение Черногории e конце XIX- начале XX e. и введение конституции (1966); Русское оби^ество и Черногорил 60-70-е гг. XIX e. (1973); Росаш и Черногорско-герцеговинские собмтил 50-е —начало 60-х гг. XIX e. (1974); Черногорин e националвно-освободителвном движении на Балканах и руско-черногорские отношенил e 50-70-х годах XIX e (1979). Прилоге о Црној Гори објавила је у колективним делима: Международме отношенин на Балканах 50-70-е гг. XIX в., Москва 1986: Балканзл и Россил 1878-1918 гт., Москва 1991. БИБЛИОГРАФИЈА: СССР, 168.

Историки-славистм

ЛИТЕРАТУРА: Историки-славиств! СССР, 168. Р.

ХОДИНКА Аитал (13. јануар 1864, Ladomer - 15. јуни 1946, Будгошешга). Образовање за духовника стекао је у Будимпешти, постао затим службеник Националне библиотеке „Сечењи“. Као стипендиста радио је у Бечу и Инстигуту за аустријску историју. Докторирао је 1891. у Будимпешги. У Бечу је радио као архивист и библиотекар (1892-1906) вршио истраживања у Риму. Био је затим професор универзитета у Братнслави и 1923. до пензионисања 1935. професор универзитета у Печују. Као зналац словенских језпка бавио се руским и јужнословенским изворима. X. је међу ређим мађарским писцима који су се бавилп богумшпша: Egyhazunk kiizdehnei а bosnydk bogomilokkal. Писао je o односима српске кнежевине према Мађарској: А szerb fejedelemseg viszonya Magyarorszđghoz (Будимпепгга 1889), o историји Ђаковачке бискупије: Tanulmanyok а bosnyuk-djakovari piispokseg tortenetebol, Eitekezesek MTA tort. tud. korebol 1898; o српским изворима и најранијем периоду историје: А szerb tdrtenelem forrasai es elso-kora (1891-1892). Заједно ca Л. Толоцијем издао је дипломатар о хрватској граници с Турцпма: А homath veghelyek okleveltara 1490-1527 (део започетог корпуса: Codex diplomaticus partium Regno Hungariae adnexarum, Budapest 1903). Писао je, по705

ХОРВАТ Jocirn Ц В Е Т К О В И Ћ С лавољ уб

ред тога о исгорији Русгаа, о унијатској бискупији Мункачева, о којој је приредио збирку извора. ЛИТЕРАТУРА: Szazadok 1945-1946 (некролог); Szazadok 1965, M ELI3, 727; NE 1,833 (D. Popović). C. Ћирковић

ХОРВАТ Јосип (15. јануар 1896, Чепин, Славошгја- 7. октобар 1968, Загреб). Основну школу завршно је у Осијеку, Трговачку академију у Загребу (1914). После завршених студија постао је сарадншс листа Obzoru од тада професионално се бавио новшарством. За време Првог светског рата, као аустроугарски војник, налазио се на руском фронту, а од 1916. до 1919. у Русији, као ратни заробљеник. Повратком у земљу поново је ступио у редакцнју Obzora. Био је уредник спољнополитичке рубрике и фељтона, а радио је и у техничкој редакцији. Од 1926. до 1941. био је главни уредник Jutamjeg lista. Писао је пугописе, кригике, историјске сгудије и романе. Преводио је с руског, енглеског, француског и немачког. Сарађпвао је у многим листовима и часописима. Радови су му мање научног а више добро негованог публицистичког карактера. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Lijepa naša. zbiika putopisa, Zagreb 1931; 1848,1, П, istorijska repoitaža, Zagreb 1934,1935: Politička povijest Hrvatske I, П, Zagreb 1936,1938; Supilo, Zagreb 1938; Странке код Хрвата u њихове идеологије, Београд 1939; Đuro Szabo. njegova ličnost i njegov rad, Beograd 1939; Kultura Hrvata kmz 1000 godbm, Zagreb 1939,1942; Ante Starčević. Kultumo povijesna slika, Zagreb 1940; Pisma Ljudevitu Gaju, građa, Zagreb 1956 (sa J. Ravlićem); Људевит Гај, биоГрафија, Београд 1960; Франо Супило, Београд 1961; Povijest novinstva Hrvatske, Zagreb 1962; Hrvatski panoptikum, Zagreb 1965: Prvi svjetski rat. Panorama zbivanja 19141918, Zagreb 1967; Ljudevit Gaj. Njegoviivot, njegovo doba. Zagreb 1975. БИБЖОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 6724-6760; 11. br 4781-4796. Ј1ИТЕРАТУРА: EJ 4,25 (M. Ваупотић); LPJ 2.392; ЈИЧ 7, ТЧ (1968) 250-251 (M. Деспот). В. Крестић

ХОРВАТ Рудолф (14. март 1873, Копривница - 25. мај 1947, Загреб). Гимназију је похађао у Загребу и Вараждину. У Загребу је завршио Филозофски и Правни факултет. Докторирао је 1898. тезом Краљ Томислав и њеГово доба. Радио је као професор у средњим школама у Осијеку, Земуну, Петрињи и Загребу. Учествовао је у

оснивању Хрватске сељачке странке 1904. године а 1920. и 1923. био је и њен застушшк. Од 1910. до 1919. радио је у Државном архиву у Загребу. Због противдржавне политичке акгивности привремено је пензионисан 1919-1926. а попгуно 1932. У време Независне Државе Хрватске приступио је усташком покрету и био један од поверљивијих људи А. Павелића. После рата осуђен је на смрт. Писао је историјске студије, расправе, есеје и историјске приповетке. Начин излагања му је сувопарно-хроничарски. Једно време издавао је и уређивао часопис Viernc. Уредио је зборник Хрватска прошлост I-V (Загреб 1942-1943) а био је сарадник многих лисгова и часописа. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Seljačka buna и Hrvatskoj godine 1573, Sarajevo 1897; Kralj Tomislav i njegovo doba, Zagreb 1897; Hrvatski pokretgodL 1848,1IV, Zagreb 1898,1899; Rat Hrvata s Madžfirima god. 1848. i 1849,1, П, Zagreb 1899, 1902; Pripovijesti iz hrvatske povijesti I-V, Zagreb 1902-1904; Borba Hrvata s Turcima za Petrinju, Petrinja 1903: Povijest Hrvatske I-VI, Petrinja 1904,1905, Zagreb 1924; Najnovije doba hrvatske povijesti, Zagreb 1906: Poinjest Međumutja, Zagreb 1907,1944: Kako je Koloman došao m hrvatsko prijestolje?, Zagreb 1910; Slike iz hrvatske povijesti, Zagreb 1910; Hrvati u Bačkoj, Osijek 1922; Hrvatsko pitanje, Zagreb 1923; Hrvatska Podravina, Zagreb 1933; Prije Kliuena bana, Zagreb 1934; Hrvatski preporod u Dalmaciji, Zagreb 1935; Slavonija, povijesne rasprave, crtice i bilješke, Zagreb 1936; Lika i Krbava I-U, Zagreb 1941; Na bedemuna slare Hrvatske, Zagreb 1941; Stari hrvatsld sabori, Zagreb 1942; Hrvatska m mučilištu, Zagreb 1942; Prošlost grada Zagreba, Zagreb 1942; Poviest slobodnog i kraljevskog grada Koprivnice, Zagreb 1943. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 6773-6842; 11, br. 4804-5514 Ј1ИТЕРАТУРА: EJ 4,25 (J. Šidak), LPJ 2,394. B. Крестић

ХРАБАК Б. Богумил (11. јануар 1927, Зрењанин). У месгу рођења (а делимично и у Сенти) завршио је основну школу и гимназију 1945. Студирао је на Филозофској па на Исгоријској групи Филозофског факултета у Београду 1946-1951. Докторирао је на Филозофском факултету у Сарајеву 1957. дисертацијом Дубровачки извоз житарица из ОтоманскоГ царства do почетка XVII века. У НОВ је био од окгобра 1944. до децембра 1945. За време сгудија од марта 1948. до дипломирања био је књижњичар у библиотеци Семинара за националну исгорију. Асисгент је био на Филозофском факултету у Београду од фебруара 1951. до децембра 1957, потом у Војноисгоријском и у Институту друштвених наука до септембра 1965. Од тада је као ванредни и редовни професор био

на Филозофском факултету у Приштини до новембра 1979. У међувремену био је и хонорарни дирекгор Института за исгорију радничког покрета (1976-1977). Редовни професор у Новом Саду био је од новембра 1979. до фебруара 1993, кад је пензионисан. Редовни члан Академије наука и уметносги Косова био је од маја 1978. до укидања Академије (1990).

(1899) и Бечу (1900-1903). У влади В. Ђорђевића 1897. био је министар правде. За проучавање друштвене исгорије Србије и Београда у XIX веку од посебног су значаја његови Записи староГ БеоГрађанина, објављени у две свеске (1923. и 1925). Насгајали су у дугом временском распону различитим поводима. Посвећени су обичајима и наравима, мало познатим и заборављеним личносгима, животу београдске чарПодручја истраживања су: привредна исгоришије и животу балканских градова уопште. Његоја позног средњег века, турско-млетачки период у ве реминисценције писане су лако, непретенциозцелини, Први српски усганак, Први светски рат, но, понекад са „педагошком поуком“. X. је, гаппуполитичка и привредна исгорија Југославије 1918- 1941, спољна полигика авнојевске Југосла- ћи своје Записе, испољио лепо осећање за препознавање свих оних елемената који чине ,дух вревије 1945-1965. Објавио је око 490 библиографмена“. Себи је посгавио циљ да забележи понешских јединица. то од онога пгго је, већ у његово време, било, ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Извоз житарица из европеизацијом градског живота, осуђено на брзо ОсмаилијскоГ царства у XIV, XV и XVI столећу несгајање. Од њиховог првог појављивања до на(1971): Записници са седница ДелеГације Краљеших дана Записи су остали изузетно популарни и вине С ХС на мировној конференцији у Паризу радо читани. 1919- 1920 (1960, са Б. Кризманом); Штрајк аероБИ БЖ О ГРА Ф И ЈА : BLZ 8, br. 6891-6906; наутичких радника у БеоГраду и Земуну 1940. Го11, br. 5544-5557; СБ 4, бр. 19323-19326. dime (1960, са Д. Лазаревић); Србија 1918 (1968, са ЛИТЕРАТУРА: НЕ 4,847 (С. Јовановић); М. Д. Јанковићем); Записншџ 1 МинистарскоГ савеМагарашевић, О Записима СтароГ БеоГрађата Србије 1915—1918 (1976, са Д. Јанковићем); Арнина, у: Косга Н. Христић, Записи Старог Беобанашки устанци 1912 (1975); ЈуГословенизаробграђанина, Београд (1983) 323-341; М. Јовановић, љеници у Италији и њихово добровољачко пиНад одром СтароГ БеоГрађанина, Политика 24 тање 1915—1918 (1980); Дубровчани у рударству (1927) бр. 6776,1-2. и увозно-извозној трГовини Косова 1455-1700, Врањски гласник 17 (1984) 1-134; Арбанашки М. Ристовић упади и побуне на Косову и у Македонији од краја 1912. до краја 1915. Године, Врање 1988; Идеје о федеративној ЈуГославији у Првом светском ЦВЕТКОВИЋ Славољуб (26. јуни 1933, Корату, Врањски гласник 21 (1988) 7-153; ЈуГослочани, Македошја). Основну школу и гимназију вени у Швајцарској 1915-1918, И З 3-4 (1988) 11похађао је у Београду. По завршетку гимназнје 127; Влашка и ускочка крепшња у северној Далушсао је Групу за исгорију на Филозофском фамацији у XVI столећу, II (Бенковац 1988) 107-258; култету у Београду, где је дипломирао 1957. годиСиле Антанте и С АД према БуГарској 1915не. Прво запослење добио је у Институту друш1918, Врање 1990; Дубровачке насеобине у Протвених наука (1958), затим је радио у Институгу за купљу, Врањски гласник 23 (1990) 3-100; Привреизучавање радничког покрета, а данас ради у Инda, друштвени односи и политички живот Чачституту за савремену исгорију у звању научног сака 1918-1941, Зборник НМ Чачак 24 (1994) 215ветника. Докторску дисертацију Напредни омла314. дински покрет у ЈуГославији 1919-1928, одбранно БИБЛИОГРАФИЈА: Филозофски факулје 1965. на Филозофском факултету у Београду. тет 1954-1984, Нови Сад 1984, 85-103 (до 1982. Ц. се бави исгоријом Југославије и исгоријом године). радничког и комушстичког покрета. Поред истраживања у домаћим архивима, скупљао је грађу Р. у Москви, Прагу, Софији, Букурепггу, Варшави, Лондону. Покренуо је и руководио радом на издавању Извора за исгорију СКЈ. У овој еднцији укупно је објављено 35 томова. Ц. је био сарадннк ХРИСТИЋ Н. Коста (10. април 1854, Беокритичког издања едиције Конгреси Комшггерне. град - 1927, Београд). Велику школу завршио је у Један је од аутора Историје СКЈ (1985). Београду, а студије наставио у Немачкој и ФранВАЖНИЈИ РАДОВИ: Напредни омладинцуској. Високи државни чиновник од каријере, ски покреп1 у ЈуГославији 1919-1928 (1966); Идејне обављао је различите дужности у судству и диплоборбеу К П Ј1919-1928 (1985); Коаугор је у колекматији. За начелника Министарства шостраних тивном делу Совепкко-гогославские отношешш дела посгављен је 1888. Као посланик Краљевине 1917—1941 (1992); Билећки концеитрацшпш лоСрбије службовао је у Букурешгу (1895), Риму 7 0 7

Ц В И ЈГ Е Т И Ћ Л еп о сава

Ч А Ј К А Н О В И Ћ В еселин

Гор (1961): Појава индивидуалног терора код Mjiadux јуГословенских комуниста (1965); Југословенско-совјетски преговори 1941. око закљунења уГовора о иријатељству и ненападању (1991); Балканска комунистичка федерација и македонско национално питање (1994). БИБЛИОГРАФИЈА: Соцнјализам 21, 11 (1978) 148-151; Dvadeset godina ISI1958-1978,121123; Istodja 20. veka 2 (1994) 224-226. ЛИТЕРАТУРА: Dixideset godina ISI 19581978, 121-123; Istorija 20. veka2 (1994) 224. P.

ЦВИЈЕГИЋ Лепосава (1. октобар 1925, Hoви Пазар). После основног школовања у Скопљу, гимназијског у Рашки, дипломнрала је на Економском факултету у Београду (1951). Докгорат из економских наука одбранила је на истом факултету 1957, тезом Порески систем у Србији 1835-1884. Године. По завршеним сгудијама радила је у Институту за економска исграживања Економског факултета (1951-1957), а потом на Економском факултету пролази сва звања - асистент, доцент (1960), ванредни професор (1965), редовни професор (1984-1990). Током рада у Институту и потом на Економском факултету у настави, обласг њеног ингересовања је привредна исгорија Србије и Југославнје, а посебно финансије, сгановништво, занатсгво, индусгрија и раднички покрет. Рукопис одбрањене докторске дисертације депонован је у Универзитетској библиотеци у Београду. ВАЖНШИ РАДОВИ: Завриши рачуни Кнежевине Србије од 1835-1859. Г., Финансије 1 (1955) VIII-99; Попис становншитва и имовине у Србији 1834. Године, Мешовига грађа (MisceUanea) 13 (1984) 9-119; Прва српска банка, ИГ 2-3 (1964) 96-121; Покушаји оснивања првих банака у Србији, Финансије 1 (1965) 119-123; Кредитирање из државне касе пре форшрања Управе фондова, Финансије (1970) 9-10; Пореска реформа у Србији и став Вука Караџића, Финансије 1 (1965) 103119: Први зајам кнежевине Србије, Финансије 2 (1970) 45-61\ Демонстрације београдских занатлија 1836. Године, збоГ великог порескоГ оптерећења, Финансије 3 (1970) 72-87; Prodaja naoružanja kao metod ekonomskog i političkog pritiska nacističke Nemačke na Jugoslaviju, Istorija 20. veka, Zbomik radova 13 (1975) 171-256; Тежње u планови нацистичке Немачке о укључивању Југославије у тзв. немачко велико привредно подручје, у: The Third Reich and Yugoslavia 1933-1945 (на српском и енглеском језику). Зборник са исгоименог научног ск>па. Belgrade 1977,184-196.

БИБЛИОГРАФИЈА: Педесеш година Екофакултета у БеоГраду 1937-1987, 334—

номског

335. Д. Милић

ЦВЈЕТКОВИЋ Божо (16. децембар 1879, Суђурађ на Шипану - 6. август 1952, ? ). Основну школу је завршио у месгу рођења, класичну гимназију у Дубровнику, Филозофски факултет (географију и исгорију) у Бечу, где је и докторирао 1906. дисергацијом: Повијест дубровачког законодавства. Од 1907. до 1919. радио је као професор наутичких школа у Дубровнику и Котору, реалној гимназији у Земуну 1920, Загребу 1921/1922, а од 1922. до 1932. био је директор Поморске академије у Бакру и реалне гимназије у Огулину, где је пензионисан. Највише је проучавао прошлост Дубровника, али се бавио и океанографијом и географијом. Сарађивао је у већем броју часописа и других публикација: Срђ, Извештај Ц. кр. наутичке школе у Дубровнику, Дубровник, Споменица Руђера Јосипа Боиисовића, Народни лист, Права Црвена Хрватска, ЈуГословенски поморац, Наставни ejeсник, Народна старина, ЈуГославенска њива, Ноeа Европа и др. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Rad R. Ј. Boškovića na polju atomistike, meteorologije i geodezije (1911); Kaluđerske i kompasne karte (1912); Uvod u povjest Dubrovačke republike (1916); Povjest Dubrovačke republike 1 dio, od najstarijih vremena do 1205 (1917); Dubrovnik i Svete Uge (1922); Dubrovnik i Petar Veliki (1924). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 3027-3035; 11, br. 1836-1854. ЛИТЕРАТУРА: HE 4, 880 (C. Дежелић); EJ 2,512 (J. Roglić); HBL 2,780-781. Д. Синдик

ЦЕРМАНОВИЋ-КУЗМАНОВИЋ Александршш (21. октобар 1928, Београд). Основну школу и гимназију завршила је у Београду. Студирала је археологију на Филозофском факултету у Београду, дипломирала 1951. П о завршетку сгудија добипа је службу професора средње школе додељеног на рад, 1955. изабрана је за асистента на Филозофском факултету. Још као сгудент започела је са теренским радом и учешћем у археолошким ископавањима. Докторирала је 1962. на Филозофском факултету у Београду тезом: Трачки коњаник у култури балканских народа. За доцента на Катедри археологије изабрана је 1964, за ванредног професора 1970, за редовног професо-

ра 1978. Као професор радила је на Филозофском факултету до пензионисања 1994. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: А. Ц-К. се бави широким кругом тема из археологије римског периода и исгорије античког Балкана. Представе трачког коњ анж а и веровања повезана са њима обрадила је на почетку рада у дисертацији: Култ и споменшуи трачког коњаника у балканским земљама, Зборник ФФ 6,2 (1962) 71-93; Неколико споменика трачкоГ коњаника из наињ земље и проблем трачког хероса, Старинар 13-14 (1963) 113-124; Die Denkmaler des thrakischen Heros in Jugoslawien und das Problem des thrakischen Reitergottes, Archaeologia Iugoslavica 4 (1963) 31-57; Monumenta intra jvies iugoslaviae reperta, Corpus cultus equitis Thracii V, Leiden 1982. Део радова прати peзултате ископавања у Доклеји, Муниципијуму С... (Комини код Пљеваља), Текији, Коловрату код Пријепоља, Новопазарској бањи. На пшрокој основи су обрађене некрополе у Дукљи: Античка Дукља - некрополе, Цетиње 1975 (са Д. Срејовићем). Обрађивала је поједине категорије археолошког материјала: керамику, стакло, натписе, римске скулптуре - Грчке сликане вазе, Београд 1977, 1980", 19913; Римска скулптура у Србији, Београд 1987 (са Д. Срејовнћем). Са Д. Срејовићем објавила је два обимна дела лексикографског карактера: Речник Грчке и римске митолоГије, Београд 1979, 19872,19893, 19924; и Лексикон релиГија и митова древне Европе, Београд 1992. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Bibliograjija FF и Веоgradu 1,11-19. ЛИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I,

11. С. Ћирковић

ЦЕРОВИЋ Љубивоје (13. септембар 1936, Инђија). Школоао се у Инђији и Новом Саду а дипломирао на Групи за историју Филозофског факултета у Новом Саду (1960). Докторирао је на истом факултету 1979. тезом Друишшена орГанизованост и политичка анГажованост студената Војводине 1918-1941. Службовао је у установама културе у Новом Саду а од 1980. налази се на месту директора Музеја Војводине; професор је националне и опште историје на Катедри за географију Природно-математичког факултета у Новом Саду. Бави се темама из политичке историје Војводине XX века као и историјом српског народа у панонској дијаспори, првенствено Срба у Румунији. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Друиппвена орГанизованост и политичка анГажованост студената Војводине од 1918. до 1941, I—II, Нови Сад 1981; Срби у Румунији, Нови Сад 1991; Хроника Меленаца (1751-1941), Меленци 1984; Ходољуб-

љаДшипприја Тирола, Нови Сад 1995; Срби у ТеM iiu ie a p c K O M Банату на историјском раскриту 1918-1919. Године, у. Присаједињење Војводнне Краљевини Србији 1918, Нови Сад 1993,113-133. Р.

ЦРНОГОРЧЕВИЋ Младен (29. децембар 1863, Пераст -1 . јули 1902, Баошићи, Бока Которска). Учитељску школу завршио је у Арбанасима код Задра. Био је учитељ у Боки Которској (у селима Пријеради и Радовићи) 1893/1894. Постављен је 1894. за учитеља грађанске школе у Шибенику. У Шибенику је имао више могућносги да се бави археологијом и историјом. Ц. је бно самоук, али се трудио да му описи и преписи буду тачни и јасни. Ц. се бавио прошлошћу манастира у Боки Которској и Паштровићима у средњем веку. Изучавао је надгробне споменике и натписе, како ћирилске тако и оне писане латшшцом, од средњег до XIX века. Писао је о рушевинама манастира Св. Арханђела Михаила на Превлаци и других цркава на том подручју. Описао је надгробне спомешпсе са натписима на гробљу Манастира и других гробаља у непосредној околини, као и предмете који су сачувани у црквеној и манастирској ризници. Дао је детаљан опис појединих локалитета на Превлаци и околини. Ц. је описао прошлост манастира и цркава у Папггровићима: Дуљево (XIV), Прасквица (XV), Режевићи (XV) и Градишге (XVII), где је описао манастирске печате као и записе на њима и другим црквеним предметима. В АЖНИЈИ РАДОВИ: Михољски збор у Боци Которској (1893); Старинске Гробнице на Превлаци (1892); Манастири паиипровски у Боци Которској (1895). БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 2952-2958; 11, br. 1778а-1779; СБ 2, бр. 7487-7490; Д. Берић, Принос био-библиоГрафији Младена ЦрноГорчеeuha, И З 15 (1962) 157-162. ЛИТЕРАТУРА: Н Е 4,924 (Н. Радојчић). М. Маловић-Ђукић

ЧАЈКАНОВИЋ Веселин (28. март 1SS1, Београд- 6. авгусг 1946, Београд). Након школовања у родном Београду, где је сгудирао класичну филологију на Великој школи, усавршавао се у Немачкој, најпре у Лајпцигу, где је поред класичне изучавао словенску и хебрејску фипологију. а затим у Минхену, где је 1908. докторирао код Крузиуса и Крумбахера. Исге годнне почео је да ради као доцент за латннски језик на новооснованом Филозофском факултету у Београду. На70G

Ч А Ј К А Н О В И Ћ В еселин

кон ратова 1912-1918, у којима је учествовао као резервни офнцир и доцније као организатор значајне публицистичке делатности међу српским војницима на опоравку у Бизерти (Тунис) и на Крфу, u после краћег боравка у Паргоу и Лондону где је радио у библиотекама, вратио се на Филозофски факултет где је, на Одељењу за класичну филологију, провео свој радни век (од 1919. ванредни, од 1921. редовни професор; декан). Дуже времена хонорарно је предавао и упоредну историју религија на Богословском факултету. Годше 1922. изабран је за дописног члана САН. Ч. делатност као класичног филолога била је плодна; поред средњошколских и ушшерзитетских уџбеника п читанки, превода са грчког и латинског. чланака и публикација у којима се популаршпе класична сгарпна, она обухвата значајне студије о старогрчким пословицама и о античком наслеђу код Доситеја Обрадовића. За српску исторнографију и науку уопште најзначајнији је Ч. допринос исторпји религија, пре свега његов рад на реконструкцпји старе српске религије. У недостатку савремених говора, изучавање словенског и у том оквиру српског паганства, нужно је упућено на идентификацију његових прежитака у фолклору, тј. усменој књижевности, обичајима итд. За разлику од митолога XIX века попут Натка Нодила, који су на основу фолклорног материјала пропзвољно и са пуно маште реконструисали тзв. ,гмитове природе" (соларне, олујне и сл.) и митолошхе лгасове сводшш на персонификације природних појава, Ч. приступ одликује се применом сазнања модерне етнологије и фолклористаке и пуним уважавањем култног и ритуалног аспекта религпјских представа и веровања (посебан значај Ч. прпдаје култу предака), као и широким компаративним захватом, при којем он словенска факта тумачи у светлу индоевропских паралела, нарочито грчких, римских и германских. Послератна истраживања словенске и индоевропске религије и митологије у доброј мери потврђују исправност основних Ч. налаза, што је особито значајно у случајевима када њихови аутори нису познавали Ч. радове (чија ревалоризација у српској науци и култури почиње тек седамдесетих година, првенствено трудом Војислава Ђурића). Тако се Ч. концепција Дабога као врховног бога паганских Срба у начелу слаже са модерним схватањем да је словенски политеизам пре представљао збир појединачних племенских култова него ,,пантеон“ у класичном, грчко-римском виду, као скуп међусобно генеалошки повезаних и функционално разграничених божанстава, док се његово поређење тако реконструисане ценгралне фигуре српског паганства са германским Воданом и „Трачким коњаником1' узајамно допуњује са Викандеровом претпоставком да су оба ова култа код старих Германа и Трачана била производ зра710

ЧА НА К МЕДИЋ Милка чења староиранске концепције врховног бога (Hochgottglaube), којој Словени дугују сам свој термин 6ог. Такође, Ч. теза о косовским песмама као историјској транспозицији индоеврхзпског есхатолошког мита налази потврду у резултатима Викандера (St. Wikander) и Димезила (G. Dumezil), главних заступника ,цове компаративне митологије“, који разоткривају исту митолошку подлогу у основи древних епских традиција какве су староиндијска, иранска и нордијска. ВАЖНШ И РАДОВИ (за историју српске духовности); Poetae Serborum epici quid et de iuteritu et de renovatione mundi sibi firvcerint (1938) (косовске песме као историјска конкретшација старог митолошког наслеђа); О сриском врховиом богу (1941) (сублимација Ч. истраживачких резултата), Мит и релиГија у Срба (1972) (прештампани важнији радови, остали су дати у сажецима); Сабрана дела I-V (1994) (ту су дати сви Ч. радови из области религије и мптологије, укључујући недовршена дела из његове заосгавштине: речник српских веровања о биљу и торзо једне синтезе о старој српској религији; радови објављени на страним језицима за ову пршшку су преведени). БИБЈШОГРАФИЈА: Р. Марић, Гласник Етнографског института САНУ 2-3 (1953-1954) 7478, прештампано у В. Чајкановић, М ит и релиГија у Срба, Београд 1972,653-666; Р. Цајић у В. Чајкановић, Сабрана дела V, Београд 1994, 385-421; BLZ 8, br. 3042-3051; СБ 2, бр. 7961-8016. ЛИТЕРАТУРА: Р. Марић, Д-р Веселин Чајкановић, Гласник Етнографског института САН 2-3 (1953-1954) 67-73, прештампано у В. Чајкановић, Сабрана дела I, Београд 1994,17-29; Шп. Кулишић, Осврт на развитак научне мисли у сриској етнолоГији, ГЗМ 22 (1967); Sp. Kulišić, Stara slovenska religija u svjetlu novijih islraživanja, posebno balkanoloških, Djela ANUBiH 54, Centar za balkanološka ispitivanja 3, Сарајево 1979, 32; B. Ђурић, предговор књши В. Чајкановић, Мит и релиГија у Срба, Београд 1972, VII—XIII и „Биографија Веселина Чајкановића" В. Ђурић, 647-651; В. Ђурић, О реконструкцији старе српске eepe, у: В. Чајкановић, Сабрана дела I, Београд 1994, 31-58; П. Влаховић, Уз стоГодииоеицу рођења Веселина Чајкановића, Гласник Етнографског института САН 30 (1981) 157-165; Б. Јовановић, Српска народна релиГија у светлости Чајкановићевих проучавања, поговор избору Чајкановићевих радова под насловом О маГији и релиГији, Београд 1985, 325-355; А. Лома, Веселин Чајкановић - комПаративни историчар релиГије, у зборнику Научног скупа поводом 120-годишњице класичних студија у Београду (у штампи); Н Е 4,930 (Н. Вулић). А. Лома

ЧАКИР (С1АСНЖ) Николае (1. јануар 1928, Ваисал, округ Исмаил, Бесарабија). Основну школу учио је у родном месту (1934-1938), гимназију (1938-1946): Ismail, Braila, Odorhei, Bra§ov. Студирао je историју на Факултету за историју Универзитета у Букурешту (1946-1949). Докторску дисертацију под насловом: Русија и проблем Источне кризе (1875-1878), одбранио је на истом факултету 1961. године. Био је 1964/1965. на специјализацији на Универзитету у Београду (В. Чубриловић) где је држао и серију предавања m историје Румуније. Од 1949. године прошао је сва научна звања, од асистента до редовног професора. До 1993. годаше радио је на Универзитету у Букурешту а после тога наставио је да ради на Државном универзнтету ,,Valachia“ у Трговишту, у својству шефа одсека за историју. Ч. научна делатност је веома велшса. Објавио је 32 монографије, преко 350 научних студија, од тога преко 30 студија из историје Југославије и њених односа са друпш земљама. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Istoria modema а Serbiei, Bucure§U 1974; Istoria poparelor din Sud-Estul Europei m epoca modema (1789-1923), Bucure§ti 1987; R. S. F. Iugoslavia. Bucure§ti 1968 (ca Galateanu); lugoslavia, Repere istorice, geografice si turistice, Bucure§ti 1977 (ca A. Neme§); 1877, Bucure§U 1957; Romania in sud-estul Europei (1848-1886), Bucure§ti 1968. M. Ванку

Ч А К РА Емил (14. октобар 1837, Нови С а д 31. децембар 1884, Нови Сад). Основну школу и два разреда српске гимназије завршио је у Новом Саду, али је даље школовање прекинуо због болести. Врло млад остао је без родитеља, од којих је наследио велико имање. Истицао се као добротвор и донатор. Српском народном позоришггу у Новом Саду, чији је члан Артистичког одбора и Позоришног одсека био, поклонио је прилог од 1000 форинти. Разишао се са Змајем и Милетићем 1864. Учествовао је на првој скупштини Уједињене омладине српске, 1866. у Новом Саду. Био је члан Књижевног одбора МС од 1864, у којем је неколико година активно сарађивао као рецензент и надзорник листа Матица. За првог сенатора града Новог Сада изабран је 1872, а 1874. извесно време замењивао је новосадског градоначелника. Покренувши 1877/78. Лист за народ, поново се приближио Милетићевим ставовима. Због чланка УГарска и фшшнсије, био је затваран. Покренуо је листове и алманахе Словенка, Свеске за књижевност, СлоГа, Лист за народ. Био је сау-

редник листа Србобран и привремени одговорни уредник листова Путник и Комарац. Књижевни рад отпочео је 1855. преводима, односно прерадама краћих одломака из француске књижевности у Светоеиду. Писао је песме и путописе - Сто дана по ЈуГославији (1858); На Неретви (1862). Радове је објављивао у великом броју алманаха, дневних листова и часописа. ВАЖНШ И РАДОВИ: Словенска азбука. Кирилица и латиница једна прелш друГој (1859); Ђорђе Смедеревац и жена му Јершш (Критичко-историјска расправа) (1872); Како Газдујемо и како ваља да Газдујемо. Неколико искрених речи нашем тежаку (1872). БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 3056; 11, br. 1870-1876; СБ 2, бр. 8060-8064. Ј1ИТЕРАТУРА: Аношш, Е. Ч, Застава 19 (1884) 198; Ј. Игњатовић, Успомена Е. Ч, Стражилово, 31.1 1885; А. Хаџић, Е. Ч, ЛМС 143 (1885) 140-142; ЕЈ 2,518 (М. Kićović); М. Кићовић, Е. Ч. један јуГословенски идеалист, Гласник ИД НС 4, 2 (1931) 275-286; В. Стајић, Hoeu Сад, њеГов маГистрат и културна преГнућа новосадских Срба, Гласник ИД НС 6,1-2 (1933) 86,93,96,98: В. Стајић, Новосадске биоГрафије V, Нови Сад 1940, 237-247; Ж Л 110 (Ж. Бошков); LPJ 1,481-482 (Т. Petrović); НЕ 4,935 (У. Џонић). П. Крестић

ЧАНАК МЕДИЋ Милка (12. јануар 1929, Зрењанин). У родном граду је завршила основну школу и ниже разреде гимназије, а у Новом Саду матурирала 1947. Дипломирала је на Архитектонском факултету у Београду 1952, а двогодишње постдипломске студије историје архитектуре и зашгите градитељског наслеђа завршила је на Ecole des Веаих Arts у Паризу 1958. Докторску дисертацију Касноантичко утврђено насеље ГамзиГрад, одбранила је на Архитектонском факултету у Београду 1976. Од 1952. је радила у Савезном инстшугу за зашгиту споменика културе, а од 1969. у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Ту је стекла највише конзерваторско звање и научно звање виши научни сарадашк (1979) и научни саветник (1986). Годаше 1988. изабрана је за редовног професора Архитекгонског факултета у Београду, а наставном делатношћу бавила се од 1975. држећи предавања на постдипломским студнјама на Архитектонском факултету у Загребу - Одјел за градитељско наслеђе у Сплиту, и на Архитектонском факултету у Београду из предмета Техничка заштита и проучавање градитељског наслеђа. Бави се проучавањем касноантичког и средњовековног градител>ства, а водила је и истражи11

Ч А П Л О В И Ћ (C S A P L O V IC S ) Ј о в а н

Ч У Б Р И Л О В И Ћ В асо

вачке и конзерваторске радове на внше споменика нз тих епоха (Салона, Хераклеја Линкестнс, Гамзнград. цистерцитски манастир у Костањевици. Арача, Благовештење под Кабларом, Света Тројица под Овчаром; романичке цркве у Котору: Свети Лука, Марија Колеђата, Света Ана, катедрала СветогТрипуна; споменици рашке градитељске школе: Ариље, Тршка црква, Богородица Градачка, Ђурђеви ступови у Будимљу, Жича, Дечани, цркве Пећке патријаршије. Објавила је преко 60 студија, расправа и чланака - од којих се већина односи на средњовековно црквено градитељство - и 19 критичких приказа књига. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Гамзиград, касноантичка Гшлата - Архшпектура и просторни склоп, Саопштења XI Републичког завода за зацггиту споменика културе, Београд 1978; Свети Ахилије у Ариљу, Републички завод за зашгиту спомешпса културе, Научно-популарна монографија 1. Београд 1982■.Манастир Студениир (заједно са М. Кашашш, Ј. Максимовић, Б. Тодић и М. Шакота), Београд 1986: Архитектура Немањиног доба, 1-П (заједно са Ђ. Бошковићем), у: Споменици српске архитектуре средњег века, Корпус сакралних грађевина, Београд 1989; БоГородица Градачка (заједно са 3. Ивковић), Научно-популарна монографија 39, Београд 1992; Архитектура прве половине XIII века, I-II (одељак о Милешеви О. Кандић), у. Споменици српске архитектуре средњег века, Корпус сакралних грађевина, Београд 1995. Р.

ЧАПЛОВИЋ (CSAPLOVICS) Јован (22. септембар 1780, Хорни Прибелци, Словачка-29. мај 1847, Беч). Ч. је по народносги Словак (Јан Чаплович). По струци био је правнж. Објавио је српску библиографију. После њега то ће радити његов сународшпс Павел Јосиф Шафарик, познати слависта. У времену од 1809. до 1812. Ч. је боравио у Пакрацу као саветнж пакрачког епископа Јосифа Путнша. Тада се на подручју Пакрачке епархије захваљујући овом умном и ученом епископу отварају школе и библиогеке, развија национална и културна свест српског народа и зауставља римокатолички прозелитизам и програм уније. О тој духовној и културној ренесанси, на себи својствен начин, сведочио је и Ч. у делу Slavonien und zum Theil Croatien, објављеном на немачко.м језику 1819. године у Пешти. У овој двотомној историјској студији, он говори о Србима у Славонији и Хрватској; у другом тому описао је устројство Српске православне цркве у Хрватској. затим српске манастире, школство, просвету, судство и све што се односи на православне

Србе на том подручју. Шести одељак Nachrichten iiber die Schrifisteller und Literatur der Serben посветио je српским писцима и српској књижевности. За разлику од осталих библиографа прве половине XIX века, Ч. наводи изворе из којих узима податке о српским књигама и српским писцима. Иако није био упућен у сва историјска и културна збивања Срба на простору Хрватске, он користи обиље извора у жељи да европску јавност обавести о Српском националном бићу на просторима Хрватске и Старе Славоније, посебно о културном и просветном деловању Срба на тим просторима. Он често преузима изворе без претходне провере, тако да код појединих година и места издања које наводи има грешака. Највећу грешку Ч. је начинио пгго је Азбукопротрес Саве Мркаља приписао Јовану Дошеновићу. ЈШТЕРАТУРА: Д. П ажовић, Српске библиографије 1766-1850, Београд 1982, 29-32; Д. Кашић, Оптор марчанској унији -Лепавинско-северинска епархија, Београд 1986,14. С. Милеуснић

ЧЕХАК Калман (16. јануар 1927, Чока). Основну школу завршио је у Чоки, средњу у Суботици. Дипломирао је 1961. на Филозофском факултету у Новом Саду, Група за историју. На основу објављених радова пријавио је докторску дисергацију: Раднички покрет у Банату до оснивања Социјалдемократске партије УГарске 1868-1890, коју је одбранио 1970. на Филозофском факултету у Новом Саду. После завршетка учителзске школе у Суботици постављен је за наставнжа Прогимназије у Скореновцу, где је радио од 1947. до 1955. као наставнж, од 1948. и као директор. Године 1955. постао је сарадник-истраживач Исгоријског архива ПК СКС за Војводину у Новом Саду, а 1970. научни сарадник Института за изучавање историје Војводине у Новом Саду. Од 1971. до 1979. био је директор Архива Војводине у Сремским Карловцима. Од 1979. до одласка у пензију 1990. био је виши научни сараднж, потом редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, и десет година директор Институга за исгорију. Подручје истраживања Ч. је друштвенополитичка и економска историја Баната и Бачке од средине XIX века до 1918. године. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Борба вришчког раднииапва за формирање и делатност оГаитеобразовноГ друиапва (1871-1875), Зборник МС ДН 41 (1965) 5-36; Војвођанске испоставе Опште радничко-болесничке и инвалидске касе (1874-1879), Токови револуције 1 (1966) 137-191; Карактер првих радничких друиитава у Војводини до стварања Отите радничке партије УГар-

ске, у. Прво радничко друшгво у југословенским земљама - Осијек 1867, Славонски Брод 1969, 421^148; Грађа за историју радничкоГ и социјалистичкоГ покрета у Војводини 1868-1890 (коаутори Ј. Мирнић, Д. Кецић), Зборшпс грађе, Сремски Карловци 1968; Раднички покрет у Банату до оснивања Социјалдемократске партије УГарске 1868—1890, Нови Сад 1971; Раднички покрет у Војводини до краја првоГ светскоГ рата (коаутори А. Раденић, Ш. Месарош), Нови Сад 1984; Раднички покрет у Војводини - Mitnkasmozgalom Vajdasagban 1890-1914 (коаугори Т. Ерењи, Ј. Кенде, А. Лебл, Ш. Месарош), Нови Сад 1985; Политичке борбе у Бачкој и Банату у време владавине коалшуије 1906-1909, Нови Сад 1987. Р.

ЧИЛИНГИРОВ Стилијан (26. окгобар 1881, Шумен - 22. новембар 1962, Софија). Студирао је филозофију и педагогију на Софијском универзитету (до 1904), усавршавао се у Лајпцигу. Био је затим професор у Софији, библиотекар, заменик директора и директор Народне библиотеке (1913-1922), на крају каријере био је директор Етнографског музеја (1923-1924). У његовом обимном и разноврсном стварању уз историју библиотека и штампе, историју бугарског националног буђења има и текстова о бугарско-српским односима: Срњбско-бл-вГарските отношешш от напстшро време до днес, Софпи 1918; Причини за Срг>6ско-бЂЛГарската вопна 1885 i„ Софил 1924; Сљрбите и ние, Софил 1930; Документи за Скопската и Нишкатш епарх1ш, Македонски Преглед 3 (1940) 109-124; Поморав1ш по срњбски ceudeтелства, Истор. издирванил, Скопие 19422. Ј1ИТЕРАТУРА: П. И. Чолов, БњлГарски историци, Софил 1981, 427-428 (са даљом литературом). Р.

ријске науке на Филозофском факултету у Скопљу. После рата (1945) па све до смрти предавао је историју јужнословенских народа на Филозофском факулгету у Љубљани. Рано је започео истраживања у Дубровачком архиву и на основу нових података објавио је више радова из економске, друштвене и културне историје средњовековне Србије, Босне и Дубровн ж а крајем ХШ и почетком XTV века. Дубровачку грађу је користио и за проучавање српске нумизматике. Прикупио је и публжовао велики број докумената из дубровачке канцеларије и нотаријата, углавном до краја ХШ века: Канцеларијски и нотарски списи 1278-1301 (1932); Списи dyбровачке канцеларије, I, Записи нотшра Томазина de Caeepe 1278-1282 (1951). Бавио се радом и организацијом дубровачке канцеларије. Објавио је такође и нотарске листине Ластова. Временом је своје интересовање све више усмеравао на помоћне историјске науке средњега века, посебно на ћирилску дипломатику. Систематски је обрадио спољне знакове ћирилских повеља у пет студија о босанским и хумским повељама средњег века: Босанске и хумске повеље средњеГ вијека, ГЗМ 1948, 1949-1950,1951,1952, (допуна 1955). Проучавао је и поједине проблеме из ћирилске палеографије, посебно о српској дипломатској минускули. Карактер краће синтезе има Srpska diplomatska minuskula, Слово 13, Загреб 1963. Из плана на изради комплексне дшшоматже и сигилографије, постхумно је објављена књига Студије за средњовјековну дипломатику и сиГилоГрафију Јужншх Славаш, Грађа АНУБиХ, 1976. Поред увода у дипломатику и сигилографију, она садржи и осврт на средњовековне српске печате. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: В. Grafenauer, Gregor Čremošnik, Zgodovinski časopis 12-13 (1958-1959) 321-325; BLZ 8, br. 3109-3137; 11, br. 1926-1944; СБ 2, бр. 8494-8516. Ј1ИТЕРАТУРА: EJ 2 (1956) 611 (A. Babić); EJ 3 (1984) 313 (I. Voje); B. Grafenauer, Gregor Čremošnik, Zgodovinski časopis 12-13 (1958-1959) 313-325. Д. Ковачевпћ-Којић

ЧРЕМОШНИК Грегор (24. фебруар 1890, П о л з е л а -12. новембар 1958, Љубљана). Похађао је гимназију у Цељу и Марибору. Студирао је славистику и историју у Грацу, где је докторирао 1915. Исте године слушао је предавања код Константина Јиречека у Бечу. Од 1915. до 1917. био је суплент гимназије у Трсту. У Сарајеву је од 1917. радио као секретар босанско-херцеговачког Института за проучавање бажанских земаља, а затим је 1919. постао библиотекар и кустос у Земаљском музеју и ту је остао све до 1935. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1932. Од 1935. до 1941. био је редовни професор за општу историју средњега века и помоћне исто-

ЧУБРИЛОВИЋ Baco (14. јануар 1897, Босанска Градишка -11. јуни 1990, Београд). Основну школу заврпшо је у родном месту, а гимназију у Тузли и Сарајеву. Школовао се код старије браће и сестара, јер је рано остао без роднтеља. Још као ученик у Тузли пришао је нацпонално-револуционарној организацији „Млада Босна" и био истеран из школе. Непосредно је учествовао у Сарајевском атентату, и осуђен на 16 година робије; у аустроугарским казаматима провео је 4 и по године.

Ч У Б Р И Л О В И Ћ В асо

После ослобођења 1918. завршио је гимназ11ју у Сарајеву (1919) и одмах се уписао на историју, прво на Филозофском факултету у Загребу, затим је прешао у Београд, где је дипломирао на групи историјских наука (1922). Ч. је службовао као суплент и професор гимназије у Сремској Митровици, Сарајеву и Београду. Професорски исш!т је положио 1927, а докторирао је на Филозофском факултету у Београду 1929. тезом Босански устанак 1875-1878. Исте године примио га је Владимир Ћоровпћ за асистевгга на Сешшару за оппггу историју новог века. Године 1934. изабран је за доцента, а 1939. за ванредног професора на Катедрп опште историје новог века. У априлском рату 1941. Ч. се, као члан Савета земаЈБСке одбране при Врховној команди Краљевине Југославије, повлачио заједно са том командом према Сарајеву и Црној Гори. Трећег јула је ухапшен у Рисну, спроведен у Београд у затвор Гестапоа и у логор на Бањици где је остао до 23. децембра 1942. Пензионисан је почетком 1943. После ослобођења Београда враћен је на Универзигет, а од 1947. редовни је професор на Филозофском факултету за предмет Историја народа Југославије новог века. Од 1957. био је и хонорарни редовни професор на тек основаном Филозофском факултету у Новом Саду. Ч. је од 1945. до 1951. био министар у савезној влади ФНРЈ, а од 1960. до 1966. вршио је дужност управника Одељења за историју на Филозофском факултету у Београду. Брига Ч. за Филозофски факултет нарочито је дошла до изражаја у време послератне обнове и изградње земље, када се свесрдно залагао за поновно конституисање Факултета, његово кадровско и материјално јачање као и за оргашоацију наставно-научног рада на баштини коју су иза себе оставшш Јован Цвијић, Владтш р Ћоровић и други истакнути предратни професори. Свој рад на Универзитету Ч. је завршио 1967. после чега се, као пензионер, посветио научним и оргашоационим пословима у Историјском одељењу САНУ. Дописни члан Академије постао је 1959, а редовни 1961. За дописног члана ЈАЗУ у Загребу биран је 1961, а за дописног члана АНУБиХ 1961. ЦАНУ га је бирала 1976. за свог редовног члана, а исте године и Академија наука СССР за свог почасног члана. У току своје дуге научне каријере Ч. је објавпо 167 историографских радова: монографија, студија, расправа, чланака, прилога, осврта и приказа, који се тематски и садржински односе на разна раздобља историје српског и других народа на Балкану. Научна знатижеља Ч. кретала се од палеолита и неолита па преко античких писаца о народима Средоземља, антрополошких и етноисторијских студија о друштву и човеку, истраживања историје великих феудалних монархија, живо714

ЧУЛИНОВИЋ Фердо та нашег народа под Турцима и под Аустроугарском, настанка, каракгера и улоге Српске православне цркве, миграција становништва, улоге појединих класа и друштвених слојева у историјском току, па све до проучавања материјалне и духовне културе коју су градиле поједине цивилизације, државе и народи. Јорјо Тадић је написао (1967) да је научно дело Ч. „заокружено и јединствено и предметом проучавања, и научним методом, и историјским концепцијама". Научни радови иза којих стоји Ч. могу се сврстати у четири тематска круга: Први се односи на историју српског народа под турском влашћу. Реч је, пре свега, о српском патријархалном друпггву у условима дуготрајне окупације од отоманске Турске, месту и улози Српске православне цркве, хајдуцима и ускоцима, племенској и сеоској самоуправи и њеној самоодбрани од спољашњег притиска, насилним, али и економски условљеним етничким променама у југословенским земљама од XV до XIX века, борби против турске власти и бројним другим питањима. Ту спадају најпознатији радови: Порекло муслиманског племства у Босш и ХерцеГовини (1935); Полтпички узроци сеоба на Балкану (1930); Босански фрајкори у аустро-турском рату (1933); ТерлшнолоГија племенскоГ друиамва у Црној Гори (1959); Српска православна црква под Турцима (1960); Постанак племена Куча (1963). Други тематски круг обухвата радове који се односе на историју српске револуције у најширем смислу те речи. Међу њима су: Босанско Подриње и први српски устанак (1936); Историјски основа Buuuhiđieeoj песми „Бој на Мишару" (1938); Први српски устанак и босански Срби (1939); У чему је суиапина и каква је историјски и културна улоГа ПрвоГ српскоГ устанка (1963); УлоГа народних маса и личности у српској револуцији 1804 (1983). У трећем кругу налазе се, свакако, најобимнији радови Ч. из српске историје XIX века: Босански устанак 1875-1878 (1930); МоноГрафија о Србији 1858-1903 (1938, заједно са В. Ћоровићем); и свакако, најпознатија студија - Историја политичке мисли у Србији XIX века (1958). Између ових крупнијих радова, смештене су и друге разноврсне сгудије као: Политичка проитост. Хрвата (1939); Србија и Аустрија у XIX веку (1976). Четвртом кругу припадају оне Ч. студцје и чланци који су посвећени коренима насганка и развоја прве југословенске државе 1918. и неким аспекгима НОР-а и народне револуције у Југославији 1941-1945. Ту спадају: Историјски основи постанка ЈуГославије (1969); Основи националних препорода Хрвата и Срба (1986); Осиовни токови развитка социјалистичке револуције у Jyioславији 1937-1987. и њено руководство (1988).

Ч. је имао наглашено интересовање и за проучавање исгорије Београда, посебно Београдске тврђаве. Из тога интересовања настала је и тротомна Историја БеоГрада (1974), којој је Ч. био један од писаца и главни уредник. По преласку у САН, Ч. је основао Бажанолошки институт (1969), сачшшо му дугорочни програм и био први његов дирекгор. Радио је и у бројшш научним одборима Академије и међуакадемијске сарадње. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 3158-3163; 11, br. 1953-1965; СБ 2, бр. 8552-8560; Ј. Милићевић, БиблиоГрафија радова др Васе Чубриловића. Зборник ФФ у Београду 10,1 (1968) 3-5: Bibliografija Vase Čubrilovića, Balcanica 8 (1977) 2-4; 3. Антонић, ПоГледи Васе Чубриловића на српску историју, Бажанолош ки ш стш уг, Посебна издања, 49 (1992) 485-496. Ј1ИТЕРАТУРА: Ј. Тадић, Професор Васа Чубриловић, Зборник ФФ у Београду 10,1 (1968) 1-2: R. Samardžić. Vasa Čubrilović, Balcanica 8 (1977) 4-24; Б. Петрановић, Савремена историја iui Филозофском факултету, Зборник ФФ у Београду (1990) 205-214; Б. Петрановић, Историчар као мислилац —Поводом смрти Васе Чубриловића, Политика, 16. јуни 1990; Д. Берић, Васа Чубриловић (1897-1990), Часопис Републике Српске Давност" бр. 2,29 (1991); 3. Антонић, Васо Чубриловић као научни и педаГошки радник, Погледи Васе Чубриловића на српску историју XIX и XX века, Београд 1992,7-22; Spomenica ND BiH i ANUBiH 1951-1976,241-242; M. Dašić, In memoriam. Dopisni član Vaso Čubrilović (1897-1990)', Godišnjak CANU 18 (1990) [1992] 101-105; D. Berić, In memoriam, Akademik Vasa Čubrilović, Godišnjak DI BiH 40-41 (1990) 241-242; N. Tasić, In memoriam Akademik Vasa Čubrilović (1897-1990), Balcanica 21 (1990) XIII-XVI; V. Stojančević, Vasa Čubrilović (1897-1990), Godišnjak SANU 97 (1990) [1991] 467-470; ЈИ Ч 1-2 (1996) 227-230 (3. Антонић). 3. Антонић

ЧУЈШ НОВИЋ Фердо (17. мај 1897, Карловац -1 5 . септембар 1971, Загреб). Хрватски научник, правни писац, исгоричар, друштвенополитички радник југословенске оријентације. Основну и средњу школу завршио је у Сењу, правне студије у Загребу где је 1922. положио и докгорски испит. Као правник и судија службовао је у многим местима Краљевине (СХС) Југославије. Априлски слом државе 1941. затекао га је у Госпићу. Ратне године провео је у Сплиту (19411943). Са народноослободилачким покретом сарађује од 1942. а након капитулације Италије (1943) са целом породицом прелази на партизан-

ску територију. На судским пословима радио је у Главном пггабу Хрватске. Треће заседање АВНОХ-а изабрало га је (9.5.1944) за члана Вијећа и предстојника Одјела за правосуђе. Акпшно је радио на успосгављању правног система федералне Хрватске у оквирима југословенске државе. Јула 1945. постављен је за редовног професора Правног факултета у Загребу. У својој научној каријери два пута је вршио функцију декана Правног факултета, био директор Института за хисторију државе и права народа Југославије, осшшач и руководилац посгдипломских студија, радо виђен предавач на другим факултепша у земљи. Ч. је био редовнн члан ЈАЗУ, дописни члан САНУ, почасни докгор Московског државног универзитета, добитник вшне награда и друштвених признања. По образовању правник а по вокацији исгоричар, Ч. је задужио и правну и исгоријску науку богатом научном библиографијом. У науци се огласио тридесетих годша краћим радом о Душановом законику. Проучавао је феудални поредак и каракгер сељачких буна у Хрватској од XIV до XX века али га је интересовање за савремене догађаје привукло озбиљним правно-историјским истраживањима модерног доба (XIX и XX век). Писао је о зачецима хрватско-српске коапиције (Задарска резолуција), револуционарним покретима у оквиру Првог светског рата, преломној 1918. на Јадрану, побуни морнара у Боки Которској, револуционарном покрету у Исгри, одјецима Октобра у југословенским земљама и утицајима совјетског револуционарног искусгва на југословенску револуцију. Посебно га је занимао правно-политички положај Ријеке у периоду од Лондонског пакта до Рапалског уговора и анексије од стране Италије. Вредни су његови радови посвећени државно-правној и политичкој историји Југославије, националном питању, развитку југословенског парламентаризма, структури и организацији правосуђа у Југославији, поморској политнци Краљевине Југославије. Двотомна сгудија о југословенској држави између Првог и Другог светског рата учинила је Ч. једним од пионира и утемељивача научне историографије о Југославији. Склоност ка правно-историјским анализама ввдна је и у научно-публицистичкој обради датума у којима су се стицали и расплитали значајни историјски процеси. Посебна истраживања Ч. је посветио изучавању 27. марта, слома Краљевине Југославије, окупаторској подели Југославије, рађању нове југословенске државе. Ч. је припадао не тако бројној групи хрватских историчара која је без комплекса осуђивала геноцид над Србима у Другом светском рату и писала о струкгурн власти у НДХ. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Сељачке буне у Хрватској, Загреб 1951; Деветстооса.шшеста ш

Ч У Р К И Н А И с к р а В асиљ евна

Ш А Б А Н О В И Ћ Х ази м

Јадрану, Загреб 1951; Pokret momara и Boki krajem Prvog svjetskog rata, VIG 2,2 (1951) 108-125; Револуционарни покрет у Истри 1921, Загреб 1951; Ријечка држава. Од ЛондонскоГ пакта до Рапалла и анексије Италије, Загреб 1953; Државно-правна хисторија југословенских земаља XIX и XX вијека I-П. Загреб 1953-1954; Одјеци Октобра у јуГословенским земљама, Загреб 1957; Слом старе Југославије, Загреб 1958; Стварање нове јуГословенске државе, Загреб 1959; ЈуГославија између два рапха 1-П, Загреб 1961; Pravnopolitičko -jiačenje Krjške deklaracije, Jugoslovenski odbor u Londonu, Zagreb 1967; Dokumenti o Jugoslaviji. Historijat od zajedničkog osnutka države do danas, Zagreb 1968; Organizacija vlasti i oniipne snage u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, VIG 3 (1968) 131-200; Raspad Austro-Ugarske i postanak jugoslovenske zajedničke države. Scientific Gathering on the 50th Anniversaiy of the Collapse of the Austro-Hungarian Мопагсћу and Creaiion of the Yugoslav State, Zagreb 1969,1757; Окупаторска подела ЈуГославије, Београд 1970. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: СБ 2, бр. 8597-8614. ЈШТЕРАТУРА: Balcanica 2 (1971) 473^475 (Д. Лукач); В. Стругар, ln memoriam: Фердо Чулиновић (17.5.1897-15.9.1971), ЈИЧ 3-4 (1971) 277-278; В. В. Зеленин - В. Г. Карасев, Фердо Чулинович, Советское славлноведение 2 (1972) 119; Н. Sirotković. Ferdo Čulinovič, Ljetopis JAZU 76 (1972) 189-192; EJ 2,615 (M. Kostrenčić). Љ. Димић

ЧУРКИНА Искра Васшвевна (24. новембар 1931, Москва). По завршетку средње школе 1949. уписала се на Историјски факултет Московског државног универзитета, Катедра за историју Јужних и Западних Словена. Дипломски рад је гласио: Аграрнвт nepeeopom и крествлнское движение в Сербии в первоп половине XIX в. Кандидатску дисергацију Развитие словенскоп npoMbtuuieHocmu и торговли в XVI в., одбранила је 1963. Докторирала је 1980. тезом Словенское нациоиалвное движение в XIX в. и Росаш (објављена као књига 1978. у Москви). У периоду 19541956. И. Ч. је предавала у средњој школи и истовремено студпрала на постдипломским студијама на Инстшуту за славистику (касније и бажанистику) Академије наука СССР. Од 1958. ради у Инсппуту, тренутно је главни научни сарадник. Поље научног интересовања И. Ч. је веома широко: национални покрети југословенских народа. руско-словенске везе. Значајну пажњу посветила је историји југословенске културе. Нарочит интерес показује за изучавање различитих облика словенских идеја: панславизма, аустрославизма. југославизма, неославизма. У центру ис716

траживања И. Ч. је словеначки народ, његов историјски и културни развој од VH века до 1918. године. Међутим, многи њени радови посвећени су историји Срба и њиховој култури. Нарочито су значајни њени чпанци који се тичу улоге Срба у периоду револуције 1848-1849. ВАЖНШ И РАДОВИ (од значаја за српску историју): Сербт Воеводиии в револклџш 1848 г., Новал и новеишан историн 6 (Москва 1988); Венгр и и кжнше славнне e 1848 г., у: Материалм к VI международному конгрессу стран 10го-Восточнои Еврогал, Москва 1989; Заметки о револт џш 1848 г. e Воеводине, Зборник МСИ, Нови Сад 1990; М. Ф. Раевскип и его записки о националвном двшкении iожнви славпн e 1848-1849 гг., у: Револкзции и реформм на Балканах, Москва 1994; Вук С. Караджич и М. Ф. Раевскип, Сов. слав. 2 (1990); И л ш Гарашанин и Pocciui, у: России и Баж анм к ХУШ в. -1878, Москва 1995; На путпх к ЛОгославшс за и npomue, Москва 1997 (главни уредник и коаутор); Зарубежнше славлне и Россш. Из архива М. Ф. Раевского, Т. I, Москва 1975; Југословени и Русија, Т. П, књ. 1, Нови Сад 1989 (коаутор и члан редакције). Р.

ЧУРЧИЋ Лазар (24. октобар 1926, Тител). Основну и грађанску школу учио је у Тигелу (1932-1941), а више разреде гимиазије у Новом Саду (1945-1948). Групу за српскохрватски језик и јужнословенске књижевности студирао је на Филозофском факултету у Београду (1948-1953). Ч. је радио у библиотеци Матице српске (1953-1986) и Народној библиотеци Србије (19861991). Изучава историју старије срлске књижевности. Писао је о старим рукописима, књигама и библиотекама. ВАЖНИШ РАДОВИ: Српске штамПане књиГе до обнове Пећке патријаршије, Зборник МС ЈТУ 27,8 (1963) 185-212; Псалтир Божидара Вуковића из 1519-20, Зборник МС К Ј 22,3 (1974) 463-486; ГеорГије МаГарашевић и србуљске књиГе, Зборник Владимира Мошина, Београд 1977,267277; Псалтир из 1596. и Требник из 1570. Јеролима ЗаГуровића, Сусрети библиографа ’84, Инђија 1985, 54-73; Српски народни лисп! Теодора Павловића и почетак српске ревијалне штамие, Теодор Павловић и његово доба, Нови Сад 1988,2148; Српске књиГе и српски писци 18. века, Нови Сад 1988; Слепица из ГрГуревца, Манастир Шишатовац, Београд 1989,183-193; Казивања о Библиотеци Мапхице српске, Нови Сад 1996. ЛИТЕРАТУРА: Белешка о аутору, у: Л. Чурчић, Казивања о Библиотеци Матице српске, Нови Сад 1996; Љ. Андрић, Са Лазарем Чурчићем, Писац 2-6 (25. мај 1990) 20-25; Љ. Андрић,

Судбина сриске књиге. Разговор саЛазом Чурчићем, ЛМС 451,4 (април 1993) 600-616. Р.

Џ А М БА ЗОВСКИ Климент (8. октобар 1919, Охрид). Основну школу завршио је у месту рођења, ниже разреде гимназије у Горњем Милановцу, а учитељску школу 1939. годше у Јагодини. Октобра 1940. годнне постављен је за учитеља у селу Ижишту у близшш Кичева. Окупацију је провео као учитељ у границама предратне Бугарске. На основу одобрења Министарства просвете ДФ Југославије уписао је студије на Софијском ушшерзитету, под А Педагошку групу и под Б Исгоријску групу, које је завршио 1948. Октобра 1948. изабран је за асистента на скопском Филозофском факултету, на Педагошкој групи, али је крајем 1952. прешао на рад у Архив Македоније. Ујесен 1953. послат је на Виши архивистички курс у Београд. Докторску тезу Културно-Просветне везе Македонаца са Кнежевшшм Србијом у току XIX века, одбрашш је 1959. године на Београдском ушшерзитету. После одбране докторске тезе и њеног објављивања продужсио је са прикупљањем архивске грађе за историју македонског народа у Архиву Србије, Војноисторијском шституту, Архиву ССИП Југославије, Историјском архиву Београда, Архиву Југославије и Архиву САНУ. Први том Грађеза иапорију македонскоГ народа изА рхива Србије за период од 1826. до 1856. године објављен је 1979. у две књиге. Септембра 1969. прешао је на рад у тек основани Бажанолошки институт САЈНУ, у звању вишег научног сараднжа, а 1972. изабран је за научног саветника. Пензионисан је 1985. године. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Културно-опиитествените врски на Македонцит.е со Србија eo текот ни XIX век, Скопје 1960; Културно-политичке везе БуГара са Кнехсевином Србијом од Почетка XIX века до ПарискоГ мира 1856. Године, Београд 1982; Привредне везе БуГара са Кнежевином Србијом у доба кнеза Munouta Обреновића и уставобрашшеља, Београд 1986. Џ. је објављивао архивску грађу: Пет томова у 11 књига Грађа за историју македонскоГ народа из Архива Србије. Прва књига изашла је 1979. а последња 1992. године, у иггампи је прва књига VI тома; Едиција докумената Спољна политика Краљевине Србије од 1903-1914. Године, књига VI, свеска 3 - од 14. јула до 31. децембра 1913, односно 13. јануара 1914. године, Београд 1983; Грађа за историју буГарскоГ народа изАрхива Србије, књига I, од 1826. до 1856. године, Београд 1987. године. Р.

ЏОНИЋ Урош (20. септембар 1887, Књажевац-29. септембар 1968, Београд). Школовао се у Књажевцу, Пироту и Зајечару, где је завршио гимназију, а студирао на Филозофском факултепу у Београду (1906-1910). Усавршавање на Факултету и професорски рад у Трећој београдској гимназији прекинули су ратови 1912-1918, у којима је учествовао. Затекао се у емиграцији 1919. а по повратку у земљу радио је као професор гимназије (1919-1923). По отварању Универзитетске библиотеке у Београду постао је њен први управник (1924-1941). Као хонорарни професор предавао је на Филозофском факултету словеначку књижевност. Пензионисан је за време окупације. После рата је радио као научни сарадник Институга за проучавање књижевности (1947-1954). Џ. је био у основи историчар књижевности са широким дијапазоном интересовања и активности, издавао је текстове, преводио. Историчарима је посебно важан његов рад на унапређивању библиографије и прикупљању биографских и библиографских података о стваралацггву појединих истакнутих историчара или филолога као што су Љубомир Стојановић, Чедомиљ Мијатовић, Јован Томић, Димитрије Руварац. БИБЈШОГРАФИЈА: B L Z 1, br. 16631-16689: 8, br. 4313-4322; 11, br. 2841-2944; СБ 3, бр. 1215012171. Ј1ИТЕРАТУРА: ЕЈ З2, 721. Р.

ШАБАНОВИЋ Хазим (22. јули 1916, Порјечани, Високо - 23. март 1971, Цариград). Средњу школу завршио је 1935. године у Сарајеву, а у истом граду дипломирао је на Вишој исламској шеријатској школи (1940). Током Другог светског рата радио је као кустос приправнж Земаљског музеја у Сарајеву. После ослобођења био је запослен у архиву града Сарајева. Радио је као асистент на Правном факултету у Сарајеву при Семинару за исгорију државе и права (1948-1950). Сва научна звања, од асистента до научног саветнж а, стекао је на Оријенталном инстшуту у Сарајеву, где је радио од 1950. године до смртн. Од 1953. до 1957. предавао је турски језик и дипломатику на Филозофском факултету у Београду. На истом факултету одбранио је 1956. докторску дисертацију Босански пашалук - постшнак и управна подјела. Ш. је био сарадник Енциклопедије ислама н Енциклопедије Југославије. Један је од аутора Историје народа ЈуГославије II и тротомне Истоpuje БеоГрада. Уређивао је часогшс Прилози за оријенталну филолоГију. Сарађивао је са Балканолошким инстшугом САНУ, где је нзабран у 717

Ш А К О Т А М и р ја н а

Ш А Ф А Р И К (Š A F A R J K ) Ј а н к о

стални радни однос у звању научног саветника. Смрт га је спречила да пређе у ову установу. Ш. је проучавао прошлосг југословенских народа под турском влашћу и управно уређење Османског царства у Европи. Управну организацију Босанског пашалука обрадио је у докторској дисертацији. О унутрашњем уређењу објавио је више расправа у часописима. Ш. нас је задужио преводима и критичким издањима турских извора: Turski tvori о srpskoj revoluciji 1804, Sarajevo 1957: Krajište Isa-bega lshakovića (zbimi katastarski popis iz 1455). Sarajevo 1957; Турски извори за ucторију Београда, Београд 1964. Ш. је преводио и издавао дефтере. канун-наме, натписе као и путопис Евлије Челебије. ВАЖНШИ РАДОВИ: Popis kadiluka и evropskoj Turskoj od Mostarca Habdulaha Huremovića, GZM 54 (1942) 307-356; Turski dokumenti u Bosni iz druge polovine XV stoljeća, Istorijsko-pravni zbomik Pravnog fakulteta u Sarajevu 2 (1950) 173-208; Turski diplomatički izvori za istoriju našili naroda, POF 1 (1950) 117-149; Управна подјела јуГославенских земаља под турском владавином до КарловачкоГ мира 1659, Годишњак ДИ БиХ 4 (1952) 172-204; Да ли је постојао БеоГрадски паишлук ?, И Г 1-2 (1954) 193-208: ОрГанизација турске управе у Србији XV и XVI века, ИГ 3-4 (1955) 59-78; Босанско Крајиите, Годшињак ДИ БиХ 9 (1957) 177-220; Bosanski pašaluk - postaiuik i upravna podjela, Sarajevo 1959,19822; S. Balić, In memoriam Hazim Šabanović (1916-1971), Siidost-Forschungen 30 (1971) 300-304. ЛИГЕРАТУРА: Balcanica2 (1971) 467-471 (B. Чубриловић); Годшињак ДИ БиХ 19 (1970-1971) 237-239 (А. Аличић). Р. Михаљчић

ШАКОТА Мирјана (7. фебруар 1927, Сомбор). Основну школу и гимназију завршила је у Сомбору. Дипломирала је на Групи за исгорију уметносги Филозофског факултета у Београду. Од 1950. до краја 1953. радила је као библиотекар у Семинару историје уметносги на Филозофском факултету. Од тада па до пензионисања 1985. била је запослена у Заводу за запггиту и научно проучавање споменика кулгуре НР Србије, односно Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду. Бавила се проучавањем и заштитом покретног споменичког наслеђа Србије, у првом реду рукописних књига и манасгирских ризница. ВАЖНИЈГИ РАДОВИ: Прилог познавању иконописца Л онгшш, Саогаитења 1 (1956) 156166: Инвенпшр рукопиашх књига Дечанске библитпеке. Саопштења 1 (1956) 198-211; Два илумшшршш рукописа из XV1II-XIX века у збирци ш -

настира Дечана, Саопдггења 4 (1961) 57-66; Акатист првомученику Стефану oč иконописца Л онгшш, Старине КМ 2-3 (1963) 205-218: Зограф ЛонГин, Српска књижевност у књижевној критици I, Стара књижевност, Београд 1963-1965, 533540; Ризшце манастира у Србији (на српском и енглеском), Београд 1966; Новооткривени натпис из Студенш^е, Саопиггења 8 (1969) 87-91; Камена плочица из Градца, Саопштења 8 (1969) 129131; Ко је аутор минијатура БеочинскоГ јеваиђелм, Саопштења 8 (1969) 203-211; Прилози познавању шнаспшра Бање код Прибоја I—П, Саопштења 9 (1970) 19-46; О кттпорској композицији у припрати цркве манастира Бање код Прибоја, Саопштења 13 (1981) 47-56; Ризница манастира Бање, Београд 1981; О једној мало познатој дечанској старини - Крст старца Нестора, Саопштења 14 (1982) 51-61; Дечанска ризница, Београд 1984; Нешто о „златару" Гаврилу Пишчевићу, Саопштења 17 (1985) 45-50; Студеничка ризница, Београд 1988; Натпис с елементшш повеље у цркви св. Николе у манастиру Бањи код Прибоја, Саопштења 20-21 (19SS—1989) 35-42. Р.

ШАМИЋ Мидхат (16. март 1907, Сарајево - ? Сарајево). Након средње школе завршене у Сарајеву, студирао је на Филозофском факултету у Београду, Група за француски језик и књижевност, упоредна књижевност са југословенском књижевношћу и латински језик. Дипломирао је 1931. и од тада до 1950. радио је као средњошколски професор у Приједору, Београду и Сарајеву. Кратко време (1946-1947) предавао је француски језик и на Вишој педагошкој школи у Сарајеву. На Филозофски факултет у Сарајеву, Ш. је дошао одмах по његовом оснивању (1950). Предавао је француску књижевност до XV Ш века, прошавши сва наставничка звања - од предавача до редовног професора. Две године (1954-1956) радио је у Паризу као лектор српскохрватског језика на Сорбони. На Сорбони је 1958. одбранио државни докторат са две тезе: Француски пупишци у Босни крајем XVIII и почетком XIX вијека и Историјски извори „Травничке хронике“ Иве Андрића, за шта му је додељен највиши степен у оцењивању: mendon tres honorable. Дописни члан АНУБиХ, Ш. је постао 1969, а редовни 1973. У АНУБиХ је обављао и различите руководеће дужности: секретар Одјељења за књижевност и умјетности, члан Предсједништва, а једно време је био и потпредседник Академије. Две основне области којима је Ш. посветио своју научничку пажњу јесу упоредна књижевност и француска књижевност. Значајнија дела из

прве области односе се на проучавање књижевно-културних веза и додира Француске и Босне у једној изузетно узбурканој исгоријској епоси (крај ХУШ и почетак XLX века). Нека од њих су објављена на француском језику и у Француској. Ту се, прије свега, мисли на студију Les voyageursfrancais en Bosnia a la fin du 185 siecle et au debut du 195 etle pays tel qu’ils l ’ont m (1960). Под насловом Француски пупшици у Босни на праГу XIX стољећа и њихови утшсци о њој, исга студија је објављена и на српском (1966). У ову групу Ш. дела спадају још и следеће расправе и студије: Фра ГрГо Марпiuh и Французи (1957); Историјски извори „ Травничке хронике" Иве Андрића и њихова умјетничка транспозиција (1962); Из стране u упоредне књижевностш (1968). Ш. је писао о великом броју француских писаца, а најзначајнији му је рад из француске књижевности монографија Живот, дјело и доба А. Жида (1976). Ш. је био и истакнут преводипац са француског језика. Особито су запажени његови преводи Золиних романа. Бавио се и проблемима методологије и технике научноистраживачког рада, што је резултирало књигом Како настаје научно дјело (1968, 1969, 1972). Осим тога, Ш. се бавио и проблемима методнке наставе страних језика. Његов приручник Методика наспаве и техника учења живих језика, с посебшш освртом на енГлески, фраш{уски, руски и њелшчки (1959) помагао је, у време кад је настао, да се унапреди настава страних језика у нас. Ј1ИТЕРАТУРА: М. Ибровац, Белешка о писцу, Историјски извори Травннчке хронике Иве Андрића и њихова умјетаичка транспозиција, Сарајево 1962, 7-10; Spomenica ND i ANUBiH 19511976,149-150. H. Гошић

ШАРКИЋ Срђан (2. август 1948, Београд). Основну школу и Прву београдску гимназију завршио је у Београду. На Правни факултет у Београду уписао се 1967, а дипломирао 1971. године. Одмах након дипломирања уписао је постдипломске студије на Катедри за правну исгорију на Правном факултету у Београду. Магистарски рад Римски сенат, одбранио је 1975, а докторску тезу ЦариГрадски сенат од IV до VII века, 1980, такође на Правном факултету у Београду. Универзитетску каријеру је започео 1973, када је изабран за асистента на Катедри за исгорију државе и права на Правном факултету у Новом Саду. Доцент је постао 1980, ванредни професор 1985, а за редовног професора је изабран 1990. Као стипендиста боравио је у Атини, Паризу и Франкфурту. И даље ради на Правном факултету у Новом Саду, где предаје Општу историју државе

и права и Велике правне системе и кодификације. Посебно се бави византијском и средњовековном српском правном исгоријом. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Правне и политичке идеје у Источном римском царству (1984); Општа историја државе и права (1986, са Љ. Кркљуш); Elements o f Constitutionalitv in Serbian Medieval Law, ,ius Commune" XV, Frankfurt аш Main (1988) 43-57; L ’idee de Rome dans la pensee et dans l ’action du Tsar Dušan, ,,Da Roma alla terza Roma“, documenti e studi, Roma 1990,141-165; The Influence ofByzantine Ideology on Early Serbian Law, The Journal of Legal Histoiy, vol 13, London 1992,147-154; Велики правни системи u кодификације (1993, ca Д. Поповићем); Закон у ГлаГољсшш и ћирилским правшш споменшџша (XII-XVIII век) (1994); Правне теорије и инспштуције анпшке (1994, са А Маленицом). Р.

ШАФАРИК (ŠAFARLK) Јанко (14. новембар 1811, Киш Кереш, Угарска - 18. јули 1876, Београд). Словак из Угарске чија је разноврсна делатност претежно везана за Београд. Немачку гамназију похађао је у Новом Саду. Филозофију и права студирао је у Пожуну (Братислава) а медицину у Пешти и Бечу. Као лекар радио је у Новом Саду, а 1843. прешао је у Београд, где је постављен за професора физике на ЈЈицеју. Не изненађује да се синовац П. Ј. Шафарика приклонио историји и литератури Словена. Поред историје бавио се археологијом и помоћним историјским наукама. После смрги Исвдора Стојановића 1849, Ш. је оставио Катедру физике и преузео Катедру историје на којој је предавао до 1861, када га је заменио Пантелија Срећковић. Од 1869. до смрти, Ш. је био члан Државног савета Кнежевине Србије. Иако се није школовао за исгоричара, Ш. је задужио историјску науку и музеологију. Српски народни музеј његово је „највеће дело“. Он је организовао сакупљање старина, а као члан Друштва србске словесности старао се о прикупљању писане грађе и споменика за старију српску исгорију, док је изворе за новију исгорију прикупљао Исидор Стојановић. Радовима из нумизматике, хералдике u сфрагистике, Ш. је код нас поставио темеље овим помоћним исгоријским наукама. Издавао је повеље. житија, летописе, записе и натаисе. Издвајамо нздања хрисовуље цара Душана манастиру Св. арханђела код Призрена, Животопис Стефана Дечанског од Григорија Цамблака, Животопнс деспота Стефана Лазаревића, Cmic Константшт Михаиловића из Островице. Исписе из Млетачког архива Ш. је објављивао у Гласнику ДСС. а затим је приредио посебно издање Српски спомени-

Ш А Ф А Р И К (Š A F A R I K ) П а в л е Ј о с и ф

ци млеишчког архива, Acta Archivi Veneti I-П (1860-1862). БИБЛИОГРАФИЈА: St. Novaković, Dr Janko Šafarik. Rad JAZU 41 (1877) 190-226; BLZ 9, br. 22779-22803; 11, br. 17450-17451. ЛИ'1'НРАТУРА: St. Novaković, Dr Janko Šafarik. Rad JAZU 41 (1877) 190-226: HE 4,983 (H. Paдојчић); J. Šidak, Jošjednom o ilirskom „Branislavu", H Z 17 (1964) 385-392; V. Žaček, ZRevolučnych a politickjch pol 'sko-slovenskj'ch stykov v dobe predmarcovej, Bratislava 1966; Љ. Дурковић-Јакшић, Бранислав. Први југословенски илегални лист 18441845, Београд 1868; ЕЈ 8, 229 (М. Stevanović, Ј. Šidak); Др Јаж о Шафарик, Извјестије о путовању по Сербији 1846. године, приредили Љ. ДурковићЈакишћ, М. Ж. Нпколић, Ваљево 1993. Р. Михаљчић

ШАФАРИК (ŠAFARjK) Павле Јосиф (13. мај 1795, Кобелиарово, Словачка - 26. јуни 1861, Праг). Гимназију је учио у Рожњави и Добшини (1805-1810), протесгантски лицеј у Кежмарку (1810-1814). На Универоитету у Јени, након двогодишњих студпја филозофије, историје и филологије, промовисан је за доктора филозофије 1817. До 1819. боравио је у Пожуну као васпитач у породици поджупана Кашпара Кубињија, а затим одлази у Нови Сад на место директора (до 1826) и професора гимназије. Разочаран у новосадске прилже прешао је 1833. у Праг, у којем је остао до смрги. Првобитно су га издржавали пријатељи, псггом је преузео службу библиотекара Чешког народног музеја, обављајући узгред послове цензора чешких књига (од 1837) и уреднжа Часописа Чешког музеја. Године 1841. постављен је за главног библнотекара Универзигетске библиотеке Карловог ушшерзитета и то је био, услед припадности евангелистижој цркви, врхунац његове службениже каријере. Супротно оскудици и скромносги у којима је провео већи део века, својим научшш достигнућима обезбедио је себи уважавање и место у бројним високим научним установама (поред других, Друпггво српске словесности, Академија наука у Берлину, Краљевско чешко учено друшгво, Холандско учено друшгво и др.). Учествовао је у покретању JTMC и један је од главних сараднжа у овом часопису. Многосграну и плодну Ш. делатност обележиле су идеје словенске узајамности и романтичарске вере у снагу народа. У младости заокупљен песништвом и естетжом, Ш. се тек у Новом Саду офоршш и временом доказао као трезвен научник, задуживши - смелим пионирским захватима у области славистже, културне и полигиже историје Словена, библиографије, сакупљања и описивања рукописа. критижог издавања извора, 720

Ш В И К Е Р (S C H W IC K E R ) Ј о х а н Х а јн р ж

елнографије - трајном захвалношћу словенски свет, а посебно Србе. Својим првим великим научним радом Geschichte der Slavvischen Sprache und Uteratur nach allen Mundarten, Offen 1826 (проширено издање овога дела приредио је Ј. Јиречек у Прагу 1864/65, под насловом Geschichte der siidslawischen Uteratur, чији je трећи том посвећен српској књижевности), положио је сигурне основе српској књижевној историји и библиографији. Налазећи се на врелу драгоцене грађе, Ш. је обиман књижевно-историјски материјал распоредио по биографско-библиографском методу (до 1832), обогативши га уводним разматрањима из политиже и културне историје, од којих ова друга, иако заснована на оскудним изворним фрагментима, представља први нацрт културне историје Срба средњег века и заметак знаменнте Јиречекове Staat und Gesellscliaft. Упркос често компилативном карактеру и несигурности, ово дело и данас представља вредну ризницу података и једну од основа за библиографски рад. Књигом Serbische Lesekomer, Pešta 1833 (фототипско издање Нови Сад 1957), Ш. је дао кратак историјат српског језжа, поставивши смеле концепције о његовом постанку и непрекинутом трајању говорног облж а од средњег века до модерног доба. Радећи на словенској књижевности и језику, Ш. се трудио да, као подлогу својим филолошким истраживањима, открије и разуме најранију словенску историју. Историјска и етнографска истраживања, започета као уводни део Историје књижевности, добила су своје особене облж е расправом Uber die Abkunft der Slawen nach Lorenz Surowiecki, Pešta 1828, у којој je вратоломном етимологијом доказивао старост и распрострањеност Словена. Сличне је природе и карта ешографских и језичких односа Словена, штампана 1842. уз књигу Slovansky tiarodopis. Врхунски домет, обимом и концепцијом, Ш. историографског рада представља његово капитално дело Slovanske Starožitnosti, од којих је изашао само први том посвећен историји, у Прагу 1837. У Словенским стариналш дат је покушај да се расветли најстарија словенска историја до покрштавања појединих племена. Упркос сувише смелим претпоставкама и ништа мање одважној етимологији, Ш. је гвозденом марљивошћу сабрао све до тада познате изворе и литературу (који вреде више од дела) не би ли побио злураде тврдње онога доба о скорашњој појави Словена у историји. Осим као сведочанство о тадашњим погледима на српску прошлост, дело је извршило дубок утицај на потоње српске историчаре. Радећи на словенској књижевности, историји, етнографији и филологији, Ш. је, у трагању за изворним материјалом, неуморно сакупљао рукописе, међу којима многе неоцењиве изворне вредности (Доментијаново житије св. Саве, Ходошки ру-

копис Д З и др.). За његово име везује се почетак темељног и критижог испитивања и описивања српских рукописа, преточеног у дело Ubersicht der vorzuglichsten schrijtlichen Denktnaler alterer Zeiten bey den Serben und anderen Siidslawen (прештампано c малим изменама као додатак Историји српске књижевности), у којем даје исцрпан преглед и опис свих до тада објављенж и њему познатж и велики број новопронађенж рукописа. Поједини одељци овог дела, посебно када су у питању инвентари рукописа неких фрушкогорскж манастира, и данас се могу користити. Ш. је за живота прикупио драгоцену збирку старих српскж рукописа, која се чува у Чешком музеју у Прагу. У многострукој Ш. делатности, за историјску науку најдрагоценији је пионирски и уједно епохални значај критижог издања старж српскж споменжа. Полетној и нестрпљивој научној јавности свога доба Ш. је понудио прво стручно и за оно време беспрекорно издање ДЗ по Ходошком и Раковажом препису, уз латшшчну транскрипцију и узорне коментаре, смештено у едицију А. Кухарског, Antiqidssiina momanenta iuris Slovenici (1838). Највише користи српској крнтижој историографији донела је збирка Pamatky drevniho pisenmictvj Jihoslovanuv. Praha 1851, у којој су објављена житија Ћирила и Методија, Стефана Немање од Првовенчаног и св. Саве, ДЗ, неколжо родослова и летописа, те записа и натписа, Јефимијина похвала кнезу Лазару и 19 повеља. Друго издање приредио је Ј. Јиречек 1873, додавши још 13 повеља. Намеравајући да изда обиман јужнословенски дипломатар, Monumenta lllyrica (изашао само проспект 1839), Ш. је Споменике замислио само као увод. У сенци овог, дуго година незаменљивог и још увек достојног пажње приручн ж а, остао је материјал издат као додатак Serbische Lesekdnier, у којем се, поред осталог, налазе делови Студенижог типж а, изводи из Доментијановог живота св. Саве, десетина повеља и записа и натписа. Претпостављајући историјски филолошком интересу, Ш. је приређивао изворе за штампу са разрешеним скраћеницама, без надредних знакова и са модерном интерпункцијом. Ш. труд, посебно на издавању извора, има огроман значај за развитак српске критиже историографије, али је ропско ослањање на његов ауторитет усадило у српску науку бројне романтичарске заблуде које су с муком искорењене. БИБЈШ ОГРАФИЈА: К. Paul, Prehled tištenych praci Pavla Josefa Šcfartka, Bratislava 4 (1931) 681-709; K. Paul, Pavel Josef Šafank Život a dllo, Prag 1961, 320-322; BLZ 9, br. 22804-22819; 11, br. 17451a-17455; Библиографија Шафарикових paдова o новој српској књижевности, у: Ђ. С. Костић, Павле Ј. Ш афарж о новој српској књижевносги, САНУ, Посебна издања Балканолошког института 34, Београд 1988,208-214.

ЛИГЕРАТУРА: Slovtuk naučny, redaktor Dr Frant. Lad. Rieger, knj. 9, Prag 1872,2-13; K. Jirećek, P. J. Šafank mezi Jihoslovany (Otišteno z Osvety 1895, čislo 5,12), Prag 1895; ЛМС 186 (1898) у целини je посвећен Ш. поводом стогодишњице рођења; С. Н. Томић, Књижевни и научни рад Павла Јос. Шафарика. Литерарно-историски преГлед, (прештампано из ЛМС 197-202, 1899-1900), Нови Сад 1900; NE 4,624 (А. Belić); С. Станојевић, Историја српског народа у средњем веку. 1 Извори и исплориоГрафија, књига 1, О изворшш, Београд 1937, 197-203,323-332; К. Paul, Pavel Josef Šafank Život a dtto, Prag 1961 (ca исцрпном литературом); EJ 8, 229-230 (M. Pavlović, J. Šidak) - ca прегледом основне литературе укључујући и зборнже радова штампане у Чехословажој поводом стогодишњице смрги Ш.; П. Ј. Шафарик (1795-1861). Зборн ж чланака поводом 100-годишњице смрти. Нови Сад 1963 А. Мвшбнжов, Павел Шафарик вида/отипсл ученнвт славист, Москва-Ленинград 1963; Ј. Novotni, Pavel Josef Šafarik, Prag 1971; Ђ. C. Костић, Павле J. Шифарик o новој српској књижевности, САНУ, Посебна издања Бажанолошког института 34, Београд 1988 (са исцрпном литературом о Ш. и новој српској књижевности); Павел Јозеф Шафарик. Живот и дело, Зборшпс радова са скупа у Матици српској, Фипозофском факултету и Гимназији ,Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду 23-24. новембра 1995, Нови Сад 1996 (поводом двестагодишњице рођења). Ђ. Бубало

ШВИКЕР (SCHWICKER) Јохан Хајнрж (28. април 1839, Ново БешеновоЛОибе$Ш Noi - 7. јули 1902, Будимпешта). По завршетку учитељске школе у Вршцу радио је у школама Баната. Од 1869. био је професор гимназије, а затим професор немажог језж а и књижевности на технижом универзитету у Пешти. Т ж година бавио се публицистжом у немачким новинама и писао своје историјске радове, међу којима поред комшшација има обраде новж тема на основу архпвске грађе. На историју Срба односе се четири његове књиге које је писао на примарној изворној грађи у Бечу и Будимпешти. Две од т ж књига, као нзузетно значајне, преведене су на српски језж и заузимају видно место у српској историографији. Године 1885. изабран је за члана СУД, а 1892. постао почасни члан СКА. В АЖНИЈИ РАДОВИ: Geschichte des Temeser Banats, Temesvar 1861; Zur Geschichte der kirvlilichen Union in croatischen Militargrenze. Wien 1875 (првобитно у Archiv fiir osterreichische Geschichte 52 (1875) 277-400, српски превод H. Живковића: Историја унијаћења Срба у Војној крајини. Нови Сад 1995); Politisclie Gescliichte der Serben in Un721

ШЕЛМИЋ Лепосава Ш Е РО В И Ћ Д. П етар

gani. Budapest 1880 (српски превод Т. Бекића: Политичка историја Срба у Угарској, Београд 1997): Geschichte der oslerreichischen Militargrenze, Wien 1883; Die Vereinigung der serbisclien Metropolien von Belgrad und Cariowitz, Archiv fur osterreichische Geschichte 62 (1881) 305-449. ЛИТЕРАТУРА: Biographisclies Lexikon zur Geschichte Siidosteumpas IV, 106-107 (G. Seewann); M. Томандл, ПреГшска између Ј. X. Швикера и епископа Теофана Живковића, Гласник ИД НС 8 (1935) 422-438; 9 (1936) 65-78. С. Гавриловић

ШЕЛМНЋ Лепосава (3. окгобар 1944, Кулшш). Основну и средњу школу завршила је у Новом Саду. Студирала је у Београду и Паризу. Дипломирала је 1968. на Филозофском факултету у Београду на Групи за историју уметности - смер музеолошки. Магистарски рад: Арсеније Теодоровић (1767-1826), одбранила је на истом факултету 1978. У Музеју града Новог Сада радила је као кустос (1968-1969), а потом као асистент приправник на Филозофском факултету у Београду (19691970). Од 1970. ради у Галерији Матице српске, прво као кустос Матичине службе (до 1975), затим као кустос Збирке српског сликарсгва XVIH и XIX века (до 1984) и касније као начелник Одељења српског сликарства и графже Х\ТП и XIX века (1984-1988). Музејско звање кусгоса добила је 1969, а звање кустоса-саветнжа сгекла је 1981. За управнжа Галерије Матице српске изабрана је 1988. и ту дужност и сада обавља. Основно подручје истраживања Л. Ш. је српска лжовна уметност у Војводини од краја XVH до почетка XX века, а посебно историја српског слжарства XVIII и XIX века на подручју некадашње Карловачке митрополије. На ту тему, самостално пли у коауторству, припремила је више изложби. ВАЖНШИ РАДОВИ: Радови фламанских и холандских сликара у Збирци стране уметности Музеја Града НовоГ Сада (1969); Бакрорез „Кнез Лазар Захарије Орфелина", Зборнж МС ЛУ 9 (1973) 24-47; УГовор Арсенија Марковића са црквеном отитшном у Сомбору од 17. јануара 1771. Године, Зборнж МС ЛУ 13 (1977) 93-109; Икона „ Усековање десет кртпских мученика ", рад иконописца Виктора из 1694, Свеске ДИУС 5-6 (1978) 15-34: Уговор Дшштрија Аврамовића и Петра Чортшновића са управом жнастира Bpdника. Грађа за проучавање споменжа културе Војводше 8-9 (1978-1979); Прилог проучавању српскоГ назаренскоГ сликарства, Зборник МС Л У 15 (1979) 25-49: Допринососијечкихжјстора развоју барокноГ дрворезбарства код Срба,

Зборнж МС ЛУ 20 (1984) 62-78; Српско зидно сликарство 18. века, Нови Сад 1987; Презентација фрушкоГорских стшрина, Нови Сад 1990 (са С. Милеуснићем); Западноевропски барок и српско зидно сликарство 18. века, Београд 1991. Р.

ШЕКУЛАРАЦ Божидар (8. март 1944, Курикуће, Беране). Гимназију је завршио 1963. у Иванграду, а Вишу педагошку школу 1966. године у Призрену. Дипломирао је 1972. руски је з ж и књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистарски рад Комплекс повеља манастшру светоГ Николе на отоку Врањшш у Скадарском језеру, одбранио је 1980. на Фнлозофском факултету у Задру. Н а истом факултету стекао је докторат тезом Валоризација и употреба дукљанско-зетских повеља. Био је на специјалистичким студијама у Москви и Тбилисију. Од 1982. радио је у Исгоријском институту Црне Горе. Ш. се претежно бави обрадом и издавањем старе изворне грађе са подручја Црне Горе. Као филолог по струци написао је вшпе прилога из методже наставе страних језж а. ВАЖ НШ И РАДОВИ: Врањинске повеље X1II-XV вијек (1984); Дукљанско-зетске повеље (1987); Добриловина и добриловински катастик (1987); ТраГови прошлости Црне Горе. Средњовјековни натписи и записи у Црној Гори, крај VIII - почетшкХУI вијека, Цетиње 1994. БИБЛИОГРАФИЈА: Споменица И И Ц Г 1948-1988,161-164. ЛИТЕРАТУРА: N. Racković, Prilozi za leksikon, 194; Споменшџ! И И Ц Г 1948-1988,161. Р. Михаљчић

ШЕМЈАКИН (ШЕМЖИН) Андреј Леонидович (1. мај 1960, Тула, СССР). Основно и средње образовање стекао је у Тули, где је након средње школе годину дана (1977-1978) радио у Државном архиву Тулске области. Од 1981. студирао је на Исгоријском факултету МГУ, где је током студија специјализовао историју Србије на Катедри за историју Јужних и Западних Словена. Дипломирао је 1981, а магистрирао 1990. радом Форш рање Радикалне странкеу Србији 1881—1883. У Институту славистже и балканистике РА Н (А Н СССР) ради од децембра 1989, где је 1992. стекао звање научног сараднжа. Истраживачки утемељено Ш. се бави историјом Србије краја XIX и почетка XX века, а посебно политичком улогом Радикалне странке у унутрашњој политици Србије и политичком делатношћу, историјским значајем и биографијом ли-

дера радж ала Н ж оле Пашића. Шири оквир његових научних интересовања обухвата различите проблеме од руско-српских политичких, културних и друпггвених веза и односа, до комплекса питања везаних за историју Србије у Првом светском рату и за формирање Краљевине СХС. Вредан научни допршос дао је и на пољу кригичке публжације историјских извора. Аутор је једне монографије, једне збирке извора (у коауторству) и већег броја чланака, расправа и других прилога објављиваних у стручној периодици и зборницима радова. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Радикалвное движение e Сербии. Зарождение, становление, nepeue ишги 1875-1883 гг., Москва 1993: Никола П. Паишћ. Писма, чланци и говори (1872-1891). Зборшпс докумената, Београд 1995 (у коауторству са Л. Перовић); Програмлш сербскоп радикалвноп napmuu 1881 г., у: Идеино-политическал борћба в странах Европи и Америки, Москва 1988, 114131; Сербскан револкзционнал демократил e 1875-1876 гг., у: Вестаик Московского Университета. Серш Историл 6 (1990) 57-70; Никола Пашич и Россин (1883-1889), Балканские исследованнш. В бш . 15. Спавше и Россш. Политжа и дипломатш, Москва 1992, 131-148; Никола Паишч (1845-1926), у: Пленникп национапБнои идеи, Москва 1993, 162-193; Обзор делтелвности сербскоп огтозшџии Записка Н. Пашича директору Азиатского департамента М И Д Роccuu И. А. Зиновневу. 1887 г., Историческии архив 5 (1994) 108-135: К вопросу о роли внешнего фактора e образовании королевства СХС, ВерсалБ и новал восточнаи Европа, Москва 1996, 13-26; Сербскал националмшп идел e 1878-1903 гг и Перван мировал вопна. Рождение Шгославии, у: На путлх к 10гославии: За и Против. Очерки истории националБНББХ идеологии шгославлнских народов (конец XVIII - начало XX вв.), Москва 1996, 131-184 и 342-382: Внеитеполитические взгллдш основателеп сербскоп радикалвноп napтии e начале 80-х годов 19 века, (к вопросу о >шчале „русофилнства" Николе Паишча), И Ч 38 (1991) 145-162; О карактеру конзерватшвно-радикалске коалиције у српској Скутитшш и узроцшш њеног краха у јануару 1881. Године, ИГ 1-2 (1994) 63-72; Никола Пашич и сербское оби\естeo. Взгллд из змиграции (1883-1889), Годишњак ДИ 2,1 (1995) 1—18; Писвмо Николм П. Паишча П. А. Кулаковскому, И Ч 40-41 (1993-1994) 219232; Hoea пислш Николе Пашића МитрополшЋу Михаилу (1884-1885), Токови историје 1-2 (1995) 233-259; Никола Паишћ (1845-1926), у: Заробљеници националне идеје. Политички портрети лидера источне Европе, Београд 1996,160-190; Ни-

кола Пашић и Балканска криза 1885. године, ИГ 1-2(1996)77-110. Мир. Јовановић

ШЕРОВИЋ Д. Петар (17. децембар 1887, Бијел а-2. април 1968, Бијела). Гимназијује завршио у Котору, правне науке у Бечу, где је слушао и предавања К. Јиречека, В. Јагића, М. Решетара и М. Мурка. Служђовање је почео 1913. у Котору као прш равнж у суду. После Првог светског рата радио је у Ишалидском одсеку за Војводину у Новом Саду, цде је био и сараднж Матвде српске и њеног Летшписа. Један је од осншача Историјског друнггва у Новом Саду (са С. Станојевићем, Д. Руварцем и Д. Киршовићем). Сарађшао је у прикупљању грађе за Стшре српске записе и натписе. За време боравка у Новом Саду држао је запажена јавна предавања о мору, приморју, историји поморства. Од 1927. био је срески начелнж у Хрватској Костајници, Шибенику, Макарској и Котору. У Костајнвди је 1931. организовао Господарску културну изложбу. Плодне годше његова јавног рада настају по доласку у Котор. Годше 1933. основао је Народни уншерзитет Боке Которске и покренуо Гласник НародноГ универзитета Боке Которске, који је излазио од 1934. до 1940. Иницијатор је Прве културно-исгоријске изложбе Боке Которске 1934. После Другог светског рата, иако пензионер, био је један од осшшача и сарадннка свих музејскж и архивских установа у Боки. Од 1954. члан је Историјског инстигута Црне Горе, од 1962. Друнггва за проучавање и унапређење поморсгва Југославије. Ш. је нашсао већи број радова из обласги археологије, етнографије, епиграфже, исторцје књижевносги, историје права и уопшге културно-исгоријског наслеђа. Највећи број радова тиче се историје, историје поморсгва и историје цркве у Боки. Сарађшао је у Стшринару, Гласнику ЗемаљскоГ музеја у Сарајеву, Браству, Гласнику Српске патријаришје, Књ 1скевном северу, Народној старини, Гласнику ЕтноГрафскоГ музеја у БеоГраду, Вјеснику за археолоГију и хисторију далматинску, Годишњаку ПоморскоГ музеја у Котору, Поморском зборнику у Задру, Спожнику Српске академије, Историјским запшсшш, Поморском зборнику у Задру, Поморској енцнклопедији, Енциклопедији Југославије и др. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 8, br. 23004-23026: 11, br. 17641-17662; Годишњак ПМК 9 (1960) 5358. ЛИТЕРАТУРА: ЕЈ 8,240 (N. Martinović): И З 2 (1968) 327-330; N. Racković, Prilozi za leksikon. 194; Годишњак ПМК 17 (1969) 251-252. Д. Синдик

ШИДАК Јарослав

ШИШИЋ Фердо

ШИДАК Јарослав (4. јануар 1903, Беч - Загреб). Од детињства је живео у Загребу где је стекао основно и средње образовање. Сгудирао је историју на Филозофском факултету Загребачког свеучилшига. Докгорирао је 1935. дисертадијом: Problem „bosanske crkve “ и našoj historiografiji od Petranovića do Glušca, Rad JAZU 259 (1937) 37182. Бно je професор гимназије у Сењу и Загребу (1934-1941). Од 1941. до 1943. радио је у Библиографском заводу у редакцији Хрватске енциклопедије, до избора за доцента. Од тада је његов рад везан за Филозофски факултет, на којем је био ванредни (1945) и редовни професор (1958) за хрватску историју. У првом периоду свога рада Ш. се бавио црквеним приликама у Босни. Почео је са оспоравањем владајућег учења о дуалистичком каракгеру босанске цркве. што је наишло на критичку реакццју истраживача, па је од 1954. прихватио тезу Рачког као општи оквир за решење проблема. Његове истраживачке расправе и критички прикази литературе сабрани су у књизи: Studije о „crkvi bosanskoj" i bogiunilstvu, Zagreb 1975 (15 раније објављених радова и опширан преглед послератне лигературе, знатним делом необјављен). Друго главно истраживачко поље била је историја Хрватске у XIX веку. Објавио је већи број расправа о појединим личностима и догађајима, ревносно је пратио литературу из те области и критички је приказивао. Мање расправе су му сакупљене и поново издате у књигама: Studije iz lirvatske povijesti XIX stoljeća, Zagreb 1973; Studije iz hrvatske povijesti za revolucije 1848-49, Zagreb 1979; Kroz pet stoljeća hrvatske povijesti, Zagreb 1981. Заједно ca M. Грос, И. Караманом и Д. Шепићем објавио је Povijest hrvatskoga tuiroda g. 1860-1914, Zagreb 1968. Преко 30 година уређиваоје Historijski zbomik, водећи хрватски часопис у области историографије у којем је објављен велики број радова за које је српска исгориографија заинтересована. Био је члан уже редакције обе књиге Историје народа ЈуГославије (Београд-Загреб 1953,1960). БИБЛИОГРАФИЈА: HZ 19-20 (1966-1967) 1-8; 29-30 (1976-1977) 12-19 (Шидаков зборник поводом 75 година живота). ЛИТЕРАТУРА: HZ 38,1 (1985) (Komemoracija и povodu smrti prof. dr. Jaroslava Šidaka)-, 39,1 (1986) 349-362 (ca прилозима 8 аутора); L. Margetić, Sjećanje na prof. dr. Jaroslava Šidaka, HZ 43, 1 (1990) 3-4. C. Ћирковић

ШИМРАК Јанко (29. мај 1883, Жумберак-9. август 1946, Крижевци). Богословске науке студирао је у Залребу и Инзбруку где је 1908. одбранио докторат. Свештенички чин примио је 23. ав724

густа 1908. у Јастребарском. Од 1925. био је професор упоредног богословља на Богословском факултету у Загребу. На истом факултету био је и ректор семинара за Упоредно богословље. За жупника у Крижевцима постављен је 1934, а за адмшшстратора Крижевачке бискупије именован је 1941, следеће године за бискупа, односно владику овог унијатског владичанства. Поред црквене делатности, професор упоредног (источног) богословља и крижевачки грко-католички (унијатски) бискуп, Ш. се бавио и народним и политичким деловањем. Припадао је групи која се окупљала око Новина чији је и уредник био једно време. Ту групу представљао је 1918. у Средишњем одбору Народног вијећа. Био је секретар (тајник) клерикалне Хрватске пучке странке, народни посланик (1919-1923) и дирекгор дневнжа Хрватска стража (1929-1941). Посебно се бавио питањем уније над православним Србима у Славонији и Хрватској, истичући правоваљаност римокатоличког прозелитизма. У делу Споменица Гркокатоличке Кршсевачке бискупије за годину 1934, коју је урадио и издао, објавио је обимну студију под насловом Сједињени бискупи у Марчи, Опову и Пакрацу и Арсеније Црнојевић (237-365). Из ове области написао је и следеће радове: Повијест Марчанско-свидничке епархије и црквене уније у југославенским земљалш, Богословска смотра 1924; Црквена унија у сјеверној Далмацији у XVII в., Нова ревија 1929; Света Столица и фран>евци према Православној цркви у приморским крајевима (1930); Борба за вјерско и црквено јединство (Апологија Павла Зоричића), Загреб 1932; Арсеније Црнојевић и Унија, Загреб 1935. На латинском је објавио такође знатан број радова из историје Римокатоличке, односно Грко-католичке цркве у Хрватској: De relationibus Sanctae roinanae sedis apostolicae et Slavorum Meridionalium... (1925); De relationibus Slavorum meridionalium cum Sancta Romana Sede Apostolica saeculis XVII et XVIII, Zagreb 1926; Greco-catholica ecclesia in Jugoslavia, Zagreb 1931. Ј1ИТЕРАТУРА: Опћи шематизам католичке црквеу Југославији, Сарајево 1939,28,105 и 540; Д. Кашић, ОпШор марчанској унији —Лепавинско-северинска епархија, Београд 1986,15. С. Милеуснић

ПШМУНОВИЋ Биљана (7. мај 1963, Бели Манастир). Основну и средњу школу завршила је у Сомбору, студирала у Новом Саду на Филозофском факултету, Катедра за историју, где је дипломирала 1988. године. Постдипломске студије завршила је на Филозофском факултету у Београду, Одељење за историју, и магистрирала 1996. радом: Матица српска и југословенско друиппво

1934—1941. Године. Ради као асистент за предмет Историја Југославије на Катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду од 1989. године. Бави се истраживањем просвете, културе и друнггва на подручју данашње Војводине у међуратном раздобљу. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Маиаца српска и Српски културни клуб, Истраживања 14 (Нови Сад 1991) 171-181: ПреГлед издања Војвођанске академије наука и уметности (са Д. Кољанин), Нови Сад 1993; Сомбор. Преглед културне историје Сомбора и Учитељског факултета у Сомбору, Ушшерхвитет у Новом Саду 1994,88-90; Матица српска између традиције и стварности. Поводом 170. Година од оснивања Матшц српске, Настава историје 4 (1996) 51-69; О чланству Матице српске средином тридесепшх Година у Краљевини Југославији, Зборник МСИ 54 (1996); Национална мисија Матице српске и стварање Бановине Хрватске, Зборшпс МСИ 56 (1997). Р.

ШИШИЋ Фердо (9. март 1869, Ратковци, Винковци - 21. јануар 1940, Загреб). Ш. је истицао да су му преци старином из Шишића у жупи Грбаљ (Бока Которска), а мајка му је пореклом Нешгца. Потписивао се као Фердшанд или Фердо иако је на крштењу добио име Фердинанд Максимилијан. Од оца је наследио титулу пл (племенити). Основну и средњу школу учио је у Загребу. Историју и географију студирао је у Загребу и три семестра у Бечу. У Загребу је слушао предавања Тадије Смичикласа и Натка Нодила. По завршетку студија радио је у Госпићу, Загребу и Осијеку. Докторирао је 1900. године дисертацијом Задар и Венеција од 1159. до 1247. Две године касније хабшштирао је студијом Miho Madijev de Barbezanis, те je постао приватни доцент. За ванредног професора хрватске историје именовао га је 1906. цар Фрања Јосип I. Три године касније, у звању редовног професора, наследио је Тадију Смичикласа. За редовног члана Југославенске академије изабран је 1910. На факултету је радио до 1939, када је пензионисан. Неколико година Ш. је активно учествовао у полигичком животу. Између 1908. и 1911. заступао је вижовачки срез у Хрватском сабору. Као члан хрватско-српске коалиције постао је заступник Хрватског сабора у заједничком парламенту у Будимпешти. Касније се приклонио бану Томашићу који је основао Странку народног напретка. И з полигичког живота повукао се 1911. Као разноврстан истраживач и веома плодан писац, Ш. је постао водећи хрватски историчар између два светска рата. Изучавао је историју Хрвата од досељења на Бажанско полуострво до свог

времена. Ситнијим прилозима оглашавао се још као студент, али „ozbiljniji stvaralački stadij" почиње приказом битке на Крбавском пољу (1893). Четири деценије касније вратио се овом сукобу са проширеном подлогом. Приредио је збирку Rukoveti spomenika о hercegu Ivanišu Korvinu i o borbama Hrvata sa Turcima (1473-1496). Исцрпном студијом Vojvoda Hrvoje Vukčić Hrvatinić i njegovo doba (1902) дао je значајан допринос познавању прошлости средњовековне Босне. Омиљену тему уроте, којој се често враћао, Ш. је целовито обрадио у раду Posljednji Zrinski i Frankopani na braniku domovine (1908). Писао je o Фрањи Тренку, бану Јелачићу, Штросмајеру, Матији Гупцу, Еугену Кватернику. Упоредо са расправама, студијама и монографијама, Ш. је настојао да напише синтетички Преглед хрватске прошлости: Hrvatska povijest IШ (1906,1908,1913) обухвата период од најстаријих времена до 1847. године. По редоследу објављивања следи Pregled povijesti hrvatskoga naroda od najstarijih dana do god. 1873 (1916), затим његово животно дело Povijest Hrvata и vrijeme narodnih vladara (1925), a посмртно му je објављена недовршена синтеза Povijest Hrvata za kraljeva iz doma Arpadovića (1944). Животном делу Ш. (Povijest Hrvata u vrijeme namdnih vladara) претходио je низ истраживачких резултата саопштених у његовом Priničniku izvora hrvatske historije (1914). Primćnik повезује .Jbistonju kao nauku s građom, па kojoj se ona i osniva“. Уз издање Летописа попа Дукљанина (1928), Ш. је приредио десетину томова грађе прикупљене у домаћим и страним архивима: Hrvatski saborski spisi I-V (1912-1918); Dokumenti o postanku KraIjevine SHS (1919); Korespondencija Raćki - Stmsmaуег I-IV (1928-1934). O развитку хрватске историографије Ш. је писао у Primčniku и ЈИЧ-у 1 (1935); 1 (1936). Ш. је показивао интерес за историју Срба и других јужнословенских народа: Битка код Никопоља (25. септембра 1396) (1896); Карађорђе, Јужни Славени и Наполеонова Илирија (1923); Србија XIX вијека спрам идеја нашега народноГа уједињења; Ticanova buna и Srijemu 1807; Како је Милош убио сулпшна Мурата (1926); Nov prilog о kosovskom boju (1927); „Načertanije" Ilije Garašanina (1929); Краљевина Србија u стварање ЛондонскоГ пакта (1933); Европска криза 1912. и излазак Србије на море (1935); Кримски рат и српство (1936); Кнез Михаило и БуГари (1937); Босна и ХерцеГовина за везировања Омер-пшше Латаса (1850-1852); ЈуГословенска мисао. Историја идеје јуГословенскоГ народноГ уједињења и octoбођења (1938); Bitka na Kosovu 15. јшш 13S9 - 15 (28.јшш 1939). О petsto i pedeset-godišnjici dogaJaja (1939).

Ш К Е Р О В И Ћ Н нкола

Ш М А У С (S C H M A U S ) А т о јз

БИБЛИОГРАФИЈА: V. Novak, Ferdo Šišić, Ljetopis JAZU 54 (1946-1948) 43(M43; J. Šidak, Ferdo Šišić, у: F. Šišić, Pregled povijesti lirvatskoga naroda od najstarijih dana do godine 1873, Zagreb 1962, 497-507; BLZ 9, br. 23172-23364; 11, br. 1774317906. Ј1ИТЕРАТУРА: HE 4,1002-1003 (B. Новак); M. Barada. In mentoriam nuper dejimcti profesoris dr. Ferdinand Šišić, Alma Mater Croatica 3 (1939-1940) 221-224; V. Novak, Ferdo Šišić, Ljetopis JAZU 54 (1946-1948) 362-430; J. Šidak, Ferdo Šišić, у: F. Šišić, Pregled povijesti hrvatskoga naroda od najstarijih dana do godinel873, Zagreb 1962,491-496; EJ 8 (1971) 250-251 (J. Šidak); T. Macan, Pogled na djelo Ferde Šišića. у: F. Šišić, Pregled povijesti hrvatskog naroda, Zagreb 1975, 487-506; S. Antoljak, Ferdo Šišić, Arhivski vjesnik 33 (1989) 125-142. P. Михаљчић

ШКЕРОВИЋ Никола (25. април 1884, Копито Петровића, Даниловград - 27. децембар 1972, Београд). Нижу гимназију учио је у Црној Гори и Србији а вишу у Русији. Студирао је славистику на Карловом универзигету у Прагу. Један семестар слушао је предавања и у Лајпцигу. На универзитету у Прагу је и докторирао 1910. одбранивши дисертацију Ђуро Крижанић, његов живот, рад и идеје. Још у току сгудија почео је да се бави публицистичким радом. У време тзв. Велеиздајничког процеса који се водио у Загребу 1909. против Срба у Хрватској, опширно је о томе извепггавао за три руска листа. Године 1911. вратио се у Црну Гору где је био посгављен за професора цетињске гимназије. Наставио је да се бави и новинарсгвом сарађујући у неколико српских листова. Покренуо је и часопис за науку и њижевност Дан који је излазио све до Првог балканског рата. Суделовао је у Другом балканском рату после чега је примио дужност директора подгоричке гимназије. По завршетку Првог светског рата у коме је активно учесгвовао, а неко време провео и у заробљеничким логорима у Аустроугарској, вратио се у Подгорицу где је све до 1935. обављао дужност директора гамназије. Тада је почео активно да се бави политичким радом. Припадао је Демократској странци и залагао се за ширење грађанских слобода. Године 1940. преселио се у Београд где је провео остатак живота. Од 1945. до 1954. обављао је дужност директора Архива Србије после чега је пензионисан. Ш. се рано почео интересовати за исгоријску науку али се у почетку претежно бавио публицистичким радом. Објавио је у многим листовима и часописима, југословенским и иностраним, велики број прилога различитих жанрова али претежно посвећених оновременим политичким и при-

вредним питањима. Његова најзначајнија дела из области историје настала су у његовим познијим годинама, онда када је пензионисан. У њима је свесграно обрађивао новију црногорску историју. Бавио се и објављивањем докумената из Архива Србије. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Подгорица и њена околина од најстаријих времена, Подгорица 1930; Преглед иапорије Црне Горе 1500-1918, Подгорица 1931; Ђуро Кршсанић, Београд 1936; Записници cedniurft МинистарскоГ савета Србије 1862-1892, Београд 1952; Црна Гора за вријеме прeož свјетскоГ рата, Титоград 1963; Црна Гора на освитку XX вијека, Београд 1964. БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 23387-23393; ll.b r. 17919-17928. Ј1ИТЕРАТУРА: Н. Ракочевић, Д р Никола Шкеровић, И З 30,3-4 (1972) 564-568; Б. Кркељић, Д р Никола Шкеровић, Архивски преглед 1-2 (1973) 346-351; ЕЈ 8, 252 (N. Martinović); N. Racković, Prilozi Zfl leksikon, 194-195. M. Војводић

ШКРИВАШШ A. Гавро (7. фебруар 1900, Омиш -19. јануар 1984, Београд). Основну школу завршио је у Омишу, реалну гимназију у Шибенику. Мобилисан је крајем 1917. и затворен у Бечу у првој половини 1918. Матурирао је у Сплиту 1919. Нижу школу Војне академије у Београду завршио је 1921. са чином инжењерског потпоручника. На Филозофском факултету у Скопљу апсолвирао је исгорију 1925. Исте године ступио је у авијацију и завршио Ваздухопловно-извиђачку школу. Активно се бавио летењем и наставом летења до 1939. Од октобра 1939, до 6. априла 1941. био је ваздухопловни изасланик у Италији, потом је прешао у Лондон као референт ваздухопловства при Председништву југословенске владе. Крајем 1942. постављен је за инспекгора југословенског ваздухопловства у саставу RAF-a на Средњем истоку. Од марга до августа 1944. био је ађутант краља Петра П. У том својству био је на Вису јуна 1944. са др Иваном Шубашићем, потом је постављен, у сагласности са АВНОЈ-ем, за шефа југословенске војне мисије и војног изасланика у Паризу до јануара 1945. На свој захтев упућен је у земљу, где је од 6. фебруара 1945. до 24. јуна 1948. био начелник IV одељења Команде ваздухопловства ЈНА, када је демобилисан. На историјској групи Филозофског факултета у Београду дипломирао је 28. фебруара 1947, а докгорирао априла 1955. Од 1949, прво као хонорарни стручни сарадник, потом преко свих звања до научног саветника, радио је непрекидно до пензионисања (1971) у Историјском институту САНУ. Са групом аутора добитник је Окгобарске награде града Београда 1974.

за књигу Исшорија Београда (књ. Ш, део: Београд у Првом светском рату). Војно образовање и војничка каријера, теоријско и практично познавање војне картографије, дипломатска служба и владање светским језицима (италијански, енглески, немачки и француски) омогућили су Ш. да се огледа у посебним областима историографије: историјска географија и топономастика, војна историја, проучавање старих карата и израда историјских карата. Највећи број радова заснивао је на теренским истраживањима у земљи, а истраживао је у архивима и библиотекама Амстердама, Фиренце, Болоње, Париза и Лондона. Написао је 97 радова, од којих седам књига. Наставио је и развио рад на историјској географији и картографији који је у Историјском институту започео Илија Синдик. Поред посебних књига (Именик ГеоГрафских назива средњовековне Зете, Путеви у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику), објавио је вшпе студија о властелинствима, о различитим проблемима топономастике, о границама средњовековне српске државе, о појединим областима и комуникацијама и о саобраћајним средствима. Израдио је каргу Југославије у Меркаторовој пројекцији у 20 секција у размери 1:500000. У проучавање и објављивање старих географских карата Ш. је унео принцип идентификације топонима, и то примењује како у мањим радовима, тако и у збирци Monumenta cartographica Jugoslaviae I и II, чији је био уредшгк и коаугор. За Школски историјски атлас, којн је од 1965. имао више од десет издања, израдио је 25 нсторнјскнх карата. За пројект Атлас средњовековне Србије, Босне и Дубровника објавио је Пробни лист V -П ећ , размере 1:500000 (1959) и Привредну карту средњовековне Србије (1963). У области војне историје Ш. је проучавао средњовековно оружје и војску у српским земљама, начин ратовања, утврђења, поједине ратне сукобе и битке, уграђујући у историјске радове лично познавање војне технике и стратегије. Поред две књиге: Оружје у средњовековној Србији, Босни и Дубровнику (докторска дисертација) и Косовска битка, објавио је низ чланака о војним чиновима, наоружању, снабдевању војске, о разним биткама. Остао је необјављен његов рукопис од преко 1000 страна Војна историја средњовековне српске државе. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: 35 Година И И 19481983,216-220 (М. Николић). ЛИ'1'ЕРАТУРА: В. Стојанчевић, Др Гавро Шкриванић (1900-1984), И Ч 31 (1984) 333-336. Е Томовић

ШЉИВО Галиб (15. септембар 1933. Брчигово код Рогатице). Основну школу, нижу гимназију и учитељску школу завршио је у Сарајеву. У Сарајеву је ванредно завршио групу историјангеографија на Вшној педагошкој школи, а историју на Филозофском факултету у Београду. На истом факултету одбранио је магистарски рад Клек и Суторина у XIX вијеку (1972) и докторску дисертацију Аустрија према покретима у Босни и ХерцеГовини средином XIX вијека (1976), коју је објавио под насловом Омер-паша ЛапХас у Босни и ХерцеГовини 1850-1852, Сарајево 1977. Као учигељ службовао је у више места БнХ; од 1956. радио је као директор осмогодишњих школа најпре у Брезову Пољу а касније у Орашју. У времену од 1963. до 1977. у Орашју је био директор новоосноване гимназије, односно школског центра. Од 1. априла 1977. радио је на Педагошкој академији у Бањалуци као професор Опште историје новог и савременог доба и Историје југословенских народа новог века и најновијег доба. По осшшању Инстшуга за историју у Бањалуци 1. новембра 1979. постављен је за његовог првог директора где је остао до 1990, када се поново вратио на Педагошку академију, на којој је 1992. пензиошгсан. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Клек и Суторшш у међународним односшш 1815-1878, Београд 1977; Омер-паша Латас у Босни и ХерцеГовини 18501852, Сарајево 1977; Босна и ХерцеГовигш 17881812, Бањалука 1992; Босна и ХерцеГовина 1813— 1826, Бањалука 1985; Босгш и ХерцеГовина 18271849, Бањалука 1988; Босна и Херцеговиш 18491853, Бањалука 1990, ВаГнерово виђење Босне средином XIX вијека, Историјски зборник 2 (Бањалука 1981) 55-76; Бањалучки кајмакажпук 1856. Године, Историјски зборник 4 (1983) 41-59. БИБЈШОГРАФИЈА: Istorijski zbomik Instituta za istoriju u Banjaluci 10 (1989) 265-268. Ј1ИТЕРАТУРА: Istorijski zbomik Instituta za istoriju u Banjaluci 10 (1989) 265. Ђ. Микић

ШМАУС (SCHMAUS) Алојз (28. октобар 1901, Мајерсрој у Баварској - 27. јули 1970, Минхен), слависта, бажанолог. Матурирао је у хуманистичкој гамназији Метен (Баварска) 1920. Докторат филозофије на Филозофском факултету у Минхену стекао је 1923. Пре ступања у службу бавио се студијама славистике. Као странац, у државној служби у Београду, био је под уговором. односно суплент Прве мушке гимназнје (19271928). Од 1928. до 1940. је контрактуални лекгор немачког језика на Филозофском факултету у Београду. Оженио се 1931. Српкињом, Босиљком

Ш М И Т (S C H M ID T ) Р у д о л ф

ШТАЈНДОРФ (STEINDORFF) Лудвиг Михаиповић, тадашњим секретаром Министарства просвете. Изучавајући српски језик и књижевност, Ш. је веома заслужни проучавалад наше књижевности и културе. Образован у традицијама немачке славистнке, он се бавио писаном и усменом књижевношћу, као и културом несловенских становннка Бажана, траговима и путевима бажанске цнвшшзације. Оставио је највише радова о српској књижевности и то на српском језику. Писао је књижевноисторијске огледе, рецензије, расправе о појединим писцима, појавама, о естетици и поетицп, објављивао је књижевне преводе. Ш. радовн о Његошу и Његошевом делу Луча микроKOiiifl, гшсани су у Београду и објављени на српском у часоппсу Мисао (1925). Време проведено у Београду представља период богате и живе Ш. књижевне и научне делатности. Објављивао је у часописпма и листовима (Масао, Воља, СКГ, Књижевни ceeep и др.) у Београду и у Црној Гори; сарађивао је у Прилозима за књижевност, језик, историју и фолклор, у Гласнику ИсторијскоГ друиппва у Новом Саду. Са Радосавом Меденицом основао је 1934. у Београду ПрилоГе проучавању народне Поезије. Књижевноисторијске студије на немачком језику објављивао је у Берлину и Прагу. Драгоцене записе Ш. је доносио са својих теренских испитивања, која су била на просторима Срема, Косова, Санџака, Црне Горе, Боке Которске, око Охрида. Као Немац, за време Другог светског рата бпо је на челу Немачког научног института у Београду, но нема података да се огрешио о српски народ. За време рата Ш. није објављивао, осим неких уџбеника српског језика за Немце. После рата (1949) јавио се поново, из Минхена, где је био на Универзптету, радовима из области славистике и бажанисгике, мада се сматра да су драгоценији његови радови писани на српском језику. Ш. је учествовао на научним скуповима у Југославији, објављивао књижевноисторијске и језичке расправе и студије. ,Дросвета“ је у периоду 19541971. четрнаест пута објавила његову књигу Немачки у 100 лекција. Широк дпјапазон Ш. интересовања доказује његово бављење различипш темама: о културној оријентацији Срба у средњем веку, о Доментијановом Житију ce. Caee, о загонетном двосгруко римованом дванаесгерцу дубровачко-далматинског песнипггва XVI века, о Скендербегу, Андрији Качићу Миошићу, о Стерији, Јовану Суботићу, Сими Милутиновићу Сарајлији и Његошу. Занимао се и за Доситеја, ређе је писао о Вуку. Горски вијенац је превео на немачки и објавио га заједно са својим коментаром. Писао је и о Змају, Лази Костићу, Светолику Ранковићу, Бори Станковићу, па и о Сими Пандуровићу са којим је друговао. 728

Највећи број његових радова је трајне вредности. Интересовао се за српско народно песништво, али и за песништво других Јужних Словена, као и осталих народа на Бажану. Писао је о прожимањима песништва разних народа. Пратио је и развој косовске традиције, народних песама муслимана, занимао се и за особеносги и карактеристике израза и стила појединих песничких жанрова наше усмене поезије. Ш. је, несумњиво, научник велике ерудиције, модеран и поуздан истраживач. У четири тома објављени су сабрани славистички и балканолошки радови Ш. Они су разврстани по хронолошком реду и по језику на коме су писани. Радови на немачком налазе се у I и П тому, док су на српском у Ш и IV. Библиографски подаци првог публжовања такође се налазе у овим књигама, а први том садржи и списак радова преузетих из споменице посвећене Шмаусу, те то представља и потпуну библиографију књига, расправа, чланака, прж аза и превода: Gesammelle Slavistische und Balkanologische Abhaitdlungen, Miinchen. Trofenik, Teil 1 -1971, Teil 2 -1973, Teil 3-1971, TeU 4 - 1979. Сабране славистичке u балканолоиже расправе, Шдео, Miinchen, 1971. БИБЈШОГРАФИЈА: Прилози П Н П 3, 1-2 (1936)328. ЈШТЕРАТУРА: М. С. Лалевић, Д р А лојз Шмаус, Народно стваралаштво 9 (1970) 33-34,7175; Д. Антонијевић, А лојз Шмаус - балканолоГ (1901-1970), Balcanica 2 (1971) 463-466; X. Калеши, Професор dp Alois Schtnaus, Гласник Музеја Косова 10 (1970) 489-492; Serta slavica in memoriam Aloisii Schmaus, Miinchen, Trofenik, 1971; M. Пантић, Алојз Шмаус и српска књшсевност и култура, Анали Филолошког факултета у Београду 19 (1992) 329-336. Ј. Ређеп

ШМИТ (SCHMTOT) Рудолф (6. април 1903, Нови Сад). Основно образовање је стекао у Новом Саду. Студирао је филозофију у Бечу. Од 1933. године био је сарадник Гласника Историјског друиппва у Новом Саду. З а члана Друшгва изабран је 1940. Био је чиновник Државне архиве у Новом Саду. Од стране окупационих власти 1941. је постављен за комесара Државне архиве и Историјског друшгва у Новом Саду. Његова делатност, најпре у области заштите споменжа кулгуре, је била усмерена ка повезивању историјских извора, у највећој мери рукописа и планова XVII-XVIII века из бечких архива и библиотека, са стањем на терену. У идентифжацији појединих објеката, као сарадник Историјског друштва, на неким локацијама вршио је и археолошка ископавања. Фотографије и покушаји

реконструкције, углавном средњовековних утврђења, и данас су акгуелни за све оне који се баве заштитом споменжа културе на простору данашње Војводине. Неке радове објављивао је и у издањима академија у Београду и Загребу. ВА Ж Н И Ш РАДОВИ: Петроварадинска тврђавау време од 1687. до 1692, Гласник ИД НС 6 (1933) 178-190; Најстарији попис стишовништва НовоГ Сада, Гласшпс ИД НС 6 (1933) 190192; Град Бечеј, Гласнж ИД НС 12 (1939) 33-42; lz prošlosti Bača, Гласник ИД НС 12 (1939) 382413; Средњовековни Градови у Војводши, Историја, Војводина I, Нови Сад 1939,301-310; Архива Бачко-бодрошке жупаније до краја 18. века, Гласшпс ИД Н С 13 (1940) 434-435; Варадин, Војводина П, Нови Сад 1940,350-366. БИБЛИОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 23431-23435; 11 бр. 17950-17952.

зи за кулпГурну историју Црне Горе (1939). Ш. је дао велгаси допринос и истраживању библиографије о Црној Гори. Круна његовог вишедеценијског рада у тој области је дело Oined библиоГрафије о Црној Гори на страним језшџша, Београд 1948. БИБЈШОГРАФИЈА: Д. Ј. Мартиновић, Портрети U (1987) 161-195, Портрети Ш (1990) 432-443, Портрети IV (1991) 309-310; B L Z 11, br. 17966-17978. ЛИТЕРАТУРА: Ж. П. Јовановић, Др Перо Ђ. Шоћ, Стварање 11-12 (1960) 1015-1016; Н. Ракочевић, dp Перо Шоћ, И З 23, 3 (1966) 585; Д. Ј. Мартиновић, ПорпГрепш П (1987) 151-161; НЕ 4, 711; ЕЈ 8,251 (N. Maitinović); N. Racković, Prilozi za leksikon,. M. Војводић

Н. Станојев

ШОЋ Перо (28. јули 1884, Дубово код Цетиња - 1. фебруар 1966, Београд). Основну школу завршио је на Цетињу и Љубсггињу, гимназију је похађао на Цеггињу да би тек касније, приватно полажући исшгге, стекао средње образовање у Француској. Докторирао је 1916. године на Универзитету у Дижону тезом Du Nationalisme serbe etude d ’histoire poiitique. До Првог светског рата службовао је у државној администрацији Црне Горе на Цетињу а најдуже у Главној управи пошта и телеграфа. После кагапулације Црне Горе у јануару 1916. повукао се са владом и, преко Италије, доспео у Француску. У црногорској избегличкој влади постао је 1917. мшшстар просвете и црквених дела а потом мгашстар правде и иностраннх дела. Године 1926. вратио се у Југославију, неколгасо годнна примао је пензију да би се 1929. реакпшнрао дошавши на чело ПТГ службе. После Другог светског рата радио је у Министарству пошта ФНРЈ. Један је од најзаслужнијих за оснивање Музеја ПТТ у Београду. Ш. се интересовао за многа питања из историје Црне Горе. Објављивао је у разним часописима прилоге из економске, политичке, дипломатске и културне исгорије. Дао је значајан допринос изучавању Петра П Петровића Његоша. Писао је о разним личносгима из црногорске историје (Гавро Вуковић, Анто Гвозденовић, Валтазар Богишић, Лазар Томановић и др.) а док је био у емиграцији објављивао је брошуре с намером да скрене пажњу на актуелни положај Црне Горе. Најзначајније су му књиге посвећене политичкој и економској историји Црне Горе које је објављивао између два рата: Црна Гора. Политичко-економска биљеииса (1928); За историју поиппа и телеГрафа у Црној Гори (1928); Прило-

ШТАЈНДОРФ (STEINDORFF) Лудвиг (7. фебруар 1952, Хамбург). Школовао се и матурирао у Хамбургу (1971). Студирао је затим историју, славистгасу и германистику у Хајделбергу и Загребу (1973-1978). Студије је завршио државним испитом 1978, а докторирао 1981. у Хајделбергу дисергацијом: Die dalmalmischen Stadte im 12. Jahrhundert. Studien zu ihrer politischen Stellung und gesellschajilichen Entwicklung (објављена као књига 1984). Радио је као асистент и научни сарадшпс на Универзитету у Минстеру, где је 1990. одбранио хабилитациони рад: Memoria in AltrusslaruL Untersuchungen zu den Fonnen christlicher Totensorge (објављен као књига 1994). Од 1991. Ш. ради као доцент затим професор на Универзитету у МшсгеРУШ. се првенствено бави историјом Јужних Словена и Руса у средњем веку. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Поред већ споменуге дисертације за српску историографију имају значаја: Namentragende Steininschriften in Jugoslasvien vom Ende des 7. bis zur Mitte des 13. Jahrhunderts (1982, ca P. Михаљчићем); Wolfisches Heulen. Ein Motiv in mittelalterlichen slavischen Quellen. Byzandnoslavica 46,1 (1985) 40-49; Die Synode aufder Planities Dahnae. Reichseinteilung und Kirchenorganisation im Bild der Chronik des Priesters von Dioclea. MIČG 93 (1985) [1986] 279-324; ,Jlber Methodms". Uberlegungen zur kyrillomethodianischen Tradition beim Priester von Dioclea, MitteUungen des Bulgarischen Forschungsinstitutes in Osterreich 8 (19S6) [1987] 157-172; Tumačenja riječi Dalmatia u srednjovjekovnoj historiografiji. lstovremeno o saboru na planities Dalmae, Etnogeneza Hrvata. Zagreb 1996, 148-158. P. 726

ШТРАСЕР Павле

Ш У Њ И Ћ М арко

ПГТРАСЕР Павле (31. октобар 1948, Нови Сад). Основну школу завршио је у Сремским Карловцима а гамназију у Новом Саду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Новом Саду (1971) на Одсеку за историју. Докгорска дисертација Ктитори и приложници српасих манастира у Срему у XVIII веку, пријављена је али још није брањена. Ш. је био професор историје у Карловачкој гимназији (1970-1971), затим се запослио у Музеју града Новог Сада - Градски музеј Сремски Карловци, са два прекпда. Од 1982. до 1984. био је директор Музеја града Новог Сада, а од 1989. до 1992. председшпс Скупштине општине Сремски Карловци. Основно подручје истраживања Ш. су Сремски Карловци и Срем у ХУШ и XIX веку. Бави се претежно културном историјом и музеологијом. ВАЖ НИЖ РАДОВИ: Боравак Светозара Марковића у Сремским Карловцшш, у: Светозар Марковпћ и Марксова интернационала (1983) [1991] 299-312; Ктитори и приложници манасишра Шииштовца у ХУП1 веку, Манастир Шишатовац. Зборншс радова САНУ, Београд 1989, 367-388: Ктитори и приложници манастира Раковац у XVIII веку, Зборншс радова Фрушкогорски манастири. Нови Сад 1990,157-180; Ктитори и приложшци манастира Шшштовца у XVIII веку, Сремскп Карловци 1994; Исаковићи као ктитори манастира Шшштовца, Сунчани сат 5 (Сремска Мшровица 1995) 183-188; Ктитори и приложници манастира Бешенова у XVШ веку, Сремски Карловци 1996. Р.

ШТРБАЦ Чедомир (18. август 1940, Београд). Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дппломирао је на Правном факултету у Београду 1963. Постдшшомске студије из области међународног права и међународних односа завршио је на исгом факултету и одбранио магистарски рад. Југославија и односи између социјалистичких земаља - сукоб КПЈ и Информбироа, назив је докторске дисертације коју је одбранио на исгом факултету 1973. Школске 1968/69. године, као стипендиста француске владе, био је на специјализацији и студијском боравку из области историје и теорије међународних односа у Паризу. Ш. је као истраживач - од асистента до научног саветника радио у Институту за савремену историју, Институту за међународну политику и привреду, Инстшугу за међународни раднички покрет (сада Институт за европске студије), чији је директор био од 1976. до 1987. На Филозофском факултету у Новом Саду (1980-1989) био је биран за редовног професора. Држао је специја730

листичке курсеве и предавања и на Факултету политичких наука у Београду. Такође је био заменик мшшстра за информисање Србије. У дипломатској служби налази се од 1988, најпре као амбасадор у Габону и Екваторијалној Гвинеји, затим као амбасадор у Савезном министарству за иностране послове на дужности директора Дирекције за анализу, планирање и информисање. Подручје исграживања Ш. је исгорија и теорија међународних односа и савремена исгорија Југославије. Аутор је више књига и других научних радова и прилога из ових обласги. Учесгвовао је у посгављању и извођењу низа научних пројеката, сарађивао је у бројним научним часописима. Учествовао је на више научних скупова у земљи и иностранству. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Југославија и односи између социјалистичких земалм - сукоб К П Ј и Информбироа (1975, 19842 - са посебним документарним делом); Коегзистенција и интернационализам (1982); Сведочанства о 1948 (1989); Историја социјалистичке Југославије 1-Ш (1977, коаутор Б. Петрановић). Р.

власти, своја исграживања је проширио на етнолошку и исгоријску литературу о проблемима племенског друштва и посгао специјалисга за ту обласг. Написао је велики број чланака за друго издање Енциклопедије Југославије о разним личносгима и исгорији мјеста са територије Црне Горе, о општим појмовима и инсгитуцијама, приказао је развој исгориографије о Црној Гори. За Енциклопедију Његош написао је 289 енциклопедијских јединица о личносгима из Његошевог доба. Сарађивао је у разшш научним часописима, посебшш издањима, новинама и био коаутор више монографија. ВАЖ НИЈА ИЗДАЊА: Средње Полимље и Попшрје. Историјско-етшолошка расправа, Пос. издања Етнографског инсгитута САНУ, књ. 20, Београд 1979; Никишћи у Потарју. ПрилоГ историји племена Никишћа, ЈИ Ч 1-2 (1972) 17-33; Друштвено-економске пршшке у Зстарју уочи и за вријеме источне кризе 1875-1878, И З 1-2 (1974) 55-95; Друштвено-политичке прилике у Потарју и средњем Полимљу крајем XVIII и у првој половини XIX вијека, Симпозијум Сеоски дани Сретена Вукосављевића 7 (1979) 65-84. Р. Јовановић

ШЋЕПАНОВИЋ Жарко (5. април 1926, Јабучно код Бијелог Поља - 31. август 1995, Подгорица). Основну школу завршио је у Слијепач Мосту, нижу гимназију у Бијелом Пољу, а учитељску школу у Херцег Новом 1948. Радио је као учитељ у више села Бјелопољског среза, затим као насгавник и директор школе. Уз рад је дипломирао на Вишој педагошкој школи (1957) и завршио сгудије из исгорије на Филозофском факултету у Сарајеву (1964). Потом је био управник Библиотеке Педагошке академије у Никшићу. У мају 1975. одбранио је докторску дисертацију из исгоријских наука на Филозофском факултету у Београду. За ванредног професора Наставничког факултета (касније Филозофског) у Никшићу изабран је 1981. Потом је биран за редовног професора за предмете: Историја Црне Горе и Општа исгорија средњег вијека. Пензионисан је 1989, а реактивиран 1992. године. Уз просвјетну и библиотекарску дјелатност бавио се разноврсним питањима из локалне, националне и опште историје. Објавио је велики број различитих текстова од педагошких и пригодних историјско-књижевних чланака, преко истраживачких студија, до приказа и енциклопедијских чланака. Научноистраживачки рад почео је обрадом тема локалног карактера, а затим је свој исграживачки интерес посветио прошлости Полимља и Потарја и проширио хронолошки распон својих сгудија. Како су се веома важне и занимљиве промјене запажале у периоду турске

ШУГАР (SUGAR) Петер (5. јануар 1919, Будимпепгга). У раној младости прешао је у Америку где је сгудирао на City College (Њујорк) и дипломирао 1954. Усавршавао се на универзитету Принсгон где је магнстрнрао 1956. и докторирао 1959. Био је предавач на Присгону (1957-1959), а по докгорирању је на нсгом универзитету прошао сва звања до редовног професора (1959-1971). Од 1971. је професор на Washington State University у Снјетлу, дирекгор студија и координатор истражнвачких пројеката из историје југоисточне Европе. Бави се историјом Баж ана и југоисточне Европе, претежно у новом веку с тежиштем на историји националних покрета и национализма. ВАЖ НИЈИ РАДОВИ: Bosnia-Hercegovina national archive in Sarajevo, Joumal of Central Euioреап Affairs 18 (1958) 179-182; Industrialisation of Bosnia-Hercegovina, 1878-1918 (1963); Nature of non-Germanic Societies under Hapsburg Rule, Austrian Historical Yearbook 3 (1967); Nationalism in Eastem Europe (1969) (уредник зборнжа заједно ca И. Ледерером); Native Fascism in the succession States, 1918-1945 (1971) (зборник радова у којем су југословенске теме обрадили И. Авакумовић и Д Ђорђевић); Southeastem Eumpe under Ottoman Rule 1354-1804(1917).

ЈЖГЕРАТУРА: American Scolars Directors 1, History, New York-London 19787, 668. C. Ћирковић

ШУЊИЋ Марко (15. фебруар 1927, Родоч код Мосгара). Основну и средњу школу завршио је у Мосгару. Дипломирао је исгорију на Филозофском факултету у Сарајеву 1955. Једно време је предавао у мосгарској пшназнји, а у јесен 1957. изабран је за асисгента на предмету Општа исгорија средњега века на Филозофском факултету у Сарајеву. Докторирао је 1964. на Сарајевском универзитету тезом Успостављање и орГанизација млетачке власти у Далмацији у XV стољећу. Прошао је сва насгавничка звања, једно време је био и декан Филозофског факултета (19751977). Пензионисан је као редовни професор 1990. године. Ш. је вшпе пута боравио на исграживањима у архивима јадранских приморских градова: у Венецији, Задру, Анкони, Трогиру. Још током сгудија, био је упућен на палеографски течај при ЈАЗУ, а школску 1959/60. провео је као стипенднсга италијанске владе, радећи у архивима и библиотекама Венеције. Писао је досга о проблемима средњовековне Босне, Далмације, Венеције, Анконске марке и сакупљао изворну грађу за исгорију средњовековне Босне (која је осгала необјављена). Бавио се и питањима из средњовековне исгорије Западне Европе. Своје радове је објављивао од 1960. године у часописима: Годишњак Друиппва историчара БиХ, Гласник архива иДруиапва архивских радника БиХ, Прилози Института за историју у Сарајеву, Радови ФилозофскоГ факултета у Сарајеву, ХерцеГовина, Хисторијски зборник, Радови ХрватскоГ друиапва за знаност и умјетност у Сарајеву. Поред научноисграживачког рада, Ш. је био акгиван у јавном и политичком живопгу. Био је посланик Скупштине БиХ у два мандата (1963-1967, 1969-1974) и потпредседник Извршног већа Скупштине БиХ (1969-1974). Једно време је био и амбасадор СФРЈ у Венецуели. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Dalmacija и XV stoljeću, Sarajevo 1967; Hrestomatija izvora za opštu istoriju Srednjega veka, Sarajevo 1980; Један нови податак o Госту Радшсу u њеГовој секти, Годшнњак ДИ БиХ 11 (1960) 265-268; Prilozi za istoriju bosansko-venecijanskih odnosa 1420-1463, H Z 14 (1961) 119145; Stipendiarii veneti у Далмацији u Далштинци као млетачки fuiaheniupt у XV вијеку, Годншњак ДИ БиХ 13 (1962) 251-288; Аутори чија дела служе као извори за историју прелазноГ периода и раноГ средњеГ века, Годишњак ДИ БпХ 35 (1984) 117-133; О историји у средњем вијеку и историји средњеГ вијека (in usum scholarum). Прилози 19.20

ШУПУТ Марнца

ШУФЈ1АЈ (ŠUFFLAY) Милан

(1984) 29-63: Венеција и последњи босански краљеви (1420-1463), Херцеговина 4 (1985) 81-90; ПоГледи на проблем опадања и пропасти Римско1 царства, Прилози Института за историју 20, 21 (1985) 53-95; „Mossolmani di Bossnia“ (1568), Прилози 22,23 (1987) 55-63; Трогирски извештај о турском освојењу Босне (1463), ГАДАР БиХ 29 (1989) 139-157; Postupni uspon bosansko-venecijanskili ekonomskih odnosa u XV stoljeću, Radovi HDZU (1993) 19-41; У рукопису, необјављена (до 1993), налазе се два обимна дела: Народи и државе у раном средњем вијеку и Босна и Венеција, односи у XIV и XV ст. Ј1ИТЕРАТУРА: Radovi Hrvatskog društva za znanost i umjetnost I, Sarajevo 1993,128-129. C. Бојанин

ШУПУТ Марица (8. децембар 1943, Оточац). Основну школу и гимназију учила је у Београду где је и матурпрала 1963. године. На Филозофском факултету у Београду дипломирала је историју уметности (1968). Школску 1972/1973. шдину провела је на усавршавању у Грчкој код А. Орландоса и Д. Паласа. Током краћих сгудијских боравака у Грчкој. Италији и Енглеској радила је у библиотекама и на споменицима визангијске и западноевропске средњовековне архитектуре. На Филозофском факултету у Београду одбранила је 1973. магистарски рад Припраиш архиепископа Данила II, а 1982. године докторску дисергацију Српска архитектура у доба турске власти 1459-1690. Од 1969. запослена је на Филозофском факултету у Београду као асистент, од 1983. као доцент, а од 1990. као ванредни професор. Сарадник је Инстигуга за исгорију уметносги у Београду од његовог осшшања (1968) до данас. Члан је Редакције ЗоГрафа, часописа за средњовековну уметност. М. Ш. се од почетка свог рада определила за област средњовековне српске и византијске архитекгуре и скулптуре. Из те обласги исграживања објавила је вшне радова: Архитектура пећке припрате; Црквау Старом Tply; Пластична декорација Банкке; Византијски рељефи са пастом из XIII и XIV века. Оквире својих проучавања српске архитектуре средњег века проширила је на градитељсгво послевизантијског доба, на српску архитекгуру под турском влашћу. Резултате вишегодишњих исграживања споменика и проблематике позносредњовековне сакралне aj> ХЈГгектуре изложила је у књигама: Српска архитектура у доба турске власти, 1459-1690; Споменици српског црквеноГ градитељстша. XVIXVII век и у радовима објављеним у сгручним и научним часописима: Милешева и српска цркваш 732

архитектура друГе половине XVI века; Смисао традиције у српској архитектури поствизантијскоГ доба; Црква манастира Pecaee као ГрадипХељскиузор. БИБЈШОГРАФИЈА: Bibliografija FF и Веоgradu 1,414-415. Ј1ИТЕРАТУРА: Bibliografija FF и Beogradu I, 414. Р.

ШУРМИН Ђуро (4. септембар 1867, Сишћани код Чазме - 22. март 1937, Загреб). Гимназију је похађао у Бјеловару и Загребу, где је завршио и универзитетске сгудије. Предавао је у гимназијама у Загребу и Сарајеву, а 1902. долази на месго професора хрватског језика и књижевносш на Загребачком свеучшшшгу. Од 1908, када је први пут пензионисан као члан Хрватско-српске коалиције, осцилирање његове универзитетске каријере биће условљено текућим политичким збивањима. Реактивиран је 1910, на почетку рата још једном суспендован због веза са Србијом, а потом 1915. поново враћен на Свеучилшнте. Упоредо са насгавничким и научним позивом активно се укључио у полигички живот. Од 1905. скоро без прекида је биран за посланика у Хрватском сабору као члан Напредне сгранке и као такав Хрватско-српске коалиције, од које се одвојио 1917. После пада Аусгроугарске, био је повереник Народног вијећа у Загребу за трговину и промет, а након уједињења, присталица монархије, те двапут на министарском положају у ресорима социјалне политике и трговине и индусгрије. Пришао је Шестојануарској диктатури, а 1932. се повукао из политичког живота. Изабран је за дописног члана СКА. Ш. је своју научну делатност везао, највећим делом, за књижевну историју, нарочито у млађим годинама. Први је написао целокупну историју књижевности Хрвата и Срба до 80-тих година XIX века. У свом најзначајнијем делу о Хрватском препороду обрадио је књижевност од 1790. до 1843, сабравши обиман литерарно-историјски материјал. Издао је, недовољно критички, Хрватске споменике, збирку претежно глагољских повеља 1100-1499, које је транскрибовао латиницом (Momanenta historico-juridica JAZU, 1896). Ш. је, нарочито између два рата, дао више корисних прилога и издао ненгго грађе из новије српске прошлости. Напори усмерени у овом правцу тицали су се хрватско-српских односа у XIX веку, односа кнеза Александра Карађорђевића према Аустрији, и положаја Србије и Црне Горе за време окупације у Првом светском рату. ВАЖНИЈИ РАДОВИ: Povijest knjiievnosti hrvatske i srpske, Zagreb 1898; Hrvatski preporod I-II,

Zagreb 1903-1904; O књазу Милошу Обреновићу u Илирцшш, СКГ 28,12 (1912) 915-919; Српска омладина и Хрвати, СКГ 31,8 (1913) 596-606; Кнез М илош у ЗаГребу 1848, Споменик 54 (1992) 1-40; Црна Гора у капитулацији. (По аустриским службеним списшш), Новости 20/1926, 202, 2-3; 213,2; 214,2;Ј1ичности и прилике из новије прошлости Срба и Хрвата, Прилози КЈИФ 6,2 (1926) 165-183; Докуметпи о Србији od 1842-1848, Споменик 69 (1929) 17-82 (односи Аустрије и кнеза Александра Карађорђевића по грађи Петроварадинског генералата); Аустриска војска и Hapodна одбрагш, Народна одбрана 9/1934,10,156—158; 12,186-187; 14-15,222-224; - Поход 3/1934,15,2-3; 16,2-3. БИБЈ1ИОГРАФИЈА: Д-р Ђуро Шурмин, doписни члан, Годишњак СКА 25 (1911) [1912] 332334; BLZ 9, br. 23638-23703; 11, br. 18115-18220. ЈШТЕРАТУРА: Д-р Ђуро Шурмин, дописни члан, Годишњак СКА 25 (1911) [1912] 332-334; NE 4,760 (А. Belić); ЕЈ 8,278 (М. Šicel i Н. Matković). Ђ. Бубало

ШУФЈ1АЈ (ŠUFFLAY) Милан (9. новембар 1879, Лепоглава -1 9 . фебруар 1931, Загреб). Ш. је завршио гимназију и Свеучшгашге у Загребу, где је 1902. положио докторат филозофије. Студирао је у Институту за аусгријску исгорију у Бечу (1902-1903), а од 1904. до 1908. био је кусгос у Народном музеју у Будимпешти. За ванредног професора Свеучилишта у Загребу изабран је 1908, и преузео Катедру помоћних исгоријских наука. Студенти су прва четири семесгра бојкотовали његова предавања, а он се, управо, од тога времена све више бавио политиком, као један од идеолога мађаронског режима Павла Рауха. По сопсгвеној жељи, Народно веће пензионисало га је 1918. Због сарадње с антијугословенском емиграцијом, 1921. осуђен је на три године и шесг месеци робије. После издржане половине казне у сремскомитровачком затвору, пушген је на слободу. Као члан најужег руководсгва Хрватске сгранке права (франковаца), 1924. учесгвовао је у преговорима с Н ж олом Пашићем и његовом Радикалном сгранком, која је настојала да, уз помоћ франковаца, ослаби Сељачку странку Стјепана Радића. У преговорима се сгигло до идеје да се оснује Хрватска раджална сгража, и, мада је тај план пропао, Ш. се на њега враћао и касније. Пао је 1931. као жртва атентата, за који се веровало да је организовала полиција. Ш. је још као студент показао свој несумњиви таленат. Био је ђак Тадије Смичикласа и брзо је привукао његову пажњу. Помажући своме учитељу у припреми Зборника средњовековних испра-

ea (CodexDiplomaticus), добро је упознао архивску грађу, сабрао и преписао највећи број повеља, показујући, при томе, велж о знање и узорну вештину. Докторат филозофије сгекао је тезом: Хрватска и задња преГнућа источне империје под жезлом трију Комнена (1075-1180), Загреб 1901. У њој је обрадио један век хрватско-византијских односа, који су се, углавном, поклапали с владавином Алексија I Комнина, Јована II Комнина и Манојла I Комнина. Као добар познавалац извора, Ш. је био врстан дипломатичар. Са двадесет пет година објавио је, у издању Бечке Академије, сгудију: Die dalmatinische Privaturkunde, Sitzungsberichte d. Wiener Akademie, Band 147,1904,1-165, у којој je дао подробну анализу приватно-правних повеља Далмације. Обрађујући исгорију далматинског нотаријата, детаљно је разматрао развој насгажа ,далматинско-хрватских" повеља, њихов формулар и сасгавне делове. Посебно се задржао на проблему датирања, употреби ера, индикта, епакта, конкурента и разних почетака године. Његовим закључцима тешко се може и данас нешго додати. Велжа дипломатичка знања Ш. још више су дошла до изражаја у издавању Зборника извора за историју средњовековне Албаније. Удруживши се с таквим стручњацима као пгго су бшш К. Јиречек и Л. Талоци, објавио је два тома грађе за исгорију Албаније, обухвативши документа од најсгаријих времена до 1406. године (Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia, I-n,Vindobonae 19131919). Ту су ушли извори различитог порекла, а учени издавачи дали су овим делом пример како их треба издавати. Ш. је 1929, на позив Бечке Академије, припремио трећи том грађе за исгорију Албаније, али је тај рад несгао. Заједно с Виктором Новаком, објавио је Стштут катпола катедралне цркве Дриваста, града у северној Албанији, који је у позном средњем веку улазио у сасгав српске државе. Ш. је заузимао једно од првшх месга у истраживању средњовековне исгорије Албанлје. Радове из те обласги почео је да објављује током Првог светског рата. Запажен је његов чланак о политичкој судбини теме Драча (Politische Schicksale des Themas Dyrraćhion, Vjesnik Zemaljskog arhiva, 1915), те својеврсне „капије“ Византцје, која је одиграла тако значајну улогу у односима нзмеђу Исгока и Запада. Писао је о црквеним пршгакама у предгурској Албанији (Die Kirchenzustdnde im vortiirkischen Albanien, Vjesnik Zemaljskog aihiva. 1915), као и o градовима и тврђавама у средњовековној Албанији (Stadte und Burgen Albaniens 1шuptsaclilich \vdhreiul des Mittelalters, Wien und Leipzig 1924). Анапизирао je исгорију сваког значајнијег града, од античких времена до краја средњег века, уз посебна разматрања етничких прилжа. сисгема управе и фннансија у сваком од тих гра-

дова. Његова Повјест сјеверних Арбанаса, Београд 1924, је, пре свега, социолошка студија, у којој је обрадио друштво северноарбанашких племена, од римског доба па до XVII и XVIII века. Непосредно на ову, наслања се и његова студија Срби и Арбанаси, њихова симбиоза у средњем вијеку, Београд 1925, у којој је, на основу великих исторцјских знања, дао вредну анализу српско-арбанашких односа. Ш. се бавио и журналистиком и белетристиком. Као и научне радове, своје политичке чланке и есеје објављивао је у гласилима Хрватске, Мађарске и Аустрце. Написао је и два романа: Костадин Балшић 1392-1402 (под псеудонимом Al-

ba Limi, 1920) и На Пацифику 2255 г. у Обзору, 1924 (под псеудонимом O’Leigh Eamon). БИБЈШОГРАФИЈА: BLZ 9, br. 23524-23599; 11, br. 18065-18074a; M. Hanžeković, Znanstveni rad dra. M. pl. Šufflay-a. Bibliografika studija, Književnik 4(1931)158-163. ЛИТЕРАТУРА: J. Horvat, Hrvatski panoptikum, Zagreb 1965; L. Dodić, Der Beitrag Milan Šufflays zur albanischen Geschichtsforschung, In memoriam Geoigii Castriotae Scanderbegi, Munchen 1969, 47-67 [up: HZ 21-22 (1968-1969) 655-656 (J. Šidak]; EJ 8,272-273 (J. Šidak); H E 4,1088-1089 (B. Новак). M. Спремић

СКРАЋЕНИЦЕ

AAASS - American Association for Advance Slavic Studies ABHOJ - Антнфашпсптко веће народног ослобођења Југославије АД - акционарско друшгво АДЈ - Архесшошко друшгво Југославије Азбучник СПЦ - Азбучник Српске православне цркве по Радославу Грујићу AIESEE - Association Intemationale d’Etudes du Sud-Est Europeen AKMO - Аутономна Косовско-Метохијска Обласг AH CCCP - Академии наук CCCP Anali HID - Anali Historijskog instituta u Dubrovniku АНУБиХ - Академија наука и умјетности БиХ АП - Архивски преглед АПВ - Аутономна Покрајина Војводина Aikiv - Arkivzapovjestnicujugoslavensku Архив ИЗКС - Архив за исгорију здравсгвене културе Србије Архив ПДН - Архив за правне и друшгвене науке АСНОМ - Атнфашисгичко собрание на народното ослободување на Македонија ASH - Academiae Scientiarum Hungaricae AfSlPh - Archiv fur slavische Philologie AHA - American Historical Assotiation БАН - Бтлгарска академпл на наукиге б.д. - без датума БИД - Бтлгарсксгго историческо дружесгво БиХ - Босна п Херцеговина BLZ - Bibliografija Leksikografskog zavoda б.п. - без писца БУ - Београдскн универзитет Bulletino - Bulletinodiarcheologiaestoriadalmata ВАНУ - Војвођанска акаде.мија наука и уметносги VAHD - Vjesnik za atheologiju i historiju dalmatinsku VE - Vojna enciklopedija BecmiK СЦ - Весшк Српске цркве VIG - Vojnoistorijski glasnik ВИЗ - Војноиздавачки завод ВИНЦ - Војноиздавачки (и) новински центар ВМА - Војномедицинска академија ВПШ - виша педагошка школа ВШ - Врховш штаб ГАДАР БиХ - Гласник архива и Друшгва архивских радникаБиХ ГЕМ - ГласникЕтаографскогмузејауБеограду ГЗМ - Гласник Земаљског музеја БиХ ГИ - географски инсгигут ГИО - главш извршш одбор ГИПМФ - Географски инспггут Природно-математичког факултета Глас СКА - Глас Српске краљевске академије ГласникДСС - ГласникДрушгвасрпскесловесности

Гласник ИД НС - Гласник Исгоријског друшгва у НовомСаду Гласник ЈПД - Гласник Југословенског професорског друшгва Гласник МКМ - Гласник Музеја Косова и Метохије Гласник СГД - Гласник Српског географског друштва ГласникСНД - Гласшк Скопског научног друшгва Гласник СПЦ - Гласник Српске правоспавне цркве Гласник СУД - Гласник Српског ученог друиггва ГласшкЦМ - Гласникцетињскихмузеја ГодишњакГБ - ГодишњакградаБеограда Годишњак ДИ - Годишњак за друшгвену исгорију Годишњак ДИ БиХ - Годишњак Друшгва исгоричара БиХ Годишњак ДИВ - Годишњак Друшгва историчара Војводине ГодишњакИМВ - Годишњакисгоријскихмузеја Војводше ГодишњакМГБ - ГодишњакМузејаградаБеограда ГодишњакПМК - ГодишњакПоморскогмузејау Котору Годишњак СКА - Годишњак Српске краљевске академије Годшпњак СФФ - Годишњак скопског Филозофског факулгета Годишњак ФФ НС - Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду ГодишњицаНЧ - ГодишњицаНиколеЧупића ГРС - главни раднички савез DDR - Deutsche Demokratische Republik

ДЗ - Душанов законик ДИ - друштво исгоричара ДИВ - Друпггво историчара Војводине ДИУС - Друшгво историчара уметаосги Србије ДКЗ - дипломатско-конзуларно заступнишгво ДКП - дипломатско-конзуларно предсгавништво ДСНО - Државни секретаријат за народну одбрану ДСС - Друпггво српске словесносги ДФЈ - Демократска Федеративна Југославија ЕВ - Etudes balkaniques ЕЈЏ - Етнолошко друшгво Југославије EI - EnciklopedijaJugoslavije 1-8 (1955-1971), Zagreb ЕЈ2 - Енциклопедија Југославије, П издање, 1-6 (19801990) (1983-1985, ћир.) ELZ - EnciklopedijaLeksikografskogzavoda ELU - Enciklopedija likovnih umetnosti ŽA - Živa antika ЖЕЈТНИД - Железничко новинско издавачко друштво ЗАВНОБиХ - Земаљско ангнфашистичко вијеће народног ослобођења БпХ

734 735

СКРАЂ ЕНИЦЕ

СКРАЋЕНИЦЕ

Записки ИАН - Записки Императорскои академпи наук Зборнпк И Ж СН - Зборник за псгорцју, језик и кн>ижевност српског народа Зборник ИМС - Зборник Исгоријског музеја Србије Зборнпк КС ДИ ЦГ - Зборннк Которске секције Друшгва псгорнчара Црне Горе ЗборникМПУ - Зборник Музеја прпмењене уметносги Зборник МС ДН - Зборник Матице српске за друштвене науке Зборнпк МСИ - Зборник Матице српске за нсгорију Зборнпк МС КЈ - Зборник Матице српске за књижевносг и језик Зборник МС Ј1У - Зборник Матице српске за ликовне уметности ЗборнпкНМ - ЗборникНародногмузеја Зборник РНМЧ - Зборник радова Народног музеја у Чачку Зборник ФФ у Београду - Зборник Филозофског факултета у Београду ZbomikHIJAZU - Zbomik Historijskog instituta ЈА2ДЈ Zbomik HIS - Zbomik Historijskog instituta Slavonije ЗРВИ - Зборник радова Византолошког института САНУ ИБ - Информбиро ИГ - Исгорпјски гласник ИД - псторијско друшгво ИДН - Инспггутдрушгвенихнаука ИЗ - Исгоријскп записи ИЗКЈ/С - исгорија здравсгвене кулгуре Југославије / Србпје ИИ - Исгоријски инсгитут ИК - пзвршнп комигет ИНИ - Инсгитут за националну исгорију ИНИС - Инсптгут за новију нсгорију Србије ИП - Исгорпјски преглед (Хисгоријски преглед) ИПр - Исгорически прегаед ИСИ - Инсгитут за савремену исгорију ИЧ - Исгоријски часопис ЈА - Југословенска армија ЈАЗУ - Југославенска академија знаноста и умјетносгп ЈАИС - јединсгвениархивскиинформационисисгем ЈВ - Југословенска војска ЈЖП - Југословенско железничко предузеће ЈЖТП - Југословенско железничко транспортно предузеће Ш Ч - Југословенски исгоријски часопис ЈКЛ - Југословенскп књижевки лексикон ЈКЛ МС - Југословенски књижевни лексикон Матице српске JLZ - Jugoslavenski leksikografski zavod Ш А - Југословенска народна армија ШД - Југословенско професорско друштво КИ - Комунисгичка шггернационала Космет - Косово и Метохија КПЈ - Комунистичка партија Југославије КПС - Комунисгачка паргаја Србије КПСС - Комунистичка партија Совјетског Савеза КСА - Краљевско-српска академија

КУД - кулгурно-уметничко друпггво ССР - Совјетска соццјалисгичка република

ЛЕЈ - Ликовна енциклопедија Југославије ЛМС - Летопис Матице српске LPJ - Leksikon pisaca Jugoslavije МАНУ - Македонскаакадехшјананаукитеиуметностите МВС - Матије Власгара сингагмат МГБ - Музеј града Београда МГУ - Московскии государствешљш университет MEL - Magyar eletrajzi lexikon I-Ш

МИА - Међуопштански исгоријски архив МИД - Минисгарсгво иносграних дела МИП - Минисгарство иносграних послова МКМ - Музеј Косова и Метохије МОР - Међународна организација рада МПУ - Музеј примењене уметности МПЦ - Македонска православна црква МС - Матица српска МТА - MagyarTudomanyv Akademia

НД ИЗКЈ - Научно друшгво за исгорију здравсгвене културе Југославије НДХ - Независна Држава Хрватска НЕ - Народна енциклопедија СХС NE - Narodna enciklopedija НИН - Недељнеинформативненовине НКОЈ - Национални комитет ослобођења Југославије НМ - народни музеј НОБ - Народноослободилачка борба НОВЈ - Народноослободилачка војска Југославије НОО - народноослободилачки одбор НОП - народноослободилачки партизански (одред) НОП - народноослободилачки покрет НОПОЈ - Народнооспободилачки партизански одреди Југоспавије НОР - Народноослободилачки рат НОС - Народни одбор среза НОУ - народноослободилачка ударна (бригада) НР - народна република НРПЈ - Независна радничка парпгаја Југославије НРС - Народна Република Србија н.с. - нова серија НС - Нови Сад ОК - (обласни, окружни, општински) комитет ООУР - основна организација удруженог рада осн. - основан ОУН - Организација уједињених нација ОШ - основнашкола ПИВ - Покрајинско извршно веће ПК СК - Покрајински комитет Савеза комунисга ПМК - Поморски музеј у Котору ПМФ - Природно-математички факултет ПОЈ - Партизански одреди Југославије POF - Prilozizaorijentalnufilologiju Prilozi za leksikon - Prilozi za leksikon cmogorske kulture Прилози ИС - Прилози за историју социјализма ПрилозиКЖФ - Прилозизакњижевност,језик,историју и фолклор Прилози ПНП - Прилози проучавању народне поезије

Р. - редакццја Рад ВМ - Рад војвођанских музеја Rad JAZU - Rad Jugoslavenske akademije znanosd i umjetnosti Радови НД БиХ - Радови Научног друшгва БиХ + АНУБиХ Радови ФФС - Радови Филозофског факултета у Сарајеву Radovi HDZU - Radovi Hrvatskog društva za znanost i umjemost Sarajevo PAH - Русскал академии наук RESEE - Revue des Etudes Sud-Est Europćennes РЗ - радна заједница p.j. - раднајединица PM - ратна морнарица RRH - Revue roumaine historique PTC - Радио-телевизија Србије

ССРН - Соццјалисгачки савез радног народа

САД - Српско археслошко друшггво САД - Сједнњене Америчке Државе САЗУ - Словеначка академија знаности и уметносги SAI - Studii $i Articole de Istorie CAH - Српска академија наука САНУ - Српска акадехтја наука и уметноста САПВ - Социјалпстичка Аугономна Покрајина Војводнна САПКМ - Социјалисгичка Аутономна Покрајина Косово и Метохнја св. - светн СвескеДИУС - Свеске Друштва историчара уметноста Србије Свеске МС - Свеске Матице српске СГД - Српско географско друшгво СЕЗ - Српски етнографскп зборник SIB - Studii de Istorie Banatului СИВ - Савезно извршно веће СИЗ - самоуправна интересна заједница СК - Савез комуниста СКА - Српска краљевска академија СКГ - Српскп књнжешш гласник СКЗ - Српска књнжевна задруга СКЈ - Савез комунисга Југославије СКК - Српскп књижевни клуб СКОЈ - Савез комунисгичке омладине Југославије СЈ1Д - Српско лекарско друшгво SMIM - Studii $i Materiale Istorie Medie СМИП - Савезно мшшсгарство иносграних послова СНД - Скопско научно друштво СНП - Српско народно позориште Сов. слав. - Советское славиноведение СПЦ - Српска православна црква СР - соццјалисгичка република; савезна република SRIR - Studii $i Referate de Istoria Romaniei CPM - Социјалисгачка Република Македонија СРПЈ - Социјалисгичка радншша партија Југославије Српски јерарси - Српски јераси од деветог до двадесетог века (аутор Сава, епископ шумадијски, Београд 1996) СРС - Социјаписгичка Република Србија ССДП - Српска социјалдемократска парггаја ССИП —Савезни секретаријат за иносгране послове ССПП - Сгаре српске повеље и писма

Унеско - Организација Уједињеннх нација за просвету, науку и културу

СССР - СавезСовјетскихСоццјалистичкихРепублика ССУ - Савез сгудентских удружења Starine JAZU - Štarine Jugoslavenske akademije znanosti i umjetno6ti

Сгарине KM - Сгарине Косова и Метохије СУД - Српско учено друцггво СУ ИФФ - Софииски универсЕггет, Историиско-философски факултет СФРЈ - Социјалисгичка Федеративна Република Југославија СФФ - Скопски филозофски факултет СХС - (Краљевина) Срба, Хрвата и Словенаца СЦ - Српска црква

USA - United States of America UCLA - University of Califomia, Los Angeles ф/з - фонд/збирка ФНРЈ - Федеративна Народна Република Југославија ФПН - Факултет политичких наука ФФ - филозофски факулгет HBL - Hrvatski biografski leksikon HDZU - Hrvatsko društvo za znanost i umjetnost HE - Hrvatskaenciklopedija HZ - Historijski zbomik НШ - Historijski institut u Dubrovniku HIS - Historijski institut Slavonije ЦАНУ - Црногорска академцја наука и умјетносги ЦВНДИ - Центар за војнонаучну документацију и информације ЦГ - Црна Гора ЦК - Централни комигет ЦК КПЈ - Централни комитет Комунисгичке паргије Југославије ЦК СКЈ - Централни комитет Савеза комунисга Југославије CNRS - Centre National pour les Recherches Scientifiques ЦПВ - Ценгрално партијско веће ЦРСВЈ - Ценгрално радничко синдикално веће Југославије ЦСВП - Центар за словенско-византајска псгражпвања ČAV(U) - Česke Akademie ved a umem' ČSP - Časopis za suvremenu povjest ЧССР - Чехословачка Социјалисгачка Републнка Чтенил ИОИДР - Чтении Ихшераторского обшесгва исгоргш и древносга Росашских

Г1РЕГЛ1Д САДРЖИНЕ

ПРИРУЧНА ДЕЈ1А (1) СИНТЕТИЧКИ ПРЕГЛЕДИ (3); Станоје Станојевић, Историја српског народа (3); Консгантин Јиречек, Историја Срба (3); Алекса Ивић, Исшорија Срба у Војводини од најстаријих врвмеиа до оснивања иошиско-поморииасе границе (1703) (5); Владимир Ћоровић, Историја ЈуГославије (7); Владимир Ћоровић, Хисторија Босне (8); Владимир Ћоровић, Историја Срба (9); Сима Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе (9); Историја Црне Горе (10); Ivan Božić, Sima Ćirković, Milorad Ekmečić, Vladimir Dedijer, Istorija Jugoslavije (12); Историја српскоГ народа I-VI (13); Сима Ћирковић, Срби у средњем веку (15). ВАЖ НИЈА ИЗДАЊ А ИЗВОРА (17); Натписи Горње Мезије (17); Споменици на српском језику (18); Споменици на туђим језицима (18); Зборник за источњачку историјску и књижевну Грађу (18); lllyricum sacrum (19); Србскт споменицш или старе рисовулђ, дипломе, повелђ, и сношент босански, сербски, херцеГовачки, далматински, и дубровачки кралђва, царева, банова, деспота, кнезова, вопвода и власплелина (19); Гласник СрпскоГ учеиоГ друштва - II одељак (20); Pamatky dfevm'ho pisemnictm Jihoslovamv (20); Споменици срЂбски од 1395. до 1423. uio ест писма писана од Републике дубровачке кралвевима, деспотима, вопводама и кнезовима срЂбскием, босанскием и приморскием (20); Споменици србски (21); Momimenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii (21); Законик Сшефана Дуишна цара српскоГ 1349 и 1354 (21); Архиви Атоса (22); И ст оричеш е памлтники шжнвис славлнЂ и соседнихЂ имЂ народо†(23); Примери књижевности и језика староГа и српско-словенскоГа (23); Историјски споменици Јужних Словена и околних народа (24); Памлтники законодат елвноп дђптелЂНОсти Дуишна царл Сербовњ и ГрековЂ. ХрисовулЂс Сербскт законникЂ. Сборники византипскихЂ законо†(24); Acta Bosnae^ (25); Законик Стефана Дуишна цара српскоГ 1349 и 1354 (25); Зборник за историју, језик и књгокевност српскоГа народа (25); Cuiapu сриски

записи и натписи (26); Матије Властара синтаГмаш (27); Дипломатар о узајамним односилш УГарске и Србије 1198-1526 (27); Законски споменици српских држава средњеГ века (28); Acta et diplomata res Albaniae mediae Aetatis illustrantia (28); Стшрине, записи, натписи, лиспшне (29); Одабрани споменици српскоГ права (од XII до краја XV века) (29); Стари српски родослови и летописи (29); Старе српске повеље и писзш, књиГа 1,1-2 (1929,1934) (30); Fonles rerum Slavorum meridionaliimi (31); Грчке повеље српских владара (31): Свешосавски зборник (32); Грађа за истшрију БеоГрада - Monimienta historiam Belgradi spectantia (32) ; Momunenta Catarensia. Kotorski spomenici. (33) ; Византијски извори за историју шрода ЈуГославије (33); Законик цара Стефаш Душана 1349 и 1354 (34); Закон о рудницшш деспотш Стефана Лазаревића (Н. Радојчић) (35); Закон о рудницшш деспота Стефана Лазаревића (Б. Марковић) (35); Извори српскоГ права (35); Србљак (36); Ситнији списи Ђуре Даничића III. Описи Ћирилских рукописа и издања текстова (36); Стари српски записи и наттиси из Војводине 1III (37); Miscellanea (Мешовита Грађа) (37); Monulnenta Turcica liistoriam Slavonmi meridionalium illustrantia (38); Списи бечких архива o српском устанку (38); Књажеска канцеларија (39); Србија и ослободилачки покрети ш Балкану 1856-18781 (39); Грађа бечких архива о I српском устанку I IV (40); Грађа за историју радничкоГ покретш у Шулшдији до ПрвоГ светскоГ рата (41); Социјалистичка мисао у Србији (41); Фшшп Фшшповнћ, Сабраш дела (41); Библиотека - „ Српски ме,иоари “ (42); Вукова преписка (42); Синдикални покрет у Србији (1903-1919) (43); Моша Пнјаде, Изабрани списи (43); Аустро-УГарска и Србија 1903-1918. Документи из бечких архива I - N (44); Душан Поповић, Сабраш дела (44); Димитрије Туцовић, Ca6paim дела (44); Документш о спољној политици Краљевине Србије 1903-1914 (45); Раднички покрет у источној Србији до 1918. Године (46); Грађа о стшарању јуГословенске државе (1.1 - 20.Х111918) I-II (46); Записници са седница делеГације Краљевине СХС ш Мировној конфе739

ПРЕГЛЕД САДРЖИНЕ ПРЕГЛЕД САДРЖ ИНЕ ренцији у Паризу 1919-1920 (46); Комунистичка Партија и револуционарни раднички покрет у Војводини 1919-1941 1-11 (47); Благоје Паровић, Изабрани списи (47); Извори за историју СКЈ (47): Јосип Броз Тито, Сабрана дјела 1-ХХХ (49); Брипшнци о Краљевини ЈуГославији, Годишњи извештаји британскоГ посланства у БеоГраду 1921-1938,1939-1941 (50); Зборник докуменатаи података о Народноослободилачком рату јуГословенских народа l-X V (51); ЈуГословенске владе у избјеГлиштву 1941-1943 (52); ЈуГословенске владе у избеГлииапву 1943-1945 (52); Историјски архив Комунистичке партије ЈуГославије (52); Извори за историју ЈуГославије, привредна политика владе ФНРЈ, записници ПривредноГ савета владе ФНРЈ 1944-1953 (53); Владимир Дедијер, Документи 1948 (54); Документи о спољној политици СФРЈ (54). ИСТОРИЈСКА ПЕРИОДИКА (55); Acta Iugoslaviae historica (55); Acta historica medicinae, pharmaciae. veterinae (55); Acta historico oeconomica Iugoslaviae (56); Anali Zavoda za povijesne znanosd Istraživačkog centra JAZU u Dubrovniku (56); Anali Zavoda za povijesne znanosti JAZU u Dubrovniku (56); Anali Historijskog instituta u Dubrovniku (56); Anali Historijskog odjela centra za znanstveni rad JAZU u Dubrovniku (56); Arkiv za povjestnicu jugoslavensku (56); Архив за арбанаску старину, језик и етаологију (57); Архив за историју здравствене културе Србггје (57); Архив за историју Српске православне цркве Карловачке митрополије (58); Архив за правне и друштвене науке (58); Архивист (59); Архивски преглед (59); Archiv fiir slavische Philologie (60); Balcanica (60); Byzantinoslavica (60); Богословље (61); Бока (61); Босанска вила (62): Бранково коло (62); Браство (63); Bulletino di archeologia е storia dalmata (63); Vesnik (64); Весник Српске цркве (64); Viminacium (65); Vjesnik (65); Vojnoistorijski glasnik (66); Врањски гласник (66); Глас CKA, Глас САНУ (67); Гласнж - Службени лист СГПД (67); Glasnik arhiva i Društva arhivskih radnika BiH (68); Гласнж Друшгва конзерватора Србије (68); Гласнж Друштва српске словесности (68); Гласник Етнографског институга САН/САНУ (69); Гласнж Етнографског музеја у Београду (69); Гласшпс Земаљског музеја у БиХ (70); Гласник Историјског друшгва у Новом Саду (72); Гласник Југословенског професорског друшгва (72); Гласнж МИА Ваљево (72); Гласнж Музеја Косова и Метохије (73): Гласнж - Часопис Одје-

љења друштвених наука ЦАНУ (73); Гласнж Професорског друштва (73); Гласнж Скопског научног друштва (73); Гласнж Српског ученог друштва (74); Гласнж цетињских музеја (74); Годишњак града Београда (75); Годишњак Друшгва историчара БиХ (75); Godišnjak Društva istoričara SAP Vojvodine (75); Годишњак за друштвену историју (76); Годишњак Историјског музеја Војводине (76); Годишњак МИА Шабац (76); Годишњак Поморског музеја у Котору (77); Годишњак САНУ, Годишњак САН, Годишњак Српске краљевске академије (77); Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду (78); Годишњица Нгасоле Чупића (78); Грађа за проучавање споменика културе Војводине (78); Živa antika (79); Записи (79); Записки Русскаго научнаго института в БелграДћ (80); Зборнж за друпггвене науке МС (80); Zbornik Zavoda za povijesne znanosti Istraživačkog centra JAZU (80); Зборник Историјског музеја Србије (80); Зборнж Которске секције Друштва историчара Црне Горе (80); Збо р н ж Матице српске за друштвене науке (81); З б о р н ж Матице српске за историју (81); Збо р н ж Матице српске за лгасовне уметносги (82); Збо р н ж Музеја првог српског усгажа (82); Зборнж Музеја примењене уметности (82); Зборник Народног музеја (83); Зборник радова Византолошког института у Београду (83); Зборник радова Народног музеја у Чачку (83); Зборник Филозофског факултета у Београду (84); Zbomik Historijskog instituta JAZU u Zagrebu (84); Zbomik Historijskog instituta Slavonije (84); Зограф (85); Istorija 20. veka (86); Историјски гласник (86) ; Историјски записи (87); Историјски зборник (87) ; Историјски (Historijski) преглед (87); Историјски часопис (88); Истраживања (89); Југословенски историјски часопис I (89); Југословенски историјски часопис Ц (90); Југословенски историјски часопис Ш (91); Караџић (91); Ковчежић (92); Крушевачки зборнж (92); Лесковачки зборник (92); Летопис Матице српске (93); Настава историје (93); Nastava istorije u srednjoj školi (94); Научни зборнж (94); Наша прошлост I (94); Наша прошлост П (94); Naše starine (95); Новопазарски зборник (95); Нумизматичар (96); Прилози (96): Прилози за историју социјализма (96); Прилози за књижевност, језж , историју и фолклор (97); Прилози за оријенталну филологију (98); Прилози проучавању народне поезије (98); Рад војвођанских музеја (99); Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti (99); Радови Научног друпггва БиХ

и АНУБиХ (99); Ратн ж (100); Рашка башгина (100) ; Саопштења (100); Сборникљ Русскаго архесшогическаго обгцества вт. Королевствћ С.Х.С. (101) ; Sveske (101); Споменж (101); Срђ (102); Старинар (102); Starine JAZU (103); Старине Косова и Метохије (103); Starohrvatska prosvjeta (103); Токови револуције (104); Tribunia (104); Ужички зборнж (105); Уметнички преглед (105); Херцеговина (106); Хиландарски зборнж (106); Historijski zbomik (106); Članci i građa za kultumu istoriju istočne Bosne (107). БИБЈШ ОГРАФСКА СРЕДСГВА ОРИЈЕНТАЦИЈЕ (108); ОПШТА ПОМОЋНА СРЕДСГВА (108); СПЕЦИЈАЛНЕ ИСГОРИЈСКЕ БИБЈШОГРАФИЈЕ (113); Прегледи целине или више периода (113); Античка и средњовековна историја (115); Доба турске власти (116); Од Првог усташа до Првог светског рата (116); Први светски рат (116); Раднички и социјалистички покрет до 1941 (116); Југославија 1918-1941 (118); Други светски рат (118); Југославија после 1945 (119); Регионална и локална литература (120); Издања установа и њихових сараднжа (121).

УСГАНОВЕ (123) ИСТРАЖ ИВАЧКЕ УСГАНОВЕ (125); Српска академија наука и уметности (125); Филозофски факултет у Београду - Одељење историјских наука (127); Одељење за историју уметности (131); Институт за исторнју уметности (132); Одељење за археологију (134); Одељење за етнологију и антропологнју (137); Историјски институт Српске академије наука и уметности (139); Византолошки институт Српске академије наука и уметности (144); Институт за савремену историју (146): Институт за новију историју Србије (147); Балканолошки институт (148); Матица српска (149); Филозофски факултет у Новом Саду - Одсек за историју (154); Филозофски факултет у Приштини - Одсек за историју (156); Институт за историју Косова (158). АРХИВИ (160); Бела Црква (160); Београд Архив Исгоријског института САНУ (160); Архив Југославије (161); Архив Србије (161); Архив САН У (163); Дипломатски архив СМИП (165); Историјски архив Београда (166); Бор (168); Ваљево (168); Врање (170); Гњилане (170); Зајечар (171); Зрењанин (172); Јагодина (173): Кикинда (175): Косовска Митровица (176); Крагујевац

(176); Краљево (177); Крушевац (178); Лесковац (179); Неготин (180); Ниш (181); Нови Пазар (181);Нови Сад-А рхив Војводине (182); Задружни архив Војводине (185); Исгоријски архив (185): Матица српска - Рукописно одељење (186); Пољопривредни архив (188); Панчево (188); Пећ (189); Пирот (190); Пожаревац (190); Призрен (191) ; Пришгина (191); Архив Косова и Метохије (192) ; Прокупље (193); Сента (193); Смедерево (194); Смедеревска П алаж а (194); Сомбор (195); Сремска Митровица (196); Сремски Карловци (196); Суботица (198); Ужице (199); Чачак (200); Шабац (201). МУЗЕЈИ (202); Аранђеловац (202); Београд - Војни музеј (202); Железнички музеј (204); Историјски музеј Србије (204); Јеврејски исгоријски музеј (205); Музеј града Београда (205); Музеј Југословенске кинотеке (206); Музеј Југословенског ваздухопловства (207); Музеј науке и технже (208): Музеј Српске православне цркве (209): Народни музеј (209); Педагошки музеј (211); ПТТ музеј Заједница ЈПТТ (213); Бечеј (214); Ваљево (214); Врање (215); Вршац (216); Зајечар (216); Зрењанин (217); Јагодина (218); Кикинда (218); Књажевац (219); Косовска Мигровица (219); Крагујевац (220); Краљево (220); Крушевац (222); Лесковац (222); Лозница (224); Неготин (224); Ннш (225); Нови Пазар (226); Нови Сад - Музеј Војводине (226); Музеј града Новог Сада - Петроварадинска тврђава (227); Панчево (228); Параћин (228); Пирот (229); Пожаревац (230); Пријепоље (230); Пришгина (231); Прокупље (232); Рума (232); Сента (233); Смедерево (233); Смедеревска П алаж а (234); Сомбор (235); Сремска Митровица (236); Сремски Карловци (237), Суботица (238); Чачак (238); Ужице (239); Шабац (240). ЗАВОДИ ЗА ЗАШГИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ (242); Републички завод за зашгиту споменжа културе (242); Завод за заштиту споменжа културе Града Београда (245); Ваљево (246) ; Крагујевац (246); Краљево (246); Ниш (247) ; Петроварадин (247); Панчево (248); Призрен (248); Пришгина (249); Смедерево (250): Сремска Митровица (251); Суботица (251). БИБЈ1ИОТЕКЕ (252); Народна библнотека Србије - Архивско одељење (252); Патријаршијска библиотека (253); Ушшерзитетска библиотека „Светозар Марковић“ (254); Библнотека Града Београда (255): Библиотека Матице српске, Нови Сад (255).

САДРЖАЈ

С А Р А Д Н И Ц И ...........................................................................v П Р Е Д Г О В О Р .............................................................................к П Р И Р У Ч Н А ДЕЛА................................................................... 1 СИНТЕТИЧКИ ПРЕГЛЕДИ.................................................................. 3 ВАЖНИЈА ИЗДАЊА ИЗВОРА..............

17

ИСТОРИЈСКА ПЕРИОДИКА............................

55

БИБЛИОГРАФСКА СРЕДСГВА ОРИЈЕНГАЦИЈЕ.......................... 108 Општа помоћна средства........ ...................

108

Специјалне историјске библиографије...................................... 113 У С Т А Н О В Е ........................................................................................123 ИСГРАЖИВАЧКЕ УСГАНОВЕ........................................................ 125 АРХИВИ.............

160

МУЗЕЈИ ......... ......................................................................................202 ЗАВОДИ 3 А 3 АШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ......................... 242

БИБЈШОПГЕКЕ..................................................................................... 252

ч

\

f

И С Т Р А Ж И В А Ч И И П И С Ц И . .................................................257 С К Р А Ћ Е Н И Ц Е ............................................................................... 734 П Р Е Г Л Е Д С А Д Р Ж И Н Е ............................................................. 739