Glavni tokovi marksizma. Tom 3 [3]

Citation preview

BIBLIOTEKA MARKSIZAM

LESEK KOLAKOVSKI

Uгedn;k DIMITRIJE TASIC

GLAVNI TOKOVI MARKSIZMA Tom III Prevod dr RISTO TUBIC Predgovor dr PRVOSLA V RALIC

G1nvn: i oc\gov:>t·n: uгedn.!k VIOOSAV STEVAI'\OVIC

BEOGRADSКI IZDAVACKO-GRAFICКI ZA VOD BEOGRAD 1985.

Na:slov Ol'lig�inala LESZEK KOLAKO\VSKI

MARKSIZAM KOJI SE NE PLASI КRITIKE

GLOWNE NURTY MARKSIZMY Powstanie - Rozwoj - Rozklad Tom Ш Instytut LiteracЮi, Par)-z 1978. tC1 Leszek Кolakowski 1976

U pogovoru drugom tomu Glavnih tokova maтksizma Le�eka Kolako,vskog, pod naslovom »Kuda vodi bezob2Urna

krrtika marksizma«, zakljuci:1i smo da na.m. Kolakovэki, zbog nedogmatske krittke marksizma, ostavlja mogucnost da bUJdemo jmane ntni kгi. ticari onih njegovih st an oVIiMa sa kojima ·se ne slaZ,emo. Od takve :imanenme kritike, nagl, a­ sИi smo, ne .эmе 1se •bez ati :zJЬog nas samЉ. '

Recenzeнti d1· PRVOSLAV RALlC ur RISTO TUBIC

Pred nama је sada uspeli prevod treceg tоша Glavnih tokova maтksizma. I ovoga puta ne .mozemo а da ne istak­ nemo sledece. Marksizam koji se ne plasi kritike anoze iz krittike marksizma koju obaVIlja Kolakюvэki da izvuce zna­ cajne podsticaje za svoj гazvoj. Ргvо, Kolakovski ne kгiti­ kuje apstгaktno neki doktrinarni шaгkэizam, vec u svoj o j kritici polazi od samog stanja marksizшa i socijaListiokih ideja i pгakse koja se ideo1o5ki obrazlaze maгksizmom. Ima, naime, kod Kolakovskog dosta slmene imanentne kri­ trike marksizma koja se, zato, ne moze tek dogmatski odba­ citi, vee se mora uzeti u obzir, uci и kritiC'ki razgovor i izaei iz njega i sa kritikom nihilistiбkog pristupa marksi­ zmu i usvajajuci deo plodne .kritike Le�eka Kolakovskog. Drugo, svakome kome је stalo do kritickog r azvoja mar­ ksizma te5ko је ne sloziti se sa Kolakovэlmm da savremeni konшnizam nije na ni vou ideja Marksa i maгksizma, da su mnoge izvorne Marksove ideje »izdane«, napu�tene, poli­ tioki potisnute. Sa tog stanov>iSta је takode nиZno unu­ tra�nje kl'litioko preilspiti.vanje u maгksizmu, i tu је Kola­ kovSki ta'kode podsticajan. Trece, tes.ko је Kolakovskog krШkovati zbog radika'lnli.h uV'ida u prirodu idejnih, teo-

h_

�. Uimanistiako..,komunistitkrih posledica . dogmatJ.Zma 1 �ta'l JIDJ.Zm�. Ne mogu se la:ko ospoтavati i uglavnom prec1zn1. naiaz1 о odredenom neskladu izmedu ��rk�izma kao d t�� i ocijaliJStii?kih ideja, partija, po­ . Ш�rckih poic:eta 1 poll �):{!Ih SlStema vladanja . Uostalom, rusu to neki posve oru.gmalni uvidi Kolakovskog. Davno pre �jeg , 1�48. godine i adalje, mnoge od tih protivree­ . nots i uoC11a Је upravo kr1 ticka marksisticka misao u Jugo­ slaviji. гijski!h, d.uho':'nih

?k

�

�

�

�

То је osnovni razlog zasto mislimo da se marksizam nastao na pr si _j 1;1gosloven� ke socija1isticke revolucije ne a plaS.i kr1tike markstzma koju obavlja Kolakovski. treba d Naprot1. �· Marksisticka misao j.ugoslovenske socijal!isticke . revoll:!Cl. Je up� avo u ?VIm vremenima, mora se razvijati i ! . pr�mtslJ. aJUC'l 1zla�e �z krJ.Ze u kojoj se revolucija nasla (� r �za kao ·� voluc1ona no isћodiste) i odgovarajuci na nihi­ � � ћsblS ku kl"ltlku n1a1·.ks1zma koj.u ta'ko bezobzirno (аН ne i neosmisljeno) obavlja Kola:kovski i mnogi · druoi ь strani i domaci »bezobzirni krШcaDi« mю'k-si;г;ma.

�

A:ko se hoce ozbИjno i kviblCko lpt·evl.adae realan interes radnog coveka - nacini su da se oЪogalji, uneSl·eCi, umim i dogmatJilzuje marksizam koji, sa ovakvim sadгZajem, ne samo sto nije oruzje prole­ tarijata u veHkom i!stoгijskom smiSlu te тееi (kao �niocu oslcbadanja radniiЭke klase i otudenog ljttd'Skog rada) vec је smetnja realnim •klasmm ЪогЬаmа.

Sa 6im se rpak ni:kako ne mozemo sloziti kada је ree о poslednjim i radikalnim sudovima, ocenama Le§eka Kola­ kovskog? Duzni smo da kriticki proЪlematizujemo »teo­ rajske« izvore teze Kolakovskog о kontinuitetu Lenjina i Staljina, da se kr1tickd usredsredimo na stav Kolakovskog о Lenjinu •kao »tvorcu totalitarne doktrine i principa tota­ litarne drZave«. Komentarisali Ьismo i misljenje autora о »SOvjetskoj vlasti«, о ulo:z.i sovjetske armije u drugom svetskom ratu. Takode Ъismo ponesto kritrcki rekli о tome kako Kolakovski vidi Мilovana Dilasa, nasu 1948. god.ilnu, "jugos'lovenSki revizionizam« - nasu firlozofsku эituaciju. �uzno је da se kritiCki odredimo i prema zavrsnom ode­ !Jku knjige, »EJpilogu«, koji, moze se tako reei, otkriva

VII

namere KolakovSkog: umesto intelektualne .kritike (koja problja kroz prvi i drugi tom, i delimiбno treei), povesti krsta§ki rat •sa marksizmom i .marksistima. Pre nego §to Sire komentarisemo navedenз otvorena pitanja koja poэtavlja Ko1akovski i koja smo mi postavili, stleгova alupost« one kolno­ sti k oje su dopгinele pobedi nad fas zmom. Prelaka је i .. ovэk: va »anabl2a« KoJakov.skog. Bitno је pita­ n�uverlJIVa П.Je: za�to se ст bavi ovalkvom »analizom«. jesu 1i to zaista reievantna filozo�ska pitanja. Jasno је da ј· е motiv Ko•la­ ko.v.skog drug'i, da i ovde ublra osobenu rentu dokazujuci talkтve ».iэtine«. ..кol:ako\.skii је posebno nadaгen za •si'ntetiбku interpr. e­ taCIJU ћlozofske misbl mrюgi'h pojedini:h fi:lozofa i filozof­ s-kiih �kola. Zna ajne su i .njegove proЬlematizacije koje ttt obavllja. Medut:i.m, iznenaduje kod Kolakovskog ртеЬ1·zо, gotovo vec u naslovu, kivaiJ.:if.ikovanje pojedini:h filozofa. Tu se Le�.k Kolalkovski o�Ъil�jno priЬliJzava doamatskittn ma­ nirima . Pl'li•mera radi: poglavlje u kome a vari о Derdu Lukacu on oslo':ljava »Derd Lukac u sluzЪi dog­ me«: TЭ'kve арrюме, prethodne kva1ifi:kaoije, pre svake anal1ze, ne prilice kriti:ciOm umov�ma. OCigledno је da је Kolakovski obavljao jedan drugi, nefilozofsk.i posao kada tako postupa. Lukac se ne moze tek oglasiti sarno za »i­ staknutog 1nterpretatora Marksa«. Svesti Lиkacev doprinos na. to da Ј.� on d�o »doba� prikaz Marksove filozofije« . oCigl�dno Ј.е . mZe smatrati revizionistom. Dilas је, .pise Ko1atkovs-k1i, potpuno odи•stao od uttopijskog mШjenja i vise puta је ukazivao na veze koje povezuju 011i.ginalnu .mat1ksistit:ktt doktгi•nu s ·nj.enom politickom г . ea1izacij om u fo.t·mi bko­ kratsЮog deэpotizma.

Moze se navesti vise razloga za nepotpunost ј in'llp!·O­ vizacij.u u tOij anali!z.i Kolakovskog. Tacno }е uoeeno da је za jedno vreme va•zi1o da је ta grupa »mozda najaktivniji krug marksistickih filozofa na svetи danas«. Kolakovski је, mettutim, na vise mesta neprecizan i r-·nda kada govori о Jugoslaviji u celini i on.da kada se bavi Di1asom i1i pak kada pise о nasim »filozofsk1im revizionistima«. Kada go­ vori о tome da 1i је i1i rrije Jugoslavija demokratska ze­ mlja, Kolakovski uopЭte ne uzima u obzir proizvodni i drustveni odnos, karakter poJitickog sistema, stvamu slo­ bodu, pokrebljivost i mobi'lnost Jjшli, otvorenost Jugos1avi­ je prema svetu. On te procese ле posmatra istorijЭki, pro­ cesualno, vec zakljOCиje. kao i vecina intelektualaca koji su ucenjeni •konceptom demokratije gradanSkog drostva, tek na osnovu toga da li postoji Ш ne postoji odredena -»policijska« represija. Као da ima uopste politickih siste­ ma Ъеz te represij-e, kao da uopste postoji drustvo bez policije, kao da nije empiгijSki utvrdljivo da zemlje koje koncentгi§u finansijэku i vojnu moc ne ugrozavajtt tck '>Eiffi() demQkratska ljudska prava vec i celovite ljudske XVII

slobode, poeeiV od eg2ri.stencilj:alnih •ра ·do svЉ civШzaC!ijskiih i duhoVIThi!h. Zanimljivo је uopste uCi jed!nom u razloge zaSto ikriblt(Jki, UJIIIOV1i kao sto ·su KolaJkovski mimoilaze ove prethodne ћmdamenta'lne humaJiliistiCike i civili!zacij'Ske teme. Sto se tn:ce ocene .da su fИozofi okupljeni oko »Praxoi­ sa« »ant!blenjilniэti«, mooe se delimicno pr.ihvaтtiti rmisljenje Gaje Pet:rovica da to nije 1sasvim .prec�ZJno karakter>Medutim, pise Gajo Petrovic, to .nije ni neka Ьа5 sasv:Шn pog1,e.Sna kaтa:kteriizaai1j а z!Ьog kojoe Ьi:эmо se mo:rali irozetno ljut�1Ji. Da nas је Kolalkovski opcenito oznaoio kao ,�lenjli!nis1Jioko-rmaJГksiэtiбki«. Kada је to Lenjin zaffita pot­ pisao 1dogmatэki katilblzis? Koji to udzbenlik dijamata nosi njegovQ iше? Је 1i Lenjim:ovo del.o, gene:ralno g1edajuCi, zai'Sta \S druge strane Mat�k>sove humanistiiOke antropologi­ je? Trebalo Ы negde i neikada objasniti zasto је va.Znije pг.ihvatiti kompliment jednog rad�kalnog kг.Иri.cara mar­ ksizma te tako lako pri.stati na tetzи da је Lenjin 5 dгuge strane Ma:I'kSOV1a hшnaJnizma. Sem toga, kako objaэniti no viji fenomen da >>ЪezoЪziJ.1IJJi ikritiiCaгi« Lenj�na sve cesce u Ko1akovskom traze svoju podтsku. Dodajmo, ovde na kra­ ju, da Kolako�ki j ugoolovensklu йlozo�sku .situacЩIU tek strukovno .razmatra, da ј е on vez.uje samo za jednu gгupu fiilozofa te ·је Ьi1no osiromasuje, da on tu situaciju ne dovodi u vezu sa Ъitnim duhoV1llim kretan.tima u promi­ sljanju jed.ne me.guce slobodne socijalisti:C!ko-samoupravne zajednioe lj11di. T.rehail.o Ьi uci и inteleokt·uailin.e, idejne, 1ogiOke, poliitic� ke i pэi!holoske razloge zasto Leseok Kolako'V'Ski, na kraju tre6eg toma Glavnih tokova marksizma, и zavrsnom ode-

­

XVIII

ljku pod naslovom »EJpilog«, ta'ko bezoiЬzr[\nO, radika;lno zall.liStavlja sve dalje tokove mar�ksisticke misli. Treba!lo Ьi, naime, utvгditl kriteuij•um na oэnovu koga blsmo verovali ocenama Kulakov.Skog iJ1i pa'k na6i ·dгugi kri:tecij.um za kri­ �ku rujegovih, vid&eшo, >>posle.dnjih sudova«. Citalac se zailsta na< l azi u jed!noj paradoksalnoj situaci}i: da li da na veru Kolaok.owkog odgovori svojom verom, da li .da na njegove maStovite &udove odgovю·a svojim fanta:z�Ъj1ЭJma, da ai da na njegove apokalipti.Oke ,zakljucke i•znosi svoje? Ka'ko, i da li, verovatiJ Kolako:v.эkorm? Da li post·upiti kao .Sto to Cirui. on: ie;neti .dogmatski, bez preшisa, argum€1!1tacije, katJegoniC!ke ЭUdOVe ISUp:rotne njemu? bli, mwda, 0glOOiiti prethodno KoJakovskog za smisljenog antikomurni­ stu, tili, .i v.Ше, ,za 1placeп:ika impe.rijasalto morta.le« koji cini Loesek Kolakovski? Da 1i mooda �6i na prethodnu iпsi.nuaciju da se Kolako·vslki pr&premao da ude u .kг.stas.ki rat sa marksi11ema smisla prikazivati ·istoriju Sovjet­ skog Saveza prema vjeStackim (.а u nekim pt·imjenama sasvim apsиrdn.im) kl·iterijima »ljevicar.stva« i »desni­ carstva«. Nepra'Vilno је 1:akode i odred:ivati о.dlиоојисе isto1"ijske mornente pre-ma ·promjenama ·и PolitЫrou Parti­ je. Od vremena Lenjinove smrti izvjesпe Шa-1-akte1·istike sovjet.ske polШke i ideologije pdkazujtt sistematski porast, 9

dok druge jacaju iН rslabe zavisno od raznih okolnosti. Totalitarni karakter dгZave (tj. teinja za potpunim uni1\tenjem grat!anskog droStva, odnosno nastoj anje drZave da ovlada svim formama dru�tvenog zivota) pokazuje da u periodu izmedu 1923-1953. godine taj gotovo neprekidni porast i tproces NEP ni najmanje nije prekinuo, i pored velike slobode trgovine i postojanja privatne svojine. I kao йtо је о tom vee receno, NEP је Ьiо odricanje od dirigo­ vanja cijelom ekonomijom pomoeu policije i armije, odri­ canje koje је imиtcija, а !Эа njom i .тad­ ni&a klasa, korak IJJO korak slabe svoje pozicije, sto se ne moze zavr5iti n.Wi:m dru:gim do lilkvidac.ijom diktature pro­ Jetarђa:ta. Opozicija ј е ,gmatr:a1a da је dinduвtrijska proiz­ vodnja, naтociio i:eska industrija, glaVliJ.a poluga 'SOCijali­ stickog razvoja. Buhari·n је tvrdio da је glavna ,poluga robna razmjena izmedu grada i sela, .da iproizvodnja иopste nije sama �bi ci:lj, nego ·s11eldstv:o za potrosnj.u i da opozici­ ja ponavlja ·doktrinu Tugan�Baranovskog, koji је smatrao (u odnosu na kapiialistitku privredu) .da је mogиc eko­ norn:ski sistem ,gdje proizvoc1nja neograniCeno stvara trzi­ ste za sebe, bez oiЬzira na оЫm potroonje. Тvrdio је da и sadasnjim uslovima akumulacija na selu ni u kom slu.Cajи nije SUiprotna i.nteres.Шna tra'dnicke k�ase, ne.go se s nji& . prav�. иslovima kada је drzava postala vJasmStv:o Paгti]e, koJa Је imala vlastiti filozofski, antiгeligijski »iiJOgled ma svijet«, takvo odvajanje Ьilo је nemoguce; parтtijska d i eologija mo­ rala је .postati dгZavm.a ideologija, а sve forme religijskog zivota - antidГIZavna djelatmast; odvajanje crkve od dгZa­ ve pretpostavlja da nema гazlike u >pгavima izтedu vjeг­ nika i nevjeгnika, to jest da clanovi vladajuce partije, koja иsvaja ateistiCki pogled na svijet, imajи jednake sanse da ucestvujи и vlasti kao i гeligiozni ljиdi; dovo1jno је samo iskazati taj princip da se .pгedo�i njegova apsиrdnost и .иsloviтa sovjetskog &istema. o,x.zava, koja је od :pocetka imala ideologiju - u sastavи toga filozofsku 'doktгinu izgraaenи na vlastitim rpгetpostavkama ј ko� a odlиc �je о svojoj legitirnilzaciji, nije ·mogla, naraVIDO, p r1zna 1:l_ рлnс1. � neиtralnosti и odnosи na гeligijи. Proganjanja crkve 1 njeno liSavanje svih .prava ispovjedanja vjere nepг�kid�o su tгajali, premda ne s istom intenzivnoscu, tokom 20-1h godina. Na koncи, vlast i sи иspjele da privole djo crkvene hijeraгhije na иstupke (tesko је to nazvati kompromisom, јег se u tom slиcaju pretpostavljajи obostгani иstиpci); u drugoj polovini 20-ih godina veliki ·djo klera - p�sto sи neposl1.11sni pouiЬijani - оiЬесао је lojal•nost i nared1o mo­ litvu za vladи i driavи. U tom momentu crkva је - nakon va­ bezbгojnih egze�cija, zatvaranja тanastira, r�l nja i liSavanja gгaaanskih ргаvа klera - vee b1la SJenka nekadasnj e moCi. Bez oЪZ'ira na to, �tireligij �ka pгo!l?a­ ganda ј dalje је bila ohitni eleтent partlзske vaэp1tne aktlv-

?-

'?

�

61

� j

� �

rg�

nosti; U.�enje iЬorЪenih .Ъez i Ьo z a, osnova�o l 25. v �е odю Jaroslavski, ШIValo dine, kojiln је u �tku llmkov podrвku ,driave ,u svim oЪli�ma � aniranja i iStrebl aV�Ja _ _ ka drug1h m VJerOispOVJe­ podjednako hri§cana kao il V]. er

sti.

�t:v

a Meautim, najmoeniji centar vaspi tanja novo!? lJeruc­ Ъiо је rep.resiY11i,.a.Щtem, koji, iako је prolazio nroz � ne faze jacanja i slaЪljenja, tnikad nije рао iSpod mvoa �а kojem је svaki grat!anin u svakom trenutku mogao, ako �е to vlast htjela, podleCi represiji. Тај sistem nije .?ю sputan nikakvim pravom, nego su pravna pra �la uV�Jek _ v1a s ti o­ konstru'isana na takav nacin da se тepreSIVDOJ stavljala potpuna s1oЪoda upotreЪe nasilja nad graaani��· Prema Lenjinovim direktivama, pravo novog poretka ШЈе treЪalo da ima ni�ta zajedniCko s pravom u ·tradiciona1nom znacenju, tj. s pravom koje Ъi na ЬПо koji nacin moglo ogranicavati aparat vlasti; naprotiv, poSto, и skladu s doktrinom, pravo i t!rko »nije nista 1drugo do« iшtrument klasnog ugnjetavanja, novi је poredak zapoceo od otvore­ ' nog prtihvatanja upravo tog ргi111СЬра i dЬjav o > revolucio­ � da vlast narnu za:lronitost«, to jest prosto-naprosto рrшС1!р ne treЪa da ulazi u zafkonske forma1nosti, ddkaze, odbranu, ргаvа optuzenih itd., nego jednostavno da hapsi, zatvara i ublja sve one koji ma·kar i potencijalno izgledaju opasni za »diktaturu pгoletarijata«. Policijski aparat (tj. Ceka) od poeetka је imao pravo da uhapsi ISVakoga, cak i Ъеz odo­ brenja aparata pravde, а odmah poslije гevolucЧ� z i at� su naredbe koje su p redvidale da rа2Ше kategoriJe lJudi, nejasno okvalifikovane (kao �pekulanti, kontral"'E��?luci?­ . naгni agitatori, strani agenti itd.) tгеЪа da se »striJelJaJu Ьеz milosti« (nije ·Ъilo jasno koje kategoгije zasluZиju mi­ lostivo strije1janje). Prakticno to је 2maCilo da sн 1oka1ne policijske vlasti potpuno sloЬodno odlucivale о zivotu i smгti svakog eovjeka. Јо5 1918. godine, na inicijativu Le­ njina 1 Trockog, osnovani su k ntrac io� logori (upr�vo onc� .. .iJe »klasnih nepriJatelJa«. pod tim :iдlenom) za razne .k:ategor Ti logori ropskog гаdа u poeetku su Ъili samo sredstva гepresije prema politickim protivnicima - kadetima, za- . tim menjsevicima i eserima, kasnije i prema trockistima i drugim 1judima ko,ji su skrenu1i, а uz to i рrеша svebleni­ cima, nekada�nj,im carskim cinovnicima Ш of.icirima, kri-

nika�

�

?

62

minalcima, Ъiv�im clanovima posjednickih klasa, prema radnicima koji su kr:Sili radnu disciplШш, uo�te prema svJ.m neposluSnim i upokoгenim. Tek poslije �е godina postali su v8Zan element sovjetske privrede kao izvor ma­ sovnog ropskog rada. U гЭ:2Пliт periodima teroт је Ъiо usmjeгen s posebnom silom protiv razliCitih druStvenih grupa, zavisno od toga sta је Partija u datom momentu htjela prihvatiti za »glavnu apasnost«, ali od poeetka re­ presivni sistem је nosio osobine potpunog Ьespravlja, dok su svi dekreti i kodeksi sluiili samo radi opremanja oтga­ na nasilja pravom prolzvo1j ne pгimjene .nasilja. Rano su poeeli spektakular.ni procesi - nрт. esera ili sve�tenika; оразnо upozorenje Ъiо је izv. sahtinski proces (proces u gradu Saht i), tj. proces od poeetka do kгаја izmi.Sljen i zasnovan na iznuden!iJm pmnanjima nekoliko desetina in­ :!enjera koji эu radbli u Donjeckom rudЗII"skom Ъazenu. Qp­ tuzeni za sЗЪotazu i »ekonomsku kontrarevoluciju«, oni 'SU trebali da posluze vlasti kao zгtv'eni јагсi, na k!oje .se mo­ gla svaLiti ·krivica za ekcmoшSke por-aze sistema, za njego­ vu or.ganizacionu nesposobnost i Ъijedu stanoVIIli�tva. Тај proces (u maju 1928. go dime) .zav.мio se sa 1 1 эmr>tnih ka.Z'ni i mnogim dugogodisnjim kaz.na.ma zatvora. Njegov znacaj, izmed'u ostalog, Ыо је u tome sto је 1ю bblo upozo­ renje za svu inteligenciju odgojenu u starom poretku da ne m.oZe oeekivati popus-tljivost i blagost. Stenogram sa tog procesa (kojli је So:Шenjicin izva.nredno dobro analizirao) predstavlja z.namenit primjer potpune degradacije svih pravnih ројшоvа u novom poretku. Nema dokaza za to da је bilo ko od paгtijskih voaa Ьilo kada protestvovao ili rpokusavao da •spгi jeei represije i otvoreno la.Zne ргосеsе, dok su zюtve ЪШ neЉolj�evlci. Po­ kШaji protesta opozicionih grupa otpoCeli su tek onda ka­ da su policijske гергеsiје tpoCele pogadati clanove tih g.ru­ pa, odane aktiviste Partije - ali tada ti poku�aji nijesu Ьili ni najmanje znaeajni; policijski aparat u tPOtpunosti је Ьiо !pOtCinjen Staljinu i njegovim pomOOnicima, а na nizim nivoima vec је Ъiо nadreden partijskom aparatu. Nije, medutim, .istina da је taj aparat ikada u cjelosti v1adao Partijom, jer је Staljin tokom rtog vremena vmio v1ast kao §ef Paгtije, а ne policije, iako је pomoeu policije rukovodio Partijom. 63

2. BUHARIN КА:О FILOZOF Jedna od markantnijih oznaka komиnizma Ъilo је uv­ jerenje о vaznoэti filozofije u politickom zivotu. �иs� marksizam је od pocetka, tj. od ranih P1ehanovlJeVIh djela, tezio da razгaste и cjelovit »Sistem« koji obиhvata i odoovara na sva filozofska, socioloska i politicka pitanja. Pr�da sи se ruski maгksisti razlikovali и tome kakav је »pravi« filozofski sadгZaj doktrine, svi sи vjerovali d a Par­ tija mora imati i da fakticki ima tacno odreden filozofski pogled .na svijet i da takav pogled moze Ыti samo jedan. Filozofski »neutralizam«, kara'kteristican za mnoge nje­ macke marksiste, и Rusiji gotovo nije ni postojao. Тај neиtralizam se izrazavao и dvjema logicki :nezavisnim tvrdnjama: prvo, da је marksizaш ·naиena teorija drиstve­ nih poj ava i da isto tako ne pretpostavlja nikakva filozof­ ska rj e5enja kao Мо ne pretpostavlja иорЭtе nikakvo nji­ hovo naиcno istraziv�mje; drugo, da је Paгtija vezana poli­ tickim programom i drustveno-istorijskom doktrinom, ali и pitanjima Шozofskog Ш rel1gijskog poglteda na svijet ostavlja •slobodu svojim cla·novima. ОЬа •OVa principa ze­ stoko је napadao Lenjin, koji је u tome zastнpao opste stanoviSte meliu ruskim marksistima.

Poslije revolucije filozofska edukacija rano је rpocela da brine partijske vlasti. Filozofija, meliиtim, jos nije Ыlа kodifikovana. Pored Marklsa i Engelsa, Plehanov је na torn podrucjи Ыо glavni atttoritet. Lenjinova knjiga ni u korn slucaju ruje 2.:nabla ·kanonicki tekst na koji su svi Ыli obavezni pozivati se.

ГВUharin је Ыо prvi od pa rtijskih volia koji је, poslije Le 'n i it{ a, pokusao da izle>Zi op6te principe partijske filozofi­ je i drustvene doktrine 111а sreden nacin. Bolje је bio pri­ premljen za taj zadatak nego drugi, јег se u godinama emigracije upoznao s novom sociolo5kom literaturom, citao је Vebera Weber), Pareta (V. Pareto), ::'>tamlera (R. Stammler) i drиge nemaгksistiCkenaнCnike. . av· . е kn "i и eorija istorijskog material1zma: роvч arni prirucrtik marksisticke sociologij Za raz 1 и Od JI Ј apad na jednи ovog •mJnnO n1с!!та, odredenи herezи и maгksiэtickorn pokretи, Bиharinova knjiga је irnala vece amЫcije : trebalo је da bude siste-

(М.

64

Godine�

matsko izlaganje teorije i sluZila ј е tokom mnogo godiJna kao osnovni tekst za teorijsko vaspitanje partijskih kadro­ va. I и tome је njen znaksizmom-lenjin�zmom u .Staljinovoj interpretaci­ ji. Ipak, na ta.i narnn su ti Ijudi uvijek potencijalni kritica­ i, .Ca