Angažovano i lepo. Umetnost razdoblju svetskih ratova 1914-1945.

Citation preview

ANGAŽOVANO I LEPO

BIBLIOTEKA

„ČOVEK U .VREMENU"

.

.,

Andrej M1trov1c

ANGAŽOVANO Urednici VasiJ,ije Kalezić Vidak Perić Likovna oprema Stevan Vujkov

I LEPO Umetnost u razdoblju svetskih ratova

(1914-1945)

/-! -J>o/lG

CtllrH.

l-'!HD. 6p.

52:IG~t

--S - .. _,._n.

J9/3g

Y.:\K

j .OJ6''IC/!Y/l9~

//

NARODNA KNJIGA BEOGRAD

.,

mojoj majci

Velika pobuna

egde početkom prve decenije našeg veka izbila je jedna velika a posve osobita težnja za slobodom. U pitanju su bila stremljenja ka izgradnji i stalnom proširivanju i obogaćivanju jednog potpuno samosvojnog dela čo­ vekovog sveta sve novijim susretima boja, sve novijim oblicima i sve novijim odnosima boja i oblika. Reč je bila o pravoj pobuni na području umetnosti, a rođenoj iz samih umetnosti, s neposrednim ciljevima u granicama umetnosti i s domašajima u suštini umetničkim. Bila je usmerena protiv vladajuće estetik;e i ukorenjenog ukusa, protiv tradicije i navika. Poricala je sve krute obaveze i sva pravila u umetničkom stvaranju osim što nije dozvoljavala da se ide već utabamim stazama i što nije prihvatila da se u umetnička dela prenesu oblici i srazmere koje čovek vidi golim okom. Ona je sama sobom bila ponuda novog, dubljeg i sadržajnije umetničkog, donosila je prošir.ivanje mogućnosti umetnosti, značila je oslobođenje stvaralaštva od stega. Geografski uzeto zahvatila je veoma široko, a njeni centri bili su Pariz, Minhen, Berlin i Moskva. Na raznim stranama Evrope javila se n ekako istovremeno i spontano, a tek potom su bile uspostavljene izvesne veze međusobnc,g uticanja i manje-više labave saradnje. Dakle, bila je reč o međunarodnoj, opšteevropskoj pojavi. Jedan od protagonista ove velike pobune, sa zanosom je doživljavao „činjenicu da se u svim krajevima Evrope probijaju novi oblici kao iz nekog divnog, neshvatljivog semena" i' pisao: ,,Danas umetnost ide putevima o kojima naši očevi nisu smeli ni da sanjaju; stojimo kao u snu pred novim delima i osećamo u vazduhu jahača Apokalipse; osećamo umetničku napetost nad čitavom Evropom, jer sa svili strana jedan drugom pri-

N

P. Pikaso, Na plaži

10

Andrej

Mitrović

jateljski mašu novi umetnici. Dovoljno je samo se pogledati ili se rukovati pa da se među sobom razumemo" (Franc Mark, Plavi konjanik, 1912). Pobuna je svim ovim stvorila okosnicu likovnih kretanja u celom razdoblju koje je sledilo, inače kretanja mnogovrsnih, protivrečnih, pa i među­ sobno sukobljenih. Izazovnom smelošću je odjednom počelo da se menja ono na šta je čovek navikao, naučio pa i zavoleo da vidi. Njemu je sada ponuđen, uzmimo slike Franca Marka, snažan plavi konj koji moćno stoji u prostoru „čistih boja", u pozi njegovog veličanstva koje po prirodi stvani ima prava da bude portretisano, i gordo maše svojom neobično lepom glavom (1911) ili - čak! - svojim kratkim repom okrenutim gledaocu (takođe 1911). I taj konj, kao i onaj neobič­ ni mišićavi tigar na „kraljevskom portretu" s kubističkim elementima (1912) pmžaLi su neočekivaiJ.1 doživljaj oku, naterivali nepriviknutog posmatrača da se iznenadi, da oseti neš·to što mu njegova društvena i prirodna okolina inače nisu dozvoljavaile da doživi, da se ponovo zamisli. Slika je progovorila realnošću koja je samo njena, jer je umetni1: tražio i nalazio u slici mogućnost da se izrazi kao suverem Tvorac. Pokazujući samosvest svojstvenu celom pokretu, Marij~_LQ.Q_noS111om odlučnošću podylačio: ,,Umetnost je ravn~r_il1QQi. Bogatstvo nfenili oolika je neograrničeno, različnost njenih formi je beskrajna [ ... ]. Zašto se vi neki ljutite kad vidite ovu ptirodrnu stranu umetnostli, umesto da se tome radujete? Priroda stvara svoje oblike radi svojih ciljeva; umetnost stvara svoje oblike radi svojih ciljeva." Kolike su mogućnosti stvorene pokazuje na primer Bogata luka Paula Klea (1938), slika na kojoj je u veseloj igri li.raja, nežnili boja i pravilnih i nepravilnih geometrijskih oblika prisutan, kao u hijeroglifskom spisu, snažan dama_r izuzetne punoće života, one zbrkane žurbe u kakvom velikom pristaništu. Uzmimo još dva iz mnoštva mogućih prjmera: predstavljamje ljudske figure i predstavljanje čovekovog lica. Oblik je postao saglasan emocijama samog umetnika, a njegove prirodne proporcije d. spoljni izgled bili su potpu~o narušeni. Devojče koje sedi Anri Matisa (1909) Je svoJu poveliku glavu, oblikom sličnu položenom jajetu, nasloa:ii: lo na anatomski skraćenu levu ruku. Pet gospođa na ultci Emsta Ludvioa Kirhnera, (1913) ponudile su u izduženoj formi svojih irnih i crno-žutih 9:ilueta gotovo neviđenu ele-

Velika pobuna

11

ganciju tela i odeće; Tri igračice Pabla Pikasa (192_5) ~_?plesale su bojama i oblicima koji nisu žel~1i da- imaJt1; ista s poštovanjem vidljive okoline i prirodnog odnosa između delova ljudskog tela; Soba za odmor (1925) Oskara šlemcra donela je čoveka stilizacijom, ukmćenog poput lutke s ciljem da se otkriju odnosi volumena i prostora. I čoveko­ vo lice je pretpelo da!lekosežnu izmenu. Portret Ambroa~a Volara Pabla Pdkasa (1909-1910), Glava u plavom AlekseJ~ fon JaVJjenskog (1912), Ja kao vojnik Ota Diksa (1~14), Ma1čin portret Oskara Kokoške (1917-191~), Mart,na glavfl Amadea Modiljanija (oko 1918), Stari se]Jak .E:rns_ta_ Ludv1- . ga Kirhnera (1920) Glava Paula Klea (192t) 1h Rabu-t Marka šaoala (1923-i926) - da pomenemo tek neka, među­ 0 sobno sasvim različita dela uzeta nadohvat - nisu predstgc__ vili likove preuzete prosto iz žiivota, nego osobite_ i dublje sadržaie.: potragu za rnisaonošću„ l)upkošcu-;-nerniro~1, tugom, za w1Utrašnjim raspoloženjem, tj. za onim što_Je oku nev1alf,ivo, za sušfmama prop9rCif~, ZQ. impresn!nosCu ehp_r~i.vnog, grosj;jje....l:ečeno: za zamenom vidljivog _un:ietnič­ kim ... Unutrašnje umetmkov-0, nJegova- o~anja7L1Jegova- misao, njegov duhovni život počeli su se otelotvoraivatri. u boji i u obliku umetničkog dela; unutrašnje posmatračevo, njegova osećanja i njegova misao, ceo njegov duhov_ni ž~vt počeli su se pronalaziti u umetničkom delu. Kan~msk1 Je objavljivao 1912: ,,čovek od ovog trenutka nastoJ1 svesn~ j nesvesno da nađe materijalnu formu one nove vrednost1 koja u njemu ži:vi u duhovnom obliku." U novom obliku koji je donelo umetničko delo, novim vidljivim zaživela su nova zamišljenost i nova osećajnost. _Rodio se poseban optički svet: Uvek je bi~a !eč _o neč~~ izuzetnom i svom, o Lepom koJe se moglo Jedino 1 u celm1 maći u umetničkom delu. Ubrzo je i apstraktno postal,o konkretno umetničko, možda na.ipre u Prvom apstral