Distinkcija : drustvena kritika suda 9788649504509

Citation preview

BIBLIOTEKA

SINTEZE

Urednik DRAGAN K. VUKČEVIĆ

Za izdavača ŽARKO RADONJIĆ

PJER BURDIJE

DISTINKCIJA DRUŠTVENA KRITIKA SUDA

Prevela sa francuskog

KORNELIJA NIKČEVIĆ

~ CID PODGORICA 2013

Naslov originala: Pierre Bourdieu

La Distinction ©1979/1982 by Les Editions de Minuit

Copyright © Izdavačka kuća CID Podgorica, 2013.

PJER BURDIJE

SADRŽAJ UVOD ..........................................................................................................................

7

PRVIDEO

DRUŠTVENA KRITIKA SUDA UKUSA I - TITULE I STARINA KULTURNOG PLEMSTVA............................................... Titule kulturnog plemstva ........ .. .... .. .. .. .. ... .. ....... .. .. .. .. ... .. .. .. .. .... ..... .. .. .. .. .. .. .... ..... . Efekat titule.......................................................................................................... Estetska dispozicija.............................................................................................. Čisti ukus i „varvarski" ukus................................................................................ Narodna „estetika"............................................................................................... Estetska distancijacija .......................................................................................... Antikantovska „estetika"...................................................................................... Estetika, etika i estetizam..................................................................................... Neutralizacija i univerzum mogućnosti................................................................ Distanca od nužnog.............................................................................................. Estetski osećaj kao osećaj za distinkciju.............................................................. Starina kulturnog plemstva .. .. ... .... .. ......... .. .. ......... .. .. .. ....... .. .. .. .. .. .. ......... .. .. .. .. .. ... Načini i način sticanja .......................................................................................... „Učeni" i „mondeni"............................................................................................ Iskustvo i znanje................................................................................................... Rodni svet ... .. .. .. .. ..... .... .. .. .. .. ..... .. .. .. ......... .. ............. .. .. .... .. ..... .. .. .. .. .. ........... ........ . Nasleđeni i stečeni kapital.................................................................................... Dva tržišta ............................................................................................................ Faktori i moći.......................................................................................................

17 23 27 33 35 37 40 45 48 54 58 60 68 70 73 80 82 85 91 98

DRUGI DEO

EKONOMIJA PRAKSI II - DRUŠTVENI PROSTOR I NJEGOVE TRANSFORMACIJE ............................. Stanje klase i društvena uslovljavanja .................................................................. Promenljive i sistemi promenljivih .............................................................. Konstruisana klasa....................................................................................... Društvena klasa i klasa putanja .................................................................... Kapital i tržište ............................................................................................. Trodimenzionalni prostor ..................................................................................... Strategije rekonvertovanja ................................................................................... Klasiranje, deklasiranje i reklasiranje ..........................................................

105 107 108 112 116 119 121 137 138

570

DISTINKCIJA

Strategije rekonvertovanja i morfološke transformacije .............................. Vreme shvatanja .......................................................................................... Prevarena generacija .................................................................................... Borba protiv deklarisanja ............................................................................. Transformacije školskog sistema ................................................................. Borbe konkurencije i pomeranje strukture ...................................................

143 148 150 155 163 166

III - HABITUS I PROSTOR ŽIVOTNIH STILOVA .................................................. Homologija prostora ............................................................................................ Forma i supstanca ........................................................................................ Tri načina razlikovanja ................................................................................ Bez ustručavanja ili bez nelagodnosti? ........................................................ Vidljivo i nevidljivo ..................................................................................... Univerzumi stilskih mogućnosti ...........................................................................

179 185 186 192 202 209 215

IV - DINAMIKA POLJA ............................................................................................ Povezanost proizvodnje dobara i stvaranje ukusa ................................................ Efekat homologija........................................................................................ Izborne srodnosti ......................................................................................... Simbolične borbe .................................................................................................

233 237 241 248 251

TREĆIDEO

UKUSI KLASE I ŽIVOTNI STILOVI V - ZNAČENJE DISTINKCIJE .................................................................................. Način prisvajanja umetničkog dela ...................................................................... Varijante vladajućeg ukusa .................................................................................. Znak vremena....................................................................................................... Svetovne i duhovne veličine ................................................................................

267 274 291 304 325

VI - KULTURNA DOBRA VOLJA ........................................................................... Poznavanje i priznavanja ...................................................................................... Škola i autodidakt. ................................................................................................ Nagib putanje i težnja .......................................................................................... Varijante sitnoburžoaskog ukusa ......................................................................... Sitna buržoazija u opadanju···················································-······························ Sitna buržoazija izvršenja .................................................................................... Nova sitna buržoazija ........................................................................................... Od dužnosti do dužnosti zadovoljstva ..................................................................

329 331 339 342 350 358 362 366 376

VII-IZBOR NUŽNOG ............................................................................................... 385 Ukus za nužnost i princip saobraznosti ................................................................ 387 Efekti vladavine ................................................................................................... 398 VIII- KULTURA I POLITIKA .................................................................................... Cenzus i cenzura .................................................................................................. Statusna merodavnost i nemerodavnost ............................................................... Legalna zemlja ..................................................................................................... Lično mišljenje ..................................................................................................... Načini stvaranja mišljenja .................................................................................... Lišavanje i izvrtanje smisla .................................................................................. Moralni i politički poredak ...................................................................................

409 411 417 424 428 432 441 448

571

SADRŽAJ

Habitus klase i politička mišljenja ....................................................................... Ponuda i potražnja mišljenja ................................................................................ Politički prostor .................................................................................................... Osobeni efekat putanje ......................................................................................... Politički jezik .......................................................................................................

452 455 465 467 473

ZAKLJUČAK KLASE I KLASIFIKOVANJA .................................................................................... Inkorporirane društvene strukture ........................................................................ Poznavanje bez koncepta ..................................................................................... Interesne atribucije ............................................................................................... Borba za klasifikovanja ........................................................................................ Realnost predstave i predstava realnosti ..............................................................

479 480 484 488 492 495

POST-SCRIPTUM ELEMENTI ZA „VULGARNU" KRITIKU „ČISTIH" KRITIKA ............................. Odvratnost od „lakog" .......................................................................................... „Ukus rasuđivanja" i „ukus čula" ......................................................................... Osporavani društveni odnos ................................................................................. Parega i paralipomena .......................................................................................... Zadovoljstvo čitanja .............................................................................................

499 500 502 506 51 O 514

Aneks 1 NEKA RAZMIŠLJANJA O METODI... ...................................................................... 517 Aneks 2 DOPUNSKI IZVORI ................................................................................................... 537 Aneks 3 STATISTIČKI PODACI .............................................................................................. 543

Aneks4 DRUŠTVENA IGRA ................................................................................................... 553 Nazivi skraćenica diploma, obrazovno-vaspitnih, naučno istraživačkih institucija i političkih partija ......................................................................................... 567

UVOD „Rekoste več, gosparu, da je potrebno da postoje zakoni kojima bi se štitila znanja. Uzmite, na primer, jednog od naših najboljih učenika, skromnog i marljivog, koji je sa svojih časova gramatike počeo da sastavlja malu svesku izraza. Tokom dvadeset godina pretvoren u uvo za reči svojih profesora, stvorio je na kraju neku vrstu male intelektualne tekovine: da li mu ona pripada kao što mu pripada kuca ili novac?" stečena

P. Klodel, Satenska cipelica

Postoji ekonomija kulturnih dobara, ekonomja sa sebi svojstvenom logikom koju treba osloboditi kako bi se izbegao ekonomizam. I to tako što bi najpre trebalo da se radi na uspostavljanju uslova u kojima su se formirali potrošači kulturnih dobara i njihovi ukusi, a da se u isto vreme opišu različiti načini prisvajanja onih od ovih dobara koja se u datom trenutku smatraju umetničkim delima, kao i društveni uslovi ustanovljavanja načina prisvajanja koji se smatrao legitimnim. Nasuprot harizmatičnoj ideologiji, koja ukuse u materiji legitimne kulture smatra prirodnim darom, naučno posmatranje pokazuje da su kulturne potrebe proizvod edukacije: istraživanje potvrđuje da su sve navike vezane za kulturu (posećivanje muzeja, koncerata, izložbi, čitanje, itd.) i naklonosti u književnoj, likovnoj ili muzičkoj materiji, tesno povezane sa stepenom obrazovanja (srazmerno školskoj tituli ili brojem godina učenja) i društvenim poreklom 1. Relativni značaj porodičnog vaspitanja i čisto školskog obrazovanja (čija su uspešnost i trajanje tesno povezani sa društvenim poreklom) variraju u zavisnosti od stepena na kome se različite kulturne prakse ustanovljuju i uče preko školskog sistema, a uticaj društvenog porekla nije nikada toliko snažan, kada je sve ostalo isto, kako u materiji „slobodne kulture" ili kulture avangarde. Društveno prihvaćenoj hijerarhiji umetnosti i, unutar svake od njih, žanrova, škola ili epoha, odgovara društvena hijerarhija potrošača. Šta 1 P. Bourdieu i a! Un art moyen, essai sur les usages sociaux de Za photographie, Paris, 1965; P. Bourdieu i A. Darbel, L'amour de l'art, les musees et leur public, Paris, 1966.

8

DISTINKCIJA

određuje

da ukusi funkcionišu kao povlašćene oznake „klase"? Načini sticanja opstaju u načinu upotrebe stečenog: pažnja posvećena načinima može da se objasni ako se shvati da se po tim nemerljivostima prakse prepoznaju različiti hijerarhizovani načini sticanja kulture, ranijeg ili kasnijeg, porodičnog ili školskog, i klase pojedinaca koje one tačno određuju (,,pedanti" i „mondeni"). Kulturno plemstvo ima takođe svoje titule, koje dodeljuje škola, i svoja nasleđa, koja se mere starinom pristupanja plemstvu. Definicija kulturnog plemstva je ulog borbe koja, od XVII veka pa sve do naših dana, ne prestaje da sučeljava, na manje ili više deklarisan način, grupe koje se razlikuju po poimanju kulture, legitimnom odnosu prema kulturi i umetničkim delima, dakle po uslovima tekovina čiji proizvod su ove dispozicije: vladajuća definicija legitimnog načina prisvajanja kulture i umetničkog dela naklonjena je, čak i u obrazovnom sistemu, onima koji su veoma rano pristupili legitimnoj kulturi, u kultivisanoj porodici, izvan školskih disciplina; ona zaista smanjuje vrednost znanja i naučnog tumačenja, označe­ nog kao „školskog", dakle „pedantnog", u korist neposrednog iskustva i jednostavnog uživanja. Logika onoga što se ponekad naziva, u tipično „pedantnom" jeziku, ,,či­ tanjem" umetničkog dela, nudi objektivnu osnovu ovom suprotstavljanju. Umetničko delo ima smisla i -l

o :,o

-z '-