Trgovci dušama: dukljansko-montenegrinski vjerski trafiking u svjetlosti dokumenata 8690824901, 9788690824908

Citation preview

ТРГОВЦИ ДУШАМА ДУКЉАНСКО-МОНТЕНЕГРИНСКИ ВЈЕРСКИ ТРАФИКИНГ У СВЈЕТЛОСТИ ДОКУМЕНАТА

Никшић 2005.

1

Будимир Алексић Славко Крстајић

ТРГОВЦИ ДУ ШАМА дукљанско-монтенегрински вјерски трафикинг у свјетлости докумената Библиотека Свједочанства

Илустрације: Борис-Боћо Вујовић, Херцег Нови

Издавачи: ОМЛАДИНСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ЦЕНТАР, Никшић

Тираж: 5000 примерака 2

Никшић, 2005. 3

4

... кАко Ји се ко наисао I/ на/госЈЦ

с/а не п[гими ове моје по*поње [ги/ечи и п/гепо/и/ке за исњининГе или а/со не ф едукБа у МоаодкоЈ жарЈаи »иш пш апш &до&8&. .ДодоЈфа стааитн на раснологог с Т-егозок Јвсоаопрео саошгтонстау ‘Ш^^Содиту црвогорско—вргшорсно*’ Г. Дгат15д у , хао вадзсхшоа арЈшјероЗу* Преоотажа днојаца настаанвка вз&рак&е возу расподелу в->одкота н всту достаактк Саотом арзшЈереЗскок еаноду па одобри 1 п С е г у о п ! з и о 1сос1 ш о е к о у а к о ц М П г о р о П к а с!п ^ а р г д Г е к и ! 1'еI: и [1оик>/ј ; .1 « з е

>.о

1 о 8 з пј е

1 г'.

:>Г.

:1 /1

:о г

?•

о л * ’ ■* :п ј е

ит.о 11 . -ОиГ «...7 • 01*. .0 *Г V I УП- СГ Г/О .'_.Ј ‘/10 О . Ј .7 ••ЈС .ј V«;1.. .-у •■ о , с г * . : е ; сп.је \ с*сег1, и ,!1с . , 1.- . Г. сг лгс Ј**.«о -г-г.1т:с1зг.2.; • т. •) >.1.1991 0'4пе, 5 . 0 : ^:0..; и 1 -рћ, 1 1 а*?гес ..'.'01' ■ Дј-.Ј '1ко1е, 3Ш 09 г.оп.з зс ојог.со.п и 1Ј,6о с зоул. ј иIV ? олг1 Ј1 « о * « о.ЈЈ- л*1ј по ј « 1 и 8Г01.з(у1 зл ј ј 1п.*ог >1з »п;ј •;. . п 0 ‘. о 1 . 1 - 9 1 01 1 п о , о '/о .1 иГ;.је1 ј е п ј и , г о ?1зои :го.ј 6 9 / 1 о .г х Ш 5и з е г - с з - ; . 1 .-Ј ^.»3 1 се 3:1 '.со,ј1га п..5 0 Ј 4 У 1 је ч С Ј \\ 1 Ј и п ј зи о . 1 . 1 . 0 1 јоп гп о о г с И 4ј';ог и Ј;о*лсп с!о»ли и ј - . ј ^ с ш-з, п . к о ј а п ј : п :.ч1,ји;епо Г з е пе (ТрггоИ о з к и р а 13 »гзб Сгкуе Ј у . Ј о \ г јпп *Сгзс1*:е1.јл и - .3 10 1.ЈП, г~>с - .>(>ј ' 2 П1 пс с ј с1ос± бо п . г и 1 л у * т ј . : ј уно г е б г 1 1 Г > 1 и .гоГмУ ЈПЈЈ 115пе з ! .и г п о .ч И и с е з г Л к л оси*:.«. 1 . ј ’Ј с 1 и V Iси 1 з:::епо и р о з о г е п ј е д г з Л ј т п -.2 о л . Ц с е , п . о.=.ио*/и 5 1 .1 - . 5 1 . 2 . 2јкоп.» о ј 1Уп:ш 8 к и п о у 1 .»К1 :о.:хо.ј1 о з п о у »г . ј з и г . п з ј Ги> с е гес! пп зки :и 1 ?ргеб сг-сус 3 \* .Ј о ’/ ј п » л г ? 1 1 1 е 1 ј .1 и ^ »3 1 С ;а> 1 з Ш п »ги^еп и уесега о Ј 1 :ли 1 и _ г о /.е п а И с п ј з ^ Ј и г п о з ! и с е з п г к з з к и р л у 1е з е 1 з 11ћ г ) з 1 ојг. огл-л з к и р з ћ г . т з и . ј е . 1 з Х л Ц л Г Ј з 1 о у а , п ј о з п о у ц с 1 . 1 6 . з 1 . 2 . 2 ј ! : о п л о јл У п ! л 5 ;си_'0 ’/ 1 .ла пг. о з п о у и с 1 . 9 . 3 1 . 1 . 1 с 1 . 1 5 . 2 >коп > о р г з у п о а р о 1 о г з ј и У з е г з . Л ћ г . . ј е с п 1 с а г а ћ Г Ј П Ј и з е з с 1 бкир х з з г ј З п у о г ј « \г л 1 ја »' 1 к о 1 е ј г з е у ј е г . : к ! о ’о г е б 1 гаози у г б Ш п а г л к о п и р г ј 6у 1 с1з с п 1 Ш г а је зИ г а а . Р о г е б п Ј У е п е п о Ј , 0 '>ег: 1 1 1 \ т а з л г п ш ј а Оо С е И п ј е и к а г и ј и с ј 6 1 и з 1 и с л ј и о и х г л у з п ј > з к и р а 1зргес1 Оуох-з К г а 1 ј а М к о 1 е шо ■1о босГ бо п / г и з Ј У Ј и ј з Јхили Бож ић Божмћ јс празшис кога славе Хрншћанн широм света. Снн Божи1н родио се на Божнћ, да би сб даље стално раћао у душама људн који желе царство Божије, у коме је спас, жнвот и васкрсење. Ро ћен>е Христово данас су иро* славилл и дјеца Светог Саве и потомцн Светог кпеза Лазара — православнн Срби који живе у Риму. Они су се овде данас скупнлн пред престолои вечног владара — Хрнста. Те прве ноћи кад је Бог постао човјек, да се У братској љубави помоле за српски народ у домовшш, као што су уверснн да се*он моли за њих. Света Лнтургнја је служена у Грчкој православнсј цркви светога Андрнје. По Ееома лијепом времепу. Љ п ур ш ју је служно с в с ш т с ј ш к Мираш Дедеић, уз молитвено присуство лравославннх Срба. Окупљени Србн су нзразили дубоку благонаклоиост и захвалносх еппскопу Васел»енске патријаршије Спнридону, што нм је доз волио да се служи света Литургија на српском језику, пр-

ви пут откако сс зна за српско име. На крају свете Лптургије. окуњљеним Србнма боишћиим сломо се обратно епнскои Сш1ридои. Говорио им је о улози н проблсмима, потребад>а и недостатку. бодрећи их иао тирским поукама. пуних срда*г ности и братске љубавн, за боље посјећивање црквс, познавајући Србе као народ члрст у верн и јсд!п!ству светог Православља. који нм је усадио родоначелник лозе Нсмањнћа — Свети Сава и додао: „задовољан сам игго сте сс окупили у овом светом храму, не могу вам рећи добро дошли, или осјећајте се као у својој кућ и . Н е , ово јс кућа ваш а... сви смо православнн. а наш сусрет 1с продубљ1шап>е православног јединства..-. Овдје нмам много других озбиљиијих ствари , . . Око 13 ч. српска заједница је V црквеинм прос* торијама прнредила скромну трпсзу љубави, као што то обично чние Србн у оваквим Хфшшкама. На крају је Епнскоп испраћен бурним аплаузом са Ис .пола. ети. Дсспота!

Извјештај дописника “Православља * из Рима у ком се наводи да је свештеник Васељенске Патријаршије Мираш Дедеић служио литургију у храму Св. Андрије, уз присуство српске заједнице у Риму. Након рашчиљења од стране ВасељенскоГПатријарха Дедеић ће писати молбу Митрополиту ЗаГребачко-Љубљанском Јовану, да т прими за пароха тезаједнице. Види страну 114.

44

—

и

Ј

Ј

Ј

РАСПОПАт

РИ М СКИ ААН

45

—

■АТПЈАиТА -

■

Њ РЕ8ТРМ О Р Е 1 Њ А Л ЈС 0 5 1 Л У 1 А 1л имјшошап/а (Црас1ге Мјгач 1>е 1л ђ е т р 1 ђ г е \п . Е 1 1 1 1е8С1по 1е11а Ји ^ ов 1а< Л а п о п ри б 1авс1агс1 1п8еп81ђ111, п о п во1о р е г 1а к и а Ј г а т т а Ц с К А 1п1г1п80са, п о п во1о р е г 1а т а 1 а и ^ и г а п а у1с1ш ш ха ^ е о е г а П с а 1е11а И и егт а 1п с о г е о , т а а п с ћ о р о г с ћ б и п а р г о ћаћ11е С г а т т е п С а г 1 о п е 1е11а Г о1сгаг1опе ји в о в 1 а у а р о С гећ ћ е п а р п г е 11 Ш зсогао ви1Г1всг1а е 1а Р а 1 т а г 1 а и п С е т р о И а П а п е . N61 с о т т о п с а г е Га11иа1о в П и а г Ј о п е (11 1 о « а 1пСеаС1па 1п Ј и к о а 1 а у 1 а , 1а Се1ззЛн1ои е е ! 1 т д а а - т е Ш а 1п д е п е г е С еп Јо п о а р г е в в ц ћ ^ 1 ћ г о а Ч 1 с о т е уП Ш п о 1е1Г 1ш ааоге '6огћ 6Г .рић т1агв1 с ћ е с ! 6 е1а у е г о о о ћ е &1 с о п 1 г а г ! о 1а 81 Ш аг 1 о п е а1а т о 1 1 о р11 с о т г'р1в8еа о о п г о е р о и а а ђ И И а О а а т » к > 1е р а г П . Н ееС а 11 Г а « о с ћ е 11 рипС о 11 \г1а1А логћо 8 а ! т о т о п С о т о 1 1 о т е п о ри ћћИ сЈгааС о. Р е г с а р т е а11ога а п с ћ е 1е г а# 1 о п 1 с е ! в е гћ1, а ћ ћ 1 а т о ГпсепЈвСаС о р а ! г е М1г&8 Е)е(1е1с, « р а 1 г е М Јсћ е 1 е р е г «11 а т 1 с ! 11аПап1». е и а 6 8 е п 2 'а 1Сго и п а С е е И т о п Ј а п г а с ћ е Уа с о п с г о с о г г е п с е . с ћ е т е « е 1п И б си ввЈоп е Гор1п1опе с ћ е к11 Па11ап1 81 в о п з Га1 и 1п1огпо а П а е и е г г а . Е п е И е в и е раго1е, и 1ога ав ва! ав р ге е паг1опа118Се ћ е п с ћ б ргоГГег1(е 1 а и п г е И ^ о в о , 1п с и ! а ћ ћ 1 а т о п о ( а 1а 8 1 * п Ш с аи \га 1 1 о п и П с а г1 о п е 1е1 1егпПп 1 в е г ћ о с о п о г(о 1 о 8 8 0 е с г о а с о с о п с а 1Ш св. Л Ш 11л 1а Гегос1& Ш и п с о п Ш и о Гга 1 и е р о р о П с ћ в п о п ро аа о п о р !1 у 1 у еге ш П и . — Р»4гс М к ћ с к , сова Ге**гсЈ1о М егм к а рп ж ч с г ч т вс1 соаШПо агпмсо? 1 л Уо^Иа сарагђи соее*пжге н огшај а м с т о п Ј Ј к о гс^1пк соаи т>Лл, о « и к п ш ш1п» 1н уокмиА ш к и Ш к 1епга И ип сопШ ио ш сш и Г г о т е ^ о п о т е г У 1»(ј сгоаи е п з е т з п вегћ!; ипа рисгга Уо1и(а апсће 1а$Л сд со ти ш б ! , Ја&П сх со Л аћогтоп Ј ј Т и о . сћс. аигауегао ип’орегаа о п с еаиорагЈезса, уовЛопо п иатсоеге 11 ро(еге с а т ћ ш п Ј о уо1(о а хрезс Је1 роуего роро!о иа $егђосћесгоа(о. — М а, а чиадш јшЈ гпи!(а. Геаегсћо Г еЈсп к с соа(гоЛа(о т( 0 11 п ргепЈег« I (егп(оп Је1Г1к(па е Јс!1а Оа1па/ја . ^ е $аге! Не(о е »опо вкиго сћс >1§ о \'е т о иаНапо 1п 1ег\сгга рег цисК о ш ц иаш о с кгопсапгл1с впило. ћ а 81оУсша шуссе роггећћс. рсг и аЛ 2 ЈОП1с сикига. ишпи а11’Аи5(па. — О и а к роо а ве гс II пк>к Л ! С г т Ј а п е т т о т аа аш р к аМ к ргосеаво Л расс т ЈиЈЈоЈа'!*, мв рвеае запктћлио Јоро 1а с в Ј т а Је! с о т и п в т о сгвдјаш? ( ,о т е ћо $1* ЈеП о I соти ш хи поп зопо езипи. а> $опо јо 1 о та5сћега(1 $>а Гга 15сгћј сће Гга 1стоаи. Ех с о т и л и (ј. 1о п ре(о. јо л о Мсбјс. Магсоујс.

1е с о 1р е с1е 1г е § ј т е

сотитбГа сесаро, Вго\*е(. 4 хЛјуспо? Е ’а 1гасоо а О ићго\П 1к, а п и с а т е т е то ш сл ев п п а а п а Је$»1паи а Лусш ге с а р и а к Је! Моп(еПС8ГО, $ј &р1е8а рсгсћс а Л Ч т е т о ЈеЛ а с т а кегђј е сгоап $ј аш ш аггапо соо ипа Гегооа т а и ЈП а . Е’а г т а ( а па\-а!е ГсЈсга!е аШ ихапЈо О и ћ г о \т к осгса Л ЈпЈигге а! сорг1Гиосо рсг р о к г репе 1п»гс т слик е Ј апепиаге Л сЈшш Л у јо к п /а. II ђ!оссо Је1к сааелпс јпуссс 4 51а(о огЛ па(о Ј а Т и Ј јт а л , 1’Нј(1ег $1а\о, сћс ћ а т а л Ј а ( о 1п\ег\мЈП сгоап а Ј ам еЛ агс 1 зок1аи ЈеЛ'с5егаг>о ГсЈеш к аГГтсће цие$(о о оп јте п -ел п а е д Ј гтроЛ гс цј спш и Л сассигс >»егћ( ЈаЛ а С п ж а а . — 1>а гНцрово сеПо к ) воа рмб соаЛУикге 1л « * т т; соаЛ увк шгесе к гвјроЛ Лп шкА соапаооавћ вегМ ве! »окг шшКеаеге 1а М е т з о а с о дј ссдИгтгк) гШеое к ^ Ш т в к токиК4 Л аассжкмм Л С госоа е бк>«еам?

8

Апсћс $и цисзхо 1 ет а с’4 ш р г о т о ! и сопГиаЈопе Ј о у и и а Ј ш Г оппааош б ћ авћ а к. N 01» с ■гсго сћс 1а бегћш уовЛа т а ш сп сге а (иш \ со$п 1а ГеЈсп ш опс Јс1к гсрићћИсћс ји80$1а\т; а п п рспопа!ш с т с т ј п$и1и сће И 99'/* Је! *егћ> &1а Гауогсоок а!1а 5С15510ПС. М а овзсп пи ло ин Ј л 1о: зе Ц 38% Јс! 23.000.000 Л ји8051а\п с 5егћо, Л цис5(1 П 42% \п\« а! Л Гиоп ЈсЛ а бегђја. Е'о$исо1о аЛа »ерагагјопс 4оло Јип ци е ј »сгћ> сће а ђ ји п о т С го аги . ћ а 4ССС5410ПС &агн р о аи ћ јк $о1о Ј о р о сћс 42П» 4(ди п ццрипи ипи расс Ј и г т и г а е ш гаппо &и(! $(>ри1ап ассогЛ сћ!ап рсг 1а (и(е1а Је> 600.000 $егћ! сће (Нуопо ш С го а гп > ц иаћ п \с п Л са п о 1а Јого аи (о п о тш е Ј П Л г т о а п т а п с г с пс11с 1ого г л у с пе> (егп(оп сће ађ ји п о . — 0 « а к к а ! регвош ш ! р о Ш » јввока.1 к » а кгв виццсопагаКе аГПЈвкк? Ти(п « р1п Јт р о п а ш ! регаопаадј ро1кк> *Пиа1-

И. Т ш и у јд рсп$о сћс МПоасук, ћспсћб апсћк*!! ех-сотип јж а, а Њ а Га((о т о И о рсг 1х бегђја пиП1ПсапЈо!а аПа ЧошхЛпа с Ј а1 Кокзоуо Ј а си> Ћ (о Г а \'с \а Л \’1$а — бесопЈо к> 11 соаЛШо мтћо-стов(о 4 вп соеП>По \»ио а саш е роИпсће е жкзо-есоаоткке? 81 (га (и $оргапи((о Л ип с о п Л т о сгапсо-геЛ810&0 сће ћа апсћс то(>уагЈоп> роћпсће е $ос!оесопот>сће с о га е с а т е соосоп и и п п . 5> ро(гећће апг> Л ге сће 4 ип сопЛшо о п {р»апатсп(е геН^Јо50 Л уеп ш о а п с ћ с с т к о со11етро. М1 $рк{}0 . 1л гаЛсе е ш к а Је> 5егћј е Је> сгоап е т геаМ 1а т е Јс$ 11па т цшш(о еп (гатћ! \сп&опо Ја> С аграп с Ј е т г а т ћ ј раг1а*о 1а «с*$а Нпвиа; П СпЛ^апсЛт о Ј ’а1(га р аП есм д Јо рогии> пе> ВаЈсдпЈ пе! IX 5есо1о Ја> Ји> »апц О п П о е М с 1о Л о рготеп кп п ЈаЛи СгосЈа. № 1054, а11'ероса ЈеЛ о $ а $ т а , 1а бегђја Л \е п п с оп оЈозаа т е ш г е 1а Сгоаг>а аћђгассјо П са и оћсеп то. Вспсће еа $ и п о ап сћ е $егћ1 с а и о ћ а е сгоап ог(оЈо$$ 1. ц ш т и 5ро$о ргеЈс(сгт1п аи с гцрЈа Л \гсг5Ј(а Л ГеЈс ћа с о т р о г ш о со1 (сгпро апсће ип сГГси1\о ЛГГегепгшп с(п!со сће 4 ога с к т с ш о ГопЈатегК ак Је1 т п Г ћ и о А цис$(о ргоро41(о уојјНо боиоћпсаге сће 0{цр ш С го а л а I п и К п т о т т1$п поп усп&опо аи(опггап е 1с 60.000 с о р р к Јсгћо-сгоа(е, $е ађј(апп т СгоагЈа, осгсапо Ј1 гаирипасге 1а бегћЈа рег раиг а Л гарргстацЛе. — К К кае ске к со т ш и и кШегпаооовк ст* 1в соа{сгеаха Л рвсг 4е»ГАја « и рохостеоЈо к к га Л> »кеМв, ш т о Ј о п в р а гЈ а к , рсг ааа пнЛиооос р а а Гка М сооЛШ >оррмгс 1а и п Ч ф а Јв иааге сто Је&и $ и (! уиппј соп к 1а О го а з, 1а К о та п ш , !а Ви18апа е Ј апсће П иИ а. К к о г Л а т о а 1д »ашШ а сће саи$Ј 1а I* уисттв топЛ а1е; т ц исзи п и к Ј е (( а (егга ћаЈсап ка ћа$ и ил ПатппГсго рсгсћс 1и((о $1 ЈпсепЛ. — Соаас встћо Лж в и рвгте е со Гаћга соаа 4 сће « ав^ига аВосв рст П ГвТвго а о г т а 1 (с т р о , скро т П к а п т Л » а х т а , сћс 1а сћ к $ а саКоЛса е 1а сГпеза оПоЈо5$а, поп $о!о јп Ји8051ау1а т а пс1 т о п Ј о пкего, $1 п и т ас д п о §е л НусПо 1ео1о8вк>, Гга ј сарј Јс1к Ј и е сћкае, с! $ооо ЈеИе р к х о к Л уегвепге, псЛа ГеЈе ск! роро)о п оп е$в(опо ЛГГегелге Г о п Ја те п и п сће 8Ји$(1Псћшо апсога 1а х рагагЈоое.

СУДБИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ ХРВАТИ И СРБИ ИСПАШТАЈУ ЗБОГ ГРЕШАКА КОМУНИСТИЧКОГ РЕЖИМА Свједочење Мираша Дедеића, представника православаца Југослобенска криза са драмом ГрађанскоГрата открива различите ставове који отежавају проналазак реилења. Већ дуГо наше новине прате са посебном пажњом развијање дешавања, прикупљајући приче и свједочења припадника различитих страна у сукобу. Управо са намјером да пружимо нашим читаоцима потпуну информацију, одлучили смо да објавимо два супротстављена свједочења: у јучерашњем броју свједочење хрватскоГ представника Доктора Марија Кинела (који је у Италији збоГ прикупљања помоћи за њелов народ), а у данашњем броју објављујемо свједочење српскоГ свештеника Мираша Дедеића, родом црноГорца, теолоГа и пароха православне цркве која се налази у улици Сардења у Риму. У Југославији наставља да бјесни грађански рат у атмосфери коју је тешко разумјети. Иако је опет дошло до прекида ватре чији је настанак подстакла мировна конференција одржана у Хагу вјерско- етнички рат изгледа превише озбиљан да би се могао ријешити за кратко вријеме. Судбина Југоелавије нас не може оставитиравнодушним, не самозбогонога што се дешава на њеном простору, не само збогзлокобне географске близине рата који је у јеку, већ и зато што би могуће распарчавање Југоелавије могло отворити питање Истре и Далмације које су некада биле у италијанском поеједу. Коментаришући актуелну ситуацију грађанског рата у Југославији телевизија и масс медији уопште, обично представљају Хрвате као жртве српских окупатора:можда је то истина, или је пак еитуација много сложенија и одговорност за такво стање сносе обје стране. Остаје чињеница да је српско становиште у овом тренутку мање познато. Да би схватили и ерпске разлоге интервјуиеали смо свештеника Мираша Дедеића кога италијани зову «отац Микеле». Без сумње, његово свједочење је противно општем мишљењу Италијана о рату. У његовим ријечима, понекад превише грубим и националистичким, иако их изговара свештено лице, у којима смо примијетили значајно поистовјећивање термина српски са православни и хрватски са католички, осликава се сва суровост сукоба између два народа који више не могу да живе заједно. ОчеМикелештанаводисавезну војску српских и хрватских резервиста; то је рат који да учествује у оружаном сукобу? Велика жеља су жељели и бивши комунисти, и бивши Титови да сачува комунистички режим, или се опет сарадници који желе да одрже власт мијењајући ради о жељи да се створи «Велика Србија»? лице на рачун јадног народа како српског тако и Ни једна ни друга претпоставка није оног хрватског. тачна. Друга је потпуна лаж. Савезна војска Колико јемени познато савезну војеку је напала Хрватску само да би спасила српски контролише такозвани «српски блок». Како живаљ настаљен на том подручју; да би се у супротном објашњавате напад на град од избјегао геноцид као што је онај који се десио у историјеког значаја као што је Дубровник или Другом свјетском рату кадаје, д о к јеу Хрватској заузимање касарни савезне војске од стране на власти био Анте Павелић, убијено 500.000 Хрвата? срба у Јасеновцу, који су били жртве свирепоети Ово уопште није тачно. Савезна војску фрањевачког фратра Мирослава Филиповића чинељудикојипотичу изсвихдјеловаЈугославије Мајсторовића који је организовао масакр. и не предводе је Срби. Како може бити српска Истина је да Хрвати, данас као и јуче, војска ако је вођа, Кадијевић, Хрват, а његов желе да уклоне Србе са њихове територије и ово замјеник, Бровет, Словенац? је рат који воде Хрвати против Срба који живе Напад на Дубровник који је некада на хрватској територији. Савезна војека само припадао Црној Гори, штавише који је требао покушава да смањи насиље у сукобу између да буде њен главни град може се објаснити: у Интервју српског свештеника Мираша Дедеића италијанском листу “II Роро1о” од 18.11. 1991. Г. у коме он оправдава борбе око Дубровника и залаже се за враћање Истре и Далмације Италији.

47

граду су се Срби и Хрвати међусобно убијали Срба и Хрвата је заправо исти будући да оба са нечувеном свирепошћу. Савезна морнарица народа потичу са Карпата и да говоре истим нападајући Дубровник настоји да уведе језиком; са друге стране, Хришћанство су на полицијски час како би се могло продријети у Балкан донијели светитељи Ћирило и Методије поријеклом из Грчке. 1054 год. у вријеме шизме град и смањити насиље. Међутим опсаду касарни је наредио Србија је прихватила православну вјеру, а Туђман, југословенски Хитлер, који је послао Хрватска католичку. Иако постоје Срби католичке хрватске резервисте да опколе војнике савезне вјероисповијести и католици православне армије да их она не би спријечила да отјерају вјере ово често оштро и унапријед одређивано разликовање по вјери временом се претворило Србе из Хрватске. Као свештено лице не можете и у етничко раздвајање које је сада основни учествовати у рату. Да ли подржавате елемент сукоба. У вези са ови желим да истакнем да се разлоге својих сународника Срба да сачувају федерацију или насупрот томе сматрате данас у Хрватској не признају мјешовити бракови легитимном жељу Хрватске и Словеније за и да 60.000 српско-хрватских парова, иако су становници Хрватске напуштају је и одлазе у оцјепљењем ? И у вези са овом темом влада велика Србију из страха од одмазде. Сматрате ли да је међународна забуна настала као последица погрешног информисања. Није истина да Србија по сваку заједница еа мировном конференцијом цијену жели да сачува федерацију југословенске у Хагу на правом путу ка проналажењу републике; штавише, 99% Србајезаотцјепљење. мировног решења сукоба и да ли је у томе она Осврнимо се на податак који каже да: ако 38% од неприетраена, или би стратегија требала да 23.000.000 Југословена чине Срби, 42% од њих буде другачија? Вјерујем да су на правом путу иако ми се живи изван Србије. Дакле препрека одвајању су Срби који живе у Хрватској. Отцјепљење ће не чини да су у томе заиста непристрасни, можда бити могуће само уколико се успостави трајни се несвјесно више води рачуна о хрватским мир и уколико буду потписани јасни договори о интересима него о оним српским. Проблем је што заштити 600.000 Срба који живе у Хрватској и ЦЕЕ не познаје у потпуности социо-политичку који траже аутономију и право да остану у својим ситуацију Југославије, у којој још увијек постоје комунистичке струје, а и новинари преносе кућама. Ко Вам од југословенеких политичара многобројне погрешне информације на штету Србије. изгледа као поуздана особа? Како оцјењујете политику Италије Сви су најзначајнији политичари у влади Југославије, било Срби или Хрвати, или према југословенекој кризи? Упркос хрватофилској наклоњености представници других покрајина, некадашњи комунисти, Титови следбеници, и управо зато Италиј ана, чини ми се дај е политика Де Микелиса што су такви не могу бити поуздане особе. Па до данас била праведна и непристраена. Што се ипак, мислим да је Милошевић, иако је и он тиче Италије хтио бих такође рећи и да, након некадашњи комуниста, урадио много за Србију, могућег распада Југоелавије, она има пуно право припајајући јој Војводину и Косово које јој је да приевоји Истру и Далмацију. Било би ми драго због тога и сигуран сам да ће италијанска влада Тито био одвојио. По вашем мишљењу да ли је ерпско- учинити нешто у том правцу будући да поетоје хрватски конфликт етнички или је настао као и историјски разлози за тако нешто. Међутим последица политичких и социо- економских Словенија би могла да сезбогтрадиције и културе припоји Аустрији. прилика? Која би могла да буде улога Ради се, прије свега о вјерско- етничком конфликту, а постоје и политички и социо- ХришЕанства у процееу успоетављања мира економски мотиви као пратећи узроци настанка у Југоелавији, у земљи која је након пада овог сукоба. Чак би се могло рећи даје то вјерски комунизма разједињена, чијем унутрашњем сукоб који је временом прерастао у етнички дијељењу је допринио вјереки конфликт конфликт. Да будем јаснији. Етнички коријен између хришћана?

48

Као што сам већрекао комунисти нијесу могао трајати годинама све до потпуног распада у потпуности нестали само су се маскирали и државе или до њеног потчињавања од стране има их како међу Србима тако и међу Хрватима. других држава. Поред тога, ако би рат дуго трајао Понављам, некадашњи комунисти су Месић, не би било искључено учешће других држава из Марковић, Туђман, а и Милошевић, мада је он окружења као што су Грчка, Румунија, Бугарска, био доста млад у Титово вријеме, те отуда и мало Италија. Сјетимо се повода првог свјетскограта, утицајан. Без ових «Титових сателита» било би на овој проклетој балканској земљи довољна је више мира и демократије, а хришћанство би једна шибица да се све запали. Као Србин и свештено лице какву могло да се развија. У сваком случају Ватикан би могао, будућност Србије желите? Говорећи као Србин желио бих да се, преко папе Војитиле, да се огласи у Југославији, можда подстичући сусрет између између српског када се успостави трајни мир, Србија и Хрватска дефинитивно одвоје будући да два народа не патријарха Павла и загребачког кардинала. Мислите ли да је мир близу или је још могу живјети више заједно у миру. Као свештено лице, вјерујем да је већ увијек доста далеко? Јако је тешко одговорити на ово питање. вријеме да се после сто година шизме католичка Судећи по свирепоети сукоба, сматрам да и православна црква уједине. Ако на теолошком међународна заједница треба на брзину да нађе нивоу, између поглавара двије цркве постоје мала неко решење; јер ако се мировни преговори разилажења, у вјери народа не постоје суштинске одвиј ај у тако споро постој ириз ик даће Ју гославиј а разлике које оправдавају одвајање. постати други Либан, односно грађански рат би

Превод иншервјуа у “II Роро1о”у коме ра4ге М1ке1е као Србин износи веома иншересаншне ставове.

49

|»1сН1си1, 19 1чиусш 1Ј1с 1991

1и

А т п ја п т а

роросо

11

Њ О К Л М М А В1 Ш Р О Р О Ш ^ебИшоташа (ИВгапко 8ћи1е§а, раггосо сгоа1о с1е1Моп1епе&го сп « ш п с » 1т о с » и (о р о п а (о ое 1 В а к а т пе! IX $есо1о. А Г Г сптш опе Ш ПгШи уси Но јжмЦоОЈкЦ; О а р н 1)и Ф п и «.У4ш а /Ј|м?ц|>г; • Оф* «р («(» тгетГ/иомШ И1.

...‘

V пј1т л и'охЈи)Ј» цоШ н? к!јзИ< и р|ау«ао, *$1опо4о гч« ро4»1Г »мип * ш л * . о и и т « * ц к и х 4«* т о Н т к ^ Т р ш » и р)«удП

. С г п о јо л р . То «а1»и* п»)в рј** УЛО и М о у ђ» л « о п с гл о и о г» к ) О0ГО4. То п ш т и рпзГсМол&Јл) (п ш л јм К 4 о у«< Ј«т * Ко* »ОУЛ. )Х 5тип«

СХ» К д к о Ш т и к « роИКки к о ш ш И * Ш и >)иЛопин* 10гА». |о п» т Г » 1 |т . ђ о к а т 1 М » а а и р п р 1м .Ји, .Ј,, р Ј о о о Л о т С п и , С о ги о л ЧнШИСопи.оО Ји и о т ргж»0 . 1.10,.с л н . и т о |01 к и к и г) ОИА) .и > о1«|* Н|*ио4и п* СкИЈпЈи А оп )« рг«4*)Лп1Х Одћогд и ги4«п)« М#|о1вУД таи«)1*Г#. М» * т о Гогт1т1) (аНогуцпе 1оуб*ш1ке »и-«Д« Сф хат Јо Ш к о т а л р а ш (полптнчсскал) ли^ералОБ, онвшле к шмунистн,алоанпн(мусулБ.-лане или католлкл; лнтони^ ^орамович всем нам оченв хорошо л звеетен ,и б о в сиое времЛ кв.-: всем »звестно что ^нтониИ Абрамович переменил в о'1Ил все мрисдик пи.1 последне* онла лмериканскал "фтокефалвнан аерковв.лично л имел воз ож,. стб с ^ашим Блаженством сослужитз лр онвахз на ирисмах на протлжении десоти л е т . ( 3 ,»оле Господа јоога да Он совет о умеренности и каноническои послушно сти оербскоЛ ПравослазноИ 4-еркви и овлтебшему Патриарху ^ а в л у ,а по олагословеник) кашсго влаженсгва и мудрого указанил на неолагопринтнне последствил, воздествовали на Ипископа ^нтонил лорамовича. •^**♦** • г' мастолтелБ подВор БН

лго олаж енство, г>лажс нн е лши 3 Зе одосиД, ЛИТрОИОЛИТ А..',ерлКанСКИ»! И -ЧдНаДСХИИ

аашингтон. Допис настојатеља подворја Руске Православне Цркве у БеоГраду I Василија Тарасјева Митрополиту Теодосију поЈлавару Америчке Православне Цркве - којојје припадао I. Антоније Абрамовић

62

Његовом Блаженству Теодосију Митрополиту цијеле Америке и Канаде Московски Патријархат

Подворје Руске Православне Цркве у Београду 27. октобра 1993. № -501

Ваше Блаженство, драги у Господу Владико Митрополите Теодоеије. Сматрам својим дугом, као Настојатељ Подворја Московског Патријархата при Трону Српских Патријараха, да потврдим Вашем Блаженству да је архимандрит Антоније Абрамовић дао пристанак да постане поглавар “аутокефалне” црногорске цркве. Именовање ће бити 31. октобра 1993. године у Црној Гори — град Цетиње. Прије мјесец и по дана Васељенски патријарх је посјетио Српску Г1равославн}г Цркву и Његову Светост Патријарха Павла. Такође је посјетио и Митрополију Црногорско-приморску и тамо изјавио да “Црногорска аутокефална црква никада није постојала, не може да поетоји и неће постојати до свршетка свијета!” Аутокефалисти у Црној Гори представљају партију (политичку) либерала, бивших ком\гниста и Албанаца (муслимана или католика). Антоније Абрамовић је нама свима врло добро познат, јер се у своје вријеме оглушио о Патријархов благослов. Такође сви у Српској Православној Цркви знају да је Антоније Абрамовић промијенио у САД све јурисдикције и да му је последња била Америчка аутокефална црква. Ја сам лично имао прилику да саслужујем вашем Блаженству и да будем на пријемима током десетак година -(у Москви). Молим Господа Бога да би савјет о умјерености и канонској послушности Српској Православној Цркви и Његовој Светоети Патријарху Павлу, а по благослову Вашег Блаженства и мудрог указивања на нимало угодне последице, имао утицаја на архимандрига Антонија Абрамовића. Настојатељ Подворја Мигрофорни протојереј Василије Тарасјев

Превод доииса I. Василија Тарасјева миш роиолиш у Теодосију од 27. 10.1993. 1.

63

5НР5КА РАТШАН51ЈА - ВЕОСНАП ТЕ1лЕГАХ 011 -630

М

о п 1 г в а 1 , 1

7

• 0

3

.

1993

.

8 6 5

ИЈЗСОУОЈ 5УЕТ06Т1 РАТН1ЈАНН1Ј РАШЈ, УА5А

5УВГ0ВТ1! В0АС051л0УГГЕ!

Рг1 јв пекоИко Јапа с1ов1о т1 Је Јо гики Уаев р1в«о од 2 поуепВга 1992 еосИпв.Р1втоо т! јв ргес!ао 1гујвзп1

Нас1т11о 5овк1с,когав је 1в1о рге-

зд е-

1е 1Т -

У

П о д го р и ц а, 12. н о в е м б р а -, и д о к у м е н а та о а е г о в и м наП о в о д о м н е д а в н и х с к у п о в а !•'.'. с гр а н и м активностим а, к оји н а Ц ети њ у, М У П Ц р н е Т о р е .'. с у . засн о в ан и н а и з ја в а м а се обрати о 'Ја в н о с ти путем ’ У оп ггећених л и ц а и ^ а л а з и м а с а о п ш т е њ а у к о је м се к он ста'м ед и ц и н с к и х установа. Н е м а т у је сл>едеће: С к у п о в и р а зл и - . н и н а јм а њ е сумн>е д а ј е помеч и тог в јер с к о г и п о л и ти ч к о г ' н у ти господин својеврем ен о с а д р ж а ја , к о ји с у 31. о к т о б р а л _' т р е б а л о д а кривично одговао в е годи н е о д р ж а н и н а Це-. . р а з а учи њ ена д је л а . М еђути њ у , са стан ови п гга б е зб јед тим , због сп ец и ф и ч н о г одноности , и зи с к и в а л и су зн а ч а јс а са' разн и м о б а в је ш т а јн и м н е акти вн осги М и н и с та р ст в а сл у ж б а м а, он је ту одговору н у тр аш њ и х п о с л о в а. У о к ви , н ост и зб јегао н а п у ш тањ ем таб езб је д н о с н и х п р о ц је н а и дашн>е Ју го сл а в и је и од л асп р и п р ем а , .М и н и стар ство ј е ' ,.к о м у К а н ад у . п р е д у зе л о н и з м је р а , а т о к и У оквиру б езбједн осн и х и сх о д ти х с к у п о в а п о к а з а л и п р и п р ем а с ку п а н а Ц ети њ у, су д а су р а д н и ц и -М и н и -. к а о пгго је то и у оби чајен о, ста р ст в а у ц у т р аш њ и х посло- ~ј . обавл>ени су разговори са оргв а. п р о ф е с и о н а л н о и к орект- ј а н и за т о р и м а ,у цил>у 'п о с ти н о о б ав и л и свој п о с ао . О то м е ' У з а њ а м ак си м ал н е безбједн ос в је д о ч е и п р и з н а њ а непоссти грађана'. Т ом п ри ли к ом , р е д н и х у ч е с н и к а с к у п о в а. р а ч у н а ју ћ и д а је ко р ек тн о д а М еђутим , у н а к н а д н и м ин терсе г. А брам овићу, п р и је прихп р е т а ц и ја м а го сп о д и н а Б о г в а т а њ а било к а к в е ја в н е д је д а н о в и ћ а , л р е д с је д н и к а Одл атн ости , саоппгги д а су поб о р а з а а у т о к е ф а л н о с т ц рн ом ен у те 'ч и њ е н и ц е и .д о к у м ен т и п о зн ат и н е сам о С Д Б него го р ск е ц р к в е, ја в н о с т и , је и љ у д и м а к о ји су усл>ед његос ао ш п тен о д а ј е н е п о с р ед н о в ог д је л о в а њ а у том п е р и о д у п р и је тзв. п р о г л а ш е њ а госпоп р е тр п је л и т је л ес н е и повред и н а А б р а м о в и ћ а з а м итрод е свог достојанства, рад н и п о л и т а Ц р н о го р с к е правосц и М и нистарства су то и л а в н е ц р к в е , о д с т р а н е Слуу чи н и л и . Господин А брамож б е д р ж а в н е б е зб је д н о с ти н а в и ћ ј е прим ио и н ф о р м а ц и је њ е га в р ш ен п р и т и с а к и д а м у и кон статовао д а н е т р е б а д а ј е ч а к з а п р и је ћ е н о ф и зи ч к о м л и к в и д а ц и јо м . .прихвати п он уђен у дуж пост, а.г. Б о гд ан о в и ћ , к о ји је учестР а д и д је л о в а њ е С Д Б н а в о в ао у том разговору.био је овим п ростори м а у д угом пер и о д у б и л и с у м и с ти ф и к о в а - . в ео м а и зн ен ађ ен и зн есен и м м и њ ен и ц ам а. ни , ш то се сасви м Јн еп отреб н о наставл>а и у д а н а ш њ е в ри јеу,-ан и м а Ц р н е Горе, М инију в ео м а о д го в о р ан и зн а ч а старство у н утраш њ и х послоја н д р у ш тв е н и п осао . в а ј е см а т р ал о д а н а в е д е н е П р и је с ку п а ч л а н о в а и прис та л и ц а О д б о р а з а аутокечи њ ен и ц е т р еб а с аоп ш ти ти ф а л н о с т н а Ц ети њ у , С л у ж б а ^ а в р и јем е и д а је у о б а в ези д р ж а в н е б е зб је д н о с ги је б и л а д а их учи ни доступ ним свим а, а посебно он и м а к о ји из у п о с јед у с а з н а њ а о бројн и м в е за м а и д је л а т н о с т и м а г о - , в јер ск и х и л и п о л и ти ч к и х увје р е њ а буду жел>ели д а гос п о д и н а А н то н и ја А брам осп о д и н у А б рам ови ћу пољ убе в и ћ а д о к је с л у ж б о в а о у Ц р н о ј Гори. М е ђ у њ и м а и м а руку.

Л/

Саоишшење М У П -а Ц рне Горе о насш раним склоносш има х. А н ш о н и ја Абрамовића, објављено у ”П О Б Ј Е Д И ” субота, 13. новембра 1993. -

69

СВЕТО АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИЕОДУ СРПСКБ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ БЕОГРАД

У п р и л о гу д о с т ав в ам ф о т о к о п и је ч лан ак а и з л и с т о в а "Л и бер ал ” и 4Ш онитор” к о ји с у с е Л утрос п о ја з и л и на к и о с ц и м а . 1.Бившем арзош ан дри ту А н тон и ју А браиовићу д а ј « подршку п р о т о је р е д Јо в а н Т к ач у к . Н еоходно ј е р в а г о в а т и н а 'о в а ј факс је р "ау то к вф ал п и " упорно т в р д е к ак о и м а ју подршку и б л а го с л о в А иеричкв п р а в о с л а в н е ц р к в е , а Ј о в а н Ткачук с е под п и сао к ао ”к а н ц е л а р и/ с е к р е т а р / . Пошео нем а загл ав љ а на ф аксу з ј е о о в а т н о с е р ад и о монтаж и. Мислки д а би с в морало ОДМАХ сту п и ти у в е з у с а М итрополитои Т ео д о ск јем од н осн о Епископом Се р а фииои и у т в р д и т и чин.енице« 2*А н тон и је Абрацовић н а з и в а М итрополита Амфилсхи;ја и Е пископа И р и н е ја " т з в .в л а д и к а и а ” и о с п о р ав а д а ;је раш чинен. З .и 4-.0ви прилози п о т в р ђ у ју гл аои н е д а с© А«топи.1е к р ећ е у^Јлдаиа Д ети аа и д а с т , на » а л о с т , в Ј е р о в а т н е тзрдн>е да кр ш тава. Када с е добро п р е л и с т а ју "Л иберал" и "М онитор” очи гл ед н о ј е да ј с ово к о н тр ан ап ад .М ед и ^ и у ти ч у на народ и п р в о б и тну з б у в е н о с т ч л а н с т в а а у то к в ф а л и с т и ч к о г п о к р ета к о Ј а ,је била и а а з в а н а докуиентом 0 1|9^13^3Ж14Ни^В70Н:с1^& ^ б р ан о в к ћ а од с т р а н е » е г о з о г надлеж н ог А р х и Јв р е Ј* р 1 !р в о с у почели вер б ал н о да п о р и чу и с т и н и т о с т ф ак са а с а д а нуд« "д о к & з” д а и и а ју подршку А цер и ч к е п р а з о с л а в н е ц рк ве преко ”к а н ц е л а р а ” п р о т о је р е ја Ј о в а » . Т качука. Светом а р х и је р е о с к о м си н од у одани

Допис Св.

СинодуСрпскеПравостше Цркве, Архијерејског нал.јеснит Бококошорско! М о м ч ш ш Кривокапића - од 25. 11. 1993.

свети српскс

архиЈерекки синод право. славне цркбс Бр. ..... 4105.

2 5 . _ новембЈза 19 93. год. у Беогрдду ВАШЕ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО, Целивајући Ваше Високопреосвештенство целивом братске љубави у Христу Исусу Господу нашем, још једанпут захваљујемо на Вашим писмима која се односе на антиканонско и антицрквено понашање суспендованог архимандрита Антонија Абрамовића,_ клирика ваше Цркве. Очевидно је да именованога, попут Јуде Искариотског, ништа више не може уразумити. То са тугом у срцу констатујемо. Обавештени смо да он - не само што се није на позив надлежне црквене власти вратио у Канаду - него са вођама сепаратистичких странака (атеистичке усмерености и провенијенције) у Црној Гори, ствара своју „аутокефалну црногорску цркву". Иако је суспендован од свих свештенорадњи у Православној цркви, он крштава по Цетињу и позива на друге свештенорадње. Шегове присталице, уз његову сагласност, лажно га представљају као епископа; а као знак подршке, објавили су и писмо протојереја Џона Ткачука Ваше јурисдикције, из Монтреала - Канада. Вама је добро познат духовни хаос који је завладао у бившим комунистичким земљама. Тај хаос и велико незнање, што се тиче Цркве и њеног устројства, постоји и код нас, нарочито на тлу Епархије црногорско-.приморске, која је у ратном и послератном периоду претрпела најстрашније разарање и пустошење од стране атеистичке пропаганде. Ту је сада лако манипулисати са вером и верским осећањима од стране несавесних политичара и људи са себичним и нечасним намерама. А у овом случају се управо о томе ради. Из тих разлога, још једном умољавамо Ваше Високопреосвештенство да се што хитније обави судски поступак над архимандритом Антонијем Абрамовићем, да му се не дозволи обмањивање народа наводном подршком из Америке. Желећи Вашем Високопреосвештенству успеха у апостолском раду, срдачио Вас поздрављамо, остајући Ваш у Христу брат, АЕМ и Патријарх српски

+• Његовом Високопреосвештенству Архиепископу вашингтонском и Митрополиту целе Америке и Канаде Господину Т Е О Д О С И Ј У С ј у с е т

. (д . ’ '

' „1

Р

Допис Патријарха Павла Митрополиту Теодосију - 2 5.11 .1 9 9 3 .1од.

71

‘а1_1ТА1м тн еосазЈи з РД1МАТЕ

Ноуешћег 30, 1993

Н13 А И - Н о И п е з з ВАКТНОЕОМЕМ I Агсћкагћор оИ Сопзћап1:л.пор1е, Ие^ Коше апћ ЕситепГса1 Раћгхагсћ Киш Раћгхкћапез! Н. Репег 34220 1зћапћи1, ТТЖКЕУ Усиг А 1 1 - Н о И п е з з , ЗАКТНОћОМЕИ, ће1о^еор1зто. Мај1пОпј1 гаг1о$ пје%о\>о& ричапја је.чСе тоје пиИоко гагосагепје уЦеттигтт гаг%о\’огот кор хат ппао аа Уата рпИкот пахе$гаппје$ зизгеГа. N 0 2010.41, и аппоф п гокгигепји које Уат је патеШпо«Сокот УазевргоНок, а ј5апа$пје$ пога\'ка па Сеппји, тјевгпо хе то%И/тто рогагдосагап. $\’е1јипхко ите/и .че ћипИо ргоћ\> Кл\е,д 1акУи$ (гестапа, аИ гасИ т/га и кисс, гасИ тсга тес!и отт СјисИта којСпкђистоетоСтпо погМјауаји ргопкчп Сгпе Соге, Сгпорогаса / пјН/оџе Сгкус, тје Шо тосс1еп. ОаИ5Сепеко1/ко5ЈајтН Шет/ја кој/ $и те јо$ V/5е иујег/Р/ (1а $Се рга^а 1/ с п о 51 која пат тоге ротос/ и 05С\>аге/\ји№5е%5\>еСодсИја којет .ч/поропгссИI/ 1 па$е Гееосе јг/\>о(е паИ/Н рогоп/са, 05ћ>агепји оНпа\Iјапја сгпо$ог5ке пгГа^е / оН/\а\’1јапји пјепе 5\>е/е Рга^ох1а\те Сгкуе. ВШ 5(е г1огет 5\’акоуг5пот5скатгапји, гНо$са$по$ с/па кој/ 5Се ис/п/Т/.

1

Такопе, Ш/ 5(е игпе/тгет торрсот геакс/јот Уа$е сгкчс, јегје Шо ргепеГепо ата, па 5е (акха то$р/спо5С тоге 05(чап(1, аН / па ј е , па 5ге6и, опај /атогт /акз кој/ 5и геттка хгепзСа^а и Стој СоН ргетје1а, ћ/о 1агап. Оа/105, тепиТ/т, гпато па је Уа.ча сгк\>а /та1а огк/Ипи патјеги с!а Уа.ч га5с/т гаа/ хсгапо/чсод ргппкс/ кој/ је па пји уг$еп оп 5(гапс 5гр5ке, ги.чке / дгскс рга^ох1аупе сгк\>е. VI 5(с, ргео5\’е.чСе/п, тогсЈа гаНога^/И па 5// пајуШ ргеп5(с/\’/пс/ иНегапгох 5с/уега ис/п/1/ 5УвГСоје Шо и пј/Но\'ој п/р1ота(5кој тос/ па $е 5рг'/је&/ иаИе гаГ&тјепје. ОиНоко 5ат иујегеп па је о\>а пат сТ/р1ота(5ка акСтпо5(ппа1а ипсаја па5/п/гтапје пиИо\>а и ЛтеНској сгк\>/и оппд^и па Уа.ч. Такопе Уа/п тор/ ротгп/п па 5/по ргепигеТ/ хуе то%исе тјеге око то%и&по5П Уа$е&к/гоСо/шапја. РоП5Је6ат Уа.ч, па 5/по V/ ['ја ппаТ/ гаг^оуог перо.чгепиорпје УаИекроу/гаСка и Капапи, а и \'ег/ $а тоср/спохси Уа.че$ рг/хихто\’апја ха Ваппј/ Оап 1994.$. пе5Сет/ У/.чаорхС/И па сесе ро.чћ/р/п опако како Уа/п Уа§а, пак!е, ЛтеНска сгк\>а, опгеп/, пакпе, ако Уат пипе рНјесИо гахстјепје, па песеСе пос/. Ја 5С//П $е 5а С/т 5 1 о г /о , јег$то оНој/са Н/11и\јегет па пат Уахе гахспI јепје хато тоГе патјеп хсеси, а ткако ко/Г5(. Иакоп (о$а ппаН 5(е гаг$0 У0г и кис/ Кока Уијо\чса $а пајгпасајп/ј/т 1јип/та /х ЦНега1по$ 5а\>ега, 5(гапке која је НИарокге(ас

рпапја оНпа\’1јапја 5(а(ша аиСокс/а1по5П Сто$ог5кој РгауохШпој Сгк\>/, пе 5то Уа$ оНау/јехС/И па п/како тјс.хто гапочо1јп1 Уахпп (геткп/т 5(а(ихот и Сеппји, па гап/то па кмаН(е(пот гјеха^апји Уахе геппепс/је ['гатоИЧ Уах па 5е и чег/ УаЋН еџепШаппН опIпка, које то$и /тап ро1Шске ро51јеп/се, кошиШ/је(е $а пата, ра пакоп (о$а V/ 5а/т оп1ис/(е како паПсСс га 5Н0П/10. 05ропт Уиспис је Ногау/о 5а Уата и Капап/. ЗагпаН5/по гарНпзакпп/јрН сгкста и 5/п1х1и Уахе$ гахапјепја. Росрипо 5/по гагитјеИ Уах 5(ау па пепо1аг/(е и Сп/и Соги роп 1гујехпот то$испохси га§стје/гја, хШасајиб/ §соН/ (ај с/п гпас/о га Уах 1/спо »ко1/ко Н/ ипагап/о (гепи(ак оНпач!јапја Сгпо$огхке Сгк\>е, а коИко Н/ сакач 1о$ по$апаја оп$оуагао Лт}/1оИ/ји Капоу/си, кој/ ирогпо, ргоМет оН//а\’1јапја 5\’есе Сгпо$ог5ке Сгкх е ГеН ирибепој тепипагоппојјаупо5(/5уе5П па ргоМет 5ЕКТЕ. Оак1е, х1оН6е(е хе, икоНко НипеСе гаШпјет, АтјИоН/је Вапоу/с рохпГе 5 У 0 Ј сИј. 7,/шјис/ па $уе V/ о у о гпаСе, гасипајиб/ па гаг$очоге уопепе $а Уа/па, и којпг/а 5/по ро5П$1/ роСри/ги 5а$1а5П05(, гпајиб/ па Уг 5а/т гпаСе коИко је ирогпо$гапа, роМске типго5П ('ргесГгпо5П роСгеНпо па 5е оНегН/јеп1 Уаха Н/го(оп/ја, која јеп/по ото$иса^а ге1асШпо Нгг/х1$игаприСрохпгапја аиСоке/апгохп Сто$огхке Сгкуе, гпајиб/ па гпасегахуе когаке косехто а сот ро$1епи ргепигеН као $гот /г уепга пеНа ро$оп/1а пах је у/јехСо Уахеп.

С

Писмо I. Сла&ш Перовића - Аншонију (Илији) Абрамовићу прочишано на шрибини Ј1СЦГ на Цетињу 9.јануара 1994.1од. Објавио лист ”Ј1иберал” - 5

82

с1о1а$ки и Сти Соги, а Аа рге(кос1по тје$1е окегМ јесНИ 4а Уа$Атепска сгк■ уапесега$стШ. КекН$1етс сЈа $(е рпНкот рго$1о% Ао1а$ка и Сти Соги \п$Ш о копси, аЛа оуо%ри(а т п е о сИасп I ја ј И т а т о ис1е1е гаШпјет ШгоСотја који $то ГтаИ и гисп о$1ајепес!о$1&ап сИј, а ркапЈе оћпа^1јапја Сто%ог$ке сгкуе $ип>ауа $е га Шт Vгетеп$кГ репос1 па $иЉспи $ексе, $со је %1ат1 сИј АтјИоксја КаДоАба. Ујегијет Ла бето $е $1огШ с!а Сот Уата т пата тје, пШ то$е МН сИј. №је$Се тс НаИ гаНоуо1јауајис1ос1%оџогпарИапје: §(о Уа$ је пауе1о с1а ШопСе ипШепји Уа$е$1и1епје Нп$си с СгкуГ, Аа ШоиСе са$т ргоМет окпау1јапја Сгпо%ог$ке Рга^о$1а\>пе Сгкуе, р о п т пјепо% окигАа^апја па т\>о $ексе, ЗСо Аиекспо сАе па гики 8гр$којрга\>о$1а\тој сгкт ипјепој кје$отиспој когкс ргоЛр $тк којГ га$Сираји окпаМјапје Сто%ог$ке Ргауо$1а\>пе Сгкл>е. Орго$Ше тс, $уерпсе око $сау1јапја пебцејЏа \>еи СогкирпНкот рге!а$ка аЊап$ке %гатсе, која Аапа$ гаАс 1\>егса којГ $е оА\>сја шпеАи Сте Соге сАЊатје, Гтје%гатса\>е6 оМбт $уајсаг$1а $сг ргеА бсЏт гирата гике па гатогетт ос!та Агге аЊап$1а / сто%ог$кх дгатбап, Аро па1о%и $Уој1к у1аАа, које 'и Сакуов Цуегса т>1асе ^еИки таСепјаШи коп$С, и%1еАа тс к а о ‘Аестја рпба. Ја, %о$роАтеАкгато\пси, тје$ат АцеСе, а И $Се тиАаг боујек. КаАс тоје опјепСассје ргета оАгеАетт 1јиА1та, СгекаИ М $Се тс $аорМсп 1со Уат је л»е &оуогепо и Се1е/оп$кГт гагрр-

5Ц5КЕТ МА СЕТ11МЈ1Ј

А ђ гатоук; ј РегочпС

\>опта, ргетАа о$Сајет гарапјеп Уабот оА1икот Аа ро ајегш Уабе% гаШпјепја АоАеСе и Сти Соги. 2аг 1 тс Со тје$то то%И СгагГП оА Уа$? 2аг ј' тс тје$то т офргШ т ип па Уа$? Ра, какл>И>'1$тот'1Со1јшИопАа МИ каА М $то 1п$1$ПгаИ Аа гаАс јеАпо% ћоиспо% $кира итбксе уаби капјеги I и роСрипи песгује$по$С Ао\>еАет о о$П>агепје аиСоке/а1по$Н Сто%ог$ке Сгк\>е, икоИко ћиАеСе гаШпјепи ак!е, тје$и Аоћго ибтШ$У1от коџ Уа$па бт Ао1а$ка па\>еАо$е, оћггга Аа И $и Со ибтШ 1г пегпапја Шро пебцет тобпот па%о\>оги, јег\>пјете 6ерокага&$\>е, опојетај$сог$ко геЈеСо. М је$и Аоћго ибтШ от којс т ој А\>аАе$Со%оАКпј1 парог, каогегиССаспијааа ргоибетк $Сгатса I тикоСгртк $ротаја о тојој Аото\ат Стој С оп /тоје$ује$пороМ бко ј' 1јиА$ко ап%агоуапје гаА1 $ра$а о\о%пагоАа, а којст $ат $\>оји %1а\>и I %1ауе тојШ пајтШјШ \>еб оАа\>по $Са\по па кгупсбкс рапј, ргеА$Са\пЈе и сакл>от $\уес1и Аа И паАо$Се га $НоАпо Аа бт Уа$е%Ао1а$ка и С т и Соги

□

83

оА тепе с тојШ $агаАтка $кпјеСе, Аа%а $кпјеСеоАпа$ буе $и Уа$ рп$СаИсе и НИјаАата рогАга \>АеIргиисот Уазе% рп>ое а с $аАа$пје% Ао1а$ка и Сти Соги. 1г УаЈе% ропаЈапја \пА1јМо је Аа $и тепе Ибпо, ба$по% 8се\>апа Уибстба 1 бћа\>и тоји $Сгапки орапјкаИ и УаЛт обста. Те рпбе $е \>еб#о\>оге р о сеНпј$кст ћиАгасста, ирга\>о_ па пабткакоопајћо1јеоА%о\>ага сто%ог$кој у1а$Н. Мпо%е $спје1е $и \>еб оАа^по оАареСергоН\>па$, а гасћег $Са $ат Мје$ап $Со $Се Г И ј' УаЈрЊтетП, ба$т ј Нгаћп парогоћпа\>1јапја $^еСе Сгпо%ог$ке скгкие, об1%1еАпот гЊироСгећот ро$СаИ_ јо$ јеАпа Сакл>а $Спје1а која је и$тјегепа ргет а Нје1и пе\ппо%а. §Со М гекао 8\>еН Ресаг СеНпј$1а, о$Сајет УаЈ Аоћгоге1аСе1ј кор бе $^е гаАШга УаЈе Ибпо Адћго ј Аоћго С т е Соге /' пјепе Сгк\>е. Атт.

Н/жСеИпЈи, 9.01Ј994. ХЈжико РЕПОХПС

А ц.раг,осллг,^и титрополм« игноГГ" ц~ | Г

иморск*Г

'

асћеегово Лреосвештенство Георгије Срлски Православни Елископ Каналски Факс 416-231-5008 ђаше Лреосвештенство, Хриетос лосреди нас! Ја сам у лотлуности свјестан ситуације везане за Архимандрита Антонија (Аврамовиђа), и ла је он ставл>ен пол заБрану свештенолејства због неканонских лјелатности које ви помин>ете. Н>егов статус је непромијен>ен и в.л. лароха Саворног Храма Св. Летра и Лавла у Монтреалу. умировлени Архиепископ Силвестер је подроБно упознат са том ситуацијом. Почетком марта одржађе се првлиминарна сједница са суспендованим Архимандритом у Монтреалу. када ђе се расправлати о н>ему, прије редовног мартовског засиједан>а нашег Светог Синода. Нијесам упознат да постоје било какве свештенорадње које служи суспендовани Архимандрит у СаБорној цркви у Монтреалу. Био бих шокиран ако би му Архиепископ дозволио тако нешто. Затражио сам од нашег секретара из Монтреала да утврди стварне чињенице и чим ја Будем обавијештен о томе он ђе Вам се по том питан>у ОБратити.

Остајем Ваш Брат у Христу.

Смирени Серафим +Епископ Отавски и Канадски

Прсвод дописс од 24.02.1994. Епископа КанадскоГ Ссрафима Епископу Георшју.

91

О К Т Н О Р О Х СН11КС МЕТКОРОИТА^!

ТНЕО0О5Ш5 р к Iм. а ;;

А р г И 15, 1994 Н15 Н о Ипезз РАУБЕ Агсћћ15ћор оЗ: Рес МећгороИћап оГ Ве1дгас1-Каг1оус1 Раћг 1 агсћ оЗ: 5егћ1а Кга1ја Рећга 5 Ве1дгас!, У1ЈС05ВАУ1А 11000 Уоиг НоИпезз:

ј

Оп А р г И 12, 1994, I гесед^ес} Н15 Ет1пепсе МећгороИћап АтрћИоћз.је о$. Сгпа Сога-Рг1тог1 је аћ ту Сћапсегу. Оиг сопуег5аћ1оп маб ехћеп51Уе апсЗ и5е1и1 апсЗ ће ргоуд.сЗесЗ те мН:ћ ап ога1 герогћ сопсегп1пд ћће асћ1^1ћ1е5 1 п Мопћепедго о^ Агсћ1тапс1гН:е Апћопу (Аћгато^л.сћ) . I ехр1а1песЗ ћо ћ 1 п; ћће асћ1оп5 ћакеп ћу оиг Но1у ЗупосЗ сЗиг1пд 1ћ5 теећ 1 пд Магсћ 28-31, 1994 М 1 ћћ гедагћ ћо Еаћћег Апћопу. Аб иаб ехр1а1песЗ ћо МећгороИћап Атрћ11оћ1је, д 1 Уеп ћће 1аск о! о^?1С1а1 сЗоситеп1:а1:л.оп 1гот ћће Но1у ЗупосЗ о! ћће Зегћ1ап ОгћћосЗох Сћигсћ, ћће Но1у 5упосЗ о? ћће Огћћобох Сћигсћ 1 П Атег1са маб поћ аћ1е ћо ћаке асћ1оп ћеуопсЗ мћаћ ј.5 ИбћесЗ ће1о« сопсегп1пд Еаћћег Апћопу. АссогсЛпд ћће ћће 5ћаћи1е5 о! ћће ОгћћосЗох Сћигсћ 1 п Атег1са ћћ15 сЗоситепћа1:1оп 15 геди:1гесЗ ?ог ћће ро551ћ1е сопсЗисћ1пд оГ ап есс1е51аћ1са1 ћг1а1. Ме аге ћћегеГоге гедие5ћ1пд ћћаћ Уоиг Н о Ипебб (Игесћ уоиг о Ш с е ћо бепсЗ ћо и5 о1Лс1а1 сЗоситепћаћ1оп гедагсИпд ћће асћ1У13:1е5 о! Агсћл.тапсЗг11:е Апћопу (Аћгатоу1сћ) 1пс1ис31пд т1пиће5, гесогсЗб ог сЗес1.510П5 о! ћће Но1у 5упосЗ о! ћће 5егћј;зп-ОгћћосЗох Сћигсћ. А1бо, ^'ћаће^ег пе^брарег, тадагЛпе ог у!с35о ћаре гесогсЗб ех151: сЗе5сг1ћлпд ог 5ћо^1пд ћ15 а с ћ л ^ И Н е б . Еог уоиг л.гНогта1:л.оп, ћће