Subota i nedelja u Bibliji i istoriji


139 34 18MB

Serbian Pages [99] Year 1985

Report DMCA / Copyright

DOWNLOAD PDF FILE

Recommend Papers

Subota i nedelja u Bibliji i istoriji

  • 0 0 0
  • Like this paper and download? You can publish your own PDF file online for free in a few minutes! Sign Up
File loading please wait...
Citation preview

,~,,~

с:-

..

р 4

!.

о

.

::.

PONES,I МЕ

[Ј1 4

r.1

-~.

.?

Ј

·;::I

]

с:Ј

OVA К.NЈН:;дЈЕ

;,

'1U ~

jl

,._а-=='1

вкоа ·161·113 &;36 1

Namjenjen1a Је Vama l,f;ro.Eitajte J'Utostavite Ш n,1ko m pokl·onltв~Na pl§ite g;dJre, ste Је п asll l nJen broj.•. UklJuЬ1te se. 1 Vil Ceka Vas, iznenaaenJi!~Procitajte 1

1;}

:::Ј



'

кuс1· I

/

1

LI

,,

1

UPU'ts;tv.·o ru knJili~. _ PISilТE NAM[ BOO'KC!R 0 SS1l1NG B,IH 1

1

,.. mal l:boa,~c.ms,!ng@ya'hoo..com 'l

,\

''

'

....

~ ~

1

'

:' 1

.•..• ..•..•..

..,

·~ ~ _,

-~..

.-

1 • 11i1

"'••

Ј

-..•.

• ,1

'

.. ' .~ \.

..

,

1;.: ;~

.-

!

i\:..-;~

1 Ј

'

W'

.,

хr3

1

~ !i;,

1!1 ~·1



,•1

с•

'tii,

1

1

~



g,;;;:

,1

,.

~-1·

,\;

.

1' ,·.

' "

•• IJ

~1).~ r~·1,

·:~1

~]

;,{\

r s t_t

р,i\

1

~

'

1

·'

1

1•' ,• · 1

.•

t t·

•Ј "]

r

'1

р

:: 1;:\

,\

-

L,

а

Ј

:Р_[ б~

~

•.. ~1

[}

-)1

.1

о

sl_

'Ј-

[] -'L

~~ .....:1

··- - - -~-

.

---------

- _,Ь_

_Рi

---= i::21·.

у Бмб11иј11 и историји

. .,

••



11



1

-..

-4 1!

i

Предr,О'DОР

Циплус: ад сеА,ам дана, шест ,радних и ~еден ва ·одмор" Иl.:JIO је у почет·;н;у '6ио нарвнтерисгина [еврејсвв и,ст,ориЈе и њиховог 1д·1у!Ј, ковиог наслеђа, прихваћен је насниЈе: и од ,щ,руrих н,арадаЈl Исти:наl еви наро,ди не с.веткују ист·и Јевреји "И •.м1ањи де.,а, хриwn~~н:а светнују ,суботу. већина хришћана ,светмује недељу, а пр.иnадни:ц'И 1

~1

ислама петан.

1

За већину хришћана недеља је дан одмо,ра и разоноде, по.. 60.жнији тога дана nосећуЈу богослужење~ а сставо време tкори"

сте нано им се свиђа: за хитне поеяове, ~одм.ор 1И разоно,ду. У о:в:0 м ,сенулариз:овэном свету недеља Јв првенствеао антропоцентрични 1

праэнин. Да~1 одмора Јсюји је Бог успос·rав·ио у 'Еде·му и \ttас:ниЈе, свечано 1

објавио са горв Синаја, нв110 нас ,о томе иваештвва Биб.n~иЈ,аl . у·

првом ·реду Је: теоцентричне установ:а, то [ест дан дат_ ч-авен-у.i, .aJUf тюсвећен Б1оrуА То 1& ~ан ry н,омв Б·о,r· позива чоаена д:а, ~11аnусти caioL је световне послове да би искусио бпаrоспов 'Божје: присутнD'СТ,и 1

равмишљањем о Божјем величанственом делу стварања и отнупљв­ ња, присусr:в,uвањем бо:гоn111у.жењу и хума:ни.ар·н·им антввносгимв. Биб,л,и,јсни појам о дан-у lодмоrра нво теацвнтричном дану· Ј в ' из вида, Гпавни 'уз:р·цк... већина хр.ишnана~ тоном венова, изгубила томе је што су хришћанене вође краје·м дpyro1r века почеле ~а ·y,so,. АО нов дан нао хришћансн,и седмични праанин, Место субот· в по1

-

'

1

чела је да •се увцд'И недеља, ·и за њено, светнсввње прописиввнв су .људснв :норме~ Mtнorrи хришћансня теояези наотоје .да дia:1.!l.amy нано Је сам И,сус: •

'УНИнуо суботу нао дан одм·ара и 61оr1ослужењ:в~ Они настоје да 1~10наЈну к.а:110. Је Ису,с: св~]им nоЈавмtваши-ма поеле васкрсења yc;no--5

ставио недељу И да су тај дан светиевааи већ И први "р,ишflанИ11 па у прилог тоrа наводе три новозаветна твнста, м то .Дела апостол­ ена 20~ 7~11 , затим 1 ~ посзаница Норинћ.1анима 16~ 1· ~2!! и 0тlкрив е-· ње Јованово 1~ 10. Нени чан тврде да оу ·ала:стопи нв Ј~р усалими с11ом сабору, одржано,м оно 4'9. поспе .Хри:сrа. уминули и с.у'боту нао 11 обрезање ~ у· овај нњизи настојао сам да непристрасно, на темељу јас­ них. Христових речи и IЊеговоr тумач.ења суботе, понањем и: дона... 1

1

1

1

1

1

шем нанав· 10, х·' ристов став п·l р· ема ј"li;у,Бо·т·,:·t и. u3.· " .u ст·•·U ав Његов •. 1'1.Ј\1 H Ul1J_. ,1iв 1· - б~. ·П ... ,ЏIW' ~ .. .,·:·. учвнине. Објашњен 1е смисао и сврха Христових појављивања после· ваенрсења. размотрени с.у закључци Ј еру· са11имсн:оr сабора и, дато логвчно објашњење контроверзних стихова из Депа 20., 7-11: 1, Но­ ринћаии ма 16Ј, 1.2" Отнривење \1, 1 о~· нао ~ осталих тенстова но~е споменути теолози наводе да би ~она-зали гкако је субота нао npa3r них Хри1стових. речи и Његовог тумач:ењ а суботе. понажем и дона­ Је питању порекла недеље нао кришћвисног првавина, а принааана је м историја суботiе и недеља ty· тому венова до наших дана,Е Припремајући -ову нњигу неристио сам резултате најиmан,нути­ Јих научниttа и.э, nодруч1Ја историје раног кришћансгвв. Посебно ис­ тичем два напиталнв дела АР с:,амуеnа IБа:ИИDниЈ,а: From Sab,b.at to Sun:,day [Од суботе ,~а 1недељrи) у изд1а1ЊУ Грегоријансног универ~ зитета у Риму 1977. ~~1 D1viпe Rest far ћшпап R·est'lessn:ess (6онiан" сни 0rдмор уместо Љ]fдсноr неспонсјств..а1)1, исто ивдвње, Р'ИМ 1980 .. ВеруЈе:м да ће ова књига помоћи~ еваном иснреном истражи­ 1

fllll::·

'll.ill

1-

1

...

U, .. ··'

1

П.·W

1

П

l!Jliwдi

'.·

:1,

1

СУБОТ.А У

ст АРОМ

ЗАВЕТУ·

1

1

вачу библијсне истине да, боље с..хвати право аначење Б D,rtJM ~aror дана. 0 дмора,1 његову трајну важна-ст. тано rда у одмору ка;Ј'и· &,ог· пру" жа ч:овену н:ађе спо:наЈ стео и рааоог уор,ед овог нашег н·есп;сжоЈЈ" 1

1

1

1

ног·

1

И

немирног света. Ј

.~

6

1. глава

ПОРЕliЛО ДАНА, ОДМ.ОРА

1~И сврши Бог да седмога дана дела своја ноја учини;: и пп,. К НОЈа ~ УЧ'ИНИ.. и· _ ~олагослоаи у седми; дан О;Д СВИХ Дё Ла СSОЈ:И. 5 5 Бог се;АМИ дан, и посвети га, јер у Т,а!ј дан почину од свих де,ља својих ноја учини. 11 (1,., Мојсијев,а 2, 2.3] ЧИНУ ..

1

,.. Оећв] се .дана од одмора да га свегнујеш. Шест д:ана ради, 41 свршу] све послове своје, А седми ,је дан одмор Гос·:поду Бот,~, ТrВОјему: тада немој р ,В,ДИТИ ниЈедноrа посла, ни ти, НИ син тво], ни ићи твоја, ни слуга т,вај:, ни слушниња твоја, ни њивинче тво]е, ни странац воји је међу вратима твојим, Јер Је за шест дана, створио Гос::rшод небо и земљу., море и што [е год у њима: в у с:едми дa:li почину; зато Је благословио Господ дан од одмора и посветио га," (:2;, -м:0 јси]~ев,а 20ј 8-11 ';' четврта Божја заповест] ' 1

1

'

У' наше време седмични дан D!дмора Је У',сtаљен обича1· ,н,~ цивилизованих, народа,., У савременом С ВН'У,Л:аризоsiаном др,уw-,,.. ву ТО Је: 'У првом реду внтропоцентрична уста~10,ва: ,д,ан намењен 'чо­ вену за 0 д1мор и ренреа.цију\ Међутим,, за онв 1iоји верују у Б1DГ,а и

свих

1

1

11

настаје .да живе у сила.ду с Његов-ом. вољом то Је rи теоцентрична установа~: дан дат човеку за од-морl за. б,оrосnу:~и1ење. з,а добра

1д.'Blll1

за духов1ну радост и задовољсгво. 1

Једа,н седмични дан одвојен эа одмор и1 бо,гослуmење 1е

11ii8"

чајан део јеврејсне, хряшћансне и м;ус_nиман:с111в рвяигиоане nр,ам;се о,д етвряне. У Светом 11исму или Библији тај се дан на ~ев-рејоном )е·зину назива •s,ab,a"t,•, а. т10 [е 1исти да1н ној11 м1и t1:азивам10 субота~, 'iГо је н.аЈста,р иЈи седми,чни религиозни празнин. И,,стори,Јсни 1извеш1тгЦји о,тнривају· да се већ у ТО'НУ' rдpyror и трећег вена после Христа 1110Јав,љује 'И јвдан друr,и дан, недеља (dies Sol1s t,lЛИ С~нчев дан), Н ој'и ће попримвти све већу вшннсст у хришћвнсном богослужењу' по­ тиснуЈу1i1~ iс,уботу~ Оданпе потиче ·наЈст,а,ри~ји седмични да:н одмDра? У тон.у 100... слвдњих сто rод,ина многи t11,ауч:ници су се ба1ви1ли ,питањем поренпа су·6о,те н:~Ју су прв Христа светноввли Израиљци, а и данас је свет" нују, и коЈу су светновали [еш у четвртом в,в1н;у посве Христа м·н;о,rи хришћани, нако т,0 сведоче Апостолске нонстигуци]е, Један XP'Иl'W:~ ланени донумект ~из тог вена,' Ист1ражив·ања ~научника о 1ЈЈореК1у сун, боте имал:·а су један ЦИЉ: ~ ДОНВ'Н-tу да Су 6ИЈ1Бл-ијски 'IИСЦИ nр19гузе.­ ЛИ установу седмичног ,о,дмор а - 'Суботу ,_ од АРУ-ПИХ rнара:д,а~ У веаи са 1овим питањем појављивале icy се р ,а,зпичите хипотезе:,~ Та­ к-01, на пример, прева јеАн,а:Ј хипотвви субо~та, нао ~.а.н одмор,а пе.. . тиче ОД ,.м,е:соПОТ,аМСНОГ мес:·ечевоr 'ЦИНЈIУС8 у МОМе ау СеДМИ~ ч,втр.. наести, деветкаес,,иt цвадесет ,и прв,м дввд,,в сеrт и осм,и дан у· меа,ецу б'ИЛ!И' емвтраии несрећним дан-ИМ:,ВЈ (Qme le,.ml'ПUtJ ИЛИ dies П e.;faS,"ti]~ 1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

'1

1

1

1

8

1

е

Истаннути археолог С·~ Х.. Хорн п,римећуЈе у вези са том хипотезом: "Из.веш1таЈи у нлинасгом nисму не нажу :.ц;а било 11io мора да се од­ мара за време· ових. пет споменутих д~н:,а у "'-1.есе,:цу или ·уздр1нава од посла, и.пи да мора да их посвети 610,rослуже-њу саој'им богови.• ыв. Тиr извештаји [едиио саветуј-у неним оссбвма: .владарима,11 лека . рима и свеџленицима ~а у овим непогодним или несрећним дани . ма не лре-д-уз.има.ју нене специфичне nоАухвате.'·12 Субота нева ни­ наиве везе са овим .непогодним" данима, јер [е она периодичан

дан одмора посвећея Богу. Нени ~научници ,су· настојали да донанiу нано субота потиче од месопотамсног •sab.в·ttult., Ова] иараа је обележавао петнаести да-и у ме·сецу., пун месец.. Та] дан, дан пуног ме·сеца. био је посвећен богу месеца - СиН!, ноји Је заузимао аначајно место у еавипонсном пан­ 1

и јевреј,сн,е· речи •saba-t{.C (субота) навела Је неке научнинв да занључе нано .Ј1е библИЈ· сна субота била у почетну мвсечни празнин, а нв· еедмични, праа­ ник посвећен пуном месецу, М еђу1им аа ту претпоставяу они. нису теону, Сличност између анадсие речи 11,sabattu·и

1

1

могл11~t1 'навести нинанав в:и-блијс1~и дан пуног t•.~е се·ца; ноји: се славио претворио постепено у се·д.мичн-у мн,rхrи увидели, зато Је та теорија

доназ. Једноствано 'Тврдити да се сваног петнаестог дана У' месецу,ј .су,ботуf [есте бесмислица, коју r:J/ данас· одбачена. Ни месопотамсни .непогодни" дани ни њихов ) :sa.battuf( 1, -rj . дан пуног месеца, нема· Ју веае са поренпом биб.лиј-сне суботе. Једино што се мо·~не вваати јесте да су Вввипоњани бип1,-1 језични И нултурно повезани са Јевре­ јима и да су оба народа могла црпсти знвње из ист-ог извора, са" 1

1

1

ма што се нод Вавилоњана двн о,дмора изопачио, то јест



еветог

дана, претворио у .непогоане" дане или у дан посвећен м есе-цу. дом еу и·.зра1иљци сачували првобит.ну суботу!. ·О-с:нован·у при с-тва~р. ању 1t посвећену Богу нао Створитељу·. У ствари, у вавилонском r., §,aЬattu• и у t~непогодrним''' да:ни1ма мееечевсг ц~инлуса не маже се н.аЈ'ћи ни" шта што би .нвс подсећало на узвишену rн·амеру и ,на вепине хумане вредности изра1нене- ·биrб.nијском ,оуботом.. 1

1

1 1

1

Настојања да св поренпо

' '~

суботе ·0 Бјасни 1

нао гюаајмица ко/у

су Израиљци узели од Вавилоњана понааала с.у се безуспешним. Нијадна хипотеза, ни енуп хипотеза. нису до данас маrле да докашу ван:6tи6;111ијсио порекло су'боте. ,с,а гледишта историјсиог иетражива­ ња iс:убота је установа иарантеристична аа -библи]сн:у релиrију,.• 1

1

седмични одмо.-р1? Одговор на то питање 11а л азимо у Првој нњиз.и: Мојсијевој или у нњизи Постање: 1imTaнo се доврши небо и земља и1 сва в01Јсна њихова, ·и сврши Бог д·а1 1с,едмога

Оданле седмица

10

И

1

1 -

д1rа,на дела ,св-оЈа •. Hi0ja учини: ,и мачину у сед~оt дан о,д свих ~в11а 1

својих, н.оЈа учи+rи; и: блаrое1ови1 Бог се,дми дан, и посвети га. [ер у 0 -' n а :.nвrivj.·иx u-нt•1 м ·.''1 ~11 вен м. ' ГfОЧИ .. ,' - -НЬ' ' Ј; ..ОД-_ свих ' 'Q '~ Д ! :~·l1 _- ·. · !1 r,u !Ft'oJ~1 -a _. \lu" , ,~., lfl illi ·(1 1: - о·] СИЈ" ева, 2 T·iEl1'·~ 1

с

~

с

1

'

. 1

1'---3)

·у ов1ом извештају седмица и се,'дми.чни одмор поввавни су· са Божјим делом стварања у шест дана и са Њеrо,ви:м одмором у ,сед" ми дан. Ов1ајl изввw,гај је Ј&А~н:оставан и непосредан. Управе ова нв.., посредност и [едноставност еаедочв у прилог његово] веродосто]ности.

Седми,.ца ,и д.:вн 1QА,мора, ~1 е зависе· ни од наиве, природне noJ,a:a,e·~ француски астроном: Лannac пише: ..•седмиц,а је мапи време:н,сii'И оrдсен невависвн од: М·есеца и1 године. Од на'јд,ав. .нијих времена у но­ Јима. се губи њено поренло, она иру~ни Без прекида нроа вевове, улазећи у напендаре свих народа." Тано, дан одмора не зависи ни од наиве природне појаве. Природа не разлинује ,дане. Д·ан од.мо)ЈLа. дат Је човену од Бога, и ми га примамо нао боњаисну установу~ Дан ,оАмора је у вези са Божјим дело.м отвврања, Он }0:Ј, у· ствари, у спомена Lна то дело .. Проучавање •извештај,а ·,о сгварању, ноји нам је дат у Лр ~оl], нњиаи Мојсијевој глава 1, 1-31; и 2., 1·~з, понааује да седми А&Н предсгављв величанствену ·i-;ул,минацију и довршење Б·о.шјег 1де,.nа.~ Према 6'ибЈ1иЈон,ом 'Извештају, Боr је ~а шест ~.ана створио прве просторе 1[~не.бо1 з.емљу и мор е), затим становнике за те просторе ([рибе, птице, живо1иње и човена): а эатим Је седмог Аана дав;рwио своје дело ставивши на њега печат - тиме шго је с,iм тог да11.а ·по10,нуо :или· прветае да етввра и што је та] 1д,ан1 6паrослrЈвио 111 П·D·· 1

1

1

1

еветие, Дан одмора дат је човену од Б·оr·а~ Он је божансна установа,

оснсввна ааго да •,n10 дсећ,а човена на Отвормгељв и на Његово вв­ иичвнсгвеио дело стварања. ,~и да пруmа ч-овену мир, радост и аадовољство у заједници са Богом, У иза.еwт.ају о стварању седми дан. дан Б,·ожЈеr одмо,ра. rrвсно је повезан 1Са стварањем човена, са пореклом човена, Седми 1АаН" ,tlд·ан одмора", спед 'И пошто јје Бот створио човенв по своме 0Gл·и ч.. ју шестог д,ана и бвагоеловиа гв као 1нруну стварања, У ствари, t~:з... вештај а стварању човека и ,извешт~ј о успо-а.т,ав.љ.ању дана о-дмора ее rнадов.е.э:ује, и њима је у библиЈском и3аешт.вЈу посвећено наЈви" ше· простора, То поназује њихову м~еђ-узависно ст и важносг. Адамов први пун дан :жиr:вота rJe rсе.дми дан ноји ~е он, 6 е·з су·мње, превео не на послу, већ у ·сла.вљу са својим ,створитеље.мјl 1

1

1

1

1

1

1

11

•.

у слављењу савршеног и довр шеноr стварања, Ово тврћењв почива нв чињеници \Ца Јв чевен створен да живи у окn8(АУ са, il1· сп:и.ном'1 или ·п,р:име_ром свога СтворИ'Теља, У четвртој Божјој заnов,еотм нар-едба да се wест .дана ,рад,:и .а седми ·одмара 'Темељ:и се иа човеновој о­ rов,орности, да nодрвава Мод е·п м.пи, У,11а·р ноји Је Бог установио при стварању нада ~е сiм почаиио с,вдмог да.:1i11а;;' Седм:и дан, у номе Је Бог починуо tl ноји је Он благословио и посветио, нае што то иаричиго 'Стоји у четврто] еапоаести, јесте су" б;о,т,а., .,Чy.aajret данла суботу, [вр вам јје, евета . .• Шест Аана не1tа се ради: а седми ·Је д:.ан субота, одмо,р свет Господу.:· [2i ·М,0Јсијева1 1

1

1

1

1

,,

1

1

3,1 t 1'4Ј5)

Субота нао ус:т1а,н 0.ва каја. датира 10,д стварања света не споав­ ње !СВ' само у прве д.ве: књиге ,Мојсиј,е}в.е. (1 ~ Мојсијева 2 1~: 2~ МоЈ аиЈев.а 20, а. 11 ;:. 31 ~ 15----17): њено е;.цiем~сно поренпо опомиње с,1 1

1

11

1

1

и: у· Новом аввету,

Нени ,сматра,ју суботу иснључиво Јевр0Ј сни1м п:разнином ноЈи [а вањие 'У сr.аром ваввту, апи Би6л1ија, изј1а:а.љуЈе да Је дан од­ :мора би,о У'сnостављ,ен ,Jow у rpaJjy, оно дu,е хи·љаде. ГОАМНа, пре н:еrо шго се p1QДИiD први ,Је.вр·еЈи;н или Израиљац. С,еiм И:с1с- ~изјављује АВ је субо,та начињена човена 'р ади (Марио 2, 27], што Јасно 1nо на,з~Је, д1а ова уст,ан:,о:а-а -није била ыам.1ењена ~:амо израиљском: народу в11В!ћ д.:а је дата целом људсноМi ргоду~ Иi 1писац посланице Јевре:ј'и ма спомиње вдемсно пореипо су 5оте кад наже да Је .,Бог •починуо rод дела својих у седми ~ан (Ј ,еа,реЈима 4. 4) Бог је у -самом почетну ,љуАснtо,:r poдiaii пре човеновог nад;В!: rJ грех. успоставио с:едми дан нао дан1 одмо:ра. О н 1е б11·аr-осло,в:и,а ,и посветио 'Тај дан, :д ао га Је: човеку са јнаме'р,ам .ца (f8 увек nо,1А­ сећа на његовог С.творитељ,а ,и -на .вел,ичанствено ~епо ставрењв, на Б·оm]у с-гв.а;рапачку моћ. мудр.ост и љубав~ 1

1

1

1

1

1

1

1

11 •

1

1

1

1

1

1

Исус је рвнао: 1111Субота ]10, начињена човена ради.i а IHИi.]e човен Dу1Б,оте р,а,ди [Ева.нђ,е1ље, по, Марну 21, :2.7) Глаrол 11Н&ЧИtlirИтИ1 апуд.Иl ! · ра нв њено иснононо установљење, а реч .човен" {јевре,ј,снм •.• вдам" -- општа именица и1 властито име] истиче њену унив1ер:з,а.nност 'И, њену фундвментапну, хуману фуннциЈу,,. Она је успDсТа'в.љена за 1 \

1

човеково

1 '

и д;у',:(DВНО 6я1~rоста'Њ В,~ Едемон а порвнле cyfioтe спомиње се и у 4~ поглављу послани­ фИ-3ИЧRО 1

1

1

цв Јlеврејим,а: "ПоЧИi!·iУ Бог у дан седми од свих д еп.а својих," (Ј·е:в­ ре:ј~1ма 4, ·4] Цитираћiћи Псалам 95,. 11., писац посланице Јеврејима објашњава ~а божанони починан обухва~та не само суботу већ 'и бла" 1

гоепов епаеења, н10Ји: 1прима,М'О пични,м ул:аЈ.нењем у Ј"бD:mа~"нски о,д" м· ор' одмор душе rо:д греха и ·ОА понушаЈа .да са,мо с·војrим1 1наnоро,м 1

1

1

\

постигнемо. спасење, Израи,ruсни нврод због свог невврства и неnослуw1но~1сти ни у време Ису-1с1а1 Невина.•, нада је ушао у х,а,нанспу 'ЗемљуЈ н~ У' врем:1е Д,ав,идовоr1 ·:ни у време Христа није ушао у ,;ба-~нансни починан" јер ни]е вером ·и послушношћу n1рихва-rио понуђено спасење, Обраћајући се 1с,војим су:на.роднИЦ'И Ма.r хришћанима, писац По~ ~ и УЈедн: ~· ~-Је позив: .,,'Д' анлв I_-·.в, сяанице Ј еврејима ,З:1анључуЈе 0 упу11у1

1

оетввљено [ош почивање ,на:р1~ду -iБ0~1~,јем~, Да се постарамо даияе ући у тај поно], да нв упадне: не у о,ву, И!сту rатну неверства." (Јвв­ рејим!а 4. 9~11) У 4. nоrлављу посланице ,Јеврејима спомиње се е;дlемско па" рвнло суботе, нао t,Б'оЈнји починан" да би1 се објаснила Бom;la н,рајња намера са ·њ - ;аrовим на.р-одом - вечно "~:па.сење. 1

1

1 Апасrопсне нонстиrуци:]е, ·т~ЗБ (ANF 7:'747]1 ~· !Jir S,Jagfr1ed Ногп, Тћ11в1 Sa1bbatt1 SentTnel. X]li 11979 .. :1 Ог Samue1e, Bacchl.a,cchi~. D1v1ne Rest fo:r l1uman :R,10s1Hessnes,в,1 р. 1

22, Rome 1880~ t

D.,, С~ 1f182) 1

12

Dr Gerha.rd Ft Наве], The., Sabba;tl1 1n thв 1?1e·ntateuc'h (Kt А" Straпd:

Sabbath 1n Scripture, and H~s;to·r)\ р. 22; Aev1ew впё Н era1d.. Wa:sh'i1n,gton

Dr ·Sramu,ele Bacthiacc.h,wj ор, ,clt р" 20.

13

њеност. већ је Његово од.мар,а1~е било превид ранијег рада и пос­ матрање .Ц1ав;рwе.но,r етввралачног дел1.а" ТаЈ одмор био, ~е, осећање зад,оводтства и 1

2.

:д. о·:б ро ,t

f"Ji'J авв

рмости у ·срцу 10 ·.. ног

" ., rНОјИ JI

еве створио "~веома

t

СеАМИ, дан им:а то часно ,обел ан-1Је да ia у њему 1са.м Створ.и~ тељ починуо, По том nример,у и човек треба у евдми дан у седмици 1

,Д.АН

д:а отпочине и чува тај дан нао свети, \AIH Госпо:д·њи~ У т·ри, теисга се наглашава да је Бог nо111ин1уо у св.дми дан ('.ВИ· ди; 1, М,ој,сијева 2.1 1-3 ;. 2t, М,оЈсијева 201 11 : 311 17) ~· Божје npe1U1·· ,да.ње раАа, Н:Аеrово почивање У' fседми дан, нао ште омо већ спомв...

нози Ј'Е БОГ БЛ.АГОСЈ10ВИО и· ПОСВЕТИО

1

ну.пи., НИ]е уз.роно,в,ан:о Његовим уморо,м ,ипи и,сцрпљеноw~ћу (Исам,Ја 4-О. 28]; О 1н Је 1-нвл.ео да nр1у·н-1,и пр.имер 1.101нэ:1r\у, Човен Је ,,. спииа Бс0.жја~ 1(1 ~ МојоиЈе.ва 1. 2&,.-.-28)1: он .мора да се учи цд, свог tУз,ора· ивно да у,п.отребљ.ав,а врем,е~, Бог [е у:ш1,ао у наше време, нао што Ј,е. касније у,ш:ао међу нас. постао човен, да би св поистовегис 1с 'Ч·~ веном. ·Б оr је починуо се,дм-оr \ЦаН~а. стварања ,да би св састао с-а нр-уном· стварања, еа човеном, нога Је створио по својо] слици, Боњ­ ји починак у ,седмо м дану аначи да Је Б-оr за_в.р wио стварање све1а и да се ставља на раепеяагање човеЈ'цу·. а човенево почивање у сед­ ми дан, у суботу, вначи да. човен шепи да суделује у· &.ожјем ·п·~ чин.ну., да t1Нели да ·се стави на расnол.аrањ·е св;о,м Створитељ-уil Сед_м,.ични яточииек - ,с.убота, има евојв псренло у Божјем по­ ч.инну ое·д;М'Оr дана егварења [2. ~~,1~ЈсиЈева 210~ 11; 31 • 1. 7; 1;, М ајс:~ . . јева 2, ЗЈ1·~ 6or· ј'е блаrосповио се,дми дан~ Свет-о пи·см: 01 даље ис.тиче ~,.а, Jie Бог '6л,аrоелов110 :и посветио седми .да.н (1 ~ М.ој сиЈев;а 21 1.~Ј~ ·т,и-ме се истаче ,Божја иарочита бр.ига и љубав према човену, Та бриrа и љубав понааује св у томе шго нас Боr увервва да ће бити са намв вио прихватимо д;а-н liDjи }е Он благословио и посветио. 1

Библ-ија извештава да [е Бог Отац. преко Христа све створио .. 1/У почетну бешв Реч, и Реч беше у Бога, Она беше ry тточе1ну· у Бо­ га, Све је кроа њу постало и без ње ништа rније постало што је по­ стало." (Еванђеље по Јовану 1., 1-3) Т~а вечна Реч је БDr IС·ин, пре­ њо. иога је све створено. Апостол Павле пише: ,,Јер нроа Њега би саздано све што је ~+ебу и што је на -земљиt што, rce види· ·И шго се не види, била престоли или господства или поглаварства, или впа­ сти: еве се нроаа њи аа њ сеада. И он је пре свега, и све Је у Њему." Шосланица Нелошанима 1 t 16 ~ 17) Ови из..вештаји Оветог писма еве­ доче да је Христос Створитељ нао што је Он .и Огиупигвљ и юсни..

вач хришћанства. Све је нроз Њега саадано: Он 1е створио ил.и успоставио д.ан одмора на нрај'у седмице стварање. Зат,о Христ-ос нваивв себе .. Господарем суботе", {ЕваЈ1'ђеље по Марну 2·. 28) Су601·,а је, данлв, Христов дан - Госп одњи дан.

Надахнут-и иавешта] Светог писма наже о дану одмора: нИI . сврши Бьог 'ДО~ седмога дана де.па своја ноја ~Јин:и: и почину у сед... ми rдан од свих дела својих, ноја уч1.1н-и; И благослови Б·СЈ1.г седми дан и посвети га, јер у тај дан •nочи:ну· од свих д·ела својих, која учини." (1 .. Мојси:је.в.а 2~ 2~ЗЈ Овдв се истиче да је Христос, пошта ј,е за шест дана завршио Своје стварвлачно дело. починуо у седми дан, Он Је танође благословио седми да.н и посветио га. 1

;

Бог [е ПОЧИНУО· у

д,ан;; Р еЧ .лочинуги" (ы'еврејсии - sabat) значи: дословно пренинути рад" Нао што мајстор посмагра своје де" ло пошто га :је ло ,својој аамиепи дозрWИ!,0 и прветао даље да ради на. њему, тано Је у м~ноrо вишем смислу, Бог посматрао Ово]е дело, преставши да ствара нешто ново - Он је почивао. ЈН'ије почивао аато што би ,му био потрвбвн одмор, јер, .вечни Господ, ноји је· створио нрајеве аемаљсне, 1-1е rсустаје нити се yrip,yђ;yJe~· [И1саија 40 28] Бог се ,није нодмара.о" зато што би биа, осетио у:мор 'ИЛИ иецрпС9ДА-1И

1

1,,

1

• 1

14,

1

1

1

11

1

1

1

1

1

-

Шта значи .1,.,6лаrослов·ит:и1·.•• над је реч о суботм? Нано б,о,кнан" ени благослов изр,а,жава &.он1,.Ју бриr,у 1и, љубав према човеку? :Зt1,ачи .пи то само личну ж,ељу? у· Светом ПИСЈу;~У Боt-н.,ји благослови не ана­ че само личну жељуf већ rа:раицију 11подности.; иавретна и среће ~

пун и, џбилан ti1:1иuoт} На 1п,римерt Бог Је о·п,а.r1ос.11100ио .први: 6ра,ч11-1и пар nnoднio-w'hy и вла.шПу~ О·н Је ~ренао; ,,Рађ1-аЈт,е се .и множите са и на пуниiе зе:м.љу,

једном речју.1

1

1

:и владајте њом!

11

('1,.. М-ојси.}е:ва 1 ,. 28)1

Сли:чно је Боr ренао .Авраму у 1по·rледу његове нt,е.нв Саре: ,,И ја ћу је благословити, и ~.аћу ти сина ад ње: благословићу Ј,е., и 15

1

6иhе иаги многим на.радима и. цареви народима иааћя ће од ње,"

1(.1.~ .Мојси.]ева 17ј, 16.)1 Овв] текст објашњава шта се подразумева под

иэрааом llбnarocnoв · \ [Види

1 ~ Мој'сије1,.а !91., 1 : 17:; ·2.0 Извештај ю стварању и11нiе -да је Бог бяагословио и р,и,16в и птяц1е: .,.И благослови \ИХ Бог говорећи: рађа1јте се: и мноfни1·е1 се и на . пуниге воду· по морима и птице· нека се ,множе на земљи." (11" Мај . сијева 1" 22.) И овде благослов аначи рађање. множ·еН~·В.;, 06ила1-1: ИСТ'о и

1)

1

tни аоr.

1

1

1

1

1

Г:оспол. је· кааае с.в ОМ народу':

за свете саборе или ,6,оrослу~н.ење~

1

.Шест ДВН'В. 1р1аlДИ, а. ОёДМИ дан моји је с.у6ота за почивање, нена буде: 1

свети са6с1р., не радите н11 једн,аrа пос·па;: cy6',oit,B је Гос:подња nin сви,м стан а,в.t1ма ввшвм." [ЗЕ .М10Јси]ева 23, ЗЈ Списи Новог завета ПОНit:Зују танође да оу Христос И апостоли уnот-р,е6 .МSМ-И су·боту 'Н:,аО дан одређен за свету гсnу:нrбу ·Боrу~ (Луна 4, 16 Дела 17. 2: 181 ~.,, итд.) Субота је данае посвећена И ЛИ одвојена з.а одмор и за с:вету 1

1

1

1

1

;;'

1

1

Призивајући Бо~ије име над !Неи~ашњим &·ожјим .на.родом и~ рвиљем, свештеници с.:у иэговорили свечане речи: нда тв благо сл а" в:и Господ и да тв чу.ва~ Да обасја Господ пицем својим и буде l'iИ милостив,! да Господ обрати вице ctaoje н теби и даде ти мир11·1• (4.~ Мојсијева 6, 24-2.В] Овде благослов. значи &ожју зашrмту ·ОА еваног rубитиа. и 1rpexa1 дуг н1ивот, срећ·у и мир. Једном ~речју: ду­ 1

ховно 1и.: фи·зично благостање, обилан и 11111ун .живо,т5 Ово з,начење бла­ rо.а:дова ИС1'ич·е и поалмиста н~а -м-аж.е:. ,Ј,ер, је онде уmрд:ио Гoc:nDA блвгоолов и ж:ивот довека, '' (Псалам ·1 ЗЭ ,. З) Над Је реч о 1бла,rос.пову .ко1им је Баг благословио су,боту1 ништа се не ,ианi·е шта т~ј 1tinaroGЛaв оа-држиi :м:.е,ђутим~. nримењуЈући упра" во наведено аначење благослова на ·суботу м:оmемо р1ећи \да 6.nаrсс:и1љйјући дан Бог није само изразио ~rоБру жељу. већ Је! тиме д.во ЉУrд1има трај.ну rаранц,1ију о nуном и 06и1,н:ом животу" 1••

'

'

Догађ,ај у -вез~и ·са падањем мане у· ·,Г~l!УСТМЊ.И помаже .н,ам да 60,., ље схватимо у чему се тада саегојао б:л1,аrосп,ав fоуботе" Бо,r је учи... нио да. ,ма.наl 1небеаmiи1 хпеё, пада оа ·t,;1:1еб,а сва·ни д,анl О СИ'М суботе. Свани дан сввно је требвяо д.а санупи вв себа јед.ан гомор, мане по особи, -а. у пегав два rомора. Oi.[acJaj гоиор ·:м.а:не н,о~и се чува"а сщ пет­ на аа суботу ,ниЈе се у,смрде,о ~ни1и је· биnо црва у њему, д·.он би .се др,у.r,их дана. понвврило оно, шго су хт,е·пји да сачувају за. 1др,у·.ги да.нt. (2 ....М аЈсиЈеа а. 1 В 21· -----iЗi 1 Ј 1

1

Ови:м ·1tyдor.t оч·уsања м·а·не од нвврења у су6оту· иетаннут је lioшj·~1 ,6.n,uocnoв, у ствари, rа:р·,анциЈа д,а ћв на.м· &or дати физичtt;

,.,. 0 њега Њ храм.у и. сачув.ати m:ивот ако поw.ту1ем и ·,њ . : вгеве ·з,anosecnr~"1

Зашто 1е Бог у·.онратио д"а мана пада у суботу? Сигурно У Ч,ИНИО зато \Ца би народ ПОДИГО:О 1

ПОГЈ1В Д 1

1

горе

И

Б Dry 1

И nр,И'МrИО

Је tro Ве·i1!И

бла:~о.,СЈЈов"' Бег .ie седми Аа:н посветио. Из;р.аэ, .люсветити" знач~1 одв0Јит,и за &or,a и св ету с.врху~ Шест д_.ана су ~радни дани, а седм~и. дан rили 1

1

дан ~одмора, одвојен Је за Бога, 16

даt11.а преиинемо обичан телесни посао и да срце и ум поеве... ти.мо 1ЊеМ'У~ У старо време Ј в Божји народ уnо требља·а,а 0 тај .цан

да тог

И

аа tсв·е:ту cnym6y. Бог нас [103ИВ,а.

F" ~ Ј. uш ~ fll!-i! 111

бу.

Б . ·

1

1

О: nt.

. ·- -111 :} . 11!

.Јевреј.сни израз .люсввгиги" анвчи 1tодв0Јити У 1 ~ М0Јсије в·,а. 2, З~ и у 2 Мојоијев,а 201 11 ~ •истиче се да је седми дан - су,Б·м а ~ тај дан ноји је сам Боr ОД8,Q,јИО Q,Д осталих дана. То одва]8'Њ9 С·0Д-МО'Г дана DД осталих ше СТ радних ~дана Је Створитељев дар за цепо човечанство. Треба нагласити да је Бог, а не човен, одвојио сед­ ми: дан ОД оставих Ш'·ВСТ дан:аЕ ]Се-дми дан је ·!Б1 QiHijИ дан IQДMOpa З,11 11

1

t

1

1

"

1

1

1

ц_,.ло човечанетво, а. не само за израиљс:ии народ, Шта је то што чини суботу· светом? И у ов·о·м случаtЈу, нао 1и у с.лучају појма благослов, анвчење овог израза отнривено нам је по"Гпунијrе у 2~. Нњиаи М.ојсијево.Јr,. у 1

вези са отиривењем плана епасења. Сsет1Ј'ст с:у·6оте у вези је са &омјом спавt1,о·м nрисутноwћу 'У' том да·11у,, 1

1

Светост суботног д.ана није ненс магично својство јt10Јим б·и :Бог прожео тај дан, већ је светост суботе Бо~нја тајанствена 1и ве­ пичанственв присутност но]а се· испољава у c·y 60-ry и прено субо тв 1

1

1

у 1-нив.-оту његовог народа,' Над је Мојсије. no Божјој уредб·и и по Бо.ж:јем плану довршио градњу аемаљсног сввтилиште, тада 1Је· ~.облан покрио шатор од са­ станна и слава Господња испунила светињу.. •• :Бо:нtЈа присутност уч'И­

нива Ј-~,u ову грађевин -у, еветим 11:ЈЏ

_.•~1

·.D/

,

-

.

Ј

: ,

,gl'

: ... -..

-~

_ ·,'

'

,

·,,

,

M;D1";"1"QM ~r~.1.1;:_ : .. 1

f

0

1,ri

Након дџвршења Светивишта, 1сае1',Dст суботе је поново истаи­ изр,В ИЉСН.ОМ народу: Суботе маЈе чува.Јте Јер [е знаm ј~~з-међу ,ме·не ·и вас од нопеиа до нолена, +ца знате да .сам ја Г,ос:под itofи вве nосв,е:Јiујем.'' 2~ Мојси]ев,а 31. 1.3~ Светоот ипи посвећење суботе Је овде изједначена са 'П:' D·с.већуЈ,ућом при аут:.., ношћу самог Господа са Његовим народом у су,6отном iдану.

нута .БО:Н(јОм. эаповешћу

1

1

1~

1

1

Тајна посвећења суботе у,сгтостављене у р,а.Ју је овд,в јасна от­ иривена: Бог 1е обрадовао наше прародитеље 1седмо,г д"ан·а сва:Јо·м присутношћу. Бо~нја присутност Је иавер благослова и среће веаа-

il 7

них за седми дан. д·,авид Је ,био свестан ове rи:с,тине над ј'1е nод те" рвтом греха за ној и се наја о упутио 'Богу молитву: .,Н е.:моrЈ ме одврг­ нути од ЛИ'Ц_,а сеојегв и, Оветог Духа својега 'НiВМО'ј уз·еТИ rод мене! Псалам 51 t 11. Без :Бонiје присутности, одвојен од Бor,at човеков вот Је само празна сеина, Само у Хри'сту и са Хри·сrом имам,о обилан живот, пун живот.веч.ни њивот. Су601а Је симбо.n одмо:р~;а д::уwе1 ,ал11: 1И средство, ·иој-е нам· n:io мame. Аа овај од1мор ис·иус~-1.мо!! 1

1

ж.и~

З~ глава

1

Божја светост не мо~не се извућ'И из првдмвта ниr~и иа време. на, апи се може иснусити у в:р,емеи·у .. Суботни одмор.• време од 24 сата, iо:д пвтна ув ечiе дџ суб.оте увече .. лру11~а оквир ~- номе моtнемо ис~{Уои,-;и Божју свету n:рИ' Суr­ ност. Субота позива верника ~,а почива у светој присутности свога

СУ&ОТА УТЕ.МЕЉЕ,НА, 'ПРИ СТВА!РАЊУ

1

1

1

Створитеља да би разумео аначење свих Његових посгупана: ~а IЈ:и: унео rред у живог ноји 1е често у неснладу с Богом: 'да 15,и примио Б,ожје мипости,ве савете и силу ,ца их спроведе у њивот. Почивање Је,дноr дана.• и то у суботуl нв значи слављење Бога само у [ед­ ном дану; Божја присутност ноју смо и.сиус.или у седмом ЏЈ.ану има сво] утица] И одрва на све радне дане седмице чинећи их ,;м,ади М суботама tt. rrJ~ данима ноје посвећујемо Богу у н~ељи \Ца. 1,Н'1аш tHИB1DT б~е на славу Богу ,и на благослов ближњима/ 1

1

1

1

Из претходна две чпавв, на тем,ељу [асних библиј1сни.к иавеш­ могли емо да нонста.туЈ:е,м:оi следеће: 1 ~ Бог Је да в.ршиа своје стваралачио дело· ,у тону шес, дана: 2~ Починуо Је од стваралачног д.епа у седми: да,н; З~ Бпегоспоаио је т·аЈ дан: 4.,, Посветио је тај д.ан~ Тај tседми1 ;Дiан назван је с,убота~. 1(2. Мојсије!,ва ,161 29: 20, а-.-1 ·1 ·;

таја.

1

1

311 15]

Чудн:0 ·је што нени теолози поричу ове јасне библиј1сне исти:н·е~ Они тврде да, -су fЈота не n0,тrиче из раја. већ rда, потиче од М,оЈ,сија.: тврде ~.а Ад ам ниј е свезиовас суб,оту., Јер му 110 Бог није авиове­ ~:ИО·: тврде такоће да ни патријарси !f1p1;3: M.oil!cиja нису· светн овап:и 1

1

1

1

1

томе нема извеw1таЈа у 1:. нњиаи М,0Јсијев10Ј: на н:рај~, алеrоризујrу Божји починан, нао и с,ед·мицу стварања тврдећи 1да

~суботу, [ер

, 01

1

д,ани стварања ~ни су [били прави дани већ непоанати вревенени пе­ 1

'Р.•ИОДИ91 Теолози иоји поричу да јв субота устано.в;1а 1н1оја 'потиче tИЗ 1р ај;а темеље ево] приговор на и.с. ти1цању да ее у 1.~ м·ојсијев;ој 2,. 2-·З·~ не опомиње 1с:у 5ота већ се трипут спомиње 1,седм.и да11''. и:с,ина је да се у ,споменутом тенсту не спомиње реч суб-ота већ ,1"_седми д.ан11', али исти писац Мо:јсије ној;и ј,е, божа.tt}сним надајtнућем прими-о саз­ нања да је Бог седмог дана 1дiов,рш1110 своје депо и да је седми д.ан ~ т·а,,, '.Благослоаио И посветио. и.з1р1и,11111Т:о исти:че А& ,Ј~е, ,седми ,дан суuна, [2~ М-ојсиЈева 20. а-11; 2~ М!ој:~сиЈева .З,1 f 17] Приговор ноји нени теовсаи износе да би оптварипи едемено порекло су·боте и доназапи 11.а је субота мојс!ИЈ е:0,с,на установ,а1, нв­ мењена само Јеврејима .. јесте. што у 1. ,М10,:Ј,оије,в~ј 2, 2~3.. ~не.ма ·изр1ичите аапсвеети да се (~E,·eruyje с.убота, па према томе она ;н1:и~Је. 1,

1,

1

1

1

1

1 Gerhв.rd F~ Наве], Тпв S,abbath in ,t[,e: Pe.пta-t,e·ucl1 {Ви,д,и: Tl1e SiobЬa:·tћ ,rn Scrip;ture впd 1-Hs·tory, рр 24.25. Rev·1·в·w an,d Нега'ё, 1982').. : .Samuele Bacc.hl:occћl, ор .. сй, р. ВО... з Samue1e Ba,cc'hi'iocchi, О'Р~ cit1 р.. В2~ -4 Вапшејв Ba.cc:hl:occћi, ор, cit Р~ 88,1, 89 .. 1

~

едемсна ~станова, ~није обввевна 'За све људiе·,1 већ qe 1в,реме:нс,нfа у1станов1аж но1у је Мојсије у·вео и 1наме1-1ио Из·1ра,иљцима,t и ~а аи: оправдао њено постојање, повезао ју [е са етварвњем 1и се.дми1ц DМ1 1

'19

стварања. Тавва твр,д,ња, чини Мојсија ~~рив,им з1а иавртање истине, По 'ТОМ схватању Мојаије би повеаивао ,суботу са, стварвњем, а у ствари, она ·би била његев соп:ствени :nр·одуит, његово д.еЈ11:О1, А1,,10 6и1 танав приговор био истинит, онда би 7,0 поништило и понопало по... верење у све што ~ е Мојси}е 'ИЛИ но друr~и написао у Биб.nиЈи. За} ступати гледиште да ije Бог дао суботу ~само Јеврејима ЗН',ВЧ И чини­ ти Бога. одговорним за диснримина.цију :и фвворизоввње.. Теолози ноји пор:~~1у едвмсно порвнло субото истичу да јо Бог починуо или престао да ствара у седми даи али да није заповедме да и човен почине у седми двн и да према томе еуботни починан није обавезан за све људе. Наш је одговор: Шта '-1':ИНИ нени~ боњвн­ сни пропис мopanz:titrn и1 уни'в:ерзално а 6,авезни.м1? Зар ми не сма... трамо нени ввнон моралним ~над 1ан одражава Б-оmју природу? Зар је Баr могао јаче да нагпвеи моралну ПРИ'Р-о,ду суб.оте од тога што .f1e: сам починуо у суботу? з,ар је ~начело ноје се темељи на бо.ж:ансti:О'М примеру мање обавезно од оног ·ној~е Је· објављено Б.оmа.н.сно,м: запа­ вешћу? Чињеница 'ШТО· је субота изнета ђ/ ·извештају о стварању вао 1

1

1

1

1

.,бон,1ансни пример", а, не нао ааппвест, одражвва божа.н: ону наме­ ру о томе шта је Боr' tнелео !Дв субота 6уде у Једном б,,е,зrрешн·ом свету: сигурно, не нено нвметање већ д рагав·ољни одзив :мил,ости.оом Отворигељу, С.поб-однiИМ! избором и одз,и·вом да се rnomyнo· стави на располагање свом Отворигељу у седм1и дан. чоаен је требало iца иснуси физичну, душевну и духовну обнову И обогаћење, Пошто ее 1

1

1

1

-

-

ове потребе нису сМа11-;ыиле поеле чевеновог пада, већ повећале, м-орална свеопшта и трајна фун1iциЈа. суботе Јје поновљена насни]е у г-пи· ну з·. , а· по1. · вести,' ''1., 2 м ОЈС. ~ ,1Јева 20,. 1 8-1, '1') Ou, D - _' • • 1

1



..

1

Најстарији и најчешћи приговор против едемског пвренла субо­ те Је: чињеница шго се субота не спомиње од 1 ~ Мој сијеве 2, 2.3 све до 2. М10:Јсијеве '16~ главе .. И:з тога се иэводи занључан да се ,су-­ бота није еветновапа у до5а пагријвраха, ч. од Адама до М.ојсија. на" н.0 можемо обЈасниу;:~1 то пута-ње? Зар би било могуће да се због необ­ 1

1

јашњеног разлога су1б,ота, иаио утемељ,е t~,а, у раЈу, није еветноаапа 1

све· да М.о,Ј;си1ја? Или ·можда обичај светновања 'Субота Н Ије спом~ 1

нут јер се ово еветиовање само по себи подоааумевало? Ова па... следње објашњење изгледа нај:вероват1ни1,]е. Сл~1чан пример ћутања у погле.ду суботе мон~емо установити изм.еђу 5" Мојсијев:е нњиге и 2~ о царевима 41 23,~ О;д Мојс.:iИја све до појаве пророна Јелисија не спомиње с:0 у· Биб.nИ'јИ субота. Ово 'ћу-­ тање не моше се '"ГУМ:В ч1ити нао доиаз да се за то време су6,ота ни.. , 1

1

1

1

је светноваяа. 20

1

Прва књига МоЈс.ијев,а. не с.адр·,tни ааноие нао 2~ књига м·10Ј:,си"' јева, већ С:е у њој ИЗНОСИ :~1ра,'FНЗ ИСТ'Орија tна,ра да, њихово поренло и, нени ввжни до·rађаЈи1 Пошто се у· њој не опомиње ми једна дру1га авповесг Дена110 rа, нв треба да иве ианенади ни ћутање 'У' :r:1,0rледу ~суботе - четврте аапоаести Д,ен,алоrа" 1

1

1

1

У прво] вњизи Моја.ијевој иz.ри.ч~ито

1

С е, 1

,сп,омиње еедмица од

,с:.едам дана, што по себи унључуЈе и суботу, нво ·се~ми д,ан. П ерјиод од седам 1д,ана спомиње се четири nута f-/ вези са, потопом. (1. Мој­ ·с~1Јева 7" ,4.Ј о; 181 1 О~ 12) Седми.ца се твнође сnо,миње у веаи са тра.Ја-.. њем Јаковљеве свадбе нао i1 са "Ј1)аЈањем r.н:мосm у вези са њ.е,. говом cмpi'l,,y~ ('1. 1Мојсијев,а 29, 27; 50, 10) Вероветно јв да су се 100.е ове свечаности аавршавале суботом, 1

На ирају, субота се спомиње у ,2" Мо~,с.и~ево1 1,6.~ глави у вези са падањем мане и у 2. Мој сијевој 20. rлави нао установа ноја већ ппсгоји, ,в1 'Не нво установ,а но1а би се тен оснивала. Господ је на.. зво: "А шестог дана кад спреме што су наиупипи, биће двапут ,01-1:01

в.

лино нолине су снуnљали аа свани дан," (2~ Мо Јсијева 1 5), Напо­ м11њс да шестог ,дана треба сануnL1ти· двостр у~~'У нолиtI'ИНу ма·не било Eit,t несхватљиво н.,ад Иараиљци не би: ввћ ран:иЈе анали за су60 ту" Госпел [е том прили·~1ом суботу сбвяежио троструним :чу;дом: за пе" тан им Је! било одређено \Ц,а1 нанупв даос~rруну н:оличИIНiУ ман,е;:· оно 1

1

1

1

шго су чrув,али од петна аа ,суботу није се понварило, до н б,и с1е. 1

1

1д 1

ру..

гих дана нварило: 1иt треће, у суботу мана ни]е педала...:м,оЈсиј~ев из" вешта] о чуду са Маном аввршава ев . на·nо,ме.нЈо·м: 1.В.ид,ите.,. roc,noд в,ам је дilao субаrу,, аа ,о ва·м даје шестога ~.ана хл,е ба на ~ва ~,ане. Стојите свени на ;свом мес,у, ~ нена не одл1а:а;И кина са својега м,е•. ста у G ВД•МИ .дан.m и. почи:ну нар,~д ·у· седми д:ан/1 (2~ МOЈс11јев,а 161, 29.ЗОЈ Ово чудо оа .мано:м понављало се чвr,рде-сет rод:ИiН&,, ове мн Израиrь'ЦИ н:ису УiШд'И у X,aнaiнciiy земљ~у, 1

1

1

1

1

Исто тано прияии,ом1 ,о,Бјављи·в·ања Б. oнtjie:r заионв са Синаја •. 1

авповесг о суботи: не почиње речима: нЗна'ј да ~-и Господ даЈ1е с.:у113,uту да Ј е· саетну~еw! ~· већ: ,·1,СећаЈ се дана од одмора (saba·t]I д,а га сввтнујеш. Шест дана ради~ и свршу] све сао]е поелесе. А сед­ ми је Д,В:l m ОД'МОР Г,осподу Бо,rу тво}е.му; тада, немој радити н·1~ ј;ед" 1

0

нага поспа, ни т·иt ни син т1вој/ни 1{11и твоја, ни с.луга тво], н~1 слуш­ ниња твојв, ни живи,нче тво]е, ни странац ноји је међу вратима тво­ Јим~ Јер је. за шест дана створио Господ небо и земљу, море и што Је 1ro~ у њим,а; а у с;щдми дан почину: вв то је благословио Гос­ под дан од одмора и посветио га." [2. Мо јс:ијева 201 Вr-11) Да,1е су ствари ~У- ово]- ааповести по1д,ву- чене да би . (1·е исталпо едемсно по1

1

1

..,

-

21

рвипо суботе:

1) израа осећај~ се" претпоставља дв је су;б,ота бипа раније позната и 2) писац дов,оди субот-у у везу са седмиц,о·м ства..,

рањв и Бонсјим починном у с:-е'д_ми цан, Суб0-та [е ус.nоме.:'На нв ства.. . рања и на Ства,ритеља., а С'уб,0 тии починан је одвајање тог дана за Господа, за одмор ~1 освежење, физично и духо·в,но, и за дела ми" 1

то ш10 четврта эаповест спомиње суба-ту нао ус-та" нов-у унорењену у стварању (:2~ ·Мојоијеt1'а 20; 11 Ј, не дозвољава до

посрђа, Уп:р,аво

се претпостави насни]е увође1ь,е тог празнина. 1

1

i

И

1

По то] филозофији f1ај1Вrи·ша реалност ииЈЈе! Бег, већ материјв, н,оја Је вечна, БиблиЈсва истори]а о стварању, еа ,с-убото,м, мао успоменом на стварање, иаазсв Ј1,~ 11 ювом нихилизму, подстич ућ ... и свани нарашта], 16.ио он нвтоварен научним ф,антор:и,ма. ияи митолошн,им 1

.-

··,.

r 1.

• .. ·

- .. · •

••

.

- •

.·.

'

.

1

. .

' ,, ·.,

'.

'--1

u

.

,-. ,. ,

' -

!

"

:

.

- .. 1

'.

1 . .

. , ,

• ' ... 11





19)

.··-._, -

·: • ~



~

ютварвња,

фантазијама, да призна да [е овај свет резупта.т Б;ожјеr

дар Бо}нј'и поверен човену, чији живот И1ма cмИ, Wlilla Јер је ·унорењ ен у Боrу·~ Наука 1м,оже да посматра и мери с-амо тенућв процесе. У ства1ри ., ·nод претпосгавиом да ,r:iY' ови процеси увен1 ,фу'ннциан·,исаnи. нао што данас: фуници,онишу, науиа иск.љуiЧује. могућ:но.ст боњансног f.la1t - ~Ј~ рече и постаде. Према. ,,о-ме, главни про:бп,ем .није ·нан,о, JA,R се -уе.нља;ди би6'лијс:на седмица стварања са ,модерним теоријама о пореклу света и живота, већ нвно д.а ее усиљад,,и: и mомири библиЈ;­ снс учење о божанском ,C:tiSa1p,eњy са савреме,н:им н.аучним теори.. Јам,а о спонтаном стварању, Ј1е' ли мо,rуће помирити ова. ~lв.а гпед:к­ шта? Оч1и,т,0 то није мoryheli. [ер они почивају нв супротним nре'М1,и,'" сама~ Теорија ·D спонтаном стварању прихвата само природни узр,Dн свег настанка. а оибл:ијсно уч е-'ње признаје Бога нао први и врховни 1

Нано су патријарси светновали суба ту? О томе немамо у Б,иб.­ пиЈи довољно информација, :Ме:ђутимl добро је да подв·уч:емо ивно суш,тина субо,тноr светноввњв није место у ноје треба да ,и:дем;о због обављања обреда ввћ в,реме ноје треба ,да проведемо у заЈедници са Богом, са ообом :и ~а б:ли·m~има~ Вероватно је: да су· nа.трија'рси проводили свете суботне сате са св,ој,ом породицом внганювани у н е,:ним ангивноотима 1богослуж.ењ,а. описаним у 1:., Мој~сије,вој мњизи.t вао што су молитва 1[-1 Мојсије·в,а 12, В; 2.6. 25) t приношёње жртава [-1:,., Мојсије.в1а 12. в·: 131 18; 261 25; ЗЭ,, ;20) и п,оуч,авање 1(1 ~ ·Мој'сије~

ва 1 е.

ону истор,1и,ју сваног вишег смисла, тјt бва 6ожа:нс·ког почетна и бе:э више судбФi'Н!е. Жив.от је сведен ,на б,иоло шни цинлус h,оји, је 1с11у'... чајно почео и1 спуча]е·м се аавршава,

1

1

1

Неии теолоаи о.дбацују lбиблиј,ск:и, ~И~звешт,Еtј о стварању света о суботи нао у-спомени на стварање ~:ер не, могу да помире УатЈ

иаввшта] еа модер,ним научН!ИМ теорија:ма о стварању и,n1и nope'НJty наша планете и жиа,mа на њо], Савремене теорије о с,,варању на" ше планете и жи"Е1101"~а 1-1а њој претппстввљају да Је било потребно

'М'Н'~оr'о мил-ио.~:а год1ин·а

.ц9н_

се ниоу mв1орил,и површинсии n







земљани

с.1W,0)' еви и~ да Је ж·:ивот почео ;tt=nонтано'' развивши се из [едноће­ л ијсног .лретна". Да би помирили ову теорију са иавешгајем о ства" рвњу, нени ,,добронам·ерt1'И теойози почели су да тумач.а нано с ед­ миц1а сгварања не енвчи шест досло:а,н1их дана, већ шет· геолошких периода, Други више воле да говоре а1 седмици етварање нао о пре :м,еиу у ТОК)/' ног је Б}оr отарио св,оЈу с1"еараnа.чиу силу,. ,мудрост м 1

111

1

доброту. Очито }е ·да ова ттумачења :О~д'бацују ,,ед;емоно порвнло ,оу~ боте, јер не признају да је Бог стварно ,.почин.у,о•• иn:и 'ПРе"ст;ао да ствара у седми Аа:н, и да је: т·ај Аан 16.(nаrосповио и поеввтио. 1

Проблем научне пегине Је у томе што она 1.,.tЈ~бија ~,в ~озв,опи теологији" да ·Је информише. Над .неН'О инсистира на, tВ е;р,0 в"ању само ·у· оно шта св може донааати. ;у ~абораrторији, танав одлучујiе да сво.. ј,е, порвнпо иэводи одоздо, из 6-и~оло:wних врста, а не одозго. од Бога, по БоНiјо,Ј слици (1. Мојсијева 1 ~ 26.27),, Ноначно, та ованву 1

1

1

1

оооБу води да -не ,1аеруЈе ни у шта др-уrо него само у c ei5e!,. Тrраг~Ич~ на последица ове ф,и.лозофије. Јесте д.,а она лишава човека и· 1

1

-љ11~д~

1

узрон~ •. Ввром повнајемо '1).0: Је свет речју Боfнјом свршен, да је све; шта В'Идимсо из ништа постало." {_Је,врејима 111 ~ ЗЈ

Ано

вером

прихватамо ~1еЈ Је

Бог

створио ова]

свет

Ј

зашто не

бисмо в,ером прихватили и в-реме у тotiY ,ној,ег је то учинио ? Нени теолоаи n-р иrов,ар1ају да је. појам о Б,0 жјем отварању у 10 иу шест дословних дана и почивањё у седми: -д_1ан супротан Њего­ во] вечној :и гсвемо·rућој природи. Очито је да С··вемог~,,hвм нису по­ требни геояошни периоди нити ~ослов,ни дан:и .д,а створи наш свет ~ већ само вит воље н-оји.м позива нешто да постане. ,~Речју Господ­ њом небеса се створише, и дух.ом уста његових сва војска. њихова.; Јер Он рече, .и, постаде: Он ввповеда и поназа С-е~1'' (Псалам 33, 6~9 )1 Ааи, у својој Речи Бог нам нане да. Јв изабрао људс,1-1.и~ а не G,o ••, жа1iсни ред времен,а да б:и створио овај еввт, чиме ,rнам: отврива ~ ј едан вањаи нвалитет . ~ природе - ,љуvав ~ . .;11:),.,ар ни1е, • ~ Још. 1св,0Ј0· _·Б онча спремност да уђе у људ-сну временску ~ранИ'Ц',У при стварању одраа Његове tб:РИ'Ге. да пружи боњансни пример или перспективу за ра~, и од·мор С]:1~Јим створењима: шест дана рад и седми д,а;н починан, према Бож}ем стварању света, за швсг дана и Њеrовоr починиа у свд:м1-1 д,вн? З,ар ниfе ово и првдслина Божје епремности да [едног 1

1

1

1

1

1

1

1

1

2:Э, 2:2,

дана уђе. ано то б,уд,е потребно, у .љ удсно тепо да би по-стао ,tЕма,,, нуеп", .Бог с нама"? Стављаги под знан питања е,дем,ско поренпо -су6;ате да 6и се седмица стварања уснладила еа модерним теоријама о пореклу све· та и жииота зиачи одбацити не само ,библије.ии иэвешта] дат у 1. м:оЈсијејвоЈ 1, 1 ..2.~ већ 'И• његов номентар израmеи у четврто] аапо­ ве сти [2~ Мојсијев,а 20" 8-11 ). воји говори ,о, шест дmiспавних дан:а стварања ,и ·о једном д,ословном дану одмора, блвгооповеном и пос­ већеном ·од Бога над је свет био створен. У свом говору забележеном у 5;ф МоЈсије·вој 51 1-21~ Мојсије подсећа Израиљце ·На Двналог и на важност држањ,а Б,ожјюс авпо­ вести. Том. прилином он је назао: ндРНiИ дан од одмора ~и C'B,eTliyj гв _ нао што ти је заповедио Господ Бог твој 1 '' Овим речима он у,пу... ћује Израиљце на четврту заповеет Дlеиалога у нојоЈ се изричито спомиње ~први и нај важнији разлог ·у·оnост,ављања суботе: сећање на

вовао је: с.едми дан - суботу: 4) прене ААама. као ·представни1i,а. људсиоr рода, суботни починак био ј'е мамењ,е·н свим љу.дима з:а ева времена, [ер Бог ие гледа но Је но, rИ Он се не мења: 5) суБ·ата Пе насније, после оо:лооо,ђењ:а Израиљаца мз ропства. 06новљен;а1 [ер ј,е у тону дугог ропства А'в,рамових потомвна у Египту била папа у заборав: 6Ј субот,а 1је ~атз за унапређивање њихове :з.аједниц1е: са 1

Богом ..

о, ,е,демсном поренпу ,суботе и о сврси њеног уепостввљшьа пише Е~ r~ Вајт следеће: t1,На.нон починка у сед,ми данt Бог је тај' дан посветио, ·тј~ одвојио 1,1010 дан починна за човена, Уrлеiдајући се. на пр 1имер свог Створит,ељаЈ човен је трабало да се одмар,а 'У та] свети д,ан да би, посматрајући небеса и Земљrу. могао да размишља о Божјем великом делу стварања; да би ев, нада буде посматрао дџнаае Б,о~нЈе мудрости и доброте, његово срце све в.111Ше испуња­ вало љу-6,аnљу и поџповвњем према своме Творцу.'--5 1

1

Створитеља - на Његову силу, мудро,ст и љубав,

1

И

на Његово савр­

шено де..1 10 стварања у тону шест дена, Нрв] четврте ааповесгм гпвои: ,,,Јер је эа шест двна створио Господ небо ~ земљу~ ·м,оре -и шго је год у њима; а у ,с едми дан п1~0чину; за то Је благословио Госnад, дан од одмора и посветио га." 1(2~ МоЈсијев.а 20, ! 1) 1

Мој,сиЈе у евом говору, у 5~ поглављу 5.~ нњигв М10:јсИЈЈеве спо­ м1tње доброту и љубав Бон,tју во_ја се: манифесгевала у ослобађању Иараиља 1из ропства мао j,ow један равлог зв светновање суботе, до­ ,датни рааяог.• Ова] разлог ноји- је био нарочито важан за Израи~ц~, нипошто не ис:1i.љ·,у,ч1уЈе рвзпог истаннут у 2~ Мојсијевој 2.0,, 11 ~ ~ .з11 17~ Иавешгај и:з Si;, нњиге Мојсијеве само допуњава ваненест и внв­ чвње су,бо т-е нао прилике за сећање на ослобођење иа. ропства, а ~~me иснљ,учује њено примарно ,и вај·,ванiније значење ·- сећање ив 'ш·естор.не:вно,. стварање нае темељ 1и· раапог ва светна,вањ,е су 6 ете. Међутим., нени теолози путне прелазе преко четврте Б~о1жј,е вапове­ сти, Jiojy је сам Бог објавио и написао својим прстом •. нао и оста... вих девет, те из, Мо1сиЈе:ва говора истичу само додатни разлог еа еветновење суботе - ослобађање Израиљаца из ропства, и на ос­ нову тога тврде да је субота уе1nо1с:та.в.љена после осяобођења Из­ 1

1

1

раиљаца из ропства и с је,ди:ном сврхом да 111х подсећа на то осло...

бсђењв.' Танво ту·ма.щење значи И·Сl~р,1вљава:њ1е јед1-1е важне 6и 61nијене истине. Непобитна је данле истина: 1 ]1 субота је утемељена у рају: 2.] сам с.,воритељ је својим приме-ром уте·мељио суботни починан: 1

:3] "Адам, уrлед,вЈу'1iи- се на Бога. као слину по liojoj 24

Је створен, сват..

1) Ово тврди др Л. Ми:nи1-1 у својо] брошури Отароэвввтни и нововв­ ватни м ар,ал1ни занен - Cyб arta или недеља у С,в,етом писму. стр. 14-19: изда.њ,е· ,,.Православље··, Беоrрад. 1

1

2

Samuele B,;з(}chJ.occhi.

з ,1i1l1!.;Ј..~d'·. ~ р.·. зs ·· ~

~·ыd.

Р~ ЗЗ~

1

,1 5

.л.,

е~

,rv1ил11нt tЫd, р.. 1 Е" G. Whlte, Patriar,cп-s

and P.1·0,phets; Pa.c:lf ic Ргевв, Св(И.~ · "!1943·~ 25

Овде 1ј1е., ,д1ат одговор на питање аашто сае:mујемо субо1ту? И-а ног равлога ~е Бог у,споста·вио оуботу \на.о npa.зHИi'li?' Одговор гпаси: ,1Ј,е,р 1е эа шест дана. створио, Господ небо м зе·мљуl море и што, је год у ЊИ"Ма; а у сеАМИ дан почину .· (2.Е Мојси1ј ева 20, 11) Субо·r,а. је усnостав..љена зато да нас noд·ce:n.a ·на Ств·ор итеља и. на Њ еrо. во· ве\ЛИ1~D дело стварања. Суботiа: успостављ.ена у Едему је овАе ПР'едr, 2 стављен,а 1ш10 теол10"m·ни тем1ељ, четврте аапов,е,стиR Dветнавањем суботе ,п.ри1зн.ејем-о д а 1Је Бог Створятељ 'Света •и наш Створитељ. Он је такође Господвр света и наш, господар, а ,ми смо с.амо Његови управитељи 1или пристави. Спесобност да прав,:и1МО разлику изм1еђу Створи·т е.ља И, онога ~ШТ'О је Он створио ~п.реч,а.в,,а, нае да rИмам,о дру.., ге богове, да Бога. заменимо нипов.им,а \ИiЛИ слин:iа:ма смртног човена или ног другоr створења, ('Ри1мљанима ·11, 23) 1 Трећи твист нагпашава ~,а Је оуб,ота дат1а , ,нао вечни \Савез и1 нао вечна обавеза: ,.,Зато ће чувати синови И1зра:иљ.еви ·суботу пра­ зну,Јући су, 6 оту од ~колена д.о 1н·опена 'З1ВЈВМОМ вечним. То, ~је знан иа­ мећу ме·н,е· и синова Израиљевих до вена: jepi је за шест дан.а чпво­ рио Гос.под. i1ieбo iИ земљуl а ~седми дан -nоч:и:нrу и. одмори св." 1(2. МгојсиЈева 31 ,, 16i17] Није субата ~намењена иво nр.азвин само Израиљц'Иiма. Гос;nо1д пренс пророна Исаије истиче да је 0~,а намењ ен:а сввном 1,СИНУ чо­ вечијем", и туђинцијмаl. т], ,а:н~1:ма наји нису Изр,аиљци П·О т·елу.. ,.Б.ва­ го човену но~ји пано чини, 1и rоину чDвечијем иој.и: се др1t1и тога чув..а... јrући суба,,у 1да је 1нв оснврни, 1И чувајући руку 1,с,воЈу да не учини зла. И· нена н.е говори туђин 1н10Ји пристане уз Гос.пода: ·rocnOA ,м:,е ·•; n,n пуч- '!А- . ..i"!il:lnli "'ВО· -:-р-о · д-·i!:1,•· l,и· -Н" ·~ D.··к·~ а, ,,Н· ~ l"\nB "·O·pr Н'·оп·љ е~,-··ни· "i u~ 111~11· 11l·a·· . JU_::__' , И _ ·- ' У , 'ltl' i,U, Ј. е ,~, ., •. oi ~,"" .,а на, .. сам сухо дрво~ А. туђине 1но]:и1 пристану уз Господа да f!AY' с.яуж·е и да љубе име Г:осnодње, ~а му ·буду cлyrr,e, itiojи .rод. држе с,уботу ~а..}е 1н0 ооиврнв ·И држе авввг ,мој/' (Исаија 56. 2 ..З.~6) Четврти тенет у- номе 1 е реч о суботи усnо,стављ,е.н:о] при ства1

1

11 •

4. глава

1

1

1

1

1

.зн:.АЧЕЊЕ С,УБОТЕ У'СПОСТАВ.ЉЕН,Е у ЕДЕМУ

1

1

1

1

·у претходној япави смо установили да је с-у,бота повеванв са отварањем и да обелеэнааа нра] стварања и почетан људсне истори­ ј е. Али шта. нам суб,ота сведочи о нарвнтеру Створитеља, о Aeny стварања и ,о, односу iИ'ЗМеђ-у Сгаоритеља и Његових створења? 1

Подсетимо се још једном да Је субота повеавна са ствервњем. Ову чињвницу нарочито истичу четири бибпијсна тенета: 11 Мојси1јева 2, 2.§З; :2 .. Мојси.Јев,а :20, 11: 2. МојсиЈе:ва 31, 1·т.. м Је·в.р.е ]:има 4, 4·~ Шта свани од ова четири тенета говори о, суботи и О· 1·њен-ој

1

1

1

1

фуНliЦИјИ?

1

1

1

Узмимо први геист ноји гласи: .rИ сврши Бrог до седмог ~ана~ дела своја, ·ноја учин:и;;: и почину у се.дми: дан од свих ~ ел·.а својих, 1

но,Ја учин.и: и: благослови Бог •С,fЈДМИ АВН11 'И поевети га, uep ·у тај 'ДЗН по~ину од свих дела својих, Jioja учини," [1. Мајјс·ијева. 21. 2~3) У овом тенсгу је: ,седми д.ан истаинут нао величанствени аан­ љу чан, сгварања. Божј 0 дело ,и стварање rБ,иnи С1/ довршени у тренут" ну На.да је Бог починуо, Иана су небо и вемља 6:ил:и ~овршени ше.. стог двиа, Б-о·нtЈе депо није било довршено све до тренутна гнада је Бог починуо седмог дана учинивши тане суботу саставним делам· стварања,' Још се ,и;,ст,,ичу три важне 1п~је-ди:ности: Бог }е тог двна 1

1

1

1

1

починуо, благословио [е тај дан и посветио ra. :др-уrи. тенет ~је четврта Божја ааповест ноја гласи: •.•,·Сећ,эј се дана од одмора [s:a'b,at) да га. с:ветнујеш~ Шест ~ана ради, "1 св,рш·уј све послове своје. А седми Је дан од.мор Гасп, оду Богу rrваЈе-му; тада ~немој р,а.дити 1ни 1Једноrа поспа. ни Т.И1, ни син 'Твој, ~ни !i'ћи твоја, ни спуга тво], НИ слу.ш:ни1ња твоја, ни живинче ТВ'О1ј:е1 ни етранац и-оји је међу вратима твој;И1·м .. Јер је ва шест дана створио Гос1n,с)rд t1e60 ~, :земљу, море и што :]е год у њима: а у седми дан 1почи:ну·:: за го је благословио Господ д,в1н од одмора и посветио га." (2~ М!ојсијева 20. ,8-11] · · 1

1

1

·26

1'.1

'

1"" -

-,

,u.,

1

ll""li1П

11јЈ.

1

1

1

-

-

'

~рања напваимо у Јеврејима ,4,,, 4 ..•• Бог почину у седми .Аан од дел.а свајих.. 1' 1.,Да,нле је. остављено [ош почивање нарDАУ Бонtјем~ Јер н,ој;и Јђе у пено] његов. и он П ОЧ·И :ва од дела својих, нао ·.и Б оr од ,својих.~ Да се постарамо данле ући 'У тај ПО-К'1Ој, \ЦЗ Н В ·уn~не fKO ·у ОНО И'с:ту rатну неверства." (Јеврејима. 4~ 9-11) Овде ·је субота узди·гнут,а на [едан виши степен: она не значи само престанаи наших антивности нојима оеигуравамо своју егаи­ ·стенциЈу.~ Она [е с:имбол .починна -душе'\ који Христос д,аје он:има ·Ноји Га :вером прихвате ·Н1ВО1 свог Оnаоитељ,а: она Је твнође сим6 аЈЈ ,б,удуће:r .лочинна у Б;oryt\ тј. вечног мира, среће и 5лаmенотв..а на 1

1

1

1

1

1

1

1

обнов-љеt-riаЈ: земљrи ~

-

· · 27'

Према томе, субота усnа:::тавље:на у ра,Ју истаннута је у 4~ яго­ гпављу посланице Јеврејима нао позив упућен евима ~,а прихвате спасење, починен душе, наји нам је Христос омогућио Својом жрiт,1В~·~· М' и' Н-џЈ .. ni~ и ·нам " · -, д·Џ'"Н 11"!i ну---ди 1.,и .м'-=-0- нnш1 'П, - :о- fr1-.1!1 "na·-. в',an · ·т,~=11u,и •u_И_' .ua r[uf11U"" ·~ · ,u l,t"'I с ··· в·'е··ш бесном престолу, ,Ми у тај починвн ул,азимо вером и по~:најањемl, и даром 'Светога Дух.а,, ноји нас обнавља и оспособљава за нов живот у !Исусу Христу" Субота уопост1ав,ље1-'1а у рају има~ данле. вишеструно аначење и ван-ност: она је за11.љу11ан или аавршвтав сгварањо: она Је те·мељ чвтвртв Боmје авпевёети, ноја вагюведа да по узору ,ња нашег С1 в,о­ ритеља ·и ,ми шест дана радим 0. а седм·оr да починемо и1 ,да тог дана r,ајимо унtу заједницу са Богом: субота успоставље1-1а Н1а нрају став.. . рања је дата као 1Јвечни савез" И,3М еђу Бога t1 Његове ~еце, нао вечна обавеза, нао анан ип11 печат чю номе се п1оз.нају о:ни ноји Б оrа поштују на-о саог Сгворитеља и Посветитеља: субота је АВТа и нао универзални позив. позив yinyne.н с:ви1м1а. да 'Прихвате Христа у но­ ме душа напази прави почиивн. опроштење греха и 0 б нову наран.. твра, а то је заиста прави починан, нојег је субота троструви сим­ боп за прошлост, садашњост и будућm-mост. За хришћаиина F(оји љу16и, Христа и н.ој11 суботу савтнује онаио нано нас YLIИ Божј.а реч, пуна 24 сага, од вечера у петак \ЦО вечера у· ,суботу. ,су·бота fe дан радости и М ИЈl'ИНе- То ~е дан над хришћанин слави Божја дивна ~дела наива му се отнривају у прир-о~,И1~ нао и оно шго Боr чини у његовом личном Нi~мвог;} На,д дођ. 0 Џ,1е1тан увече, он эвхвапно наже: .Хввла Ћ~, Боже,, аа Још једну cyt:i:o.,тyl Он се. ра. шго Је ~ опет дошла су:.ота. 6 ,д-уЈе t дан: у моме. ,м,оже изнова .да иси=-у.. си нано јв Бог добар: дан у· номе монt1е Боrу ~,а захвали аа обавља­ ни посао у прошло] седмици дан у номе може да 06,НD :в,и ,свају ве-­ ру и предање савршеном С11;.и)ритељу и дивно,м Отнупмтељу: дан у 11-iоме може да слави Господа суботни:м псалмом: ,~:е,р си М В раз,ве с,елио, Господе, делима саајим, с: ~дела ру,ку твојих р,адујем се. Нано су велина дела твоја, Господв! 'Веома ,су' дубоне помисли тво1

1

0

!i;.lu

11

_

1

• l!i#:!111,_ ,_·,,-;( '

Ч-1~

5~ глава

ЧЕt:ВРТА ЗА'ПОВЕ,СТ-

оветновьњв СУБОТ,Е

1

1

1

1

1

1

1

1

1

11

1

1

1

1

:

1

1

1

1

1

. ··,п - м· 9:---2··. '45' Ј'8~ '- ·· сала· .. [О~в,ни ОД(М а,р: не грешити - то значи свегновати дан Г:ос,n-о,дњи или недељу, То је науна већина раних црквених у,1.Iи· . теља ~ п-ор ед недеље, нао успомене на ваенрсење, мног·е црнвв су елавилв и суб.оту, нао успа,'м-е·ну на стварање еввта То Је· нарочито 1:1,араитер-ис.тrи:чно за источне црнве,

ни цу!· ..

1

ti!

...

__ ,1111

.

.

..

...

.

. .

..

,1 1

1

1

.11. -,

- _

1 • ,- -,

---

··~

1

1

На авпаду је ;1,t;а·с.није сасвим преовладаво мишљење да треба да, се св,етн·ује само недеља. и 10 по узору на библиЈсЈiУ суботу, У прилог еветновања недеље проповедииџи се позивају на Денал.о·г·.1 али 'Народ се слабо одазива њиховом позиву да не ради нинанвог

посла у даi1-ю Господњи или недељу, Ве.д су се библијена увера1в,ан1а поиааала безуспешним, црнва почиње да изда.је своје ааноне у погледу светнсвања недеље, трањи подршну у ,д-ршавни:м заиоЋ1:има, 1

а слуtни се такође 11,аЈвним 1. mуд.есима и,, нао 'ШТО смо видели, страш-

претњама таиозваног t,Хрисtовог писма" или .Небесне noc.ва.. ница", нано б и нар,о:Д приво.лел1а. или натерала да светнује веде.љ'У иа прввипан ~начин~ Све ове методе понваале су се нод већег бро,ј,в верника римсне цркве безу,слешне. Сиrу.·ација н!trije: боља ни данас. BefH1t:нa норИ СТИ недељу и д.ана.с за рааоноду или пени посао радије него да је светнпе на библијсfiИ начин, Сигурно се· верници односе тано: индифервнтио према недељи [вр з·t1,ају или осећају да Је она људ сна а не божансна установа~ Д,руrо. ШТО се тиче суботе, МОГЛИ! смо да 'У'СТЭНОВ'ИМО, на ос" нову поузданих дон-умената, .да С·В још у 5. .веку у· многим хришћан­ еним црнвама еветнсввла субота, Проглешавање су--Боте· р,адним ,Аа.~ ном, нано је. то учинио 29~ нанон Лаодинејсног сабора 364,,. године, а ни Нонстангинов авион о обавеэном сввтноввњу недеље нису мо... гли да одврате праве Христове следбенине да. напусте еветновање су-боте ноју је сам Господ основ-ао у pajyl поново свечано прогна­ сио са брд,а Синаја •..записао заједно са, осталих девет аапсвести својом руном на две: намене плоче, и, 1Нојју су оветнпвали Х.ристо·,сt епостсаи и први хришћани, Тоном целог средњег вена. било је у 'Ети; 0 nији, на Исто1t:у, нао и у многим земљам,а Заnадаt већих или мањи1х група вернииа ноЈи су светновали суботу, сма,rра,јући да се треба већма понорввати Ба:rу него људ·има и, већма поштоввгв Е:iо жЈу реч него људсне традиције и .људе-не. наре;дi5е~

Н'ИМ

1

1

1

2 2~ глава 1

1



,су·вотА и

1

НЕДЕЉ,А у ДО&А

РЕ1ФАРМАЦИ,ЈЕ

1

1

1

1

Сред1њ,овеновна римонатолична црнва је поставила двоструlli1и1 темељ за 1а,едм,ично, светноввње неде·ље: (1) твмил.а је, Аа су6оп.1а1 ааповеет д·е:н:алоrа [ош ув 0:и 10.аmи за хришЈ\ане· и. (2) да је седм:и·ч'.... ни: дан одре:ђ1ен за оветновањв (шта значи обустављање обичних послова} пренесен са оубот,е на недељ,у влашћу натоличне црнвв, И .ц,анас се римонатолична црива позива на д.,е:ммог н:ад од својих вернина ~ра1жи: да светкују :недrЈљу, Чиме рименатолична црква оправдава замену ноју Ј е извршила преневши светковање са суб:отrе: на. ,недељу? У на сно,Ј сред:њо.венов,Н·D1ј теолоmЈи nоЈав.љује се тумачење да у четврто] Божјој ваповёсти треба рааяиновата ~в;а аспекта: ј~д.,а-н м,0 рални и :)·е,дан церемониЈа,л.нг,и,.~ По -то ,м тумач:1е·њ;у ,морални елемент у четвр·тој запаsе,011и [есте што она 11Раж.и да1 човен одвоји нене n· p·· ,·е··м· е з· · -. а,-;· ',Б : -·•. на np-·.- еt;' - . ·е.1Р - .· ': · ~ ~.-o· raii·, а :це·'.; ·.р'-. ·е·~оп1t'1}алн.и ел.е·м- · . ·е-· н-- ·т_ · од . -'_.. . U ,п СЈ. 11[:!И С е · ,· ', ~ " '1М, · IJ И·' -ва '~ дана, што моше б,ИFИ било НОјИ дан" То тума. че·ње изнео Је прво еноластин Ал:.енсанде:Р из Хаяеса, а да,ље га је развио Тома Анви1н" сни (1225-·1274)~ Према томе, по уче.њу Томе А:1.r,а.и.кскоr Бог захте­ ва. да Му посветимо одређено време, У Ста.ром. завету Бог је тра.. . жио да т:01 1Б ·уде с:едм,и дан ·-· субота, а црнва је изабрала да то 6уде недења - .цан: ХристовоrЈi' ваенрсења. Тома Анвинсни тан101ђе истиче да. Jie, природни аанон темељ М·о.рално,г ааиена ·и да је за_оо" вест да ~е човек један ~ан 'У' ,седм.ици одмара :природни аанон, На.н,0 четврта заn,овест м,оже да буде, церr,емоииЈалп·а зато 11Ј:11т10 од1ређује а едм;и д·а1н1 а морапна ваго што одiре:'ђује да, се одвiа1Ји 1

1

1

1

1

1

Codex Jџ.stinlanus1 CcJrpus Juriз Civi,~iis, 1:ivr~ IH11 titre ·12~. z Didasica.lia et Co:пs.bltutioneв Apcst,o'larum,. ed. Ьу F. Х .. f'u1n,k :(Pa.der-Ьогп, 1905) р" 4()9; .ANIF' 7:,469~ 3 Cl1. Ј~ He'f,ele, l~l]stoire de.s сопсйее, Рапа, le·toнzet et Апё, 1907~ ·1

1

1

т..

4

Ер i"st. 1 . 2:4 ( PG· 1, 20 778) н Матија Влачић !Иl;о1,р~1н, Нагалог св, 0дова истине, стр.. 192~ 11 Dвn1el Augsbur g;1er, The .s.abbath ,вn,d lord·s [Jiay dur:ing1 t't1e· Mi d,dl'e1 ,Д g·ie.·S, r:itat u Тhе Sa ЫЬ.1ati1 in Scr·lp·ture ап.d H!storyj Р~ 209. :u Dan1el Augs·ьu.rge:r1 ор, ,сН:· .. Р~ 20В~ 2.09~ _ '' Ј. Ga.rdner, Lo~~a.rrdy an.d Re·fn.rmaHo.п Јп England, vol. !V,, р, 54.. 11 L. Au gsburg er, пр, си. Р~ 198~ t,. Mans··.111 1·е , ·- ·З.•7·О ·з·11 1' Мапs.] , HJst. ,con,ciJiorum: cJtat u Ј. Vuill,eun11e·:r. Le јеџг du rep.os. 1 Ь. tr,avers les .ag.es, р;. 1З,В.139i :

1

1

,

144,

1

1

1

·li.

, t

111



1

11!

. - .

1

.-.Ј

-·њ ;

- -

_1

'

• 1 :..:

1

1

1

1

1

1

1

-

1

1

1

1 •"

1

' Оапйпа] Нџгпћвп l?D 1-43:9'ЗВ.~9·Э7.• to

'.

_-

Эo.crates, ibld. 5,~22.. NPNF/2 2: 132. ! Sozom.en. iЫd. 11,19 [NPN.F}2. 2:З9I1~ ' Grgur ·ve1iki1 ep1st1es, knjig.a 1 з. p·rv.a .PDslanic:a rimskim gra,tla·nima~ ·:r MansJ 1 З:8-52. 1· :неfе[е, Histoi ге des сопейев, пвпв, IH ,, Lec1er,c,queJ Parls 19071 З/2:

12:24~

i •.-:1.j.llA'E'-;

1

явв-чоеа.

1, 2e·d. РР~

1

1

Један

1

з:а ·OAMDp и: боr·ООЛУiЖ·ење? Пр ема, уч·ењу Теме Аквr'и: ноноr морални: аепеит суботе се теме­ љи· иа пр,ирадн.ом аанону, т]; на ,.потреби д.а ое о,д'В1-оЈи о~р~еђеоно вреМВ за одм,о-р1 и. боrо:служењ:еl Церемо.нијаnни аепент су,б.,оте,, а дру... ге сгране, , 0,дређен јв њеним симбо пизмо:м: она је ·успсмења на дан 1

1

1

1

'14.S:

стварање и, предслика починка у Богу, било у овом њивоту, Бо~нЈо.м иилошћу, било у будућем животу, славом} t .Заиста Је ЧУА1новато си.ако субота мон~,е бити ц времон~1јална.1 1 ·тЈ. унинута и нееежна зато што симболише Б-ож;је савршено ствара.. 1њ а и одмор ноЈи 'Можемо наћи у Боrу нано у садашњем тано и бу... 1дуће·м: живот.у? Од1б.~а.1цити нао церемонијално оно што [е у ствари ,--· . ·.· ·!б· - - - . .· . - -. - .. ·, -. ,...... - -- . ., ,. ·-и прво • игна поруна с,е~мо·r 'дана r;уооте:,, наиме~ да Јв ,·_Б·-=·ег савршен .. Створ,итељ, ,ноЈи np:,y,t+1.a о~морј д,ушевн1и, оnоној и заЈ~д,н: ишт,в.о оо-о" јим сrвор е·~ьим.а, значи уништити танође сам морални темељ аа посвећење било ног времена за богnс.лужењ·е·.1~Ј Тома А:111винсии је на,сније почео да сумња у своје тумачење о ц,ер-е-монијаnном делу у cyifioтy~ Тано, нпр., ,он истиче .да постоји разли-на ~1зм:~еђу .друr-их симболичних. праанииа Отарог аавета и1 суботе . У јед:но м свом но" иенгару он истиче д:а Христос н,1је уflи;нуо заповест о еаетновању суб.оте већ првзноверна тумачења фарисеја ноји су од~ суботе на­ чинили тешио бреме учећи да човен нв сме у суботу· да чини, ни до·бра дела, што је супротно намерама. :Божјег аввона,' Тоном времена ааборавило се iН,а ово Том·ино коле-бање у n10" r.n·eдy његовог тумачења о ц еремони1·апном де11.у суботе, Црнва се још увен n1,р1Идрtка:в,iа његовог учења 01 'М~"Орално·м и 1цере·мониЈалном, ' ~ ~ аспенту су б отв, ноје ] ie постало стандардно тумачење: у настојању д.,а. Се одбрани право цркве што се тиче увођења и светновења нес. 1

праэнин строже свв,-,i1у}е нвго што ,Jie ·,·о з..ахтевао Луrе:р~

МИ1'1 ни 1

Нарпштаr ј1е чан поставио питање да ли хришћани светкују врави n -·Ји· ·с· ··у·. . љ· у· y·-c·n'oJ!v-1.' "i .;тa.· и,вили n ~дан.., 'Он, . _ говори uili.li .. ·. u недељи . ~"~"'.PJt нас . , , · о· д··ану uо n.'... ·., ·,. ... '- '.а· v. суб:оти 'Се И'З"Р,ВН(а·в,а. нао 0 ·f1:р~аэмиму ·О номе fi,и требало раеправ1

1

1



. •

,

·

'ПJl,i M1l l'Ill



,· .. ··, , ·

1

1

љати,'

1

--1·-.--.

·.

. ... ·1

,'

· ..

~-

.

·.·-:,.

. :

_,', -

•. -..

-

.

~

1

1

1

1

1

1

1

д,ељ· е·--,

1---

.• ( __



.1.11 r1

,.м_мру ·-:l,:-.. -p· а· ~·нiи- .,-,{. uвiА. -. · гих n 1

__

·,.

~--~ 11_1

Реформат-ори ·1116, вена: ,Лутерl Цвингли и Налвин прихватили с.:у траД'ицију и пре·1~с..у ередњввеневне наголичнв црнве у односу 1-1:а светновање недеље с мали,м р.азлин,ама у погледу аначења тог празнина ·и: у·здржа,ва·ња од рада.. с·а· 1tП;"'J_·-Jtj ;nмо·; ·.,-ш-е·-~ · . 81-1· ,-_ ...0 у _ ·· ·: .w-.1 "' t·•Jl.lf'l,01м ,о . м ·- ра и_ бого u . . ·uЛунсења Л' . у ~-- т·. ер.·.ПИ, · -~ i,-И Be ~ б ~ ~ С;'У сви ,дан~и Једњани't сло одни ~ отворени, ипан Је норисно, дооро м1 потребно да се Један~ дан r1аетнује·,1 била Т·О су6ота. ипи недеља ИЛ'И, нојt1, друrи дан:1. пошто Бог жел.:и да. влада у· свету где постоји, 1 р-ед и мкр/ ' Луте,р ·не верује д-а јв Бог одредио да дан одмора буде н.е~ деља. По њему то ,мо же б·кти свани дан, Пошто су ре·форма~ори, н:аrл,аwав.али ,науну о епасењу путем вере у Христ;а. и одбацив,апи версни .легализам, природно се иоже сченивати да с.у· били мање стринтни у погл;ед·у аабрањивења поје1д.ине врсте посла на дан сед­ 1

,3·,IAI'

'jl'!II'

.-,-:,--.~.

1

1

1

1

М!Ично:r праз;нина..~ ··ви.· л·, _ ут сарадници ·н•и,·с4·:'U ·1б... tJ11ЛfAin о_- u._· вог 1,Јlи· шљ 'yт·en11i "'liп :_.· ~f""--·..,,,n. ,r!I! .. .·. н1 , .- ења стаrри1Ји колега Ан:др еа-с Нарпштат (Car·tstadt]i ,-ражио [е да се сед·с ·

й;,~Јј;јЈ

Lii

1

14В1

.

1

•.

,

·.· О·-· свале Освалд Глаит 1е (];ио р-а.није «.ЕПiО .n11-чнм свешгенин, а ,~а-сниј,е.: је постао внвбаптистични nроповед'Нии,. Оно ·15,27i је схватио да Је су 6:01а Бошји: дан џдм·ора,,. па је· . почео да Ј. е ·С:ветну1~· е, и пропатара ме:t:1ЈУ ана б аптистима ·у оравсној, " lw.l 1~ , ..

''

' ..

illilM

.1 - ..

1 -·

~

:

'

1

1

1~ 11.11

.

. .

'

'

V

1

1

1

1

м - '

1

~

1

ШпезиЈи и, Чешно], :Због СВ/О1Г учења. поднео је· ·многа прогонетва и нонвчно претрпео м.ученичн.у смрт: пошто ~е био вишв од rо~и,ну д.ана1 у затвору у Б, 0:ч·у због своје вере•. изв:еден Је но1ћу ван града 1д0·ти ,·,l.i ви>_._,.: t .. _: чути -:(;.,,. · ':t И :.:,· бачен u,·. , ... л ·у ·:_: Д· ·· .··у .-. н·, ав .· _:·,., ~и._.: м--о,- гао . ·ri•Л'И Д га народ н-е· ·џ 1

.~ 'i:!il

., g,

, .'.· :.....1"

,

·

1 ::

:

.•

.

1~

•.

1

Глаит је написао и једну нњи1жицу о суботи [В·uсћ1еп ·va n Siabbat} око~ 1530 .. ;~.оја н11}е сачувана, апи Је сачуван џдгсвор ипи 1n0Бијање те. к.њиmице од стране Наопара Швеннфелда, Иа Швенн1фел~овоr цдr-овора види се шта је Гл..аит веровао у поrЈнзду суботе и на чему јв темељио своје еветновање суботе: (1] Гваиг Је веро­ вао да је· субота основана у рају и да су Јв светковали Адам и патрија,р- r-·и np·e· nj:li'У "'fi ·И.1r1а..; (2 · · · · · Ј··'е~·. -.да · ·б_; · р ·е. з·.а· њ е·· ·. дато · · · д-=,-v :_ -:\Ј11 ,ul'Dl,e...- р·_ osao · ј·е о. врам.у ~ али с.у.6-ота и друrе моралне заповести постојале су 0 д посто1

1

111.1~

,....

,, :

\Ј.. •

-~

М · · .· ·.

1

1

1.4в

ја1њ.,а света: [Зi) веровао Је дв оу син-0 ви Иараиљеви светиоввли с.у. , ·бо,ту прв С:инај,а, нано то о:в,едочи 2" Мојсије·в,а~ 16. rл:ава. Најјачи темељ за Глаитово свегновењв cy.fioт,e.j наже Швеннфепд, iесте 6.ipoj десе·т авповести. Бог 11~ије дао осам ил·и1 дев ет аапсвести, већ десет .заповести:•· ноје њепи да свано пош,rујеf Но преступи једну аапо­ вест, нрив [е аа све l(Пос-лани1ца Јановљева 2.1 О)~ Андр,е.ас Фишер био Је танође р.,аније свештения и за.ти,м ана­ баnтиота. 1ноји Је прихватио светнсвање cyбm,ei и био најужи Гл:а:и:­ тов свраднин, Саt.1ув,ан је пепемични трвнгат против Фишеровог уче~ ња о суботи, но]и 1ј е написао Валент.ин Нраув.а.пд1 Из тоr трантата се види шта Је Фишер веровао о суботи и шта је био темељ ње~~ говог светновања суботе~ Његови д,а,нази у прилог светиовањв с.у. боте били~ 1су следећи: (1) Д,1есет заповести су десет заветних ре... ЧИ1 и но преступи су~6оту,, преступа ааповести Господње: .[2) Мо Ј1с:и"' је, пророци и, Нови завет з.:вп.оведаЈу да ~ржи·мо Десет заповести, ,а ~субота је једна од тих десет: ,(З,Ј Нада, Нови завет спомиње реч За1а1он, то [е Занон 1-tоји об·ух1:1,аЈ'та и с)f,боту. Павле и дру1rи апостоли одршавали су саеганне у 1с:у,боту; и Хр1исто1с1 апссголи и сви п1р,в.и црквени оци светновапи су суботу; [4)- папа Ви.:ктор и цар Нонсган­ тин су nип-и· први iiO:Jи су авповвдили да се светнује неде·љ.а (Сун·че.в, ,дан); (5) Д,ес·ет заповести су вечне.' Зан:и-м.љива је и следећа Фишерова из.Јава о суб·о.тиl 110]1 је одраз његовог личног равмиџџьања о Свет1ам писмуl Ои Је на-зао: ,t С·ае·то писмо врло често спомиње с·убаrу~ Над бих у Светом пис­ му нашао голино тенетова о недељи, светвовао бих недељу." Глвиг и Фишер су темељили св-оје проповедање и, поучавање на начвлу ре·форма.ције: ,са,мо Свето яиеме је темељ на·ше вере и 1и·ив-ота~ Овај став, реформа ције rrpyнi·ao им Jie моћан темељ д1оw-1а~ аивења, и њихово OБјап.љиа. а~ье суботе нао обввеаног хришћанског 1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

празнина

праћено је знатним успехом,

У до116,а рефо,р·.мације б,и,по Је по целој Европи група хришћана ноји су светновали c:yб,oryi Овде ћемо спо~~е.н,ути нене од .[-Ь:И:Х1 1

У у:га·рсној И Трансилвени]и покрет светковања ·су1ооте би101 је врпе енашан при lipaJy 116~ вена, На 1.1елу тог покрета био је Нађ Овбо (Nagy· Szabo,)t ног Је наеледио Андреас Е.ш,и (EossПj богати племић, Е1ш·и је nутем n:исан;,е: речи и· прапо,вед.ањем органиаовао већи Бр ој група .ноје су светновале суботу· ·у УгарснО!Ј при iН:ра'}у ·1 6 •. вена, ЕшиЈев,о ·дело наставио је, његоа посинан Оимон n··е ·хи [P'echy)_,, н.о:Ј',и Је под Ф ерд-иt1,ан.д.ом 11. постао 1дЈ~ .жа1в·ни, канцелар, 3;.f5,;or евог верског увер ења иЗ"губиu је нвнлоноет дв,о:ра и био бачен у· 1

1

1

1

1

1

1

1

1

·1~;49

затвор у 1,10,ме Је провео девет година, Вре-ме у затвору посветио [е припремајући номеитар о Прво] Мојсијевој нњизи и састављају­ ћи д уховне песме, од. нојих Је већи бро] испеван у част суботе, Светноватељи суботе бил·и су у У'r·а,р;сној и Трансилванији ге­ 'ШНо прогоњени у 1·5,, и 16. ввну. Против њих устао је мађарски са.. бор, а посебна су ее истицали нво прогонитељи тих хришћана ние­ зови Сигмун,д Багори, r·абриеп Багори и Берхен, Прогонства. нарочито ова од 1,s-эв-1·540 .. ,. ~1мала су за поспе­ дицу да се свегповвње суботе проширило ~, иаввн Трансилвани]е, Ширењу понрега иного оу допринели и списи споменутих вођа, 1

1

Еш:ија.

Пехи]а. У Норвешко], Финсно) и Шв,едсно,ј било је знатних група хри­ шћана који су светновапи су,ооту .. Очите доиавв о постојању тих група хришћана у средњем вену имамо у одпуIiама ноицила наго­ личне црнве донесених против њих у Бергену· (Норвешна] године 1.435 .. и у Ослу (Нристианија) следеће година. Ови нонципи су ва.. ,1

брањивали уздржавање од

ухапшен ,од руа.ра 1560,.,

стране кннвизициј:,е· и бачен у затвор, rдв ·је умро ф1е,а. •

Нон,стантино 1·е припадао групи неаависних реф,орматора~ тј~ није подри1,ав;ао, у ,свему Лугера и 1друr·в рефор:м:1атсре. 0-н иетиче .д:а је Бог одрв·дио :један дан :1;оји треба ~,а -r1осв,е,1iимо Њ&.муil чим,в при· знајемо да је Он наш Г1оап:о,д,ар и Господар нашег вреиенв. Н,01:н.­ ст,антиио истиче да хришћанин треба да држи ,Д ес..ет ааповести, вно 1

не н,1е:пи д,а Буде Б,онi]и Н·&nри1ја·тељ. Али он тавође нарочито уn,о.за}­ рава да је свегноаањв суботе дво nослушност и1 Декало·гу"11 :Средњовен.овна. традиција о ведељ~t нао дв.ну хришћансног 60rоспужења наставља се у Е1вр.1оли и у доба (Јiвф,ормације~ Н,ед.е,љу ,светнују натолиџи 1~i протестанти, али ввнимљивс је, нао шrо 1сtло се. могп~, увер,~1т~·t ~,з ове главе, да Је у многим авмљама Евр,опе tБио энвтаи iбpo Ji искрених хришћана воји GY верно проучввали Свето пи­ смо и донали одлуи:у да nошт·уј:у· овог Отворитеља светиујући суб·о1у jiep Је то у· ·с,нладу са четвртом Божј о·м ваповешћт ~ 1

1

1

1

1

рада суботом."

Даљи донаэ у погледу светновања суботе ·у Норввшио] имамо иа периода нада је Лутерово учење већ стигло у Онандинавснв аемље, Постоји, на пример, единт Нристсфера Хуитс11елд,а:~ господа­ р-а Бергена· •. Ставангера и Вардол.а, из год, 1544., наји се изме'ђу осталог односи на чињеницу да Још има нених у· Ард.аљ1у И1 Согни­ ју., наји уnр нос упозорења ,д,ато.г у прошио] години, свел1,ују субо­ туј, Ова] единг одреf11ује да мора да плати мазну од десет марана свако иа би: био затечен да, светну]е iсуб;оту }1 1

Доказе о постојању светковања СУ'·боте у Снандииавсиим зем,.. љамв имамо 1-1 у ј~е,д ном писму шввдоиог нраља Густ.ања I Васе из, године 154-4·~ Он Је ПОАУПИр.ао, ширење Лутер,оие науке, ,а аабрањи.. вао да се саетвујв субота. В,елини противник светновања суботе 6и;о је нраљ Густав 1111 А долсt1.. 1

1

1

1 То:mа A.kvrпs·kr:j Sumn-ш,a. 111·eologlc.a.i Рап. !~~];· О~ 100. 5~ Р~ 10,42~ : S~ B,ac.cl1ioccћi:., [Hvine Ae.st· ·for ћшпвп Rest[es.s.ness.1 Р~ -45~ 46;; ] Tom,a Akv1nslcl~ пр, сй, P·art~ 1-11 0 107. З. :11. 1111 .. 4 Kennietћ А.• Эtтапd. Th e S,aЬ,ba·tl1 1n Scr.lptura, and Hl.story, р, 2,16~ 5 lb]d • .Р-Е 217, 1 ~

1

1

1

Осим у Трансилванији ,и Снандинавским земљама било је у време реформације светковања суботе у Холандији, Ру·о~1,ји1 Фран.. ц,у·,сноЈ, Шпанији и у другим аемљама !Европе.

0

IЬ'ld-~ _pi 217i

' lbi'd~ 218.2:19. 1 lb'id~ р 2:19~ 1



У Шпанији, нпр., због [аног вяюличиог ути1цаја В-ило је мање светновања су6от,е него у нордијtсним· аемљвма. Међу шпанским реформаторима истиче се Нонсгангино Понче д е· ла Фуенте. Након завршених студија ·у Алгали 'И Севиљи, Нонстанпино дел.ује· нао про­ поведнин, а 1548~ кренуо Је- са. принцо,м Фили1ПО·М на, пут пе Европи нао његов напелан. Ускоро после повратна 'У се,вкљу 1·sssE био Је. 1

150

1

_

' Gerh,ar·d: F~ Наве], Sabb;atarian An,abaptists o·f tihe -S1xt,e.-e:nth C,enturyj AUSS 5, 19·6;7: {The :S:1bbath in Sc.rfpture and His·t-ory·_j р. 220-222)~ 10 Ј~. N,., Andrew·s and L.. Coпardi1 Hi·story o·f th1e: ,Эabba.th .a.nd first [Jia-y 1

o·f the We·1e k1, 4, ed.~ рр~ 672, 6'73 ~ 1

и

1·ь. -d r - ~ Р'~ 675~

11

Mar[o1 Ve[osol The R,efio·rmation Јп S,evil[,0 •. 1'530-1560, рр, sa-.-1111

Још р·,ад:инапниЈи од ~n)Ч]итанаца били су сепаратиста или 1ип­ д,еnенденiИt1 Дон су 1пурит1а~1ци жепел~.и да ос:,·,ану унуr1ар англИ'Н"11.н . , сне црнвё 11РУАећи ее да •је очисте" сеп,аратмсти и11м индепенде-нти, нао и анабагпиети на, Нонгвненгу, сматрали су· .да црнв·у треба 1д:З ,са ч~1ња!вају· обраћени, иоји 0.у· се одвојили од државне цривв. Се-· пвратисти 1с·у се раавили У' ноигрегацисналисте, ноји r:y иоти1цlаnи . ,·П--УНУ .- , ·а·..· ·ут"О' ц·р·,к·п,а. ~-· ·. · Н.,'о....м·и· Ј~У ..· мe-Jl"!j;·itJe · ·..· 1

1

1

ILi!i'n,'_.

·.

,.

!,;1~,;;;

Анr.п1инансна црнва јв з,аузепа. не-n,ријатељ-ониl став .111р0ма пу·.р,и,"'

СУБОТА, И НЕ;ДЕЉА У НОВИЈЕ ДО&А

танцима и еепаратаетима, ·у1с:nедили су прогони ноји с-у приморали аве хришћане .ц,а nо1'раж е нов.у домовину. Годи1не 16201 прв-а група ових хришћана превезла се бродом МеЈфлау ер [Mayf'lower) у А~м:е:.. 1

1

1

У ово] глави рвамаграћемо питање дана одмора и б:оrослу1не},о 1-ь,а1 у Енгпесно] у 11~ .вену нао и на Новом нонтиненту после доса:... љења првих нолониета на тај ноитинент, За време нраља Хенрика VIH (1:.50:9-1547) дошло .!о до рве... нида Енглесне са натоличном црнвом. Пврлвмвнт је 153.1.. прогласио Хе ирина гл ааом енгпесне црнве.. У:!~'ИНута. је папена јурисди,в .. ција, у Енг.пес.ној, смањене су повластице клера и сенулвриаована 'И' црнввиа имања, Црква ,]е пад Хвнрином VH.I, ивно одво~·ена од Рима, остала и даљв У1Гл1ав1iом натолична, За време Едварда VI {1547-1 .55.З)i у Et1rnecиoJ $ё спроведена реформаџија ноја cer yпplioc натовичпе реанције за време М1арије (15;,53,~15581) 1,

t.~awi:ac:rиpcнa

1

познате под н.адим~~ом .• нрвава" одржаlпа~ и нвсније под нраљицом .Еяи,забетом (1'558-1 60.З) учврстила, Ова црнва назива се внглинан.. 1

1

еном, Реанци]а ноју је иаезваяа крваве Мар11Јин'rа страховлада учи" нила је више за утв.рђива.њ,е протвстантиама у Енгпесно] од, нвнпо­ ности њеног претходника. Под, Елиз,а6 е·t·о1м Еншесна је постала пре­ тежно прогестантсна аемња, осамдесет о.дето становнииа је прими­ ло ·протестантизам анrлинанси-оr тип.а .., 1

Протестангиаам у Енгле1сн,0Ј н~tjie био јед:и11ст:вен~ :у:1г1:ут,ар ан.-, глинвнсне црнве јавља се већ за време краљицв Епиаабете, а [ош вишв за време њеног наследнина Јаиоав 1 ,[1.603~162.5]1, понрвт

који Је имао за циљ Аа очиста енглеску црнву од. трагова римс~iе црнве. Присталица тог понрета доби,л:и су надимак n,ури1танци Пури,танци с·у траж.ил1и да. ,боrаслутењ,е б;уде ЈеfАностанз.ни:Је,. да се више пажње обраћа nроnов·едiању Б10 Нi_ј:е речи а мање Оi6р,едима,, и 1111

1

да се

недеља строше

светн·;-,Је:., су тражили

Нени пуританци и.n:и· старешине, а не б"иснупмt

да црнвом

1 \

1

управ.љај.у преавитери

рину. Нвнав су став з.аузимаnи англинвнци и 11·1;уµ11танцtt према Д Е1Ј1у одмора ·и б:оrослужењу? И ,Једни и дру;,и слагали су се у томе да [е недеља хришћан­ сни праании, али су се разлииоввпи у начину· иаио она треба д,а1 се 1

светнује.

Главни побориии пуриrансног :гл е.дl-'1шта ,01 начину свегновања недеље био је пуригаисни проповедиви ,~ писац Нинолвус Бо,rнд 1(N1chol'aUs Bownd)t Б оунд истиче да је Бог у почетну у·опостав,1101 ·суботу нае дан почвнна и 1бr(Ј,rоспун1е,1ьв.~ Он ју јв објавио иаеније ·t1 1

у .деиал,огу. Према томе, д.а1~' одмора и 6ого,спунtе1ьа ни]в човенова ус1анова 'ИИ црнвеиа установа. Су,Бот ~11а эапоаест, нао и остале! за... повести Д,еналогаt је вечна, па према томе обавезује нашу савест. Њоме признајемо Б Сн-нји аугеритег или Б,t0·Hij1y власт н.а.д собом, Дуннти смо да тог дана пр:исуств-уј е:мо Јавном богослужењу где се јасно чита, и тумачи Божја, реч и где се упућују мопигае Богу, на народном језику за утврђи,ва,,ње народа у вери и псбоњности,' У развијању своје идеје о су-6011и Боунд !Ј'10 д_онази.в.ао да иано 1

11

1

је, Господ.њи дан ил и субота n р,ом ењена, Старя завет још увен са" др,tн1 принципе њеног оветновања, 1МоралЈЈ1а. и вечна природа су" боте уна.зује недвосмислено на Бонrј'у сув,ере1н1·ост која се прстење на цео ,fН}ИВ Dт~ Према томе, у хришћенену суб:01ту, т], недељу, треба 1

1

осгавиги по страни

посао и св,аку

ренрвацију.

учења;, Зiа;брањен.о је оБЈављ:и;ввње ·и ч:итањ1е њ~1еrов:их -о.пмс.а) а ње:.•, му и његовим присталицама забрањено је и проповедање у англи­ вансним црнвама. МНОiГИ ;е . нглинансни бисиуп:и су сматрали да 6и Боундов10. у11+ење мог.по верне да врати нјiпзреј'сиом 11е·rал:и:зму-- i и· д·, ,а о- rp. аничи сло ~D· ,·· ,у. · х ·ани·. м·'а" .r1·,r111 U -· ..д .·· . : "ИШ ..·· - ,~Ш~ 1

11 1

-

.

.

.

111



152

свани

Англинансна црнва је оштро реаговала против овог Боун.дов,оr

11

·;

,~

:11,'\.1'.1.1,. ~

Р·

1W

.r-_

~

1!53

У знан опозици:Ј~е све јачем захтеву пуританаца за ре:формом еветновања недеље, Јанов I Је 1618~ године издао се,ој:у чувену књигу, Нњиrу о спорт D,.в,има (Book. Of Sports)~ То.м нњигои з,аб,рањуЈе се· пуритански начин светновањв недеље и да}е: се 01до.,б:р;ење да Љ'Уд,и1 ·м,оrу· недељна време да нористе нвно ~мел:е - м· оrу да га посвете спарту забавама. посећивању позоришга, итд. Надбиснуп Виљвм Лод 1(WЛ1iam L.au.d) је трајнио д,а се пу-ри­ танци у свему потчине ангпиианско] црнви а над они ни1~е;у на то пристали, почео ј,е ;дц прогони оне но]и ,су nоз~1:в,зјјући се на своју' савест одбили свани номпромис, То је неизбежно водило потпуном одвајању пуританца о,д внглинаноне цркве за време впеде Нарпа 1 1

1

1

1

-

1

I

( 16,2.5--1649). Сада жел1Ње -и ,изu;ављења~ Његовим ваповеегима, обновљен њивот даро'М, Светога Духа и Б-о.m­ Је речи с:у' ро,д вере11 доказ: оn равдања .и знан: наше љу6'.а.ви nрем1а, 15-oryl! Иано се ми не сnа-с.ав,амо нашом nо-сл.уш:ношћу, већ оним ште }е: Христос нен~ учинио ва нас на. нрстуЈ. и оним што Он данас

ДИI

у

сипа~ еа ,CBDjOM ВОЉОМ 1П!ОД

1

0

Јативу

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

1

-D · _,)-

1 ._.,._.

1

1

-.

-

- ··

-

- -

.i

1

1

1.'7З

чин~~1 у намв даром Светога Д,уха и својом Ре~1ју - послушност Је и д,анас уал,·ОВ спасења, нао шго [е био аа наше прародитеље у рају. и анан наше љубав. и и захвалности аа П1римљ,ено спасење у Х.рис.ту~ -

f

:прави: хришћанин c.nym·,и Боrу свани дан, Ипан, ,служба но]iу· rl'OGa,eћyje:м-o Богу у тону о5ичн11х дана сед·м:и·ц.rе разл·и:иује се о~, слу-1н6е: cy1f:iOiTQM~ з·а·wто? Саанодневна. слу~к6,а Боrу Је служ'6iа у· најој ,спас:и1е.љу дајемо одређено ме,сто до-и обављамо своје ева.., ноднезне послове. Суботна сл1уж6а. у друrу руку. јесте служ6аi у н,ојој Хри,ату пос:аећуЈем_9, и.зр:и,читу и неподељену паж.њ·у·~. Све еве­ товне послове пре!Н,ИЈЈ.ВМО 1да бисмо сву n,a:tИ'I-ЬY поеветияи Хриату· иво нарочито цењеном госту, Пренидање световних послова да бисм,01 се ставил,и на распо­ вагање Хр:и-с. ,у -nреfАставља већ у с еби ант 6,оirос11ужења;; Тиме д,о­ ·н.азуЈема ,д,а. смо свесно одлу~ч:ил-и да славимо Бога у Његовом сав­ том дану~ Почивање или су61Dтни о:дмор ytofcљyiч:yJe и раааичите 1а~~­ тивносm 1н:01Је: су де,01 правог оввтнсвањв су6ат·е~. 1

Данас: се запан-а тенд енција да се одвоји боrослужење ,од 1

починка И'АИ одмор,аi воји Је, у ствари caдpliia:)i четврте ваповеети, 'Често се напомиње да нраћв радна с.едми·ца даје чов·еиу два :и:.nи више сяободних дана, гево 1да ввповаст ,а одмарању није: више топиио п римењива у nоrле,д,У' потреба савременог човена, Танвв по­ :rлед на дан одмора губи из вида чињеницу да Свето писмо д,ефи­ нише cyEkiтy не са.мо као д,аи и.оји Је АВТ 'LЈ,ов;ену за одмо,р (антро... поцентрични починан), већ нао :Божји починаи (геоцентрични почи­ нан), Субота је д,ата човену (:М1арно 2., 27)1 али она припада. Ба ,rу (2~ Мо],сиЈ,ева 20, 1 О; Марно 2, 2В),~ l~Седми .Ј.10 дан о,д.м,ор Госn:оду' ',.,агу Б тв Dје.му/f- Амо, би субота 6ипа д.ата ·сама зато да аадовоњи човенове фиаичве, друштвеt4е и еноиомсне потребв, онда 611 ена з.аиста билв људсни празнин, ноји д,анаа не 6,11, имао наро•..1,иту 1а1,1;1" ност. јер човен дан,вс. у раэ.;в.и]еним аемљвма расповвње са двв и више СЛ'О Еiо,дн,их д.ана у седмици. Али центар суБотна·Г ,одмора :1iИје 1

1

1

1

1

1

•ru:~ ,_.k·aв· 1~u· · · .. .:..· f'\. b ' .· o

19,ВЗ; ppli 4-7)

1'7:4

1

Tlt...·a WID

S• s1g-n o-. f . · .a ' ·bbath ·1

. __,·

'

-··-,.··

;1

а

rU

·rAl u-·t·Jn,nah'i·nr!t· ·'-"

0

W ll~l§!li

[[iAl~tnil'S·t'l"V ['W~l~~i'l!.1_'.~J1·r

Јцпв : 1

_g

1

јединст.во постише се ~суботом помоћу дух.овиих д1а-­ рова и предности које нам ·n1ружа су6ота,1 п:оман-1ући на·м р;а р.аз·у.. , мемо смисао рада, слободног времена .и самог ~иивота.~ Оввј енпад и

човек, већ Бог: ,,,Седм.~1 је ~al-il субота, одмор, евет Гоеподу." (:2~, М1D!Ј1С,Ијева 31 r 15; 1 в:~ 23. 25: 351 2; З~ ,М:01оијева, 23. З) ·s-ory није потребан одмор људских бића, 011, 1Нели д,,а људска 6ипа: п;риэнају и прихвате Њеr,о:ву власт, Њеrово управ,љв·ње над њиховим mивотима и в·реr..,еио11,. Свесно посвећивање суб,от:ног· вре­ ме:н:а Б,оrу је си·мбоп човеновог потпуног о~азивањ,а Боrу 1и привна­ вања Његове власти и упра.вљ,ања над нмм и његовим вре.меном:~. То 1'~ аит богослужење ноји се не исцр,n1љуЈе у Једном c:ary с~уж6. е.· у цркви .. , већ ант ноЈ:и траје д·ввдесеr и четири сата. Танво потпуно, посвећење Б,аrгу ни]е могуће эа време седмице над Је ·у,м обузет мно . ' . . r; ,, 1и · -_--м -·' vtwт·-н·им аахтеаима _:ig ,.,,1 - t;I ••

1

Назвпи смо 1да је субота дата нао успомена на. стварање, апи и на отнупљење. Она Је и сиiмбол ноначнв обнове и починна ~~о.],и Бог нуди У' Христу, наји је дошао да омогућ:и т·ај починан [М.,ат 0ј 11,, 28; Лу1на 41, 18 :21)~ Сим1бо.л је средства n·омоћу ког мож,ем 0 вером већ сада да искусимо реалност онога што симбол представ.., љ,а,1 Суботни: одмор ,омогућује нам д.а вером већ сада иснусм~\\10 Христово де.:.ло обнове. Његов одмор отнупљења и будући одмор у· Божјем царству. Н едељв нема тог аначвња. Эаштс? З,ато што свет­ ковање недеље нема библијског темеља, Недељу је црява усгшста­ вила прво нао дан богослуэнења, а тен иасније од четвртог вена, и нво цвн ,0 дмора~ Данас је недеља углавном· аа многе хришћане само дан рваоноде. 1

1

1

.Л IFL 1, ' _. _.

.

.... ' .

1

-.

Субота Јв лен и аашгитв о:д прекомерног рада, Има људи воји ж·и1ве еамо за свој посао и мисле да Је њихов посао замена аа Бо'i'иЈу· бригу и старање, Суботни џдмор,, ,своЈи-м стављањем грани-це· раду.•. одр еђен је да су,збије и,анушења да се рад уздиmiе, нво нено божанства~ Субота, нао: учи. да је :rocn,01A, ьо,г господар свег рад:а који човек обавља У' тону с,едмице и 'У тону целог евог mивота1 Она мам звповеда да. обављемс ево] посао у тi:э:ну шест· дава нај­ боље што мо,жемо. али да се не у·зд,ам,0 у њега, Заштс,? з;,ато, што, нрајњи циљ нашег ж,и,:вота није р,ад нво танав, већ наш починвн у Бо~гу.i Суботни одмор Ј е си-м6ал: ове узвише,не чеаеноае суд.бине~ Он нае учи да рад ·у· т,ону швет дана HWl'iBЗИ своЈ циљ и своје аначења у одмору седмо1:r ~ана. Овај ;времен·,с1iи одм.ор Је уједно 1пре~~ спина и: преr.цунус вечног одмора, ноји чена БожЈи наро,д ·на обнев-

I

1

1

1

1

1

-

Хришћансно 60,rослуmењ1е обављало се у почетну no узору на су_б.отно бсгоспуњење у синагояи. Христос и апосгояи посвћиаали су богоспуыење у синагоги, Ов,аЈ њихов обичвЈ подупире· вредност

1

-

и важноС:Ј' ;за:Је~ничноr богоспужења, Вредност суботног богоспу..,

љ~u,n,11 з--ем n.

,_

~f,l U~I

· •. ·

·

.;lti.tl ;!1 Ul'\11,.

Дон су Једни у· 'И1 ~:нушењу да обож;,а,в,а,Ју Рё:!д, д,а 1-ни.а.е· само за ~Рад11 други rиду у д:руrу нрајносг: мисл1е само нан,о да се рааоноде, -аН ' О д · fi -у = -,пн,,- . . . рад . . Н"'ИЈ~-:,е- Ц11-~· - - - -љ-.: IВн -,-- ,ь. ср, - ·af .iД~ н __',, ~.u пров.ед ·~1 џ 1uDA ЈЈ _-_.вр-_-. е·: м...е-~' Т·.аRВИМВ СТ(В,0 за постиаење циља - да ,ра-зонцца има чим да се плати, 1

---=---се.-,--, -се-.

OiR'i'ћni=: 1

1

1

Верујући да дон,опи,ца,. аабавњање ипи чан сам физич:ви. о~мо р моrу' обновити исцрпљено тело, многи траже и троше новац Једино на Dдмор и р,а.з10НDАУ' ноје обећавају светилишта нашег м:а1·,е.:ријали с~ тичвог друџпва - 1фуд6алсни стадиони, плесне .дsоран1е.1,· рестора1ни~ 1и"д~ Танва донолица :и забаве привидно о,т~ипањаЈу ·ум,ор, апи остављају -унутрашњу духоsн-у n·разнину ној-а вод~1 Још в,е,ћ10. Ј исцрп... 1

1

1

1

љен11ЈС-Т"И и

непетости,

Пр.ааа обнова се постиже нада се душевне., физ:ичн.в и .духов" н,е, номпоненте нашег би·ћа ,д,о·веду у снладно i единство~ Субот,а ј е· cp,e~cmn no,мony ног Х,ристас обнавља склаА у,ма, тепа и, дуwе.. 1

1:76

1

~нења зввиси велиним щелом од разумевања н,оје суд.еоници бого­ слу·жења ,и:м·а1ЈУ о томе шта чине и шта је. у ствари право богослу­ жење, Без овог разумевања присуствовање ~ее,дмичном 6оrослужвњу можв постати n.ун.а формалност. Прва Јв уло.га еуботног боrослу~нења сла1в:љење. и вели,чањ е аоN-1.јих вепи1 ч:а.нствени.х дел.а~ Славити значи су д·е,повати у заједни.ч­ ноЈ радости ноја проистиче из необичних остварења, из необичних успеха. Студенти" славе дан АИnлом·ирања; н:а,rЈод који ее у т,ону· 1

1

1

1

рата борио эа своЈу сло6QАУ слав'1 дан победе, дан оеяобођења.

Н;а;.д Је нени внвчајан подухааг приведен успеШН'О свом нраЈуr при­

родна је човенова тежња да подели радост тог д~о rађаја са друr,и~ ма~ Суботно боrослу,~нење Је прилива нед се хришћани 0 нупљају да славе и да се раду·)у' над Бо:~кЈим вепиним д_вп.има: над чуд.ес:ни1м1 1

1

Бо,mј'им дел1,ом стварања, на;д, Његовим славн,им делом отнупљења и над мно·rо бrр0Јним: •,м,анифестацијама Његове етапне љ.у6ави и б;РИ·· 1

ге, Опављење Боmје силе, МiУ'дрDсти ,и: љубави ,м1 Његових величан­ егвених д,еп1а, верници израж,ав.ају у оуботном ,6·огослуt1'iењу .Аухо1в-

припрема га. за радоснију и ·у 0.nешнију службу в:л1и1ж:њима и за не-

·п,есмама,, ,музичким инструм,ен1им,а, молитвама захваn11~11011с1·и као и св,о,Ј,им даровима. Сља·в,ље.њ·е Божје д,оброте и МИЈ1·ости еачињава темељ, сваког 11равог 1боrо.олуж,е,ња (Псал.ам. 92, 1-5. 12-1 6]., Субота нам nружа. време и разлог за слављење и ,обо~њавање Бога, Она. нас, нао ,симбопt ув·е:н nодсећа ,д,а, је Бо·r створио чевена савршеног, да у ХрисfУ омогућава свима спасење и да се Он за нас стално брине. То је разлог да Га увен славимо, а су6,оту нам је

1

НИ'М,

6 есне цар ство, Субiот,а [е одређена д.а н.ам nом,о.r;не д,а

1

1

каЈе обављемо довода нас у , ианушењ,е да гле~:а,м:,о, 1

м:ат,еријап:на

1

Поучав:ање нво део 6оr·,ослуmења Рен.ли смо .да Је пр-ва улоrа суботног бого,слуtнења сп:ављ.ењв '&:or.a абог Његових вели.чанст.ве·них делаф алв суботно Go·rocnya