Srbi pre Adama i posle njega. Istorija jedne zloupotrebe: slovo protiv „novoromantičara“ [2 ed.] 8679791237

Citation preview

..

'

Радивој Радић

Срби пре ААама и nocneњera Исшорuја једне злоуuошребе: Слово йрошив "новороманшuчара"

Беоrрад

2005.

ПРЕIГОВОР IРУГОМ ИЗIАЊУ

© ,,Стубови [културе"

Књигом Срби йре Адама и йосле њега, која се појав11ла у јесен

2003.

године, покушао са~1 да

историјску науку одбраним од агресивних псеудо· историчара и јавности укажем како на неутемеље· ност њихових теорија о Србима као најстаријем народу, тако и на штету коју су таквим деловањем

нанели српском народу. Веома позитиван одјек на који је књига наишла код шире читалачке пу·

блике уверио ме је да је испунила своју мисију. Одржано је неколико промоција, дао сам велики

У знак сећања на мог учuшеља

академика Божидара Ферјанчића

r

број интервјуа на радију 1-1 у разним дневним но· винама и недељницима, поједине новине су у

.

више наставака донеле опширне изводе из моЈе

књиге, уприличена је и јед1-1а веома гледана теле·

визијска емисија. Када се има у виду бурно време у којем живимо, време испуњено свакодневним

сензацијама на свим пољима, одјек моје књиге био је потпуно задовољавајући. Јављали су ми се не На корица.ма:

Средњовековни ианцир ошкойан у Србији,

XIV-XV век; буздовани, XV век

само они које познајем него и мени сасвим непо­

знати људи, како из Београда тако и из унутра· шњости, и речима хвале поздравили излазак књ11-

ге као нешто на шта се дуго чекало. Њихова саже-

та оцена би се могла свести на следеће: ,,Сматра­ ли смо да су теорије псеудоисторичара у најмању

РЕЧ НА ПОЧЕТКУ

руку сумњиве, али да су они оволике незналице

"Нэ,ј теже је за истину

нисмо могли ни да претпоставимо."

у време када све може да буде истина."

Жучна реакција оних о чијем незна1ьу сам

Станислав Јежи Лец

(1909--1966)

писао, испуњена увредама, на које се не треба

обазирати, и одсуством озбиљних аргумената, такође је показала оправданост појављивања моје књиге. Наравно, ни у једном тренутку ни­ сам помислио да ће ме псеудоисторичари хва­ лити. Ч~еница да је тираж првог издања рас­ продат и да се, ево, појављује и друго, изнова

доказује да је књига Срби ире Адама и иосле ње­ га постигла свој циљ. Друго издање садржи и

Додаiiiак у који су ушли делови полемике вође­ не на страницама НИН-а у јулу, августу и сеп­

тембру_ 2004. године, као и неки нови прилози о српскоЈ псеудоисториографији.

И, напослетку, нека ми буде допуштено да признам и то да сам се пишући књигу Срби ире

Адама и йосле њега одлично забављао. сейшембар 2005. године

Књига коју управо имате у рукама

-

наста­

~а нерадо и више по присили, и из потребе да се

Један научни еснаф одбрани од насртљивог и неуког аматеризма

-

пре свега упозорава и упу­

ћена је широј читалачкој публици а мање меро­ давним стручњацима. Због тога су не само њен унутрашњи распоред него и начин саопштавањаЈ

па у одређеној мери и обим, саобразни тако постављеном циљу. Отуда, такође, на појединим ме­ стима ову књигу ће обележити и прилично поле­ мични, понегде и иронични тонови. За историча­ ре од заната, умешне да разликују научно утеме­ љену истину од полуисти1iа, неистина, хаотичних

импровизација, површно и брзоплето донетих за­ кључака, ова књига је потпуно непотребна. Проб­

Р. Р.

лем са историјским полуистинама нарочито је

осетљив јер се увек верује погрешној половини,

па стога оне могу бити далеко oпacmije од отворе­ них лажи.

Општа криза, чији смо сведоци већ дуги низ година, а која ј е з а пос;rедитЈ.у Иl\1ала и свеопtпту

7

.

траживача

.

пометњу духа, произвела Је Једну нову нево.љу ко­

ја се веома размахала. О ч ему је, заправо,

тима што су у1-1иштили ср11ску патриотску исто­

Утисак је даје последњих година историјска нау­

рију", онима који пишу по "германско- ватикан­

ка више него икада раније, рекло би се, из11ожена

ском диктату" , ,,узурпаторима и незналицама ко­

нападима исувише самоувере1tих и површних д1,r­

је треба батинати"

летаната. Иначе, такође се чиии да ниједна хума­ нистичка наука није толико злоупотреб.1ьавана и

изнесе1-1их увреда

ствари, подваљује продајући бижутерију.

знаваоци прошлости свог народа којима је све јас­

На крилима аутосугестије како су богомдани

ио, неоптерећени знањем и без гrознавања елемен ­

да, напокон на прави начи11, осветле тамне векове

тарних начела историјске методолог~,rје, неутеме­

(ране) повеснице Срба, ,,новоромантичари" пре­

л,ено и надмено вршљају по истинама проистек­

крајају историју сходно сопственим визијама и нај­

лим из једностолетних напора српске критичке

тривијалнијим потребама дневне политике, изно­

историографије. Школу српске кр.ити~гке историо­

ва воде и накнадно добијају већ давно изгубљене

графије утемељит,r су Иларион Руварац и Љубо­

битке, научно утврђене друштвене токове доводе

мир Ковачевић, односно 11аучници који су зна­ .1rачки, корак ПО Корак, ПрОШИр11Вали знања О Ј,fС­

ТОрИЈИ српског народа у Средњем веку и исто­ вреrv1ено српској историографији изборили за­ •

Пpi,r ;.ом, како ћемо видети, rруг~ација "про­

О/\ сто година и

неколико поколе н)а ис -

KQJY чинн 8

која постој1-1 већ В1'1Ше

у сагласност са властитим сновиђењима. На тај на­ чин у историјску науку настоје да уведу једну нову и до сада непознату категорију коју бисмо могли означити као йоже1ьну uсшину, истину које су они тобоже увек били свесни, али која је донедавн о

вистике.

-

се делимично могу упоре­

метала него од ј ефтиних легура, да он, златар, у

ри, размет.љиви квазиучен,аци и умишљени по­

кри_тичке историографије

ca1vto

Неотесаност и тежина

накит лажан, да ниЈе 11аправљен од племенитих

то био случај са истор11јом. Самозвани свезнада ­

светЈьених не устручава се да припаднике српске

(sic!).

дити са примедбом упућеном златару да је његов

постала поприште агресивних аматера као што ј е

.

назове "фалсификаторима", ,,препи­

сивачима", ,,надуваним медијатерима и ауторите­

peLJ?

видан углед У оквиру европске и светске м едие­

-

1

1 1

само у потаји грејала њихова родољубива срца. При том су склони да пренебрегну упозорење Ал­ бера Камија који каже да ,,тражити оно што је пс. " тин ито н е з1-rачи тражити ONO 1нто _1 е пожеЈЫfО .

9

Тој (њиховој!) истини, која уместо да буде исход а представља тек полазиште за наводна но­

ва истраживања, потом се прилаrођавqју подаци сачувани у расположивим изворним сведочан­

ствима, боље рећи у делу сачуваних извора. Овај поступак неодољиво подсећа на древ1-1у античку ~е~енду о горостасном разбојнику Прокрусту ко­ ЈИ ;е имао две постеље, кратку и дугачку. Он је пресретао пролазнике и приморавао их да легну

У постељу- високе је стављао у мали кревет и од­ сецао Ifм од ногу онолико колико су оне биле ду­

же од постеље, док је људе 1-1иског раста став1ьао У ведики кревет и истезао их до (пожељне!) дужи­

не. Са научне тачке гледишта

- непотребно је и

напомињати!

- читав проблем је у текстовима новоромантичара" постављен наглавце. " у р_адовима дилетаната, које прате гламу­ розне наЈаве у медијима, на методолошки недо­

~устив и опасан начин преплићу се епска поези­ Ја, дне~на политика, митологија, прижељкивана

историЈ~, слободна домишљања. у њиховим

-

довима Је све могуће, па тако за трен нека са1-ьарира .

Ја ~рераста у "чврсто" историјско језгро. Они на-

. ре сведу на Једну занимљиву ме-

СТОЈе да историча

.

шавину опсенара и

саr,1и Ј1ајбо1ье oceћaj;rio:a~.: у ~аквом руху се вс:1.ж1-1ости чињени

.. Р

ме Је од споредне

ца да Ј е дубина настале заблуде,

10

ако бисмо уопште смели да тако еуфемистички

назовемо 1-ьихове фантазмаrоричне пројекције, упо­

редива са погрешним уверењем оних који би се усудили да данас тврде како Земља није округла

.

.

него да Је наша nла1-1ета у ствари плоча КОЈУ држе четири слона или четири корњаче.

Одломци њихових текстова се у виду фељ­ тона, у разним дневним новинама, као духовна

храна подастиру широкој читалачкој публици rорљивој да нешто више сазна о сопственој про1л11ости. Овде не могу а да не поменем духовиту

опаску старог аустријског књижевника Карла Крауса који каже да п1-1сати фељтон значи ковр­ џати увојке на t1елавој глави. Агресивна промо­ ција која каткад прати издања ових "новороман­

тичара" у српској псеудоисториографији - чији је знак распознавања лозинка "Срби народ нај­ старији", преузета из дела касновизантијског ис­ торичара Лаоника Халкокондила и уздигнута на

ниво принципа

- у знатној је мери јавно мњење,

заправо, један његов део, преусмерила у ретро­ градном смеру. Не кријем да је одредница "ново­

романтичари" (наглашено под наводницама!) по­ менута у пејоративном значењу. Премда су поје­ дине колеге склоне да их означе као ву1rгарне ис­ торичаре, радије сам се одлучио за иазив " новоро­

м.:1нтичари". Да11ас такве извитоперене историјске 11

.

оцене моrу износити Једино занесењаци и nоква-

рењаци. Одмах да додам

.

-

ово није време занесе -

њака, они су rру11ациЈа у изумирању.

Није спорно да се историја гради од докуме­

ната и идеја, од извора и од маште. Али тако по­

бројани "састојци" требало би да се налазе у урав­ нотеженом складу. Међутим, код "новоромантичара " имамо превише маште док су оста.пи еле-

менти сасвим атроф1-1рали.

Питам се онда, не без резигнације, зашто

овакви аутори псеудо -историје не настане бескрај­ не просторе које им штедро нуди научна фанта­

стика. Она подразумева несметано и необузда.но кретање маште без б~,rло каквих обавеза и мето­ долошких стега. Ипак, њима се некако више сви­

ђа управо историја. И, као по правилу, ,,новоро­ мантичари" се хватају у коштац са најтежим исто­

ријским проблемима, питан,има за која, 11ајблаже речено, нису довољно спремни.

.

_Веома лоrубан учинак ових истраживача ко­

Јима Је све јасно огледао се и у томе да је историј­ ска свест српског народа, изванредно осетљива и

чак рањитза у годинама распада једног поретка

-

слома симбо1rично оличеног у рушењу Берлин­ ског зида

1989. године - лагано суновраћена у са­

[\,Јодовољ1-~ост и опскурни национа.низам. Све је то, нараrзr-10, оило потпуно излишно, будући да ј е не-

12

ослорна чи~ьеница да Срби заузимају часно место у европској средњовековној истор~,1ји и, сходно то­

ме, нема било какве потребе да дотерују своју про­

шлост. Наравно, историја неког народа не би се смела дотеривати ни уколико је "мала". Речју, сама по1v1исао да историј у треба дотеривати ска. ред1-1а Је. Струч1ьац11 су к~-ьиrе "новоромантичара" дочекали са мешавином учт~,1воr презира и интелек­

туалне зrаt)еиости. Јер, нема сумње, зна.пци нису могли бити преварени заводљивим али неутеме~ љеиим теоријама које могу да годе 11ационалноЈ

сујети, а.пи са историјском исти1-1ом немају ништа зајед1111Чко. Уз то, они су, с пуно разлога, веровали да би полемисање са "новоромантичар111v1а" у ства-

ри било ca1v10 беспотребно rубљење времена. Мо­

рам да признам да имам потпуно разуrvrевање за такав став. У својој умишљеној охолост11 и мега­

ломанији, ,,новоромантичари" су такву вр_сту t1у­

тања rvioждa схватили погрешно, као своЈеврсну

капитулацију пред њиховим небулозним теорпја­ rv1а, као подстрек да су ·на правом путу, као пово­ љан ветар у једра њихове разбуктале i\,1аште.

I,1пак, управо због ш~,1ре читалачке публике,

због радозналаца који желе да сазнају r1рощлост свог народа а нису н:ичнн да увнде неуте~-.'!е.1Ы:'НОС.Т и прои:1во1ьност зак.1ьучак,1 ко,iе lli\l препоручу_1е

13

ова дружина игнораната, сматрао сам за потреб -

.

но да ипак одговорим на њихове распоЈасане и дрске

СПИСАКСКРАЪЕНИЦА

нападе.

Отуда је ова књига превасходно побуна про­ тив незнања, али не против незнања коЈе Је свес­

но себе самог и као такво спремно да учи и позај.

мљуЈе од знања, него против незнања охолог i,1

. . разметљивог, незнања, дакле, коЈе мисли да ако Је

Борислав Влајић-Земљанички, Срби сшароседеоцu Балкана и

Влqјић­ Земљанички,

Паноније у војни,11 и цuвuлни,и

Срби сшароседеоци

догађајwю са РшиьаНI./Ј\tа и

Хеленш~а од Ј до Х веха, Београд

Балкана

1999.

бескрајно, а јесте, може да буде јаче од крхког зна­ ња. Ова књига је у исто време глас против баха. .

те самоуверености коЈа Је чедо таквог незнања, против површности, против самодовољности,

Деретић, Зайадна Србија

зналице ти " пробуђени" научници и тобожњи ду­

шебрижници за васколико српство.

Јевђевић, Од

крашах йреглед ucшopu;e Срба од З. века с. е. до наших дана, Београд 2003 4.

против наказног аутизма. На страницама које сле­

де читаоци ће лако моћи да се увере колике су не­

Јован и. Деретић, Зайа?на Србија:

_

Индије до Србије

Доброслав Јевђевић, О~ Индије до Србще: йpaciiiapu йочешцu сриске

ucшopuje (Хwьаде година сеоба _

срйског народа кроз АзиЈу и Евроиу йрема сйuсш1а и цuш~шил,1а

највећих свешС1'ИХ исшоричара), Београд 2002 2.

Јlуковић-Пјано­

вић, Срби ... народ

Олга Луковић-Пјановић, Срби ... народ најсшарuји, I- II, Београд t 990.

најсшари;u

•

Шћекић, Сораби

-1А

Драшко Шћекић, Соµаби: uciiiopuoйuc, Београд Подгорица 1994.

15

-

1СРБИ ПРЕ АДАМА Одмах на почетку желео бих да нагласим да према историчарима аматерима немам било какву

врсту презира и потцењивања. Напротив, не могу а да се не сложим са оценом коју је изрекао такав

зналац као што је Жак Ле Гоф. Он бележи: ,,Ди­ летанти и вулгаризатори историје имају такође

.

'

СВОЈИХ чари и свqЈу корисност; а њихов успех све-

дочи о потреби коју људи осећају данас да уче­ ствују у колективном памћењу." 1 Сматрам да се ова оцена ипак превасходно односи на аматере

подстакнуте племенитим намерама да се проникне у прошлост, а да њихове евентуалне грешке потичу

.

.

из недовољног познавања ~,rсторИЈске методологи3е.

Међутим, дружина "новоромантичара" о ко­ јој говорим ни у ком случају се не може убројати

међу овакве посленике ~,rсторијске науке. Схватив­ ши историју као дестилат КОЈИ Је истекао из де­ сетерачке народне епике, као амалгам дневне по­

литике и националних фрустрација, као непр е ­

гледан простор за испољавање "родољубља" и, с тим у вези, сопствене промоциЈе, а наоружани на­

родском доскочицом: ,,Што је баби ми1rо, то јој се 1

Z. Le Gof, Za jeclan d,u{!;i s1·ednji vek: in·eme. гаd i kultuгa

Zapada, ргеv.

М.

Raclovic, Novi Sad 1997, 5

17

и снило.1" и лакомисленим уверењем да су у пос-

"Бомба" мексичкоz фило1tо2а

ледњих сто година сви "званични" српски исто­

простор што га је обра.,овало рушење једног сис-

Неrде cpeд11t1ow1 осамдесетих година, сада већ прошлог, ХХ столећа појавила књига под називом ,,Хомерова слепа публика" у којој је њен аутор -

тема КОЈИ Је почео вртоглаво да се распада, у ваку-

реч је о w1ексичком хотел11јеру који се зове Ро­

ричари били у заблуди, а само они, ,,новороманти­ чари", нису, бучно и безобзирно нахрупили су у

. .

ум настао вишедеценијским пот1-1скивањем срп­

берто Салинас Прајс 2 - смело тврдио да се древна

ског националног осећања у име, показало се, крх­

Троја не налази тамо где се налази него да је сме­

ког Југословенског заједништва.

ште1-1а у херцегова чкој Габели. На телевизији да­

Од самог почетка били су налик устрепта­

нима су се вртели извештаЈи како тамошњи пред­

лим спасиоцима гоудског рода, увереним да су,

седник општине на велича1-1ственом дочеку хле­

рецимо, изумели лек против рака и сада обијају

бом и сољу поздравља ингениозног научника. Ве­ рујем да се старији међу читаоцима сећају хисте­

прагове болница и бироа за патенте 1-1удећи свој изум. Надахнути месијанском улогом, а подозри­

рије која је пратила тај догађај.

ви_према другима, љубоморно чувају своје боце у

Уприличен. ј е и ј едан разговор на телевизи­

КОЈима се б~ћка спасоносни мелем, та алхемија

ји о којем ј е веома надахнуто писала Бранка Ота­

њихове rениЈалности. При том су разочарани што

шевић, 1-1овинар "Пол1-1тике", у осврту гrод насло­

их нико не схвата озбиљно и што нико не верује

вом "Босно моја, мике1-rска ... ". Ево појединих де­

да су, управо они, предодређени да коначно стану

лова из 1-ьеног текста: ,Један археолог, један ис­

на пут пошасти која од памтивека немилосрд1-rо

торичар и један клас1,1чн11 филолог нису могли

коси милионе људи

.

ништа не против Роберта Салинаса Прајса, него

. Да је наша средина - или бар један њен део

против Муфида Мемије. С мексичким филоло­

пријемчив на јефтине сензације и нак11оњен па­

гом који је устврдио да је ант1-rчка Троја у нашој

ранауци - била спремна да "новоромантичаре"

Габели они се нису ни суоч:1-rли, ал11 је новинар ТВ Сарајево, водите.љ емисиј е 'Албу1vl', био тоmIКо

дочека раширених руку, могла је да пока.'Ке и јед­

на данас скоро заборавље.на епизода из не тако давне ПрОLUЛОСТИ.

18

2 Robeгto Salinas Ргајs, Нотего~•п slepa puЬlika: esej о gгaf5kim uslo11 i1na za mesto Ilij u flijacli, Beog,·ad 1985.

19

geo-

загрижен за идеју о свом могућем тројанском по -

.

реклу да угледним научницима 1-rи.1е пустио да

дођу до даха. Ништа није помогло што је архео ­ лог тврдио да код нас засад 1-1ема никакв11х траго­

ва микенске културе, што је филолог указао да је

у Америци Прајсова књига једва објављена,

11 то

нима наших народа и народности

-

зашто не

покушати и са тројанским (йодвукао Р. Р.)?" 3 Ниједан од многобројних класичних центара широм Европе није ни регистровао појаву речене књиге, а камоли да је устао у некакву полемику са

њеним аутором. У Загребу је, додуше, једна гру­

без фуснота, што је историчар упозорио да народ ие би требало смућивати а ђаке одвраћати од важећих научних теорија... Муфид Мемија није

ји мексичког истраживача.4 Данас се Прајсове_књи­

имао никаквих резерви према Прајсу и 'демократ­

ге више нико и не сећа и она с разлогом ниЈе из­

па класичара,

apxeo11ora

и историчара написала

књ~,1гу у којој су се наругали бесмисленој теори­

ски' је браиио његово право иа другачије миш­ љење. Заборавио је, само, да по правилима по1-1а­

држала суд времена. Ипак, чињеница је да такве

шања аргумеите треба да даје онај ко побија по­

јем се појављују и остају као тужно сведочанство

стојеће теорије новим хипотезама, па је несрећног

о средини и интелектуалној клими времена у ко­

археолога сатеривао уза зид тражећи доказе, а

ј има су настале.

Прајсу је све веровао на реч... Да ли је водитељ био толико упоран и толико ангажован за 'габел­ ску Троју' зато што му је, као добром професио­ налцу, била потребна провокација, 'контрапункт' у драматург~,rји емисије, или што је, као добар г1а­ триота, подр)l1 способностима, што боље осветле.

У даљем тексту видећемо како то (патриот­ ски!) ради др Борислав Влајић-Земљанички ваљда му Је то право 11ме и презиме

-

-

и њему

слич1-Iа неозбиљ1-rа братија аматера, та весела ко ­

хорта скр1,1бомана, та ватрогасна дружина непат­ ворен11х "родољуба", то самопрокламовано дру­ штво за чување 1-rационалних вредности. Узгред,

не без извесног чуђења, приметио сам да "новоро­ ма1-rrичари" радије користе "несрпску" реч иашриош­

ска уместо српске родо1ьубива. Моја недоумица о том терм111-1олошком питању још траје.

У редовима к~је исписују вредне руке "новор омант11чара "

има и ратничких позива на линч

он11х који се не слажу са њиховим замагљениl\1 теориЈама, са њиховим смушеним етноген езама,

са њиховим "посрбљавањем" Европе, Азије и Аф­

р1-1ке. Упркос својој пес1-1ичкој природv~, 20 др Вла­ Јић-Земљанички је ту свакако најдрадикалн11ј11. Ево шта он вели на једноl\1 месту: ,,Бат111-rај)', као што и да1;ас треба батинати узурпаторе п незна­ лице, које поне1.~

је радио и поменути А. И. Сулакадзев. И, најзад, али не и на последњем месту, тре­

ба подсетити да Велесова юьига има своју истори­

је написана Велесова юьига назвао Влесовица и у својој 1-1оменклатури га ставио уз Етрурско пи­

смо, Винчаницу (Винчанско писмо), Руне, Ста­

ју и у нашој средини. Њоме се посеб1-10 бавио по­ ~ојни проф. Радивоје Пешић (1931-1993) који ју

рословенско писмо и српску Ћирилицу. 294

Је преводио и_ коментарисао. Она је у Београду

рата убедљиво доказују да је Велесова юьига

доживела чак три издања,

фалсификат. Заједно са тим отпадају l'vtноrоброј­

1997, 1999. и 2003. го­ дине.292 Из књиге сазнајемо да је проф. Пешић

Како било, наведени радови руских експе­

-

ни "револуционарни" и далекосежни закључци

са удовицом помињаног Јурија П. Мирољубова,

о словенској старини и писмености. Читав један,

Јоханом Бајдерс-Мирољубов, у Ахену основао Институт за изучавање Велесове юьиге који на­

показало се, виртуелни свет нестаје, још једна грана где уљуљкано седе самозвани "аутохтони­

водно окупља око сто истраживача из целог све­

сти" је одрезана, још један мит оних који ра~ије

та и чији је директор госпођа Мирољубов. 293

верују дилетантима него стручњацима пао Ј е у

292Веле

сова књига:

. . д на;сшари;u оку,неиш

о Словенима,

треће допуњено и редиговано издање, Београд 2003.

293

Исто, 23.

воду.Јер, треба нагласити, овдашњи српски псе­

удоисторичари су громогласно користили Веле294 Исто,

298

262.

299

.

демик Руске академије наука Валентин Лаврен­

друu1тво

тијевич Јанин критикује Фоменково уллита1-ье

степена образовног система. Средња школа ра­

у палеолинrnистику речима: ,,А ево како 'лин­

ђа дилетанте који сматрају да је њихово оскуд­

rnистички' метод академика (А. Т. Фо"tенка

-

но и штетно знање у потпуности довољно за то

йрим. Р. Р.) може самостално да развије свако.

да суде професионалцима. Друштво, васпитано

Покушајмо, на пример, да објаснимо где су се

иа скаЈ-1далима, жуди за свеопштим негира1-ье!\1

налазили библијски Тир и Сидон. Тир је најпре био у Молдавији (Тираслољ), а затим је преме­

и сенза1.tионализl'v1ом. Оно воли трикове Дејви­ да Коперфилда и Анатолија Тимофејевича Фо­

штен у Албанију (Тирана). Са Сидономјејејош

менка ..."298 Прибојавам се да су и ове речи ака­

једноставније - то је аустралијски Сиднеј, где ће се одржати летња Олимпијада 2000. године.

дем~-~ка Јанина, изрече11е као критика стања У руском друштву, сасвим пр11менљиве и на на-

Уз помоћ Фоменка лако се може доказати да је

шу средину.

муслимански Бог, у ствари, потицао из Пољске

(аллах

ал - Лах) /Лах

(Lach) на иољском зна­ Р/ Али - умесно ћете ре­

-

чи ПоЈЬак - йрu.м. Р. ћи - то је потпуно бунило. Међутим, управо то се назива матеl\1атичким l\-tетодом оплођива1-ьа

историје." 297 Овим речима академика Јанина не­ ма се шта додати.

У покушају да објасни популарност "фе­ номена Фоменко" , исти аутор бележи: ,, Поп у­ ларност Фоменкових списа је несумњива. И

.

ствар ниЈе само у томе што академик експлоати-

ше своје звање. Ми живимо у епоси тота.тrног

непрофесионализма који разједа целокупЈ-rо т Валентин Янин, Зияющuе высошьt академика Фомен­ ко, Родина

4 (2004), 12-15.

302

-

од структура власти до наЈнижих

.

Међу руским научниц~ма ~ОЈ И су расправ-

љали о Фоменковим теориЈама Је и А. Л. Поно­ марев са Историјског факултета Московског др­ жавног универзитета. Он наглашава да универ­ зална метода коју предлаже руски математичар, а која је заснована на коришћењу мате~1атике,

статистике и астрономије, Оl\1огућава да се дође до неочекиваних и интриrантних резултата. Ње­ на пр1-1мена дозвољава аутору да говор~ да су Је­

вреј Исус Навин, Римљанин Гај ЈулиЈе Цезар и Франак Карло Велики - једно те исто лице, да је Хомерова Троја исто што и Напуљ - (не знам

шта ће 1-1а ово рећи такозвани српски аутохто­

нисти!?), а даје библијски Јордан - ништа дру29s Исто,

15.

303

го до река По у северној Италији. 299 У даљем тексту руски историчар наводи даје извесни Н.

А. Морозов

(1854-1946) био нека врста ФомеЈs1-

ковоr духовног претка, а затим наглашава да

.

да Је тешко ухватити црног мачка у мрачној со-

би, поготово ако га тамо нема, а онда додаје даје стога потребно ухватити било каквог мачка на улици и обојити

ra! 300

комбинујући математику и историју академик­

И у нашој средини је "феномен Фоменко"

математичар ИЈ\,tа у виду и следећу рачуницу: ка­

наишао на приличан одјек и преведена је једна

да види исписане формуле, историч ар ће сма­ трати да су оне несуr.1Јsьиво тачне, док ће матема­

од његових књига. 301 Својевремено је у Биб11и­ отеци града Београда одржан разговор о књизи

тичар сматрати да пошто су формуле исправне

руског математ1,1чара. Наши науч1-1ици, 1\1еђу ко­

и добијене 1-rсторијске паралеле Ј\,!Орају бити бес­

јима је био и др М1-1лоје Васић, директор Архе­

прекорне. Потом А. Л. Пономарев арrуr.1ентаци­

олошког инст~,1тута Српске акадеЈ\,1ије наука и

јо]\,1, чија сложеност и подробност превазилазе

уметности, изложили су научној критици Фо­

оквире овог сажетка, побија многе од Фоменко­

вих навода. Критикујући покушај да се два по­ мрачења сунца и једно помрачење месеца које

наводи Тукидид ( 431, 424. и 413. године п. н. е.) преобрате и "уподобе" у XI век (1039, 1046. и 1057. године), Пономарев раскринкава Фоме11ков нескрупулозан однос према историјском спи­

ме1-1кова гледишта. Руски Ј\,tатематичар, који је

био присутан, није учествовао у дискусији. Ово је светао пример, засигурно не и једини, који ја-

.

.

сно и недвосмислено показуЈе како Је наша научна и уопште интелектуална средина кадра да дигне глас против псеудонауке и опсенарства и

да брани и одбрани достојанство науке.

су највећег античког историчара. Потом насто­ ји да једном параболом објасни читаоцима сла­

бост Фоменковоr покушаја: цитира древног ки­

неског филозофа Конфуција који је објашњавао 299

А. Л. Пономарев, Когда Лuiiiвa лешаеш wzu йоче.лtу

исшорuя не йрирасшаеш шрудамu А. Т Фоменко, Ин­

форм. бюлл. Ассоциации "История и компьютер" 22 (1998), 258-267.

304

зоо Исто. Захвалан сам колеги др Мирославу Јовано­ вићу, доценту Филозофског факултета у Београду, ко­ ји ~,и је ставио на располагање низ текстова везаних за .,феномен Фоr.1енко". 301

А. Т. Фоменко, Сшашuсшuчка :r:ронологuја. Маше­

.111ашuчки йоглед на исшорuју, Београд

305

1997.

РЕЧНА КРАЈУ Ма како парадоксално изгледало, са "новоромантичарима

" се

.

.

слажем у наЈважниЈем: као и

они , мислим да Срби имају велику прошлост и часно место у средњовековној европској истори­ ји. Усудио бих се чак да кажем да су у сред1-ьем

веку заузимали зн атно угледнији положај него што је то случај данас. Једино су путеви који~1а

смо дошли до оваквог сазнања сасвим другачији. И , одмах да додам, ту се и завршава моје слагање са дружином псеудоисторичара који су се са толи ­ ко зловоље обрушили на историчаре од заната.

Као што сам већ нагласио, ова књига је на•

стала некако по присили, у циљу да се Ј една науч -

на дисциплина одбрани од недоброна~1ерних не­ зналица и да се разбију некакве заблуде, прима.,1љиве и заносне, али неутемељене и оденуте у

лажне бисере. Зато ме, пре свега, занима одјек мо­ је књиге код читалаца којима историја није вока­ ција. Ако су они, дакле обични читаоци , успел и да разаберу шта је историја, а шта псеудоистори­

ја, моја књига је постигла свој циљ и ја могу бити миран.

Још једанпут, дужан сам да подсети~~ чи­

таоце да у историји, као и у свакој другој науцЈ1,

307

,.. уосталом, постоје најмање две стазе којима се иде.

Једна на којој се машти неспутано пушта на во­

љу, на којој се необавезно преплићу научна исти­ на, фикција и полуистина, на којој, дакле, не по­

стоје никакве објективне ограде и на којој је све

могуће. Друга, пак, стаза трновита је и мукотрп­ на, скопчана са великим радом и малим кораIЈ,и-

. .

ма напред, увек ослоњена на знање коЈе Је у сва-

.

ком случаЈу недовољно и, што песник рече, крхко.

Та стаза пуна је недоумица и сумњи.

При оваквом избору увек ћу изабрати ову другу стазу. Другим речима, то значи да верујем

.

.

у историју коЈа подразумева поштовање неопход-

.

.

них методолошких начела, у историју коЈа се гра-

.

ди од докумената и идеЈа, од извора и од маште,

али у историју у којој се побројани елементи на­ лазе у уравнотеженом складу.

Радивој Радић, септеrvrбра

308

2003.

&enewкa о аутору Радивој Радић рођен је

22. јануара 1954. го­

дине у Ливну, Босна и Херцеговина. Основну

школу је завршио у Врњачкој Бањи, а гимназију у Београду. На Филозофски факултет, група за

историју, уписао се

'

1976.

а дипломирао је

1980.

године. Магистарски рад под насловом Обласни zосйодари у Визанйiuји крајем 12. и у йр8UМ деце­ нија,wа 13. века одбранио је у децеl\