Razgovor predsednika Tita s Darom Janeković: objavljen u "Vjesniku", 2. februara 1976 godine

Citation preview

РАЗГОВОР ПРЕДСЕДНИКА ТИТА С ДАРОМ ЈАНЕКОВИЋ (објављену „Вјеснику“, 2. фебруара 1976.године)

ИЗДАВАЧКИ ЦЕНТАР „КОМУНИСТ“ БЕОГРАД 19176.

НИП „КОМУНИСТ“ ИЗДАВАЧКИ

ЦЕНТАР

Трг Маркса

„КОМУНИСТ“

и Енгелса

11

За издавача главни и одговорни уредник Давид Атлагић

Израда корица Владана

Мркоња

Тираж 60 000

Штампа и коректура Београдски

издавачко-графички

завод, Београд

Булевар војводе Мишића

17

КАДА

сам припремала биљешке за овај други разго-

вор с предсједником

Титом,

други о ситуацији

у земљи и

стању у Партији, а заправо трећи од Двадесет и прве сједнице Предсједништва

Савеза

комуниста

Југославије

(јер

један је у прољеће 1973. године био посвећен југославенској политици

несврставања

и ситуацији

у свијету), нисам

могла а да не почнем с освртом на догађаје из 1971. године када је, у децембру, одржана и знаменита Двадесет и прва сједница Предсједнилштва СКЈ у Карађорђеву. Можда се тек данас у потпуности може процијенити што се опда заправо збивало и у каквој смо се ситуацији налазили. Тито је тада енергично интервенирао и — уз подршку најближих сарадника, широког партијског чланства и народа — захтијевао да се не дира оно што је најсветије: братство и јединство југославенских народа и народности

исковано у огњу ослободилачког рата и револуције, у четворогодишњим патњама и страдањима, чији «крај није

дочекало

милијун

и седам стотина

хиљада

наших

људи, изгинули су на бојиштима и у фашистичким концентрационим логорима, а да никада никоме од њих као никоме ни од преживјелих бораца — на памет није пало да друга крај себе упита којој нацији или вјери припада. Тито је осјетио тренутак када је била почела подмукла битка која је запријетила ономе што је прескупо плаћено и што треба чувати и бранити као зјеницу ока. Присјећам се и овај пут ранога прољећа 1972. године

када ме је Тито, на моју молбу, примио у Загребу, у вили „Загорје“.

Сједили

смо за округлим

столом и друг Тито је,

показујући руком на неколико празних столица, рекао: „Ево, ту је прије непуну годину дана сједио тај, и тај, и тај; био сам веома љут и рекао сам, посљедњи пут сам

3

тада упозорио: то води!“

Тргните се, другови,

зар

не видите куда

У прољеће 1972.године уручила сам другу Титу кратку промеморију о томе како замишљам онај први разговор о најбитнијим проблемима онога тренутка. За Тита је то било

само по

себи тако

нормално

да је

тада разговор

одмах почео и спонтано текао да бисмо га касније још у неколико сусрета заправо допуњавали... Тако је било сваки пут, па и овај. Тито ме је примио, поткрај децембра, на Ванги, на малом оточићу Брионског

архипелага, у тренутку када је на Брионима велика екипа

најодговорнијих руководилаца из свих република и покрајина припремала нацрт закона о удруженом раду, тог

најзначајнијег закона будућег развоја ми јачања самоуправног југословенског друштва. Тада смо, на Ванги, водили највећи дио овог разговора. А затим, када је Тито за Нову годину дошао у Загреб, нашао је времена да ме прими. И разговор је у ствари настављен. Био је то, дакле, и овај пут веома дуг, слободан и спонтан разговор који се заправо завршио поткрај прошлог тједна у Београду, у Ужичкој број 15.

Д. Ј.: Када смо посљедњи пут, друже Тито, разговарали

о стању у Савезу комуниста и у земљи, било је то у веома сложеној

ситуацији,

сједништва СКЈ.

накоп Двадесет и прве сједнице Пред-

У септембру 1972.године било је послано

свим организацијама у свим члановима СКЈ и Писмо упозорења и задатака које сте Ви иницирали, а у којему сте, као и у интервјуу, биљи веома оштри у оцјени ситуације

микатегорични у захтјевима да се многе акумулиране протурјечности, пропусти и грешке у развоју нашег самоуправног друштва брже и енергичније рјешавају, прије свега у СКЈ. Након тога донесен је нови Устав СФРЈ, одржани су конгреси Савеза комуниста у републикама у

Десети конгрес СКЈ. Молим Вас да кажете што се, према Вашем мишљењу, од онпог времена промијенило и како данас ошјењујете ситуацију у земљи и стање у Савезу

комуниста.

ПРЕДСЈЕДНИК ситуацију у нашој

ТИТО: Ако успоређујемо данашњу земљи и у СКЈ са ситуацијом каква

је била прије Писма и Десетог конгреса СКЈ, сматрам да апсолутно можемо констатовати да се она много промије-

нила набоље. Били смо се нашли у ситуацији која је пријетила да обезвриједи тековине наше револуције. Ли-

берализам у Савезу комуниста и такозвани федерализам погодовали су појави опасног национализма, не само изван

Партије већ и унутар саме Партије. Те појаве биле су угрозиле јединство Савеза комуниста Југославије и једин-

ство народа Југославије Постојала

као социјалистичке државе.

је, на примјер,

јака

тежња

руководстава

Савеза комуниста неких република да се што више еманципирају

од вишег

руководства

Савеза

комуниста

Југо-

славије. Одржаване су тајне сједнице републичких руководстава, о чему се уопће није обавјештавао Централни комитет Савеза комуниста

Југославије,

и тако даље. Демо-

кратски централизам био је готово сасвим

избачен

из

5

рјечника Партије

комуниста. У једној је републици руководство све дубље тонуло у блато национализма.

На прим-

јер, почело је пребројавање међу радницима: тко је Србин, а тко Хрват, када се радило о запошљавању или, пак, о отпуштању с посла. Дакле, руководство Савеза комуниста Хрватске

распиривало

је најопасније

националистичке

и

шовинистичке тенденције и тиме рушило једну од највећих

тековина револуције: братство и јединство наших народа. Разумије се, ми смо морали смијенити главне руководиоце у Извршном комитету Савеза комуниста Хрватске,

морали смо повести оштру борбу против таквих појава. И у Србији смо такође смијенили руководство Савеза комуниста, Извршни комитет, због гњилог либерализма који је био врло опасан за јединство Савеза комуниста

Југославије и који је погодовао појави национализма. Писмом и упорним радом успјели смо да до Десетог конгреса консолидирамо редове Савеза комуниста Југосла-

вије и на Конгресу је дошло до изражаја његово јединство. Дакле, иако још и данас имамо немало проблема, ситуација се много промијенила набоље редби са стањем прије Писма и Десетог конгреса. је видан напредак. Савез комуниста се послије

потпуно разних у успоУчињен Десетог

конгреса упорним радом ухватио укоштац и с многим негативним појавама и оне се уклањају, али још увијек не довољно брзо и ефикасно.

НЕ БИХ МОГАО ДА КАЖЕМ ДА СМО МОГЛИ УЧИНИТИ ВИШЕ, АЛИ ДА НИСМО УЧИНИЛИ ДОСТА, ТО ЈЕ ТАЧНО | Д. Ј.: Молила бих Вас, друже Тито, да кажете да ли се могло

урадити

више,

са чиме

као

Предсједник

СКЈ

нисте задовољни, што сматрате да би се морало чинити брже, организираније и енергичније како касније не бисмо имала

већих тешкоћа!

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Видите, не бих могао да вам кажем да смо ми могли учинити више, али да нисмо учинили

доста, то је тачно. Још има и неких битних ствари

које немали број комуниста не разумије. Морамо у првом реду у самом Савезу комуниста организованије и систематскије радити како би сваки члан СК схватио како треба да се понаша и како да дјелује, другим ријечима да би схватио своју улогу. Члан СК мора схватити значај

своје улоге, мора знати што он као комунист смије, а што не смије, што се коси с моралом и етиком члана СК. Сваки

6

појединац,

свака

организација

СК

и Савез

комуниста

у

цјелини морају о томе повести много више рачуна него

до сада. Чланови

Савеза

комуниста

морају

бити дисци-

плинирани, морају — полазећи од себе — градити етику новог

самоуправног

социјалистичког

поретка

рамо, а не допуштати да их запљускује -потрошачка

психологија

који

ства-

малограђанско-

и трка за динаром која је многе

људе упропастила.

Д. Ј.: Истицали сте, пе једанпут, у току оружане рево-

луције,

а често и касније,

нагласили

на Десетом конгресу СКЈ, веома

јасно

утврдити

сте и у реферату

да комунисти

своје

задатке,

али

морају исто

увијек

тако

да

морају установити м какве су зцкоје грешке ц промашаје учинили жако би се брже члило папријед. Казали сте: „Морамо јасно имодговорно то чинити“, јер се револуционарност

једне партије

или покрета

суди и по томе како

се односи према својим грешкама и слабостима. „Већ ч сама спремност да се о грешкама говори ц да се оне анализирају“ — рекао је Лењин — „значи половину успјеха.“ Не чини ли Вам се, друже Тито, да ту праксу СКЈ не његује довољно у свакодневном практичном животу и раду, већ да она долази до изражаја углавном у такозваним кризним ситуацијама; како иначе објаснити неопходност Ваших повремених директних интервенција. и упозорења ? ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Споменули

сте такозване кри-

зне ситуације. Рећи ћу вам што ја мислим о тим кризним ситуацијама. Нису оне долазиле одоздо, из базе, већ из руководства. И кад су то комунисти уочили, брзо су стали на ноге, брзо су очистили

кочили

социјалистички

своје редове од оних

развитак. Баш

који

су

због тога што је

у основици, у бази СК, ситуација била другачија него у одређеним руководствима, Савез комуниста могао је по-

стићи успјехе о којима смо говорили. Револуционарна акција сада се већ брже води. Савез комуниста је схватио да једино револуционарним дјеловањем може онемогућити да се понове ситуације сличне оној прије Двадесет и прве сједнице Предсједништва СКЈ и прије Писма. То је велик успјех. Чланови СК морају своје грешке исправљати самокритиком, они морају бити самокритични. Јер, самокритика

је — као што рекосте спомињући

Лењинову

мисао

— половина успјеха, моћно васпитно средство у стварању новог човјека и самоуправног друштва. Дакле, то нама још недостаје, и то много нам недостаје. Ето, с тим ја још нисам задовољан и у том смислу морамо много радити, 7

а то значи упорно и стрпљиво васпитавати комунисте да буду самокритични. То није лако за оне који су занемарили и заборавили самокритику. Има, знате, код људи много сујете, много малограђанских схватања и, разумије се, понашања, итд. Није тако једноставна ствар да то комунисти превазиђу, нити је то могуће преко ноћи. Али ми морамо у нашем Савезу комуниста убрзати дјеловање у том правцу, морамо развијати и његовати самокритику у свакој

основној

дакако,

не значи

организацији

СК, у сваком руководству,

на свим нивоима. Самокритику и критику, разумије се! Рекао бих чак да критике има доста, има и критизерства, и превише, али нема самокритике, а самокритика је важнија од критике. Предност ја дајем самокритици, што, да и критика

није

потребна,

да и њу

не треба његовати. Али критизерство, једино је оно штетно. Самокритике, дакле, нема довољно у нашем Савезу комуниста,

а

добар

комунист

мора

бити

самокритичан

према својим пропустима и грешкама јер ће тиме само повећати свој углед и, наравно, углед СК. Али, ако се посипа пепелом па опет гријеши, онда губи повјерење људи, а тога је код нас доста. Кад то кажем, не мислим

само на појединце већ на читава руководства Савеза комуниста. Ако руководство не извршава одлуке, онда то такођер спада у ту категорију, оно губи повјерење и чланства и шире заједнице, наших људи: наноси штету угледу СК и његовој револуционарној борби, а то је оно што не смијемо дозволити, о чему се свакодневно мора водити рачуна.

Такозване кризне ситуације биле су чешће прије Писма, Савез комуниста је сада консолидиран и на вријеме предузима потребне мјере како се не би поновиле

појаве сличне онима из прошлости. Према томе, моје личне интервенције све су рјеђе, а надам се да више неће бити ни потребне.

СВИМА СТВОРИТИ МОГУЋНОСТИ МАРКСИСТИЧКИ ОБРАЗУЈУ

ДА СЕ

Д. Ј.: Не проистјечу ли управо из те чињенице, односно због Ваших „А што послије

повремених интервенција, Тита?“, питања која се —

вањског

И наши људи, не само комунисти

добро познато — већ годинама чују свијета

с

и титања: Вама је то

разних

страна већ и

многобројни патриоти и поштоваоци Ваше личности, често, не мислећи само па унутрашње тешкоће којих ће — јер

8

није лако градити самоуправни друштвени торедак зацијело и убудуће бити, већ мислећи и на све сложеније међународне односе и на Вац углед у свијету, знају казати: „Само нека нам Тито поживи! Што бисте Ви,

друже Тито, казали једнима, а што другима?

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Да, већ се одавно повремено чују разна наклапања о томе што ће бити у Југославији

послије мене. То је донекле и због тога што они који се тиме баве уопће не разумију и не познају наш друштвени

систем, његову организациону структуру и идејно-политички курс. Ми, као што знате, имамо колективно руко-

водство, како у федерацији тако и у републикама, итд. Највише тијело јест Предсједништво Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на челу с предсједником и потпредсједником, који подлијежу ротацији. То

се већ и на дјелу, у пракси, више година показало као врло ефикасно и добро. Према томе, ја могу свакога дана отићи, а да се ништа неће мијењати.

Д. Ј.:

Ву сте већ одавно ушли кроз широм отворена

врата у хисторију не само југославенских народа већ и свијета уопће. То је нешто што нитко и ничим не може оповргнути. Није ли терет такве славе: бити још за

живота легенда, и сувише тежак због свега онога што се захтијева

и што се стално ц непрекидно

очекује

од једне

тако изузетне личности као што сте Ви; бисте ли, друже Тито,

хтјели

описати

своја

лична

такво опћетознато признање? ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Ако

осјећања ја, као

која

изазива

што Ви кажете,

имам такав углед у свијету, онда то свакако није само моја заслуга, већ је то у првом реду заслуга мојих бораца у току ослободилачког рата, то је заслуга моје Партије на чијем се челу налазим већ много година, то је заслуга наших народа који су ми до сада увијек, па и у најтежим тренуцима, дали своје пуно повјерење. Разумије се да је то за мене велика част, али и велики терет и обавезе које из тога проистичу.

То су обавезе и према мојој земљи

и према вани, према свијету.

Д. Ј.: Изградити самоуправни друштвени поредак дуг

је и веома сложен

процес

који

може

да води и криву-

давим, а због отпора различитих бирократских и непријатељских снага, и трновитим тијтем. Кад то кажем, ње мислим само на отпор разних снага унуТар назце земље, већ и на оне извана; мислите ли, друже Предсједниче, да је Савез комуниста — након оног раздобља када је

9

револуционарна борба била нешто јењала — сада поновно развио довољно јаку политичко-идеолошку офанзиву у свим подручјима, а посебно у одгоју миобразовању, те да

довољно брзо постаје ефикасна организација револуционарне акције? ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Савез комуниста

је данас на

путу да постане оно што треба да буде и што је некада

био. Двадесет и прва сједница Предсједништва ЦК СКЈ и Писмо снажно су мобилизирали и подстакнули активност комуниста како у унутрашњем учвршћењу редова наше Партије, тако и у политичком и идеолошком јачању чланова Савеза комуниста Југославије. Марксизам је враћен у школе. Марксистичко образовање подстакнуто је широким размјерама у читавој земљи, итд. Наравно

да нисам задовољан оним што је досад постигнуто, јер у Савезу

комуниста

Југославије

још

има чланова

за које

се не може рећи да су комунисти и да им је мјесто у тој

организацији.

Осим

тога има још

доста недисциплине

у

извршавању разних одлука и закључака, нарочито у неким организацијама. Споро се спроводе, или се чак крше одлуке Десетог конгреса. Против свих тих и сличних појава морамо предузети још оштрије мјере, до искључења

из Савеза комуниста. Не бисмо могли рећи, нити ја мислим, да је Савез комуниста развио довољно јаку политичку и идеолошку офанзиву.

Савез

комуниста

је

само

донекле

покрене неке ствари и процесе. Предстоји много енергичнија

борба да се нагомилани

успио

да

нам, дакле,

проблеми, како

у СК, тако и у свакодневној пракси уопће, рјешавају брже и систематскије.

Такођер не можемо бити задовољни степеном идеолошког образовања партијских кадрова, оним што је досад у том погледу учињено. И није, разумије се, ријеч

само о партијским кадровима, који — и то на свим нивои-

ма —

морају

стећи

одређено

марксистичко

образовање.

То је ствар с којом се мора почети одмалена, од основне

школе, па до свеучилишта. Морају се свима створити могућности да се марксистички образују, да упознају и да схвате марксистичку идеологију, јер како ће је иначе

у пракси примјењивати и проводити. Због тога су од изузетног значаја школски програми. О њима морамо повести

рачуна

још

више

него до сада. Јер,

наравно,

не

може се основцима, па и млађим средњошколцима дати Марксов

„Капитал“

да га проучавају,

али цијели

школ-

ски програм мора бити прожет марксизмом и марксистичким идејама разумљивим за одређени узраст. Програм

10

мора бити начињен тако да младима, нарочито у средњим школама, омогући да разумију основне марксистичке идеје како би се припремили

могу

да касније,

на свеучилишту,

схватити и научити и комплицираније

марксистичке

теорије.

Због

тога је

ствари

неопходно

из

написати

такве уџбенике који ће на лаган и разумљив начин тумачити марксистичку науку. Кад о томе размишљам, присјећам се како смо се ми, на робији, кад смо били млади,

образовали, и то веома популарном и разумљивом марксистичком литературом.

ПРЕМА ОНИМА КОЈИ СВЈЕСНО ОШТРО ЋЕМО ПОСТУПИТИ

ГРИЈЕШЕ

-

Д. Ј.: „Радничка класа ж остали радни људи не оцјењују активност комуниста и њихових организација према декларацијама, него према стварном политичком и друштвеном понашању у пракси, према резултатима њихове акције“ — наглашено је у Писму које сте иницирали и потписали Ви, друже Тито, а у име Извршног бироа Гредсједништва СКЈ друг Стане Доланц, у септембру 1972. године. Сви, друже Тито, осјећају да се клима у Савезу комуњиста и у нашем друштву промијенила након Двадесет м трве

сједнице

и Писма.

и промашаји

треспоро

Много

речено и установљено. Међутим, грешке

тога је

написано,

добива се дојам да се

исправљају

у

дневној

пракси. То је примједба коју можете чути од великога броја људи. Чак се изванредно добро констатира оно што није добро, што не ваља, али се често ту и стане. Осим тога,

врло су јаки отпори бирократских и разних других снага

које

се веома перфидно

прикривају

иза лијењих

ријечи

и фраза о социјалистичком самоуправљању, а у пракси пружају отпор, у ствари спречавају да се дјелује ефикасније. Таквих је доста и у самој Партији... ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Видите, јасно је да тога има, али Савез комуниста не може као неком магијом, одједанпут макнути и скинути све такве. То захтијева упоран рад и велико стрпљење с људима, јер морамо пазити да

из корита заједно с водом не бацимо и дијете. Морамо, знате, да пазимо који човјек и из каквих мотива није

нешто разумио, или можда неће да разумије ово или оно. О томе као и о многим другим стварима морамо водити

рачуна

кад је у питању

човјек,

јер има много оних који

ће — кад им се ствари објасне, кад се према њима покаже стрпљење — једнога дана постати добри комунисти, а има

п

и оних који се ни до смрти неће промијенити, које само гроб може изравнати.

Хтио сам да кажем да све то чини саставни дио унутрашњег процеса даљњег јачања Савеза комуниста, саставни дио борбе против разних зномалија и грешака, при чему морамо водити рачуна да увијек знадемо правилно поступити према онима који гријеше због незнања. А према онима који гријеше са знањем, или како се то обично каже, који гријеше свјесно, према тима нећемо бити благи, него ћемо поступити оштро, било искључењем

из Партије, било другим казнама. Д. Ј.: Мислим,

друже Тито, да смо се, како за оружање

револуције тако и касније, у другом дијелу социјалне револуције, користили у првом реду хуманим методама те да се наша револуција вјеројатно убраја међу најтуманије. Али

хуманости,

дакако, никад није довољно и хтјела

сам

да кажем како бисмо морали много више и систематскије

примјењивати одгојњнеметоде. Разумије се, гдје год је то могуће. Друга је ствар, наравно, кад се ради о неприја-

тељима..

ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

То је апсолутно потребно. Али,

при томе морамо водити рачуна да се не служимо опортунизмом,

да не будемо опортунисти.

Револуција

страдају

поштени људи, добри комунисти

је нешто

друго од обичног, мирног живота. Морамо оштрије наступати, али и водити рачуна — слажем се с вама — да не и они који могу

постати добри комунисти. Јер, зко бисмо били сувише оштри, Савез комуниста би губио углед, стварали бисмо неповјерење

као

и увјерење

морамо праведно и правилно

да нисмо

праведни,

поступати.

То

је

а ми

веома

значајна и велика ствар, велико оружје Савеза комуниста у бици за сваког човјека. Видите, има људи који су избачени из редова Партије,

а дуго година су били у Партији, били су у борби, али су

се с неким сукобили, с неким који, на примјер, данас више није на руководећем мјесту, и можда је раније могао да их прикаже као штетне, и тако даље. Дошло је до истраге. Комисије су утврдиле да су криви они, а не онај који их је оптужио, и избачени су из Партије. Траже да се приме натраг у Партију. А ја вјерујем да неки од тих никад нису ништа од своје воље или злонамјерно учинили против нашег развитка и против Партије. Сад, дај ти то докажи да их је онај злонамјерно оптужио за то и за то. Има разних оптужби. И веома вјештих људи. Узмите, на примјер, нашу безбједност; и у њој је било људи који су правили велике штете. И они у које сам ја имао повје-

12

рење правили су грешке, па сам морао да их онемогућим

да даљедјелују.

Али људи који су страдали због неправилних

оцјењи-

вања и штетног односа према кадровима још се боре за Партију,

желе да буду поново

примљени

у Савез

кому-

ниста. И ти се случајеви морају преиспитати, то се мора ријешити.

Д. Ј.: Управо о тим стварима које сте сада споменули, друже

Тито,

говорили

сте прије

неколико

мјесеци.

Има

људи који су веома тешко доживјели то што су неоправдано кажњена... ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

оштре казне лако исправити

Ми ћемо неправедне и преи посветит ћемо највећу

па-

жњу да истину докажемо. Али ми морамо имати искрену помоћ других људи, морају нам помоћи да правилно пресудимо и да људе који нису криви рехабилитирамо. Дужност нам је да то направимо.

КОМУНИСТИ МОРАЈУ РАЗЛИКОВАТИ ПОШТЕНЕ ОД НЕПОШТЕНИХ НАМЈЕРА Д. Ј.: Хтјела сам заправо рећи, друже Тито, да разни, не само непријатељи већ и они који се служе недопустивим методама у борби за позиције и власт често знају врло вјешто искористити ситуацију како би се обрачунали управо с добрим комунистима и с добрим, поштеним људима, на разне начине настоје их изолирати ми избацити из битке... ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: На жалост, тачно је то. Дезинформације нам много сметају. Понекад мислите да је најбољи, а онда видите да ради с друкчијом тенденцијом,

да руши унутрашњу треба разобличавати, низма. Комунисти се разликовати поштене

кохезију Савеза комуниста. Такве и то без икаквих обзира и опортуморају трудити да знају и да могу од непоштених намјера, да на ври-

јеме уоче тенденције које воде јачању Савеза комуниста и оне који га разбијају. (Показујући руком према свом писаћем столу, друг Тито је наставио:)

Имам тамо доста писама, молби и жалби људи који су,

по мом мишљењу, страдали баш због таквих појава о којима смо говорили а нису требали страдати. То сада треба темељито и добро испитати, и то све док се не дође

до праве истине.

13

Али, видите, има ту нешто што ме као комунисту веома боли и што неће моћи остати као што је досад било. Хоћу

ово да кажем: многи су људи страдали зато што ми — кад су нам се обраћали

жалбом

или молбом — нисмо

били до-

вољно ригорозни и упорни у испитивању онога што је истина, а што није. Ми смо онако опортунистички прихватили оно што су нам дотична руководства одговарала, а у њима је било оних који нису наши људи, који нису комунисти. Таквих појава има још и данас. Због тога ја сматрам да ми у Савезу комуниста

морамо

мало оштрије, мало ригорозније приступити испитивању тих случајева и дати за право ономе тко је прав, тко се збиља с правом жали. Таквих неправилности још увијек има у нашем Савезу комуниста.

Д. Ј.: Мислила сам, друже Тито, ц на оне људе који се у одређеним срединама боре против непоштених

посту-

пажа појединаца и група, а догоди се да остану у мањини, јер други шуте,

боје се, или

који се усуди указати и кажњен...

су опортунисти.

Тако

онај

на оно што не ваља бива чаж

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Узмимо, на примјер, да критикује. Он критикује и избацују га из предузећа, а критикује правилно, у праву је. Било је и има доста таквих случајева. И што се догађало Више се вјеровало и вјерује се онима тамо који су и проузроковали те ствари него ономе који је указао на грешке, који се борио за правду. Ја сам у својој пракси добио много таквих жалби и онда

сам тражио да се то испита, дао сам, рецимо, републичким централним комитетима, а републички централни комитети дали су општинама гдје се и рађају такве неправедне ствари. И што се

догађало?

Вјеровало

се ономе што је

одговорило општинско руководство. А ја сам и након тога поново добивао два, три и више

пута такве жалбе

и на

концу, кад сам ипак дао да се ствар поново и на други начин испита, онда се показало да нема право то општинско руководство. Д. Ј.: Је ли Вам познато, друже Тито, да често к прогоне такве људе који се директно жале взашим руководствима и Вама? ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Да, прогоне, знам, тога је било доста у мојој пракси. Знам, добивао сам ја много жалби... Ми смо о томе говорили, Савез комуниста мора бити ефикаснији и бржи у исправљању разних аномалија које се догађају у процесу борбе за развој и јачање самоуправ-

ног социјализма,

14

морамо се енергичније

борити против

многих аномалија што нам коче брже кретање правцем који смо одредили, морамо јасно указивати на грешке и исправљати их, без обзира о коме се ради и на каквом је положају. Али те проклете повезаности: родбинске, пријатељске, бирократске и друге, ти обзири — све нам то много штети баш у таквим поступцима према појединцима. И сад је питање, што сте га и ви мало прије поставили: како да се то исправи А то се мора брже исправити. Не смије се годинама вући. У жалбама које примам има случајева

који

се вуку

по пет и више

година.

А ја видим

да је човјек у праву, да је прав, да није скренуо у неке друге непријатељске воде, видим да га боли то што се догађају неправде, што се непоштено поступа према предузећу и заједници. Д. Ј.: Послије оног првог разговора што смо га, друже Тито, имали након Двадесет и прве сједнице, а у којему

сте врло оштро тражили да се многе ствари брже рјешавају и исправљају,

примила

сам, и још увијек

пије мпогиљ: писама која се упућују

ПРЕДСЈЕДНИК

Вама...

примам, ко-

ТИТО: Знам.

Д. Ј.: Многе од тих жалби ни до данас нису ријешене. Не чини ли Вам се, друже Тито, да би, што се тиче Савеза комуниста статутарне комисије морале брже рјешавати жалбе и молбе како би се тај процес доказивања тко

је у праву скратио, а не да се — као што Ви кажете годинама вуче док се човјек психички већ потпуно не упилшти; не би ли исто тако требало потакнути брже и ефикасније

дјеловање

друштвених

правобранилаца

управљања, радничких контрола, итд. ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Статутарне

комисије

самоморају

дјеловати брже, морају бити ефикасније. Исто тако и разна друга тијела и комисије: радничке контроле, друштвени правобраниоци

самоуправљања,

а такођер и судови.

МОРАМО РАЗЛИКОВАТИ ШТО ЈЕ БОГАЋЕЊЕ, А ШТО РЕЗУЛТАТ МАРЉИВОГ РАДА Д. Ј.:

У Писму

од 1972. године, а и касније,

у многим

партијским документима истакнута је потреба да се поведе енергична борба против раслојавања друштва на богате и сиромашне, против оних који су се обогатили на рачун

друштва,

приватизацијом

и крађом

друштвене

имовине, на рачун других или пак туђег рада. У јавности

15

постоји, друже Тито, увјерење да су комисије за испитивање поријекла имовине тотално заказале м да је то

на тај начин немогуће провести. Људи неће један другом да се замјерају, а и тамо гдје се нешто покушало, гдје су

комисије означиле оне које је требало ставити на списак, све је у већини случајева пало у воду. Постоји чак и оваква порука коју сам чула с више страна:

„Друже Тито, пиши друго писмо, јер сад краду они који

прије

крали

нису!“

Да ли Предсједништво СКЈ и Ви, друже Тито, сматрате да ће се ускоро морати подузети неке нове мјере;

неће ли се ипак морати провести нека врст нове национализације имовине опих који су превршили све законске мјере и сва допуштења?

ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Комисије

за испитивање по-

ријекла имовине биле су се у почетку као захуктале. Тако се чинило и ја сам мислио: ићи ће то. А кад тамо, гдје смо стигли? Неки људи се и даље богате. Ја сматрам да ми не смијемо да останемо глухи и слијепи на те ствари, морат ћемо подузети неке друге мјере, неке друге облике испитивања. Не допустити да мишљење комисије буде

дефинитивно, па дигнути руке ако она каже: ту нема ништа, то су само приче. Него, ми ћемо темељитије испитати те ствари па онемогућити и комисије које су због родбинске, пријатељске, територијалне, личне, или тко

зна какве повезаности или обзира — да се не замјере поступале опортунистички, нису извршиле свој задатак. Такве ствари код нас не могу постојати. Ми морамо преду-

зети нове одговарајуће мјере. Ето, то могу да вам кажем. Наћи ћемо ми начин како свему томе да доскочимо. Ја сам о томе размишљао ових дана. И, јасно,

да

овако нећемо оставити. Јер, онда би се потпуно компромитовала

та наша

акција

добила формалан

која

је —- као што сам рекао -

карактер, а стварно је све остало по

старом. Ја мислим да ћемо ми морати друкчије прићи читавој тој ствари. Јер, то нам никад не може да застари. Ми морамо знати како су људи стекли иметак, али не смијемо ићи фронтално па да све стрпамо у исти лонац. Не смијемо ставити заједно оне који су са читавом фа-

милијом ринтали итд. и направили себи неку кућу, с онима који су одједанпут, тако рећи преко ноћи, направили вилу, а немају никаквог другог прихода осим, рецимо, једне или

двије плаће, а направили су вилу и разне друге ствари, укратко: обогатили су се. Откуда и како су дошли до новца Ми ћемо морати врло диференцирано прићи том проблему. Најприје ћемо морати ударити по овима који су

16

збиља довољно јасно пред читавим народом показали да то није резултат њиховог сопственог рада. Али, морат ћемо за то одредити људе који неће имати пријатељских, фамилијарних и разних других обзира, који ће донијети правичне закључке. Али ни ти закључци неће моћи бити мјеродавни док се добро не провјере. А ми морамо на највишем нивоу такво нешто створити.

Д. Ј.:: Друже Тито, народ веома добро памти сваку

Вашу ријеч, све што сте казали. Ви то веома добро знате.

Народ није заборавио

ниједан

Ваш

говор, ништа

што сте

казаљи. Тако није заборавио ни оно што сте 1972. године рекли о милијардерима. За такве се често каже како су се

„неоправдано“

обогатили.

Чак

су постали

уобичајени

и

изрази: „неоправдано“ и „оправдано“ обогаћени. А народ се онда томе смије и пита: што то може значити у нашем друштву „оправдано“ богаћење?! ПРЕДСЈЕДНИК

трешно.

ТИТО:

Да, то је

смијешно,

то је по-

Д. Ј.: Поштеним се радом не може обогатити, може се добро живјети... ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Да, али има их који су се обогатили, и то на туђи рачун. Али као што сам већ рекао, морамо строго диференцирати оне што су марљивим радом стекли нешто иметка од оних који су дошли до богатства разним малверзацијама и преварама на штету свог предузећа и наше заједнице. Јер, кад се о томе не би водило рачуна, наши радници који долазе, на примјер,

из Њемачке, а тамо имају боље плате, па граде своје куће,

могли би се такођер сматрати богатима, а они су то својим

радом стекли, под условима који су бољи него код нас,

и на то имају право, то је њихово. Не можемо, дакле, све трпати у једно. Морамо разликовати што је богаћење, а што резултат марљивог рада

и одрицања.

НЕ МОЖЕМО ПУСТИТИ ДА НАМ СЕ ЗАКОНИ ТУМАЧЕ НА РАЗНЕ НАЧИНЕ Д. Ј.: Било је управо примјера да се испитивало сличне случајеве, оне који су нукотрпним радом стекли неку имовину, а не оне о којима сте Ви говорили — милијарде-

ре и сличне. А то наноси ч велике политичке штете... Молила бих Вас, друже Тито, да кажете што је заправо

2

17

с милијардерима, јер та је прича о милијардерима колала у јавности, а касније је све то некако нестало. ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Није

нестало, то је сада пред

мет судског гоњења; има десетине ухапшених се судити,

јер

су заиста

нанијели

огромне

којима ће

штете нашој

заједници и заиста се може казати да су то милијардске штете, а судови ће разјаснити на који је начин то учињено. Д. Ј.: Друже Тито, као што сам већ казала, ч у Савезу комуниста има доста оних који су се обогатили. ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Да, свакако,

али и ту треба

водити рачуна о неким стварима. На примјер, видите, у Савезу комуниста има људи који су били на положајима,

који

су имали

добре плате или су одлазили

ство, у дипломатске А

било је и оних

службе,

који

тамо су могли

су у породици

у иностран-

да уштеде.

наслиједили

дио

имовине: земљу или кућу, па су то продали и брзо су успјели да нешто направе, да саграде неку вилу и слично. То би требало све одвојити од оних који су се обогатили разним махинацијама, разним трговинским и другим аранжманима, препродајама итд., укратко шпекулацијама. Све

то

треба

издиференцирати

и

одредити

правилан

критериј за гоњење, а управо тога критерија код нас нема. Ишло се — као што сте и сами казали — у кућу па се питало

откуд

му,

а није

претходно испитало

чиме се бавио, колика

се одредио

на основу чега је

критериј

нити

се

он то направио,

му је плата, итд. Ја мислим да нема

ниједне плате у Југославији

од мене па надаље. Не, нема.

којом би се могло богатити,

Д. Ј.: Молила бих Вас, друже Предсједниче, да кажете што мислите

о садашњем

торезном

систему. Не би ли се

због свега тога о чему смо говорили морао темељито размотрити и налф тпорезни систем. Јер, има врло много не само изигравања порезног система него и рупа које разнам људима омогућују да се богате и да стјечу имовину, да тумаче закон онако како њима одговара?

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Видите, кад се направи неки закон и кад се тај закон почне примјењивати, онда сви они несолидни људи којима је једина тежња да се обогате траже рупе и они врло брзо пронађу те рупе и кроз њих онда грабе онолико колико највише могу. А ми

имамо доста закона с пуно рупа. Те ћемо законе морати мало допуњавати, дорађивати, итд. Не можемо пустити да нам се закони тумаче на разне начине. А тога има доста. Јер, није

18

мало оних који

наше законе познају

боље

од нас самих и врло их спретно изигравају. наша несрећа. Али и томе има лијека. Д. Ј.:

Нису

ли

сва

уз дјеловање партијских

та питања,

друже

У томе је

Тито,

везана

организација у дневном животу,

тамо гдје се догађаји збивају, гдје се проблеми гомилају и гдје треба да се рјешавају, није ли то оно брже сила-

жење у праксу дневног живота о којој смо већ говорили Јер

све је заправо написано

и речено од Писма

на овамо,

у материјалима Десетог конгреса и резолуцијама, написано је пиказано много о свим проблемима и то само треба преносити

у ћраксу,

проводити;

има, дакако,

краткорочних

и дугорочних задатака, али у дневној пракси толико је

набујало

наоко ситних

животних

проблема

да би се они

доиста моралм брже и ефикасније рјешаватиг?!

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Слажем се, јер наши људи с правом оцјењују активност и револуционарност Савеза комуниста прије свега на основу бриге о човјеку, на основу рјешавања

тих наоко — како Ви кажете — ситних

проблема, а у ствари од тих ситних проблема живот се и састоји. И зато о свему томе морамо водити више рачуна. Ја мислим да смо у могућности да тако поступамо, да бригу о човјеку, појединцу, стално проширујемо, да нам човјек постане у сваком погледу први и најважнији. Савез комуниста мора се енергичније борити против малограђанске психологије потрошачког друштва што отуђује, дехуманизира и обезвређује човјека и која наноси велике

штете Савезу комуниста и развоју нашег самоуправног друштва, а то је узело маха, нарочито у градовима.

АКО НЕМА КРИТИКЕ И САМОКРИТИКЕ, ОНДА ДРУШТВО КЛИЗИ У БЛАТО Д. Ј.:

Казали

сте, друже

Тито, не једанпут,

да ми у

Партији нложемо имати много мање људи, али да Савез комуниста мора бити способан, револуционаран миефикасан. Посљедњих година примљено је много нових чланова, а и убудуће ће се, наравно, примати. Међутим, премален је број оних који су искључени из Партије, а доста их је којима није мјесто у Савезу комуниста; што Ви о томе нислите7

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: У Савезу комуниста мора се развијати будност према таквим појавама. Али ми ћемо,

2•

19

што се тиче тих за које кажете да су још у Партији, а радили су и раде и даље свој посао — негативно се односе према нашој политици и програму Партије, ми ћемо те и такве људе поступно и без кампање одстранити из Партије. Нека нам то буде забиљежено као правац нашега даљњег рада! Тако ћемо Партију јачати квалитативно. Ми сада примамо много нових чланова Партије:

младе,

раднике, итд. Међу радницима ће, знате, бити мање тога. Јер, они су изван могућности да раде оно што чине поједини руководиоци.

Најлакше

разним аномалијама

праве грешке

руководиоци.

Према

и подлијежу

томе, поправ-

љајући квалитетно састав, поправит ћемо и стање у Партији. Тако ће и руководства бити под буднијим оком и

оштријим запажањем и уочавањем разних негативних појава које — као што сам рекао — најчешће проистичу из негативних поступака руководећих људи.

Јер, видите, ако нема контроле, ако нема критике и самокритике, којој дајем предност, онда друштво клизи у блато, клизи у све горе и горе опортунистичке и друге сфере, туђе и неприхватљиве за нас комунисте, туђе развитку пролетерске револуције и изградњи социјализма на правилним основама. То је, дакако, тежак и дуготрајан

рад, али за који су комунисти одговорни, то је њихов задатак и ја њима дајем предност. Јер, ми у првом реду морамо у Савезу комуниста рашчистити те ствари, морамо се ослободити опортунистичких ставова, морамо јасно и отворено рећи онима који гријеше. Не можемо бити дру-

гови с онима који неће да увиде своје грешке. Ако таквог не могу убиједити лијепим ријечима, онда му морам рећи:

доста, ја нисам више твој друг! Морам му казати и те најгрубље ријечи. Или ће се, дакле, поправити, или ћемо

га избаците из Партије. Али немојте појава у нашем тога што су се либерално према

мислити да је до многих негативних свакодневном животу дошло само због комунисти односили опортунистички и тим појавама! Узмимо на примјер трго-

вину. Ми смо послије рата наслиједили апарат, трговце бившег режима који

стари трговачки смо социјалном

револуцијом потпуно срушили. Дакле, бивши трговци су и за нас радили, као и многи кадрови у разним другим подручјима и професијама. Дошли су, дакле, бивши

Комунисти нису били трговци. трговци и то је за неке био

Елдорадо. Они су знали како се тргује да би се зарађивало, они су одгајали и чланове Партије који су радили с њима. И неки су надмашили своје учитеље, постали су гори од њих.

20

Ево,

велики

сад имамо

много ухапшених.

процес онима који

Ускоро

су направили

ће почети

големе штете,

у милијардама, нашој спољној трговини. Ми сада све те конце хватамо и кривци ће бити оштро кажњени. Поми-

слите колике су огромне штете ти људи нама направили, то је невјероватно! Затим има доста и ситних крадљиваца које сада оштрије кажњавамо, које хватамо, стално, као мишеви подгризају. У подручју

економије

јер

нас и ти ситни

имамо заправо три врсте инкри-

минисаних поступака: — оне који нису вршили малверзације ради личног богаћења, већ за свој колектив, али протузаконито и на штету читаве заједнице;

— оне који су нас ситније поткрадали и крали, и — оне најкрупније, оне који су се спојили с разним људима из наше спољне трговине. Узмите случај тог Бате Тодоровића: банке су имали вани, а радили су с неким

нашим банкама заједно! Ми

смо похапсили

доста људи,

оних

који

су

били

повезани с разним шпекулантима извана и који су нам правили велике штете. Колико ми имамо црних фондова вани — то ми не можемо докучити. Људи су ишли ван, правили аранжмане, куповали су опрему за наше фабрике, а радили су овако: дај ти мени десет посто па цијену постави такву и такву! А тко је платио: Платио је наш човјек, радник, платили су наши људи. А то су милијарде.

Д. Ј.: И још добро живимо... ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Још и добро живимо, а да тога није, како би нам тек било лијепо. Скупо смо ми плаћали

наш систем спољне трговине који је био у рука-

ма и разних шпекуланата што су и те како добро знали како се пљачка.

Д. Ј.: Мислите ли, друже Тито, да су ту имале улогу и разне непријатељске снаге извана, оне које су хтјеље да нам треко таквих људи и на тај начин поткопају економски и привредни систем7 ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Свакако,

то је разбијање,

то

и јесте политичка ствар, то није само привредни крими-

нал. То

је крупна

политичка

ствар

којој

је циљ

да се

онемогући наш економски развој, да нас се економски ослаби, да се економски сруши наш друштвени систем.

21

СУЗБИЈАЊЕМ СУ ОСНОВИ

НАЦИОНАЛИЗМА СТВОРЕНИ ЗА БРЖЕ СПОРАЗУМИЈЕВАЊЕ

Д. Ј.: Постоји милфљење,друже Тито, да је привредни криминал,

устркос

свим

тим

мјерама

У

порасту

и сузбијању,

још

увијек у порасту и да ту нарочито предњачи трговина... ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

није.

Откад

смо

почели да хапсимо, кад смо докучили шта је то и откуд је то, већ они схватају да смо им дошли на траг, и то — на прави траг. И није у порасту, него још постоји. Сада је

у порасту откривање тих аномалија. То је у порасту, па се због тога чини као да је сам привредни криминал у порасту. Д. Ј.: Друже Тито, уз то питање везано је и доношење новог савезног закона о кривичном поступку. Некако га

сувише дуго чекамо7 ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Па, знате, закони, ако се праве

на велику брзину, нису добри закони. Ови главни, основни

закони који се сада припремају имгт ће трајнију вриједност. Треба сакупити и имати што више елемената да би се израдио добар закон, као што рекох,

ности.

трајније

вријед-

Д. Ј.:: Није ли заправо наша пракса тако бујала и није ли живот био тако динамичан да их законодавство у ствари тешко слиједи, да ће имати муке да их сустигне7 ПРЕДСЈЕДНИК иде боље? Много

ТИТО: Сада, знате, иде боље. Зашто брже се споразумијева. Прије се мјесе-

цима натезало око неког закона. Сада се врло брзо долази до споразума

кад се израђују

закони, јер су сви фактори

ту, из свих република. Тако се до споразума данас долази много брже. Ево, један од најважнијих и најтежих закона, заправо приједлог закона о удруженом раду, управо се овдје ради,

израђује се нацрт тог закона и врло добро се ради. Јер, данас је свијест људи друкчија, међурепублички су друкчији. Сузбијањем и спречавањем развитка

односи нацио-

нализма, локализма и других негативних појава створени су основи за добро и брже споразумијевање. Има још

неких ствари које се мало теже рјешавају. Понекад и неке ситнице сметају, рецимо, питање престижа, сујете и слич-

но. Све те ствари полако рјешавамо и ослободит ћемо их се. Али сада је најзначајније да начинимо што бољи закон

22

који одговара нашем друштвеном кретању, а то је закон о удруженом раду... Д. Ј.:

прође

Приједлог закона о удруженом раду треба да

скупштинска

тијела,

а затим:

хоће

ли

на јавну

Оискусију 7 ПРЕДСЈЕДНИК Д. Ј.: Опћи је превеликог броја материјала. Људи ставно сматра да

ТИТО:

Да, ићи ће на јавну дискусију:

утисак, друже Тито, да је ово раздобље састанака и страховито пуно писаних су напросто загушени, као да се једносе све мора н"атисати и да се о свему

што се рјешава у дневној пракси мора договорити на састанцима; није ли то на њеки начин бјежање од прак-

тичне борбе, бирократизирање?

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Ствар је у томе што је тај проклети папир био толико завладао да је дошло до тога да нитко више ништа и није читао. Ја мислим да људе треба и вербално упознавати с појединим проблемима, многе ствари треба брже рјешавати, учити људе да кратко

ијасно

говоре на састанцима, али требаи припремати са-

станке. Они који њима руководе морају у првом реду да воде о томе рачуна, итд. Ипак, ја сматрам да се то већ почиње увиђати, да је данас код нас тога већ нешто мање.

Данас се већ у читавом нашем кретању, у свакодневној пракси то осјећа као кочница. У Савезу комуниста, а такођер иу Социјалистичком савезу схватили су да је потреб-

но имати што више контаката с људима који дјелују, који раде, да је потребно осјетити расположење, уочити

тешкоће, видјети како се ради, итд. тако да се то данас већ поправља и много је боље него што је било. Д. Ј.: Често се чује повика како се касни с доношењем

неких битних закона који треба да разраде одредбе новог

Устава:

колико

је то тачно, а колико

можда

изговор оним спагама које се опиру практичној нових уставних одредаба? ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

То је тачно, касни

да је већ прекасно, да закон, кад се усвоји, актуелан.

служи

као

примјени

се толико

није више

Тога је било и сад зато морамо врло брзо ради-

ти. Морамо законима разрадити разне уставне одредбе, и то што прије. А тих закона има страшно много, то је велик посао. Можда ће се једног дана они моћи добро прочистити, али сад ће се ипак морати радити и на

брзину...

23

Д. Ј.: Према службеним

подацима, друже Тито, инфла-

ција је успорена. Недавно сам чула податак да је готово преполовљена, а цијене и даље неконтролисано расту. Потрошачи су оправдано веома љути, а поготово на Трговину и на њезину слободу да повећава марже како хоће, негдје чак и до 27 посто, па према томе и цијене, чији раст људи напросто више ње могу да слиједе; на који начин ефикаснпије обуздати раст цијена, а посебно самовољу трговине, тог посредника између произвођача и

потрошача ?

ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Ја не бих рекао да је инфла-

ција преполовљена, то је „мало“ претјерано. Да јесте закочена, да јесте мало ублажена, то је тачно. Јер, разне мјере владе, Извршног вијећа ипак су дале извјесне

резултате. Тако

да бисмо могли рећи да је инфлација

донекле зауздана. Учињено је онолико колико се могло у садашњим условима. Но, цијене још нису зауздане. Цијене су у производњи, у фабрикама и смањиване, а у

трговини су расле и расту.

Д. Ј:: О маржама се, друже Тито, говори већ годинама, а ту има пимного других проблема. Споменут ћу само један примјер: трговина је, рецимо, у СР Хрватској прошле, 1975. године, плаћала 1,8 тосто пореза на доходак, док је новинско-издавачка дјелатност у 1975. години морала да плату 2,3 посто пореза на доходак, а највиша стота пореза

у СР Хрватској

износи 2,7 посто. Годинама смо се борили

да такво стање измијенимо...

ПРЕДСЈЕДНИК

информисање

ТИТО:

које служи

То није правилно. То је опште

друштву,

без којега

се не може

замислити борба за напредак, борба за развој и јачање самоуправљања. Средства информисања: штампа, радио и телевизија имају велику и веома одговорну, не само информативну већ и васпитну улогу и према њима се однос мора мијењати. Зашто је потребно да се о томе годинама говори, а то нам само штети. То републичка руководства и мјеродавни фактори могу веома брзо да ријеше, а не да се догађају такве аномалије као тај примјер који сте изнијели. Како може трговина плаћати мањи порез на

доходак од новинско-издавачке дјелатности, трговина која маржом и на разне друге начине у своју корист повећава

цијене.

Д. Ј: У свим републикама није тако. Негдје је то рјешено повољније за средства јавног информисања, а од прошле године Предсједништво Социјалистичког савеза

24

радног народа Југославије води битку да се ријеше неки витални проблеми средстава јавног информирања. Многе су ствари вербално покренуте, па чак и написане, алм се престоро рјешавају, тако да је новинско-издавачка дјелатност, посебно политичко-информативна штампа, осим понеког изузетка,

доведена у неодрживу

ацију због сталног поскупљења ријала... ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

финаниијску

папира

ситу-

и уопће мате-

Новинско-издавачкој

и ин-

формативној дјелатности требало би смањити друштвене обавезе, а посебно информативно-политичким листовима. То је дјелатност која служи цијелом друштву, па се према њој тако морамо и односити. И то у сваком погледу морамо јој посветити пуну пажњу. Ја сматрам да ту не би смјело бити проблема. Немогуће је замислити правилно и добро функционисање делегатског система нити развој и јачање самоуправљања без јаких и добрих средстава информи-

сања. Њима, како оним главнима, тако и свима осталима: творничким, локалним и регионалним морамо посветити највећу пажњу. Они без кадровске, а гдје је неопходно

и финанцијске

помоћи

друштвене

ћих тијела и институција,

комуниста

и Социјалистичког

обављатисвоју функцију.

заједнице:

одговарају-

а посебно без помоћи Савеза савеза неће моћи с успјехом

Њихова је функција — као што сам већ рекао друштвена функција, и то изузетно значајна за републику, комуну, општину, радни колектив, за Социјалистички савез, за Савез комуниста, за цијелу нашу заједницу народа и народности. Према томе, положај средстава информиса-

ња и услови рада новинара — све се то мора тицати и шире друштвене заједнице, друштва у цјелини коме средства за информисање

морају

бити моћни ослонац у борби

за јачање и развој самоуправљања, моћни ослонац у ширењу и његовању етике новог самоуправног друштва које стварамо, моћни ослонац у ширењу и јачању патриотизма, у његовању наших револуционарних традиција итд., итд. Због свега тога средства информисања морала би до-

бити веома значајно мјесто и у средњорочним плановима развоја наше земље, сваке поједине републике и Југославије као цјелине. Ја се надам да ће и добити, да ће њихов план развоја наћи тамо мјесто које налаже њихова изузетна улога и њихов значај. Разумије се, те би планове

требало израдити у договору с радним организацијама средстава информисања: штампе, радија и телевизије; и то на свим нивоима.

25

С НОВИНАРИМА РАЗГОВАРАТИ

ТРЕБА

ЧЕШЋЕ

Д. Ј.: Молим Вас да оцијените стање ч средствима јавног информисања, у штампи, радију и телевизији! ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Знате, ја

сам у том погледу

објаве неке ствари које штете нашим

односима са другим

прилично оштар. Понекада

не могу разумјети

зашто се

земљама. То су врло деликатне ствари и штампа, радио и телевизија морају се потпуно придржавати одлука и ставова наше владе према појединим земљама, а о томе се увијек не води рачуна; понекад се осјети самовоља, или неки новинари не разумију одређене ствари па пишу тако да се послије морамо дипломатским путем извињавати, итд. Али ми до сада нисмо имали довољно контакта с новинарима, а требало би чешће разговарати с новинарима, сваки пут кад се ради о нечем значајнијем, о нечем што треба разјаснити и са чиме се опширније новинари морају упознати.

И то кад

се ради и

о унутрашњој

и

о спољној

политици. То се понекад чини, али то није довољно. Осим

тога уредници већих рубрика морали би бити способни, на висини. Веома је важно и питање избора новинарских

кадрова. Новинари морају много и стално учити, њиховом школовању мора се посветити потребна пажња, а такођер и марксистичком образовању. Д. Ј:: А и ту је, друже Тито, учињено много протуста. Тек се однедавна о томе почиње више водити рачуна... ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Видите, ми смо такорекућ

стар-

тали без новинара, имали смо их врло мало, свега неколико, али смо врло брзо изашли из тешкоћа. Створила се цијела

плејада

новинара.

Разумије

се. то су релативно

млади људи, а за тај посао треба много знања и искуства. Имамо ми и искусних новинара, али се мора вршити и селекција.

Нису

сви

новинари

једнаки.

Има

новинара

с много смисла и рутине, али има доста и младих који нису још достигли тај ниво. Зато није свеједно тко о чему пише и тко се од новинара шаље нарочито на разна деликатна мјеста, на разне осјетљиве тачке у свијету одакле треба паметно и зналачки извјештавати како бисмо били упознати с правим стањем, с правом ситуацијом.

Новинар мора бити у стању да процијени правилно, а то не може ако не зна, ако нема искуства. Ја сматрам да у том погледу не стојимо добро. И то не само што се тиче

26

новинара већ и аташеа за те послове. Веома се слабо прате

и анализирају посебно економска кретања и економски проблеми у данашњим међународним односима. А то је веома важно. Ми данас немамо такве службе која би нам могла дати,

и стално пратити, економску мијене

и проблеме.

Добивамо

слику

свијета,

то на парче

све њене

и недовољно

стручно. Сад кад се води битка да се створе нови економски односи у свијету, нарочито би то требало систематски и стал::о

пратити.

Требало

би да знамо

све те интересе

разних држава, гдје су и што значе, што представљају. То су компликоване и врло испреплетене ствари. То је амерички, енглески, француски, јапански и разни други капитал.

Све бисмо ми то морали знати, све се то научно

мора пратити. Без тога наша земља и несврстане земље уопће не могу водити ефикасну битку ни у Уједињеним нацијама. Несврстане земље више као по некој инерцији дају отпор умјесто да се то, тај отпор, поткрепљује

чиње-

вицама и аргументима, па да се каже: ви, ваше компаније имају толико и толико профита; толико и толико ви пљачкате ту и ту земљу, то и то подручје, итд. То ми немамо, а то се тиче свих континената, укључујући и Европу. Д. Ј.: У појединим земљама то раде читави институти, а ми смо у том нашем тодручју, у нашој професији дуго времена, дриже Тито, држали новинара на старту од нуле.

И ту је све било комерцијализирано, па је новинар у већинм

случајева

био у полунајамном,

ила

чак

најамном

односу, мјерио се само финални продукт његова рада, и

то једнако Није му се собљава. И били су чак

као што се мјери у свакој уопће остављало времена да онда, наравно, они који су у неповољнијој финанцијској

другој творници. учи, да се оспоучили и радили ситуацији па је

доста новинара бирало лакшимпут. Тако да и ту има много ствари које

се морају

мијењати,

много проблема

који

се

морају друкчије рјешавати. Алту ја мислим да је то питање друштва у цјелини и много веће бриге и помоћи Савеза комуниста нашој професији. Проблем расподјеле дохотка у организацијама удруженог рада, средстава информирања врло је специфичан и то још увијек није добро ријешено. Има и много других проблема, друже

Тито, ситнијих намзглед, али су и те како важни. Никако да нам се, на примјер,

врате национализирани

домови но-

винара. Му у Хрватској већ годинама тражимо да се та грешка исправи, та никако да се ствар макне с мјеста.

27

ПРЕДСЈЕДНИК нарски

ТИТО:

Ви сте имали у Загребу нови-

то је

тамо

дом7 Знам,

Савској улици...

доље

кад

се иде према '

Д. Ј.: То је тај дом који тражимо да нам се врати (национализиран је 1954)ц да ту уредимо своје друштвене просторије

и велики

информативно-тротпагандни

центар

који би био користап и Загребу и републици. Ишли

њ у Врховни

суд да

сметње да нам

питамо

се наш

постоје

дом врати,

ли

неке

дом који

смо

законске

је грађен

прилозима новинара (прије рата), па "ам је речено да не постоје, да све то заправо овиси о дњевној пракси, о вољи

људи да то проведу.

Хтјела сам, намме, друже Тито, рећи да много тражимо од новинара — и, разумије се, морамо да тражимо — али, с друге стране, мало им помажемо, не водимо довољно рачуна о њиховим проблемима и тешкоћама. ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Засад вам само могу рећи да се с вама слажем, слажем се да треба ријешити проблеме

о којима сте говорили, нарочито питање пореза, затим више треба повести рачуна о школовању новинара и стварању бољих услова и могућности за њихов рад. Ваше домове вам морају вратити, ви се морате састајати, али не у кафанама и биртијама... Д. Ј.: И не састајемо се, друже Тито, то је она несрећа... А осим свега тога што сам Вам казала има још један велики проблем: ми новинари

нисмо ни синдикално

уједињени. Тај проблем синдикалног уједињавања, То је проблем

свих

република.

Тражили

смо још

прије

неко-

лико година на скупштини Савеза новинара Југославије и писали смо писмо синдикатима, тражили смо да се уједине сви они који су упослени у средствима јавног инфор-

мирања: и новинари и радници, сви заједно у један синдикат. Међутим,

нисмо то успјели

и то нам ствара велике

тешкоће, јер смо подијељени у вале

синдиката.

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: То су питања која би требало претресати на извршним комитетима Савеза комуниста. Ја се с вама слажем и сам ћу настојати да се то уради, да се тих неколико главних проблема претресе и да вам се помогне.

28

ПОРОДИЦАМА ОСИГУРАТИ ДА ДЈЕЦУ ОСТАВЉАТИ У ДЈЕЧЈИМ УСТАНОВАМА Д. Ј.:

У свим партијским

и другим

МОГУ

документима,

по-

себно у одлукама Десетог конгреса СКЈ, дан је велик значај улози Социјалистичког савеза, али у пракси тај шмроки фронт свих прогресивних снага, у којему се налази и Савез комуниста, нема довољно разумијевања и подршке

често управо од руководстава

Савеза комуниста.

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Недавно сам примио руководство Социјалистичког савеза Југославије и дуго смо разговарали. Другови су поднијели извјештај. Рад Социјалистичког савеза сада је много активнији, много је бољи него што је до сада био. Ја сам им рекао да сматрам да је

Социјалистички

савез радног народа једна од најснажни-

јих и најкомпетентнијих

организација

за спровођење наше

политике и програма, рекао сам им да Социјалистички савез мора бити носилац и главни тумач нашег унутрашњег развоја, главно поприште дјеловања широких маса народа. Савез комуниста није довољно бројан ни довољно снажан да би сам то могао. Зато је Савез комуниста у Социјалистичком савезу, и он се треба залагати и борити

се за то да Социјалистички

да буде неки параван

савез буде што активнији, а не

Савезу

комуниста.

Социјалистички

нашег друштва.

Социјалистички

савез мора бити активан, мора се осјетити у свим подруч-

јима и у свим слојевима

савез радног народа Југославије кренуо је сада тим путем и већ има добрих резултата. Он потпуно прихваћа програм Десетог конгреса СКЈ, односно његове одлуке, и то је и његов програм, исто тако као и нас комуниста, свих заједно. Д. Ј.:

Још

за вријеме

оружане

револуције

казали

сте

једном приликом: „Поносим се што сам врховни командант армије у којој је тако велики број жена! Дозволите ми да Вас подсјетим. у ослободилачком рату борило се више од 100.000жена; 90 их је проглашено народним херојима; 1900 биле

су носиоци

„Споменице

1941"; официра

2000;

рањених је било 40.000;тешких инвалида 3.000,а погинуло је у борбеним редовима око 25.000 жена... ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Па, знате, то је тачно. Мало је која земља имала тако велики број жена у рату...

Д. Ј.: Познато је да нема слободног друштва без поттијног ослобођења жене. Дакако, ми смо у Том погледу иного учинили, у многим стварима отишли смо релативно

29

веома далеко, ипак не можемо бити задовољни положајем жене у нашем друштву. Хтјела бих, наиме, да кажем да

је и у нашем друштву

још увијек

веома тешко бити жена.

Иако имамо много образованих и паметних жена, марљивих и способних висококвалифицираних радница, премало их је на одговорпим мјестима и дужностима, тамо гдје се одлучује... ПРЕДСЈЕДНИК може да бира свој

ТИТО: Што се тиче наше жене, она животни пут, може да учи, може да

студира. Нема нигдје више жена на универзитетима као код нас. И у другим високим школама такођер, на најразличитијим радним мјестима: у фабрикама, чак иу

рудницима, у свим подручјима друштвене и научне дјелатности.

Жене

су

архитекти,

лијечници,

итд.

Ријетко

која земља то има. Нитко не може казати да то код нас није тако. Али што се тиче жена у управи... Д. Ј.:...

у одлучивању.

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО:.... у одлучивању, на руководећим мјестима — то је све скупа биједа, то није то. Ја се увијек љутим кад дођем негдје у фабрику или било гдје,

па онда почну разговори. На ручку се још и нађе понека жена, али у разговорима, кад се руководећи људи састану, нема жена, понегдје можда једна или двије. Ту смо још веома заостали... То би требало убрзати. Ја о томе увијек говорим, сматрам да то треба побољшати. Д. Ј.: Код нас је у друштвеном

сектору запослено око

милијун и по жена, а само у привреди ради их више од

милиајун. У извантпривредним дјелатностима пола милијуна. То је много и велики је несразмјер између тих бројки

м броја жена на мјестима гдје се одлучује. И неке би законе требало премспитати јер су застарјели, на штету су жене и њезина положаја у друштву, а осим тога преслаба је брига друштва да се жени помогне: срамота је како имамо мало дјечјих вртића, јаслица и обданишта...

ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: То смо послије рата били добро почели. Онда је одједанпут динар узео маха и све се

само кроз динар гледало. Ликвидирало се и оно мало дјечјих вртића што је било, ликвидирало се домове за одмор, и све то. Сад морамо почети изнова. То је била наша велика грешка. Не може се рећи да је то соција-

листички однос. Ми морамо обезбиједити породицама да могу своју

дјецу — када су жена и муж

раду — остављати у дјечјим

30

у фабрици,

на

установама, да се има тко

о њима бринути и одгајати их. А то је код нас сасвим недовољно.

Сад

зато

почињемо

изнова.

Али

да смо били

наставили онако како смо почели након ослобођења, имали бисмо данас у Југославији

сасвим другачију

обезбјеђењу породице и бризи за породицу.

ситуацију

у

У СВАКО ДОБА ЗНАТИ ТКО ЈЕ ТКО И КАКАВ ЈЕ — БЕЗ ТОГА НЕМА ПРАВИЛНЕ КАДРОВСКЕ ПОЛИТИКЕ Д. Ј.: У том, донекле празном простору, у том вакууму,

прије него што се поново прешло на нешто већу бригу о дјеци и породици, убацивала се, друже Тито, црква... ПРЕДСЈЕДНИК ТИТО: Црква се убацивала, то је тачно. Сами смо ту криви, криви смо што нисмо наставили онако како смо били почели; криви смо јер смо напустили онај правац стварања дјечјих установа: јаслица, вртића, обданишта, итд. А због динара, због рентабилности... А то што ви кажете да је и у нашем друштву веома тешко бити жена, није баш тако. Д. Ј.: Ја

раднице!

вам то кажем као жена, друже Тито, питајте

ПРЕДСЈЕДНИК има брига.

ТИТО:

И мушкарцу

је тешко,

и он

Д. Ј.: Не мислим да вам је лако, али ми имамо троструке терете. Тешко је, друже Тито, ја вам то искрено кажем, жена је добила велике обавезе, а нисмо је ослободила кућних и многих Оругих послова којима робује. Упослена жена практички нема одмора... ПРЕДСЈЕДНИК комитету

ТИТО:

Сада ми имамо у Централном

доста жена, па нека се боре унутар

Партије!

Ја

сам био на сједницама Централног комитета, на пленуму нарочито, а и на Конгресу кад сам био, видио сам да имамо много жена. Али ни оне саме нису довољно енергичне, не боре се довољно. А морале би бити енергичније и упорније, јер још код нас има — то је тачно — неразумијевања положаја жене: неки мушкарци још имају застарјела схватања, мисле како је боље да је жена у

кући, у кухињи, и тако даље. И како би је онда такав пустио на руководеће мјесто. Да, сувише мало жена има на одговорним мјестима. Има ту и тамо понека. И добро раде. Као што је, рецимо, Ријека имала дуље времена

31

жену предсједницу. Нитко не може рећи да жена лошије ради од мушкарца. Али, као што сам рекао, има много неразумијевања, заосталости и малограђанског односа према жени. Има и симболике у нечему што сам примијетио,

кад сам посљедњи

пут био на сједници

Предсјед-

ништва ЦК и чуо како говоре: другарице и другови, рекао сам шалећи се: кад је само једна жена присутна, не може се казати: „Другарице

тови!“...

и другови“, него „Другарица

Била је присутна само Милка.

и дру-

Д. Ј.: И овдје је другарица Планинц једина у Савјету који израђује нацрт закона о удруженом раду... Ех, друже Тито, а Ви кажете нека се ми боримо! Нека Партија мало преодгаја мушки дио свог чланства, нека се најприје ту мијењају неке ствари. ПРЕДСЈЕДНИК

ТИТО:

Ја то врло често критикујем

и

сматрам да је такав однос према жени неправилан. Али, људи то тешко примају, саслушају, а и даље раде по свом. .. Д. Ј.: То је дуг процес у сваком случају... Хтјела сам Вас још замолити, друже Предсједниче, да кажете нешто о кадровској политици. ПРЕДСЈЕДНИК смо стартали. Кад

ТИТО: Видите, од самог почетка лоше бих данас затражио да ми се негдје,

рецимо у некој општини или републици даде кадровски лист да видим како се нетко од руководећих људи развијао, па и не само од руководећих, не бих то могао добити. Ми то немамо, а морали бисмо имати картотеку за кадрове

у читавој земљи, одоздо до горе. То морамо имати. Морамо пратити како се кадрови

развијају

и понашају

да бисмо,

данас-сутра, кад затреба, одмах знали гдје се нетко може наћи, да је провјерен, да је такав и такав. Мене страшно фрапира кад се догоди да се некога хапси, некога тко је негдје руководилац. И то на врху, а био је, рецимо, четник или усташа. Не зна се откуд је дошао, како је могао постати чак и руководилац. Како се то може догодити! Људе

морамо пратити у њиховом раду, морамо пратити њихов

рад и живот да можемо са сигурношћу знати у свако доба тко је тко и какав је. Без тога нема и не може бити

правилне кадровске политике.

32