Izgubljena istorija: ogledi i razmišljanja o jugoslovenskoj krizi 1988-1995. 8670620057

Citation preview

ао

ВН. -

у ИЕ на

аа

ИСТОРИЈА ОгледииРазмишљањао

југословенској кризи 1988-1995.

Изашло

из

штампе:

Р. Пешић, Р. Кордић. М. Јакшић, В. Милковић, М. Леви-Јакшић, О. Потежица, М. Кнежевић, Х. В. Девић, Љ. Кљакић КАКО ПОМОЋИ ЕВРОПИ Први округли сто Студијске групе за европске перспективе - СГ.ЕП, Београд, 14.јул 1992. АМУ

БРЗОЈАВКА ЗА ВАЛДХАЈМА - ОПЕРАЦИЈА ЗА СПАС РАТНОГ ЗЛОЧИНЦА

ПОЗИТИВАН

Драган Симић МИР - СХВАТАЊА ЈОХАНА

ГАЛТУНГА

Слободан Самарџић н ЧИа Соја

МИ

одвео

Прилозио кризи.сломуи употребидржаве Ласло Секељ ВРЕМЕ БЕШЧАШЋА (ОЈ

У

о владавини

национализма

Ђуро Ковачевић

ИЗГУБЉЕНА ИСТОРИЈА Огледи п размишљања о југословенској кризи 1988- 1995. У штампи: НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК И СЛОВЕНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА Саопштења са Округлог стола, Тршић. 6. април 1992. Србољуб Живановић МЕДИЦИНСКА

АНТРОПОЛОГИЈА

ТАРА1 САМОСВЕСТ ИЛИ САМОУНИШТЕЊЕ Саопштења са Округлог стола, Кремна на Тари. 21. март 1994. Пет Птонијете У ет АЛЕН у МОДЕРНОСТ НА БИЦИКЛУ

СВЕСКЕ АРХИВА Књига ХУ

Ђуро Ковачевић ИЗГУБЉЕНА ИСТОРИЈА Огледии размишљања о југословенској кризи1988- 1995.

АкадемијаНова Центарзаистраживање и производњу идеја БулеварНиколеТесле3

Институтзаевропскестудије Трг НиколеПашића11 11000Београд

11181Београд 47

тел. 334 497

тел.600222,л. 8333,факс.670631

факс.332940

За издаваче:

ЉубомирКљакић,директорАкадемијеНове СВЕСКЕ АРХИВА КњигаХУ Сорупрћ (О Ђуро Ковачевић#;издавачи АП прћб гезегхед. Мадеапарплед 1пУорозјамја

Рецензије: Проф.дрСветозарСтојановић Проф.дрЗоранСтанојевић Реп « ![ауоиг: Никола Костандиновић Превод:

ПетарВујичин,енглески, стр.275- 288 Милорад Тодоровић, шпански и енглески,стр. 8 - 9, 300 - 301 Индекс: Слободанка Ковачевић

Лектура:ИлијаМољковић Корекшура: ЛидијаКљакић Слог:СветланаСалајић Штампа: Мрљеш БулеварВојводеМишићаЗа, 11000Београд тираж:500 СТР- Каталогизација у публикацији Народнабиблиотека Србије,Београд 316.48 (497.1) "1988 -1995 " КОВАЧЕВИЋ, Ђуро Изгубљенаисторија:огледии размишљања о југословенској кризи1988-1995. преводиПетарВујичин,наенглески, МилорадТодоровић,нашпанскии енглески. Београд:АкадемијаНова:Институтзаевропскестудије,1996 ([Београдј: Мрљеш). 301стр.; 21цм.(СвескеАрхиваЈА.РК,А. ; књ.15) Белешкао аутору:стр.299Моге5 зобгее1ашог:стр.300Ађош(ћеашог:стр.301.Зипштагу: ТћеЕЧзеапаКапо Хирозјамја, а Ппа!сопздегацоп. Регистар.

15ВМ86- 7062- 005- 7 949.7119 327(497.1) (091)— 323.1(497.1) (091) а)Друштвенакриза- Југославија1988- 1995 6) Југословенско питањец) Међународни односи- Југославија1988-1995 д)Југославија- политичкаисторија- 20в ИД =495575180

АКАДЕМИЈА НОВА“ Центарзаистраживање и производњу идеја АРКА, СВЕСКЕ АРХИВА Књига ХУ

Ђуро Ковачевић

ИЗГУБЉЕНАИСТОРИЈА Огледии размишљања Ојугословенскојкризи

1988- 1995.

АкадемијаНова • Институтзаевропскестудије Београд 1996.

Текстови сабраниу овој књизинасшалисуу периодуод 1988. до 1995. године. Сви припадају истом проблемском кругу. Постанак, развој и нестанак Југославијеанализирајусекроз

историју њенихнародаи у коншекстуевроискеи светске историје, посебно историје ХХ века. У средишту ових разматрања налази се друга, шзв. социјалистичка Југославија

омеђенауспономи падомбиполарнеструктуре светског порешка,успостављањеми окончањемблоковскеподеле свеша и, посебно крајем социјализма совјешског шина. Радови настали до 1991,одређенису чињеницомпостојања

Југославијекаои аушторовим уверењем у предносши изласка изкризенаосновама реформскогпрограма којикореспондира састварнимкаракшером глобалних променаи могућносшима света без доминације.Нажалосш, историја је узела

другишок и на нашимпросшоримасеманифестовалакао крвавибалподмаскамамртвих идеологија. Зато сурадови настали после1991.одређенипотребом да се будућност промишљакаобудућностбезЈугославије. Главни инструменши произвођења кризе и њеног уништтавајућегратног "расплетша", легитимисани шотшалитарним и аушоришарнимидеологијамапрошлости, разматрају сеу коншексту ошворенихпштањао карактеру глобалних променаи перспекшиваевропскеи свешскезаједнице

накрајуХХ века. Изузимајући

извесне сшилске и језичке дораде и

побољшања, свирадовисеобјављујуу изворномоблику,са обележјиматаренушка у комесу насшалии особеностима шадашње спознајне моћи аушора, досега његових увида, основаности

његових нада и оправданости његових страхо-

вања.Свакирадје снабдевен белешкомо временунастанка илипрвогпубликовања. Уводнаи закључна расправаписане су посебноза овуприликуи до саданисуобјављиване. Аушор

САДРЖАЈ Успон и пад Југославије

|

Уводноразматрање ДЕО I Кризазаједнице и кризаиндивидуе Слободаје услов Збогоморужје Унутрашњи пут: могућностЕвроце без доминације

ДЕО II Југославија:освајањеилигубитакисторије

13 31 47 57 65

Овај рат не доносипобеду

81 125 139 149 167

ДЕО III Србии Балканзависност и:искушењаконачнихрешења Основсвихправаје правонаживот Експеримент наЕвропи Изгубљенаисторија Европаи распадЈугославије

173 183 189 195 205

ДЕОЈУ ПоукаХХ века:светнемацентар Крај доминације и партнерство цивилизација7

231 245

Успони падЈугославијеП Закључноразматрање

263

Тће ЕлвеапдБа! огХУивочјамја П А па! сопздеганоп

275

Индекс, Тпасе,Тадех Белешка о аутору Notassobreel autor About theAuthor

289 299 300 301

Излазак из Југославије подразумеварат

Јул 1991:игравеликих- судармалих Терори ограничења новогауторитаризма

INDICE

Lagrandeza y decadencia deYugoslavia I - reflexiôn introductora

13

PARTE I Lacrisisdecomunidad y lacrisisdeindividuo Lalibertad eslacondicion Eladiôsalarma Elcamino interno: laposibilidad deunaEuropa sindominaciôn

SL 47 57 65

PARTE II Yugoslavia: laconquista o lapériodida delahistoria Lasalida deYugoslavia signifita laguerra Juliode1991: eljuegodelosgrandes - elconflicto delospequeños Elterror y laslimitaciones delnuevoautoritarismo Estaguerra notraeninguna victoris

81 125 139 149 167

PARTE III LosSerbios y losBalcanes: ladependencia y lastentaciones de solutiones finales Labasedetodoslosderechos eselderecho devivir Esperimento enEuropa Lahistoria perdida Europa y ladesintegraciôn deYugoslavia

173 183 189 195 205

PARTE IV Lamoraleja delsigloveinte: Enelmundo nahaycentro Eltérmino deladominaciôn y laasociaciôn delascivilizaciones?

231 245

Lagrandeza y decadencia deYugoslavia II - reflexién concluyente TheRiseandFallofYugoslavia Il- afinalconsideration

263 275

Mayer,Indice,Index Beneurao ayTopy Notassobreelautor AbouttheAuthor

289 299 300 300

CONTENTS

TheriseandfallofYugoslavia J - aintroductiory consideration

13

PARTI Crisisofcommunity andcrisisofindividual Freedom iscondition A farewell toarms Internal way:possibility ofEurope without domination

31 47 57 65

PARTII Yugoslavia: conquest orlossofhistory GoingoutofYugoslavia means war July1993: game ofthebig- clashofthesmall Terror andlimitsoftheNewAuthoritarianism Thiswardoesnotbringanyvictory

81 125 139 149 167

PARTIII Serbs andtheBalkans: dependency andtemptations offinalsolutions Thebasis ofallrightsistherighttolive Experiment onEurope Thelosthistory Europe andYugoslav breakup

173 183 189 195 205

PARTIV Moralofthe20thcentury: there isnocentre intheworld Theendofdomination andpartnership ofcivilisations?

231 245

TheRiseandFallofYugoslavia II - afinalconsideration

275

VMunexc, Indice,Index Benewika 0 ayropy Notassobreelautor Abouttheauthor

289 299 300 301

УСПОН И ПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ |! Уводно разматрање

УСПОН И ПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ ! Уводно разматрање

Распадјугословенске државедугосеприпремао. Многиљуди су се надалидадораспаданећедоћијер су слутилии знали коликоможебитиразорани крвав.Анализајугословенске кризе упућивала је на чињенице које воде распаду ју-

гословенскезаједницеи државе,али је нада као исход вековноги ововековногкола несрећеи обесмишљавања пречила пут чињеницама, смештајући их на ниво страшне

претњекоја се ипакможеотклонити.То требаразумети. Људимакоји су сенадаличовеку,човекукојисенадаобратствумеђуљудимаи хуманомљудскомживљењу, Југославија је биланужниуслов,самтемељи оквиртаквенаде.Међутим,

некиод живихослоњенина својемртве,однелису превагу. Стареране,доспевшидо литературе и моћнихполитичких концепата који су жигосали Југославију као несрећу а коначну срећу откривали у нацији, "чистом" народном живљењу и етнички "чистим" државама, утирале су пут

новом злу. Живимо под теретомнових злочинакоји су старимранамадалиновумоћ.Тако ћемодугоживети.Животтрајеу обновљенојтрагици:светиња људскогдомаје бесомучнозгажена;правона животи неповредивост човека као особе сломљенису до запрепашћујућенесреће- физичке

и моралне;трагичнигубитаксвакодневице и правана малу срећуобичногчовека- правана породицу,децу,и дечијег права на родитеље, завршава се "породичним скупом" на-

14

Ђуро Ковачевић

ционалнихстарешина који параднусмотру"ратнихврлина" завршавајупомпезнимодавањемпоштевредностима мира подпротекторатом. Тако се овихданадовршиоготововек постојањаједне државе,најугледније у овомстолећуБалкана.Она се могла одбранити даје билопримерене паметиизнутраи споља,да се у колоплетуевропскихи светскихпроменахтелоњено одржање.Она се није могла разорити само снагом "светих" националнихциљева без одговарајућеспрегеса "светошћу"

старихи новихинтереса моћнихснагау њеномокружењу. Ко је и колико допринеопропастиЈугославије као наде,и распадујугословенскеекуменекао заједницеживота у миру, већ се увелико зна. Знаће се и више. Сада се суочавамо са

неопозивошћу онога што се збило, са потенцијалом нове збиље.Ваља зато ући у генезунасталогстања,у одгонетање тајновитостиситноги крупногткањаиз когаје настаопосмртни покров Југославији.

Страницекоје следепокушајсу да се проникнеу логику тог смртоносног ткања.Њиховауторје тежиоанализи,али сеи плашиоњенихрезултата, храниосенадом.Надому човека у свимнародима, јер не можесе волетисвој народи истовремено мрзети човек у другим народима. Љубав према

животује илиуниверзална илије нема.Такоје сада,такоје увекбилои такоћеувекбити.Наравно,овостановиште сеи нападаи бранина разниммеридијанима. Једанод њихје и наш. П. У потресимадвадесетогвека Југославијаје и насталаи ишчезла.Ниједнаодвеликихпроменакојесу седогађале на европскомпросторунијемимоилазила Балканкаозависнуи унутарсебенеинтегрисану зону на маргинамаевропског

Изгубљена историја

15

простора. Положај и политичка конфигурација балканског

просторабилису и осталиодређенистањеми променамау европскомпоретку. Овим је била одређенаи кључна држава Балкана. То је државаЈужних Словена - Југославија. Она је

представљала обликпропитивања самосталности и интегративнихмоћиједногделаБалканацау контекступореткавеликихевропских и светскихсила. Утемељенана исходимабалканскогодмеравања снагау европскимсукобиматокомПрвог светскограта,обновљена каолокалнирезултату светскимконфронтацијама и поделаматокомДругогсветскограта,онаје палау локалномсамеравањумоћи,за и противЈугославије,у временупадабиполарнеструктуре европскоги светскогпоретка. Југославијаје билаједнаоднеколиконајмлађихдржавау европскојисторији.Такођеи једнаоднајсложенијих заједница.Стареи новенације,три великеконфесијеи различити цивилизацијскикругови, различитанаслеђаи традиције углавному просторимаистогјезика,фатуми искушењанационалне државе- представљали суњенуосновнуособеност. Са њом ималаје да одговориизазовимаразвоја.Иста особеност била је разлог оправдања Југославије и изазов

њеномопстанку.Таквадржаваи заједница представљала је крајњеозбиљан,судбински значајан,сусретнародакоји сује чинили.Билаје утемељена на идејиуспонау слободипосле вековнепотчињености,раздвојености и сукобљавања. Југославијаје требалодарешитешкезаплетепрошлостии да одговори амбициозно постављеној будућности.Свако се у њој поставио са правом да добије много, пазећида другине

добијевише.Резултаткоји је постизалаготовоувексу за "себе" и "свога" били мањи од очекиваних, а онда када су

биливелики,реткосукаотаквипризнавани. Многису сматралидаје Југославијавештачкатворевина, а истотакобројнидаје природна. Једнисуу њој слутили,па

16

Ђуро Ковачевић

и утврђивали, великосрпску хегемонију, жалећи над падом

аустријске царевине илисањајући о светскомпоходусоцијализма.Другису њенетешкоћеи неуспехеобјашњавалиаустро-немачким непријатељством,хрватским зверствима, словеначкимсплеткарењеми политиком Ватикана. У мукотрпниживотоведржавенепрекидно сусеуплитала, зависноодпогледана ствари,такватумачењањенихнамераи опасностикао даје у питањуједнаоддржавакоја би дазавлада Балканом,

Европом

и светом. Понекад

индиције о

лошим намерама,каткадатрагичнинаносиунутрашњеи спољашње историјеи савремености, честосебичности крупнеигрелокалнихи глобалнихинтереса, најчешћесомнабулно ходањеизвани изнадстварности, свето и многодругог, одређивалоје разлоге оправдавањуи тешкоће постојањаЈу-

гославије.Млададржавау свом првомиздањуније имала довољновременајер су јој времеускратилеевропскеприлике. У другом издању,њу је напустиламоћ идеја које су је

одређивалекао државу,онемогућившињен развој у том правцу. Југославијаје моралабитидржавадаби опсталакао заједница,алије моралабитии заједница да би опсталакао држава. Није моглабитиунитарна нитиуређенапо принципу нациједржаве.У повезаности државеи заједнице ваљалоје наћипуткоји омогућава развојдржавеиз заједнице и развој заједнице у оквиримадржаве.Тај путје туи тамотражен,али - или није пронађен,или није био успешнотрасиран.Прва Ју-

гославијабилаје притиснута идејомунитарне монархије, другаЈугославијабилаје подређена социјализму каоидејивишој од државе.У првом случају,државаје утиралапут својим ус-

тановама,алије идејадржавебиласлаба.У другомслучају, установедржаветребалоје да водењеномодумирањупод буднимоком Партије и снажноммоћи њене олигархије.Љу-

ди су у претежномбројухтелиуређениживоталинисудобили државуспособнуда га уреди.СоцијалистичкаЈугослав-

ија,упркоссвимзаносимаидеологије и манифестацијама до-

Изгубљена историја

17

брог живота,билаје унутрашњеспречаванадржавапа је такои онеспособљена каозаједница. То је, вероватно, додатно подстицало тражењеизлазау некимдругими својим,националнимдржавама, јер се нијеналазиоизлазу логициЈугославијекао државе.За све времепостојања,идејео Југославијивишесу лебделенадњоми промицале крајње,но што су биле у њу уграђене.Оне и даљелебде.

Седиштепитањао основамаи изгледима Југославијекао вишенационалне заједнице налазилосе у српско-хрватском односу.У том односуучестовалису и други.Посебно видну

улогуималису Словенци,тј. политикакојаје у имењихових националних интересавођена.Билаје то улогасвојеврсног модератора. Овај српско-хрватскиоднос, прикривен идејом националнеравноправности, увекје садржавао већуилимању мерускривенеили откривененапетости. Он је свакакобио оптерећен својеврсном идеологизацијом: великосрпски хегемонизами хрватскисепаратизам. Тај односи распоред снага у њему и око њега ломио је и сломио Југославију. Сламање националистичког покрета, тзв. маспока у Хрватској 1971.

годинеподизликомобрачунаса национализмом, завршило се потребомуспостављања баланса:обрачуномса либералномпартијскомструјом,тзв.либерализмом у Србији.Тимеје у облику одбранеЈугославије испражњенполитичкипростор

у двекључнезонеЈугославије.Обновљенамоћ стареполитичкегарденијебиладовољнадапопуниово празноместо политике. У сузбијањукризеприбеглосе иновиранојформулипартијскедржаве: националним партијским државама каоуслову даљегразвојајугословенског федерализма. На тај је начин једнојанахронојконцепцији и праксипродужен век.

18

Ђуро Ковачевић,

Криза која је налагаладемократску реконструкцију Југославије, која је захтевала излаз у политици као сфери

јавностии конкуренције, кризачије се решењеналазилоу привредикао изразуекономскерационалности (тржиште, интереснеаутономијеи самосталностпремаполитиции центрима моћиу њој),такризаје привидно решенатакошто је њенорешавањеодложено. Политичкавољаје учинилада монолитмонополаједнепартијекаооснови изразнеприродностицелокупногдруштвеног системабуденапуштени замењенполицентризмом партијскогмонополапрекривеног идејом о гаранцијаманационалнеравноправности.Тако су нацијеупрегнутеу партијскумоћ да би им се ова на крају по-

дредила. У овомпроцесуразвојакризеједандогађајсеистичесвојом важношћу. Јуна 1968.годинеизбилесустудентске демонстрације. Оне су се збиле у времену општих превирањана

европскоји југословенскојсцени.У бившојЧехословачкој билоје у току тзв.Прашко пролоће.Сан о социјализму са људскимликомсвевишесе супротствављао совјетскоммоделусоцијализма.На западуЕвропе, социјалнопревирањесе

одвијалоу знаку успоналевицеи масовнихстудентских демонстрација, посебноу Француској.Покретии протести против рата у Вијетнаму налазили су се у средиштуполитичког буђењамладиху Европи, али и младиху САД. Оспораван је хегемонизам СССР-а, оспораван је капитализам, осуђиван је амерички империјализам.Настао је нов сензи-

билитетмладегенерације. Њенакосмополитска усмереност, отпор према етаблиранимвредностимаи институцијама "старогпоретка" на Западуи "новогпоретка"на Истоку, сан

о слободноми праведномдруштву,енергијадалекосежне побуне- билисусвеизраженији. У Југославијије постојаосвеочигледнији разлазизмеђу прокламованихциљева система и садржајадруштвене стварности,постулиранихи стварнихпринципавласти,

Изгубљенаисторија

19

између социјализма привилегованих и социјализма масе.

Привреднареформа отпочета 1965.године учинила је друштвопрозирнијим. У немоћидабудеи целовитодруштвена,и пресвегаполитичка, реформаселомилаи каопривредна - билаје предкрахом.С једнестране,свемасовнијанезапосленост и радничкиштрајковии, с друге,нетакнуте привилегије,крњилису ауторитетвластикојаје, измеђуосталог, почиваланаидејио пуноји гарантованој запослености, тј. заступаласхватањеда је друштвоједан "великираднички колектив".У таквомколоплетуопштихијугословенских догађањастеклису серазлозизапротести побуну. Студентске демонстрације нашлесу се у процепуизмеђу одбранесоцијализмакао одбранепринципаједнакости, равноправности, слободеи праведности, и критикемонополисанеи недодирљиве власти- која је свој легитимитет изводила изсоцијализма каооличењауправотихистихпринципа. Право на побуну и моћ побуне једне генерације

повећалисуоболвладајућем духувремена,стањудруштвене свестии још увек привлачнојслици социјализма.Ипак, демонстрације супоказаледаје стасала једнагенерација која вишенепристајенанедодирљивост и априорнулегитимност власти,која излазииз сенке старогвременаи напушта локални оквир владајућеслике света.Речју, био је то покрет

једне генерацијекоја је дисалаевропскии осећалакосмополитски.Њенизахтеви:јавности сменљивост носилаца властиијавнихфункција, слободаштампе,контролаполиције, солидарност и једнакостшансиу социјалнојпромоцији, укидањемонополаи привилегија проистеклих их положајау номенклатури - свето, а особитокритикатајногвладањаи конспиративног радана социјализму,бистрилоје свести отваралопроцесека демократији. Критикавластии наслеђенеауторитарне матрицепредстављали сучиндемократске свести.

20

Ђуро Ковачевић,

Власт, ненавиклада одговаравећ само дајој се покорава,

смишљенои силовитообрачунала се са студентским покретом,каооличењемправаи (нарасле)способности закритику и побуну.Био је то обрачун са новим временом,па утолико и

путразлазаса потоњимгенерацијама и потоњимвременом. Прешло се на методологијуклонирањаза властпотребне младостии подобногвремена.Тиме је власт,не водећи рачуна о променамау стварномритму времена,кидалаи последњевезе са стварношћу. Најзад, власт је и пошла до тачки конструисања себи потребне и подобне стварности.

Таквомконцепцијом стварности кризаје добијалау замаху. Елиминацијаунутрашњихвиталнихснага способнихда одговореизазовимавремена,пресецањењиховеприродне обнове,слабилоје унутрашњумоћ Југославијеи водило непрекидном расту значаја међународног окружења и

спољнихчинилацазањеноодржање. Раздобље којеје следило протицало је у знакуосвајањасоцијализма као утврђене будућности, као спољног задуживања и обилатог кредитирањаживота. Настао је периодсистемске самодовољности и самоуправљања као малтене универзално важећег модела. "Југословенски допринос" будућности света готово да се могао мерити са "светском

улогом" Југославије у покретунесврстаности.

У сусретуса тако великимстваримаприбеглосе својеврснојрефеудализацији политикеи привреде. Напуштенје и привидинституцијеизбора.Владајућегрупеи кланови неометаносу кооптиралисвојељуде,цветаоје непотизам и уздизаомоћ појединихполитичкихпородица. То је ширило могућностда до власти,моћи и утицајадолазељудибез стварногауторитета у свомвременуи својојгенерацији, људи без икаквихстварнихи јавно признатихпроверљивих вредности. На тај начинобезбеђена безбедност и лагодност властипоказаласе као смртно опасанпут за државуи друштво.

Изгубљена историја

21

Какво би суочавањеса југословенскомкризомбило, и какобита кризауопштеизгледала и доклебидосегла, дасу којим случајемосталитзв. либералии технократиу Србији и Словенији, и даје смиривање"маспока" изведенодемократ-

ски,установљавањем ауторитета Југославијекаозаједнице и државеуз демократизацију националног и политичкогживота у Хрватској Какав би уопште тип човека политике стасаои у чијим би се рукама нашламоћ7 Либерали у Партији, иако оскудниу демократскимвред-

ностима,стремилису европскомситуирањуЈугославије, политици као доменујавности, тржишту и аутономији привреде. Њиховаоријентација на економскурационалност, ефикасности технолошкумодернизацију, отворилаби пут знањуи компетентности, способностии стварањукао пресуднимчиниоцимараднеи друштвенепромоције.Шта би се десилоса Србијом и Југославијом да су се одржали Како би

гласилопитањеСрбијекаодржаве, ко бисесањимсуочиои кога би оно извелона српскуи југословенскуполитичку сцену2Шта би се уопште збило са целокупнимполитичким

просторомЈугославиједаје у нацијамауместомоћнихпородица,постојала институцијаизбора, а уместо тзв. кадровске

политике,конкуренција7Како би се развијалеполитичке приликеу Хрватској,штаби билосаположајемСловенијеу Федерацији7

Свесуто питањакојасутобожњиодговориу имеодбране Југославије,нажалостпредухитрили. Па ипак,ваљасе подсетити да је насилно сасецањекрхког "европејства"касних

шездесетих и ранихседамдесетих, водилопродубљивању и усложњавањукризе те и потоњој неоспособљености за одговорена питањао опстанкуЈугославијеу временупада Берлинскогзида,сломасоцијалистичких режимаИстокаи новихевропских и светскихизазова.

22

Ђуро Ковачевић

У одлучујућемвремензајугословенскуидејуи државуене-

ргијасетрошиланапразанходвласти,којаје, поставшисама себициљ,раубовалаи смисаоидејеи самеосноведржаве. Ово ћесетрагичнои обелоданити у тренуткусломаи процеса распадаЈугославије.У циљу одржањана власти,владајућа

олигархија у републикамакао национално-партијским државамаприбеглаје разнимвидовимасавезништва са тзв. пораженим снагамакоје сусе,с растомјугословенске кризе, подмлађивале и јачале.Потрагаза новимлегитимитетом у нацији тако се завршилау спрезиса радикалнимпредставницима нацијекаоапсолута - у спрезисанационализмом. У процесусломаЈугославијекао партијскедржавеу раним седамдесетим и у распадујугословенскезаједнице као скупанационално-партијских државапочеткомдеведесетих година,истакнуту улогуималаје армија.Њенаулогабилаје идеолошкаи политичка.Индоктринирана идејомсоцијализмакао највишевредности, организована каомоћидеологије и инструмент властиПартије,армијаје пресудно утицалана исходесукобау свимважнимпартијским одмеравањима. Нестанкомисторијскогвође њена улога се повећала. Заробљена идеолошком сликом социјализма и слоганом "братстваи јединства"као упориштимаза своју ванинститу-

ционалнумоћ,улогуи привилегије, она се испречавала као првибастионпредсвимпокушајимада се државапреуреди према критеријумимаплуралнедруштвенестварностии начелима политичке реалности - демократичностии економскерационалности. Бранећиунитарнуконцепцију Партијеи прекоње унитарнуконцепцијудржаве,мождаи противсвојихнамераонаје битнодопринела убрзањуслома режимаи распаду државе. Наравно,овдесеподречју "армија" подразумева војнаорлигархија, чијаје моћформирана изванинституционалне контроледржавеи изванувидајавности.Погубанразвојњенемоћипремаобрасцуидеологије и мимологикедржаве, показаоје свунеуверљивост те моћиу

Изгубљена историја

23

последњем тренутку одбране Југославије. Штавише, њена

моћ,којаје деценијама, каопросторкаријере,билаизложена акционарском ставунационалних партијских држава,и сама је посталаинтересно плурална, изнутрасукобљена и разједињена,а споља неприхваћенакао моћ Југославије.

Већинаљудије у чудусамогледала; већинаграђананије веровалау оно што види.Још мањеје слутилапотоње масовкеи сопственупонесеност- засењеностновим националнимпрограмима и коначнимаспирацијама новихнационалнихвођа и новокомпонованихполитичкихелита. Уздизањенације- родаи тладоуниверзалног смислаи оквира људскогпостојањаи уздизањесопствененационалне државекаонајсветијег циља,насилнои радикално је сужавало простор живота, сабијајући људе у једноумни, тотал-

итарнисан о коначномосвајањуисторијеунутарпростора измеђумржњепремадругоми слепељубавипремасебипремасвојиммртвимаи живима.Тим путем,прекостароновогутврђивања кривицазаисторијска осујећења у слободном развиткусопственогнарода,прекомилитантнихпројеката о враћању изгубљенеисторије у живи ток откривене будућностинарода,дошлоје до пропастиЈугославије.Наиме,

у новимеманципаторским наступима, Југославијасеуздигла до оличењапрепрекеза слободани срећаннационални живот.Посталаје синонимзаизгубљену историју. Као и увек,сан се плаћајавом, погрешансаннајвише. Рачунисуу току,многетектребаплатити. ш Двадесетивек као век настанка,постојањаи распадаЈугославијеу знакује двепојаве:глобализације и нације.Од половиневека универзализам"слободногсвета"и "интерна-

ционализам"комунизма,свакина свој начин,полагалису правонапланету. Првидобитима у развоју,а другидобитима

24

Ђуро Ковачевић

из дефинисане хармонијебудућности. Први је у развојубио уверљив,успоставивши свакодневицу као основпромоције човека,као надуи за оне што до свакодневице нису ни стигли.Другије пао на свакодневици која је демантовала уверљивост његовогходака будућности. Нација се исказалакао жива историјскаи настајућа стварност у процесима глобализације и отпорапремањима, одолевајући планетарним конструкцијама, сабирајући прошлост,садашњестањестварии будућност.Преостали универзализам(у знаку "слободног света", моћних корпорација и профита, демократије,људскихправа и слобода)и нација (у знаку државе, историје, традиције, идентитетаи

независности), дефинишусадржаје и смерзбивањана крају двадесетог века.Овако постављениуниверзализам и тако постављенанацијапредстављају двапринципачија моћи међусобниодносипрекривајупланетуи одређујусве остале

појаве и све друге односе.Тако настају нови садржаји стварности који се обликујуи ломеу светешњојмеђузависности свих народа, друштава и цивилизација. Слике света на

почеткувекаи на његовомкрају,различитесу.Апсолутна премоћЗападапосталаје релативна. Економска, технолошка, научна и комуникацијска повезаност, маданасталау знакудоминације западног цивилизацијског круга,отворилаје и другецивилизацијске круговеза принципеи технологијумодерногразвоја.Иако су још увекнајвидљивији односидоминације, доминације Западаи њемуафилираних друштава, већсуодшкринута и врата партнерству која је ХХ век непрекидно затварао.Наравно, реч је пресвегао потенцијалу чија ће судбиназависитиод исходау решавању кризесавременог света. Ови процесии променеобележилису постојањеи нестанакЈугославије.Онаје једнаодонихдржавних творевина у двадесетом веку,којаје вишенегомногедруге,стареи нове

Изгубљенаисторија

25

државнезаједнице,билаизложенањиховојдинамици.Оба принципа- и принципглобализацијеи принципнације одредилису на својеврстанначин,и њенеунутрашњеособености.Без југословенског универзализма она није могла постојати,а без уважавањапринципанацијеније се могла одржати.Променеу спољномокружењуувексу битноутицалена њенеунутрашњепромене,као да су спољнеи унутршњепретпоставке Југославијефункционисале у видуспојенихсудова.Та логикаочитоваласе токомчитавогњеног постојања, манифестујућисвој крајњи радикализаму тренуцима променау европскоми светскомпоретку.Распад прве Југославије, без обзира на све њене унутрашње сла-

бости, био је омогућенпадом европскогпоретка установљеногпослеПрвог светскограта- пореткау којемје Југославијакао новачињеницабилањеговсаставнидео.РаспаддругеЈугославијенијеспречиланињенадеценијска улога водеће снаге у покрету несврстаних, покрету који је

ублажавао оштринунапетости блоковскеподелесвета. Падом биполарнеструктуресветскогпоретка и унутрашњимсломом глобалнемоћи СовјетскогСавеза,насупротвисокомстатусухелсиншких принципао неповредивостиграницау Европи,отворенје и путпадуЈугославије. Нестала је њенапозицијазоне измеђублокова, а да при том

нијестворенановамогућностзонеу процесимаевропских интеграција.Стари и нови интересиу Европи и на Балкану

оснажилису унутрашњипотенцијалмогућедезинтеграције настао развојем и продубљивањем југословенскекризе. Изгубивши позицијуу европскими светскимодносима, разарајућисвојауторитетзаједнице и државепремаунутра, Југославија је остала без спољне подршке властитом одржањуи без онихунутрашњихснагакоје ои далеприхватљивисмисаоњенојодбрани. Какавпарадокс! Земљакоја је, без обзирана свеприговорекоји се могу ставити,за многе

билаоличењеуверљивеснагеевропскоги светскогмира,завршилаје каоратнопоприштеу окружењумиракомеје то-

26

ЂуроКовачевић

ликодоприносила. Ратовикојисусеу њојводилиу овомвеку припадали су феноменусвеопштих европских, а по размерама светскихратова.Рат који се у њој повео 1991.годинебио

је њенунутрашњи рату временуевропскоги светскогмира. Мождаби судбинаЈугославијебиладругачијадаје социјализам,њени совјетски,био другачији- развојноуспешани премоћану новом и прихватљивомобликовањупроцеса глобализације и убедљиву процесиманационалнееманципације.

Но, питање- шта би било даје било, ма колико легитимно

у областианализеједногисторијскогдогађаја,суочавасе са стварношћу чињеница.А оне су неумољиве:Југославија је нестала. Како тај нестанак разумети7 Логика њене ун-

утрашњекризеи спољногприступакризисадасу дефини-. тивнии неопозиви. Штасемоглопредупредити, а штасеније могло избећи, очигледнода не припадасамо доменууну-

трашњихпитања о Југославији.Постојииједанширококвир у комераспадоведржаве,коликогодбио апсурдан, нијени сулчајан,ни нелогичан. Пођимозатоу сусретјош некимособеностима временау комесераспаддогодио. Класичнапоставкамодерногсветаседовршава. Процеси глобализацијеразвоја односепревагунад потенцијалом глобалних подела и сукоба. Самодовољностлокалних друштава истрошила сенасвиммеридијанима. Нови глобални ратнисукоби,подстицани и спречаванипотенцијалима хладнограта, устукнулису пред извесношћусвеопштег уништењау случајуамбициједасератомуспостависветска хегемонија.Наступилоје временовихизазоваи радикалне напетостиизмеђ нових, објективнихуслова опстанкаи старогвредновања смисла.При стањупотенцијала којиуливајустрах,алибудеи наду,потребазановимосмишљавањем још је заробљена старимкапацитетом смисла.Његоваинерционамоћ,вишеилимање,у свимнародима и цивилизацијама,представља једнуодосновнихпрепрекапартнерству као

Изгубљена исшорија

27

новом кључу локалног и глобалног успона. Штавише, уводећиу нову стварностстаруисторију,старикапацитет смисла,водитаквимћорсокацимакоји затварајупут неопходним, новим одговорима.Тако ова инерцијаомогућаваобнову

старогкругадеструкције насупротглобалнимпретпоставкама могућеновеисторије.Изостанакосвешћења локалногу глобалном и утемељењаглобалног у локалном, исказују се

као непревладанаодредницавремена на прагу трећег миленијума. У таквомслагањуразличитих временаслучајсаЈугославијом се исказујекао једанод најречитијих- он опомиње. Тежњезаискључиво националним постојањем водилесупревазилокалногнадосновамаглобалногпостојањакаопостојањаЈугославије,довелесудокласичног,ратнограспада Југославијенасупротискуствуњеногдеценијског постојањау коме је примат глобалнихпретпоставкибио више него очигледан. Локалнират на њеномпросторуу временуглобалногодустајања одрата,нијемеђутимуследилосамозбог унутрашње превласти локалног.Тај ратје биопомогнут, паи омогућен, превлашћу оних великих локализама који су се

уздиглидомонополанадглобалнимсветом,илитежњедасе тогмонополадомогну.Тако сусеудружили локалнабекства од Југославијеи претензијелокалногпоседовања и усмеравањапроцесаглобализације - европеизације и мондијализације.У просторуизмеђуодустајања одглобалногратаи прихватања локалногратовања, југословенска драмараспада осветљава правостањестварикао фаталоизостајање новог вредновања смислау временуновихпотенцијала и изазова. Слом једне локалне претензијена свет - распадСовјетског

Савеза, истрошеногпод теретомглобалнихпретензија, оживљавамоћ Западакао моћинадчитавимсветоми илузорнемоћи света,мировањеКине радиразвојадо будуће моћи,посебнисновиСАД, алии Европскеуније,а посебно Немачке,твореону матрицућорсокакаглобализмакоји се урушавау локалном,ратномраспаду Југославије.И каошто

28

Ђуро Ковачевић,

настанак и обнављање Југославијеу овомвекунисубилипревасходноунутрашњератно питањењенихнарода,већ су проистекли из ратниходмеравања у променамаевропскоги светскогпоретка,тако се ни ратно одмеравање у правцу њенограспаданијеодигралоизванкругаглобалнихпретензија и старе преовлађујућелогике промена структуремоћи

наевропскоји светскојсцени.Разорнумоћједноглокализма приинерционој моћистарогкапацитета смислаплатила је Југославија.Цена коју би платилинеки други локализми намеренидасавладају новеизазоветакоштоће их елиминисати,можебитијош већа.На општемзначајујугословенског случајаваљалоби учити.Веза локалноги глобалног посталаје судбинска, карактери динамика тевезепосталису одлучујући.Исходи те везе,смисао који се у њу уноси,утиру

и путевенадеи отварајупросторестраха. Човек би хтео сопственодостојанство.Неповредивост животазалогје путадо индивидуе. Пут индивидуе је путдо новесоцијалности која се не надносинадчовекомса својим вишимциљевима. То је могућипутдочовечанства којесене ломиу локалнимобесмишљавањима, нитисе заносинеком новомвладавином (социјалних, економских, технолошких и политичкихтворевина)над човеком.Човеку је потребна смисленазаједница,таквау којој ће окосницаи жариште смислабити он сам. Глобализацијакоја би се подредила амбицијамалокалневоље за моћ, сигурноне можепретстављатипут у такву заједницу.Нови путевису могући.Али,

истотакооживљавају и стари.Трећимиленијумје стигао,а двадесети векопомиње.Двасветскарата,мноштволокалних ратоваи ратниисходјугословенске драменарушавају оптимизами самозадовољство овогвека.У многочемуонје изгубиокредибилитет предбудућимвременом.Остаједасеупитамо:каквеће поукеиз искустваХХ векаследитибудуће време7

ДЕО|

КРИЗА ЗАЈЕДНИЦЕ ИКРИЗАИНДИВИДУЕ

За почешак разговора предложиобих да кренемо од једне

преовлађујуће чињенице у комунистичкомпокрету.“Реч је о његовомизразишопопулистичкомкарактерукојије довео до нивелисањагошовосвихразлика.Који су условиомогућилидоминацијуше компоненше7

Који су условипогодовалипопулизмуу комунистичком покрету7 Најпре, то су они услови који су већ садржаниу

теорији, доктринии идеологијипокрета.Такође, и они условикоји суизразне самопосебнеисторијепокретавећи историјскестварности друштавау којимасу појединекомунистичкепартијенастале, деловале и долазиле навласт. Већ сампројекатновогдруштва,инструментализован до политичкогпрограмаза освајањевласти,полазиод становиштанегацијестарогдруштва,а не само старогправнополитичкоги економскогпоретка.То уједнозначии неприхватањевредностии установанасталихцивилизацијским развојеми, сходнотоме,одбацивање интересаи снагакоје иза тих вредностии установастоје. Ова тежња ка "ослобож За '"Књижевну реч" говори:ЂуроКовачевић,Кризазаједнице и криза индивидуе,разговор водио: Радован Чолевић, Књижевна реч, бр. 313,

10.јануар1988,стр.1,22.

32

ЂуроКовачевић

ђењународа"однаслагакласнои етничкистранихкултурних образацаи цивилизације,законито водиу популизамкоји се

утемељује у откривању и активирању здравог језгранародарадничкакласа,сиромашни сељации поштенаинтелигенција. Ова поништавањау форми ослобађањаод експлоататорскихи паразитских слојеваидуупоредосаинсистирањем наулозимасакаосубјектаисторије.Такавсвојсубјективитет оне остварују следећи откровење будућности садржано у

знањуодабранеелите,то јест партијеи њенихвођа.У тој тачкије и специфичност популизма у комунистичком покрету. За разлику од случајевау којима елитана основу ставао својој беспоговорнојизврсности,одабарностии супериорно-

сти следи непосредносвоје интересеи циљеве као и друштвено најважније, у овомслучајуелитасепоставља тако штонапрвипоглед,чинисе,не слединекесвојепосебнеаутономнециљевеи интересевећ само интересерадничке класе и другихрадних- неексплоататорских структура друштва- то јест интереснарода.Таква симбиозаелитеи масеје заправооно што творипопулизамкао доминантну карактеристикукомунистичкогпокрета.Теоријскаидеолошкаоперационализација и практичнозаступањеколективизмакао апсолутногпринципадруштвене променеводи поништавању свихразликамеђуљудимаи законитости популизма као политичко-социјалнеформуле. Том формулом

обезбеђује сеаксиомо недиференцираном друштвукојеследипутањука новомхомогеномбескласном друштву,односно,обезбеђује седасеприродна друштвена диференцираност смештау просторнепријатељства премаинтересима народа и дасенатој основислама.Сразмернотомумећу,первертирања разлика и друштвенеслојевитостиу неприродну релацијуспрамнародаи социјализма повећавасеаутономост елитекао стварногпоседникадруштвене моћии средстава политичкевласти,штонеизбежно водиауторитаризму.

Изгубљенаисшорија

33

Међутим, било би једнострано ако би се видела само она

странаусловакојипотичуизтеорије,доктрине и идеологије. Чак, не би билони историјски истинито, јер имапримераврло оштрихтеоријскихи доктринарних споровау еминентно социјалистичким залагањима - спороваокотогаколиковредистародруштво,коликосудостигнуте цивилизацијске вредностии установепогоднеуправозамогућностсоцијализма. Али, сами историјски услови појединих револуција и

успонапојединих комунистичкихпартијана власшишексу далистварну моћ популизму.Који су шо условиг

То су условигромаднекласнеподеле- то јест,одсуства развијенедруштвене слојевитости уследнедовољне економске, па и сваке друге развијености.Таква раздеобалако је

моглапогодоватипоједностављивањима у смислуманихејског сукоба добраи зла.

Затим,реч је о ванредним, па моглоби се рећии изнимним историјским околностима,које се огледајуу променама

актерасветскогпореткаи падуЕвропе,променама структурадруштвене моћидотада.Такође,и ненапоследњем месту, радилосе заистао самомопстанкупојединихдруштаваи народа,о редукцији свихпитањанапитањеопстанка- одржавањаживотау слободи.Све то омогућилоје таквухомогенизацијуу именарода- радничкекласеи социјализма, која поништава сверазликеи утирепутдасесвапитањачовекаи друштвасместеу револуционарну партијуи њенумоћ.Једном стечено,таквозначењене напуштасе лакобезобзира што су околностиу којимаје освојенопрошле.Управоово протезањепринципаи структурамоћиизниклихиз ванреднихоколностинаусловенормалног стањадруштва јестебитни узроккризесоцијализма данас.Одговорна ту кризуиде добримделоми прекоодговорана пропозицијеи стварне дометепопулизма- који у овој варијантифорсираруку уместоглаве.

34

Ђуро Ковачевић

Да ли је превага "колекшивистичког ешоса“ у комунистшичкомпокрету, чија је до краја доведенаконцепција оличенау принципу "масаје све",уз пошпунозапостављање субјективности, узроковаладосадашњи,у многим аспекти-

ма неуспешан покушајсоцијалистичког преображаја7 Свакако. Управо је досадашњеискуствопостојећег соци-

' јализмапоказало,без обзирана намереда апсолутизација колективизмакао принципадруштвенепроменеи смисла новесоцијалности, законитоводикризиуследтогаштомодернаи смисленазаједница нијемогућана претпоставкама губитка човека као индивидуе.Модерно друштво демантује

становиштепо којем је принципиндивидуеограничено буржоаски,оно истичењеговууниверзалност.На претпоставкама деперсонализације човека није могућ рацио-

налан,динамичани прихватљивколективитет,јер нестајањелегалнихусловамотивацијеза личниживотзначигубитак и мотивације за заједницукао опште добро. Супротстављање субјективности човека субјективитету заједнице

законитоводимеђусобномотуђењуупркос идеолошким настојањимана разотуђењу.О томеречитоговорисавременостањесоцијалистичких друштаваи система.Може се видетидау њиманиједошлодо измирењаиндивидуе и заједнице.Заједницасе не конституише на начинкоји не би био противречан индивидуи, а индивидуа не доживљава заједницукаоличнуи јавнуствар.Садаје наделуједначудна ситуација у којој су отворена оба питања, и питање зајед-

ницеи питањеиндивудуе. Човек сенашаопредчитавимнизомидеолошко-системских и практичних препрека,којеиндивидуалност омогућавасамоу некој сфериприватности која не додирујеоно битносоцијално,политичко.С друге стране,апсолутниколективистички принципучиниоје да могућност смисленог функционисањазаједнице,њено израстање изинтересне структурепостојећег друштва,буде сведенона извансистемске пробоје збиље,то јест на патологијусвакодневице. Садашњакризау којој се соција-

Изгубљена историја

35

листичкисистеминалазеје кризана дваосновнаплана:и кризазаједнице и кризаиндивидуе. Концешшо којем говоримо, појам грађанина,у његовом

аушеншичномзначењу, смашрао се сшраним комунисшичкомпокретуи социјализму. Можелисерећидаје шаква пракса апсолушизована, ограничена и парцијална, насупрот

основнимцивилизацијским достигнућима и стремљењима2 Францускареволуцијаје, по мом мишљењу,далаосновне координате модерног доба: коначно је човека учинила грађаниному смислупризнавањаоног облика равноправности који човека, без обзира на све разлике, чини једнаким,

политички једнаким. Дакле, између човека и друштва успоставља се такав однос, у коме друштво није могуће без човекове субјективности. Насупрот феудалном поретку, у коме се политичка субјективностизједначаваласа власништвом, поседом(допитшт), политичкасубјективностчовека ослобађасе од економскихпретпоставки,услова.

После Француске револуцијепоказалоседасвакоодступањеу којем се човековасубјектност,сувереностњегове личности,условљавањеговимположајему раду,учешћему својини,његовимидеолошким опредељењем, конфесионалномприпадношћу илипо некомдругомоснову- водиједном ретроградном кретањукојеидеисподпринципа модерног добакогаје Француска револуција зачела.Идејапо којојје социјализам могућ искључиво из једног "револуционарног"

набоја,који проистичеиз суженекласнеоснове,показаласе битноограничена,као границасамомсоцијалноеманципаторскомпотенцијалу, јер измеђупројекцијео потпунојслободичовекакојабисеогледала у томедасечовеки заједницаизмирујуи чињенице даседотогадолазипутемједногредуктивног признања човековесубјектности, настајепровалија.

36

ЂуроКовачевић У шексту "Социјализами реформа" шврдишедаје криза

социјализмашемељна.Узрокевидишеу одбацивањуоних цивилизацијскихрешењана којимаје и социјализаминсистширао као на свом легишимацијскомоснову. У шом коншексту,

иншересује ме садашњаструктурнакаракшерисшика социјализма, односно претпоставке на којима заснивасвојеушемељење2 Показало се даје сукоб социјализмаса оним цивилизацијским - у оквиру идеје да се оно надилази тиме што се претходноне прихватаа каснијеи поништава- један од битних узрока који перманентнодоводедо кризе социјализмаи губитка способности и саме идеје и самог система да се на један виртуелан,унутрашњиначин успоставикао привлачна - прихватљиваалтернатива. Међу претпоставкама таквог стања посебно се истичу следеће:

Комунистичка партија без обзира на све модерне чињеницеживота,инсистираи даљена својојспецифичној светости,извесној недодирљивостикоја доводидо тога даје

онастаријаи одљудии одкласеи оддруштва. Чимесесвето легитимише2 Постојиједнасамообјава дакомунистичка партијавладаистиномо историјском развоју,даклесазнањем те истине,и дакаотакваспроводи истину.Упоредосатимидеи тезадаје комунистичкапартијапринуђенана вођствојер постоји,пореднеодговарајуће зрелости,и недовољна свесностонихпојединаца и онихдруштвених групакојиприпадају самомпојмурадника, радничке класе,дакле,онихкојезаступа:постојиопасностдањиховиинтересикоји објективно тежесоцијализму, могубити,изнезнања и нехотично, против социјализма. Са становишта онога што је цивилизацијски

битно,немамогућностидаје билоко старијиодчовекаи од друштва. Позицијапартијекојасеградинатомедаје старија и оддруштва,државе,радничкекласеи одчовекакаоин-

Изгубљена историја

37

дивидуе, је историјскинеодржива. Она свевишепроизводи кризу. Инсистирање на тој позицији изазива погубне

последице по друштвени развојс једнестране,а с другесаму идејусоцијализма чинианахроном у односунаосновниритам и ток модерногразвојасавременог друштва. Другимоменатје цитатолошки, ригиднипојамрадника, радничкекласекоји је најближимануелном.То је такође анахроноса становиштастварногразвоја.Развојмодерних производних снага,самразвојдруштвене поделерада,врло битнепроменеу начинудруштвене производње учинилису структуру друштвеног радасложенијом и флексибилнијом. С обзиромнато, неодржив је и самактуелнипојамнакомесе идеолошкиинсистира,појам "старе"радничкекласекоји ле-

гитимацијски штититаквупозицијукомунистичке партије. Трећимоменатје врлоредуктивно признавање човековог субјективитета и легалитетањеговихинтереса.Читав низ човековихинтереса добијанеприродни статуссастановишта самогсоцијализма, пореткаи система. Природнимсету сматра самотакавчовековсубјективитет који је редукованна онај тип интересакоји идеолошкинајбољеследесистем. Таквомпозицијомчовекакаобићаинтереса, социјализам не самода сужава,већи озбиљнопоништавасвојуљудскуоснову,јер сепотиречовековаприродност и губињеговамотивација. Ту је такођеи идејао "одумирању државе",каотековине старог друштва,која треба да буде превладанас тим друштвом.У име ове идеје стекло се "право" на прављење

оне и онакведржавекоја највишеодговараавангардној и сверешавајућој позицијикомунистичке партије.Тимесеизгубилаонацивилизацијски делотворна улогадржаве,већзбог самог неуважавањањеног позитивногзначајау развоју друштва.У том погледу,нашаситуација је типична.Све се јаснијевидиколикосе у пројектовањутога штаје држава

38

ЂуроКовачевић.

отишло испод освојеног цивилизацијскогнивоа и потреба. Потцењивање државе,као цивилизацијскизначајне форме конституције друштва, као једног цивилизацијски делотворног принципау организацијии развојудруштва,у име једне поједностављенеидеје о државикао апаратуза угњетавање од страневладајућекласе, довелоје до својеврснеи битне онеспособљености система за развој, до кризе друштва.

Такође,битанмоменатодчијегразрешења зависизаплет постојећекризејесте питањеодносаизмеђуполитикеи друштва.Тај односсе конкретнонарочитозаоштравакао односизмеђуполитикеи економије.Слеповеровањедаје политичкаформуладовољназаостварење социјалистичког развоја, веровање да су политичка средстваона која одређујумеру свихосталихсредстава у друштвеномпреображају,довелоје дотогадасе,сједнестране,конституише ненормална моћчовекаполитикепражњењем свихосталих сферадруштваодмоћи,а с другестране,даовамоћпостаје основнифакторблокадедруштвеног развоја.Та формулаје на известан начин иманентна комунистичкој партији, учвршћена је њеномпозицијомисторијскогсубјектабезкоганемасоцијализма. Тимеје и политикадобилазначењекоје одступаодоногоформљеногпослеФранцуске револуције: да се политикаконституишеу јавну сферудруштвау којој постојиутакмицаинтереса,строгиформализаму њиховој промоцији, да се политичка власт институционализује

и подвргаваодређениминструментимајавне контроле, ограничавања и проверавања. Свођењеготовоцелокупне, а свакакорелевантне политичкесферена сферуједнеорганизације,и чакуже,на сферуапаратамоћиу њој,примерје анахронизма у развојусамогполитичкогбићадруштвау социјализму.Тај статусполитикекоја се малтенедеификује, то настојањена остваривању истинеисторијскогкретања, искључилоје човекаодзаједнице и то у онојмериу којојније могућанеполитичка заједница, каоштоничовекнеможе

Изгубљена историја

39

да остварује своју субјективност а да при том та субјективност не будеполитичка.

Социјалистички друштшвени преображајдо сада је најчешћеосшвариванкао идеално-типскипројект чијаје одлика, како Ви шврдише, "угуравање пројекша у друштвену стварност". Механизам преко кога је шо осшавриванојесте власт. Да ли се може рећи да је начин ус-

тројства и функционисањевласти препрекареформаторским покушајимау социјализму,односно како објашња-

вашевласт као цендралнопишањесоцијализма2 Сам социјализаму свом ововековномнастојању да постане систем, питањевласти сматраоје најбитнијим питањем,послечијегрешењамалтенедолазидоаутоматизма у решавањусвихдругихпитања. Без обзирана сву слојевитости сложеностМарксовог мишљења,чак и он саму појединимсвојимписмимапитање властиуздижедотог нивоа,а нарочитоје то приметнокод Лењина.Дакле,од самогпочеткавластзадобијаједандетерминирајућистатусза самумогућностсоцијализма.Из такве почетне позиције,власт не иде развојно у релативизацијусопственогзначаја. Због тог раста значаја властии човекана властидошлоје до ситуацијеу којој је властосновниузроккризесоцијализма. То је власткаофактор блокаде друштвеног развоја. Без обзира на интимна

уверењаљудинавласти,таквапозицијавластинеможеа да не будеблокирајућа, акознамодасвапитањадруштваи све његове моћи одређује једно основно питање, питање о

властиу друштву,питањеполитичкојвластикоја не мора увекни дабудеу оквирудржаве.Као штоје видно,коднас политичка власт се може имати и изван легалних политичкихинституција и извандржаве,то јествластможе битиекстралегална.

40

Ђуро Ковачевић

Наведенипроблемиакшуелизујупишањеодносадржавеи друштва у социјализму.Да ли је досадашњапраксасоијализма инкорпорираладруштво у дружаву,односнодали сесо-

цијалистички преображајреализоваона неаушономији друшшва. Или, шта значи и шта прешпостшавља друшшво аушономноу односуна државуг Из идеје да је неспорна истинитост пројекта о новом

друштву,билоје и могућедасепостојећереалнодруштвоозначенокао "старо"- схватина такавначиндасубјектима пројектапроменедаправона његовунеограничену употребу. Тиме је укинутаи самамогућносто каквом-таквомнивоу

аутономије друштвау односунаструктуре моћи,којерадена промени названој социјализам.Тако је, заправо, за социјал-

изампосталаконститутивна неаутономност друштва.Зато се, у блажим или у неким ригорознијиммодалитетима целокупнаисторијасоцијализма с једнестранеможеразматратикао потирањеаутономиједруштваи настојањедасе поново успостави.С другестранеје противстављањетаквој

позицијисоцијалистичких система премадруштву. Преднама је сталнообнављање захтеваза аутономијом, за установама које конституишуаутономијудруштва,као што су оне привредне, политичкеи културнеустановеи институти који, општије узев,подразумевајудемократијукао образацу коме

је могућааутономијадруштва:у комесе односизмеђусистемаи друштвауспоставља натајначиндасесистемизводи из самогдруштва,односнодаснагесистемапостајузависне од друштва. Ситуација у којој јесте социјализам,ту укључујеми наш без обзирана сверазлике,такваје даје моћ

системафактичкинезависнаод друштва,односнода се друштвоне успоставља као легитимацијски основсистема, већ се његов легитимацијскиоснов изводииз пројекта будућности, односнос обзиромна одређенециљевекоји се сматрајунепропитљивим, јер су истинитии јер имајустатус светостииз којесеизводиправонаупотребудруштва.

Изгубљена историја

41

То доводии до питања о односудржавеирадничкекласе.

У којој мерису некиосновниашрибушикласе,првенсшвено самоеманцицаторски, уступилиместо држави2 Мислимдаје делотворну моћ човекакао радникаи моћ радничкекласесхваћене у савременом смислу- каоједневрло сложенеструктуресубјективитета друштвеноградау којој партиципира далековећибројљудинегоштосето подразумева подпојмомкласичне,"старе"радничке класе-заменила,осимкомунистичке партије,иједнаврлоспецифична држава,државакоја одступаодмодерне, цивилизацијски делотворне државе, делотворнеса становиштаефеката човекове слободепостигнутеу том развоју.То је државако-

ја се легитимише,пре свега,својимодносомпремакомунистичкој партији.Зато је она, кадасе идеолошкипосматра,

функционална држава,а стварноприватизована држава, врста групнедржаве,партијскадржава.За разликуодмодерне државе,која није само класна,него се изводии с обзиром на

целинудруштва,партијскадржаване морадаводирачунао целини.Тежњекадемократској социјалној државизадржаву у функцијипартијепредстављају одступање одсоцијализма. Таквадржавакаоједнаформа,структура, каоједантипорганизације друштвапотрлаје социјални еманципаторски потенцијалрадника,јер полазиодтогадаје тај еманципаторскипотенцијал већсадржан у њој самој. Значидаје оправданоговоришио синшагми"партијска држава" преко које се прелама и сама биш социјализма. У

ствари,дадржавау партијиналазисвојуконстишушивну и легишимацијскуосновуг

У принципуда,Али требаиматиу видудаје самаполитичкамоћувексложена,противречна, даунутарњепостоји једанвисок ниво сукобљеностикоји је често склоњенод јавности.На основутога што партија,као снагакоја тврдида

отварапросторбудућности, сматрадаје државабитносред-

42

Ђуро Ковачевић

ство у освајањуте будћности,државаје и задобиланеверо-

ватанзначај.Једнаододлучујућих препрекамогућимреформамау социјализму је управоу таквојмоћиапаратадржаве изведених из идејео државикао средству остварења социјализма. Задржимо се опет на паршији. Модус њеног постојања манифестује се као егзисшенцијалнимоменаш од пресудног значајаза великиброј људи.Као даје оправданосхватање да је егзистенцијамногих људимогућа прекопаршије2

С обзиромна једандефициран значајкомунистичке партије- која се најчешћене посматракао политичкаорганизацијаса свиматрибутимаполитичкеструктуревећкао, како

саммалопререкао,једнаснагаума којаје ту самоинструменталноприсутна, којарадинаосвајањузачовекапожељне будућности - дошло се у социјализму до једне, сада већ сасвим

видљиво парадоксалне чињенице, а тоје дасеправонадобар, прихватљив животстичеиз праваборбезасоцијализам: нес обзиромнарад,умећеу раду,на стварандоприносу развоју друштва,на стварнознањеи раднеспособности, безобзира нато штасеговорио награђивању премарадуи резултатима рада. Овај тип односа који одређујућеделује на успостављање повољногобрасцаживотајош увекје доминантан.Основаживотакоји сеизводииз тогадаје човекборац за једнуизузетновреднустваркоја га надилазикао индивудуу,то јест даје његоваидеолошкасоцијалистичка борбеностосновњеговогправанаживоткаоиндивидуе, водика томе да свет "обичних" људиживи "по страни" од социјализ-

ма. Друштвенепроменеу социјализму најчешћесу ишленасупрошдемократизацији!2

Да. Показалосе даје питањедемократије кључно,даје као питањестаријеи од самогсоцијализма.Демократија

Изгубљена историја

43

изворнонеприпада никапитализму, онаје старијаи одњега. Наравнодасе идејаантичкедемократије и савремене идеје демократије међусобомразликују.Али, оно по чемусу оне припаднесамом појму демократије,а то је питање за демократијукључно, јесте однос између човека и заједнице.

То је такаводносу комесе проблемслободеи суверености човекове личностиузима као одређујућикако за оцену квалитетапојединчеве позицијеу друштву,такои за оцену смислености самогдруштвеног пореткаи његовихустанова. Историјска вредностполитичкедемократијеје у самој чињеницисавремененемогућностиизванполитичке заједнице.У том смислу,демократијасе јавља као најопштије питањеу кореспондентности појединих друштавасасветом, као битанструктуримоменатод кога зависисавременост свакогдруштва.Игнорисатидемократијуоцењујућије као фарсу,каонештоштосамоформализује човековемогућности а заправоихограничава, то значинереспектовати учинке модерногразвоја друштава,не респектоватиостварени бољитаку човековомположајуу условимадемократије, као и потребу да тај положај буде бољи. То значи бити анахрон,

значинематиодноссаонимштоје битантоку развојусавремености, то просто значи учинити сопственодруштво провинцијалним. Показалосебезобзиранаограничености и недовољности демократских формула,дадемократска конституцијадруштваобезбеђујединамикупробуђенељудске иницијативе и вишистепенмотивације човека.Онатвориједно живодруштвоу чијемразвојуништане задобијастатус коначности, нитисеу иметогстатусабрани.За социјализам, каопо дефиницији "неконачностање",управоје овајпотенцијал демократијебитан. Свој текст

"Социјализами реформа" завршавате шврд-

њомдауспехреформиу насзависиод шогадали ћедогмашизамубедиширадникедаје реформасшварренегатаусмеренихпрошив социјализма.С обзиром на нашу конкрешну ситуацију,

како

процењујеше

могућности

догмашско-

44

Ђуро Ковачевић

бирокрашскихснагада убедерадника даје реформа уперена

противњеговихиншереса2 Па, пошаобиходтогадакоднас,иакоседогматизам често спомињеи негативноозначава,о синдромима догматске свестиникадаозбиљнонијевођенарасправа. На питања:шта је заправодогматизам, штаје догматско, штаје догматско у одређеним обрасцимавладањаи конституцији самевласти, ми нисмодалиозбиљнеодговоре.Може се самоговоритио томе даимамоједандостаописиван,чешћенего у других помињани негативноозначаван,али не и довољноизанализирандогматизам. Нарочитосе не можетврдитидасмо остварилираскидса догматизмом. Догматизамје наравно многостран, он је мењаосвојесимболе,знаковеизакојихје стајао,алиможемопрепознати његовозаједничко језгро.То супитањао односудруштво- систем,човек- власт,радничка класа- партија,држава- грађанин. У том смислујош увекје негде са самом догматском свешћу идентификовано само

схватањесоцијализма. Зато приличанброј људисматрада покушајиреформеодступају одсоцијализма јер седогматски схваћени социјализам у њиховојсвестиуспоставља као сама мерасоцијализма. Међутим,с обзиромнаситуацију једнесвеопштијекризе, врлосуженихразвојнихмогућности друштва,свемањеподношљивереалнеживотнепозицијеи перспективе човекау Југославији,и с обзиромна евидентне потребеза развојем, тешкодадогматске снагемогуоднетитрајнијупревагу.Ово поготовуважиако се у сагледавање перспектива укључии значењемеђународног фактора,међународног окружења. Одређене променеу СССР-у,тзв.перестројка, небитребало искључитикао подстицајни чинилацреформскихрешењау Југославији.Оно чимесенашдогматизам браниои браније одбрана социјализма у нас,такваодбрана којаје проистицала из схватањадаје совјетскисистем,мадасе то ретко кад отворенотврдило,ипакјединиправисоцијализам.Променом

Изгубљена историја

45

околности,кадасевидидау имесоцијализма и тамодолази доодређених промена,у неприлике судоведени свионикоји сунавиклидасе на совјетскисистемпозивајукао на крајњу инстанцуи неприкосновени ауторитет. Ту је такође,европскаситуацијаи европскиразвој,повратакЕвропека својој, такодакажем,светскоисторијској улози,улозикојајој припада, а коју је изгубила после Другог светског рата. УспешностЕвропе у економскоми не само економском развоју,као и чињеницада се ми налазимоу тој Европи, утичена питањенашихперспектива и односаса Европом. Наше припадање Европиморабитиосвојеноразвојеми цивилизацијски.

За свекоји не желеданапустесоцијализамкао идејуо еманципацији човекаи друштва, о пожељнојизменидруштва у прилогконституисања једнеслободнеи непрекидно слободније људскезаједнице,данасје основни проблем што се

морајусуочитиса одмеравањем самеидејепремаеманципаторскојвредности свихонихцивилизацијских решењаи установадо којих се у развојучовечанствадошлои које тај развоји даљеомогућује.Неопходноје затоизвршитиједну радикалну критикуи праксеи регулативних идеолошких концепцијаи одређеногтеоријскогнаслеђасоцијализма, свега оногаштоје ишлозатимдавредност цивилизацијског развоја човечанстваискључииз унутрашњегцивилизацијског развојау социјализму. Показалоседасоцијализам немапотребних реалнихпретпоставкиуколикоидепутемизванцивилизације. Проблеми социјализма суистионипредкојимасеналазии свакодруго модернодруштво,самос том разликомшто другадруштва имајувећистепенсистемске и концепцијске флексибилности дасе са њимасуочавајуи даих решавају.Ово посебнозбог тогаштоу тимдругимдруштвима свапитањанисусведена на питањаполитичкевластии што аутономнизначајосталих сферадруштвапредставља њиховконститутивни принцип.

46

Ђуро Ковачевић,

Дошло је време да се свакаеманципаторска идејамора одмеравати у односунацивилизацијске учинке.Данасје битно, за успостављање једне критичке позиције, објективне

премасоцијализму, плуралитету социјализма, схватити дасоцијализам нијенужност,неизбежни финалесветскеисторије којинапростоследииз логикеисторијског хода,већдаје он самомогућност.Постојипољеразнихмогућностиу историјскомразвоју.Они који миследаће социјализам неминовно доћи, да је неизбежан, најчешће су они којима проблеми

цивилизацијских вредности и средстава нисуважни,којимасу друшвои човек проста средстваза употребуу процесу неизбежног и убрзаногостварења социјализма.

СЛОБОДА ЈЕ УСЛОВ

Нисамсклондоктринарним расправама о томедалије социјализамспојивсаграђанским друштвом илине.#Уосталом,и самасоцијалистичка друштвасупосталасвеснадаћеморати дасе радикалномењају,ако хоће,а хоћенесумњиво, даопстану.Збогтогаморајуусвојитинекепринципе и институције које су показалесвој цивилизацијскизначај, без обзира на

њихову"идеолошкуобојеност".Установаграђанина,међу њима,заузиманајзначајније место. Актуелне расправео уставу, као један од бишних захше-

васадрже рехабилитацију, а мождаби билобољерећиинаугурацијуграђанинау наш полишички систем. То ј, несумњи-

во, јасно признањеда у нас грађанинау усшавуи нема. Зашто је социјализамуопште, не самонаш,шако непријашељскирасположен премаграђанину2 Уопште узев, карактеристичнаје за социјализамидеја да

је он коначнии дефинитвни исходпревладаног грађанског друштваидаје обавезан дасвезатечене елементе грађанског друштваодбаци,не саморазвојем,привредним и друштвеним,негои политичким и,условноречено,државно-правним ж Грађанину усшаву (3) - Слобода је услов, разговор са Ђуром Ковачевићем, разговарао: Мијат Лакићевић,Економскаполитикабр. 1905,Београд, 3. октобар 1988,22-24.

48

Ђуро Ковачевић,

средствима. Најпре би се требало питати откуда такво

уверење даје оннужнии дефинитивни исходдовршеног, у себиисцрпљеног грађанског друштва. Но, тоје данасу теорији углавномапсолвираноса закључкомдаје поље алтернативности,историјских могућности, уопштепросторбудућности много неизвеснији,многостранијии различнијии да, гледајућиу чињеницесавременесветскестварности,апсолутнонемаосноваза закључаккојимби се целокупнаљудскаисторија,без обзирана различитецивилизацијске профиле и корене,довршаваласвођењемна принципједне могућности. Уосталом,каквоје то уображење неколикогенерацијау стотинакгодинадаконачносредецелокупнуисторију. Није наш посао да будућимљудимаскројимо алтер-

нативу.Ако то и чинимо,каоштосумногипокушали,оније нећеследити. Друго,социјализам као конкретноисторијска санкцијау нама знанимдруштвима,почев од руског,кинеског,па до нашег,заправоније санкцијакоја израстана претпоставкама грађанског друштва,већу извесномсмислу наједнојраздртости друштвене стварности која сејош није обликовалапремапринципимаграђанскогдруштва,али у којој су елементидруштвене организације карактеристични за феудалнодруштво, логиком самог развоја били увелико

оспорении заонекојинисутежилисоцијалистичким исходима и решењима. Ако погледамо критикуцаризма,одређене покретеу Русијиполовиномпрошлогвека,ако погледамо одређене покретеу Кини,у нас,свудаје питањеанахроности предграђанских структураи у привредном и у политичком смислудавнопресоцијализма билостављенонадневниред. Отудаје парадоксалније, а са много тежимпрактичним последицама, испалото дасесоцијализам у таквимдруштвимауспоставља такорећиподчистимтеоријскимпремисама у стварности којатимпремисама уопштенеодговара. Тимене желимдакажемдато нисубилереволуције, чак схваћене у њиховомсамоодређењу као социјалистичке, самохоћу да укажемнатодасу,сједнестране,подпритискомстварности, оненужноишлеисподсамогтеоријскогпојмареволуције, ас

Изгубљена историја

49

другестране,подпритискомтеорије,ишлеизнадмогућности стварности. Једномречју,онајисторијскинужанкораккоји бипотенцијале стварности наоптимално рационалан, ефикасан,сврсисходан начинискористио нијебиоучињен.Јер, хтео секоракмноговећии одтога. За разликуодграђанског друштва, којесебевидикаоконтинуитет,социјализам себесхватакао дисконтинуитет. Он хоћедастворинештопотпуноновои затозакономерно иде на рушењеили,тамогдето нијемогуће,суспензију затеченог,с једнестране,а с друге,такорећицелокупнустварност упрежеу остварење тогпројекта,свисељудитомеподређују. Отуд,реклоби се,нијени чудоштоје грађанину социјализмудоживеотаквусудбинукаквује доживео.Али, институцијаграђанина је онатемељнаустановаиз које се изводеи све остале установеполитичког системау грађанском друштву.Онасамапо себинебиништазначила,акоизњене би израстаои тај сплетустановаодкојихје прваи најважнија конституисањеполитичкевластина принципурепрезентације,односнопутеминституције непосредних, слободних и тајних избора. И ова и друге установе грађанског

друштвакоје су рачуналена то да,супротстављајући сеједном анахрономфеудално-бирократско-централистичком систему,отворепросторзаширудруштвену промоцијувећег бројаљуди,јер сета демократизација показивала као услов развојаи модернизације, моралесу,међутим,у социјализму битисуспендоване. Једна од шековина буржоаскихреволуцијаје раздвајање

друштваи државеи нашојосновистварањеправнедржаве, а у социјализмује политика, с обзиром на улогу какву има,

прекрилаи обухвашилане само државунего и чишаво друштво.Можелисеу таквимусловимаговоритио грађанину,можели грађанин, као појамкојије везанза грађанско друштво, да се сишуирау ситуацију која настаје у социјалистичким порецима2

50

Ћуро Ковачевић

Раздеобаизмеђудржавеи друштваимасвојоснову раздвајању поседаод власти.Наиме,успостављају се извеснеустанове и критеријумикоји одређујукако се до власти може

доћи,властсе вишене можестећисамимвласништвом над средствима за производњу,што је у идеалтипском смислу случајса феудалнимдруштвом,гдефеудалацима и политичку власт над онима који опслужујуњегову својину. Друштвосе конституише по принципу,наравноповезаних, алистрогораздвојених аутономија. Аутономијапривредног животасеконституише оконекаквесвојесуштинекојаје изванполитичка. Суштинапривредног животаје производња материјалних добараи вредности, мотивте производње је остварењедобити, користи и привреднасфера је сазданас

обзиромнатајпринцип. Онанијепостављена с обзиромнато датребадаслужинекомвишемциљу,иакобивајућиосновом једногпродуктивног друштва, омогућујеи циљевекојинадилазесамупривреду. Политикаје сферајавностиконституисана на принципу јавногдобра,на темељуобјективнечињенице дачовеку датим историјскимоколностима не можедаизбегнесебекао политичко биће и, с обзиром на чињеницу да по природи

ствари,има право на политику.Политика је начин успостављања друштва. Битнаустанова којаизражава принцип једнакости је установаграђанина. На њој сетемељии политика као сферајавности,као сферајавног добракоја је изложенаконкуренцији на основуједнакихшанси.Наравно, тоје начело,штасеистински и заправодешавау политичком животутих друштавами видимои знамо,али се дешавас обзиромна тај принцип,а не с обзиромна директноизвођење

политичке властиизекономије, изпривредне моћи.У томеје цивилизацијскикорак напред,врло битан за модерно човечанство,који је омогућенпре свега Францускоми америчкомреволуцијом.

Изгубљена историја

51

Насупрот томе, Октобарска и друге социјалистичкерев-

олуцијесусевратилестановишту дасеизекономске директно изводиполитичкавласт.Отудаје дошлодо тога да се привредни животодређујекаонештоштотребадапослужи некимвишимстваримаи циљевима.С обзиромна примат политичких средстава у изградњи социјализма, успоставља се њихов примат над својином, она постају унутрашње одређењесмисласаме својине.Политички резон се успоставља и каоспољниоквири каоунутрашњи смисаосамог привредног животау социјализму. Садасе,међутим,отварапитањекоје нијечистотеоријско, већиисторијско.Јер грађанскодруштвоје показалоне самосвојувредносту оквируодређених нација,негои своје универзалне вредности. Показалоје својууниверзалистичку моћпрекокојесе,у целиниузев,увеликопреобликује свети наонимстранама којенисуималеискуствоеврпскогразвоја, које су по системувредностиимале сасвимдивергентан правац,као штосу рецимоземљеАзије и Африке,а које су прихватилеодређенеинституцијене самозатошто су им наметнуте,него што омогућавајуи осмишљавајуразвој друштва. Отуда мислим да ни данас за социјализма није питање

можелиу њемубитиграђанско друштво. То можебитиствар некечистодоктринарне, теоријскерасправе, наиме,далије с обзиром на ове пропозиције социјализма као теорије,

идеологије систематомогуће,Али, с обзиромнасоцијализам каореалностдруштвакојеје штавишесвеснонеопходности битнихкорекција,постављасе питањешта су неопходне претпоставке зато. Јер, ваљдаје већнапуштена идејадасоцијализмаможе бити без развоја.Уколико жели развој нужноје несамоотварање премасвету,негореконструисање у локалнимоквиримаоногаштоје историјскавредностосновнихустановаграђанског друштва.Питањеје простоопстанкау заједници модернихнарода,да се у областиполи-

52

ЂуроКовачевић,

тичког и правног системаобезбедеинституцијекоје, с једне

стране,људимадајушанседапартиципирају у развоју,даостварујусвојеинтересеи потребе,а с другестранекоје дају минимумшансизаправедност, хуманост, равноправност. Тек остварењетих захтева,изградњатаквихинституција може битипретпоставка занештовишеодтога,јер неможесето "више" тражити без ослонца на нешто што је реално, са

некакве цивилизацијскеледине,са простора који није обезбеђен одговарајућим институцијама, којинијеобезбеђен онимштопрепознајемо каопитањео правноји демократској држави,даклеонимбезчегаје друштвоу модерномсмислу незамисливо. У нашој акшуелној полишичкој ситуацији све се чешће

чујузахшеви"дасенародпиша",дасепоштујевољанарода и тсл. Овомеподстиченаједнопитање.Говорећиврлоупрошћено,има шеорешичара који у консшишуисању полишичке власти уочавају два правца.Један, премакомеје воља народаосновни закон и гдесе слобода појединацасастоји у шоме да следиопште иншересе.Други, премакоме су права

и слободепојединцапред,односнонаддржавнии које су ограничењеполишичкевласти. Проблем је, тако да кажем,

у шомешто прваиншерпрешација, премапоменушимшумачењима, носи у себи клицу политичке диктатуре. Јер, како сенаводи,Францускареволуција,која серуководилаРусоовом теоријом владавине општшевоље, изродила се у

нешто сасвимсупрошносвомхуманисшичком пошенцијалу, у страшнијакобинскитерор. Ако се заступастановиште о суверености народа,ондаиз тога проистичеда народима вољу и да је способанда је изражава.Међутим,проблемвоље народа,поредтог аксиоматског значаја,имаи својупрактичну страну.У томсмислуштовоља,каои сампринципсуверености из којета воља постајерегулативно начело,подразумева одређене реалнеустановекрозкоје можедасе демонстрира и обезбеђујеи сл.

Изгубљена историја

53

Значи, она подразумева даје, гледаносадаса становишта једногдемократског политичкогсистема, онатемељнипринципњеговогустројства. А самсистем,којитежидемократији прематојвољи,одговара установама крозкојеонаможедасе изрази.То је једно.Друго,народје ипаксастављен одпојединаца.Отудаје, у крајњојинстанци, изворнопитањео народу, заправопитањео човеку,о појединцу. Зато сматрамда је питањео сувереностичовека оно питањепрекокогасепоставља питањео вољинарода,сједне стране,у којојмерионарепрезентује ту сувереност човека,а с другестране,у којој мерисамсистем,изражавајући вољу народа,у крајњојинстанци, ту сувереност оснажује. По томе се можеценитидали је он демократски илине,дали тежи диктатури,популистичког или некогдругогтипаили,пак, тежи демократији.На основу тога подсећајућина оно софистичко, даје човекмерасвихствари,можесезакључити дане можебитидемократска ниједнасолуција,макарнаступалаи у имеапсолутне слободечовека,уколикоидезатимда се човеккао индивидуа изгуби,подређујући његовуиндивиуалностколективистичком принципу. То је основнипроблем засоцијализам данас,тајколективистички заноси наноскоји је, преточену институције, угушиомотивацију, условиодасе људиповукуу приватно, једномречју,онемогућио човекада будереалносуверен. Да ли је могуће говорити о аушономији појединаца,слободи грађана,ако исшовременоегзистира партија, која, не

самода имаполитичкимонопол,негочак уставом признати монопол на истину и историјску мисију2 Мислим да су се све комунистичке партије, без обзира како се конкретно звале,увелико разлупалео своје илузије да се владаистином историјског кретања,да се зна крај историје и да се зна како до његадоћи. Све је то давалои нека апсолутнаправапремаконкретномчовеку и друштву,према

54

Ђуро Ковачевић

конкретној историјској стварности,али је показало своје по-

разнеисторијске резултате. Јер, послеизвесних почетнихуспеха,алии то премациљевимакоји су извученииз већоствареногу капитализму - изведених уз великуупотребусредставасиле,привредног развојау оквирустварањабазичне привреднеструктуре - долази се из немогућностиу немогућност,из блокадеу блокаду.Даљамодернизација,баш

зато што је раздвојенаод демократизације, није могућа, односнонијемогућана апсолутукомунистичке партије.Јер, засоцијализам нијеречсамоо потребиустановљавања раздвојеностидруштваи државе. У социјализму постојипроблемса самомдржавом,јер је државасведена на средствоизградње социјализма, значина известанначинје обликованас обзиромна ту историјскуи надисторијскуулогу комунистичкепартије.Пошто је то учињеносадржавом,ондаје и друштвоосталобезмогућностидасеодбраниодтаквогнечег,паје и оносведенонаниво употребеу изградњисоцијализма. Међутим,кризакоја данасизтемељапотресачитавсоцијалистички свет,довољно јасноговорио ваљаности таквогдруштвеног поретка,а оно што се у последњевреме дешавау Мађарској и Пољској пре

свега,алии у другимземљама, наговештава некепроменеод далекосежнијег значајау политичкојстезии у статусукомунистичкепартије. Рекли сте у овом разговору да се треба манутшидоктри-

нарнихрасправао социјализму и шомеможели сеграђанско друштво увести, да тако кажем,у социјалистичке системе,

већда треба тшрагаши за конкрешниммогућностимареформе.Какве су заиста надеза шако нешто2

Желеобих овдеда кажемдаје данассвакодруштво,у већојилимањојмери,одређеноонимсветским, онимштосе у светудогађа,партиципирајући вишеилимањеу томекао субјект- доминантан, мањедоминантан, споредан,маргин-

Изгубљена историја

55

алан.Значи,просторунутрашњег у самомдруштвувећвише одједногвеканиједовољан,не одлучујејединоштаће бити са друштвом.Изазови су светски.У том међусобномпрожи-

мању унутарњеги спољњегрешава се питањесудбине одређеног друштва,односноштаће битимогуће,какоће се развијати. То важии замоћнадруштва, каоштосуамеричко, совјетско,западноевропско, каоштосуКинаиЈапан,тимпре то важизамањадруштва, каоштоје напримернаше.Ми смо насупроттомеималиидејуо некаквојконачнообезбеђеној затворености путемсавршеногсистемасамоуправног социјализма, идеју да је тај смер развоја према идеално замишљеним постулатима могућнезависно одсветских токова и да,докон не будемогућу светскимразмерама, ми га за себеморамо сачуватии бранити.Шта су ефектитога видимо

последњих година,нарочитоовихдана.А штаје закључакс обзиром на све то7 Без сумњетај закључак би могао бити у

томедаје задруштвонајбитнијисамразвој,којизадовољава, подстичеи развијаљудскепотребе- мотивишечовеказа живот,а пројекти,безобзиракаковеличанствено изгледали и како институционалнои инструменталнобили обезбеђени, немају моћ да будустаријиод потребе за развојем,иако, на-

равнои нажалост, могујако даму сметају,могудага блокирају ондакадапослужекао основједногсистемамоћи и власти. Врло је опасноза друштвокададођедо тога да људи смисаосопственогживота,сопственепотребеи интересе морајуда остварујупо страниод система- кроз тзв. сиву економију,паралелнупривреду,паралелнутрговину,паралелнидуховнии политичкиживотитд.То неможебитиоснов социјализма. Зато мислимдаје питањео кризисоцијализмаданаси о могућности његовереформетоликоснажно даће ломититедоктринарно системске препреке. Штавише, мислимдаје, без обзирана свој догматизам,без обзирана ви-

сокстепенбирократизације, пау томсмислуи упосебљавања интереса властиу односунадруштво,и тавластпосталатога

56 свесна

Ђуро Ковачевић и да ће, под

притиском

реалности

и тих

светских

зова, морати да понудиједан рационаланодговор ида

иза-

се, с

обзиромнањега,у себипреломи.Уосталом,већвидимодасе много

тога

ломи.

ЗБОГОМ ОРУЖЈЕ

ДатумиЈугославије Отворимолијугословенски календар приметићемо дамноги међудатумима имајуи таквесимболичке вредности којенадмашују ознаку дана у месецу и месеца у години.Е Међу таквим датумима посебно се истичу два: онај којим је Ју-

гославијаутемељена и онајкојимје обновљена. Додушедруги је обележенцрвено,а први као и осталибројеви - обично.

Тим обележавањем каодасехоћенешторећии нештосакрити. Тако се 29.новембаристичекао историја,а 1.децембар кријеу сивилубројева. Како рачунати век једне државе2Да ли од онда када је

посталаи каотаквау атласеубележена или,пак,одондакадаје постала "народна",федеративнаи социјалистичка.Наш

календар очигледноследиоводругорешење.Југославијаби требалодабудемлађаодсвојеправеи правнестарости. Али, обноваисторијскогпамћењане трпиидеолошке раздеобеи политичкавредновањаисторијскогпроцеса,па тако ни у овомслучају.Посебноосвешћење, додатно подстакнуто кризом Југославиједанас,још мањепристајена "краткикурс" политичкеисторијеЈугославијеизкојегје испалоњенопрво ж ИзговоренонаИзборнојконференцији ССРН Београда, октобра1989, објављено под насловом Збогом оружје или Југославији данас, Књижевне новине, бр. 787, 1. децембар1989,стр. 3.

58

ЂуроКовачевић,

поглавље. Чудна је историја са својим датумима. Може се

дугопотискивати, перомпрекрајати, идеологизовати, алине и укинути.Увек севраћасвојомцелиномупркосемоцијама, интересима појединаца и група,њиховомодбијањудаје прихвате.Подсећање натоје увеккорисно,а на овадваисторијека датумапосебно.

Насупротњиховомнамерномраздвајању, насупротидеологијираздвајања- повезујеих истинастварностиу осмој деценијипостојања Југославије као међународногсубјекта. Данас више не можемо умишљатидаје Југославија само нас садашњих - она је и оних из 1918. и оних из 1943. године.

Знамо такођедаје и због оних на које нам итекаковаљамислити, који ће тек доћи. СудбинаЈугославије је и наша лична судбина.Стваранаи

обнављана набојномпољууздизала сеи градиланадзнаним и незнанимгробовима да би била слободау миру и развој у слободи. На бојном пољу извојевана, не због тога што су

нашеврлинеискључивовојничкеа ратжељенапрофесијаи перспектива, већ нажалостзбогприлика.Ипак бојнопоље обележилоје Југославијукао дају је предодредило да се браниразвојемсиле,а мањесиломразвоја,каодаје уписало у психумногихљудисталносторужанихпретњиЈугославији. Међутим,у односуна оба датумаприликесу се измениле. Њихов развој данас противан је логици "бојног поља" у Европи. Те нове приликезахтевајуи нове одговоре- одгово-

ре из мирнодопског развоја.Мислимдасу таквиодговории основна и не мање "поносна" одбрана Југославији данас. Такође и то, да уз њих може бити убележени неки нови да-

тум,мождаи достојанпрвадва. Југо-формуле Данас када смо опет на судбинском раскршћу, али овог пута из унутрашњих а не спољних разлога, именовање стања и ње-

Изгубљена историја

59

говихузрокаморабитиистинитодаби сеуопштедошлодо разумнихи прихватљивих излазаиз постојећестварности. Због тогаваљауказатина "формуле"којимаје Југославија билаподређена и којесуводилеоваквојстварности. Показалоседаје "историјски интереспролетаријата" недовољанкао основаЈугославије,истоонакокаоштоје била опаснафикцијао "троименомнароду".Сва наста искуства упозоравају коликаје историјсканесмотреност и политичка погрешност кадасефикцијеуздигнуизнадстварности, односно коликоје немогућедоћидо реалнеи прихватљиве заједницеуколикосеонанетемељии неразвијанасамојисторијекојстварности. Тако сеу првомслучајувиделодамонархија мора поделитисудбинусвог замишљеногтемеља који је имао да "припитомљава"разлике,не самоу језику и вери већ

и у увеликоразличитојисторијии цивилизацији. Наравно, то не значи да би таква Југославија неизбежно

пропала,алито истовремено указујезаштосеуследспољне интервенцијетако брзо распала.Обнова и настојањедасеЈу-

гославијаподигне у другомслучајукојисамонаизглед истиче вредности суверености народаи равноправности, алиредукованих на функцију "историјског интересапролетаријата" у

форми Новог Типа Државе,у суштинипартијскедржаве, водилаје ка губиткуЈугославијекаодржаве! Наши актуелниданашњиодноси,расколии сукобиизненађујућиу односунауграђене жртвеи надеу Југославију, највећмасу сукобиса фиксираним јединством супериорне партијскедржаве.Заштоовоистичем7Затошто сепослератна Југославијанајчешћеневидиу тој својојбитикаодуготрајни и неуспелипокушајпартијскедржаве,већ јој се придају атрибутикојенема,нитиихкаотакваможеимати:најчешће даје федерална и даје као таквадоспелау ово стање.Имајући то у виду,морасерећидасуједнапартијаи једнаидеологија као светоназорнедозвољиводуго и несметано

60

Ђуро Ковачевић

употребљавалеЈугославију у име социјализма:новог човека, новог друштваи нове цивилизације.Неприроднаамбицијада

је онапартијаи једнаидејакојатребадабудедефинитивна замена за све остало и изнадсвега осталог,да странка буде изнадцелинеи заменаза њу, да се у име идејеинструментализујеоно што је општије од ње,нужноје довеладо стања,које обелоданилокако немогућносттаквих аспирацијатако и њихову неприродност. Гледано са становишта последица, показујесе даЈугославија нити може нити сме бити средство за тзв. историјску власт партије,нити да експерименту име социјализмаможе бити важнији, па ни вреднији,од јединог живота постојећихљуди.Истине ради,дакле,треба рећи да прво историјско искуство Југославије познаје унитарну монархију и да друго не познаје демократску федеративну

државу.Штавише,подређенопројектусоцијализма, оно не познаје ни савременудржавууопште, а такође ни друштво схваћенокао сплет аутономних сфера производњеи остваривањаживотачовека. Зато су питања Југославије као државе,дакако федера-

тивнеи демократске, текпреднама,а неизанас.Ми немамо гдедасе враћамо- поготовоне некаквим"старимправицама", биле оне симболизоване АВНОЈ-ем

или на неки други

начин.Отудаи грешеоникојипартијскудржавуузимајукао федеративнупа излазетраже у конфедерацији.Такође грешеи оникојимабијакаи јединствена ПартијабилазаменазаЈугославијукаонедржаву. Југославијакаовредност и вредност Југославије Насупротконцепцији којаје инструментализовала постојеће људе,потребноје даонисами,таквикаквивећјесу,трагајуза демократским излазимаи дођудо таквеконцепцијезаједничкогживотау Југославијикојој су стварневредности живота и истинскевредности.Само тако Југославијабиваи постајевредност.

Изгубљена историја

61

Дакле, таква Југославија, у којој Партија као национална

властне можебитизаменаза Југославијукао федерацију, нитиидеологизовани интересизаменаза стварнеинтересе људи.То даљезначи,акоприхватимо даје развојостварење смисла, па тако и одбране Југославије, да и друштвенаре-

формау Југославијитребадаизрази,непретпостављене, већ стварнемотивезаживоту Југославији.А то такођезначии да се излази из постојећег стања - кризе Југославије - са

сновиђењима распада, морајутражитиу превазилажењу партијскогкарактерадржавеи друштва. Данассе преднас постављапитањео Југославијикао политичкојзаједници,државии формидржаве.Све више верујемданамје потребналаичка,а неидеологизована политичка заједница.Таква, која нас узима онаквим какви јесмо,

не постављајући намусловео томекаквитребадабудемо. Тек у оквиру тако схваћенезаједницемогућаје и Југославија

каодемократска и правнадржаваутемељена на законимаи владавини права.То је истовремено и државасвихграђана, алии основазафедерацију каозалоги изразравноправности народа. Дакле, таквих народа које чине слободни грађани,

народикоји не могу бити заменаза изражавањечовека. Човеккаопојединац је основничинилац:безпризнавања његанеманисмисленог народа,нисмислене заједнице, нисмисленедржаве. У овомвременунетрпељивости које свакојпозицијидаје карактер "светости",када не само политичаривећ готово и

целинародидоживљавају једнидругекао противнике, па и непријатеље, ваљанамприхватити цивилизацијске вредности и решењакојаимајууниверзалну, патакои вредност занас. То значиприхватити онеполитичке,економскеи културне установекоје су свудаомогућилетехнолошкипрогресиван развој,економскинапредак, демократски политички животи духовнобогатразвој.А то даљезначида се земљаврати начелимаполитичкезаједнице,а не Југославијекао 06-

62

Ђуро Ковачевић

новљене "Партије". Зато је данаспотребно да прихватајући

изазовекризеприхватимо и њиховиновацијски потенцијал: пробуђенодруштвокао политичко,грађанскодруштво,са свимњеговимпретпоставкама и последицама засоцијализам у Југославији. Одбрана- као модернизација Реч "одбрана" стиче у свакодневном политичком говору

широкуупотребус истакнутим значењем. Било дасе брани национални суверенитет илисуверенитет Југославије. Није самомојесазнање даје развојнајбољаодбрана. То је, претпостављам, и темељносазнањеи оних којима је до одбраненајвишестало,тојестонихкоји сузадруштвену реформу,запроменеоневрстекојимаћеседеблокирати и осигуратиразвој. Али нема такве реформе, посебно оне која би била

успешна,уколикосе не укажена природупостојећегстања, заштосмоу његадоспелинапример,и уколикосеотворено не укажена погубнепоследицепостојећеполитичкеформуле Југославије као државе,друштваи заједнице.О томе се

морамоотворенопитати,не самозбогнекихпосебнихсазнањакоја интересујунауку,већ због осећањанашихљуди, заштоје Југославија,упркосположених надау њу и толиких жртавауграђениху њу - рекло би се неуспешна2

Сваказемља,вишенационална вероватнои више,зависи одуспешности развоја,одтогаколикоефектиразвојадоприносе остваривањупотребаљудиза материјалнобогатим, политичкислободним, културнопривлачним и цивилизацијскиуљуђенимживотомпојединаца и друштвених група.Тек натимпретпоставкама и садржајима градисеи развијаи емоционалнавезаљудипремазаједници којој припадају - идентификација с њом,и стичемогућност дасамазаједница делу-

Изгубљенаисторија

63

је као својеврснаидеологијакоја је вреднијаи старијаод разноразних поделамеђуљудима,нарочитоод политичких поделаи идеологија. Једном речју, развојно успешна заједницаје и смислена

политичказаједница паје утоликомогућаи прихваћена као држава.Југославијанијетоликони посебнани непоновљива а да овај општи став не би вредео и за њу. Баш то што се

истањила као идеологија и емоционално раздробила као заједницасамоказујеколиконијеодговорила очекивањима и потребамаразвоја.Штаје томеразлог2Да ли Југославија уопштекао таква,или су пакразлогтомеполитичкеформулењеногнастанкаи обнове.Свеми сечинидате и такве политичкеформуленисукореспондирале са стварнимсоцијалнимносиоцимаразвојаи дасу вишеследилетаквеидеологијеразвојаза које је питањевластибилои осталоцентралнопитање.Идеологијатроименогнародатребалоје да, поредсвегидеализма, очуваи монархијукао власт,а идеологијаисторијскогинтересапролетаријата- водилаје суверенојпартијии властињенихвођа. И како су функцијестицалестатуснеоборивогуслова тако је Југославијапостајаласве више фикција.Садаје потребнобашзбогтогаотклонитисукобизмеђуовеилионе политичкеформулеЈугославијесамодернимснагамањеног развоја. Али, да би се то постигло Југославија се мора сх-

ватитикао такваполитичказаједница која је општа,заједничкаи јавна ствар,која држидо осећањаљудитако што рачунаи нањиховестварнеинтересе заживоту Југославији. То би био и пут да се патриотизам не супротставља интересимаодноснодасеинтереси отворепремапатриотизму. Октобра1989.

УНУТРАШЊИ ПУТ: МОГУЋНОСТ ЕВРОПЕ БЕЗДОМИНАЦИЈЕ Реквијем за социјализам,ошпочеш прошле годинеу Источној Европи, обесмислиоје деценијамадугетензије на старом континенту.“ У новом порешкуодносаизмеђунација,држава, блокова, Европа 92. као метафора јединства, хармоније, богашсшва, реда, будућности, постаје све већа чежња ис-

шочноевроиског света,који се боришекза демокрашију и хлеб. Тих 12 жутих звездицана вечито европоцентричном

небу,некимасе чинекаосазвежђе којеје шешкодосегнути. Колико ће, и кога, кошшаши 0во европскоуједињење,и колико ће оно, конценфтришућибогаше, успешне,моћне, ос-

шашкуЕвропедонетиизолацијуи осећајподређености2 Доспелисмодотачкеу којој сеназиремогућностконституције Европе без доминацијеи било чије националнеили

државнехегемоније. У својојдугојисторији,којаје у извесномсмислуисторијараздртости европскогпростора,Европа је пролазилакроз различитефазеда би у овом веку била узрокдвасветска,глобалноразарајућа и уништавајућа сукоба. Њих је увеликоплатиласвојимпадом,тј. деценијским изласкомизонеигреи онихзначењакојеје ималау стварању ж Сазвежђебез прешњи,Ђуро КовачевићО уједињенојЕвропи,разговарала:Милена Дражић, Недељна Борба, 20-21.октобар 1990,стр. 1, 4,

5и10.

66

Ђуро Ковачевић

модерногсветаи индустријског друштва,иницирању савременихсветскихпроцеса,повезивања и узајамности, а наравно, и сукоба и раздвајања.Због тога на питање о Европи

ваљагледатиу контекстудуговековне историјеевропског просторакоја у овом временудобија другачијулогику, супротнуоноју којојје основнопитањебилоко ћебитихегемон и у којој су се појединенацијеи државе- њиховамоћ, трошилина залудност хегемоније, одПрвог немачкограјха Отона Великог, преко Шпаније, Енглеске, Француске и до

НемачкеТрећеграјха.Насупротисторијскомсмерукоји се засниваои завршавао националним сукобимаоко хегемоније, идесеновимсмером,одЕвропекаопросторараздора,ка таквојповезаности крозкојусеЕвропау целинијављананов начин и као нов субјекти као нови чинилацу светским релацијама.

Мешовитодруштво Шта то значи данас,а шилаће значити сушра7

ЗначидасеподелаЕвропе,каоосновножариштесветске нестабилности,превладаваповезивањемЕвропе као светски

релевантног факторастабилности. Примераради,Шпанија је својуимперијалну моћ подХабзбурзима,билонемачким, билосопственим шпанским, истрошила наједнојидејидоминацијенад европскимпросторомкоја се јавила у форми одбранекатоличанства, задржавања његовехегемонијеу духовном, а ондаи у световном смислу.Требалојој је готово тривекадасевратиу Европу.Француска је у 17.и 18.веку, па закључноса Наполеоном,као хегемонасила такође искусила, а и платила, тунемогућност дасеевропскипоредак заснивана хегемонијиједногнарода,једне нације,једне државе. Немачкаје у дванаврата у овомвекукренулатакође овомстазомкојаје целуЕвропудовеладоисторијскогћорсокакаи суноврата, а и самнемачкинарод.Ово историјско искуствопоказујенемогућност остваривања смислене и ста-

Изгубљена исшорија

•

67

билне Европе са основа хегемоније,као и немогућност поделеЕвропе на бази две спољнехегемоније- америчке и

совјетске. Спољно доминирањеевропским простором доживелоје крах. Обе хегемонесиле,без обзира на разлике

међуњима,које су, послеДругогсветскограта,завладале европским просторомподеливши га,платилесуто,иаконеу једнакој мери, ценом сопственогразвоја. Једноставно, Европакао кључноцивилизацијско жариштесавремености, не можебитини подређена, ни подељена. Белоданоје дасе Европавраћаобновисвојеисторијскемоћи,својој крајње релевантној светскојулози. Правећисазвежђеелишнихдржава,хоћели Европа 92. направити јединствени систем иншересакапитала, који ће угрозити развитак осташка Европег Могло би се рећи даје и на просторимаИсточне Европе,

где је све било подређеноједној идеологији,покрету израсломиз те идеологије, и владајућојдиктатуриизраслој из тог покрета,друштвона путудаповратисвојумоћ сломом бесконачности "социјалистичке" владавине,која је и

првизнактог повратка.Оно се успоставља као аутономни чинилацкоји захтевада се историјамимо његане може правити.Почиње,мадау конвулзијамаи раздртостима, да стичемоћ историјскогсубјектанасупротпретпостављеној историјскојсубјективности комунистичких партијаи режима заснованихна моћи комунистичкихпартија.А то је ујед-

но и повратактих друштава,наравнокрајње тежак, у Европу.Рекао бих, дакле,да садашњетенденције на нови начин изражавају,нешто што је вековимаприсутно,а неостварено на европскомпростору,и утоликоонепостају занимљивије. Чини седаје снагаовихтенденција каудруживању и повезивањувећа од снага издвајањаи супротстављања. Модернаевропскадруштвасупосталамешовита друштва.То је оноштоје обезбедило повратаки развојњиховепроизводне, економске,културнеи политичке,а рекао

68

Ђуро Ковачевић,

бих и укупне цивилизацијскемоћи. Она се не могу посма-

тратикаодруштвачистекапиталске доминације. Можешели шо конкрешнијегГде су у шомелевеполишичкеснагедемокрашске Европе2 На пример,западноевропски развитаксе не би могао разуметибез изузетнозначајнеулогелевихснага,али не самона политичком,негои напривредном, културном,паи свакомдругомпољу.Европскасоцијалдемократија је пример једногодкључнихчинилацау модерномевропскомразвоју, онај који је битно утицаона обликовањезападногдела европскогпросторау овом веку.Мислим даје тајнаповратка - успона Европе до нивоа и улоге који јој објективно при-

падају- и у томе што се схватилода се модерниразвој друштване можетемељитина једномчистомпринципу,на примерпрофиту,нитина доминацији самонекихпринципа каоапсолута, већнаизвесномансамблупринципа. Схватило се даморапостојатиједандруштвени консензускоји заједничкиживотљудичини смисленим,перспективним, да на крају крајеваи одржањеекономскемоћи капиталаније могућно на основи социјалног деградирањавећине људи,

односнодапожељанразвојнијемогућана дадистрибуција ефекатаразвоја не будеколико-толикоправична,да се обезбедиколико-толикозадовољавајући успонсвих,да се обезбедимогућностдачовек задовољисвоје егзистенцијалне

материјалне и културне,образовне и грађанске потребе. Ценаприлагођавања Отуда и мислим да од Велике Британије, Француске, Немачке, преко европских медитеранскихземаља,па надаље, имамо ход ка комплементарном удруживању на претпоставкаманове структуретих друштава,што се у економском смислу испољава као освојени ниво индустријске демократијеу конституцијипривреде,кроз снажнусоцијалну

Изгубљена историја

69

државуи врлоразвијенаи гарантована основнаграђанскаи људскаправаи слободе,што све заједнотвориразвијени политичкиживоткрозинституције и партијеи, накрајукрајева,која у целостизначиједнутаквудемократску профилацију, која и у начелном и у институционалном смислу

рачунанаједнакостљудикао субјекатау јавнимпословима друштва- демократију као начинживотау друштву.Дакле, то је оно што би се могло означити,зависноод тога како коме одговара,као обновљенаи новамоћ европскогцивилизацијског идентитета. О томе нашанепрактичнасловенска свестхоћедаразмишља као о вулгарноммашеријализму 2 Све ово што сам набројао никако не би могло стати под

једну,честопутадрагунамодредницу о друштвучистеексплоатацијеи доминације, коју прикривамефистофеловска способност капиталадасе,часнаједанилидругиначин,појављује. Мислим дато не би било истинито,колико год да су

намтаквепредставе честои потребнеи драге,дабисмонанекиначиноправдали својевиђењесебе.На источноевропском просторутакођесе дешаванештошто ће перспективно и неумитно водити конституцијиплуралних, мешовитих друштава несамоу економскоји политичкој, већи у духовној и културнојобласти.Тешкоћесу на том путувелике,алије основавећзадата. А тоје крахидејекојаје институционализовалапогубнуилузијудаје друштвоммогућевладатина начинукидањасубјектности друштваи субјектностиљуди, индивидуа, даје друштвомогућноподредити једномчистом принципу, даје одједногпринципамогућноначинитиапсолуткоји уништавасведругепринципебезкојихљудскиживот не самоданије могућан,негои неманекогнарочитог смисла.

70

Ђуро Ковачевић

Није речо љубави Доста баналанпримерможеда послужикао опомена;најмузикалнијинародна свету - Италијани - годинаманису могли да се приближепобеди на Песми Евровизије. Њихов индивуални мелос није лако певљив, ни безличан и син-

шешички.Кад су првипушнаправиликомпромиси додворили се коншиненшулаком корачницомкоја може да постане и химна Европе 92, лако су победили.Не плашише ли се да ће и у другим, много деликашнијим и значајнијим областима, одрицање од индивидуалишеша биши цена

адаптабилносши и заједнишшвуг Једна плурална,мултикултурнаЕвропа, по природи стварије упућенана компромискао базичнипринципреинтеграције и развојаевропскогпростора.Доминација билокоје националне воље,без обзираколикуова економскумоћ имала,није више апсолутномогућна.Колико год садизгледало,нарочитонекимисточнимЕвропљанима, а и неким "Европљанима" унутарЈугославије,даје напомолуједнанованемачкахегемонија, мислимдадотоганеможедоћизбог једнесасвимдругачије светскоисторијске и посебноевропске контекстуалности која је и омогућилауједињење Немачке. Наиме, ово уједињење не би се могло схватити само као моћ

Немацада се ујединеу контекстуслабостиокружења,већ пре као резултатновихпроцесаи потребау окружењуевропскоми светском, таквихпроцесакојимаНемцинемогу битипретња. А типроцесисуу развојупретпоставки прихватљивог - доброгживотана путукојим су многинародикренулии увеликоуспели.Без обзиранато штоћеовипроцесибитипуни противречности и сукоба,јер прошлостсе не брише,она живи,извеснианимозитети остају,онићи ипакнапредовати барнаевропскомпростору,непо мериљубавии мржњекао

Изгубљена историја

71

одредницапрошлости, већ по мери рационалностикао мере интересау савремености.

Нису се ваљдаНемци и Французи,или Французии Енглези, шако нагло заволели

Ту сеуопштене радио љубваи.Или, зарје великаљубав међу Немцима оно што је упориште Немачке, кад се зна

какве су све њиховеисторијскеподелеи специфичности традиција2 Битно је то да се нови рационалитет, проистекао

из индустријског развојаи немоћида се модеранразвојзавршавабилокојимнационалним, локалнимилирегионалним оквиромкао довољним,даљеосмисликао оно што релативизујезначајнекихдругихстварикојесуранијеспречавале мостове, сарадњу, на неки начин Европу

"од Атлантика

до

Урала" - како би рекао Де Гол, или Европу као "заједнички дом", што би рекао Горбачов.

Ми Балканципонекадзнамодасенезасновано узносимо. Узмимо какосу некимеђунамавредновали Италију,гледајући је преко Мафије, сталног смењивањавлада,и тога ко-

ликосуратници.А Италијаје средиште цивилизације већдве и по хиљаде година, које никад ту своју цивилизацијску моћ

нијегубило.Да ли је она билана северу,у средишту- није важно.Онаје посталапетаиндустријска силанасвету.Значи да су се десиленекествари.Измениласе ситуацијаЕвропе каоједногпросторакоји сељудскипразнио- давањаАмерици, Аустралији... у потрази за бољим животом и слободом.

Садје то просторкојије постаопривлачан заљуде.Данассе обелодањујепроблемкако да се људимакоји су у великој мерибилипрофилисани - безобзираколикосетомеопирали - социјалистичкомидеологијом,која је, насупротсивој свакодневици нудилахармоничнодруштво- вратеу свакодневицуи да свакодневици повратеи уградедостојанство смисленог живота.

72

Ђуро Ковачевић

Да сенепонављастара грешкавереу изградњуидеалног друшштва2 То ће битии даљеконфликтна Европа,неможебитиговоранио каквомхармоничном друштву, већо сазнању дахармоничнодруштвои нијемогућно.Могућноје цивилизовано друштво,у којемпринципитолеранције и разлика,интереса и слободеделујукаоконститутивни принципизаједнице, као самначинживота.То је однелопревагу, тонудиперспективу, и у крајњој линији Европу чини привлачном,а на некимпросторима је чини чак митом. Један од таквих простораје баш

наш, такви су и неки источни простори.То је такође стварност, која је пунаљудскераздртости, незадовољстава, али незадовољстава која су из развоја,а не из изостајања развоја. Источна Европа је била и јесте у страховитом заостајањуразвоја. Тај тип незадовољстватреба разликовати

одоногпрвог.Том типуи миприпадамо. Лакоје билоизмислиши еку.Шта ћебити сазаједничким језиком,каква ће биши комуникација,пошто је свешска доминацијаенглескогјезика заправодоминацијаСједињених Америчких

Држава,

њеног начина живоша

"најбољег од

свих"2

Доминацијоменглескогјезика не исказујесе супериорностсамо једногјезика по себи,колико супериорност једногразвојаи начинаживотаизграђеногу том развојуамеричког. На тој основи је енглескијезик задобио доми-

нацију,иакоје наравнопуткадоминацији енглеског утирала већсамаЕнглескаколонијалним ширењем,прерастањем у највећусилумодерног европског доба,барје то такобилодо предкрај прошлогвека.И ранијадоминацијафранцуског, такођесе можевидетии сагледати из супериорности францускогдруштва,начинаживота,развојаједнекултуре,цивилизације.Мислим даје та вишејезичкаЕвропа специфичност настајућесвевише интегрисане,вишеуједињенеЕвроле, и то

Изгубљена историја

73

остаје њена трајна одредница. А тешко је веровати да ће сви

Европљани говорити све европскејезике.

Моделисвиленбубе Смашраше ли даћеновиодносиумањишивековима изражен европоцентризам по ценупошцењивања осташакасвета ДанасЕвропљанинвише не може уображавати,као што је

иначемислионекада,даје светскаисторијаон,нитито може Кинез иза свог Кинеског зида,нити Америка, нити огромни Совјетски Савез, нити било ко... Значи, једно сазнање о уза-

јамности и међусобној условљености - не само у елитним

структурама модернихдруштава- мислимдаје продрлоне самоу савремене комуникацијске системеу ово добаелектронике- Маклуанје рекаозасветдаје глобалносело- него је доспелои донивоапросечнесвести.Мукотрпно,алиизвесно,утиресе путкаједномпланетарном човечанству, које се садаструктурира у својимцивилизацијским средиштима. Једно од њихје кључно - Европа. То је та логика.Европа која је у светуи с обзиром на свет,а не Европа из које светнастајеи која светом доминира.То више није могућно. Као што није ни могућан свет који настајеиз америчкоги којим Америка

доминира. Или та чувенаидејао светскомпоходусоцијализма.Све то, коликогодбиложељено,а по суштининаивно, произвелоје извеснетрагичностии коначно крахирало. Потребноје историјскомишљење, којеотварановеприступе и новеидеје.Доктринерство, лењостдуха,неспособни су да сесуочесастварношћу, иакосуспособнидаухватеодређене моделестварности,натурајућиих као некакво коначно решење.Ти каткадромантичнизаноси,ти неоромантизми разнихврстакоји седанасјављају,коликосуљудски,толико су аисторични, бесперспективни. У мериу којој седанасили сутрабудусударали санемоћидабудуобразацзаизласкеиз ове илинекедругекризе,могусамопостатирадикалнији и такопрепотрошени.

74

Ђуро Ковачевић

УједињенаЕвропа планиранаје много пре прешпосшавке рушења берлинскоги осталих зидова.Какав ће бити однос

дванаесторицевеликихпремасрушеномкомунистичком блоку2 Глобалногледајући, свеје очитијанемогућност дасесветскипоредакуспостављен на исходимаДругогсветскограта одржикаотрајансветскипоредак. Крозисторијусезна- својевременоје и Тојнбио томеписао,даакцелерација промене светскихпоредака напредује и дасувременске фазеу којима једансветскипоредактраје- свекраће.Ако је некоранијеи мислиодаће светскипоредакдоминације двесветскихегемонесиле,трајатибесконачно- каткадсесавременицима то и чини тако - садамора мислитио чињеницикрајаједног таквогсветскогпоредтка. Распадхегемоније ипаксамодвеју сила, Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза,

које су око себе концентрисалеједан круг савезникаи сателита,хегемонијекоја је располутилаи онемогућила Европу - знакје повраткасветака развоју,превладавања разарајућих последица Другогсветскограта,растапотреба људидаживеу нормалнимдруштвима која имајунормалне циљеве,потребеза миромкоји ће зависитиод успешности развојасвих,а несамоодвојнихмоћии оружаних способности онихкојиданасгарантујукакав-такав мир. Трајан и ширењеРима

Семтога, тај светскипоредак, шакокомпонован, увеликоје истрошиосвојехегемоне. На примеруСовјетскогСавезато се драстичновиди:по квалитету животаљуди,по заосталости у развоју,по изостајању основних људских права и слобода,елементарне демократије, модерности, паи поизвесномкрахунекадосвојенихцивилизацијских вредности и оногштоје билокарактеристичноза рускогчовека,руску културу.И у случају

Изгубљена историја

75

Америкеонје довеодонекихнегативних последица, јер ако садАмерикупоредимоса ратнимгубитницима, новоиндустријализованим земљамаилиса обновљеним индустријским развојемЕвропе,видимодаје однекадашњег главногпредводникау битнимелементима развојапочеладапосустаје, мадајош увек импресивноделује.Историја показуједа трошење моћи одређеног друштва на циљеве хегемоније,

неумитноводислабљењу оногкоје тимпутемкренуо.Узмимо случајримскеимперије.Јединивладаркоји је покушао, јер је видеокудато водиРим,дазауставидаљеширењебио је Грајан,а то је Хадријанпосленаставио.Утврдиоје лимес премаИрануи вратионемалидеоосвојенетериторије, иако је билоРимљанакојисумислилидатребаићидаље.Али, већ севиделодаћесеримскавољазамоћтрошитинаспољнаосвајања,на држањеспољнихтериторија,а трунутиизнутрау језгруи да ће римскадржава,ако тим путембудеишла,и пропасти. Што се и десило.И у случају једне моћне краљевине каоштоје билаФранцуска, којаје трошиларади европскехегемоније национално богатство, људскепотенцијалеи освојенупремоћу односуна осталеевропскедржаве, показалоседасеувеликоистрошила нанештоштонакрају ипакнијемоглазадржати. Има ли оправдања бојазандаћеИсточна Европа,будући у материјалнимневољама, клечећикуцатинаврата,и даће шо богашиЗападискористити Прелазакиз ауторитарногу демократскодруштво,успостављањесубјективности друштваи човекаи модерних претпоставки развоја,демократске политичкеконституције тихдржава- свето заједно,безобзиранаразликекојесусадајакеи велике,водика уједначавању основнихвредности и мотивационихимпулсана европскомпростору."Источни човек" у Европи је у ситуацијида садамногестварикоје чини,чиниили желизбогдиктатастомака.Оног тренутка каддођедорешењатогпитања,тадаћерадглавеи оногшто

76

Ђуро Ковачевић

припадавишем ступњуљудскихпотребатакође доћи на дневни ред. Отуда и нема места некој врсти препотенције којој би западни Европљани могли прибећи гледајући ис-

точногЕвропљанина који сесукобљава саелементарном немаштином,као некогко је са цивилизацијског становишта мањевреднобиће.Јер, насупротсадашњемстању,ваљасе суочитии са чињеницомдаје истаИсточнаЕвропау свету књижевности, науке,културе,музике...у свакомслучајудостојанпартнеркоји иматворачкемоћикојесе,иакоспутане, редукованена један циљ, на једанправац,на одржањеједног

типавласти,нисуугасилеи којећесесвакакои снажноослобађати... Заборавкомунизма Готово даје правилодаје потребнода прође неко времекад

дођедокраха,до прскања,дораспада, какоби се дошлодо смиренихи рационалних одговора. У међувремену, екстремни одговори на екстремну ситуацију која је дуго трајала постају највидљивији,понекади најмасовнији.Они понекад

идудо потпуногодбацивања свегаи, посебно,непожељне прошлости,али се због немогућноститоталнограскида троше,умирујуи губе.Ја увекподсећам својеколегеданије могуће кренути од неке сасвим нове позиције која би избрисала 50 или 70 година живота под социјализмом.

На

крајукрајева,свисмо ми, без обзирашто се слажемодаје требалои моралода дођедо крахареалсоцијалистичких режима,људииз тог времена,у њемусмо се обликовали, примилињеговжиги поредпротивљења. То брисањепрошлостипокушаоје и комунизам, мадаса катастрофалнимпоследицама. Комунизамје покушаодаодредирелевантну прошлости дана основутогавлада,не толикопрекобудућности, јер је будућност неухватљива, а прошлостје вишеу људима... Ко-

Изгубљена исшорија

77

мунизамје свудасекаооно што је моглодаидена његову штету. Отудаје ишао на историјскуамнезијукод људи.То је

кадчовексадапогледа- моћносредство владања. Отуданије случајнодасе људисадабацајуу загрљајпрошлости,дапросто пливајупо њој, тим више уколико будућностније видљива

и уколикоје оно што се видикрајњепесимистичко. Тако је данасу случајуИсточне Европе, која нема,примераради,као

Чехословачка,демократскоискуство.Шта се у таквој прошлости моженаћи2За савременост мало.Јављасепотребаопетзанечимкаоапсолутом: у распаду једнограђаседруги. Тај апсолут је сада Европа. Европа се не мора волети,

можесечаки мрзети,алиседоживљава каонештоштоима рецептуруза решењесвихнедаћа,свихнедостатности живота, за отклањањесвихпрепрекаи успостављање прихватљивих, смислених перспектива. Потребноје отрежњење дасе Европавидиу онимсвојимтворачко-цивилизацијским моћима на прави начин, као један цивилизацијскиентитет,

каоједанпојам... А некаогеографија... То требасхватити: хтетиЕвропузначидаваљабитиизнутра европски.То није просто укрцавањеу једну композицију

којаће одвестина одређеноместо,већје то врлоригорозно унутрашњепутовање,које јако многозахтеваи у економском, и у политичком,и у културном,и у свакомдругом погледу.Менеличноохрабрује,дајеми извеснунаду,потенцијал тих друштава. Он је био сузбијан, није могао да се

изрази, био је подређендо те мере да је могао да функционише самокао инструменталан, а рекаобих и као илегалан. Говоритео кадровском, креашивном, људскомпошенцијалуг

78

Ђуро Ковачевић,

Говоримо ономештоје насталокрозједанипаксолидан системобразовања, безобзиранасвазатварања, крознужну отвореностпремасвету,о нивоуљудскихпотреба,које су мање-вишеидентичне,о том човекукоји уочававредност животау слободии тежика томживоту.Дакле,свето заједно узев,уз светешкоће,које су садаогромнеи за догледно временећебитизнатнијеумањене,ипакутирепутштоводи променама које имајуисторијскистатус.Није толикоствар, узмимо као пример, само у вољи и способностиГорбачова,

илиМитеранаилиКола,иакоје итекакодоброуколикоони делујусаспознајом тихнекихобјективних координата европскогпростораи значењапроцесау њему.Такођемислимда је ово са социјалдемократским партијама и Интернационаломлогично.Једнатакваврстаудруживања, покушаја дасесагласноидејикоја сепрепознаје у свимдемократским партијамаутичена обликовањесоцијалнихи политичких процесау друштвимакоја су доживелакрах,распадједног система, тоталитарне идеологије - мислимдаје то природно. Не требана то гледатикао на нештоимперијално,као на покушајналажења једненовеформулезауспостављање своје доминације надИстоком.Не радисепревасходно о томемаданетребаништаидеализовати. Има снагапрошлостикоје модерниевропскиразвоји насамомужемевропскомпростору није променио,које сањајуо успостављањусвојих "старих" права,које су ближе неком прошлом временунего

временукоје јесте или временукоје следи.Али, битноје сагледати њиховограничени значаји њиховустварнумоћу контекстуукупногкретањаи препознавања основнихмотивационих фактораи субјеката којиводемодерном европском друштвуи уједињавању европског просторау контекстусветскогразвоја.Времеје, чинисе,дасе вишезаиграна карту једнебољестварности негонакартунедостижне идеалности.

ДЕО|

ЈУГОСЛАВИЈА: ОСВАЈАЊЕ ИЛИ ГУБИТАК ИСТОРИЈЕ

Вековнојтрагедији губиткаи освајањаслободенапросторима Балканапридружујесе, на измакудругогмиленијума, трагедијаЈугославије.#Вихор рата пустошињенепростореу

имеслободе.Људскаосећања, човековемислии људскиживотипостајухранаконачногрешењаствари- успостављање нације као државе.У име тога одбацујесе историјско иску-

ствозаједничког живота- Југославија,каозаједница, настала у име ослобађањаи ради слободе.У току је својеврсни парадокс: оноу имечегаи из чегаје настала, постајеи полугањеногразарања. Та полугаје слободасхваћена каонација. Изједначавање нације са самом слободом утире пут њеном

уздизањудо апсолутноги беспоговорногидеала.Тако се празанпростор,настаопадомкомунизма,попуњавапоново на апстрактан начиннацијомкао неупитним и одређујућим идеалом,који у тренуткуоствареногбезнађаи изгубљене перспективе претиновимауторитарним поретком.Сва нормалнасложеностдруштваи сукобиу њему,свеполитичке поделеи идеолошкиуклони замењујусе једномједином стварношћу:националнимподеламаи сукобима.Овакве ж Написанооктобра1991.Објављено: Ђ. Ковачевић, Југославија: освајање или губитак историје, у РаспадЈугославије - продужетак или крај аго-

није7,зборник,приредили: Р. Накарада, Л. Баста,С. Самарџић, И.ЕС. Институтзаевропскестудије, Београд,децембар 1991.стр..11-32.

82

Ђуро Ковачевић

раздеобена југословенскомпросторунеизбежноводераспадуЈугославије,јерје онапо самојидејипрепрекаподелии свођењуљудина нације.

"Балканскигеније"је Хобсовосхватање природног стања - у комеје човекчовекувук,изгледа успеодатеоријскииновираи практичнодемонстрира. Извео га је до природног стањаЈугославије у коме је народ народувук. Његово становиштестеклоје своје "наивнонароднотло", ударилоу

његаи посталозастрашујућаматеријалнасила.Успоном овог "генија", настале су нове националне, политичке и

духовнеелите- новивладари, којисуу тежњидаучврстесвоју власти утицај,вербалнесукобеи миронодопска политичка спорења,уздиглидо праксерата.Ова праксамоглаби да постанетотална,уколикосе становиште нацијекао идеала успостави каоапсолутно регулативно и непорециво. Таква идеацијанације рачуна на људскеемоције,на којима се градитако што их будии усмерава.Емоције се редукују на мржњу - према другом - другомнароду,и на љубав - за своје и свога - за свој народ. Оваква конструкцијачовекове

емоционалностиодређујућипростор љубави и правце мржње,доводидо рата.

Средиштесукобау којемсељубави мржњаизводедората, представљахрватско-српскиоднос - од којег зависи могућности немогућност Југославије."ХрватскиБог Марс" би даоствари "тисућљетнисан" о независној,етничкичистој,

држави,а српско"Божеправде"би даконачнорешипроблемсрпства. Да би се то постигло, учињено је све како би се елементи

непријатељства и мржњеуздиглидо потпуности: до идејео природномнепријатељству. Тако се стиглодо специфичне, на балканскиначиносвојенеАрхимедовеполугеи тачке ослонцаза њу, доспелосе дотледа се Југославијазаиста

Изгубљена историја

83

можеразорити.И другинародинајугословенском простору у свемутомеучествујупремамерисвојесамосвести, интереса и моћи. Истакнута улога у томе припалаје и Словенцима,

којисуподстегом"Европаздај",ау имедемократије каоњихове урођенеприроде,потпомогли "демократскохрватство" тако што су напали "бизантијско и бољшевичко српство".

Доприневшиглавномсукобу,стеклису и условеза свој излазакизЈугославије. Свакосматрадасвојасветаправатребадабраникаосамо правона одржање.Пошто је стварностсмештенау обруч природногнепријатељстванарода,народи су упућениједни

против других.Тиме је утрт пораз Југославије,који се, позивом на прошлост, учвршћује као рат. Пад заједничке

ствариидеупоредоса надому појединачне победе.Сви су постализаточеници војногрешења. Све што се данасдешавана просторима Југославије,под знакомје јакихисторијских разлога:какоонихкојипретходе успостављању Југославије,тако и онихкоји проистичуиз њеногпостојања у овомвеку.Њиховунеоборивост, докојесу се уздигли,ваљакритичкипроверити.Требавидетизашто некестранеисторијскепрошлостинародашто учествујуу актуелнојдрамиЈугославије, готоводелујусанивоасветости, а некедруге,нарочитооне које проистичуиз историјског искустваЈугославије,готовосанивоасатанизма. Отудаћесе на нареднимстраницамаучинитиосвртна историјуових простора,нарочитона периодвековноггубиткаслободе,а потом и на период који обухвата Југославија. Сучелиће се

Балкансарелевантним окружењем, с европским простором.

84

Ђуро Ковачевић

Балкан у исшоријским вершикалама

ГрчкакаопутдоЕвропе Балкан,једноодтри полуострвана југу Европе,постаоје, опет,отворенои важнопитањезаЕвропу.Наравно,пресвегазанародекојинањемуживе.То питањеје отвореносукобима и ратом у Југославији. Прети опасност да уместо коначног отварањаза Европу и Европе за Балкан, то полу-

острвопоновопостанетрагичанисторијскипростор.Штаје тосаБалканомштоје толикоразличито у односунаАпенинскои Иберијскополуострво, штогакадикад чинимаргиналним, а у одређенимисторијским ситуацијаманеобично важним7 Од Атине

до данашњих дана, Балкан је био централна

зона утицајаи сусрета,стварањаи разарањау односима блискоисточног-медитеранског света и европскогсвета. СтараГрчкабилаје оноцивилизацијско жариштеу комесе, из сусретаса Азијом и Египтом,успоставилаи основаза цивилизовањецелокупногевропскогпростора.У време старог европско-медитеранског света, она је деловала непосредно. Касније,крозвековнонастајање романске,германскеи словенске Европе,њенутицај,изкопосредан, остао је битан. Овај утицај траје и данас,не само кроз класичне

узореуметничког стварања и пролазног саопштавања већпрвенствено кроз основнекатегоријемишљења,појмове,идеалеи вредности којеје Грчкатрајноунелау европскуи светску баштину.Прво европскоосвајањеАзије и Африке,не само војно под Александром

Македонским већ и духовно и

културно,кренулоје са Балкана.Рим у свомцивилизацијскомзначајунеби биомогућбезГрчке.Хришћанство неби такопобедносно освојилоевропскепросторедагагрчкидух и грчкафилозофијанисуучинилиспособним дацивилизацијски захватии профилишете просторе.Без грчко-римског

Изгубљенаисторија

85

света,у чијем су средиштугрчки духи римскаполитичка воља,тешкода би био могућсадашњиевропскисвет,и не самоон.Три јужноевропска полуострва и обалеСредоземља чинили су јединство скоро један миленијум.То јединствосе

послепадаримскеимперијевишеникаднијеобновилои успоставило.Свако одњихкренулоје различитимпутевима, који, као различити,постоје и данас. Поделе Балкана и Словени У доба поделе Римског царства на Источно и Западно, ос-

новна поделаишла је просторимаБалкана.Легитимним наследнициматих подела,сматралису се Византијско царствои римскипапа.Без обзирана све покушаједа се овлада целином Балкана, та подела је у виђењима Европљана, а и неких Балканаца, остала и до данас. У политичком

смислу,онасе исказивала и исказујекао формулазаподеле на интересне сфере,каоосновазаодређене хегемонистичке аспирације.У таквомпростору,нашлису се по досељењу, Јужни Словени. У њему су стасавалии стекли свој историј-

скипут,стицалии губилисвоједржаве,изградили својкултурноисторијски идентитет и, у новијимвременима, својнационалниидентитет и националне аспирације. Управотаквапрофилација Балкана,продоромМађарау Х векуу Панонскунизијуи кидањемпросторних везаса западними источнимСловенимакојесудотогпродорапостојале, самосе појачала.Срби и Бугари,као што је познато, примилису хришћанствоод Византије,а Хрватии потоњи Словенци од Ватикана. Спорови између та два центра хришћанстваувелико су одредилиодносемеђу Јужним Словенимаи потоњеспоровемеђуњима. До уласкау Југославију1918.године,Словенциникада нису били политички народ,јер нису имали сопствену државу.Хрвати су изгубилисвоју државу1102.године,и, од

86

Ђуро Ковачевић

тада,посталидео угарскогдржавноги политичкогтела. Ускоро ће и то јединственоприпадањебити разбијено потчињавањемДалмације моћи Венеције, које са извесним

прекидиматраједо Х1Х векаи продужавасе аустријским поседовањемДалмацијесведо падаАустро-Угарске. Српска

држава,којаје својврхунацдосеглау ХГУ веку,палаје под ударомнастајућег турскогцарства,као изванхришћанске и цивилизацијски стране силе. Године 1459. престао је да пос-

тојии окрњенивидсрпскедржаве- палоје Смедерево. Неколикодеценија раније,палаје и бугарска држава. Јединоместо слободена којем се исказивалацивилизацијскаплодотворностсрпско-хрватског сусрета,посталаје и осталадо Наполеонових освајања- Дубровачкарепублика.

Истицањесамо ових момената,чини се радиуставновљавањапресечнихтачакаодкојихтечетрагичнаисторија словенских народанаБалкану.Наравно,тометребадодатии падБосне 1463.године,којимТурско царствостичеважан простор,како за дејствомеђуСловениматакои за дејство премаЕвропии изнадБалкана.Ипак,у колоплетутрагедије Балкана, најважнија је чињеница пад вековима смањиване

Византијеса њенимцарскимградомКонстантинопољем 1453.године.Тиме је, поредпадаслободеали и посебнихци-

вилизацијских узлетапојединихсловенскихнарода,палаи сама цивилизацијскаоснова и цивилизацијскосредиште Балкана. Од друге половине ХУ

века, заокруживањем

турскогпродоранаБалкан,у игрубалканских поделаи сукоба,улазијош једнауниверзалистичка претензија - ислам.Исламсе,каоноварелигијска, снажнааразличита цивилизацијскаи политичкамоћ,као странначинживота,у некимделовимаБалканадефинитивно одомаћује. Словени и Балкан у упореднојперспективи У деценијамаистогвека,који највећидеоБалканаподвргава Азији, а остале просторе,као и велики део европскогпрос-

Изгубљенаисторија

87

тора, излажедужимили краћим турским освајањимаи потчињавањима, сасвимје различитасудбинадругихЕвропљанана Медитерану и севернимзонамаЕвропе.У Италији, иако политичкиподељеној,доминираноји изложенојаспирацијаматадашњихевропскихсила,цветаренесанса.У слободнимрепубликамањеногсевера,кују се битнепретпоставкеукупногцивилизацијског успонаЕвропе. Рим је постаојединицентархришћанства, алиће,убрзопослепада цариградског противника, стећиновогу покретуреформације и настајању протестантске цркве. На

Иберијском

полуострву стасава моћна шпанска

Краљевина, којаћеускоропостатинајвећаколонијална, и за цео један век, доминантнаевропскасила.Готово у исто време,завршиосечувениСтогодишњи ратизмеђуЕнглеске и Француске,после којег Енглеска креће својим поморским путем, а Француска у борбу за европску превласт и доми-

нацију.Немачкоцарство,иаконаставља својеилузорнопостојање,распаднуто настотинудржава, државица и слободних градова,ипак,не зауставља цивилизацијски успонНемаца. Пољскаје у то времемоћнадржавау успону.Московска кнежевина окупљарускеземљеисподтатарскогјармаи обнављаруско царствокоје, додушеу другомсимболичком знаку,постојии данас. На основуовихмоменатакоји су истакнути, моглоби се закључитида се у ХУ веку историјскавертикала,успостављена на Балкану,почињесуштинскиразликовати од историјских вертикала на другимевропскимпросторима иу другимевропскимнародима.Балканпостајезонаиз које Азија нападана Европу, а ислам на хришћанство,односно,

постајетачкадо које се Европа брани.Балканскинароди учествујуи у нападуи у одбрани.Њиховиидентитетиуспостављени дотог времена,цепајусене самоуследпроцеса исламизације,већ и уследунијаћењаи покатоличавања,ко-

јем прибегаваВатикан,и то нарочитопослегубиткакојије

88

Ђуро Ковачевић

претрпео католицизамна просторимаНемачке, Енглеске и

севернеЕвропе.Но, то нијесве.Свакона балканскомпросторуоднекуда бежии негдежелидасесклони.Долазидовеликихсеобаи довеликогмешањастановништва, нарочитоу зонама српско-хрватскогпростораи Босне. Посебно је изражено исељавање српскогстановништва ујужнуУгарску, у којој је Срем преосталиреликт српскедеспотовине.Пред

турскомнајездоми уништавањима, празнесепросториДалмације,Хрватскеи Славонијеи попуњавају Србима.Хрвати беже у неке централнезоне Мађарске, у Моравску, у Аустрију и насељавајуИстру. Словенци беже из Истре, а њихов

целокупниживотнипросторсмањујесе на данашњи,услед немачкогосвајањаи насељавања њиховихпростора.Босна добија предводничкуулогу међу Словенимау њиховим турскимосвајањима, а нањенимрубовимакојиседодирују са испражњеним хрватскимтериторијама,формирајусе две крајине српског народа. Горња крајина, која и данас пред-

стављацентралнузону сукоба,успостављасе по налогу бечкогдржавног интереса, радистабилизовања одбранепред сталнимтурскимпродоримаи покушајимадаљихосвајања. Та крајинастичеи додатнизначајпослетурскогпреласка прекоСавеи Дунаваи њиховепобеденадМађарима1526.годинеу бици на Мохачу. После те битке, највећидео Мађар-

скепотпадаподдиректнуилииндиректну турскувласт,која ће трајативишеодједноги по века.Посебанзначајимајуи двевеликесеобеСрба,1690.и 1737,докојихдолазизбогсрпскогучешћасаАустријанцима у ратупротивтурскеимперије и потом аустријскогповлачењаи повраткаТурске на границедоСавеи Дунава. Свата догађања праћенасуогромнимљудскимстрадањима која се речито могу исказати једним слободним поређењем:Србија, Зета, Босна, Далмација,Хрватска и Словенија,ималесуу ХУ векувишестановника негоЕнглеска,којује настањивало нештовишеодтримилионажитеља. ДочекалесузаједноХХ вексанеколикопутамањимбројем

Изгубљенаисторија

89

становника,чак и кад се пренебрегнеонај део енглеског становништвакоји се иселио у Америку. Оваква догађања

исписивала су матрицуформирањаонихсловенских народа који ћеу ХХ векузасновати Југославијукаопрвузаједничку државу. Крозтаквуисторију,формирале сусењиховемоћии немоћи, осећања,наде и страхови,њихово историјско памћење и сећање, идентитети и аспирације. Све то има

посебнуважностса становишта претпоставки и смислаЈугославијекао заједнице и као државеу сусретутринародаСрба, Хрвата и Муслимана.Наравно, биће речи и о другима,

али о овима,највише,јер чине централнузону простора, физичкоги духовног,културноги политичког,одкојег зависи могућност или немогућностЈугославије у границамау

којимаје започеласвојепостојањеу овомвеку. Југословенски национални иденшишеши:

основнеознике Срби У Срба као најбројнијег словенског народа на Балкану, у

колоплетуњиховограспршавања целиномбалканског простора и Подунавља, у вековима губитка слободе, као зајед-

ничка бит осталоје и деловалосећањена немањићкудржаву.

Спецификум те државеогледаосеу њеномтесномсавезуса националном Православном црквом,у комеје Црквабилаи осталаподређена држави.Свињиховисновии борбебилису мотивисанипоновнимуспостављањем сопственедржаве.И поредсвихпродораисламизације у централној зонисрпског народа,битнаконстантакод Србаје неприхватање турске власти,јер им је онацивилизацијски и религијскистрана.О томе говори целокупнисрпски националниеп. Песме преткосовскогциклусапевајуо стварањуи слависрпске државеу добаНемањића,песмекосовскоги покосовског циклусао витештвупоказаному њеној одбрани,а песме

90

ЂуроКовачевић

ускочко-хајдучког циклусао истакнутим појединцима којисе супротстављају турскојвласти...Песме о Првом и Другом српскомустанкуопевајупобуну,освајањеслободеи поновни настанаксрпскедржаве.Као поданици, Срби су и раја-кметови,алии трговции побуњеници-ратници. Централне тачке њиховогпредања- мита,који се уздижедо непорециве истинеи њиховихосећањаи свестијесу,немањићка државаи Косовски бој. То су и личностиу којима се на идеаланначин

изражавасамосвести понос:кнезЛазаркао оличењепотпуногнепристајања натурскувласт(по ценуопредељења за "царство небеско"), Милош

Обилић као оличење спремно-

сти за крајњу жртву у име части и слободе и Марко

Краљевићкао оличењеспособностиподношењаи сталног оспоравањатурскевласти.У њемусе спајајуи тежњаза преживљавањем и тежњаза отпором,као и храброст,и лукавост.Он је оличењевиталнеснагесрпскогнарода.У сећањуи митује и СветиСавакаоличносткојаје утемељила специфичнусрпску духовности постала симбол њене одбране. Иако овајепоскаткадидеализује особине,стремљењаи отпоресрпскогнарода,он заправопрерађујеи одзабораваотржестварнеисторијске чињенице. Српскиидентитет се,дакле,одржавао, браниои формирао пресвегау истицањувредности слободеи независности. То се изражаваи у централном статусуњиховепрошлостикао славнедржаве.Њиховоколективноисторијскопамћењеи идеализације отпорастранојвласти,обнављали су тежњеза поновнимуспостављањем сопствене државе. Овоје схватање супротноонимсавременим и актуелним идеализацијама које српски националниидентитетизводеиз српског православља,тј. из српскогкосовскогопредељења за оностранонебескоцарство,ако се већне можеправедно, часнои слободноживетина земљи.Оваквимсхватањима, морасе признати,доприносе некереалнеисторијске чињенице, међукојимаје најважнијачињеницао незаобилазној улозиСрпске православне црквеу одржању и развојусрпскогнационалног

Изгубљенаисторија

91

бића,па и у обезбеђењунеких световнихгаранцијаза какавтакав световни живот Срба. Међутим, Православна црква

билаје самоуточиштеи крхказаменазагубитакдржаве,са јасноизраженим тежњамададопринесе њенојобнови,дајој послужии да јој се подреди.Такво прихватањеЦркве израженоје у свимпросторима који Србинасељавају: у Србији,у ЈужнојУгарскоји потоњојВојводини,у ЦрнојГоримн Босни,у српскимкрајинамау Хрватскоји Далмацији.Због таквеулогеЦркве,исламизација и покатоличење Србаимају чисто световнуамбицију:да се одрођавањемсмањипотен-

цијал српскихтежњика слободии сопственојдржави.У прилогтаквомсхватању говореи отпории борбедасеу несретнимисторијскимоколностимаостанеу својој Српској православној цркви- вери,и дасе избории очувањенааутономија.Наравно,то сусамонекеодбитниходредница које су конституисалеисторијскувертикалуодржањасрпског народадо поновногосвајањасопствене државеу Х1Х веку. Срби су први мали народу европскојисторијии први словен-

ски народкоме је успелода у мреживеликихцарставаи државана европскомпростору,остварисопственудржаву. Једно време,самосу Русијаи КнежевинаСрбијапостојале као самосталнесловенскедржаве.Бугаримаће то, уз обилатурускупомоћ,поћизарукомзнатнокасније,а свидруги словенскинароди,потлуноилинепотпуно,остварењесвоје државности успоставиће на исходимаПрвог светскограта. Међутим,истицањемовихчињеницакао битнихи одређујућихзаразумевање српскогнационалног карактера, никако се не желе сакритии другецрте тог карактера,које се огледајуи у пристајању на исламизацију, унијаћењеи покатоличавањерадибиолошкогодржањаили некестатуснеи материјалне користи.Али, каои кодсвихосталихнарода, коликогоддасетежилоидеалима, тежилосеи преживљавању у задатимпропозицијама живота.Ипак,то штосусеу језгру српскогнародапревасходносопственомснагомобновила својадржава, и установиле двесрпскедржаве: Србијаи Црна Гора,билоје и осталоододлучујућег значаја.Битисвој,без

92

Ђуро Ковачевић

обзиранаценуи жртве(а самоу овомвекубилоихје преко двамилиона),тоје кључнаодредница српскеисторијске вертикаледонајновијегвремена. То је стваркојаимаапсолутну вредности којој су сви рационалниразлозии питањао мудрости и корисности подређени. Хрвати

Хрватскоисторијскоискуствоје готовоједнакотрагично. Рани губитак државе и осмовековни живот у мађарској државии њеној симбиозиса Аустријом, те подређеностњој,

битносуутицалинаидеалеи вредности у хрватскомнароду. Поред тога, као и Срби, и они су живели под више страних власти. Власт Венеције над Истром и Далмацијом и живот Хрвата у Босни под Турском, такође су чињенице које се

морајуиматиу виду.Ипак,животХрватау Угарскојбиоје одређујућипре свегаза њихове политичке тежње и циљеве.

Њиховоплемствокојеје опсталои учествовало у државном животуМађарскеи у каснијојпотчињености МађарскеАустрији,ималоје изузетнуважносту формирањуи профилисањуполитичкихпретензијаХрвата.Окосницутога чини идејао хрватском државном праву,константи хрватскеполитичке историје. Она не смера успостављањусопствене државе,већустановљењу Мађарске,као заједничке државе, у којој Хрватска постижеи остварујеполитичку аутономију.

Онапредставља утемељење и смисаополитичких паи војних сукобљавања и у имењесеводеспоровисамађарским племствоми тражиослонацу Аустрији.Могућасретнаоколност заХрвате,дасуделилиприпадништво истојрелигијии цркви - римскомкатолицизму (премдаје једандеоМађарапрешао на калвинизами остаоу њему),састојаласе и у томешто власткојој су билипотчињени нисудоживљавали такостраномкако су Срби доживљавали турску,аустријскуи мађарскувласт.Ово припадање истој"светојРимскојцркви"временомсеразвилои у припадање истомвредносном системуи начинуживота.Свеје то условљавало дасестварнасветовна

Изгубљена историја

93

потчињеност другом,и страномпојезикуи пореклу,увелико компензираосећањеми илузијомо припадању нечемвредноми универзалном, пачак,у околностима Балкана,каоприпадањеевропскомза разликуод свихдругихсловенских саплеменикашто пребивајуу азијатскоми византијском. Отуда је све до Х1ТХвека за настајућехрватствоодредишно

осећањедасу онипрваодбранахришћанства. То сеизражава у идеји о Хрватима као "предзиђукршћанства" које има

посебнуулогуу одбраниодисламаи враћањуправославних шизматикатј. Срба "светојРимској цркви", као правојверии једином правом хришћанству.У таквом положају и осећању

историјскихприлика,немогућност дасе постигнесвојасветовна посебносткао државнасамосталност,увеликоје нашлауточиштеу идејио посебнојулозиу католичанству каонечемуниверзалном. Међутим,то је различитоу односу на схватањеСрба, који су такођеразвили,а и данаснекимеђу њима негују, свест о својој посебној улози у одбраниправо-

слављапосле падаВизантије.Док су се они одупирали преласкуна католичанство и ислам,нарочитотокомХУП и ХУШ века, дотле су носиоци идеје о посебној улози Хрвата

виделиту улогуу остваривању универзалистичких претензија католичанства и преданости ширењухабзбуршке државне моћи, као кључне католичке моћи у Европи. Наравно, и у

овомслучају,речје самоо одредишним тачкама,а никаконе и о целокупности социјалног, духовноги политичкогразвоја Хрвата. До првих деценија ХМ] века, на тачкама у којима ће се

каснијеуспоставити војнаграница,Хрватисуунеколикозаиста и били "спизнапнацап!е тигаје5", нарочито после пада

свихсловенских државапредтурскимосвајањима. Послевелике и тешке борбе након изгибије становништваи исељавањаоног које је преостало,у те крајевебили су насељениСрби, и то по позивуаустријскецарскевласти. Они су преузелиобавезувојнеодбранена тачкамаглавног продораТурске према Бечу, а за узврат добилина слободно

94

Ђуро Ковачевић

располагање земљуна којој су се населили.Гаранцијатога билаје у изузимањуовихпростораодбилокаквејурисдикције угарскогили хрватскогСабора и њиховој директнојподређености царској власти у Бечу. Тако су Срби Крајиш-

ници међу првима у Европи ослобођениод феудалних обавеза.

Прва озбиљнијеартикулисанаидејао могућностимаи потребизаједничког државногживотајавиласе управокод Хрвата. То је развој идеје од Јураја Крижанића преко Илирског покрета до Југословенског одборау време Првог светскограта. Ослободивши се од Турске, Србија је побудила и оснажилауверењада та идејаније утопија, већ да може бити реална. Али, паралелно са једним таквим опредељењем,од половине Х1Х века јача и становиштео независној и великој хрватској држави, о Хрватима као нај-

важнијем,па чак и јединомполитичкомнародуна словенским просторимаБалкана.То је пут од Анте Старчевића прекоусташтвапасведоданашњих дана.Прво опредељење је, иакоизузетносуровонарушенотокомДругогсветскогза времетзв.НезависнеДржавеХрватске,уз стицајевропских околности и ослоњено на српску помоћ и моћ, стварно или

наокопобеђивало.Данаскао да су сви изгледина страни другог опредељења.Могло би се рећи да се у савременом

хрватствуизоштренои видљивоиспољавараздртостњиховогбићаизмеђуњеговихсловенских корена,духовнепрофилацијеи припадања нечемопштијем- "страноми супериорнијем".То супериорнојавља се у новом лику њихових старихгосподара.И ту је једнаод битнихразликаизмеђу њих и Срба: док су Срби у свом основном историјском им-

пулсу,странутурскувластне самоодбијали,већ и презирали,дотлеје у Хрвата,такођеу основномисторијскомимпулсу(без обзирана противљења),билои разложнезадивљеностии поштовањапремахабзбуршкојмоћиу имецивилизацијске супериорности аустро-немачке културе.Такође, уз отпоре према италијанштини,прихваталасе моћ

Изгубљена историја

95

Ватиканаи дивилолепотииталијанскемоћи уметничког стварања. Исламизација и Муслимани

ТурскаосвајањаБалкананисузначиласамогубитакслободе схваћене као губитаксопствене државе.Значиласу и нешто многовишеи трајније:продорисламакао новеуниверзалистичке претензијекоја у простореподелана два света хришћанства, заувекуводии једнунову,којаћетемељноизменитидуховнуситуацију, основепрожимања и сукобљавања наБалкану.Исламнијесаморелигија, још мањесамоЦрква. Он је светоназорсуштинскиразличитхришћанству у обема његовимваријантама.По претензијије тоталан,јер не диференцирарелигиозностод световности,духовностод вере.У њемује битнодругачијесхватањечовека и његовеза-

једнице,онје и правои политика. Исламизација,у почетку не тако снажнаа ни тако насилна, захватацео Балкан. Међутим, за нас је овде најважнија

исламизацијау српском простору и простору српскохрватскогпрожимања. Из њеје насталомуслиманство којеу нашемвременупостајеодредницапосебненацијеу Југослав-

ији.Прелазаксрпскихфеудалаца и њиховихкметовау ислам, исламизација богумила(јересу хришћанству штосепротеже од Босфорадо Пиринејаподразличитимименимаи у различитимверзијама:павликијанци, богумили,катари,патарени, албижанскајерес), насилнаисламизацијакаснијеи раз-

набекствау ислам,дефинитивно круне,пресвега,српсконационалнобиће,схваћенокаоправославно, каои простортога бића.

Муслиманство сепревасходно конституише каоразличита духовности посебанначинживота,а у политичкомсмислу каоприпадање владајућем народу,насупротхришћанима који чине рају. У доба турске царевине на просторима Ју-

96

ЂуроКовачевић

гославије,то је значило бити и осећатисе као Турчин, бити таквим сматранбез обзира на то што се говори језиком раје - хришћана.После падатурскецаревине,којем су одлучујуће допринелиСрби, својим ослобођењему ХТХ веку, исламизо-

ваностановништво престало је даприпада владајућем народу и временомсе моралосусрестиса својимсловенским(превасходно српским) коренима. Настала је сасвим нова ситуација.Многи се исељавајуу Турску, а потребу да се ре-

дефинише сопствени идентитет, пратинеспремност дасеисламприхватикаоједнаодверамеђуСрбима. Све је то уписалои оставилосвојетраговена односеу кључномтроуглуЈугославије:Срби, Хрвати и Муслимани.То је троугао истог језика, највећеетничке блискости и, поред свих разлика, највеће сличности. Игра у том троуглу је кључна игра за и против Југославије. Свако се у њој ради

нечегвраћау прошлост:Србиу својуславнудржавуи блиставуправославну културу,Хрватиу славнупрошлостзаборављенедржавеи "К ипа К" културу. Најкраће је путовање

Муслимана. Оно имапотребузазаборавомстаријихпредака, истицањемсјајатурскогцарства,вредностиисламскезаједницеи културе.Додајмотомеда,у свомекстремном виду, Србесагледава каорушиоцењиховогсјајногсвета,па отуда и непријатељски, каои тодау екстремном православном српствумуслиманствопредставља издајуи српскунеслободу. Тако се,парадоксално, а ипакстварно,несрећна историјазавршаваоптужбамамеђуонимакоји су међусобно,по свим савременим или,какото волимодакажемо,европскимкритеријумима најближи. Словенци,Македонции Албанци Наравно, за питања о Југославији значајни су и проблеми Словенаца и Македонаца. Међутим, њихове позиције уве-

ликозависеододносау централној зонимоћии немоћизаЈугославију.Већје истакнутодаСловенци,као католичкина-

Изгубљена историја

97

род,кроз историјунепрестано губетериторијуи даникада нису ималидржаву.Изложенинајснажнијемутицајугерманстваи нешто мање снажномутицајуВенеције - Италије, њихово родно тло остало је у њиховом језику из кога ћеи настатикао нација.Међутим, њихов пут као нације,што за-

почиње настајањемњиховог грађанства,заправоје пут Словенаца крозЈугославијуи изЈугославије. СудбинаМакедонацабилаје још трагичнија.Под турском

влашћу,на просторунекадашње Бугарскепа затимсрпске државе,окружениса двасловенсканарода(Бугари и Срби) и

дванесловенска (Грции Албанци),имајусвојусамосвест од ХТХ векаи светаолик Самуиловогцарствапредсобом.То царство,међутим, Бугари сматрајусвојим. И њихов пут као нацијеје пут кроз Југославију, а мождаи из Југославије.

За разматрање релевантног историјског тока,којидубински ситуирапретпоставкеза и противЈугославије,посебноје

важнаисторијскапутањаи једногнесловенског народа- Албанаца,с обзиромнањиховодосељавање и масовнопенетрирањена Косово и Метохију,као једнуод централнихзона целокупне српскеисторије.У трагичнојисторијитогнарода, чија је већинаисламизацијомстекланов идентитет,битноје

рећидасуу српскипростордошлиподзнакомтурскевласти и у име њенихинтересаи дага, сматрајућига својим видекао део никадпостојеће,али сањанеВелике Албаније.

Југославија: прва заједничкадржава Околностинастанкаи значајСрбије Формално,првидатумЈугославијеје 1. децембар1918.године. На тај дан проглашенаје Краљевина Срба, Хрвата и

Словенаца.Чину проглашењаи установљењазаједничке државетри словенсканарода,претходилису сама југословенскаидејаи интелектуалнии социјално-политички

98

Ђуро Ковачевић

покретинасталииз ње,каои исходиПрвогсветскограта.У овимисходимаод одлучујућегзначајабилису падАустроУгарске и победничкистатусСрбије као једнеод силапобед-

ницау овомрату. Дуга је била путањасрпскедржаведо овог статуса. Почела је са ХЛХ веком, Првим и Другим српскимустанком,

установљењем Србије као аутономне,вазалнеи наследне кнежевинеи остварењемњенепотпунесамосталностиу времекнезаМихајла,кадаје и дефинитивно уписанау политичку карту Европе и света - као међународно-правнисуб-

јект. Балканскиратовису билизавршницатог процеса,а Први светскират,одбранаправанадржавнопостојањесрпског народа. Од половине Х1Х века, демократска конститу-

цијасрпскогдруштваи државена територијикоја чинијезгросрпскенацијеје у сталномуспону,иакоувекпредтешким унутрашњим препрекама и предсталнимспољнимпретњама. ДоласкомПетраПрвогКарађорђевића навласт1903.године, овајпроцесје добиосвоједефинитивно политичкои институционално уобличење.По свимрелевантним критеријумима,тада,а и сада,Србијана почеткуовогвекапредставља једнуодпарламентарних демократија тадашње Европеи света. Једновековно путовањеСрбије у слободу,сударалосе са

окружењемимперијалневољенеколиковишенационалних царстава, одкојихје свакоималосвојеинтересе и претензије на Балкан.По природиствари,најжешћисукобису билиса турским царствомкоји су завршениПрвим балканским ратом,послекојегсе турскаевропскаграницаустановљава напросторуна којеми данаспостојиТурскаРепублика,као европскадржава. Другоцарство, Аустрија,односноАустро-Угарска, доживљаваовакавпут Србије као претњусвојој доминацијина просторуБалканаи као препрекусвојимаспирацијама на

Изгубљена историја

99

Балкан. Отудаје његоваполитикадасе учини све,како би се Србија онемогућилана свом путу у независности како би се спречило удруживањедругихса Србијом. После српског устанка у Босни и Херцеговини 1875.године, када је турска

власту Боснипала,очекиваноуједињавање саСрбијомкаои другомсрпскомдржавом- ЦрномГором,одлукамаБерлинскогконгресаје спречено,такоштоје међународни мандат за власт надБосном добилаАустрија.

Растугледаи привлачне моћиСрбијенајужнословенском простору,спречаван је и на другеначине.Тадашњеимперијалнесилеу својимпретензијама наБалкан,тежилесуда,насупротидејамаи покретимакоји су заговарали могућности потребузаједничког животаи заједничке државе,оснажеи супротставеидејеи покретекоји ће изнутраделоватипротив

тога.Ипак, тежњака слободиса ослонцемна освојенуслободуи моћСрбијеје однелапревагу. На победиСрбије и на рушевинамаАустро-Угарске настала је Југославија и почела свој живот као држава.Погрешно

би било казатида су интересинарода,из којихје настала, били истоветни. У Хрвата и Словенаца победио је политички

реализаму сусретусападомхабзбуршке моћии претензијама Италије на територијеових народа.У Србији је победио

интересда целокупнисрпскинародживиу истој држави. Наравно,у свемутомебилоје и заносаи поноса,алии много слутњии непознаница којећесевећодстварања Југославије постепено откриватии постатиизазовњеномсмисленом постојању. Унутрашњи

живот

и европске

околности

Свакоје у Југославијуунео сопственуисторију,сопствене тежње и интересеи свакоје имао своје планове са Југославијом. Једни су, полазећиод идеје блискости,дошли до идеје о троплеменом народу,а други су, полазећи од становишта

100

Ђуро Ковачевић

разлика,стремилика томеда им Југославијапослужикао средствозањиховпуту независне државе.Једнеполитичке снагесу тежилепарламентарној монархији,а другепарламентарнојрепублици. У самомтренуткустварања Југославије,насталаје и трећаполитичкаснага,којој је комунизам, каоидеал,биоизнадЈугославије,чаки формулапротивње. Но, оснивање Југославије, било је, историјски гледано,

огромани ненадануслех.Првимсветскимратом,срушенје старии установљен новипоредак,несамонаБалканувећи у Европи. Балкансе нашаоу потпуноновом државноми политичком окружењу. На рушевинама Аустро-Угарске

насталесудвемалеи једнановадржава- Аустријаи Мађарска,и новадржава- Чехословачка.Немачкаје моралада плаћа ратне одштете,а Русија је Октобарском револуцијом

и исходимаграђанскограта, за дуго време,избаченаиз европске игре. Готово две деценије,она ће у тој игри мање

битиприсутнакао држава,ализатоврлоснажноприсутна као идеологија. Блокиранау међудржавним односима,постаћеважначињеницау унутрашњем животумногихдржава, и то прекорадничкогпокретаи комунистичких партија,организованиху КомунистичкуИнтернационалу,мањекао упориштеидејаи новемоћи за ново друштво,а вишекао упориште за нову империјалнумоћ Русије тј. СССР-а. И Румунија се силнотериторијалноувећалана рачун Мађарске и

Русије. Италија је, поредтериторијалнихпроширења,на путу који стреми обнови "римске воље" и империјалнимам-

бицијама.Пиринејскополуострво,неприсутноу рату,иде посебнимпутемизвеснеосамеи будућихтешкихискушења. Пољска се обновилакао самосталнадржавана највећем делусвојихтзв. историјскихтериторија.Установљенесу и три нове балтичкедржаве,које овихданапоновопостају самосталне.На крајњемзападуконтинента,настајенова држава - Република Ирска. Америка, која је својим укључењему рат1917.годинеодлучујуће допринела исходу рата, повлачи се у "сјајну изолацију", која ће тек бити уздр-

манаи напуштена новимратом.У новоуспостављеној поли-

Изгубљена исшорија

101

тичкојмапиЕвропе,градисеновиевропскипоредак,којим доминирају две европске силе - Француска и Уједињено Краљевство.

Настанкоми развојемтаквогпореткакоји сеградинапоразуједних(Немачка)и искључености других(Русија),теамбицијаматрећих(Италија),настајеи развијасе Југославија као држава.По природиствари,као чињеницановоги по претпоставкамаврло крхког европскогпоретка, она је непрекидно изложенааспирацијама онихкоји новипоредак не прихватају и који га сматрајунеприродним, па отудаи Југославијуозначавају каовештачку. Три великодржавнеаспирацијетеже оспоравањуи разби-

јањуЈугославије. У томеналазеиунутрашње савезнике. Успон фашизмау Италији, нацистичкареконструкцијаНемачке 30-

их годинаи бољшевизам у Русији,безобзирана сверазлике међуњима,у питањуЈугославије, делујуготовојединствено. У контекстуњиховихаспирација, долазидо фактичких,мада неприродних политичкихсавезапојединихгрупаи организацијаунутарЈугославије, ау непосредном окружењу подстичу се апетитиподпокровитељствомИталије и Немачке, апетити који могу бити остварениједино разбијањемЈугославије. У

свемутоме,нарочитосе рачунана потенцијал националних сукоба,пасетежињиховомактивирању и усмеравању. Додајмотомеи чињеницу дасупризната самотринационална идентитета,даје Муслиманима признатсамоверски,а даМакедонцима нијепризнатниверскиниетничкиидентитет. Ипак, та и такваЈугославијанијеунапредбилаосуђена на неуспех.За две деценијесвог постојања,притиснута очекивањимасвихдасе њиховиинтересиоптималнои дефинитивнореше,безозбиљнијеспремности дајој седавременаи дасестварирешавајупутемкомпромиса, онаје ипак у многочемууспела.Најпреу томештоје наједномпростору сукоба и вечитог ратовања обезбедиламир и што је за

102

ЂуроКовачевић,

време свог трајања обуздавалаамбиције других с оне странењених граница.Друго, што је унутар својих граница

укључиланајвећидеонационалних територијаСловенацаи Хрвата. У случају Хрватске, то је било посебно важно, ако

се имау видуукључивањеи највећегделаДалмацијеу Југославију. Затим, обезбедилаје и известанекономски успон,који је утоликовећиуколикосе мериса изузетним разарањима привредних потенцијала токомПрвог светског рата,и то посебнона тлу Србије.Једна лоша економија, како се често оцењивалопривредностање Југославије измеђудварата,никаконе би моглаиматијаку и конвертибилнувалуту.Уосталом,периодвеликеекономскекризе, Југославијаје многолакшеподнеланегодруге- старијеи виђенијеземљеи државе.И поредполитичкихсукобљавања која су имала националнуконотацију,она је допринелапуномнационалном развоју,пресвегаСловенацаи Хрвата. Не би се могло рећи даје била тамницанарода,ма-

даје билакрајњенеправична у непризнавању Македонаца. Бројненационалне мањинезадржале су и остваривале своје право на језик и културу, а појединциправо на посед. У

погледуправног поретка и уједињавањазаконодаваних решења,онаје показалакрајњутолерантност, разумности способностзапоступност.Сведоњеногкраја,натериторијама некад под Аустро-Угарском, важио је аустријски грађанскезаконик,а у стваримабракаи породице- међу католицима,

принцип "раставе од постеље",

али не и "од

стола". Муслимани су имали аутономију изражену у важењушеријатскогправа,а свецрквесу билепризнатеи каоконфесијеравноправне. Процесурбанизације је напредовао,а грађанствоје посталозначајночак и у оним регионимау којимаје биловишенегоскромнозаступљено у периодупреЈугославије. Често се тврди да је Краљевина Југославија била

недемократска. На томенарочитоинсистирају комунистии сепаратистикоји су били прогањанизбог непризанвањаЈу-

Изгубљена историја

103

гославијеи покушајањеногразбијања.Међутим, на шта могу

рачунатиполитичкирезони идеологије којенеидузатимда преуреде државу,већзатимдаоспоресамоњенопостојање. Поредсвихунутрашњих препрекадаЈугославијабудевише демократска заједница негошто је била,постајалаје и све јачапрепрекау европскомокружењуЈугославије.То је доба кризедемократских режима,њиховестагнацијеи падаауторитетасамеидеједемократијеу Европи.О томеречито говорислучајФранцуске, а донеклеи Енглеске.Ипак,на то још бољеуказујууспонфашизма,нацизмаи бољшевизма, као ауторитарних недемократских режимаи тоталитарних идеологија.Чак и у својимнајгоримданима,Југославијаје демократскијаод једненацистичкеНемачке или бољшевичке Русије. Фашизами нацизамимају пројекцијуновог поретка,чији је настанакпретпостављао разарањепостојећегевропскоги светскогпоретка.И Стаљинсањао свом социјалистичком походуна Европу,а и даље.Самојош није спреманза то. На крајњем истоку Азије, Јапан, на путу сво-

јих империјалних амбиција, увеликоратујеу Кини(Манџурија) и спремасе зановаосвајања.У Сједињеним Америчким Државама,великакриза има тешке последице,а "Меу/ деа1"

је текнапочеткусвогдоцнијегуспеха. У борбизаопстанак, Југославијаје изложенапритисцима структурненестабилности, алии притисцима крајњенестабилногевропскогпоретка,у којем се припремајуи подижу снагереваншапремапобедницима, у којеспадаи Југославија, као наследницаСрбије. Створенаи на темељимааустроугарскогпоразаи сузбијенихамбицијаИталије,она се, без својекривице,нашлапредпретњомкоју самапо себи представља уздизање ТрећегРајхаи ДучеовеИталије. Успех или неуспехЈугославије,стога,требаодмеритии прематомештаје свемораладарешиу дведеценијесвог постојања.Као новадржаваи првау историјизаједничка држава, нашласеподпритискомцелокупних претходно разд-

104

Ђуро Ковачевић

војених, а понекад и сукобљених историја и традиција народа,

којима је постала заједничкадржава.За њен пад у Другом

светском ратунајмањеје самакрива.Разлогје у походунових империјалних господара: онисуу њеномпросторунашлисвоје послушнике, који ће спољном освајању помоћи изнутра. Најјачи пример у томе је успоставаљањеНезависне Државе Хрватске. Затим, посебнуулогу у њеном падуимало је и ос-

наживањеи продужавањемини империјалнихапетита Мађарске, Бугарске и Албаније. Уосталом, у том рату пале

суи некемноговећеи стариједржаве, каоштосу,например, Француска, Холандија, Данска, Пољска и др. Дамо ли себи

слободуи пођемолиусловноодпретпоставке штабибилода није дошло до Другог светскограта, могли бисмо устврдити да Југославија, ипак, не би пала због унутрашњих национал-

них,;политичких и идеолошких на-петости и сукоба.Предсам рат, у њој је био оснажен парламентаризам,а централизам

смањену користдецентрализације. Установљењем Бановине Хрватске

1939. године,

отворен

је

можда

био

и

пут

проналажења федералне формуле. Друга Југославија Социјализамкао одређујућипринципдржаве Почетак Другог светскограта на тлу Југославије сахраниоје

Краљевину, а његовзавршетак успоставио је Југославијукао комунистичкуРепублику. И као што је прва Југославија би-

ла, пре свега,резултатпоразааустро-немачке империјалне моћи,такоје и друга,обновљена напоразунемачкемоћи.С падомратногпореткаЕвропе,палесу и његовееминентне творевине у окружјуи унутрашњости југословенског простора.Пораженаје вољаза обновомримскеимперије,а Италија је успостављенакао Република;Аустрија је окупиранаод

савезника и упућенанапутнеутралности; Мађарска,Румунија и Бугарскаодфашистичко-нацистичких, посталесу социјалистичко-сателитске државе;у Грчкојбесниграђанскират

Изгубљена историја

105

који ће се завршитиобновомгрчкедржавекао Краљевине; Албанија је посталакомунистичка.С другестране,на простору Југославије, пораженесу свеквислиншкевластии НДХ, као еминентнадржавазлочина.Из пустошикоју је рат ство-

риои оставио,избеспримерног губиткаљудинасвимстранама Југославије (само је од усташког геноциданад Србима,

Јеврејимаи Циганимастрадало вишестотинахиљадаљуди), Југославија је кренула у мир и обнову. Успостављенимир у

Европи,међутим,убрзосе почеопретварати и претвориоу европскипоредакхладнограта.Захваљујући сукобуиз 1948. годинеи отпору РезолуцијиКоминформа, Југославија оства-

рујесамосталност - такоштосенашлаизванпростораподела надвавојнополитичка блока. И поредотпора,временом је новавластбилаширокоприхваћена.Заправо,људису,пресвега,прихватили мир,јер су одржањеживотапретпоставилициљевимау име којих је простор Југославије током рата био једна од највећих људ-

ских гробницау модернојисторији.Окосницомнове Југославије, постала су три принципа: принцип братства и

јединствакао својеврснаиновацијаидејео троплеменом народу,која је важилаза прву Југославију и који је инсисти-

раонаприроднојетничкојблискости југословенских народа; принципнационалне равноправности који је добиосвој институционални изразу федеративном карактеруЈугославије и принципсоцијализма каоосновезапуту новодруштво.Он ће,временом,постатинадређенпрвимдвамапринципима и легитимисати властКомунистичкепартијеуместодемократскеконституције Југославијекаодржаве. У оштријемилиблажемвиду,кроздеценијско постојање друге Југославије, одређујућеделују социјализами југословенствокао идеологије.Њихов међусобниодносје такавдасесоцијализам бранијугословенством, ајугословенствосоцијализмом. У самовиђењуи трајањутаквењихове симбиозе,они имајупредсобомдвапротивника.Први је у

106

ЂуроКовачевић,

сталнојтежњионихснагакоје,заступајући националне интересе,настоједасети интереси оптималнозадовоље. Сукоби са тим снагама,испољавајусе у видуборбепротиввеликосрпскехегемоније, с позивомна очувањепринципанационалнеравноправности, или у видуборбепротивхрватскоги словеначког сепаратизма, с позивомнаочувањејединстваЈугославије.Политичкии институционално, сукобиове врсте,у некимтренуцима крајњеоштри,а за свевремепостојањадругеЈугославијеперманентни, испољавајусе кроз политичкеигреоко карактерајугословенскефедерације и мање-вишепроизвољнимрешавањимаовог питања,као питањао односуцентрализације и децентрализације. Отудаи честеуставнеревизије:свакиод новихустава,чином свог доношења,бива проглашенисторијским,да би за кратко времебиоозначенпревазиђеним, пачаки неправедним. Неспособност и неспремност даседржаваурединеидеолошки, доводидо тога да се са Југославијом као државомнепрекидно експериментише. У име идеја њеног социјалистичког

усавршавања, принципдецентрализације односипревагунад принципомцентрализације. Тим путем,који се аргументује оспособљавањем заоптимални развојдруштваи постизањем националне равноправности, временомседоспелодокрајњег онеспособљавања Југославијекаодржаве. У контексту таквогстарања о Југославији,идеологизује се доневероватног значајаПартија.Она добијапресудну улогу у одржањујединствадржавеи постајестаријаодње.ПолитичкипројекатЈугославијеподређен је идејиостваривања социјализма.У првимгодинамадоминираоје совјетистички модел,а послеразлазасаСовјетскимСавезом,самоуправни. Стога,политичкаи правнаинституционализација Југославије, формализујупринципЈугославије као државеи успостављајуПартијукао фактичкудржаву.Логикомтаквог развоја,цео релевантнисоцијални,политичкии духовни просторредуковаосе на Партију,у којој се концентрише политичкамоћ и одлучивање о друштву.Сведоцитих дана

Изгубљена историја

107

добрознајуколикосезначајапридавало партијским конгресимаи пленумима и саколикосу седосадепратилазаседања федералног и републичких парламената. Људису се,напросто, понашали као рационалнабића у једном систему неприродности, у комеје посебанинтересидеологизован као остваривање историјскеулогерадничкекласеу ликуњене Партије, која је била и трајалакао владалацопштим,тј. друштвоми државом. Другипротивниксоцијалистичког југословенства сагледаваосеу природнојтежњиљудидаследесвојеинтересе, да сепонашајукаоиндивидуе и дасеизразекаограђани.Принципиндивидуе и човекакао грађанинабио је оспоравани спречаван, несамоидеологијом и институционализацијом социјализма каопоретка,већи онимпројектима и политичким настојањима који су национални интересследиликао апсолутнуопштости успостављали ту општосткаоконтрапункт општостисоцијализма. Најпре државноми разнимоблицимаколективнесвојине,а потом конструкцијоми системомдруштвенесвојине,слободна иницијативачовекау економскојобластибилаје системскиодбачена,практичноонемогућенаи у стварностиредукованана сељака као приватногвласника земље,понеког занатлијуи неке слободнепрофесије(адвокате,на пример). Све области друштвенограда, стварањаи живота, временом су потпуно "самоуправноорганизоване",тако да је целокупнодруштво постојало и живело као систем социјалистичкогсамоуправљања,односнобилоје доте меренормиранои институционализовано

да би самим

својим

битисањем

обелодањивало

уверљивостсамоуправногсоцијализма.Због овогпотискивања индивидуеи слободнеиницијативе,људису очекивалидапредузећаи установе,државаи Партија преузмуи одговорностза

њиховуегзистенцију. То су углавноми добили,такоштоје у име "бриге за човека", уместо да пре свега буде економија,

привредадобримделомпосталасоцијалнаполитика.

108

Ђуро Ковачевић

У политичкој обасти, редукованој на простор Кому-

нистичкепартије,односноСавезкомунистаи системњегових трансмисија,човек је, уместодакрећепутањомграђанина, пребиваоу нормиранојулози у политичком животу.Полити-

ка се држалакао монополПартијеи олигархијскихгрупа моћи у њој, и остваривалау формализованимили слободни-

јим формамаплурализма. У целиниузев,свето заједно,без обзира на критичке увиде,оспоравањаи сукобе, створилоје један начин живота који и у овом времену исказује своју

жилавост и отпорност прематржишно-демократским реформамаи променама. Стварностидејноги социјалнополитичког аранжмана, у којем је Партија била и упориште и моћ државе,заоштрила је падомсоцијализмаи поразомпартијесвапитањао основама, могућностима и оправданостимапостојања Југославије као државе. Инхерентно том аранжману је постојање Југославијекао идејеи покрета,као својеврснеидеологијезаједничког живљења. Такође: и идеја и покрета који на-

ционалну државуузноседоапсолутног циљаи којимаје, због тога,потребнообесмишљавање Југославијекао заједничког пројекта који није успео да се оствари као савремена демократска и правнадржава. Ипак,неби билодокрајаниистинитониправедно свести питањеЈугославије на питањесоцијализмакао идеологијеи

каопројекта,нитисамонапитањео улозии властиПартије. Ваља иматиу видуи страшноискуствомеђунационалних сукоба,злочинаи геноцида у времеДругогсветскогратаи грађанског ратау Југославији.Могућеје и дасу те околности одлучујућеутицале на успон Партије као владараи на

потезеи политикуолигархијских структура моћиу стварању и употребиЈугославије.Владајућапројекцијаи нормирано постојањечовекаи његовенацијесу, мождаи отуда,а не самоидеолошки, следилилогикуприхватљивог и пожељног. Тако

је, то пожељно

било и промовисано

као видљиво.

Изгубљена историја

109

Непожељно је било спречавано,скривено у дубинамабића

човекаи народа;сматралосе као савладано, превладано и укинуто.Коликогодтакавприступпроистицао и из добрих намера,као штовидимо,нијеуродиојачањемопредељења и моћи за Југославију. Кад је пала централнамоћ Југославије,

наповршинује, каоексплозија, избилопотиснуто и отворило пукотинеи провалијеу просторимаЈугославије.То васпитањеза Југославијукрозваспитање за социјализам, иако нијекраткотрајало,показалосе- и овихданасепоказује- у свим својим ограничењима, слабостима и последицама. Све

моћи и немоћида се датоисторијскопољеискористиза развој и учвршћењезаједнице,посталесу, насупротсвим прокламованимопредељењимаза Југославију, снажно упориштењенекритикеи оспоравања којаидусведораспада. Власт, без обзира на то колико била моћна, не може бити

јединоупориштедржаве.Правоупориштеи смисаодржаве нијеодбранаод захтеваза слободом,већу испуњавању тих захтева. Коликогодовизахтевикаткадизгледали екстремни и ирационални, надржавије даихрационализује и учиниреалним, па тако и подстицајним за своје постојање. Савремена

државаима упориштеу демократији.Пут ка смисленојзаједнициникако није у суспензијињених "природнихпретпоставки", чак ни ондакадасе у њима крије потенцијалсукобакоји би могли разоритисамузаједницу.Такав пут није могао бити

ни путзаЈугославијукаоидеалтипски случајистакнутог потенцијаласукобамеђународима, којимаје историјаодузела великикомадслободеи који прекоидеализације свогбића, митолошкомснагомтежеслободи.Слободакојунекиодњих нисуосетиликао државу,уместодаих учиниреалним,тако што доживљавају и другустранудржаве- принуду, учинила ихје сањарским. Тај сомнабулизам напутудодржаве, оправдавасвешто се натом путучини,па и потирањеправадругогаи злочиннадтимдругим.Управото дешавало се,а и сада се дешавау Југославији,такошто Југославијакао реал-

110

Ђуро Ковачевић

ност биваподвргавана сназии законимасна.Управо, унутрашње и споља обликована историја југословенског тла

моралаје даупутинадругачијипутваспитања зазаједнички живот- за Југославију.После страховитих искуставарата, уместопостављања јединствене и неограничене политичке воље,као самогусловазаједнице, требалоје просторразлика које претесукобима,подврћиригорозумудемократије и ауторитету правнихи политичких установакојеследедухзакона.Нажалост,кренулоседругимпутем,с идејомо новом друштвукао идејомкоја решаваи локалнопитањеЈугославије.Одбаченесуидејадемократије и њенеустанове. Тимеје изгубљенонајдрагоцени правнимеханизам, у којемсвакаразличитост легитимно постојии стичекредибилитет. Утолико и идеологијаконструкцијепожељнестварностии непризнавањеоногаштопостоји,требадапримии одговорност за насталостањеЈугославије. Посебност Југославије - успон и пад

На претходним страницама покушалоседаукаженаонајтип тешкоћаи препрекапостојањаЈугославијекао државекоје проистичуиз формулисања и праксепостојањаЈугославије као заједницеса социјалистичким режимом.Међутим,тај режимније,као у случајуСССР и другихисточноевропских друштава, неограничено одређивао и владаопросторима слободе човека и друштва.Чак му је известанпростор слободе

био и неопходан,али слободекоја није реметилакључну улогупартијекаоносиоцаполитичкогмонополау друштву. Та врстаслободебилаје садржана и изведена досистемакроз идејуи идеологијусоцијалистичког самоуправљања. Самоуправљање је, по саморазумевању, требалодаостваривиши степенслободеи иницијатива човекаодоногкојисепостиже идејоми праксомдемократије - нарочитополитичке.Раздвајањемслободечовекакао радникаод његовеслободекао грађанина,створиласе једнаилузионистичка претензијада сеживии остваруједруштвослободекоја,по својимпотен-

Изгубљена историја

111

цијалима и интенцији надилази, како друштво Истока (што је

било истинито), тако и друштво Запада (што је било

погрешно).Ипак, путемсамоуправљања било се и на путу омекшаногсоцијализма.Ауторитарни режимје био ублажен

и биломује сталодоизвесногприхватања и у јавноммњењу друштва,а не самоу мњењупартије.Политичкоодлучивање рачуналоје на извеснузаинтересованост људи.Државно планирањеподразумевало је одређенусамосталностпредузећа и уважавање оних елемената тржишта који не

угрожавајутзв.пројекатсамоуправног социјализма и политичкувластлегитимисану тимпројектом. Резултатиу материјалном,економскоми у културном развоју,посебносубиливидљиви дополовинешездесетих година.О њима сведочестопапривреднограста,која је једнаод

највишиху свету,непрестанипроцесурбанизације,раст стандарда каои развијенсистемшколстваи високстепенједнакостишансиу образовању и стицањустручности. Код људи је, упркос монополу једне идеологијеи властиједне пар-

тије, постојалоосећањеслободеи животногуспона,нарочитоу поређењусастањеми људскомситуацијом наИстоку. Нису само многи Југословени имали то осећање.Југославију

су и многиса Западавиделикао нешторазличитои бољеу односуна земљеевропскогИстока.Чак сумноги,залажући сезаиндустријску демократију и партиципацију радника у управљању,југословенскимоделсамоуправљања оцењивали каонештокрајњеобзиљнои по многимелементима вредностиуниверзално. Нашавшисеизмеђудвамеђусобносупротстављена идеолошкаблокаи војнополитичкасавеза,Југославијаје уживалаистакнуте предности свогаположаја.Он ју је сопственомлогикомводиос онустранулогикехладногратаи упутио ка несврстаности. То је давалоширокемогућностиза унутрашњиразвој,а и мотивацијузаспољнофинансирање тог развоја.У просторуевропскихи светскихпотенцијала суко-

112

Ђуро Ковачевић

ба, Југославија се винуладо светскизначајногсубјектау нас-

тојањимаза мирте и самапосталапростормираи чинилац мира. Она је, такође, била и кључни фактор стабилностина

Балкану.МногиЈугословени,па и оникоји су се противили монополупартијеи личнојвластии харизмиједногчовека, билису поноснина својуЈугославију.Упркос томешто се политичкипростордруштвазадржавао у оквиримапартије каостварногполитичкогдруштваи биоподвргнут олигархијским борбамаза моћ и сталнупрерасподелуутицајау парти-

ји, друштвосеосећалорелативно слободно, а људиу многим стварима, чаки незасновано, поносни. Иакоје и народима и појединцу самосвојност биланормиранаи у некимприродним тежњамаограничена и сузбијана, осећаосе и једаннационалнипонос. Он је био у томе што Југославија није сателитсказемља и што нације које је чине,

нисубилеподдоминацијом. Унутрашњадоминација и типте доминације надњима,бледелисуу слободиЈугославијепред другимаи посебновеликима.Свето, иаконеи докрајаостварено,у датомвременуевропских и светских раскола,деловалоје као нештонајстварније. Режимје био обасутсјајем проистеклимиз посебнеулоге Југославије.Нешто од тог сјаја, падалоје и на обичног човека. Затварајућисе за блокове и отварајућисе за мир, Југославијаје постала,на својеврстан

начин,отворенодруштво. Њениграђанисумоглипутовати, а режимје могаосвојеекономскенерационалности ублажити слободомЈугословенадасезапошљавају наЗападу. Указивањеми на овемоментедолазиседомогућности да сешансеЈугославијеи Југославијакаошансазањененароде, бољесагледају. Те шансесубилевећеи свестраније у односу на онекоје суискоришћене. Стваранеу околностима европскоги светскогпоретка,а и посебногположајаЈугославијеу њему,онесу већод половинешездесетих година,активним настојањима режима,жртвоване логициодржањаолигархијске структуревласти.Реформаиз 1965.годинеуправоје из

Изгубљена исшорија

113

телогикеоспорена, каоштоје оспоренаи студентска побуна из 1968. године, која је хтела да се режим подвргне етици социјалистичке идеје и слободи човека. Све касније идеоло-

гизацијеи титоизацијарежима,улепшавалесу самоједну стварност којаје постајала свегора,штосеодржање монопола политичкевластисвевишеналазилона странисупротстављенојобјективним унутрашњим и спољнимшансамајугословенскогдруштва.Мадасе прибегавало таквомрешавању противречностикојим се сви главнипротагонисти променауклањајуса сцене(српскилибералии хрватскинационалисти), истинскисе ништанијерешавало.Природно, јер се изазовинисумоглирешитињиховимсузбијањеми непризнавањем. Није,наравно,помоглонито штоје енормним задуживањем и на њемузаснованомрастустандарда, друштвопостајало најсоцијалистичкије,а системнајсавршенији. Устав из 1974.и Закон о удруженомраду из 1976.го-

дине,уставнољени као коначнаисторијскарешења,остварили су се као коначна вододелницау судбиниЈугославије.То

је времелажногсјаја,времепразногхода- времедрагоцено, а изгубљено заразвој. СмрћуВладара,скривенепукотинепостајусвевидљивије и веће, а Партија као стварнадржавасве беспомоћнија.Оно

штосенијехтелоприхватити каопросторлегитимних разлика у друштву,као самоснови начинконституције друштва, заробљеноу деценијскомпостојањуПартије као владара, разбило је саму Партију и прогутало њену власт. Судбина

режимакојисехраниоЈугославијоми Југославијуупотребио за социјализам,посталаје и судбинаЈугославије. У моменту

падаблоковскеподелеи социјализмакао светскирелевантногпоретка,посебноу СССР-у као његовомјезгруи светскојоснови,готовоненадано а ипакнеизбежно, палаје и Југославијакао социјализам.Нашавшисе у новом политичком просторуу којем престајењена посебнаулога, изложенакао и свеземљеИстока,идеолошком триујмфализмуЗапада,она се суочиласа губиткомспољнихоквира

114

Ђуро Ковачевић

свог смисла.Овај губитакотвориоје и сва питањањеног ун-

утрашњегсмисласилиномексплозијекоја је обелоданила трагичненеуспехе њеногунутрашњег развоја.У тренуткуисторијскипреломних променау којемсеобелодањује супериорностодбациване економскерационалности и парламентарне политичкедемократије,избилаје на површинуи однелапревагу,немодерност - насупротсвимуспесима и добрим странамаЈугославије.

Падједногсистемакојије себевидеои градиона апсолутанначин,у којемје прошлостбилабледасенкау предстојећем сјају будућности,отвориоје кризу смисла,како на просторима Истока, тако и на просторима Југославије. Уместо

отвореногпростораза будућност,у име које се живелои владало,отвориосепуту прошлост,отвориосепутзанацију. Једна стварностсамозаваравањаали и изневерених надања,нашла је у својој немоћи, нови апсолутни идеал и

новупотпуносткојауспоставља смисаоу интиминације. Уласкому нацијукаоапсолут,питањеЈугославијепостало је релативно, ајачањемтзв.националних вољановокомпонованихполитичких елита,замногеје посталои беспредметно. И као што смо на почеткуходаове Југославије увелико били

изванпропозицијатадаподељеногевропскогсвета,и сада нам прети судбинаизвеснепосебности.Европа би да се ује-

дини,свибихтелидабудуЕвропом,самањеиливишеспремностиулазеу новеигре,а најугословенским просторима отварасе,као нова,стараи трагичнаигра.Симболисујаки,у питањује слобода,аликаои многопутараније,стварност не одговара симболима. Ипак,најмањинесклад измеђусимбола и старностибиоје завремезаједничког животау Југославији.

Изгубљенаисторија

115

Европска ситуацијаи крај Друге Југославије Двестагодинапосле Францускереволуције,која је преломи-

лаевропскуисторијуи простореЕвропеотворилазаграђански свети грађанскодруштво,дошлоје до сломасветаи друштва успостављеног Октобарском револуцијом. Дуго

развијанаунутрашња кризаи деценијско изостајање одговора на њу, сломилису социјалистичке режиме."Прваземља социјалзима", хтелатоилине,свесноилиизнуђено, моралаје напуститисвојеимперијалне позицијеграђенеу имесоцијализмакао светскогсистема.Наступилесу дугоприпремане епохалнепромене- палисуевропскии светскипоредак, утемељенина исходимаДругог светскограта. Симболички изразтог падаје падБерлинскогзида,а најкрупнија последица- уједињење Немачке.Отворенје просторЕвропезанове амбиције:европскиЗападне одолеваискушењутријумфализма, а европски Исток тзв. "пролећу нација". Готово да су

свиизненађени онимштоседешаваи штосенеповратно десило.Све пројекте,и европскеи националне, затичебитно нова ситуација,на коју, углавном,нисурачунали."Европа 92"

сусрећесесаевропским просторомкојикаодасеотварау деголовском схватањуЕвропе "Од Атлантика до Урала". На

насталеизазове,уместополитичкогреализма,покушавасе одговорити формулама идеолошког реваншизма илиобновамастарихпретензија у оквириманасталеевропскеситуације. Источноевропски пореци,сломљениу привидусвојеснагеи стабилности, распадајусе у тежњеза чистимнационалним порецима.Словенскиистоку сомнабулизму новеисторије као историјесоцијалзима, нашаосе у жрвњусвакодневице. Она се показалајачом од идеологијео његовојисторијској мисији.Његовпуту светскуисторију,разбиосеу вакуумуи обновинационалних историја.Изгубљениразвојексплодирао је глађуза развојем,а конструисана супериорност потонулаје у обелодањену инфериорност друштвене стварностиИстока.Нова европскаситуацијаотвориласе каопростор надаи великихочекивања,алии као просторнеизвес-

116

Ђуро Ковачевић,

ности,изгубљених перспектива, паи претњи.Почелаје игра која успостављанову политичкумапу Европе, а и стање напетостикоје се огледау сукобуизазоваи могућности свеевропскеинтеграцијеи тежњи за очувањемелитног положајаевропскогЗападаи појединих европских народа. Премоћ и стабилност Запада, суочила се са нестабил-

ношћуновихпоредакаИстока.Поменимонекечињенице. СовјетскиСавез,напуштајући својуимперију,нашаосепред питањем опстанка, моћи и немоћи да буде држава. "ЗоНдатгпо5с"је сменила диктатуру. Уздигла се независност Пољске као државе,која се нашла у тешкоћамаодговорана изгубљено време развоја. Румунија је срушила крваву дик-

татуру и отворила простор за демократију.Међутим, демократијисе испречилатешка стварнострумунског друштва.Бугарскасе опростилаод диктаторскогвође и запловилау парламентаризам. Друштво се разбудилои поделило,а очи су све вишеупртена Запад.Кадаровреформизам у Мађарској је пао, а нове вође теже обнови по-

дунавскогприпадањацентралнојЕвропи и измирењуса старим противникомиз пропалогхабзбуршкогцарства. Чехословачка је у повраткукадостојанству променила имеу Чешко-Словачкаи нашла се предизазовомобновљених питањао карактеруи судбинидржаве. Албанскиусамљеник се коначно одрекао свог љубљеног а умрлог вође, разбу-

дившисеу стварности људских патњии глади.УједињенаНемачкасеоснажила, алии нашлапредунутрашњим изазовима сопственогистокаи глобалнимизазовиманове европске ситуације.У самоосећањуњенеекономскемоћи, све више се

преиспитује њенаевопскастратегија, а ситинемачкималограђанинувеликосањастареимперијалнеснове.Аустрија напуштанеутралност, а појединиу њој свевишеи отворено тежеобнови старе("славне") улоге Аустрије. Францускаје у

прегнућудасеу новоствореним околностима задржеидејаи пројекатЕвропе.Уследтога,она покушавада обузданеке апетитеиз Немачке,алии чиникомпромисеса Немачком.

Изгубљена исшорија

117

Уједињено Краљевство остаје себи доследно, и са дистанце

покушава да се укључи у изазове европске ситуације и да блокирановехегемонистичкеаспирације.Његову ослабљену економскумоћ надомештаизоштреноразумевањеевропских прилика - дипломатија. После деценијског одсуствовања, · Шпанија игра активну европскуулогу и покушавада начело неповредивостиграница одржи као свој унутрашњи и као европски принцип. Италија, економски успешна земља, у одмеравањима је између своје медитеранске позиције и европскеулоге. Европски повратак Грчке обећава,али се и сусрећеса старими новим балканскимнеизвесностима.

Тржиште,демократија и људскаправакружеЕвропом:на Западу,каоупориштеуспонаи досегнуте моћи,а наИстоку као услов за избављење,да се будеприхваћени признаткао

Европа.Притисципринципа у имезападне стварности и притисцистварности Истокана принципесу огромни,а њихова међусобна игра крајње сложенаи напета.Интереси Запада

доспели судоилузијео свомидеализму, аинтереси наИстоку до своје застрашујућесуровости.У пробуђенимнадамаи искушењима, отворенесумногенеизвесности, међукојимаје централнопитањеда ли је и какоје могућнови европски поредак,јер он још није успостављен- насталаје само нова

европскаситуација.САД су се наокоповуклеиз европских послова,препуштајући ЕвропуЕвропљанима. Подржавајући ранијипројекатевропскеинтеграције, којаје јачалаукупну моћ ЗападапредконструисаниммонолитизмомИстока, САД

супосталедвосмилене предизазовима интеграције насталим падомцентралне поделеу Европикаоподелена двасветска идеолошка и војно-политичка блока. Ипак,реклоби се,ЗападнаЕвропаопстојавау идејисопственогуједињавања, иакоје свевишеизложена старимизазовимаи новимнеизвесностима.

118

Ђуро Ковачевић

У таквој европској ситуацији, затекла се и Југославија. Изнутра изложенаучинцима дуге кризе и слома владајућег

режима,упутиласе ка нестајањукао држава.Од изузетно стабилнезоненекадашњегевропскогпоректа,посталаје ратназонајош непостојећег европскогпоретка.Остајенам да се питамо,како је то постала Претходнестраницеуказу-

ју нанекеузрокеи разлоге,откривајући колоплеттрагичних историја њених народа, за које је социјалистички режим

деценијама био окосницапа и смисаопостојањаЈугославије каодржаве.Да ли су самоонипредестинирали њенусудбину илије, у актуелномотварањуњеногтрагичногкраја,припомоглојош нешто Јасно је да су у седмодеценијском постојањуЈугославије (дведеценије Монархијеи готовопетдеценија комунистичке Републике) постојале,али и изгубљенемноге шансе.Такође

је јаснои то дасу сепројугословенске оријентације сударале непрестано, отвореноили скривено,са екстремнонационалними антијугословенским оријентацијама. Тачноје и то да се уздигнутоначелонационалне равноправности, којеје на социјалистичкомистоку било формалноа у Југославији, ипак,стварније, никадниједовелоу потребносагласјесапостојањем и развојем Југославије као модернедржаве.Истина

је и то даје Југославијау мисијии светскојполитицимира немилице трошиласвојескромнемоћиунутрашњег развојаи губиласвој европскикомпас.Па, ипак,Југославијаје била, премакритеријумима Москве,увеликозападна паи капиталистичка(тржиште,приватнасвојинанадземљоми демократија),а садругестранеизводећихпрестоница Запада,означавана каоразличитосоцијалистичка, каодруштвоиспред "гвозденезавесе",као нешто између- треће.

Па зашто,гледајућииз коначнихпретензијаданашњих дана,нијеуспеладасеодржи Збогчегаје у њојпрорадио апсолутизамнационалнихправа у временукада је релативизацијадржаве-нацијеуслов самог европскогуједи-

Изгубљена историја

119

њавања7Њенораспадање је, заправо,увеликои последица насталеевропске ситуације,која се није уздигладо јасног и регулативногевропскогпоретка Југославија плаћабез свог доприносанејасноћеевропскеситуације.Неки из Југослави-

је посталисуапсолутно национални такоштосуухваћени на мамацстарихапетита, скривених изановихидејао интегралномевропејству и новојЕвропи. Српско-хрватскиодносје био и остаоодређујућиза посто-

јање Југославије. Никада није био без веће или мање напетости. Али, нећемолипастиу клопку,акоактуелнусудбину Југославије покушамо да објаснимо само опаснимунутрашњимпотенцијалиматог односа,због којег се деценијама сузбијалаистинао геноцидунадСрбима. Знамо даје пре пет

деценијау тај односрадикално интервенисала спољнасила, којаје,тежећиновомевропскоми светскомпореткуподсвојим хегемонизмом, тај односстратегијски дебалансирала успостављањем НДХ. Чини се даје то био онај условкоји је омогућиопогубнилокалнипоредакстварии догађања у Југославији.Није ли мождаи садау питању,дужеили краће припремана, спољнаинтервенција у овај однос,како би се ослободили неопходни уништавајући потенцијали распадања Југославије Какоуопштегледатинапритиске, дасесвеоно штоје наЗападупостигнуто мукотрпнои кроздугедеценије, на Истоку, па и у Југославији, изврши одмах Да ли то

проистичесамоиз идеолошке занесености, илипаки изнеких интересакоји су се идеолошкивешто камуфлирали2 Шта преостаје7Преостаје реалистичносуочавањеса кра-

јњом нестабилношћу бившегсоцијалистичког Истокаи пре свегаСССР-а; остајеи суочавање саграђанским ратому Југославији,каопутоказом,којиуказујекудаводипутапсолутизацијесопствененације. Изостали лизам,

како

су, нажалост, код оних који

и историјски

и политички

реа-

праве нови свет, тако и код оних

120

ЂуроКовачевић

који би да своје народеконачно усреће.То глобално и унутрашње одсуствореализма,као и везивањесудбинедржаве за судбниурежима,довелесу до стварностикоја прети сломом. Опасностиове врсте,прваје обелоданилајугословенска

ситуација Сукоби и рат на простору Југославије, до крајности ми-

тологизовани каоконфронтација универзалних позиција:католичанства, православља и свевишеислама,заоштравају питање о стварномзначају, актуелнимаспирацијамаи односимаовихпозицијау просторимаевропско-медитеранског света. Рат у Југославији је уништио мир, а Балкан учинио крајње нестабилним.Како доћи до мира2Неки акту-

елнипотезиу настојањима дасе повратимир,звучекрајње парадоксално. Државакојаје билацењенакаочинилацмира и стабилности, посталаје претњамируи изворнестабилности.Тешкоје доћидообновеизгубљеног мира,кадаје формула за мир изнутра,при стању све израженијеинерцијевојног решења ствари,готово немогућа.Али, европскаблаго-

наклоностморапристати, ипак,нато даје тешкоразуметии прихватити покушајеи настојањада се успоставимир брисањемЈугославијеса европскеи светскекарте.Зна седасу националне искључивости и другеилузијепојединих народа: Срба, Хрвата, Словенаца и других, ископале понор за Југославију, иако Југославија није копала понор за нације.

Поделајугословенскогпросторана независненационалне државе,свом силиномсада отвара и заоштравасрпско питањеи постајепутдаљихи новихнестабилности и сукоба. Како доћи до мира, ако поделе у централној зони Ју-

гославије(Срби, Хрвати, Муслимани),тешко могу бити правичне, па тако и стабилне7 Ко ће, како ће и чиме

спречитиширутрусностБалкана,уколикосе распадомЈугославијеотвореи некидругистариапетити,а новарешења народе у централној зони Југославије оставе у осећању

неправде, којаможехранитивећионакојакемржње,и бити

Изгубљена историја

121

припрема за нови реваншг Која је то спољна моћ, која би

плодотворније и дугорочнијемоглагарантоватиљудимаи народимана тлу Југославијеоно што су кроз Југославију ималиг Ко ће донетимир и испунитигладза развојем,без ко-

јег немасмисленог мира,каомирау слободии националном достојанству 2 ЖжЖ

Рат се могао избећи. Историјска искуства југословенских

народа,вишетрагичнаи ратнанегомирнодопска и срећна,и искуствоњиховогзаједничког живота,упућивалису против рата.Двасветскаратау овомвеку,однеласупрекотримилиона људскихживота,а самомеђу Србима преко двамилиона.

Криза, такође,није упућивалау рат. Скидајућиса југословенскезаједницењенидеолошкиогртач,онаје само тражиларазумнопреуређењедржаве,животаи привреде. Шансе за то биле су у Југославији веће него било гдена Ис-

току. Посебан положајЈугославије,који се изражаваоу широкој отворености према свету, и њен специфичан и

омекшанисоцијализам,који је познаваонеке елементе тржишта,људскеиницијативеи духазакона,садржалису значајнепотенцијалеза тржишно-демократске реформе. Међутим,те реформесуизостале. Општанеспособност, али и израженопротивљење дасесудбина државеодвојиодсудбинережима,самосудодатно свапитањазаоштрили. Падом Партије, политичкиживот се расуоу строгенационалне оквире.Ступиоје насценучистинационални интерес. Од самогпочетка,Југославијаје била прихватанакао државау функцијипартикулартних националних интереса. Код Хрвата и Словенаца, увек су биле јаке, а често и

одлучујуће струјекојесу,наразненачине,тежилесамосталној националнојдржави.Код Срба је било доминантнопри-

хватањеЈугославијекаорешењекојеим обезбеђује даживе

122

Ђуро Ковачевић

у истојдржави.Та двастановишта одређивала суполитички животу првојЈугославији,основеспороваи динамикусукоба. Исходи Другог светскограта, довелису до власти Кому-

нистичкепартије,и такодоновогвидаупотребневредности Југославије.Поразом Партије као владара,обновљенаје искључивост старихнационалних претензија. Наступилаје и једнапроменау стратегијиелитена властиу Србији: Југославија

је

престала

да буде

беспоговорна.

Све

то,

онемогућавало је Југославијидасеуздигне додржавеу оном смислуу којем је то било могуће,нпр. једној Италији. Друштвенисукоби и политичке борбе, примераради,у Ита-

лијибилису понекадвећии жешћи,а честепроменеиталијанскихвладапословичне, паипаксеиталијанска Република одржала,а Италијапосталаједнаод најмоћнијихиндустријских сила. Међутим, сукоби у Југославији нису се зау-

стављалипредЈугославијомкао границом.У својим националнимжестинама,они су ломили Југославију као државу. Заговорници чистогнационалног интереса, неспремни на животу разликамаи неспособни дау разликаманађуоснов преуређења заједничкедржаве,водилису у грађанскират. Он је постаоклопка за све,а посебноза Хрвате и Србе. Тако

је ходка остварењунационалних идеала,у имекојих се Југославијаразаралаи бранила,довео до неподношљиве стварности живота.Изгубљенисумири сигурност живљења, а тимеи просторзасвенормалневредности. Овакав развој био је потпомогнути новом европском ситуацијом.Тежње да се нови европскипоредакуспоставина моћи једних и немоћи других, сусреле су се са истоврсним

тежњама у Југославији,некистариапетитиизњеповезалису сесанекимстаримапетитима из европскогпростора. Шта смо научили из европског и југословенског историјског искустваг Опомиње ли нас оно на то да ни један поредак

Изгубљенаисшорија

123

не може бити ни стабиланни трајан,уколико у својој идејии својим основамаима победуједнихи пораз других: Оно учи

да стабилани плодотовранпоредакподразумева минимум поносаи интересасвих,и даначелаправдеи правазахтева као основуи самсмисао.У противном, такоискуствоказује, свакипоредакпатимеи мирбиће,преиликасније,уништен, управоснагомонихвредности којеу свомуспостављању нису поштоване.Утолико је и актуелнаситуацијау Југославији опомињућа, а путевињеногрешавања поучни,не самозаЈугославију,него и за Европу. Она се не можерешитибез уважавања начелаправдеи правичности, безослонцанадух закона и међународног права. У противном, решења која

могубитиизграђена наодносуснага,бићевременомсломљенановимодносомснага.Далисмотакосудбински у " вечном враћањуистог",илије времеу којемсмо новои по својим решењима7 Садасе суочавамоса ситуацијому којој идеализамнационалне државеломицелокупни Истоки Југославију. Хрватскии словеначкинародухваћенису у замкунационалног животау чистојнационалној држави,отклонивши сва питања о томе које ће стварне слободе имати њихови

грађаниподпокровитељством моћних.Српскопитањеје, по трећипут у овом веку, отворенои сусрећесе са српском немоћи,дабез савезаса другима,одржиЈугославију,тј. дабез

пристанкадругихостваринационалну државу.И свидруги народи,сусрелису се са важнимпитањимао себи.ИдеолошкигајенкултАрмијекаотемељаодбранеи јединства Југославије, разбио се о настали губитак државе. Остали су

просторЈугославијеи људиу њему.

ИЗЛАЗАК ИЗ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОДРАЗУМЕВА РАТ Изгледа да постоји сагласност о шоме да је Југославија, с

обзиромна ескалацију рашнихстрасти и неспособностнационалнихвођстава да их стишају, пресвегаевропскои светско пишање.“Могу ли сеу том смислуназрешиконстроверзеу односимаунушарЕвропеи нарелацијиЕвроџаСАД-СССР2 САД имају интерескао глобална сила. За њих је Европа

кључноподручје,у чемуне греше,у којемониморајуимати својебазеиз којих могу остваритиконтролупотенцијално илистварно,на некимстратегијским координатама. С друге стране,чини ми се да Америка не разумеЕвропу. Постоји у САД једно конзервативноосећањеполитикекоје искључује

смисленостлевицеу политичкомпростору.Они имају ту олакотнумогућностда сталносвршавајупосаоса левицом тако што су против комунизма.То није добро за Европу. Зашто Зато што су за њих људи од подозрења сви они који су на

левици:и једанМитеран, и једанВили Брант, и покојни Улоф

Палмеи редом. ж Иншерву Недјеље:Др Ђуро Ковачевић,разговорводилаБранка Тривић,Недјеља,бр.75,Сарајево,28.јули1991,стр.4-6.

126 Постоје,

Ђуро Ковачевић, дакле, извесне снаге у САД којима би могла, с

обзиром на сопствени глобални интерес, одговараши неуједињенаЕвропа, пау шом смислуи свеу Југославији што би то уједињењеуспоравалоили доводилоу пишањег

До одређене мере.Некимструјамау Америциможеодговаратиконфронтација докојенеизбежно морадоћиу Европи уколикоНемачкакренепутемуспостављања извеснесвоје хегемоније. Америцибито одговарало дооногнивоасакога нијемогућбрз процесевропскеинтеграције, која би имала пресвегаврловеликеекономскеефекте.Ако би човекбио крајњепоштен,мораоби сеупитатио другојмогућности: да ли мождаАмерикаимаизвеснаразмишљањао томе даје овог пута нужно извесноприближавањеСАД и Европе про-

тивтрећегизазова- јапанског.Могућеје дау Америципостојеразличита размишљања. Ипак,тамопостојиједнокласичностановиште којесејош увекизражава о европским питањима, атоје даје кључнобило елиминисатиСССР из европскеигре. Русија је овог тренуткаелиминисана из те игре,а не може битиуспона Русијеуколикосеневратиу туигру,такодаје то садаизазов и за њу.

Ако би Немачкој и њеним евеншуалним аспирацијама

одговаралоодсуствоСовјетскогСавезаиз европскихзбивања, да ли су Француска и Енглеска свеснепоследицауклањањаСССР-а из европскеигре2 Историја је показалада се Енглеска и Францускасаме не

могуноситисаНемачком,причемунемислимнанемачкусупериорност,показалосе даје у тој комбинацијиувек био нужанонајтрећичлан,којисаданедостаје. То је СССР. Али, то је онаситуација до 1939.године.Ударитиданаспо Француској и Енглеској значило би ударитипо идејиЕвропе. Кад

је о енглеској"игри"реч,морасеуказатинато даЕнглеска

Изгубљена историја

127

неможеигратис једнестранетрансатланску игру,а с друге странеимати претензијена Европу. Она је недовољно присутнау Европи,јер нећедокрајадабудеу Европи.Она овогтренуткаморадасе определиили ће бити,по логици ствари,збогилузиједаје у специјалним рођачкимвезамаса Америком, заправоподаник,заробљеникамеричкеглобалне политике. Уколико буђење идеје ТУ Рајха, идеје која је

илузионистичка, којанеможедауспе,алиможедапоремети ствари,Енглезимабудедовољанизазов,они ће коначнона правиначинућиу европскуполитику,а у европскуполититикумогудауђусамотакоштоћеобуздати Немцеу тимамбицијама.

Француска је у својимглобалнимпројекцијама занемариваластратешкизначајовог простора,али мислимда сада показујеосвешћење.Овај просторима великизначај.На ње-

му су настањенимали народии у томе је можданаша трагедија - данамје просторзначајнијиодоногаштосмоми сами. Политичариса почешка0в0гвекана свимнашимпросторима- и српском,и хрвашскоми словеначком - веровашно би се преврнули у гробукадби виделишта су урадилињихови "насљедници"на крају века7

Апсолутно.Српсковођстводанас,а краљПетарПрви и једанНикола Пашић - какваразлика.Или Туђмани Супило, односноТрумбић...Ондашњихрватскиинтелектуалци, Антун Густав Матош међу писцима, на пример, и ови са-

дашњи- то је провалија.Ондашњибеоградскиинтелектуалци и неки садашњи- такође.Мислим да су тадаљуди уважавалинекеевропскеи светскерелације,дасунаједан реалистичко-историјски начин сагледавалито у чему се налазимо,да су на основутога градилинеке концепције. Тад људинису имали идејукако искориститисвет ради сопственестваринего како сопственустварискористити

128

Ђуро Ковачевић

да би се било у свету. Данас су људи потонули у локални брлог. С обзиром на развој ствари, изгледада немамного наде

да ће сеовенационалистичко-убилачке игреускоронаћиу ћорсокаку2 Те националне игреимајурелативнодугорочнуперспективу с обзиромна то да са становиштаизвеснихспољних стратегија инструментално могубитиврлозначајне- директно хрватскаи словеначка, а индиректно и српска,јер то је један систем спојених судовакоји функционише боље уко-

ликосу ствариапсурдније: свакорадиуправооно што противникодњегаочекује,причемусеуспоставља чудналогикакојасехранилудошћу.Немакрајатој лудојигри. Кад су у пишању хрвашска и словеначка "игра", како кажеше,и њихова спољнаинструменшализација,зашто нас више шокира могућност обнове сшарих пангерманскихаспирацијаНемачке и Аустрије негострасна жељасловеначке и хрвашскеврхушкеда им се што пре подају7

Зашто евентуалнанемачко-аустријска, односнопангерман-скаполитика,небиприхватила могућностдаседомогне својихстарихподаника акотиподаници садаимајуилузијуда ћетиместећислободугКо то,накрајукрајева,не бии прихватио2Поготовоштота стварнијевезанасамозаСловенију и Хрватску, него и за Мађарску, Чешку. Питао бих неке Мађаре - кад би се Лајош Кошут пробудио,шта би он рекао данасо мађарскојигри7Или - шта би рекли свити чешки ин-

телектуалци и политичари;Штаби рекаоједанМасарик,на пример Или шта би рекао један Сметана7 Шта би рекао један Дворжак на тврдњу Вацлава Хавела и њему сличних "великих еманципатора",да је за Чехе најважниједа будуу

односус Немцима,даће за њихбитионоликобољеколико будуподложниНемцима. Какве су то вође, па и народи,који

Изгубљена историја

129

од једног господара беже ка другоме с илузијом да ће тим бекствомстећислободу! Зар им није било довољноискуство од 500-600година,периоду ком су се конституисаликао

нација,дасхватедату слободенема7! Ко може гараншоваши сшабилност стратешком простору као што је Балканг

на

једном

То је основно питање.Југославија је била кључна за мир на Балкану, без обзира на то што је насталаиз рата. За све гло-балне стратегије је битно: ко гарантује стабилност

балканског простора7 Ако некодођедорешењадасепутем новеподелетогпростораможеуспоставити његовавећастабилност,ондаћемоићика томе,алимислимдато нијереално.Свиглобалнистратези моралибииматинаумуколикоје значајноданекоизнутра,из самогтог простора,гарантује његовустабилност, јер су трошковиспољноггарантовања стабилностивелики. Југославију треба посматратикао нештоштонијениидеолошка, ниемотивна, нитибилокаква формулате врсте.То је простомогућност једнереалистичке формулемиранатомпростору,којије традиционално немиран.Зарје маластварштоје тај просторбиомиран45годинаупркоссвеопштим европским поделама, конфронтацијама и хладном рату2 То не може да обезбеди глобалистичко-не-

мачка ни глобалистичко-америчка политикакао спољни фактор. Упркос шоме, све више се и у Србији шири осећање огорчености Југославијом, која се окривљује за свеукупну новију политичку разисторију и несрећусрпскогнарода.

Српскинародморадасе освестиу једнојствари:ниједан циљ не може бититолико великда би се оправдалетако огромнежртве.Ни такозванаутопијао великојСрбијине може бити довољновеликициљ за нове жртве.Српски народ

мора да иделогикомреализмакоји полазиод двествари:

130

Ђуро Ковачевић,

обезбедитиоптимумсвојихсветовнихаспирацијауз минимум губитака,а не потенцијалномспремношћуза губитакобезбе-

дитиминимумсветовних аспирација. РуководећаекипаСрбије приказујесе садакао јединаневина, праведнанационална "авангарда",која је од почешка

знала да ће се сшвариовако развијаши,чему, наводно, уопште није допринела. То је привид.Милошевић се појавио једног тренуткакао

човеккојинародизвлачииз безнађа,даби секоначнои сам подао том безнађу, тако што је за формулу безнађа про-

гласиоЈугославију,де [асто,не реторички.Југославијаје постала 'безнадна'ондакадаје била подвргнутаједној идеји која је потираласве друге- идеји социјализма.Ако пратимо

логикураспадаАустро-Угарске,уочићемодасеонараспала и затошто нијеучинилалегитимним својеразлике,што те разликенисуу политичкомсмислупосталеконститутивне за њу,што,накрајукрајева,свинародикоји супартиципирали у аустро-угарској Монархијинисупосталиполитичкинароди. То је био и пут Југославије. Она из тога ништа није научила.

Прематоме,онајко хоћеЈугославијупремалатинскомили византијскомили неком другомпринципу- тај мора бити објективно противЈугославије. Онај ко хоће Југославију на јед-

номтрансценденталном, утопијскомпринципу, тајморабити у завадисасвима.Онај ко полазиодидеједаједнапартијаи једнаидеологија морајубитистаријијерјединотакомогуда обезбеде некакав заједнички живот - тај греши, јер зајед-

нички живот се не може правити насупрот принципа стварногживота.То сенамадесило.Прематоме,безнађесе не зовеЈугославија,безнађесезоверушењеЈугославије.Југославијаје за Србе новиконцепт,то нијестара,класична концепција.То је концепцијадо које се дошло логиком продорау балкански и повраткау европскипростор.

Изгубљена историја

131

Како тшумачише србијанскопоспешивање и охрабривање ошцепљењаСловеније7

Нека сесвакоко то можеотцепљује, алипостоједванарода који не могу да се отцепе: то су Срби и Хрвати, ако држе

до целовитостисопственихинтереса.Мир међу Србимаи Хрватимамогућје самоу оквируЈугославије,излазакиз Југосла-вијеподразумева рат.Позивањемнаједанпринципкоји ниједовољан, одмахсеотварапитањедругогпринципа који делујератничкипремапрвом.На пример:позивањемна територију, отварасератпротиветноса;позивањем наетнос, отварасе рат противдржавногправа.Нека ми се покаже иједанпримеру Европио срећимеђуЕвропљанима затошто суустановљене границемимоњиховевоље.На крајукрајева, да је то било могуће, одржала би се подела на Источну и За-

паднуНемачку.На овомпростору,поделеподпатронатом некогтрећегнедолазеу обзир.То можеуједномтренуткуда створипривидрешења,да би каснијејош жешћеексплодирало. Послетајнихплановаподеле БиХ, коначнојејаснои гласно изговоренода излазиз овекризележибашу поделиБосне. Додуше, није то изговориоонај од кога се шамо вишестра-

ховало. Питам се хоће ли, коначно,Срби и Хрватиприхватити Муслиманекаоисторијски равноправан народ,каонародкоји има једнако право на достојанство, као незаобилазан за би-

ло каквуопцијудо које ће се доћиили ће уобразитида су Муслиманипукиостатакхрватско-српских односа.Увек се идесаидејомдасеМуслиманиупотребекаотоповскомесоу томе су Хрвати до сада више успевали, делимично и због

извеснихилузијакојесуималисамиМуслимани. Додуше,ни са српскестраненијебио учињенниједанкоракда се Муслиманимакаже:ви нистеиздајице, ви нистеоникоји су издалисвојепорекло- ви стето штојесте,ви стеједаннарод,

132

Ђуро Ковачевић

иматеправо на своје достојанство,иматеправо на наше поштовањеи иматеобавезуда нас поштујете.Не може се то

са српскестранени рећиако се тонеу чистоправославље. Повратаку православље, односнона самогСветогСавукао оногако је у културно-цивилизацијском смислунајвишеутицаона српскинационални идентитет, имасмисласамодотле док се идедо чистотесопственогкорена,али губи сваки смисаоакоцелокупан српскиидентитет требадастанеу то јер се он тако редукује.Онда се дешавајудве ствари: поништавасе читав унутрашњиразвитакпосле Светог Саве;

тиме се каже да после 1235.годинеСрби нису ни имали никаквуисторију,и друго- тимесепоништавају свиконтакти српскогнародаса другимнародима,свеколикеоне везе којесунормалнообли-ковале и друге,паи српскинарод.То претиукидањемважниходносаса другима,а у крајњој лини-

ји, односасамуслиманима и католицима. У опшицајује поноворезервашскимит даје срискинарод рашнички народ. Ратови Србије, који су били крвава ис-

торијсканужда,насилносепрешварају у колекшивно генешско наслеђе.

Многи који идутом логиком,без обзирана то колико викалида су антикомунисти, заправосу разочараникомунисти,независно одтогау каквимседуховним и политичким издањимајављали.Нема више смисленограта!Данасрат ни-

је вишепросторзаиспољавање достојанства српскогнарода - ово је пут недостојанства.Где су Срби ратом стеклидосто-

јанство- у ратупротиввеликих,противхегемона.С ким би садада ратују протагонистирата7 Са себиједнакимаи мањима од себе2!Па, то је пад! Ратови које смо некадаводили

билису изнудица- садаје у питањуизбор.Дакле,на крају овогвека,са становишта интелекта и политике,свизаједно играмонижуигру,мањеосвешћени, а са многовећимпретензијама, у илузијидасмо,коначно,некаквиевропскинароди,а заправоиграмо,резерватску игру.Као дасмодовршили

Изгубљена историја

133

једнуинволутивну путању:напочеткувекасмобилинароди, а крај векадовршавамокао племена.Присетимосе:кадје наступио највећи моменат за понос Јапана2 Једним вештим

"первертирањем" самурајске, традиције ратничкогЈапана,у мирнодопску, продуктивистичко-индустријско-технолошку димензију. ДанасЈапанимасверазлогедасеосећанајпоноснијиму својојцелокупнојисторији,безобзиранато какоњеговипеснициили народнапредањапевалии причали.Мислимдаје то пут. Поменули сте иншелекшуалнуи полишичку атмосферу на почешку века. Можда би шај тетет могао нешто учиниши у освешћењу "клерика" на крају века о њиховој

одговорно-стши за производњу националистичких лудила. Није, наравно,самореч о разлициизмеђуондашњих и садашњих интелектуалнихкапацитета.Бит разлике је у промениконтекста.На почеткуовогвекапривиднупобеду односиједна просветитељскаидеја,један оптимистички рационализам, оптимизамнауке- то је Европабезграница, тоје слободно кретањељуди.Свисусешколовалис обзиром на некуцелину,сусретали се.Ми смоинтелектуалци који су одгојениу лажномсвету,светукојије уобразиодаје екумена,даје предводнички - и на томесе сломио,пролупао.Ми немаморелевантно светскоисторијско искуство,односноми га имамокао нештошто вишеприпадатеоријиа не самом животу.Тадашњисрпски,хрватски, словеначки интелектуалци,каои француски, немачки,рускиидруги,школовалисусе од Минхена до Париза, од Париза до Лондона, од Цириха до

Петрограда, креталисе,сусретали. Коликоје српскихинтелектуалацазавршилоу Прагу, Бечу, итдгПостојала је инте-

лектуалназаједница која се,додушеразбилао националне аспирације, алије она постојала.А сада:интелектизраста кроз националистичке и националнеаспирацијетако што обнавља своју трагедију - избављујући се од службе кому-

нистичкојпартији,он улазиу једнујош горуслужбу.Једну

134

ЂуроКовачевић

апсолутнуподређеностполитичкој вољи и политичким циљевима,јер кад нација овако наступа,она такође наступа

саапсолутом политичких циљева. Ипак, приметноје интелектуалнобуђење.Јавља се и нова

врста интелектуалнихдисиденатакоји то више нису с обзиромна идеологију, власти вољуједнепартије,и затосу у многотежојситуацији- јер судисиденти у односунаједан владајућиконцепт нацијеи националнееманципације.Себе,

рецимо,сматрамједнимодњих.Многоје тежесадату позицијуартикулисати, јер у ондашњимусловимапретилати је самоопасностдате неконазовенепријатељем уместодате назовепротивником, а садаси изложенопасностидабудеш сврстану категоријуиздајника. А знатештасерадисаиздајницима2Они сестрељају, по правилу.Уз клицањемасе. Но, морасерећидаје то проклетство европскогмозаика. У томе ми нисмо изузетак.Ако, на пример,данасНемцима, илиједном броју Немаца, послесвихпостигнућаи послесвих

поразаи учињенихкатастрофа себии другима, паданапамет дапоновотребадакренуистомстазом,ондасепитамколико су људскоискуство,људскапамети учењеод историјејош увекбеспомоћни. Зар сенеможеништанаучитииз искуства наевропском простору Дасенеможебитисвојнасвомеизванвезеи сарадње садругима, дасутидругинужнизапостојање свакогпојединачно.Зашто се плашитиигре са себи равноправним7 Штаможебитисловеначка солуцијау европској игрикадаодуиз аранжмана у коме су посталидостојанственнарод,поштованнарод,политичкинарод,утицајан народг2 У европскојигри,сами,по логицисопственог бројаи по судбини неких других народа, мало већих од њих, могу

битисамобезначајни, а знасеко су главнииграчи.Ако иду тим путем, ондатреба да се питају куда их воде они који их

усмеравају. Ако сматрајудасуглавнихегемоникоји поништавајуњиховонационалнодостојанствоСрби,једанрелативно мали народу Европи, а да им као главнипомоћник за

Изгубљена историја

135

еманципацију долази највећи народ Европе - Немци, онда мислимдаће платититу своју илузију- поново, али овога пу-

тамногострашније. Да ли Вам сеЈугславија као заједницасадачиниреалистичким концешиом2

За менеје садапитањеутопијеЈугославијакаодржава,а реално је питање Југославија као заједница. Треба ићи

логикомреалистичког становишта, а то значиминимума, да би се развојностиглодо овог или оног исхода.Најгореје следитилогику дефинитивногрешавањаствариу датој ситуацији,јер је датаситуацијапо свим параметримаванред-

на,ненормална и непоновљива: то је стањеслома,разочарања, губиткаперспективесвеукупнељудскезбуњеностии свеукупног потонућау нацијукаостварну,а заправоилузорну заједницу. У овој ситуацијиправитидефинитивну рецептуру,дефинитвна решења, јошје мањезасновано, негоштоје то било '41,'45,или на почетку овог века.Према томе,важно је одржатиосећањео смисленостиједне заједнице,која има

својевандржавне и државно-конститутивне елементе, даби сепроцесностиглонекуд. Није Југославијанештоштоје змијскосемеовогпростора, што је зла коб овог простора,његовазла коб је оспоравањеЈугославијекојимсе непрестано доказује,провинцијалнаумишљеност дасеу његовимпосебнимстранама гајии браниуниверзум, источна,западна илиисламска цивилизација. Тај локалнисветнемаправодатаконештоуображава. Задатакје, по мом осећању историје, да се коначно допре до

извесногуниверзализма који би биоуверљив,а првикораку томеје могућност Југславије.Ако локализам дотоганеможе дадопре,ондазаслужујеону судбинукоја му следује,која нећебитипонављање истогнегоће битигора.У временуу коме технолошкемогућностиидудотледа се и урођеник може присподобити да буде продуктиван, десиће се да

136

Ђуро Ковачевић

скупинерелативноцивилизованих народабудуизбаченеиз модерногразвоја,- али о томе нека се питајунаше политичке

вођеи поједини њиховидуховниоцикојиседеу академијама, удружењима књижевника, по разноразним другиминстанцама, који сматрајуда се може бити добарСрбин или Хрват на тај начин што ће те један Француз, Немац, Американац или

Енглезповућиза уво и ондашалнутидаси прави,духовни оци који немају елементарноосећањедостојанства,који не

респектују нимртвениживе,а хоћедапресуде данас. Није наша могућносту томе данас разумејуНемци, Французи, Италијани или неки други,наша је основна могућност да се међусобно разумемо. Из тог међусобног разумевања доћи ће до могућности да нас и други разумеју. Ако се не будемо међусобно разумели, ми ћемо бити сужњи њиховог специфичног"разумевања"и претензија.Ако потреба за за-

једнчкомдржавомнепроистекне изпотребезанашимдостојанством,онданамта државаи не треба.Мислимда наше достојанствобез те државеније могуће.Ако нека господа,у име Слованаца и Хрвата, или у име Срба, Муслимана или

Македонаца, сматрајусупротно,ондатребадаобјаснесвима намакакоје могућедостојанство свихнаспосебнобеззаједничкедржаве.Које суто нашесепаратне моћикоје би насу игривеликихучинилеспособнимдабудемодостојанствени2 Не можемолечитисопственуинфериорностобнављањем старихбитака.Налазимосе предновимизазовимавремена, ту смоу многочемуинфериорни, алиако бисмоте изазове схватиликао главне,ондаовикоји данасвладајунамане би владали.Морали би владатидруги.Тај привиддемократски

заснованевластиу свим нашим нацијамаи привидмоћи опозицијекао новедемократске властипочивајуна једном острашћеном, рудиментарном, предцивилизацијски конституисаномпопулизму.Оно најмодернијеу намамора да се склања,морадаузимасимболекојимунеприпадају, морада секриједанебидокрајабилопоништено.

Изгубљена исшорија

137

Морају се одбацитиапсолутинационалнихвођставау би-

ло којој форми да се јаве, чак и оној демократској. Демократијаје тежакпут предкојимсмо.Ми га савладали нисмо.Нису ови слободниизборидемократија. Ми смо добилидемократијукао замкукоја хоћедалегализујенаше страсти,нашпопулизам,нашпотенцијални ирационализам. То је наша судбиназа сада.

ЈУЛ1991: ИГРАВЕЛИКИХ - СУДАР МАЛИХ Прва суверена словеначка пушкапогодила је правоу европски лоби најбогашијихи показаласвурањивостзацршане 1992.Са тше странегледано, догађајикоднасставилису на пробу хармонију западноевропскогсвета и посведочилида

су плановио бесконфликшности досадзанемаривали стара непријашељства, дарашовии хегемоније нисузаборављени, а да пројектовано пријашељсшводванаестизабраних,њихо-

ва перспекшвиаи њихова принципијелносш,пуцају по шавовимамноголакшено што сеслушило. Поделе у Југославији су истовремено и пробе аушориша-

шивностиКЕБС-а, испишивање његовеефикасности, ушицаја, домета. Па, зар да на тесту званом Балкан, истшоријски увек врућеми шешкоразумљивом,паднеевропскоједин-

сво, зардасезбогшогаобновестаранепријатељства и да емоције превладају у просшору у ком је разум увек био водиља2 О деликашносши односа у Европи, о прешпосшављеним

намерама великихи њиховомзбуњеношћу догађајима којису имизмаклиизруку,за "Недељну Борбу"говоридр ЂуроКовачевић,који је с јесени,у овим исшим новинама,са вишеоп-

шимизмаразматрао шансуЕвропеда, првипуш из мира, створиновипоредакнаконшиненту.-"% ЖжЗрелекрушкеса Берлинскогзида,др Ђуро Ковачевић...О Европи послебурнихданау Југославији,разговарала: МиленаДражић,НедељнаБорба,20-21.јул 1991,стр.УШХ

140

Ђуро Ковачевић

Догађајима у Словенији један део Европе се нашао

затечен,а други- спреман.Лично мислимда без помоћи извеснихкруговаунутараустро-немачких комбинација један такав ход у процесимау Југославији није био могућан.Ту се

показалодаје могућанповратакнанештозаштасемислило да је историјскиапсолутнозавршено.Да ли су ревиталистичкемоћитихкруговатакведамогуоживетимртваце, ја не знам, али верујемданису.Али, тежњепостоје.

Из успонаилираслада Али, оне су се већ сударилеса одлучнимодбијањемпреосталихземаљадапристануна обновутаквих комбинација.

У Европи је пробуђенизвестанпровинцијализам који тежихегемонизму.Ако би смисаоевропскеинтеграције, примераради,биоу обновиједнеподунавске монархије, онда бита европскаинтеграција биладокрајаизиграна, показала би се бесмисленоми на целомевропскомпросторуби се отворилењенекласичнеране.На крајукрајева,таподунавска монархијаје насталане изуспонанемачкогцарства,него изњеговограспада, онаје консеквенца тограспада. Зашто би садаша класичнапрешензија,пошто је немачкинародизазваомасовнастрадања,сам прошаокроз њихи добиоопроштајосталих,добилаподршкуу шомисшомнемачкомнародуг То је првимоменат.Другије Италија.Онаје ималаутицаја, пазаштобисадаседеласкрштених руку Ако бисевратила Мацинијевојполитиципо којојје дужностИталиједаподржиЈужне Словенеу њиховомзахтевуза слободом,алии да

будењиховзаштитник - штоје претензија - ондаје то довољанзнакдаонатунибелуншку песмунебимогладаприхвати. То не би било прихватљиво ни за Енглезе, Французе, за

Изгубљенаисторија

141

Шпанију,а свису онизаједнојачи одједнетаквепретензије. Та игра ће трајати док појединцимеђу Словенцимаи Хрва-

тимавидееманципацију такошто су спремнидаплатенову инструментализацију. Али, то је садапроблемотрежњења и у словеначком и хрватскомделународа, да видедато можда нијепутдочистеслободе,независности, самосталности, него даје ОЕАМО МАСН 5ОПрОЗТЕМ путједногпотчињавања у којем би мождастомацибили пунији,али би зато главабила убаченау матрицуу којој би се могла изгубити.

Сродствогосподара и роба Поменули сте да у овим временимазаплета сви иду својим бившим господарима,осимједних.

Историјскоискуствоказуједасегосподар и робвременом сроде,дачак,парадоксално, чинеизвеснојединство,дапостојеутицајикојисеузајамноуграде, изчегапослеизбијанека врста блискости.Узмимо пример Шпаније:шпанске колонијесусеослободиле, алилатиноамеричке државеимају посебан степен блискости са Шпанијом. И Велика Британија има специјалне односе са Канадом, Индијом... Дакле,

ни у нашемслучајунијето ништаексклузивно. Разликаје у нечемдругом:ШпанијавишенеможебитихегемонЛатинске Америке, Британија не може више владатиИндијом, а Аус-

тро-НемачкаможевладатиСловенијоми Хрватском.То је та близинакоја се јавља са своједвеоштрице- једнаима смисла,заштоје не гајити, а другаће помоћи некимадазабо-

равесвојестварнемоћии интересе. Али, аконекисловенски народишежесвојимстаримхегемонима, зашшо бисмо их освешћивали7гСловеначки ис-

шоричарЈанко Прунк шврдида су Словенципо обичајима, менталишету, понашању,религији,начинуразмишљања једнакиНемцимаи да су једининародкоји је из средњоевропског миљеадошаонаБалкан,самодаби очуваојезик.

142

Ђуро Ковачевић

Нема смисласпречавати билокогадаидетамогдемисли да ће му бити боље. Али, основно је питање: хоће ли се

обећаванаевропскаинтеграција завршитиексклузивношћу самоЗападнеЕвропе,илијош горе- новомпангерманском хегемонијомкао основомте интегрисанеЕвропе, или ће напредовати ка целиниевропскогпростора,неважноколико дуго.Ако некохоћедауђеу ЗападнуЕвропу,као заменуза могућуЕвропу,ондаунапред требадасепомирисасвојиминфериорним положајем. Па, то смо већвиделида се догађа. Ако је такво схватањеевропејствау питању, онда се то

граничиса националним самоубиством, са самокастрацијом. Који би смисао био тога да се само неки делови Европе и Балкана нађу у интеграцисјким процесима, а други не7 У игри су различите пројекције на несолиднимтемељима.Не

можесе знатиштаће с намабити,алиу једносамсигуран: шта не може бити. Не може доћи до обнове немачке моћи

каоодређујуће заевропскеперспективе.

Крајње авантуристичкичин И, ко нећедашиг

Романскатрансверзала Европе нијеинфериорнаи није упућенасамо на Француску;ту је и Велика Британија, а Совјетски Савез јесте доживео пад, али тај пад није коначан.

Покушај искључивањазначајнихевропскихчинилацаиз европскихпитањаје крајњеавантуристичка ствар.Сви су платилинекеранијеилузијеи грешке:Француска и Велика БританијапослеПрвогсветског ратанастојале судаискључе Немце и Русе као важнечиниоцеевропскогпоретка.Тај поредаксе показаокао слаб,неодржив. Завршиосе новим

Изгубљена историја

143

светскимратом.И данасће се показатипогрешнимсвеоне рачунице у којима се тренутна слабост појединихнарода и

држава користи као разлог њиховог потцењевањаи искључењаиз Европе. Врло брзо све долазина своје право

место.Осимевропских, постојеи некедругесиле.Нисамсигуранда Американциу овој стваридо крајаразумејусвоје правеинтересе,и да не би потпомоглинеке обликеконфронтацијеу Западној Европи. Они немају искустволевице

као релевантно социјалнои политичкоискуство,а искуство левице за Европу је одређујуће.Без њега је немогуће разуметиЕвропу.Зар би ЗападнаЕвропа безлевицебила могућнаоваква- не би билазамислива. Штаби билоса Немачком без социјалдемократаВилија Бранта,са Француском без Митерана и социјалиста, са Шпанијом, Скандинавијом,

шта би било од Енглеске без лабуриста2Дакле, велика је

сложеностмиљеау којем се дешавајуевропскипроцесии свакопоједноствљивање носивеликеопасности,нарочито онокоје би пошлоодидеједасунекипросториЕвропесада толикопали- као зрелакрушка- и даихтребасадаузетии потчинити.То можетренутнодасе деси,алине можебити трајно,јер свеукупна европскаисторијаучидасетаквиуспеси у потчињавањукасније завршавају врло великим разарањима,што онда кошта и потчињенеи оне који потчињавају,па и друге. Фитиљ

гаранта

мира

Да ли корене европских симпашија и аншинпашија, недавно

обновљених, видишеу конфесијама2 Сада кад је Западна Европа у прилици да се поново ус-

поставикао подручјекрајње релевантноза све светске токове,заштоби потонулау процесекоји би је изложили новимподелама, слабљењу снагепачаки томедабудепоново једно од подручјакојим се доминира Не видимда би се за

то моглапридобитивећинатих народа.Извеснанеороман-

144

ЂуроКовачевић

тичарска милитантност се јавља у појединим слојевима, у

конзервативним круговимакоји су испреплетани од конфесионалности до баналности - то је оно што можемопрепознати као феномен.Али једној типично католичкој Шпанији

непаданапаметдакренестазама којенекивидекаоновукатоличкудоминацију, а такођениједнојкатоличкојИталији. Не знамколикоједнакатоличкаБаварскаилиАустријамогу даутичуна обликовањенекихтенденција у протестантској Немачкој,не знамколикоје то у интересуВатикана,којије при ста-новништву екуменизма. Као и у Југославији, и у

Европије могућнаједнатакваигра- даприликенадјачајуактерекоји сууобразилидастварајуприлике.То суоколности код нас,у земљикоја је успевалада бар на националном нивоу обезбеди достојанство људи које је било ускраћено после Другог светскограта Мађарима, Пољацима, Чесима, Румунима, Бугарима, добром делу Немаца, а у првој фази свим Немцима.

И ша је Југославија успевала да буде, како сте рекли,

гараншмира. Она је била формула за мир на Балкану како унутар сво-

јих границатакои изванњих.И не самона Балкану.И није Балкан једино опасно подручје, има таквих још, довољно је

направитинегде преседан,легализоватиобнову старих игара,падаонепочнузракастодасешире. Сматраше ли да после ошкривања извеснихкараша има места тшријумфализмуМаргареш Тачер, која је показала много резервии зазораод уједињењадвеНемачке7 Игра Њено

великих

- судар малих

сам упозорење

видео као упозорење

трезвеног

поли-

тичаракоји реагујеу имереалитета, алиполитичарарелативнонеспособног дасевинедоизвесневизије.Таквихполи-

Изгубљена исшорија

145

тичараје на европскојсценимного,а малоје визионара. Такође је тачно погађање да има снага у Немачкој које ће уједињењехтетидаискористеза хегемонију.Али, стојиједно питање:како би била могућнаједна интегрисанаЕвропа на подели Немачке, подели једног од кључних народа Европе

То уопште не би било могућно. То је нешто што се морало

десити,алинештос чимсеморајусуочитии самиНемцикао са изазовом.Уједињењем,то је посталои питањеза све друге. Мислим да се сада СССР, односно Русија, мора питати,

као што се морају питати и Пољаци, јер је то за њих могући претећи

акт. Лех Валенса

је негде изјавио

да признаје

Словенију и Хрватску, и успутизрекаопар речи којима се са-

танизујерускинарод.Процесдесатанизације Немацасе догодио,а Руси су осталисатанизовани.Какав је у томе интерес

Пољака27 Ониморајудазнајудасецеластварнећезавршити на Балкану. Тако и Енглеска мора да схватидаје и њенасја-

јна острвскаизолацијарелативна.Трагично би било за Европуизостављање ВеликеБританијеизевропских токова. Италијани ово схватајуи већ су показали да су врло свесни

каквесусвемогућности напомолуи каквеопасности. Гонзалесје у име Шпаније, а поводомЈугославије, схватиокудаби

то водило.Свакоморадасхватисвоје. Шта ми треба дасхватимо2 Да постојенародикоји су незаобилазни у европскојисторији и савремености.Не можемоиматиилузијуданаш ути-

цајна европскакретањаможебитиједнакнемачком,француском,британском,италијанском, руском,шпанском.Ако то важи за нас,једнако важи и за Мађаре, међу којима неки

садау политичкимопцијамаиспољавају неразумне апетите. Онизаборављају даигравеликихможедасезавршисударом ма-лих.А тај судармалихчак можебитиначинда велики будубезбедни. Ту свакотребадасеосвести.Можданијеупутно истицати,али уз неколикоизузетакатрадиционална Европаје романско-германска. Далисесадапоновожелиро-

146

Ђуро Ковачевић

манско-германскаЕвропа тако што ћеједанброј Словенако-

ји срљају, бежећиод безнађа,претворитиу сателитско окружење,или се жели интегралнаЕвропа, у којој ће Словени моћи даодрадесвој деоцивилизацијскогкруга7Ако

се хоћеово,ондасе и тај односмораизвестиизванисторијских предрасудаи идеолошкихфлоскула.Не као односу ко-

јемје с једнестранецивилизација, с другеварваризам, или,с једне стране демократија, а с друге тоталитаризам бољшевичког типа. Евидентно је да ни један од тих народа

неће више тоталитаризамбољшевичкогтипа, али може пасти у њега уколико Западна Европа крене у ново потчињавање. Та питањаједнаковажеи заонекоји,незасновано,пупчануврпцуса ЗападномЕвропомдоживљавају као својеконачноодрастање, а пупчанаврпцазаправоодржава статусфетуса. Како ће Африка, Азија, Америка, видеши шакву иншегрисануЕвропуг Ја нисам заговорник таквог развоја Европе који би јој обезбедионову доминацијунадсветом.Крајње самубеђенда

тонијенимогућно,а нипожељно, у временуноверегионалне реконструкције светаокоњеговихосновнихцивилизацијских жаришта.Такође сам сигуранда би се пут или тежњаза новомхегемонијом у Европи,на крајузавршиопоразомне само оних који су хтели хегемонију већ и свих нас. Ако би

дошлодотрећегсветскограта,ондачетвртипутниконе би имаошансе.А ондаје то причао постанкусвета.Има оних којичекајудадругизапочну,падаониуђуу својелокалнератове,алије свето крајњебесмислено, утоликобесмисленије, што више за освајањеслободеније нужна револуција. Показујеседаслобода, једнакост и правдавишешансиимају у миру.Заштобисадавредност једногдоказаног еволутивног пута од 50 годинабилапресечена7

Ипак,свепримедбе сеупућујуискључивоБалкану2

Изгубљена исшорија Примедбе

147

нипошто не могу бити једносмерне. Западна

Европа се не сналази најбоље у новонасталој ситуацији ка којој је можда тежила, али за коју није била довољно припремљена.Сви њени пројекти о новом почетку “92.били су обликованиу незнањуо падуБерлинског зида.Тај се пад десио као изненађујућа чињеница која досадније довољно промишљенау ономе што отваракао круг могућностии што нудикао опасност.Тако бих схватиоизвеснареаговањапрема нама, а не само као ствар зле намере час с једне, час с другестране.Треба избећипараноичновиђењествари- као да су сви у заверипротив нас.Нису сви.

ТЕРОРИ ОГРАНИЧЕЊА НОВОГ АУТОРИТАРИЗМА

Ђуро Ковачевић,бившистудентски лидер,палилиберал,сададиректорИнститутаза европскестудије,спреманје за улазаку новудисидентску кожу. И вишеодтога:непристајањеми жестокомкритикомнационалистичког јужнословенског брлога у којем видии владајућу"елиту" сопственогна-

рода,свесноризикуједасеизложијош погубнијојврстинеразумевања.Упркос томе што видии трпи ову националистичкупроизводњу лудила,заглушујуће ратнебубњеве, др Ђуро Ковачевић је убеђенда ће се и овдесхватитидаје мир

стратегијско питањеопстанкаи развоја,дасеу залагањима за прекидратане можепотезатипитањеправде,неправде: мирморабитиодмах,безусловно, у супротном, каженећемо знатишта ћемоод свогзаједничког поразаи појединачних националних "победа".

Присусшвујемо поновном стварању свеша: у шоку је

декомпозиција совјешске"империје", алии декомпозиција Југославије. Хаосможебити изазовзаснагекреације, алии за носиоцешошалне деструкције. Шта се дешаваи ко су сце-

наристши шогдешавања2 ж Како ошкопашиЈугославију:Др Ђуро Ковачевић- Некаданароди, данасбалканскаплемена, разговарала: БранкаТривић,Демократија, нова серија,годинаП, број 38, 4. октобар 1991,стр. 6-7.

150

Ђуро Ковачевић

Променезаистајесуогромне,алинебихрекаодасуонепо свом смерудо краја видљиве.Евидентноје даје дошло до па-

дасамогјезграидејео социјализму каосветскомсистему. Реч је о СовјетскомСавезу.У обе својеимперијалне димензије нашаосепредпотпуномерозијом,ка падуједнесамје тежио - тоје заправопроцесповраткаИсточнеЕвропекасамосталности,процес који је омогућиоуједињењеНемачке,симболизован падом Берлинског зида. Међутим, конституција

СовјетскогСавезаје такођеугрожена. Могућеје даонаније докрајаоспорена,алинијени приближномоћнакаоштоје некад била. У Совјетском Савезу се сад поставља питање:

поштосе завршилањеговаисторијакао светскеимперије, поштоје на помолуњеговзавршетаккао унутрашње империје,дали је могућСовјетскиСавезкао државаи у којем "аранжману" је могућ Очитујесе спремносту еминентним снагамарускогнародадане следепо свакуценурезонопстанка Совјетског Савеза, чак у било којој његовој варијан-

ти.На првомместуим је самопитањеРусије,алисе такође показујеи то даје уверењедругих,као штоје случајУкрајине,даје зањихправиизлазу потпуноји тоталнојсамосталности,вишеу сферизаносанегореалногпроцењивања. Тамо почињеигра,која није саморуска,да се успоставикакавтакавдржавниаранжманна једномокрњеномсовјетском простору. По вашемуверењу,не преши им дакле,кад су у пишању, рецимо,Русија и Украјина,матрица српско-хрвашскихобрачуна7 Та би матрица тамо била могућа, али мислим да се доста

чини да она не добије такав замах. Изгледа да је тамо било више оних људи који су схватили да би се активирањем и развојем традиционално постојећих анимозитета, осавремењивањеммржњекао погоназа новарешења,предошлодо

још ката-строфалнијег падаодоногкојивећпостоји,негодо решења у којем би сви појединачно доживели неку врсту

Изгубљенаисторија

151

успона.Гледајућисалегалнестране,видимодасу снагекоје исказујуодговорност за судбинутог простораи народакоји су на њему доминантнијина релевантнојполитичкој и духовнојсцени,и датиунутрашњи напори,безобзиранарелативноослабљенупозицијуГорбачова,послеизвршеногпа обореног пуча, не зависепресудноод одређеногкруга „личности. Вишезависеоднечегштоје многообјективније по својојприродии штообећавадаћеостварити премоћ:тоје та идејао совјетскјконфедерацији у којој имадостаелемената федерације. С друге стране, у односу на Совјетски Савез исказује се један релативнодругачији став у односуна онај који се манифестујепремаЈугославији.

То је ставкоји проистичеиз потребедана том простору опстанеи постојиједнадовољнојака моћ која би билау стањуда гарантујенеколикоствари:на првомместу,једну светскиприхватљивуупотребуогромногарсеналаоружја таквеуништавајуће моћикојувероватно никонебимогаони дапреживиако би билаупотребљена. Затим,постојиједно освешћење да,поштосетај арсеналналазинатериторијама вишерепублика,евентуални грађанскират тамоне би завршиона овој врстии на овомнивоуратовањакао коднас већ да би, кад би био започет, заиста постао светски. То

освешћење постоји и у Совјетском Савезу и на Западу - у Европи,

САД,

Јапану, па и на другим странама. Мислим да

Запад, од идеолошког тријумфализма у којем је био, све

вишеинклинирака једномполитичкомреализму,простоиз сопствених интереса дасеи његовисопствени потенцијали не усмереу правцудокогамунијестало,даи самнебудеувучен у игрукоја би посталакрајњерискантна. Ви често 2говорише о неминовностиповрашкаСовјетског

Савеза у европски простор.Ималишамодовољно снаге затог Оваквимпреуређењем СовјетскогСавезадефинитвно се дешаваједно: да Русија коначно,уместоидејадаје она Азија

152

Ђуро Ковачевић,

и да ће бити у Азији, постаје европски простор. То је онај

доминантнисмер,како га ја видим,преко онога што се очитава и преко Горбачова и преко Јељцина, што је, коначно,и почелокаоидејаперестројке, гласности. Мислим, такође,дасе осећаједнапразнинаизостајањем релевантних фактораиз светскеигреи држањесветскеравнотеже, дабез обзира на сав занос САД и неких структурау њима како је

лепо бити сам,највећии најјачи,почињеда делујеједно осећање,

ако би се тако могло

казати,

"неподношљиве

самоће постојања", превеликог терета и одговорности за

стањекоје се не можедокрајаконтролисати и уредитибез увлачења у игруи других.Једнаје стваракопаднекомунизам каоидеологија сасветским претензијама, каоједанновиконцепт универзализмакоји треба да омогући нечију доминацију, а другаје ствар ако паднунеке реалнемоћи које су се од

комунизмарасталекао одједногсвогсимболичкогвида.Не видимпростокаквавби био смисаодасе Русијапоништи.У име чега2 Зар је то једини потенцијалнипротивник,фактор ремећењаза САД2 Примера ради,зарје Кина толико спрем-

на даделујекао силасавременог развоја,зарје онабаштолико, без обзира на своја тврђења,изван некаквих амбиција

за светскомулогомпа и некимимперијалним претензијама уколико сеједног данапокажу као могуће7 Мислим да Запад неће ићи на разарање могућности за јед-

ну релативно стабилну,развојну способну политичку заједницуна просторуСовјетског Савеза,која може битиу оквиру федерално-конфедералне комбинације. Мислите дакле,да ће се и Русија и Источна Европа ин-

шегрисатиу целинуевропског цивилизацијског простора Мислимдаће сеу некимповољнијимоколностима и те какоосећати,алиневишекао претња,и руски,и утицајИсточнеЕвропенацелинуевропских процеса.ЗападнаЕвропа у ходука целиниевропскогпросторамораћеда идена нов

Изгубљенаисторија

153

начин,који би био супротанонимпокушајима, средствима и начини-ма које досадашњаевропскаисторија познаје:то су била средствакоја су обезбеђивала нечију хегемонију или

доминацију. Ако имаштаодте европскеидеје,онаморада идедругимпутем,а то значи:не може се нови европски поредак,који се заснивана уједињавању, остваритипутем нечије

поражености.

Такав

поредак, иако

би се можда

тренутномогао успоставити,не би никако могао бити дугорочан.На крају крајева,најречитијипримертога су успонНемачкеи успонЈапана:одсилакојесубилепоражене у својим светскимпретензијамадоспелесу до тога да су посталесветскирелевантне. Шта то значи То значидаје светскипоредаккојије биоутемељен нањиховомпоразумогао да траје до оне тачке у којој је постао анахрон,јер је јед-

наодњеговихбитниходредница, даје некостварнопоражен, постала чиста фикција, тај "стварно поражен" је заправо

доживеостварниуспех:по свимбитнимпараметрима то је успон

који

далеко

надилази

некадашње

моћи

тих

"по-

ражених"империјалнихсила.Срећнаје околностдасу и дру-

ги билиу извесномразвојукоји можданиједо те мереимпресиван, алије некомсми-слустабилан: нисупалениФранцуска, ни Велика Британија, ни САД. Тренутно стање пада

Русије,Украјинеи онихкоји суу првомкругуодлучујућих за постојањеили непостојањете заједничкедржаве,претпостављам данеможебитиконачно. Осветакомунизма Известан број иншелекшуалаца националистшичку и шовинисшичку инволуцију у "пиосшкомунистшичкој Европи" шу-

мачи каореваншпошиснутшог сећањаи неизражених иденшитета у ерикомунизма,што делујекаоиншериоризована комунистичкаматрица. На целомевропскомистоку,укључујућии наси СССР, ималисмо чињеницуилузорногпостојањадржавеи фак-

154

ЂуроКовачевић

тичког постојања владајуће комунистичке партије као државе, што је већ био основ и завршница једног

неприродног стања,неприродности тихрежимаи идеологија. Резултатпрактиковања таквогполитичкогаранжмана који није био само идеологија,било је поништавање,с једне стране,индивидуе, а садругестране,свихтрадиционалних и неколикоразвојнихформитиповасоцијалностии колективности,међукојимаје једаноднајзначајнијих нација.Дакле,потискивањем природног редоследа стварии структуре друштвеног животау којој индивидуа и нацијаи слобода,али и подређеност,имају своје логично место и оправдање, дошлоје до повраткапотиснутог,али крозједнуврстуексплозије:утолико већешто је пројект, за који се показалода

је биоилузоран, довеољудеу стањебесперспективе, безнађа, темељне угрожености.То је морало бити нечим замењено.

Показалоседанацијанијеуништена, безобзирана сванастојања.Она се појавилакао приготовљено, мадапотискивано,спремиштесмисла,као органскасрединаи оквирза смисао,појавиласебашпо мерисвогпотискивања - наједан екстреманначин,као новиапсолутниидеал.Из падаједног идеализма којисеу стварном животуљудиизвргаоу најцрњи апсолутизам, у системерепресијеи поништавања човекове слободе, доспелоу такођекрајњенезасновани идеализам који се симболизује нацијом.Ипак,рачунамдаће се из тог екстремаићипремареалнојмеристварии то утоликопреуколикосеи из окружења- пресвегамислимнаЗападкао битно окружење- не буде захтеваланити подржавалаунутрашњатежњада се из таквогстањадођедо коначног решења. С обзиромназнашносмањенполишичкизначајЈугославије данасу односу на некадашњиблоковски подељенсвет, ошкуд уверењео томе да ћемо својим унушрашњим раз-

доримаи деобамаподелиши и Европуи свеш2

Изгубљена историја

155

То јако распрострањено уверење, даћемоми илиразорити или ујединитиЕвропу, припададоменуједненезасноване

свестио нашојпосебнојвредности и величини,билосвихнас заједно,било појединачно.То је заистамитоманскаидеја.Ми

можемобитиповодзаактивирање нечегдругогштоминисмо створили, што постоји као једна претпоставка.Узмимо европски случај: сви пројекти и сав развој који те пројекте

европскеинтеграцијепоткрепљује,сударајусе са једном чињеницом:са историјскимстатусоми значајемда је у последња тридочетиривекаевропскипросторједаноднајконфликтнијихпростора.То је простор не само са сукобима

зарадвладања европским негои светскимпростором, тупостојетрадиционални анимозитети који имајусвојеисторијске претпоставке и корене,а постојиу извесномсмислуи потреба да се не дозволи да "историјски пртљаг" Европе поново уђе у игру. Тај пртљаг је доста снажан, нарочито у неким нивоима свести.На пример код Немаца, мислимдаје у оном

провинцијалном уојкзрејати, алисеувекпитамштаје саелитним структурамадруштва,шта је са тим разнимврстама европскихелита- националнихи удружених,привредних, политичких, духовних... Чиними седајето основнипроблем и на нашемпростору-даје коднаспроблемваљаности, профилацијеи квалитетаелитакојесу ступиленасцену,којесу по својој аспирацијии аргументацијите аспирацијезасноване

на једној просечној,непроблематизујућој, традиционалној свести.Она се изражавакроз сећањена сопствени развоји мито томразвоју,обликујесеједномперцепцијом интереса, гдесеинтереси виденаредукован и апсолутан начин.Не постојиразликаизмеђуједногелитногставао националном интересуиједногпросечногставаили- дабудемдотемеревулгаран- данепостојиразликаизмеђунационалног академика и националног телета.Они семождаразликујумеђусобно по вербалнимспособностима, алисе не разликујупо начинуи нивоуаргументације.

156

Ђуро Ковачевић

Отудане мислимдаћемо ми растуритиЕвропу - то намни-

је пошлозаруком,нитисмомибилиузрокрастурања Европе иПрвогсветскогратаубиствомФердинанда одстранеГаврилаПринципа;виделосекасније,амногиљудисуи тадазнали, даје рат тадабио "приготовљен",да се само тражио Тан ас-

сотпрне.Ми смо из некихразлога- а то је билаједнаконструкција- прихватилисеби "драгуистину":да смо у Сарајеву били узрок Првог светскограта, да смо толико моћни да

ће, кад се нарогушимои сукобимоса Хрватима,пуцатии Европа и цео свет.То је једно такво уображењекоје каткад

може да годи уз неке приче и запевкепри кафанскими другимседељкама,али које нас крајњеонеспособљава да себевидимонареалистичан начин. Више од митоманије Овакве "мишоманије"су, изгледа,заузеледобределовеи срп-

скоги хрвашског"бића"или "бишка". Нема никакве основе идејакоја је требало да инструмен-

та-лизујехрватскинарод,даје хрватствозаправопредзиђе хришћанства - спзНапна5 ап(еглигац5, дасуонитикојису судбински заслужни заодбрану католичанства. Ако је таидеја некадаи ималасмислау томедаим надокнади недостатак световногстатуса,онаданас,као основза расуђивање о интересимахрватства, не самодане можебитидобра,негоје крајњепогубна. И аранжмано хрватскомдржавномправувишеимасмислаупутититамогдесетаидејао хрватскомдржавном праву конституисала: то је једандругиполитичкипростор,у којем сеидентитет Хрватскепосле1102.у оквируУгарскеизгубио илипакпросторАустро-Угарскеи разнихаранжмапретога: подељеностХрватске на простор који је био доминиранод

странеВенеције,деоодстранеАустријеи већидеопростора у саставуУгарске.Тај захтев,дакле,вишеимасмислаупути-

Изгубљена историја

157

ти Аустријанцима,Мађарима,Италијанимаи сатих основаса

њимаразговарати. Са тихосновасене можеразговарати са Србима, јер они са том идејомнемајуништа, чак ни онај део Срба који живиу просториманедакашњеВојне крајине,неке

нашеврстеУкрајине,датакокажем,јер онисутамодошли не по основухрватскогдржавногправа,негопо основуаустријскогдржавногинтереса.Дошлису тако што су имали обавезудаштитетајинтерес тамогдемује претилаопасност, а за узврат су добили то да буду слободнисељации да буду

првимеђуБалканцима ванфеудалног система. Гдеје прво почело оспоравањеи "парање"Југославије2

У времепресломасоцијализма и властиПартије,десилесу сенаовомпростору некеразлике: у Србијије другаструктура дошладомоћиу Партији- тоје тачувенаОсмаседница - којаје то задобилапозивањемна националнеразлоге,док су у Хрватскоји Словенији и БиХ, којаје специфичан случаја, партије као таквепале,а дапри том борбаза моћ у њимапредсам пад више није била релевантна.У Србији се та Партија, као

изгубљена државна моћ,преселила у самумоћдржаве, каозахтевзадржавом, захтевдасереконструише насвомпримарном простору, а тамосеповратаккадржави десиокаосукобсаЈугославијом, којаје падомПартијебитнооштећена каодржава, јер свеполугеи релевантни токовиодлучивања којимасуформалнобиленачињене институције наосновуУставаи закона,су пали,а теинституције сусадаосталепрекривене пасењихова празнина нијевидела. Први, истински,нападна Југославијује почео самаспокому Хрватској, али тај изазов двадесетгодина касније добио је одавдеодговор,сличанпо формулативностии карактеру,при

чемује свебилозгуснуто у многокраћемвремену. Садаје све привидновидљивоали се бојим дату има пуно тогашто ми не знамо.Бојим се стањау коме се народформалноразбудио,а суштинскитераједнуврстуснакоји показујесвојекрваверезул-

158

Ђуро Ковачевић

тате,стањау комесадамржњапостајеусловуспешности сваке одполитика којесенаовомпростору воде,нарочитополитика којеимајузациљдарешесрпско-хрватски однос,билозазаједничкудржаву,билозаодноспремаовомпросторуу будућности.

Како угаситифитиљ Ко је, по вашеммишљењу,способанда заустави овај рата Онај ко буде способан да то учини, тај ће имати моћ. Не

појављује се случајно Европска заједницакао та од које се очекује да се рат прекине. Ту је она сад у тешкоћама. Без

обзирана структуруњенемоћи и сукобеунутарње - на примеризвеснепоказанеапетитенемачкихпровинцијалних кругова- основнипроблемнионасаманеможедареши,ада не будеувученау конфликт.Дакле,присутноје сазнањеда неспособност за решавањенашихпроблема,а истовремено дубокоулажењеу њих,можедауздрмацелуЕвропскузаједницуи дадоведемноговажнијествариу питање. Друго,послепрекидарата,нужноје установљење таквог пореткана овомпростору,који ће гарантовати његовустабилности то унутрашњубез ангажовања споља,нарочито без перманентногангажовања,које кошта и везујеруке ономекоје принуђендастабилност спољагарантује. Трећи проблемје проблемразвојаовог простора,без обзирадали ће сви Хрвати живетинај едној,а сви Срби и не-

кидругисањимаживетинадругојстрани.У мери у којојбуде изостајаоразвој,нећебитини ваљаногполитичкогрешења, нећебитипретпоставки низастабилност низасплашњавање мржње,за билокакаврационални дискурс,дијалог,компромис,заједанпутконсенсуалности који се исказујекао онај оптимални путзасвадемократска решењаданас.

Изгубљена историја

159

Армија бездржаве Шаа су иншереси и циљеви Армије у овом рашуг Она југословенска факшички више није, уосталом сама је напустила Словенију,ешничкије гошово чисто српска.За које циљевесеАрмија ангажује,за које и чије иншересе2

Издвојиобихизтихсукобанационалних интереса Армију. Ивеснутрагедију којанијесамоњена,већпостајеи наша,она поседујес обзиромна својугенезу.Узмимо даје постојала једнаоваквамогућност:благовремено отрежњење у Армији да је важнораздвојитиочигледнонеизбежнопропадање режимаи идеологијеиз којеје тај режимизведени питање постојањадржаве.Да сето раздвајање благовремено учинило,мислимдаондаједанкругманипулација докојегје касније дошло не би био могућ, а онда не би било могуће ни да дођемоу ово стање.Армија би била са много више ауторите-

та, многотежеби се оспоравалањенаулогау одржавању државеу периодуњенепреформулације.Она је тај драгоцени

комадвременау једномтренуткуизгубила,да би доспелау ситуацијуда губи и самудржавуи да,по природиствари, пружа отпор томе без обзира на све манипулацијекоје сад идуиз тога, због тога што нећедапрестанедабудеармијајер

губиткомдржавенемаослонацзапостојање каолегалнавојнасила. С обзиром на вољу Армије да и даљепостоји, није ли логично прешпостшавиши да јој није у иншересудељењеземље

нашест суверених државица којебиималесопственевојске, да се, дакле, њени иншересиобјекшивно, подударајуса иншересимаоних који хоће "крњу Југославију". Та "крња Југославија" би решила егзистенцијалнеи социјалнепроблеме Армије. Не мора ешничкипрочишћенаАрмија чак ни да буде

српскинадахнуша,њенииншересису се поклопилиса иншересимазаговорника "уже"Југославије.

160

ЂуроКовачевић,

Колико је Армија сада српска2 Ја бих поставио ово питање: замислимо ситуацију у којој би на пример Србија

рекла:одовогтренуткамипостајемонезависна и самостална држава,а другисетомеуспротивили и рекли:ми хоћемода живимо у Југославији. Где би сета Армија нашла,без обзира

на већинскуструктурусвојихвојникаи кадровскуструктуру професионалногвојног састава Ја мислим да би ишла логикомодбранеоне странекоја, без обзирана позадину разних својих интереса,на овај или онај начин тежи очувању државеу којој је та армијалогична. Зар то не пошврђујеоно што самрекла2г Хоћу да кажем да понашањеАрмије није примарно "српско", ни примарно- одбранасрпскихинтереса.Не знамна ос-

новучегабисето моглотврдити акоје јаснодаје онабилаинструментпресвегаПартије,схваћенекаојугословенскедржаве,

патеконда,једнимсистемом посредовања, евентуално и неке Југославије као недовољнедржаве.Могла би се ствар овако

посматрати: акоје тачнодаје онанасрпскојстрани, чимеје онда она то потврдила у прошлости, у последњих 40 година; У

чемује онато напосебанначинфаворизовала Србеи српски народи Србију - у развоју,у некимдругимелементима,а друге

обуздавала, понижавала, спречавала и томеслично.Или акоје она по својој структуриу оквирурезонаштапсколинијских односа, онда би требало поставити питање: по чему је један

човеккоји је 40 годинавладаоу овој земљии који је врло успешно мењаосвегенерале и одређивао коћебититајкругнајкомпетентнијих, ствараоједнупросрпскуармијукоја ће у датоммоментудасеактивираналинијинационалног интереса2Ако је то тачно,требалоби да објаснимозаштоје ондато Јосип Броз чинио. Требало би да видимода ли је то уопште

армијакоја је формиранапо принципуверности,некомнационалном идеалу илије билаформирана поједномсасвим другомрезону- порезонуверности једнојидеологији иједнојПартијииједномВођи,докје биожив.То субиликритерији.

Изгубљенаисторија

161

Слажемседаовојармијисадавишеодговара и концепција "крње Југославије" негогубитаксвакеЈугославије,што ће рећи да је дошло до подударностиу тој тачки, тачки која

обећава какво-такво постојање некакве југословенске државе. Дефиницијанове државе Кад смо се већ дошакли "крњеЈугославије", ималипо вашем мишљењу шу бишних разлика између власти и опозицијеу

Србији2г Ја мислимдату немабитнихразлика;можесеговоритио разликама у заносуоко таквогрешења- видимдаимаизвеснихспорењаокотогакоје првидошаонатуидеју.Иматрврдњи даје владајућа партијату идејуукралаоднекогко је то ранијесмислио.Мислим да сададолазидо једногкрајње опасногстањау коме,однаснезависно формулисан, државни разлогделујена начинапсолутне упућујућерегуларности за свенас;просто,немаслободног просторазаразговори о статусутакопостављеног државног разлога,о свимтимбитним питањимакојанассетичукадасеводиразговоро томешта јесте, шта није, шта може бити, а шта не требада будедржа-

ва. Да ли би иповама "крња Југославија" била гаранцијаза

стабилностбалканског простора Ја могу само да кажем да је ова Југославија која се руши

ималаједанистакнути квалитет докје постојала, безобзирана свењенеунутрашње мане:билаје изузетно значајна каофактор стабилности на овомпростору.Наравно,то је увеликобило могућеи због тогаштоје линијаподелеевропскогпростораза-

хваталаи Балкан.На овомпросторунационалног понижења спољанијебило,а нијега билони изнутра. Постојалоје једно

162

ЂуроКовачевић

темељно по-нижење - тоје понижење индивидуе уследнедостатка демокра-тске конституције поретка,а онанијебиламогућа затоштосеПартијаиспречила напутудаЈугославија постане држава. Шта би било са овом другом, "крњом Југославијом", или

штаби билосатим "божјимшаром"шестсуверених држава на просторуЈугославије- то је тешкопрогнозирати, али саму једнустварсигуран:са становиштаодржањастабилностикао претпоставка за мир,а миракао претпоставке и вредностиза развој, то би била далеко тежа ситуацијанего са једним аранжманомкоји би био симболизованнекаквим постојањем Југославије. По мени би најбоље решење било

дасеу датимоколностима и приликамаизбегнезамкамаксимализма,који увек вуче на логику "све или ништа", "илиили", и да се, с обзиром на искуства чије негативнестране

данас доживљавамо, пође

од

неких

рационално

постављених,минималнихаранжманакоји обезбеђујукому-

никацијуна целиниовихпростора,који перспективно могу да поруше изграђене зидове мржње, који могу да обезбеде

изградњунекихбуквалнопорушенихмостова,дасекренеу развојиз кога смо искључени.То би, по мени,моглабити једна Југославија у којој би комбиновали конфедеративнофедеративнипринцип.Лично не делим,међутим, заносоних

који сматрајудаје ова ситуацијаствореназа коначнаи дефинитивна решења.Тим поводомбиххтеодакажемдасена погубанначинисказуједеловањенекихврснихпредставника једнегенерацијекоји се, вишеили мање(не)основано понашајукао да су ренесансне личности,деловањекоје се очитујекаоједнанестрпљивост око коначнихрешења.Мислим да је једна генерација,без обзира на актуелну видљивостда млади,постављениједнинасупротдругима, гину,недозвољиво узелаконцеу својерукеи нанекиначин, безобзирана савидеализам својихуверењадаморанешто учинити и допринети,радикрајње погрешно. То је она гене-

рацијакојаје у политичкии духовнипростори укорачиласа

Изгубљенаисторија

163

идејом коначног решења, која је тој идеји служила за коначно отварање једне нове историје. Идеја предвод-

ништвасловенскихнародау оквирусоцијализма, идејаподређивањанације,појединцаи потребеза државом,идеји интернационализма, социјализма и такодаље- парадоксално, опетзавршаваса идејомконачногрешења,самосаду имесупротнихразлога. Терорнеопатриотизма Завршава са идејомуховног и шериторијалног уједињења свог народаили суверенесвете државе,углавном. Шта значи духовно обједињавање био ког народа2! То се

можеостварити самоу изазовуи односима садругимнародима,уз развијање мрежемеђутицајау духовногтима међународима.Па, не мисленародикао такви- мислепојединци у њима! Људи нешто стварају, људи се баве науком, баве се

уметношћу, сликају,пишуромане,читају,гледајутелевизију, правепрограм- то су појединци. У свомзбируонииличине једаннароддуховним, доприносе његовојдуховности илиму је одузимају. Човекнепостојикаонародјернијенароднешто као организам. То што се садпроповеда јестеједаннаказни "антрополошки" концептнације- нацијакаоувећаничовек: поштоје обичанчовек,као што стварнојесте,мали- онда нам треба увећани.Ми се, дакле,морамо сви у нацији изми-

ритии њој подредити, јер јединамисленамогућностживота, духовности и развојаприпадасамодоменунационалног. По меније правопитањеу томедаминесметаонотуђеакожелим своје,а не даје условза мојенегацијатуђег,јер прави односи између тог "туђег" и "свог" су односикоји су делу-

јући,безобзирананашеимањеилинемањесвестио томе. Нашипротагонистинацијекаоконачнопронађене среће намећуједанврлозахшевани агресиван концетинеопашри-

164

Ђуро Ковачевић

ошизма.Како издржашитерор те новоуспостављенеполитшичкеподобносши2

Издржати,то значидоживетипадтог неопатриотизма, исказивањем његовенемоћиу коначномрезултату, насупрот свимактуелнимиспољавањима моћи,падједногновокомпонованогродољубља,надуваногнадспречавањем истинског,правог,које сеустоличилоуследнедостатка демократскихаранжмана који би људеобезбеђивали и обавезивали. Обезбеђиваликао индивидуе у њиховомправуда уређују односеунутарсопствененације,као онај изворни субјект којем уређивањедруштваприродноприпада;и обавезивалида

се подредетако уређенимодносима.То новокомпоновано родољубље илидомољубље иделогикомфункционализације свегачегаседотакнеи логикомупрезања у борнаколапротивдругих. Онићерећидасу ша борнаколаконачноразбијенаилузија о могућности постојања Југославије, шворевинекоја их

је свеунизилаи гошовоуништила. По свим релевантнимкритеријумимао томе шта је држава, Југославијаје у целокупномсвом постојањуимала премало претпоставкида будедржава:она је била више једна иде-

ја, идеологија, покрет.СтараЈугославијаје билапокушају томправцу:краткопостојањеод20година,врлонеповољно окружењеи развојокружења-то је једанкрах свихдемократскихрежимаи успон ауторитарнихрежимаи тоталитарнихидеологија,не самоу формибољшевизманегои фашизмаи нацизма,јака пенетрација таквихрешењау овај простор.Но, требарећидасеу њој нијеуважаваонабојнационалнихразлика,не самокао лоша стварза постојање државе, негои каоосновзарационална решењау тојдржави. До тогасеу једномтренуткудошло,алиондасевећпрешла једнаграницарационалности,и већ било касно:1939.се приз-

наје хрватсконационалнопитање,али се, с другестране,

Изгубљена исшорија

165

ништаније учинилона истомтаквомпризнавањузасебне српскедржавности, јер се следилаидејадаје Југославија старијаодтога.Читавје низилузијадасрпскадржавност није битна,а заправоје таилузијародиламноготогаштоће се деситиприкрајуовогвека- потребусрпскогнародаза сопственомдржавношћу. Затим, када је падом свих тих идеолошких пројеката,

покретаи партија,у овомслучајуједнепартије,који су инструментализовалиЈугославију, и који су је као простор чинили онолико демократским колико је та Партија унутар себе могла бити, и у мери у којој није могла да контролише

све- кадасе,дакле,тек отворилопитањео могућностиЈугославијекао истинскогдржавногаранжмана, она се брзо пресеклаи затворила. Ми опетулазимоу ситуацију дасунам покрети,партијекојеизњихизничу,некеидејеи идеологије, старијиод онога на шта се позивају- од нације,од народа:те

партијеи покретиаранжирајунацијена тај начинда се у њимаиндивидуа не види,односно,дасе видиутоликоуколикојуначкидоприноси концептукоји онинуде.Улазимоу простореу којима духзаконане одређујемеру ствари,улази-

мо у једанновиауторитаризам. Зато мислимда све ово није толико резултатсукоба са Ју-

гославијомкао државом,већ са разнимпервертирањима једног потенцијалада будедржавау нешто што је још дода-

тноотежаломогућностдаонато буде. Не самодасерадина шомедасенаставират, негосеи оникоји сезалажузамирпроглашавају издајницима народа или,у "хуманијој"варијанши "апстракшним пацифисшима".

Спадателиу ове2 За мене се питањемира данаспостављакао кључно стратегијскопитање;оно није питањео тактичкој или употребној вредностимира за датуситуацију- оно је питање

166

ЂуроКовачевић

претпоставки за сведругевредности до којих намје стало. Премоћмираи његовихсредстава је у томештоје мироснова и битниусловбезкојегнематог новогевропскоги светскогпоретка,безкојегнемаразвоја.Ако је то оноштоуниверзалновреди,не падајули у клопкуони међунамакоји признајуту универзалнувредностмира, али је локално искључују,с обзиромна спецификумнаших околности! Ни-

је лито истаментална матрицаиз којесетакођенештодруго ранијезаступало: сећатесе,демократија јако вредиуниверзално,аликод нас,збогнашихспецифичних околности није добродошла,правнадржававреди,али код нас,због нашихспецифичних околности,морабитимоћпартије,итд. Мислимдасеу залагањима замирнеможепотезатипитање правдеи неправде: мирморабитиодмахи безусловно, даби се стеклиусловиза све оно што није безусловано, али без чегаживотнемасмисла.У супротном, претинамопасност да нећемознатиштаћемоодсвогзаједничког поразаи појединачних националних "победа".

ОВАЈ РАТ НЕ ДОНОСИ ПОБЕДУ

Постојили Југославија7За многеје овопитањесмештеноу просторизмеђустрахаи наде,измеђуљубавии мржње.# Оно је подпритискомистогпринципаи кадасе на питањеразличитоодговара. У именационалне слободе,каопринципа, државасе разараи истовремено настојиодржати,јер је за једнеЈугославијапрепрекаслободиа задругеусловслободе. Такоје слободапосталаупориштеготовоједнакихправакоја семеђусобно непријатељски односе.Ово непријатељство у име правана слободује оно што утирепут одговоруна питањео постојањуЈугославије.Непријатељствостасалокао начин остварењаслободедоспелоје у ћорсокак.У клопку су

доспелекако одбранаЈугославије,тако и тежњеза успостављањем националних државапутемразарања Југославије. Но, без обзира на судбинуЈугославије као државе,оста-

је нампитањео Југославијикаопросторуу којемостајуљуди,појединции народикоји су живелиу заједничкојдржавии

који су се нашлиу временуизгубљеногмирапредкрајње неизвесном будућношћу.

ж Риго Коуасем1с:Кеззитесипа КУидозау соттипну јот а Мапопан! У/аг,ту Хивогах-а Спнсај ВлеНлаоп Фе Соп с! п Уорочамја,Мо. 7, ГТопдоп,16

Моуетпрег 1991.

168

Ђуро Ковачевић,

Рат, за садалокалан, исказује застрашујућуинерцијалну моћ и прети да постанетоталан - општејугословенски.Већ

сада,исписујућисопственестранице,он се уписаоу књигу штобележивековетрагедија наовимпросторима. Међутим, у данашњојобнови трагедијенастајеи једна разлика у односу на претходне.Узрок претходнихбио је у страној власти

надовимпросторима, а обноватрагедије данастражисвоје упориштеи образложењеу порицањусмислазаједничке власти,тј. Југославијекао државе.Већ садаможесе видети далакопокренутиратпратикрајњаунутрашња немоћдасе повратимир.То је и основаједногновогпарадокса: ранија странавладања биласурезултатрата,тј. војнеинтервенције у овајпростор,а садашњистраниутицајикоји могупостати новастранавластнаднаманастајукао резултатнашенеспособностидазауставиморат,у имеинтервенцијеза мир.Да

лије усудовихпросторатакавданемогусвојомунутрашњом моћиодржатидостојанство и самосталност у балканскоми европскомокружењуи каднампретии каднасумирује2 Југославија,као заједницанасталаиз рата,ималаје истакнутувредност у развојузамиру њенимпросторима и изван њених простора. Отуда њен пораз није само питање о

падуједнедржаве,већпресвегапитањедасе одржитешко стеченимир, и кад хоћемо заједничкудржаву,и кад хоћемо

чисте националнедржаве.Зато питање:за и противЈугославије, није сводиво на питање ко ће и какву ће власт имати на њеним просторима, већ да ли ће бити мир међу

људимаи народима на овимпросторима. Властикоје доминирајуданаспросторимаЈугославије,и кадсеЈугославијабрании кадсенапада, следеслепосвојеинтересетакоштонисуобавезнепремамиру,мирукојије критеријумсмисласвакедржаве. Упропастивши оноштосмоЈугославијомдобилиу име интересаи циљеваужих од Југославије(идеологија, нација),и олаконапустивши ономало штоје преосталоодупропашћене државе,онесу насизвеле

Изгубљенаисторија

169

на пут којимгубимои минимумприхватљивог постојањаи смисленог људскогживљења.Хоће ли срећаза нашенације бити могућа при растућој количини несрећеза већину људи

наовимпросторима и штаћетасрећабитизаонекојисувећ изгубилиживотилићега изгубитинапутудоњег Свенасвећчекастварност поразабезобзиранаколорит илузијао победи.Европа већ не долазина ове простореу по-

моћ Европљанима. Нити смоблизуњенимидеалима, а нити смо подобникао партнерза њенеинтересе. Одбранањеног устројства и њенихинтереса уздигласедоправаданаскроти - цивилизује. Њенапотребазамиромбезкојегнеманипростораза остварењењенихинтереса,суочавасе са нестабилношћуновоуспостављених поредакау просторимабившег социјалистичкогистока. Она би по сваку цену да обустави рат у просторима Југославије. За њу је то питање изван

начелаправдеи неправде, зањује то простопрвопитање.Ту почињуи мукесадашњих властисањоми њенемукесањима јер им редоследипитањанису исти. Садасе већ плаћапогуб-

на илузијао ратукаопутудоправде.Плаћасеи ценадрагоценог,а изгубљеног временаи мира,и кривицакоје смоједнидругимаприписали илиучинили. Изгубљениразвој и изневеренаочекивањапресечени ратомипакће се завршитимиром.Да ли смо спремниза такавмир који следииз поразауспостављеног ратом7Јер вишеје негосигурнодаовајратнедоносипобеду,односнода победаније могућана поразузаједницекаквује омогућавала

Југославија. Освестимолисенавремеи схватимо данамовогпутамир долазине као последица нашепобеде,већкао спречавање нашегпотпуногпада,бићеи могућности да,преживљавајући пораз,стекнемои поносзамир.

ДЕОИ

СРБИ И БАЛКАН: ЗАВИСНОСТ И ИСКУШЕЊА КОНАЧНИХ РЕШЕЊА У дуговекој европској историји, сусрет и везе са Азијом и Медитераномбили су и осталии важнии трајни.#Не само из

економскихи пословнихразлога,како би се то модерним језиком казало, већ и културних и цивилизацијских. На почетку, у самом настајањуЕвропе, азијскинародиСредњег

истокаи Медитерана,ималису истакнутуулогу.Наравно, томе треба додатии сјајну цивилизацијуЕгипта. Грчка је би-

ла онајпочетак,који ћеутемељити Европуи пресудно одредитиевропскипутсведоданашњих дана.А Грчкаје, каошто знамо, била и остала на Балкану. Балкан је онај део европ-

ског просторабез којег прожимања,давањаи узимања између Европе и Азије готово да не би била могућа. Такав

његовзначајделеи примајуи балканскинародиод свог постанкападоданашњих дана.Не толикопо томешто суи сами,укључимоли и стареГрке,посталипресудно важниза европскиразвој,цивилизацију и културу,већвишеотудшто им сеовакавзначајБалкананамеће. Као просторсусретања,сарадњеалијош вишесукоба, незаобилазан у свимпосредовањима, везамаи прожимањима ж Саопштењеса научногскупа "Срби на прагутрећегмиленијума", САНУ, 15-16.јун 1992;објављено под насловом Опаснезаблуде,НИН, бр. 2166,Београд, 3. јул 1992,стр. 28-29

174

Ђуро Ковачевић

измеђуЕвропе и Азије на Медитерану,Балкан је био и остао

изложенпресудним спољнимутицајима и интересима. Његовасудбина готоводасевишекројилаизванњегасамог.Иако не увекна истиначини у истојмери,остаоје подручјеподложностраниминтересима и разнимвидовима и средствима спољнедоминације. Он је, историјскигледано,зонанаглашенихзависности, што,акохоћемо,можемовидетии данас. Оваквомисторијском статусуБалкана,у новијевремедоприноси, појачавајућиважностњеговогокружења,и општа међузависност - европскаи светска. На жалост,то ново,многидоживљавају на стариначин,тј. редукцијом наисторијско памћење,које углавномзнасамолошестранеприсустваи утицајаспољногсветана Балкану - Турака, Немаца или нек-

ихдругих. Ни једном од народа, посталих и осталих на Балкану, ис-

торија није била нарочито склона. Најчешће се ту збивала

трагедија, упркоспотврђенимстваралачким и државотворниммоћимаБалканаца. По правилу,балкански народиу својим честим и крајње крвавим сукобљавањима,били су изложениодносимаса знатнојачимаод себе,иакото увек нисуна тај начинсагледавали. Мождаје најсудбоносније одредило односемеђубалканским народима то штосусењиховиидентитети обликовалиу увеликозадатимматрицама поделаи сукобаунетихспољаи трајноприсутнихна Балкану. Од распадаРимскогцарствана Источно и Западно,од расколанаправославље и католичанство, потоњегвековног продоратесломадоминације Османскогцарстваи Источног Рајха,па досвихововековних менаи променау пореткувеликихсила,спољаунетеподелеи сукобисуконстанта незаобилазнау иоле озбиљном разумевањуБалкана. То је битно

доприносило какотипутакои жестинисукобамеђупојединим балканскимнародимаи, посебно,извеснојмитологији сукоба,по којој свако,каданештохоће да постигнеили

Изгубљена историја

175

одбрани, наступа у име нечег универзалног, светски значајноги цивилизацијскипресудног.Тако једнинаступајуу име одбране католичанства и Запада пред "бизантинизмом",

другибранеправослављеи целокупниправославнисвет,док трећи бране једину праву веру - ислам, и тако редом. У таквом митологизованом кругу, значења тежњи, нападаи одбране све је крајње грандиозно и судбински важно и за другеизванБалкана.Готово дасеникаданије спустилона раван очигледно ниске свакодневицеживљења и изгубљеног развоја. Ово се може видетии данасу свој трагицираспада, ратних пустошењаи зла, који су захватилипросторе бивше

Југославије.Готоводаби семоглорећи:"На Балкану(иако још не целом) ништа ново", а могло би се и додати: "На За-

падусве по старом". Као простор у понечем значајнији од Иберијског и

Апенинскогполуострва,пуњентрагикомвековнеисторије укинуте слободе и изосталогразвоја, само повремено уздигнут досамосвојности његовихжитеља,Балканје увеку ишчекивањимавеликихнесрећа,али и надада ће се оне коначно избећи.Његов значај за Европу и европско,за Ази-

ју и азијско,као да се испречиосвакојмогућностидаприпаднесамимбалканским народима, каои могућности даони самиу целостиприпадну једномилидругомсвету.То сеуписалоу меморију,менталитете, начинживота,идејеи политичкециљеве.Истовремено,прожеткрајњимуниверзалистичкимпретензијама и оштримдоискључивости локалним аспирацијама, Балканпредставља, какоу виђењима његових житељатакои у европскими светскимприступима Балкану, нешто крајње,посебноопаснузону,коју је тешко разуметии

којуваљаконтролисати. На њемусенеправиразликаизмеђу религије и нације, односно, сваки народ има своје католичанство, својеправославље, својислам. На таквомпростору, у његовојсредишњој зони,формирао сеи остаои српскинарод.У сећањунанемањићку државу,у

176

Ђуро Ковачевић,

заветуКосовског боја и у вековномтрпљењу,бунамаи непристајањуда постане азијатски,гуслама опевајући своју одбрану и своју судбину, бавећи се пословима и тргујући, служећии другима,закорачиоје у Х1Х веку на пут слободеи обнове сопствене државе. Већим својим делом слободан,

ушаоје и у ХХ век,плативши,као реткокоји народ,своје ослобађање и слободу, успостављање и одбрану сада већ

бившихЈугославија.Плаћаоје, међутим,и заблуде, митовеи прецењивањасопственихмоћи, нереалнеконцепцијеи погрешнопостављенеполитичкециљеве.Идући таквом путањом,српскинародсе при крајуовогвека,крајњетрагично,поновосусрећесапитањемо самомсеби. Да ли сетако нешто уопште могло и наслутити7Све је изгледалодругачије.У Х1Х веку, Србија је показалада и мали

народможебитислободан,ослоњенна сопственуснагуи упркос противљењувеликих. Својим унутрашњимразвојем,

привредним успономи политичкимустановама на почетку овогвека,онаје наБалканузрачилаи привлачила. Будилаје и надумногимдругима. Њенохеројство,патњеи витештвоу Првом светскомрату уздиглису се до примера,па чак, понекад,билипризнавании поштовании од непријатеља. Данас,на крајупревратничког века,двапутапреломљеног страховитим ратовима, двапутаобележеног успостављањем Југославијекао заједничке државесвихСрба,алии других народа,века који је револуцијом сањао да решава коначне

стваризасвавременаи којије тајсанразбио,српскинародсе нашаораздробљен, у изолацији,начетогморалногчула,оптужен.Трећа,тј. преосталаЈугославија,нитије заједничка држава са другима, нити је држава свим Србима. Више је

резултатнеуспеха и покушајадасеспречидаактуелни пораз не будепотпун.

Југославијакојусмоимали,аконипо чемудругом,у свим спољним одређењима Балкана и у свим балканским

напетостима, представљала је средишњипростормирана

Изгубљена историја

177

Балкануи билачинилацњегове,паи ширестабилности. Она је могла да допринесепроменамаисторијскихвертикала Балкана. Међутим, њен распад обновио је стару сликуо Балкану. Њен пад,иако битно одређенспољнимпроменама,

ниједокрајасамопоследица сломасоцијалистичког режима у његовомјезгруи код нас,нитипак самопроменепослератногсветскоги европскогпореткаи настајања новог,или, пак,тежњиза отцепљењем. Све ово заједно,добилоје и додатнуснагуу назоримаи политици, који суследили тзв.српскоразочарање Југославијомкаодржавом, заштоје биломало разлога, наступајућиу име идеје о Југославији као једној

однајвећихсрпскихзаблуда. Овимседоспелоу многовећуи опаснијузаблуду: заблуду даје заједничка државазасвеСрбе могућамимои упркосвољидругих,пресвегаХрватаи Муслимана.Оногтренуткакадје у имесрпскогнационалног интереса Југославија оптужена,били су легализовании омогућени много жешћи и историјски старији и већ

припремљени унутрашњи потенцијали противЈугославије. Како сеуопштеи могломислитидаћелокалниодносснага решитисудбинуједнетакокључнеи важнеземљеу средиштуБалкана На основучегасемоглопретпостављати, на основукаквогисторијског искустванаБалкануи саБалкана, да ће други, а посебно велики, они који кроје нови поредак

европскихи светскихсила и који одређујунову светску стратегијуу насталомраспадусоцијализма,дозволитида односиу Југославији будурешенилокално,и мирно сачекати резултатетаквог решавања2Супротно историјској свестио

свимусловљеностима Балканаи Југославије,подлеглосена свимстранамаискушењуконачногрешења.То је учињено упркос свим искуствимау ХХ веку, који је показао јасно и

убедљиво даконачнихрешењанема- ниондакадаихдоноси социјализам, а ниондакадаихдоносепобедници у ратовима. То што сепоказалокао опште,ваљалоје знатидаважии у посебнимусловима.

178

Ђуро Ковачевић

Тренутак у којем се налазимо обелодањујеу потпуности куда воде и одводе назори, осећања и стратегије који не под-

носе живот у разликамаи који би да живот и људе сведуна чистоту једног интересаи једног принципа.У овим данима, одсликавасе нешто старо,иако је наступилоу форми новог балканско проклетство саздано у односу два "или" и неспособностда се различито повезује,толерише, разумеваи прихвата. Нација нигде,па ни овде,није самопринцип,ајош мањеје-

динасветост.Нацијучинеживиљуди,онаквикаквису,којиу највећемброју и природнотежедаживе и да се радом одрже у животу.То се нарочито спознајеондакадасе изгуби мири добије рат. Ово су бар Срби, и они у име њих, могли знатии раније, с обзиром на своја вековна искуства и властите

трагедије у овомвеку.Наравно,то је требалодазнајуи другијугословенски народи,алиониовомприликомнисупредмет разматрања.Чудно, после свих пословаи развојау последња двавека,који су принуднобивалипрекидани па и поништавани ратовима,проговорило је опеторужје,уместо дапроговорељудипословау привреди, образовању и науци. У име обновенационалног идентитета и достојанства, проговорио је неоромантизам,који је векове историје сажео у јучерашњи дан.Затајио је рационализам.Чинило се да су ос-

наженемоћизаеволутивни путразвојаи неопходних промена и даће тим смеромићиподешавање, исправљање и остваривањенационалнихциљева.Међутим, стараматрица Балканапотпомогнута спољнимпосредовањима и интересимамоћних,опетје превагнула. Сада се нација суочава са губитком државе свих Срба и

налазиу таквимунутрашњим расколимакоји својомжестиномпретедауништеи самодржавнопостојањеСрба.Народ за који је слободабилаапсолут,а независност питањенационалнечастии достојанства, народкоји сеу последња два века,ослобађајући сеи бранећислободу, преполовио, суочен

Изгубљена историја

179

је са крајњим опасностимаи неизвесностима.Он је и надаље

у средишњемпросторуБалкана,а Балкани даљеу стратешкиммапамасвета,у плановимастарихи обновљених моћника. Остаје нам да се питамо да ли смо добро схватили

себеи друге,каквонамје знањео сопственим интересима и дали смо правилнопрепознавали интересеу релевантном међународном окружењуи променеу њему: Једна концепцијанационалногинтересаи националних циљева- у свомјезгрунасталанајпрекаоодговоралбанском изазовуса Косова и Метохије, а потом хрватском,однелаје

превагунадсвомшириномевропскихизазова,који су заобновусрпскедржавеи за српскипуту слободубиликључни. Следећилогику локалнихизазова,она се сломилау неразумевању и отпоримарелевантног окружења и заБалкани заЈугославију.Просторкојије одцелогИстоканајвишебио у светуи светунајвишеокренут,нашаосе изолован,а Србимакаосредишњој сназитогпросторасветсеготовоизметнуоу нештонеправедно и чак,непријатељско. Моралосеићидругимпутем. Светје требалосхватитии прихватитикао пољесавременихвредности науке,технологије, производње, уметности и културеи сходнотомеи себеодредити у временупрелома. Дасеишлотимпутем,дошлибидоизражаја и савремени потенцијали Срба и других народа у просторима бивше Југославије.На јавној сценибили би људиистинског,модерног

духа,савремених знања,пословности и рационалности. Победилабиразборитост, јер бисепитањаовоземаљска раздвојилаоднебеских. Националне елитебилебидругачије, у стању даодговорена истинскеизазовесавремности, каколокалне такои европскеи светске.Оно најцивилизованије, урбанизовано и светуокренуто,преузелоби одговорностиу преброђавањузаистадубокеи судбинске кризеи не би дозволилодасепотонеу безумљератоми обнављање прошлости.

180

Ђуро Ковачевић

Уместо тога.на свимстранамајугословенског простора, оживљена прошлостпотонулаје у популизам и новигусларски еп.Већ виђено,почелоје изновадаседешава.Клопка ра-

та,разбудила је ратнике.паи хајдуке,а обновљена питањао правдии неправдизасениласу питањао штетии користи. Родољубље прошлости, потиснуло је родољубље могуће и

донеклеосвојенесавремености. Коначнорешавањествари путемраздвајања и сеобеу чистинационалитет, потиснуло је сверазумнеинтересељудии подредилоњиховоприродно правонаживоттзв.патриотској употребиживота. Дошлосе до "светих"ствари,такошто су се губилесветовне.Унутрашњепоништавање развојаи оствареног нивоа живота,мало-помало,утиралоје пут стањуи психологији резервата. Новеплеменске вођеи њиховибрдскивидици, људидоспелиу градтелома духомосталинапланинским висовима,закрилилису видикепослова,интереса, светазнањаи рада. Тако се губила и способностда се променеу светусхвате,

губиласекопчасаразвојеммодерногсвета- који сене растржеу емоцијама, иакосесукобљава у интересима. Тежњека "идеалном",

сломиле

су оно реално постојеће,

вредно и

могуће.

У имепогрешногсхватања слободе, поносаи националног достојанства,обновљенаје крајња зависности немоћ. Отво-

рио се пут, у име одбранецивилизованости и спречавања варварства, некимводећимсиламаЕвропеи светадапочну на Балкану,у Југославијида намирујуи неке своје старе рачунеи интересе. Нови европскии светскиизазовје оштари немилосрдан. Он не питаза правдуи неправду, за поноси слободу.Он се питао својиминтересима и у намерије даихоствари.

Изгубљена исшорија

181

Какав одговорможемо и морамо дати7 Тај одговор не може бити нејасан.Он је у миру за Србе и

Србијуи занародеу окружењуСрбаи Србије. Мир је услов за прикупљањеснагаи спасавањепреостале цивилизованости.Услов је да се крене путемоспособљавања за еволуцијуи да се раскинеса духомпревратништва,који би и надаљеда упражњаваилузију о скоку у "царствонебеско".

Без мира није могуће спречити потонуће у далеку прошлост,није могућеучинититакавзаокреткоји би енергијународаусмериока буђењуиницијативности људи- појединаца у остваривању њиховихтежњии праванацивилизованживот. Патриотски занос, ма колико оправдан,не може да прекрије осећањаисторијскогнеуспеха,који је заједничкии

Србима,и осталимсловенским народима. Нама следујесвакодневнои мукотрпноткањеу обнављањувредностиживота,да би се доспелодо модерног развоја. А то значи, да треба раскинути са усрећивањемнарода

путемконачнихрешења,билодадолазеу имесветогзаветакао "небеске Србије", неке свете књиге - социјализма или,

паку именекогдругогапсолутног знања. Падом позивањана старуславуи величинуи поразомратничких врлина, пашће и један тип духа, политике и политичара.Сазрелоје време,тренутакје преломан,да судбину српског народапреузмуразумни и пословни људи - на почетку Х1Х века то су били трговци, људи стручних знања и

182

ЂуроКовачевић

послова,

од којих

матизмом, младе

радом

генерације

се живи.

Епске

снове

и интересима.

Тиме

припремљене

за рад,

ваља

заменити

ће се отворити а не рат.

праги пут

за

ОСНОВ СВИХ ПРАВА ЈЕ ПРАВО НА ЖИВОТ Опште полазиште

Политика непријатељствамеђу народимавођена идејом националне државе, довела је до рата и распада заједничке

државејугословенских народа. Уништавање људи и разарањематеријалнихдобара,вар-

варствои суровостпосталисусвакодневица. Младостваспитаназамири рад,гурнутаје у вртлограта,а многепородице, па и читавиделовинародаи појединикрајеви,насељаи градовиизложенису уништењу.Све то, иако у знакунационалеслободеи демократије, праћено је општимпадомосновнихцивилизацијских вредности, беспримерним порастом острашћености и мржње,поразоми најелементарније разумности.Деценијамастваранепривреднеустановеи везесе разарју,а беданапредује. Отвориласусеи крајњезаоштрила питањагологпреживљавања и привредног опстанка.ПреосталаЈугославија- Србијаи Црна Гора - изложенаје свеопштим санкцијама, привредној блокади и потпуној међународној изолацији, а надживотљудинадвиле сусекрајње опасности,претњеи неизвесности. Свеопштатрагедија прераста у катастрофу безпреседана у модернојисторијијугословенских простора. ж Изговоренона тематскојСкупштиниУдружењаменаџераСрбије, Менаџменту садашњим условима17.јуна 1992.у хотелуНуа Керепсу, Београд.

184 Основна

Ђуро Ковачевић питања

и циљеви

Трагомпитањао правдии неправди, одговорности и кривици за ратом успостављеностање свеопштегпонижењаи изгубљеногдостојанства,судбинскии свом оштрином, истичесепотребазаразумоми реализмом. Реализамприликаи разумносхватањеситуације, налажу дасесвеукупним изазовима тренуткаи предстојећег времена одговориједнимновимродољубљем - родољубљем изведенимиз светостии неотуђивости природногправачовекана живот,из природног интересаљудидаживеи преживе.Ово правои овајинтерестребауздићидоосновногморалногставаи такоодбацити свакумитологијуо некимвишимциљевима, радикојихполитикаилинекипројектистичуправона употребуи жртвовање животаљуди. Природноправољудинаживоти интересдасе у животу останене познајуи не признајунационалне, верске,идеолошкеи политичке поделеигранице. Основнодоброзачовека је самживот,а основнисмисаоза човекаје у стварању, стицањуи одржавању средстава и вредности заживот.Људи живеу заједници и крознацију,алинемасмисленог опстанка ни заједнице ни нацијебез опстанкаљудиу животу:децеи одраслих, женаи мушкараца. У име живота и за живот потребанје мир. Само у миру,

животје основнавредност,јер се можестварати,радитии производити зачовека.Отудаје прихватљива самоонаполитика која дефинишенационалнециљевекао неодложни повратакизгубљеног миранаовимпросторима и радикалано одбацује илузије да се ратом може доћи до мира. Рат не доносидобро никоме, било да се он храни "нашим славним

прошлостима","светими историјскимправима"или пак "међународномбригом за нас".

Изгубљена историја

185

Зато, треба одбацитисваку ону политику којој је мир ре-

лативна,а не апсолутна вредност. Самополитикамираи за мир,можебитиуједнои политиказадемократско, праведно и отворенодуруштво. Опстанакса лединеније прихватљив.Потребнису нам нашапривреда и послови,култураи наука,потребнасу нам наша предузећаи установе,потребноје даљудимогу радити

и стварати,како би моглипреживетии живети.Потребна намје и држава,алитаквакоја полазиод овихчињеницаи њимадоприности. У напоримаза цивилизованиопстанаки развој, основноје

питањепривредног опстанка.Он представља основицуи језгро укупногпостојањаи животамеђуцивилизованим народимаи земљама. По развоју наше привреде,ми смо били изузетаку односу

на земљебившегсоцијалистичког истока,упркоссвимподређивањима привредетзв.изградњисамоурпавног социјализма.Захваљујућипредностима у модерностипривредне структуре и израженим пословнимспособностима и иницијативамаљудиизпривреде, нивонашегживотногстандарда, у односуна земљеевропскогистока,још увекје већи,чак и у условимарата. Многе привреднеустанове,стареи нове, показалесусереалнијими ближимљудима, свакакоближим од новокомпонованихнационалнихполитичкихелита и властикоје су својимпогрешними нереалним претензијама водилепогубномстању,у којемсесаданалазимо. Није привреда водилау ратнитије рат, привреди биопотребан Највећим делом, наша привреда, велика и мала, наслеђена

друштвенаи настајућаприватна,показалаје, управо у овим тешким временима,изразите способностипреживљавањаи

186

Ђуро Ковачевић

пословне иницијативности, захваљујући реализму, практичности и одговорностиљудикоји је воде.Као и увек, тако и данас,пословниљудитражилису и тражепосао и у име тога мир. За њих је свет велика пословна заједница,изазов и конкуренција,а не непријатељскоокружење.Они нису против радника и против живота на основу рада. Напротив, упућенису на то. Њихов интереси инетерессвихљудирадаје заједнички:обезбедитимодернипривредниопстанаки развој

даби сеживело,и живетидабисестварало и развијало.Отудаје и захтевза привредниопстанаки модерниразвој уједно и битни доприносправу људина цивилизованживот. Изазови блокадеи одговор Ипак у бити неправедна,јер полазиод именовањасамоједне

стране за главног кривца рата, привреднаблокада и свеопштамеђународна изолацијаСрбијеи ЦрнеГоре су застрашујућесведочанствоо ћорсокакуу који смо доспели.То захтева и налаже да се схвати на каквој се судбинској

прекретници налазимокао државаи привреда, као народи људи,каограђани.Не требаиматиникаквихилузијадаћемо у опустошенимпросторима,јер пустошењепрети, и из затворених фабрика,моћипреживети достојнокао људи,на крајудвадесетог века,даћемоу пристајању наблокадуи изолацијуупражњавати демократију, људскаи национална праваи слободе, даћемоизолацијом одсветаизборитиправона будућност. Правиодговорнамересветскезаједнице преманама,није у адаптирању на блокадуи изолацију.Он мораићипутањом хитног отклањањаузрока и стањакоји су до ових мера довели,мораиматизациљњиховоукидање, даби сеизбегло сасвимизвеснои катастрофално упропашћивање привредних могућности и потенцијала развоја,којејош увекимамо.Зато, политикаи назорикоји би данасупутека таквомодржању поноса,националне частии достојанства човекана нашим

Изгубљена историја

187

просторима,које би значилеприхватањеблокадеи међуна-

роднеизолацијекаосамесудбине, морајубитиодбачени, јер сунесамопогрешнивећи крајњеопасни. Одговориз привредеи светарада,предузећа и установа мора битиу радикалномнастојањуда се отклонесвеунутрашњепрепрекеи свиунутрашњиразлозиу имекојих се свет,какото самтврди,на овајначинпоставиопреманама. Тренутакје даразлозиживотаи развојаконачнопревагнуи да ослоњенина одбранупривредногопстанка,подредеразлогератаразлозимамира. Мир је универзална вредностза свељуде,онје нужантолико коликоје људиманужани вреданњиховживот.Већ ратомпоказано,и нарочитооно што би моглопредстојати, говоридауништавање не познајенационалне границеи не разликуједобро од зла, криве од правих,јаке од слабих, одраслеоддетета.Јединомиробезбеђујечовековоправона живот,једино се у миру стичу и обезбеђујууслови за живот. Једини прихватљивипатриотизамје онај који ће бранити

достојанство народатакошто ће штититиправочовекана живот,интересљудидаживеи радеу отвореномсветукојем припадамо. Највеће родољубљеданасје оно које ће обезбедитиданајвећи број људиостанеу животу са правом на живот достојан човека, који ће спречити да се не креће са беспућа већ из

створених и досадасачуваних претпоставки радаи стварања, односасасветоми припадања светскојзаједници народа. Ми нисмо људи резервата,борбе наших предакавратиле

су насу европскепросторе,па зато,нитисе можесхватити нитиприхватити патриотизам којинамнамећујерезерватску судбину.

ЕКСПЕРИМЕНТ НА ЕВРОПИ

Простор бившеЈугославије,и у целинии у деловима,постао је великалабораторија у којој се "поууо" проучавају нови приступи међународнезаједницекризним и конфликшним

ситуацијама,закључујуи аналитичарии новинари,сумирајући најновијепотезе и политичкарешењакоја се нуде. Времеу којем живимо не нудилаке одговоре.У разговору са др Ђуром Ковачевићем, дирекшором Института за европскестудије, покушавамо да пружимо део објашњења

нашимчитаоцима,панашегсаговорника пштамо: Шта семоже закључити из двогодишњегексперименши-

сањајугословенскомкризом и како шумачишенајновије заокрешеу политици представникамеђународнезаједнице2 Ситуација у којој се налазимоје драстична,али експери-

ментисање нијеискључиво везанозанас.Рекаобихдасецела светсказаједница, поготовоевропскипростор,налазеу једномстањуу којемје пунонамера,а још вишенеизвесности. Уопштеузев,распадпослератног европског пореткаоставио је једнупразнину,ситуацијуу којој недостајуелементарни ЖжЕксперимент на Европи, разговор са Ђуром Ковачевићем, разговор водила:Весна Бјекић Спона, Недељне независненовине,Мг. 24, Егапк-

вагеат Мајп 10-16јун 1993,стр.11.

190

Ђуро Ковачевић

баланси, у којој су пробуђене многе наде, а како се може

видетиу последњих годинудана,још већаразочарања. Цела ИсточнаЕвропасенадаласломусоцијализма и зањихнеприхватљивог стања,очекивала је даћебрзодоспетидослободе, демократије, тржишнепривреде и благостања. Али, каошто видимо,то сениједесило.Напротив,кризанаисточноевропскомпросторуи надаљетрајесамалимизгледима даседође доједногстабилног демократског друштва. Може се видети,такође,датај чувенипројекат"Европа '92"необећавабашнарочитомногои даје исложенодређеним размимоилажењима.После почетнефазеу којој је било

многотријумфализма у САД, улазисеу једнуреалнуфазуу којој све вишепреовладава уверењео томе какавје врућ кромпирњимадопаоу руке. У свемутоменашпростор,каопросторјаснодимензиониранподељеним светомнадваблока,падомтеподелеушаоје у крајњунестабилности изгубиосвојепосебноместои значај

каотампонзона.Уз активирање унутрашњих раскола,сукоба, искључивости и сепаратних визијао перспективипојединихнародакоји сучинилибившуЈугославију,доспелисмо у стањеу којем смо. Чињеницаје да се нису схватилесве променекоје су се дешавале. Датостањесветскоги европскогпореткаузималосекао коначно.Превишесе живелоу једнојснажнојилузијисвојојпосебности и свомзначају,иако се већ крајемседамдесетих годинамоглоприметитидаје само питањевременакадаће доћи до битно нове ситуације. За њу се требалоприпремити. Кривицу за распад Југославије неки приписују искључиво

страномфактору,други,пак,тражеје надомаћемшерену. Ко је, по Вашеммишљењу,главникривацза њеноразбијање2 Како тумачите некеидејекоје се однедавночују у јавности о томе да ће се дражиши нова формулајугословенскеинтеграције7

Изгубљена историја

191

Када је реч о узроцима распадаЈугославије, мислим да свако становиште, које тежи да буде апсолутно, по дефини-

цијије унапред погрешно.Не спадаму онекојисматрајудаје постојалаједнаперманентна заверау којој сунајистакнутију улогу имали Немачка и Ватикан. Не верујем да је постојао

било ко, ко је легаои устајаоса идејомкако разбитиЈугославију,алипристајемнато дасупостојалиинтереси којимаје Југославијасметала. У међународној политици тоје апсолутнонормално.И то нијеспецификум питањабившеЈугославије.Односи се то и на многе другедржаве.Такође, не сматрам да би распад Југославије, без извесног међународног

садејства,био могућ.

Ипак,сматрамдаје главнии почетнипотезу правцураспадаЈугославијеизведен унутарњенихграница.Ту је постојала једнастратешкаосновау монополскојвладавиниСавеза комунистакоји је био надређендржавии њениминституцијама. То се јасно види ако се анализира где се налазила моћ, где

сеодлучивало и гдесуседоносиле стратегијске одлуке. То се десило на целом Истоку. Држава је постојала ин-

струментализовано, као нештошто је требалодапослужи остварењуједног идеолошкогпројекта, а по суштини одржавању властињеговихносилаца. Оногтренуткакадаје посталојаснодасвето попримаелементе неприродног стања којеје ломиломоћмонополске структуре израслеу имеједне идеологије,партијесу ушле у кризу која је могладаих сломи. И шта се десило Друштво је остало без институцијакоје би

ималепотребанауторитет. У међувремену, прорадиле суунутрашње противречности, алисеотвориоиједанилузионистички круголакогпреласка у демократију и тржишнимоделпривређивања. У томпревирањудржаваје биладоведена у питањеи изнутра.Новокомпонованенационалнеелите,у тежњида се легитимишу, формиралесуједнуврстунационалног јавногмњења,по ко-

192

Ђуро Ковачевић

јем је држава- бивша Југославија - заправоштетна за сваку

однацијакојесеу њојналазе.Какоје могућеопстајање једне државепри тврдњамада самоњенопостојањенегиранационалнеинтересенародакоји је чине7 Много тога што се појавило на политичкој сценинасталоје из остатакабившег

режима,уздиглосе до схватањао штетностиЈугославијеи посталододатниимпулсраспадудржаве.Изосталаје свест чак и у корпусу српског народа,колико је Југославија била

оптимално решењеу контекстуевропских прилика. Размишљатио интеграцији,и уопште о томе шта ће бити,

под притискомприликау којима се налазимо(провала мржње, разарања и несрећа)је тешко. Али, овај тренутак

имасвојулогикуу смислудато не можебититрајностање. Но, не требамислитио некаквимновимконачнимрешењима. Целокупна наша историја показује да коначних решењанема.Људикоји су стваралипрву и другуЈугослави-

ју веровалису даје то коначнорешење,а, ето,није.Значи, упутно је једино да никадне треба рећи - никад.За било какво смисленијеи прихватљивије функционисањесветаједино прихватљиво јесте то да људи морају живети једни са

другима,безобзирана националне, верскеи другеразлике. Јер, ако би сезаговараосупротанпринцип- дато није могуће, онда би то значило да је немогуће постојање једне какветакве уређенеи прихватљивесветскезаједнице.Оно што је

прихватљиво у глобалномсмислуморабитиприхваћено иу регионалном и локалном. Једна од тих заједницаје и бивша Југославија. Без обзира

на свужестинумржње,несрећакоје су међусобноучињене, што ће свеоставитидубокеожиљке,као и раније,незамисливоје претпоставитида ће, кадасе идејао рату истроши,а

онаје, видимо,прикрају,дасенећепојавитии идејакојаће полазитиодтогадаје за једаннормаланекономскии културниразвојнеопходноуспостављање сарадњеунутарјугословенских простора,а наравнои сасветом.Затосматрам,

Изгубљена историја

193

упркостренутним политичким формулама којесуу оптицају, даћедоћидообновекомуникација и успостављања сарадње. Како у европскојконсшелацијиснагавидите могућност решавањасрпскогнационалногпишањаданас2

Српсконационалнопитањеје било у основистварањаЈугославије. Прваи другаЈугославијадопринеле сурешавању и словеначкоги хрватског,па и македонскогнационалног питања.Југославијаје била санкционисана: признатаод европскоги светскогпоретка.Она је показаладаје српско национално питањемогућерешититакоштооноделујекао интегративни фактору ширемпросторуу којемживисрпски народ.Покушаји да се идесупротно,да од интегративног чиниоца постаје чинилац сепарације, досегли су своје

границе.Идејао једнојчистосрпскојдржавије нереалнаи нијеу историјскојбитисамогсрпскогнационалног интереса. Српски народ,а то је случај са Србијом с почетка овог века, кроз своју државује охрабривао и све друге балканске народе.Тада се није постављалопитањеможе ли се живети заједно.

Мислим да ће српскинародпо природистварипоново бити упућенна шире констелацијеу решавањусвог националногпитања.То значида идејао његовомдржавноправномконституисању као политичкогнародаморабити сталносуочаванаса истимтаквимконституисањем онихса којима живи. Комбинације у којима не мора бити на првом

местузаједничкадржава,бићеосновповезивањана овим просторима. Не мислимдаће се у контекстумеђународних односаи дешавањау европскомпростору- који је и сам напет,гдениједанпројекатниједокрајастабилан- даће се ствариразвијатитако да ће се неки просторикао што је Балкан удешаватипрема аспирацијамабило ког од актера -

упркоссвимискуствима у ХХ веку,који је показаојасноим

194

Ђуро Ковачевић

убедљивода коначнихрешењанема,негода ће се ствари решаватис обзиром на Балкан као целину.

ИЗГУБЉЕНА ИСТОРИЈА

Др Ђуро Ковачевићсмашрада су беда,хаос,безнађе,изолација, страх и свејаче осећањеда је српски народ зашао у непроходнаподручја, прави шренушакда се заподенеразго-

воро општим питањимасадашњостии будућности.“ Почињеморазговорподсећајући сенашврдњупатријарха Павладанародикоји дугомогудашрпе- имајубудућност. Да ли је то само постулаш хришћанства илије триљење од-

ликасрпскогнарода. Ако човекхоћепоштенисторијскиувид,у случајуСрба мораконстатовати херојство.Али, притом морадауочии трпљење,паи понизност. МожедавидиСрбекаоратникеи хајдуке,алии као трговце,као пословнељуде,безкојихапсолутнонебисмомоглидаразумемото чудоПрвоги Другог српскогустанкау којем су се повезалиратниции трговци. Могла је Францускареволуцијада будејош утицајнија,а турскавласткрајем18.и почетком19.векајош слабија,а да притомнедођедоуспешногослобађања СрбаодТурака- да није билотаквихпојединаца способнихдаорганизујуи артикулишуинтересза ослобађање. То не би билоизводљиво ж Изгубљенаисторија,разговорса Ђуром Ковачевићем,разговарала: БисеркаМатић,НИН бр.2263,Београд,13.мај1994,стр.30-32.

196

Ђуро Ковачевић,

без српских трговацаи Срба из Угарске и Прека, нарочито

безњиховогинтелектуалног и финансијског доприноса. Зашто сесклоностдасепрошлосшдоживљава каомил садашаконаглашено проглашава својствомпресвегасрпског народа2 То је, наравно,било својствоједнеидеологије,једногрежима,

алито је менталносвојствосвихнароданаовомтлу.У томе се никобитноне разликујеодСрба.Свугдепостојиизвесна митолошка

операционализација која

у

некој

тачки

прошлостиутврђујезлатнодоба,сједнестране,а с другењегов крај видикао делонепријатеља, делостранца.Ту има историјскеистине,али не на тај начин. А на који начин ше истине има7

Узмимо пропастсрпскесредњовековне државе.Није она паласамозбогтурскенадмоћи, већи збогсвојихунутрашњих слабости,а то заборављамо. Чињеницаје дасународиовдене само словенски,већ и Грци, на известанначин и Румуни -

мањеиливишенародиизгубљене историје,фаталног дисконтинуитета у историјскомразвоју,а са снажномпотребомда буду историјски народи. И, ако узмемо тај византијско-

православни цивилизацијски круг,видећемоданијеникако случајноштосевизантијска екуменаи сопствена национална државаперманентнопојављујукао окосницаповраткау историју. Оно што већина прегалаца, нарочито неких са-

дашњих,који себесматрајуза великеисторијскереформаторе,заборавља јестедасусењиховинароди,паи онисами, формирали крозреалну,а некрозизгубљену историју. Коме је, како кажете, шај фатални дисконтинуитет шеже

пао- ХрвашимаилиСрбима2

Изгубљена историја

197

Код Хрватаје случајмноготежи,у смислуреконституције новогпочетказлатногдоба,јер сураноизгубилисамосталну државу.Једина срећау њиховом случају,јесте мождато даје главнинањих билаподтаквом туђинскомвлашћукоја је кон-

фесионалнои културноприпадала истојцивилизацији - католичкомзападномхришћанству. Код Србаје случајбио у извесном смислу трагичнији јер су добили власт која им је

цивилизацијски биластрана.Та властје увекималастатус страностии билаприхватљива оноликоколикосе то, како садакажу,моглопостићипреверавањем и коликоје била толерантнапремапосебностиСрба. За разлику од Хрвата, који су умелида интшернационализују свој случај и своје невољеизведуна свешскусцену,Срби су

показаливисокстепенсамодовољносшти. Нијелизашварање - паи санкције- овдепроглашено некомврстомнационалне среће2 За разлику од других балканских народа, Срби нису имали

страходотворености. Баналанје пример,рецимо,чињеница даје српскијезикпунстранихизраза.У томесе никадније виделоугрожавањенационалногидентитета. Потреба за отвореношћу и тенденција ка затварању постојалесуи у временупретходног режима.Обе те компонентесу, пресвега, политичкимсредствима увођенеу игру,алиразличитокодираненаданашње време.Отвореностсе,тако,високовредновала преко наше светскеулоге, пре свегау покретунесврставања. Може звучатипарадоксално, али специфичан вид затварања изражавало се у идеји о нашој непоновљивости: идејао самоуправљању - ни Исток,ни Запад,ни Север,ниЈуг - самоЈугославија. Да ли су Србиу овуусамљеностзапалипресвегазбогполишикеактуелногрежима7

198

Ђуро Ковачевић

Политика која се данас води увелико је наслеђенаиз претходногрежима.Она је то ментално.Она је то и по личностима и по апаратима државе. За туполитикује и даље битодаје носилацидејеи праксеопштегдобра,и дасведруго у њој учествујеу онојмериколиконатаквовиђењеполитикепристаје.Политикаи људиполитике,а таквихимаиу опозицији,не самоу владајућој партији,видеполитичкоделовањекао нештоодлучујуће: и за свакодневна и запитања судбине. И кад хоће, на пример, тржишну економију, ре-

форме,савремену технолгију,и кадхоћеотвореностпрема свету,политикапростосебевидикао демијурга,основног покретача, и каоконтролора. Немоћтаквеполитикесе,при том,увекоткрива,пресвега,нарастуотпорапремањој. Пошто ошпора,званичнои засад,тој политицинема,могло би сезакључишида су њомемање-вишесви задовољни7

Кадје избиорату којемСрбијанијеучествовала - штоје био званичанстав- сетимосе самодаје масовноодбијањедасе учестовујеу рату било карактеристичноза западнуСрбију и Шумадију,а оне су билежариштаслободеу прошлости.Како сепонашаоБеоград,а како Војводина Рекао бих дасу та по-

дручјазаправооноштодајенаду.Тај нашурбанидеоземље који нијеприхватиоидејуратаје могућнаосноваза обнову. Јер, ово што је насталокроз крвави распадзаједничке државе,коликогодимпресивно изгледало, бићеистрошено онимштогаје изазвало. На политичкој сцени,ипак, нема снага које се виднијепрошивеполитици српскогрежима7

То је привид.Те снагећесетекпоказати. Мислите,каотрговциу ПрвомиДругомсрискомустанку2

Изгубљена исшорија Ево

зашто мислим да ће се те снаге тек показати.

199 Ако

упоредите наси билокојуисточноевропску земљу- примера ради,Бугарску,Румунију,Русију, Украјину - видећетеда имамомноговишељудиса иницијативама и изразитимсмисломза бизниси са разумевањем савремених послова.Без обзирана систем,код нас су стасалипојединцикоји имају идејеи којисенеплашеризика.То нијеуништено, напротив! Зашто су такви људи и даљеу сенци7

Мислимда ће у предстојећојкаквој-таквојнормализацији стања,а условје престанак ратаи почетакмира,доизражаја доћити потиснути,алиипаксачуванипотенцијали. Пре ће доћиљудисаидејама,негоовикоји сусадапрекриличитаву политичкусцену.Оно што сададаједостаразлогаза песимизамјестеједантипвластии владања, типчовекаодмоћии утицаја, који се мора изгубити када се буде кренуло ка ус-

постављању нормалногстања. Како оцењујетеулогуСлободанаМилошевића2 Он је, вероватно,првисрпскиполитичаркоји је, као човек изразитевољеза моћ,у имесрпскогнационалног интереса приступиоЈугославијикао релативномрешењуи кренуо путемнекихдругих,по њемуоптималнијих решења.Попут, рецимо, Врховца у Хрватској, Милошевић је рекао: или ће

Југославијебитипододређеним условима,илије нећебити. У својојжестини,резолутности и потребизајасноћом,која је њему својствена,можда и несвесно,објективно се придружио онимакоји суизвеснимформамауцењивања потенцирали Југославијукао вредност. За менеје ту битнода Милошевић симболизујераскидса историјскимсмером политикекоја се у српскомнародуи у његовоимеводила, раскидсасмерому комеје српсконационално питањеделовало интегративно,јер се његоворешењесагледавалоу неизбежности жит га са другима.Да је другачијегледање

200

Ђуро Ковачевић

пре и при крају Првог светског рата било снажније,до Ју-

гославијене би дошло. Ида је већазаблуда:да сесрпскопитање решавасшварањем илиразбијањемЈугославије7 Без обзира на све заблудео блискости народапрве и друге

Југославијеи на свесадашњестрашнезаблудео апсолутној страностии непријатељству,Југославија је била оптимално

решење.Онаје, упркостомештоје одступала одочекивања онихкоји сује творили,омогућавала пре свегастањемира. Тек данасможемовидетиколикоје то великавредност. Обе Југославије су, ипак, пропале2

ПрваЈугославијаје судбински зависилаодмонархије, а друга ододржавања властиКомунистичке партије.Прва,безобзиранасвесвојенедостатке, небипропалабезстранеагресије. Била би принуђенада се реформише,али би се одржала- да

се одржаоевропскипоредаккоји је срушиланемачкамоћ. Друга Југославија, нажалост,није имала шансуда се форми-

ра каодржава,даклекаонештоопштијеи значајнијеодКомунистичкепартијеи од социјализмакао режимаи идеологије.Многиданасмиследанијемогладасе формиракао правнадржавана нивоуопштостизбогнепремостивих разлика и супротних интереса нација које су је твориле.

Нарочито тако мислеони којимаје потребнооправдање њенограспадаи формирања новихнационалних држава.Ту мождаиманекиграмистине,алисечинидаје пододређеним претпоставкама, унутрашњим, Југославијабилаодржива као смислена заједница. Неприродност пореткау којемсеопште, тј. држава,сводина средство,а посебно,тј. партија,уздижедо

сврхе,поништавала је смисаодржавеи утиралапут,садавећ остварен, распаду југословенске државе.

Изгубљена историја

201

Хоћете да кажешеда сеЈугославија, ипак,нијесрушиласама од себе,изнушра2

Падом блоковскеподелеи нестанкомравнотежемоћи на европском и светском простору, изгубио се положај Ју-

гославијекао "зоне између", а нова стабилностњеног међународног положаја,заузврат, нијепронађена. СлободанМилошевић,одбијајућисвеидејео лабавојфедерацијии конфедерацији, борио се, какоје говорио,за опстанак Југославије. У првој фази југословенске драме, Милошевић је проблем

сагледвао вишекао питањесоцијализма, а не као проблем државе.Другиактеридрамевиделисунационалну судбинуу бекствуод социјализма. Развојемдогађајауспостављена је матрицаодбранеи напада.Они што су моћ стекли бекством од социјализма,својим нацијаманису донелидемократију,а

оништосусемоћидокопали у имеодбране социјализма, нису побеглиоднације.То је Милошевићева судбина. На вођама којису,у иметобожњихкрајњеважнихопштихразлога,прихватилимоћкаосудбину, остаједаодржесвојумоћ.Вољуда је одржеони показујуне питајућисе за ценукоју свидруги треба да плате.

Мислише ли да су вође свеснеше чињеницег

И вођеи њиховиследбеници, и тајраспевани национализам и популизам, данассе сусрећуса извесношћу даје свешто ће остваритимањевредноодоногаштоје разорено.Зна се од раније,а садасесвакакоморавидети,данитиимаапсолутне суверености, нитиможебитибилокаквенационалне самодовољности. То важии за великенароде,а поготововажиза мале.

202

Ђуро Ковачевић

Поменули сше навођенеи изведеневође. Спадали у шаквеи

Милошевић» Кад самто поменуо,мислиосамданико од актуелнихнационалних вођа на тлу бивше Југославије није то постао

искључиво захваљујући сназисвојеличности.Радилосепрео специфично важнојупотребнојвредностиза оне структуре моћикојесуу временурадикализације кризетражилеизлазе који би одржали њихову моћ. Примера ради, Кучан и Милошевић, уз све разлике које постоје,„наметнулису се као

вође преко социјалистичке матрице- Кучан као оличење позиције која брани Устав из 1974, а Милошевић као личност

којау томУставувидипрепрекезаодржавање Југославијеи социјализма.Надругојстрани,Туђман, а у извесномсмислуи Изетбеговић, постали су вође у име чисте националне позиције.

Како видите расплешјугословенскеситуације и изгледеза

будућност2 Расплетморабитиу прекиду ратаи успостављању мира.Унутрашњипотенцијали мираданассујачиодпотенцијала рата. Можесерећидасусванационална вођствадопеладонивоа сакојегби раткаодаљастратегија радикално повећаоионакоогромненеизвесности. На њимаје сададасесуочесасвојим неодговорностима и да страход слабљењасопствене моћи,штоје иначеу току,подредевредности мира.Бесмисленоје и циничноговоритио нормализацији и свимдругим правима,ако је угроженоосновно,неповредиво, природно правонаживот.Дакле,мирморанајпренештодонетипојединцуда би нешто донеонацији.

Штааје основазабудућност Основанијени у људима,ни у концепцијама које би у име будућностида подредеи преуредесадашњост. Изгледиза

Изгубљена историја

203

будућностзависеод квалитетасадашњости, а судбинапотомакаувеликосе одређујепамећуњиховихпредака,а та паметсемерипрематомеколикои какодржедовредности сопственог живота.Дакле,напрецима је - односно, свиманама данас,да се отргну из пустошењаразумаи приведу памети. То, др Ковачевићу,звучи крајње песимистички.Мислише да

ћеСрбиумети дасеизвукуизћорсокака2 Остаје принципнадеи као филозофскои као практично становиште, не самоза Србе,већи задруге.Коначнотреба напустити природневидикемислилаца пропланака и разних руралнихидилаи реч датисензибилитету урбаностии генерацијама овогвремена којесугуслезамениле компјутерима. Те генерације суу стањудаживоткојирентираопредељење заменеживотомкоји упражњава компетенцију, способност, ради стварањеи на тај начин лечи од бола за изгубљеномис-

торијомуспостављајући радостсвакодневице и приматмалих кораканадвеликим.

ЕВРОПА И РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ

Један погледна ХХ век Двадесетивек сводисвоје билансе,крајњестваралачкеи крајње рушилачке.# Невиђени напредак науке, технике и

технологије у овомвекубудиоје великенадеу успончовека, богато и слободнодруштво,али и утирао пут страхуи страдањимаод разних видова моћи произведенихтим напретком.Више него другизнани векови, ХХ век наступао је у знаку слободеи ослобађањапојединца,друштвенихгрупа и народа,у име права човека, али је, такође, омогућио и

развио застрашујућасредстваи механизмечовековог потчињавања и донимације надчитавимнародима, културамаи цивилизацијама. Током овог века било је више мировнихнапора и конфе-

ренцијанегоу свимпретходним, а опет,у њемусувођенадва најстрашнија ратау целокупнојзнанојљудскојисторији.Његовоусмерење камируи данасје осенченомногимлокалним сукобимаи ратовима. ж Написаноаприла1994;објављено- Ђуро Ковачевић:Европаи распад Југославије,у ЕвропаираспадЈугославије, зборникрадова,приредила: Радмила Накарада, ИЕС - Институт за европске студије,Београд 1995, стр. 11-25;исти издавачје објавио овај зборник и на енглескомјезику.

Зборникје биоосновзарасправунаМеђународној научнојКонференцијиЕвропаи дезинтеграција Југославије, којује Институтзаевропске студијеорганизовао од16.до18.јуна1995.у Београду.

206

Ђуро Ковачевић

Успони сукобиснажнихидеологија и крајњихпретензија, одкојих је свакасебевиделаи видикао универзалноважнуза целину човечанства, прате овај век разапет између глоба-

лизацијеи принципа нације.То се очитовалои у претензијама комунизма,у остварењималиберализмаи слободне тржишнепривреде, у наступању у имедемократије и људских права,каои у силовитости фашизмаи националсоцијализма. Почетак овог веказнаоје за нештовишеод четрдесет држава,а прињеговомкрајуУједињененацијебележевише од 180 чланова.

Ослањајућисе на претходниразвој,овај век почеоје у знакудоминацијезападнихиндустријских друштава,или киплинговскиречено - с "теретомбелог човека" да управља

остаткомчовечанства, а завршава, моглоби серећи,саувелико насталим планетарним човечанством. Оно се мукотрпно уздиже, савлађујући разне препреке и ограничења,проистеклаиз посебнихисторијскихи цивилизацијских токоваи искустава појединих народаи судараса још снажноприсутнимтежњамаза доминацијом и праксом доминације. Средином овог века, установљени су биполарна подела света и хладни рат као основа и динамика новог светског поретка,који се хранио и ломио невиђенимпретензијамана светску хегемонију и беспримерномтрком у наоружавању. При његовом крају, ова поделаје пала, а са њом из ње изведен и на њој одржавансветскипоредак.Свет се отворио за нове наде, али и за нека стара очекивања. Настало је доба изразитихмогућностиза даљиуспон човека, бременитоопасностимаи многим неизвесностима.Ако је почетак ХХ века био у знаку европскепремоћи над осталим деловимасвета, на његовомкрају више нико није толико моћандаби светмогао натератида му се потчини. Оно што се на почетку овог столећа готово са беспоговорном уверљивошћу чинило

Изгубљена историја

207

коначним,токоми исходима развојапоказалосепролазним. Логициисторијскогпроцеса,која не познајеи не признаје коначнествари,нијесе,дакле,ниовајвекотргао,каониони пре њега. Њиме, као да се исцрпљујесамо једна историјска матрица, утемељена и развијана логиком победе једних и по-

разадругих,освајањаи поробљавања - војнемоћии ратакао битногсредства за остварење интереса и циљевау економији и политици.Као да су моћне корпорације,мултинациона-

лнии транснационални системииндустријске и технолошке моћи учинили беспредметнимкласична територијална посезањаи освајањау временуопштемеђузависности. Интереси развоја и профита снажно делују,развијајући кому-

никацијски коди опасујућипланетупољемусмерених и контролисанихинформација.Остварениниво глобализацијесвета, наравно, није сасвим ослобођен од значаја и претензија старелогике односамоћи и идеја о цивилизацијскојсупери-

орностиједнихи инфериорности других.Али, онје већтакав да је лакше замислитивреме настајућегдијалогаи могућег

партнерства цивилизација у свеопштем планетарном развоју, него претпоставитида ће се светскиразвој дефинитивно вратитиу окриљедоминацијеЗападаи под диригентску палицунајвећесилесавремног доба.Наравно,могућасуи нека изненађењакраткогтрајања,али и илузијеса опасним последицама.Међутим, баш ХХ век показује,у својимраздр-

тостима и напетостима,некорисности нерационалност трошењаенергијеи потенцијала људии средстава, новцаи капитала,наукеи технологије за постизање доминације. Он откривада ефектиостваренедоминацијенису адекватни ономештоје у њенопостизање уложено.Такођеобелодањује свевећукратковекост положајадоминатора и растотпора доминацији. Примеревропскихсилау овом веку,вишенегоречито, указујена трошностдоминације као формулеорганизације света,и на то даонапревишекошта,не самообјекте,већи саме субјекте доминације. Искуство бившег Совјетског

208

Ђуро Ковачевић

Савеза,у том смислу,опомиње,а можесе претпоставити да је у истом смислу већ отворен проблем Сједињених

АмеричкихДржава. Европаи генезасавремене светскеситуације У настајањусавремене светскеситуације, Европа,поједине европскедржавеи народи,ималису изузетноважнуулогу. Као што сам већ рекао, почетак века био је у знаку премоћи Европе. Ако се изузму САД као светска сила у успону и

јапанскоцарствона Далекомистокукао претећаимперија, свиосталиделовисветабилисуподдиректном илииндиректном владавиномпојединихевропскихсила. Британско царствовладалоје четвртиномпланетеи свим светским морима,а рускоцарствошестиномпланетеи најкомпактнијом континенталном масом Европе и Азије. Француско

колонијалноцарство,иако по територијимање,није било ништа мање значајно.Пруско-немачко царствоје такође би-

ло у колонијалној експанзији, а ниИталијанијеизостајала из утакмицеза колонијалногосподство.Миленијумскомкинескомцарству, 1900.годинеу престоници Пекингу,урученје диктатевропскихсила- захтевда се подредињиховиминтересимаи готовоу потпуности потчини.Био је то врхунац једног смера историје европскемоћи. Експанзија европског

индустријализмаи капитала,вешто се крила иза сјаја европскекултуре,којој каодаје усуднамениодацивилизује светтакоштоћегапривести правојверимодерног доба.Овај светскипоредак,као поредакевропскемоћи, у којем је Европа практиковаласлободуда потчињавадругеу име принципа слободеи вредности европскецивилизације, чинио сетрајним. Међутим,поредмногихдругихслабости, онје имаои једну која ће се показатиодлучујућом:незадовољствопојединих

европскихсилаучешћему расподели света.То незадовољс-

Изгубљена историја

209

тво,претилоје и довелодоновеконфронтације. Дошлоје до Првог светскограта,који је требалодарешипитањехегемонијеу Европи и свету.Последицетог ратабилесу милиони

мртвихи унесрећених људии падевропскеглобалнемоћи. Од тада,иако тога многинису били свесни,центримоћи померајусе у другепросторе,а пре свегау два огранка европскецивилизације - САД и СовјетскуРусију. Па ипак,изгледалоје, у контекстунаметнутеизолације Русијеи повлачења САД у америчкепослове,дасеевропска моћсамодругачије распоредила остајућии даљесветска.Немачкоцарство,поставширепублика, изложеноје захтевима победника, а нарушевинама Аустро-Угарскенасталесунове државе,међукојимаи Југославија.Последицестрашнограта, довелесу до стварањаДруштванарода,са циљемда се спречипонављање њемусличног. На европскусценуступилису принципсамоопредељења народа и припрема зареванш. У имесамоопредељења скројена је новамападржава у Европи,а каорезултат реванша избиће још страшнији светскират.Временомсепоказалодасепринципсамоопредељења народане можеупражњавати самокао ексклузивни европски принцип, ада,такође,нипозиције победника и пораженихне могу бититрајне.Био је то поредакбре-

менит огромним потенцијалимакризе и унапред онеспоњобљен дасебрании одржи. СовјетскиСавезје решаваопитањеубрзанеиндустријализације крајње тешко, али и успешно. САД,

суочене са ве-

ликом светскомкризом,прибеглесу пеу/деа!-уи потпуноминдустријализму.У Немачкој, нацистидолазена власти присту-

пајуубрзаноми тоталномнаоружавању, с идејомдаустанове немачкогосподство у Европии свету.Италијасањао обнови римскевољеи моћи.ВеликаБританијапосветила семукотрпномодржању свогколонијалног царства. Француска сеусмерила да одржикрхки европскипоредаки да тако спречи

210

Ђуро Ковачевић,

претећиреваншНемачке.На Далекомистоку,Јапанје већ кренуоу стварањесвојеазијско-пацифичкеимперије. Године 1936. долази до првог одмеравања снага у самом

европскомпростору.Брани се и нападаШпанскаРепублика. Биће то непосреднаувертирау Други светскират. За неко-

ликогодина,немачкамоћ,пресвега,успевадапоништиготово све резултатеПрвог светскограта. Године 1939.Други

светскиратје и формалнопочео,дабидефинитивно изменио и глобалну позицију европске моћи и распоред моћи у

Европи,сликуЕвропе,а и сликусвета.У овомратупогинуло је око 60 милиона људи, извршенасу дотад невиђена разарањаи варварства,као и систематскигеноциднад читавимнародима,етничкимгрупама,културамаи цивилизацијама.Неке од европских сила, које су ради власти у

Европи и светурат отпочеле,доживелесу потпунипораз (Немачкаи Италија),а друге,иакопобедници (ВеликаБританијаи Француска),спалесу на ниво сила другогреда. Европа је подељена под патронатом два истинска победника - САД и СССР. Тако је, за мање од пола века, од континента

са којег се доминирало светом, Европа постала континент

којимседоминира. На Далеком истоку, Кина је обнављаласопственумоћ, а

Јапанје доспеоподдиректну управумоћногамеричкогџина. У токусамограта,"великисавезници" припремали сутерен за нову универзалнуорганизацијуза одбрану мира - ОУН. Међутим, јединство настало у име победе над силама Осо-

вине,није се у победиодржало.Напротив,расколиизмеђу силапобедница утрлисупутновеподелеи таконовомсветскомпоретку.Овим поретком,установљена је доминација САД и СССР, а сам поредак идеологизован као одбрана сло-

бодногсветаи светакомунизма. За његовофункционисање и еволуцију карактеристични сумеханизми снажења и каснијег слабљења хладног рата,и тркау наоружавању. Корејскират, рату Вијетнамуи у Авганистану, читавнизлокалнихсукоба

Изгубљена историја

211

и ратоваи непрестани сукобинаБлискомистоку,инхерентне супојавеовогпоретка.Ипак,онје спречиоглобалнусветску конфронтацију и одржаосветскимир.Убрзаоје и омогућио процесдеколонизације и установљење принципадржавног организовања народакаоуниверзалног принципа светскезаједнице.И, зачудо,није спречиоразвој организацијеУН, као

формалне,а донеклеи стварнеокосницесветскогуниверзализмау настојањима дасеодржии унапреди светскимир. Током деценија постојањаовогпореткабиполарне структуре света обезбеђенје повратак развоју већег дела човечанства. Међутим,богатису постајалисве богатији,а сиромашнинисууспевалида превладајусопственозаостајање. У његовом окриљу,а после стравичнихискустава Европеу ХХ веку,дошлоје до измирењатрадиционалних непријатељана европском западу.Утрт је пут европској ин-

теграцији. Својимдеценијским трајањем,онје деловаои изгледаоимпресивно, у идејидаје трајани неповратан. Двесуперсиле,уживалесу општиреспект,чак и каданисубиле вољене,а сви споровидолазилису им на пресуђивање. Међутим,показалоседаје и овајпоредаккрхак.Настаоиз катастрофе и напоследицама једногстрашнограта,показао сетрошним,јер сетемељионаслабостипојединих друштава, народаи цивилизација - слабостичитавихрегионасвета.Да бисеодржао,мораоје доприносити развоју,а тимеи превладавањуонихпретпоставки накојимаје настао.Семтога,као и у случајуранијихсветскихпоредака, показалоседаресурси сила доминаторасве више бивају подређениразвоју војне

моћикаосредства одржања светскехегемоније. То је водило заостајању онихкомпоненти унутрашњег развоја,којесуим својевремено омогућиледоминатну позицијуу свету.Ово се драстичноиспољилоу случајуСССР-а, мадасу за његовслом

заслужнии другиважничиниоцикарактеристични заједан недемократски систем,који искључујеслободуи слободну иницијативу људи,тржишнупривреду и демократију.

212

Ђуро Ковачевић

Сада смо сведоцикраја и овог поретка, а и већ видљиве трошности илузија о новом поретку,који би био изведениз моћи Запада и војне моћи САД. Распадомпоједностављене поделесвета,који се, тобоже, органскиподелиона своја два пола, отворенје просторреалнеплуралностии Европе и света. Тако се на нов начин поставило и питање Европе и

уређењаодносау свету. Стара хомогеностпретпостављених двејустранасвета неповратносе разбила,али, природнаразноликостјош никако да се на смисленначин артикулише.У току су покушајидасепобедаискористи настариначин:дапобедници имају правона све,а да поражениморајуплатитисве. Иако још трају, ови покушаји све су залуднији,а могу коштатии хладноратовске победнике и поражене у томрату. Концепт европске интеграције,установљену време хладногратаи блоковскеподелеЕвропе,суочавасе садаса изазовима проистеклим изнестанка теподеле.Пробудилесу се многе стареи нове нације,а принципњиховог самоопредељења постајесвевишеизазовза Европуи пројекато европскојинтеграцији. Западнеевропскенацијесувековима трошилеенергијуу споровимаокопревласти у Европии ратовале у тежњида продруна Исток и Балкан. Данас,уместо

новеконцепције која би уважавала целинуевроскогпростора, као да прибегавајуобновиидејеи пракселимеса.На многимтачкамаевропскогпросторанапетостирасту,о6нављајусе ресантимани, стариапетитии познатаиграоко доминације. У међувремену, просторБалканакрвавосеотвориозасвојуевропскусудбину распадом другеЈугославије. Како мислитинасталуситуацију2

Можели сепослепадаовогсветскогпоретка,говоритио већприпремљеном новомсветскомпоретку Какавје статус тврдњидасвепоновостајеподокриљесветскемоћиЗапада

Изгубљена исшорија

213

и САД каоњеговенајмоћнијесиле7Зар заистакрајвекаобнављаи поново успоставља,у нешто измењеномсимболичком коду, ову светскупремоћ Како онда разумети чињеницеуспона и нове цивилизацијскемоћи далекоисточнихдруштава,као што су Јапан и све више Кина2 Шта

значеидејео новомсветскомпореткукаоустоличеној моћи Западау временуосвојене, напредујуће индустријске и технолошкемоћи,несамопоменутих већи многихдругихдруштава2О чемуговоричињеница даоноштоје билаосновапремоћи западнецивилизације на почеткувека,при његовом крајунијевишениевропска,а ниамеричкаексклузивна својина7 Развој науке, технолошка моћ и индустријализамкао

основаи суштинадинамизма Запада,увеликосуполицентризовании као таквипосталиунутрашњакомпонентапреобликовањаи успонадругихцивилизацијских кругова.Да ли овајполицентризам савременог развоја,можестатиу такав светскипоредак,који би се политичкиобликоваокао нови моноцентризам2 Западнацивилизација, иакопотакнута егоизмоминтереса, допринела је новомдинамизму другихцивилизацијских кругова.Такоје насталамогућностпланетарног дијалога, наосновунеповратногсусретаи прожимањацивилизација, култураи народа.То отварањепланетеје, чининамсе,оношто ће битиопредељујуће у развојусветскезаједнице. Могућеје претпоставити даће прожимања и међусобнеусловљености цивилизација јачати,а не слабити.У извесномсмислу,ово јачањеје и довелодо сломаполитичкиустановљене биполарнеструктуресветаи показалодамоћнадсветомзависи од стварногразвојамоћиу свету.Логичноје претпоставити даћетежњасвих,заопстанком и развојемоднетипревагунад потенцијалним самоуништењем, које би собомносиласветска хегемонијаједнецивилизације надчовечанством. Баш искустваХХ векаморалаби насу томеосвестити. Одсудно питањеје сада,како остваренепотенцијалесавремености развитиу прилогсвета,патакои свихпојединачно.

214

Ђуро Ковачевић,

Насталаевропскаи светскаситуација тектражиартикулацијусвојихпотенцијала. Онасемождаможепреломити на основуактуелне премоћиједнихи слабостидругих.Али, такво преламање небиводилостабилном светскомпоретку.Врло брзоби довелоу опасности онекојимаби такавпрелом евентуалнои обезбедио светску премоћ. Упутније је, зато,

размишљатикако плуралнојструктурисвета с једне, и унификацији његовихнаучних,технолошких и индустријских претпоставки с другестране,одговоритипримеренимконцептоми институцијама новогсветскогпоретка.Без обзира наразнеопчињености актуелном моћии могућесновео хегемонијиприкрајуХХ века,насталаситуација преличинаједнувеликупразнинукојој текпредстоји дасе адекватно попуни. Из ове празнинесе све оштрије постављајупитања о

развојуУједињених нација,савремном смислуњиховихциљева, структуреи институција,како би се у суочавањуса оштримизазовимасавременесветскекризе,отворилеза планетарни универзализам трећегмиленијума. Југославија - део европскогпута

Пут Југославијеод настанка1918.до распада1992,деоје европскогпутау ХХ веку.Њеномстварањупретходилису борбеза националносамоодржање и ослобођењеод туђинскихвласти,којимасујугословенски народивековимабили подређени. Њиховнационални идентитет и самосвест формиралису се поддејствомразличитихцивилизацијских и културнихобразаца,религијаи цркавакојимасу припадалии светоназора властикоје су надњимавладале. Ипак, упркос свим насталимразликама,постојалаје снажнасвест о блискостии ономештоим је заједничко, иаконе у свимнародимаједнако. То, као и сазнањео условима националног

ослобођења,било је израженоу идејијугословенстваи схватањима о смислумогућезаједничке државе.Услови за стварање такведржавестеклисусетокомПрвогсветског рата и стварањем новогпореткаевропскихсила.Непосредно

Изгубљена историја

215

важни за њен настанак, били су распад Аустро-Угарске и

статусСрбије,каодржавекојаје значајнодопринела победи силаАнтанте.Овакавнастанак првезаједничке државеу историјиЈужнихСловенаодређивао је и политичкисмерњеног деловања у правцуодржања новогевропскогпоретка.Биоје то крхакпоредакјерје почиваонапотчињености Немачкеи искључењуРусије.Уграђенанестабилност овог пореткаи еволуцијаевропскихприлика,која је водилањеговомраспаду,одразили су сеи намеђународну стабилност Југославије и допринели њеномраспаду. Силеосовине,ломећиевропски поредакустановљен резултатима Првог светскограта, сломилесуи Југославију. Другисветскиратдовеоје доподелеЕвропеи доминације двесуперсиленадњом.Захваљујућиратномдоприносу6орби "великих савезника", обновљена је и Југославија. Као

државау којој су доминантнесиле двају новостворених блоковаималесвојеинтересе, алитакоданиједнаодњихније самамоглазавладати Југославијом,онаје посталазона између и изван блоковскихподела.Такав њен положај одредио је и њенумеђународну позицију,политикуи потоњу судбину.Док се овај поредакдржао,гарантоваоје и стаби-

лностЈугославијекао државе.И овајпоредактежиоје сопственојтрајности.Његовврхунацпредставља Хелсиншка конференција, која је требалодадопринесе његовојстабилности усвајањемпринципао неповредивости државних граница,тј. постојећих поделау Европи. На својеврстан начин, и политика Југославије била је у

функцијиодржањатаквог поретка,који је, нарочитона европскомистоку,имаоперманентних тешкоћаса стабилношћу.Међутим,неприродност поделеЕвропе,симболизоване поделом Немачке

и Берлинским

зидом, и слабљење

економских потенцијала и капацитета развојау СССР-у и на европскомистоку,довелису доњеговогпада.Вечитонемирна Европа.чији су расколии сукобиу овомвекуувелико

216

Ђуро Ковачевић

одређивало и укупнусветскуситуацију, нашласепредновим питањимаи изазовима. У том склопуотворилосе и питање Балкана и Југославије. Уједињење Немачке релативизовало

је принципнеповредивости постојећихграницау Европи. Релативизација овогпринципазаоштрилоје и унутрашњу и спољну нестабилностЈугославије. У садејствуунутрашњих

потенцијала распадаи променау међународном окружењу, распадсеи десио. Ипак,дали сеЈугославијапододређеним условимамогла одржати, илије неминовност њенограспада биласудбинска с обзиром на њене унутрашњеи спољне претпоставке" Следећито питање,размотрићемо најпренекеунутрашње узрокекојисуводилираспаду, а потоми некаспољнадејства која су распадомогућила.

Унутрашњии спољниузроцираспада Југославије Познатоје који су свенародисачињавали Југославију,коликесу разликемеђуњимаи каквеје последице оставиоза собомвихорДругогсветскограта.Та држава,као једнаод угледнијих држава друге половине ХХ века, деценијскије

трајалаи исказиваламногобољерезултатеу развојунего другетзв.социјалистичке земље.За многе,не самоу земљи већи изванње,билаје чаки привлачна. Да лије неизбежно моралапропастиуследнационалних аспирација и сукоба,који су.у разнимформама- као сукоби око партијскелинијеили

као сукобио питањима централизације и децентрализације вођени,с већомили мањомжестином,у читавомпериоду њеног постојања7

Све то не би неизбежноводилоњеномраспадудаје изазовиманестабилностиодговореноуставнољењемправно уређенеи демократскедржаве,аутономношћуњенихинституцијаи ауторитетомњених установа. На жалост, одговориу овомправцубилису самофингирании премало

Изгубљена исшорија

217

стварни.Све је, у суштини,било подређеноодржањувласти Комунистичке партије, тј. Савеза комуниста, тј. одбрани

идеологијеи самосталногпутау тзв. самоуправнисоцијализам. Друштвоје развојемсвојихпотенцијала постајалограђанско, а као своју форму никако није добијалограђанску државу.Затварањепутау том правцуоснажилоје дваапсолута:једанвладајући - социјализам и другиснажнонастајући - нација.То је продубљивалокризу. У умиривањукризе,нису

помоглини сталнипокушајиприлагођавања социјализма нацијининацијесоцијализму. Иако суовадваапсолута тежила међусобном поништењу, неки елементи симбиозе међу

њима,зачудобилису могући.Оно ново,модерно,настајуће грађанско, штоје стремилолибералном друштву, демократији и тржишнојекономијипосталоје њиховзаједнички проТИВНИК. Зато су и реформе,вишепутапредузимане, указујућина будућу моћ таквог протвиника и водећи његовој моћи,

моралепропасти. Владардруштвау концептуалномсмислу,билаје Партија, а у стварностиолигархијскеструктуремоћи у њој. Власт се

ослањалана бројнубирократију која сепретежностаралао налозимаидеологијекао згоднеформеза остварењесопственихинтереса.Тако је ауторитетдржавеи њенихуставновасталноограничавани поништаван,спречавањем стварногзначајаформи и садржајапарламентарне демократије.Наслеђении насталиплурализамдруштваникако нијеуспеваодаселегалноизразиу формамаразвојаи институцијамадржаве.Монолитпартијскемоћи,иако светеже, непрестано сеодржавао, прибегавајући разниммимикријама, прихватајући и оноштому по суштиниидеологије из којеје изведен никаконијеприпадало. Покушајии формулепробоја нацијеи националних интересау унутрашњиполитички

218

Ђуро Ковачевић

животПартијеи октроисање човекакаограђанина крозтзв. социјалистички савез,самосуодвлачили енергијуодпотребе за правимутемељивањем и преуређењем државе.Привид демократског развојаприкриваоје стварностбезистинских установа,механизамаи духадемократије.Овај пут идеолошкиусловљене демократизације водиоје извеснојпатологизацијиуместонормалности плурализма и разлика,штоће се трагичнои изразитиу тренуткуодлучујућекризекроз одбацивањеЈугославије. Услед свегатога, догодиосе и својеврснипарадокс:распадПартије на њеномХГУ конгресубио

је погубанза даљусудбинудржаве.Иако је Партијаперманентнопоништаваладржавукао општуствар,њенимраспадомраспалису се реалнамоћ и парадржавни механизми, који су обезбеђивали какво такво јединство и функционисањеЈугославије.Како у државии њенимустановаманије би-

ло стварногауторитетани стварнерегулатвнемоћи,распадомПартијеотвориосе путмогућемраспадуЈугославије. Показало се да државакоја не располажесопственим, уверљивим и прихваћеним ауторитетом, ауторитетом установаи закона,нерасполаже нисредствима одбране. Владајућој Партијионаје билапотребнапресвегакао формаза њену моћ.ПадомПартије,распаласеи потребазаформом. Другастранадржаве,Југословенска народнаармија,као штоћевремеубрзопоказати, служила је пресвегаидеологији и режиму,а не резонудржаве.РаспадомПартије,онаје изгубиласвоггосподара. Превагомнационалних интересаи аспирација, онаје свевишебивалаблокирана. Не могавшида упражњава идеолошки постулиране циљеве,Армијасерасулапо националној осии такоонеспособила заодбранузаједничкедржаве.Кључниделовисвихновонасталих националнихвојскиу процесураспада Југославије, углавномсуформиранииз ње.Последњаодуставши одначеласоцијализма као идеологије и власти,као кључниизданакПартије,и самаје доживела њенусудбину.

Изгубљенаисторија

219

У контекстусвегаизложеног,посебноје важани раст једнеопштеклименезадовољства заједничком државом.Та климаје билапресудна зановуартикулацију националних интереса.Захваљујућињој, новокомпонованеполитичке елите

стицалесулегитимитет и легалитет, атимеи просторзанову прерасподелу моћи,просторза својумоћ. Такво кретање, израженоу свимделовимаЈугославије,посебносепогубним показало у случају Срба и Хрвата. Њихови националниин-

тересиузнетису до поништавањасмислаи опстанкаЈугославије.Код Срба се постепенои систематски пробијало уверење о Југославији као великој заблуди и грешци, као

творевинипротивсрпскихинтереса. Код Хрвата,превагује однелоједностарои годинамаобнављано уверењедаје она по самојприродии одувекпротивхрватскихинтереса. У нијансамаразличит,а у суштинисличан,преиликасније,настајеи одвијасетрендоваквеновеполитичкеартикулације и у другимнацијама.У томесе посебноистичеполитичкаартикулација словеначких интереса. Тако је дошлодопрекомпоновањасвестивеликогброја људи,и ситуацијебез ауторитета Југославије, услед чега није било могуће ни мо-

тивисатиљудезањенуодбрану. Посебно се погубним показало изостајање толеранције

као духаи као принципа.Неспремностда се прихватеразлике и просторразликакао природнаосновазаједничког животау држави,а некаоњенапатологија, учинилаје своје. Негованикулт нетолерантности, као самаврлинаи услов борбеза социјализам,осветиосе тако и самомпостојању државе. Овакав унутрашњиразвој добиоје додатниподстицај променамау међународном окружењу.Најзначајнијамеђу њима била је у насталом дебалансуу односимаснага после падаБерлинског зидаи нестанкаВаршавскогпакта.Овим је

дефинитвно нарушенапосебностмеђународног положајаЈугославијекао издвојенезонеу блоковскојподелиЕвропеи

220

Ђуро Ковачевић

Балкана.Насталаје нова европскаигра сналажењаи несналажења. У њој су стављени напробуи самаконцепција и претпоставке европскеинтеграције, утицаји моћ Европске заједнице, као и очекивањацентралноевропских и источноевропских друштаваза улазак у Европу демократије, благостања и развоја.На нов начинсе поставилои питање односаСАД и Русије према европскомпростору.Новонаста-

ла ситуацијаносилаје у себипотенцијалодлучујућеулоге Европске заједницекао унутрашњегчиниоцауређивања односау Европи.Нажалост,насталипотенцијал приликаније искоришћен. Уместо да радикалноиновира концепцијуи

стратегију европскеинтеграције, Европсказаједница остала је у самодовољности ранијеконцепцијенасталеу времену поделеЕвропенаблокове. ОдносСАД премановојевропскојситуацији развијаосеу складуса одржањемстабилностиамеричкогутицајана Европуи његовомпроширењу и на онеевропскеземљекоје су раније припадале Варшавском пакту. Успон Западне

Европеу економскома и у политичкомпогледу, већодраније захтеваоје новодефинисање улогеСАД у Европи,штосе утицалои на њиховемеђусобнеодносе.Тако је, у новонасталим приликама,наступилои приметно америчко окретањека јужномкрилуЕвропе и Балкану,као зонама новогситуирања стратешког утицајаи присуства у Европи.У односимаизмеђуСАД и Европске заједнице,јавно представљаним у формииновираног савезништва и координације у решавањуновонасталихевропскихпроблема- посебно онихусловљених распадом Југославијеи грађанским ратому њој - постепенои приметнооткривалису се и разликеи извеснанапетост. РаспадСовјетскогСавезаучинио је да и то подручје постанеизузетноконфликтно.Заоштриласу се питањао могућностима одржања Русијекао великесилеи њеногутицајана европскеи светскепослове.Дубокакризаи отпори

Изгубљена историја

221

дефинисањуи промоцији једне нове стратегијеунутрашњег развојаи новемеђунардонеулогеРусије,блокиралису,у пре-

судноммоментукризе,и могућурускуулогуу одржањуЈугославије.Заокупљена тежњомдаспречираспадСовјетског Савеза, Русија није имала ни моћи ни енергије за неки

снажнијиутицајна европскуи америчкуполитикупремајугословенском просторуи просторима Балкана. Кризарежимау Југославијије битноодредила субинујугословенске државе.Утоликоје и био фаталанраспадсовјетскемоћи,јер је југословенски режим,иакопо многочему различитод совјетскогмодела,тим чиномизгубиои своје битно спољноупориште.С обзиром на то, могла би се и бра-

нитипретпоставка даупркосунутрашњојкризии припремљеностираспадајугословенскедржаве,до њега не би дошло даније остварендебалансмоћи у Европи, тј. дасе совјетска моћ, односно моћ Русије, одржалакао убедљивоглобална. Међутим, тамо где је режим власти једне партије довео Совјетски Савез, морао је довестии Југославију.

У принципу, Европсказаједница моглаје спречитикрвави распадјугословенске државедаје помоглањенереформеи ново организовање предизазовимасве опаснијихприлика. Такође, и даје инсистиралана принципунеповредивости државнихграницау Европи, и да је својом снагом и привлачношћуобезбедилаауторитетстратегијимирног решавањаспорова.Али, од свегатогаништанијеурађено. Напротив,учињенје низпогрешних потеза.Међуњима,као првипо важности,истичесе признањеправана сецесијуу имеправана самоопредељење. Тиме је укинутои начелоо неповредивости границау Европи,патакои неповредивости границајугословенске државе. Међутим, потези Европске заједнице следили су ограничења која проистичу из разлика у Западној Европи,

као и нужностиусаглашавањаса САД. У временузао-

222

Ђуро Ковачевић

штравањајугословенске кризе,дошлоје до уједињења Немачке, којим је настаои извесниунутрашњидебалансу односимамоћи у самој Европској заједници.Познато је даје

Немачкапредњачила у новојевропскојполитиципремаЈугославији,и потезимакоји су објективноводилипродубљавањудраматичнекризе и рату. То што су други Европљани,Енглескаи Францусканпр.ималиизвеснихрезерви,њихнаравноне оправдава. Битноје то даје овај дебалансзначајноодредиоукупнуполитикуЕвропскезаједнице.Мождасеи то можеразумети, акосезнадасеважнији интересине доводеу питањезбог мањеважнихили чак спредних. Такоје заФранцуску, у кругпрвих,недвосмислено улазило одржање "великог савезништва" са Немачком,

не

самокао условаодржањаидејеи пројектаЕвропскезаједнице, већ и саме моћи Францускеу њој и изван ње. У круг

других,свакакоје спадалопитањеЈугославије,штоје францускаполитикаи показала.И ВеликаБританија,иако највишедистанцирана, санекимнијансамаразличитости, приклонила се политици Европске заједнице и снажном

немачкомутицају.Укидање признањаЈугославијепризнавањем Сло-венијеиХрватске,завршилосе,тако,погубним признањемБиХ. Сви каснијипотезиЕЗ, предузиманиса циљемда се ратно коло на Балканусмири,били су под сенкомњенихпочетнихстратешких грешакаи њиховогутицајанаразмахстрашне југословенске драме. Све чешћапризнањапојединихистакнутих протагониста европскеполитикео томедасегрешило,каои навођење датумакадасепогрешилосадавишенепомажу. Из разумевањаукупнихусловараспадаЈугославије,не требаискључити низначаји утицајисторијских ресантимана и потенцијалареваншау европскомпростору.Тако, не треба

губитиизвидадасуњеннастанак у првомслучајуи обновау другом,повезании условљени садвасветскарата,који су се завршилипоразомнемачкемоћи.Могућеје претпоставити

Изгубљена исшорија

223

дасу уједињењем Немачкестеклепростори онеснагеу немачкомдруштвукојесузахтевале демонстрацију обновљене немачкемоћи.То је моглобитиодлучујуће за заокрету немачкој политици током лета 1991.године, када се она од

заговорника одржања и неповредивости Југославије, прометнулау предводника спољногдоприноса њеномраспаду. Мождаје башслучајЈугославијебиои згоднаприлика,таквакоја не коштамного,да се најавиобнављањенемачкемоћи и другимЕвропљанима у Европскојзаједници, дасенаговести дау будућности овамоћнећетоликозависитиодаранжмана европскеинтеграцијенитиће се њимаподређивати. Неко међуНемцимамождаје то видеои осмислиокаоприликуза истицање немачкогправанаглобалнусветскуулогу. При свемутомеи чињеница дасу,изузеву дваслучаја,сви осталисуседиЈугославијеприпадали кругупоражених у Другом светскомрату,додатнопроширујеразумевање утицаја међународног окружењанараспадЈугславије. Ипак,требапоновити:разлозираспада су,пресвега,унутрашњи. Могуће је претпоставитида њихова моћ не би била

довољназараспадбезпроменау међународном окружењуи извесногсадејства спољнихчинилацаса унутрашњим чиниоцимараспада.Ако би се,евентуално, и моглоприхватити становиштеда се распадније могао избећи,никако се, међутим,неможеприхватити даје он мораобитии такокрвав и тако бестијалан. Могао је бар бити сличан распаду СССР и Чехословачке.Тим пре,јер се у Европи зналокакви

сусверачуниу игрии каквисупотенцијали крвии тлау просторимаЈугославије. О изгледима забудућност Три народа,Срби,Хрватии Муслиманиступилисуна ратне стазе.Бесмислени грађанскиратсеразбуктаои учиниосвоје. Мало когаје поштедео,а многеје унесрећио. Страдања

224

Ђуро Ковачевић

цивилногстановништва, злочинии варварства,убијении рањени,расељени и избеглице, уништенаматеријална добра, општипадцивилизованости, несигурност животаи губитак надеу голо преживљавање - све су то последицеједног наопакогпута,којимсекренулоу националну будућност. Та будућност, у знакунационалне срећеи величине,разбудила се у јави једне страшне,непојмљивеи неприхватљиве стварности.Деценијамаствараназаједницаи мукотрпно учење заједничкомживљењу,као да су били залудни. Штавише,самзаједнички животје оптужени одбачен.Иако севећинастановништва нашлапострани,ипакрастојање није могло бити толико, а да психологија сукоба добрим делом

не захватии онекоји у њиманисунепосредно учествовали. Дошлоје до даљегпрекомпоновања свестиогромногброја појединаца, таквогу комесеиндивиуално губии постаједео концептуализоване националне свести.Распростирање бола на просторимабившеЈугославије,нарочитоу подручјусусретаи прожимањаова три народа,омогућилоје и специфичанразвојемоција:љубавпремасвомеи мржњупрема страноме.Све ово,нијесамозасеклоодносемеђународима, сечето и дубљеи универзалније, допирућидо породицаи односау њима.Основнипроизводни погон,постаоје самрат. Сви осталиоблиципроизводње, подредили су се њему.Додамоли томеи ефекатмеђународних санкцијапремаСР Југославији,приближићемосе потпунијеувиду у насталу ситуацију.

Страшнопојефтињење људскихживотаи разнемогућностидаседоматеријалних добараи новцадођебезрада,отворилису срозавање моралаи широкукриминализацију социјалног,економскоги политичкогживота.Насталоје време опште несигурностии тешкихнеизвесности- бесомучне употребечовекау именације,а заправорадиодржања моћи којаје подзаставомапсолута националних интереса постала и самаапсолут.

Изгубљена историја

225

Какви су изгледиза будућност 2

Ово стање,иакокапацитет бесмисла нијејош докрајаисцрпљен,очигледноне може битиосноваза будућност,мадаје

тешкапрепрекасмисленијоји прихватљивијој будућности. Први заносикоји су хранилират су нестали,а погледису све више уперени ка миру, као услову и простору за нормалан живот. Већини људи,некадсасвимнормалнествари,постале су циљ.Све њиховестрепњесталесу у питањекако што брже доћи до тог циља. Међутим, као што ни распад Југославије, а

ни ратнадрамана њенимпросторима,нисупокренутивољом већине,тако ни за достизањемира, без неких додатнихпретпоставки,неће бити достатнавоља већине.

Потребноје давладајуће групеу оватринародажелемир. То подразумева њиховуспремност дасесуочесаодговорностимаза рати дастрахуодгубиткамоћипретпоставе вредностмира. Нужноје, затим,да спољничиниоци,који су вољноили невољнодопринелиратуи садејствовали у процесураспада Југославије, желестабилизацију приликау овојкључнојзони Балкана - то би значилодаи самитежепостизањумира.Ако

се на почетку драмеевентуалнои могло прихватитида међународни и спољничиниоцинисурасполагали потребном моћи за спречавањераспадаили бар, крвавограта као начинараспада, данаскадасуодњихпостализависнисвиунутрашњифакторираспада Југославијеи грађанског рата,њиховамоћдасепостигнемирпостајеодлучујућа. Мир би био услов за даљекораке у нормализацијистања,

таквогкрозкоји би проговорила економија,комуникације и култура.Заокреткаобновии стварању насупрот разарањима је основнадена овимпросторима.

226

Ђуро Ковачевић,

Међутим, да ли ће и за које време до обнове и успостављања достојанства животадоћи,зависипре свегаод општих кретањау европскомпростору,од тога на којој ће се

основии у ком смеруразвијатиновиевропскипоредак.Ако су стварањеи распадЈугославиједеогенезеи сменеевропскихпоредака, тадаи излазиз ситуацијестворенераспадом југословенске државеморабитипревасходно европски.Шта је то што би било европско у Европи2 Да ли је то успон

Европеу границама њеноггеографског простора, штоби било ново,илије то обновастарихформулао новимоблицима доминацијеу Европи2

Кренели се путемдоминације, кренућесе и ка стварању потребнихуслова за њу. То значи да ће они који су још увек

непослушни моратибитидоведени у стањетаквепослушности која пристајена доминацију.У том случају,имало би још

штоштада се урадина просторимабившеЈугославијеи Балкана,какобиформулапротектората посталаприхватљива и убедљива.Понекад се чини као да су у праву они који

тврдедасе не радини о каквимидејамао слободномдемократскомдруштвуи људскимправима,већ о интересним сферамаи господарењу. Будули ониу праву,ондаби непосредна будућностмогла водити новим сукобима и ширењу

ратнихжаришта.Чини се, ипак,изгледнијимоно у савременим европскимпроцесимаи приступимаБалкану што наговештава могућности европскогпореткаизванформула "вечног враћањаистог". Као да се назиру елементистрате-

гије таквогпореткакоји би се вишеослониона принципе равноправности и односепартнерства у европскомпростору. Шта ће однетипревагу:то ново, или постојећепрепреке насталевековнимупражњавањем воље за доминацијоми потчињавањем 7 Нећелибољастранаевропскогпотенцијала узмакнутипредстаримсновимаи реваншом,преднаоко лаким могућностимада се зграбедруштваи просториу Европи и потчинекао унутрашњанеоколонијалнаоснова европскогзападаи његовихнајмоћнијихсила2Било би то

Изгубљена историја

227

трагично,али у крајњемрезултатуи залудно.Бар о томе убедљиво говориевропскаисторија. Но, штаће бити,не зависисамоодтогаштасе дешавау Европи, оној признатоји оној непризнатој.И Европа се мукотрпноизвлачииз наслеђавишедеценијске доминације надњом.Затоваљамислитии о путуСАД, каои о томехоће лиРусијаобновитисвојепроизводне и цивилизацијске моћи. Наравно,свето као и дешавања на другимстранамасвета, одредиће основеи смисаои европскоги светскогпоретка. Будели уверљивостиевропскогпутакао путаслободе, људскихправаи демократије, бићеи надезаизлазакиз ћорсокака,у који се распадомЈугославијеи ратномдрамомна Балканудоспело.Уверљивостизласка,зависићеодтогада лиће принципислободе,равноправности и узајамности бити принципи модерногразвојаи новестабилности.

ДЕОМ

ПОУКА ХХ ВЕКА: СВЕТ НЕМА ЦЕНТАР

Измеђуцелулоидних насловаБернардаБершолучијаи Жана Реноара,сместиосе смисаостолећана измаку.# Вршњаци векакао сведоципошврдићедаје кренуосамного амбицијаи

људскесамосвести,а завршавасекао... Двадесетивек је почео другачије,са глобалнимконцепци-

јама, са извеснимоптимизмом,ослоњенна културурационализмаи просвећености, сајаком доминацијом утопијског. А погледајте последњи самит у Токију: Јапан треба да се

отвориза већупотрошњу,Европадаснизитаксе,Американцидасмањејавнидугзанаредних петгодинаи дасепосебно водирачунао незапослености... Је лито накрајувекаоно што као скуп седам најмоћних земаља,може да буде привлачно, штоотваранекуперспективу Подвучена

црта каже:

Двадесетивек је почео крајње амбициозно,обећавајући, претенциозно.Себе је сматрао легитмнимнаследникомдва века просвећености,доминацијерационализма,економског ж Великанадања и још већипорази,дрЂуроКовачевићо крајустолећа, разговарала: МиленаДражић,НедељнаБорба,бр.226-227, Београд,1415.август1993,стр.Х-Х1

232

Ђуро Ковачевић

развојаневиђенихразмера,успонакапитализма,слободе човека,цивилизованости, образованости, културе,размахау производњиратнихсредстава,успостављања новихкомуникација... чак му ни то нијебилодовољно.У својимраздртостимаовај век је смераода успоставиконачанпоредак ствариза свавремена,непитајућиседалије то реалноили није. Такав је случај са комунистичкимпројектом.

Није му био довољанослонацна рационализам, негоје остварио нову ушопијуг

Свештоје у почецимауспостављао, успешноје и разарао. То је веки највећихнадања и највећихпораза.У овомвекусу седесиладвасветскаратаи надесетине локалних.То је век којије позиваона крајњевреднествари,даби задовољавао крајњеосредње.Његовепочетнеконцепцијесу смераледа успоставетрајностањестваричовекаи у имечовечанства. Век сезавршаваевидентном кризомсмисла;изгубљен је капацитетсмислана који је претендовао.При његовомкрају не

можетевидетиниједанозбиљанпројекат,ни једнуозбиљну концепцију,нити такве идеје које би отвориле нове могућ-

ностиповезивања у оквирупланетарно успостављеног света, које би успостављену принуђеност заједничког животасвих раса, народа,цивилизацијаи култура извеле до свесно одабране узајамности. Вишесмерни шок Овај век можебитизавршницаизвеснихпринципакоји су дуговладалиу прављењу света.Чини седаје коначнаапсолутнавредностпринципавојнемоћикао основемеђународногсветскогпоретка.Војнопоседовање нијевишенужноза економскопоседовање;колонијализамкао класичнивид доминације поседовањем туђихтериторија,који је у новом добу формулисалаЕвропа, пре свегаЕнглеска и Француска,

довршиосе.На редусупитањапланетарног цивилизацијског

Изгубљена историја

233

развојакао питањао будућностине самооних који данас очигледнозаостају,већ и оних који делујуимпресивнои који би да сопствениразвој сачувајукао нешто ексклузивно.

Да ли је сликао сложеностисвета саморезулташнаше уроњеносшиу њега, или су се односи,пре свегакрајем хладнограта, збиљаусложнили2 Драгоценаје стварда планетавише није једносмернаули-

ца.Има неједнакости у развијености, разликеизмеђубогатих и сиромашних, разликеу степену организованости, урбанизованости,уређености живота,алисветвишенијепутовањеса Западапо остаткусвета,већје вишесмерни ток.Не радисе вишео светуу комеје једнастранаизразитосупериорна, а сведругеинфериорне, и то такодаихтребапривестицивилизованости, например,западном моделувредности. Десило се нештокрајњеважно:успонмногихкултура,ступањена сценумногих народа,јављање многих нација;свет је постао

кудикамосложенијии многоповезанији, и многогаје теже уређиватиданаснегопре сто,двестагодина.Тај се светне може уређивати из једног центра. Питање које се отвара после

пада Берлинског

зида и распада

СССР,

соција-

листичкогблокаи Југославије,нијеу томедалићеи какоће Америка као једина преостала суперсила моћи бити стуб

новогмеђународног светскогпоретка- јер онато очигледно не можебити- већ како доћидо светскогпореткакоји би почиваона развијеномсистемупартнерства које омогућује прожимањеи узајамностцивилизација и културау неопходномпланетарном развоју. Није ли суштина новог светског порешка стара идејао голој доминацији7

Ово штоимамосадавишеје последица распада оногашто је насталона исходимаДругогасветскограта,а мањенеко ново,ајош мањеприхватљиво стање.Извеснанованапетост

234

Ђуро Ковачевић

казуједасенеживиу светукојибиприхватљиво биоуређен, уважавајући различите интересе наземаљскојкугли.Основа голедоминације можебитипут,алитоје ондалогикавечног враћањаистом. Она све краће траје и све дубљекризе производи. Може се ићии логикомувлачењановихснагау стварањеновог светскогпоретка- помињусе Немачкаи Јапан, али то су тек одшкринутавратака томе да нови поредакмора битивишеуниверзализован у смислуполитичкихсубјеката,и дасе не можеправитина победничком статусуиз Другогсветскограта. Или на неком другомратуг

Нитинавојномуспеху.Досадашњи светскипоретцисуустановљаванина исходимаратова.Човечанствоје стекло искуствокоје у принципуискључујемогућностједногсвеопштегновогратадаби севиделоко ћедоминирати светом. Цела игра око хладногратабилаје у оквиру објективногсазнањада би трећи рат просто остао без победника.Питање је

садакако без одмеравања војних снагадоћидо светског поретка,који се не би засниваона победиједнихи поразу других,негобару формалномсмислунаравноправности. Пут на Исток

ПадБерлинског зидапобудио је некаисторијскасећања. Коликото вечновраћање истомможебитиремешилачки факшор у новомраспоредусшвари2

ПоредакуспостављенДругимсветскимратомније пао самоглобално,већимаи локалнедимензијераспада.Ту је главнисмердеструкција, алидругисмерсу очекивањаготово свихдаћеу тој деструкцији нештоурадитизасебе.У свету имапунострахаи пунонаде.На пример,до распадаЈугославије у самојЕвропскојзаједници билоје оптимистичких плановао преласкуна федерацију.Ако те заносемеримо са-

Изгубљена историја

235

дашњимстањем,видећемоунутрашњусумњичавост према остварењу таквогплана.Видимодасусеобновиленекестаре предрасуде, па и стараповезивања, затошто су се отворила некастарапитања. После Берлинског зида и (не бих рекао уједињењаНе-

мачке него) присаједињења Источне Немачке Западној дошлоје доновеситуације. Шансудапрестане дабудеи формалнодоминирано друштво- с обзиромнасвојуекономскуи цивилизацијскумоћ - и да има важну глобалнуулогу у стварањунечегновог,некинемачкиполитичарипокушали су да преточеу стареапсирацијеиз временапре поретка уоспостављеногДругим светскимратом. То је довелоЕЗ до неочекиванихкомпромисада би се Немци умирили да не би

искочилииз контекстаевропскеинтеграцијекоје без Немачке- нема. А ствари су се, стицајемунушрашњихузрока,и саме намеиштале. На пример,отварањем пуша на Истокг

То је вечито европскопитање,нарочитоу немачком случају,како доћи до Истока, како га имати. Сломом соција-

листичкихрежимаоносепростоотворило,безнарочитенемачкеи евопскевољеи улоге.У очекивању уласкаЕвропеу тај простору економском,алии у свакомдругомвиду,под слоганомо људскимправима,слободама и демократији, десилосенештоалогично:оноштосенекадаосвајалоогњеми мачем,садакадасе хтелопридружити Европипо слободној вољи,одједном биваоградомизузетоиз европскогпростора. Посматрасе као нешто што треба задржатиизванужег европскогкруга.То је изазвалоразочарање кодонихкоји су стремилимодернијеми демократскомразвојуна Истоку. Или, узмимо очекивања настала распадом СССР-а: остају Русија, Украјина, чувенетри балтичкерепубликеи исламски

југ. Многи су помислилида Русијадефинитвносилазиса светскесцене,што се,наравно,ниједесило,нитиће седеси-

236

Ђуро Ковачевић

ти, а појединису већ пожурилида дефинишунову стратегију

окупљањаисламског светас ослонцемнаТурску. Без ексклузивности

Долазидодваочекивања: једногиз самеТурскеи другог,од мистериозних планерановогсветскогпоретка.Тако биТурскатребалодапреузмеулогуважнерегионалне силе.Даље, извеснеидејео обнављањунекихтрадиционалних веза.На пример,достасе говорио трансферзали Немачка-ТурскаИран.Нитисезасадможеиштареалистичко видетиу тојидеји, нити се досаднешто урадилона њеном остварењу. Наравно,од таквогједногназовистратешкогпланирањао преуређењу светакојим би се обновиостарираспоредсила нећебитиништа.Исказујесеотпорностпремамаштањима да се светможе преуредитина некимјош старијимосновама од онихиз Другог светскограта,које су и самеу међувремену пале.Проблем је како доћи до нових основасветскогпорет-

какореспондентних сацивилизацијским успономразличитих регионасвета,са евидентнимекономскимуспономнекад крајње инфериорнихзона. Данас више није могућно држати

светна супремацији једнемоћи,једнекултуре,једнецивилизације,једног типа економскогразвоја и једног типа модернизације. И без предоминацијезападне цивилизације,европоцен-

шри-зма2 У потреби за новим, успавана снага Запада могла би да

има веома важну улогу, ако би се истинскисучелиласа изазовимаобјективновећустановљеногуниверзализмасветаи у њему тражилаподлогу.Врло би брзо нашласаговорникекада би се ослободилаод неких старихидејаи интересапо којима свет постоји онолико колико улази у рецептуруЗапада и под његовепринципе.Ти принципису имали важнуулогу у на-стајањусветакакав је данас,али они су и повратно изаз-

Изгубљенаисторија

237

валиврлоаутентичнеенергијеи потенцијале многихцивилизација,култура,народаи држава,што свезаједнодајенову

основукоју требаукључити,а не искључитииз прављења новогсветскогпоретка.Треба,дакле,размишљати о новој визији, примеренојнасталомсвету и узроцимараспада претходног поретка.У противном,ако би сеновостањекористилоза стареаспирације,проблемиће бити све већи, могућностконфликата сведрастичнија, и уместооптимизма, имаћемонаделукрајњипесимизам. Џинови и патуљци Можете ли се вратити на Немачку и Јапан и њихов захшев да постану стални чланови Савета безбедности

То је једноодрешења,алимањкавост мује у томештоби требалодасеизвршипутемкооптације, значидаонајко има моћ кооптирајош некеда би са њимаделиоодговорност, обавезе,а ондаи утицај,јер одржавањесветскогпоретка кошта.То се показалоу случајусвихимперијаи светских сила до сада.Очигледанје успон немачкоги јапанског друштва.Али, акосемислидасецеластварзавршинатоме, ондаје то само маневаркоји иде за тим да се отворено питањеу својојправојширини- брзопотезно сузи.Ако сеиз релевантногутицаја искључе друштва која су језгро одређенихцивилизација, као што је Индијана пример,то значидасеискључујучитавиделовичовечанства из система одговорностии утицаја.Наравно да економскиразвијенијаи

богатијадруштваимајуи вишемоћидапретендују насветску улогу, али то није довољно.Ни војна моћ није довољна.Јер,

са становишта рускевојнемоћиЈапан и Немачкасу другоразредна силе. Шта уопште значи и колико кошта шежњадасепостане војни џин2г

238

Ђуро Ковачевић

Можда би Русија то могладакаже- ако хоћедабудувојни џи-

нови,дато коштаи даекономијаи војнамоћмождаидуједно времезаједно,подстичу једнодруго,алиу једномчасусе разилазе,и то тако што одржавањевојне моћи подређује економски развој и на крају га разара остављајући, као у

случајуРусије,крајњесиромашан народзасобом.И Америка, мадане тако видљиво,имапроблемаса подређивањем економијевојној моћи.

'

Сумњау заверепостајенајлакшеразјашњење сложености која нас збуњује.У свакуод тих тезалакоје повероватибићедаимаувекнекогмалогоснова... Једанодначинаобјашњавања оногаштоседешава јестеу теоријамазавера,којесукодмногиходнасдобиленарочито истакнуто место.За некепостојисвеопшта заверапротивисламаи обрнуто,завераислама,завераВатиканаи Запада, ранијеКоминтерне,заверапротивправославља и, посебно заверапротив Срба. Иако не треба искључитимогућностза-

вера,ваљасе увекпитатио суштинским узроцимакрупних променакоје мождаидуи испредмеродавних, самоименованихилипрозваних актера.Историјанијеплан.Виделисмо то убедљиво напримерима нашегстолећа. ХоћетерећидасусеСССР и Југославијаурушили7 Они су палиделомзбогидеологије система,неприродног пореткаствари,неконтролисане моћиолигархијских група, због енормногстепенабирократизације,али и због недовољнеспособностиљуди, иницијативностине само у економскојобласти,мадапресвегау њој.Не кажемданема завереника- има, и то има своју историјскузаснованост.Али

ништаштоје јако непадауследзавере.

Наук задруге Да ли нас је недостатак неких нових идеја врашио неким старим митовима2

Падсоцијализма каорежимаизазваоје празнину и потребудасеонабрзопопунипремаодређеним идеолошким, културними менталнимобрасцима. На пример,распадкомунизманадокнађен је нацијому имедемократије, људскихправа и слобода.Новокомпоноване елите,међутим,прокламујући својлегитимацијски основу демократији, нашлесугау новој врститоталитаризма, образложеног одбраномнационалних интереса. То сенадрастичан начин - итује битнашетрагедије - показалоу нашемслучају,алига као тенденције имана свимпросторима, чаки у Европи. Можда је 20. век у светској историји она вододелница

послекоје вишеништанећебитимогућнона стариначин,а новисејош не зна.Мождаје то то. Овај векје.показаодаје свепролазно,даништанијеконачно.Нити је капитализам онакавкаквимје себезамишљао, нитије комунизампостао коначностањедо будућности,нитије Јапан остаоу свом изолованом,а по сопственомосећању,супериорномусмерењу.Ако је Европадошладоизвеснесамосвесности и до идејаи концепатао удруживању, ондаје то извуклаиз сопственогисторијскогискустваиспуњеногконфликтима,ратовима,сукобима,напетостима, крварењима којасукоштала не само Европу него и цео свет.И то се показалодосад истинскилековитим.Да ли ће то удруживање успетида се очува7Верујем да хоће. Било би то прихватљивоискуствои

занекедругерегијечовечанства. Какви су духовнипрофили политичких елита које владају светом данас7 Не чини ли вам се да недостају велики

политичари»

240

ЂуроКовачевић

Имамутисакдаполитичкеелитезаостајуу разумевању онога што седешава,уображавајући честодасето дешавазато што оне делују,даје то по њиховој вољи.Проблем је и у томе

да се новомквалитетуи произвођењаи стварањаживота, одговории променамау структурама политичкемоћикоје понекад,у страхуод нових знањаи идејау којима виде претњусвојојмоћи,прибегавају традиционализму и обнови ишчезлесликесвета.Чак и у демократским друштвима. Власт или - пропаст А шшо се нас шиче2

Количинанесрећекојој смоизложенимождаје неупоредивовећанегокодбилокогнародаданасу свету.Делимично, то је у нашојтрадицији, јер је, на нашимпросторима,било више несреће него среће. Идеја која се чинила најплодотворнијом, идејао природности заједничког животаја пала.Под одређенимпретпоставкама моглаје однетипревагу,безобзиранањенеранијеинструментализације. У другојЈугославији,онаје вишепослужила једнојнаводноопштијој идејиод себе,подређујући Југославијунечемшто јој по природи ствари као заједниции дражви не припада. Изокретањеместа,улогеи функциједржаве,подређене идеји социјализма и властиПартије,фактичкије утрлопутраспаду,што се и обелоданило у тренуткукадсе урушилооно штоје доминирало целокупним животом.Коликогодје упозорењедакоднасможебукнутистрашанпожари крвопролићебилоопомињуће, толиконијебилапримерена одбрана партијејакомолигархијском влашћу. Тежњадасепо свакуценуостаненавластизаправоје упропастила идејузаједничког живота.Добилисмоновевласти у свимсрединама, и видимобесомучнуупотребународа,не каонајвише,негокаоинструменталне вредности. Имаморасуло,неред.Кадсмоконкурисали заОлимпијаду, реклисмо,

Изгубљена историја

241

ми смо најсигурнијаземља,код насје безбедностнајвећа.То

је билопресамопетгодина.А закратковремедошлисмоу стањеапсолутненесигурностии несреће.Сигурнода смо платили цену уљуљканости у својој посебни положај као државе између два блока. Оног тренутка кад тај посебан

положајвишенијепостојао,нисмоималимогућности дабило шта рентирамо.Ми смо били рентијерскодруштвоштедроспољадотирании финансирано - којеје прекотога стваралопривидо некаквомсвомизузетноуспеху.Затим,та бесомучнапотребадасеостаненавласти,безобзирана све вредностии на стварностањедруштва,на идејекоје су завршавалеигром за реформуи противреформе.У много чему

биоје то ваневропски пут,једноизмештање у политичкоми цивилизацијском смислу. Ипак, покрешу несврсшаносши не могу се одрећи неке вредности»

Тај покретје имаонеоспорнихвредности, алије такође био једна од дозвољених ствари како би се напетости између блокова ублажиле, зашта су обе велике силе биле заин-

тересоване.То је Југославију увелико одвлачило од њеног стварногместаи окружења. И давалојој привидмоћи коју није имала2

Све је било пуно сјаја, ватромета,перли,огледалаца. Ипак, били смо мање неуспешни од свих неуспешних соција-

листичкихдруштава.Имали смо развој који је стварао осећање слободе и потребе за слободом, људе који су се оспособили за послове. Захваљујући њима, данасситуација изгледамање лоша него што јесте. Али смо опет доспелидо тога да се оно урбаноу намау политичком смислупоново подредируралном.

242

Ђуро Ковачевић

Али, тпоседесилона свим странама овог простора2 Можда је био потребанмали корак да урбанитетконачно

превагне. Запрепашћује чињеница каквусуулогуималинеки наши интелектуалци, не само посткомунистички политичари.Великидеоњихокренуосенеоромантичарском, традиционалистичком вредновању интересаљудии нације.Мало ко од њих је бранио космополитизам,универзалније схватање човека,заједнички живот.Кадбинекомогаодазавириу главенекихнашихистакнутих, национално запућених интелектуалаца, ималоби се штавидети:пландујуна градскомтргукаонапланинском пропланку. Иакотонипоштоне признајемо,наш интелект још увек снатри о нечему идиличном, још гаомамљујезвукзвоназаовцама,вишевреднујеоноодприродедатонегоодчовекастворено, вишеволи шуменегоградскетргове.Па и кадговорио демократији, будућида немани идејуни слику градскогтрга у себи,такав вајни интелектуалацобјективно не може ни да заступаидеју демократије.Зато је можда код нас и било лако да се руше градови.А у Европи, неупоредивобогатији свет наслеђене

кућеобнављазатоштосвојкорентражиу ономештосуњеговипрецистворили,у ономештоје људскимрадоми умом створено.Више у томе,а мањеу природи.Ми као даувек имамодомовину у природи. Куда води овакавзаокрет уназад2

Без обзирашта будеостваренона овомпростору,време ће показатидасу људикрвавоплаћалинештопогрешнои пролазно.Таквасмоискуствавећимали,алииз њихништа ни-смонаучили.Ја не мислимда је социјалистичкаидеја изгубљена, алијестеизгубљена власткојаје владала у имете идеје.Међутим,нисамсигурандали сутогасвеснионикоји данасвладају.Бојим седапонекиодњихидејуо правусрпскогнародана опредељење, најединствену државу,користе каонештоинструментално радиодржања сопствене властии

Изгубљенаисторија

243

властипартијекојој припадају, као основеза будућуобнову већ виђеногсоцијализма.Како годдасе ствариобрну,у овом

крвавомраспадудржаве,стањеу комесмоданасједноје од најгорих,а властиподкојимасмонајмањесуквалификоване даганаприхватљив начинреше.

КРАЈДОМИНАЦИЈЕ ИПАРТНЕРСТВО ЦИВИЛИЗАЦИЈА 2 У последњој деценији ХХ века пала је и разбила се наоко

чврстабиполарнаструктурасвета,заснована наамбицијама, конкуренцији и сукобимадвеуниверзалне концепције, односнодвеглобалнепретензије на свет.“Чини секаодаје свет коначнодоспеоу поседЗапада,даклеонењеговестранекоја је битнодопринела настанкусветау којемданасживимо. Као да су се отворили путевинеограниченојдоминацијиове

цивилизације којаје у последњих неколиковековаагресивно захватала, освајала,разаралаи преобликовала сведругеделове човечанства- миленијумскестареили тек за цивилизацијски развојотворенезаједнице, друштваи културе. Ипак, размислимо ли ослобођени од притиска импресивнихдогађања,морамо се упитатио томе какву будућност носе последњепромене,кудазаистаидесвет2Зар је баш све тако очигледноу логици историјскогкретања Следи ли за-

истатакавсмисаоисторијекоји се испуњавау мисијизападногчовека као владара Следујели свимаосталимада се

ж Саопштењеса округолог стола Самосвест или самоуништење, А.РК..

Академија Нова, одржаног 21. марта 1994, у Кремни, на

планиниТари; објављено,Ђуро Ковачевић:Крај доминације и паршнерствоцивилизација7, ХХ уек, часописИнститутаза савременуисторију,бр.3-4,Београд1994.

246

Ђуро Ковачевић

томеприклонеи натајначинеманципују одпретпостављене сопствене цивилизацијске инфериорности2 пи Поставилисмо тешкапитања.Како одговоритиа избећи умишљености дасепоседујузнањао ономешто евентуално предстоји.Може ли наму сагледавању будућности помоћи знањеисторије 2 Штаказујеисторијскоискуствоспороваоко превласти и господарења7 Знанаисторијасветаконцентрисана у вишецивилизацијекихкругова,ишчезлихи живих,обелодањује сеу једнојод својихдимензијакроз успонеи падовеодређенихпоредака доминације.Од самихпочетакаможемо видетикако се почињууздизатипојединимоћнинародии царстваи како пропадају. То је карактеристика историјскихпутањау свим деловима човечанства наевроазијским, алии надругимпросторима.Овој логицинисуизбеглини миленијумско кинеско царство,ни Рим,ни аријевскацарствана индијскомпотконтинентуи иранскојвисоравни. Потврдате логикесуи моћне месопотамске културеСумера,Акада,Асиријеи Вавилона. Убедљивпримерје и миленијумскотрајањеи пропадање Египта.У новијевремесазнајемо дасенештосличнодешавало у просторима ЦрнеАфрикеи, готовопо истојрецептури, самоћнимтворевинама староамеричког света- цивилизацијама Маја, Инка и Ацтека.

Та логикауспонаи пададоминације, присутнаод самог почетка,карактеришеразвоју свакомод цивилизацијских кругова,а такођеи њиховемеђусобнеодноседо најновијег времена. Ново доба,започетоуспономЕвропеи оногштосекасније одомаћилопод појмом Запада,додалоје овој логици нове

форме и унело неке нове садржаје.Успон је почео на

Изгубљена исшорија

247

класичанначин:освајањемновихтериторија,као битног економскогресурса.У ХМ! веку импресиванје успонШпаније. Затим следиуспон Францускеи Енглеске,дабисмоу нови-

је времеприсутсвовали промоцијивеличинеи моћи двају Европи афилираних друштава: Русије и Америке. Ипак,

измеђустарихи новихдоминатора ваљауочитибитнуразликувезануза опсегњиховедоминације. Док сустаридоминаторипо правилуи успони падоставривали у оквирусвоје цивилизације, самоинцидентно се - и повремено - проширујући изван ње искуство кругова доминације,започето успономЕвропеи сукобимазапревласт у Европи,развијасе у координатама планетеи довршавау оквириманастајуће планетарнеповезаностичовечанства. Наступилоје нешто битноново:глобалнадоминације изазвала је појавусветакао целине.Ова новацелинанадилази свакиодцивилизацијских круговаи постајесамосвојна и трајначињеница, независна од променау пореткудоминацијеи променасубјекатадоминације. У том смислу отворен је и пут планетарном човечанствукао новом логосу историје.Садаје опстанакове

целине оно што даје или ускраћујеоправдањесваком поретку светске моћи. У тој чињеници је и потенцијал за будућност.

Ако је у почеткуовог века било замисливо,па чаки могуће,данекосветинтерпретира, поседујеи осваја,путем апсолутизацијесопственихцивилизацијских предностии вредности- нпр. успон Западаје значиопокушај унификаци-

је света- то данасвишенијетако.Нико одсавремених претендената наглобалнусветскумоћнерасполаже вишесредствимакоја ту моћ обезбеђују.Огромнапредносту модерности,развоју,науци,технологијиитд,којаје педесетих годинаовог векабила битно обележјепремоћиЗапада,данассе

изгубилакао његовопреимућство и посталаувеликозаједничкасвојинанакојој сетемељиструктура опстанка и развоја савремног света.Опалаје и традиционална важноствојне премоћи,јер је разорностсредстава ратапосталатаквадаби

248

Ђуро Ковачевић

њиховаупотребау циљупостизањадоминациједовелау опасност и самепретенденте надоминацију. Свето указуједа су се десилетаквепроменекојимакласичнаформуладоминацијене можебитиодговор.Планетарнипросторувелико је, и свевише,на путудапостанеодлучујућизаприхватање илиодбијањесвихаспирација на целинукоје се могујавити или се јављају из њенихпојединихделова.Суштинаје у промениусловаопстанка и развоја:свакопојединачно зависи од путана коме се налазисамацелина,даклесви заједно. Тако гледано, апокалиптичне идеје о предстојећем одлучујућем сукобу цивилизација, који ће коначно решити

питањепревластиунутарчовечанства, изгледајувишенего наивно. ш Све цивилизације суочиле су се са својим унутрашњим и спољнимграницама.Данасвише никоме није могућедапоје-

диначноостварипотребнепретпоставкеи неопходнудинамикуразвојауколикоостајесамоу границамавластите цивилизацијске парадигме. Међузависности сарадњапостају пут без алтернативе.То

нијепростои самооткрићепробуђеног људскогразума,тоје обелодањени условразвојаи опстанкау светуостваренеи препознате узајамности и међузависности. Има лисеу видуи универзални карактеросновних структура савременог светанаука,технологија, комуникације, светскотржиште,корпорације,планетарнакултура,глобалнизначај еколошких ресурса, процесунификације политичких установа изведених из принципадемократијеи људскихправа,с разлогомсе можепретпоставити даће повезаностсветарастии напредовати. У том смислу даље јачање и обогаћивање научне

сарадње насупроттрадиционалној праксисукоба,требалоби дасмањујепросторедоминације и повећавапросторепартнерства.Међутим,традиционална интерпретација историје

Изгубљена исшорија

249

каонастанкаи сменесветскихпоредакадоминације, склона је даи надаље,упркосчињеницама стварности, сагледава и конципира будућносткао "вечно враћањеистог". Они који заступајуово мишљењезаборављају,међутим,да управоХХ

век обелодањујусве слабостии ограниченоститаквог схватања логосаисторије.ХХ векје истовремено и векконтинуитета у нововековним споровима и борбамазапревласт и доминацију, алии векдисконтинуитета којије показаосву трошност и ограниченост покушаја да се кроз одлучујуће

конфронтације дођедостабилног пореткадоминације. Последњихнеколиковекова,а овајвекнарочито,показали су свекраћевременскотрајањеустановљених поредака доминације. А то је самопојавнастранарастаонихсоцијално-историјских енергијакоје се супротстављају порецима доминацијеи по мерисвогарастаскраћујувремењиховог трајања.С разлогомсе можепретпоставити даће ово опирањедоминацијирасти,а не слабити.Сходнотоме логичноје

очекиватисужавање,а не ширењепросторадоминације. У сваком случају,може се с поузданошћутврдитидаје ХХ век

означиокрајкласичнихформуладоминације, онихкојесезаснивајунавојнојпремоћи.Ни у једномвекуранијенисупостојалатакоразорнавојнасредства, а ипаксусеонапоказала недовољна заодржавање трајнихобликадоминације. Потенцијалисамоуништења садржаниу модернојвојној техници посталисуи границањенеупотребе, патакои препрека рату као путу за остварењеглобалнедоминације.У томе је и једна од битнихпроменау односуна ранијаисторијскараздобља

у којимаје моћ војногпотенцијала билаусловпостизања и одржањадоминације.Опадањесврсисходности па тако и значајавојнемоћиусловљено је и променама логикеекономског развоја. Величина територије више није један од ос-

новнихусловаекономскогразвоја.Тако нивојнамоћ,којаје била услов територијалногширења а оно, опет, услов економскеекспанзије и развоја,данасвишенематај значај. Модернипроизводнисистеми,насупроттеориторијалном,

250

Ђуро Ковачевић

данассе окрећу ка функционалномпринципукоји не приста-

је да будеограниченполитичкоммоћи државе.Транснационалнекорпорацијеубедљивоговоре о томе, а њихов савремени развојуказујена такаврастфункционалних веза који водирадикалном опадањузначајавојногзапоседања и политичкогуправљањаодређенимтериторијама.ТрадиционалнаформулаРах Копапа историјскисе истрошилаус-

тупајућисвевишеместосветубезлимеса.Наравно,ми још не живимоу потпуноновомвремену.Али, већсмоу таквом преломукојим се универзализује кризастарихпринципаи формула,а обелодањујепрелазакна нове,који би требалода

водеод конфронтације ка сарадњи,од доминације ка партнерству цивилизација. Једна историјска логика у којој се

питањео моћипо правилузавршавало питањемо доминацији, судариласе са властитимграницама,јер доминација,као

њен средишњипринцип,не можевишебитини економски рационална, нитиразвојноприхватљива у именастајућег светакаопланетарног човечанства. ТУ Погледајмо шта о томе казује искуствоХХ века. Каква је путањадоминацијеу овом веку2 Освит ХХ века био је у знаку глобалнихколонијалнихси-

стемаи незаустављивог експанзионизма Запада.Био је то врхунацевропскемоћикојаје деловала импресивно и незаустављиво. Неколиковеликихимперијаизделило је међусобнопланетуи претворило је у сопствени посед.У једнојодњих чакнисунценикаднијезалазило. Цивилизацијска мисијабелогчовекауздигла седообразложења његовогправанасветскогосподство. Тадашњемпосматрачу моглоје изгледати да присуствује устоличењу дефинитивног светскогпореткајер на видикуније било ни једнесилекоја би се томе могла супротставити. Америкаје у то времебилазаокупљена сво-

Изгубљена историја

251

јим индустријализмом, алии неприметно отваралапутсвојој будућој светскојулози. Немачка је, иако учествујућиу поделисвета, била незадовољнаи спремаласе за нову "праведнију" расподелу. Русијаје почеладаплаћасвојоболцаризмукојију је издигаодоимперије.Године1905,по првипуту модернојисторији, назначенје почетаккраја једненововековнеилузије: срушиосе аксиомо супериорности белогчовека.У ратуса Русијом, Јапан је однео победу. У датом поретку ствари,

отворенаје првазначајнапукотина. Долазимо до Првог светског рата 1914.године, као за-

вршницеспороваокоучешћау системусветскедоминације и борбе за превласту Европи. Исходи Првог светскограта су

познати.Пала су четиривеликацарства:Аустро-Угарска, Немачка, Турска и Русија. Два победника,Енглеска и Фран-

цуска,економскиистрошени, суочилисусесагоркимукусом своје победе. САД су од њиховог дужника постале њихов

поверилац.И не само то. Оне су своју економскумоћ потврдилеи војно, постајућикључнасиламодерногдоба. Системомуговорау Версају,установљен је новиевропскии светскипоредаксаидејомдасесличанратнепоновии дасе редстварипроистеклих изпобедеодржи.Настаоје читавниз новихнационалних државау европскомпростору,а напросторимаАзије и Африке већ се препознајуобрисибудућих независних држава.Индијасе дефинитивно разбудила, арапскенацијенајављујусвојнаступ,Аустралијаи Канада,иако формалноу саставубританске империје,фактичкистичусве атрибутедржаве.У Русијисеодвијареволуција сауниверзалистичкимпретензијама. Из њеће серодитиноваимперијална моћ снажнијаи опаснијаод оне којом је располагао царизам. Слабост установљеногпоретка се убрзо показала,а крхкостДруштванародаобелоданила. Немачкаприпрема

252

Ђуро Ковачевић

реванша је крајње уверљива, изолационизам наметнут СССР-у неодржив,повлачењеАмерике у своје послове бро-

јало је своје последњедане,а јапанскамоћ се упутила стварањуновеазијско-пацифичке империје.Долазидо Другог светскограта,још страшнијег и разорнијег,који готово безостатказахватацелупланету. Започеткаоратевропских супарника, развиосеу светскирати каотакавдовршио.Цене победеи поразаскупосуплаћене. Европаје посталадоминираноподручје.Из ратасу изашладваистинскапобедника: Америкаи СовјетскиСавез.ПоделившиЕвропу на сфере утицаја,овадвапобедникапочеласу дапреуређујусветсагласносвојиминтересима: у случајуАмерикеовиинтереси су добили конотацију одбране "слободног света", а у случају

СовјетскогСавезаширењесоцијализмакао "светскогсистема".Биполарнаструктурасветскогпоретка,заменила је поредакстарихколонијалнихсила.Неке од њих су, чак, дошлеподдиректни протекторат: подељена Немачка,Јапан. Овај поредаксе темељиона сукобудвасветоназора,од којих

је свакисебесматраосветими непорецивим. Проистекаоиз рата и заснованна односимавојне моћи, он се у свом одржањузаконито упутио јачању војно-индустријскогком-

плексаи такоутакмициу наоружању и развојусверазорнијих оружја. За непунедведеценије, уместонекадашњих колонијалних царстава, на сценусветаступилоје на десетине новихдржава. Издељеност планете по принципу нација-држава добила је

нову формулу у Организацијиуједињенихнација. Овај поредак, не дирајућиу фактичкеодноседоминације, имаоје потребуда,насупротфактицитету, истакнекаосвојпринцип начело равноправностимеђу државамакао субјектима међународне заједнице. Заступајући,насупротдоминацији, начело равноправности,насупрот рату начело мира, новоустановљени поредаккаодаје пронашаоформулудугог трајања.Међутим,показалоседадинамика светанијемогла застатии остатиниу оквиримаовогпоретка.

Изгубљена историја

253

Напротив, она је довеладо новог основногсукоба:сукоба између биполарнеструктуре светскемоћи и токова развоја који су убрзавали процес планетаризацијеизван и преко установљенеподелесвета.

Овдесе,можда,с правомможерећидатајнукрајаовог пореткатребатражитиу премоћиширинестварних процеса развојанадетаблираном биполарном поделомсвета.Процес планетаризације допринеоје оживљавању свихцивилизацијекихкруговаи, натај начин,успостављању плурализма као истинске структуре света. Показало се, наиме, да су унификација социјално-политичких и економских установаи принципас једнестране,и универзализација науке,научних сазнања,технологијеи комуникационих средстава са друге стране,законито водиле обнови и јачању историјски посто-

јећихцивилизацијских идентитета, насупротпореткудоминацијекојије рачунаона њиховопоништавање. Падомовог поретка,тај плуралнисвет као стварнисвет, постао је видљивијии захтевнији.

На сценусудефинитивно изашле,иакопосназинеједнаке, све странесвета.Ово није ни случајно,ни инцидентно,па се

и не можеелиминисати некомновомформуломдоминације којабисеослониланамоћпобедника изхладног рата.После искуствау овом веку, било би врло тешко било кога уверити

даје смисаомоћиу војнојмоћи.Искуствораспада Совјетског Савеза,па чак и искуствоСАД, делујукрајњепоучно.О истој ствари,самонадругиначин,казујупримериимпресивног економског успона Немачке и Јапана. Од сила поражениху

Другомсветскомрату,посталесупрворазредне технолошке и економскесилемодерногдоба.Тајна њиховогуспонаможе

сесагледати акосеузмеу обзирнаметнуто им ограничење у војнојмоћи,којеје показалодавојнамоћмноговишекошта негоштодоприноси економском развоју.

254

Ђуро Ковачевић

Дакле, шта се обелоданило7 Обелоданио

се крах идеја,

концепатаи праксеглобалнедоминацијеу ХХ веку. Иза тог краха остао је разбуђениглобалнисвет, чија условљености повезаносттраженову артикулацију.Старе представеу нама још су увек јаке и хтеле би да нову стварност савладајуна

свој,стариначин.Потребноје новомишљење. Поукеизовог векамогле би томе допринети.

У По први пут у историји се десило да је пао један светски

поредакбезглобалнеоружанеконфронтације. Може ли се из те чињеницеизвућии нештопоучноза размишљањео будућности Да ли чињеницао таквом паду упућујена могућностзаснивања овогсветскогпоретка,такођебезрата Зашто сеупућиватиизлазимаиз светскекризе кроз старо мишљењеи конструисатибудућностса основа предстојећег

сукобацивилизација и коначнепревластиједнеод њихнад свимадругима2 Коме ХХ векдајезаправогДа ли онимакоји могућубудућностсагледавају у дијалогуи партнерству цивилизација и напредовању планетаризације човечанства, илипаконимакојисматрајудаје ХХ векбиосамоприпрема за предстојећеодлучујућеконфронтације7Будућностће показатикојим се смеромкренуло.Остајенададаће на тај смерутицатионоштоје у савремености јаче,а то је управо оноштоје ломилопокушајепосебнихделовачовечанства да заснујутрајнухегемонијунадцелиномчовечанства.То јаче је

у напредовању светакаоцелине.Значајовецелинепостаоје услов за опстанаки развој његовихпосебности.Логика економског развоја,напредак техникеи технологије и модернихкомуникацијских система,иакосу за садасамонекеу светуврловисокоуздигли,нећемоћидаљенапредовати без уздизањасвета у целини.Одржањецелинеје пресудно питање,а елементи тепресудности већсусепоказалиуправо у менама ХХ

века. Показало

се да разлози целине

ограничавају и сламајусвакуодпосебнихуниверзалистичких

Изгубљена исшорија

255

претензија на свети даприсиљавају наусаглашавање и компромисе.Снови о хегемонијипојединихевропскихсила истопилису сеуправоу јавиХХ века.Залудност стравичних уништавања људии добарау имехегемоније је једнаодбитнихпроменаовогвека.Учитиизтогискуства и непонављати фаталноискустводругих,представља онајразуманзахтевкоји сеупућујекакоактуелним, такои будућиммоћнимнацијамаи великимсилама. Из изложеногне следи,наравно,дачовечанствупредстоји

савршенство хармонијеи одсуствоконфронтација. Посебно неследиверовањедаћевеликибитиспремнидаодустану од намераза доминацијом. Али, следито даопстанаки развој човечанствапостављају и утврђују границе,много моћније него раније,свакој промоцијивеличинеи моћи. Увек ће бити

снажнихи мањеснажнихнарода,алиприхватање билочије моћитешкодаћевишебитимогућнокаоњенобеспоговорно наметање у временима којаће неслућено вишеткатимрежу међусобне условљености и зависности. Неспорнесуцивилизацијске и другеразликеу савременом свету,али је неспорно и то да је свет већ постао и да ће све више бити један и недељив.Јединство светаградисе на сми-

сленомодржавању,а не потирањуразлика.Зато се ваља учитиприхватању разликакао самогначинаопстанкаи динамикесвета.Сваки пут ка свођењусветана једанцивилизацијски образацбио би узалудан и крајњеопасан.Отуда, дабисепросторразликаи динамички отвориозавишеструко давањеи узимање,корисностиза свеи такосвакогпојединачно,ваљадухтолеранције освајатикаобитнидухпредстојећег времена. У противном, следе све опасности већ наз-

наченеу разнимвидовимаактуелногфундаментализма, који страходдоминације трансформише у непријатељство према другоми различитом.Свет не може битијак, уколикосу многецивилизације слабеи изложене притискудеструпирања њиховогидентитета. Оснажењењиховогидентитета, напро-

256

Ђуро Ковачевић

тив, постајеонај битниусловкоји ограничавапросторедоми-

нације,патакои размереконфронтације. То је и путуздизања идејео равноправности, која постајенеопходноруководноначелоосвајањасмислене будућности. У свимцивилизацијама садржан је потенцијалуниверзализма,којиваљаослободити застварниуниверзализам света. Показалоседапродорзападне науке,економских принципа, политичких установа и технологија, нисуЈапанучинилемање Јапаном и Кини мањеКином. Објективно гледано,иако су се

сусретицивилизација одвијалиу формипринуде,насиљаи тежњиза доминацијом, открилосе дапотенцијалуниверзализма једне цивилизације не поништава, већ доприноси по-

тенцијалимауниверзализмадругих.Управо најновијеискуст-

во ХХ векаговорио крајуједносмерности у емитовању утицаја.Саобраћајје постаовишесмеран, иакојош свипутеви нисустеклиистуважност. Следомтаквогстварањасветаразвијасеи координантни системсавремености. Послератни светскипоредак је пао,али незатоштосусвидругиослабили, а самоједнастранасвета ојачала.Иако сесломио "европоцентризам",времеје показало да није дефинитвно пала и Европа. Она поново долази до

утицајакојиприпада њенимпотенцијалима зауниверзално и светско.Пораз јапанскогцарствау Другомсветскомрату утроје путмоћисавременог Јапана.Падкултурнереволуције оснажиоје пут за модернуКину. Може се ваљанопретпоставитида и распадсовјетскеимперијеможе бити онај неопходниуслов да се Русија уздигнедо својих правих ин-

тересаи универзализма потенцијала њеногцивилизацијског и културногидентитета. ПоразНемачкеу Другомсветском ратуотвориоје путњеномсавременом значају,итд.итд.Ови примери,а моглиби се навестии многидруги,казујудаје крах империјалнихобразацаотвараопут, не само савременостивећ и новој сназиу језгрунекадашњихимперија. Показује се да је прављењеи освајањесветаза себе морало

Изгубљена историја

257

устукнутипредимперативима настајања планетарног света. Заштоби ондаамеричкаилинекадругамоћ следилазалудност империјалнихобразаца,уместода у даљојпланетаризацијисветакористиистинскиуниверзализам својихпотенцијала каоједнеодпресудних компоненти настајућег света.Дакле,заштоби претњасвеопштим ратомбилаоношто следиу непосредној будућности, акоје већХХ векпоказаода је напредујућаразорност средставарата била онај пресудни

чинилацкоји је нову светскуконфронтацију искључиокао решењеу споровима окодоминације. Тако бисесветскимир, који се држина страхуод свеуништавајућег рата,могао претворитиу мир који се хранинадому човека,па такои надому бољи,а негорисвет. УТГ Препознајемоли, међутим,свету коме живимо7Зар не види-

мо коликоје различиту односуна времесимболизовано паролама:"ВладајБританијо","Мазаопстушзашсе", "Пгапр пасћОчјеп", "Одбрана слободног света", "Социјализам као светски систем", итд. Ново доба, доба Запада, почело је у знаку "коначног" три-

јумфа људскогразума,таквогкоји у видусинтезенауке, техникеи индустријенаступаготово као нова религија. Развилесусеневиђене продуктивне, алии разорнемоћи,које су преокренуле редстварина планети.Империјалнамоћ Западанадкрилила је свети укинуласамотност у којој супојединиделовиљудскогродапребивали милинијумима стварајући цивилизације које су сепремасебиодносиле каопрема једином правом и истинскомчовечанству.Одвајањасу довеладосусрета.Сусретје постаонеповратан и трајан.Војна освајањаи уништавања следила је трговинаи економија, новатехнологија, наука,новадуховност. Првотноувлачење свиху пропозицијеинтереса,вредностии умећазападног цивилизацијског кругавременомсе ослободило за самосво-

258

Ђуро Ковачевић

јно ширењепланетомизвани преко границеовог круга. Кружни ток западнецивилизацијезамењенје кружним током планете.Овај ток, прожимајућитако сва посебна човечанства, утроје и путпланетарном човечанству. Оно је већту.Иако још неједнако по моћии утицају,у њемусу сви без изузетка.

Свакоје садау прилицидапропитасопствену идеју- визију човечанства са човечанством које је настало. Оно није резултат било чије посебнеконцепције,а још мање је било чије проширено "ја" или "ми". Отргнуто, више или мање,

свакомпосебномцивилизацијском уклону,оноу себисадржи свакуод цивилизација. Бег у својечовечанствовишеније могућкао што нијемогућени неконовореконцептуализовањепланетепремамерисопственог цивилизацијског круга. Иако је тометежио,прављење светапо сопственој мерини Западније остварио.Утолико се и завршилоново добаЗапа-

дадаби наступило добапланетекаоноводобачовечанства. То уједноотваранаду,алии отвараи просторестрахаод губитка стеченихили жељенихпозиција.Нарочито предне-

сагледивом будућношћу и неизвесним просторима надерасте страходгубиткаидентитета. Отудаи спремност, на разним странама света,затзв.одбранусопствене цивилизације и културе,совјихвредности и свогначинаживота.Исказујесевисоканапетосту покушајимада се новоотворенадинамика светазаустави,преусмерипа и подреди.Парадоксално али истинито,"страхза себе" заправопостајесвојеврснистраход

настајућег човечанства. Човечанствукоје се отваразапартнерство,које је прожетотрадицијамаи разликама,али и духомнаукеи снагомтехнике,глађуза развојеми опасностимабезнађа,покушавадасе наметнедухњеговестареисторије:одржањеи учвршћењенаслеђенеили и некенове доминације.

Изгубљенаисторија

259

Историја која је почела у суштиније дело свих, и ничије посебно.Њој би да се супротставистараисторија као знана

судбина. То знанопритисканашдух.Претилиопасност дасе духупрегнеу стареидејеи залутау погубнефикције,дамусе стварностизмакне па чак да од њега и умакне2Рекло би се, ипак, не! Свака од цивилизацијадоспелаје до краја само-

довољностисопственихпотенцијала и границакапацитета сопственогсмисла.Свакој од њих, недостајенешто универзалније одње,штоје у стањудаје прихвати и такоњенпотенцијал осмисли. Свакој од њих да се не би редуковалана

светједнедимензије, потребанје и некодруги.А тајдругије већту.Тај другису СВИ други.То ваљаприхватити каоподстичућуа не као претећуснагуи за то требадухотворити. Ширинаштонамсеуказујевећје уздрмала старазнањаи сигурнепредставе. Остаједасе преуреди и политичкиум тако што могућности човека неће сабијати у границе моћи и

господарења и штоћезаузетинештоскромнијеместоу целиниумнихпотенцијала човека.А потенцијал човекапостала је планета. Дабисеовајпотенцијал надаље отвараопотребна је новаиграстварања, уместодоминације - партнерство, уместо страха- нада.

УСПОН И ПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ || Закључно разматрање

УСПОН И ПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ !! Закључно разматрање

1 Југославија, које више нема, била је и остала пример изузетносложене,вишенационалне политичкезаједницеи државе.Њенимпросторомвековимасу сепреламале поделе и напетостипроистеклеиз сусретаи прожимања три цивилизацијскакруга:западно-католичког, источно-православног и отоманско-исламског. Дуго трајање различитих туђинскихвластии спољанаметнутих државних аранжмана, уписалосе,и кроз пристајањеи кроз отпоре,у историјско искуство и идентитетејугословенскихнарода.Њихова неоспорнаетничкаблискостдобилаје такоразличитукултурну и политичку профилацију.

Европско буђење нација (Немци, Италијани, Чеси и Мађари)изразилосеи напросторима Балканаи просторима потоњеЈугославије.Међутим,тежњезанационалном државом у деветнаестом векукодјугословенских народаоствариле су се само у случају Србије и Црне Горе. Сви другију-

гословенски народии великиброј Срба,осталису и надаље подтуђинскомвлашћу.Први светскиратунеоје новудимензијуи новетежњеза слободоми националном целовитошћу југословенскихнарода.Његови резултати(слом АустроУгарскеи победнички статусСрбије)су утрлипутнастанку Југославије.Југославијаје насталау именационалне слободе етничкиблискихнарода,као формулаувећањањиховеуку-

264

Ђуро Ковачевић

пнемоћидату слободустекнуи одрже.У одржању и развоју националнеслободетемељилису се историјскисмисаои оправдањејугословенске политичке заједнице.У име тога,

каои збогобезбеђења српскеи хрватскенационалне целовитости,прваЈугославијаје настала,а збогодступања одтога, и подударомсилаОсовине,пала.Осталенедостатности у развојуи модернизацији у контекстукризеи крахадемократскихрежимау Европи,томе су самојош додатнодопринеле. Исходом Другог светскограта,Југославијаје обновљенау

имеидејеполитичкезаједнице равноправних народа,алии пројектановог,хуманог,социјалистичког друштва. Веровало се да ће принципиравноправности и социјализмаводити успешномпревладавању тешкогисторијског наслеђа(лошег искуствасапрвомЈугославијоми учињеногзлатокомДругог светскограта),модерномразвојуи измирењутежњиза националномдржавоми Југославије,као заједнице која превладава нацијупутемхегемоније радничке класеи властикомунистичкепартије.Међутим,чак ни евидентниуспесиу економскоми материјалном развоју,нарочитоу првојфази модернизације, нисууспелида отклоненапетостиизмеђу тежњиза нацијом-државом и конструкције Југославијекао наднационалне, партијскедржаве.Напротив,та напетостсе непрекидно повећавала. Све се вишеочитовалаилузорност нове социјалностираднихмасаи самоуправљања и све се вишеревитализовала историјскасоцијалност нацијекао заједнице.Штавише,социјализам као новиколективизам који поништаваиндивидуу и онемогућава човекакао грађанина, спречавајући и поништавајући структуре и формеграђанског друштва,водиоје приматунацијекао стварнезаједнице. Политичка и правна институционализација федералне државекаофедерализоване моћии монополакомунистичке партије,саображавајући се успонунације,водилаје конфедералноммоделуЈугославијекао партијскедржаве.Тако је почетнаосновадругеЈугославијеобликована премаистори-

Изгубљена историја

265

јској улозирадничкекласеи властипартијевременомзамењена идеологијом нације. Републике су постале стварне

партијскедржаве,а Југославијањиховапартијскафедерација. Тим путем,спречавањем укидањамонополавластиПартијеи изналажењем новихупориштазамоћњенеолигархије, онемогућенје развојЈугославијекао правне,демократске државнезаједнице. Перманентна суспензија новеплуралностикоју собомносиразвојграђанскогдруштваи онемогућавањепојединцада се уздигнедо грађанина,завршилису се

уливањемновихформиколективизма у стариколективизам нације. ц ФаталнусудбинуЈугославијеувеликоје одредила оналогика њеногунутрашњег развојакојаје ауторитет Југославијекао заједнице и државеизводила из ауторитета идеологије социјализмаи властиПартије.Установеи механизми Југославије каодржавевишесу билипокрићезамоћПартије,монопола моћи у њој, него што су били израз, средиштеи начин функционисања аутономне моћидржаве. Немогућности, неспремности и неспособности даседржаваиздвојиизпартијскогпоседовања, одредили суунутрашњи пут и судбинујугословенске заједнице: крахрежимакоји је монополисао државузавршиосеи крахомдржаве. То сеи десилоу временусломасовјетског моделасоцијализма, којемје и југословенски, упркоснекимсвојиминовацијским садржајима, припадао.

Трошностовогмоделасоцијализма који сепрепоручивао за вечност,повуклаје за собоми творевинепрекокојихје владао.Распад монопола Партије, уместо да ослободи државузањенеаутономне и општесврхе,повукаоје државу за собом.Институције,установеи средства моћи,привидно припадајући држави,а стварноПартији,тј.националним оли-

266

Ђуро Ковачевић

гархијамау њој, разложилису се по националнојосновици подвргавајући сезахтевузановомполитичком заједницом, за националном државом. У такавполитичкипроцес,тачнијеу његовузавршницу, уселиосеи политичкиплурализам у виду вишепартизма, којије,насупрот демократским очекивањима, још јачерадикализовао апсолутнације.Тоталитаризам једне идејекоја се кроз владавинупартикуларног надопштимстранкенаддруштвоми државом- истрошила,замењенје новимтоталитаризмом у иместареидејенације.Предапсолутомнационалнеидеје,свомсилиномсе отвориосрпски проблемнемоћандасебезсагласности другихрешиу форми националне државе.То политичарии идеолозикоји су монополисали српскопитањекао национално питање,не само да нису схватили,него су га, играјући само једну идеју,идеју федеративне Југославије, додатно и неповратно заоштрили.

На тај начин,онису легализовали распадЈугославије.Тиме судругенационалне политичкеелите,насталеу спојустарих и новихмоћника,неочекивано добиледодатну подршкуу испољеној

"мудрости" и "далековидости"

српске, старо-нове

политичкеелите. ш Ни нација,а нинационална држава,самепо себинеприпадају историјскојпатологији. Оба принципасу итекакоживана свиммеридијанима света.Шираповезивањаи интеграције којео томеневодерачунатешкодамогууспети.Међутим,у случајуЈугославијекаовишенационалне заједнице, дошлоје доњиховеапсолутизације, таквекојаје самопостојање нације изједначиласа постојањемдржаве.То се показало погуб-

Ним. Чиме се такваапсолутизација можеобјаснити Свакако не практиковањемнационалненеравноправности у име српскеили хрватскехегемоније.Југославијаје, ипак,била најуспешнијислучај развојасоцијализма.У поређењуса

Изгубљена историја

267

другим социјалистичкимдруштвима,животни стандард њенихстановника биоје релативновисок,посебноу контексту балканскогокружењаи историјскогнаслеђа.Она је спадалау ред најотворенијихдруштава према свету. Количинанезадовољства животнимприликама у њојнијебилаизразитовећаоднезадовољства у некимдругим,развјенијим и богатијимземљама.Она је располагаларелативно озбиљнимпотенцијалима развоја,и људским,и материјалним,и технолошким. За Запад,онадеценијама нијебилаиза "гвоздене завесе", њена наука развијала се у отворености

премаЗападу,њенаиндустрија и пољопривреда увеликосу биле уређенипо западномузору. Па, ипак, успон нацијекао

апсолута којије пресудио Југославијикаозаједници и држави а последица је, пресвега,њеногунутрашњег стањаи развој. Најпре,речје о системутзв.самоуправног социјализма који је, по властитомидеолошкомсаморазумевању, претендовао нато дацивилизацијски надилази грађанско друштво, тедау име тога има и право да га поништава. Тиме је спречаван

развој који би нацијуразлагаоу плурализмуграђанског друштва, а њенусакралност умириваоуспономчовекакаосуверенеособе- грађанина. Затим,мрежасамоуправних институцијаи механизама билаје стварноподређена преобликованом монополу партијске политичке моћи, која се уздигла

дозаштитника и нацијеи самоуправљања. Такоје,изафасаде самоуправ-љања, у суштиниостаонетакнутсовјетскимодел социјализма заснован навластии монополуодлучивања Партијеу привреди,нацијии држави.Прокламованасамосталностпривредних субјекатабилаје блокирана, нацијакаолегитимацијски основпослужила је неконтролисаној моћиолигархијскихгрупакоје суделовале у њеноиме,а институције (и у федералном, и у републичком издању) остале су без

стварногауторитета. На крају,споровиоко карактерафедерацијеи државности република,који су се дуговодилиунутар наоко јединственеполитичкеелите,одвелису, под знакомзаступања националних интереса, таквимподелама и разликама које сусезавршилеполитичкомконфронтацијом

268

ЂуроКовачевић

масакао нацијау временукрајње неопходнесарадње.Еволуција масаи тзв.радногнародау нацијукао простор основнеи

врховнеидентификације, завршиласеуздизањем пасторалне сликенацијекао новог апсолутакоји критеријумскисупсумираи одређујесврхуживљења. ТУ Југословенска идејанасталаје каоизразисторијскесвестио опасностимаспољнихдржавнихаранжманапо опстанаки развој идентитетајужнословенскихнарода.Наиме, угрожавањењиховеисторијскесубјектности, сагледавано је као осујећивањењиховеаутентичнеисторије,уследподвргнутостиинтересимаизвансловенских чинилаца:немачко-аустро-угарског, турско-исламског и италијанског.Сматрало се, отуд, да је стварање заједничке државе и једини начин

одбранеонихкоји су радисопственогодржањаприродно упућениједнина друге.Веровало се дамеђу њима нема,нити

можебити,онаквогнепријатељства њиховимидентитетима каквомсу билиизложенивладавиномстранацанадњима. При том, њиховамеђусобнаетничкаблискостбилаје прецењена, а значајразличитих цивилизацијских образаца и утицаја потцењен. У таквом осећању страног и блиског, непри-

јатеља и пријатеља,дошлоје и до стварањазаједничке државеу временураспадастарихимперијалних образацана Балкануи успостављања новогевропског поретканаисходимаПрвогсветскограта. Међутим,идејао непријатељу, коликогодбилаисторијскиутемељена, водилаје и нечемилузорном.Осујећењесопствененације,сметњањеномуспонуи развоју,везивано је за просторизваннације- заинтересе и дејствооногдругогкао страног.Сликањенацијекао идиличнецелинеи етничке блискостикао пасторале,дајућиподстицајстварањуЈугославије, водилоје и њенимграницама предстварношћу реалних,а непасторалних прилика.Надокнађивање осујећеног

Изгубљена историја

269

развоја заједничкомдржавомдобилоје реалнеа не идеалне

могућности. Вековигубитакавластитедржаве,оптеретили су нову, заједничкудржаву.Срби, Хрвати и Словенциза кратковремесупревалили путодтриплемена једногнарода дотринародаса озбиљнимразликама у интересима. Немоћ првеЈугославиједа умањиразлике,и признаидентитети другихнарода,водилаје сужавању оптике.Такоје онајдруги, који осујећујенационалнуидилу,пронађену оном дојучерашњемблиском,на когаје југословенска идејарачунала и у имекогасеуздигладоновеполитичкезаједнице - државе. Насталесуновенационалне идеологије успонасаиновираном сликом о непријатељу.Непријатељ се приближионадо-

хватруке,постаоухватљив.У Другомсветскомратуто се стравичноизразило,посебнокрозпостојањетзв.Независне Државе Хрватске. Нација као врховнаи одређујућаемоција такоје, уместопасторалне,испеваласимфонијуужаса.Од тада,аутентичниодносиизмеђублискихнарода,под одређеним

претпоставкама, лако су моглисклизнути до неограниченог упражњавањаидејео непријатељу.Формула "братство-једин-

ство"требалоје даонемогући настанак таквихпретпоставки које би активирале непријатељство, таконеопходно идеолозима националнепасторале.Међутим, упржњавањевластиу

партијскојдржавиу имеправасвојенацијена њен социјализаму Југославији,водилоје таквимпретпоставкама. Мало по мало,тоталитаризам социјализма каоновеисторије,уступао је предтотализаризмом све живљепасторалнеслике нације.Напредовање хармонизације у нацијиобавилису комунистички делатници, даклеоникојисусвојумоћи властзаснивалина сасвим супротној идеји, на идеји о класно подељеној и сукобљенојнацији.Њиховпремештање из сопственеидеологије у старуидеологију моћикаосврхепо себи, дугоупражњаване моћикаонеодговорне власти,отворилоје путужасаодлучујућегсукобарадидефинитивног растанка тринарода:Срба,Хрватаи Муслимана.

270

Ђуро Ковачевић

У Идејао Југославијикао заједници слободноги аутентичног политичкоги државногпостојањајужнословенских народа, свакакоје једнаодисторијскиреалних,а не утопијскихидеја.

Насталаиз трагикеисторијскоглогоса,онаје нудилаудруживањеу централној зониБалкана,каоуверљивпутпревладавањазависностиповезивањем моћи за независност. Ово повезивање појединачних моћиу окружјувеликихсила,које су вековимавладалеБалканоми сукобимарешавалесвоја правана Балкан,пружалоје уверљивеизгледеза преокретањеисторијскевертикалека независности. Наравно,такве независностикоја омогућаванормалнумеђузависносту "породици" европскихнарода,дакле оне којом се излази из

наметнутогурођеничкогстатусакоји је читавБалкандеградираона изван-европско постојање.Гледанотако,идеја Југославијеје уједнои идејао "европеизацији" југословенскихнарода,успостављањем њиховесубјектностикроз Југославијукао државнуи политичкузаједницу.Та субјектност

требалоје дабудеунутрашње конститутивна и дасене губи прекоЈугославијекао заједнице која поседујесубјективитет у међународним - европским и светскимодносима. И заиста,у међународним односима Југославија је уверљивопостојала. Уверљивостњеногпостојања проистицала је из самогразлогањеногнастанкакоји сесастојаоу повећавању независности народакоји је чине.Из тогаје проистицала и улогаЈугославијекао чиниоцакојије природноупућенпротив старе матрицезависностии конфликтности,која је традиционално одређивала логикуодносана Балкану,као и самупозицијуБалканау европским и светскимодносима. Својимпостојањем онасесупротстављала спољном приступу Балканукао просторуинтересних сфера.Готоводаје имала довољну моћдатосупротстављање изведе доактивног чина.

Изгубљена историја

271

Прва Југославија, у времену обнове немачких империјалних амбиција, била је један од твораца тзв. Мале Антанте

која је требало да удруживањемугрожених повећа њихову моћ одбранепред освајачким амбицијама.Иако насталапод

француским покровитељством, МалаАнтантаје изражавала аутентичнеинтересеЈугославије, Чехословачкеи Румуније.

Истиинтерес, упркосприпадности заједничком типуидеологијеи политичкогрежима,манифестовала је и другаЈугославијау временусукоба са Коминформоми раскида специјалних односасаСовјетскимСавезом. Једноставно, заЈугославијунијебилодругогпутауколико је желеладаопстане.А њенопстанакзависиоје одтогаколикодоприносинезависности развојањенихнарода.Свако приклањање интересима и доминацији некогодспољнихчинилацаводилоби унутрашњем разарањуњеногисторијског смислакао заједницекоја тежњека слободипутемаутентичногдржавно-политичког постојања њенихнародаразвија доуверљиве независности. Такосхваћенсмисаоњеногоправдањаи постојањанужноје одређивао и спољнупозицијуЈугославије.Полазећиод различитеукупнеи посебнополитичкепрофилацијејугословенских народа- вековимаподвргнутихспољанаметнутим и сукобљеним државним оквирима- подједнака дистанца премавеликимсиламакаоизванбалканскимчиниоцима,које су у прошлостипоништавале независност југословенских народа,билаје приорднаи нужна.Логикањеногнастанкадонеклеје упућивала и на нужне условењеногопстанка. ТакваЈугославијамоглаје битии бивалаје препрека06нови стареигре на Блакану.Таква, она је будиланадуи другиммалимнародима даје независност могућа и дасеисплати.Њенанезависност зависилаје од стабилности њеног међународног положаја.Њенмеђународни положај,пак,зависиоје одстабилности међународног пореткаи одтогако-

272

Ђуро Ковачевић,

лико се међународниодноси развијају према старој логици

поделенаинтересне сфереилиновојлогициначелнеравноправности и партнерства. Полувековно постојањедругеЈугославијетемељило се на њеној међународнопризнатој позицији као државне зајед-

нице између и изван блокова. Њен такав међународни положај,штавише,биоје и штедростимулисан, финансијски и на другеначине.Чинило се даје Југославијаконачнои непорецивопосталатрајначињеницаевропскоги светског поретка.Њенапредводничка улогау покретунесврстаних додатно је оснаживала таквоуверење. Југославијаје постала запажена и истакнутадржава.Заборављалосе,при том,да њен посебни значај проистичеиз биполарнеструктуре европскоги светскогпоретка.Такође се и прецењивала важностмеђународнепозицијеЈугославије за њену унутрашњу стабилност.Уместо радана повећањуунутрашњег

капацитета њеногсмислаи уместоправиходговорана растућеунутрашње напетостии поделеоко карактераи развојних принципазаједничкедржаве,све вишесе манифестовалаунутрашња блокираност Југославијеу илузијио трајном значајуњеногспољногдинамизма. Идеолошкоразумевање света,изведено из схватања социјализмакао коначнеи неопозивеперспективе која историјскиможесамојачати,снажилоје и уверењео несагледивој трајностибиполарнеструктуресветскогпореткау којем променемогуићисамологикомслабљења капиталистичког Запада.Из тога се изводиои закључако међународној неповредивости Југославије.Свето допринело је крајњебахатомодносупремарастућимунутрашњимоспоравањима постојањаЈугославије,таквомодносуу којемје радна социјализмуи његовомусавршавању биоизнадбригезаодржање државе.Погрешносе веровалодарешавањепитањасоцијализмасамопо себирешаваи питањадржаве.

Изгубљена историја

273

Пад пореткаблоковскеподелеЕвропеи светаи сломсоцијализма совјетског типа,у случајуЈугославијеобелоданили су двечињенице: даје њенмеђународни положајбио стабилансамоу оквирупореткакојије пао,и дасоцијализам као сверешавајућа формулаи задржаву,својимсломомповлачи и државуза собом,уколикосе не успеу одвајањусудбине државеодсудбинесоцијализма. А у томесенијеуспелојер формативнеструктуредржавенисуто на времесхватиле, штавише,некиделовитих структура(врхАрмијеи бољшевичко језгро Партије) наставилису да бране социјализаму

временупредстојећег распада државе. Распад блоковске поделе условио је и промену, како у спољном приступу Балкану, тако и у његовој унутрашњој

политичкојконфигурацији. Поново се отворилацелокупна позиција Балкана према старој формули о интересним сферама.Очекивањеда ће процесиевропскеинтеграције обухватитии ово подручјеи тако умиритијуго-балканску варијанту европског "пролећа нације" није се обистинило.

СлучајЈугославијетоје убедљиво показао.Уместоистинске подршкеодржањуЈугославије као дојучерашњевисоко цењенедржавекојаје доприносила решавању конфликата и одржањамира,приступилосе посебномстарањуо угроженимправимањенихнарода.Намереилинеразумевање, стари интересии нови рачуни важних сила из међународног окружења, такосусепридружили интересима и снагамаунутрашњеграспадаЈугославије.А тимунутрашњим интересимаи снагаманеприпадају самооникој сусеупутилика апсолутусопствене националне државевећи оникојисукренули путемњененаказнеодбране.Тако је Југославија,пропустившиунутрашњемогућностида својусудбинурешикао мирнодопскопитање,поновопосталаратнопитање.Само овогапутакао инцидент ратау окружјумира,као патогена зонакоја угрожаваинтересеважнијеи ширеод ониху име којихје насталаи постојала.МирнираспадЧехословачкеи СовјетскогСавезаосталису такодалебдеизнадпитањао

274

Ђуро Ковачевић

спрезиузрока и разлогаратног распадаЈугославије, парадокса ратногисходасудбинеједнеод осведоченоводећихдржава у службимира.

Размишљајућио разлозимаоваквесудбинеЈугославије, алии другихвишенационалних заједница, остајенамдаразмишљамои о општијимпоукама:о томекудасу се стварно запутили Европаи свет.Каквисустварнипотенцијали савременостиу временунаступајуће међузависности света2Којије статусидејаи концепција повезивања и интеграције, полазе лионеодунапређења субјектности народаи регионарадидинамизацијеразвојаи опште добробитиза све7Колико европ-

ска интеграцијаводииспуњењусопственихначелао партнерствуу развоју,а колико иновирањувођстваЗападаи новим круговима доминације

Унутрашњи

и спољни потен-

цијализамирнорешавање југословенске кризесупостојали, али нисуискоришћени.Потенцијалиуређењасветаизван формуладоминацијепостоје.Хоће ли битиискоришћени, или изгубљени,попутонихкоје је поседовала Југославија, као битни чинилац могућег усправљањаБалкана до самосвесног европског региона7.

THE RISE AND FALL OF YUGOSLAVIA A FINALCONSIDERATION

-Yugoslavia, which is no more, was and has remained an ex-

ampleof a highly complex,multinational political community and state.For agesits areasufferedfrom divisions and tensionsresultingfrom the encounterand blending of three civilization circles: Western-Catholic, Eastern-Orthodox and

Ottoman-Islamic.Long duration of various foreign occupation powersand statearrangementsimposedfrom without, left indelible marks, both in acyuiescence and in resistance,

in historical experienceand identity of Yugoslav peoples. Their undeniable ethnic closenessthus has takenon different cultural and political profiles. European

awakening

of nations

(Germans, Italians,

Czechs,and Hungarians)wasalsomanifestedin the Balkans and in the areasof what wasto becomeYugoslavia.Howev-

er, the aspirationsfor a nationalstatein the 19thcentury

with the Yugoslavpeopleswerefulfilled only in the caseof Serbsand Montenegrins. All other Yugoslav peoplesand a largenumberof Serbsstill remainedunder foreignauthority. World War One entereda new dimensionin the aspirations for freedomand national unity of Yugoslavpeoples.Its outcome(thecollapseof Austro-Hungaryand Serbia'svictorious status)had pavedthe way for the emergenceof Yugoslavia. Yugoslaviawas createdin the name of national freedomof

276

Bypo Koeauesuh

ethnically close peoples,as a formula increasingtheir total power to acquireand keepthat freedom. Historical significanceand justificationof Yugoslavpolitical community werefounded on the maintenanceand development of its national freedom.In that name as well as for security of Serbianand Croatian national entirety, the first Yugoslaviawas created,and sinceit deviatedfrom that and becauseof the attackof the Axis powers,it fell. Other drawbacksin its development and modernization in the contextof the crisisand collapseof democraticregimein Europe,only addedto its fall. In the wakeof World War Two Yugoslaviawasrenewedin the name of the idea of political community of equal peoples, and as a project of a new, humane,socialistsocietyas well. It was believedthat the principles of equality and socialismwould be conduciveto a successfultranscendenceof the negativehistoricalheritage(badexperiencewith the first Yugoslavia and atrocities committed during World War Two), to modern developmentand reconciliationof aspirations for national stateand of Yugoslaviaas a community transcendingthe nation by meansof the working classhegemony and the authority of the communistparty. However, eventhe obvious successes in economicand materialdevelopment, especiallyin the first phaseof modernization expressedin rapid industrializationand urbanization,failed to remove the tensionsbetweenthe aspirationsfor a nationstateand the constructionof Yugoslaviaas a supranational, party state.On the contrary,this tension kept growing.The illusory natureof the new socialnessof the working masses and self-management wasmanifestedmore and more,while the historical socialnessof the nation as community wasrevitalized even more. Moreover, socialism as a new collec-

tivism obliteratingthe individual and disablingthe man asa citizen, was conduciveto the primacy of the nation as the

Hazy6ena uctiopuja

277

actualcommunity. Political and legalinstitutionalizationof the federalstate,aswell asthe federalizedpowerand the monopoly of the communist party, conforming to the rise of the nation led to a confederalmodel of Yugoslaviaas a party state. Thus, the initial foundation of the second Yugoslaviashapedaccordingto the historicalrole of the working classand party authority was graduallyreplacedby the ideologyof nation. The republicsbecameactualparty states, and Yugoslaviatheir party federation.In this way, by preventing abolishmentof the party'smonopoly to power and by finding new strongholdsfor the power of its oligarchy, Yugoslavia'sdevelopmentasa legal,democraticstatewasarrested.Permanentsuspensionof the new plurality inherent in the growth of civil societyand preventionof the individual from rising to citizenship,resultedin the pouring of new formsof collectivisminto the old collectivismof the nation. The fataldestinyof Yugoslaviawasgreatlydeterminedby that logic of its internal developmentwhich derivedthe authority of Yugoslaviaas a community anda statefrom the authority of socialistideologyand Partypower.The institutions and mechanismsof Yugoslaviaasa statewererathera cover for the authority of the Party, and its monopoly to power in it, than an expression,centerand mode of functioning of the autonomouspower of the state. The impossibility, unpreparednessand inability to separate the statefrom the party possessiondeterminedthe internalway and destinyof Yugoslavcommunity:the collapse of the regimewhich had monopolizedthe statewasfollowed by the collapseof the state.This happenedsimultaneously with the collapseof the Sovietmodel of socialism,to which the Yugoslavmodel,in spiteof someof its innovations,also belonged.

278

Bypo Koeauesuh

The fragility of this model of socialism, which recommended itself for all eternity, affected also the creations through which it ruled.The collapseof the party monopoly, insteadof releasingthe statefor its autonomousand general purposes,pulled the statein its fall. The institutions, establishmentsand meansof power,by apparentlybelonging to the stateand factually to the Party, i.e. to the national oligarchiesin it, disintegratedalong the national lines, subjecting themselvesto the demandfor a new political community, for a national state.Suchpolitical process,or ratherits finale, was permeatedby political pluralism in the form of multipartyism,which, contraryto democraticexpectations, radicalizedevenmore the absoluteof nation. The totalitarianism of an idea which, through the rule of the particular overthe general- of the party overthe societyand the state - becameobsolete,was replacedby a new totalitarianismin the nameof the old idea- nation. Facedwith the absoluteof the national idea, the Serbian issue opened up with full force,powerlessto getresolved,without concurrenceof others,in the form of a national state.The politicians and ideologistswho havemonopolizedthe Serbianquestionasa national question,not only failedto understandit, but placing their stakeson one idea only, the idea of a federativeYugoslavia,haveadditionally and irreparablyaggravatedit. In this way, they have legalized the disintegration of Yugoslavia.Thus, the other national political elites,originating in the fusion of the old and new power brokers,unexpectedly obtained additional support in the "wisdom"and "vision" of the Serbia's old-new political

elite.

Nethernation nor the national stateby themselvesbelongto historicalpathology.Both principlesarestill verymuch alive worldwide. Wider associationsand integrations failing to takethis into accountarehardly to succeed.However,in the

H3éyosena uctiopuja

279

caseof Yugoslaviaasa multinationalcommunity,the nation was absolutized by being identified with the state. This proveddisastrous. How can this absolutizationbe explained?Certainly not by the practiceof national inequalityin the nameof Serbian or Croatian hegemony.As it is, Yugoslaviawasstill the most successfulshowcaseof developmentin socialism. In comparison with other socialistsocieties,the standardof living of Yugoslavia'scitizenswasrelativelyhigh, especiallyin the context of the Balkan environment and its historical heritage.Yugoslaviaranked among the societiesmost open to the world. The quantity of discontentwith the materiallevel of living was not markedlyhigher than the discontentin some other, more developed and richer countries. Yugoslaviaboastedrelatively seriousgrowth potentials, both human, materialand technological.For decadesit was not treatedby the West as "behindthe Iron Curtain", its science developedwith opennesstowardsthe West,its industry and agriculturewere to a largeextent orderedaccordingto the Western model. Yet, the rise of the nation as the absolute

which sentencedYugoslaviato deathasa communityand as a state,was primarily the consequenceof its internal state and development.First of all, it concernsthe systemof the so-calledself- managementsocialismwhich in its own and ideological self-understandingpretendedto a civilizationwisesuperiorityoverthe civil societyand is thuswasentitled to negateit. This had preventeddevelopmentwhich would break down the nation into plurality of a civil societyand reconcileits sacralnesswith the rise of the man as a sovereign person - citizen. Further, the network of self-management institutions and mechanismswas subordinatedto the remodelledmonopoly of political power which elevateditselfto the defenderboth of the nation and self-management. Thus, behind the front of self-management the Sovietmodel of socialismremainedintact,basedon the monopoly and

280

Bypo Koeaueeuh

power of the Party in decision-makingin industry, nation and the state.The proclaimedautonomy of industrial subjectswasblocked,the nation wasusedaslegitimatebasisfor uncontrolled power of the oligarchy groupswhich actedin its name,while the institutionsof the state(both on the federal and republicanlevel) remainedwithout real authority. Finally, the disputesabout the characterof the federation and republics'statalprerogativesconductedfor a long time within the seeminglymonolithic partyelite,resultedin such divisions and differences(allegedlyunder the sloganof defending one'sown national interests)which endedin political confrontation of massesasnations at a time when cooperation was extremelynecessary.Evolution of the masses from the so-calledworking peopleinto nations asa basisfor supremeidentification ended in the exaltation of the pastoral image of the nation as a new absolutewhose criteria epitomizeand determinethe purposeof living. 3K 8ok

The Yugoslavidea originatedas an expressionof historical awarenessof the dangersof statal arrangementsimposed from without to the survivaland developmentof identity of the Southern-Slavonicpeoples.Namely,the menaceto their historical subjectivityhad been seenasa frustrationof their authentic history becausetheir interestswere subjectedto extra-Slavonicfactors:German-Austro-Hungarian,TurkishIslamicand Italian. Hence,it wasthought that the establishment of a common state was the only way in defending thosewho for the sakeof their own survivalhad to rely on one another.It wasbelievedthat amongthem therewas no and therecould not be such enmity aswould threatentheir identity like when they had been subjectedto foreign rule. In this respecttheir mutualethnic closenesswasovervalued, while the importanceof their different civilization patterns and influenceswas underestimated.In such feelingsof for-

H3zy6sena uctiopuja

281

eign and close,enemy and friend, they createda common stateat a time when the old imperialpatternsin the Balkans collapsedand a new Europeanorder was establishedin the wakeof World War One. However, the idea of the enemy, no matter how much historicallyfounded,wasalso leadingto somethingillusory. The frustrationof one’sown nation, impedimentsto its rise and growth, linked it for the spaceoutsidethe nation - for the interestand actions of that other as foreign.The painting of the nation asan idyllic whole and the ethnic closeness asa pastorale,stimulatingthe creationof Yugoslavia,led also to its limitations in the faceof real and not pastoralcir-

cumstances. Compensationfor frustrateddevelopmentin the common statetook on real and not idealpossibilities.

The centuriesspentwithout their own state,burdenedthe new, common state. Serbs, Croats and Slovenes in a brief pe-

riod travelledthe way from being threetribesof one people, to three peopleswith seriousdifferencesin their interests. The impotenceof the first Yugoslaviato acceptthesedifferencesand recognizealsothe identity of otherpeoples,led to a dimness of vision. Thus, that other one who frustrates the

national idyll was found in yesterday'scloseone on which the Yugoslav idea had counted and in whose name it had beenelevatedto the new political community - state. There emergednew national ideologiesof the rise with the innovated imageof the enemy.The enemywas now at an arm'slength,becamecatchable.In World War Two it was manifestedin a horrible way, especiallyin the territory of the so-calledIndependentStateof Croatia.Thus the nation as the supremeand determining emotion instead of composing a pastoralsymphony,composeda symphonyof horrors. Since then the authentic relationshipsbetweenclose peoples,under certainassumptions,could easilydegenerate

282

Bypo Kosaueeuh

into uncontrolled idea of the enemy.The formula "brotherhood- unity" wasto preventthe occurrenceof such assumptions which would activatethe enmity, so indispensableto the ideologistsof the national pastorale.However,the exerciseof authority in the party statein the name of the rights of one'sown nation to its socialismin Yugoslavia,was conduciveto such assumptions.Little by little, the totalitarianism of socialismasnew historygaveway to the totalitarianism of the evermorelively imageof the nation. The growing harmonizationin the nation wascarriedout by the communist activists,the very sameoneswho had basedtheir power and authorityon the completelyoppositeidea,on the nation divided and confrontedalongthe classlines.Their con-

versionfromtheirown ideologyto an old ideologyof power as the goalby itself, openedup the way to the horrors of the decisive confrontation for the final separation of the threepeoples:Serbs,Croatsand Muslims.

2K2Kof

The ideaof Yugoslaviaasa communityof freeand authentic political and statalexistenceof the Southern Slavonic peoplesis certainlya historicallyrealisticand not a utopian idea. Originatingfrom the tragicalnessof the historicallogos,this ideahad offeredjoining in the centralareaof the Balkansas a plausibleway for overcomingdependenceby joining power for independence.This joining of individual forcesin the environmentof greatpowerswhich had for centuriesruled the Balkansand resolvedtheir rightsto the Balkansthrough conflicts,providedconvincingprospectsfor turning overthe historical vertical to independence.Of course, such independencethat allows normal interdependencein the "family" of European peoples, such that consequently gets out from the imposedaboriginalstatuswhich had degradedthe whole of the Balkansto extra-Europeanexistence.Viewedin this way, the idea of Yugoslaviais at the sametime an idea

M3zy6soenauctiopuja

283

on "Europeanization"of Yugoslavpeoplesby establishment of their subjectivitythrough Yugoslaviaasa stataland political community.That subjectivitywasto havebeeninteriorly constitutive,without being lost through Yugoslaviaas a community possessingsubjectivityin international - Europeanand globalrelations As a matterof fact, Yugoslaviadid exist convincingly in internationalrelations.The plausibility of its existenceoriginatedfrom the very reasonfor its becomingwhich consisted in growingindependenceof the peopleswho constituted it. From this sprangthe role of Yugoslaviaas a factor naturally opposedto the old matrix of dependenceand conflictness,which had traditionally determinedthe logic of relations in the Balkans,aswell asthe veryposition of the Balkans in Europeanand global relations. By its existenceYugoslaviaopposedto externalinterferencein the Balkansasa sphereof interest.It almosthad sufficient powerto put this opposition into action. _ The first Yugoslavia,at the time of renewalof Germany'simperialist ambitions, was one of the creator of the so-called "Little En-

tente"which was through the joining of the threatenedto increasetheir defencepower beforeconqueringambitions. Although createdunder French auspices,the Little Entente expressedauthentic interestsof Yugoslavia(Czechoslovakia and Romania).

The sameinterest,in spiteof its havingthe common type of ideologyand political regime,wasmanifestedby the second Yugoslaviaat the time of its conflict with the Cominform and the rupture of special relations with the Soviet Union. For Yugoslaviasimply therewas no other way if it wanted to survive. And its survival dependedon how much it

284

Bypo Koeauesuh

contributedto independentdevelopmentof its peoples.Any conformation to the interestsand domination of some externalfactorswould leadto internal disintegrationof its historical raison d'itre as a community which evolvesthe aspirationsto freedomthrough an authenticstatal-politicalexistenceof its peoplesto a convincing independence.Understoodin this way, the raisond'itreand justificationof its existencenecessarilydeterminedYugoslavia'sinternationalposition. Startingfrom the total and particularlypolitical profile of Yugoslavpeoples,for centuriessubjectedby externally imposed conflicting statalframeworks,equal distanceto greatpowersas extra-Balkanfactors,which in the pastused to cancel the independenceof Yugoslavpeoples,was both natural and necessary.The logic of its foundation therefore determinedalso the necessaryconditions of its survival. Such Yugoslaviacould havebeen and was an obstacleto renewalof the old gamesin the Balkans.As such, it offered hope to other small peoplesshowing that independenceis possibleand that it is worthwhile. Its independencedepended on the stabilityof its internationalposition. However,its international position dependedon the stability of the internationalorderand on to what extentthe internationalrelations developedaccordingto the old logic of division into spheresof interestor accordingto the new logic of general equalityand partnership. The half century of existenceof the second Yugoslavia was based on its internationally recognizedposition as a statecommunity in-betweenand outsidethe blocks. Moreover, such international position of Yugoslaviawas abundantly stimulatedfinancially and in other ways. It seemed that Yugoslaviafinally and undeniably had become a per-. manent fact in the European and world order. Its leading role in the non-aligned movement additionally strengthened such conviction. Yugoslaviabecamea renowned and

Hazy6menauctiopuja

285

prominent state.However,it was forgotten that its special significancewasderivedfrom the bipolar structureof the European and global order. Also, the importance of Yugoslavia'sinternational position was overestimatedwith regardto its internal stability.Insteadof effortsto increasethe internal capacityof its raison d'Itre and insteadof the right answersto the growinginternalcontradictionsand divisions regardingthe characterand developmentprinciples of the common state, an internal deadlock was manifested more

and more under the illusion of a lasting importanceof its foreign dynamism. The ideologicalconceptof the world derivedfrom an understandingof socialismas a final and irrevocableperspective which historically could only grow stronger,strengthenedthe conviction on unforeseeabledurabilityof the bipolar structureof the world order in which changescan proceed only through the logic of weakening the capitalist West.This gaveriseto the conclusion on internationalinviolability of Yugoslavia.All this has contributed to the extremely arrogantrelationstoward the growing inner negation of Yugoslavia'sexistence,the relations’in which the work on socialismand its bettermenttook precedenceover the carefor survivalof the state. The breakdownof the bipolar Europeanand world order and the collapseof the Soviet-typesocialism,in the caseof Yugoslaviarevealedtwo facts:that its internationalposition wasstableonly within the frameworkof the orderwhich collapsedand that socialismasa universallysuccessfulformula also for the stateby its collapsewould pull the statetogether with it unless the fate of the stateis separatedfrom the fate of socialism. And this failed, because the formative

structuresof the statefailed to understandthis in due time. Moreover, some of these structuresin top army positions and the Bolshevikcoreof the Partycontinuedto defendso-

286

Bypo Koeaueeuh

cialism in the face of the impending collapseof the state. The breakdownof thebipolar division entailedchangesboth in the foreign approachto the Balkansand in its internal configuration. The whole position of the Balkans was reopenedaccordingto old formula of spheresof interest.Expectationsthat the processesof Europeanintegrationwould alsoinclude this areaand thus pacifythe Yugo-Balkanicvariant of the "springof nations"failed to cometrue. The case of Yugoslaviahasprovedthis convincingly.Insteadof a genuine supportto the maintenanceof Yugoslaviaas until yesterdayhighly respectedstatewhich had contributedto resolution of conflicts and preservationof peace,a specialcare was taken about the threatened rights of its peoples. Whether by intention or by misunderstanding,the old interestsand new accounts of major powers in the international environment,thus joined the interestsand forcesof the internai disintegrationof Yugoslavia.And theseinternal interests and forces did not include only those who embarkedon the journey to the absoluteof their own national state, but also those who took to its monstrous defense.

Thus, Yugoslaviafailing to makeuseits internal possibilities in resolvingits destinyin a peacefulmanner,becameagain a war issue.Only this time an incident of war in the environment of peace,as a pathogeniczone threateningmore important and wider intereststhan those in whose name it had beencreatedand existed.The peacefuldisintegrationof Czechoslovakiaand Soviet Union have thus remained to hover above the question of the conjunction of the cause and the reasonfor disintegrationof Yugoslavia,the paradox of the war outcomeof the destinyof one of the proven leading countriesin the serviceof peace. Thinking about the reasons for such destiny of Yugoslavia, and also about other multinational communities,

we are left to think also about more generallessons:where areEuropeand the world really going to. What are the real

Hazy6sena uctiopuja

287

potentialsof the contemporaryworld at the time of coming globalinterdependence?What is the statusof ideasand conceptsrelatedto associationand integration,are they motivated by enhancement of subjectivity of peoples and regions, aiming at dynamic growth and generalwelfare?To what extent is the European integration leading to fulfillment of its own principles of partnershipin development, and to what extent to renewedleadershipof the West and new cyclesof domination? Internal and externalpotentials for peacefulresolution of the Yugoslavcrisis did exist,but they werenot used.The potentialsto arrangethe world outsidethe formulasof domination arethere.Will they be used or lost like thosepossessedby Yugoslaviaasan essentialfactor of a possibleadministrationoverthe Balkansuntil its inclusion into a self-awareEuropeanregion.

Африка-51, 84,246,251

- балкански народи - 71, 85,

Албанија - 97, 104,105,116

174-176, 263

- Абанци(историјски)- 97 Александар Македонски - 84

Апенинскополуострво- 84,175 Архимед- 82 Атина- 84

долазакЈужних Словена - 85,

86,88,93,94 - и Аустро-Угарска- 88 - и Европа - 84-87, 93, 142,

174,175,177,178,212,226,273

Аустрија - 88, 92, 100, 104, 116,

- и Југославија - 82, 98, 129,

144,156 - и турскипродорБалкан- 88 Аустро-Угарска- 86,98-100, 102, 130,156,209,214,251,157 - и Србија- 98-100,155,156, 214,263 Аустралија- 71,251

144,161,175,263,270, 272, 264-266 рат у Југославији - 120, 176,

177,225,226 - исламизацијаБ. - 86, 87, 95,

175 - историјаБ. - 174 и поделаРимскогЦарстваАвганистан - 210 Азија - 51,84,86,103,151,152, 85 - конфесионална поделаБ. 173,175,208,251 174,175 - и Европа- 173-175 - протекторатвеликихсила - и СССР - 152 наБ. - 226 Балкан - 14-16,25, 71, 81, 83, 85, Баварска- 144 86,93,94,97-100,129,142,161, Беч - 93,94,133 173,174,193,194,257,264,268 Београд- 198

290 Берлинскиконгрес(1878)- 99 - Србија- 99 Берлински зид (пад) - 74, 115,

147,150,215,219,233-235 Бертолучи,Бернардо- 231 Босфор- 95 Босна и Херцеговина- 86,88,91,

92,99,131,157,222 - и падТурскеЦаревине- 99 - признањеод странеЕУ и САД - 222 Брант, Вили - 125,143 Броз, Јосип - Тито - 113,160 Бугарска - 97, 104,105,116,199

- и Југославија- 97

273-274 - и биполарнаподеласвета252,253 - и партнерство- 248, 250, 256,259 - и унификација- 247,248, 253 - светом - 246,247,254

и УН - 252 - трајностд.- 249 - војна- 247-249, 252,253 Други светскират - 15,45,74,94,

104,210,233-236, 252,256,264 - и Европа - 67, 104,115,210,

234-234, 236 - и Југославија - 104,122,215,

Цивилизација - 244-245,263,268

Цирих- 133 ЦрнаГора- 90,91,99 - државност ЦГ. - 263 Чехословачка - 77, 100,116,223, 271,273 Чешка - 128

264 Друштво - европско69,71 мешовитои дисхармонично 71,72 - грађанско- 49-51 универзалностинституција гД. - 51, 52

Држава- 37 Далмација - 86,88, 91,92, 102 Данска - 104 Де Гол, Шарл - 71

Демократија - 43 - демократске установе- 52, 53 - грађанска - 43 - и модернизација - 54 - политичка- 43 - у социјализму - 43 Доминација - 246-251,253, 254,

- и друштво- 37,38, 50 - национална- 13, 15, 22, 23,

81,114,121 - у социјализму- 37,38,40-42,

50 каопартијскад.- 41 ДубровачкаРепублика- 86 Дунав- 88 Дворжак, Антонин - 128 Египат - 84, 173,246

291 Елита - 32, 155 - и масе - 32

- и традиција - 155,240,242 - тоталитаризамнационалних елита - 239,266

17,105,261 - и југословенство - 105 - ипартијска држава - 17,105107,261 - и сепаратни национални ин-

тереси- 106,108,109 Енглеска(ВеликаБританија)- и уставнереформе- 106 66,68,72,87,88,101,103,117, 126, 127, 141-143,145, 153, Фердинанд,Франц, принц - 155 208-210, 222,232,246,251,257 Француска-66, 68,72,75, 87, 88, 101,103,104,116,126,127, - и Европа- 127,145 142, 143, 153, 208-210,222, Европа - 16, 18,25, 45, 65-75,77, 232,247,251 84,101-103, 115-117, 133,134, - и Европа - 142,143 140,142, 153,155, 173,208, 209,214-216, 231,232,246,247 - европскадемократија - 68, Гонзалес,Фелипе - 145 Горбачов, Михаил- 71, 78, 151, 115 корени - 84, 173

152

- Европсказаједница (унија) Грчка - 84, 105,117,173 - 27, 115,116,140,190,211, Хабсбург, династија- 66,94 212,220-222, 235,239 - и Хрвати- 94 и Источна Европа - 67,72,74Хадријан- 75 77,115-117, 152,190 Хавел, Вацлав - 128 - и Азија - 173-175, 208 - и Балкан - 84-87, 93, 142,

Хладни рат - 206,210

- и бополарнаподеласвета174,175,177,178,212,226,273 206,210 - и фашизам- 103 - и тркау наоружанју - 210 - и Југославија- 103,118-123, 155, 158,214,216, 219,220, Хобс, Томас - 82 Холандија - 104 222,274,268 Хрвати(историјски) - 88,89,92- и САД - 220 94, 96, 99, 102,104,120-123, - мултикултуралност Е. - 70 156,197,273 - развој Е. 68,246,247 - у Босни- 92 и улогасоцијалдемократије Хрватска - 17,21, 88, 91, 92, 102, 68,143 104,128,156,157,222 - БановинаХрватска- 104 Федерализам,југословенски-

292 - државностХ. - 93, 156

Јељцин, Борис - 152

- и Европа- 92-94 - и Југославија- 99

Југославија

- и католичанство - 92, 156, 197

- Х. као“предзиђе хришћанства" 93, 156 - и Немачка - 141,222

- маспок у Х. 1971.- 157 - Независна држава Хрватска (НДХ) - 94, 104, 105, 119, 263

- Србиу Х. - 156 Иберијско (Пиринејско)полуострво- 84,87,100,175 Илирскипокрет- 94 Индија - 141,237,251 Индивидуа- 34

- и грађанске слободе- 107 - кризаи. - 35 - и заједница- 34,35

Иран- 75,236 ИрскаРепублика- 100 Историја- 246,248,249 Ислам - 86,87 - исламизацијаБалкана - 86,

87,95,175 Истра- 88,92 Италија- 71,87,97,99,101,103, 104,117,122,140,144,208-210 Изетбеговић,Алија - 202

Јапан- 55,103,132,133,151,153, 208-210,213, 231, 234, 237, 239,251-253, 270,271

- 13-18, 21-28, 44, 45,

57-63, 70, 82-84, 95, 103, 135, 167,209,214-219,263,268-274 - и биполарнаструктурасвета - 25, 112-114,201,215,219, 241,266 - и Балкан 82, 98, 129, 144, 161,225,226,270,271 - и Европа -99, 100, 103, 155, 158, 169, 177, 214-216, 219, 220,222,234 - и положај нација- 25,83,96, 97, 135, 164, 165, 192, 217, 130,235

српско-хрватски однос- 17, 82, 94, 96, 119,131, 157,219, 264 - тамница народа - 102, 167, 192

- и Русија- 221 - и САД - 220

- каодржаваи заједница народа- 16,17, 21,22,25, 61-63, 81, 89, 103, 104, 106-110,115, 135, 164, 165, 167-169,,200, 261,-267,270 -вештачкаили природна творевина- 15,16,102 -конфесионалнаподељеност - 263 - настанак Ј. 214, 215, 226, 263,264 - у европском и светском

поретку- 25-27,101,118-120, 122,222-227

293 - Прва Југославија (Краљевина СХС, КЈ) - 16,25, 57, 58, 63, 65, 97, 102, 103, 105, 164, 200,264,266,269

- ДругаЈугославија(СФРЈ) 14, 16, 57-63, 105, 160, 264,271

240,

Канада - 141, 251

Карађорђевић, Петар1- 98,127 Кина- 27,48,55,73,103,152,208, 210,213,256,257 КнезЛазарХребељановић - 90 Кол,Хелмут- 78 Комунистичка Интернационала

60, 108, 113, 121, 122, 157, 161, 191, 200, 216, 218, 240, 264,265

- 100,105 Комунистичка партија- 110 - и слободачовекаи друштва - 110,111

- Трећа Југославија(СРЈ) -

Комунизам - 32

каопартијска држава- 22,59,

- и ауторитарност - 32

224 Југословенска

идеја - 22, 106,

214,268,270 - и основе државе- 22,262 - и покрет - 108,268,270 Југословенска криза - 13, 17, 18, 20-22,25, 27, 57, 81, 121,218, 221 - и распадЈ. - 13,22,23,25-27, 82,83, 191,192,200, 212,216, 222, 223, 225, 226, 233, 234, 273,274 - улога ЈНА - 23,123,159,160, 200 - узроци - 191, 216, 222, 223, 273,274 Јун 1968.- 18 - и социјализам-19, 113 - као демократски процес 19 - студентскедемонстрације19 Кадар, Јанош - 116

- и нација- 263

- југословенски - 106,107 Косово и Метохија - 97

- и албанскопитање- 179 Кошут, Лајош - 128

Крајина- 88,93 - војна - 93,94, 156

КраљевићМарко- 90 Крижанић,Јурај - 94 Кучан, Милан - 202

ЛатинскаАмерика- 141 Лењин, ВладимирИљич - 39 Лондон - 133 Мацини, Ђузепе - 140 Мађарска - 54, 88, 92, 100, 104,

116,128 Македонци- 96, 97, 101,102

- и Бугари- 97 - и Срби- 97 Маклуан,Маршал- 73 Манџурија- 103

294 Маркс,Карл- 39 Масарик,Томаш- 128

- и слобода- 81

- и универзализам - 23

Матош, Антун Густав - 127 Медитеран- 85,87, 173,174 Милошевић, Слободан - 130, 199,201,202 Минхен - 133 Митеран, Франсоа -78, 125,143 Мохач - 88

- југословенски народи - 13,

Моравска- 88

држава- 266,267 - национализам- 22

Муслимани - 89,95,101,120,223, 263 - у Југославији - 95, 96, 102, 131,223,263

Мусолини,Бенито- Дуче- 103

82,114,121,267 - и југословенство - 109,110 - и Комунистичкапартија18 - и рат- 82 - и стварањенационалних

- у постсоцијалистичком периоду- 81,154 - у процесима глобализације - 23,24 Несврстаност - 20, 25, 112, 197,

Наполеон1Бонапарта- 66 Немачка - 27, 66, 68, 70, 71, 87,

241,272 - и блоковскаподеласвета25,105,112,241,277 - и светскимир- 112

88,100,101,103,115-117, 126, 127,129, 131,134,141, 144, 145, 153, 191, 208-210,215, 216,222,223,234-237, 251-253, Обилић, Милош - 90 Обреновић,Михајло,кнез- 98 256 - и Европа - 142,145,210,222,

Отон Велики - 66

223. - уједињењеНемачке - 222, 223,235 и Југославија- 222,223

Палме,Улоф - 125 Париз- 133 Пашић, Никола - 127

- антрополошко схватањен. - 163

Павле,патријархсрпски- 195 Пекинг- 208 Пиринеји- 95 Подунавље- 89

- хармонизацијан. - 263

Политика - 21, 50

Немањићи, династија- 89 Нација - 162,266,267

- у комунизму- 269

- и друштво- 50

- и индивидуа- 164 - и маса - 268

- рефеудализација п. 20,50

- као доменјавности - 21, 50

295 - улогаграђанина - 50 Пољска - 54, 87, 100,116

Популизам- 31-33,53 - и демократија - 53 - и индивидуа- 32,53 - и комунизам - 31, 32

28 - мири спољничиниоци- 225 Реноар,Жан- 231 Револуција

- Америчкар. - 50 - Францускар. 35,38,50,52, 115,195 - Октобарскар. - 50,115

- масакаоисторијски субјект - 32 Праг - 133 Рим -75, 84,87 Православље - 89,90 Румунија- 100,104,105,116,199, - и ислам - 89,91, 132 265 - и католичанство- 91, 120 Русија- 48,87,91,100,,101, 103, - Српскаправославна црква145,199,208,215, 220,221, 89-91 227,235,238,246,251,257 Принцип, Гаврило - 155 - и Југославија- 221 Прунк,Јанко - 141 Русо,Жан-Жак- 52 Први светскират - 15,25, 91, 98,

102,208,251 САД (Сједињене Америчке - и пад европскеглобалне Државе) - 18,27,71-75,89, моћи- 208 100,103,117,125,127,152, - и српскадржавност- 98, 153,208-212, 220,231,238, 251,252 102,176 - и балкански ратови- 98 - и Европа - 117,125,126,129, - и стварање Југославије- 94, 143,190,220,246, 253 98,100,102,209,214,263,,268 - и СССР - 151,152,220,253 - поводи узрок- 156,209 - као глобалнасила - 125,233 - односпремаБалкану- 220Рат у Југославији(1991-1995) 222,225,227 27, 82, 83, 110,119-121,168, - однос према левици - 125, 169,183,184,186,198,223143 225,227 Самуило,цар- 97 - и Европа- 169,222-225 Сарајево- 156 - и стварањенационалних Сава- 88 држава28 Скандинавија - 143 - каолокалнират- 27,28 Славонија- 88 - у глобалнимоквирима- 27, Словенија - 17, 21, 88, 102, 128,

140,141,157,222 - и Југославија - 97,99,219 - Немачка - 141,222

- Словенци(историјски)- 88, 96, 97, 99, 102,120, 121,123, 134,141,263

Смедерево - 86 Сметана, Беджих - 128 Социјализам - 20, 22, 33, 36, 37, 40, 45,46,48, 49 - доминација политике - 38, 51, 108,198 - доминацијарадничкекласе - 36, 37,41,258,259 - и демократија - 42, 43, 54, 109,111,112,218, - уставниположај грађанина - 47, 49 - и економија - 51,55,108,114

друштва- 40, 110 - криза с. - 33, 34, 36, 39, 44, 55, 108 - односпремадржави-37, 38, 41,42, 54, 198 - падс. - 239,259 - и крах југословенскедржаве - 265,272,273

- својинау с.-107 јалистичкихРепублика)- 18, 25,27,44,48,73,74,100,106, 110,113, 115,116, 118, 119, 126,142,145,150, 152,153, 207, 209-211,215, 220, 221, 223,252,271 - доминацијаКП - 153,154

- и Европа- 142 - и Југославија - 221

- и грађанскодруштво- 47-

- каодржава- 150

49, 51,217,264,265,267 - и индивудуа- 34, 35, 37, 42, 264. - и популизам- 33,53, 54 - и револуционарнапартија 33, 36,38 - југословенски самоуправни с. - 20, 44, 55, 107, 110, 111, 113, 121, 1222,216, 217, 264, 272 - и југословенска држава 10, 216,217,264,272 - као идеолошкиоснов ЈНА 22, 23, 218 - као дисконтинуитет- 49 - као потирањеаутономије

- падсоцијализма- 150,153

- положајнација- 154 - распадСССР - 223,233,235,

253,257,273 179,191,195-197, 269 - и православље - 196 - историјскопамћење- 90, 178,196 - као ратничкинарод- 132, 195 - и слободакаоапсолут- 178 - Југославија као држава свихС. - 178 - или великосрпскахегемонија106

297 - националниинтерес- 123, Трумбић,Анте - 127 129,179,199,200 Туђман, Фрањо - 127,202 - национално

питање - 123,

129,191,266 - сеобеС. - 88 - српскадржава- 178,199 Србија- 17,21,91,97,98,103,263 - и Европа- 98 - и Југославија- 106,121-123, 130,157,176-178, 199

Турска - 86,88, 93,94,236,251

- и Астро-Угарска- 88 - и Јужни Словени - 86,88,93, 95 - исламизација Срба - 95, 96

- као могући центарислама 236 - освајањеБалкана - 93,95

- и санкције УН - 183, 186,

- и особађање Словена - 94,

187,197,224

98

- као држава21, 98, 156, 164,

175,176 - као сила на Балкану - 99 - намањићка С. - 89, 90, 175,

Уједињене нације - 210,211,252 - и нови светски поредак 213,252 - окосница светског уни-

196 верзализма - 211,213 - и Косовскибој - 90,176 - Првии Дргисрпскиустанак Украјина - 150,153,156,199,235 - 90,98,195 - и српскадржавност - 98 - велика С.- 129 Срем- 88 Стаљин,Јосиф Висарионович103 Старчевић, Анте - 94 Супило,Франо- 127 Свети Сава - 90, 132 Шпанија - 66, 117, 141, 143-145, 210,247

Тачер,Маргарет- 144 Тојнби, Арнолд Џозеф - 74

Токио - 231 Трајан- 75

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Ђуро Ковачевићје рођен14.августа1943.у ВеликојГреди,Војводина.Гимназијује завршиоу Зрењанину1962,а дипломирао је на Правномфакултетуу Београду1966.На истомфакултетује докторирао 1976.Бави се научнимрадому областиполитикологије,со-

цијално-политичке теоријеи историје;важноје његовостваралаштвокаопесника. Од године 1966/67,био је председникУниверзитетског одбора Савеза студената Београда, а 1968/1971.председник Председ-

ништваСавезастудената Југославије.Од 1977.радикао истраживач у Институту за међународнирадничкипокрет.Директор је Институтаза европскестудијеод оснивања1990.године. Радовеје објављиваои објављујеу стручнимчасописима,специ-

јализованим издањима, дневноји периодичној штампи. Из областисоцијалне и политичкетеоријеобјавиоје књиге: Полишичка елита, 1982;Радничка класа и држава,1982;Реквијем за социјализам,1989. Такође је објавио и збирке поезије: Далеко је копном, 1985;Можемо ли поново у врга, 1988,Коло, 1993;Само једном небо, 1994;Завичај, 1995.

Директорје Институтаза европскестудије.Живи и радиу Београду.

NOTAS SOBRE EL AUTOR

Duro Kovaëeviénaciô el 14 de agostode 1943.en Velika Greda, Vojvodina. Terminé el instituto de segunda enseñanza en Zrenjanin (1962),asicomo su carreraen la Facultadde Derechoen Belgrado (1966),por la cual obtuvo el grado de doctor (1976). Dedicasu actividadcientificaal campode politicologiay la teoria sociopolitica;sus obraspoéticasson muy notablesy deberfanser mencionadas.Fuepresidentedel Comité Universitariode la Uniôn de los Estudiantesde Belgrado (1966/67), y presidente de la Presidenciadela Uniôn delos EstudiantesdeYugoslavia(1968/71). Esinvestigador(desde1977)en el Instituto deMovimiento Obrero Internacional.EsDirectordel Instituto de EstudiosEuropeosdesde su fundactién, en el 1990.

Publicé muchosarticulosy comunicacionesesnumerososrevistas cientificas,publicacioneespectializadas, diariosy periédicos. En el campode la teoriasociopoliticapublicé los siguienteslibros: Élitepolitica,1982;La claseobreray el estado,1982;Réquiempor el socialismo, 1989.

Tambiénpublicé las sigientescoleccionesde poemas:Estälojospor tierra, 1985; Podemosentrar de nuevo en el jardin, 1988; Kolo, 1993; El cielo s6lo una vez, 1994; Tierra natal, 1995

Vive y trabajaen Belgrado.

ABOUT THE AUTHOR

Duro Kovacevicewas born on August 14, 1943, in Velika Greda,

Vojvodina. Finishedthe secondaryschool in Zrenjanin (1962)and graduatedfrom the Faculty of Law (1966)in Belgrade,where he earnedhis Ph. D. degree(1976).He is researchingin the field of politicology, sociopoliticaltheory and history;his booksof poetry are very notable and should be mentioned. Formarly, president (1966/67)of the University Board of BelgradeStudentUnion and president (1968/1971) of the Presidency of Yugoslav Student Union. Research scientist (since 1977) at the Institute for International Labor Movement. Director from the very founding (1990)of the Institutefor EuropeanStudies. Published many studiesand numerous articlesin scientific journals, specializedpublications,dairiesand periodicals. In the field of socialand political theory,publishedthe following books: Political Elite, 1982; The Working Class and the State, 1982; Requiem

for theSocialism,1989. Also pubishedthe following collectionsof poetry: It is far by land, 1985; Can we go again in the garden, 1988; Kolo, 1993; The sky only once, 1994; Homeland, 1995.

Livesand works in Belgrade.

ЕВРОПА

И РАСПАД

ЈУГОСЛАВИЈЕ,

Радмила Накарада" ФЕДЕРАЛИЗАМ И ПРОБЛЕМ

приредила

МАЊИНА

У

ВИШЕЕТНИЧКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА - УПОРЕДНА АНАЛИЗА ШВАЈЦАРСКЕ И ЈУГОСЛАВИЈЕ, приредили Томас Флајнер и Слободан Самарџић““ ВОЈСКЕ И ПРОМЕНЕ У ЕВРОПСКИМ СОЦИЈАЛИСТИЧКИМ ЗЕМЉАМА, РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ

приредио Златко Исаковић - ПРОДУЖЕТАК ИЛИ

КРАЈ АГОНИЈЕ:», приредили Радмила Накарада, Лидија Баста, Слободан Самарџић ЧОВЕК И ЦРКВА У ВРТЛОГУ КРИЗЕ - ШТА НАМ По

НУДИ ет

ПРАВОСЛАВЉЕ

ДАНАС

7, приредила

Слободанка Ковачевић - Путник Дајић, ХРОНОЛОГИЈА

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ

КРИЗЕ

1942-

ПОДА

Слободанка Ковачевић - Путник Дајић, ХРОНОЛОГИЈА

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ

КРИЗЕ

Слободан Самарџић, ПРИНУДНА

1994“

ЗАЈЕДНИЦА

И

ДЕМОКРАТИЈА Драган Лакићевић, ОГЛЕД О УСТАНОВАМА

СЛОБОДЕ Ђуро Ковачевић, РЕКВИЈЕМ Ласло Секељ, ВРЕМЕ

ЗА СОЦИЈАЛИЗАМ

БЕШЧАШЋА

Ђуро Ковачевић, ИЗГУБЉЕНА

ИСТОРИЈА

Бранимир Стојковић, КУЛТУРНА

ПОЛИТИКА

ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ - ЕВРОПСКА УНИЈА И САВЕТ ЕВРОПЕ Кадтпа Макагада.ТНЕ РО5Т ВТРОГАВ МОКСРО:ТНЕ МОЕТН/ЗООТН АКМТМОМТЕ5 Бојана Драговић, УГОВОРИ

О ПРИДРУЖИВАЊУ

ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ Димитрије Станковић, МОНЕТАРНА ОКВИРУ ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ Миомир Јакшић. ПЕРСПЕКТИВЕ

УНИЈА

У

ЕКОНОМСКЕ

1 И мучи нЈново еј Ое0 МАКРОЕКОНОМСКЕ КООРДИНАЦИЈЕ У ЕЗ Група аутора, МЕЂУНАЦИОНАЛНИ СУКОБИ РАТ НА ПРОСТОРУ

БИВШЕ

И

ЈУГОСЛАВИЈЕ

Слободанка Ковачевић - Путник Дајић, ХРОНОЛОГИЈА МА ИМ ПИ

и еј о

ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ај о Иеј

КРИЗЕ

1995"

АКАРЕМТАМОМА“ иЦЕО писанаДИРЕН

Иој аЕОЛА

С

еј

Н0:53 ВАМАО АОБА Јер

у

ЈИ(ејпреЛиаЕ145

· Са ваљанимразлогом,ауторсепосебнобавиоосновнимузрокомкризе и њеногдеструктивног 'расплета', партијскомдржавоми њенимустановама.Доминација партијске државеи њенихустановаималаје разоранутицај насамодруштво,алии насамудржаву... Упркостежинисуморнихи драматичних чињеница у локалномдруштву, алии нанивоуглобалнезаједнице, Ковачевићнатрагунајбољихевропских традицијадемократије,слободепојединцаи заједнице,толеранцијеи хуманизма, идентификује онеактуелнепотенцијале којисветмогудовести у 'стање' већег склада,а не конфликта који прерастау глобалну катаклиз-

му...У складусатимје и ауторовозалагање заонуврстурешењау нашем локалномдруштвукоја ће омогућитида се из затвореногкругасамодеГое еони ДР ИРАОРИОН

ИУ 6 НИКО (ОДЕ

ан

Аетиљух за филозверијни пруштвену теорију

Де

о а очи

сове

АИ

еноко

УНБи

јужнословенских народа,уколикоје радикално и безпредрасуда, допиредо "грчке дихотомије' судбине и слободе, и управо је тај оквир, често опле-

мењиван хуманизмом и песимизмом, каои осећањем затрагично,окосница подухвата ЂуреКовачевића.Чиними седаје овајесенцијализам, заснован на истраживањима историје,универзалистичким вредностима и идеалима, и радикалној одбраниаутономије човекакаоврхунског субјектаи вредности историје,утицаода ауторизградисопствени,препознатљиви стил и рукопис...Читањеове књигемоглоби да подстакне на разматрање неких ауторових имплицитних и екесплицитних 'сугестија'. Једнаодњихбибилада кемаеманципације безуниверзализма, адругадамаликораци,у одређеним ситуацијама(као што је наша на Балкану),могу да будузначајнијиод јао Економска,политичкаи културназатварања, каои прибегавање политичкимутопијама, водесигурнимисторијским регресијама и отварајупросторе потчињавањима,чиме се затвара"путнаде'." Проф. др зеран Станојевић,

МАРТ 188К86- 7062- 005- 7

АМА Ла

оте аи

оа ла АПије јелај