Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Kratak pregled

Citation preview

%

ISTORIJA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE KRATAK PREGLED

Urednik BOSKO BOGETIĆ

Recenzet Dr PERO DAMJANOVIĆ

P E R O MORACA D r DU ŠA N B IL A N D 2 IC D r ST A N ISLA V STO JA N O V IĆ

ISTORIJA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE KRATAK PREGLED (D r u g o izd a n je )

IZDAVAČKO PREDUZEĆE „RAD" BEOGRAD 1977.

Napom ena izdavača Na inicijativu Izdavačkog preduzeća „Rad" da se obnovi iz­ danje Jstonja Saveza kom unista Jugoslavije (kratak pregied) iz 1966. godine, autor ove knjige Pero M orača sugerirao je da se deo teksta o posieratnom razvoju SKJ (1945—1958) zameni novim tekstom u kojem bi se obradio celi period do X kongresa SKJ. Izdavač je prihvatio ovu sugestiju, pa je za obradu posleratnog perioda angažovao dr Dušana Bilandžića i d r Stanislava Stojanovića. Tako je nastala ova knjiga. Deo u kome se obrađuje istorija SKJ od 1919. do 1945. godine je od autora dopunjeni tekst objavljen u Knjizi Istorija Saveza kom unista Jugoslavije (kratak pregled) iz 1966. godine, dok je obrada posleratnog perioda nov prilog pom enutih autora.

UVOD

1.

N A STA N A K I RA ZV ITA K M EĐ U N A RO D N O G R A D N IČ K O G PO K R E T A DO PR V O G S V JE T S K O G RATA

Od p rv ih začetaka kapitalizm a, koji se jav lja ju u Za­ pad n o j E vropi u X IV i XV vijeku, do p o b jed e k ap italistič­ kog n ačin a p roizvodnje p ro šlo je nekoliko sto tin a godina. Taj novi način proizvodnje, p o d stican velikim tehničkim i d rugim pro n alascim a, p o stepeno je potisk iv ao sta re feudalne oblike p riv re đ iv a n ja, ja č a ju ći u jed n o d ru štv e n u ulogu i politič k u m oć nove, bu ržo a sk e klase. K onačnu p o b jed u ka­ p italističk o g n ačin a proizvodnje osig u rala je p ojava m ašine, čija je p rim je n a u p roizvodnji označila veliki p rev ra t, poznat pod im enom in d u strijsk a revolucija. Taj p rev ra t odigrao se u zem ljam a Z apadne E vrope u p e rio d u od d ruge polovine X V III do sre d in e X IX vijeka. To je u jed n o i p eriod k o n stitu isa n ja novih osnovnih d ru štv e n ih klasa — klase buržoazije, kao vlasnika sred stav a za proizvod nju, i klase p ro le tera , koji egzistenciju obezbjeđ u ju p ro d ajo m svoje rad n e snage. Na tim razlik am a razvio se m eđu ovim dvjem a osnovnim k lasam a k apitalističkog d ru štv a anta g o n istič k i odnos ek sp lo a tato ra i eksp lo atisan ih . N a stan a k m odernog radničkog p o k reta up rav o je bio i uslovljen saznanjem istin e o tom e odnosu, o s u p ro tn o sti in te resa e k s p lo a ta to ra i e k sp loatisan ih , o klasnoj bo rb i kao osnovnoj zak o n ito sti razvitka klasnog d ru štv a. To saznanje dio je n a u č n ih o tk rić a K a rla M ark sa (1818— 1883) i F rid n h a E ngelsa (1820— 1895). P ostav lja ju ć i osnove n a u k e o d ru štv u , M arks i Engels su ustanovili da ka p ita listič k i način pro izv o d n je svojim raz­ vitkom neizbježno s tv a ra uslove za p o jav u i ja č a n je fak to ra 5

novog, socijalističkog n ačin a proizv o d n je i d a se, u p o red o s tim , rad n ič k a k lasa razvija u onu d ru štv e n u i p o litičk u sna­ gu koia preu zim a pred v o d n ičk u ulogu u stv a ra n ju novog socijalističkog d ruštvenog sistem a. Ova n au č n a o tk rić a bila su osnova na k o joj je 1847. godine stv o re n a p rv a revolu­ cio n arn a o rganizacija rad n ič k e klase — Savez ko m u n ista . N jen pro g ra m — M a nifest k o m u n is tič k e p a rtije — izradili su i objavili početkom 1848. godine M arks i Engels. U M anifestu su izložena osnovna načela nau čn o g socijalizm a i m odernog rad n ič k o g p o k reta . S tv a ra n je i rev o lu cio n arn a a k tiv n o st Saveza k o m u n ista u revolucionarnom p e rio d u koji je n a sta o 1848. godine om o­ gućili su M arksu i Engelsu da p o stav e i o snovne p rin cip e s tra te g ije i tak tik e radničkog p o k reta . Iak o je Savez k o m u n ista p o sto ja o svega nek o lik o godi­ na, je r je već 1852. bio rasp u š te n , njegova ak tiv n o st dala je po d stic a j s tv a ra n ju o rg an izacija rad n ič k e klase u p o jed in im zem ljam a. U poredo s tim n a ra s ta la je sv ijest o p o tre b i m e­ đ u n a ro d n e so lid a rn o sti rad n ič k e k lase, a već 1864. godine došlo je do stv a ra n ja M eđunarodnog u d r u te n ja radnika, koje je po z n a tije pod im enom I internacionala. O snivački m an ifest i s ta tu t ove organizacije izrad io je K arl M arks. Isto rijs k a uloga I in te m ac io n a le b ila je, p rije svega, u p ro ­ pagandi m arksizm a, u teo rijsk o m o sv je tlja v a n ju m nogih p ita n ja b o rb e rad n ič k e klase, u p o sta v lja n ju tem e lja m eđu­ n a ro d n e so lid a rn o sti p r o le ta rija ta i u p o d ršc i stv a ra n ja m a­ sovnih soc ija lističk ih p a rtija u više zem alja. P a rišk a k om una (1871), p rv a p ro le te rs k a rev o lu cija u svijetu, p o tv rd ila je n au čn u v rije d n o st m ark sizm a i u isto v rijem e svojim isk u stv im a om ogućila ra z ra d u teo rije o revo­ luciji, o d ik ta tu ri p ro le ta rija ta i o k o m u n i kao m ogućem obliku novog k o m unističkog d ru štv a . Porazom P a rišk e k om une počeo je višegodišnji p e rio d ofanzive b u ržo a sk e rea k c ije u e v ro p sk im zem ljam a. Tek k raje m X IX v ijeka rad n ič k i p o k re t ulazi u novu e ta p u raz­ vitka i borbe. P oslije stv a ra n ja m aso v n ih so cijalističk ih p a r­ tija u više ev ro p sk ih ze m a lja ponovo je, 1889. godine, pod nazivom I I in te rn ac io n a la osnovano m e đ u n a ro d n o rad n ič k o u dru žen je. D je lu ju ć i u rela tiv n o m irn im uslo v im a raz v itk a 6

kapitalizm a, p a rtije I I in tem acionale, p rim je n ju ju ć i pretež­ no oblike p a rla m e n ta rn e borbe, ostvarile su značajne usp je­ he, n a ročito u p o sta v lja n ju radničkog zakonodavstva. Me­ đutim , u procesu p re ra s ta n ja liberalnog kapitalizm a u im pe­ rijalizam i p ro d u b lja v an ja krize m eđ u n aro d n ih odnosa, koja je dovela do prvog im perijalističkog svjetskog rata , II in ter­ nacionala i većina n jenih p a rtija , p rec je n ju ju ć i oblike p ar­ lam e n ta rn e borbe, postepeno su prelazile na pozicije revi­ zionizm a i oportunizm a. Uoči i u p o četk u prvog svjetskog ra ta vodstva p a rtija II in tem acio n ale u većini su p rešla n a pozicije svoje im p erijalističk e buržoazije. Analizu im perijalizm a kao p osljed n jeg sta d ija kapitaliz­ m a i zadatke radničkog p o k reta u tom p eriodu, dao je V ladim ir Iljič L enjin (1870— 1924), koji je kao teo retičar i organizator prve pobjedonosne p ro le tersk e revolucije ob ilje­ žio početak novog perio d a u isto riji rad n ičk o g p o k reta.

2. R A ZV O J K A PITA L IZM A I O B R A ZO V A N JE R A D N IČ K E K L A SE U JU G O S L O V E N S K IM ZEM LJAM A Jugoslovenske zem lje su stu p ile na p u t kapitalističkog razvitka ka sn ije od razvijenijih evropskih zem alja. To je bilo uslovljeno, p rije svega, tim e što su jugoslovenski n aro d i dug p eriod svoje isto rije živjeli pod tu đ in sk o m vlašću. S rb ija je sve do p o četka X IX vijeka bila pod T u rskom , čiji je feudal­ ni po red ak sputavao gotovo svaki d ru štv en i nap red ak . I poslije oslo bođenja od tursk o g gospodstva razvitak kap ita­ lističkog načina proizvodnje u S rb iji bio je staln o sputavan pritisk o m kapita listič k ih sila. Sličan razv itak im ala je i C rna Gora. Z aostali tu rsk i feudalni p o red ak bio je kočnica u društveno-ekonom skom razvitku M akedonije sve do bal­ k a nskih ratova. Slovenija i H rv atsk a, koje su sve do 1918. godine bile pod a u stro u g a rsk o m vlašću, razvijale su se u uslovim a p o tčin jen o sti au strijsk o m , o d n osno u g arskom ka­ pitalu. U Bosni i H ercegovini se feudalni p o red ak počeo rasp a d a ti tek poslije a u stro u g a rsk e o k u p acije 1878. godine. U slijed takvog razv itk a u jugoslovenskim zem ljam a na­ ilazim o n a prve začetke kap italističk o g n a č in a proizvodnje 7

u ono vrije m e k a d a se m noge k a p ita listič k e zem lje u E vropi nalaze u fazi in d u strijsk e revolucije. Prva, m ala i r a š trk a n a in d u strijsk a preduzeća ja v lja ju se u Sloveniji sred in o m X IX vijeka, a n e što k a sn ije i u H rv a tsk o j, a u B osni i H ercegovi­ n i tek p o slije oku p a c ije 1878. godine. U tim p reduzećim a bio je angažovan s tra n i, njem ački, au stro u g a rsk i i talija n sk i kap ita l. Do pojave p rv ih in d u strijsk ih p red u zeća u S rb iji došlo je k ra je m X IX vijeka. M eđutim , in d u strijsk i razvitak u ju goslovenskim zem lja­ m a u c jelini bio je toliko s p o r d a sve do k ra ja X IX vijeka ne m a zn a tn ije g p o m je ra n ja u socijaln o j s tru k tu ri stanov­ ništv a. Još tad a u S rb iji i H rv a tsk o j p rib ližn o 85% stanov­ n ištv a živi od p o ljo p riv re d e k o ja je b ila izrazito zaostala. U isto vrije m e u g rad sk o j p riv re d i p reo v lađ iv ala su zan atsk a preduzeća, a z a n atlije i z a n atsk i rad n ic i činili s u većinu gradskog stan o v n ištv a. Do n e što in tenzivnijeg raz v itk a došlo je k ra je m X IX i početkom X X vijeka. To je bilo uslo v ljen o i p o jačan im in te ­ reso m stra n o g k a p ita la za B alkan, k ao p riv lačn o privredno-sirovinsko p o d ru č je . T ad a je došlo do z n a tn ijih p ro m je n a n a selu — do o siro m aše n ja i p ro p a d a n ja rad n o g seljaštva i njegovog p re tv a ra n ja u je ftin u ra d n u snagu. Tako se selo jav ljalo kao glavni izvor iz koga se reg ru to v ala rad n ič k a klasa. K ako je p ro ces ras lo ja v a n ja n a selu tek ao b rže od in d u strijsk o g razvitka, m noge h ilja d e o nih k o ji n isu m ogli naći zap o slen ja u zem lji odlazili su d a traže z a ra d u u raznim zem lja m a E vrope i A m erike. M eđutim , u c jelini gledano, dru štv e n i i p riv re d n i razvi­ ta k jugoslovenskih z em alja do prvog sv jetsk o g ra ta tek ao je veom a sporo, zao sta ju ć i sve više za razv itk o m u m nogim d rugim e vropskim zem ljam a. N a k ra ju toga p erio d a u n jim a je n a selu živjelo više od 80% stano v n ištv a. P o ljo p riv red u je k a ra k te ris a o o grom an b ro j sitn ih g azd in stav a sa n ajp rim itiv ­ n ijim način om p roizvodnje i snažnim feu d aln im ostacim a. M odem a, k a p ita listič k a p o ljo p riv re d n a pro izv o d n ja bila je tek u začetku, sa m a lo b ro jn im p o ljo p riv re d n im p ro le tari­ ja to m (p rije svega u Vojvodini). U in d u striji, k o ja je bila p retežn o prera đ iv a č k a , i u ru d a rs tv u bilo je zaposleno 1,3% o d ukup n o g b ro ja sta novništva. T im e je p ra k tič n o tek bilo 8

stvoreno jezgro m o d em e rad n ičk e klase. Osim rijetk ih izu­ zetaka (na p rim je r, u Sloveniji), u jugoslovenskim zem ljam a do toga vrem ena n isu bili stvoreni neki iole kru p n iji indu­ strijs k i c en tri. T akav stepen razvitka i socijalna stru k tu ra stanovništva, uz politički položaj jugoslovenskih n aroda (na­ cionalna po ro b lje n o st, odnosno im p erijalističk i p ritisak na S rb iju i C rnu G oru), uslovljavali su svu složenost društveno-političkih p ro tiv rje č n o sti i pro b lem a u jugoslovenskim zem ljam a toga vrem ena i veom a izražene specifičnosti u putevim a n a s ta n k a i raz v itk a radničk o g p o k reta.

3. P R V E R A D N IČ K E O R G A N IZ A C IJE , STV A R A N JE I D JE L A T N O S T S O C IJA L D E M O K R A T S K IH PA RTIJA Socijalističke ideje p o č in ju se jav ljati u jugoslovenskim zem ljam a u sedam desetim godinam a X IX vijeka. M eđu prvim i n a jz n a č a jn ijim ideolozim a i b o rcim a za socijalizam bio je Svetozar M arković (1846— 1875). Za vrijem e školova­ n ja u R usiji upoznao se sa idejam a velikih ru sk ih revolucionara-dem okrata, a zatim u S vajcarskoj sa učenjem Marksa i Engelsa. M arković je u S rb iji razvio širo k u političku ak c iju u b o rb i za n a ro d n u državu, za sam oupravu, za rje ­ šenje nacionalnog p ita n ja i s tv a ra n je federacije ravnoprav­ n ih b a lk a n sk ih naro d a, za k u ltu rn i p reo b ražaj. Pokrenuo je list „R adenik", u kom e je zastupao ideje I in tem acio n ale i b ran io P a rišk u kom unu. On je izvršio snažan uticaj na poli­ tički život S rb ije i stekao m noge sljedbenike, naro čito m eđu om ladinom . U p leja d u p rvih ista k n u tih so cijalista u jugoslo­ venskim zem ljam a sp a d aju jo š i Vasa Pelagić, D im itrije Cenić, A ndra Banković, Ivan Ancel, F rance Zeleznikar, Vasil C lavinov i drugi. Bez šire političke osnovice i organizovane m asovne p odrške, bjesom učno progonjeni, prvi socijalisti su odlučno i nepokolebivo širili nove so cijalističk e ideje, u no­ seći u rad n e i p o ro b lje n e m ase svijest o p u tev im a bo rb e za bolji život. U tom p e rio d u ja v lja ju se i prve rad n ičk e organizacije, n a jp rije u z e m ljam a gdje se ka p ita listič k i način proizvodnje 9

počeo brže raz v ija ti (Slovenija, H rv a tsk a , Vojvodina), zatim i u ostalim . To su p rv o b itn o b ila so cijaln a ili p ro sv jetn a društva. U isto v rije m e ja v lja ju se i p rv e rad n ičk e akcije pro tiv ka p ita listič k e e k sp lo a tac ije i za p o b o ljša n je položaja rad n ik a . T ada je došlo i do p rv ih ra d n ič k ih š tra jk o v a u L ju b ljan i, M a riboru, Z agrebu, O sijeku, B eogradu, N išu i dru g im m je stim a . Prve sin d ik a ln e i p o litičke o rg an izacije rad n ič k e klase u H rv a tsk o j, Sloveniji i V ojvodini ob razo v an e su u p o sljed ­ njo j deceniji X IX vijeka, po d n e p o sre d n im u tic a je m tek stv o re n ih so c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija A u strije i M ađarske. G odine 1894. osnovana je S o c ija ld em o k ratsk a s tra n k a H rvat­ ske i Slavonije, a dvije godine ka sn ije , u sa sta v u a u strijsk e so c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije , u Sloveniji je osn o v an a Jugoslovenska s o c ija ld e m o k ra tsk a s tra n k a . U sa sta v u ove p o sljed ­ n je 1903. godine osnovana je S o c ija ld em o k ratsk a stra n k a D alm acije. Iste godine, p o slije o b a ra n ja ap so lu tistič k o g re­ žim a A leksandra O brenovića, stv o re n a je S rp sk a so cijald e­ m o k ra tsk a p a rtija . G odine 1909. d ošlo je do s tv a ra n ja So­ c ija ld e m o k ra tsk e s tra n k e Bosne i H ercegovine. Socijaldem o­ k ra ts k e o rganizacije u V ojvodini u org an izacio n o m pogledu bile su dio m ađ a rsk e so c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije . Prve so­ c ija ld e m o k ra tsk e o rganizacije u M ak ed o n iji ja v lja ju se 1909, ali do 1918. godine tam o n ije došlo do stv a ra n ja jed in stv en e rad n ič k e p a rtije . U poredo sa p o litičk im o rg an izacijam a i u čv rsto j vezi s n jim a s tv a ra ju se i d je lu ju sin d ik a ln e organi­ zacije. Iak o su ove o rganizacije d jelov ale u različitim državnim o k virim a i pod različitim uslovim a, sve su one svojom po­ javom i ak tiv n o šću označile novu e ta p u u isto riji jugoslovenskih naro d a. S n jim a se n a isto rijsk o j p ozornici pojavila rad n ič k a k lasa kao nova d ru štveno -p o litičk a snaga. U krilu radničkog p o k re ta n a sta le su m noge nove o rg an izacije — sin d ik ati, rad n ič k e kom ore, usta n o v e so cijaln o g osiguranja, rad n ič k a k u ltu m o -p ro sv je tn a d ru štv a i d ru g e, k o je su imale zn ačajn o m je sto u d ru štv e n o m raz v itk u n a ro d a u cjelini. So­ c ija ld e m o k ra tsk e p a rtije i o rganizacije izdavale su svoje listove, časopise i d ru g e p u b lik a c ije , n a čijim su stran icam a 10

na nov način, sa stanovišta in teresa rad n ičk e klase i radnog naroda, o b jašn ja v an a dru štv en a k re ta n ja i p rek o k o jih se š irila nova dru štv en a teo rija — m arksizam . Boreći se pro tiv e ksploatacije i za p o b o ljšan je položaja rad n ičk e klase, so­ c ijald em o k ratsk e p a rtije su se u isto v rijem e bo rile za de m o k ra tsk a p rava i slobode i za učešće n a jš irih n a ro d n ih slojeva u političkom životu. S druge stra n e , za sve so cijald em o k ratsk e p a rtije u jugoslovenskim zem ljam a bilo je m an je ili više k a ra k te ristič ­ no da nisu im ale šire političke koncepcije b o rb e za socijali­ zam . N jihovi politički p rogram i bili su ograničeni stavovim a I I in tem acio n ale, koji više n isu odgovarali novoj, im peri­ jalistič k o j eposi kapitalizm a, a pogotovu ne k o n k retn im ćruštveno-političkim uslovim a u jugoslovenskim zem ljam a. K oncepcija „čiste klasne b o rb e ”, n a sta la u p reth o d n o m istorijsk o m perio d u u razvijenim k a p italističk im zem ljam a, svo­ dila je ak tiv n o st jugoslovenskih so cijald em o k ratsk ih p a rtija i ra d n ič k ih p o k reta u uske okvire i otežavala im d a n ađ u svoje pravo m je sto u svim onim društveno-političkim zbiva­ n jim a ko ja su bila b rem e n ita takvim d ru štv en im p ro b lem im a za čije su rje ša v an je nep o sred n o b ili zainteresovani, po»"ed rad n ič k e klase, i svi drugi slojevi stanovništva, n a ro d u cjelini. M eđu n a jz n a č a jn ijim bilo je n acionalno p itan je, od­ nosno p ita n je nacionalnog oslobođen ja, a zatim , u uslovim a p ro d u b ljiv a n ja krize u m eđ u n a ro d n im odnosim a uoči svjet­ skog ra ta , i p ita n je nacionalne su d b in e jugoslovenskih na­ ro d a uopšte. N a dnevnom red u bili su i veom a složeni p ro ­ blem i m ilionskog rad n o g seljaštva, koje je velikim dijelom živjelo u okovim a feudalnih odnosa. N ajzad, uoči i u to k u prvog svjetskog ra ta , u čiji su vrtlog, na jed a n ili drugi način, bili uvučeni svi jugoslovenski n aro d i, nep o sred n o se o tvorilo p ita n je o d nosa rad n ičk e klase i n a ro d n ih m asa u o p šte p rem a ra tu . Ta i d ru g a p ita n ja nisu bila ili su bila sam o djelim ično i ned o sljed n o p red m e t in tereso v an ja soci­ ja ld e m o k ra tsk ih p a rtija . Zbog toga rad n ičk i p o k reti i nisu m ogli naći p ravo m je sto u rje ša v an ju tih k ru p n ih dru štv e­ nih p roblem a. Zbog toga, takođe, so cijald em o k ratsk e p a rtije n isu shvatile značaj o nih nacio n aln ih i so cijaln ih k re ta n ja i U

p o tre s a k o ji su bili k a ra k te ris tič n i za sve ju g oslovenske ze­ m lje u to k u i n a k r a ju sv jetsk o g ra ta . Sva ta z b iv an ja tek la s u u velikoj m je ri m im o tih p a rtija , a k ru p n i p ro b lem i jugo­ slovenskih n a ro d a — sve do p ita n ja njih o v o g u je d in je n ja u je d n u d rža v u — b ili su p rv en stv e n o stv a r n a c io n a ln ih b u r­ žoazija.

STVARANJE KOM UNISTIČKE PARTIJE JUGOSLAVIJE I NJENA AKTIVNOST U LEGALNOM PERIODU (1919 — AVGUST 1921) 1.

U J E D IN J E N J E JU G O SL O V E N SK O G RA D N IČ K O G PO K R E T A

Prvi im p e rija lističk i svjetski ra t iza2vao j e k ru p n e dru štv en e i politiX1 • , čke P rom jene. One su se izražavale, Pr Ue svega, u novoj podjeli svijeta k o ju su d ik tira le im perijalističke sile p o b jednice i u velikim revolu cio n arn im p o tresim a do k o jih je došlo u to k u i na z avršetk u rata . Svjetski kapitali­ stički sistem doživio je tad a je d n u od svojih najvećih kriza. N ajteži u d a ra c zadala m u je velika o k to b arsk a socijalistička revolucija i p ojava prve zem lje socijalizm a — Sovjetske R usije. N jena p o b jed a 1917. godine p o d sta k la je revolucio­ n a rn e p o k rete u m nogim evropskim zem ljam a, koje su usli­ je d ra tn ih raz a ra n ja preživljavale d u b o k u po litičk u i pri­ vrednu krizu. Pobjedom o k to b arsk e revolucije započeo je proces soci­ jalistič k o g p reo b ra ž a ja svijeta. To je uslovilo k ru p n e p ro­ m jen e u m eđ u n a ro d n im odnosim a i u razv itk u m eđunarod­ nog radničkog p o k reta . Sve sile m eđ u n aro d n e im perijali­ stičke rea k c ije u družile su se u n ap o rim a da u n ište prvu zem lju socijalizm a, dok su joj sve snage m eđunarodnog revolucionarnog radničkog p o k re ta p ru žale m o raln u i svaku drugu pod ršk u . Pod u tic a je m velikih revolucio n arn ih p o tre sa i p ro­ m jen a došlo je do konačnog rasc jep a u m eđ unarodnom rad­ ničkom p o k retu . Dok su pristalice I I in tem acio n ale nasto­ jale da stiš a ju revolucionarno v ren je i da aktivnost radni­ čkih p a rtija i p o k re ta u sm je re u p rav cu s tv a ra n ja klasnog m ira u o k virim a k a p italističkog sistem a, revolucionarne snage u m e đ u n a ro d n o m rad n ič k o m p o k retu , n a inicijativu Dra5tvene 1 političke pnlike u Jugoslaviji na kraju prvog svjetskog rata

13

L enjina, s tv a ra ju m a rta 1919, n a rev o lu cio n arn o m p ro g ra m u I II , K om u n istič k u in te m ac io n a lu . D uboke d ru štv e n e p ro tiv rje č n o sti i r a tn a ra z a ra n ja iza­ zvali su p o ra s t n e zadovoljstva i rev o lu cio n arn o v ren je i u ju goslovenskim zem ljam a, a n a ro č ito u onim k o je su bile p o d A ustro-U garskom . O k to b a rsk a rev o lu cija dala je sn ažan p o d stic a j rev o lu c io n isa n ju so c ijalno i nacio n aln o u g n jete n ih n a ro d n ih m asa u tim zem ljam a. Više od 30.000 Jugoslovena, bivših z a ro b lje n ik a iz a u stro u g a rs k e v o jske, učestvovalo je u o k to b a rsk o j revoluciji, a m nogi od n jih su, p o p o v ratk u u zem lju, bili in ic ija to ri rev o lu c io n a rn ih ak cija. G odine 1917. i n a ro č ito 1918. u H rv a tsk o j, Sloveniji, B osni i Hercegovini sve su češći rad n ič k i štra jk o v i, m asovne d em o n stra c ije , po­ je d in a č n e po b u n e v o jn ih jed in ica, od k o jih je n a jš ire raz­ m je re im a la p o b u n a m o rn a ra u B oki K o to rsk o j, seljački n e m iri i a k c ije zelenog k a d ra , k o ji su, n a ro č ito u H rv a tsk o j, dobili ra z m je re se lja čk ih u sta n a k a . U tim sp o n ta n im p o k re tim a rad n ič k ih , se lja čk ih i voj­ ničk ih m asa ja s n o su došle do izra ž aja so cijaln e i n acio­ n a ln e tež n je i s p re m n o s t širo k ih n a ro d n ih slojeva d a se t o r e za njih o v o o stv a re n je . M eđutim , ta d a š n je so cijald em o ­ k ra ts k e p a rtije ni u idejno-političk o m ni u o rg an izacijsk o m pogledu n isu bile sp osobne da te p o k re te o rg an izu ju , o b je­ dine i d a im o tv o re rev o lu c io n a rn u p e rsp e k tiv u . U ru k o v o d stv im a s o c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija u H rv a t­ skoj, S loveniji i V ojvodini glavnu rije č im ali su refo rm isti, koji su p rih v a tili s a ra d n ju sa svo jo m n acio n aln o m b u ržo a ­ zijom , p o slali svoje p re d sta v n ik e u p o k ra jin sk e v lade i u k lju č ili se u n jihove n a p o re da stiš a ju rev o lu cio n arn o v re­ n je i o stv a re u je d in je n je jugoslo v en sk ih n a ro d a u z ajed ­ ničk u držav u p od heg em o n ijo m b u ržo azije. N a k ra ju ra ta i n e p o sre d n o po slije njegovog z av ršetk a, u ovim p a rtija m a n a ra s ta o tp o r rev o lu c io n a rn ih snag a p ro tiv p rista lic a k lasn e s a ra d n je s buržoazijom . U ru k o v o d stv im a tek obn o v lje n ih so c ija ld e m o k ra tsk ih s tra n a k a S rb ije , B osne i H ercegovine i D alm acije d ošla je jač e do izra ž aja re v o lu c io n a rn a o rije n ta c ija . M eđutim , tak v a o rije n ta c ija n ije b ila re z u lta t ja s n ih k o n cep cija u rje ša v a n ju u n u tra š n jih k ru p n ih so c ija ln ih i n acio n aln ih p ro b lem a, već je, p rije svega, b ila izraz s o lid a rn o sti sa o k to b arsk o m revo­ lucijom . 14

U takvoj m e đ u n a ro d n o j i u n u tra š n jo j situ aciji proklamovano je 1. de c em b ra 1918. godine stv a ra n je zajedničke države jugoslovenskih n a ro d a — K raljevine Srba, H rvata i Slovenaca. U n jen o m stv a ra n ju rukovodeću ulogu im ala je buržoazija, k o ja je n a sto ja la da u novoj državi osigura svoje klasne interese, a srp s k a buržoazija, k o risteći svoju političku i vojnu snagu i p o d ršk u im pe rija lističk ih sila pobjednica, i svoju hegem oniju. R ezultat tih n a s to ja n ja bilo je u jed in je­ nje jugoslovenskih n a ro d a n a ned em o k ratsk o j osnovi. Na­ cionalne b u ržo azije ujed in ile su se i učinile sve da suzbiju i s tiša ju revolucionarno vrenje, a srp sk a bu ržo azija osigu­ rala je sebi vlad a ju ć u ulogu u novoj državi. Velike p riv re d n e teškoće n e p o sred n o poslije ra ta bile su novi po d stic a j m n o gobrojnim štra jk o v im a rad n ičk e klase i p o k retim a n a selu. N edovoljno konsolidovana, vladajuća buržoazija b ila je p rin u đ e n a n a u stu p k e. F e b ru ara 1919. bila je n a ja v lje n a a g ra rn a refo rm a i ozakonjen osm očasovni radni dan, a poslodavci su bili p rin u đ e n i d a povećaju rad ­ ničke nadnice. Pod u tic a je m revolucionarnog vren ja u zem lji i po b jed e ok to b arsk e revolucije, k raje m 1918. i početkom 1919. jačale su u tek obnovljenim so cijald em o k ratsk im p ar­ tijam a one snage ko je su sta ja le n a revolucionarnim pozi­ cijam a i koje su zahtijevale u jed in jen je rad n ičk ih p o k reta u jugoslovenskim z em ljam a na osnovi nepom irljive klasne borbe. In ic ija tiv u za takvo u je d in je n je dale su k rajem 1918. godine rad n ič k e organizacije Bosne i H ercegovine. Ovu ini­ cijativu p rih v a tilo je rukovodstvo S rp sk e socijald em o k rat­ ske p a rtije , pozivajući sve druge p a rtije i organizacije rad ­ ničke klase na u jed in jen je . Id e ja u je d in je n ja n a b o rb en o j, klasnoj osnovi naišla je na o tp o r većine u ru k ovodstvim a S o cijald em o k ratsk e s tra n ­ ke H rvatske i Slovenije, slovenačke Jugoslovenske socijal­ d em okratske s tra n k e i vojvođanskog Srpsko-bunjevačkog agitacionog odbora. N a p ita n ju u je d in je n ja p ro d u b ili su se u tim p a rtija m a idejno-politički sukobi izm eđu p ristalica kla­ sne sa ra d n je s buržoazijom , tzv. m in iste rijalista , i p ristalica nepom irljive klasne b o rb e i u jed in jen ja . Dok se ova bo rb a pod u tic a je m revolucionarnog rasp o lo žen ja rad n ičk e klase Kongres ujedinjenja

15

u S o cija ld em o k ratsk o j s tra n c i H rv a tsk e i S lovenije i u V oj­ vodini u brzo o k o nčala u k o ris t p ris ta lic a k lasn e b o rb e i u je d in je n ja n a k lasnoj osnovi, u Sloveniji su i d a lje glavnu rije č u ru k o v o d stv u s tra n k e vodili m in iste rija listi, p ro tiv ­ nici u je d in je n ja . Za u je d in je n je p o litič k ih i s in d ik a ln ih o rg an izacija od­ m ah su se izjasnili S o c ija ld em o k ratsk a s tra n k a D alm acije, Jugoslovenski k o m u n istič k i rev o lu c io n a rn i savez pelagićevaca, koji su 2. m a rta 1919. godine o brazovali p o v ratn ici iz R usije, učesnici u o k to b a rsk o j revo lu ciji, i so c ija ld e m o k ra t­ ske organizacije iz M akedonije i C rne G ore. K ongres u je d in je n ja s o c ija ld e m o k ra tsk ih p a rtija i orga­ n izacija o d rža n je u B eogradu od 20. do 23. a p rila 1919. U njegovom ra d u učestvovali su delegati o rg an izacija iz svih z em alja i p o k ra jin a osim Slovenije. U svajan jem Podloge u je d in je n ja , K ongres je odlučio da se o sn u je jed in stv e n a po litič k a o rg an izacija jugoslovenske rad n ič k e klase po d nazivom S ocija listič k a rad n ič k a p a rtija Jugoslavije (kom unista). U Podlozi u je d in je n ja p rih v aćen i su op šti stavovi iz p ro g ra m a S rp sk e s o c ija ld e m o k ra tsk e s tra n k e o su štin i k a pitalizm a, klasn o j b o rb i i so cijalističk o j izgradnji. U drugom dijelu Podloge k o n s ta tu je se d a je ka­ p italizam ušao u zav ršn u e ta p u razv itk a, e ta p u so cijaln ih revolucija i stv a ra n ja kom u n ističk o g d ru štv a , p a se, saobrazno tom e, nova p a rtija izja šn ja v a za o sv a ja n je po litičk e vla­ sti od stra n e rad n ič k e klase i o d lu ču je d a p ris tu p i I II , Ko­ m u n ističkoj intern acio n ali. N ova p a rtija o su đ u je rea k c io ­ n a rn u b u ržo a sk u vladavinu u K raljev in i S rb a, H rv a ta i Slovenaca i poziva na b o rb u p ro tiv nje. K ongres je usvojio „P rak tičn i akcioni p ro g ra m ”, u kom e se p redviđa dugoročna b o rb a za re fo rm e i ističu d e m o k ra tsk i politički i ekonom ski zahtjevi, a u rezo lu ciji o a g ra rn o m pi­ ta n ju traži se u k id an je feu d a ln ih o s ta ta k a i b e sp la tn a po­ djela zem lje seljacim a. U posebn o j rezo lu ciji K ongres je pozdravio ru sk u i m a đ a rsk u rev o lu ciju i o sudio k o n trarev o lucio n a rn u aktiv n o st jugoslovenske b u ržo azije p ro tiv Sov­ je ts k e R usije i m ađ a rsk e so vjetske rep u b lik e. K ongres je usvojio S ta tu t nove p a rtije . N jim e su uglav­ nom preuzeti organizacioni p rin c ip i r a n ijih so c ija ld e m o k ra t­ sk ih p a rtija . 16

N a k ra ju je izabrano rukovodstvo SR PJ(k), pod nazi­ vom C entralno p a rtijs k o vijeće, u koje su ušli tad a n a jistak ­ n u tiji i u većini lijevo o rije n tisan i rukovodeći kadrovi: Filip Filipović, Pavle Pavlović, Sim a M arković, 2ivko Topalović, D ušan Cenić, Jovo Jakšić, M itar Trifunović, Đ uro Cvijić, V ladim ir Copić i drugi, a za glavnog s e k re ta ra izabran je Filip Filipović, Za vrijem e ra d a p a rtijsk o g ko n g resa od ržan je i kon­ gres sindikata, na kom e je don ije ta o d luka o ujed in jen ju sindikalnih organizacija sa C entraln im radničkim sindikal­ nim vijećem Jugoslavije kao rukovodećim organom . Izvan u jed in jen ih sin d ik a ta ostale su sin d ik aln e organizacije iz Slovenije, Opći rad n ič k i savez H rv atsk e i neke m anje orga­ nizacije. Tada je o d ržan a i K onferencija žena so cijalista (komu­ nista), koja je usvojila p oseban s ta tu t i izabrala Centralni se k re ta rija t žena so cijalista (kom unista) Jugoslavije. Ovo su bili događaji od isto rijsk o g značaja za razvitak jugoslovenskog radničkog po k reta. U jedinjenjem političkih i sin d ikalnih organizacija radničke klase na revolucionarnoj osnovi p ostavljeni su bili politički i organizacioni tem elji za k o n solidaciju i jač a n je revolucionarn ih snaga i u sm jeravanje njihove aktivnosti. U isto vrijem e kongresi p a rtijsk o g i sin­ dikalnog u je d in je n ja značili su poraz one s tru je u radničkom p o k retu Jugoslavije k o ja je b ila za k lasn u sarad n iu sn b-iržoazijom . M eđutim , d o k um enti usvojeni n a K ongresu p artijsk o g u je d in je n ja p o k azuju da je nova p a rtija ostala opterećena u znatnoj m je ri idejnim i političkim balasto m socijaldem o­ k ratsk o g n asljeđa. Snage koje su stvorile u jed in jen u par­ tiju bile su jed in stv en e u odnosu na m in iste rijaliste i stajale su na pozicijam a klasne borbe, ali su se razlikovale u po­ gledu m etoda v o đenja te borbe. Jed n i su bili za reform i­ stički, a drugi za revolucionarni p u t k vlasti radničke kla­ se. P red n o st refo rm ista bila je u već u k o rijen jen im socijal­ de m o k ra tsk im shv a ta n jim a kod većine rukovodećih ljudi radničkog p o k re ta i u n ejasnim i neizgrađenim koncepci­ ja m a p ristalica revolucije, č ija je rev o lu cio n arn a orijen tacija bila, p rije svega, rez u lta t po b jed a revolucije u Rusiji i Ma­ đa rsk o j i revolucionarnog raspoložen ja u zem lji, a ne svije­ sti o pu tev im a revolucionarnog ra s p le ta u Jugoslaviji. Mnoge 2

17

k ru p n e p ro b le m e jugoslovenskog d ru štv a , m eđ u k o jim a, n a p rim je r, n acionalno p ita n je, K ongres n ije ni p om enuo, a po m nogim drugim , m eđu k o jim a, n a p rim je r, seljačk o p i­ tan je , im ao je sasvim ne d o slje d n e i n eo d re đ e n e stavove. U stv a ri, o d luke K ongresa, u k lju č u ju ć i i naziv p a rtije , bile su re z u lta t k o m p ro m isa izm eđu rev o lu c io n a rn e i refo rm istič k e s tru je u novoj p a rtiji.

2.

P A R T IJA U P E R IO D U P O L E T A R E V O L U C IO N A R N O G P O K R E T A (A P R IL 1919— 1920)

G odine 1919. i 1920. p ro te k le su u n a p o rim a srp sk e b u ržo azije da uč v rsti svoj sistem vladavine, prelaze & p re k o g o ru ćih so cijaln ih p ro ­ blem a ra d n ih slo jev a i su p ro tsta v ­ lja ju ć i se tež n ja m a tek u je d in je n ih ju g o slo v en sk ih n a ro d a za nacio n aln o m rav n o p ra v n o šć u . U slijed toga n a ra stalo je rev o lu c io n a rn o rasp o lo ž en je u širo k im n a ro d n im slojevim a i jač a o u tic a j SR PJ(k). U tim g odinam a ra d n ič k a k lasa je vo d ila m n o g o b ro jn e ta rifn e i štra jk a č k e a kcije. P red n jen o m o d lu čn o šću poslo­ davci su bili p rin u đ e n i n a u stu p k e . U p rk o s p ro k lam o v an o j a g ra rn o j refo rm i širio se p o k re t se lja čk ih m asa. U nekim o b lastim a dolazilo je do se lja čk ih p o b u n a, k o je su p o n ek ad prim a le k a ra k te r u sta n k a . SR PJ(k) je o d m ah p o slije osnivač­ kog k o ngresa p rešla u p o litič k u ak ciju . O rganizovala je m no­ go b ro jn e p ro te s tn e zborove i d ruge a k cije p ro tiv P riv rem e­ nog naro d n o g p red sta v n ištv a, za rasp isiv a n je izbora za Usta­ vo tv o rn u sk u p štin u , p ro tiv te ro ra i p ro g o n a rad n ičk o g p o k re­ ta, za p o d ršk u rev o lu c ija u R usiji i M ađ arsk o j itd. N ajveća od tih a k c ija bila je g e n eralni š tr a jk 20. i 21. ju la 1919. sp ro ­ veden u znak o tp o ra m eđ u n a ro d n o g p r o le ta rija ta im p e rija ­ lističkoj in te rv en c iji p ro tiv so v je tsk ih rep u b lik a u R u siji i M ađarskoj. K o nsolidujući p o ste p e n o svoj v lad aju ći sistem , buržoazi­ ja je prelazila u pro tiv n a p ad e . Prvi veći n a le t n a rad n ičk i p o k re t izvršila je odlukom o z a b ra n i p ro slav e Prvog m aja 1919. B ila je p o o š tre n a cenzura, a k ao re a k c ija n a g eneralni Revolucionarne akcije i jačanje organizacija rad* ničkog pokreta

18

š tra jk uoči Prvog m aja, u Bosni i H ercegovini su uslijedila m asovna h a p šen ja i progoni, ra sp u šta n je organizacije SRPJ(k) i za b ra n a p o k rajin sk o g p a rtijsk o g lista. K rajem m aja 1919. izvršena su m n o gobrojna h a p šen ja rukovodilaca SRPJ(k) u svim c en trim a. U skoro je u hapšen i s e k re ta r SRPJ(k) Filip Filipović i zadržan u zatvoru pet m jeseci. M eđutim , progoni i p ritisa k režim a nisu slom ili borbeno raspoloženje rad n ih m asa. K o n stan tn o je jačao uticaj SRPJ(k). To je došlo do izražaja i na prvim o p štin sk im izborim a koji su u m a rtu 1920. sprovedeni u H rv atsk o j i Crnoj Gori. Par­ tija je dobila većinu glasova u m nogim gradovim a i indu­ strijsk im c e n trim a — u Zagrebu, O sijeku, V ukovaru, Dugoj Resi, Slavonskom B rodu, N ašicam a, V irovitici, Križevcima, Podgorici (T itograd) itd. Režim se nije pom irio sa izbornom pobjedom SR PJ(k). Suspendovao je n jen e op štin sk e uprave, a m noge njen e odb o rn ik e pohapsio. Aprila 1920. godine u slijed ila je n ajveća ekonom ska ak­ cija rad n ičk e klase Jugoslavije u ovom p erio d u — generalni štra jk željezničara, u kojoj je učestvovalo više od 50.000 radnika. Da bi slom ila š tra jk , vlada se služila n ajb ru taln ijim sredstvim a — m asovnim h ap šen jem i pozivanjem štra jk a č a na vojnu vježbu, zatim m ilitarizacijo m željeznica, a m jesti­ m ično i u vođenjem prije k o g suda. O dlučnost režim a da po svaku cije n u slom i ovaj š tr a jk pok azu je zločin koji je poli­ cija izvršila n ad rad n ic im a u L ju b ljan i. Ona je 24. aprila 1920. o tv o rila p a ljb u na o k upljene rad n ik e na Zaloškoj cesti i ubila č e trn a est, a ran ila oko sedam d eset lica. R ukovodstva SR PJ(k) i sin d ik a ta pozvala su rad n ič k u klasu Jugoslavije na p ro te stn i generalni š tr a jk radi p odršk e željezničarim a. Mada je taj š tra jk zahvatio cijelu rad n ič k u klasu, zbog ograniče­ nog, p ro te stn o g k a ra k te ra n ije doveo do rezu ltata. Prim je­ nju ju ć i n asiln ičk a sred stv a, režim je u spio da slomi štra jk željezničara. O h ra b ren a tim u spjeh o m , vlada je izvršila nov nalet n a rad n ičk i p o k ret. U slijedila su m noga hapšenja, z a tv a ran ja p a rtijs k ih i sin d ik aln ih organizacija i radničkih dom ova. Polet revolucionarnog radničko g p o k reta u toku 1919. i u prvoj polovini 1920. godine povoljno je uticao na političko i organizaciono ja č a n je SR PJ(k). U tom periodu, ukidanjem slovenačke Jugoslovenske soc ija ld e m o k ra tsk e stra n k e i uklju­ čenjem njen o g čla n stv a u SR PJ(k), bio je završen proces

u je d in je n ja jugoslovenskog rad n ič k o g p o k reta . T om e je p re t­ hodila duga i u p o rn a id ejn a i p o litič k a b o rb a s m in isterijalistim a u ru k o v o d stv u Jugosloven sk e so cija ld e m o k ra tsk e stra n k e , p ri čem u je od lu ču ju ć i u tic a j im alo rev o lu cio n arn o raspoloženje slovenačke rad n ič k e klase i p o ra s t n jen e sp re m ­ n o sti da se sve odlu čn ije b o ri za p o b o ljša n je svog p o lo žaja i za svoja prava. P ored ja č a n ja p o sto je ć ih i s tv a ra n ja n ovih p a rtijs k ih o rganizacija u svim z e m ljam a i o b lastim a , u ovom p e rio d u stvorene su m noge organizacije u M ak ed o n iji sa p o k ra jin ­ skim ru kovodstvom u S k o p lju , za tim u C rnoj G ori i n a Ko­ sovu i M etohiji. Iak o SR PJ(k) n ije im ala p ro g ra m o seljač­ kom i nacionalnom p ita n ju n iti je p o k lan ja la o zb iljn iju p a ž n ju p olitičkim k re ta n jim a n a selu, nera sp o lo že n je rad n o g se­ lja štv a p rem a režim u m anifestovalo se i u s tv a ra n ju m nogih organizacija SR PJ(k), n a ro č ito u selim a S rb ije i M akedonije. U isto v rijem e jač a li su i u je d in jen i sin d ik ati. S red in o m 1920. godine b ro j članova SR PJ(k) p relazio je 65.000, a u je ­ dinjeni sin d ik a ti im ali su 208.000 članova. M ada sporo u o d nosu n a raz v ita k p o litič k ih p rilik a u Jugoslaviji i n a p lim u revo lu cio n arn o g p o k reta , SR PJ(k) jač a la je i u idejno-političkom pogledu. Z n a č a jn u ulogu u tom e im ali su m nogi p a rtijs k i listovi. P o red ce n tra ln o g p a r­ tijsk o g i sindikalnog o rg an a „ R ad n ičk ih no v in a", u svim većim c e n trim a izlazili su p a rtijs k i listovi i p o jed in i časopisi. Isto tako u m nogim c e n trim a osnovane s u p a rtijs k e škole i kursevi. U uslovim a revolucionarnog po leta i o š trih k lasn ih su­ d a ra sve su jač e dolazile do izra ž aja razlik e u id ejn im i p olitičkim stavovim a izm eđu p rista lic a rev o lu cio n arn e i re ­ fo rm ističk e s tru je u SR PJ(k). R efo rm isti, p o zn ati p o d nazi­ vom ce n tru m a ši, n a sto ja li su d a P a rtiju p rev ed u n a refo r­ m ističke pozicije. Polazeći od toga da je Ju g o slav ija z ao stala zem lja, da je n jen a rad n ič k a klasa m a lo b ro jn a i nerazv ijen a, oni su istu p a li sa stavom d a ne p o sto je uslovi za revoluci­ o n a rn u akciju, da p re d s to ji dug perio d političk o g i p riv re d ­ nog razvitka u k o jem se ra d n ič k a k lasa m o ra b o riti za p o ­ bo ljša n je svoga položaja u o k virim a k ap italizm a, a n jen a p a rtija u k lju č iti u p a rla m e n ta rn i život u n u ta r bu ržo ask o g političkog sistem a. Glavni ideolog re fo rm is ta bio je d r 2ivko Topalović. K o m unistički o rije n tis a n i k a d ro v i u SR PJ(k) p ru ­ 20

žali su refo rm istim a odlučan otpo r. Id ejn a b o rb a izm eđu ove dvije s tru je izbila je svom žestinom u proljeće 1920. U znaku te bo rb e vršene su p rip re m e za drugi p a rtijsk i kon­ gres koji je im ao da odluči n jen ishod. Tragovi te idejne b orbe, koja je tra ja la nekoliko m je­ seci, ostali su u p a rtijsk im listovim a. Pristalice i jedne i druge s tru je objavile su m noge članke i rasp rav e u kojim a su dokazivale ispravnost svojih idejnih i političkih stavova. Ta se b o rb a vodila isključivo na osnovnom p ita n ju — za revolucionarni ili refo rm istič k i p u t rad n ičk e klase do vlasti. O slanjajući se na m ark sistič k o učenje, na Lenjinov teo rijsk i d oprinos o im p erijalizm u kao um iru ćem s ta d iju kapitalizm a i pred v e č e rju p ro le tersk e revolucije, na p rak su revolucionar­ nog p o k reta i na revolucionarno rasp o lo žen je radničke klase u Jugoslaviji, k o m u n isti su u ovom suk o b u sa cen tru m ašim a izvojevali o d lučnu pobjedu. G odine 1919. osnovana je i jed in stv en a om ladinska re­ volucionarna organizacija — Savez k o m unističke om ladine Jugoslavije (Skoj). Njegovom stv a ra n ju p reth o d ila je pojava m jesn ih om lad in sk ih rev olucionarn ih organizacija — đačkih vijeća i s tu d e n tsk ih k o m u n ističk ih klubova u Beogradu i Zagrebu. O snivačka ko n fere n c ija S koja o d ržan a je u Zagre­ bu 10. o k to b ra 1919. S tv a ra n e u uslovim a revolucionarnog v ren ja u zem lji i pod u tic a je m o k to b arsk e revolucije, ove organizacije m ladih lju d i koji nisu bili opterećeni idejnim i političkim n asljeđ em soc ija ld e m o k ra tije, prim ile su od početka izrazito kom u n ističk o obilježje. Skoj je u brzo pri­ stupio K om unističkoj o m ladinskoj in tem acio n ali. Na prvom kongresu Skoja, ju n a 1920. u B eogradu, prihvaćen je p ro ­ gram , p rem a kom e Skoj, kao sam o staln a organizacija, usvaja p ro g ra m i ciljeve SR PJ(k). D rugi kon g res P a rtije o držan je u V ukovaru od 20. do 24. ju n a 1920. godine. K ongres je p ro te k a o u zna­ ku su koba izm eđu re fo rm istič k e i rev o lu cio n arn e s tru je u SR PJ(k) oko osnovnih d o k u m en a ta — p ro g ra m a i s ta tu ta P artije. Poslije d isk u sije oko p redloga p ro g ra m sk ih d o kum enata, koje su podnijeli ko m u n isti i cen tru m aši, V ukovarski kon­ gres se ogrom nom većinom izjasn io za p ro g ra m koji je u

Drugi kongres Partije

21

im e k o m u n ista pod n io Filip Filipović. U p ro g ra m u su n a j­ p rije izložene m ark sistič k e id ejn e i p o litičk e osnove P a rtije , a z atim i n jen i osnovni ciljevi — ru še n je k ap italističk o g po­ re tk a rev o lu c io n a rn im p u te m i s tv a ra n je so v jetsk e rep u b lik e Jugoslavije. U sk la d u s tim , P a rtija m ije n ja svoj naziv u K o m u n istič k a p a rtija Jugoslavija (KPJ). N a isti na č in K ongres je, po slije d isk u sije o n ep o sred n im z adacim a P a rtije , p rih v a tio o c je n u d a m eđ u n a ro d n u i u n u ­ tra š n ju s itu a c iju k a ra k te riš e b o rb a izm eđu rea k c io n arn ih b u ržo a sk ih snaga i p ro le te rs k e rev o lu cije i d a je zad ata k K PJ da rad n ič k u k lasu Ju g oslavije p rip re m a i o rg an izu je za izvršenje n jen e isto rijsk e m isije. K ongres je donio nov s ta tu t, k o ji je p red v iđ ao d a se K P J o rganizuje n a c e n tra listič k o m p rin c ip u , d a se u k in u d o ta d a š n ja p o k ra jin sk a ru k ovodstv a, a d a n jih zam ijen e o b lasn a vijeća sa se k re ta rim a , ko je im e n u je C e n traln o p a r­ tijsk o vijeće. Po ovom s ta tu tu , sam o su n a ja m n i rad n ic i — članovi s in d ik a ta p rim a n i u P a r tiju u p iso m , a za sve druge pred v iđ en i su o d ređ e n i uslovi. C e n tru m a ši su se izjasnili p ro tiv c e n tra liz ac ije P a rtije i p ro tiv č v rste veze izm eđ u K PJ i sin d ik a ta , k o ju je pred v iđ a o usv o jen i sta tu t. V elikom većinom K ongres je iza b ra o C e n traln o p a rtij­ sko vijeće iz red o v a k o m u n ista . Za se k re ta re K P J izab ran i su S im a M arković i Filip Filipović. D rugi k ongres je zauzeo z n a ča jn o m je s to u isto riji jugoslovenskog rad n ič k o g p o k reta . On je označio o d lu čn u po­ b je d u k o m u n istič k ih n a d re fo rm istič k im sn ag am a u tom e p o k re tu i u tv rd io rev o lu c io n a rn i p rav a c njegovog razvitka. M eđutim , ni ovaj kongres nije n ašao odgovore n a n eke n a j­ važnije pro b le m e i p ro tiv rje č n o sti jug o slo v en sk o g d ru štv a, n iti je raz ra d io od g o v a ra ju ć u s tra te g iju i ta k tik u revolu­ c io n a rn e b o rb e. Ni na ovom k o n g resu jug o slo v en sk i k om u­ n isti n isu uočili n e riješe n o n a c ionaln o p ita n je u Jugoslaviji n iti su po k u šali da p ruže odgovor n a to p ita n je. N ed o sljed n o i neo d re đ e n o su i da lje p rilazili a g ra rn o m p ita n ju i p ro b le­ m im a sela u o p šte . Oni su jo š bili dalek o od pom isli da ra d n ič k a k lasa i n jen a ava n g ard a u n acio n aln o u g n jete n im m asa m a i u m ilionskom rad n o m s e lja štv u m o ra ju da traže svoje p riro d n e saveznike u b o rb i za rev o lu cio n arn i p re ­ ob raž a j. 22

Zbog o tp o ra ce n tru m a ša u p o k rajin sk o m rukovodstvu sin d ik ata u H rv atsk o j, u m je sto kongresa sindikata, odm ah poslije p a rtijsk o g kongresa održan a je sindikalna konferen­ cija, na kojoj je u svojena odluka o u jed in jen ju sindikalnih saveza. U drugoj polovini 1920. godine KPJ je učestvovala u o pštinskim i p ar­ lam e n ta rn im izborim a. U ljeto 1920. sprovedeni su izbori za opštine u S rbiji i M akedoniji. K om unistička p a rtija Jugoslavije je i na ovim izborim a postigla vrlo zn ačajne rezultate. Njeni kan d id ati dobili su većinu u B eogradu, Skoplju, Nišu, Kragujevcu, Velesu, P iro tu , K um anovu, V aljevu, Leskovcu, Sapcu, K avadaru, Užicu, P rilepu i drugim m jestim a. Izborni rezultati bili su n a jb o lji dokaz u tic a ja K PJ i revolucionarnog raspoloženja rad n ič k e klase i o stalih rad n ih slojeva. Vlada se nije p om irila s tim da o p štin u p resto n ice p reuzm u kom u­ nisti i donijela je o d luku o su sp end o v an ju k om unističke opštinske uprave u B eogradu, na čijem se čelu nalazio se k re tar KPJ Filip Filipović. U m jesto da odgovori organizovanom ak­ cijom rad n o g n a ro d a , rukovodstvo KPJ se ograničilo na p ro­ teste vladi i zahtjeve da se n jen a o d lu k a o suspendovanju povuče kao nezakonita. U brzo zatim počela je izborna k a m p a n ja za U stavotvor­ nu sku p štin u . U prkos raznovrsnim m je ram a p ritisk a i tero ra od stra n e režim a, K PJ je i na ovim izborim a postigla izvan­ redan u sp jeh . N a izborim a od 28. n o v em b ra 1920. godine KPJ je dobila 59 poslaničkih m an d a ta i zauzela treće m jesto po b ro ju po slan ik a u U stavotvornoj sk upštini. Iako značajni, ovi rez u lta ti izbora još nisu bili stvarni izraz a n tirežim skog i dem okratsko -rev o lu cio n arn o g raspolo­ ženja n aro d n ih m asa. Razlog tom e n ije bio sam o u tero ru i p ritisk u koji su organi vlasti vršili nad ko m u n istim a i nji­ hovim p ristalica m a za v rijem e izborne kam p an je, već, p rije svega, u p reu sk o j p olitičkoj p latfo rm i KPJ. Ona u to vrijem e nije im ala ja s n iji politički pro g ra m za selo, n iti se u opšte bavila p roblem im a n acionalnih odnosa u Jugoslaviji. M eđu­ tim , stv a rn i politički život u m asam a rad n o g seljaštv a i d ru ­ gih siro m ašn ih i s re d n jih slojeva u to v rijem e k reta o se u znaku du b o k ih so c ija ln ih i n a c ionaln ih p ro b lem a i k rajn jeg Učešće KPJ u Izborima 1 obračun sa centrum ašima

23

nezadovoljstva p o litik o m v lad a ju ć e b u ržo azije. B aš u v rije m e izborne k a m p a n je p o jač a la su p re v ira n ja n a selu, a u znatnom d ije lu H rv a tsk e , u se p te m b ru 1920, došlo je do pobune seljak a. K o m u n istič k a p a rtija Ju g o slav ije n ije shva­ tila k a ra k te r tih p re v ira n ja i p o k re ta i n ije n išta p red u zela da se poveže sa b o rb en o rasp o lo žen im m asa m a rad n o g se­ ljaštva. U to k u izborne k a m p a n je u K P J je d ošlo do k onačnog obračuna sa c e n tru m a š im a i do njih o v e p o litičk e likvidacije. O dlučna b o rb a vođena je sa c e n tru m a šim a u H rv a tsk o j, koji su u to v rijem e im ali većinu u p o k ra jin sk o m ru k o v o d stv u P a rtije i s in d ik a ta i ko ji su pru ža li o tp o r stav o v im a i o dlu­ k am a V ukovarskog kongresa. U p ro ce su o tv o ren e id ejn e i političke b o rb e sve p a rtijs k e o rg an izacije H rv a tsk e izjasnile su se p rotiv ce n tru m a šk o g ruk o v o d stv a, k o je se zatim po­ vuklo iz KPJ. U isto vrije m e o tv o re n u k a m p a n ju p ro tiv ko­ m unističke o rije n ta c ije P a rtije i rad n ič k o g p o k re ta poveli su cen tru m aši u S rb iji i Bosni. Oni su u svojim sp isim a n a p a ­ dali p rogram K P J, K o m u n istič k u in te rn a c io n a lu i o k to b ar­ sku revoluciju. N a jz ad su, k ra je m 1920. godine, c e n tru m a ši b ili isključeni iz K P J.

3. O FA N Z IV A B U R Ž O A Z IJE P R O T IV R A D N IČ K O G P O K R E T A I ZA BRA NA K O M U N IS T IČ K E P A R T IJE JU G O S L A V IJE (D E C E M B A R 1920 — AV G U ST 1921) R azvitak u K raljev in i S rb a, H rv a ta KPJ pod udarcim a j Slovenaca u p rv e dv ije godine neObznane dvosm islen o je pok azao d a je rev o ­ lucionarni rad n ič k i p o k re t pod vodstvom K PJ glavna p re p re k a u konsolidovanju b u ržo a sk e vladavine. S naga i v ita ln o st toga p o k reta izvirali su iz k ru p n ih n e riješe n ih so cijaln ih i naci­ onalnih pro b le m a i p ro tiv rje č n o sti u novoj državi. To se m anifestovalo u m n o g o b ro jn im tarifn im p o k retim a rad n ičk e klase, u p re v ira n ju i p o b u n a m a n a selu, u rez u lta tim a opštin sk ih i p a rla m e n ta rn ih izbora i u m nogim d ru g im poli­ tičkim d ogađajim a toga vrem ena. Z ato je v lad a ju ć a buržoazi­ ja ulagala najveće n a p o re da slom i rev o lu cio n arn i rad n ičk i p okret. U p o č e tk u , d o k jo š n ije sta b ilizo v ala sv o ju vladavinu. 24

ona je išla na u stu p k e , prelazeći povrem eno i m jestim ično u napade. U odlučnu ofanzivu prešla je k raje m 1920. godine. Tada, k raje m 1920. godine, došlo je do stišav an ja revo­ lucionarnog tala sa u Evropi. M ađarska revolucija bila je poražena. S ovjetska R usija je jedva odolijevala p ritisk u arm i­ ja im p erijalističkih in te rv en a ta i dom aće kontrarevolucije. U nekoliko k ru p n ih klasnih s u d a ra u zem lji vladajuća b u r­ žoazija se uv jerila u neodlučnost ruko v o d stv a KPJ, u njego­ vu kolebljivost i sklonost ka od stu p a n ju . Sve su to bili faktori koji su naveli režim na odlu čn u ofanzivu protiv radničkog pokreta. Povod za ak ciju bili su veliki štra jk o v i ru d a ra u Slove­ niji i Bosni decem bra 1920. K ada je v last odlučila da iz bosanskih ru d n ik a p ro tje ra ru d a re iz Slovenije i drugih kra­ jeva Jugoslavije koji su radili u tim ru d n icim a, a dom aći ru d ari ih uzeli u z aštitu , vlada je n a ru d a re u p u tila vojsku. R udari u H usinu kod Tuzle pružili su oru žan i otp o r, koji je bio u krvi ugušen (H usinska buna). T ada je rukovodstvo sin dikata pozvalo rad n ik e n a jedn o d n ev n i generalni š tra jk solidarnosti. K oristeći se ovim d o gađajim a i o p tu žu ju ći K PJ da pri­ prem a p rev ra t, vlada je 29/30. decem b ra 1920. objavila taKOzvanu O bznanu, kojom se z a b ra n ju je kom u n ističk a aktiv­ nost. O dm ah su u slijedili za tv a ran je o rg an izacija KPJ i sin­ dikata i ra d n ič k ih dom ova, z a b ra n a p a rtijs k ih i sin d ik aln ih listova i m asovna h a p šen ja i progoni ko m u n ista. R ukovodstvo K PJ je i na ovaj o p šti nap ad n a rad n ičk i po k ret odgovorilo na isti način kao i n a ran ije p a rcijain e napade. Ono n ije pokren u lo rad n ič k u k lasu na o tp o r, već se o rijentisalo na p ro te ste vladi i na in te rp ela c iju u tek obra­ zovanoj U stavotvornoj sk u p štin i, d okazujući da je O bznana protivzakonit a k t i z ah tijev aju ći n jen o povlačenje. Zbog toga je i o tp o r rad n ič k e klase bio nezn atan , m jestim ičan i neorganizovan. Izgrađena n a prin c ip im a legalne p a rtije i o rije n tisan a na p a rla m e n ta rn e oblike b orbe, K PJ n ije bila sp rem n a da dočeka ovaj u d a r režim a. N jeno ru k o v o d stv o nije očekivalo takav ud a r, ono se nije o rije n tisalo na stv a ra n je ilegalnog partijsk o g a p a ra ta. Zbog toga se K PJ po d u d arcim a Ob­ znane brzo raspadala. R azočarane o p o rtu n izm o m rukovodstva i nesposobne da p ru že organizovan o tp o r režim u, m ase p a rtij­ 25

skog čla n stv a su se pasivizirale. R efo rm isti-cen tru m aši n a­ sto ja li su da isk o riste ofanzivu vlad a ju ć e b u ržo azije n a re ­ volucionarni rad n ič k i p o k ret. U to m e su im p ru žali p o d ršk u organi vlasti, p re d a ju ć i im im ovinu i p ro sto rije K PJ i revo­ lu cio n a rn ih sin d ik a ta . Je d in o legalno u p o riš te K PJ o sta o je K lub k o m u n istič k ih p o sla n ik a u U stavotvornoj sk u p štin i. S o b zirom n a to d a su m nogi p o slanici-kom unisti bili članovi C en traln o g p a rtijsk o g vijeća, ovaj klu b je u n e k u ru k u p reu zeo u logu ru k o v o d stv a K PJ. Ono se u prvoj polovini 1921. godine bavilo p ro b le­ m im a organizacionog p rila g o đ av a n ja i raz v ija n ja p o litičk e ak­ tivnosti K PJ u novim uslovim a. U svojene su p rv e odluke o izg rađ iv an ju ilegalnog p a rtijs k o g a p a ra ta i p rv i p u t se, m ada sasvim n ed o slje d n o i n e ja sn o , ra s p ra v lja lo o nacio n aln o m p ita n ju , ko je je u to v rije m e bilo jed n o od c e n tra ln ih p ro ­ b lem a p o litičkog života u Jugoslav iji. Poslije m nogih in te r­ vencija vlad a je tek u m a ju 1921. dozvolila obnovu ra d a sin­ dik ata , ali p o d uslovom da oni b u d u p o litičk i n eu traln i. U prkos svim m je ra m a režim a d a raz b ije o rganizacije rev o lu cio n arn o g rad n ič k o g p o k reta , rad n ič k a k lasa je n a sta ­ vila sa ta rifn im i š tra jk a č k im a k cijam a. Ona je m o rala da b ra n i tekovine koje je do ta d a izvojevala, je r su se poslo­ davci k o ristili O bznanom da b i izigravali o d red b e kolek tiv n ih ugovora, pro d u žav ali ra d n i dan, sm an jiv ali rad n ič k e zarade. U poredo s p rv im k o rac im a u p rila g o đ av a n ju K PJ uslo­ vim a n a sta lim d o n o še n je m O bznane tek ao je p ro ces stv a­ r a n ja ilegalnih org an iz a cija S koja. T akve org an izacije o b ra ­ zovane su do sre d in e A921. godine u nek o lik o najv ećih gradova. S re d in o m 1921. godine u slijed io je zaštiti države nov u d a ra c režim a n a revolucioKPJ u tlegaP n a rn i rad n ič k i p o k re t. p očetk o m a v gusta 1921. N a ro d n a sk u p štin a, k o ja je p re th o d n o izglasala Prvi u s ta v K raljev in e S rb a, H r­ v a ta i Slovenaca, do n ijela je Z akon o zaštiti jav n e bezbjednosti i p o re tk a u državi (p oznatiji po d im enom Zakon o z a štiti države), k oji je k o m u n istič k u a k tiv n o st pro g lasio zlo­ činom i za tak v u a k tiv n o st p ro p isiv ao n a jstro ž e kazne, u k lju č u ju ći i kaznu s m rti. Da bi o p rav d ao d o n o šen je ovak­ vog zakona, režim je K o m u n istič k u p a rtiju op tu žio za poku-

Zakon o 1 prelaz

26

Šaj a te n ta ta na reg en ta A leksandra, ju n a 1921, i za aten tat na bivšeg m in istra u n u tra š n jih djela M ilorada Draškovića, ju la 1921. Ove a k cije su zaista izveli kom unisti, prvenstveno om ladinci, koji su, razočarani u rukovodstvo KPJ, pošli pu­ tem individualnog tero ra. Proglasivši KPJ terorističkom or­ ganizacijom , režim je suspendovao sve kom unističke opštinske uprave i odbornike, a S kupštin a oduzela m andate ko­ m unističkim poslanicim a. N a tem elju Zakona o zaštiti države izvršena su do tad a n ajm aso v n ija h apšenja kom uni­ sta, p rem a k ojim a je bio prim ije n je n m etod surovog p riti­ ska i m učenja. Z akonom o zaštiti države KPJ je bila otje­ ran a u duboku ilegalnost. Tim e je završen prvi, takozvani legalni p eriod u istoriji KPJ. Od tad a pa do slom a K raljevine Jugoslavije, aprila 1941. godine, K PJ je b ila p a rtija van zakona. N astala u periodu revolucionarnog poleta u Evropi i revolucionarnog v ren ja u zem lji, K PJ je brzo izrasla u ve­ om a značajan fa k to r političkog života u tek stvorenoj držav­ noj zajednici jugoslovenskih naroda. R adnička klasa, a za­ tim u sve širim raz m je ra m a i drugi rad n i i nacionalno ugnjeteni naro d n i slojevi, p rihvatali su revolucionarnu ori­ jen ta c iju K PJ je r im je ona otvarala persp ek tiv u rješavanja gorućih socijalnih i nacionalnih problem a. O p o rastu politi­ čkog ugleda i u tic a ja K PJ nesum njivo svjedoče m noge po­ jave i zbivanja u ovom dvogodišnjem periodu. Takve ten­ d encije u u n u tra šn je m političkom razv itk u jasn o su potvr­ dile da je konsolidacija buržoaskog sistem a vladavine, koji je počivao na socijalnom i nacionalnom b espravlju, bila jedino m oguća pod uslovom da se iz političkog života ze­ m lje nasilnim sredstvim a isključe revolucionarni radnički po k ret i njegova avangarda. Tako je u prvom o štro m klasnom sukobu prevagu od­ nijela buržoazija. Ona je bila prem oćna je r se n aslan jala na državni m ehanizam i vojsku, je r je im ala p o d ršk u im perija­ lističkih sila pobjednica, koje su ubrzo poslije rata , u sarad n ji sa m eđunarodnom buržoazijom , uspjele da zaustave revolucionarni talas u Evropi i da p ređ u u ofanzivu protiv prve zem lje socijalizm a — Sovjetske Rusije. S druge strane, radnički p o k ret u novoj državi nije im ao revolucionarnih tra d icija, njegove političke organizacije bile su opterećene socija ld e m o k ra tsk im idejn im i političkim nasljeđem , on je 27

u to k u k lasn ih b o rb i i revo lu cio n arn o g p re v ira n ja tek doži­ vljavao p ro ces svog p o litičkog i o rganizacionog konsolidov an ja. N jegova vodeća snaga — K P J n ije im ala ja sn e p red ­ stave o pu tev im a b o rb e za rev o lu c io n a rn i p reo b ra ž a j u k o n k retn im ju goslovenskim uslovim a, o to m e k o je d ru štv e n e snage i slojevi, po svom d ru štveno -p o litičk o m po lo žaju , mo­ gu i m o ra ju b iti saveznici rad n ič k e k lase u rev o lu cio n arn o j b orbi. Zbog toga ru k o v o d stv o K P J n ije sagledalo sve p o ten ­ cija ln e snage revolucije — m ilionsk o ra d n o seljaštv o i nacio­ n aln o u g n jete n e m ase. Polazeći od p o sta v k e „k lasa p ro tiv k lase ” i ra č u n a ju ć i sam o n a p ro le ta rija t, k o ji je bio m alo ­ b ro ja n i n erazvijen, ruk o v o d stv o K P J, u stv a ri, n ije ni sam o bilo u v jere n o u m o gućnost p o b jed e rev o lu cije. T u su b ili uzroci njegovog o p o rtu n istič k o g d rž a n ja u tre n u c im a koji s u n alagali k u rs n a od lu čn e rev o lu c io n a rn e o k rša je .

II

KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U PERIODU LA2NOG PARLAMENTARIZMA (1921— 1928)

1.

STV A R A N JE I A K T IV N O S T IL E G A L N E PA R T IJE U P E R IO D U 1921— 1923.

Osnovne ekonomske 1 društveno-političke karakterlstlke Kraljevine Srba, H rvata 1 Slove-

U stf v°m 1 Zakonom o zaštiti države b uržoazija je p riv rem en o stabilizovala svoju vladavinu, ali tim e n ije otklo n ila d ru štv en e problem e i p ro tiv rje č n o sti u novoj državi. U privrednom pogledu, K raljev in a S rba, H rv ata i Slove­ naca bila je izrazito zaostala evro p sk a zem lja. Blizu 80% njenog stanovništva živjelo je na selu. Bila je to p oljopri­ vreda sa m ilionskim sitnim i sre d n jim posjedom , na kom e se proizvodilo n ajp rim itiv n ijim sred stv im a. In d u strija , ru d ar­ stvo i sao b raćaj bili su tek u začetku. N aslijeđeno sta n je u privredi bilo je takvo da su sam o k ru p n i zahvati mogli obezbijediti izvlačenje zem lje iz zaostalo sti i o tv ara n je puteva progresa. M eđutim , vladajuća buržo azija nije pošla tim pu­ tem . Ona se u priv red n o j politici rukovodila svojim uskim klasnim interesim a. Ionako n eznatn a sred stv a akum ulacije ona n ije k o ristila za dugoročnije po d u h v ate rad i u n ap ređ e­ n ja poljoprivrede, podizanja novih in d u strijsk ih k ap aciteta, razvijanja ru d arstv a , izgradnje m o dernog sao b ra ć a ja itd. Poslodavci su žurili da izvuku što veće p ro fite, p ri čem u im država n ije posta v lja la nikakva og ran ičen ja, već im je išla naruku, trošeći i sam a najveći dio sre d stav a za održavanje činovničkog a p a ra ta , policije i vojske. U takvim uslovim a po­ većanje p ro fita m oglo je biti o stv aren o sam o povećanjem stepena eksp lo a tac ije — sniženjem rad n ič k ih nadnica, p ro ­ duženjem rad n o g dana, angažovanjem jeftin ije , d ječje i žen­ ske rad n e snage, visokim porezim a, nisk im cijen am a p oljo­ p rivrednih proizvoda, zelenaštvom itd. Da je vlad aju ća b u r­ žoazija p o šla tim p u te m , pokazala je p ra k s a u p rv im godina29

m a. N eke n a jz n a č a jn ije tekovine, k ao što su kolek tiv n i ugo­ vori, osm očasovni ra d n i dan, a g ra rn a refo rm a , k o je su bile izvojevane o dlučnom b o rb o m ra d n ih m asa u p e rio d u revo­ lu cionarnog p oleta, poslodavci i vlast n isu poštovali, a o tp o r ra d n ik a proglašavali su a n tid rža v n o m ak tiv n o šć u i n a sto ja li da ga slom e po lic ijsk im progonim a. Policijski k a ra k te r političkog siste m a K raljev in e S rb a, H rv a ta i S lovenaca bio je p rik riv e n velom lažnog p a rla m e n ­ tarizm a Izg ra đ e n a na osnovam a c e n tra liz m a i h eg em o n ije srp sk e bu ržo azije, nova država p o sta la je tip ičn a po siste m u na cionalnog u g n jeta v a n ja . T im e su bile izn ev jeren e nade ju g o slovenskih n a ro d a da će u novoj, u je d in je n o j državnoj zajednici o stv a riti nac io n a ln u rav n o p ra v n o st i n acio n aln u afirm a c iju . S rp sk a bu ržo azija, da bi o sig u rala svoj v lad aju ći položaj a s tim i po v o ljn ije uslove za b o g aćenje, počela je gaženjem n a c io n a ln ih p rav a i g ru b im o b rač u n a v a n je m sa svim o nim sn a g am a ko je su se b o rile p ro tiv n jen e hege­ m onije. Pošto je b itk u s re v o lu c io n a rn im rad n ič k im p o k reto m rije šila p riv re m e n o u sv o ju k o rist, srp s k a b u ržo a z ija m o rala je da izdrži b o rb u i sa b u ržo azijo m u g n jete n ih n acija, k o ja je tra ž ila svoj ud io u vlasti. P oslije p o raza K PJ, n a ro d n e m ase su se o k u p lja le oko b u ržo a sk ih p o litičk ih p a rtija koje su istu p a le sa d e m o k ra ts k im z a h tjev im a i tražile u k id an je cen tra liz m a . P olitičke b o rb e izm eđu raz n ih b u ržo ask ih p ar­ tija vodile su r a s p iriv a n ju na c io n a ln ih stra s ti i šovinizm a i s la b lje n ju je d in s tv a ju g o slovenske držav n e zajednice. B o rb a za p o slaničke m an d a te , m in ista rsk e i dru g e visoke položaje, k o ru p cio n a šk e a fere i m eđ u so b n a o p tu živ a n ja bili su o dlike Tadašnjeg p a rla m e n ta rn o g života. Izg ra đ e n a n a tak o n e solidnim o snovam a i na tlu tak o k ru p n ih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro tiv rje č n o sti, nova država je vodila i k ra jn je rea k c io n a rn u s p o ljn u p o litik u . N jen oslo­ nac bile su im p e rija lističk e sile p o b jed n ice u sv jetsk o m r a tu , n a p rvom m je s tu F ra n cu sk a , glavni p o b o rn ik in terv en ­ cije p ro tiv S o v jetsk e R u sije i tvo ra c sa n ita rn o g k o rd o n a u kom e je zna ča jn o m je s to im ala Jug o slav ija. V lad aju ća jugoslovenska b u ržo a z ija vodila je izra z itu a n tiso v je tsk u polilik u od s tr a h a p re d re v o lu c io n a rn im p o k re to m u v lastito j zem lji. 30

N apori vladajuće buržoazije da nasiljem i pritiskom stabilizuje svoj politički sistem i parališe djejstv o društvenih p roblem a i p ro tiv rje č n o sti nisu m ogli donijeti tra jn ije rezul­ tate. G rubi oblici e ksploatacije radničke klase, bezizlazan položaj radnog seljaštva i drugih rad n ih slojeva, politika na­ cionalnog u g n jeta v a n ja i režim policijske sam ovolje i beza­ ko n ja — sve su to bili objektivni uslovi koji su djelovali na p o ra s t neraspoloženja rad n ih m asa p rem a režim u, stvarajući povoljno tlo za razvitak revolucionarnog p o k reta, za obnovu i k onsolidaciju K om unističke p a rtije i za n jeno povezivanje s rad n im i nacionalno u g n jetenim m asam a. N a su p ro t navedenim objektivnim uslovim a koji su otvarali perspektivu razvitk a revolucionarnog po. . 6 .. . k reta djelovali su mnogi negativni faktori. P rije svega, proces organi­ zacionog o b n a v lja n ja K PJ i prilago đ av an ja n jen e aktivnosti novim uslovim a razvijao se u v rijem e oseke revolucionarnog p o k reta u sv ijetu i zem lji i privrem en e stabilizacije kapita­ lizm a. P ored toga, K PJ se počela obn av ljati poslije poraza koji je p re trp je la velikim dijelom i zbog svojih u n u tra šn jih slabosti, što je im alo za p o sljedicu razo čaran je članstva i revolucionarno raspoloženih rad n ih m asa u P a rtiju i njeno rukovodstvo. Z ato je u sp je šn o o b n a v ljan je P a rtije i njeno povezivanje sa rad n im i nacionalno ug n jeten im m asa­ m a p retp o sta v lja lo savlađivanje naslijeđ en ih organizacionih, idejnih i p o litičkih slabosti i izgrađivanje politike koja će o dgovarati ob jek tiv n im uslovim a u zem lji. Zbog svega toga prvi koraci u izgrađivanju ilegalne p ar­ tije bili su spori i nesigurni. V ećina rukovodećih kadrova K PJ bila je u h ap šen a, a neki od n jih su em igrirali, da bi izbjegli h a p šen je i po licijsk u to rtu ru . P a rtijsk e veze bile su potrgane. Na početku su u vrhovim a KPJ glavnu riječ vodili oni koji su opravdavali n jen poraz i koji su bili protiv stva­ ra n ja ilegalne, k a drovske p a rtije . Velike teškoće dolazile su i o tu d a što je P a rtija im ala dva ru k o v o d stv a — Zam jenički izvršni o d b o r u zem lji i takozvani Izvršni o d b o r u em igra­ ciji, čije je sje d ište bilo u Beču. Ovaj je bio pod uticajem Sim e M arkovića, jed n o g od se k re ta ra K PJ. Prvi koraci u stvaranju llegalne partije t u njenoj političkoj aktivno3 gt| J

31

Z am jenički izvršni o d b o r od m ah je počeo d a rad i n a stv a ra n ju ilegalnih p a rtijs k ih o rg an izacija i ru k o v o d stav a a u p o red o s tim i na o ž ivljavanju p o litičk e ak tiv n o sti. On je ubrzo razvio a k c iju i za stv a ra n je legalnih org an izacija, p re­ ko k ojih bi se P a rtija povezivala sa ra d n im m asam a i po­ k re ta la ih u b o rb u p ro tiv režim a. K ako je v lada o stala u p o r­ n a pri svojoj odluci o z a b ra n i ra d a C en traln o g rad n ičk o g sin dikalnog vijeća, Z a m jenički izvršni o d b o r p o k ren u o je in ic ija tiv u za osn iv an je N ezavisnih sin d ik a ta . O snivačka konfere n c iia o d rža n a je s e p te m b ra 1921. i n a n jo j je o b razovan M eđusavezni sin d ik a ln i od b o r, sa za d atk o m d a n a stav i rad na obnovi sin d ik a ln o g p o k re ta k o ji će p red v lastim a biti po litič k i n e u tra la n . U skoro su u B eo g rad u , Z ag reb u i L ju b ­ lja n i p o k re n u ti i legalni org an i N ezavisnih sin d ik ata. S tv a ra n je s in d ik a ln ih org an izacija, n a ro č ito u nekim p o k ra jin a m a , otežavali su org an i v lasti h a p šen je m i progo­ n im a sin d ik a ln ih a k tiv ista i o m eta n je m ra d a osn o v n ih orga­ n izacija i ru k o v o d sta v a . N a p o rim a režim a p rid ru ž ili su se r e to rm is ti, k o ji su d e n u n c ira n je m a k tiv ista KPJ i sličnim m eto d im a n a s to ja li d a onem oguće s tv a ra n je i ak tiv n o st N e­ z avisnih sin d ik a ta . Već 1921. i 1922. godine N ezavisni sin d ik a ti vodili su više ra d n ič k ih štra jk o v a . K ra je m 1922. godine oni su okupili oko 30.000 ra d n ik a . T im e je p ra k s a p o k azala d a je stv a ra n je iegalnih ra d n ič k ih o rg an izacija i n jih o v a b o rb a za p rav a i b o lji život ra d n ih lju d i m ogući p u t p o v ezivanja ilegalne p ar­ tije s ra d n im m asa m a i n jen o g učešća u p o litičk o m životu zem lje. P o red ra d a n a obnovi sin d ik a ln o g p o k reta , Z am jen ičk i izvršni o d b o r K P J vodio je u ovom p e rio d u jo š n eke z n ačaj­ ne akcije. N a prv o m m je s tu , angažovao se u o d b ran i u h a p ­ šen ih ru k o v o d ila ca K PJ, raz o tk riv a ju ć i p rav i sm isao n a sto ­ ja n ja vlad aju će bu ržo a z ije d a dokaže k a k o je P a rtija orga­ n iz a to r a te n ta ta n a reg e n ta A leksan d ra i M ilo rad a Draškovića i da tim e o p rav d a m je re ko je je p red u z e la p ro tiv ra d ­ n ičkog p o k re ta i K PJ. U tom e je veliku ulogu im ao legalni lis t „S lobodna re č ”, k oji je izdavao M oša Pijad e, a zatim o rg an K PJ „ B o rb a ”, p o k re n u t 19. fe b ru a ra 1922. u Zagrebu, i „Delavske novice” u L ju b lja n i. Z ah v a lju ju ći ovoj a k ciji P a r tije i d rž a n ju o p tu že n ih k o m u n ista , režim n ije u sp io d a 32

na su đ e n ju ko m u n istim a, ja n u a ra 1922, poznatom pod ime­ nom V idovdanski proces, o p ravda a n tirad n ičk e zakone i teror. N ajzad, K PJ je učestvovala u m eđ u n aro d n o j akciji po­ moći gladnim a u R usiji, čije je žitorođne rejone pogodila velika suša 1921. godine. Ova a kcija im ala je i veliki poli­ tički značaj, je r je P a rtija p rek o n je p o p u larisala Sovjetsku R usiju i su zb ijala laži buržoaske p ro p ag an d e o prvoj zemlji socijalizm a.

Idejni sukobi 1 početak frakcijskih borbi u KPJ

M eđutim , u p rk o s n a sto ja n ju Zamjeničkog izvršnog od b o ra i drugih a k tiv ista, sp o ro je tekao proces stvaranja , £ , utri 5nje k£nsolidadje

P a rtije i n jenog p ro d ira n ja u poli­ tički život zem lje. P ored objek tiv n ih teškoća, taj proces u sporavalo je s ta n je u vrhovim a KPJ. Dva rukovodeća cen­ tra — Izvršni o d b o r u em igraciji i Zam jenički izvršni odbor u zem lji — izražavali su, u stvari, sh v atan je dviju s tru ja u K PJ n ajv ažn ijim organizacijskim , id ejn im i političkim pita­ n jim a. Do razlik a u sh v a ta n jim a došlo je n a jp rije na pitan ji­ m a: za ili p ro tiv analize u z ro k a p o raza P a rtije i izvlačenja pouka iz legalnog p e rioda, za ili p ro tiv izgrađivanja ilegalne p a rtije i s tv a ra n je n jen ih u p o riš ta u legalnim organizacijam a. Da bi se u b rza o proces rje ša v an ja tih i d rugih p itan ja od ko jih je zavisio d alji razvitak P a rtije , Z am jenički izvršni o d b o r dao je in ic ija tiv u za sazivanje zem aljsk e konferencije KPJ. Pošto je inic ija tiv u podržao i Izvršni k o m itet Kom interne, k o n fere n c ija je od rža n a ju la 1922. u Beču. Ova, Prva z em aljsk a k o n fere n c ija K P J, pokazala je kakvi su m ršavi rez u lta ti ostv aren i u o b n a v lja n ju i raz v ija n ju političke aktiv­ nosti P a rtije u prvoj godini n jen e ilegalnosti. Na konferenciji su većinu im ali oni k oji su p ravdali p oraz P a rtije i koji su sm a tra li da ne tre b a s tv a ra ti ilegalne organizacije. Konfe­ ren c ija je iza b ra la rukovodstvo, sa Sim om M arkovićem na čelu, koje n ije pru ža lo g a ra n c ije da će problem i p red koji­ m a se P a rtija nalazila b iti riješen i. K asnije, k raje m 1922. godine, sta n je m u K PJ bavila se i po seb n a kom isija IV kongresa K om interne. Uzroke poraza K PJ ko m isija je vidjela u organizacionoj slab o sti P a rtije i u n jen o j p retjera n o j ori­ je n ta c iji n a p a rla m e n ta rn e ob lik e b o rb e. S lab o sti političke 3

33

p latfo rm e K P J k o m isija n ije u očila n iti je raz u m je la p rav u su štin u su k o b a koji se počeo raz v ija ti u n jen im vrhovim a. S ukob u K PJ se sve više pro d u b ljiv ao . K o m u n isti, koji su ulagali n a p o re da uspostave, povežu i p o litičk i a k tiv ira ju p a rtijs k e organizacije i rukovodstv a, u p rak si su sve više osjećali negativne posljedice o p o rtu n istič k e o rije n ta c ije Cen­ tra ln o g p a rtijsk o g vijeća, sa Sim om M arkovićem n a čelu. N eodlučnosti toga ruk o v o d stv a u stv a ra n ju ilegalnih p a rtij­ skih organizacija, njegov o tp o r p ro d ira n ju P a rtije u legalne organizacije i njegova n a s to ja n ja d a o sam o stali N ezavisne sin d ik a te u o d nosu na P a rtiju bili su velika p re p re k a svim pozitivnim n a s to ja n jim a u KPJ. Postepeno je n a ra s ta lo n e ra sp o lo žen je p a rtijs k o g član­ stv a p re m a rukov o d stv u i njegov p ritis a k d a se sazove ze­ m aljsk a ko n fere n c ija na kojoj bi se raz m o trila sva sp o rn a p ita n ja . K onačno je m aja 1923. u Beču o d ržan a D ruga ze­ m a ljsk a k o n fere n c ija K PJ. R ad i rez u lta ti ove k o n feren cije bili su zna ča ja n k o rak u p o s ta v lja n ju i rje š a v a n ju o tv o ren ih p ita n ja p a rtijsk o g života i a k tivnosti. Jed n o od n a jz n a č a jn i­ jih bilo je organizaciono p ita n je. K o n fe ren c ija je p rih v a tila L enjinove prin c ip e izgradnje p a rtije . O dlučeno je da se KPJ izgrađuje kao ilegalna k a d ro v sk a p a rtija n a p rin c ip u dem o­ k ratsk o g c en tralizm a, k o ja će stv a ra n je m svojih organiza­ cija u sin d ik aln im i d rugim legalnim o rg an izacijam a osigu­ ra ti rukovodeću ulogu u b o rb i rad n ič k e k lase i d ru g ih ia d n ih m asa. D rugo zn ačajn o p ita n je k o jim se k o n fere n c ija bavila bilo je n a c ionalno p ita n je. N jegovo p o sta v lja n je n a dnevni red ovakvog p a rtijs k o g s k u p a p o tv rđ iv alo je d a su u K PJ sazrijevale one snage koje su sagledavale p rav u suš­ tin u jugoslovenske p o litičke stv a rn o sti. T ad a je prvi p u t dovedeno u s u m n ju do ta d a vlad aju će sh v a ta n je u K PJ da je Ju g oslavija država „ n a rodnog je d in s tv a ” i u sv o jen je stav da u njo j n acionalno p ita n je n ije riješen o . Istin a, u m ate ri­ ja lim a ko n fere n c ije ne govori se o n a c ija m a već o plem e­ nim a i p lem enskim su k o b im a. Ali b aš zbog toga što je p ro b lem tek bio uočen, k o n fere n c ija je d o n ije la o d lu k u da se ubu d u će rukovodstvo P a rtije i d ru g i a k tiv isti an g ažu ju u raz m a tra n ju „nacionalnog i plem en sk o g p ita n ja " . Takođe je odlučeno da P a rtija izgradi svoj a g ra rn i p ro g ra m i da se više an g ažu je u s tv a ra n ju jed in stv e n o g fro n ta rad n ič k e 34

klase. K o nferencija je izabrala novo rukovodstvo KPJ, veći­ nom iz redova opozicije d o tad a šn jem rukovodstvu. Od istak­ nu tijih k o m u n ista u rukovodstvo su ušli: T riša Kaclerović, Đ uro Đaković, Jak o b 2orga, Đ uro Cvijić, Sim o M iljuš, M itar Trifunović i drugi. Iak o sa velikim teškoćam a, tekao je i proces izgrađi­ vanja ilegalnih organizacija Skoja. K rajem 1921. godine ob­ novljena je C e ntralna u p rav a Skoja, a do avgusta 1922, pored više ilegalnih organizacija, u sp o stav ljen a su p o k rajin ­ ska rukovodstva S k o ja u Sloveniji, H rv atsk o j, Bosni i Her­ cegovini i S rb iji. Radi povezivanja sa širim m asam a om la­ dine Skoj se takođe o rije n tisao na stv a ra n je legalnih om la­ dinskih o rganizacija, n a jp rije u pro ljeće 1922. u pojedinim p o krajinam a, a avgusta iste godine osnovan je i Savez rad ­ ničke om ladine Jugoslavije (SROJ). Za organizaciono izgra­ đivanje S k o ja i njegovo povezivanje s om ladinskim m asam a od značaja su bile odluke Zem aljske k onferencije Skoja, održane avgusta 1922. u L jubljani. Ova ko n feren cija je po­ sebno istak la zad atk e Skoja u org anizovanju b orbe protiv različitih te ro ristič k ih fašističk ih o rg an izacija kakve su bile O rjuna, S rnao, H anao i druge. N a d alji raz v ita k S koja i n a p red n o g om ladinskog po k re­ ta negativno su uticale slabosti u KPJ. U P a rtiji se u znat­ noj m je ri potcje n jiv a o rad u Skoju, zbog čega p a rtijsk a rukovodstva i aktiv isti n isu pružali p o tre b n u pom oć skojevskim rukovodstvim a i o rganizacijam a. Osim toga, javljali su se po k u šaji da se i Skoj uvuče u sukob s tr u ja u vrhovim a KPJ. M eđutim , II kongres Skoja, ju n a 1923, ocijenio je da sukobi u K PJ koče razvitak om ladinskog p o k reta i zauzeo stav da se Skoj u te sukobe ne m iješa. K ongres se, pored toga, najviše bavio p ita n je m povezivanja S koja sa om ladi­ nom g rad a i sela, ističući p o tre b u ja č a n ja postojećih i stva­ ra n ja novih legalnih o m ladinskih o rganizacija. Na Kongresu su u rukov odstvo S koja izabrani Z latko Š n ajd er, Stjepan Cvijić, F rance Klopčić, J a n k o M išić i drugi. Prvi u sp je si ko je je ilegalna K PJ po stig la u povezivanju s radničkom klasom poslije s tv a ra n ja Nezavisnih sindikata rav o d ili su n jen e aktiv iste n a iznalaženje novih oblika pro­ d ira n ja u politički život zem lje. T ako je došlo do ideje o s tv a ra n ju legalne rad n ič k e p a rtije . Od s e p te m b ra 1922. tu 3*

35

id eju P a rtija je p ro p ag irala p rek o legalnog lis ta „B eogradski dn e v n ik ”, na čijo j je red a k c iji rad io i M oša P ijade. Poslije izvršenih p rip re m a , na ko n fere n c iji u B eogradu, ja n u a ra 1923, osnovana je N ezavisna rad n ič k a p a rtija Ju g o slav ije (N R PJ). Iak o je režim činio sve da sp riječ i s tv a ra n je o rga­ n izacija nove p a rtije i da onem ogući ra d o nih koje su već stv o ren e, N R PJ je učestvovala u k a m p a n ji za p a rla m e n ta rn e izbore. U to k u te k a m p a n je K P J je p rek o o rg an izacija N R PJ p o p u la risa la svoj p ro g ra m i p ro d ira la u n a ro d n e m ase, stva­ ra ju ć i svoja po litič k a u p o riš ta . Isto tak o , p rek o štam p e i d ru g ih o blika a k tiv n o sti legalne p a rtije , K P J je upoznavala čla n stv o i š iru ja v n o s t sa svojim stav o v im a u razn im aktuelnim p ita n jim a . Tako je, na p rim je r, v o đ en a i d isk u sija o nac io n a ln o m p ita n ju u Jugoslaviji. M eđutim , n e sla g a n ja i su kobi u K P J p o osn o v n im p ita ­ n jim a p a rtijs k e po litik e bili su o zb iljn a p re p re k a n jen o j u n u tra š n jo j kon so lid a c iji i ja č a n ju i n jen o m povezivanju sa š iro k im ra d n im slojevim a. O tud su proizlazile i m noge sla­ b o sti u s tv a ra n ju i a k tiv n o sti legalnih o rg an izacija. To je n a ro č ito došlo do izra ž aja u N ezavisnim s in d ik a tim a . U n ji­ hovom ru k o v o d stv u glavnu rije č su im ali oni k ad ro v i u K P J koji su bili p ro tiv ru k ovodeće uloge P a rtije u sin d ik a­ tim a. Oni su c e n tra lu N ezavisnih s in d ik a ta p retv o rili u svoje u p o riš te , p ru ž a ju ć i o tp o r sp ro v o đ e n ju stav o v a i o d lu k a P a rtije . Zbog tih u n u tra š n jih sla b o sti ileg aln a K P J n ije n ašla svoje prav o m je s to u p o litičk o m životu zem lje, koji je usli­ je d n e riješe n ih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro b le m a bio in ten ­ zivan, i p o slije d o n o še n ja u sta v a . U to v rije m e razvile su se o š tre po litičk e b o rb e izm eđu b u ržo a sk ih p a rtija . Snažan opozicioni b lok obrazovao se oko H rv a tsk e rep u b lik an sk e se lja čk e s tra n k e (H RSS), pod vod stv o m S tje p a n a R adića, k o ja je n a s tu p a la sa za h tje v im a za u k id a n je cen tra listič k o g u re đ e n ja i za p re u re đ e n je države na osnovi federalizm a. P ri­ tis a k ove i d ru g ih opozicionih snaga bio je tak a v d a je dovo­ dio u p ita n je heg e m o n iju srp sk e b u ržo azije. Zbog toga se kon ačn o režim odlučio n a o b ra č u n i sa H R SS. K ra je m 1924. godine z a b ra n io je ra d ove p a rtije . N jen o v odstvo n ije že­ ljelo da se osloni n a b o rb en o rasp o lo ž en je h rv a tsk ih narodr i h m asa, već je p rih v a tilo uslove v lad a ju ć e srp sk e b u ržo ­ azije — o d rek lo se rep u b lik an sk o g i fed e ra listič k o g p ro g ra ­ 36

m a i zajedno s v ladajućom srpsko m R adikalnom p artijo m ušlo u novu vladu. Na taj način su se u Jugoslaviji fo rm irali politički od­ nosi i oblici političke bo rb e koje su n am etnule vladajuće i opozicione buržoaske p a rtije . I jed n e i druge koristile su se socijalnim težn jam a pojed in ih klasa i slojeva stanovnika i težnjam a ug n jete n ih n a ro d a za rav n o pravnošću da bi ostva­ rile svoje klasne ciljeve, kanališući u isto vrijem e borbeno, antirežim sko raspoloženje m asa u o k v iru p a rlam en tarn e političke borbe. P o tisn u ta iz političkog života zem lje zabranom i progo­ nim a u 1921. godini i op tere ć en a svojim u n u tra šn jim orga­ nizacionim , idejn im i političkim slab o stim a KPJ je izgubila već ran ije o stvareni u tic a j u radn ičk o j klasi i pogotovu u drugim rad n im slojevim a. P red njo m je s ta ja la bo rb a za iste te m ase koje su zn atn im dijelom došle pod uticaj poje­ dinih b u ržo a sk ih političk ih p a rtija . U prkos tom e što je tu b o rb u m ora la da vodi na neravnop rav n o j osnovi, je r je bila zakonom z a b ra n jen a i b jesom učn o p ro gonjena, objektivni uslovi išli su u prilog K PJ. Isk u stv a p olitičkih borbi poka­ zala su da n ije d n a b u ržo a sk a političk a p a rtija n ije dosljedno izražavala in te rese n a ro d n ih m asa n iti je išla p u tem rješa­ v anja složenih d ru štv e n ih p ro tiv rje č n o sti. V lade su se često m ijenjale, u n jim a su učestvovale sve bu ržo ask e političke p a rtije , u k lju č u ju ći i one koje su istu p ale s rad ik aln ijim zahtjevim a, ali socijalni i nacionalni pro b lem i nisu rje ša ­ vani, već su se sve više gom ilali i pro d u b ljiv ali. Da bi se sa uspjehom izborila za u ticaj na naro d n e m ase, KPJ je m orala da revolucionarno uč e n je m arksizm a-lenjinizm a p rim ijen i na jugoslovensku stv a rn o st i da izgradi tak av pro g ram koji će otvoriti ja s n u p e rsp e k tiv u pro g re sa i b o lje b u d u ćn o sti rad ­ ničkoj klasi i svim rad n im slojevim a. V idjeli sm o s kakvim se teško ćam a i slab o stim a p ristu ­ pilo tom e za d atk u p o slije p rela sk a KPJ u ilegalnost. Dok su njeni n a jb o lji aktiv isti ulagali n a p o re da n ađu odgovore na otvorene problem e i p ro tiv rje č n o sti jugoslovenskog društva, u vrhovim a K PJ d jejstvovale su i one snage koje su vukle nazad, ko je s u u osnovi sta ja le n a refo rm ističk im pozi­ cijam a.

37

2. P R O C E S ID E JN O G S A Z R IJE V A N JA K P J I F R A K C IJS K E B O R B E U N J E N I M V R H O V IM A R azlike m eđ u s tr u ja m a u P a rtiji sve su više dolazile do izražaja, da bi p o slije I I z em aljsk e k o n feren ­ c ije dobile ja s n ije id ejn o i po litičk o obilježje. U d isk u siji k o ja je vođen a n a s tra n ic a m a p a rtij­ skih listova i časo p isa k onačno su se o fo rm ile dv ije s tru je u K PJ, poznate pod im enom desn ica i ljevica. U z n ak u sukoba m eđu n jim a po n a jv a ž n ijim org an izacio n im , id ejn im i političkim p ita n jim a p ro te k la je I I I ze m a ljsk a k o n fere n ­ cija KPJ, koja je o d rža n a u B eograd u , ja n u a r a 1924. godine. Z načajno m je sto u ra d u I I I ze m a ljsk e k o n fere n c ije im alo je nacionalno p ita n je. Ideolog d esn ice S im a M arković z astupao je gledište da je u k o n k re tn im ju g o slo v en sk im 'uslovima n acionalno p ita n je m ogućno rije šiti novim u sta ­ vom i da je za d ata k K P J da vrši p ritis a k n a vodeće b u ržo a ­ ske političke p a rtije da p ro m je n o m u sta v a o s ig u ra ju a u to ­ nom na p rav a p o k rajin am a . N a taj n ačin b i se nacio n aln o p ita n je skinulo s dnevnog red a , a m eđ u n acio n aln i su k o b i p resta li i tak o stv o rio te re n n a „ čistu k lasn u b o rb u ”. N asu­ p ro t tom e, p ristalice ljevice su sta ja le n a sta n o v ištu d a je nacionalno p ita n je sastavni dio b o rb e za rev o lu c io n a rn i p re ­ o bražaj jugoslovenskog d ru štv a i d a se u njegovom po stav ­ lja n ju m ora poći od p rin c ip a p rav a n a ro d a n a sa m o o p re d je ­ ljenje do o tcje p lje n ja . Stoga je z a d ata k K P J d a d jelu je u pravcu slivanja b o rb e u g n jete n ih n a c ija s b o rb o m rad n ičk e klase s ciljem s tv a ra n ja fed e ra c ije rad n ičk o -seljačk ih rep u b ­ lika ne sam o u Jugoslaviji već i na B alk an u i u Po d u n av lju , što je bilo u d u h u stavova prih v a ć e n ih n a k o n fere n c iji Bal­ kanske k o m u n ističk e federacije. K o nferencija se izjasnila za sta v ljevice. To je bio zna­ čajan k o rak u idejn o m i političkom sa zrije v a n ju KPJ. N ešto k a snije, sredinom 1924, n acio n aln im p ita n jem u Jugoslaviji bavila se i p osebna k o m isija K o m in tem e. Usvo­ jen a je i rezolucija u kojoj su potv rđ en i stavovi I II zem alj­ ske k o nferencije K PJ. U d isk u siji je svojom k ritik o m sta­ vova Sim e M arkovića učestvovao i S taljin . To je pom oglo da se K PJ oslobodi u osnovi refo rm istič k ih sh v a ta n ja u p ri­ lazu n acionalnom p ita n ju u Jugoslav iji, ali o n a za duže vri­ Treća zemaljska konferencija KPJ

38

jem e nije uspjela d a do k ra ja razrad i ad ekvatnu platfo rm u borbe za rješen je nacionalnog p ita n ja koja bi pridonijela stvaranju širokog dem okratsko-revolucionam og fro n ta s rad­ ničkom klasom na čelu. Ona je princip prava n aroda na sam oopredjeljenje, koji je u pom enutoj rezoluciji kom isije K om intem e istican i u obliku zahtjeva za „izdvajanje H rvat­ ske, Slovenije i M akedonije iz sastava Jugoslavije”, u svojoj praktičnoj političkoj akciji apsolutizovala do tog stepena da se izjašnjavala za raz b ija n je jugoslovenske državne zajed­ nice, ispuštajući pri tom e iz vida m ogućnost prim jen e prin ­ cipa sam o o p re d je lje n ja u već postojećim državnim okvirim a. Na I II zem aljskoj konferenciji KPJ ponovo je rasp rav ­ ljano o organizacionom p ita n ju i ulozi p a rtije u borbi rad­ ničke klase i o stalih rad n ih m asa. Ona je potvrdila odluku II zem aljske konferencije o izgrađivanju ilegalne kadrovske partije kao revolucionarne avangarde, k oja će svoju ru k o ­ vodeću ulogu u radničkom p o k retu ostvarivati kom binovanjem ilegalnih sa legalnim oblicim a aktivnosti. S tim u vezi osuđen je stav desnice o n e u tra ln o sti sin d ik ata i n asto ja n ja njenih pristalica da N ezavisne sin d ik ate osam ostale u od­ nosu na KPJ. Posebno je ista k n u t značaj stv a ra n ja p a rtij­ skih up o rišta m eđu in d u strijsk im rad n ištv o m , K onferencija se takođe bavila p ro b le m im a sela i kao z a d atak ponovo postavila da se izradi a g ra rn i pro g ram P artije. Stavovi i odluke I I I zem aljske kon feren cije značili su pobjedu nekih osnovnih m ark sističk o -len jin ističk ih principa za koje se zalagala lijeva s tr u ja u KPJ. R eferendum koji je uskoro sproveden u organizacijam a N R PJ prem a odlukam a K onferencije pokazao je da članstvo N R PJ i K PJ prih v ata p a rtijsk u lin iju u tv rđ e n u na I II zem aljskoj konferenciji. M eđutim , vođi desne fra k c ije n isu p rih v atili odluke ove konferencije niti su uzeli u obzir rezu ltate referen d u m a koji je bio sproveden da bi se rije šio sp o r izm eđu s tru ja u KPJ. Oni su pružali o tp o r svim na p o rim a p a rtijsk o g rukovodstva u sprovođenju stavova i odlu k a I II zem aljske konferencije. Dr Sim a M arković i njegove p ristalice i d alje su ostali na ranijim shv a ta n jim a nacionalnog p ita n ja, isk o ristili su svoje pozicije u N ezavisnim s in d ik a tim a za b o rb u p ro tiv usva­ jan ja stavova I II k o n feren cije i n a razne načine sabotirali sprovođenje p a rtijs k e politike, svodeći sve češće neslaganje 39

0 p rin c ip ije ln im p ita n jim a n a lične su k o b e i b o rb u za polo­ žaje u P a rtiji. U a tm o sfe ri tak v ih u n u tra š n jih o dnosa, K PJ n ije m ogla d a ostv a ri z n a ča jn ije u sp je h e u svojoj političk o j aktivnosti. Tim p rije što je režim b u d n o m o trio na svaku n jen u a k ciju 1 što je o k ru tn im m eto d im a in terven isao svuda gdje je KPJ p o stizala p o litičke usp je h e . O n je p o o štrio m je re p ro tiv KPJ čim je doznao za stavove ko je je zauzela I II zem aljsk a kon­ fere n c ija o n acionalnom p ita n ju . M jestim ični p o k reti na selu i ra d ik a ln ije istu p a n je se lja čk ih m asa u nekim akci­ ja m a koje su organizovali ko m u n isti, a zatim sve organizov aniji o tp o r ra d n ik a O rju n i i drugim tero ristič k im organiza­ c ija m a bili s u vladi signal za odlu čn ije m je re p ro tiv rad n i­ čkog p o k re ta i K P J. N jenom odlu k o m ju la 1924. bio je z a b ra n je n ra d N ezavisne rad n ič k e p a rtije i Saveza rad n ičk e o m lad in e Jugoslavije. Tako su K PJ i Skoj o stali bez svojih legalnih o rg anizacija. N a p o ri P a rtije da u po g o ršan im uslo­ vim a političk i d je lu je i p ro p ag ira svoje stavove izražavali s u se u p o k re ta n ju većeg b ro ja ilegalnih i legalnih listova i časopisa. Ilegalne listove p o licija je često o tk riv ala, a le­ galni su bili p o d v rg n u ti o štro j cen zu ri i zab ran am a. U ja ­ n u a ru 1925. počeo je u B eogradu d a izlazi o rg an CKKPJ „K o m u n ist", ali ga je u b rzo o tk rila p o licija, a M oša Pijade, koji je rad io n a izd a v a n ju lista , u h a p šen i o su đ e n n a dugo­ g o d išn ju ro b iju . K ra je m 1924. I u 1925. godini K PJ j e p reživljav ala o zb iljn u u n u tra š n ju O snovni uzroci te krize bile su fra k c ijsk e b o rb e u v rhovim a P a rtije . N eslag an ja oko ne k ih osno v n ih o rg anizacionih, idej­ n ih i političk ih p ita n ja izm eđu p ris ta lic a lijeve i desne s tr u je p oslije I I I z em aljske ko n fere n c ije gubili su p rv o b itn i sm isao i sve se više svodili na ne p rin c ip ijeln e su k o b e i frakcio n a še n je n a osnovi lične n e trp e ljiv o sti i b o rb e za položaj u P a rtiji. Pošto se izborila za n ek e pozitivne stavove izražene u o d lu k am a I I I z em aljske konferen cije, lijeva fra k c ija nije pošla p u tem s p ro v o đ e n ja i d a lje raz ra d e p o litik e P a rtije k o ja bi odgovarala stv a rn im uslov im a u zem lji. Iak o je u s u k o b im a s desn o m fra k c ijo m oko p rin c ip ije ln ih p ita n ja Zaoštravanje frakcijske borbe i^um Urašnja krl-

40

im ala p o d ršk u p a rtijsk o g članstva, lijeva fra k c ija se nije oslan jala na njegova pozitivna n a sto ja n ja da se savladaju slabosti u K PJ, da se istra je na p u tu u n u tra šn je konsolida­ cije P a rtije i u razradi njene politike i strateg ije. Pristalice lijeve frakcije djelovale su tako da su se postepeno oform ljavale u zatvorenu i od članstva izolovanu grupu, ispoljavajući netrp e ljiv o st u odnosim a i sek taštv o u političkoj aktivnosti. Uslijed toga ne sam o da je n astao zastoj u raz­ vitk u i političkoj akciji P a rtije već su n jen e vodeće snage, p odijeljene na dvije frakcije, svim p ita n jim a p ristu p ale sa s tanovišta svojih fra k c ijsk ih i g rup ašk ih in teresa, n astojeći da u n e p rincipijelnoj frakcijskoj b o rb i angažuju na svojoj stra n i pojedine p a rtijs k e organizacije i niža rukovodstva. Zbog ovakvog s ta n ja u K PJ intervenisao je početkom 1925. godine Izvršni k om itet K om in tem e. Njegova posebna kom isija raz m a tra la je s ta n je u K PJ i predložila m je re koje bi tre b a lo preduzeti. N ajviše p ažn je poklonila je nacional­ nom p ita n ju , u k azujući na n e m ark sističk a sh v a ta n ja Sim e M arkovića. U brzo zatim , a p rila 1925, Izvršni k o m itet Kom in­ te m e donio je o d luku da se održi kongres K PJ, koji bi ras­ p ravio sva sp o rn a p ita n ja i stvo rio uslove za sređ iv an je sta n ja u P a rtiji. T ada je im enovao i p riv rem en i C en traln i ko m itet K PJ, sa zadatkom da p rip re m i kongres. Na inicijativu p rivrem enog CK KPJ o d ržan o je više p a r­ tijsk ih konferencija, na kojim a je došlo do izražaja antifra k c ijsk o raspoloženje članstva i njegova želja d a kongres p ro te k n e u znaku likvidacije frakcija. Treći k ongres K PJ, održan u B eču m a ja 1926. godine, n ije ispunio očekivanja. Na n jem u su k ritik o v an e greške rukovodstva, osuđena je fra k c ijsk a b o rb a, p ri čem u su ru k o ­ vodeći ljudi iz obiju fra k c ija istup ili sam o k ritičk i. Na rije ­ čim a je došlo do p o m ire n ja m eđ u fra k c ija m a , a u novo rukovodstvo su ušli, pored nekih ak tiv ista an tifra k c iisk i o rije n tisan ih , p redstavnici obje frak cije. Staviše, za sekre­ ta ra CK KPJ izabran je vođa desne fra k c ije Sim a M arković — idejni i politički in sp ira to r ne m a rk sistič k ih stavova te frakcije. U pogledu politike K PJ K ongres n ije otišao d alje od stavova I I I zem aljske konferen cije. F ra k cijsk e b o rb e u KPJ i njen i sek tašk i stavovi bili su uzro k sporom razvoju S koja i n a p red n o g o m ladinskog po­ k reta . Za to vrije m e Skoj je o stao m alo b ro jn a i u č au ren a 41

ilegalna organizacija, izolovana od Širih m asa om ladine. Ru­ kovodstvo K PJ n ije p o k lan ja lo gotovo n ik ak v u p ažnju S koju i njegovom ra d u m eđ u om ladinom . M alobrojne orga­ nizacije S koja korišćene su p rv enstv en o za s tv a ra n je pouz­ d anog tehničkog a p a ra ta P a rtije , a izd ig n u tiji članovi Skoja obično su prelazili na ra d u p a rtijs k e o rganizacije i ru k o ­ v odstva. O tud je Skoj gotovo redov n o u ovom p e rio d u im ao m an je članova nego K PJ. Ovakva s h v a ta n ja uloge i k a ra k ­ te ra S koja n eg irala je i sam a p ra k s a — b o rb en o st n ap red ­ n ih om ladinaca, m noge njihove a k cije i a n tifra k c ijsk o ras­ položenje član stv a i ruk o v o d stv a S koja. N a svom III kongresu, ju n a 1926. u G u šta n ju , Skoj je p rih v a tio antifrakc ijsk u o rije n ta c iju p a rtijs k o g k o n g resa i u svojim doku­ m en tim a posebno ista k a o zad atk e p ro širiv a n ja sv o jih orga­ n izacija i njihovog u tic a ja u m asam a om ladine. T reći kongres K PJ od ržan je u v rijem e k ad a su m nogi znaci već ja s n o ukazivali da p e rio d relativ n e stabilizacije kap italizm a u s tu p a m je sto perio d u novih p riv re d n ih i poli­ tičkih k riza i p o tre sa . Počeci ekono m sk e krize o sjetili su se u Jugoslaviji već 1926. godine. Ta p o jav a b ila je p riro d n a za državu k o ja je naslije d ila ra s p a rč a n u i veom a zaostalu priv re d u i k o ja p o slije 1918. godine n ije p ošla odlučno 1 efikasno p u tem koji bi osigurao brži p riv re d n i razvitak. N išta n ije u č in je n o u pogledu u n a p re đ e n ja p o ljo p ri­ v red n e proizvodnje. P o litika c ijen a favorizovala je in d u strij­ ske n a rač u n p o ljo p riv re d n ih proizvoda, zbog čega su cijene ovih p o slje d n jih , n a ro č ito poslije 1924. godine, bile u stal­ nom padu. S toga je d ohodak se lja štv a o padao, a dugovi su rasli i povećavao se b ro j onih koji su odlazili d a traže za­ ra d e na d rugoj stra n i. K ako n e razv ijen a dom aća in d u strija n ije m ogla da p rim i sve one koji su dolazili sa sela, veliki b ro j Jugoslovena o tišao je da traži posla u dru g im zem lja­ m a (oko 240.000 lju d i u p e rio d u 1919— 1929). U pogledu in d u strija liza c ije zem lje nije tak o đ e n išta uči­ njeno. Ju g oslavija je o sta la izvoznik jeftin ih sirovina, a uvo­ zila je gotove in d u strijsk e proizvode. Zbog toga su bile sk ro m n e m ogućnosti u p o šlja v a n ja nove rad n e snage, a po­ če ta k ekonom ske krize vodio je o tp u šta n ju već zaposlenih rad n ik a . P risu stv o stra n o g k a p ita la i njegova dom in an tn a uloga u n a ju n o sn ijim p riv re d n im g ran am a, osobito u ru d a r­ stvu, povećavali s u ionako visok ste p e n ek sp lo atacije. Uloga 42

stra n o g k ap itala i državni dugovi u in o stran stv u pojačavali su ekonom sku zavisnost Jugoslavije od k ru p n ih fin an sijsk ih m onopola u svijetu. Sistem nacionalnog ugn jeta v a n ja koj: se izražavao u neravnopravnom položaju naro d a i n acionalnih m an jin a u pogledu školovanja, zapošljavanja, n erav n o m jern e podjele na­ cionalnog dohotka, u izrazitom z a p o stav ljan ju privrednog razvitka itd. još je više poten cirao step en eksploatacije. P ogoršanje privrednog položaja uticalo je na p o rast ne­ raspoloženja n a ro d a p rem a režim u, što se izražavalo u ja ­ č an ju u tic a ja opozicionih buržo ask ih p a rtija . N ovem bra 1927. godine, poslije povlačenja H rv atsk e seljačke stran k e iz vlade, obrazovan je m oćan opozicioni blok — Seljačko-dem okratska koalicija, koji je, o slan jaju ći se na m asovnu p o d ršk u n a ro d a , zahtijevao uk id an je cen tralizm a i hegem o­ n ije srp sk e buržoazije. Taj p ritis a k i odlučan o tp o r k ralja i srp sk e buržoazije vodili su sve d u b ljo j političkoj krizi. N jena m an ifestacija bili su i a te n ta t izvršen na rukovodeće ljude H rv atsk e seljačke stra n k e u N arodnoj sk u p štin i ju n a 1928. i povlačenje poslanika S eljačko-dem okratske koalicije iz N arodne skupštine. B raneći centra listič k o u ređ en je, k ralj A leksandar se sp rem ao da o tp o r opozicije slom i državnim ud a ro m i da na taj način riješi političk u k rizu u k o ju je za­ pao režim lažnog p arlam en tarizm a. Očevidno je da su novonastali uslovi bili veom a povoljni za širu p o litičku ak tiv n o st K PJ. N aro d n e m ase, p ritisn u te priv re d n im teškoćam a i političkim b esp rav ljem , sk retale su ulijevo i sve su više izražavale sp rem n o st da podrže one političke snage koje bi bile za od lu čn ije akcije pro tiv re ­ žima. Zbog toga je u njim a raslo nezadovoljstvo p rem a Seljačko-dem okratskoj koaliciji, ko ja je u odlučnim tre n u ­ cim a išla na p o p u šta n je p rem a režim u i na kom prom ise s n jim i ne p o m išljaju ći da se za svoje zahtjeve bo ri odlučni­ jim ak c ija m a n a ro d n ih m asa. M eđutim , K PJ n ije bila sposobna da se u tom b u m o m vrem enu o d lučnije angažuje u političkom životu zem lje. U n jenim vrhovim a fra k c ijsk e borbe su se poslije I II kongresa još više rasplam sale. Obje fra k c ije su svim p ita n jim a p rila­ zile sa svojih fra k c ijsk ih pozicija, n asto jeći da za sebe p ri­ d obiju p ojedine organizacije i niža rukovodstva. Izostala je jed in stv e n a po litič k a a k tiv n o st P a rtije , a n eke lokalne akcije 43

b ile su djelo isključivo p o jed in ih p a rtijs k ih o rganizacija. S ta n je u K PJ negativno je u ticalo i n a Nezavisne sin d ik ate. O tom e n a jb o lje svjedoči p o d a ta k da je b ro j u č la n je n ih rad ­ nik a u tim s in d ik a tim a opao od 30.000 u 1923. godini na 21.000 u godini 1927. U prkos već u sv o jen im stavovim a d a K PJ p o m je ri težište svoje a k tiv n o sti n a in d u strijsk i p ro le ta ­ rija t i da se s in d ik a ti o rg an iz u ju n a p rin c ip u in d u strijsk ih saveza, p ristalice desne fra k c ije u ru k o v o d stv u N ezavisnih sin d ik a ta odlučno su osta li n a p o zicijam a stv a ra n ja sin d i­ ka ln ih o rg an izacija p rv en stv e n o u rad io n ica m a i m eđ u zan atlija m a . Zbog toga je, i p o red p o g o ršan ih uslova, b ro j ta r ifnih a k c ija i štra jk o v a bio u o p a d a n ju .

3.

O T P O R FR A K C IJA M A I IV K O N G R E S P A R T IJE

P a rtijs k i a k tiv isti k o ji su se vaspitavali n e p o sre d n o u klasn o j b o rb i j osjećali značaj p ro le tersk e organi- d j . sve »u više uviđali da frakcijsk e b o rb e u vrh o v im a vode Par­ tiju u ćo rso k ak . Svuda tam o gdje su tak v i a k tiv isti dolazili do izražaja ja s n o se m an ifesto v ala tež n ja za jed in stv o m P ar­ tije i za o b rač u n o m sa fra k c ija m a . T ako je bilo n a I I I kon­ gresu P a rtije i n a ko n g resu N ezavisnih s in d ik a ta ju n a 1927. godine. M noge organizacije i ruk o v o d stv a istu p a li su odlu­ čno p ro tiv fra k c ija i u svojim rez o lu c ija m a i p ism im a Cen­ tra ln o m k o m ite tu zahtije v a li d a se p re k in e s fra k c ijsk o m bo rb o m . M eđutim , sve te a k c ije o sta le su bez u tic a ja n a nosioce fra k c ijsk e b o rb e. Bili su to većinom lju d i koji n isu o sjećali život i p o tre b e rad n ič k e klase i č ija se a k tiv n o st svodila n a a p s tra k tn e rev o lu c io n a rn e fraze i p o litiz ira n je k o jem u je s tra n a svaka k o n k re tn a po litič k a a k cija. Treći p a rtijs k i kongres o tk rio je prav i političk i lik frak cio n aša. PritijeŠn jen i o dlučnim stavom delegata oni su se n a rije čim a od­ rekli fra k c io n a štv a i p rih v a tili sve o d luke K ongresa da bi održali svoje rukovodeće pozicije u P a rtiji, a s u tra d a n po­ slije K ongresa n astavili su po s ta ro m . To je isk u stv o poka­ zalo d a većinu lju d i u vrh o v im a K P J č in e n e p o p rav ljiv i Osma konferencija partijske organizacije Za*r e b , K ? ^ ^ « PUm0

44

frakcionaši i da Je odlučan ob rač u n s n jim a prvi uslov kon­ solidacije P artije. Na takvom saznanju n a ra sta o je u p a rtijsk im organiza­ cijam a o tp o r fra k c ija m a . N ajjače u p o rište takvog o tp o ra bila je p a rtijs k a organizacija u Zagrebu. Istin a, većina ruko­ vodećih ljudi i u toj organizaciji bila je up leten a u frak cij­ ske borbe. M eđutim , ogrom na većina članova K PJ — p re­ težno in d u strijsk ih rad n ik a bila je odlučno p ro tiv frakcija. O slanjajući se na takvo raspoloženje k o m unista, Josip Broz, organizacioni s e k re ta r M jesnog k o m iteta K PJ za Zagreb, od­ lučio je da postavi p ita n je frakcion aštv a na Osm oj m jesnoj p a rtijs k o j konferenciji, koja je od ržan a feb ru a ra 1928. go­ dine. N a k onferenciji je istupio sa posebnim izvještajem u kojem je analizirao slabosti rukov o d stv a m jesn e p a rtijsk e organizacije, čiji je uzrok bilo angažovanje većine rukovo­ dećih lju d i u fra k c ijsk im b o rb am a, pozivajući delegate da osude fra k c ije i očiste svoje redove od frakcionaša. Većina delegata p rih v a tila je izvještaj Jo sip a B roza, koji je tad a izabran za s e k re ta ra M jesnog k o m iteta K PJ u Zagrebu. Ova ko n fere n c ija je označila po ćetak odlučnog o b raču n a s fra k c ija m a , i u tom e je n jen izuzetan značaj. Pobjeda a n tifra k c ijsk ih snaga u zagrebačkoj p a rtijsk o j organizaciji došla je uprav o u vrijem e kada su fra k c ijsk e b o rb e dovele K PJ na ivicu rasc jep a . Uviđajući kakva o p asn o st p rije ti Par­ tiji, M jesni ko m ite t K PJ u Zagrebu o b ratio se pism om Izvr­ šnom k o m ite tu K o m in tem e, u kojem je izložio z a b rin jav a­ juće s ta n je u K PJ izazvano fra k c ijsk im b o rb am a. Podstak n u t ovim pism om , Izvršni ko m ite t K o m in tem e sazvao je u a p rilu 1928. godine savjetovanje rukovodećeg ak tiv a KPJ, na kojem je p rihvaćeno O tvoreno p ism o Izvršnog ko m iteta K o m in te m e članovim a K PJ. U pism u su an aliziran e slabosti K PJ izazvane fra k c ijsk im b o rb am a , pozvano članstvo KPJ da učini k raj fra k c io n a štv u i da stv o ri novo rad n ičk o p a r ­ tijsk o rukovodstvo. O dm ah zatim su spendovan je C entralni k om itet K PJ i im enovan privrem en i p o litb iro CKKPJ, sa Đ urom Đakovićem na čelu, čiji je z a d atak bio da upozna članstvo K PJ sa O tvorenim pism om i d a p rip re m i IV kon­ gres P a rtije . Privrem eni P o litb iro CK K PJ o d m ah je p ristu p io sprovođenju p o stav ljen ih zadataka. O tvoreno pism o naišlo je na o do b rav an je u svim p a rtijs k im org an izacijam a. U d u h u 45

o b rač u n a s fra k c io n a šim a p ro te k le su p rip re m e za IV kon­ g res P a rtije . U to k u p rip re m a od rža n e su m jesn e, oblasne i p o k ra jin sk e p a rtijs k e konferencije. N ap o ri da se P a rtija oslobodi fra k c io n a ša doveli su do p o tp u n ih ili d jelim ičn ih pro m je n a u sastavu m nogih rukovo d stav a. Ovi značajni događaji u u n u tra š n je m životu K PJ razvi­ jali su se u uslovim a duboke političke krize u Jugoslaviji. N a jp rije je u m aju 1928. došlo do velikih a k cija p ro tiv p o k u ­ ša ja vlade da ra tifik u je n e p ravedn e N e tu n sk e konvencije s fašističkom Ita lijo m , a zatim u ju n u 1928. do a k u tn e krize, izazvane a te n ta tim a na rukovodioce H rv atsk e seljačk e stra n ­ ke u N arodnoj sk u p štin i. M ase su, n a ro č ito u Z agrebu, iza­ šle n a ulice zahtije v a ju ći o b a ra n je reak cio n arn o g režim a. Dok je vodstvo H rv a tsk e seljačke s tra n k e pozivalo na m ir, M jesni ko m ite t K P J za Zagreb n astav io je s d e m o n stra c i­ jam a , u ko jim a je došlo do krvavog su k o b a s policijom . U je k u p o jač a n ih p o lic ijsk ih pro g o n a u h a p šen je 4. avgusta Jo sip Broz, s e k re ta r M jesnog k o m ite ta K PJ. Poslije h rab ro g d rža n ja u policiji i p re d sudom , on je o su đ en na p et godina ro b ije. Bio je to veliki g u b ita k za P a rtiju i rad n ičk i p o k ret u v rijem e odlučne b o rb e p ro tiv fra k c io n a štv a i p ro d u b lji­ v a n ja p o litičke krize režim a. N ovem bra 1928. u D rezdenu o d ržan je IV k on g res K PJ. Glavne tem e ovog k o n g resa bile su likvidacija fra k c ijsk ih b o rb i i p o litik a P a rtije . U to v rije m e K PJ je im ala 2.034 Člana. P oslije o štre k ritik e , K ongres je o su d io o b je fra k c ije , a ovlastio novi CK KPJ da isk lju č i svakog p a rtijs k o g funkcion e ra koji bi pokušao d a oživljava fra k c ijsk e b o rb e. U novi C entralni ko m ite t nisu izabrani fun k cio n eri koji su bili uple­ teni u fra k c ijsk e borbe. Za p olitičk o g se k re ta ra CK izab ran je Jovan M ališić (M artinović), a za o rg anizacionog s e k re ta ra Đ uro Đaković. K ongres je raz ra d io osnove p o litičk e lin ije P a rtije i njene n e p osredne z adatke, polazeći p ri to m e od P ro g ram a K o m in tem e koji je u svojen n a n jen o m VI k o n gresu, avgu­ s ta 1928. godine. Ovaj kongres K o m in te m e o d ržan je u vri­ jem e k ad a je b ila na pom olu velika sv je tsk a ek o n o m sk a kriza. Prvi sim p to m i te krize, k o ja će izbiti svom žestin o m če tv rti kongres KPJ

46

u slijedećoj, 1929. godini, pokazali su da je stabilizacija ka­ p italizm a do koje je došlo poslije revolucionarne plime na k ra ju prvog svjetskog ra ta im ala prolazan, privrem eni ka­ ra k te r. Polazeći od toga, K ongres je istakao ocjenu da kapi­ talizam ponovo ulazi u neprem ostivu krizu koja otvara e ta p u novih revolucionarnih o kršaja. U takvoj situaciji socijald e m o k ra tija i druge reform ističk e stru je p o staju glavni n e p rijate lj radničkog p okreta, zbog čega je Kongres pred sve k om unističke p a rtije postavio zad atak da se protiv njih bo re odlučno i beskom prom isno. U Program u je podrobnije analizirana situ a c ija u pojedinim zem ljam a sa stanovišta predstojećeg revolucionarnog rasp le ta u njim a. Jugoslavija je u v ršte n a u red onih zem alja u kojim a p red sto ji buržoasko-dem okratska revolucija, ko ja će brzo p rera sti u prole­ te rsk u revoluciju. Č etvrti kongres K PJ p rih v a tio je Program K om intem e i na osnovu njegovih ocjena i stavova razrad io političku li­ n iju i zadatke KPJ. U d okum entim a koje je ovaj kongres usvojio tvrdi se da se Jugoslavija neposredno nalazi pred revolucionarnim raspletom , da je vladajući sistem u stan ju rasp a d a n ja , da buržoazija n ije više u m ogućnosti da nađe izlaz iz ćorsokaka. Snaga i uticaj opozicionih buržoaskih p o k reta su sasvim po tcijen je n i i zanem areni, a radnički po­ k re t i K PJ ocijenjeni kao snage sposobne da predvode na­ rodne m ase u b orbi za revolucionarni preo b ražaj. Iako se izjasnio za stv a ra n je jedinstvenog fro n ta radničke klase, K ongres je zab ran io svaki k o n tak t k o m u n ista sa socijalde­ m o k ra tim a i refo rm ističk im sindik atim a, bez obzira na to što su u to v rijem e, n a ročito u nekim in d u strijsk im centri­ m a, kom unisti već bili stvorili svoja u p o rišta i ostvarili z načajan utic a j m eđu radnicim a učlan jen im u reform ističke sindikate. T akav stav je zauzet i u odnosu na sve opozicione b uržoaske političke p a rtije . N ajzad, polazeći od pretpo­ stavke o pred sto je ć o j revoluciji u balk an sk im zem ljam a, K ongres se ponovo izjasnio za raz b ija n je Jugoslavije i stva­ ran je nezavisnih nacionalnih država koje će ući u balkansku federaciju. Takvim svojim stavovim a K ongres je još više udaljio P a rtiju od jugoslovenske stvarnosti. Politički sistem u Jugo­ slaviji zaista je preživljavao ozbiljn u krizu, ali ta kriza nije b ila revolucionarna, je r su političk e snage buržoazije koje 47

su u to v rije m e sta ja le n a čelu d e m o k ra tsk i i opoziciono o rije n tis a n ih n a ro d n ih m asa, bile u m o g u ćn o sti da k an ališu p o litič k a k re ta n ja u zem lji i da p a ra lišu svaki p o k re t koji bi dovodio u p ita n je k a p ita listič k i p o red a k . Sav d o tad a šn ji p o ­ litič k i raz v ita k u Jugoslaviji ned v o sm islen o je p o tv rd io da u k rilu bu ržo a z ije n em a tak v ih p o litič k ih snaga k o je bi bile sp re m n e n a od lu čn ije sukobe s režim o m , a pogotovu ne na rev o lu c io n a rn u b o rb u za bu ržo a sk o -d e m o k ra tsk i p re o b ra ­ žaj. Sam rad n ič k i p o k ret, s K P J n a čelu, n ije ta d a bio oz b iljn iji f a k to r u politič k o m životu zem lje, a sek tašk i sta ­ vovi IV k o n g resa ne sam o p re m a s o c ija ld e m o k ra tsk im i bu ržo a sk im v o d stv im a u rad n ič k o m i opozicionim p o k re ­ tim a već i p re m a ra d n im m asa m a k o je su bile p o d u tic a je m tih vo d sta v a , vodili su jo š većoj izo laciji P a rtije .

III

KOM UNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U PERIODU SESTOJANUARSKE DIKTATURE (1 9 2 9 — 1934)

1. K O M U N IS T IČ K A PA R T IJA JU G O SL A V IJE PO D U D AR CIM A D IK T A T U R E (1929— 1932) U drugoj polovini 1928. godine politič k a kriza u zem lji došla je do vrh u n ca. Izm eđ u dvije m oguće al­ tern a tiv e za rje še n je krize — uki­ nu ti ce n tra liz am i sprovesti de m o k ra tsk e refo rm e ili silom po tisn u ti sve fa k to re koji su izazvali krizu — kralj Aleksan­ d a r se odlučio za drugu. On je 6. ja n u a ra 1929. izvršio drža­ vni u d a r, uk in u o u sta v i ra sp u stio N aro d n u skupštinu, a sam se proglasio nosiocem cjeloku p n e vlasti u državi. Svu odgovornost za s ta n je u zem lji preb acio je na p arlam en tarn i sistem koji je, inače, u n a ro d u bio toliko kom prom itovan, rasp u stio je sve političke p a rtije i sam im enovao vladu s generalom P etro m 2ivkovićem na čelu. K asnije, ok to b ra 1929, da bi se jo š ja s n ije ista k la n ep rikosnovenost centra­ lističkog u ređ e n ja , zam ijen jen je naziv K raljevina Srba, Hr­ vata i Slovenaca nazivom K raljevin a Ju g o slav ija i izvršena nova po d jela države na banovine. P ored oslonca u a rm iji i hegem onističkoj srp sk o j b u r­ žoaziji, k ralj A leksandar je za uvođ en je svog apsolutističkog režim a dobio p o d ršk u p red sta v n ik a hrv atsk o g i slovenačkog finansijskog k ap itala, koji su račun ali da će sigurnije poslo­ vati u uslovim a režim a č vrste ruk e. Državni u d a r je u po­ četku naišao na sim p a tije u jed n o m dijelu naro d a, posebno m eđu inteligencijom i om ladinom , k o ja je bila jugoslovenski o rije n tisan a , a ra z o č a ran a u lažni p arla m e n ta riz am i poli­ tiku buržo ask ih p a rtija . Sve bu ržo ask e političke p a rtije m irn o su p rihvatile novi režim i sve njegove m jere. V odstvo ni jed n e od tih p artija nije pred u zelo n išta d a bi stalo n a p u t k raljev o j samovolji. Uvođenje diktature otpor KPJ

4

1

49

Pod u tic a je m takvog njihovog d rž a n ja o sta le su m irn e opo* ziciono i d e m o k ra tsk i o rije n tis a n e n a ro d n e m ase. C e n tra ln i k o m ite t K P J je u d u h u stav o v a IV k o n g resa o cijenio d a je u v o đ en jem d ik ta tu re o tv o re n a rev o lu cio n arn a k riza u zem lji i saglasno to m e pozvao je rad n ič k u klasu i n a ro d n e m ase na u sta n a k . U tom d u h u CK KPJ i niža p a r­ tijsk a ru k o v o d stv a izdali su svoje proglase. Članovi K P J i S k o ja disciplino v an o su p rih v a tili d irek ­ tiv u ru k o v o d stv a i bez k o leb a n ja pošli u b o rb u . Ali oni su bili i jed in i ko ji su se odazvali pozivu CK K PJ, izlažući tim e svoje m alo b ro jn e snage u d a rc im a režim a d ik ta tu re . Policija i ž a n d a rm e rija odgovorili su m aso v n im pro g o n im a, h a p še ­ n jim a i ub istv im a . M nogi p a rtijs k i ak tiv isti pali su kao žrtve b ijelo g te ro ra . M eđu n jim a bili su o rg an izacio n i s e k re ta r C K K PJ Đ uro Đaković, članovi C e n traln o g k o m ite ta B racan B racanović, M arko M ašanović, R ista S am ard žić, Božo V idas i s e k re ta ri CK S k o ja P a ja M arganović, M ijo O reški, J a n k o M išić, P e ra Popović Aga, Jo sip K o lum bo i Jo sip D ebeljak. S to tin e k o m u n ista bili su u h a p šen i i p o slije zlo sta v lja n ja u p o liciji osu đ en i na d u g o g odišnju ro b iju . M eđu n jim a bili su ista k n u ti a k tiv isti K P J i S k o ja Jo sip K raš, Vilim H orvaj, Servo M ihalj, Đ uro P ucar, M ilan M ijalković, T ra jk o Stam enković, M arko O rešković, Ivan M ilutinović, V ukola Dabić, O gnjen P riča, K a ta G ovorušić, V ik to r K oleša, Jo sip PotrČ, O to k a r K eršovani, E d v a rd K ard elj, Jo v an V eselinov, M itar T rifunović Učo, G ojko Vuković, A lek san d ar R anković, B oris K idrič i m nogi drugi. U istraž n o m zatv o ru i k a sn ije na izdr­ žav an ju kazne k o m u n isti su bili izloženi z v jersk im metodim a m u če n ja , k o ja su p o d sje ć a la na s re d n jo v je k o v n u inkvi­ ziciju. N eki zatv o re n ic i su u m ira li po d m u k am a, neki su, d a bi p re k ra tili p a tn je , izvršili sa m o u b istv o , a m nogi su o sta li invalidi. B ijeli te r o r n ije slom io b o rb e n i d u h k o m u n ista. Na u b istv a i h a p š e n ja P a r tija i S koj su odgovorili novim lecim a i d ru g im p u b lik a c ija m a u k o jim a su jav n o st o b avještavali o zločinim a režim a d ik ta tu re . T a u p o rn o st k o m u n ista zab ri­ n jav a la je i sa m u po lic iju . V ijesti o krv av o m te ro ru u Jugo­ slaviji p ro b ija le su se u sv ije t i o tu d su stizali m n o g o b ro jn i p ro te s ti d e m o k ra tsk e ja v n o sti k r a lju A lek san d ru i vladi ge­ n e ra la Zivkovića. 50

U prkos velikim gubicim a, k om u n isti su svuda ispoljavali odlučnost da očuvaju organizacije i nastave političku aktiv­ nost. U više p o k rajin a su 1929. i 1930. godine uspješno obna­ vljana raz b ije n a rukovodstva i pojedine organizacije KPJ i Skoja. Ip ak su se u n eravnoj borb i p a rtijsk e i skojevske organizacije postepeno topile, ne sta jala rukovodstva i veze prekidale, tak o da u 1931. godini P a rtija i Skoj gotovo da nisu p ostojali kao organizovane cjeline. Većina rukovodstava bila je razb ijena, p a rtijs k a teh n ik a dezorganizovana, posto­ jeći kanali i veze p otrgani. Pojedine organizacije koje su se održale ostale su usa m lje n e i prep u šten e sam e sebi. G odine 1929. p resta o je da d jelu je i Centralni kom itet KPJ kao jed in stv e n o rukovodstvo. Dio njegovih članova nije se poslije IV kongresa ni vratio u zem lju. Oni su s nekim članovim a CK, koji su poslije 6. ja n u a ra em igrirali iz ze­ m lje, obrazovali u Beču takozvani Zagranički biro CK, a od nekoliko članova CK koji su se održali u zem lji obrazovan je k rn ji P o litbiro C entralnog kom iteta. Oba ova rukovodstva pokušavala su da uspostave veze s p reo stalim organizaci­ jam a i rukovdstvim a. D irektiva za p o k re ta n je u sta n k a n ije mogla biti spro­ vedena. Do oru ža n ih su koba dolazilo je sam o u slučajevim a kada su kom unisti, da ne bi pali u ru k e policiji, pružali otpor. A ktivnost ru kovodstava i organizacija iscrpljivala se u šta m p a n ju i ra s tu ra n ju letak a i d rugih p ublikacija u ko­ jim a je o b jašn ja v an k a ra k te r režim a d ik ta tu re i pozivane narodne m ase na oružani u sta n a k , ali ta aktivnost nije do­ vela do oživotvorenja koncepcije CKKPJ o p o k retan ju oru­ žanog u sta n k a . Na taj način k u rs ruko v o d stv a Partije na u sta n a k poslije u v o đ en ja d ik ta tu re pokazao se kao nerealan, je r je bila nere a ln a o cjen a situ a c ije u Jugoslaviji od koje je CKKPJ polazio u u sv a ja n ju takvog k ursa. U čem u su bile slabosti k u rsa na oružani u sta n a k ? P rije svega, K PJ je u v rijem e uv o đ en ja d ik ta tu re bila m alo b ro jn a organizacija sa m nogim u n u tra š n jim slabostim a, koje su najvećim dijelom bile pro u zro k o v an e višegodišnjim frakcijskim bo rb am a . A ntifra k cijsk a o rije n ta c ija IV kon­ gresa tek je stvorila p o voljne uslove za o tk la n jan je teških posljedica te borbe. P a rtija n ije b ila povezana s n a ro d n im m asam a. Ona u to vrijem e n ije im ala ozb iljn iji u tic a j n i u sam oj radničkoj 4*

51

klasi. N jeno učešće u p o litičk o m životu zem lje do u v o đ e n ja d ik ta tu re bilo je takvo da ona n ije im ala ulogu snažnijeg političkog fak to ra. O grom na većina n a ro d n ih m asa k o je su bile a ntirežim ski raspoložene b ila je po d u tic a je m opozicio­ nih buržo ask ih p a rtija , č ija su ru k o v o d stv a m ogla d a parališu svaku n jihovu o d lu čn iju a k c iju p ro tiv režim a. P olitička k riza p a rla m e n ta rn o g siste m a u zem lji n ije značila i n e p o sre d n u k rizu kapita listič k o g p o retk a , k o ja bi objek tiv n o s tv a ra la rev o lu c io n a rn u s itu a c iju . V odstva b u r­ žoaskih opozicionih p a rtija k o ja su z a h tijev ala rev iziju ustava bila su daleko od pom isli da se za svoje zah tjev e b o re s red stv im a revolucionarnog p ritisk a . K ao što su bez o tp o ra p rih v a tila državni u d a r i z a b ra n u svojih p a rtija , tak o su bez ikakve rea k c ije p ra tila te r o r i b ez ak o n je k o je je sprovodio režim d ik ta tu re . Zbog svega toga k u rs C K K PJ n a u s ta n a k značio je k ra j­ n je se k ta štv o i a v an tu rizam . Pozivom n a u s ta n a k m alo ­ b ro jn a P a rtija i Skoj bili su izloženi u d a rc im a cijelog ap a­ ra ta sile k ojim je rasp o lag ala d ik ta tu ra . Zato su i rez u lta ti te neravne b itk e bili tak o porazn i. U darci k o je su K PJ i Skoj p re trp je li im aće dalekosežne negativ n e p o sljed ice po razv itak jugoslovenskog rev o lu c io n a rn o g rad n ič k o g p o k reta . R ežim š e sto ja n u a rs k e d ik ta tu re , up rk o s p ritis k u i te ro ru , n ije se m o gao stabilizo v ati. N jegovu k rizu po­ sp je šila je i p ro d u b ila velika sv jet­ ska ekonom ska k riza, k o ja je izbila 1929. i tra ja la do 1932. godine. K riza je izazvala velike p o rem e ć aje u k a p ita listi­ čkom svijetu. G odine 1932. obim in d u strijsk e p ro izv o d n je spao je gotovo na polovinu, a b ro j nezap o slen ih rad n ik a popeo se na oko 30 m iliona. P riv re d n i p o rem e ć aji izazvali su i p ro d u b ljiv a n je politič k ih su p ro tn o s ti k ap italizm a. Versa jsk i sistem zapao je u oz b iljn u krizu. Ja ča le su one snage koje su tražile novu p o d jelu sv ije ta . J a p a n je 1931. godine počeo svoja o sv a ja n ja u Kini, do k je u N jem ačk o j jačao nacionalsocijalizam p rip re m a ju ć i se za p reu z im a n je vlasti. V elika ek o n o m sk a k riza za h v atila je ju g o slo v en sk u p ri­ vred u 1930. godine. U slijed naglog p a d a cije n a p o ljo p riv re d ­ n ih proizvoda n a ro č ito je s tra d a lo ra d n o seljaštv o . O grom no su p o rasli se lja čk i dugovi. R a stao je b ro j seo sk e siro tin je i Krlza diktature ! počeci obnavljanja P artije

52

onih koji su n a p u šta li selo tražeći zaradu. Pogoršanje polo­ žaja radničke klase izražavalo se prvenstveno u pad an ju nadnica i povećanju b ro ja nezaposlenih. Godine 1932. broj nezaposlenih rad n ik a popeo se na 300.000, odnosno oko 40% svih radnika. N ezaposlenost je i dalje pokazivala tendenciju p orasta. Teške posljedice ekonom ske krize uticale su na p o rast neraspoloženja n aro d n ih m asa prem a režim u d ik tatu re. Brzo se pokazalo da od obećanja ko ja je k ralj A leksandar dao prilikom državnog u d a ra n ije bilo ništa. Razočarali su se svi oni koji su gajili iluzije u njegov lični režim. Sužavala se i inače sk ro m n a p o litička osnova d ik ta tu re . Pogoršavao se i m eđunarodni položaj Jugoslavije. Usljed u n u tra šn je p ri­ vredne i političke ne sta b iln o sti ap so lu tističk i režim nije više nailazio na p o d ršk u svojih saveznika. Da bi sp asao k om prom itovan i režim d ik ta tu re , k ralj A leksandar je odlučio da svoju ap so lu tističk u vladavinu p re­ k rije velom p a rla m e n ta riz m a . S e p tem b ra 1931. sam je proklam ovao ustav, k ojim je bilo pred v iđ en o uvođenje N arodne skupštine. M eđutim , u suštini, u stav nije značio nikakvu prom jenu. Po u sta v u je k ralj im enovao vladu i ona je nje­ m u bila odgovorna. Izborni sistem za N aro d n u sk u p štin u postavljen je tak o da je p rak tičn o sam o režim skoj listi om ogućavao istu p a n je na izborim a. Izbori su sprovedeni u novem bru 1931. i n a n jim a se p ojav ila sam o lista generala P e tra 2ivkovića. Ove nove kraljev e m ah in a c ije nisu d o p rin ijele stabilizovanju režim a d ik ta tu re . One su sam o po tv rd ile da su u sistem u d ik ta tu re na sta le ozbiljne puk o tin e. Zbog toga su ustav i izbori izazvali u n a ro d u o b rn u tu rea k c iju od one koju su očekivali nosioci d ik ta tu re . Baš u v rijem e sprovođenja izbora došlo je do prvog zn ačajn ijeg p o k reta protiv režim a. Bile su to višednevne de m o n stra c ije stu d e n a ta Beo­ gradskog, Zagrebačkog i L jub ljan sk o g u n iv erziteta, koje su im ale snažan politički o d jek u n aro d u . U skoro potom došlo je i do p o k reta seljačk ih m asa u m nogim k rajev im a zemlje, a u nekim i do sukoba sa žan d arm erijo m . R astao je broj tarifnih akcija rad n ič k e klase. U nekoliko v ojnih garnizona došlo je do stv a ra n ja ilegalnih o rg an izacija i po k u šaja pobune. 53

Sp o n ta n i p o k re ti n a ro d n ih m asa 1 isp o ljen e slabosti re­ žim a d ik ta tu re utic a li su na oživljav an je ak cije ruko v o d stav a bu ržo a sk ih opozicionih s tra n a k a . N o v em b ra 1932. vodstvo S eljačk o -d em o k ratsk e koalicije don ijelo je rezo lu ciju u ko­ jo j je istak lo svoje ra n ije zahtjeve za p re u re đ e n je političkog sistem a. T akođe su i vodstva dru g ih p a rtija (Z em ljoradni­ čka, D e m o k ra tsk a i druge) po sta v lja le zah tjev e za vraćan je n a d e m o k ra tsk i p a rla m e n ta rn i sistem . M eđutim , sva ta vod­ stva su se i da lje o g rađivala od n e p o sre d n ih a k c ija m asa i utic a la na njih o v o sm iriv an je. K riza d ik ta tu re i po litič k a k re ta n ja u n aro d n im m asa­ m a bili su povoljni uslovi za o b n a v lja n je K PJ i za razvi­ ja n je n jen e po litičk e a k tiv n o sti. M eđutim , s ta n je u rukovod­ stvu K PJ bilo je za to o z biljna kočnica. A prila 1930. prešao je u in o stran stv o i onaj dio CK k o ji je rad io u zem lji kao k rn ji P olitb iro . Od sre d in e 1930. C e n traln i k o m ite t, čije je sje d ište bilo u Beču, o sta o je bez ije d n e staln e i sigurne veze sa zem ljom . Od ta d a pa do k ra ja 1932. godine CKKPJ n ije im ao gotovo nikakvog u tic a ja n a raz v ita k i ak tiv n o st org an iz a cija u zem lji. Ako su po n e k a d i d o p irali njegovi stavovi i d ire k tiv e do p o jed in ih o rg an izacija, oni n isu dopri­ nosili n jihovom ra d u , je r su bili p ro že ti revo lu cio n arn o m frazeologijom i se k ta štv o m . Istin a , C K K PJ je p resta o da poziva na u s ta n a k , ali je o sta o n a s ta n o v ištu da revolucio­ n a rn a situ a c ija u zem lji n a ra s ta i d a nalaže p rip re m e za u sta n a k . C en traln i k o m ite t je zadržao stav o b o jk o to v a n ju re fo rm istič k ih s in d ik a ta i zahtije v a o s tv a ra n je ilegalnih sin­ dik aln ih org an izacija, ko je su, u stv a ri, bile k o p ija p a rtij­ sk ih ćelija. N a s to ja n ja K o m in te m e da p ru ži p om oć K o m unističkoj p a rtiji Ju g oslavije uglavnom su se o g ran ičila n a veze sa Cen­ tra ln im ko m ite to m , p ri čem u je u nek o lik o n a v ra ta vršila izm jene njegovog sastava, ali nije in tre v en isa la u sm islu isp ra v lja n ja njegove se k ta šk e o rije n ta c ije . Ono što je u takvim uslovim a om ogućilo p roces obnav­ lja n ja P a rtije i n jen e po litičk e a k tiv n o sti bila je odlučnost k o m u n ista da n a sta v e b o rb u i pod n a jte ž im uslovim a. Za­ p rav o je b o rb e n o s t k o m u n ista , n jih o v o h e ro jsk o držanje pod b ijelim te ro ro m i njih o v a rije še n o st da ne pokleknu bilo ono š to je K o m u n istič k o j p a rtiji Ju g o slav ije osiguralo 54

politički i m oralni k a pital koji je bio sigurna zaloga njene obnove i povezivanja sa n a rodnim m asam a. Neravna borba s dik tatu ro m pokazala je ogrom nu razliku izm eđu kom uni­ sta iz 1921. i onih iz 1929. godine. U toku jed n e decenije form irao se u KPJ novi lik revolucionarnog b o rca koga nisu mogle da pokolebaju nikakve teškoće ni žrtve. Sprem nost kom unista da se bore, da politički d jelu ju , m ak a r i u n aj­ užim okvirim a i pojedinačno, bila je g aran cija da će KPJ prebroditi teške posljedice u d a ra c a koje jo j je zadao režim diktature. Odlučni u revolucionarnoj aktivnosti, kom unisti su, uče­ ći se na iskustvu cijele P a rtije i svom v lastitom , postepeno iznalazili sve bolje m etode i oblike djelovanja. Krvavo pla­ ćeno iskustvo učilo ih je da za u sp je h revolucionarne borbe nije dovoljan heroizam kom unista, već akcija m ilionskih radnih m asa. N jim a je sam a p rak sa ukazivala na to da m ase nisu sp rem n e na oružani u sta n a k , ali da su nezado­ voljne režim om d ik ta tu re i da sam e sp o n tan o idu u akcije za poboljšanje svoga položaja. Na tim po u k am a kom unisti su se oslobađali revolucionarnog fra z ira n ja , sek taštv a i u ro t­ ničkih oblika bo rb e i postepeno pren o sili težište svoga rad a tam o gdje su živjeli i borili se rad n ič k a klasa i ostali slo­ jevi radnog naro d a. Neke organizacije i rukovodstva već su bili stvorili pozicije u refo rm ističk im sindikatim a. Tako se već 1931. godine o sjetio življi rad izolovanih p ar­ tijskih organizacija i rukovodstava. O bn av ljan ju i p ro širi­ vanju njihove a k tivnosti zn atn o su d o p rin ijeli kom unisti koji su se poslije izdržane kazne počeli v raćati s robije. Taj se proces još u sp je šn ije razvijao 1932. godine. K rajem te godine osjetio se i izvjestan u ticaj novog C entralnog kom i­ teta, koji je nešto ran ije im enovala K o m in tem a. Iak o su i dalje stavovi K o m in te m e i CK KPJ bili o pterećeni sektaštvom, cni su u svojim rezo lu cijam a i drugim dokum entim a isticali šire i gipkije oblike bo rb e 1 o rganizacije. C entralni kom itet KPJ je tad a usp io da uspo stav i n ešto više veza sa zemljom, pru žaju ći pom oć u o b n a v lja n ju organizacija, nji­ hovom povezivanju i a k tivnosti. Isto tak o , počeo je izdavati p a rtijsk u šta m p u i lite ra tu ru i ra s tu ra ti je u zemlji. Godine 1932. bile su obnovljen e i povezane p o k rajin sk e organizacije u Sloveniji, B osni i H ercegovini, Vojvodini i Crnoj Gori. Ia k o je b ila rije č o m alom b ro ju organizacija 55

članova, n jih o v o povezivanje i ob raz o v a n je p o k ra jin sk ih ru ­ kovodstava im alo je pozitivan u tic a j n a d a lji život i rad P a rtije . U S rb iji, H rv a tsk o j i M ak ed o n iji bio je obn o v ljen veći b ro j će lija i lokaln ih org an izacija, sa m je sn im , sresk im i o k ru žn im ru k o v o d stv im a , ali su ove o rg an izacije i ru k o ­ vodstva i d a lje rad ili nepovezano i sa m o in icijativ n o . K u rs za stv a ra n je u p o riš ta u s in d ik a ln im i d ru g im legal­ nim org an iz a cijam a d ao je prv e z n a ča jn e rezu ltate. P a rtija je n a ro č ito u S loveniji i u nekim c e n trim a S rb ije , H rv atsk e i B osne o stv a rila u tic a j u re fo rm istič k im sin d ik a tim a i ne­ kim k u ltu rn o -p ro sv je tn im rad n ič k im d ru štv im a , a u V ojvo­ d ini i n a selu. P o k ra jin s k a i n ek a niža ru k o v o d stv a p o k re ­ nu la su svoje ilegalne listove. N eke p a rtijs k e org an izacije ruk o v o d ile su org an iz o v a n je m ra d n ič k ih štra jk o v a ili su u n jim a a k tiv n o učestvovale. U poredo s P a rtijo m o b n a v lja n e su 1 povezivane o rg an i­ z acije S k o ja . Ia k o je i ru k o v o d stv o S k o ja bilo desetk o v an o i je d n o v rije m e gotovo o n e sp o so b ljen o za k o n tin u ira n u ak­ tiv n o st, on o je o sta lo u zem lji, n a s to je ć i d a o d ržav a veze s o rg an iz a cijam a i d a u s m je ra v a i p o d stič e n jih o v u a k tiv n o st. O no je u s p je lo da o b ra z u je sv o ju ileg aln u teh n ik u i da izdaje i r a s tu ra svoje ilegalne listo v e i d ru g e p u b lik acije. M ladi k o m u n isti-stu d e n ti razvili su u ovom p e rio d u in ten ­ zivnu a k tiv n o st. Oni su bili o rg an iz a to ri p rv ih velik ih de­ m o n stra c ija n a u n iv erz ite tim a , u k o jim a su u čestvovale sve m n o g o b ro jn ije m ase s tu d e n a ta . T ad a se p očela s tv a ra ti osno­ va b u d u ć e g m asovnog stu d e n ts k o g p o k re ta p o d ru k o v o d ­ stv o m S k o ja . 2. O B N A V L JA N JE K P J I I V Z E M A L JS K A K O N F E R E N C IJA (1 9 3 3 — 1934) V elika e k o n o m sk a k riza u godina­ m a 1929— 1933. označila je k ra j pe­ r io d a stab iliz a cije i rela tiv n o m ir­ nog raz v itk a k a p ita listič k o g sv jet­ skog sistem a. G odine 1933. vlast u N jem ačkoj p reu z e la je N ac io n also c ija lističk a s tra n k a sa Hitlero m na čelu. P ored p o d ršk e k ru p n ih k a p ita listič k ih k ru ­ gova, H itle r je k o riš ć e n je m n a c io n a listič k ih p r e d ra s u d a i Posljedice ekonomske krize. Oživljavanje po­ litičke aktivnosti Parti­ je 1 njeno obnavljanje

56

socijalnom dem agogijom dobio p o v jeren je znatnog dijela njem ačkih m asa. Osim toga, njegovu p o b jed u omogućile su slabosti njem ačkog radničkog pokreta. Dok je Socijaldem o­ k ratsk a s tra n k a od stu p a la p red fašizm om bez otpora, nje­ m ačka K om unistička p a rtija potcijen ila je snagu fašizma, usm jeravajući i d alje glavnu o štricu b o rb e protiv socijaldem okratije. H itle r se brzo o braču n ao s m nogobrojnim , ali idejno-politički pocijepanim njem ačk im rad n ičk im pokretom i d rastičn im m je ram a u č vrstio sistem fašističke vladavine. N jem ački fašizam je odm ah ispoljio i svoje agresivne ten­ dencije. H itle r je tražio reviziju V ersajskog ugovora, zahti­ jevajući „životni p ro s to r ” za n jem ačk u n aciju. N jem ačka je odm ah n a p u stila D ruštvo n a ro d a i počela se p rip rem ati za osvajački ra t. Ovakva H itlerova po litik a n ije naišla na oz­ biljniji o tp o r z a p adnih sila, š to ga je jo š više podsticalo da nastavi p rije tn je i agresije. H itlerovim p rim je ro m pošle su reak cio n arn e snage i u nekim drugim zem ljam a, ali su naišle na o tp o r d em okrat­ skih snaga. U stanak rad n ič k e klase u Beču, feb ru ara 1934, spriječio je n a cistički p re v ra t u A ustriji. O tporom radničke klase i dru g ih a n tifašistič k ih snaga bio je slom ljen pokušaj fašista da preu zm u vlast u F ran cu sk o j. T ada je u Spaniji došlo do širokog naro d n o g p o k reta i u sta n k a ru d a ra u Asturiji p rotiv rea k c io n arn o g režim a. Ovi i drugi p o k reti u raz­ nim evropskim z em ljam a označili su p o četak s tv a ra n ja an ti­ fašističkog naro d n o g fro n ta. O pasnost od agresivnog fašizm a n ije n a vrijem e bila sagledana ni u m eđ u n a ro d n o m kom u n ističk o m po k retu . U K om intem i n ije bila blagovrem eno uočena p rav a su štin a nacionalsocijalizm a. N erealne ocjene situ a c ije u Evropi o n a ra sta n ju revolucionarne situacije, izražene u Program u K om intem e, koji je usvojen na n jen o m VI kongresu 1928. godine, sputavale su u najvećem step en u angažovanje snaga m eđunarodnog kom unističkog p o k reta p ro tiv agresivnog fa­ šizma. U situ a c iji kada je H itle r već došao na vlast Kominterna je na svom X III plenum u, decem b ra 1933, ponavljala stavove o p red v e č e rju revolucionarn e krize i o borbi za sovjetsku vlast. Ona je počela ukazivati na o p asnost od fa­ šizm a tek kada se H itle r uč v rstio na vlasti i k ad a je Nje­ m ačka počela otvo ren o d a se p rip re m a za ra t. 57

E konom ska kriza i k ru p n e p olitičk e p ro m je n e u svijetu im ale su zn ačajne posljedice za Ju g o slav iju . Dok je kulm i­ nacija svjetske ekonom ske krize b ila 1932. godine, u Jugo­ slaviji se o n a i dalje prod u b ljiv ala. Sve do 1934. godine padale su cijene p o ljo p riv re d n ih proizvoda, rasli seljački dugovi, p ad ala v rije d n o st ra d n ič k ih nadnica, a broj neza­ p oslenih rad n ik a dostigao je oko p ola m iliona. Državne in­ tervencije u priv red i išle su za tim da se olakša položaj k ru p n ih k a p ita lista i te re ti krize p reb ace na rad n e m ase. U to vrijem e p ro cvjetale su šp eku lacije i k o ru p cije u koje su, p ored kap ita lista , bile um ije ša n e m noge političke lično­ sti i dvor. T ada je i s tra n i k a p ita l ojačao svoje pozicije u jugoslovenskoj privredi. Pro m jen e u m eđ u n aro d n im od n o sim a i n aro čito agresi­ vna po litik a fašističke N jem ačke u ticali su na pogoršanje m eđ unarodnog položaja Jugoslavije. Te p ro m jen e označile su početak p o m je ra n ja u sp oljnoj politici n jen ih vladajućih krugova, koji su, s jed n e stra n e , sa sim p a tija m a p ratili Hitlerov o b rač u n sa rad n ičk im p o k reto m u N jem ačkoj i n je­ govu an tik o m u n istič k u o rije n ta c iju , a, s d ruge stran e, stra ­ hovali od njem ačkog revanšizm a, k o ji je podsticao revanšističke težnje M ađarske i B ugarsk e p rem a Jugoslaviji. Pod utic a je m tih fak to ra, sp o ljn u po litik u Jugoslavije sve će više k a ra k te ris a ti lav iran je izm eđu velikih im p erijalističk ih sila. Već 1933. godine ona se uda lja v a od Fran cu sk e zbog n jen ih k o n ta k a ta sa Sovjetskim Savezom i bliži se Engle­ skoj, pod čijim je utic a je m učestvovala u stv a ra n ju Balkan­ skog pa k ta , fe b ru a ra 1934. godine. Iste godine počinje i p ro širiv a n je sa ra d n je sa H itlerovo m N jem ačkom , što je iz­ raženo trgo vinskim ugovorom od m aja 1934. godine. Takvi m eđ u n a ro d n i i u n u tra š n ji uslovi vodili su još bržem p ro d u b ljiv a n ju krize d ik ta tu re . N jeno rasp a d a n je nije više bilo m oguće zadržati. Iak o se p ritisa k i te ro r nisu sm a­ njivali, rad n ič k i štra jk o v i i an tirež im sk a k re ta n ja u gradu i na selu bili su u staln o m p o rastu . Pokušaj da se stvara­ njem Jugoslovenske nacionalne stra n k e , ju la 1933, proširi p olitička osnovica d ik ta tu re n ije donio n ikakve rezultate. K riza režim a d ik ta tu re izražavala se i u čestim p ro m jen am a vlada. Poslije a te n ta ta na k ra lja A leksandra u M arseju, okto­ b ra 1934, nosioci d ik ta tu re p o č in ju da p rip re m a ju teren za v raćan je n a p a rla m e n ta rn i sistem . 58

K om unistička p a rtija Jugoslavije još nije bila sposobna da u svojoj političkoj aktivnosti ide u k o rak s k ru p n im pro­ m jenam a u svijetu i zem lji, ali su te p ro m jen e stv arale jo š povoljniju klim u za njeno o bnavljan je i u n u tra š n ju konso­ lidaciju i za brže p ro d ira n je u politički život zem lje. Godine 1933. i 1934. ojačale su pozicije k o m u n ista u reform ističkim sin dikatim a i u drugim rad n ičk im organiza­ cijam a i društvim a, a p reko n jih i u ticaj KPJ n a rad n ičk u klasu. U nekim lokalnim sindikalnim i drugim radničkim organizacijam a kom unisti su preuzeli rukovodeću ulogu. Otud je porasla i uloga P a rtije u organ izo v an ju rad n ičk ih štrajkova, čiji je b roj u neprekidn o m p o rastu . U š tra jk o ­ vima je dolazilo do sukoba s policijom , a neki su p rim ali i obilježje političkih akcija p rotiv režim a. N apori k o m u n ista da ostvare sa ra d n ju sa so cijald em o k ratsk im vođam a, koji su držali sindikalne c entrale i radničk e kom ore nisu donijeli rezultate. štaviše, ovi su. da bi spriječili jač a n je u tic a ja ko­ m unista na radničku klasu, išli sve do ra s p u š ta n ja onih sin­ dikalnih organizacija u kojim a su k o m u n isti stv o rili svoje pozicije. Izvjestan uticaj o stv arila je P a rtija i n a selu, n aro čito u D alm aciji i Crnoj Gori. Pojedine p a rtijs k e o rganizacije uspješno su pokretale m ase rad n ih seljak a u akcije za ostva­ ren je njihovih zahtjeva pro tiv visokih poreza, egzekucija i kuluka. Širio se uticaj k o m u n ista i u n ekim lokalnim orga­ nizacijam a buržoaskih opozicionih p a rtija . Postepenom p ro d ira n ju K PJ u p olitički život zem lje do­ prinijele su njene prve akcije p rotiv rata i fašizm a, u ko jim a su se naročito angažovali studenti. Godine 1934. p red stav n ici KPJ i Skoja učestvovali su na m eđ u n aro d n im kongresim a žena i om ladine protiv ra ta i fašizm a i na m eđ u n aro d n o m kongresu Crvene pom oći. Do snažn ijih n ap re d n ih s tru ja n ja u ovom p e riodu došlo je u redovim a inteligencije. Pojavilo se više časopisa za književna i dru štv e n a p ita n ja, u ko jim a su publicisti, književnici i u m jetnici tum ačili razne d ru štv e­ ne pojave s m ark sističk ih pozicija. O bjavljeno je više radova klasika m arksizm a, m eđu k ojim a i M arksov K apital u prevodu Moše Pijade i R odoljuba Colakovića. P o k ra jin sk a ru k o ­ vodstva K PJ izdavala su svoje ilegalne listove. Godine 1933. i 1934. brže je tekao pro ces o b n av ljan ja i povezivanja p a rtijs k ih o rganizacija i ru k o v o d stav a. Je d in ­ 59

stvene organizacije sa p o k rajin sk im ru k o v o d stv im a dejstvovale su svuda izuzev u Bosni i Hercegovini, gdje je k rajem 1932. godine došlo do m asovnog h a p šen ja ko m u n ista, i u Vojvodini. U to v rijem e K PJ je im ala oko 2.000 članova. Tako je n ajzad K PJ u osnovi bila organizaciono obnov­ ljena. O stali su bez rez u lta ta svi n a p o ri režim a d ik ta tu re da P a rtiji zada uništa v a ju ć i u d arac. Proces n jen o g o b n a v lja n ja i u n u tra š n je konsolidacije razvijao se u p rk o s to m e što se p ritis a k i te ro r režim a n ije sm anjiv ao . D ovoljno je pomenu ti sam o velike provale policije u p a rtijs k o j organizaciji u Sloveniji ja n u a ra i ju n a 1934, u H rv a č koj d ecem b ra 1933. i a p rila 1934, u M akedoniji ja n u a ra i d ecem b ra 1934, u S rb iji ju la 1934, u V ojvodini o k to b ra 1934, u k o jim a je u h ap šen o više sto tin a a k tiv ista K PJ. U spjesi u o b n a v lja n ju K PJ, u p r­ kos takvim uda rc im a , pokazivali su koliko su rev o lu cio n arn e ideje K o m u nističke p a rtije bile bliske rad n ič k o j klasi i na ro d n im m asam a. Na m je sta u h a p šen ih k o m u n ista dolazile su nove i m n o g o b ro jn ije snage ko je su n astav ljale njihovo djelo. O rganizacioni i p olitički razvitak S k o ja i om lad in sk o g p o k re ta daleko je za o sta ja o iza ob jek tiv n ih m ogućnosti. Ni 1934. godine S koj n ije bio organizaciono obnovljen. Posto­ jala su sam o p o jed in a p o k ra jin sk a ru k o v o d stv a, k o ja su povezivala i u sm je ra v a la ra d skojev sk ih organizacija. Jače pozicije Skoj je o stvario m eđu .stu d en tim a, rukovodeći n ji­ hovim b o rb a m a za a u to n o m iju un iv erz ite ta i a k cijam a p ro ­ tiv ra ta i fašizm a. U zroci sporog organizacionog razv itk a Sk o ja bili su, p rije svega, u tom e što ruk o v o d stv o K PJ i ru kovodstvo n jen ih o rg anizacija jo š n ije p rid av alo pravi značaj ra d u m eđu om ladinom . Slabosti u razv itk u i ak tiv n o sti P a rtije velikim dijelom bile su p ro uzrokovane tim e što se ru k o v o d stv o K PJ nalazilo u in o stran stv u . Već i zbog toga ono o b jek tiv n o n ije m oglo efikasno u tic a ti na sve d in am ičniji po litičk i život u zem lji. Pozitivan u ticaj CK na rad organizacija u zem lji bio je ogra­ ničen i tim e što se on sporo oslobađ ao se k ta šk ih stavova iz p reth o d n o g perioda. M etod ne p o sre d n ih veza sa organizaci­ ja m a CK KPJ počeo se više p rim je n jiv a ti tek 1934. godine. N aročito z n ačajnu pom oć pružili su p a rtijs k im organizaci­ ja m a članovi CK B lagoje P arović i Jo sip B roz T ito, k o ji je 60

ju la 1934, poslije izlaska s robije, bio k o o p tiran u rukovod­ stvo P artije. N jihov rad u zem lji jo š je više pokazao šta bi za život i a k tivnost K PJ značio po v rata k C entralnog kom i­ teta u zem lju. D ecem bra 1934. o d ržan a je u LjubCetvrta zemaljska kon- lja n j IV zem aljska ko n feren cija KPJ. erenc ja P riprem e za k o n feren ciju i pogoto­ vu n jeno održavanje u zem lji p o tv rđ u ju da je P a rtija uglav­ nom savladala teške posljedice ud a ra c a koje je p retrp je la pod režim om d ik ta tu re . U toku p rip re m a o držale su konfe­ rencije m noge m jesne, sreske i ok ru žn e p a rtijsk e organiza­ cije, a u H rv atsk o j, S rbiji, Sloveniji, Crnoj Gori i D alm aciji održane su i p o k rajin sk e konferencije. Na IV zem aljskoj k onferenciji analiziran a su sva osnov­ na p ita n ja u n u tra šn je g razvitka i p olitičke ak tiv n o sti P a rti­ je. U analizam a i zaključcim a izraženi su n a p o ri P a rtije da se oslobodi se k ta štv a i da p ro n ađ e takve m etode i oblike ak tivnosti koji o b ezb jeđ u ju n jeno sve u sp je šn ije prod'iranje u politički život zem lje. Jače je naglašen z ad atak s tv a ra n ja antifašističkog fro n ta i bo rb e pro tiv reak cio n arn e sp o ljn e po­ litike režim a. Ističući da rje še n je nacionalnog p ita n ja može biti ostvareno sam o u okviru b o rb e za rev o lu cio n arn i pre­ o bražaj, K onferencija je postavila zad ata k stv a ra n ja jed in ­ stvenog fro n ta rad n ič k e klase i u g n jete n ih nacija. Da bi još jače u kazala na zadatke P a rtije u b o rb i za rje ša v an je naci­ onalnog p ita n ja, K onferencija je d o n ijela o d lu k u o stv a ra n ju kom u n ističk ih p a rtija H rvatske i Slovenije, a k a sn ije i Ma­ kedonije, u sklopu K om unističke p a rtije Jugoslavije. Na K onferenciji je izvršena analiza ra d a K PJ po slije IV kongresa. Posebno su analizirane gru b e političke greške C entralnog ko m ite ta u p e riodu 1929— 1931. Ukazano je i na slabosti rukovodstva iz perio d a 1932— 1934. K ritik o v an je se k re ta r rukovodstva K PJ M ilan G orkić zbog negativnih po­ jav a u sam om rukovodstvu. Posebno su ista k n u te m noge negativne posljedice odvojenosti ru k o v o d stv a od P a rtije i političkog života u zem lji. U nov C entralni ko m itet K P J n a K o n feren ciji su izabra­ ni, izm eđu o stalih, M ilan G orkić, Jo sip Broz Tito, Blagoje Parović, K am ilo H o rv a tin , V ladim ir Copić i M iha M arinko. 61

IV

KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U PERIODU POLETA REVOLUCIONARNOG POKRETA (1935— 1937)

1.

NOVA P O L IT IČ K A L IN IJ A K P J I PR O C E S STV A R A N JA N A R O D N O G FR O N T A

G odina 1935. d o n ijela je k ru p n e p ro m je n e u m eđ u n a ro d n im odnosim a u toj godini fašističk e države o tpočele su realizaciju svojih osvajač k ih planova. Početkom godine H itle r je S a rsk u ob last p rik lju č io N jem ačk o j. Ita lija je okto­ b ra 1935. počela ag re siju na E tio p iju , a Ja p a n je ok u p irao Sangaj i p rip re m a o se za n ap ad na K inu. Već tad a je H itler, rukovođen osvajačkim planovim a, počeo v ršiti p ritisa k na pojedine evropske zem lje. Ni na ove prve agresivne a k te fašističk ih država nije u slijed ila efikasna in te rv en c ija zapad n ih sila. One su odbijale da preduzm u bilo kakvu a kciju, gajeći p o tajn o n a d u da će fašističke sile o štricu svojih o sv a ja n ja u sm je riti p ro tiv Sov­ jetsk o g Saveza. Na to ih je navodio a n tik o m u n izam s kojim je n astu p a o H itler. Sljedeće, 1936. godine on je bio in ic ija to r stv a ra n ja A n tikom intem a-pakta. Zbog toga su inicijative Sov­ jetsk o g Saveza za stv a ra n je sistem a kolektivne bezb jed n o sti ostale bez o d jek a kod zapadnih sila. Prva fašističk a o svajanja, a n tik o m u n izam fašističk ih sila 1 pasivno d rža n je zapadnih sila bili su fak to ri koji su uticali na pro m je n e u politici K om unističk e in te m ac io n a le . N jen V II kongres, ju la —avgusta 1935, bio je posvijećcn poblem im a b o rb e pro tiv fašizm a. N a tom kong resu fašizam je ocijen jen kao n ajveća op a sn o st ne sam o za rad n ič k u k lasu već i za č ovječanstvo u cjelini. Polazeći od takve o cjene, Kongres je istakao da je b o rb a p ro tiv fašizm a glavni z a d atak ne sam o radničkog p o k re ta već svih d e m o k ra tsk ih i p ro g resiv n ih sna­

Promjene u međunarodniin odnosima i u SgoTuST

62

ga u svijetu, što čini osnovu za stv a ra n je n a jšire g antifaši­ stičkog narodnog fronta. Zbog toga je K ongres p red sve ko­ m unističke p a rtije postavio zadatak da b u d u inicijatori i pobornici ujed in jav a n ja svih progresivnih snaga u svojim zem ljam a na p latform i bo rb e pro tiv fašizm a. Do značajnih p ro m je n a došlo je 1935. godine u Ju ­ goslaviji. Pod sve većim pritisk o m p riv re d n ih i političkih leškoća vlada je odlučila da rasp iše izbore za N arodnu sk u p štin u i da dozvoli rad i istu p a n je na izborim a zab ran je­ nim buržoaskim p a rtija m a. N asu p ro t vladinoj izbornoj listi, opozicione buržoaske p a rtije stvorile su blok U družene opo­ zicije sa zajedničkom izbornom listom . Z ahvaljujući p ritisk u i izbornim falsifikatim a, vladina lista je dobila više glasova, ali su, u p rk o s tom e, izbori za n ju značili stv arn i poraz. To je dovelo do stv a ra n ja nove vlade pod p red sjed n ištv o m d ra M ilana S tojadinovića, koja je obećala spro v o đ en je m nogih reform i. M eđutim , ona je ubrzo pokazala svoj reak cio n arn i k a ra k te r. M ilan S tojadinović je u fašističkim zem ljam a tra ­ žio uzor za svoju u n u tra š n ju politiku. On je počeo da uvodi fašističke m etode u p rav ljan ja , a u spoljnoj politici se sve otvorenije približavao fašističkim silam a. U to v rijem e u Jugoslaviji su počele sve o tvorenije djelovati razne fašističke i petokolonaške organizacije, kao što su bile „Z bor”, „Kultu rb u n d ”, „P atrio tsk i om ladinski fro n t”, „K atolička a k c ija ” i druge. Iako su široke n a ro d n e m ase podržale p a rtije U družene opozicije na izborim a, izražavajući svoju sp rem ­ nost i za o d lučniju akciju, vodstva tih p a rtija nisu pružila o tp o r rea k c io n arn o j politici vlade M ilana Stojadinovića. U takvim m eđ u n aro d n im i unutrašFront narodne slobode nj im p ^ j ^ m a j^ p j j e sa vj§e u sp je ­ ha razvijala svoju p olitičku ak tiv n o st i razb ijala ob ru č ile­ galnosti u kojem se godinam a nalazila. Prve značajne rez u lta te P a rtija je po stig la u k am p an ji za p a rla m e n ta rn e izbore u p roljeće 1935. godine. U d u h u usvojenih širih političkih koncepcija, C en traln i k o m itet je odm ah po rasp isiv a n ju izbora odlučio da K PJ u čestv u je u izbornim b o rb am a, u k azujući na relativ n o širo k e m ogućno­ sti koje izb orna k a m p a n ja p ruža za po litičk u a k tiv n o st i za p o p u larisa n je P a rtije i n jem h stavova u n aro d u . 63

Ističu ći d a se b u ržo a z ija g ru p isa la u b o rb i za v last u dva izborna bloka — vladajući i opozicioni, CK KPJ je zauzeo stav da se tim buržo ask im snagam a su p ro tsta v i treći blok koji bi izražavao savez rad n ič k e klase, se lja štv a i u g n jete n ih ra c ija sa K P J na čelu. N erealn o st ovakvog stav a bila je u tom e što su b u ržo a sk e opozicione p a rtije im ale od lu čan u tic a j na m ase i š to je CK KPJ u stv a ra n ju trećeg bloka ra č u n a o s takvim p o litičkim snagam a kao što su bili soci­ ja ld e m o k ra ti Živka T opalovića i lijeva k rila n e k ih opozicio­ nih p a rtija , ko ja nisu im ala neki širi u tic a j u n aro d u ; osim toga, te snage n isu ni željele s a ra d n ju s K PJ. K ada je taj p o k u ša j pro p ao , CK KPJ je dao dire k tiv u d a P a rtija istu p i sa sa m o staln o m listom . I to se pokazalo kao nerealn o , k ako zbog veom a k ratk o g vrem ena, tak o i zbog m n o g o b ro jn ih teškoća na ko je je ilegalna p a rtija nailazila u p rip re m a n ju svoje liste. N a jp o slije je C en traln i k o m ite t dao d ire k tiv u da se glasa za k a n d id a te U družene opozicije. Sve je to jo š jed ­ nom pokazalo da ruko v o d stv o iz in o stra n stv a n ije dovoljno poznavalo p rilik e u zem lji n iti je m oglo d a b lagovrem eno u s m je ra v a a k tiv n o st P a rtije . U prkos svem u tom e, učešće K P J u izb o rn o j k a m p a n ji dalo je zna ča jn e rez u lta te . S tv a ra n je m izb o rn ih o d b o ra, pri­ k u p lja n je m p o tp isa za listu , istu p a n je m k o m u n ista n a kon­ fere n c ija m a i z borovim a i d rugim oblicim a ak tiv n o sti, KPJ je u sp o sta v lja la k o n ta k t sa širo k im n a ro d n im slojevim a, p o p u larisa la i p ro p ag irala svoje stavove i s tv a ra la svoja po­ litička u p o rišta. Bio je to n je n prvi sn ažn iji p ro d o r u poli­ tički život zem lje po slije zavođenja š e sto ja n u a rsk e d ik ta tu re . Već u to k u izborne k a m p a n je P a rtija je istu p a la sa pa­ ro la m a pro tiv fašizm a i na liniji stv a ra n ja a n tifašističk o g n a ro d n o g fro n ta . Ja sn ije koncepcije u tom pogledu dao je S plitski plenum C K K PJ, ju n a 1935. N a to m p len u m u u č in jen je zn a ča ja n k o ra k u izradi nove po litičk e lin ije P a rtije . U o d ređ iv a n ju politič k ih z a d ata k a P lenum je p ošao od ocjene d a su za o b a ra n je rea k c io n arn o g jugoslovenskog režim a i za k o rje n ite d ru štv e n e p ro m je n e, p o d jed n a k o kao i rad n ič k a k lasa, z ainteresovani svi rad n i slojevi i svi u g n jeten i jugoslovenski n arodi. N a toj osnovi K PJ će se zalagati za stv ara­ n je širokog an tifašistič k o g naro d n o g fro n ta — F ro n ta na­ ro d n e slobode. V eom a z n ačajne p ro m je n e u nio je Plenum C e n tralnog k o m ite ta i u p o litik u P a rtije o nacio n aln o m 64

p ita n ju . Prihvaćen je stav da pravo na sam o o p red jeljen je ne znači i bezuslovno otcje p lje n je i stv a ra n je nezavisnih država. Bio je to rez u lta t saznanja da je rje še n je nacionalnog p ita­ n ja m ogućno u sklopu jugoslovenske državne zajednice. Tim e je konačno n ap u šte n a ra n ija akciona p aro la o razbija­ n ju Jugoslavije i stv a ra n ju B alkanske federacije. U nap o rim a da pro n ađ e n a jb o lji p u t za realizaciju usvo­ jen ih stavova, CKKPJ je dao inicijativ u za stv a ra n je legalne Jedinstvene radničke p a rtije , koja bi bila in ic ija to r poveziva­ n ja sa svim dem o k ratsk im i an tifašističk im snagam a na li­ niji narodnog fronta. O snovan je Glavni inicijativni odbor, koji je avgusta 1935. objavio p latfo rm u Jed in stv en e radničke p a rtije . N apori da se p a rtija organ izu je bili su osujećeni policijskim progonim a i o d b ija n jem svih b u ržo ask ih p a rtija d a s njom s a ra đ u ju . Godine 1935. i 1936. b o rb en a a k tiv n o st rad n ičk e klase bila je u izrazitom p o rastu . Godine 1935. bilo je 140 radnič­ kih štrajk o v a, što je dva p u ta više u odnosu n a 1934. godi­ nu. Godine 1936. b ro j štra jk o v a p o rasta o je na više od 400. Mnoge od tih štra jk o v a organizovali su i predvodili kom uni­ sti. Na inicijativu k o m u n ista š tra jk a č i su postavljali, pored e konom skih, i o pštepolitičke zahtjeve, što je m nogim štra j­ kovim a dalo k a ra k te r političkih a k c ija p ro tiv režim a. Neki štra jk o v i p retv a ra li su se u duge i u p o rn e b o rbe, u kojim a je na s tra n i poslodavaca učestvovala p olicija. K om unisti su u m nogim slučajevim a organizovali a k cije so lidarnosti i p o d ršk e o stalih rad n ih lju d i š tra jk a č im a . D jelujući u duh u stavova P a rtije , k o m u n isti su u toku ovih i d rugih a k cija postigli značajne rez u lta te u ostvariva­ n ju ideje radničkog jed in stv a. Pošto je K PJ nailazila na od­ lučan o tp o r so c ija ld e m o k ra tsk ih vođa u sindikalnim centri­ m a i radničkim kom oram a, k o m u n isti su težište bo rb e za jed in stv o radničke klase p ren ijeli u pred u zeća i lokalne rad ­ ničke organizacije, o k u p lja ju ći u ak c ija m a za ostvarenje svakodnevnih zah tjev a sve radnike, bez obzira na to kojoj sindikalnoj organizaciji p rip a d a ju . N ajviše pažnje p a rtija je p o k lan ja la ra d u u organizacijam a U jedinjenog radničkog sindikalnog saveza Jugoslavije (Urs). N jen o m aktivnošću broj u č la n je n ih ra d n ik a u U rsu brzo je p o rasta o . Sam o 1936. go­ din e bro j članova U rsa p o ra s ta o je o d 30.000 n a 54.000. Te 5

65

godine k o m u n isti su osvojili rukov o d stv a m nogih lokalnih, p a i n e kih ob lasn ih org an izacija ovog sin d ik ata. T ako se po ste p e n o odozdo stv a ra lo b o rb en o jed in stv o rad n ič k e klase i u sve b ro jn ijim i o d lu čn ijim a k cijam a ja ­ čala je n je n a d ru štv e n a uloga. To je bio p u t iz ra sta n ja rad ­ ničke klase u ru kovodeću snagu an tifašistič k o g i d e m o k ra t­ skog p o k re ta n a ro d n ih m asa i u jed n o p u t ja č a n ja i afirm a­ cije n jen e avangarde — K PJ. G odine 1935. i 1936. K om u n istič k a p a rtija Jugoslavije bila je in ic ija to r i p red v o d n ik m n ogih p o litičk ih akcija. K o risteći se po v o ljn ijim uslovim a u v rije m e izborne k am p a­ n je, p a rtijs k a ru k o v o d stv a i organizacije n astav ile su da o d r­ ž avaju p o litičke zborove, k o n fere n c ije i dru g e m asovne poli­ tičke a kcije, da ju ć i im a n tirež im sk o i a n tifašistič k o obilježje. Takve ak c ije sp rovedene su p rek o raz n ih legalnih organizaci­ ja i d ru šta v a ili se P a rtija k o ristila zb o ro v im a i k o n feren ci­ ja m a p o jed in ih opozicionih s tra n a k a , istu p a ju ć i n a n jim a sa svojim stavovim a. M eđu n a jz n a č a jn ije ak cije takvog k a ra k ­ te ra s p a d aju : politič k i m itin g oko 10.000 ra d n ik a u Celju, z b o r oko 45.000 lju d i u K ragujevcu , zb o r n a B elvederu kod C etinja, d e m o n s tra c ije p o ljo p riv re d n ih ra d n ik a u S ta ro m B ečeju i m noge druge. U to k u tih a k c ija č esto je dolazilo do s u k o b a sa policijom . N ajveće k rv o p ro liće p o lic ija je iza­ zvala na zb o ru na B elvederu, gdje je poginulo 6 , a ran je n o 33 u č e sn ik a zb o ra. U prkos te ro ru , p o litičk e a k c ije p ro tiv re­ žim a n isu p re s ta ja le . One su bile d okaz n ep rek id n o g p o ra ­ s ta s p re m n o sti n a ro d n ih m asa da se p o d ru k o v o d stv o m KPJ b o re za o s tv a re n je sv o jih so c ija ln ih i n acio n aln ih težnji. Bio je to p u t s tv a ra n ja i šire n ja an tifašistič k o g i antirež im skog fro n ta p od ruk o v o d stv o m K PJ. Z n a č a jn e u s p je h e P a r tija je o stv a rila u k a m p a n ji za o p štin sk e izbore 1936. godine. T ada su p o jed in e p o k rajin sk e p a rtijs k e org an izacije već bile u m o g u ćn o sti d a istu p e na iz­ b o rim a , k o risteć i se n ek im legalnim p o litičk im o rg an izacija­ m a koje su već bile fo rm ira n e na p latfo rm i n aro d n o g fro n ta. U Sloveniji je tak v a o rg an izacija b ila S eljačko-radnički po­ k re t, u H rv a tsk o j R adničko-seljačka ili P učka fro n ta , u Crnoj G ori R adničko-seljačka s tra n k a , u S rb iji F ro n t n aro d n e slo­ bode, u M akedoniji M akedonski n a ro d n i p o k ret. P a rtija je p rek o ovih org an izacija u sp je la da k a n d id u je veći b ro j kom u­ n ista za o p štin sk e o d b o rn ik e , od k o jih s u n ek i bili i izabrani. 66

Pored ilegalnih p a rtijs k ih listova i drugih publikacija, v ovom periodu p o krenuti su m nogi legalni listovi i časopisi koji su bili ili pod neposrednim rukovodstvom ili pod utica­ jem K PJ, što je doprinosilo šire n ju i p o p u larisan ju narodnofrontovske, antirežim ske platform e Partije. U ovom periodu došlo je do poleta naprednog om ladin­ skog pokreta. Još je više porastao intenzitet studentskih akcija. U 1935. i 1936. godini studen ti su vodili prave poli­ tičke bitk e za a u tonom iju univerziteta i m asovno učestvo­ vali u svim antirežim skim i antifašističkim akcijam a koje je po k reta la KPJ. Da bi slom ila stu d en tsk i pokret, vlada je p rim jen jiv ala n a jo k ru tn ije m jere — policija je pucala na studente, od kojih su neki i ubijeni, m asovno ih hapsila i prem laćivala, a vlada je donijela odluku o stv aran ju koncen­ tracionog logora u V išegradu, u koji je jan u a ra i feb ru ara 1935. otp re m lje n o nekoliko grupa stu d en ata. Ali sve to nije slom ilo b orbeni duh stedenata. U m nogobrojnim akcijam a koje je organizovao Skoj stvaralo se i jačalo jedinstvo ju ­ goslovenskih stu d e n a ta na a ntifašističk o j i revolucionarnoj platform i KPJ. S tu d en tsk i p o k ret razvio se u jedno od naj­ zn a čajnijih u p o riš ta P a rtije u bo rb i za jedinstvo narod­ nih m asa. U isto vrije m e om ladinski po k ret, pod rukovodstvom Skoja, stvorio je značajna u p o rišta u m asam a radničke, se­ ljačke i sred n jo šk o lsk e om ladine. U m nogim legalnim za­ d ružnim , k u ltu rno-prosvjetnim , sp o rtsk im i drugim organi­ z acijam a koje su okupljale om ladinu, Skoj je stvorio zna­ č a ja n a ponegde i p resu d a n uticaj. K rupni rezu ltati u šire n ju om ladinskog antifašističkog i revolucionarnog p o k reta postign u ti su u toku akcije za stv a ra n je svjetskog p o k reta om ladine p ro tiv rata i fašizm a u 1936. godini. S tv a ra n jem zem aljskog, p o k rajin sk ih i lo­ kalnih odb o ra ovog po k reta , koji su održavali zborove i konferencije posvećene b orbi p rotiv fašizm a i reakcionarnog režim a u zem lji, om ladina grada i sela jo š je više zatalasa­ na i u k lju č e n a u politički život. G odine 1935. i 1936. jačao je u tic a j K PJ u ženskom po­ k re tu za ravnopravnost, za pravo glasa žena i za rješavanje d rugih specifičnih p ro b lem a žena u o p šte i zaposlenih žena posebno. O jačao je u ticaj k o m u n ista u nek im organizacija­ 5*

67

m a fem in ističk o g p o k re ta , a o k to b ra 1936. počeo je d a izlazi n a p re d n i list ,,2 ena d a n a s ”. M nogo š iru ak tiv n o st sp rovodila je K P J 1935. i 1936. go­ dine p rek o o rg an izacija C rvene pom oći k o ja je p o k reta la m noge akcije, izm eđu o stalih, k a m p a n je za a m n e stiju poli­ tič k ih o su đ e n ik a i za pom oć n a ro d u E tio p ije u v rijem e Musolinijeve ag re sije na ovu zem lju. T ad a je došlo i do p o b o lj­ ša n ja p oložaja p o litič k ih o su đ e n ik a po ro b ija šn ic a m a Jugo­ slavije. Uslovi p od ko jim a su ovi o su đ en ici izdržavali kazne p o stali su pod režim om d ik ta tu re gotovo nep o d n o šljiv i. Vi­ še godišnjom u p o rn o m i n e ra v n o p ra v n o m b o rb o m k o ju su vo­ dili o suđenici u ro b ija šn ic a m a , u to k u k o je je sp ro v ed en o i n ekoliko š tra jk o v a glađu, i a k c ijo m P a rtije u zem lji i inos tra n s tv u za p o b o ljš a n je njihovog po lo žaja, režim po ro b i­ ja šn ic a m a p o sta o je sno šljiv iji. P o b o ljšan i su h ig ijen sk i uslo ­ vi, u k in u ti su razn i oblici to rtu re , dozvoljeno je č ita n je šta m p e i lite ra tu re , po litič k i osuđ en ici izdvojeni su u p o ­ sebne p ro s to rije itd . To je om ogućilo jo š in te n ziv n iji ra d o su đ e n ih k o m u n ista na o p šte m i m ark sistič k o m ob razo v an ju . T ako su k o m u n isti ro b iju p retv o rili u šk o lu u k o jo j su izu­ čavali m a rk s is tič k u te o riju , d ru štv e n e i p riro d n e n au k e, učili s tra n e jezike, p revodili m a rk s is tič k u lite ra tu ru i tak o dalje. R azvijajući ovako b o g a tu p o litič k u a k tiv n o st k ro z razn o ­ v rsn e oblike, P a rtija je p o ste p e n o sp ro v o d ila u život svoju k o n c e p ciju o s tv a ra n ju a n tifašistič k o g , revolucionarno-dem ok ra ts k o g p o k reta . O stv aren i u sp je si p o tv rd ili su p rav iln o st te ko n cep cije i pokazali da je K P J kon ačn o p ro n ašla p u t za povezivanje sa n a ro d n im m asa m a i p r o d ira n ja u p o litičk i život zem lje. O na se, u su štin i, oslo b o d ila ra n ijih sek ta šk ih stavova, kao i iluzija o m ogućnosti stv a ra n ja n a ro d n o g fro n ­ ta odozgo — s p o ra z u m im a s vo d stv im a raz n ih opozicionih b u ržo a sk ih p a rtija . Težište svojih n a p o ra K P J je p ren ijela tam o gdje su živjele i b o rile se n a ro d n e m ase, p o k reću ći ih u a k c iju za o stv a riv a n je njih o v ih svak o d n ev n ih zah tjev a i raz v ija ju ć i njih o v u sv ije st o m o gućim p u tev im a ra z rje ša ­ v a n ja složenih so c ija ln ih i na c io n a ln ih p ro tiv rje č n o sti jugoslovenskog d ru štv a . Na taj n ačin b o rb a za s tv a ra n je n a ro d ­ nog fro n ta b ila je u s u štin i b o rb a za p rev o đ e n je rad n ih i n acio n aln o u g n je te n ih m asa n a rev o lu c io n a rn e p o zicije K o­ m u n istič k e p a rtije . 68

Novi stavovi K P J o nacionalnom p ita n ju veom a su do­ prinijeli n jen im političkim uspjesim a. Ono što je u tom po­ gledu postavio S plitski plenum CK jo š je jasn ije i preciznije razrađeno na S a vjetovanju rukovodećeg aktiva KPJ u Mo­ skvi, avgusta 1936. godine. Na ovom sav jeto v an ju prihvaćen je stav da je K PJ p rotiv raz b ija n ja državnog jed in stv a Ju ­ goslavije, da je odlučno p rotiv sep ara tistič k ih p o k reta Ante Pavelića, Vanče M ihailova i drugih agenata fašističkih sila i da je za rje še n je nacionalnog p ita n ja u okvirim a Jugoslavije. U isto vrijem e ja sn ije je određen stav p rem a nacionalnim pokretim a koje predvode buržoask e p a rtije . Svjesna ne­ dosljednosti tih p a rtija , K PJ se ne-m iri s njihovom rukovo­ dećom ulogom u nacionalnim pokretim a. Polazeći od postav­ ke da je nacionalno p ita n je dio p ita n ja revolucionarnog pre­ obražaja, K PJ će još odlučnije nastav iti b o rb u za stv aran je jedinstvenog fro n ta svih rad n ih i nacionalno ugn jeten ih m a­ sa na svojoj a n tifašistič k o j, revolucionarno-dem okratskoj p latform i. Politički u sp je si koje je K PJ pop rije m a u P a r t'ju bilo izrazitih pojava sektaštva, P a rtija je 1935. godine b ro jn o znatno ojačala. Od nešto m anje od 2.000 članova uoči IV zem aljske konfe­ rencije, u jesen 1935. godine bro j članova je p o rastao na oko 3.000. O jačale su postojeće i obrazovane nove p a rtijsk e orga­ nizacije i rukovodstva. Ali je taj proces p riv rem en o bio p re­ kinut m asovnim ha p šen jim a kom un ista, koja su počela o kto­ bra 1935. Policiji je n a jp rije pao u ru k e Đ orđe M itrović, se­ k re ta r Z em aljskog b iro a CKKPJ, pa su ubrzo otkriveni i pohapšeni članovi gotovo svih p o k rajin sk ih i m nogih nižih rukovodstava. Do m a rta 1936. uhap šen o je oko 950 članova KPJ. Da bi iznudila p riznanja, policija je p rim jen jiv ala n aj­ svirepije m etode u m u čenju uhapšen ih kom unista. Bio je to za K PJ težak udarac. M eđutim , iako su m a­ sovna h a pšenja n aro čito rukovodećeg aktiva p rivrem eno za­ kočila u n u tra š n ji razvitak P a rtije i negativno uticala na nje­ nu akcionu sposobnost, razvitak p olitičkih p rilik a u zem lji 1936. godine pokazao je da n ije više bilo m oguće zaustaviti uspon revolucionarnog p o k reta . K o m u n ističk a p a rtija Jugo­ 69

slavije već je stv o rila solidna u p o riš ta u rad n im m asam a i u njene redove uključivalo se sve više novih a k tiv ista. Zbog toga ni tako m asovna h a p šen ja n isu više m ogla dovesti u p ita n je n jeno organizaciono jedinstv o . Do o z biljnih organizacionih p o rem e ć aja došlo je 1936. godine u S koju. K u rs na stv a ra n je m asovnog a n tifašističk o g om ladinskog p o k re ta na VI ko n g resu K o m u n ističk e om la­ dinske in te m ac io n a le i na IV z em aljsk o j k o n fere n c iji Skoja, s e p te m b ra 1935, nalagao je m nogo š iru p o litičk u ak tiv n o st Skoja, a sam im tim i raz b ija n je u č a u re n o sti njegovih orga­ nizacija i n a jš ire angažovanje skojev sk o g ak tiv a u legalnom ra d u sa om ladinom . U slijed toga što ovaj stav n ije bio do­ voljno razrađ en , što ruk o v o d stv a P a rtije i S k o ja n isu jasn ije p recizirala kakve organizacione p ro m je n e nalaže sp ro v o đ en je toga stava, u p ra k si je došlo čak i do p o jav a ra s p u š ta n ja organizacije Skoja. Inte n z iv n ija po litič k a ak tiv n o st jo š je više ista k la ra s k o ­ ra k izm eđu P a rtije i n jenog ru k o v o d stv a u in o stran stv u . C entralni ko m ite t, č ije je sje d ište bilo u P arizu, n ije bio u m ogućnosti da p ra ti raz v ita k P a rtije i d a u sm je ra v a n jen u m n o g o stru k u a k tiv n o st. O dvojen od života u zem lji, vezan za K o m in te m u i zavisan od njen o g a p a ra ta u po litičk o m , m a­ terija ln o m i svakom dru g o m pogledu, C en traln i k o m ite t je više djelovao kao o rgan K o m in te m e nego kao ru k o v o d stv o jed n o g političkog, rev o lucionarnog p o k reta . B iro k ra tiz a m i k a rije ristič k e ten d e n c ije bili su izvor ličn ih su k o b a i grup a štv a u C en traln o m ko m ite tu . N osilac tak v ih o d n o sa bio je, p rije svega, s e k re ta r P a rtije M ilan G orkić. P ita n je p o v ra tk a CK u z em lju sve je češće b ilo p re d m e t diskusije. P o k re ta li su ga a k tiv isti i ru k o v o d stv a iz zem lje i pojed in i članovi C e n tralnog ko m ite ta . K o n ačn o je CK KPJ, sred in o m 1935. godine, obrazovao svoj Z em aljsk i b iro sa sje d ište m u Z agrebu, sa za d atk o m d a od ržav a veze s p a rtij­ skim rukov o d stv im a i da u sm je ra v a n jih o v rad . Pozitivni re­ z u lta ti iz ra d a Z em aljskog b iro a jo š su n e p o sre d n ije istak li neo p h o d n o st p o v ratk a C e n tralnog k o m ite ta u zem lju. O tud i o d luka već p o m enutog S a v jeto v a n ja ruk o v o d ećeg ak tiv a K PJ avgusta 1936. u M oskvi da CK K PJ p ređ e u zem lju. U to v rijem e u slije d ila je i od lu k a K o m in te m e d a Jo sip Broz T ito uđe u n a ju ž e ru k o v o d stv o K P J, i to s p o se b n im ovlašće70

njim a — da n e p osredno rukovodi radom P a rtije u zemlji i da p riprem i uslove za pov ratak C entralnog kom iteta, odnos­ no za njegovo fo rm ira n je u zem lji.

2. P R V E M J E R E ZA K O N SO L ID A C IJU K P J I P R O Š IR E N J E N J E N E P O L IT IČ K E A K T IV N O STI. TIT O V A BO R B A ZA PA R T IJU U decem b ru 1936. Josip Broz Tito došao je iz Beča, gdje je tada bilo sje d ište CKKPJ, u zem lju sa osnov­ nim zadatkom da radi na u n u tra š n jo j konsolidaciji Partije. N aslijeđene slabosti bile su jo š ozbiljna p rep rek a bržem u n u tra šn je m razvitku K PJ, što je bio jed an od osnovnih uslova za n jen u efikasnu političk u aktivnost. Negativno nasljeđe izražavalo se u pojavam a lik v id ato rsk ih i frakcio­ naških tendencija, u se k ta štv u o p ita n ju om asovljenja Par­ tije i z ačau renosti pojed in ih organizacija, u niskom idejno-političkom nivou članstva i posebno rukovodećih kadrova i z apostavljanja m ark sističk o g obrazovanja, u pojavam a ne­ budnosti i slabog d rža n ja pojed in ih u h ap šen ih k om unista pred policijom itd. D olaskom u zem lju Josip Broz T ito imao je m nogo p o v oljnije m ogućnosti da obezbijedi sprovođenje m jera na u n u tra š n jo j k onsolidaciji P a rtije za k o je se godi­ nam a borio. U n u trašn ja k o n so lid acija P a rtije m ogla je doći sam o kao rezultat d u g o tra jn o g i u p o rn o g ra d a i zalaganja n ajb o ljih p a rtijsk ih aktiv ista . Zbog toga je T ito najveću p ažnju posvjetio politici v a sp ita n ja i izbora p a rtijs k ih kadrova. Njegov kurs bio je — s m je lija o rije n ta c ija n a m lađe kadrove koji su svoju v jern o st P a rtiji i svoje o rg an izato rsk e i političke sposobnosti dokazivali u p rak si rev o lu cio n arn e borbe. On je tražio i bo rio se za k o m u n iste stvarao ce, ljude koji se neće slijepo po k o rav a ti d ire k tiv a m a i na n jih čekati da bi poli­ tički djelovali, već takve koji će u m je ti stv aralačk i i sam o­ inicijativno d jelovati u duh u političk e linije P artije. Titovi napori da o sigura šire m ark sistič k o o brazovanje k o m unista i da im se više i efik a sn ije pom ogne u snalažen ju u sve slo­ ženijim uslovim a po litičk e b o rb e, već u 1937. godini dali su Titov rad na konsolida­ ciji Partije

71

prv e zn a ča jn e rez u lta te . Ponovo je p o k re n u t te o rijs k i o rg an K P J „K lasna b o rb a ”, a „ P ro le te r”, o rg an CK KPJ, i d ru g a p a rtijs k a š ta m p a svojim s a d rž a je m više se p rib ližila p o tre ­ b a m a p a rtijs k ih a k tiv ista . To je d o p rin o silo b ržem uzdiza­ n ju i o d a b ira n ju ruk o v o d ećih k a d ro v a i p ro širiv a n ju osnove za p o p u n jav a n je , a č esto i za p o tp u n u izm jen u p o jed in ih ru k o v o d sta v a P a rtije . To će om ogućiti d a se u sk o ro iz s a sta ­ va p rete ž n o m la d ih k a d ro v a o b raz u je u z em lji nov C en traln i k o m ite t K PJ. V eom a z n a ča jn a m je ra u organ izacio n o j i p o litičk o j iz­ g ra d n ji P a rtije , k o ju je T ito p rip re m io , b ila je sp ro v o đ en je odluke IV ze m a ljsk e k o n fere n c ije o fo rm ira n ju k o m u n istič­ kih p a rtija S lovenije i H rv a tsk e u n u ta r K PJ. P o slije o b im n ih p rip re m a osnivački k o n g res K om u n istič k e p a rtije Slovem je o d rža n je a p rila 1937. O snivački k on g res KP H rv a tsk e o d ržan je po č e tk o m av g u sta iste godine. U d o k u m en tim a koji su usv o jen i n a ovim k o n g resim a k o n sta to v a n o je d a o sn iv an jem K P S lovenije i K P H rv a tsk e K o m u n istič k a p a rtija Ju g o sla­ vije želi jo š o d re đ e n ije da ista k n e sv o ju zain te re so v a n o st za rje š e n je n acio n aln o g p ita n ja u Ju g o slav iji i svoje stan o v ište d a se rje š e n je toga p ita n ja m ože o b ez b ije d iti jed in o u okvi­ ru b o rb e za k o rje n iti d ru štv e n i p reo b ra ž a j. U isto v rije m e T ito je p o d sta k a o p ro ce s k o n so lid acije S koja. U 1937. godini pro v ed e n e su zn a ča jn e m je re za o t­ k la n ja n je te šk ih p o slje d ic a do k o jih je došlo u S k o ju ne­ prav iln im sp ro v o đ e n je m o d lu k a k o jim a je tre b a lo o sig u rati o m aso v lje n je i š to šire legalizovanje njegovog rad a . S red i­ nom 1937. godine T ito je obrazov ao O m lad in sk u k o m isiju CK K PJ, sa Ivom Lolom R ib a ro m n a čelu, sa zad atk o m da rad i n a sre đ iv a n ju organizacionog s ta n ja u Sk o ju . T ad a je T ito raz ra d io i u p u tstv a za ra d S k o ja, u k o jim a je u k azao n a pu tev e iz ra s ta n ja S k o ja u b o rb en o jez g ro m asovnog om la­ din sk o g p o k re ta . U poredo sa rad o m n a u n u tra š n jo j kon so lid a c iji P a rtije i S k o ja, T ito j e n a s to ja o d a n jih o v u p o litič k u ak­ tiv n o st jo š više razv ije i u sm je ri n a n a jv a ž n ije društv en o -p o litičk e p ro b lem e. To je bilo v rijem e jo š inte n z iv n ijih p rip re m a fašistič k ih sila za o sv ajačk i rat. N je m a č k a i I ta lija s u 1937. godine povećale p o m o ć reakcio-

Razvitak 1 aktivnost narodnog 1937- St°-

72

n a m im snagam a u S paniji, koje su ju la 1936. povele građan­ ski ra t pro tiv narodn o fro n to v sk e vlade. U to vrijem e vlada M ilana Stojadinovića sve se više povezuje s fašističkim sila­ m a. N a jp rije je došlo do trgovinskih i drugih privrednih aranžm ana s N jem ačkom i Italijom , prek o kojih je jačao uticaj na ro č ito njem ačkog k ap itala u jugoslovenskoj privre­ di, a zatim i do p ro širiv a n ja političkih veza i p rijateljsk ih odnosa. Približavanje fašističkim silam a ogledalo se i u h lađenju odnosa sa zapadnim silam a i sa zem ljam a Male antante. Da bi suzbila p o ra st nezadovoljstva i političku ak­ tivnost d e m o k ra tsk ih snaga, vlada M ilana Stojadinovića je u u n u tra š n jo j politici sve više k o ristila fašističke metode. Una je p rih v a tila po litik u „nem iješan ja" u građanski rat u Spaniji, a, u stv ari, progonila je sve one koji su izražavali sim patije p rem a R epublici i željeli d a pom ognu n jenu odbranu. V lada je isto tako n a sto ja la da zaustavi talas radničkih štrajkova. R aznim u red b a m a pokušala je da oduzme pravo radnicim a n a š tra jk , a z abranom rad a sindikalnih organiza­ cija čije su rukovodstvo preuzim ali ko m u n isti, priprem ala se da ras p u s ti U rsove sindikate. Godine 1937. po sta la je intenzivnija i politička aktivnost opozicionih b u ržo a sk ih p a rtija . One su odlučnije isticale svoje ra n ije z ahtjeve za dem o k ratizaciju i za uk id an je cen­ tralizm a. Na toj osnovi vodstva ovih p a rtija obrazovala su o k to b ra 1937. B lok n a rodnog sporazum a. Težište njihove akcije bilo je rje š e n je takozvanog h rv atsk o g pitan ja. U takvim uslovim a K PJ je ulagala nap o re da se još više angažuje u političkom životu zem lje i da se na širem frontu bori za utic a j u n a ro d u . Polazeći od toga da buržoaske opo­ zicione p a rtije n a s tu p a ju sa d e m o k ratsk im parolam a i da još o stv a ru ju z n a ta n u tic a j u naro d u , KPJ je pozdravila stv a ra n je B loka naro d n o g sporazu m a, ali je u isto vrijem e ukazala na njegovu jed n o s tra n o s t, s obzirom na to da je isticao sam o pro b le m srp sko-hrvatsk ih odnosa i zahtijevao rješav an je sam o h rv atsk o g p ita n ja i da su u Bloku bili za­ s tupljeni sam o pred sta v n ic i S rb a i H rvata. Ukazano je, ta­ kođe, da bi u takvom bloku tre b a lo da bude zastupljena i rad n ič k a klasa. To# je bio povod da CKKPJ ponovo pokuša sa stv a ra n je m legalne rad n ič k e p a rtije — S tran k e radnog naroda. K ra je m 1937. godine obrazovan je Glavni, a zatim p o k rajin sk i i lo kalni in ic ijativni o d b o ri za stv aran je ove 73

stran k e. S tra n k a je istu p ila sa n a ro d n o fro n to v sk o m p la tfo r­ m om . N eka lokalna ru k o v o d stv a i org an izacije S tra n k e rad ­ nog n a ro d a razvile su širo k u ak tiv n o st. P rek o n jih ie KPJ jačala svoj u ticaj i m eđu lijevo o rije n tisan im p ristalica m a opozicionih b u ržo a sk ih p a rtija . M eđutim , p o k u šaj da se po­ stigne s a ra d n ja sa v rhovim a tih s tra n a k a ponovo je doživio ne u sp je h . S obzirom n a sve veću o p a sn o st od fašistič k e a g resije i na p o litik u jugoslovenske vlade, ko ja je slab ila o d b ram b e n u snagu zem lje, K PJ se 1937. godine m nogo više z a in tereso v ala za problem e m eđ u n a ro d n o g položaja zem lje i u tom p rav cu p ojačala svoju ak tiv n o st. Tu o rije n ta c iju d ao je CK KPJ u svojoj rezoluciji p očetkom 1937. Povodom svakog značainijeg d o g ađaja koji je bio vezan za s p o ljn u p o litik u Ju g o sla­ vije, K PJ je zauzim ala svoj stav i sp ro v o d ila odg o v araju će akcije. U ilegalnoj i legalnoj šta m p i on a je iznosila svoja tu m a č e n ja tih događaja, o tk riv a ju ć i p rav i sm isao vladine s p oljne politike. O na je tak o đ e organizovala i vodila m noge akcije vezane za s p o ljn u p o litik u i m eđ u n a ro d n i položaj Jugoslavije. M eđu n a jp o z n a tije a k c ije u 1937. godini spa­ daju : d e m o n stra c ije p rilik o m p o sje te m in istra s p o ljn ih p o ­ slova Ita lije g ro fa ć a n a , m an ifesta cije p rilik o m d o lask a E. B eneša, d e m o n stra c ije povodom p o sje te n jem ačk o g m in istra fon N o jra ta , m an ifesta cije p rilik o m b o rav k a m in istra vlade N arodnog fro n ta F ra n cu sk e I. D elbosa, m n o g o b ro jn e de­ m o n strac ije i druge a k c ije povodom p o k u š a ja vlade d a ratifik u je K o n k o rd a t i druge. U ovim a k c ija m a učestvovale su d esetine h ilja d a ljudi, p rih v a ta ju ć i p a ro le K PJ. N a jz n ač a jn ija a k c ija k o ju je K P J vodila 1937. godine na m e đ u n a ro d n o m p lan u bila je u vezi s g rađ a n sk im ra to m u Spaniji. Š p a n ija je p o sta la p o p riš te b o rb e izm eđu n a jm ra č ­ nijih , fašistič k ih sila i n a p re d n ih , a n tifa š is tič k ih snaga. Na stra n i rea k c io n arn ih p o b u n je n ik a u S p a n iji našle su se fa­ šističk a N jem ačk a i Ita lija , n jih su po d ržav ale sve snage evropske i sv je tsk e rea k c ije . Na s tra n i R ep u b lik e S p an ije bile su s im p a tije i p o d ršk a S o vjetsk o g Saveza, m eđ u n a ro d ­ nog k o m u nističkog p o k re ta i a n tifa š is tič k ih d e m o k ra tsk ih snaga u svijetu. V lade z a p ad n ih sila p ro g lasile su p o litik u takozvanog n e m iješa n ja, a n isu n išta p red u zele p ro tiv m ije­ ša n ja fašistič k ih sila koje su p o slale svoje tru p e u pom oć fra n k ističk im p o b u n jen ic im a . A n tifašističk e snage sv ijeta 74

ulagale su velike nap o re u toj neravnoj bici, svjesne da odbranom R epublike Španije štite slobodu i nezavisnost svih naroda. O d braniti Š paniju značilo bi dobiti jed n u ve­ liku b itk u u nap o rim a da se zaustavi fašistička agresija i onem ogući novi svjetski rat. Z načajan d oprinos tim n aporim a dala je K om unistička p a rtija Jugoslavije. Ona je m obilisala svu nap red n u javnost zem lje na stra n i R epublike Španije, a cjelokupnu aktivnost u tom prav cu nep o sred n o je povezivala sa borbom protiv reakcionarnog režim a u zem lji. U toliko je svaka od mnogo­ bro jn ih i raznovrsnih a kcija pom oći i po d ršk e Spaniji u isto vrijem e do p rin o sila ja č a n ju antifašističkog, narodnofrontovskog p o k re ta u zem lji i m obilizaciji narodnih m asa v borbi za rje ša v an je u n u tra š n jih , socijalnih i nacionalnih problem a. Pored p olitičkih a kcija so lid arn o sti i akcija za p rik u p lja n je m ate rijaln e pom oći šp anskom narodu, KPJ je organizovala slan je d obrovoljaca u in tern acio n aln e brigade koje su se b orile na s ira n i S panske Republike. Uprkos na­ sto ja n ju režim a da po svaku cijen u sp riječi odlazak dobro­ voljaca, u S p a n iju je stiglo više od 1.600 Jugoslovena. Među njim a bilo je ista k n u tih rukovodilaca K PJ i prek aljen ih re­ volucionara. U S paniji su se borili B lagoje Parović, Vladim ir Čopić, M arko O rešković, B ožidar M aslarić, V eljako Vlahović i m nogi drugi. Jugosloveni su se isticali h rab ro šć u i sam o­ prijegorom . Poginulo ih je više od 700, a više od 300 bilo je ranjeno. M nogi su po stali oficiri i politički kom esari. U španskom g rađ a n sk o m ra tu stekli su vojno obrazovanje i bogata ra tn a isk u stv a m nogi Jugosloveni koji će nekoliko godina kasnije b iti ista k n u ti o rganizato ri u sta n k a i narodnooslobodilačkog ra ta u svojoj zem lji. O dnos KPJ prem a borbi španskog n a ro d a pro tiv fašizm a bio je izraz njenog in tern a­ cionalizm a i visoko razvijenog o sje ć a ja m eđ u n aro d n e revo­ lucionarne i an tifašistič k e solidarn o sti. U vrijem e kad a su n a p o ri za unuTltova borba za Partiju t r a §n ju ko n solidaciju P artije i njeno u sp je šn ije p ro d ira n je u politički život zem lje davali sve vidnije rezultate, nad K PJ i jugoslavenski revolucionarni po­ kret nadvila se je d n a nova opasnost. To je bio period u ko­ jem su sta ljin sk e „č istk e ” u S ovjetskom Savezu dostigle kulm inaciju. N jim a su, p o re d m no g o b ro jn ih sovjetskih kad­ 75

rova, bili zahvaćeni i vrhovi d ru g ih k o m u n istič k ih p a rtija . M nogi rukovodeći kad ro v i tih p a rtija b ili su pohapšeni i u n ište n i, a neke p a rtije ra sp u šte n e . U tim čistk a m a stra d a li su i m nogi rukovodeći lju d i K PJ, m eđ u k o jim a Filip Filipo­ vić, S im a M arković, S tje p a n i Đ uro Cvijić, K ošta Novaković, K am ilo H o rv a tin , R a d o m ir V ujović, V lad im ir Čopić i m nogi drugi. S re d in o m 1937. godine iz P ariza, gdje je nešto ran ije p ren e se n o sje d ište C K K PJ, pozvan je u M oskvu i uh ap šen i gen eraln i s e k re ta r CK K PJ M ilan G orkić. T ad a je u Kominte m i zavladalo s h v a ta n je da je K PJ „ p u n a im p e rija lističk ih š p iju n a ”, s n jen im rukov o d stv o m su p re k in u te veze, a finansijsk o -m a te rija ln a pom oć za izdav an je p u b lik a c ija i druge a k tiv n o sti K PJ od stra n e K o m in te m e o b u sta v lje n a . U vrho­ vim a K o m in te m e po sta v lja lo se p ita n je ra s p u š ta n ja KPJ. T ad a je T ito, preuzevši dužn o st n a jo d g o v o rn ije ličnosti u C e n tra ln o m k o m ite tu , p o red ra d a n a k o n so lid aciji i prošiiiv a n ju po litič k e a k tiv n o sti, u šao u b itk u za o d b ran u Par­ tije . On je u svojim pism im a upozo rav ao ru kovodioce Komin te rn e d a se s ta n je u K PJ ne m ože o c je n jiv a ti p rem a sta­ n ju u n jen o m C en traln o m k o m ite tu i tra ž io sag lasn o st da se u zem lji fo rm ira novo rukovo d stv o . Ali je više takvih njegovih in te rv e n c ija o stalo bez odgovora. Bio je to jasa n znak da se u v rhovim a K o m in te m e p ita n je K PJ i dalje sm a tra lo otv o re n im , a n je n a su d b in a neizvjesnom . U prkos lom e, T ito je na sta v io s rad o m na zap o četo m p oslu konso­ lid a c ije i p ro širiv a n ja p olitičke d je la tn o sti P a rtije . N ije za­ sta o ni p re d č in jen ico m da je, p o slije h a p š e n ja G orkića i opoziva od s tra n e K o m in te m e n e k ih članova P olitbiroa C K K PJ, o sta o u P arizu jed in i č lan užeg ru k o vodstva. Odlu­ čno je p ru ža o o tp o r p o jed in c im a iz ra n ijih ru k o v o d stav a u P arizu (L. K usovac i J. M arić) i n a ro b iji (P. M iletić) koji su, n a sto je ći da zadovolje svoje k a rije ristič k e am bicije, rr-’vili fra k c io n a šk u a k tiv n o st. Tek u d e c em b ru 1937. stigla je iz K o m in te m e p rva po­ ru k a u ko jo j se u tv rđ u je da „glavnu o d g o v o rn o st” za rad u K P J do „ ra z rje š e n ja ” sa d ašn je g ru k o v o d stv a snosi Josip B roz Tito. T ito je tim e dobio izv jesn u p o d ršk u da istraje na svom p u tu , ali tim e ova sv o jev rsn a k riza K PJ nije bila okončana. N jen s ta tu s u K o m in te rn i o sta o je i dalje neiz­ v jesta n , i p re d T itom je s ta ja la jo š d uga i u p o rn a b o rb a za o tk la n ja n je o p a sn o sti k o ja je o tu d p rije tila . 76

V

KOM UNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U BORBI ZA DEMOKRATIZACIJU I ODBRANU N EZAVISNOSTI JUGOSLAVIJE (1938— 1941)

1. K O N SO L ID A C IJA K P J I P O K R E T ZA ODBRANU Z E M U E UO ČI IZ B IJA N JA DRUGOG SV JE T S K O G RATA Dok su u K o m in tern i i dalje odlagali rje še n je p roblem a KPJ, Tito se, u v iđai u.'ii o p asn o st od neizvjesnosti u kojoj se P a rtija nalazila, odlučio na k o rak koji će im ati prelom an značaj u njen o m d aljem razvitku i d jelatn o sti. U m artu 1938. godine rije šio se da p rek in e sa čekan jem konačne odluke od stra n e K o m in te m e i pošao iz Pariza u zem lju sa osnovnim ciljem da tam o fo rm ira novo rukovodstvo P a rtije i da na­ stavi započeti ra d na u n u tra š n je m sređ iv an ju s ta n ja u orga­ nizaciji, njen o m ja č a n ju i u sm je ra v a n ju n jene političke aktivnosti. Tako je T ito, m aja 1938. godine, form irao Privre­ m eno rukovodstvo K PJ u zem lji, u koje su, p ored Tita, ušli E. K ardelj, F. Leskošek, M. M arinko, M. Đilas, A. Ranković, J. K raš, a n ešto k asnije I. M ilutinović i I. L. Ribar. Iako je ovo rukovodstvo odm ah počelo da radi, označivši na taj način u k la n ja n je višegodišnjeg rask o ra k a izm eđu P a rtije i ru k ovodstva u em igraciji, a tak o đ e i p relom nu po­ b jedu svih snaga u K PJ koje su izrastale u neposrednoj b orbi rad n ič k e klase, za njegovu afirm a c iju i prizn an je u K om interni tre b a lo se jo š u p o rn o b o riti. O tom e svjedoči T itova p rep isk a s g eneralnim s e k re taro m K o m in tem e Georgi D im itrovom u lje to 1938. godine. Tek u jesen 1938, za vri­ jem e bo rav k a u M oskvi, T ito je dobio saglasnost za sav dotad ašn ji ra d n a konsolidaciji P a rtije , što je, p rije svega, bilo izraženo u činjenici da je tad a dobio m an d a t da for­ m ira novi c e n tra ln i ko m ite t K PJ. Iak o su i kasn ije u vrho­ vim a K o m in te m e izražavane rezerve p rem a KPJ, ovim je k onačno bilo pozitivno rije še n o n jen o p ita n je, odnosno bila Formlranje rukovodD^^im uraSojem'jaćanJu P artije

77

je o tk lo n je n a k riza K P J k o ja je u K o m in te rn i o tv o ren a sre­ dinom 1937. godine. P očetkom 1939. godine fo rm ira n je CK K PJ, u čiji su sastav ušli već p o m en u ti članovi P riv re­ m enog rukovodstva. U ličnosti Jo sip a B roza T ita, novog gen eraln o g s e k re ta ra K P J, izražavao se k o n tin u ite t izm eđu o nih snaga u jugoslovenskom rev o lu c io n a rn o m rad n ič k o m p o k re tu k oje su u p rvoj decen iji raz v itk a K P J bile nosioci n jen o g idejnog i po litičkog s a z rije v a n ja i b o rb e p ro tiv fra k c io n a štv a i m la­ dih rev o lu c io n a rn ih snaga ko je su izrastale u g o dinam a dik­ ta tu r e i p o leta revo lu cio n arn o g p o k reta . P u n ih d eset god.na T ito je bio m eđ u n a jis ta k n u tijim p o b o rn ic im a za konsoli­ d a c iju P a rtije i za novu p o litič k u lin iju k o ja će o b ezb ijed iti n je n o povezivanje sa ra d n ič k o m k laso m i d ru g im eksploatisa n im i nac io n a ln o u g n jete n im n a ro d n im m asam a. T ek su stv a ra n je m ru k o v o d stv a u zem lji b ili o sig u ran i uslovi za k o n a č n u k o n so lid a c iju K o m u n ističk e p a rtije Jugo­ slavije. P ri tom e n ije bilo u p ita n ju sam o rje š a v a n je u o b i­ č a je n ih u n u ta r p a rtijs k ih p ro b le m a. M nogi p ro b le m i u K PJ n a sta li su i kao p o slje d ic a njen o g s ta tu s a u o k v iru Kom inte rn e i od n o sa ko ji su se fo rm ira li u to j m e đ u n a ro d n o j o r­ ganizaciji. K o m u n istič k e p a rtije u č la n je n e u K o m in te rn i im ale su s ta tu s se k cija sa m nogim o g ran ič e n jim a i obave­ zam a — od bezuslovnog p rih v a ta n ja p ro g ra m a K o m in te m e do bezuslovnog izv rša v an ja raz n ih d ire k tiv a i o d lu k a n je­ nog Izvršnog k o m ite ta . N egativne s tra n e tak o k ru to po­ sta v lje n e o rg an iz a cije n a ro č ito su došle do izražaja u v rije m e k a d a je S ta ljin u sp o sta v io k o n tro lu n a d K om internom i k a d a je njegova rije č p o sta la o d lu ču ju ć a u o d ređ i­ v a n ju n jen e p o litike. Pod S ta ljin o v im u tic a je m , k o m u n isti­ čke p a rtije su se p re tv a ra le u a p a ra t za sp ro v o đ e n je n je ­ govih odluka. Tom e je d o p rin o sila i m a te rija ln a zavisnost tih p a rtija od K o m in te m e, izražen a u fin a n s ira n ju njih o v ih p u b lik a c ija , izd rž a v an ju ruk o v o d ećih k a d ro v a itd. O dnosi stv o re n i n a tak v im o snovam a u sta lili su u p ra k si Kominte rn e tak v e p o s tu p k e kao što su s m je n jiv a n je i im en o v an je ru k o v o d sta v a p o jed in ih k o m u n istič k ih p a rtija , a u p o sljed ­ nje v rije m e i odlu k e o ra s p u š ta n ju n e k ih p a rtija . U slijed svega toga rukovodeći k a drovi k o m u n istič k ih p a rtija p retv a ­ rali su se od p o litič k ih ru k o v o d ila ca rev o lu cio n arn o g p o ­ 78

k reta u dio činovničkog a p a ra ta K om intem e. Takav a p arat form irao se i oko C entralnog k o m iteta KPJ u Parizu a njegov najtip ič n iji p red sta v n ik bio je generalni sek retar Partije M ilan G orkić. Mnogi rukovodeći ljudi iz KPJ, kao i Gorkić, živeći godinam a u em igraciji, o k ren u ti K om interni i zavisni od njenog a p a ra ta, odvojeni od života Partije i pokreta u zem lji, gubili su lik revolucionara i upadali u grupaške borbe, koje su se razvijale n a tlu b iro k ratsk ih i k a rijerističkih tendencija. Okrećući se p roblem im a konsolidacije Partije, novo ru ­ kovodstvo povelo je odlučnu bo rb u p ro tiv takvih slabosti u KPJ. Prva m je ra bila je likvidacija p a rtijsk e em igracije u Parizu, pri čem u je CK na sto ja o da spasi za P a rtiju sve one bivše članove CK i druge a ktiviste koji su pokazivali sprem ­ nost da se iskreno angažuju u rad u P a rtije u zemlji. Odm ah je odlučeno da se sje d ište p a rtijs k e tehnike prenese u ze­ m lju, da se organizuje sistem ilegalnih š ta m p a rija za izda­ vanje p a rtijs k ih listova i d rugih p u b lik acija, da se izgradi jedinstven sistem p a rtijs k ih veza i kanala. Usvojen je kurs da P a rtija p o tre b n a m ate rijaln o -fin a n sijsk a sred stv a za svo­ ju d jelatnost, za izdavanje p u b likacija, za izdržavanje profe­ sionalnih p a rtijs k ih rad n ik a itd. osigura u sam oj zemlji, oslanjajući se n a m ate rijaln o -fin a n sijsk u p o d ršk u radničke klase i rad n ih lju d i uopšte. Novo rukovodstvo povelo je odlu čn u b o rb u p ro tiv osta­ taka starog sektaškog sh v a ta n ja da P a rtija tre b a da bude m alobrojna, duboko ilegalna organizacija, izgrađena na si­ stem u m alih, ko n sp ira tiv n ih ćelija i rukovodstava. Centralni kom itet se b orio za tak v u ć e liju K PJ u kojoj će se sticati i rješavati sva p ita n ja ko ja in te re s u ju rad n e lju d e i za takva rukovodstva K PJ k o ja će svojim djelovanjem , u p rkos ile­ galnim uslovim a, izra sta ti u p o litičk a ruk o v o d stv a m jesta ili kraja u kom e d jelu ju . Polazeći od toga da je je d a n od osnovnih uslova da KPJ izraste u av a n g ard u rad n ih i u g n jete n ih m asa njena idejna i p olitička zrelost, novo rukov o d stv o je od početka posvjetilo najveću p a ž n ju pod izan ju idejnog i političkog ni­ voa k om unista u c jelini i rukovodećeg p a rtijsk o g k ad ra po­ sebno. N a toj osnovi o no je po k ren u lo inicijativu za obim ­ nije izdavanje m a rk sistič k e lite ra tu re , za organizovanje po 179

tič k ih kurseva, za u n a p re đ e n je siste m a idejno-političkog vasp ita n ja u ćelijam a, za o snivanje p a rtijs k ih škola u zem lji itd. Velika p a ž n ja posvećena je i izg rađ iv an ju m oraln o g lika ko m uniste-revolucionara, koji m o ra b iti h ra b a r i odlučan, sam o in ic ija tiv a n i s a m o p rije g o ra n , d ru želju b iv i h u m an . U isto vrije m e povedena je odlu čn a b o rb a p ro tiv razn ih fra k c io n a ša i lik v id a to ra koji su već go d in am a kočili orga­ nizacionu k on so lid aciju P a rtije . N aro čito je b ila u p o rn a i duga b o rb a p ro tiv p o k u š a ja bivšeg član a C en traln o g kom i­ te ta P etk a M iletića da raz b ije jed in stv o K PJ. On je na ro b iji, lažno se p rik a z u ju ć i kao h e ro j P a rtije , u sp io da ostv a ri svoj u tic a j na veliki dio ro b ija ša -k o m u n ista , a u isto v rije m e se povezao s nekim lju d im a iz a p a ra ta CK u P arizu s n a m je ro m da uz njih o v u p om oć o sn u je svoj Cen­ tra ln i k o m itet. K onačno je M iletić bio razo b ličen i isk lju čen iz K om u n ističk e p a rtije Jugoslavije. U to v rije m e savladane su i lik v id a to rsk e ten d e n c ije , k o jih je n a ro č ito bilo u Dal­ m aciji i S rb iji, gdje su neki sta riji k a d ro v i u p o rn o p ru žali o tp o r s tv a ra n ju ilegalnih organizacija, z a stu p a ju ć i stav da k o m u n isti tre b a da d je lu ju isključiv o p re k o raz n ih legalnih organizacija. C en traln i k o m ite t je n a ro č itu p a ž n ju posvetio obnav­ lja n ju i kon so lid aciji p a rtijs k ih o rg an izacija u M akedoniji, B osni i H ercegovini. V ojvodini i S rb iji, gdje je u slije d hap ­ š e n ja dolazilo do z a sto ja u ra d u P a rtije . Analizu razv itk a K P J i s ta n ja u n jo j dalo je Z em aljsk o sav jeto v an je njenog rukovodećeg aktiva, od rža n o ju n a 1939. n a T acenu pod S m a rn o m gorom u blizini L ju b ljan e. S a v jeto v an je je p oka­ zalo da su o stv aren i zn ačajn i rez u lta ti u ko n so lid aciji KPJ, što joj je om ogućilo da b rzim tem p o m p ro d ire u po litičk i život zem lje. P oslije m je ra koje su pro v ed en e n a Titovu in icijativ u u 1937. godini, o stv a re n i su zn a ča jn i rez u lta ti i u izg rad n ji Skoja. Početkom 1938. o brazovan je CK S koja. Ju la 1939. o d rža n a je V ze m a ljsk a k o n fere n c ija Sk o ja, k o ja je konstatovala veliki n a p re d a k u u n u tra š n je m ja č a n ju S k o ja i n je­ govom iz ra s ta n ju u p red v o d n ik a m asovnog a n tifašističk o g o m lad in sk o g p o k re ta . T ad a je S koj im ao oko 9.000 članova.

U ovom p e rio d u je agresivna politik a fašističkih sila dovela svijet Da jvicu rata . Ja p an je već 1937. g ° dine P °čeo osvajački ra t u Kini. M arta 1938. N jem ačka je okupi­ rala A ustriju. O hrabrene politikom p o p u šta n ja Engleske i d rugih z apadnih država, fašističke sile n astupale su sve agresivnije. Vlade E ngleske i F rancuske, sep tem b ra 1938, sporazum om sa H itlerom u M inhenu, žrtvovale su nezavisnost Cehoslovačke, ko ju je N jem ačka ub rzo okupirala. N apori vlade Sovjetskog Saveza da se obuzda a g resija nisu naišli n a p o d ršk u u D ruštvu naroda. P rik lju č e n je m A ustrije, fašističk a N jem ačka izbila je D a granice Jugoslavije. A prila 1939, poslije okupacije Alba­ n ije, p o rasla je n ep o sred n a o pasno st i od fašističke Italije. O pasnost je bila u to liko veća što je vlada Jugoslavije blago­ n a klono gledala na agresivne ak te fašističkih sila, ističući p o litik u tobožnje n e u tra ln o sti i nem iješan ja. Ona je i dalje p ro širiv a la priv re d n e aran žm an e s fašističkim silam a, tako da se jugoslovenska priv red a sve više p retv a ra la u privjesak njem a č k e privrede. Posljedice toga u b rzo su se osjetile u o p ad an je životnog sta n d a rd a rad n ih ljudi. U prkos n a s to ja n jim a da se uvođenjem fašističkih m e­ to d a održi n a vlasti, vlada M ilana Stojadinovića m orala je d a odstupi. Izbori za N arodnu sk u p štin u d ecem bra 1938. godine značili su za n ju stv arn i poraz. N arodne m ase su g lasan jem za U druženu opoziciju izrazile svoje duboko neza­ d ovoljstvo u n u tra š n jo m i spoljnom p olitikom režim a. Pod p ritisk o m toga nezadovoljstva i sve težeg m eđunarodnog p oložaja Jugoslavije, v ladajuća srp sk a buržoazija odlučila se na u stu p k e svom na jja č em p a rtn e ru — h rv atsk o j bu ržo ­ aziji. T ako je, avgusta 1939, došlo do sporazum a izm eđu p re d sje d n ik a nove vlade C vetkovića i p red sjed n ik a H rvatske seljačke s tra n k e M ačeka. Na osnovu toga sporazum a obra­ zovana je B anovina H rvatska, u kojoj je v last preuzelo vod­ stvo H rv a tsk e seljačke stra n k e , a n jen p red sjed n ik Maček p o stao je p o tp re d sje d n ik nove jugoslovenske vlade. Pred­ stavnici srp sk e i h rv atsk e buržoazije p roglasili su da je ovim sporazum om rije še n o h rv atsk o nacionalno pitanje. S porazum om Cvetković—M aček rasp ala se Udružena opozicija k o ja je nek o lik o p o slje d n jih godina istu p a la sa M eđunarodna 1 unutra* šnja situacija 1938. g o

6

81

za h tje v im a za u k id a n je cen tra liz m a , za ra v n o p ra v n o st i de­ m o k ra tsk a p rav a . T im e je b io zav ršen višegodišnji p erio d u kom e je ovaj m oćni blok opozicionih b u ržo a sk ih p a rtija zauzim ao zn a ča jn o m je s to u p o litičk o m životu zem lje. Osno­ vno p ita n je n a kom e je taj blo k bio ob razo v an — h rv atsk o n ac io n a ln o p ita n je — bilo je za b u ržo a sk e po litičk e snage s k in u to s dnevnog re d a sp orazum om izm eđu srp sk e hegemon istič k e b u ržo azije i v o dstva H rv a tsk e se ljačk e stra n k e . U su štin i, tim e n ije bio o stv a re n n ije d a n od d e m o k ra tsk ih za­ h tje v a n a k o jim a je blok opozicionih s tra n a k a okupio većinu n a ro d n ih m asa u p re th o d n o m perio d u . U sljed toga će se p o litič k a k r e ta n ja u sljedećem p e rio d u k a ra k te ris a ti, s jed n e s tra n e , g ru p is a n je m i po lariza c ijo m osno v n ih b u ržo ask ih p o litič k ih snaga, p rije svega, n a p ita n ju b o rb e za p rev last izm eđu srp s k e i h rv a ts k e bu ržo a z ije i, s dru g e stra n e , ras­ p a d a n je m b u rž o a sk ih po litič k ih stra n a k a i sk re ta n je m na­ ro d n ih m asa ulijevo ka a n tifašistič k o m i revolucionarno-d em o k ratsk o m p ro g ra m u K PJ. Ova k ru p n a m e đ u n a ro d n a i u n u tra š n ja z b iv an ja otva­ ra la su jo š šire p o lje za a k tiv n o st K PJ. O na je i d alje n a j­ više p a ž n je p o k la n ja la ja č a n ju i p ro širiv a n ju jed in stv a ra d ­ ničk e k lase kao vodeće po litič k e snage revolucionam o-dem ok ra ts k o g p o k re ta . K o m u n isti su sa jo š više u s p je h a o stv arili svoj u tic a j u U rsu, a tak o đ e i u d ru g im sin d ik a tim a (H rv at­ ski rad n ič k i savez, Ju g o ra s). U sljed nove e k o n o m sk e krize izazvane r a tn o m psihozom i politik o m p riv re d n o g vezivanja za fašistič k e sile, b ro j štra jk o v a bio je o p e t u p o rastu . U n a s to ja n ju d a s p riječ e ja č a n je po zicija K PJ u U rsu, refo r­ m isti su tra ž ili d a se iz njegovih o rg an izacija isk lju če k om u­ n isti i da se sin d ik a t reo rg a n iz u je . Bojeći se jo š većeg ja ­ č a n ja u tic a ja K P J, oni su se izjasn ili za o d lag an je redovnog, IV k o n g resa U rsa. N jih o v a n a s to ja n ja n aišla su n a o dlučan o tp o r. K ongres je o d rž a n a p rila 1938. godine u Z agrebu i n a n je m u je p o b ije d ila id eja rad n ič k o g jed in stv a. P o litič k u a k tiv n o st u širo k im n a ro d n im m asam a K PJ je n a sta v ila sa p ovećanim in te n z ite to m , n a ro č ito u vezi sa izb o rim a za N a ro d n u s k u p š tin u i n a lin iji ja č a n ja o d b ran e z em lje p re d sve n e p o sre d n ijo m o p a sn o šć u o d fašističk e agresije. Iz b o rn u k a m p a n ju P a r tija je isk o ristila k ao po v o ljn u m o g u ćn o st za p o p u la risa n je svoje p o litik e i za ja č a n je svoga 82

u tic a ja u n arodu. Takvu a k tivno st je sprovodila preko S tra n k e radnog naroda. S tvarala je n jene po k rajin sk e i lo­ kalne odbore koji su održavali izborne zborove i konferen­ cije ili su učestvovali u onim a koje su organizovale opozi­ cione buržoaske p a rtije . K roz te i druge oblike usm ene i pism ene agitacije P a rtija je upoznavala n aro d sa progra­ m om narodnog fro n ta, ističući svoje zahtjeve za stvaranje n a rodne vlade koja bi pošla putem dem okratizacije zemlje i ja č a n ja n jen ih o d b ram b en ih sposobnosti. Osobito širo k u ak ciju razvila je KPJ poslije p rik lju čen ja A ustrije N jem ačkoj, a zatim u vrijem e čehoslovačke krize. Ta a k ta fašističke agresije P a rtija je ocijenila kao početak o stvarivanja osvajačkog plana fašističk ih sila u Evropi. Po­ vodom p rik lju č e n ja A ustrije N jem ačkoj održana je vanredna ko n feren cija KP Slovenije, koja je ukazala na neposrednu opasnost od fašističke agresije i istak la da je prvi uslov za o d b ran u zem lje ru še n je profašističk o g režim a i obrazovanje vlade naro d n e odbrane. N a prve znake koji su ukazivali na p rip re m e N jem ačke za a g resiju na Cehoslovačku KPJ je pozvala na uzbunu. Na n jen u inicijativu h iljad e Jugoslovena javljale su se u dobrovoljce za o d b ran u Čehoslovačke. U m nogim jugoslovenskim gradovim a, na poziv KPJ, m ase g rađana su učestvovale u m anifestacijam a p rija te ljstv a pre­ m a čehoslovačkom n a ro d u i d e m on stracijam a protiv spoljne politike režim a. Tada je K PJ istupila s p arolom „Branićem o ze m lju ”, oko koje su se okupile an tifašističk i i p atrio tsk i o rije n tisan e n a rodne m ase. Posebno je veliku aktivnost raz­ vio Skoj. V ojna obuka po sta la je p red m e t širokog interesovanja om ladine. F orm iran i su i ba ta ljo n i o d b ran e — prvi na B eogradskom u niverzitetu, a zatim i u drugim centrim a. O držani su m nogobrojni skupovi i p rire d b e posvećene od­ b ra n i zem lje i b o rb i pro tiv fašizm a. U svim ovim akcijam a isticani su zahtjevi KPJ za stv a ra n je vlade naro d n e odbrane k o ja bi u u n u tra š n jo j politici na sto ja la da riješi goruće socijalne i nacionalne problem e, a u spoljnoj politici da se poveže sa zem ljam a koje su takođ e ugrožene od agresivnih fašistič k ih sila, i, posebno, sa Sovjetskim Savezom. Ovakva aktiv n o st K PJ izvanredno je do p rin ijela jačan ju n jenog u tic a ja i ugledu u n arodu. Ona je i dalje bila jedina po litičk a p a rtija u Jugoslaviji koja je ukazivala na povećanu o p a sn o st od fašističke agresije. N ijed n a bu ržo ask a partija,

u k lju č iv ši i pa rtij'e k o je su činile U d ru žen u o poziciju, n ije u p o zo rav ala n a tu opasn o st. One su se bavile isključivo u n u ­ tra š n jim p ro b lem im a. N ijed n a od n jih n ije se ni o sv rn u la n a s u d b in u A u strije i Čehoslovačke. U toliko je u sv ijesti n a ro d n ih m asa sve u o č ljiviji bio ra s k o ra k izm eđu d e m o k ra t­ skih p a ro la o u n u tra š n jim p ro m je n a m a s k o jim a su n a stu ­ pale vođe tih p a rtija i n jihovog od n o sa p rem a tak o su d b o ­ nosnom p ita n ju kao što je p ita n je nezav isn o sti zem lje. To je bio z n a ča ja n fa k to r u ja č a n ju s im p a tija p re m a K P J u m asam a.

2. K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE I R E V O L U C IO N A R N O -D E M O K R A T S K I P O K R E T U JU G O S L A V IJI ZA V R IJ E M E IZ B IJA N JA D R U G O G S V JE T S K O G RATA O h ra b re n p o litik o m p o p u š ta n ja zap a d n ih sila H itle r je 1. se p te m b ra 1939 . n a p a o P o ljsk u . Uoči toga naS o v je tsk i S a v e , i N je n ta Jk a p o tp isa le su p a k t o n e n a p ad a n ju . Tim pa k to m H itle r je želio da n e u tra lis e S o v jetsk i Savez za vrijem e p red sto je ć ih o sv a ja n ja u E v ro p i, a S o v jetsk i Savez se n adao da će za duži p e rio d o sig u ra ti sebi m ir. Da bi u čvr­ stio takvu poziciju Sovjetskog Saveza, S ta ljin je u ticao i na p ro m je n e u politici K o m in te m e, ko ja je p o slije ovoga p a k ta n a p u stila a n tifa šistič k u p la tfo rm u p rih v a ć e n u n a V II kon­ gresu. T akva p ro m je n a u p olitici K o m in te m e u n ije la je za­ b u n u u m eđ u n a ro d n i ko m u n istič k i p o k ret. U politici k om u­ nističk ih p a rtija o tu p ila je o š tric a a n tifašistič k e b o rb e u p ra ­ vo u v rijem e kada je H itle r počeo sp ro v o d iti svoj osv ajačk i p lan u Evropi n a p a d aju ć i je d n u zem lju za d rugom . N apad na P o ljsk u je za E nglesk u i F ra n cu sk u bio signal da se H itle r odlučio n a o sv a ja n je ev ro p sk ih z em alja i na o stv a re n je svog g o spodstva u c ijelo j E vropi. Zbog toga su one objavile ra t N jem ačkoj. T ako je počeo dru g i sv jetsk i ra t. Svi ovi d ogađaji zna ča jn o su u tic a li n a raz v ita k u Ju ­ goslaviji i n a n jen m eđ u n a ro d n i položaj. Pod u tic a je m p a k ta izm eđu N jem ačke i S o vjetskog Saveza došlo je do jo š većeg ko leb a n ja u sp o ljn o j p o litic i jugo slo v en sk e vlade. U plašena

Početak drugog svjetskog rata. Akcije KPJ ^ S S t S d S J r 1^

84

tim p aktom , jugoslovenska buržoazija se u prvi m ah ponovo počela o k reta ti ka zapadnim silam a. To p o m jeran je je, me­ đutim , bilo kratk o g vijeka. Pod uticajem velikih i brzo o stv aren ih usp je h a H itlerove arm ije, u politici jugoslovenskog režim a je preovladala p rofašističk a o rijen tacija. Velike p rivredne teškoće koje je ra t sam po sebi donio ubrzano su se povećavale pod u ticajem politike vlade Cvetković—M aček. P ro šire n je p rivrednih aran žm an a sa fašističkim silam a koje je ta vlada sprovela vodilo je još većem u klju­ čivanju jugoslovenske privrede u ra tn u priv red u tih sila. U brzo je došlo do nestašice nam irn ica i robe široke p o tro š­ n je, a s njom i špekulacija, n a b ija n je cijena, inflacija i nagli pa d realn ih z a ra d a rad n ih ljudi. Na p o ra s t nezadovoljstva naro d n ih m asa i na pojačana d e m o k ra tsk a i revolucionarna k re ta n ja u naro d u vlada C vetković—M aček je odgovarala po jačan im p ritisk o m i sve rea k c io n arn ijim m jeram a. Da bi p a ralisala revolucionarno-dem okratski p o k ret, donijela je decem b ra 1939. odluku o osnivanju k o n c e ntracionih logora, u koje su odm ah zatim bili upućeni ista k n u ti k om unisti i a n tifašisti. Sprovela je i niz d rugih m je ra kop ira ju ći p rak su u fašističkim državam a — d o nijela je rasističk i zakon o Jev rejim a, razne propise u pro sv je ti u fašističkom duhu, ograničila je pravo glasa om la­ dini, stv a ra la oslonce u raznim pro fašističk im i fašističkim tero ristič k im organizacijam a i oružanim o dredim a itd. T ako se u m je sto toliko obećavane dem okratizacije, vla­ da tobožnjeg srpsko-hrvatskog sporazum a pokazala reakciona m ijo m od svih p reth o d n ih . U v rijem e kada je H itler za­ počeo svoj osvajački pohod u Evropi i kada se nep o sred n a op a sn o st fašističke agresije bližila Jugoslaviji, vlada Cvet­ ković—M aček je svojom u n u tra šn jo m i spoljnom politikom slabila jed instvo i o d b ram b e n u spo so b n o st zem lje. Takva n jen a po litik a ub rzo je pokazala da se „rje šen je m ” h rv at­ skog nacionalnog p ita n ja položaj h rv atsk ih naro d n ih m asa jo š više pogoršao. R eakcionarna po litik a režim a nije više nailazila na o tp o r n ijedne z n ačajn ije b u ržoaske političke snage. Te snage su se sve više iscrpljivale u nacionali­ stičkim svađam a zbog p revlasti ove ili one nacionalne b u r­ žoazije. S vjesna svoje dru štv e n e uloge i odgovornosti, K PJ je jo š o d lučnije n astav ila b o rb u p ro tiv reak cio n arn o g režim a. 85

S obzirom n a p ro m je n e u m eđ u n a ro d n im o d n o sim a, n a sta le izb ijan jem ra ta , i na p o m je ra n ja u sp o ljn o j po litici ju g o slo ­ venske vlade, ona je u n ije la izvjesne izm jene u svoj akcioni politički pro g ra m . Na zalaganje jed n o g d ijela b u ržo azije da se Ju g o slav ija angažuje u r a tu na s tra n i z a p ad n ih sila, K PJ je povela b o rb u p ro tiv vezivanja Ju g o slav ije za jed a n ili drugi im p e rija lističk i blok, p ro tiv n jen o g u v lačen ja u rat, za s a ra d n ju i oslonac na S o v jetsk i Savez. Ovakav p rav ac n jen e po litičk e a k tiv n o sti bio je izražen u p a ro li „Za hljeb, m ir i s lo b o d u ” . P a r tija je organizov ala m noge p o litičk e akci­ je u k o jim a su učestvovale de setin e h ilja d a lju d i. G otovo redovno je dolazilo do o š trih s u k o b a s po licijo m , a p o n ek ad i do k rv oprolića. Tako je p rilik o m d e m o n s tra c ija p ro tiv ra ta i rea k c io n arn o g režim a u B eogradu , 14. d e c em b ra 1939, poli­ cija p u cala u d e m o n s tra n te i u b ila č e tiri čovjeka, a ran ila n e k oliko d e setin a lju d i. Još krvav iji pok o lj izvršila je beo­ g ra d sk a po lic ija 8 . s e p te m b ra 1940. u K o šu tn ja k u n ad om la­ din cim a koji su m an ifestovali m iru i slobodi. T ada je u b ije ­ no 10, a ra n je n o više d e setin a o m lad in aca. Je d n ak o je p o stu ­ pa la i M ačekova tak o zv an a G ra đ a n sk a z a štita u Z ag reb u i d ru g im m je s tim a H rv a tsk e . P a rtija je o rganizovala i m noge d ru g e a k cije vezane za p o jed in e d a tu m e ili raz n e rea k c io n arn e m je re režim a. Ovdje su na p rvom m je s tu pro slav e Prvog m aja , a k c ije p ro tiv sku­ poće, stv a ra n je „ d ru šta v a p r ija te lja SSS R ", b o rb a za u k id a­ nje k o n c e n tra cio n ih logora itd. U svim tim a k c ija m a koje su sp rovođene u n a jra z n o v rs n ijim ob licim a rad n i lju d i su m asovno učestvovali. U n jim a se širilo i u čv ršćiv alo b o rb en o jed in s tv o n a ro d n ih m asa oko K PJ. U 1939. i 1940. godini bilo je više od 800 š tra jk a č k ih ak­ cija. Bilo je i n e koliko ge n e ra ln ih š tra jk o v a , od k o jih je po ra z m je ra m a i o š trin i su k o b a bio n a jp o z n a tiji g en eraln i š tr a jk u S p litu , d e c em b ra 1939. godine. U većini štra jk o v a , p o red ek o nom skih, p o sta v lja n i su i po litičk i zah tjev i. U to k u štra jk o v a dolazilo je do č e stih su k o b a s p o licijo m k o ja je redovno in te rv en isa la u k o ris t poslo d av aca. U d u g o tra jn o m š tr a jk u ra d n ik a a e ro n a u tič k e in d u strije u B eo g rad u i Ze­ m u n u lje ta 1940. vlada je n a re d ila v o jn u m o b ilizaciju štra jkaća. 86

f S S ta H K P J

e

U ovom p erio d u zbio se jed an od n ajzn ačajn ijih događaja u 20 -godišnjem razvitku KPJ. U Zagrebu je od 19. do 23. o k to b ra 1940. održana V zem aljska konferencija KPJ. K onferenciji su p rethodile veom a široke priprem e. Da bi se osiguralo što šire učešće p a rtijsk o g članstva u analizi razvitka i aktivnosti P a rtije i u izgrađivanju njene politike, na inicijativu CKKPJ održane su k onferencije m jesnih, okružnih, oblasnih i p o k rajin sk ih p a rtijsk ih organizacija. U radu ovih k o nferencija učestvovalo je više od 1.500 članova KPJ. N a nacionalnim p o k rajin sk im k o n feren cijam a izabrani su delegati za V z em aljsku konferen ciju , a takođe i nacio­ nalna i p o k rajin sk a p a rtijs k a rukovodstva. Na svim ovim k onferencijam a a naliziran je u n u tra š n ji razvitak i politička aktivnost o rg anizacija i njihovi zadaci u svjetlu m eđuna­ rodne situacije, ko ju je k a ra k te risalo p ro širiv an je rata, sve teži m eđunarodni položaj Jugoslavije, sve reak cio n arn ija spoljna i u n u tra š n ja p o litika režim a i staln o pogoršavanje položaja rad n ič k e klase i širo k ih n aro d n ih slojeva. P a rtijsk e ko n feren cije su pokazale da je KPJ izrasla u ’dejno-politički m o n o litn u političk u organizaciju, da se oslo­ bodila ra n ijih slabosti, da se č vrsto povezala s radničkom klasom i naro d n im m asam a, da je o stv arila ulogu značajnog političkog fa k to ra u zem lji, da se n jen o članstvo odlikuje visokim stepenom discipline, b u d n o sti i o d anosti revolucio­ narnoj borbi. Pozitivni procesi koji su se u KPJ razvijali u toku više godina, a n a ro č ito poslije p o v ratk a CKKPJ u ze­ m lju i dolaska Josipa B roza T ita na čelo P artije, obezbijedili su n jeno iz ra sta n je u istin sk u av an g ard u širokog revolu cionam o-dem okratskog p okreta. U o k viru p rip re m a za V z em aljsk u k o n feren ciju KPJ, sprovođene su i p rip re m e za VI zem aljsk u konferenciju Skoja, koja je o d rža n a 8 . se p te m b ra 1940. u Zagrebu. U radu ko n feren cije učestvovao je i generalni se k re tar KPJ Josip Broz T ito. Analize razvitka Sk o ja pokazale su da je Skoj u sp je šn o preovladavao organizacione i druge teškoće i da se razvio u pred v o d n ik a m asovnog napred n o g om ladin­ skog po k reta. Skoj je tad a im ao 17.800 članova. Na konfe­ renciji je izabran C e n tralni k om itet Skoja u koji su ušli Ivo Lola R ibar, Joža V lahović, V eljko Vlahović, Budo Tomović, Đ orđe Zličić, R ato D ugonjić i drugi.

A vgusta 1940. godine, u o k v iru p rip re m a za V z em aljsk u p a rtijs k u k o n fere n c iju , od rža n o je Z em aljsk o sav jeto v an je N a ro d n e pom oći, ra n ije Crvene pom oći. Po red pom oći u h a p ­ šenim i in te rn ira n im rev o lu c io n a rim a i n jih o v im p o ro d i­ cam a, N a ro d n a pom oć je u ovom p e rio d u o rganizovala m a­ sovne a k c ije za p rik u p lja n je i u p u ć iv a n je pom oći ju g o slo ­ venskim u česn icim a u šp an sk o m r a tu k o ji su se nalazili u k o n c e n tra cio n im lo gorim a u F ra n cu sk o j. U ra d u V ze m a ljsk e k o n fere n c ije u čestvovalo je 105 dele­ gata. P o red izv je šta ja C en traln o g ko m ite ta , n a ovoj k o n fere n ­ ciji su pod n esen i re fe ra ti o političk o j situ a c iji i o svim osnovnim s e k to rim a a k tiv n o sti K PJ. U izv je šta ju C en tra ln o g k o m ite ta , k o ji je p o d n io gen eral­ n i s e k re ta r T ito, izložen je raz v ita k K P J p o slije IV k ongre­ sa, s tim š to je na jv iše p a ž n je po svećeno p e rio d u od 1937. godine. U izv je šta ju je poseb n o p rik a z a n a b o rb a za u n u tra š ­ n ju k o n so lid a c iju P a rtije . U v rije m e o d rža v a n ja ove konfe­ re n c ije K P J je im ala p o tp u n o izgrađ en u m režu ru k o v o d stav a, d o b ro povezane org an iz a cije i a p a ra t ilegalne teh n ik e. T ada je im ala 6.455 članova. U izv je šta ju C en tra ln o g k o m ite ta i u r e fe ra tu o p o litičk o j s itu a c iji an a liz ira n i su m eđ u n a ro d n i o d n o si, položaj Ju g o ­ slav ije i n je n u n u tra š n ji razv itak . K o n sta to v a n o je d a se p o ž a r r a ta širi, da fašistič k e sile u n išta v a ju nezav isn o st jed ­ ne z em lje za d ru g o m i da se o p a sn o st sve n e p o sre d n ije nadvija i n a d Ju g o sla v ijo m . S vojom rea k c io n arn o m u n u tra š n jo m p o litik o m vlada C vetković— M aček p o g o ršav a položaj Ju g o ­ slavije i dovodi u p ita n je n je n o p sta n a k . P o litičk i razv itak u zem lji, n a ro č ito po slije p a rla m e n ta rn ih izb o ra od d ecem b ra 1938, s p o ra z u m a C vetković—M aček i ra s p a d a n ja U družene opozicije, ja s n o je pokazao da u red o v im a jug o slo v en sk e b u ržo a z ije ne m a p o litič k ih snaga k o je u svojoj a k tiv n o sti polaze od d e m o k ra ts k ih težn ji š iro k ih n a ro d n ih slojeva i in te re sa o č u v a n ja nezavisnosti zem lje. V odstva b u ržo a sk ih po litič k ih p a rtija svela su se na pozicije p ro tiv n a ro d n e kapilu la n tsk e p o litik e režim a C vetković—M aček. U takvim m eđ u n a ro d n im i u n u tra š n jim uslo v im a snažno je p o rasla p o litič k a uloga i o dgov o rn o st K o m u n ističk e p a r­ tije za da lji raz v ita k u Ju g oslaviji i za n je n u su d b in u . Ona se u n a jširim n a ro d n im m asa m a m o ra jo š više a firm isati sv o jo m p o litik o m d e m o k ra tiz a cije z em lje i o č u v a n ja n jen e 88

nezavisnosti. R ješavanje socijalnih i nacionalnih problem a postavljeno je kao uslov ja č a n ja od b ram b en ih snaga zemlje i stabilizacije njenog m eđunarodnog položaja Ističući to kao osnovu akcionog pro g ra m a P artije, K onferencija se izjasnila za stv a ra n je n a ro d n e vlade sa osloncem na savez rad n ik a i seljaka. U du h u ovih o cjen a i stavova, na K onferenciji su razm a­ tran a i sva p o d ru č ja a k tivnosti K PJ — sindikalno, nacional­ no, om ladinsko, žensko, a gitacija i p ro p aganda, rad u vojsci i u N arodnoj pom oći. N a k ra ju je izabran C entralni kom itet od 38 članova i kan d id ata. U P olitbiro C entralnog kom iteta izabrani su Josip Broz Tito, kao generalni sek retar, Edvard K ardelj, A leksandar R anković, Ivan M ilutinović, Rade Končar, F ranc Leskošek i M ilovan Đilas. Po vrem enu u kom je održana, po o cjenam a m eđuna­ rodne i u n u tra š n je situ a c ije i po zaključcim a koje je doni­ jela, V zem aljska ko n feren cija im a izuzetno m jesto u istoriji KPJ. Ona je m anifestovala organizacionu snagu i idejno-političku zrelost i m o nolitnost P a rtije i u tv rd ila političku liniju koja će o sigurati da se K PJ nađe na pravom m je stu u sudbonosnim d ogađajim a ko ji su dolazili.

3.

K O M U N IS T IČ K A PA R T IJA JU G O SL A V IJE UO ČI F A Š IS T IČ K E A G R E S IJE NA JU G O SLA V IJU I U A P R IL SK O M RATU (N O V E M B A R 1940 — A P R IL 1941)

P oslije V zem aljske konferencije Uspon revolucionarnog P a rtija ie još o dlučnije i jedinstvepokreta u Jugoslaviji nij(, nastavU a b o rb u pro tiv reak cion am og režim a. To je bilo v rijem e u kom e je H itler nepo­ sredno počeo a kciju po k o rav an ja država u jugoistočnoj Fvropi kako bi osigurao sprovođen je već razrađenog plana napada na Sovjetski Savez. U o k to b ru 1940, poslije p ristu ­ p an ja M ađarske i R um unije T rojn o m p ak tu , njem ačke tru ­ pe su ušle u ove zem lje. H itler je p rip rem ao in terv en ciju u Grčkoj, koja je u spješno odolijevala talijan sk o j agresiji, i u isto v rijem e pojačao p ritisa k na Jugoslaviju. Pod pritisk o m N jem ačke vlada Jugoslavije se sve više kolebala. U vladajućim krugovim a pojačavalo se kapitulant89

sko rasp o lo žen je i sk lo n o st n a u s tu p k e fašističk im silam a. Bez o tp o ra režim a raz v ija la se a k tiv n o st raz n ih se p ara tistič ­ kih, p ro fa šistič k ih i p e to k o lo n a šk ih elem enata. K om u n istič k a p a rtija Jugoslavije u kazivala je n a n epo­ sre d n u o p a sn o st o d fašističk e a g resije i isticala da vlada Cvetković—M aček svojom politik o m slabi o d b ram b e n u spo­ sob n o st zem lje. O na je jo š odlu čn ije pozivala n a b o rb u p ro­ tiv režim a, za sp ro v o đ en je u n u tra š n jih d e m o k ra tsk ih p ro m ­ je n a i za oslonac na S o vjetski Savez. To je bio perio d izrazitog u sp o n a revolucionam o-dem ok ratsk o g p o k re ta u Jugoslaviji. U jed in jen i rad n ičk i sindikal­ ni savez k ra je m 1940. godine p o ra sta o je n a oko 150.000 čla­ nova. U n jem u je sa m alim izuzecim a K P J im ala ru k ovodeću ulogu. N je n u tic a j p o ra sta o je i m eđ u neorganizovanim rad n ic im a i u d rugim sin d ik a tim a . Z n atn o je p o ra sta o u ticaj P a rtije na selu. N a n jen u in icijativ u , p o k re t za s tv a ra n je o d b o ra za b o rb u p ro tiv skupoće i o d b o ra za o stv a re n je eko­ n o m sk ih z a h tje v a n a selu uzim ao je širo k e raz m je re . Sve su bile češće d e m o n stra c ije s e lja k a i njih o v i pohodi n a opštine. O sobito se p ro širio n a p re d n i o m lad in sk i p o k ret. B roj čla­ nova S k o ja je k ra je m 1940. godine stigao do 30.000. Skoj je p ro širio svoj u tic a j na sve k u ltu rn e , p ro sv jetn e, zadružne, sp o rts k e i d ruge om la d in sk e o rgan izacije. O jačao je i na­ p red n i ženski p o k ret. K PJ je ostv a rila u tic a j i u bu ržo ask o m fem in istič k o m p o k re tu . N a tem e lju o d lu k a V zem aljsk e kon­ fere n c ije , više pa ž n je posvećeno je ra d u u vojsci. Pri ru ­ kovodstvim a K PJ obrazovane su vojne kom isije. U nekim vo jn im jed in ica m a stv o re n e su p a rtijs k e o rganizacije i na­ ro čito je p o jač a n ra d m eđu rezerv istim a. Posebno širo k u a k c iju vodila je K P J, z a h tije v a ju ći da v lada dozvoli povra­ ta k u ze m lju Jugoslovena-boraca u šp a n sk o m g rađ an sk o m ra tu . P a r tija je tak o đ e p o jač a la izdavačku d jela tn o st i p ro ­ pa g a n d u sv ojih stavova pisan o m rije čju . C en traln i k o m itet K P J : p o k ra jin sk a p a rtijs k a ruk o v o d stv a izdavali su svoje ilegalne listove, a p o red n jih i više legalnih listova i časopisa i raz n u m a rk s is tič k u lite ra tu ru . G odine 1940. o stv a re n a je odlu k a o o sn iv an ju u zem lji p a rtijs k ih škola i kurseva. P a rtijs k u školu k o ju je organizovao CK K PJ završili su m nogi članovi n acio n aln ih i p o k rajin ­ sk ih ru k o v o d sta v a . 90

V lada je p red u zim ala sve drastič n ije m jere da bi sprije­ čila širen je revolucionam o-dem okratsk o g p okreta. Uoči nove 1941. godine objavila je odluku o ra sp u štan ju Ursa. U ja­ nuaru 1941, pošto je pod p ritisk o m javnosti rasp u stila ranije osnovani k o ncentracioni logor u Bileći, vlada je odlučila da pod izgovorom pozivanja na vojnu vježbu osnuje vojne kon­ centracione logore. Tada je u ove logore upućeno oko 2.000 policiji p oznatih kom unista. Ovaj novi na le t na K PJ i revolucionam o-dem okratski pokret nije dao željene rezultate. P a rtija je već bila ostva­ rila takav u tic a j, a p o k re t takvu širin u da njihovo jačanje nije više bilo m oguće zaustaviti. Režim se sukobio s talasom p ro te stn ih rad n ič k ih a k cija povodom rasp u štan ja Ursa. KPJ je odm ah sprovela m je re koje su znatno u m anjile ne­ gativne posljedice vladine zabran e. N jene organizacije i rukovodstva p ojačali su ra d na s tv a ra n ju o dbora radničkog jedinstva u p reduzećim a koji su preuzeli funkcije rasp u šte­ nih sindikalnih organizacija. Do a p rila 1941. bro j članova K PJ p o rasta o je na 8.000. Iako je u logorim a i z atv o rim a bilo oko 3.000 kom unista, P a rtija je b ila u m ogućnosti da osig u ra svoje organizaciono jedinstvo i da u sm je ra v a raznovrsn u i sve bog atiju revo­ lucionarnu aktivnost. O dm ah po slije 1. m a rta 1941, kada Narodni p o t o t od 27. j e B ugarsk a p ristu p ila Trojnom m arta 1941. godine p a k tu i njem ačk e tru p e ušle u tu zem lju, H itle r je p ostavio isti zah tjev i p red Jugoslaviju. Cim su oko toga p ita n ja počeli pregovori izm eđu Jugosla­ vije i N jem ačke, K PJ je pozvala n a uzbunu, upozoravajući da vlada p rip re m a izdaju zem lje. U tom sm islu ona je sre­ dinom m a rta u p u tila proglas na ro d im a Jugoslavije. P okret n a ro d n ih m asa pro tiv izdajničke vlade Cvetko­ vić—M aček počeo je 24. m arta, istog d ana k ada su jugoslovenski v lastodršci donijeli o dluku da se potpiše protokol o p ristu p a n ju Jugoslavije T ro jn o m p ak tu . D em onstracije su počele u K ragujevcu i K raljevu, a odm ah su tra d a n u rn n o gim drugim m je stim a S rb ije, Crne Gore i drugih pokrajina. K ada je došla v ijest da je delegacija vlade Cvetković Ma­ ček 25. m a rta u Beču p o tp isala pro to k o l o p ristu p an ju Ju ­ goslavije T ro jn o m p a k tu , p a trio ts k i i a n tifašističk i raspolo­ 91

žene m ase izišle su na ulice. Je d in a o rganizovana p o litičk a snaga koja je p o k reta la i usm je ra v a la taj m asovni n aro d n i p o k ret pro tiv a k ta izdaje vlade C vetković—M aček bila je K om unistička p a rtija . V odstva b u ržo a sk ih p a rtija , d o sljed n a već jasn o izraženom k a p itu lan stv u , o sta la su pasivna. Sam o su rije tk i pojedinci iz tih vodstava i iz sam e vlade pružili o tpor. N arodne m ase su istu p a le sa b o rb en im p a ro lam a: „Bolje ra t nego p a k t”, „B olje grob nego ro b ", zah tijev aju ći n a ro d n u vladu ko ja bi ras k in u la p a k t sa silam a Osovine, oslonila se na Sovjetski Savez, sprovodeći d em o k ra tiz a ciju zem lje i p rip re m e za o d b ran u . R ukovodioci K PJ izišli su tih d an a iz ilegalnosti i predvodili d esetin e h ilja d a d em on­ s tra n a ta u gotovo svim gradovim a i selim a. U sred ovog naro d n o g p o k re ta u slije d io je u zo ru 27. m a rta vojni puč k ojim je zbačena v lad a C vetković—M aček i proglašena nova vlada, sa generalo m D ušanom Sim ovićem n a čelu. Iza nove vlade s ta ja la je p ro za p a d n o o rije n tisa n a jugoslovenska buržoazija. Već sam sastav nove vlade, k o ju su činile m noge ličnosti iz p reth o d n e vlade i p o zn ati kapitulan ti, n ije pružao ga ra n c ije d a će o na o d lu čn o poći p u tem o d b ran e zem lje. U prvoj d e k la ra ciji nove v lade g en eral Sim ović nije objavio ra s k id a n je p ro to k o la o p ris tu p a n ju Ju ­ goslavije T ro jn o m p a k tu , a p ro m je n u vlade o b jasn io je p o ­ tre b o m da se stiša „ o nespokojeno jav n o m n je n je ” koje je „p rijetilo jav n o m p o re tk u ”. N ova v lad a je p o k u šala d a po­ lovičnim m je ram a i lav iran je m izm eđu o so v in sk ih sila, E n­ gleske i Sovjetskog Saveza n ađ e izlaz iz tešk e situ a c ije u kojoj se z em lja nalazila. Da bi stiša la val n aro d n o g nezado­ voljstva, d o n ijela je odluku o a m n e stiji p o litičk ih k riv aca i ra s p u š ta n ju kon c e n tra cio n ih vo jn ih logora. To je bilo sve što je učinila na liniji de m o k ra tiz a cije zem lje. H itle ru je upućivala izraze lo ja ln o sti, u v jera v a ju ć i ga d a p ro to k o l o p ris tu p a n ju Jugoslavije T ro jn o m p a k tu o sta je na snazi. Sa E ngleskom je vodila ta jn e pregovore, tražeći o d n je pom oć 11 tru p a m a i ratn o m m a te rija lu , a sa S o v jetsk im Savezom povela je pregovore o z a k lju č en ju p a k ta o p rija te ljs tv u i uzajam noj pom oći. U isto vrijem e, pod izgovorom da ne iza­ zove N jem ačku, otezala je sa p ro g lašen jem o p šte m obiliza­ cije, iako je bilo očevidno da će ag re sija u b rzo u slije d iti. N a su p ro t ovakvoj politici nosilaca pu ča i b u ržo ask ih snaga koje su iza njeg a sta ja le , n a ro d n i p o k re t ovih m arto v ­ 92

skih dana bio je izraz dubokih socijalnih i nacionalnih tež­ nji n aroda i njegove odlučnosti da se od u p re agresiji. Uto­ liko se politika pučista poklopila sa težn jam a i zahtjevim a narodnog po k reta sam o u ak tu ru še n ja vlade Cvetković— —M aček kao potpisnice pro to k o la o p ris tu p a n ju Jugoslavije T rojnom paktu. Uočavajući da politika vlade generala Simovića ne odgo­ vara interesim a od b ran e zem lje, KPJ je već 30. m arta obja­ vila novi proglas, ističući zahtjeve čije bi isp u n jen je ojačalo m eđunarodni i u n u tra š n ji položaj Jugoslavije i njene odbram bene sposobnosti. Ona je tražila da se sa Sovjetskim Savezom sklopi p a k t o uzajam noj pom oći i da se odm ah sprovedu m jere koje će voditi dem o k ratizaciji i p o b o ljšan ju položaja rad n ih m asa. . . H itle r je, m eđ u tim , b rzo reagirao u ap s om ra na događaje u Jugoslaviji. Istog da­ na kada je o borena vlada Cvetković—M aček, on je donio od­ luku o n a padu na Jugoslaviju. Za deset d ana p rip rem e za napad bile su završene i 6 . aprila, bez o bjave rata, oko 50 njem ačkih, talija n sk ih i m ađ a rsk ih divizija počele su agresiju na Jugoslaviju. Već u početku ra ta došla je do izražaja sva tru lo st K ra­ ljevine Jugoslavije i ka p itu lan tsk i duh n jen ih vrhova. Pojedi­ ne jedinice jugoslovenske vojske rasp ad ale su se ili su se, po n a re đ e n ju generala i viših oficira, predavale i p rije b o r­ benog do d ira s n e p rijate lje m . Svoju raz o rn u akciju razvile su raznovrsne petokolonaške snage — od po jed in ih m inista­ ra, generala i visokih državnih činovnika do u sta ša i folksdojčera. U Sloveniji je b an N atlačen ponudio N jem ačkoj o brazovanje „nezavisne" slovenačke države u okviru Trećeg R ajha. P o tp re d sjed n ik vlade V lad im ir M aček nap u stio je vladu odm ah po n a p a d u i izjasnio se p ro tiv otp o ra. Vlada, vrhovna kom anda i kralj povukli su se iz B eograda sa zali­ ham a zlata iz N arodne b an k e i p rip re m ili b jek stv o iz zemlje. Već 10. a p rila njem ačke tru p e ušle su u Zagreb i istog dana proglašeno je s tv a ra n je „N ezavisne Države H rv atsk e", u ko­ joj je na vlast dovedena u s ta šk a te ro ristič k a organizacija s Antom Pavelićem na čelu. Je d in a organizovana snaga k o j a je p o kušavala da sp rije­ č i r a s u l o i p r o d u ž i o t p o r a g r e s o r u , b ila je K o m u n i s t i č k a 93

p a rtija . U tom sm islu o n a je p red u z im a la razn o v rsn e m jere. D ala je d ire k tiv u kom unistim a-vojn im obveznicim a da idu 11 v o jsk u i da rad e na p o d iza n ju b o rb en o g m o ra la u svojim

jed in ica m a . C en tra ln i k o m ite t i d ru g a ru k o v o d stv a K PJ stu p a la su u k o n ta k t sa šta b o v im a a rm ija i d ru g ih jed in ica i tra ž ila od n jih o ru žje za rad n ik e i dru g e an tifašiste , zah ti­ jev ala o d lu čn iju a k c iju p ro tiv p ete kolone, k o ja je gotovo ne sm e tan o djelovala, izazivajući ne re d , p a i o ru žan e inciden­ te. K o m unisti su bili in ic ija to ri o tp o ra a k c ija m a petokolonaša. Sa p a trio ts k i o rije n tisa n im oficirim a, k o m u n isti su n a više m je s ta organizovali o tp o r jed in ica ju goslovenske v ojske fašističk im tru p a m a. U Z agrebu je 10. a p rila, n a d an u lask a n jem a č k ih tru p a i p ro g la še n ja kvislinške N ezavisne Države H rv atsk e, C en tral­ ni k o m ite t K PJ održao sje d n ic u n a k o jo j je odlu čen o da se i da lje p re d u z im a ju m je re u c ilju p ru ž a n ja o tp o ra ag reso ru . U tom sm islu je CK K PJ izdao 15. a p rila i p ro g las. U p ro g la­ su je poseb n o o b ja š n je n kvislinški k a ra k te r NDH i pozvan h rv a tsk i n a ro d u b o rb u p ro tiv a g re so ra i n jegovih u sta šk ih slugu. Ali nikakve m je re n isu m ogle d a zau stav e k a ta s tro fu K ra lje v in e Jugoslavije. Ona je b ila nem in o v n a p o sljed ica tru leži državnog siste m a i k a p itu la n ts k e o rije n ta c ije državnih i vo jn ih vrhova. V lada i k ralj su već 15. a p rila odlučili da za tra že p rim irje i istog d a n a pobjeg li su iz zem lje. Akt o bezuslovnoj k a p itu la c iji p o tp isa n je 17. ap rila. U d u h u već ra n ije p rip re m lje n e H itlero v e od lu k e Jugo­ sla v ija je b ila ra z b ije n a i p o d ije lje n a izm eđu fašističk ih agre so ra . N je m a č k a je p risv o jila sje v e rn e o b lasti Slovenije i B a n a t i o k u p ira la S rb iju . I ta liji su p rip a le ju žn e o b lasti Slovenije, H rv a tsk o p rim o rje , D alm acija sa o strv im a, C rn a G ora, K osovo i M e tohija i m an ji, zap ad n i dio M akedonije. M a đ arsk a je d obila B ačku, B a ra n ju , M e đ u m u rje i Prek o m u rje, a B u g a rsk a veći dio M akedonije i n ek e g ran ičn e dijelove S rb ije . U sa sta v kvislinške NDH ušle su B o sn a i Hercegovi­ na. K o n tro lu n ad NDH zadržao je n jem ačk i o k u p a to r. R u še n je vlade Cvetković— M aček i a p rilsk i ra t, u p rk o s k a ta s tro fi K raljevine Jugoslavije, bili su dog ađ aji izuzetnog m eđ u n a ro d n o g i u n u tra š n je g značaja. H itle r je bio p rin u đ e n da po č e ta k n a p a d a n a S ovjetski Savez odloži za p e t nedelja, Što je veom a n e gativno u tic a lo n a razvoj njeg o v ih o p e ra c ija 94

pod M oskvom , koje su vođene u uslovim a velike ruske zi­ me. Osim toga, o tp o r jed n e m ale zem lje, čiji naro d nije želio da m irno p rih v a ti d ik ta t fašističk ih agresora, naišao je na snažan o d jek u svijetu. A u sam oj zem lji, ovi događaji su konačno pokazali ku d a je n arod e Jugoslavije odvela vla­ davina buržoazije. Tim e je jaz, stv o ren već ran ije između n a ro d n ih m asa i v ladajuće buržoazije, po stao neprem ostiv.

VI

KOM UNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U PERIODU OSLOBODILAČKOG RATA I REVOLUCIJE (A PRIL 1941 — MAJ 1945)

1.

P R IP R E M E ZA U S T A N A K (A P R IL —JU N 1941)

Situacija u Jugoslaviji poslije aprllskog rata

O k u p acijo m Ju g o slav ije i Grčke, osv a ja č k i pohod sila Osovine na Ba|kJanu bf0 je uspJešn0 2avr5en.

T im e su fašistič k a N je m a č k a i Ita lija o stv a rile svoje gospod­ stv o na gotovo cijelom e v ropsko m k o n tin e n tu . Pošto je n a iša o na o d lu ča n o tp o r u bici za V eliku B rita n iju , H itler se odlučio da težište svojih o sv a ja n ja p reb aci n a Sovjetski Savez. R a č u n a ju ć i na b ro jč a n o i teh n ičk o p reim u ćstv o svoje vo jsk e i n a priv re d n i i ra tn i p o ten c ija l zem alja p o ro b ljen e E vrope, on je s m a tra o da će se p o h o d n a So v jetsk i Savez u s p je šn o zav ršiti za še st m jeseci. P re tp o sta v lja o je da za to v rije m e V elika B rita n ija i SAD neće m oći d a se ozb iljn ije a n g a žu ju p ro tiv N jem ačke i da će tak o izbjeći vo đ en je ra t­ n ih o p e ra c ija n a dva fro n ta , što se sm a tra lo osnovnim uz­ ro k o m p o raza N jem ačke u p rvom sv je tsk o m ra tu . P ored toga, N jem ačk a je rač u n a la da će svojim a n tik o m u n izm o m n e u tra lis a ti z ap ad n e sile za v rije m e svog p o h o d a p ro tiv Sov­ je ts k o g Saveza. N jem ačke p rip re m e za n a p a d n a S o v jetsk i Savez im ale su zna ča jn e re p e rk u s ije na s itu a c iju u Jugoslaviji. Te p ri­ p rem e su bile n a jin ten z iv n ije n e p o sre d n o p o slije zav ršetk a a p rilsk o g ra ta . U p e rio d u od a p rila do ju n a 1941. njem ačk e tru p e koje su učestvovale u a p rilsk o m r a tu bile su najvećim d ijelo m p reb a č e n e na istok, a u Jug o slav iji su, p o red talija n ­ skih, b u g a rsk ih i m a đ a rs k ih tru p a , o stale n jem a č k e posadne divizije. Položaj n a ro d a Ju g o slav ije po d o k u p a c ijo m p o stao je izvanredno težak. Još u to k u o p e ra c ija tru p e ag re so ra vršile s u m je stim ič n o m asovne pro g o n e i zločine n a d stanov­ 96

ništvom . Više o d 300.000 prip a d n ik a jugoslovenske vojske bilo je odvedeno u zarobljeništvo. Privreda zem lje stavljena je u službu ja č a n ja ratn o g p o tencijala fašističkih sila. Oku­ p a to r je uzeo u svoje ru k e sva z n ačajn ija preduzeća. Njemač­ ki o k u p a to r je odm ah počeo da m obiliše rad n u snagu za svoju privredu. O kupaciona v last je uvela sistem rekvizicija poljo p riv re d n ih proizvoda. U želji da o sig u ra ju svoje gospodstvo u Jugoslaviji, oku­ pa to ri su tražili oslonce u snagam a dom aće reakcije. Pri tom e su se, kao i u nekim drugim oku p iran im zem ljam a, n a ročito koristili ran ijim nacionalnim i vjerskim suprotno­ stim a. Ova n a s to ja n ja d onijela su o k u p a to ru značajne re ­ zultate. A prilska k a ta s tro fa K raljevine Jugoslavije i njeno ko­ m ad a n je od s tra n e o k u p a to ra bili su novi faktori koji su odlučujuće u ticali na g ru p isa n je u n u tra šn jih društveno-političkih snaga i n a njihove političke koncepcije pod okupa­ cijom . Iak o su jugoslovensku b uržoaziju činile m nogobrojne grupe sa različitim in te resim a i n ijan sam a u političkim kon­ c epcijam a, s obzirom na odnos p rem a sta n ju stvorenom oku­ pacijom , ona se polarizovala u dvije osnovne grupacije. P rvu g ru p ac iju činile su one buržoaske garn itu re koje su se otvo ren o stavile u službu ok u p ato ra. To su bile razne s e p ara tistič k e gru p e i političke organizacije sa izrazito profašističkom o rije n ta c ijo m . Tu je prvo m jesto zauzim ala u sta šk a te ro ris tič k a organizacija, sa Antom Pavelićem na čelu. Tu grupu, čije je jezgro činilo nekoliko sto tin a em igra­ nata, koji su u toku po slje d n je decenije bili organizovani u vojne tero ristič k e form acije u M ađarskoj i Ita liji i bili u službi fašistič k ih sila, o k u p a to ri su doveli na vlast u tako­ zvanoj N ezavisnoj Državi H rvatsko j. H itlerova odluka da se ob razuje ova kvislinška državna tvorevina bila je m otivisana težnjom da se isk o risti nezadovoljstvo hrvatskog n aroda zbog neriješen o g nacionalnog p ita n ja u K raljevini Jugosla­ viji rad i p ro d u b lje n ja jaz a m eđu jugoslovenskim narodim a, sta bilizovanja okupacionog sistem a i što efikasnijeg korišćen ja lju d sk o g i m ate rijaln o g po ten cijala za d alje vođenje rata . Slične ciljeve pok u šao je da postigne talijan sk i o k u p ato r id ejo m o s tv a ra n ju ,»Nezavisne C rne G ore”, koristeći se

sp re m n o šću se p a ra tistič k i o rije n tisa n o g d ije la ru k o v o d stv a C rnogorske fed e ra listič k e s tra n k e d a s a ra đ u je n a o stv a re n ju te ideje. M eđutim , ta j p o k u ša j n ije n aišao n i n a kak v u po­ d ršk u u n a ro d u , a stv a ra n je ove k v islin šk e tv orevine sp rije ­ čio je u s ta n a k 13. ju la . U o tv o re n u službu o k u p a to ra stav ile su se i z n atn e sna­ ge na c io n a ln ih m a n jin a koje su živjele u Ju g o slav iji. Tu je na prvom m je s tu n jem a č k a n acio n aln a m an jin a, tzv. folksdo jčeri, ko ja se gotovo u c jelini ak tiv n o u k lju č ila u o k u p a ­ cioni sistem . O k u p a to r je n aišao n a z n a tn u p o d ršk u i u m ađ a rsk o j n acio n aln o j m an jin i. N a stu p aju ć i sa id ejo m o s tv a ra n ju „Velike A lbanije” , talija n sk i o k u p a to r je p rid o b io nacio n a listič k e snage a lb a n sk e n aro d n o sti. N ajzad, u službu o k u p a to ra stav ile su se razn e fašističk e o rganizacije, m eđ u ko jim a u S rb iji L jotićev „Z b o r”, u Ma­ ke d o n iji VMRO i „ ilindenci”, za tim ru sk i em ig ran ti i drugi. M eđutim , p o red ovih snaga k o je su o d ra n ije bile u službi fašistič k ih sila, u k rilu jug o slo v en sk e b u ržo azije — m eđu lid e rim a n je n ih p o litič k ih p a rtija , kod k a p ita lista , m e­ đu č inovništvom i ofic irim a preo v lad alo je sh v a ta n je o neop­ h o d n o sti p o m ire n ja sa stv o re n im s ta n je m . Te snage su se uklju č iv ale u ok u p acio n i siste m i sa ra đ iv an je s ok u p acio n im u p rav a m a u raz n im o b la stim a d ru štv e n e a k tiv n o sti. N a toj lin iji je 29. a p rila 1941. ob raz o v a n a u S rb iji tzv. k o m esa rsk a vlada M ilana Aćim ovića, k o ja je ra d ila p od n ep o sre d n im ru ­ kovodstvom n jem a č k e ok u p acio n e u p rav e. U d ije lu Slovenije koji je o k u p ira la Ita lija , slovenačk a b u ržo a z ija o b razo v ala je tzv. K o n su ltu , p re k o koje je sa ra đ iv ala sa o k u p a to ro m u ko n so lid a c iji p o re tk a stv o ren o g ok u p a c ijo m . U službu oku­ p a to ra stavio se i najveći dio u p rav n o g a p a ra ta K raljev in e Ju g o slav ije — n je n ih m in ista rsta v a , ban o v in a, sre sk ih načelstava, o p štin a , p o resk ih u p rav a , ž a n d a rm e rije i policije itd. D rugu, z n a tn iju g ru p a c iju činile su p ro za p a d n o o rijen tisane snage ju g o slovenske bu ržo azije. Te snage bile su ok u ­ pac ijo m jo š više z b u n jen e, jo š ne o d lu č n ije i akciono nejedin stv en ije. O dm ah po n a p u š ta n ju zem lje ju g o slo v en sk a vla­ d a n a s to ja la je da ojač a svoj položaj ko d v lada z ap ad n ih s ila kako bi po slije savezničke p o b jed e sa sig u rn o šću m ogla ra č u n a ti na obnovu K raljevine Ju g o slav ije i sta ro g političkog sistem a. O na je i d a lje istic a la da je u ra tu p ro tiv sila Oso­ vine, ali je pozivala n a ro d d a m irn o p o d n o si ned aće o k u p a ­ 98

cije i da v je ru je u p o b jed u saveznika, k oja će m u donijeti oslobođenje. O vakva koncepcija vlade u izbjeglištvu imala je n a jja č i oslonac u srp sk o j buržoaziji, zatim u dijelu slovenačke buržoazije. Iak o u m nogo čem u specifične, u ovu g rupu spadale su i one buržoaske snage koje se nisu afirmisale svojim p rozapadnim stavovim a, koje su pozivale na lo­ jaln o st p rem a o k u p a to ru i kvislinzim a i zauzele stav čekanja na dalji razvoj događaja. N ajja č a gru p a m eđu njim a bila je o k u pljena oko M ačekovog vodstva H rv atsk e seljačke stranke. Uslijed ovakvog razvitka u K raljevini Jugoslaviji, i po­ gotovu poslije m arto v sk ih događaja i aprilske katastrofe, uticaj političkih snaga buržoazije u cjelini veoma je opao. B uržoaske političke p a rtije gotovo su se potpuno raspale. M eđutim , nep o sred n o poslije aprilskog rata , na račun prozapadno o rije n tisan e buržoazije i onog dijela koji je ostao pasivan, ra sta o je u tic a j onih snaga koje su stupile u otvo­ ren u s a ra d n ju s ok u p a to ro m . Ovo je najviše došlo do izra­ žaja u NDH, gdje je p o rasta o u stašk i u tic a j, p rije svega u redovim a h rv atsk e buržoazije i m alograđanskog elem enta. Izvjesne iluzije u ovu kvislinšku tvorevinu pojačao je stav vodstva H rv atsk e seljačke stra n k e , čiji je p red sjed n ik Vla­ d im ir M aček pozvao n a ro d da o stan e lojalan p rem a okupa­ to ru i Pavelićevoj državi. Takve iluzije razvijao je i katolički kler podržavajući kvislinšku Nezavisnu Državu H rvatsku. Z ahvaljujući svem u tom e, u sta še su u sp jele da stvore držav­ nu a d m in istrac iju i da o rganizuju svoju vojsku. O rije n tac ija b uržoazije na tobo žn ju norm alizaciju prili­ ka u o k u p ira n o j zem lji i n jen o uk lju čiv an je u okupacioni sistem , u p riv red n i, k u ltu rn i i javni život pod okupacijom ta­ kođe je u p o četku podgrijevala izvjesne iluzije u to da oku­ p acija n ije takvo zlo da se ne bi m ogla m irn o preživjeti. M eđutim , ja č a n je u tic a ja kvislinga bilo je privrem eno, je r se okupacioni sistem ubrzo prikazao u pravom svjetlu. O k u p a to rsk a p lja č k a p riv re d n ih b ogatstava zem lje izazvala je n e stašicu osnovnih životnih p o tre b a i osobito pogoršala položaj rad n ih slojeva stanovništva. I tam o gdje je okupa­ to r n a stu p a o s oslobodilačkim p aro lam a, m noge njegove m je re brzo su pokazale pravu su štin u okupacije. Iako je o k u p a to r proglasio stv a ra n je „Nezavisne Države H rvatske , Ita lija je a n e k tira la D alm aciju i H rv atsk o p rim o rje, a njen p rin c bio je pro g la še n za h rv atsk o g k ralja. Zabranom m a­

kedonskog jezik a i p ro g la še n je m M ak ed o n aca B u g arim a, fa­ šistič k a B u g a rsk a je p okazala p rav e ciljeve svoje „oslobodi­ lačke m isije " u M akedoniji, F a šistič k a Ita lija je u svom o k u p ira n o m d ije lu S lovenije i H rv a tsk e p ris tu p ila sprovođ e n ju po litik e denacionalizacije. N ajzad , o k u p a to ri i kvislin­ zi su u n ekim o b la stim a o d m ah počeli sa m asovnim p ro g o ­ n im a i u bistvim a. N je m a č k a o k u p a c io n a u p rav a p ris tu p ila je ise lja v a n ju sveg slovenačkog sta n o v n ištv a iz sje v e rn e o b lasti Slovenije. F a šistič k a M a đ arsk a je iz B ačke p ro tje ra la sve koloniz.irano s rp s k o stanovništvo. U staše su o d m ah započele s p ro v o đ e n je svoga p lan a u n ište n ja srp sk o g življa n a te rito ­ riji N ezavisne Države H rv atsk e. T im e je sto tin e h ilja d a lju d i b ilo s ta v lje n o van zakona. Pod u d a r te ro ra i p ro g o n a došli su svi ju goslovenski k o m u n isti i a n tifašisti. Pod u tic a je m o k u p a to rs k e i k v islin šk e p ljačk e, te ro ra i u n išta v a n ja n e s ta ja le su iluzije o o k u p acio n o m siste m u i n a ra s ta lo je a n tifa šistič k o i a n tio k u p a to rs k o rasp o lo žen je u širo k im n a ro d n im m asam a. O blici pasiv n e rez iste n c ije po­ ste p e n o su se isp re p lital: sa ak tiv n im o tp o ro m . Da bi spasle od u n ište n ja , m ase srp sk o g n a ro d a u B osni i H ercegovini j u H rv a tsk o j n a p u š ta le su svoje dom ove i sk la n ja le se u šum e, o d ak le su počele p ru ž a ti oru žan i o tp o r u sta šk im ko­ ljačim a. T aj o tp o r je u isto čn o j H ercegovini u ju n u 1941. uzeo ra z m je re u s ta n k a . N a s u p ro t izloženoj o rije n ta c iji i grup isa n ju snaga ju g o slo v en sk e buržoa zije pod okUp a c jjo m , K o m u n ističk a p a rtija Ju g o slav ije se o d m ah deklarisa la k ao n e p o m irljiv i p ro tiv n ik o k u p a to ra i n jegovih do­ m aćih sa ra d n ik a . M ogućnost o tp o ra a g re so ru , o d n o sn o m o­ g u ć n o st b o rb e p ro tiv fašistič k ih o k u p a to ra , o n a n ije vezivala za s u d b in u K ra lje v in e Ju g o slav ije n iti za stavove ove ili one g ru p a c ije dom aće bu ržo a z ije . Za n ju p ro d o ri fašistič k ih tr u ­ p a, ra s p a d a n je jugoslovenske vo jsk e i stv a ra n je k v islin šk ih d rža v n ih tv orevina n isu značili k ra j ra ta , k ra j b o rb e p ro tiv fašizm a. U p ro g la su od 15. a p rila C en traln i k o m ite t K P J je ja s n o ista k a o d a će K P J i ra d n ič k a k lasa n a sta v iti b o rb u p ro tiv a g re so ra i p od uslovom da d ržav a b u d e raz b ije n a , b o rb u u k ojoj će k o m u n isti i ra d n ič k a k lasa Ju g o slav ije is tra ja ti „do ko n ačn e p o b je d e " i u k o jo j će se „ ra đ a ti novi Polltlka KPJ pod okupac‘l°m l , pripre m a n i.

100

svijet" i stvoriti „na istin sk o j nezavisnosti svih naro d a Ju­ goslavije slobodna, b ra ts k a zajednica". Već tad a je u duhu stavova sa sjednice CKKPJ od 10. aprila, pri Centralnom kom itetu obrazovan Vojni kom itet pod rukovodstvom gene­ ralnog s e k re tara P a rtije Josipa Broza Tita. Fo rm iran je ovog kom iteta označilo je k u rs K PJ n a oru žan u bo rb u protiv fašističkih okupatora. P ristu p ilo se o dm ah fo rm iran ju takvih kom iteta i pri drugim p a rtijsk im rukovodstvim a. Prve nji­ hove akcije bile su sa krivanje o ružja jed in ica jugoslovenske vojske koje su se rasp a d a le i drugi oblici p rip re m a n ja za oružanu borbu. Zahvaljujući takvim stavovim a, a p rilsk i rat, rasulo i ko­ m adanje K raljevine Jugoslavije nisu im ali ozbiljne negativne posljedice po organizaciono s ta n je i akcionu sposobnost KPJ. Ona je, u p rk o s m nogim granicam a kojim a su okupato­ ri p rošarali te rito riju Jugoslavije, očuvala svoje organizaci­ ono jedinstvo i nastavila da d jelu je kao jed in a opštejugoslovenska politička p a rtija . P rihvatajući izložene stavove CKKPJ, p a rtijs k a rukovod­ stva i organizacije nastavile su gotovo bez zasto ja aktivnost još u danim a a prilskog ra ta i nep o sred n o poslije njega. O bjašnjavali su uzroke a prilskog slom a, sm isao o kupatorskog razb ijan ja Jugoslavije i stv a ra n je kvislinških režim a, ukazi­ vali da k rah Jugoslavije ne znači i k ap itu lac iju n aroda, otva­ rali persp ek tiv u oslobodilačke borbe. Oni su se obraćali ci­ jelom n a ro d u i tražili k o n tak te sa svim onim grupam a i po­ jedincim a, u k lju č u ju ći i one iz bivših g rađ an sk ih p a rtija , koji se nisu m irili sa ok u p acijo m i koji su bili sprem ni za otpor. Takva ak tiv n o st u d anim a a p rilsk o g ra ta i neposredno poslije njega jo š je više podizala ugled KPJ u širokim n aro d ­ nim m asam a i ja č a la n jen utic a j. Svi oni koji se nisu mi­ rili sa okup acijom i koji su izražavali sp rem n o st za aktivnu borbu, p rihvatili su stavove K PJ. Na toj osnovi je već 27. aprila 1941. došlo do stv a ra n ja O svobodilne fro n te slovenačkog n aroda, kojoj su, p o red K om u n ističk e p a rtije Slovenije, p ristupili h rišć a n sk i socijalisti, dio Sokola i neke druge m a­ nje političke grupe i organizacije. Prvih d an a m a ja održano je isto rijsk o sav jeto v an je KPJ u Zagrebu. Na t o m sa v je to v an ju , koje j e o držano nekoliko d a n a p o s l i j e s l o m a K r a l j e v i n e J u g o s l a v i j e , K o m u n i s t i č k a p a r­ 101

tija je ra z ra d ila sv o ju p o litič k u p la tfo rm u u u slo v im a ok u ­ p a c ije zem lje. Na sa v je to v an ju je, p rije svega, k o n sta to v a n o d a je K o­ m u n istič k a p a rtija Ju g o slav ije saču v ala svoje o rganizaciono je d in stv o i d a je n a sta v ila da d je lu je kao opštejugoslovenska po litič k a snaga i da je n je n u tic a j, u slje d n jen ih stavova i d rž a n ja u s u d b o n o sn im d a n im a k o ji su p ro te k li, izvanredno p o rasta o , d a su n jen e pozicije u širo k im n a ro d n im m asam a iz d an a u d an sve jače. N a tem e lju analize m arto v sk ih i a p rilsk ih d o g a đ a ja i d rž a n ja svih d ru štv en o -p o litičk ih snaga u tim do g a đ a jim a , S a v jeto v a n je je u tv rd ilo d a je ra d ­ n ička k lasa sa svojom av an g ard o m o sta la je d in a dru štv en o -politička snaga sp o so b n a da u svo je ru k e p reu z m e s u d b in u jug o slo v en sk ih n a ro d a . O c je n ju ju ć i s ta n je stv o re n o o k u p a ­ c ijo m zem lje, p o litik u o k u p a to ra i n je n e p o sljed ice, g ru p i­ r a n je snaga jugo slo v en sk e bu ržo a z ije i n jih o v e stavove i b o rb e n o a n tifa šistič k o rasp o lo ž en je o sn o v n ih n a ro d n ih m asa, s a v je to v an je je zauzelo stav da p o sto je svi b itn i o b jek tiv n i uslovi za o rg an izo v an je i vo đ e n je b o rb e p ro tiv o k u p a to ra i njegovih do m ać ih sa ra d n ik a , za o slo b o đ e n je i b o lju b u d u ć ­ n o st svih ju g o slo v e n sk ih n a ro d a . U p o s to ja n ju velike so cija­ lističk e zem lje, S o vjetskog Saveza i u a n tifašistič k im sna­ gam a u sv ije tu , K P J je vid je la p o v o ljn e m eđ u n a ro d n e fak ­ to re za u sp je š n o v o đ en je o slobodilačk e b o rb e. Polazeći od toga da je b o rb a p ro tiv o k u p a to ra i svih n jegovih d o m aćih s a ra d n ik a stv a r n a jš irih n a ro d n ih slojeva i svih ju g o slo v e n sk ih n a ro d a , n a ovom s a v je to v an ju su d e ta ljn o raz ra đ e n i zadaci K P J u s tv a ra n ju širo k o g oslo b o ­ dilačkog a n tifašistič k o g fro n ta . U d u h u tih osnovnih stavova, n a S a v jeto v a n ju su ra z ra ­ đeni n e p o sre d n i zadaci K P J u pogledu p rip re m a za o ru ža n u b orbu. Pri svim p a rtijs k im ru k o v o d stv im a tre b a lo je organizovati v ojne k o m ite te koji će preu z e ti p r ik u p lja n je o ru žja i ratn o g m a te rija la , ob raz o v a n je b o rb e n ih g ru p a i n jih o v u p rip re m u za o ru ža n e ak c ije , o rg an izo v an je o b a v je šta jn e slu­ žbe itd. O dluke M ajskog s a v je to v an ja i njeg o v a ra z ra d a p o liti­ čke linije K P J u uslovim a o k u p a c ije d a la je nov im p u ls politič k im i v o jnim p rip re m a m a za o ru ža n u b o rb u . M ateri­ ja li toga sa v je to v a n ja bili s u jo š so lid n ija osn o v ica za raz­ 102

vijanje političkog ra d a u n a ro d u i za stv aran je jedinstvenog oslobodilačkog fro n ta. In ten ziv n ija p olitička a k tivnost P a rtije jo š je više u ti­ cala na podizanje borbenog raspolo žen ja u n aro d u i na nje­ govu odlučnost da n a p ljačku, te ro r i zločine odgovara otpo­ rom . N a ra sta n je o tp o ra u p rak si je potvrdilo da je kurs K om unističke p a rtije Jugoslavije n a organizovanje oslobo­ dilačke bo rb e bio izraz o b jek tiv n ih k re ta n ja u zemlji. Ubrzo je bila izgrađena m reža v ojnih k om iteta p ri svim rukovod­ stvim a K PJ koji su rad ili u ž u rb a n o n a p rip re m a m a za oru­ žanu borbu. O p o ra stu u tic a ja K PJ u n a ro d u u ovom k ratk o m peri­ odu i o raz m je ra m a njen e političk e aktivnosti, uprkos nevjerovatno teškim uslovim a stvorenim okupacijom , naj­ bolje svjedoči p o ra s t b ro ja n jen ih članova. Od aprilskog rata do odluke o p o č e tk u u sta n k a u KPJ je prim ljen o 4.000 novih članova, tak o da je ona u b o rb u u šla sa 12.000 članova. Ovakva a k tiv n o st K P J i k re ta n ja k o ja je ona podstakla u širokim n a ro d n im m asam a doveli su i do p o m jeran ja u držanju svih po litičk ih g ru p ac ija jugoslovenske buržoazije i naročito n jen ih pro za p a d n o o rije n tisan ih snaga. Dok su o k u p a to r i kvislinzi pojačavali progone kom unista, ove snage su p ojačale p ro p ag a n d u svoga stava da za oružanu borbu p ro tiv o k u p a to ra jo š n ije vrijem e, da bi ta bo rb a dovela do ne iz m je rn ih ž rtava n aro d a, da bi značila avantu­ rizam . N a takve odgovore nailazili su p red stav n ici KPJ, koji su ulagali velike n a p o re da se u du h u stavova M ajskog sav­ jeto v a n ja povežu sa rukovodstvim a, odnosno rukovodećim ljudim a iz bivših b u ržo a sk ih p a rtija i da ih pozovu na sarad n ju na liniji oslobodilačke borbe. Do takvih razgovora je i dolazilo, ali oni n isu donosili rezu ltate. Pojedinci su se izjašnjavali pro tiv o k u p a to ra , isticali su da su i oni za borbu, ali od toga d alje nisu išli. Takvo njihovo držan je u uslovim a sve žešćeg o k u p a to rsk o g te ro ra i progona i sve intenzivnijih p rip re m a za oslobodilačku b o rb u koje je spro­ vodila K PJ p ro d u b ljiv a lo je proces d ife ren c ira n ja m eđu p ri­ stalicam a b u ržo a sk ih p a rtija . U toku p rip re m a za oru ža n u b o rb u CKKPJ je saznao za negativne p ojave u m akedonsk o j p a rtijs k o j organizaciji. 103

U n jen o m ru k o v o d stv u preo v lad ao je u tic a j o n ih lju d i koji su sm a tra li da b u g a rsk a o k u p a c ija M akedonije povlači i p rik lju č e n je m ak e d o n sk e p a rtijs k e org an izacije B ugarskoj rad n ič k o j p a rtiji. Takav je sta v zauzeo i C en traln i ko m itet B u g arsk e rad n ič k e p a rtije , p a je p rik lju č e n je izvršeno bez z n a n ja CK K PJ. P o k ra jin sk i k o m ite t KP za M akedoniju p re ­ k inuo je vezu sa C en tra ln im k o m iteto m K PJ i odbio da sprovodi njegove stavove o p rip re m a m a za o ru žan u b orbu. To je izazvalo d u b o k u k rizu u m ak ed o n sk o j p a rtijs k o j orga­ n izaciji, p o d sta k lo a k tiv n o st o p o rtu n istič k ih elem en ata u org an iz a cijam a i im alo negativne po sljed ice za razv itak oslo­ b o dilačke b o rb e u M akedoniji. C e n traln i k o m ite t KPJ je o d m ah pred u zeo m je re da okonča tak v o sta n je , ali u sljed slab ih veza i o tp o ra u P o k ra jin sk o m k o m ite tu K PJ za Ma­ k e d o n iju do p o z itivnih rje š e n ja u to k u p rip re m a n ije došlo. A ktivnost p o jed in ih ru k ovodećih k ad ro v a i lo k aln ih p a rtij­ s k ih org an iz a cija u M akedoniji u d u h u p o litičk e lin ije KPJ u ovom p e rio d u b ila je re z u lta t n jihovog o tp o ra a n tip a rlijsk im stav o v im a u p o k ra jin sk o m ru k o v o d stv u .

2.

K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U P O K R E ­ T A N JU I R A Z V IJA N JU U STA N K A 1941. G O D IN E

PoCetak ustanka 1 razvoj vojnih djejstava

N a d a n n a p a d a N jem ačk e n a Sov jetsk i Savez, 22. ju n a 1941, Cen^ kom itet KpJ jzdao je proglas

n a ro d im a Ju g o slav ije, pozivajući ih u o ru ža n u o slobodilačku b o rb u . K o m u n istič k a p a rtija Ju g o slav ije sh v atila je n ap ad N je m a č k e n a S ovjetski Savez kao do g ađ aj koji će dovesti do p relo m a u o d n o su snaga u sv jetsk o m ra tn o m suk o b u i u tic a ti n a društv en o -p o litičk i k a ra k te r toga sukoba. Ona je u S o v jetsk o m Savezu v idjela g a ra n c iju p o b jed e nad silam a O sovine. Za n a ro d e Ju goslavije, k o ji su po d u tic a je m KPJ gledali n a S o v jetsk i Savez sa n a jv ećim p o v jeren jem , p rv a z em lja socijalizm a b ila je ne sam o g a ra n c ija p o b jed e nad fašistič k im o sv ajačim a već i g a ra n c ija da će u oslobodila­ čkoj b o rb i o sig u ra ti o s tv a re n je svojih so cijaln ih i nacional­ nih težnji. Za jugoslovenski revo lu cio n arn i rad n ičk i p o k ret i K PJ b o rb a p ro tiv fašističkog osv ajača sa d a se po stav ljala i k ao n jih o v in te rn a c io n a lis tič k i dug p re m a p rv o j zem lji 104

socijalizm a. Oni su n apad n a Sovjetski Savez shvatili kao signal za početak odlučne b itk e svih revolucionarnih i antilašističkih snaga svijeta protiv m račn ih fašističkih sila. Zbog svega toga je priro d n o da je o dbram beni rat Sov­ jetskog Saveza u vrijem e kada su u Jugoslaviji privođene k ra ju p riprem e za u sta n a k izvršio snažan uticaj na podi­ zanje borbenog raspoloženja naro d n ih m asa Jugoslavije i u opšte n a sazrijevanje uslova za p o k reta n je oružane borbe p rotiv o k u p a to ra i dom aćih izdajnika. N ajzad, angažovanjem glavnine njem ačkih oružanih snaga u n apadu na Sov­ jetsk i Savez bili su stvoreni m nogo povoljniji uslovi za raz­ vijanje oružane borbe u svim p orob ljen im zem ljam a Evrope, p a i u Jugoslaviji. N apadom N jem ačke na Sovjetski Savez oživjela je i aktivnost K o m in tem e na liniji antifašističk e borbe. Ona je pozvala kom unističke p a rtije p o rob ljen ih zem alja da, organizujući b o rb u p ro tiv o k u p a to ra , pru že p o d ršk u Sovjetskom Savezu. Poslije 22. ju n a K om unistička p a rtija Jugoslavije je u žurbano sprovodila po sljed n je prip re m e za organizovanje oružane borbe. O dlukom C entralnog k o m iteta KPJ od 27. ju n a, u m jesto ran ijeg V ojnog kom iteta, obrazovan je Glavni štab narodnooslobodilačkih partizan sk ih o d red a Jugoslavije, u kom e je fu n k ciju k o m an d a n ta p rim io generalni se k re tar P a rtije Tito. U brzo zatim , 4. ju la , o d ržan a je u B eogradu sjednica P olitbiroa CK KPJ, na kojoj je odlučeno da se od ran ije p riprem ljenog lju d stv a organ izu ju p artizan sk i odredi i počnu sa oružanim akcijam a. Na sjednici je riješeno da se u pojedine p o k rajin e u p u te delegati C entralnog K om iteta koji će obezbijediti sprovođenje ove odluke. Odlučeno je da Glavni šta b p okrene svoj bilten. U d u h u o dluka ove sjed­ nice, CKKPJ je 12. ju la objavio novi proglas, u kom e je pozvao n arode Jugoslavije na oružan u oslobodilačku borbu. Tih dana su u Glavnom šta b u narodnooslobodilačkih p a rti­ zanskih odreda Jugoslavije razrađen e osnovne sm jernice o taktici oružane b o rb e i o organizovanju o ru žan ih snaga ustan ­ ka. Ove sm jernice su objavljene u prvom b ro ju Biltena Glav­ nog šta b a koji je izašao u B eogradu 10. avgusta 1941. godine. U skoro poslije ovih odluka došlo je do p rvih oružanih borbi u m nogim krajevim a Jugoslavije. U nekim oblastim a Jugoslavije prve oružane a k cije p a rtiza n sk ih o d red a ubrzo 105

su p rim ile k a ra k te r u sta n k a . U C rnoj G ori je već sred in o m ju la izbio o p š ti u sta n a k . Za nekolik o d a n a bili su u n ište n i talija n sk i garnizoni i oslo b o đ en a te r ito r ija C rne G ore izuzev C etinja, P odgorice (T itograda), N ik šića i n e k ih m je s ta u P rim o rju . N ekoliko h ilja d a ta lija n s k ih v o jn ik a bilo je zaro b ­ ljeno, a o ru ža n e snage u s ta n k a izrasle su u k ru p n e i rela­ tivno d o b ro n a o ru ž a n e fo rm a cije. K ra je m ju la i u to k u a v gusta ak c ije p a rtiz a n s k ih o d re d a p re ra s le su u u s ta n a k u najvećem d ije lu B osne i H ercegovine. U stan ičk e snage oslo ­ bodile su p ro s tra n e te rito rije , razb ile z n a tn e u s ta šk e i do­ m o b ra n sk e jed in ice i o slobodile m n o g a m je sta , m eđ u ko­ jim a i više gradova. U isto v rije m e izbio je u s ta n a k u Lici, n a K o rd u n u i u B an iji, i z n a ta n d io ovih o b lasti bio ie oslobođen. U S rb iji je do o ru ža n ih b o rb i d ošlo već u p rv o j polovini ju la . U to k u av g u sta i s e p te m b ra b o rb e su p rim a le sve k ru ­ p n ije raz m je re , da bi u se p te m b ru u z a p ad n o j S rb iji i S u m a d iji izrasle u n a ro d n i u s ta n a k . P a rtiz an sk e snage oslo­ bodile su m noga m je s ta u ovim o b lastim a i stv o rile p ro ­ s tr a n u oslo b o đ en u te rito riju . N jem ačk e o k u p acio n e tru p e p re trp je le su z n a tn e g u b itk e i bile p rim o ra n e n a o d b ra n u u n e k oliko u tv rđ e n ih garn iz o n a u n ajv ećim g radovim a. N ešto k a sn ije p a rtiz a n s k e b o rb e u isto čn o j i n a ro č ito u ju žn o j S rb iji p rim ile su tak o đ e k a ra k te r u s ta n ič k o g p o k reta . Do p rv ih o ru ža n ih a k c ija p a rtiz a n s k ih o d red a došlo je u ju lu u Sloveniji, gdje su n e što k a sn ije fo rm ira n i prvi p a rtiza n sk i b a ta ljo n i, koji su izvodili p a rtiz a n sk e a k cije u to k u jeseni i do k r a ja 1941. godine. U brzo su počele i prve p a rtiz a n s k e a k c ije u D alm aciji, G o rsk o m k o ta ru i P rim o rju , Slavoniji i dru g im o b lastim a H rv a tsk e . U ju lu su stv o ren i prvi p a rtiz a n s k i o d red i u V ojvodini, n a ro č ito u B an a tu , gdje su pod veom a nep o v o ljn im te re n s k im u slo v im a v ođene i veće o ru žan e akcije. T ek k a d a je n a in te rv e n c iju C K K PJ K o m in te m a saopštila svoj stav da p a rtijs k a org an iz a cija u M ak ed o n iji o stan e u sa sta v u K P J i k a d a je o d lu k o m CK K PJ o b razo v an počet­ kom s e p te m b ra nov p o k ra jin sk i k o m ite t K P J za M akedo­ n iju , započele su organizovane p rip re m e za o ru ža n u b o rb u u ovoj p o k ra jin i, a prve a k c ije p a rtiz a n s k ih o d re d a izvedene su u prv o j polovini o k to b ra . 106

U poredo sa o ružanim akcijam a p a rtizan sk ih odreda, p a rtijsk e organizacije u okup iran im gradovim a i in d u strij­ skim c e n trim a organizovale su i izvodile mnoge sabotaže, diverzije i druge akcije. N aročito širo k u b o rb en u aktivnost razvijale su organizacije u B eogradu, L jubljani, Zagrebu, Splitu, M ostaru, K ragujevcu, S arajev u i drugim m jestim a! Ta a k tivnost je podizala borb en o raspoloženje naro d a i sve je više bilo onih koji su se odazivali pozivim a P artije i odlazili u p a rtiza n e ili se uključivali u bo rb en e grupe za izvođenje a k c ija u o k u p ira n im m jestim a. T ako se, u p rk o s svim n erav n o m jern o stim a i teškoćam a, pod veom a nepovoljnim uslovim a počeo razvijati oružani ustanak u Jugoslaviji. D esetine hilja d a lju d i našlo se u ustaničkim p a rtiza n sk im form acijam a, koje su u m nogim obla­ stim a zem lje nanosile ozbiljne u d arce o k u p ato rsk o j i kvislinškoj živoj sili, otežavale sa ob raćaj, zakočile privredu. Stvorene su bile p ro stra n e oslobođene te rito rije n a kojim a se počeo razvijati novi život. Bio je to prvi u s ta n a k u o k u p ira n o j E vropi u vrijem e kada su fašističke sile o stvarile svoje najveće pobjede na Istočnom fro n tu . C rvena a rm ija se pod u d a rc im a fašističkih tru p a povlačila uz velike gubitke, n a p u šta ju ći znatni dio te rito rije Sovjetskog Saveza. Već početkom o k to b ra njem a­ čke tru p e započele su p rip re m e za ofanzivu čiji je nepo­ sredni cilj bio o sv a ja n je M oskve. Sovjetski n aro d ulagao je k rajn je n a p o re i podnosio teške žrtv e da bi zaustavio n apre­ dovanje njem a č k ih oru žan ih snaga. U prkos prvim porazim a i velikim gubicim a, sve je više rasta o o tp o r Crvene arm ije. Upravo zbog takvog razvitka dog ađ aja n a glavnom , isto­ čnom ra tištu , o k u p a to ri su bili iznenađeni razm jeram a p ar­ tizanske b o rb e i n a ra s ta n je m u sta n k a u Jugoslaviji, čija se vojska svega nekoliko m jeseci ra n ije rasp a la pod prvim udarcim a. N jihovih osa m n a e st divizija, koliko ih je bilo u Jugoslaviji uoči u sta n k a , uz pom oć o ru žan ih snaga kvislinga, nije bilo sposobno da sp riječ e njegov razvitak. Okupacioni sistem bio je ozbiljno ugrožen, i Jugoslavija se, um jesto baze za vođenje osvajačkog ra ta , p retv o rila u novo ratište, neočekivano za sile Osovine. U spjesi u sta n k a ugrožavali su prestiž ok u p acio n ih sila i dovodili u su m n ju stab iln o st „no­ vog evropskog p o retk a " . 107

M eđutim , o k u pacione sile b ile su u m o g ućnosti d a p o ja ­ č a ju svoje snage u Jugoslaviji p reb a c iv an je m jed in ica iz dru g ih o k u p ira n ih z em alja i sa dru g ih fro n to v a. T a lija n sk a vrhovna k o m an d a je u ofanzivi p ro tiv u s ta n k a u C rnoj Gori već k ra je m ju la angažovala snage iz svoje a rm ije u A lbaniji. U d rugoj polovini a v gusta ta lija n sk e tru p e pred u zele su ofanzivu p ro tiv u s ta n ič k ih ž a rišta n a te rito rij: NDH. Z abri­ n u t s ta n je m u n jem ačk o j o k u p acio n o j zoni Ju goslavije, H it­ le r je 16. se p te m b ra izdao n a re d b u za u n ište n je u sta n k a . U tom c ilju p reb a č e n e su u S rb iju iz G rčke, F ra n cu sk e i sa Istočnog fro n ta tri n jem a č k e divizije. U s e p te m b ru je počela n jem a č k a ofanziva u z a p adnoj S rb iji i S u m ad iji, k o ja je s p rek id im a tra ja la sve do p o č e tk a d ecem b ra. Više o p eracija p ro tiv p a rtiz a n s k ih o d red a izvele su o k u p acio n e i kvislinške snage u B a n a tu , S lavoniji, S rem u, Sloveniji, G o rsk o m ko­ ta ru , D alm aciji i u d ru g im oblastim a. B ro jča n o i teh n ičk i n e uporediv o n a d m o ćn ije, o k u p a to r­ ske i kvislinške tru p e obično su u sp ijev ale d a p o tp u n o ili djelim ičn o o k u p ira ju oslobođene te rito rije . One su, p ri tom , po nalogu svojih kom an d i srpovod ile n a d n a ro d o m n a jb ru ­ ta ln ije rep re sa lije . Palile su č itava n a selja, m asovno u n išta ­ vale stanovništvo, ne štedeći ni djecu , žene i starce; dese­ tin e h ilja d a lju d i bile su d e p o rto v a n e u k o n c e n tra cio n e lo­ gore u zem lji ili u p oznate logore sm rti u razn im ev ro p sk im zem ljam a. N ajm a so v n ije zločine počinile su n jem a č k e tru p e u v rije m e ofanzive u S rb iji. Sam o u M ačvi u b ile su 6.000, u K ra lje v u 2.000 u K ragujevcu 7.000 lju d i, žena i djece. U isto vrije m e o k u p a to r je n a s to ja o d a o jač a kvislinge i da u zem lji nađe nove saveznike u b o rb i p ro tiv u sta n k a . U staše su činile sve da jo š više ra s p ire b rato u b ila č k u b o rb u izm eđu srpskog, h rv atsk o g i m u slim an sk o g stan o v n ištv a, da pom oću o k u p a to ra u č v rste d o m o b ra n stv o i d a stv o re nove u sta šk e fo rm acije. U talija n s k o j o k u p acio n o j zoni Slovenije rea k c io n arn e snage slovenačke b u ržo azije p o jačale su ak ciju p ro tiv u s ta n k a i o stv a rile čvršću s a ra d n ju sa o k u p ato ro m . N je m a č k a oku p a c io n a u p rav a u S rb iji o rb azo v ala je 29. avgusta, m je sto k o m esa rsk e vlade, tzv. v lad u srp sk o g spasa, na čelu sa generalom bivše jugoslo v en sk e v ojske M ilanom N edićem . Oko ove vlade okupile su se n a jre a k c io n a rn ije snage srp sk e b u ržo azije pod krila tic o m „ b o rb e p ro tiv kom u­ n istič k e o p a sn o sti k o ja srp s k o m n a ro d u p r ije ti o d u s ta n k a ”. 108

N edićeva vlada je odm ah počela stv arati svoje oružane od­ rede, čiji su kom andni sastav najvećim dijelom činili ofi­ ciri bivše jugoslovenske vojske. S a rad n ju s njem ačkim oku­ pa to ro m u borbi p rotiv usta n k a prihvatio je i četnički voj­ voda K ošta M ilovanović Pećanac. O k upator je pojačao mobi­ lizaciju p rip a d n ik a nacionalnih m an jin a u svoje form acije. U jesen 1941, poslije n euspjeha s tak tik o m odlaganja oru­ žane borbe, stupili su u oružanu ak ciju protiv u stan k a čet­ nički odredi pukovnika Draže M ihailovića. O fanzivam a, m asovnim rep resalijam a nad narodom i angažovanjem snaga dom aće buržoazije, o k u p ato ru je pošlo za rukom da m jestim ičn o zakoči b u ran razvitak ustan k a, a u nekim ob lastim a da m u nanese i ozbiljne udarce. M eđutim, te u sp je h e o k u p a to r i njegovi dom aći saradnici platili su visokom cijenom . Oni su bili prim o ran i da vode pravi ra t u jed n o m d ijelu oku p iran e Evrope. To je za sile Osovine bilo prvo ra tište koje sam e nisu p lan irale i koje im je već 1941. godine nepredviđeno vezalo d esetinu novih divizija n a m ijen je n ih za druge frontove i druge oku p iran e zemlje. U tim teškim i neravnim bo rb am a pokazala se vitalnost i n e u n ištivost usta n k a . V elika talija n sk a ofanziva u ju lu i avgustu u C rnoj Gori izazvala je oseku u stan k a, ali je već u o k to b ru 1941. došlo do k ru p n ih p a rtizan sk ih akcija, koje su u brzo ponovo izrasle do stepen a n arodnog ustan k a. Ve­ liki dio te rito rije C rne Gore opet je bio oslobođen. To se ponovilo u H ercegovini, zapadnoj Bosni, Lici, na K ordunu i u nekim d rugim u stan ičk im oblastim a u kojim a su u peri­ odu avgust—se p te m b ar ok u p a to rsk e i dom aće buržoaske snage vodile svoje ofanzivne operacije. B orbe u zapadnoj S rb iji i S um adiji nastavile su se i u to k u zime 1941/1942. godine. O jačane o k u p a to rsk e oružane snage nanijele su oz­ biljn e u d a rc e p a rtiza n sk im odredim a u Sloveniji, ali je već k raje m 1941. došlo u nekim m je stim a do ustaničkog poleta koji je nagovještavao nov u spon oružane b o rb e slovenačkog naro d a. K ra je m 1941. pojavila su se nova u stan ičk a žarišta. U to v rijem e pa rtiza n sk e bo rb e u južnoj S rb iji, Sandžaku, Srem u, D alm aciji, G orskom k o taru , H rv atsk o m p rim o rju , Slavoniji prim a le su sve m asovniji k a ra k te r. Tada je u p a rtiza n sk im o d red im a Jugoslavije bilo 80.000 n aoružanih boraca. 109

K ra je m 1941. godine u sv ije tu su se zbili veom a zna­ č a jn i događaji. U bici za M oskvu k o ja je počela sred in o m o k to b ra 1941. H itle r je doživio p rvi veliki n eu sp jeh . Svi n a­ p ori n jem ačk e a rm ije da zauzm e M oskvu o stali su bez rezultata. Početkom de c em b ra C rvena a rm ija je p rešla u protivofanzivu, n a n ije la teške gu b itk e n jem a č k im tru p a m a i pov ratila z n a ta n dio so v je tsk e te rito rije . B itk a za M oskvu označila je p oraz H itlerove stra te g ije „m un jev ito g rata ". K rajem 1941. godine došlo je do p ro šire n ja sv jetsk o g rata . Jap an sk i iznenadni n a p a d n a a m e rič k u p o m o rsk u b azu Perl H a rb u r 7. d ecem b ra označio je p o č e ta k ra ta n a D alekom istoku. T ada su S je d in je n e A m eričke D ržave objavile ra t Japanu. G odine 1941. obrazovan je m oćni ra tn i savez izm eđu SSSR, Velike B rita n ije i SAD. To je o tv o rilo p e rsp e k tiv u pobjede p o robljenim i ugroženim n a ro d im a i dalo snažan podsticaj jač a n ju an tifašistič k o g rasp o lo ž en ja i sp re m n o sti de m o k ra tsk ih i p ro gresivnih snaga u sv ije tu za b o rb u p ro tiv fašizm a. U v rije m e p rip re m a , a zatim u perio d u p o k re ta n ja i ra z v ija n ja ustanka< K PJ j e o slo b o đ en je zem lje i ;Sp Unje n je d e m o k ra tsk ih so cijaln ih i na c io n a ln ih težn ji n a jš irih n a ro d ­ nih slojeva i svih jugoslovenskih n a ro d a isticala kao osnovu političkog pro g ra m a u sta n k a . To je b ila p o lazn a tač k a za s tv a ra n je jed in stv a n a jš irih n a ro d n ih slo jev a i za zbliža­ vanje i u jed in jav n je svih jugosloven sk ih n a ro d a . To je jed in ­ stvo naro d n ih m asa i b ra ts tv o n a ro d a Ju g o slav ije u o ru ža­ noj bo rb i p ro tiv o k u p a to ra i njegovih d o m aćih sa ra d n ik a izražavalo se u N arodnooslobodilačk o m fro n tu . D alekosežni oslobodilački ciljevi u s ta n k a i p e rsp e k tiv a o stv a re n ja socijalnih i n a c ionalnih tež n ji k o ju je o tv ara la K PJ odgovarali su stv a rn im uslovim a i p o litičk im o d nosim a u zem lji. M ase stanovništva k ojim a je n ep o sre d n o zap rije­ tilo u n išten je, kao i p ojedini jugo slo v en sk i n a ro d i koji su se suočili sa o k ru tn im m je ram a d en acio n alizacije, vidjeli su u oružanoj borbii jedini p u t nacionalnog o p sta n k a i oslobo­ đenja. Tam o gdje su n a ro d n e m ase p rih v a tile poziv K PJ i pošle u oružanu bo rb u , odm ah su ispoljile svoje d e m o k ra t­ ske težnje. U sv ijesti n a ro d a n a p rv im oslo b o đ en im terito-

KPJ u borbi za šlrold oslobodllački front 1 za bratstvo ^naro ugo-

110

rija m a vladalo je sh v atan je da k raj oku p ato rsk o g i kvislinŠkog ro p stv a znači u jed n o i početak novog društveno-političkog sistem a, u čijem će izgrađivanju odlučnu ulogu im ati in te resi osnovnih n a ro d n ih m asa. Politički oblici i akcije p rek o k o jih su se te težnje ispoljavale bili su, p rije svega, rez u lta t u tic a ja o štrih klasnih i nacionalnih p ro tiv rječn o sti koje su djelovale na tlu K raljevine Jugoslavije. Tam o gdje je u slje d raz o č a ran ja u K raljevin u Jugoslaviju došlo u naro d n im m asam a do pojava dem oralizacije i besperspektiv­ n osti, ja č a n je N arodnooslobodilačkog fro n ta bilo je uslovljeno razv ijan jem svijesti n a ro d a o oslobodilačkim ciljevim a u sta n k a . N a taj način su težnje n a ro d n ih m asa za oslobo­ đenjem i za društveno-političkim p ro m je n am a postale po­ k reta č k a snaga oružane oslobodilačke b o rb e i osnova na kojoj se pro širiv alo i jačalo jed in stv o i b ratstv o n aro d a Jugoslavije u to k u te borbe. U isto vrije m e su takva političk a k re ta n ja u u sta n k u b ila nov fa k to r koji je u ticao na d ržan je pro zap ad n ih i dru g ih političk ih g ru p a buržoazije. Isp o ljen e težnje ustan ičkih m asa za d e m o k ra tsk im društveno-političkim p ro m je­ na m a p o d sta k le su sve snage reak cio n arn e buržoazije na još o d lučniji o tp o r p o k re ta n ju i raz v ija n ju o ružane b o rbe. N asu­ p ro t K P J, one su pozivale n a ro d n a m ir, opom injale ga da ne izaziva o k u p a to ra i da v jeru je u oslobođenje od stran e saveznika, tv rdile da je o ružana b o rb a av an tu rizam i da će d o n ije ti sam o nova s tra d a n ja i žrtve. Zbog toga, iako je oslobodilačka p latfo rm a K PJ otva­ rala širo k e m ogućnosti o brazovan ja koalicija, iako je Par­ tija b ila in ic ija to r sa ra d n je na toj p latfo rm i, sve snage b u r­ žoazije, u k lju č u ju ći tu i izbjegličku vladu, bile su i ostale odlučno p ro tiv u sta n k a . O tuda je p ita n je za oslobodilačku b o rb u ili p ro tiv nje, za lo ja ln o st p rem a o k u p a to ru i kvislin­ zim a ili za b o rb u p ro tiv n jih — im alo od sam og početka odre­ đenu klasn u sadržinu. M eđutim , K PJ je ostala dosljedno na poziciji oslobodilačke b o rb e i s te pozicije v ršila je p ritisa k n a one b u ržo a sk e snage koje su se na riječim a izjašnjavale p ro tiv o k u p a to ra ili su se držale pasivno, ističući d a je u sta ­ n ak p re u ra n je n , da tre b a čekati i p rip re m a ti se za akciju on d a kada glavne snage sila Osovine b u d u o d sudno tučene na velikim sv jetsk im frontovim a, ili su p ro p ag irale Pasiv­ n o s t p o d izgovorom d a m ali n a ro d i ne m ogu sam i odluči­ 111

vati o svojoj su d b in i, d a će n jih o v a b u d u ć n o st b iti rije še n a ishodom r a ta izm eđu velikih sila. Tako je K PJ u n a p o rim a za s tv a ra n je je d in stv a širo k ih n aro d n ih slojeva u u s ta n k u vodila b o rb u n a dva fro n ta — otk riv a la je p rav u s u štin u po litik e o k u p a to ra i ulogu kvi­ slinga i u isto vrije m e tje ra la n a č istac on e b u ržo ask e snage koje su se držale pasivno ili se izjašn jav ale p ro tiv o k u p a­ to ra , ali i p ro tiv aktivne, o ru žan e oslo b o d ilačk e b o rb e. M ada su ponegdje o k u p a to r i kvislinzi im ali i zn a tn iji u tic a j, ip ak to nije bila ozb iljn a p re p re k a p o k re ta n ju sve širih slojeva n aro d a u oru žan u b o rb u . T im p rije što je sam im o b jek tiv ­ nim razvitkom n jih o v u tic a j slabio, što su se n a ro d n e m ase u p rak si u v jerav ale u p rav i sm isao p o litik e o k u p a to ra i kvislinga. P rozapadno o rije n tis a n e b u ržo a sk e g ru p ac ije ne sam o što su im ale, u c jelini p o sm a tra n o , z n a tn iji u ticaj u n a ro d u već su svojom politik o m „o d lag an ja b o rb e" ili poli­ tikom „čekanja na rje š e n je sp o lja ", u uslo v im a kakvi su bili 1941. godine, o b jek tiv n o m ogle i ja č a ti svoje pozicije. Poslije aprilsk o g r a ta i velikih u s p je h a H itlero v ih a rm ija u Evropi i, posebno, na Isto č n o m fro n tu , tak v i stavovi su bili p rih v a tljiv iji za dio n a ro d n ih m asa. P ro p a g an d a o „odla­ g a nju b o rb e" nailazila je na p ovoljn o tlo o so b ito u v rijem e o k u p a to rsk ih i kv islin šk ih ofanziva i re p re s a lija n a d n a­ rodom . Takvi su bili o p šti uslovi po d k o jim a je K P J vodila b o rb u za jed in stv e n i oslobodilački fro n t i b ra ts tv o ju g o slo ­ venskih naro d a. U po jed in im p o k ra jin a m a ta se b o rb a raz­ vijala u često veom a specifičnim oblicim a. Već prvi u sp je si p a rtiz a n sk ih o d red a u S rb iji n aišli su na m asovne s im p a tije i sve sn a žn iju a k tiv n u p o d ršk u s rp ­ skog naro d a. To se m an ifestovalo i u b rzo m p o ra s tu b o ra ­ čkog sastava p a rtiz a n sk ih o d red a i u a k tiv ira n ju n aro d n ih m asa na oslobođenim i neoslobođen im te rito rija m a n a p lat­ form i oslobodilačke b orbe. N a in icijativ u lo k aln ih ru k o v o d ­ stava K PJ brzo se raz v ija la m reža o rg an izacija i o d b o ra N arodnooslobodilačkog fro n ta . Pod u tic a je m usta n ič k o g po leta i p ro širiv a n ja oslobodi­ lačkog fro n ta , po jed in i lokalni ruko v o d io ci bivših b u ržo a­ skih stra n a k a p rih v a tili su pozive K P J, izjašn jav ali se za b o rb u i za p o d ršk u p a rtiza n im a . U nek im m je stim a su ula­ zili i u od b o re N a ro d n o oslobodilačk o g fro n ta . M eđutim , ovi 112

uspjesi pali su ub rzo u sje n k u sve intenzivnije akcije protiv ustan k a, koja je bila usm je ra v a n a iz nekoliko organizovanih centara. Pored vlade generala M ilana Nedića, zatim četni­ čkog vojvode K oste M ilovanovića Pećanca u južnoj Srbiji i drugih, n a jja č i c e n ta r fo rm irao se oko pukovnika bivše ju ­ goslovenske vojske Draže Mihaiilovića, koji se sa grupom oficira sklonio poslije aprilskog ra ta na plan in u Ravnu goru i tu ostao do p o četk a u sta n k a . M ihailović se izjašnjavao protiv o k u p a to ra , ali je u prvim ko n tak tim a sa partizanim a zastupao stav o p re u ra n je n o sti u s ta n k a i odbijao učešće u oružanoj borbi. U isto vrijem e je u im e k ralja i vlade u izbjeglištvu, počeo stv a ra ti četničk u organizaciju i mobilisati vojne obveznike u četničke form acije. Pored propagande 0 p re u ra n je n o s ti u s ta n k a i tobožnjeg p rip re m a n ja „za po­ v oljnije uslove", M ihailovićeva a kcija p ro tiv u sta n k a nosila je sve izrazitije pečat an tik o m u n ističk e propagande. Sve ono što se u n a ro d u kolebalo, što n ije bilo sprem no za oru ža n u b o rb u , ok reta lo se M ihailovićevom p o k retu . Bilo je očevidno da će tak v a ak tiv n o st srp sk e reak cije u ticati na sužavanje p olitičke osnove u sta n k a , n a ro čito u uslovim a ve­ ćih ofanzivnih o p e ra c ija o k u p a to ra , sa k o jim a se u najsko­ rije v rijem e m oralo rač u n a ti. Zbog toga je P a rtiji p re d sto ja la tešk a b o rb a za o tk ri­ vanje prave su štin e četničkog po k reta. R ačunajući s onim dijelom n a ro d a koji je jo š im ao iluzija o m o n arh iji i bio pod u tic a je m tra d ic ija četništva, a koji je u osnovi bio p at­ r io tsk i o rije n tisa n , ona je tu b o rb u vodila sa najvećom poli­ tičkom gipkošću i širinom . Istica la je da n em a nikakve pre« p rek e sa ra d n ji č e tničkih i p a rtiza n sk ih o d red a u b o rb i pro­ tiv o k u p a to ra , ko ja je b ila prvenstv en i zad atak svih p a tri­ o tsk ih snaga. Na in icijativ u V rhovnog šta b a p artizan sk ih o d red a od rža n a su u jese n 1941. dva sa sta n k a izm eđu T ita 1 D raže M ihailovića. M ihailović je oba p u ta odbio predloge o z a jedničkim o p e ra c ija m a p ro tiv o k u p ato ra. M ihailovićevu odlu čn o st da se b o ri p ro tiv u sta n k a učvr­ stila je p o ru k a ju g oslavenske izbjegličke vlade, k o ju je prim io p rek o prve m isije upućene u njegov šta b iz b rita n sk e ko­ m an d e za B liski istok u o k to b ru 1941. V lada je od njega z a h tijev ala da s p riječ i u s ta n a k k o jim rukovodi K om unisti­ čka p a rtija . K ao povoljan tre n u ta k za u n ište n je u stan k a, M ihailović je iza b ra o z a vršnu e ta p u njem ačk e ofanzive i

p o četk o m no v em b ra p reša o je u n a p a d n a oslo b o đ en u teri­ to riju . Taj n a p a d p a rtiza n sk e snage su razbile. M ihailović se ta d a o b ra tio izbjegličkoj vladi sa zah tjev o m da savezni­ čke vlade in te rv en išu kako bi se p a rtiza n i p rin u d ili da ob u ­ stave to b ožnje n a pade na četničk e o d red e i da p riz n a ju njegovu k o m andu. Do takve in te rv en c ije ju goslovenske vlade je i došlo, pa su se tom p rilikom vlade Velike B rita n ije i S o v jetskog Saveza složile da pozovu p a rtiza n e i četn ik e u z a je d n ičk u b o rb u , pod k om andom Draže M ihailovića, p ro tiv o k u p a to ra . Pored toga, izbjeglička vlada je organizovala p re k o šta m p e i ra d ija savezničkih ze m a lja p ro p ag a n d u u k o joj je veličala to b o žn ju b o rb u četn ik a Draže M ihailovića i o p tu živ ala p a rtiza n e kao s a ra d n ik e o k u p a to ra . Već u de­ ce m b ru M ihailović je proizveden u čin g en erala, a u ja n u a ru 1942. im enovan je u novoj izbjegličkoj vladi za m in istra voj­ ske i m orn a ric e . T ako je č etn ičk i p o k re t D. M ihailovića izrastao u organizovanu snagu u zem lji na k o ju se o sla n ja la v e lik o srp sk a bu ržo a z ija u b o rb i za re s ta u ra c iju svoje heg em o n ističk e vladavine po slije ra ta . Polazeći od toga da će p o b jed o m a n tih itlero v sk e k oalicije b iti osig u ra n a o bnova Jug o slav ije i sta ro g d ru štv e no-političkog sistem a, ju g o slo v en sk a vlada u izbjeglištvu je u o slobodilačkom i d em okratsko-revolucion a m o m p ro g ra m u i p rak si u s ta n k a v id jela glavnu o p asn o st za o stv a re n je tih svojih ciljeva. Stoga je on a cjelo k u p n u a k tiv n o st č e tničkog p o k re ta u s m je rila n a ra z b ija n je u sta n k a . U uslovim a n jem a č k e ofanzive k o ja je dovela do povla­ č e n ja p a rtiz a n s k ih o d red a i g u b ita k a oslo b o đ en ih te rito rija i n a jb ru ta ln ijih rep re s a lija n a d n a ro d o m , četn ičk a a k c ija za „odlaganje u s ta n k a ” na išla je na p lo d n o tlo. č e tn ič k i p o k ret je zn a tn o d o p rin e o krizi u k o joj se k raje m 1941. godine n a šao u s ta n a k u zap ad n o j S rb iji i Š u m ad iji. Za raz lik u od S rb ije , u C rnoj G ori se b o rb a za jed in ­ stvo n a ro d a , za p la tfo rm u N a ro d n o o slo b o d ilačk o g fro n ta razvila tek p o slije velike ofanzive ta lija n s k ih tru p a , k o ja je već p o č e tk o m av g u sta dovela do oseke 13-julskog u stan k a. Još u to k u ofanzive b u ržo a sk e snage razvile su p ro p ag a n d u p ro tiv K P J, o p tu žu ju ć i je za av a n tu riz a m i s u p ro tsta v lja ju ć i se n jen im n a s to ja n jim a da sačuva p a rtiza n sk e snage i p ro ­ duži s a o ru ža n o m b o rb o m . 114

U poredo s nap o rim a P a rtije da ponovo razvije ustanički p o k ret tekao je proces o k u p lja n ja svih reakcionarnih snaga na platfo rm i b o rb e p rotiv usta n k a . Dok su vrhovi Crnogor­ ske federalističke stra n k e vodili tu b o rb u neposredno se n a sla n jaju ć i n a o k u p a to ra , pokušavajući da stvore kvislin­ ške oružane form acije, glavne snage buržoazije — prvaci bivših bu ržo ask ih stra n a k a, većina oficira i činovnika K ra­ ljevine Jugoslavije — p rihvatile su koncepcije četničkog po­ k reta Draže M ihailovića i njegovu tak tik u borbe protiv ustan k a. T ako je i u Crnoj Gori glavna b itk a za uticaj na naro d n e m ase počela na p ita n ju : o ru žan a b o rb a protiv oku­ p a to ra i kvislinga ili n jeno odlaganje „za povoljnije uslove". K oristeći se p risu stv o m m n o gobrojn ih snaga talijan sk e oku­ pacione arm ije , prim je n o m m asovnih rep re sa lija nad naro­ dom svuda gdje je dolazilo do pa rtiza n sk ih akcija, velikim priv re d n im teškoćam a i sprem nošću o k u p a to ra da se te teškoće sa v la d a ju pod uslovim a da se održi „red i m ir” — b uržoaske snage su svojom p ropag an d o m o tobožnjem odla­ g a nju b o rb e za pov o ljn ije uslove izazvale dilem e i kolebanja u d ijelu n a ro d n ih m asa. P o jačan a ak tiv n o st ovih protiv n ičk ih snaga brzo je vo­ dila p ro d u b ljiv a n ju sukoba. U jesen 1941. oživjele su p ar­ tizanske b o rb e, a već u n ovem bru bile su razbijene znatne snage okupacione a rm ije i oslobođen veliki dio terito rije C rne Gore. P roces političkog a k tiv ira n ja n aro d n ih m asa na p latfo rm i oslobodilačke b o rb e uzeo je široke razm jere. Iz­ raz toga bile su m asovne organizacije N arodnooslobodila­ čkog fro n ta . U poredo s tim jačala je i akcija buržoaskih snaga. Š ire raz m je re ta a k cija dobila je poslije neuspjelog n a p a d a glavnine crn o g o rsk ih p a rtiza n sk ih snaga na Pljevlja, kada se s tv a ra ju četnički oružani odredi, koji s talijan sk im o kupacionim tru p a m a p relaze u nap ad e na p artizan sk e sna­ ge. Tako su već k raje m 1941. prozap ad n o o rijen tisan e snage u C rnoj G ori, koje su u to vrijem e p rih v atile vrhovno ru k o ­ vodstvo D raže M ihailovića, prešle na otv o ren u k olaboraciju s o k u p a to ro m u bo rb i p ro tiv u stan k a. U B osni i H ercegovini K P J se za s tv a ra n je jedinstvenog oslobodilačkog fro n ta i p o bjede ideje b ra tstv a srpskog, h r­ vatskog i m u slim anskog stanovništv a m o rala b o riti u uslo­ vim a veom a izražene v jersk e i n acionalne n etrp eljiv o sti i «*

115

b ra to u b ila č k e b o rb e k o ju su izazivali o k u p a to r, k v islin šk a u s ta šk a država i srp s k a b uržoazija. K oristeći se na slije đ e n im v jersk im i n a c io n aln im a n ta ­ gonizm om , u sta še su stvorile veom a sn ažan u tic a j u h rv a t­ skim i m u slim a n sk im m asa m a u B osni i H ercegovini i jed a n njihov dio m obilisale za ak tiv n u b o rb u p ro tiv u sta n k a i m asovne zločine n ad s rp sk im stan o v n ištv o m . U slijed toga, P a rtiji je p re d s to ja la duga i u p o rn a b o rb a za ra z b ija n je usta šk o g u tic a ja u tim m asa m a i za n jih o v o o k u p lja n je oko p la tfo rm e N arod n o o slo b o d ilačk o g fro n ta. S d ruge s tra n e , o d m ah po iz b ijan ju u sta n k a , u k o ji su se u k lju č ile p ro g o n je n e srp sk e m ase, jav ila se o p a sn o st od akcije v e lik o srp sk ih snaga. Ove snage su n a sto ja le d a svoja s h v a ta n ja o c iljevim a u s ta n k a n a m e tn u p ro p ag a n d o m da su srp sk e m ase u s ta le sam o p ro tiv u sta šk e „N ezavisne Države H rv a ts k e ”, pa su slale p e tic ije ok u p acio n im u p rav a m a da z a štite srp sk i n a ro d od u s ta š k ih zločina i d a B o sn u i H erce­ govinu izdvoje iz sastav a u s ta š k e države. V elik o srb i su za us ta š k e zločine n a d s rp sk im sta n o v n ištv o m k riv icu b acali na h rv a tsk o i m u slim a n sk o stan o v n ištv o i b ili p ro ta g o n isti i p o d s tre k a č i b ra to u b ila č k e b o rb e. Oni su se su p ro tsta v lja li n a p o rim a K P J da s ta b iliz u je u s ta n a k u d u h u svoje oslo b o ­ dilačke p latfo rm e . Ovakve ko n cep cije u b rzo su v e lik o srp sk e snage dovele do k o lab o ra c ije sa o k u p a to ro m . N jih o v a o tv o re n a a k cija pro tiv u s ta n k a započela je već u a v g u stu p a ra le ln o sa ofanzivom talija n s k ih oku p a c io n ih tru p a p ro tiv p a rtiz a n s k ih sna­ ga i o slo bođenih te r ito r ija u H ercegovini, z ap ad n o j i sre d ­ n jo j B osni. T ada su v e lik o srp sk i e lem en ti razvili p ro p a ­ gandu o za štitn ič k o j ulozi talija n sk o g o k u p a to ra i pozvali u sta n ik e da ne p ru ž a ju o tp o r njegovim tru p a m a. T alijan sk e tru p e su vršile m asovne re p re s a lije sv u d a g dje su nailazile na o tp o r, a p rih v a tale sa ra d n ju sa svim a k o ji su se izja šn ja ­ vali za o b u s ta v lja n je b o rb e p ro tiv o k u p a to ra . To je izazvalo z n a tn a k o leb a n ja u n a ro d u i m eđ u u sta n ic im a . O dm ah ža­ lim , ve lik o srp sk i e lem enti su, o sla n ja ju ć i se n e p o sre d n o na ta lija n sk o g o k u p a to ra , p ristu p ili o b raz o v a n ju če tn ič k ih o ru ­ žanih od red a. U istočnoj B osni se a k c ija v elik o srp sk ih ele­ m e n a ta raz v ija la slično kao i u S rb iji i b ila u sm je ra v a n a n e p o sre d n o od Draže M ihailovića. I u ovoj o b lasti je k raje m 1941. godine došlo do oseke u sta n k a . 116

Iak o su ud ru že n e snage o kup ato ra, kvislinške u stašk e države i č etn ik a postigle značajne rezu ltate, što se, p rije svega, m anifestovalo u pojavam a koleb an ja i pasivizacije u u staničkim srp sk im m asam a, njim a nije pošlo za rukom da razb iju u sta n a k . U teškim bo rb am a sa okupacionim i kvislinškim tru p a m a i u otvorenom političkom i oružanom su­ kobu sa četničkim pokretom , P a rtija je sačuvala i učvrstila jezgro p a rtiza n sk ih snaga i svoj uticaj u n arodu, što je otvorilo p e rsp e k tiv u razvitka oslobodilačke borbe u novim uslovim a, k ad a su velikosrpske snage ostvarile sa ra d n ju sa o kupatorom u bo rb i pro tiv u stan k a. U isto vrijem e takav razvitak p ospješio je proces ograđ iv an ja h rv atsk ih i m usli­ m anskih m asa od usta šk e države i njihovu o rije n ta c iju ka narodnooslobodilačkom p o k retu . Sam a k re ta n ja u toku us­ tan k a i, naročito, u jed in jav a n je oko o k u p a to ra u stašk ih i četničkih snaga, s jedne, i odlučna b o rb a p artizan sk ih snaga protiv o k u p a to ra i svih njegovih dom aćih sa rad n ik a, s druge stran e, uticali su na razv ijan je svijesti tih m asa o ciljevim a oslobodilačke borbe. Tim e su bili položeni solidni tem elji za afirm a c iju p o litike jed in stv a i b ra ts tv a n a ro d a u borbi za oslobođenje i društveno-politički preo b ražaj. B orba P a rtije za s tv a ra n je jed in stv en o g oslobodilačkog fro n ta u raznim ob lastim a H rv atsk e razv ijala se sa m nogim specifičnostim a. Kao i u Bosni i H ercegovini, m ase srp sk o g stanovništva u Lici, B aniji i K o rd u n u prih v a tile su poziv P a rtije na o ru­ žanu b o rb u i već u lje to su u tim o b lastim a stvorena snažna u stan ičk a žarišta. P a rtija je i tu m o rala voditi odlučnu bo rb u pro tiv p o k u ša ja v e likosrpsk ih elem en ata da u stan ak sk ren u na kolosijek b rato u b ila č k e b o rb e. Do sn ažn ijih p re­ vira n ja i oseke u s ta n k a došlo je u Lici, ali je k raje m 1941. kriza u sta n k a u toj o b lasti bila savladana. Jed in stv o naro d a u oslobodilačkoj bo rb i n e p re k id n o je jačalo i ispoljilo se u aktivnosti o rganizacija N arodnooslobodilačkog fro n ta koje su o k upljale n a jšire srp sk e m ase. M eđu h rv atsk im stanov­ ništvom ovih o b lasti p o stepeno je jač a o uticaj oslobodila­ čkog p okreta. U n a p o rim a za o k u p lja n je h rv a tsk ih n aro d n ih m asa u oslobodilački fro n t, K PJ je m ora la da savladava uticaj poli­ tike lojalnosti M ačekovog vodstva H rv atsk e seljačke stran k e p rem a o k u p a to ru i u sta šk o j državi. Z ah v alju ju ći, p rije svega, 117

takvoj politici, u s ta š e su n aišle n a a k tiv n u p o d ršk u znatnog dije la k ru p n e h rv a tsk e b uržoazije, m alo g rađ an sk ih slojeva i kulačkog elem enta. Pod u tic a je m M ačekove p o litik e rasp o ­ loženje z n atnog dije la se lja čk ih m asa u H rv atsk o j p rem a u sta šk o j državi k re ta lo se od lo ja ln o sti do pasivne rezisten ­ cije. Zbog toga je P a rtiji p re d s to ja la u p o rn a b o rb a za raz­ b ija n je u tic a ja vodstva te stra n k e , za o tk riv a n je su štin e njegove p o litike lo ja ln o sti p re m a o k u p a to ru i Paveliću. P a rtija je u p o č e tk u n a s to ja la da utiče n a p o litik u vod­ stva te stra n k e , po k u šav aju ći da s n jim po stig n e saglasnost na p latfo rm i oslobodilačke b o rb e. M eđutim , M aček je ostao odlučno pri svom stav u i od o rg an izacija S tra n k e zahtijevao je da o d b iju svaku s a ra d n ju s k o m u n istim a n a lin iji po k re­ ta n ja o ru žan e b o rb e. Zbog toga je P a rtija , n o red organizov a n ja i v o đ e n ja o ru ža n ih a k cija, težište svojih n a p o ra b a ­ cila na n e p o sre d n u p o litič k u ak tiv n o st u n a ro d u , n a stva­ ra n je p a rtiz a n s k ih o d red a i o rg an izacija N aro d n o o slo b o d ila­ čkog fro n ta u ko je su se p o ste p e n o u k lju čiv ale i politički n a p re d n ije i b o rb e n ije p ristalice H rv a tsk e seljačk e stran k e. To je već k ra je m 1941. godine do n ijelo zn ačajn e rez u lta te u D alm aciji, H rv a tsk o m p rim o rju i G orskom k o taru , gdje je došlo do m asovnijeg u k lju č iv a n ja h rv atsk o g n a ro d a u o ru ža n u b o rb u . P o ra st b o rb en o g rasp o lo ž en ja u cijeloj H r­ v a tskoj m an ifesto v ao se u š ire n ju p a rtiz a n sk ih a k cija i u raz lič itim o blicim a o tp o ra o k u p a to ru i u sta šk o j državi. H r­ v a tsk e n a ro d n e m ase su sa sve većim sim p a tija m a p ratile od lu čn u a k c iju k o m u n ista u b o rb i p ro tiv zločinačkog i p lja ­ čkaškog u s ta šk o g režim a. Od poseb n o g zn a ča ja za p o dizanje borb en o g rasp o lo ž en ja u h rv a tsk o m n a ro d u b ila je b o rb en a a k tiv n o st k o ju je P a rtija organizo v ala u o k u p ira n im g rad o ­ vim a, n a ro č ito u Z agrebu, o s la n ja ju ć i se n a rad n ič k u k lasu i om ladinu. Za raz lik u od d ru g ih na c io n a ln ih p o k ra jin a , u Sloveniji je p ro ces stv a ra n ja org an iz a cija oslo b o d ilačk o g fro n ta po­ čeo po slije o b raz o v a n ja O svobodilne fro n te k raje m ap rila 1941. N akon poziva na o ru ža n u b o rb u , P a rtija je ulagala ve­ like n a p o re da bi sa vladala p ojave n eo d lu čn o sti u redovim a svojih saveznika i u p o k re ta n ju m asa o k u p lje n ih u oslobo­ dilački fro n t n a o ru ža n e a kcije. O tu d su u 1941. godini sa­ stav p rv ih p a rtiz a n s k ih o d re d a u Slo v en iji činili p retežn o 118

kom unisti i klasno svjesni radnici. O ružana b o rb a 1941. go­ dine nije dobila m asovni k a ra k te r, ali su akcije partizanskih o dreda p resu d n o uticale na p o rast sp rem n o sti slovenačkih m asa za oružanu borbu, na jač a n je b orbene o rijen tacije oslobodilačkog fro n ta, na njegovo p ro širiv an je i organizaci­ ono jač a n je stv a ra n je m teren sk ih o d b o ra koji su se svojom aktivnom p od ršk o m p a rtizanskim od red im a afirm isali kao m asovna politička osnova oružane borbe slovenačkog na­ roda. Isto tako, od posebnog značaja za podizanje borbenog raspoloženja n a ro d a i za stv a ra n je jedinstvenog N arodno­ oslobodilačkog fro n ta bila je široko zasnovana politička i bo rb en a ak tiv n o st u gradovim a i in d u strijsk im centrim a Slovenije. U tom p e riodu u L jubljan i se obrazovalo najjače u p o rište oslobodilačke borbe. Ona je bila p o p rište m nogih u spjelih o ružanih ak c ija i m asovnih a n tio k u p a to rsk ih politi­ čkih dem o n stra c ija . Ja ča n je O svobodilne fro n te i šire n je oružanih p a rtizan ­ skih ak c ija p ra tila je sve življa a k tiv n o st slovenačke b u ržo ­ azije na liniji ra z b ija n ja jed in stv a slovenačkog naro d a u oslobodilačkoj b orbi. R eakcionarne snage k lerikalne i libe­ ralne s tra n k e sve su organizovanije istu p ale s propagandom o p re u ra n je n o s ti o ružane borbe. K rajem 1941. godine te snage su počele stv a ra ti svoje oružane form acije, povezu­ jući se sa šta b o m D raže M ihailovića i s izbjegličkom jugo­ slavenskom vladom . Iak o je p o litik a d enacionalizacije k o ju je sprovodio b u ­ garski o k u p a to r u M akedoniji u ticala na razv ijan je svijesti u m asam a m akedonskog n a ro d a o pravoj su štin i „oslobodi­ lačke m isije" B orisove B ugarske, razv itak do g ađ aja u 1941. godini je pokazao da su bili u činjen i tek prvi koraci u oku­ p lja n ju m akedonskog n a ro d a u oslobodilački front. P otre­ b na je b ila duga i u p o rn a ak tiv n o st K PJ da bi se m akedon­ skom na ro d u , koji je bio izložen n a jg ru b lje m nacionalnom u g n jeta v a n ju u K raljevini Jugoslaviji otv o rila persp ek tiv a o slobođenja i nacionalne afirm a c ije u zajedničkoj oslobodi­ lačkoj bo rb i jugoslovenskih narod a. Da bi se to ostvarilo, tre b a lo je p reth o d n o idejno-politički i organizacijski konsolidovati p o k ra jin sk u organizaciju KPJ u M akedoniji. Taj p roces je započeo stv a ra n je m novog p o k rajin sk o g rukovod­ stva s e p te m b ra 1941, ali je u b rzo bio p re k in u t poslije razbi119

ja n ja toga ru k o v o d stv a od s tra n e o k u p a to ra . U o b n ovljenom ru k o v o d stv u k ra je m 1941. prev la d a le su ponovo one snage k o je su pru ža le o tp o r s p ro v o đ e n ju p o litik e K P J, što je zako­ čilo organizovanu a k c iju n a s tv a ra n ju oslo b o d ilačk o g fro n ta i ra z v ija n ju o ru ža n e oslobodilačke b o rb e. U prkos svim izloženim sp ecifičn o stim a, p ro ce s s tv a ra n ja N aro d n o o slo b o d ilačk o g fro n ta im ao je u cijeloj zem lji osnovne zaje d n ičk e k a ra k te ris tik e . N ajv ažn ija od svih je u to m e da je K o m u n istič k a p a rtija Ju g o slav ije b ila i ostala je d in a ru k o v o d eć a snaga oslobodilačk e b o rb e. D ruga k a ra k ­ te ris tik a je u to m e da su n jen i n a p o ri za o stv a riv a n je sa­ r a d n je s raz n im b u ržo a sk im politič k im sn ag am a n a p lat­ fo rm i o slob odilačke b o rb e nailazili n a sve o d lu čn iji o tp o r k o ji je š ire n je m u s ta n k a doveo već 1941. godine do otvo­ ren e k o lab o ra c ije tih snaga sa o k u p a to ro m ili do njihovog p rib liž a v a n ja kvislinzim a. To je tre n u tn o im alo negativne po slje d ic e po razvoj u s ta n k a , ali je u isto v rije m e p o sp ješilo p ro ce s d ife re n c ira n ja u red o v im a p ris ta lic a b u ržo a sk ih s tra ­ n a k a i o k u p lja n ja u jed in stv e n i o slo b o d ilačk i fro n t svega onoga što je b ilo p a trio ts k i i b o rb en o rasp o lo žen o . K ako su n a p o ri P a rtije da o stv a ri s a ra d n ju s p o jed in im b u ržo a sk im g ru p a m a sve ja s n ije dobivali k a ra k te r o tv o re n e b o rb e za m ase n a p ita n ju za ili p ro tiv o slob o d ilačk e b o rb e, to je p ri­ stu p a n je p ris ta lic a i p o je d in ih p rv a k a tih s tra n a k a oslobo­ d ilačkom fro n tu u su štin i sve više značilo n jih o v o p rela ­ žen je n a pozicije K o m u n istič k e p a rtije . O tu d i n ije bilo o z b iljn ijih p o k u š a ja tih snaga da o č u v a ju i iz g ra đ u ju o rga­ n izacije svojih s tra n a k a u sk lo p u oslo b o d ilačk o g fro n ta . N a­ ro d n e m ase su se o k u p lja le oko o d b o ra i o rg an izacija N a­ ro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta , ko je su izra sta le u sve širu i s ta b iln iju p o litič k u osnovicu u s ta n k a i u d o m in a n tn u snagu d ru štv e n o -p o litič k ih k r e ta n ja u zem lji. Je d in i k rite riju m p ri­ p a d n o sti tom e fro n tu b ila je a k tiv n o st n a lin iji oslo b o d ila­ čke b o rb e. T ako se p o ste p e n o odozdo, u v a tri b o rb e, počela stv a ra ti je d n a i po p ro g ra m u i po o b licim a no v a p o litič k a o rg an iz a cija — N aro d n o o slo b o d ila č k i fro n t. Posebno m je s to u b o rb i za stv a ra n je i p ro širiv a n je oslo­ b o d ilačkog fro n ta im ala je a k tiv n o st m eđ u om lad in o m i ženam a. Savez k o m u n istič k e o m lad in e Jug o slav ije, sa više od 30.000 sv o jih članova i z n a tn im u tic a je m n a om lad in u , 120

bio je u vrijem e p o k re ta n ja i razv itk a u sta n k a jed an od n a jz n ačajnijih oslonaca P artije. M obilišući om ladinu u oslo­ bodilačku borbu, Skoj je rukovodio stv aran jem an tifašisti­ čkih om ladinskih aktiva, koji su se postepeno povezivali u lokalne i nacionalne antifašističke om ladinske saveze. Ove organizacije su na neoslobođenoj te rito riji pružale najsn a­ žniju p o d ršk u svim a k cijam a P artije. H iljade om ladinaca stupale su u partizan sk e odrede. O slobodilačka b o rb a je ubrzo istak la veliki značaj učešća žena u m nogostranoj ak ti­ vnosti n a oslobođenim i neoslobođenim terito rijam a j u vojnim jedinicam a. N a inicijativu P artije, već 1941. godine počeo je proces stv a ra n ja ženskih organizacija a n tifašisti­ čkog fro n ta kao d ijela jedinstveno g narodnooslobodilačkog fronta. N acionalna po litik a K P J i n jen o spro v o đ en je bili su ta­ kođe značajan fa k to r u stv a ra n ju i jač a n ju oslobodilačkog fro n ta jugoslavenskih naro d a. R ukovodeći se već ran ije form ulisanim nacionalnim program om , P a rtija je oslobodilačku b o rb u postavila kao stv a r svih jugoslovenskih n aro d a, isti­ čući da sam o z a jednička b o rb a p ro tiv istog n e p rijate lja m ože b iti zaloga konačne pobjede, nacionalne afirm acije i prava svakog n a ro d a da sam od lu ču je o svojoj sudbini. Tako p o stavljeno nacionalno p ita n je bilo je osnova za raz­ vijan je b ra ts tv a i jed in stv a n a ro d a Jugoslavije, što je isti­ cano kao jed n o od najv a ž n ijih načela oslobodilačke borbe. Z ajednička b o rb a p ro tiv o k u p a to ra i dom aćih izdajnika zbližavala je jugoslovenske n arod e i razvijala p o v jeren je m eđu njim a, koje je bilo p o lju lja n o u K raljevini Jugoslaviji, a pogotovo aprilsk o m nacionalnom k a ta stro fo m i o k u p a to r­ skom i kvislinškom p olitikom rasp iriv a n ja b rato u b ilačk e borbe. Postepeno se u svijesti na ro d a v raćala v jera u ideiu jugoslavenskog jed in stv a , u zajedn icu rav n o p rav n ih n aro d a i naro d n o sti. K o m unistička p a rtija je sprovo đ en jem načela svoie na­ cionalne politike u p rak si razvijala te pozitivne tendencije. K rupan značaj u tom pogledu im alo je s tv a ra n je nacional­ nih vojnih i političk ih ruko v o d stav a u sta n k a . O dluka o obrazovanju n a c ionalnih i p o k rajin sk ih glavnih štabova p a r­ tizanskih o d red a donesena je na S a v jeto v an ju u Stolicam a 26. se p te m b ra 1941. N a sto ja n je m Slovenačkog narodnooslo121

bodilačkog o d b o ra i G lavnog n a ro d n o o slo b o d ilačk o g o d b o ra S rb ije , već 1941. godine je počeo p ro ces s tv a ra n ja nacional­ nih politič k ih ruko v o d stav a. D osljedno sp ro v o đ en je nacio­ nalne po litik e P a rtije ogledalo se u p o što v a n ju nacio n aln ih poseb n o sti i n a c ionalne k u ltu re svakog n a ro d a . P o seban zna­ čaj im ala je od lu čn a i u p o rn a b o rb a P a rtije p ro tiv ras p iri­ v a n ja šo v in ističk ih s tra s ti i izazivanja b rato u b ila č k e b o rb e od stra n e o k u p a to ra i kvislinga i ra z n ih d ru g ih g ru p ac ija do­ m aće buržoazije. N a d rugoj s tra n i, n a p o ri ju go slav en sk e b u ržo azije da sp riječ i razvoj o ru ža n e b o rb e i o k u p lja n je n aro d n ih m asa u o slo b o d ilačk u b o rb u doveli su do n jen e o tv o ren e k o lab o ra­ c ije sa o k u p a to ro m p ro tiv u s ta n k a . T im e je ona svoju sud­ b in u i su d b in u k a p ita listič k o g p o re tk a u Ju g o slav iji vezala za s u d b in u o k u p a to ra . U tak v im uslovim a, b o rb a za o slobo­ đ e n je nem inovno se raz v ija la i kao b o rb a za k o rje n iti, soci­ jalistič k i d ru štv e n i p re o b ra ž a j. To ne znači da je K PJ m o­ rala m ije n ja ti osnove svoje d o ta d a šn je p latfo rm e . O b rn u to , o sta ti jo š d o slje d n ije n a p la tfo rm i b o rb e p ro tiv o k u p a to ra značilo je p o sp je šiti p ro ces d ife re n c ira n ja p o litičk ih snaga, koji se raz v ija o jo š od p o č e tk a p rip re m a u s ta n k a n a p ita n ju za o k u p a to ra ili p ro tiv njega. Još z n a ča jn ije je n a s to ja n je P a rtije na s tv a ra n ju , p ro širiv a n ju i u č v ršć iv an ju jed in stv a n a ro d n ih m asa u b o rb i p ro tiv o k u p a to ra i svih njegovih do­ m ać ih sa ra d n ik a i n je n stav da sam o ak tiv n o učešće u toj b o rb i m ože b iti k rite riju m p a trio tiz m a i p rip a d n o s ti N arodn o o slobodilačkom fro n tu . N a p rv im oslo b o đ en im te rito rija m a javili su se u b rzo i prvi o rgani vla­ sti nao ru žan o g n aro d a. U ju lsk o m u s ta n k u u C rnoj Gori bili su o b ra ­ zovani o d b o ri n aro d n o g oslobođe­ n ja, u B osni i H rv a tsk o j narodnoo slo b o d ilačk a i rev o lu c io n a rn a vijeća, a u S rb iji narodnoo slobodilački k o m ite ti i od b o ri. G otovo svuda su ovi organi vršili i fu n k cije v lasti i fu n k cije p rv ih p o litičk ih org an a u sta n k a , o d n o sn o fu n k cije o d b o ra N aro d nooslobodilačkog Iro n ta koji su ruk o v o d ili politič k o m i b o rb en o m ak tiv n o šću n a o s lo b o đ e n im te rito rija m a . U Sloveniji, u k o jo j 1941. go-

Prvi organi narodne vla­ sti 1 stavovi KPJ u pi­ tanju stvaranja 1 izgrad­ nje narodnooslobodilač­ kih odbora

122

dine n ije došlo do s tv a ra n ja sta ln ijih oslobođenih terito rija teren sk i odbori oslobodilačkog fro n ta prim ali su i prve funkcije naro d n e vlasti. U stv a ra n ju ovih organa vlasti izražavala se, s jedne strane, organizovanost oružane bo rb e i, s druge, dalekosežnost n jen ih ciljeva. Izvršavajući zad atk e koji su se nam e­ tali u procesu razvitka usta n k a , kako u pogledu podm iri­ v anja p o tre b a fro n ta , tako i u pogledu rješav an ja raznih p riv re d n ih i dru g ih p ita n ja na oslobođenim terito rija m a , ovi organi vlasti osigurali su da se prve oslobođene terito rije o rg anizuju kao baza za vođenje b o rb e protiv o k u p ato ra i njegovih sa ra d n ik a. U isto v rijem e prvi organi vlasti jav­ ljali su se kao na jsn a ž n iji izraz društveno-političke o rijen ­ tac ije u sta n k a . Već zbog toga što su nicali na ruševinam a sta re vlasti, što ih je stvarao naoružani n a ro d i što su se u svom ra d u rukovodili in te resim a oslobodilačke borbe, ovi organi su u očim a n aro d n ih m asa bili ne sam o g aran cija u sp je šn e b o rb e pro tiv o k u p a to ra već i g aran cija da će se u p ro cesu te bo rb e stv o riti nov, p rav ed n iji dru štv en i sistem . U staničke m ase su u stv a ra n ju novih o rgana vlasti vidjele početak ra s k id a sa svim onim što je u sta ro j Jugoslaviji bilo n e d e m o k ra tsk o i protiv n aro d n o . P rih v a ta ju ć i i u sm je ra v a ju ći ta dem okratsko-revolucion a m a k re ta n ja u vrije m e raz v ija n ja u stan k a, P a rtija je na svojoj oslobodilačkoj p latfo rm i izgrađivala stavove o stva­ ra n ju i izgrađivanju vlasti i u sm je ra v a n ju n jen e aktivnosti. Ona je isticala da je o rganizacija v lasti na oslobođenim teri­ to rija m a neo p h o d an uslov za m obilizaciju svih lju d sk ih i m ate rija ln ih snaga n a ro d a u bo rb i p ro tiv o k u p a to ra i kvi­ slinga, da je sistem vlasti naoružan o g n a ro d a jed an od p re­ su d n ih činilaca iz ra s ta n ja u sta n k a u svenarodni ra t za oslo­ b o đ e n je zem lje. U opštavajući isk u stv a iz sam e p rak se i, n aro čito , isk u stv a iz S rb ije , C entralni k o m itet KPJ zauzeo je stav da se na oslobođenim te rito rija m a s tv a ra ju narodnooslobodilački od b o ri, čiji će osnovni z a d atak b iti da mobilišu sve snage u oslobodilačku b orb u . Tim e je P a rtija i im e­ nom i sa držinom ra d a od red ila opšten aro d n i i oslobodilački k a ra k te r vlasti ko ja se stv a ra la u u stan k u . Taj stav je p ri­ h vaćen kao je d n a od n a jvažnijih od lu k a Sav jeto v an ja u Sto­ licam a 26. s e p te m b ra 1941. godine. 123

N ajviši ste p e n u s tv a ra n ju n a ro d n e v lasti i razv ijen o sti n jen ih fu n k cija 1941. godine d o stig n u t je n a o slobođenoj te rito riji u zap ad n o j S rb iji i Š u m ad iji. O slobođeno Užice, u k o jem je u o k to b ru i n o v e m b ru bilo sje d ište C en traln o g k o m ite ta K P J i V rhovnog šta b a , razvilo se u c e n ta r te teri­ to rije . M reža n a ro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra b ila je izgra­ đena i n a o slobođenim te rito rija m a u C rnoj G ori, B osni i H ercegovini i u H rv a tsk o j. U Sloveniji se 16. s e p te m b ra V rhovni plen u m O svobodilne fro n te k o n stitu isa o u Sloven a č k i n a ro d n o o slo b o d ila č k i od b o r, k o ji je, izm eđu ostalog, donio o d lu k u o Z a jm u slobode, o n a ro d n o m p o rez u i k ažn ja­ va n ju izd ajnika. Izv rša v a n je m z a d a ta k a ko ji su proizlazili iz p o tre b a vo­ đ e n ja o ru ža n e b o rb e, n a ro d n o o slo b o d ila č k i o d b o ri z n atn o su povećali b o rb e n e m ogućnosti o ru ža n ih sn ag a u sta n k a , o k u p lja ju ć i oko sebe sve šire m ase n a ro d a . N a taj način se izgrađivao u m nogo čem u specifičan m eh an izam za v ođenje oslobodilačk og ra ta . S dru g e s tra n e , zalažući se za p rim je n u o sn o v n ih dem o­ k ra ts k ih p rin c ip a, P a r tija je o sig u ra la da se u češćem u osni­ v a n ju i ra d u n aro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra n a o slobođenim te r ito r ija m a razv ije in te reso v a n je n a ro d n ih m asa za u p rav ­ lja n je , da n jih o v a a k tiv n o st p o sta n e šk o la v ladavine n a ro d a . U češćem u s tv a ra n ju i ra d u ovih o d b o ra širo k i slojevi na­ ro d a s tu p a li su u po litič k i život i davali sve više svoj p ečat dru štv e n o -p o litič k im k r e ta n jim a u zem lji. R e v o lu c io n a rn o -d em o k ratsk a p ra k s a n aro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra u tic a la je na p o d iza n je p o litič k e sv ije sti n a ro d a i n jegove sp re m n o ­ s ti za o ru ža n u b o rb u . Zbog svega toga stv a ra n je i a k tiv n o st n a ro d n o o slo b o d i­ lačk ih o d b o ra n aišli su n a o d lu ča n o tp o r b u ržo a sk e reak cije. Ia k o je bila rije č o o d b o rim a ko ji su se u svom e ra d u ru k o ­ vodili isklju čiv o in te re s im a b o rb e p ro tiv o k u p a to ra i kvi­ slinga, iako oni n isu m ije n ja li sv o jin sk e odnose, o k u p a to r i sve b u ržo a sk e snage pozivali su n a u zb u n u zbog stv a ra n ja k o m u n istič k e vlasti. Č etnički p o k re t D raže M ihailovića p re­ uzim ao je org an e v lasti K ra lje v in e Ju g o slav ije k o ji su bili u službi o k u p a to ra . On je o d lučno od b io p rije d lo g V rhovnog š ta b a da se o ru žan e snage u s ta n k a o slone n a o rg an e v lasti k oje b i sam n a ro d b ira o i u čije m b i ra d u učestvovao. 124

_ .

v u ju

...

.

M

o r iL S h S S S ustanka

Još u toku p rip re m a n ja za oružanu

b° rbw- KPh, f

orijentisala ” a Par,i-

zanski oblik rato v an ja. To je u uslovim a okupacije zem lje, veoma nepovoljnog odnosa snaga i s ta n ja na svjetskim frontovim a bio jed in o m ogući p u t ostvarivan ja dalekosežnih ciljeva oslobodilačke borbe. Sam o razvijan jem partizanskog rata bilo je m ogućno postepeno m obilisati sve ljudske i m ateri­ jaln e snage zem lje u oslobodilački u sta n a k i izgrađivati ta­ kvu o ružanu silu koja će biti sposobna da odnosi pobjede i pod uslovim a veom a nepovoljnog odnosa snaga. O snovna načela pa rtiza n sk e tak tik e i organizacije u kon­ k retn im jugoslavenskim uslovim a postavio je Politbiro CKKPJ na svojoj sjednici od 4. ju la 1941. Ta načela je u skoro raz ra d io V rhovni ko m an d an t p a rtizan sk ih odreda Jugoslavije T ito u prvom b ro ju B iltena Glavnog štaba, koji je o b javljen 10. avgusta. Tu su po stav ljen i principi organi­ zacije, tak tik e, b o rb en ih zadataka, kom andovanja, snabdije­ vanja, z b rin jav a n ja ran je n ik a itd. Ista k n u to je da su p a rti­ zanski odredi b o rb en o jezgro za p o k reta n je u sta n k a i da će se u povoljnim uslovim a stv a ra ti veće vojne jedinice rad i izvođenja k ru p n ijih o peracija. Prve p a rtiza n sk e odrede od desetin e ili nekoliko dese­ tin a boraca, pretežn o članova K PJ i Skoja, stv arala su poje­ dina ru k ovodstva P a rtije na svojim terito rija m a . Od pre­ sudnog zna ča ja bila je odlučna b o rb a K PJ da p artizan sk i o dredi p o sta n u b o rb en a jezgra u sta n k a i su p ro tsta v lja n je pojavam a njihovog izolovanja od n a ro d a i p retv a ra n ja u Jc o m itsk e d ru žin e ”. T am o gdje su a kcije p a rtiza n sk ih o d red a u b rzo izrasle u m asovni n a ro d n i u sta n a k rukovo d stv a i o rganizacije KPJ odlučno su se b orile p ro tiv pojav a stih ije, radeći na stva­ ra n ju čvršćih i disciplinovanih vojnih jed in ica i na razvi­ ja n ju njihovih b o rb en ih i m o ralnih kvaliteta. Vojni kom iteti pri p a rtijs k im ru k ovodstvim a poslužili su kao jezgro za obrazovanje kom andi i štabova. U tom pogledu su značajnu ulogu im ali članovi P a rtije — bivši b orci intern acio n aln ih brigada u španskom g rađ an sk o m ra tu koji su se na poziv P a rtije vraćali u z em lju i svojim ratn im iskustvom znatno doprinijeli organizovanju u sta n k a . Da bi se zadovoljile sve veće p o tre b e u ko m an d n o m k a d ru , P a rtija je n a m je stu ko­ 125

m a n d ira i k o m an d a n a ta uzdizala one b o rc e — rad n ik e , se­ ljake, in te lek tu a lc e — koji su se isticali ličnom h ra b ro š ć u i vojničkim sposo b n o stim a. R adi o rg an izo v an ja političkog ra d a u v ojnim jed in ica m a u sp o sta v lje n a je u k o m an d am a i šta b o v im a fu n k cija političkog kom esara. U č etam a i bataljo n im a obrazovane su p a rtijs k e i sk o jev sk e organizacije. O ne su bile snaga na ko ju su se o slan jali štab o v i i kom ande u izv rša v an ju b o rb en ih zad ata k a , u p o d iza n ju discipline, u v a s p ita n ju u s ta n ik a u d u h u ciljeva n a ro d n o o slo b o d ilaćk e b o rb e, u ra z v ija n ju p o litičke a k tiv n o sti u n aro d u . K om u­ n isti b o rci i sta rje š in e su svojim b o rb en im i m o raln im kvalite tim a — ličnom h ra b ro š ć u i sa m o p rije g o ro m , disciplinom i o d govornošću u izv ršav an ju b o rb en ih z ad atak a, drugarstvom i prav iln im o dnosom p rem a n a ro d u i njegovoj im o­ vini — o sigurali da se oru ža n e snage u s ta n k a izg rađ u ju na p rin c ip im a n a ro d n e , rev o lu c io n a rn e i oslo b o d ilačk e vojske. U a v gustu je G lavni š ta b p ro p isa o zak letv u , am b lem i po­ z drav u n a ro d n o o slo b o d ila č k im o d red im a, što je tak o đ e obi­ lježilo reg u la rn i i organizovani k a ra k te r o ru ža n e b o rb e ju ­ goslovenskih n a ro d a . P a r tija se b o rila p ro tiv ten d e n c ije p rih v a ta n ja fro n ta l­ n ih b o rb i i s tv a ra n ja glom aznih i n e p o k re tn ih jed in ica, koje su se ja v ljale p od u tic a je m iluzija o b rzo j p o b jed i So v jet­ skog Saveza i p o b je d a p o s tig n u tih u to k u p o k re ta n ja u s ta n ­ ka. G lavni š ta b p a rtiz a n s k ih o d red a Ju g o slav ije donio je u p u tstv a za p rip re m a n je p a rtiz a n s k ih sn ag a za d u g o tra jn iji r a t i za v o đ en je o ru ža n e b o rb e u to k u p re d sto je ć e zime. S nažan p o d stic a j raz v itk u u s ta n k a i p o seb n o izgrađi­ v a n ja v o jne org an iz a cije dalo je S a v jeto v a n je p red sta v n ik a ru k o v o d sta v a u s ta n k a iz svih p o k ra jin a u C en traln o m kom i­ te tu K P J i G lavnom š ta b u u S to lic a m a 26. s e p te m b ra . Anali­ zira ju ć i d o ta d a š n ja iskustva, na ovom s a v je to v an ju je o dlu­ čeno da se u sa sta v u p a rtiz a n s k ih o d red a o b ra z u ju č ete i b a ta ljo n i, za tim org an i sn a b d ije v an ja , sa n ite ts k a slu žb a itd., d a se p o k ra jin sk a v o jn a ru k o v o d stv a o rg an iz u ju kao glavni štabovi, a G lavni š ta b n a ro d n o o slo b o d ila č k ih p a rtiza n sk ih o d red a Ju g o sla v ije da d o b ije naziv V rhovni štab . Izra đ e n je p lan s tv a ra n ja i p ro širiv a n ja o slo b o đ en ih te rito rija , je r je isku stv o pokazalo njih o v o grom an značaj za vo đ en je r a ta i za s p ro v o đ e n je d ru štv e n o -p o litič k ih c iljev a u sta n k a . 126

r.

.

-------------- w w v ju u v u c a v d u ic L c r e e u -

la™e A.1rev olucionarne vojske. To je om ogućilo izvođenje složenijih i u sp je šn ijih o peracija, a isto tako i nove m jere u izgrađivanju o ružanih snaga, koje su obilježene odlukom V rhovnog š ta b a o fo rm ira n ju 1. pro le tersk e narodnooslobodilačke u d a rn e brigade 21. decem bra. Za razliku od p a rti­ zanskih odreda, koji su i svojom u n u tra šn jo m organizaci­ jom i sh v a ta n jem boračke m ase bili vezani za određenu te rito riju , brigade su bile p o k retn e jedinice osposobljene za bo rb u na svakom tere n u , za p rim je n u p rin cip a ofanzivne m anevarske tak tik e i za k ru p n ija dejstva. Sa stv aran jem prve brigad e počeo je proces ob jed in jav a n ja terito rija ln ih p a rtiza n sk ih jed in ica u vojsku ko ja će u uslovim a jo š veoma nepovoljnog odnosa snaga, p rim je n o m p artizan sk e tak tik e i n jenim kom binovanjem s fro n taln im djejstv im a, izgraditi stra te g iju i ta k tik u narodnooslobod ilačk o g rata. Prip re m a n je , p o k reta n je i razvija-

skih k a drova bio je upućen iz gradova i in d u strijsk ih cen­ ta ra na tere n da organizuje i rukovodi stv a ra n je m p artizan ­ skih od red a i rad o m na oslobođenim te rito rija m a . Ubrzo su u većim gradovim a i in d u strijsk im ce n trim a ostala m an ja o pe ra tiv n a rukovodstva i m alo b rajn e organizacije sa zada­ tkom da nastave b o rb en u i političk u ak tiv n o st u uslovim a okupacije. C entralni k om itet P a rtije i većina nacionalnih, p o k rajin sk ih i oblasnih rukovodstav a ostavili su u svojim d o tad a šn jim sje d ištim a p ovjereništv a i p u nktove i p rešla na o slobođenu te rito riju . Sve je to izazvalo ozbiljne problem e izbora novih organizacionih oblika i m eto d a p artijsk o g rada, o d ržav an ja veza i p a rtijs k e tehnike. Ta nagla p o m je ra n ja i pro m je n e izvođene su u uslovim a veom a k ru p n ih g u b ita k a u p a rtijsk im kadrovim a. Za prvih osam m jeseci oružane borbe poginulo je više od 3.000 čla­ nova K PJ, m eđu kojim a dvadeset članova C entralnog kom i­ teta K PJ i p o k rajin sk ih rukovodstava. Velike gubitke pre­ trp io je i Skoj. P o jed in a p a rtijs k a i sk o jev sk a rukovodstva 127

b ila su raz b ije n a , a m noga je tre b a lo često p o p u n jav a ti da bi s u sp je h o m o b av ljala svoje fu n k cije. Teški g ubici svje­ doče o o š trin i b o rb e i p o ž rtv o v a n ju k o m u n ista , ali i o spo­ ro sti u sa o b ra ž a v a n ju m eto d a i o b lik a ra d a uslo v im a koji su n a sta li po slije p o k re ta n ja o ru žan e b o rb e. U tak v im u slo ­ vim a nije bilo m ogućno za duži p e rio d o sig u ra ti ta jn o s t sa sta n a k a i o č uvati ilegalna s k ro v išta , k an ale, veze, teh n ičk i a p a ra t itd., a u isto v rije m e izvoditi sv akodnevne ak cije i p o litički d jelovati. Zbog toga je, n a ro č ito u većim c e n trim a , dolazilo do č e stih h a p š e n ja k o m u n ista . Izv a n re d n o su se povećale tešk o će u o d rža v a n ju veza izm eđu C K K PJ i p o k ra jin sk ih p a rtijs k ih k o m ite ta . One su od ržav an e je d in o p rek o k u r ir a kroz siste m ilegalnih k anala. I tak v e veze su p o slije g u b ita k a slo b o d n e te rito rije u S rb iji i p o v lač e n ja C K K PJ u S andžak bile velikim d ijelo m p o re­ m ećene, i to b a š u v rije m e k ad a je raz v ita k u s ta n k a otva­ ra o m noge p ro b le m e koji su z ah tijev ali b lag o v rem en a i je­ d in stv e n a rje š e n ja . Da bi u sp o sta v io i o sig u rao š to s ta ln ije veze i da bi, u slu č a ju da C en tra ln i i V rhovni šta b d ođu u te š k u situ a c iju , o sig u ra o k o n tin u ite t u ru k o v o đ en ju , CK KPJ je donio o d lu k u o o b raz o v a n ju O rganizacionog s e k re ta rija ta C e n tra ln o g k o m ite ta za neo slo b o đ en e k raje v e sa sje d ište m u Z agrebu, koji će p o č e tk o m 1942. g odine ponovo u sp o sta ­ viti vezu C K K PJ s p a rtijs k im ru k o v o d stv im a u H rv a tsk o j, Sloveniji i S rb iji, a p re k o S rb ije i s M ak ed o n ijo m , V ojvodi­ nom i Kosovom . R azvitak o ru ža n e b o rb e otv o rio je d o tad neslu ćen e m o ­ gu ć n o sti o m aso v lja v a n ja P a rtije , n a ro č ito u p a rtiza n sk im jed in ica m a i na oslo b o đ e n im te r ito rija m a . B oreći se p ro tiv s h v a ta n ja da je nizak id ejn o -te o rijsk i nivo p re p re k a za p ri­ je m u P a rtiju p ro v je re n ih i o d a n ih b o rac a , P a rtija je u isto vrije m e p o k la n ja la veliku p a ž n ju id ejn o -te o rijsk o m ra d u i v a sp ita v a n ju m la d ih članova P a rtije i n jih o v o m o sp o so b lja ­ v a n ju za ruk o v o d eće fu n k cije. U ilegalnim p a rtijs k im šta m ­ p a rija m a i u o n im a ko je su organ izo v an e n a oslo b o đ en im te rito rija m a šta m p a n je n a jp o tr e b n iji m a te rija l za id ejn o i p o litič k o v a sp ita n je . U v rije m e p o k re ta n ja i ru k o v o đ e n ja o ru ža n o m b o rb o m p re d K PJ su se po sta v ila u novom s v je tlu i m noga p ita n ja id ejn o-političke p riro d e . T u je , n a p rv o m m je s tu , b ila b o rb a 128

u P a rtiji za p ravilno sh v a ta n je i p rim je n u n jen e političke linije. Svoju m isiju org an izato ra i pred v o d n ik a revolucionarne borbe rad n ičk e klase K om unistička p a rtija Jugoslavije ostva­ rivala je u novim i veom a specifičnim isto rijsk im uslovim a kako u pogledu m eđ u n a ro d n ih odnosa i polažaja u Jugosla­ viji tako i u pogledu s ta n ja u m eđ u n aro d n o m kom unisti­ čkom p o k retu . Ja sn a idejno-politička pozicija oslobodila je jugoslovenske k o m u n iste od u tic a ja staljin ističk ih revolucio­ n a rn ih shem a i dogm atizm a. O tud je za n jih oslobodilačka borba pro tiv o k u p a to ra i njegovih dom aćih sarad n ik a, pri­ rodno, m ogla b iti okvir u kom e će se u jugoslovenskim uslo­ vim a nem inovno raz v ija ti i b o rb a za k o rjen ite, revolucio­ n a rn e pro m je n e, za ru še n je preživjelih kapitalističk ih d ru­ štvenih odnosa. Oni su bili ne sam o u teo rijsk o m i a p strak ­ tnom sm islu svjesni istine da različiti isto rijsk i uslovi odre­ đu ju i različite oblike i puteve razv itk a revolucije, već su um jeli da u sam oj p rak si oružan e b o rb e n ađ u i odrede puteve i oblike raz v itk a jugoslav en sk e revolucije. Oni su duboko ovladali poznavanjem političke, ekonom ske i nacio­ nalne stv a rn o sti Jugoslavije i sh v atan jem zadataka koje m ora rje ša v ati p ro le te rsk a revolucija u n jo j, i bila su im stra n a do g m atsk a gled an ja na ulogu raznih slojeva naroda u revoluciji, na to b o žn ju neizbježn u kolebljivost seljačkih m asa, na to da se revolucija m ože izvoditi sam o u indu­ s trijsk im c e n trim a itd. Za K P J je u to vrije m e bilo k a ra k te ristič n o p o tpuno idejno-političko jed instvo. Ona je u svojim redovim a savla­ đivala izvjesne pojave n e snalažen ja do k o jih je dolazilo tam o gdje se o ru ža n a b o rb a u p o četk u razvila u u stanak, otv ara ju ć i tim e m noge nove problem e, koje je treb alo brzo rje ša v ati, i p ojave koleb an ja, koje su, opet, bile k ara k te ri­ stične u nekim ob lastim a u k o jim a su uslovi za p o k retan je i šire n je oru ža n e b o rb e bili nepovoljniji. Kao reak cija na ko lab o raciju p ro za p a d n o o rije n tisan e buržoazije sa okupa­ to ro m u b o rb i p ro tiv u s ta n k a došlo je m jestim ično do po­ java „lijevog" s k re ta n ja , odnosno do istic a n ja u prvi plan borbe p ro tiv dom aće b uržoazije. S tim u vezi javila su se i sh v a ta n ja po ko jim a je revolucija u Jugoslaviji tad a ulazila u „drugu e ta p u " . M eđutim , tak v a sh v a ta n ja b ila su ubrzo likvidirana.

P a r tija je veliku p a ž n ju p o k la n ja la id ejno-političkora ra d u i, p rije svega, tu m a č e n ju svoje p o litičk e lin ije u n a j­ širim slojevim a n a ro d a . Z n ačajn o m je sto u n jen o j p olitičkoj ak tiv n o sti zauzim alo je o b jaš n ja v a n je m e đ u n a ro d n e situ a ­ c ije i posebno p resu d n e uloge k o ju je za su d b in u čovječan­ stva im alo s tv a ra n je a n tih itlero v sk e koalicije. P a rtija je u v rije m e p o k re ta n ja i raz v itk a u s ta n k a p o jač a la ra d n a popula risa n ju prve zem lje socijalizm a — So v jetsk o g Saveza. Ko­ m u n isti su na širo k e n a ro d n e m ase p ren o sili v jeru u snagu so cijalističk o g d ru štv e n o g sistem a, u rije še n o st sovjetskog n a ro d a da is tra je u p rk o s svih ž rta v a u tešk o j b o rb i p ro tiv n ajv ećih n e p rija te lja čovječanstva, u b o rb e n u m oć i nepo­ b jed iv o st Crvene a rm ije . Oni su n a n a ro d n e m ase p ren o sili svoje č v rsto u v je re n je u p o b je d u u r a tu u kom e glavne te re te nose n a ro d i S o vjetskog Saveza. Isto tak o , K P J je razvila š iro k u ak tiv n o st n a p ro sv je t­ nom i k u ltu rn o m p o lju. S obzirom n a n a slije đ e n u zaosta­ lost, b o rb a p ro tiv n e p ism e n o sti i n e p ro sv je će n o sti b ila je u slov u sp je šn o g ra d a n a id ejno-političk o m v a sp ita n ju b o rac a i n a ro d a . R azvijena je š iro k a inic ija tiv a u s tv a ra n ju analfab e ts k ih teč a jev a i org an izo v an ju p re d a v a n ja u vojsci i u n a ro d u , k o ja je b ila n a m ije n je n a b o rb i p ro tiv k u ltu rn e zao­ sta lo sti, šovinizm a, s u je v je rja i m ra č n ja š tv a itd.

3.

K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U B O R B I ZA U C V R S C E N JE I P R O Š I R E N J E U S P JE H A N A R O D N O O S L O B O D IL A Č K O G P O K R E T A (1942. G O D IN A )

Ia k o je u m o sk o v sk o j b ici p re trp io te §ke g u bitk e, H itle r je u lje to 1942. p r e d u z e 0 ofanzivu sa n a m je ro m da osvoji K avkaz i b o g ate p e tro lejsk e izvore u toj ob lasti. T a ofanziva b ila je zau sta v lje n a kod S ta ljin g ra d a gd je je slo m lje n a u d a rn a m oć n jem a č k e vojske, i o na je n e p o v ra tn o izgubila in ic ija tiv u . Z ato je staljin g rad sk a b itk a o bilježila p re k re tn ic u u d ru g o m sv jetsk o m r a tu — s tra te g ijs k a inic ija tiv a po slije te b itk e p re š la je u ru k e sila a n tih itle ro v sk e koalicije.

Razvitak na Jugosloven■kom r a ti« u 1942. g c

130

Godine 1942. a rm ije zapadnih saveznika riješile su u svoju k o rist b itk u za A friku i tim e stvorile uslove za preno­ šenje ope ra c ija na evropsko tlo. Zaustavivši 1942. godine ja­ pansku ofanzivu, oružane snage SAD p rip rem ale su se za protivofanzivu na D alekom istoku. Takav razvitak događaja na velikim svjetskim frontovima u ticao je i na situ a c iju u Jugoslaviji. Poslije m oskov­ ske b itk e H itle r je n a redio da se njem ačke snage iz Jugo­ slavije povuku i da ih zam ijene kvislinške tru p e i snage ostalih o k u p a to ra , a M usolini je n asto jao da povuče znat­ nije djelove svoje okupacione a rm ije iz Jugoslavije da bi udovoljio obavezi p o jač a n ja kontin g en ta svojih tru p a na Istočnom fro n tu . M eđutim , u slijed razvitka operacija ni je­ dno ni drugo n ije m oglo b iti sprovedeno. Dok su još u de­ cem bru 1941. n jem ačk e divizije završavale svoju ofanzivu u S rbiji, p a rtiza n sk e snage, koje su se sa Vrhovnim štabom povukle u Sandžak, stvorile su, sa m jesnim snagam a, već početkom ja n u a ra 1942, slobodnu te rito riju u dijelovim a C rne Gore, S andžaka, Hercegovine i istočne Bosne. Zbog toga je njem ačk i o k u p a to r sredinom jan u a ra 1942. preduzeo novu ofanzivu u istočnoj Bosni. N jem ačke tru p e su izvršile p rodore kroz oslobođenu te rito riju i na tom e se ova ofanziva završila. Već početkom m a rta 1. i 2. p ro letersk a bri­ gada s m jesn im p a rtiza n sk im odred im a ponovo su oslobo­ dile veći dio ove o blasti. Sredinom m a rta 1942. partizanske snage ko n tro lisa le su najveći dio Crne Gore, Hercegovine, S andžaka i istočne Bosne. S red ište ove jedinstvene terito­ rije bilo je sve do m aja 1942. u Foči, u kojoj se nalazio C entralni k o m ite t K PJ i V rhovni štab. B orbe u z apadnoj S rb iji i S um adiji, započete velikom n jem ačkom ofanzivom u se p te m b ru 1941, tra jale su sve do p ro lje ća 1942, k ad a je u d ru že n im snagam a oku p ato ra, Nedića i M ihailovića pošlo za ru k o m da razb iju partizanske jedinice. T eške b o rb e vođene su u ju žn o j Srb iji, u kojoj se k raje m 1941. i p očetkom 1942, fo rm iralo značajno žarište u sta n k a i u kojoj je bila oslobo đ en a p ro stra n a terito rija. Tu je sve do p ro lje ća 1942. jed a n b u g arsk i k o rpus s Nedićevim i č etn ičk im fo rm a cijam a vodio ofanzivne akcije, u toku k o jih je o slobođena te rito rija b ila ponovo okupirana, a p a rtiza n sk e snage p re trp je le su ozbiljne gubitke. 9*

131

G odine 1942. u p a rtijs k o j o rg an izaciji M akedonije n a ra ­ s ta o je o tp o r o p o rtu n istič k o j p o litici P o k ra jin sk o g k o m iteta, što se izražavalo u o b raz o v a n ju p a rtiz a n sk ih o d red a i u n ji­ hovim oru ža n im a k c ija m a p ro tiv bu g a rsk o g o k u p a to ra . U ovom p e rio d u u zap ad n im o b lastim a zem lje u s ta n a k je b io u p oletu. N a ro č ito k ru p n e i u s p je šn e b o rb e vodili su p a rtiz a n sk i o d red i u B osanskoj k ra jin i, Lici, K o rd u n u , u B aniji i G orskom k o ta ru p ro tiv u d ru že n ih ta lija n sk ih , u s ta ­ šk ih i č e tn ič k ih snaga. P ro šire n e su i u č v ršćen e p o sto jeće slobodne te rito rije . P a rtiz an sk e b o rb e u D alm aciji, P rim o rju i Slavoniji uzele su šire ra z m je re i p rim ile tra ja n k a ra k te r. P rva sn a žn ija u p o riš ta u s ta n k a ob razo v an a su i n a K alniku, u Ž u m b e rk u i M oslavini i n a Bilo-gori. U to v rije m e fo rm i­ ra n o jc ja k o u sta n ič k o ž a rište u S rem u , u kom e je, p o slije velikih g u b ita k a ko je su p a rtiz a n s k e snage i p a rtijs k e o rga­ n izacije B a n a ta i B ačke p re trp je le u lje to i jese n 1941, o b ra ­ zovano glavno ž a rište p a rtiz a n s k e b o rb e u V ojvodini. Poslije ob im n ih p rip re m a u to k u zim e došlo je u p ro lje će 1942. do u s ta n k a u talija n s k o j ok u p acio n o j zoni Slovenije. V elika o slo b o đ e n a te r ito r ija ob raz o v a n a je u N o tra n js k o j i Dolen jsk o j. B orbe su vođene n a prila zim a L ju b lja n i. P a rtiz an ­ ske b o rb e širile su se i u d ru g im o b lastim a Slovenije. T eške b o rb e u S rb iji i p o let o slo b o d ilačk e b o rb e u cen­ tra ln im i za p ad n im o b lastim a p rim o ra li su o k u p a to ra da se jo š više a n gažuje na jugoslo v en sk o m r a tiš tu . N jem ačk a i ta lija n s k a vrh o v n a k o m an d a po č e tk o m m a rta 1942. su se s p o ra z u m je le da p red u z m u više ofanzivnih o p e ra c ija p ro tiv n a jja č ih ž a riš ta u s ta n k a u Jugoslav iji. N a jk ru p n ije ofanzivne o p e ra c ije izvedene su p ro tiv p a rtiz a n s k ih snaga i jed in ­ stvene o slobođene te rito rije u isto čn o j B osni, H ercegovini, San d ž a k u i C rnoj G ori, u p e rio d u m a rt—ju n 1942, zatim n a K ozari u ju n u —ju lu i u N o tra n js k o j i D o len jsk o j u p e rio d u ju n —o k to b a r 1942. U družene snage o k u p a to ra i n jih o v ih d om aćih s a ra d n ik a usp ije v a le su, z a h v alju ju ć i b ro jč a n o j i teh n ič k o j n a d m o ć n o sti, da u tešk im b o rb a m a ponovo ok u ­ p ira ju o slobođene te rito rije , ali nig d je im n ije pošlo za ru ­ kom da u n ište p a rtiz a n s k e jed in ice. Više lo k aln ih ofanziva izvele su o k u p a to rs k e i k vislinške tru p e i u d ru g im o b la­ s tim a Jugoslavije. Svi ovi n a p o ri o k u p a to ra i d o m ać ih izd a jn ik a pali su u z a sje n a k velike ofanzive p a rtiz a n s k ih sn ag a, k o ja je p očela 132

ju n a 1942. pohodom p ro le tersk ih b rig ad a sa trom eđe Bosne, H ercegovine i Crne G ore ka zapadnoj Bosni i tra jala sve do početka 1943. godine. U to k u ofanzive bile su razbijene zna­ tne n e p rijate ljsk e , na ro č ito u sta šk e i dom obranske snage, oslobođeni m nogi gradovi u Bosni i H rv atsk o j i stvorena* jed instvena oslobođena te rito rija , k o ja se p ro stira la od pri­ laza Rijeci, K arlovcu i Z agrebu, na ju g o isto k do rijek a Ne­ retve i Bosne. U to v rijem e polet oružane bo rb e zahvatio je i m noge druge o b lasti u zem lji. Znatno su ojačale partizan ­ ske snage, što je V rhovnom šta b u om ogućilo da u novem­ b ru 1942. donese odluku o stv a ra n ju p rv ih divizija i korpusa N arodnooslobodilačke vojske, ko ja je k raje m 1942. im ala oko 150.000 boraca. G odina 1942. b ila je ozbiljna p roba vita ln o sti narodnooslobodilačkog pok r e ta - O kupacione i kvislinške trupe, neupored iv o b ro jčan o i pogo­ tovu tehnički nadm oćnije, uporno su n a sto ja le da ofanzivam a p ro tiv p a rtiza n sk ih snaga i ma­ sovnim re p re s a lija m a n a d naro d o m slom e u stan ak . Ratne o p eracije i o k u p a torsko-kvislinška p u sto še n ja paralisali su priv red n i život zem lje. P rva ra tn a zim a donijela je gotovo nerješive pro b le m e u vezi sa sn a b d jev an jem vojske, ishra­ nom stanovništva, z b rin jav a n je m izbjeglica i onih koji su u sljed o k u p a to rsk ih p u sto še n ja ostali bez krova nad glavom i sre d stav a za život, sa s m je šta je m i njegom ran je n ik a čiji je b ro j naglo ra s ta o itd. Sve te teškoće i žrtve, sa saznan jem da će ra t još dugo p o tra ja ti izazivale su koleb an je u n aro d u izm eđu odlučnog k u rsa K PJ za n a sta v lja n je b o rb e i p ro p ag an d e jugosloven­ ske vlade u izbjeglištvu i n jen ih snaga u zem lji o „odlaganju b orbe za pov o ljn ije uslove”. U takvim uslovim a K PJ je jo š više n a p o ra ulagala na raz v ija n ju o ružane b o rb e i izgrađiv an ju vojne organizacije. O na je ta d a n ašla rje š e n ja za u sp je šn o v ođenje rata u p rkos m jestim ičn im p o razim a u s ta n k a i svim teškoćam a. Stv ara­ nje Prve p ro le te rs k e b rig a d e i n jen a u sp je šn a d jejstv a u S andžaku i istočnoj B osni p o tvrd ili su m ogućnost nastav­ lja n ja b o rb e u p rk o s g u b itk u ra n ije oslobođene terito rije u S rb iji. N jem ačk e divizije n isu jo š n i završile svoju ofanzivu Rad KPJ na jačanju oruNarodnooslobodilačl«)g fronta

133

u S rb iji, a p a rtiza n sk e snage, č ije su jezg ro činili o d red i povučeni iz S rb ije , stvorile su novo ž a rište u s ta n k a i u g ro ­ zile m noge zna ča jn e pozicije o k u p a to ra u to m e d ije lu ze­ m lje. P ra k sa je p okazala da o k u p a to r i kvislinzi n isu im ali dovoljno divizija da bi svuda i u svako d o b a m ogli preduzim ati ofanzive p ro tiv o ru ža n ih snag a u sta n k a . U o p štav aju ći iskustvo te p rak se , jugoslovenski k o m u n isti su došli do uvje­ re n ja da v iše stru k a b ro jč a n a i teh n ič k a n ad m o ć n o st o k u p a­ to rsk ih i k v islinških tru p a , njih o v e ofanzive i g u b ita k oslo ­ b ođenih te r ito r ija n isu p re p re k e za u sp je šn o v o đ en je sve­ naro d n o g oslobodilačkog ra ta . N a osn o v u n ačela k o je je postavio vrhovni k o m a n d a n t T ito d a g u b ita k jed n e te rito rije tre b a da znači d o b ita k druge, jo š p ro s tra n ije te rito rije , iz­ građ iv an a je vo jn a org an iz a cija i ta k tik a p a rtiz a n sk ih o ru ­ žanih snaga. G odine 1942. pojavile su se n a ju g o slav en sk o m r a tiš tu desetin e b rig a d a ko je su u sv ak o m p o g led u činile dio jed n e m obilne i d o b ro organizovane vo jsk e, a k ra ­ jem godine i prv e divizije i k o rp u si N aro d n o o slo b o d ilačk e vojske. U isto v rije m e najv e ć a p a ž n ja je p o k la n ja n a o rganizaci­ onom ja č a n ju P a rtije i p rav iln o m p o s ta v lja n ju n jen e ru k o ­ vodeće uloge u vojsci. P a rtijs k e i sk o jev sk e o rg an izacije rad ile su n e u m o rn o n a id ejnom , m o ra ln o -p o litičk o m i kultu rn o -p ro sv je tn o m v a s p ita n ju b o rač k o g i ruk o v o d ećeg sa­ stava. N a taj način bilo je p o stig n u to m o n o litn o m oralno-političko je d in stv o jed in ica , ko je n ik ak v e teškoće, žrtve i n a p o ri n isu m ogli da slom e. Je d in ic e N a ro d n o o slo b o d ilačk e v ojske po sta le su škole revolucije, u k o jim a se izgrađivao nov lik rev o lu c io n a rn o g b o rca . P o k la n ja ju ći veliku p a ž n ju izg ra d n ji N aro d n o o slo b o d i­ lačke vojske, K P J n ije zanem a riv a la ra d n a ra z v ija n ju o ru ­ žane b o rb e u onim o b la stim a u ko jim a se on a s p o rije razvi­ ja la ili u k o jim a su o k u p a to r i kvislinzi u sp je li da n an esu ozb iljn e u d a rc e u s ta n k u . Bez ob z ira n a žrtv e i tešk o će, ona ni u jed n o m slu č a ju n ije d o p u stila d a n je n ra d n a organiz o vanju o ru ža n e b o rb e p re s ta n e , n iti d a ije d n a o b last b u d e p o tp u n o n a p u šte n a . U o b la stim a k o je su p a rtiz a n sk e jed i­ nice za v rije m e n e p rija te ljs k ih ofanziva n a p u šta le, kao što je bio slučaj u C rnoj Gori, S an d ž a k u i H ercegovini, o sta ja la su p a rtijs k a ru k o v o d stv a i org an izacije i m an je p a rtiza n sk e jed in ice, k o ji s u p o litič k o m i b o rb e n o m a k tiv n o šć u p o diza li 134

borbeni d uh m asa i razbijali n e p rijateljev u propagandu, stvarajući tako uslove za nov polet oružane borbe. A ktivnost n ije p re s ta ja la ni u okupiranim gradovima. Poslije odlaska m nogih članova KPJ iz okupiranih gradova u partiza n sk e jed in ice i na oslobođenu terito riju , tam o su ostale m an je p a rtijs k e organizacije i m an ja operativna ruko­ vodstva ili pov jeren ištv a koja su se o slan jala na m režu orga­ nizacija narodnooslobodilačkog p ok reta, čiji se uticaj sve više širio m eđu g radskim stanovništvom . N a p o slje tk u je razvitak ra tn ih događaja u Jugoslaviji 1942. godine dao pozitivan b ilans u k o rist narodnooslobodi­ lačkog po k reta . O ku p ato rsk e i kvislinške ofanzive, uprkos m jestim ičnim u sp je sim a , nigdje n isu donijele tra jn ije rezul­ tate. O ružane snage narodnooslobodilačkog p o k reta zadržale su in icijativu u svojim ru k am a , a o k u p a to r je, uprkos tome što se bro j njegovih divizija u Jugoslaviji popeo na trideset, bio p rim o ra n da vodi defanzivni r a t — da sve jačim snaga­ m a b ran i p o jedine rejo n e, c en tre, kom unikacije itd., ili da ofanzivnim o p e ra c ija m a preo tim a one koji su već bili iz­ gubljeni. P re m d a b ro j kvislinških snaga nije bio mali, one su po svojim b o rb en im k valitetim a bile sve slabije i na njih se sve m an je m oglo rač u n a ti. N ap o ri o k u p a to ra da učvrste kvislinške vojne form a cije n isu dali ozbiljnije rezultate. I pored toga što je n jem ački o k u p a to r svojom velikom jese­ njom ofanzivom 1941. godine postigao značajne uspjehe u S rbiji, on se n ije m ogao osloniti n a o ružane snage generala Nedića i č etn ik a, već je tam o zadržao znatne svoje snage. Ofanzivom snaga narodnooslobodilačk o g p o k reta u drugoj polovini 1942. bio je ozbiljno ugrožen o p stan ak kvislinške N ezavisne Države H rvatske. Veći dio n jen e terito rije bio je pod k o n tro lo m N arodnooslobodilačk e vojske. P olitički p rocesi koji su se razvijali u vrijem e pokreta­ n ja i ra z v ija n ja u sta n k a , u uslovim a sve žešćih borbi 1942. godine po sta li su jo š intenzivniji. Početkom 1942. godine težište b o rb e za u tic a j na n a ro d n e m ase izm eđu narodno­ oslobodilačkog i četničkog p o k reta p o m jeren o je iz Srbije u C rnu G oru i B osnu i H ercegovinu. Dok je Draža Mihailo­ vić u b o rb am a p ro tiv u s ta n k a u S rb iji k raje m 1941. n astojao da p rik rije s a ra d n ju sa n jem ačkim o k u p ato ro m , u Crnoj Go­ ri je četničko ru k ovodstvo početk o m 1942. potpisalo javni sporazum sa ta lija n sk o m o kupacio n o m u p rav o m za bo rb u 135

p ro tiv naro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta . N ešto k a sn ije su čet­ ničk e ko m an d e u B osni i H ercegovini, p o red o tv o ren e sa­ ra d n je s ta lija n s k im i n jem a č k im o k u p a to ro m p o tp isa le spo­ raz u m e sa u s ta š k o m a d m in istra c ijo m , k o jim a su regulisale m eđ u so b n e odnose i p rih v a tile z a je d n ičk u b o rb u p ro tiv u s ta n k a . Slično je bilo i u S loveniji, u k o jo j su re a k c io n arn e snage oko v o d stv a k lerik aln e i lib e raln e s tra n k e , k o risteći se velikom ta lija n sk o m ofanzivom , stv a ra le svoje oru žan e od red e, tzv. B elu ga rd u , k ao dio M ihailovićeve „Jugosloven­ ske v ojske u o ta d ž b in i”. T im e su se u o snovnom povezale i g ru p isa le u b o rb i p ro tiv u s ta n k a sve one snage dom aće b u ržo a z ije k o je su p rih v a tile p o litik u jug o slo v e n sk e izbjegličke vlade. N jihova a k c ija u n e k im o b lastim a (zapadn a S rb ija , Š u m a d ija , C rna G ora, H ercegovina, isto č n a i s re d n ja B osna) d o n ije la je zna­ č a jn e ie z u lta te . Došlo je do oseke u s ta n k a , a četn ici su osla­ n ja ju ć i se n a o k u p a to ra i kvislinge stv a ra li sv o ju v last i svoje o ru ža n e fo rm a cije k o je su slali u b o rb u p ro tiv p a rti­ z an sk ih jed in ica . U prkos k ru p n im re z u lta tim a ove snage n isu o stv a rile ko n a č n i cilj — u n ište n je u s ta n k a . N iti su p a rtiz a n s k im sn a g am a n a n e se n i p o raž a v a ju ć i u d a rc i, n iti su se u sta n ič k e m ase pasivizirale, a d jelim ičn o i p rik lo n ile čet­ n ičk o m p o k re tu z ato što su željele b o rb u p ro tiv n a ro d n o ­ o slo bodilačkog p o k re ta . O ne su p riv re m e n o u s tu k n u le u želji da se s p a su od u n ište n ja , p rih v a ta ju ć i g a ra n c ije ok u ­ p a to ra i č e tn ik a d a će im po ro d ic e i im e ta k b iti p o šteđ en i a ko n a p u s te oslo b o d ila č k u b o rb u , č e tn ič k i p o k re t se k o ristio n a sta lo m s itu a c ijo m da bi o jač a o svoj u tic a j p ro p ag an d o m p ro tiv u s ta n k a , k o ja je im ala a n tik o m u n istič k i k a ra k te r. Ia k o su u n av ed en im p o k ra jin a m a i o b lastim a bile iz­ g u b lje n e oslo b o đ en e te r ito r ije i raz b ije n e m noge p a rtiza n sk e jed in ice , a m ase n a ro d a se pasivizirale, sv u d a je sačuvano jezgro p a rtiz a n s k ih snaga i po litič k i u tic a j n aro d n o o slo b o ­ dilačkog p o k re ta . U u slo v im a k a d a su o k u p acio n e sile u lo ­ žile k r a jn je n a p o re da slom e u s ta n a k i k a d a su se sve snage ju g o slovenske bu ržo a z ije m o b ilisale n a s tra n i o k u p a to ra , n a­ sta v lja n je oslo b o d ilačk e b o rb e i u sp je si k o je su p a rtiza n sk e snage p o stizale u m nogim o b lastim a , označili su p rv u prelom n u p o b je d u n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k reta . Z načaj i k a ra k te r te p o b jed e proizlazio je o tu d što je o n a izvojevana ne sa m o u b o rb i p ro tiv b ro jč a n o i teh n ič k i n eu p o red iv o 136

n a d m oćnijih okupacionih snaga već i u otvorenom politič­ kom i oružanom su kobu s onim snagam a dom aće buržoazije na čijem se čelu nalazila kraljev sk a vlada u izbjeglištvu. Ti­ me je ishod b itk e koja se vodila za oslobodilačku bo rb u ili protiv n je bio rije še n u k o rist narodnooslobodilačkog pokre­ ta. Pokušaj pro zap ad n o o rije n tisan e jugoslovenske buržoazi­ je, s vladom n a čelu, da se u ra tu koji se vodio između o k u p a to ra i narodnooslobodilačkog p o k reta afirm iše kao sa­ m ostalni fa k to r koji će odlučujuće u ticati na razvitak u zem lji doživio je p o tp u n i neuspjeh. Ona je postala sam o po­ m oćna snaga o k u p a to ra u bo rb i p ro tiv narodnooslobodilač­ kog p o k reta . To je bila i suviše visoka cijen a kojom je pla­ tila svoje p riv rem en e uspjehe. P rolaznost u s p je h a koje je u to k u o k u p a to rsk ih ofanziva ostvario četnički p o k re t k raje m 1941. i u prvoj polovini 1942. godine u b rzo je p o tv rd io sam razv itak događaja, š to je pro p ag a n d a o p re u ra n je n o s ti u sta n k a više u stu p a la m jesto angažovanju če tn ič k ih oru ža n ih fo rm acija u b o rb i protiv p a rtiza n sk ih snaga i što je narodno o slo b o d ilačk i p o k ret više jačao, a p e rsp e k tiv a p o b jed e n a d silam a Osovine p o stajala ja s n ija i bliža, to su se ra n ije p o kolebane naro d n e m ase ponovo o k reta le n a ro dnooslobodilačk o m p o k retu . To se već do k ra ja 1942. godine m anifestovalo u n eu sp jeh u Draže Mi­ hailovića da oživotvori svoj stra te g ijsk i p lan raz b ija n ja glav­ nine p a rtiza n sk ih snaga u Bosni i H rv atsk o j, u rasp a d a n ju četničkih fo rm a cija u B osni i H rv a tsk o j, u oživljavanju p ar­ tizanske b o rb e u H ercegovini, C rnoj Gori i p ojedinim obla­ stim a S rb ije, u n e u sp je h u Bele gard e d a u sa ra d n ji s tali­ jan sk im o k u p a to ro m raz b ije slovenačke p a rtizan sk e snage. G odine 1942. K P J je postigla zn ačajn e u sp jeh e u stva­ ra n ju i p ro širiv a n ju jed in stv a h rv atsk o g n a ro d a u oslobo­ dilačkoj b o rb i. N a jja č a m an ifesta cija tih u sp je h a bilo je jač a n je oru ža n ih snaga narodnoo slo b o d ilačk o g p o k reta u svim ob lastim a H rv a tsk e , stv a ra n je oslobođenih te rito rija i izgrađivanje m reže legalnih i ilegalnih n aro d n ooslobodilačkih o dbora i a n tifašistič k ih organizacija. Proces rasp a d a n ja H rvat­ ske seljačke stra n k e ulazio je u završnu etapu. U očim a n a ro d n ih m asa u s ta š k a vlast je izgubila gotovo svaki značaj. Pojačane u s ta šk e re p re s a lije n ad h rv atsk im naro d o m još su više u ticale n a njegovu o rije n ta c iju k a n arodnooslobodilač­ kom p o k retu . 137

S tv a ra n je p a rtiz a n sk ih o d re d a i o rg an izacija N aro d n o ­ oslobodilačkog fro n ta u M akedoniji došli su kao rez u lta t p o ra s ta b o rbenog a n tio k u p a to rsk o g ra sp o lo ž en ja n a ro d n ih m asa. S redinom 1942. godine im enovano je p riv re m e n o p o ­ k ra jin sk o rukovodstvo P a rtije , ko je je počelo sp ro v o d iti p o litik u K PJ. Od p relom nog z n a ča ja za d a lji razvoj m ake­ donskog n a ro d a bila je od lu k a C en traln o g k o m ite ta K PJ o ob razo v an ju C entralnog k o m ite ta K o m u n ističk e p a rtije Ma­ kedonije k raje m 1942. godine. Tom o d lu k o m CK KPJ je jasn o izrazio stav K PJ u m ak e d o n sk o m n acio n aln o m p ita n ju , že­ leći tim e da podrži m ak e d o n sk u p a rtijs k u o rg an izaciju u bo rb i pro tiv s tra n ih a sp ira c ija na M a k ed o n iju i u n a p o rim a da u naro d n o o slo b o d ila č k o m p o k re tu o k u p i širo k e slojeve svoga n aroda. K o risteći se isk u stv im a iz 1941. godine, K P J je n a sta v ila jo š intenzivn jju a k tiv n o st n a s tv a ra n ju i izerađ iv an ju nove n a ro d n e vlasti. U vrijem e otv o re n e k o lab o ra c ije vodećih snaga sta ro g p o re tk a sa o k u p a to ro m , stv a ra n je o rg an a nove vlasti i u č v ršćivanje ru k ovodeće uloge P a rtije u n jim a bili su zna ča jn i činioci o k u p lja n ja n a ro d a oko oslo b o d ilačk e i rev olucionarne p latfo rm e K PJ. O sim toga, izg rađ iv an je i p ro širiv a n je m ehanizm a n a ro d n e v lasti z a h tijev ale su sve veće p o tre b e o ru ža n ih snaga i sve veće obaveze n a ro d a p re­ m a vojsci. N a in ic ija tiv u C K K PJ p o č e tk o m 1942, V rhovni šta b je izdao prve p isan e p ro p ise o n a ro d n o o slo b o d ila č k im o d b o ri­ m a. U n jim a su bili izloženi zadaci o d b o ra u po g led u o k u p ­ lja n ja n a ro d a u b o rb i, s n a b d ije v an ja v ojske, ru k o v o đ en ja p riv red o m , p ro sv je to m i d ru g im p o d ru č jim a d ru štv e n o g ži­ vota, brige o so c ijalno u groženom sta n o v n ištv u , b o rb e p ro ­ tiv sa ra d n ik a o k u p a to ra itd. U p ro p isim a je u tv rđ e n dem o­ k ra ts k i način izbora i n a jš ire učešće n a ro d a u ra d u o d b o ra. N a ro d n ooslobodilački od b o ri su tre tira n i kao o rg an i p riv re ­ m ene vlasti, što je odgovaralo s te p e n u raz v itk a n a ro d n o o slo ­ bodilačkog p o k re ta i tak tici P a rtije u s tv a ra n ju jed in stv a širo k ih n a ro d n ih slojeva oko n je n e o slo b o d ilačk e i revolu­ cio n a rn e p latfo rm e .

Rad KPJ na izgrađlvanju i učvršćivanju naK

138

Tada je Vrhovni šta b donio odluku i o stv aran ju vojne vlasti u pozadini ko ja će biti oslonac već naraslim oružanim snagam a. O rgani te vlasti — kom ande po d ru čja i kom ande m jesta, im ale su obim ne zadatke: organizovanje vojnih bol­ nica, m agacina i radionica, organizovanje tra n sp o rta tru p a i ratnog m ate rijala , održavanje red a u pozadini, m obilizacija novih b o raca i njihova obuka itd. U izvršavanju ovih zada­ taka organi vojne vlasti sarađivali su s narodnooslobodilačkim odborim a. P rim jenom ovih p ro p isa i upu tsta v a bio je u toku 1942. godine izgrađen na svim oslobođenim terito rija m a jedin­ stven sistem n a ro d n e i vojne vlasti. O rganizovanjem života na oslobođenim te rito rija m a , rukovođenjem privredom i prosvjetom , sna b d ije v an je m vojske, rješav an jem socijalnih p roblem a itd. organi n a ro d n e i vojne vlasti vršili su prvo­ razred n u ulogu u raz v ija n ju narodnooslobodilačkog pokre­ ta. Oni su u b o rb i pro tiv o k u p a to ra i u otvorenom sukobu sa snagam a dom aće rea k c io n arn e buržoazije izdržali probu i postali izraz n a c ionalnih i socijaln ih težnji naro d a i njego­ ve bo rb e za k o rje n it dru štv e n i preo b ražaj. O cjenjujući stepen razvitka n a ro d n e vlasti u jese n 1942, CKKPJ je isticao da su se n a ro d nooslobodilački odb o ri afirm isali kao osnova buduće vlasti i nove državne organizacije, koja je n astajala u procesu b o rb e pro tiv o k u p a to ra i snaga staro g poretka. Da bi se to ja s n ije m anifestovalo i d a bi se pospješio razvi­ tak n a ro d n e vlasti, V rhovni šta b je u se p te m b ru 1942. izdao nova u p u tstv a o organizaciji vlasti n a oslobođenoj terito riji. Na osnovu tih u p u tsta v a , k raje m 1942. godine sprovedeni su izbori za n a ro d n ooslobodilačke odbore u 30 srezova je­ dinstvene slobodne te rito rije u Bosni i H rv atsk o j. Izbori su bili velika m an ifesta cija revolucionarnog, političkog jed in ­ stva n a ro d a i zn a ča ja n k o rak u izg rad n ji sistem a nove, na­ rodne vlasti. T ako su k raje m 1942. godine n a oslobođenim terito rija ­ m a bili posta v lje n i tem elji nove državne organizacije. Orga­ ni vlasti osla n ja li su se u svojoj ak tiv n o sti na m asovne orga­ nizacije N arodnooslobodilačkog fro n ta. Zahvaljujući aktivnoj podršci n a ro d a , bili su savladani m nogobrojni izvanredno teški problem i vo đ e n ja rata . H iljad e ljudi, žena i om ladine, organizovanih u rad n e čete, b a ta ljo n e i brigade, podizale su ljetin u , izgrađivale vojne m agacine, podizale bolnice i radio139

nice, o p rav ljale i održavale željeznice i dru m o v e, tra n sp o rto vale ra n je n ik e i r a tn i m a te rija l, b rin u le se za p o ro d ic e p alih b o ra c a i ž rta v a fašizm a, za sm je šta j izbjeglica itd . N a ro d n o ­ oslobodilački o d b o ri su organizovali p o litičk i i k u ltu rn o -p ro sv jetn i rad , o tv ara li škole i a n a lfa b e tsk e tečajeve, o b ra ­ zovali zd ra v stv en u službu, sprovo d ili ak c ije p rik u p lja n ja h ra n e i o d jeće za v o jsk u , održavali p o litič k e k o n fere n c ije i zborove.

Prvo zasjedanje Antlfašističkog vijeća narodnog oslobođenja Jugo-

Za godinu i p o d a n a svoga raz v itk a n a ro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t postizn a ča jn e p o b jed e. Sprovede£ u ^ J on^e p c ija *'KpJ 0

gao j e

^

p o k re ta n ju i u sp je šn o m raz v ija n ju o ru ža n e oslo b o d ilačk e b o rb e i n jen o m iz ra s ta n ju od a k c ija p a rtiz a n s k ih o d re d a p re k o u s ta n k a do p e rm a n e n tn o g , sve­ n a ro d n o g oslo b o d ilačk o g ra ta . R ezu ltati toga raz v itk a ogle­ d ali su se u s tv a ra n ju m n o g o b ro jn e i d o b ro organizovane N a ro d n o o slo b o d ila č k e vojske, u m eh an izm u nove n a ro d n e vlasti i u je d in s tv u n a ro d n ih m asa o k u p lje n ih u o rganizaci­ ja m a N a ro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta . P o četn e o rganizacione i po litič k e teškoće b ile su savladan e. V rije m e ofanziva o k u ­ p a c io n ih i kv islin šk ih t ru p a k o je su p rije tile raz b ija n je m u s ta n k a bilo je pro šlo , isto ta k o k ao što se p o razn o po s nage s ta ro g p o re tk a završio p o k u ša j d a se u s ta n a k p a ra liše p ro p ag a n d o m o p re u ra n je n o s ti i z a je d n ičk im o ru žan im akci­ ja m a sa o k u p a to ro m p ro tiv naro d n o o slo b o d ila č k o g p o k reta . P o litič k a k r e ta n ja u zem lji sve su očev id n ije išla u prilog ja č a n ju n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta , o tv a ra ju ć i sve ja s n i­ je p e rsp e k tiv u njegove p o b jed e . U to m e p rav c u d jelovao je i raz v ita k na glavnim sv je tsk im fro n to v im a. Savezničke po b ­ jed e u A frici otv o rile su m o g u ćn o st invazije u E v ro p i, što je sam o po sebi isticalo značaj jug o slo v en sk o g r a tiš ta u opšto j stra te g iji snaga a n tifa š is tič k e k o alicije. To je bila rea ln a osnova za m e đ u n a ro d n u a firm a c iju n aro d n o o slo b o d ilačk o g p o k reta . O c je n ju ju ć i d o ta d a š n ji raz v ita k o slo b o d ilačk e b o rb e i vo jn o -političku s itu a c iju u zem lji k ra je m 1942. godine, C K K PJ je z ak lju čio da su sazreli uslovi za o b razo v an je ju ­ goslovenskog o p šte p o litič k o g tije la k o je bi, sa p rero g a tiv im a najv išeg o rg an a v lasti, izrazilo op šte ju g o slo v e n sk i k a ra k te r 140

i društveno-političku o rije n ta c iju narodnooslobodilačkog po­ k re ta i kao takvo dop rin ijelo njegovoj m eđunarodnoj afir­ m aciji i u n u tra š n je m jač a n ju . Po zam isli CK KPJ, takvo tijelo treb alo je da bu d e Anti­ fašističko vijeće naro d n o g oslobođ en ja Jugoslavije. Inicija­ tivu za njegovu osnivačku sk u p štin u dao je Vrhovni štab N arodnooslobodilačke vojske i partizan sk ih odreda. Skupšti­ na je o držana 26. i 27. novem bra 1942. u B ihaću — sred ištu jed in stv en e oslobođene terito rije . G eneralni s e k re ta r K PJ i Vrhovni k o m an d an t Tito je u svom pozdravnom govoru ista k a o da m eđ u n aro d n e prilike ne dozvoljavaju s tv a ra n je vlade u zem lji, ali da stepen razvitka narodnooslobodilačke b o rb e i p o tre b e da se u toj borbi mobilišu sve snage n a ro d a nalažu s tv a ra n je jugoslovenskog opštepolitičkog tije la i izgrađivanje p olitičke vlasti. S k u p štin a je u sv o jila dva doku m en ta: R ezoluciju o osni­ vanju A vnoja i Proglas A vnoja narodim a Jugoslavije. U tim a k tim a d a ta je o cjen a razvitk a u Jugoslaviji poslije pprilske k a ta stro fe , k o n sta to v a n a izdaja osnovnih nacional­ nih in te resa od stra n e v ladajuće buržoazije, ista k n u ta ruko­ vodeća uloga K PJ u p o k re ta n ju u sta n k a i v ođenju n arodno­ oslobodilačkog ra ta i u sp je si ostvaren i u d o tad ašn jo j borbi. U isto vrije m e k o n sta to v a n o je da će p o b jed a n aro d a Jugo­ slavije b iti p o tp u n a ako se obezbijedi stv a ra n je novog po­ retk a „koji će im p ru žiti m ogućnost da o stv are istin sk u i pravu d e m o k ra tiju i d a izgrade je d n u slobodnu, nezavisnu i b ra ts k u z a je d n icu ”. N a s k u p štin i je odlučeno da se o b razu je P redsjedništvo i Izvršni o d b o r Avnoja, koji će ru k o v o d iti radom organa vlasti i baviti se svim p ita n jim a u n u tra šn je g razvitka. Tako su ovi organi A vnoja preuzeli fu n k cije najvišeg o rgana iz­ vršne vlasti. S tv a ra n jem A vnoja i njegovim od lu k am a jasn ije su došle do izražaja k o n tu re nove državne organizacije čije su osnove činili organi nove n a ro d n e v lasti koji su se osla­ njali na jed in stv o n a ro d n ih m asa o stv aren o u oslobodilačkoj i revolucionarnoj b o rb i i n a snažn u N arodnooslobodilačku vojsku. T im e je n a ro d im a Jugoslav ije otv o ren a jo š jasn ija p erspektiva, što je d alo nov p o d stic a j razv itk u narodnooslo­ bodilačkog p o k re ta . 141

S tv a ra n je A vnoja, k ao opštejugo slo v en sk o g političk o g ti­ jela, došlo je i kao re z u lta t b ra ts tv a i je d in s tv a n a ro d a J u ­ goslavije ostv aren o g u oru žan o j oslo b o d ilačk o j i revoluci­ o n a rn o j b orbi. To je bio k ru p a n k o rak u oživ o tv o ren ju ideje jugoslovenskog je d in stv a na novim osn o v am a i preodoljevan ja svega onoga što je sijalo ra z d o r i p o th ra n jiv a lo raz b ija č ­ ke i se p a ra tistič k e ten d en cije. U z a jed n ičk o j b o rb i p ro tiv o k u p a to ra i njegovih d om aćih sa ra d n ik a, n a ro d i Jug o slav ije uda rili su čv rste tem e lje svoje n a c io n aln e rav n o p ra v n o sti i je d in stv a u sud b o n o sn o j b o rb i za o slo b o đ en je i d ruštveno-politički p rep o ro d . S tv a ra n je A vnoja i rez u lta ti njegovog prvog z a sje d a n ja , sa in icijativ o m za s tv a ra n je n a c io n aln ih a n tifa šistič k ih vijeća, k o ju je u to v rije m e dao CK KPJ, zna­ čilo je k ru p a n k o rak u rje š a v a n ju n acio n aln o g p ita n ja u Jugoslaviji i u izg ra đ iv a n ju te m e lja nove zajed n ice jug o slo ­ venskih na ro d a . Z n ačajne m an ifesta cije ostv a re n o g je d in s tv a n a ro d n ih m asa i b ra ts tv a n a ro d a Ju g o slav ije u oslo b o d ilačk o j b o rb i bili su tak o đ e osnivačka k o n fere n c ija A n tifašističk o g fro n ta žena Ju g oslavije i osnivački k on g res U jed in jen o g saveza a n tifašistič k e o m ladine Jugoslavije, k o ji su o d ržan i d e c em b ra 1942. Ovi skupovi k o n sta to v a li su o g ro m n o učešće i ulogu žena i o m ladine u n a ro d n o o slo b o d ila č k o j b o rb i. O m ladina je činila osnovnu m asu b o ra c a N aro d n o o slo b o d ilačk e vojske. I veliki b ro j žena b o rio se s p u šk o m u ru ci. O m ladina i žene, o k u p lje n i u svoje b o rb e n e a n tifašistič k e o rganizacije, b ili su n a jja č i oslonac n a ro d n e v lasti u rje š a v a n ju m nogo­ b ro jn ih z a d ata k a n a o slobođenim te rito rija m a i isto tak o ona snaga na k o ju su se o sla n ja la p a rtijs k a ru k o v o d stv a u org an izo v an ju b o rb en e a k tiv n o sti n a o k u p ira n o j te rito riji. Od p o č e tk a u s ta n k a K PJ je m o rala p o k la n ja ti n a jv e ć u p a ž n ju problem im a m e đ u n a ro d n o g p o lo žaja narodn o 0 slobodilačk o g p o k re ta . Izbjeglič­ k a vlada K ra lje v in e Ju g o slav ije, ko­ ja je p re k o svog m in istra Draže M ihailovića vodila b o rb u p ro tiv naro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta , u s p je la je, z ah v alju ­ ju ći p o d ršc i z a p ad n ih savezničkih sila, d a zavede a n tifa ­ šistič k u sv je tsk u jav n o st o stv a rn im zb iv an jim a u zem lji. O na je sve u sp je h e o slobodilačke b o rb e p rip isiv a la seb i i

KPJ 1 problemi međunarodne afirmacije narodnooslotKuUlačkog po-

142

četničkom p o k retu . U slijed toga u svijetu je n astala lažna legenda o M ihailovicu i njegovim četnicim a kao herojim a borbe p rotiv o k u p a to ra . Vlada je osigurala kod zapadnih saveznika pom oć u novcu, kadrovim a, nao ru žan ju i ratnom m ate rijalu za četničke odrede Draže M ihailovića. K oristeći se svojom jedinom vezom sa svijetom — radio-vezom sa K om in tem o m , C entralni kom itet KPJ upozna­ vao je K o m in tern u sa razvitkom i razm jeram a oružane bor­ be u zem lji i sa pravom ulogom četničkog p o k reta i drugih kolaboracionističkih snaga u zem lji. M eđutim , to nije u po­ četku u ticalo na p ro m je n e u m eđu n aro d n o m položaju na­ rodnooslobodilačkog p o k reta . Jugoslovenska vlada u izbjeg­ lištvu i vlada V elike B rita n ije vršile su p ritisa k na vladu Sovjetskog Saveza da podrži njihov stav o tobožnjem uje­ din je n ju svih snaga o tp o ra u Jugoslaviji pod vodstvom Draže M ihailovića. One su pri tom e polazile od činjenice da je K PJ sekcija K o m in te m e i da je S ta ljin u m ogućnosti da utiče na p o litik u i stavove KPJ. Rukovodeći se težnjom da svoje savezničke odnose sa zapadnim silam a ne pogoršava zbog Jugoslavije, vlada Sov­ jetskog Saveza se k raje m 1941. godine izjasnila za kom pro­ mis izm eđu p a rtiza n a i četnika. Ona se zbog toga uzdržavala u pogledu po litičk e p o d ršk e i pom oći oslobodilačkom pokre­ tu u ratn o m m a te rijalu . S druge stra n e , p oslije otvorenog su k o b a izm eđu p a rti­ zana i č etn ik a K o m in te m a je počela da izražava su m n ju u p ravilnost po litik e K PJ, ističući da je stek la u tisa k da pri­ stalice jugoslovenske i engleske vlade sa izvjesnim pravom su m n ja ju u k a ra k te r pa rtiza n sk o g p o k reta, sm atraju ći ga kom unističkim . U isto vrije m e je stavila do znan ja C entral­ nom ko m ite tu K P J da n jen i stavovi prem a narodnooslobo­ dilačkom p o k retu zavise od odnosa izm eđu sovjetske i ju ­ goslovenske vlade. O stao je tak o đ e bez re z u lta ta po k u šaj Vrhovnog štaba da p reko savezničkih m isija, koje su dolazile u štab Draže M ihailovića i koje su se na licu m je sta uvjerile u stvarno stanje u Jugoslaviji, upozna savezničke vlade sa pravom ulo­ gom četničkog p o k reta . Bilo je očevidno d a p ita n je m eđ u n aro d n e afirm acije narodnooslobodilačkog p o k re ta zavisi jed in o od njegove sna­ ge i njegovih p o b jed a , što je u b rzo p o tv rd ila i p rak sa samog

razvitka. P re d čin je n ic o m d a se u Ju g o slav iji, u p rk o s svim n a p o rim a o k u p a to ra i njegovih do m ać ih sa ra d n ik a d a slom e u s ta n a k , fak tičk i stv o rilo jed n o novo ra tiš te i d a se četn ičk i p o k re t ko m p ro m ito v a o sa ra d n jo m s o k u p a to ro m , vlade sila a n tih itle ro v s k e k o a licije n isu m ogle z a tv o riti oči. N a jp re je, u lje to 1942, s o v je tsk a vlada od b ila z a h tje v ju g o slo v en sk e vlade da kod ru k o v o d stv a naro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta m te rv en iše u k o rist D raže M ihailovića, o b razlažu ći to čin je­ nicom da se četn ic i D raže M ihailovića b o re n a s tra n i o k u p a ­ to ra p ro tiv n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k reta . K ra je m 1942. godine u p o re d o sa p rip re m a n je m za in v aziju u E v ro p i i p red sta v n ic i b r ita n sk e vlade počeli su d a u p o z o ra v a ju iz­ b jeg ličk u ju g o slo v e n sk u v ladu n a d rža n je sn ag a n jen o g m i­ n is tra Draže M ihailovića, u k a z u ju ć i d a je n jih o v o angažovan je u b o rb i p ro tiv o k u p a to ra je d in i p u t d a zad rže pozicije u n a ro d u , ko je bi bile rea la n o slo n ac vladi za p o v ra ta k u z em lju. Izb je g lič k a vlad a je, m eđ u tim , o d b ila ovu su g e stiju , sv je sn a da su n jen e snage u z em lji to lik o zagazile u saradn ju sa o k u p a to ro m d a ne m ogu n a z ad i d a su i b ro je m i u tic a je m u n a ro d u to lik o slab e d a n e b i m ogle b iti rav n o ­ p rav n i p a rtn e r sn a g am a n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k reta . S d ru g e s tra n e , N je m a č k a i I ta lija su, već u d ru g o j p o ­ lovini 1942. godine, u svojim ra tn im izv je šta jim a sve više do­ no sile vije sti o o p e ra c ija m a u Ju g o sla v iji, čim e su p o seb n o priz n a v a le p o s to ja n je jugo sla v e n sk o g ra tišta . K ra je m 1942. godine počela je i življa ak tiv n o st m eđ u jug o slo v e n sk im ise lje n ic im a n a lin iji p o d ršk e n a ro d n o o slo ­ bo d ila č k o m p o k re tu , u k o ju će se u s k o ro u k lju č iti n a jš ire m ase Jugoslovena, n a ro č ito u SAD, K a n ad i i z e m lja m a La­ tin sk e A m erike, i m nogi u g ledni k u ltu rn i i jav n i rad n ic i jugoslovenskog p o rije k la . Z n a č a jn u ulogu u š ire n ju istin e o d o g a đ a jim a u Ju g o sla­ viji i o raz v itk u n a ro d n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta im ale su em isije R adio-stanice „ S lobodna Ju g o sla v ija ”. Z alaganjem p re d s ta v n ik a K P J u K o m in te rn i V eljk a V lahovića i jug o slo ­ v e n sk ih k o m u n ista ko ji su ih uređ iv a li, e m isije ove rad io ­ s ta n ic e p ru ža le su sve više p o d a ta k a ne sam o o razv itk u o p e ra c ija na jug o slo v en sk o m ra tiš tu već i o to m e ko o rg an i­ zuje i vodi n a ro d n o o slo b o d ila č k u b o rb u i k ak v u u logu im a­ ju u Ju g o slav iji č e tn ič k i p o k re t i d ru g e snage ko lab o racio n is tič k e b u ržo azije. 144

U ja n u a ru 1943. godine Izvršni o d b o r Avnoja i Vrhovni štab u p u tili su vladam a SSSR, SAD i Velike B ritanije svoju prvu notu, u k ojoj su ukazali na sa ra d n ju Mihailovićevih četnika sa o k u p a to ro m i postavili p red njih zahtjev da se z a in te re su ju za izdajničku aktivno st jugoslovenske izbjeg­ ličke vlade. To je bio prvi spoljnopolitički istup rukovodstva narodnooslobodilačkog p o k reta i nove države koja se rađala u oslobodilačkom i revolucionarno m ratu .

4. K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O SL A V IJE U P E R I­ ODU O D L U Č U JU Ć IH V O JN IH I P O L IT IČ K IH PO BJEDA N A R O D N O O SLO B O D ILA Č K O G PO K R E TA (1943. G O D IN A ) R atne o p eracije n a sovjetsko-njem ačkom fro n tu razvijale su se 1943. g ° dine u znaku P o r e d a Crvene ar­ m ije. H itlerov pokušaj u ju lu 1943. da p reo tm e in ic ija tiv u bio je ubrzo slom ljen. Godine 1943. Crvena a rm ija je p o v ratila gotovo svu te rito riju Sovjetskog Saveza k o ju su n jem ačk e tru p e ran ije okupirale. Do po č e tk a m aja, zajedničkim d jejstv im a b ritan sk ih i am eričkih tru p a u T unisu, n jem ačk e i talijan sk e snage su izbačene iz A frike, a u ju lu je počela angloam erička invazija na Siciliju. Već 8 . s e p te m b ra fašističk a Ita lija je kap itu lira­ la, a o d b ran u ta lija n sk e te rito rije preuzele su njem ačke tru ­ pe. G odine 1943. u sp je šn o se razv ijala i ofanziva am eričkih snaga na Pacifiku. N a ra sta o je o tp o r K ine jap an sk im okupa­ cionim tru p a m a. Jačali su p o k re ti o tp o ra u svim poroblje­ nim e vropskim zem ljam a. U T e h e ra n u je od 28. do 30. n o vem bra održana prva k o nferencija „Velike tro jic e ” — Ruzvelta, S taljin a i Cerčila. Glavno p ita n je k ojim se k o n feren cija bavila bilo je otvara­ nje drugog fro n ta . Z aključeno je, izm eđu ostalog, da se Narodnooslobodilačka vo jsk a Jugoslavije pom ogne u ratn o m i drugom m a te rija lu ,,u najvećoj m ogućoj m jeri". G odina 1943. na jugoslovenskom ra tištu počela je veli­ kim zim skim o p e ra c ija m a ud ru že n ih njem ačkih, talijanskih, u stašk o -d o m o b ran sk ih i č etničkih snaga p ro tiv glavnine Na­ rodnooslobodilačke vo jsk e i oslobođene te rito rije u Bosni

EobJč!?? antlfaS,?tWke sko ratište lM f° g S [S £

i H rv a tsk o j. N jihovo izvođenje n a re d io je H itle r s m otivaci­ jo m da se obezbijedi p ozadina n jem a č k ih sn ag a k o je osigu­ ra v a ju B alk an sk o polu o strv o od ev en tu aln o g savezničkog isk rc a v an ja , ističući d a bi u tom slu č a ju N arodnooslobodilačka v ojska Jugoslavije m ogla svojim d jejstv o m dovesti „do p re k id a d o tu ra za cijeli B alkan i K rit, a tim e i do slom a c jelokupnog položaja O sovine na ju g o is to k u ”. Dok su na oslobođenoj te rito riji vođene b o rb e sa devet o k u p a to rsk ih i k vislinških divizija, g ru p a od pet d ivizija N aro d n o o slo ­ b odilačke vojske, pod n e p o sre d n o m k o m an d o m V rhovnog šta b a , p re šla je u ofanzivu na ju g o isto k u p rav cu H ercego­ vine i C rne G ore. P oslije u sp je šn e jed n o m jese č n e b itk e n a N eretvi sa n ekoliko p u ta n a d m o ć n ijim o k u p acio n im i kvislin šk im tru p a m a , g ru p a divizija je n asta v ila ofanzivu i do sred in e m a ja 1943. razb ila glavninu M ihailovićeve .Ju g o slo ­ venske v ojske u o tad ž b in i” i z n a tn e ta lija n sk e snage i oslo­ bo d ila veliki dio H ercegovine, C rne G ore, isto čn e B osne i Sandžaka. O db ra m b e n im b o rb a m a jed in ica N a ro d n o o slo b o d ilačk e v ojske na ra n ije oslobođenoj te rito riji i p ro d o ro m g ru p e divizija u p rav c u ju g o isto k a , zim ska ofanziva o k u p a to rs k ih i k v islinških tru p a doživjela je n e u sp je h . U p ro lje će 1943. godine položaj o k u p a to ra n a jugoslo v en sk o m r a tiš tu bio je jo š teži, a o p a sn o st od savezničkog isk rc a v an ja jo š neposredn ija. Zbog toga je n jem a č k a k o h ian d a s re d in o m m a ja počela novu ofanzivu — p o z n a tu p od nazivom b itk a n a S u tje sc i — sa 120.000 v o jn ik a p ro tiv gru p e divizija u C rnoj G ori i H er­ cegovini, ko jo m je n e p o sre d n o kom an d o v ao V rhovni k o m an ­ d a n t T ito. O p k o ljen a n a tešk o m p lan in sk o m z em ljištu , bez h ra n e i dovo ljn ih k o ličina m u n ic ije i dru g o g ratn o g m ate ­ rija la , isc rp e n a u p re th o d n im v išem jesečn im b o rb a m a i op­ tere ć en a b olnicom sa više h ilja d a ra n je n ik a , g ru p a divizija N a ro d n o oslobodilačke vo jsk e vodila je m jesec d a n a teške, d anonoćne b o rb e za p ro b o j iz o k ru že n ja . To je b ila n a jd ra ­ m atič n ija b itk a N aro d n o o slo b o d ilačk o g ra ta . G ru p a divizija izgubila je tre ć in u svoga sastav a, ali je o s u je tila n jem ačk i plan, p ro b ila se iz o b ru č a n a S u tje sc i i p re š la u n a s tu p a n je kroz isto č n u B osnu, stvorivši tam o , p o č e tk o m ju la , u sad je js tv u s vojv o đ an sk im i m je sn im jed in ica m a N aro d n o o slo ­ b odilačke vojske, novu o slo b o đ e n u te rito riju . 146

Na taj način n isu se o stvarile nade o k u p ato ra da će svo­ jim velikim ofanzivam a razbiti glavne snage i po/icije na­ rodnooslobodilačkog p o k re ta i da će tim e zakočiti njegov razvitak u cijeloj zem lji. U svim p o k rajin am a i o blastim a Jugosavije u prvoj polovini 1943. godine jačale su snage Na­ rodnooslobodilačke vojske i pa rtiza n sk ih od red a i zadavale sve teže u d a rc e o k u p a to ru i njegovim saradnicim a. Godine 1943. ustan ičk i p o k ret zahvatio je cen traln e i južne oblasti Slovenije, a u Š ta je rsk o j i K oruškoj su oživjele partizanske akcije. Pored teških, ali u sp je šn ih b o rb i u toku zim ske okupatorsko-kvislinške ofanzive i neposred n o poslije nje u Lici, Dalm aciji, na K o rd u n u i B aniji i u svim drugim oblastim a H rvatske, zabilježen je po let oružan e borbe. Oružane snage jačale su u zagrebačkoj o blasti, u kojoj je obrazovano više brigada. B orbe su se p ro širile i n a Istru . U H rvatskoj su p o stojala zn a tn a oslobođena po d ru čja. Pored u spjeha koje su postigle jedinice N arodnooslobodilačke vojske u toku o k u p ato rsk e ofanzive u B osanskoj k rajin i i poslije nje, do poleta b o rb e došlo je i u sre d n jo j i istočnoj Bosni, u kojim a su stvorene oslobođene te rito rije . P ro d o ro m grupe divizija u H ercegovinu, C rnu G oru i Sandžak došlo je do novog poleta oružane b o rb e u ovom d ijelu zem lje. U V ojvodini, Srbiji, M akedoniji i na Kosovu stv o ren a su nova ž arišta narodno­ oslobodilačkog p o k reta . N aročito u sp je šn e b o rb e vođene su u Srem u, zatim u ju žn o j S rb iji, čiji je znatan dio bio oslo­ bođen. O jačale su p a rtiza n sk e snage u Sum adiji i istočnoj Srbiji, i svi p o k u ša ji o k u p a to ra , N edića i četn ik a da ih raz­ b iju ostali su bez u sp je h a . N ekoliko m an jih partizanskih odreda d jejstvovalo je u ob lasti Kosova. P artizanske akcije u ljeto 1943. godine zahvatile su gotovo sve o blasti M akedo­ nije. O brazovane su u cijeloj zem lji d esetin e novih brigada i više divizija N arodnooslobodilačke vojske. Razvoj r a tn ih do g a đ a ja u Jugoslaviji u prvoj polovini 1943. godine p o tv rd io je v ita ln o st narodnooslobodilačkog po­ k reta i b o rb en u v rije d n o st njegovih o ru žan ih snaga. Svjetska javnost je počela da saznaje o velikim b o rb am a, pobjedam a i ž rtvam a ju goslovenskih n a ro d a , o ulozi izbjegličke ju g 0slovenske vlade i s a ra d n ji n jen e „vojske u otadžbini sa o kupatorom . B itk e koje je vodila N arodnooslobodilačka voj­ ska n a tlu H itlero v e „evropske tvrđ av e" pobudile su pažnju

cijeloga svijeta. U m a ju 1943. stig la je p rv a b rita n s k a v o jn a m isija u V rhovni š ta b N a ro d n o o slo b o d ila č k e v o jsk e i p a rti­ z an sk ih o d red a . Uoči k a p itu la c ije I ta lije N a ro d n o o slo b o d ila č k a v o jsk a, sa svojih 57 b rig a d a i 70 p a rtiz a n s k ih o d red a , organ izo v an ih u 18 divizija i 4 k o rp u sa , i sa a k tiv n o m p o d ršk o m og ro m n e većine n a ro d a , izrasla je u s n a žn u o ru ža n u silu. O na je u to v rije m e vezivala za jugo slo v en sk o ra tiš te 15 ta lija n s k ih , 13 njem a č k ih , 7 b u g a rs k ih i 2 m a đ a rs k e divizije i o k u p a to rsk e policijske, ž a n d a rm e rijs k e i razn e k v islin šk e fo rm acije. U tre n u tk u k a p itu la c ije fašistič k e Ita lije izbio je o p šti n a ro d n i u s ta n a k u Slovenačkom p rim o rju , Is tr i, H rv a tsk o m p rim o rju i D alm aciji, a u s ta n ič k i p o let zah v atio je H ercego­ vinu, C rnu G oru, S a n d ž a k i M e to h iju i z a p ad n u M ak ed o n iju . B ila je ra z b ije n a i najv e ć im d ije lo m raz o ru ž a n a ta lija n s k a ok u p a c io n a a rm ija i z a p lije n je n o n a o ru ž a n je za oko 80.000 novih b o rac a . G otovo sve p o m en u te o b lasti, sa ja d ra n s k o m o balom i o s trv im a i v elikim b ro je m g rad o v a, b ile su o slo ­ bođene. K a p itu la c ija Ita lije i velike p o b je d e N aro d n o o slo b o d ilač­ ke vo jsk e u tic a le su n a p o r a s t b o rb en o g rasp o lo ž en ja u svim d ru g im o b la s tim a Ju goslavije. Do k r a ja 1943. godine o b razo ­ vane su d e setin e novih b rig a d a i p a rtiz a n s k ih o d red a , o sam divizija i č e tiri k o rp u sa . K ra je m g o dine, p o slije d o v lačen ja novih snaga, n jem a č k i o k u p a to r je u Ju g o sla v iji im ao p e t a r­ m ijsk ih k o rp u sa , k o je je angažovao u o p e ra c ija m a za p re o ti­ m a n je izg u b ljen ih po z ic ija n a ju g o slo v e n sk o m r a tištu . G odina 1943. o b ilježila je p rek re tn icu u b o rb i P a rtije za s tv a ra n je jed in stv a n a ro d a u o slo b o d ilačk o m i rev o lu c io n a rn o m ra tu . O svobodilna fro n ta slovenačkog n a ro d a je 1943. godine izra sla u o d lu č u ju ć u p o litič k u snagu. B io je slo m lje n p o k u ša j snaga slo v en ačk e b u ržo a z ije d a u s a ra d n ji sa o k u p a to ro m i u d u h u p o litik e izbjegličke jugo­ slovenske vlade ra z b iju jed in s tv o slovenačkog n a ro d a u o slo b o d ila č k o j b o rb i. N jihove o ru ža n e snage svele su se n a bez n ač a jn e fo rm a c ije k o je su se m ogle o d rža ti jed in o u ne­ p o sre d n o m o s la n ja n ju n a ok u p acio n e tru p e . Nov p o k u šaj sa tak o zv an o m P lavom g a rd o m n ije više m ogao do v esti do

KPJ u borbi za učvršćenje 1 razvijanje tekovi“ " S f S S S ’* 1 - ’

148

z n a čajnijih rez u lta ta . K om unistička p a rtija Slovenije afirmisala se kao rukovodeća snaga oslobodilačke borbe slovenač­ kog n aroda. To je bilo izraženo i u Izjavi osnivačkih grupa O svobodilne fro n te od 1. m a rta 1943. godine, kojom su ove grupe priznale K om unističkoj p a rtiji rukovodeću ulogu u Osvobodilnoj fro n ti. U jesen 1943. godine na p ro stran im oslobođenim te rito rija m a Slovenije bili su sprovedeni izbori za „Zbor p o slanika slovenačkog n a ro d a ”, koji se sastao po­ četkom o k to b ra u K očevju. Zbor je donio odluku o osniva­ n ju Slovenačkog narodnooslobodilačkog o d b o ra kao najvišeg organa n a ro d n e vlasti. G odina 1943. obilježila je konačn u p rek re tn ic u u odno­ sim a p o litičkih snaga u H rvatskoj u k o rist narodnooslobo­ dilačkog p o k reta . N a p o slje tk u su bili razbijeni napori vod­ stva H rv atsk e seljačke s tra n k e da svojom politikom lojalno­ sti p rem a o k u p a to ru i u sta šk o j državi parališe p o rast borbe­ nog rasp o lo žen ja h rv a ts k ih m asa. Ta s tra n k a bila je u pot­ punom ra s p a d a n ju , a neki n jen i prvaci prišli su N arodno­ oslobodilačkom fro n tu . N arodnooslobodilački p o k ret je stvo­ rio tra jn a u p o riš ta u Istri. K rupni usp jesi koje je h rv atsk i n a ro d postigao u dvogodišnjoj bo rb i om ogućili su da se u ju n u 1943. sazove osnivačka sk u p štin a Zem aljskog an tifa­ šističkog vijeća naro d n o g o slobođen ja H rvatske, n a kojoj je prihvaćena rezo lu cija sa I za sje d a n ja Avnoja, utvrđene s m jernice za p ro širiv a n je jed in stv a n a ro d a u oslobodilačkoj borbi i za o slobođenje h rv atsk ih ob lasti koje je poslije 1918. godine a n e k tira la Ita lija . S k u p štin a je izabrala svoj Izvršni odbor, koji je preuzeo i fu n k ciju najvišeg org an a vlasti u H rvatskoj. U Bosni i H ercegovini raz b ije n a su p o slje d n ja jača upo­ riš ta četničkog p o k reta . Dio srp sk ih m asa, koji se svojevre­ m eno n ašao pod u tic a je m a kcije četn ičk ih snaga p rišao je n a rodnooslobodilačkom p o k retu . Z n atan dio hrv atsk o g i m u­ slim anskog stan o v n ištv a sta o je aktiv n o na s tra n u n aro d n o ­ oslobodilačkog p o k reta , čim e su bili stv o ren i solidni tem elji b ra tstv a i je d in stv a srpskog, h rv atsk o g i m uslim anskog stanovništva u ovim p o k rajin am a . Takav razv itak n arodno­ oslobodilačkog p o k re ta om ogućio je o d ržav an je osnivačke sk u p štin e Z em aljskog a n tifašističk o g vijeća n arodnog oslo­ bo đenja B osne i H ercegovine novem bra 1943. godine. Skup­ štin a se izja sn ila za fed erativ n o u ređ e n je Jugoslavije, sa 149

B osnom i H ercegovinom k ao ra v n o p ra v n o m jed in ico m , Sto je bio p re s u d a n k o ra k u realizaciji n a c io n aln e p o litik e K PJ. Iak o su se u S rb iji jo š o sjećale p o slje d ic e tešk ih u d a ra ­ ca koje je n a ro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t p re trp io 1941. godi­ ne, a o k u p a to r i kvislinzi činili i d a lje sve da onem oguće njegov razvitak, 1943. godine ostv a re n i su k ru p n i u sp je si. U ju žn o j S rb iji se fo rm ira lo snažno i tra jn o u p o riš te p o k reta . O jačale su p a rtiz a n s k e snage i o rg an izacije o slobodilačkog fro n ta u Š u m a d iji i istočnoj S rb iji. P o jačan je p ro ces obnav­ lja n ja organ izacije K PJ u zap ad n o j S rb iji, g d je je situ a c ija po narod n o o slo b o d ila č k i p o k re t b ila n ajteža. G odine 1943, p o red k r u p n ih v o jn ih fo rm a cija, siste m a n a ro d n e vlasti i o stvarenog je d in s tv a n a ro d a u S rem u , došlo je do stv a ra n ja p a rtiz a n s k ih o d re d a i m reže o rg an izacija na­ ro d n o o slobodilačkog p o k re ta u B a n a tu , B ačkoj i B a ra n ji. N apori K P J da a lb a n sk e m ase oslo b o d i o d u tic a ja o k u ­ p a to ra i b a lis ta i da ih p o k ren e u o slo b o d ilačk u b o rb u doni­ jeli su 1943. godine prve zna ča jn e u sp je h e k o ji su se izraža­ vali u s tv a ra n ju p rv ih p a rtiz a n s k ih o d re d a i o rg an izacija N a ro d nooslobodilačkog fro n ta n a K osovu i M etohiji. P oslije b ita k a n a N eretvi i D rini, u C rnoj G ori je došlo do novog u sta n ič k o g po leta. P okazalo se d a četn ičk i p o k re t i p o jedine fra k c ije crn o g o rsk ih fe d e ra lista n isu stv o rile tra jn iji u tic a j u m asa m a crn o g o rsk o g n a ro d a za v rije m e n ji­ hove stra h o v la d e u C rnoj G ori. U jese n 1943. godine u C rnoj Gori su o bnovljene o rganizacije K P J, razv ijen a m reža o rg a­ nizacija N a ro d n ooslobodilačkog fro n ta i n a ro d n e v lasti. Pobjede i re z u lta ti o stv a re n i u ja č a n ju n aro d n o o slo b o d ilač­ kog p o k re ta m anifestovali su se na osn iv ačk o j sk u p štin i Ze­ m aljsk o g an tifašistič k o g vijeća n a ro d n o g o slo b o đ e n ja C rne G ore i B oke, no v e m b ra 1943. u K olašin u , k o je se k o n stitu isalo kao n ajviše po litič k o tijelo, a njegov Izv ršn i o d b o r p re ­ uzeo ru k o v o đ en je org an im a n a ro d n e vlasti. Poslije sp ro v o đ e n ja odlu k e CK K PJ o o b raz o v a n ju Cen­ tra ln o g k o m ite ta K PJ M akedonije m a rta 1943, započeo je b rži proces k o n so lid acije p o k ra jin sk e o rg an izacije K PJ i n je­ na u s p je š n ija ak tiv n o st u ra z v ija n ju oslo b o d ilačk e b o rb e. U brzan je proces s tv a ra n ja p a rtiz a n sk ih o d red a, n a ro d n o ­ oslo bodilačkih o d b o ra i a n tifa šistič k ih o rg an izacija. Počet­ k om av g u sta uslije d ile s u o d luke o s tv a ra n ju viših o rg an a 150

narodne vlasti i fo rm ira n ju p rvih b rig ad a Narodnooslobodilacke vojske. Znatno se pro širio u ticaj narodnooslobodilačkog p o k reta m eđu nacionalnim m anjinam a. Godine 1943, u sastavu Na­ rodnooslobodilačke vojske obrazovane su jedinice nacional­ nih m anjina — čehoslovačke, m ađarske, talijan sk e i njem ač­ ke, a od a n tifašistički raspoloženih p rip ad n ik a razbijene ta­ lijanske okupacione arm ije form iran o je više b ataljo n a i brigada. Slobodna te rito rija u južnoj S rb iji i istočnoj Ma­ kedoniji poslužila je kao oslonac za stv aran je b u garskih p ar­ tizanskih jedinica. K om unistička p a rtija Jugoslavije bila je inicijator s a ra d n je sa svim susjed n im oslobodilačkim poKretima. O sobito plodna s a ra d n ja u b o rb i protiv oku p ato ra razvijala se sa albanskim , grčkim i talijan sk im oslobodilač­ kim pokretom . R azm jere, k a ra k te r i pobjede narodnooslobodilačkog p o k reta u toku 1943 . godine obilježili su osnovnu D ar° J u g o s la v ije p re k re tn ic u u razvitku rata i revo­ lucije u Jugoslaviji. N arodnooslobodilačka vojska, sa svojih 300.000 naoruža­ nih boraca, rasp o re đ e n a na svim te rito rija m a Jugoslavije, bila je izrasla u oru ža n u silu sposobnu da u okvirim a napo­ ra antifašistič k ih snaga svijeta, osig u ra konačnu pobjedu nad o k u p a to rim a i njihovim dom aćim saradnicim a. Velike ofanzivne op e ra c ije C rvene arm ije i n jen e p objede nad nje­ m ačkim oružanim snagam a i invazija angloam eričkih tru p a u Ita liji isticali su n jen značaj u p red sto jećim b o rb am a za konačno u n ište n je fašističkih sila. V ezujući za sebe krupne o kupatorske snage i raz b ija ju ć i p ozadinu hitlerovskog odbram benog sistem a u ovom d ijelu Evrope, ona se, sa antifaši­ stičkim snagam a u su sjed n im zem ljam a, jav lja kao značajna spona savezničkih frontova i važan činilac u p red sto jećim operacijam a na B alkanu. Drugi značajan fak to r koji je k a ra k te risao stepen raz­ vitka ra ta i revolucije u Jugoslaviji bio je m ehanizam n a ro d ­ ne vlasti. N arodnooslobodilačke od b o re p rih v atila je ogrom ­ na većina naro d a, dok su organi o k u p a to rsk e i kvislinške vlasti, svedeni na uske pojaseve koje su držale o k u p ato rsk e i kvislinške tru p e , bili izgubili svako značenje. Proces stva­ Odluke II zasjedanja Antifašltsičkog vijeća

151

r a n ja n a ro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra, o d lo k aln ih o rg an a do z e m a ljsk ih a n tifa š is tič k ih vijeća, do stigao je bio tak av step en da se već u ovo v rije m e m ože govoriti o je d in stv e n o m m eh a­ n izm u n a ro d n e v lasti u cijeloj zem lji. O na je to p o sta la ne sam o po raz v ije n o sti svoje org an izacije već i po zad acim a k o je je izvršavala. N a ro d n a v last je s u sp je h o m rje ša v ala veom a složene p riv re d n e, z d ravstven e, so c ija ln e i d ru g e p ro ­ blem e i poseb n o veom a složeni i tešk i z a d ata k sn a b d ije v an ja velike a rm ije . Po svom d u b o k o m d e m o k ra tiz m u , po u češću n a ro d a u o d lu čiv a n ju u svim a k tiv n o stim a o rg an a v lasti, po n a č in u izbo ra, po ru k ovodećoj ulozi K o m u n ističk e p a rtije Ju g o slav ije, n a ro d n a vlast je b ila istin sk i n a ro d n a i rev o lu ­ c io n a rn a . O na je svu sv o ju a k tiv n o st zasnivala n a in te resim a oslo b o d ilačk e b o rb e, n a s to je ć i u je d n o d a rje ša v a m n o g o b ro j­ n e i tešk e so c ija ln e p ro b lem e. U k id ala je n a jg ru b lje form e e k sp lo a ta c ije i o s ta tk e feu d a ln ih od n o sa; p ro g lašav ala mor a to r iju m s e lja čk ih dugova, b rin u la se za p o ro d ice rad n ik a i d ru g ih s iro m ašn ih slojeva sta n o v n ištv a , sp ro v o d ila n a sve šire m p la n u m je re k a ž n ja v a n ja sa ra d n ik a o k u p a to ra itd. Po­ č ivajući n a raz v ije n o m s iste m u n a ro d n o o slo b o d ila č k ih od­ b o ra , z e m a ljsk a a n tifa š is tič k a v ijeća i Avnoj p o ste p e n o su iz ra s ta li u n a jv iše z a k o nodavne i izv ršn e o rg an e n a ro d n e vlasti. R azv itak u p o jed in im z e m lja m a i p o k ra jin a m a Ju g o sla­ v ije p o k azao je d a je n a ro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t o k u p io i u je d in io o g ro m n u većinu n a ro d a . M asovnost o rg an izacija N a ro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta , ru k o v o d eć a ulo g a K P J i ste­ p e n d e m o k ra ts k e svije sti snaga o k u p lje n ih u n jim a pokazali su d a je n aro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t rije šio u sv o ju k o rist b itk u za n a ro d n e m ase k o ja se raz v ija la u o k v irim a b o rb e p ro tiv o k u p a to ra . J e d in stv o n a ro d a k o je se m an ifesto v alo u ovim o rg an iz a cijam a , s tv a ra n o u o tv o re n o m s u k o b u sa sna­ g am a s ta ro g p o re tk a , p rim ilo je k a ra k te r saveza rad n ič k e k lase sa o g ro m n o m većinom n a ro d a u b o rb i za o slo b o đ en je i za k o rje n iti društv e n o -p o litič k i p reo b ra ž a j. Z a jed n ič k a b o rb a ju g o slo v e n sk ih n a ro d a p ro tiv istog n e p rija te lja za dalekosežne o slobo d ilačk e i rev o lu cio n arn e ciljeve i o stv a re n e zaje d n ičk e tekov in e u to j b o rb i n edvosm i­ s leno su po tv rđ iv a li d a su n a ro d i Ju g o slav ije o tk lo n ili sve o snovne p re p re k e ko je su ih u p ro šlo sti razd v ajale, da su izgradili č v rs te tem e lje b r a ts tv a i je d in s tv a i izrazili sprem 152

nost da o sta n u u državnoj zajednici k o ja će b iti izgrađena na principim a istin sk e v lasti radnog n a ro d a i nacionalnoj ravno­ pravnosti. Pobjede i snaga narodnooslobodilačkog p o k reta su u toku 1943. godine sigurno utira li puteve njegovoj punoj m eđunarodnoj a firm aciji. Velike b itk e 1943. godine na jugoslovenskom r a tištu bile su p ri tom e odlučujući faktor. Sa­ vezničke kom ande n isu više m ogle p relaziti p reko činjenice da u Jugoslaviji p o sto ji m oćna oslobodilačka arm ija, koja za sebe vezuje d esetine fašističkih divizija i koja kontroliše znatna p o d ru č ja u ovom d ijelu H itlerove „evropske tvrđave". U vrijem e kada su zapadne savezničke sile počele težište svojih o p e ra c ija p ren o siti n a evropsko kopno, kom anda angloam eričkih snaga u Sredozem lju uspostavila je m aja 1943. p rek o svoje m isije u V rhovnom šta b u prve ko n tak te sa N arodnooslobodilačkom v ojskom uoči isk rcav an ja svojih snaga u Ita liji. U brzo su se razvili m nogi oblici veza i sa­ rad n je savezničkih snaga sa N arodnooslobodilačkom voj­ skom : osnovane su n jen e vojne baze i bolnice u Italiji, organizovano je d o tu ra n je savezničke pom oći, u sp ostavljene su njene m isije u savezničkim kom an d am a itd. Sve je to om o­ gućilo da istin a o onom e što se događa u Jugoslaviji konač­ no p ro d re u svijet. M eđutim , u p rk o s raz g ra n a to j vojnoj sa ra d n ji, vlade za­ padnih sila n isu bile sklone da m ije n ja ju svoje odnose pre­ m a jugoslovenskoj izbjegličkoj vladi, n iti d a narodnooslobo­ dilački p o k re t p riz n a ju i kao politički p o k ret. One su se oglušivale o d u boke društveno-političk e p ro m jen e do kojih je došlo u to k u oslobodilačke bo rb e u Jugoslaviji i nisu uzim ale u o bzir k o lab o ra c iju jugoslovenske izbjegličke vlade sa o k u p a to ro m u b o rb i p ro tiv vlastitog n aroda. Zbog svega toga bilo je očevidno da narodno o slo b o d ilačk o m p o k retu p red sto ji žilava b o rb a za m eđ u n a ro d n o p rizn an je tekovina koje je o stvario. M ada je ta b o rb a bila veom a složena, jer je u su štin i b ila rije č o b o rb i za m eđ u n aro d n o p riznanje jed n e nove države k o ja se stv a ra la ne sam o u bo rb i protiv o k u p a to ra već i u b o rb i p ro tiv onih u n u tra š n jih snaga koje su vodile r a t za o čuvanje jed n o g sta ro g i preživjelog p o ret­ ka, g a ra n c ija za n je n u sp je ša n zav ršetak bile su snage na­ rodnooslobodilačkog p o k reta i rije še n o st jugoslovenskih na­ ro d a da u n jo j is tr a ju do k raja . 153

Polazeći o d ste p e n a raz v itk a naro d n o o slo b o d ilačk o g p o ­ k reta , k raje m 1943. godine, C en traln i k o m itet K PJ ocijenio je da su sazreli uslovi da se izvojevane p o b jed e u oslobodi­ lačkom i rev o lu c io n a rn o m r a tu izraze u p o seb n im o d lu k am a Avnoja. Svoje d ru g o z a sje d a n je Avnoj je o d ržao no ću izm eđu 29. i 30. no v e m b ra u Ja jc u . P oslije izv ještaja Izvršnog odb o ­ ra Avnoja, Jo sip B roz T ito podnio je re fe ra t u k o jem je izlo­ žio osnovne e ta p e u raz v itk u narod n o o slo b o d ilačk e b o rb e i obrazložio n eo p h o d n o st s tv a ra n ja z ak o n o d av n ih i izvršnih o rg an a vlasti. P rih v a ta ju ć i analize i zak lju č k e izložene u T itovom re­ fera tu , Z a sje d a n je je do n ije lo isto rijsk e o d l” ke, od k o jih su bile n a jz n a č a jn ije : o vrhovnom , zak o n o d av n o m i izvršnom n a ro d n o m p red sta v n ič k o m tije lu Ju g o slav ije i N acionalnom k o m ite tu o slo b o đ e n ja Ju g o slav ije kao p riv re m e n im org an im a v rhovne n a ro d n e v lasti za v rije m e naro d n o o slo b o d ilačk o g ra ta ; o o d u z im a n ju p rav a zak o n ite vlade Jug o slav ije tzv. jugoslovenskoj vladi u in o stra n s tv u i o z a b ra n i p o v ratk a u zem lju k ra lju P e tru II K ara đ o rđ e v ić u ; o izg rad n ji Jugoslavi­ je na fed e ra tiv n o m p rin c ip u ; o p riz n a n ju i zah v aln o sti Narodn o o slo b o d ila č k o j vojsci; o u v o đ e n ju naziva m arša la J u ­ goslavije u N aro d n o o slo b o d ila č k o j v ojsci; o o d o b rav a n ju iz­ java, od lu k a i n a re d a b a koje su u m eđ u v re m e n u donosili Izvršni o d b o r A vnoja i V rhovni štab . N a tem e lju ovih o d lu k a, p od p red sje d n ištv o m Jo sip a B roza T ita, ob razo v an je N acionaln i k o m ite t o slo b o đ en ja Ju ­ goslavije kao p riv re m e n a vlada, a P re d sje d n ištv o Avnoja je odlučilo da se zvanje m a rša la Ju go slav ije d o d ijeli V rhovnom k o m a n d a n tu N aro d n o o slo b o d ila č k e vojske. Ove drža v o tv o rn e od lu k e Avnoja označile su d a je revo­ lu cija u Ju g oslaviji već o d n ije la osnovne p o b jed e, da su u to k u oslobodilačkog r a ta položeni tem e lji nove zajednice ju ­ goslovenskih n a ro d a — D e m o k ra tsk e F ed e ra tiv n e Jugoslavi­ je. N a rodna, po svom o b lik u i učešću n a jš irih n a ro d n ih slo­ jeva, ta nova država im ala je osnovna o b ilje žja d ik ta tu re p ro le ta rija ta , je r je n jen o s tv a ra n je značilo k o n ačan prelaz v lasti u ru k e n a ro d n ih m asa p red v o đ e n ih isk lju čiv o K om uni­ stič k o m p a rtijo m i rad n ič k o m klasom . O dluke D rugog z a sje d a n ja A vnoja naišle su n a veliki od­ je k u z em lji i u sv ije tu . One su dale nove im p u lse narodno154

oslobodilačkom p o k retu i učvrstile riješen o st vojske i n aroda da u teškoj borbi idu do konačne pobjede. Za onaj dio n aroda koji se jo š kolebao ili bio pod u ticajem raznih reakcionarnih stru ja , ove odluke su stvorile sigurn u persp ek tiv u i uticale da i taj dio n a ro d a konačno p riđe oslobodilačkom p okretu. Za poraženu jugoslovensku bu ržo aziju odluke Avnoja bile su signal za zb ija n je n jen ih redova i za pru žan je još odlučnijeg o tp o ra pobjedonosnoj revoluciji. To se m anifestovalo u odlukam a kongresa u selu Ba, k raje m feb ru ara 1944, na kojem su se okupili p redstavnici raznih bivših građan­ skih p a rtija iz S rbije, Crne Gore i Slovenije i socijalisti sa živkom Topalovićem na čelu, predstav n ici socijald em o k rat­ ske stra n k e H rv atsk e i „jugoslovenski o rije n tisan ih H rvata". Tu su oni fo rm ira li sa M ihailovićevim C entralnim nacional­ nim k o m itetom tzv. Jugoslovensku n a ro d n u zajednicu, koja je usta la pro tiv odluka Avnoja, izrazila žaljen je saveznicim a što pom ažu NOVJ i izjasnila se za obnovu Jugoslavije kao ustavne m o n arh ije na federativnom p rincipu. U to vrijem e M ačekova rukovodeća grupa H rv a tsk e seljačke stran k e sporazum jela se sa Pavelićem da usta še i dom o b ran i na k raju ra ta pom ognu M ačeku u p reu z im a n ju vlasti, p ri čem u je ovaj rač u n a o i sa pod ršk o m zapad n ih saveznika. I ostaci slovenačke reakcije, p reko svog ek sp o n en ta generala Rupnika, jo š su se čvršće povezali sa njem ačk im okupatorom . Oni su se zalagali za stv a ra n je slovenačko-hrvatske katoličke države, p ri čem u su računali sa pod ršk o m V atikana i zapad­ nih saveznika. U ovo v rijem e jugoslovenska izbjeglička vlada pojačala je p ro p ag a n d u p ro tiv naro d n ooslobodilačkog p okre­ ta, posebno ističući da taj p o k ret n em a u tic a ja u srpskom n arodu, koji je, tobože, o k u p lje n oko četničkog p o k reta Draže M ihailovića. O dluke Avnoja naišle su na pozitivan od jek u svjetskoj an tifašistič k o j jav n o sti i u savezničkim zem ljam a. Iak o vlade savezničkih sila n isu bile sprem ne d a p rih v ate odluke Avno­ ja, njihovi zvanični p red stav n ici su povodom z asjed an ja Avnoja dali pozitivne izjave. Posebno su o dluke Avnoja im a­ le u tic a ja n a razv ijan je a k tivnosti n a liniji n arodnooslobo­ dilačkog p o k re ta Jugoslovena koji su se našli u em igraciji, u zaro b ljen ičk im i drugim logorim a u in o stran stv u . Mnogo­ b ro jn a jugoslovenska e k onom ska e m ig racija u zem ljam a 155

am e rič k o g k o n tin e n ta gotovo je u cije lo sti b ila n a s tra n i narod n o o slo b o d ila č k o g p o k re ta , rad ila n a njegovom popular is a n ju , o tk riv a la izd a jn ič k u ulogu izbjegličke vlade i Draže M ihailovića, p rik u p lja la pom oć N a ro d n o o slo b o d ilačk o j vojsci itd . Za de setin e h ilja d a Jugosloven a k o ji su se n ašli u raz­ n im za ro b lje n ič k im i d ru g im logorim a, u k o jim a su pod tešk im u slovim a vodili b o rb u na s tra n i n aro d n o o slo b o d i­ lačkog p o k re ta , o d lu k e A vnoja značile su jo š veći p o d stic a j.

5. K O M U N IS T IČ K A P A R T IJA JU G O S L A V IJE U P E R I ­ ODU B O R B I ZA K O N A Č N O O S L O B O Đ E N JE I ZA M E ­ Đ U N A R O D N O P R IZ N A N JE N O V E JU G O S L A V IJE U p rvoj polovini 1944. godine na ju g oslovensk o m r a tiš tu vođ en a su naizm eničn o m n o g a o fanzivna i defanzivna d jejstv a . M eđu n jim a bio je niz k ru p n ih o p e ra c ija koje su se sm je n jiv a le u jed n o j za d ru g o m o b lasti. Jo š k ra je m 1943. godine reo rg an izo v an e k ru p n e n jem a č k e o ru ža n e snage p o k u ša le su d a p reo tm u izgubljene pozicije, k o je su bile o d o so b ito g zn a ča ja i sa s ta n o v išta u n u tra š n je g fro n ta i sa sta n o v išta m o g ućnosti o d b ra n e B alk a n sk o g p o lu o strv a, o d rža v a n ja veza sa ta lija n ­ sk im fro n to m i o b e z b je đ e n ja ju žn e E v ro p e od p re d sto je ć ih p ro d o ra lijevog k rila C rvene a rm ije . N a ro č ito k ru p n e o p e ra ­ cije vođene su u g ran ič n im o b lastim a S rb ije — u istočnoj B osni, S a n d ž a k u i C rnoj G ori, u k o jim a su se u to v rije m e k o n c e n trisa le ja k e snage N aro d n o o slo b o d ilačk e v ojske, v rše­ ći p ritis a k i p ro d o re u S rb iji. N ekoliko važnih o p e ra c ija n jem a č k e gru p e su izvele i p ro tiv n a jja č ih u p o riš ta n aro d n o ­ o slobodilačkog p o k re ta u za p ad n o j B osni i H rv a tsk o j. Ve­ likih raz m je ra bila je i p ro lje ć n a ofanziva o k u p a to rsk ih tru p a p ro tiv jed in stv e n e o slobođen e te rito rije u ju žn o j S rb i­ ji i isto čn o j M akedoniji i ja k ih srp s k ih i m ak e d o n sk ih sna­ ga N a ro d n o o slo b o d ila č k e v ojske ko je su d jejstv o v a le n a toj te rito riji. O k u p a to rim a nig d je n ije pošlo za ru k o m d a n a n e su oz­ b iljn ije u d a rc e jed in ic a m a N aro d n o o slo b o d ila č k e vo jsk e. Re­ Pregled završnih ope” Jugoslavije 0

156

z ultati n jihovih ofanzivnih ope ra c ija svodili su se n a zauzi­ m an je n ek ih većih m jesta, na p ro d ira n je duž kom unikacija, koje su n a sto ja li da o sig u ra ju pojačavajući o d b ran u nekih značajnih sa o b ra ć a jn ih i drugih čvorova. Jedinice N arodno­ oslobodilačke vojske zadržale su pod svojom kontrolom n aj­ veći dio te rito rije i svaki p u t su, p rim jen o m elastične taktike, brzo preo tim a le inicijativu i prelazile na ofanzivna djejstva. I ove ope ra c ije ja sn o su pokazale da njem ačke snage nisu u m ogućnosti da rije še situ a c iju u Jugoslaviji u svoju ko­ ris t i o sig u ra ju toliko ugroženo zaleđe svoga fro n ta u Italiji i svojih k ru p n ih snaga u G rčkoj i n a njen im otocim a. Stoga su u n jem ačkoj vrhovnoj kom andi odlučili da jed n im izne­ nadnim u d a rc e m u n ište rukovodstv o narodnooslobodilačkog p o k reta , rač u n a ju ći da bi na taj način paralisali obezglavlje­ ne snage N arodnooslobodilačke vojske. Tako je 25. m aja 1944. godine došlo do poznatog d e san ta na D rvar, u kom e su, p o red p a d o b ra n sk ih jedinica, bile angažovane k rupne njem a č k e m otorizovane i druge snage. M eđutim , njem ački planovi bili su osujećeni, a rukov o d stv o nove Jugoslavije p rešlo je na o strv o Vis, odakle je nastav ilo da rukovodi ope­ rac ija m a i p o litičkim zbivanjim a u zem lji. S redinom 1944. godine Crvena a rm ija je počela ofanzivu p rem a gran ic a m a R um unije. U av g u stu je pod u d arcim a Crvene a rm ije i u stan ičk o g p o k reta ru m u n sk o g n aro d a ka­ p itu lira o fašističk i režim u R um uniji. U to vrijem e anglo­ a m eričk e tru p e , ko je su se 6 . ju n a isk rcale u N orm andiji, nastavile su sa p ro d ira n je m kroz F ran cu sk u , Belgiju i Luksem brug. P ra te ć i raz v ita k v o jnih o p e ra c ija n a savezničkim frontovim a, V rhovni šta b je sred in o m 1944. godine izdao d ire k tiv u za o p š tu ofanzivu N arod nooslobodilačke vojske, s tim što je n jen e glavne snage u sm je rio p rem a Srb iji. Ope­ ra c ije za p ro d o r u S rb iju , k o o rd in ira n e sa o p e racijam a tad već k ru p n ih n je n ih snaga u južno j S rb iji, počele su ju la 1944. K orp u si N arodnooslobodilačk e vojske, koji su bili k o n c e n trisa n i u istočnoj B osni i C rnoj Gori za n a stu p a n je u S rb iju , vodili su u to v rije m e veom a tešk e b o rb e sa k ru p ­ nim n jem a č k im snagam a koje su pokušavale da ofanzivnim o p e ra c ija m a sp riječ e n jihov p ro d o r u S rb iju . Ovi njem ački po k u ša ji bili su o štrim b o rb a m a o sujećeni i jedinice Na­ ro d n o o slobodilačke v ojske su u avg u stu 1944. godine izvršile p ro d o r u z a p ad n u S rb iju i S u m ad iju , d a b i p o četkom sep­ 157

tem b ra ovladale c e n tra ln o m te rito rij om S rb ije , razbivši čet­ ničke i nedićevske snage. U isto v rijem e, p o d u d a rc im a Crvene a rm ije i snaga O tačestvenog fro n ta , sa B ugarskom rad n ičk o m p a rtijo m (kom unista) n a čelu, u n ište n a je faši­ stičk a B ugarska, a tru p e C rvene a rm ije izbile su n a jugo­ slovensku granicu. U takvoj situ a c iji m arša l T ito je o tp u to v a o 21. sep tem ­ b ra u M oskvu da bi postigao saglasn o st o z ajed n ičk im djejs tvim a Crvene a rm ije i N a ro d n ooslo b o d ilačk e v o jsk e n a te­ rito riji Jugoslavije. T ada je sa vrho v n o m k o m an d o m Crvene a rm ije p o stig n u t sporazum da jed in ice Crvene a rm ije uče­ s tv u ju u o p e ra c ija m a za o slo bođen je S rb ije i V ojvodine, s tim da na jugoslovenskoj te rito riji d je lu je civilna ad m in i­ stra c ija N acionalnog k o m ite ta , tj. o rg an i n a ro d n e v lasti. U isto vrije m e so v je tsk a vlada je o d lu čila d a Ju g o slav iji ispo­ ruči o ru žje i ra tn i m ate rija l za 12 p je š a d ijs k ih i dvije vazduhoplovne divizije. N ešto ka sn ije , 5. o k to b ra , došlo je do sp orazum a izm eđu N acionalnog k o m ite ta o slo b o đ e n ja Jugo­ slavije i nove otač e stv e n o fro n to v sk e vlade B u g arsk e o uče­ šću b u g a rsk e v ojske u b o rb a m a za o slo b o đ e n je M akedonije i ju žn e S rb ije. Početkom o k to b ra počele su b o rb e za k o n ačn o oslobo­ đ en je S rb ije i M akedonije. P rva e ta p a tih b o rb i zav ršen a je oslobođenjem B eograda 20. o k to b ra . Do k r a ja godine oslo­ bođene su te rito rije S rb ije , M akedonije, C rne Gore i D alm a­ cije. K ra je m godine N aro d n o o slo b o d ila č k a v o jsk a je u sp o ­ stavila svoj stra te g ijs k i fro n t od D unava p rek o Srem a, Bo­ sne, ju žn e Like do J a d ra n s k o g m o ra. Isp re d toga fro n ta , u H rv a tsk o j i Sloveniji, djejstv o v a le su k ru p n e jed in ice N aro d ­ nooslobodilačke v ojske i p o s to ja la su p ro s tra n a oslo b o đ en a po d ru čja . O dlukom V rhovnog šta b a , 1. ja n u a ra 1945, fo rm i­ rane su P rva, D ruga i T re ća a rm ija N aro d n o o slo b o d ilačk e vojske. Početkom 1945. godine, dok su C rvena a rm ija i a rm ije z a p adnih saveznika stezale o b ru č ok o N jem ačk e, pivođene su k ra ju p rip re m e za k onačno oslo b o đ e n je zem lje. U feb ru ­ a ru 1945. izm eđu m a rš a la T ita i savezničkih k o m an d a n a ta m arša la T o lb u h in a i feld m arša la A lek san d era u tv rđ e n i su planovi za k o o rd in ira n je o p e ra c ija izm eđ u N aro d n o o slo ­ bodilačke vojske, s jed n e , i snaga Crvene a rm ije u M ađ ar­ skoj i a n g lo a m e rič k ih a rm ija u Ita liji, s d ru g e stra n e .

158

Prvog m a rta p ro m ije n je n je naziv N arodnooslobodilačke vojske u Jugoslovensku arm iju , a Vrhovni štab je reorganizovan u G eneralštab. Završne o p eracije za konačno oslobođenje zem lje počele su 20. m arta. N a jp rije je na k rajn jem lijevom krilu prešla u ofanzivu Č etvrta a rm ija. Ona je do sredine aprila razbila k ru p n e njem ačke snage i oslobodila Liku, Gorski k o tar i H rvatsko p rim o rje . O dm ah zatim p rešle su u ofanzivu Prva, D ruga i T reća a rm ija n a fro n tu u Srem u, Slavoniji i B osni u sa d ejstv u sa jed in ica m a koje su se nalazile na terito riji H rvatske i Slovenije. Lom eći u teškim b o rb am a o tp o r nje­ m ačkih i u sta šk ih snaga, tru p e Jugoslovenske arm ije su početkom m aja izbile na zapadne granice Jugoslavije, oslo­ bodivši Is tru , T rst, G oricu i Tržič. U njihovom o bruču na­ šle su se jedinice n jem ačke G rupe arm ija E i ostaci raznih kvislinških form acija. N jihov o tp o r slom ljen je tek 15. m aja, iako je N jem ačka već 7. m aja potp isala bezuslovnu kapitu­ laciju, ko ja je stu p ila na snagu u noći izm eđu 8 . i 9 . m aja. U ovom p erio d u rukovodstvo nove Jugoslavije vodilo je složenu bo rb u za m eđu n aro d n o priznanje. Iako vlade sila a n tih itlero v sk e koalicije n isu priz n a le odluke Avnoja, stv a rn o st u Jugoslaviji bila je takva da više n ije bilo m oguće prelaziti p rek o njih. Upravo su p ro m je n e do k o jih je došlo u Jugoslaviji prim o rale save­ zničke vlade da se z a in te re su ju , svaka sa stan o v išta svojih in te resa , za ono što se događa u Jugoslaviji, je r je razvitak u n jo j ja sn o pokazivao da približav an je k ra ja ra ta znači, u isto vrijem e, sta b iliz a ciju p o b jed a revolucije. Zbog toga je i došlo do p ro m je n a u stavovim a savezničkih vlada. Već k raje m 1943. godine vlada Velike B ritan ije sm a­ tra la je da bi u sp o razu m u izm eđu jugoslovenske vlade u izbjeglištvu i ru k ovodstva narodn ooslobodilačkog p o k reta tre b a lo tra ž iti m ogućnosti za spašav an je kapitalističkog po­ re tk a u Jugoslaviji. S voju inicijativ u u tom p ravcu obrazlo­ žila je p o tre b o m u je d in je n ja svih p a trio tsk ih snaga u Jugo­ slaviji, što su prih v a tile i vlade o sta lih sila antifašističke koalicije. P rip re m a ju ć i tere n za tak av sporazum , p red sjed ­ nik b rita n sk e vlade Cerčil zahtijev ao je od k ralja Petra da iz vlade izb aci D ražu M ihailovića, a n e što k asn ije b rita n sk a Borba za međunarodno priznanje nove Jugosla­ vije

159

v lad a d o n ije la je o d lu k u d a povuče svoje v o jn e m isije iz č e tn ič k ih štabova. M eđutim , izbjeglička v lad a o d b ila je d a se o d rek n e D raže M ihailovića. Ona se izjasn ila p ro tiv sp o ra ­ z u m a sa ru k o v o d stv o m naro d n o o slo b o d ilačk o g p o k reta , je r je u to m e v id jela o p a sn o st po svoje pozicije i tra ž ila je da saveznici n a p ro s to g a ra n tu ju obnov u K raljev in e Ju g o slav ije u o nom o b lik u u kakvom je o n a u šla u r a t a p rila 1941. godine. U isto v rije m e č e rč il je p red u z e o slične k o rak e i kod ru k o v o d stv a nove Jugoslavije. On je m a rša lu T itu p o ru čio da je sp re m a n d a s a v je tu je k ra lja P e tra da se o d rek n e D ra­ že M ihailovića, a k o bi to om ogućilo s a ra d n ju N acionalnog k o m ite ta sa k raljem . N a to je T ito odgovorio d a od savez­ n ik a o ček u je p riz n a n je N acionaln o g k o m ite ta , kao jed in e s tv a rn e vlade Ju goslavije, d o d a ju ć i d a Avnoj ne bi odbio da s a ra đ u je s k ra lje m u k o lik o b i o n p rih v a tio od lu k e A vnoja, s tim d a p ita n je m o n a rh ije rije ši sam n a ro d po slije oslo b o đ e n ja . B rita n s k a v lad a n ije p rih v a tila ovakav stav m a rš a la T ita. U m eđ u v re m e n u se sve više p o g o ršav ao položaj ju g o slo ­ ven sk e izbjegličke vlade. U skoro se n je n a m alo b ro jn a voj­ sk a u in o stra n s tv u ra s p a la , a p o jač a n o je i d ife ren c ira n je u red o v im a izbjegličkih krugova. U vlad i i oko n je javili su se raz lič iti stavovi, p a i tak v i k oji su se zasnivali n a stv a r­ nim p ro m je n a m a do k o jih je u Ju g o slav iji došlo. Položaj i ugled vlade naglo je opadao. M eđu tim , ip ak se u stavovim a savezničkih vlad a u o d n o su na „ju g o slo v en sk o p ita n je ” n ije n išta m ije n ja lo . One s u o sta le p r i svom e sta v u o p o tre b i k o m p ro m isa . K ada je p o s ta lo ja s n o da savezničke v lad e n eće o d stu ­ p iti od svoga za h tje v a, ru k o v o d stv o nove Ju g o slav ije izra­ zilo je sv o ju sa g la sn o st da stu p i u k o n ta k t sa rek o n stru isa n o m izbjegličkom vladom , p od uslovom d a o na o sudi č e tn ik e D raže M ihailovića i da po k aže s p re m n o st da p održi n aro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t. T ak av sta v je bio m o tiv isan isk lju čiv o tež n jo m da se o sig u ra m eđ u n a ro d n o p riz n a n je nove Ju g o slav ije. S a u n u tra š n je tač k e g led išta tak av p riv re ­ m eni sp o ra z u m n ije m ogao dovesti u p ita n je već izvojevane p o b jed e rev o lu cije, ko je su se izražavale u snažnoj arm iji, u sis te m u n a ro d n e v lasti i u p o litič k i m o n o litn o j m ilio n sk o j 160

organizaciji — N arodnooslobodilačkom fro n tu . B uržoaske sna­ ge u Jugoslaviji bile su već poražene i svele su se na ostatke k ontrarevolucije. C entralni ko m ite t K PJ sm atrao je da bi sporazum u takvim uslovim a m ogao dalje o jačati pozicije narodnooslobodilačkog p o k reta , je r bi jo š više podstakao proces ra s p a d a n ja u redovim a rea k c ije u zem lji i u inos tra n stv u i okupio u narodnooslo b o d ilačk i p o k ret i one snage u n a ro d u koje su se jo š kolebale. Prvi pregovori izm eđu p red sje d n ik a N acionalnog komi­ teta T ita i m an d a to ra za sastav nove izbjegličke vlade Ivana Subašića bili su sredinom ju n a 1944. godine na Visu. Ostva­ reni sporazum od 16. ju n a 1944. p redviđao je da se nova k raljev sk a vlada o b raz u je od elem en ata koji se nisu komprom itovali sa ra d n jo m sa o k u patoro m , s tim da njen osno­ vni za d ata k bu d e organizovanje pom oći n aro d u iz inostranstva i usk la đ iv a n je ra d a pred sta v n ištav a Jugoslavije u inostra n s tv u sa p o tre b a m a narodnooslo b o d ilačk e borbe. Vlada se obavezala da će izdati d e k la ra ciju u kojoj će odati p ri­ znanje N arodnooslobodilačkoj vojsci, osuditi sve saradnike o k u p a to ra i pozvati n a ro d u oslobodilačku borbu. Sa svoje stran e, N acionalni ko m ite t obavezao se da će o bjaviti dekla­ rac iju o sa ra d n ji sa novom kraljev sk o m vladom i da do k ra ja r a ta neće p o k re ta ti p ita n je konačnog u ređ en ja zemlje. U skoro poslije toga, početkom avgusta 1944, m aršal Tito je n a poziv savezničkih kom andi p o sjetio Ita liju i s njim a vodio razgovore o u sa g lašavanju planova vojnih operacija. Tada se sastao i sa b rita n sk im p rem ijero m Cerčilom, koji je n a sto ja o da ojač a pozicije k ra lja i izbjegličke vlade. U prkos tom e, ovi razgovori bili su k orisni je r je na njim a riješeno nekoliko z n ačajn ih p ita n ja . Cerčil se tad a izjasnio za pravo Jugoslavije n a Istru . Poslije razgovora izm eđu N acionalnog k o m iteta i Subašića sred in o m avgusta na Visu, k raljev sk a vlada je preduzela neke k o rak e koji su o bjektiv n o išli u prilog jačan ja n a rodnooslobodilačkog p o k reta : organizovanje pom oći Na­ ro d nooslobodilačkoj vojsci, jav n a osu d a Draže M ihailovića, uvođenje u m e đ u n a ro d n e organizacije p red stav n ik a n a ro d n o ­ oslobodilačkog p o k re ta , č išćenje diplom atskog a p a ra ta od n a jo k o re lijih rea k c io n ara , b lo k ira n je novčanih sred stav a K raljev in e Ju g oslavije u in o stran stv u . 11

161

Za to v rije m e n a ra s ta o je p ritis a k v lada z ap ad n ih savez­ n ičkih sila da čim p rije dođe do o b razo v an ja zajed n ičk e ju ­ goslovenske vlade. Taj p ritis a k se izražavao u u s k ra ć iv an ju pom oći N a ro d n o oslobodilačkoj vojsci, u o tv o ren o m z a stu ­ p a n ju č etn ik a D raže M ihailovića, u o d lag a n ju rje ša v an ja raz n ih sp o rn ih p ita n ja u vezi sa im ovinom Ju g o slav ije u in o stra n s tv u itd. S taviše, vlada SAD je o d b ila da osu d i D ražu M ihailovića i u b rzo po slije p o v lačen ja engleskih voj­ n ih m isija iz njegovih štabova, sa m a je u njegov šta b u p u ­ tila sv o ju vo jn u m isiju. Tako su vlade V elike B rita n ije i SAD p o k ušavale i d a lje da tzv. jug o slo v en sk i p ro b le m rje š a ­ v aju bez učešća jug o slo v en sk ih n a ro d a i n a n jih o v u šte tu . Velike p o b jed e N aro d n o o slo b o d ilačk e v o jsk e sred in o m i u je se n 1944. bile su sn ažn a p o d ršk a N acio n aln o m kom i­ te tu u b o rb i za m eđ u n a ro d n o p riz n a n je nove Jugoslavije. Posebno je og ro m a n značaj im alo k o n ačn o o slo b o đ en je isto­ čnih o b lasti Ju g o slav ije i p rela z ak N acio n aln o g k o m ite ta u oslobođeni B eograd. Pregovori izm eđu m a rš a la T ita i š u b a šić a n a sta v lje n i su u B eo g rad u 2. no v em b ra. T ada je p o stig n u t sp o razu m o o b raz o v a n ju jed in stv e n e ju gosloven sk e vlade i o im en o v an ju k raljev sk o g n a m je sn ištv a ko je će z a stu p a ti k ra lja do k n a ro d ne donese k o n a č n u o d lu k u o držav n o m u ređ e n ju . N a novoj k o n fere n c iji „V elike tro jic e ” u Ja lti, fe b ru a ra 1945, S ta ljin , R uzvelt i Ć erčil ra z m a tra li su i tzv. ju g o slo ­ venski pro b le m . T ada su oni usvo jili p re p o ru k u d a sp o ra ­ zum T ito— š u b a š ić o d m ah s tu p i n a snagu, d a se čim p rije o b ra z u je jed in s tv e n a jugo slo v e n sk a v lad a i d a se u Avnoj u k lju č e oni n a ro d n i p o slanici p o s lje d n je N a ro d n e sk u p štin e iz 1938. godine ko ji n isu sa ra đ iv ali sa o k u p a to ro m . M ada su ovi z a k ljučci s tv a rn o značili m ije ša n je u u n u tra š n je stva­ ri je d n e savezničke z em lje ko ja je d ala veliki d o p rin o s za je d n ičk o j b o rb i, N acionalni k o m ite t ih je p rih v a tio da bi k o n a č n o sk in u o s dnevnog re d a p ita n je m eđ u n a ro d n o g p ri­ z n a n ja nove Jugoslavije. Do s tv a ra n ja P riv re m e n e vlade D e m o k ra tsk e F e d e ra ti­ vne Ju g o slav ije došlo je 7. m a rta 1945. godine. U v ladu po d p re d sje d n ištv o m m a rša la T ita u šlo je i n ek o lik o p red sta v ­ n ik a e m ig ra n tsk ih krugova. O dm ah zatim savezničke sile su priz n a le P riv re m e n u vladu, a u b rzo su to u čin ile i ostale savezničke i n e u tra ln e države. 162

M eđunarodnoj afirm aciji nove Jugoslavije doprinijela je široko razvijena sa ra d n ja sa oslobodilačkim pokretim a su­ sjednih zem alja, što je naročito došlo do izražaja u završnoj etapi rata . Ta je sa ra d n ja bila posebno plodna sa albanskim narodnooslobodilačkim pokretom . Poslije pom oći koju je KPJ p ru žila u stv a ra n ju K om unističke p a rtije Albanije, a zatim u organizovanju narodnooslobodilačkog pokreta, u za­ vršnoj fazi ra ta , n a tra ž e n je albanskog rukovodstva, ta se pom oć izražavala u aktivnosti vojnih i p rivrednih m isija nove Jugoslavije u Albaniji. Odnosi sarad n je i p rijateljstv a razvili su se u završnoj fazi ra ta i sa otačestvenofrontovskom vladom B ugarske. Ta je sa ra d n ja došla do izražaja i u završnim o p eracijam a i u političkoj podršci koju je nova Jugoslavija u raznim p rilik am a pružila novoj B ugarskoj. U to vrijem e p o k ren u ti su bili i razgovori o stv aran ju federa­ cije izm eđu dvije države. Isto tako plodna sa ra d n ja razvila se izm eđu oslobodilačkih p o k reta G rčke i Jugoslavije i Ita ­ lije i Jugoslavije u zajedničkoj b o rb i protiv njem ačkog ok u p a to ra . O dm ah p o slije obrazovanja Privrem ene vlade preduzete su m je re za u s p o sta v lja n je p rija te ljs k ih odnosa i saradnje sa S ovjetskim Savezom i sa tek obrazovanim državam a na­ rodne d e m o k ra tije. Već 11. ap rila 1945. u Moskvi je delega­ cija P rivrem ene vlade, sa T itom na čelu, po tp isala sa sovjet­ skom vladom ugovor o p rija te ljstv u , u zajam noj pomoći i p o slije ra tn o j s a ra d n ji. U skoro zatim u spostavljeni su diplo­ m atski odnosi sa A lbanijom , B ugarskom i R um unijom . U n u trašn ji p olitički razvitak u ovom p e rio d u obilježen je velikim na p o rim a n a ro d n e vlasti i organi­ z acija N arodnooslobodilačkog fron­ ta u rje š a v a n ju složenih pro b le m a v ođenja ra ta i onih koji su se n am etali u op u sto šen o j i razorenoj zem lji. Bila je to treća ra tn a zim a, u k ojoj su došle do izražaja sve one izvan­ redne teškoće izazvane rato m , o k u p a to rsk im pustošenjem i zvjerstvim a, n e sta šic o m h ran e i d ru g ih osnovnih životnih po treb a, o p što m isc rp e n o šć u ionako tan k ih m ate rijaln ih re­ zervi zem lje. Sve te teškoće u sp je šn o je rješav ala nova na­ ro d n a vlast, p rije svega zbog toga što se o slan jala na sam o­ p rije g o r i n a jš iru a k tiv n o st gotovo cijelog n aro d a. Rješava­ Partlja u Izgrađivanju nove državne organize-

li*

163

ju ći ove p ro b le m e i u s m je ra v a ju ć i u to m p rav c u ak tiv n o st n a ro d n e vlasti i svih o rg an izacija n a ro d n o o slo b o d ilačk o g po­ k re ta , K o m u n istič k a p a rtija Ju go slav ije p o sta v lja la je na dnevni re d rje š a v a n je i onih p ro b le m a k o ji su proizlazili iz z a h tje v a za raz v ija n je m nove držav n e o rg an izacije. U tom c ilju N acionalni k o m ite t je izdao više o d lu k a, u re d a b a i u p u tsta v a koji su se odnosili na obno v u zem lje, n a o rg an i­ zaciju p riv re d e i p ro sv je te , n a ro d n ih su d o v a itd . U stan o ­ vljene su ko m isije za u tv rđ iv a n je r a tn ih zločina i o b razo ­ vano O d je lje n je za z a štitu n a ro d a sa z a d atk o m k a ž n ja v a n ja ra tn ih zločinaca i b o rb e p ro tiv o s ta ta k a p o ražen e bu ržo azije. U činjeni su i p rvi ko rac i u d a ljo j realizaciji p rin c ip a fed erativ n o g u re đ e n ja nove države. Do sre d in e 1944. godine sva ze m ljsk a a n tifa š is tič k a vije ć a (osim u S rb iji) o d ržala su z a sje d a n ja , na k o jim a su usv o je n e o d lu k e o s tv a ra n ju v rh o ­ v nih i zak o n o d av n ih tijela. Z n ačajne m je re sp ro v ed en e su u ovo v rije m e u izg rad n ji i o rganizacionom ja č a n ju N aro d n o o slo b o d ilačk o g fro n ta . Step e n raz v itk a nove državne o rg anizacije isticao je p o tre b u ja s n ije g raz g ra n ič e n ja izm eđu org an iz a cija F ro n ta i o rg an a n a ro d n e vlasti. Sve do ta d a u n ajv ećem d ije lu zem lje na­ rod n o o slo b o d ila č k i o d b o ri bili su u je d n o i o rg an i N a ro d n o ­ o slobodilačkog fro n ta . M eđutim , sve širi d jelo k ru g njihovog r a d a kao o rg an a vlasti n a m e ta o je p o tre b u za s tv a ra n je m p o se b n ih o rg an a N aro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta . P roces o rga­ n izacione izg ra d n je počeo je s tv a ra n je m izv ršn ih o d b o ra N aro d n o o slo b o d ila č k o g fro n ta u p o jed in im p o k ra jin a m a , z atim se p ris tu p ilo s tv a ra n ju n jeg o v ih o b lasn ih , o k ru žn ih i nižih odb o ra. Z n a č a jn a p o litič k a m an ife sta c ija u ovom p e rio d u bio je II k ongres U je d in je n o g saveza a n tifašistič k e o m lad in e Ju g o ­ slavije, o d rža n u D rvaru m a ja 1944. godine. K ongres je p re d ­ sta v lja o oko pola m iliona o rg anizo v an ih o m la d in ac a i om ladinki — b o ra c a n a fro n tu i a k tiv ista u p o zadini i b io je snažan izraz n jihovog je d in s tv a i rije še n o s ti d a ulože sve svoje snage za ko n a č n u p o b jed u . K onačnim oslo b o đ e n je m velikog d ije la Ju g o slav ije u je se n 1944. stv o ren i su, s je d n e s tra n e , m nogo p o v o ljn iji uslovi za m o b ilizaciju svih lju d s k ih i m a te rija ln ih rezervi za u sp je šn o o k o n č a n je ra ta , a, s d ru g e stra n e , p re d novu n a ro d n u vlast isk rs li s u u svoj sv o jo j o š trin i m nogi novi 164

problem i. N a p rvom m je s tu bilo je konsolidovanje i razvi­ ja n je organ a n a ro d n e vlasti i njihovo osposobljavanje da preuzm u izvršavanje zad ata k a u tek oslobođenim pokraji­ nam a. Prvo za sje d a n je A ntifašističke sk u p štin e Srbije o dr­ žano je 11. novem bra u B eogradu. N a ovom zasjedanju pri­ hvaćene su odluke A vnoja i obrazovani vrhovni, zakonodavni i izvršni organi federalne S rbije. U skoro je n arodna vlast p okrenule sve snage n a ro d a u obnovu rato m razorene ze­ m lje. Za k ra tk o v rijem e obnovljen je rad najvažnijih rud­ nika, fab rik a i e le k trič n ih c e n trala, osposobljene željezničke pruge i drum ovi, norm alizovan život u oslobođenim grado­ vim a itd. U poredo sa obnovom , počeo je i širi zahvat u obla­ sti p riv re d n ih odnosa. Već k raje m 1944. godine sudsko ka­ žnjavanje s a ra d n ik a o k u p a to ra konfiskacijom njihove imo­ vine uzelo je takve raz m je re da je već tad a dobilo k arak ter osnovne m je re u izm jeni svojinskih odnosa. Jedan dio kru­ pne b uržoazije već je bio lišen vlasn ištv a nad sredstvim a za proizvodnju. Taj proces om ogućile su i odluke predsjedni­ štva A vnoja o p rela sk u u d ru štv e n u svojinu imovine nepri­ jate lja , o s e k v estru n a d im ovinom k o ju su okupacione i kvislinške vlasti p risiln o o tu đ ile 1 o državnoj upravi nad im ovinom o d su tn ih lica. V eiike p o b jed e ko je su o tv arale p e rsp ek tiv u konačnog oslobođenja utic a le su na proces ja č a n ja jed in stv a širokih n a ro d n ih slojeva oko K PJ. R azvitak je ubrzo pokazao da sporazum Tito— Subašić nije išao u prilog jač a n ju snaga kontra rev o lu c ije , već, o b rn u to , u p rilo g rastro ja v a n ju i no­ vim po razim a tih snaga. Pokazalo se da legalna pozicija ko ju su te snage stv o rile p rek o sp o razu m a Tito—Subašić nije pru žila neke šire m ogućnosti za o k u p ljan je preostalih snaga rea k c ije i za raz v ija n je takve ak tiv n o sti koja bi dovo­ dila u p ita n je tekovine revolucije. P okušaji uvlačenja u or­ gane vlasti i N a rodnooslobodilački fro n t, kao i pokušaj oku­ p lja n ja p reo sta lih p ristalica raz b ije n ih b u ržo ask ih p artija, pored pro p ag a n d e da je s ta n je stv o ren o u to k u oslobodilalačkog r a ta priv rem en o , da će doći do in terv en cije zapadnih saveznika itd. n isu davali rez u lta te koji bi otvarali bilo ka­ kvu p e rsp e k tiv u p o ražen im snagam a buržoazije. Dalji proces ra s p a d a n ja u n jen im redovim a izazvan novim pobjedam a na fro n tu i poslje d ic a m a sporazum a Tito— Subašić išao je u prilog ja č a n ju N a rodnooslobodilačk o g fro n ta . To je izra­ 165

ženo i u s tv a ra n ju ru k o v o d stv a n e k ih b iv ših b u ržo a sk ih stra n a k a u o k v iru na c io n a ln ih glavnih o d b o ra N aro d n o o slo ­ bodilačkog fro n ta (izvršni od b o ri H rv a tsk e re p u b lik an sk e seljačke, Z em ljo rad n ičk e, D e m o k ra tsk e i n e k ih d ru g ih s tra ­ naka), u k oji su ušli oni lid e ri tih s tra n a k a k o ji su prihvatali p ro g ra m N arodn o o slo b o d ilačk o g fro n ta . N ap o ri za kon so lid a c iju n a ro d n e vlasti, za obn o v u ze­ m lje, org an iz a ciju pro izv o d n je i o sv a ja n je k lju č n ih p o zicija u p riv re d i jo š su više p o jač a n i u z av ršn o j fazi ra ta . D alje se raz v ija la u n u tra š n ja org an iz a cija n a ro d n o o slo b o d ila č k ih o d b o ra je r su je n a m e ta li zadaci o bnove i o rg an izacije p ri­ vrede, šk o lstv a i p ro sv je te , zdra v stv en e službe, k o m u n aln ih d je la tn o s ti itd . U m nogim p o k ra jin a m a su o d p o č e tk a 1945. godine spro v ed en i izbori za n a ro d n o o slo b o d ila č k e o d bore. N a ro d n a vlast je ulag a la ogro m n e n a p o re d a obezb ijed i a r­ m iju n a jp re č im p o tre b a m a i d a u b laži v elik u o sk u d ic u u n a m irn ic a m a i dru g im životnim p o tre b a m a u pozadini. U to m pogledu z n a ča ja n f a k to r b ila je i p o m oć o d m eđ u n a­ ro d n e o rg an izacije za pom oć i ob n o v u (U nra), č iju je ras­ p o d jelu i tra n s p o rt, u p rk o s v elik im tešk o ćam a, n a ro d n a vlast sa u sp je h o m o b avljala. Z avršne o p e ra c ije za oslo b o đ e n je z em lje k o n ačn o su s a h ra n ile sve planove o s ta ta k a u n u tra š n je rea k c ije , k o ja je ra č u n a la d a će u zav ršn o j fazi r a ta ip ak doći do in te rv en ­ cije z a p ad n ih sila i da će se one angažovati u „ sre đ iv an ju p rilik a ” u Jugoslaviji. Takve n a d e p o d g rija v ao je kod n jih p r im je r engleske in te rv en c ije u G rčk o j, a za tim i n e sla g a n ja i raz m irice do k o jih je dolazilo u o d n o sim a izm eđu sila a n tifa š is tič k e ko a lic ije na p ita n jim a p o slije ra tn o g u re đ e n ja i rje š a v a n ja raz n o v rsn ih p ro b le m a k o je je k ra j r a ta isticao. P ro p a o je p o k u ša j re a k c io n a rn ih g ru p a i o s ta ta k a vo d stv a raz n ih b u ržo a sk ih s tra n a k a u H rv a tsk o j i Sloveniji da se u je d in e i, o s la n ja ju ć i se na o s ta tk e k v islin šk ih snaga i vezu­ ju ći se za z ap ad n e saveznike, p o k u ša ju , „ sp a s iti” ove dvije zem lje u zav ršn o j fazi ra ta . N jiho v im vo đ am a p reo sta lo je jed in o to da b lagovrem eno p o b jeg n u isp re d Jugoslovenske a rm ije i da p o tra ž e z a štitu kod za p ad n ih saveznika. P o b je d o n o sn a ofanziva Jugoslo v en sk e a rm ije i efikasne m je re na ko n so lid a c iji nove države, k o je su izražavale de­ m o k ra tsk i i rev o lu c io n a rn i k a ra k te r n a ro d n e v lasti, jo š su više utic a le n a z b ija n je n a ro d n ih m a sa u N arodnooslobodi166

lačkom frontu. Početkom 1945. godine organizovani su Jedin­ stveni radnički sindikati i započelo stv aran je sindikalnih organizacija po s tru k a m a i u preduzećim a. Sindikati su pokrenuli radničku klasu na obnovu po ru šen ih in d u strijsk ih i drugih preduzeća i na razvoj proizvodnje. Tako je Na­ rodnooslobodilački fro n t, koji je objedinjavao i masovne antifašističke organizacije žena, om ladine i sindikata, iz rata izašao kao m onolitna, m asovna politička organizacija, čiji je program davao dovoljno p ro sto ra ogrom noj većini naroda za razvijanje njihove političke aktiv n o sti i b orbe za obezbjeđenje i pro d u b ljiv a n je tekovina narodnooslobodilačkog rata, koje su garantovale zadovoljenje njihovih osnovnih so­ cijalnih i nacionalnih težnji. Odm ah poslije obrazovanja P rivrem ene vlade Dem okrat­ ske Federativne Jugoslavije obrazovane su prve federalne vlade Srbije, H rvatske, M akedonije, Crne Gore, Bosne i H er­ cegovine i Slovenije. U skladu s p rin cip im a izraženim na II zasjedanju Avnoja, A ntifašističko vijeće Sandžaka odlučilo je, 25. m a rta 1945, da se šest srezova Sandžaka p ripoji Srbi­ ji, a p reo sta la dva sreza i nekoliko o p štin a Crnoj Gori. Na vanrednom z a sje d a n ju A ntifašističke sk u p štin e Srbije, 17. aprila 1945, delegati iz V ojvodine i sa Kosova i M etohije izrazili su želju n aro d a koji su p red stav ljali da se uključe u federalnu jed in icu S rb iju . N jihovi zahtjevi b ili su prihva­ ćeni na I II z a sje d a n ju Avnoja. U toku četvorogodišnjeg ra ta Jug o slav ija je podnijela teške ljudsk e i m ate rijaln e žrtve. U r a tu je poginulo 305.000 i ranjeno oko 425.000 b o rac a N arodnooslobodilačke vojske. Ogrom ne žrtve podnijelo je civilno stanovništvo koje je u toku cijelog ra ta bilo izloženo zvjersk im rep resalijam a oku­ patora i njegovih dom aćih sarad n ik a. Sto tin e h iljad a Jugoslovena bilo je m asa k rira n o od o k u p a to rsk ih i kvislinških tru p a u toku o p e ra c ija ili je odvedeno u logore sm rti u ze­ m lji i in o stran stv u . Z ato su uk u p n e žrtve jugoslovenskih naroda — više od 1,700.000 — bile tak o velike i teške. Jugo­ slavija je doživjela u to k u ra ta i izuzetno velika razaran ja. K om unistička p a rtija Jugoslavije izišla je iz ra ta kao rukovodeća p o litička i id ejn a snaga cjelokupnog k reta n ja jugoslovenskog d ru štv a , sa ogrom nim ugledom i bezrezer­ vnim povjerenjem naro d a. Ona je im ala n eo sp o rn u rukovo­ deću ulogu u a rm iji, u org an im a nove v lasti, u m asovnim 167

politič k im i d ru štv e n im org an izacijam a. U to k u o slobodila­ čkog r a ta i rev o lu cije o n a je izrasla u istin s k u n a ro d n u i n a c io n a ln u p o litič k u snagu. O na je u r a tu izgubila dvije tre ­ ćine svoga d o ratn o g čla n stv a i oko 50.000 članova p rim lje n ih u to k u b o rb e, ali je p rije m o m p ro v je re n ih b o ra c a u svoje redove n a k r a ju r a ta im ala više od 140.000 članova. R e v o lucionarne tekovine o stv a re n e u to k u četvorogodišn je g naro d n o o slo b o d ila č k o g r a ta b ile su so lid n a o snova za s o c ija lističk i p ra v a c ra z v itk a u e ta p i k o ja je n a stu p a la.

I

KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U RAZDOBLJU REVOLUCIONARNOG DRŽAVNO-CENTRALISTIČKOG SISTEMA (1945— 1950)

N akon dvadeset i šest godina revo lu cio n arn e borbe, u kojoj je izrasla u n a jja č u političk i o rg an iziran u društvenu snagu zem lje, povela i p o b jedonosn o završila oslobodilački r a t i so c ijalističku revoluciju 1941— 1945. godine, K om uni­ stička p a rtija Jugoslavije držala je 1945. godine vlast u svo­ jim ru k am a č vrsto i nepodijeljeno . Dolazak K om unističke p a rtije Jugoslavije na vlast značilo je za kom uniste sam o etapu u o stv a re n ju njezine h isto rijsk e m isije, njezina osnov­ nog cilja — izgradnje novog, socijalističk o g d ru štv a. K ljučno p itan je nove e tap e u h isto riji SK J nak o n potp u n o g preuzi­ m anja političke vlasti 1945. godine bilo je: kakvu je s tra te ­ giju i ta k tik u P a rtija im ala na sam om p o četk u izgrađivanja socijalističkog d ruštvenog u re đ e n ja u Jugoslaviji, pod ka­ kvim ko n k retn o -h isto rijsk im o koln o stim a je n astala n jena koncepcija d ruštvenog razvoja i kakve je ona rezu ltate dala u rje ša v an ju glavnih d ru štv e n ih p ro b lem a n a ro d a i n aro d ­ nosti Jugoslavije. U odgovoru na ova p ita n ja želim o poći od općepoznate h isto rijsk e činjenice: u Jugoslaviji je, kao i u svim drugim zem ljam a gdje je pobjeđivala so cijalističk a revolucija, bio u sp ostavljen sistem „državnog socijalizm a”, iako u mnogo blažoj form i, ipak s gotovo neograničenom vlašću države i vladajuće k o m unističke p a rtije . U spostavljen je, dakle, državno-centralistički sistem , č ija je su štin a da bude o ruđe rad n ih m asa i svih n acija Jugoslavije, oblik d ik ta tu re prole­ ta rija ta . Z ato ga m ožem o kvalificirati kao revolucionarni, a ne b iro k ra tsk i etatizam . Ovakav dru štv en i p o red ak n astao je pod u tje c a je m m nogih h isto rijsk ih okolnosti. 169

P rincipi, o rije n ta c ija i p ra k s a vanjske po litik e F e d erativ n e N aro d n e R e publike Ju g o slav ije (FNRJ) na» ‘° k “ o slo bodilačkog rasredno nakon drugog ta i soc ija lističk e rev o lu cije 1941— svjetskog rata 1945. godine. K ao i sv ak a revolucija, tak o se i so c ija lističk a rev o lu cija u Jugoslaviji su k o b ila s k o n z ervativn im sn a g am a i n jih o v im ciljevim a i k o m b in a c ija m a p o slije ra tn o g u re đ e n ja sv ijeta n akon slom a fašistič k ih sila. Iak o je N a ro d n o o slo b o d ilačk a v ojska Ju goslavije vodila četv o ro g o d išn ji r a t p ro tiv zajed n i­ čkog n e p rija te lja a n tih itlero v sk e k o alicije i b ila saveznik sa­ vezničkih a rm ija , S je d in je n e Države i V elika B rita n ija po­ m agale su i č etn ičk i p o k re t D raže M ihailovića s ciljem ob­ nove k a p ita listič k e m o n a rh istič k e Ju g o slav ije, sve do k ih NOP nije snagom svog o ru ž ja p risilio d a ga p riz n a ju , a zatim i m a te rija ln o pom ažu kao svog saveznika u b o rb i p ro ­ tiv na c istič k e N jem ačke. R ukovodstv o NOP se i p o red toga odnosilo p re m a Velikoj B rita n iji i SAD kao p re m a savezni­ cim a, ali je n e p re k id n o i jav n o rask rin k a v a lo re a k c io n arn e krugove tih z em alja, o p tu žu ju ć i ih d a p o d ršk o m izd ajn ičk e po litik e k raljev sk e izbjegličke jugo slav en sk e vlade i njihove „vojske u o tad ž b in i" č e tn ik a D raže M ihailovića p o tp o m ažu o k u p a to re u Ju g oslaviji i tim e se b o re p ro tiv zajed n ičk e stvari. N aro d n o o slo b o d ila č k i p o k re t o sla n ja o se p rije svega n a SSSR, u v ije k ističući da je on ne sam o preu zeo glavni te re t b o rb e p ro tiv fašistič k ih a rm ija već je i g a ra n t da b o rb a n a ro d a Ju g o slav ije neće b iti izig ran a o d im p e rija li­ stič k ih krugova z a p ad n ih saveznika. D rugim riječim a, kao so c ija lističk a z em lja SSS R će da ti p u n u m o raln u , p o litičk u i m a te rija ln u p o d ršk u za p o b je d u rev o lu cije u Jugoslaviji. Zbog toga je nova Ju g o sla v ija n a s to ja la d a se u svem u osloni n a SSSR. M eđutim , u politici so v je tsk e vlade p rem a NOP-u Jugoslavije, od p o č e tk a u s ta n k a 1941. godine, bilo je i p o k u ša ja p o tč in ja v a n ja tog p o k re ta in te resim a svoje v an j­ ske politike. S vrem enom , a n a ro č ito p ri k ra ju i n e p o sre d n o p oslije ra ta , so v je tsk a vlad a je počela da k o risti svog v jer­ nog saveznika FN R J za p ro šire n je svoje in te resn e sfere na B alk an u i u S re d n jo j E vropi u k o n fro n ta c ija m a sa zap ad ­ nim silam a, do k o jih je dolazilo i u to k u ra ta , a koje su se um nogom e razvile u p rvom p o s lije ra tn o m raz d o b lju . M eđunarodnl položaj 1 vanjska politika Fede-

170

Tako je nova Jugoslavija m orala da se bori i protiv otvorenog p ritis k a sa Zapada i p ro tiv prik riv en ih tendencija za d om inaciju s Isto k a. Jugoslavija je u borbi protiv faši­ stičkih država žrtvovala 1,700.000 svojih stanovnika, što je u svjetskoj d e m o k ra tsk o j javnosti p rizn ato kao najveći mo­ gući doprinos zajedničkoj pobjed i, ali vladajući krugovi velikih savezničkih sila, u sp rk o s tom e, ugrožavali su n jen u nezavisnost, slobodu i tekovine revolucije. U tom e je bila osnovna k a ra k te ris tik a m eđunarod n o g položaja Jugoslavije u toku i nep o sred n o p oslije II svjetskog rata. Još dok su se vodile poslje d n je b o rb e s njem ačkim oku­ patorom , k raje m a p rila i početkom m aja 1945. godine, Jugo­ slavija se n ašla u c e n tru m eđunaro d n e krize zbog T rsta i Ju lijsk e K rajine. Z apadni saveznici, SAD i Velika B ritanija, ultim ativno su zahtijevali povlačenje jed in ica Jugoslavenske a rm ije iz sje v erozapadnih kraje v a koje su one k rajem rata 1945. godine oslobodile. Z apadni saveznici su p rim ili o statk e p oraženih u sta ša , č etn ik a i d rugih su ra d n ik a oku p ato ra. Bilo je dovoljno znakova koji su pokazivali d a će sa zapadnim saveznicim a b iti nem alo teškoća. U n a m je ri da o m etu učvršćiv an je novoga društvenog p o retk a u Jugoslaviji, zapadni saveznici vrše p ritisa k na Jugoslaviju i o rg an iz ira ju s v e stran u p ro p ag an d u pro tiv nje­ nih o p rav d a n ih zah tjev a za p rik lju č e n je novooslobođenih krajeva. O dgovarajući na d ire k tan p ritisa k sa Zapada, Tito je već 19. m a ja 1945. godine izjavio da je Jugoslavija spre­ m na surađivati sa sa vezn ičkim snagama, ali u isto vrijem e Jugoslavija ne m o le d o p u s titi da bu d e p o n iie n a i da se izigravaju njena prava. N eposredan jugoslavenski van jsk o p o litičk i problem , za čije rje š e n je su bile z a in te re sira n e SAD i Velika B ritan ija, bio je T rst i jugoslavenska granica p rem a Ita liji i A ustriji. I ranije, n a ro č ito polovinom m aja 1945. godine, SAD i Ve­ lika B rita n ija p o d u zim aju n e p rija te ljsk e m jere pro tiv Jugo­ slavije i vrše niz pro v o k ac ija vojnog i političkog k a ra k te ra na jugoslavenskim granicam a. U tim ak cijam a angažirali su se lično p re d sje d n ik SAD T ru m a n i p red sje d n ik b ritan sk e vlade Cerčil. T ru m a n je već 21. m aja 1945. godine predložio če rč ilu da njihove vojne jedinice p oduzm u dem onstrativne akcije u p red je lim a Is tre i Slovenačkog p rim o rja, i to u v rijem e dok general M organ i a m b asad o ri njihovih vlada 171

b u d u vodili preg o v o re s P riv re m e n o m v lad o m D em o k ratsk e Fe d e ra tiv n e Ju g o slav ije o n e riješe n im p ro b le m im a u vezi s T rsto m , Istro m i Slovenačkim p rim o rje m . Z apadne sile su, m a ja 1945. godine, z a p rije tile o ru žan o m in te rv en c ijo m a ko se jed in ice Jugo slav en sk e a rm ije ne po­ v u k u iz T rs ta i Pule ko ji su b ile oslobodile. U in te re su oču­ v a n ja m ira , Ju g o sla v e n sk a a rm ija se p o v u k la iz T rsta , a za tim su ju la 1946. godine velike sile, bez u češća Jugoslavije, p o stigle sp o ra z u m o s tv a ra n ju Slo b o d n e te rito rije T rsta podelivši je n a dvije zone: Z onu A — k o ju su zaposjele anglo-am eričke tru p e i Zonu B — k o ju su zap o sjele jed in ice Ju g o slav en sk e a rm ije . Z apadne sile su se b o rile da se cijela S lo b o d n a te r ito r ija T rs ta — o b je zone — p rip o je Ita liji. V ršeni su i dru g i p ritisc i. S je d in je n e A m eričke Države u p o ­ rn o su z a državale z la tn e rezerve N a ro d n e b a n k e Ju goslavije, n a ša p o d u n a v sk a flo ta b ila je dugo b lo k ira n a u Z apadnoj N je m a č k o j, a m e rič k i avioni su p ro v o k ativ n o n a d lijeta li jugo­ slavenski te r ito r ij, p ru ž a n a je pom o ć o d b jeg lim u s ta š a m a i če tn ic im a , u z a p ad n im z e m lja m a su s tv a ra n i š p iju n sk i c e n tri itd. Dok su p ritis c i sa Z apada v rše n i m anje-više otv o ren o , d o tle su n a p o ri S ta ljin a d a po litič k i i ek o n o m sk i p o tčin i Ju g o sla v iju bili p rik riv e n i, p a čak i p o d p lašto m velikog p rija te ljs tv a i neseb ičn e pom oći v elike so c ija lističk e zem lje m alo j so c ija lističk o j zem lji. N akon II sv je tsk o g ra ta , n a s u p ro t o če k iv a n ju d a će se m eđusaveznički odnosi n a s ta v iti i o d rža v a ti, on i su se sve više z a o štrav a li, gotovo o svim p ita n jim a p o s lije ra tn o g u re ­ đ e n ja sv ije ta , p ri čem u su se sve više isp o ljav ali p ro tiv rječni in te re si saveznika. U to k u sve većeg z a o štra v a n ja m e đ u n a ro d n ih odnosa, u p o s lije ra tn o j k o n fro n ta c iji SSSR i z a p ad n ih sila, Ju g o sla ­ v ija je č v rsto s ta ja la n a s tra n i SSSR i n a ro d n o -d em o k ratsk ih z em alja, u v je re n a d a jed in s tv o svih m iro lju b iv ih snaga s v ije ta m ože su z b iti r a tn u o p a sn o st. K o m u n istič k a p a rtija Ju g o sla v ije isk re n o se zalagala za jed in s tv o i čv rsto p o liti­ čko i e k o n o m sk o povezivanje isto č n o e v ro p sk ih z em alja pod u tje c a je m SSSR. O na je tim e ja č a la sv o ju poziciju u ko n ­ fro n ta c iji sa Z apadom . R ukovodstv o Ju g o slav ije je davalo i p rih v a ta lo in ic ija tiv e za č v rsto povezivanje n ovih so c ija listi­ čk ih z e m a lja i SSSR. 172

Jugoslavija je zbog svoga položaja m ogla politički po­ m agati zem ljam a n a ro d n e dem okracije. Od posebnog zna­ čaja bila je takva pom oć Jugoslavije M ađarskoj i Bugarskoj na M irovnoj k onferenciji u Parizu. M ada je i sam a imala m ate rijaln ih teškoća, Jugoslavija je 1945— 1946. i 1947. go­ dine uveliko pom agala A lbaniji, R um unjskoj, Cehoslovačkoj i Poljskoj. Učinila je hu m an i gest p rem a B ugarskoj koja je — kao H itlerov saveznik i nep rijate lj Jugoslavije u toku II svjetskog r a ta — bila obavezna da p lati rep aracije od 25 m iliona dolara. O p ra šta ju ći p laćanje rep a ra c ija koje su bile veliko o p tere ć en je za b u g a rsk u privredu, Jugoslavija je uči­ nila najviše š to je m ogla da pom ogne svom su sjed u i novom savezniku. S n a m je ro m da o jača su ra d n ju k om unističkih po k reta u svijetu, Ju goslavija je bila poborn ik osnivanja Inform acionog biro a n e kih k o m u n istič k ih i rad n ičk ih p artija. Odluka 0 stv a ra n ju toga tije la donesena je sep tem b ra 1947. godine u Poljskoj. Za sje d ište toga zajedničkog tijela određen je Beograd. D ck je Ju goslavija pru ža la o tp o r p ritiscim a sa Zapada 1 istovrem eno ja č a la svoje odnose sa SSSR i svim ostalim socijalističkim z em ljam a — rukovodeći se principim a rav­ nopravnosti, in sp irira n a m iroljubiv im ciljevim a — dotle je Staljin, sp re m a ju ć i se za eventualni ra t izm eđu istočnog i zapadnog bloka, razvijao sv e stran u idejnu, vojnu, ekonom ­ sku i političk u ak tiv n o st da stvori tzv. lager socijalističkih zem alja na osnovi d om inacije SSSR. R ukovodstvo Jugoslavije in sp irira n o idealim a i princi­ pim a revolucije i socijalizm a pružalo je o tp o r nekim pote­ zim a vlade SSSR, težeći, naravno, ne sam o da ne izazove otvoreni sukob već da o jača p rija te ljstv o i savezništvo sa SSSR. N aim e, m lado revolucionarn o rukovodstvo Jugosla­ vije, pun o vjere, a i iluzija u pogledu p ravih n am jera Sta­ ljina, s m a tra lo je da im a pravo, u ime p rin cip a koji treb a da v lad a ju m eđu k o m u n istim a, da slobodno „ispravlja gre­ ške” i da su z b ija ten d e n c ije koje ne odgovaraju odnosim a m eđu so c ijalističkim zem ljam a. U tom sm islu ono je odbilo prijedlog vlade SSSR o stv a ra n ju zajedničkih m ješovitih poduzeća u Ju g oslaviji zato što su dovodila n ašu zem lju u nerav n o p rav an položaj. Do nesuglasica je došlo i zbog sov­ jetsk o g n a m e ta n ja povlaštenog polo žaja za sovjetske civilne 173

i vojne s tru č n ja k e koji su se nalazili u Ju g o slav iji. R ukovod­ stvo K PJ je o d bijalo sve u č e sta lije n a p o re ru k o v o d stv a SSSR da uvede k o n tro lu n ad u n u ta rn jim razv itk o m Jugo­ slavije. S ta ljin se u sp ro tiv io da Ju g o slav ija m im o SSSR u tv rđ u je k a ra k te r i oblike s u ra d n je s B u g arsk o m , Alba­ nijom itd. T ako se m la d a socija lističk a Ju g o slav ija m o ra la b o riti za očuvanje nezavisnosti ne sam o p ro tiv Z ap ad a već i p ro ­ tiv m ije ša n ja Isto k a u n jen razvitak . Svi ti n a p o ri i b o rb a za m e đ u n a ro d n o p riz n a n je nove Jug o slav ije, za o d b ran u n je ­ nih gran ica i nezavisnosti u sp je šn o je zav ršen a z a h v alju ju ći o stv aren o m je d in stv u n a ro d a Jugo slav ije u NOB. N em a su­ m nje da je takav m e đ u n a ro d n i položaj nove Ju g o slav ije d oprinosio ja č a n ju državnog cen tra liz m a , p o d u p iru ć i druge, m nogo p resu d n i je izvore i fak to re. O ružane snage rev o lu cije u to k u oslobodilačk o g r a ta razb ile su kontra re v o lu c io n a m e u sta šk e , četničke, b jelo g a rd e jsk e, b a listič k e i sve d ru ­ ge o ru ža n e fo rm a cije d om aće buržoazije i o k u p a to ra . Od p resu d n o g zn a ča ja bilo je sla m a n je v elik o srp sk ih heg e m o n istič k ih i v elik o h rv atsk ih s e p a ra tis ti­ čkih vojno-političkih snaga; tim e je bilo om ogućeno izgra­ đ ivanje nove Ju g oslavije na fed e ra tiv n o j osnovi. M eđutim , u sp rk o s izgubljenog ra ta , k o n tra rev o lu c io n a rn e snage n isu se odrekle p o k u š a ja da p o v rate svoje p ozicije. Uoči konačnog oslo b o đ e n ja zem lje i n e p o sre d n o po o slo b o đ en ju , p o litičari građ a n sk ih p a rtija su p o k ušavali d a obnove svoje p a rtije , s ciljem da onem uguče n a ro d n u vlast i fed e ra tiv n o u ređ e n je Jugoslavije, ali u tom e n isu usp je li je r n isu im ali p rista ž a u n a ro d u , je r je K P J im ala p o tp u n u v last u sv o jim ru k am a . Izgubivši b itk u u zem lji, sve rea k c io n arn e snage, od k ra lja i č e tnika, p rek o gru p e b u ržo a sk ih m in ista ra u T itovoj vladi 1945. godine, do ne k ih c rk v e n ih po g lav ara, k riž a ra , u s ta š a — sve su tražile, pa i do b ija le, oslonac i p o d ršk u rea k c io n arn ih snaga zap ad n ih zem alja. M ogućnost za k r a tk o tra jn o legalno d jelo v a n je b u rž o ­ askih snaga u Ju g o slav iji stv o re n a je sp o razu m o m T ito— Subašić. R iječ je, naim e, o to m e d a su n a osn o v u zah tjev a p red sta v n ik a ve lik ih sila n a J a lts k o j k o n fere n c iji (od 4. do Borba protiv buržoaske kontrarevolucije nepo­ sredno po završetku rata

174

11. feb ru a ra 1945), C erčila, S ta ljin a i Ruzvelta, u vladu Demo­ k ratsk e Federativne Jugoslavije ušli M ilan Grol, kao pot­ p red sje d n ik vlade, Ivan Subašić, kao m in ista r vanjskih po­ slova, Jo sip Sutej, kao m in ista r bez po rtfelja. Tim u stup­ kom nova Jugoslavija je postigla m eđ u narodno priznanje (7. m a rta 1945), a tim e jo š više učvršćen p oredak stvoren u revoluciji. U sam ljena u Titovoj vladi, ta g rupa starih b u r­ žoaskih p o litič a ra b ila je sasvim onem ogućena i gotovo pot­ puno b lo k ira n a u akciji. N a T rećem z a sje d a n ju AVNOJ-a, od 7. do 10. augusta 1945. u B eogradu, u to tijelo ušao je i određeni broj posla­ nika N a rodne sk u p štin e K raljevine Jugoslavije, izabran na sk u p štin sk im izborim a 1938, i neki sta ri građanski političari, na osnovi m o d ificirane K rim ske p rep o ru k e velikih savezni­ čkih sila od fe b ru a ra 1945. godine. Od tih novih poslanika AVNOJ-a, uglavnom p rip a d n ik a Grolove D em okratske stra n ­ ke, o rg an izirala se p a rla m e n ta rn a opozicija. Ta grupa posla­ nika D em o k ratsk e s tra n k e p o stala je k o n trarevolucionam i c e n ta r oko kojega su se počele o k u p lja ti sta re buržoaske snage u zem lji. M ilan G rol je shvaćao sporazum Tito— Su­ bašić kao p o d jelu vlasti izm eđu b u ržo ask ih stra n a k a i KPJ. On je u sta o p ro tiv federativnog u ređ e n ja Jugoslavije, negi­ rao n a c ionalnu po se b n o st M akedonaca i C rnogoraca, ospo­ ravao zak o n ito st org an a n a ro d n e v lasti stv o ren ih u revolu­ ciji, izražavao n e p o v je re n je u m ogućnost priv red n e obnove bez pom oći Z apada, tražio „sm iriv a n je ” p rilik a u zemlji i ob u sta v lja n je k a ž n ja v a n ja ra tn ih zločinaca i su rad n ik a ne­ p rija te lja itd. N a su p ro t vodećoj ulozi KPJ, dem o k ratsk a opozicija zalagala se za u s p o sta v lja n je višep artijsk o g siste­ m a i b o rila se za velik o srp sk u ko n cep ciju izgradnje Jugo­ slavije. O sim D em o k ratsk e s tra n k e na an tikom unističkim pozicijam a bile su i grupe iz H rv a tsk e seljačke stra n k e oko Ivana Subašića, Jo sip a S u te ja i fra k c ije n ekih građanskih s tra n a k a ko je su p rišle N arodnom fro n tu (dio radikala, sa­ m ostalnih d e m o k ra ta , zem ljoradnik a). N jih je s velikosrp­ skom grupom M ilana G rola ujed in ila njih o v a antikom uni­ stička p latfo rm a . S nažan o tp o r u č v ršć iv an ju novoga p o retk a pružili su ? dijelovi rim o k a to lič k e h ije ra rh ije n a čelu s n a d b i s k u p o m Alojzijem S tep in cem , kom e je zbog s u ra d n je s kvislinškim 175

u s ta š k im režim om k a sn ije bilo suđeno. R im o k ato ličk a crk v a u s ta la je a u g u sta 1945. godine p ro tiv a g ra rn e refo rm e na n jen im po sje d im a , a u vrije m e ra z m a tra n ja N acrta ustava p ro tiv o d v a ja n ja crkve od države i škola od crkve. U poredo s tom p olitičkom ak tiv n o šću b u ržo a sk ih poli­ tič a ra , pokušavale su da ožive svoju d je la tn o st i b ro jn e grupe č etnika, u s ta š a i dru g ih s u ra d n ik a o k u p a to ra k oje su o sta le u zem lji n a k o n ra ta . P rem a n a k n a d n im p ro cjen am a, rač u n a se da je u zem lji bilo n a jm a n je oko 800 rasp rše n ih g ru p a, ili oko 12.000 s u ra d n ik a o k u p a to ra , k o ji su p rv ih m je­ seci, p a i godina, kao o dm etnici tero riz ira li i p ljačk ali gra­ đane, n a ro č ito u p lan in sk im k rajev im a. Sve te snage sm a­ tra le su da će do b iti pom oć i p o d ršk u velikih z ap ad n ih sila, rač u n a le su na p riv re m e n o st novog u re đ e n ja i n a izb ijan je novoga sv jetsk o g r a ta izm eđu velikih savezničkih zem alja: SAD i Engleske, s jed n e , i SSSR-a, s d ru g e stra n e . R ea k c io n a rn e b u ržo a sk e snage su poduzele niz a k c ija da sp riječ e o d rža v a n je izbora za U stav o tv o rn u s k u p štin u 11. n o v e m b ra 1945. godine. S u tra d a n po o tv a ra n ju T rećeg zasje­ d a n ja AVNOJ-a, 8. a u g u sta 1945, P e ta r K a rađ o rđ ev ić opo­ zvao je N am jesn ištv o , ali ta j a k t n ije izazvao nik ak v e poli­ tičke posljedice. G ru p a b u ržo a sk ih p o litič a ra u em ig raciji (Slobodan Jovanović, M ilan Gavrilović, V. V ild er i drugi) u p u tila je 10. s e p te m b ra m e m o ran d u m k o n feren ciji savez­ n ičk ih m in ista ra v a n jsk ih poslova u L ondonu, z a h tijev aju ći d a se sastavi vlada od svih d e m o k ra tsk ih p a rtija k o ja bi p rovela izbore. N em oćna da izađe n a izbore, D em o k ratsk a s tra n k a M ilana G rola, u zajednici s jo š nek im političk im g ru p am a , p ro g lašav a a p stin e n c iju u povodu izbora. Rim o­ ka to ličk i b isk u p i d o nijeli su 20. s e p te m b ra 1945. godine u Z agrebu po slan icu p u n u n a p a d a n a d ru štv e n i sistem i vlad a ju ć e snage. M ilan G rol, Ivan S ubašić, Jo sip Š u tej i T. Jančiković d a ju k ra je m au g u sta , to k o m s e p te m b ra i poče­ tkom o k to b ra 1945. godine o stavke n a m in ista rsk e položaje da bi izazvali p o litič k u k rizu u zem lji. P o k u šaji te ro ris ti­ č kih če tn ič k ih i u s ta šk ih g ru p a u zab ačen im k raje v im a Bo­ sne i H ercegovine, S rb ije i H rv a tsk e , u jese n 1945. godine, da d ije lu g rađ a n a sp riječ e dolazak n a izbore ili g lasan je za listu N arodnog f ro n ta Ju g oslavije o stali su bez u sp je h a . Na­ ro d n i fro n t je na izborim a od 11. n o v em b ra slavio ap so lu ­ tn u p o b jed u . N ak o n te izborne p o b jed e s a sta la se novoiza­ 176

b ra n a sk u p štin a i 29. novem bra 1945. proglasila Republiku. U d e k laraciji o p roglašenju Jugoslavije republikom kaže se da je FN RJ savezna narodna država republikanskog oblika, zajednica ravnopravnih naroda k o ji su slobodno izrazili svoju volju da ostanu ujed in jen i u Jugoslaviji. D eklaracija donosi odluku U stavotvorne skupštin e, kojom se u im e svih naroda Jugoslavije ukida m onarhija u Jugoslaviji, a Petar I I K aradorđević, sa cijelom din a stijo m Karađorđevića, lišava svih prava k oja su n jem u i dina stiji Karađorđevića pripadala. U stavotvorna sk u p štin a je 30. ja n u a ra 1946. godine doni­ jela prvi U stav FN RJ koji je ozakonio sve d o tad ašn je revo­ lu cionarne pro m je n e i dao u stav n u osnovu za d aljn je pro­ vođenje revolucije, p rije svega u pogledu e k sp ro p rijacije buržoazije i izgradnje državno-socijalističkog društveno-ekonom skog u ređ e n ja . Ustavni sistem Jugoslavije dovršen je donošenjem rep u b ličk ih ustava, i to Crne Gore, Bosne i H ercegovine i M akedonije 31. decem b ra 1946, Slovenije 16. ja n u a ra 1947, S rb ije 17. ja n u a ra 1947. i H rv atsk e 18. jan u a ra 1947. godine. U borbi p ro tiv p o k u ša ja re sta u ra c ije g rađ an sk ih p a rtija 1 više p a rtijsk o g sistem a, p o k u ša ja koji su sa sobom nosili o p a sn o st novog raz d o ra m eđu n aro d im a Jugoslavije, pa i o p a sn o st građanskog ra ta , K PJ je rad ila na tom e da te snage što p rije razb ije i da učv rsti jed in stv en i N arodni fro n t, o jača m oć i a u to rite t države. U to k u lje ta i jeseni 1945. godine provedeni su izbori za n a ro d n e odbore. U izbornim p rip rem am a vršeno je i po­ litičko „čišćenje” — otp ad ali su oni koji su bili p ro tiv revo­ lu cionarnih m je ra, a ulazili u organe vlasti oni koji će te m je re doslje d n ije ostvarivati. Na osnovi revolucionarnih za­ kona, na m asovnim sastancim a se rasp rav ljalo o političkom d rža n ju po jed in aca u toku NOR-a u vezi sa oduzim anjem n eop rav d an o stečene im ovine. Svi p rih o d i koji su — po o d b itk u troškova života — iznosili više od 25.000 d inara, a bili su stečeni od 1941. do 1945. oduzim ani su kao ra tn a do­ bit. Isto tako, oduzim an je po sto ta k novca svakom e ko je p ri zam jeni o k u p a to rsk ih i kvislinških novčanica im ao više od 5.000 d in ara . Učešće širo k ih rad n ih slojeva u provođenju rev o lu cio n arn ih zakona stvaralo je novu političk u bazu vla­ sti. Tom e tre b a d o d a ti i m asovni d o b rovoljni ra d n a obnovi

12

177

zem lje i ra d g rađ an a n a obnovi svoje im ovine — 5to je sve zajedno pridonosilo bržem sre đ iv a n ju po litičk e situacije. Poslije o slobođenja zem lje p o k ren u ti su b ro jn i politički procesi pro tiv s u ra d n ik a o k u p a to ra , što je prid o n o silo ra s­ k rin k a v a n ju politike bivših režim a. Viši vojni su d Jugoslo­ venske arm ije , u ljeto 1945. godine, jav n o je su d io članovim a N acionalnog ko m ite ta Draže M ihailovića. Vojni su d Druge arm ije u Zagrebu sudio je juna 1945. godine u sta šk im prva­ cim a Mili B udaku. Nikoli M andiću, Josi R ukavini i drugim a; Vrhovni su d H rv atsk e sudio je grupi p rv ak a NDH: Slavku K v a te m ik u , V ladim iru K ošaku, Ivan u Perčeviću, M ehm edu A lajbegoviću, O sm anu K ulenoviću. Ju la 1946. godine osu đ en je D raža M ihailović. Vojni sud Č etvrte a rm ije u L ju b ljan i sudio je generalu R upniku i b isk u p u Rožm anu. Zapadni sa­ veznici su e k stra d ira li M ilana Nedića. Početkom 1947. godine u S k o p lju je suđeno o rg an izato rim a VMRO. Sva ta i slična jav n a su đ e n ja k o rišten a su kao p o litičk i o b ra č u n s o stacim a s ta rih režim a. U to k u višem jesečnih izbornih p rip re m a za U stav o tv o rn u s k u p štin u glavni p red m e t političke p ro p ag an d e je ra s k rin ­ kavanje m o n arh ije i a g itacija za R ep u b lik u , za b ra ts tv o i jed in stv o n a ro d a Jugoslavije. Na osnovi rev o lu cio n arn ih za­ kona, iz b ira č k ih spiskova b risa n o je 194.158 lica zbog aktiv­ ne s u ra d n je s ok u p a to rim a . N arodn i sudovi su p o k ren u li p o ­ stu p a k p ro tiv onih koji su se s u p ro tsta v lja li novom režim u. Sam o u to k u 1947. godine osuđeno je 10.211 lica zbog kri­ vičnih d jela p ro tiv n a ro d a i države, a zbog kriv ičn ih d jela pro tiv n a ro d n e priv red e 47.126 lica, uglavnom zbog djela špekulacije, c rn e berze i n e izvršen ja o tk u p n ih obaveza. Od 5. do 7. a u g u sta 1945. godi-ne o d ržan je Prvi kongres JN O F za c ijelu Jugoslaviju, na kom e su organizacije N aro d ­ nog fro n ta u federalnim jed in ica m a u jed in jen e u jed in stv e n u p o litičku o rganizaciju N arodnog fro n ta Jugoslavije. Osim K PJ, kao rukovodeće snage N FJ, organizaciji su p rišle i druge političke grupe: S am o sta ln a d e m o k ra tsk a stra n k a (SDS), Z e m ljoradnička s tra n k a ili Savez zem ljo rad ­ n ik a (SZ), N a rodna seljačk a s tra n k a (NSS), H rv a tsk a re ­ pu b lik a n sk a se lja čk a s tra n k a (HRSS), Ju g o slav en sk a re­ pu b lik an sk a s tra n k a (JR S), N a ro d n a ra d ik a ln a s tra n k a i druge. Te stra n k e i g rupe priznavale su ruk o v o d eću ulogu KPJ i N F J. N ezavisno od učešća tih s tra n a k a u n jem u , N FJ 178

nije im ao klasičnu koalicionu s tru k tu ru , iako su te stranke u vrhovim a im ale svoje predstavnike, a sta tu t dozvoljavao da u n u ta r N F m ogu da zadrže svoju individualnost. Jedin­ stvo N F izražavalo se u obavezi članstva da prip ad a osnov­ nim organizacijam a NFJ, p rihvata i p rim je n ju je program NF, priz n a je rukovodeću ulogu KPJ u organizaciji. Glavnu snagu N F J činile su m asovne organizacije (kolektivni članovi): JSR N J, USAOJ, AF2. Prim ivši neke g rađanske stran k e u N FJ, P a rtija je izazvala rascjep m eđu starim snagam a, za­ dovoljila neke stra n a čk e tra d icije u n aro d u i suzbijala — šire n je m političke osnove n a rodne vlasti — sektaške tenden­ cije u v lastitim redovim a. Osim toga, djelovanjem tih p arti­ ja u NFJ, inače organizaciono neučvršćenih i m alobrojnih po članstvu, K PJ je u okviru organizacije NFJ ispunjavala i o d redbe sporazum a T ito — Subašić koji je po K rim sko j preporuci im ao i m eđ u n a ro d n u potvrdu. Iako je u revoluciji porazila velikosrpske četničke snage Draže M ihailovića, i velikohrvatsk e sep aratističk e snage u sta šk u NDH, slovenačku Belu gardu, crnogorske zelenaše, m akedonske se p ara tiste , m uslim an sk e autonom iste, baliste i sve ostale snage k o n trarevolucije, KPJ je i dalje sm atrala da je b o rb a pro tiv tih k o n tra revo lu cio n arn ih hegemonistiČkih i šovinističkih snaga jed a n od n jen ih glavnih zadataka. Zakonom je za b ra n jen o šire n je nacionalne, rasn e i vjerske m rž n je i razdora. P a rtija se b orila za pro p o rcio n aln u nacio­ na ln u zastu p lje n o st u organim a vlasti, p redstavničkim tije­ lim a i društveno-političkim organizacijam a. Zalažući se za na c ionalnu rav n o p rav n o st, K PJ je u jed n o onem ogućavala s ta re snage da isk o riste šovinizam kao sredstvo za razb ijan je nove dru štv e n e zajednice. Zadaci P a rtije naro čito su bili složeni u nacionalno m ješovitim krajevim a: Bosni i H erce­ govini, V ojvodini, K osm etu, Sandžaku. S tare snage su prven­ stveno pokušavale da ožive nacionalne su p ro tn o sti iz vrem e­ na ra ta , pro d u b e v jerske razlike, poistovete Srbe s četnici­ m a, H rv a te s u sta ša m a , Albance s balistim a. K onačno, h v atan jem Draže M ihailovića početkom 1946. i njegovom osudom na s m rt u ljeto iste godine, zadan je snažan u d a ra c snagam a sta ro g d ru štv a koje je očekivalo Širenje m asovnog o tp o ra i u sta n a k u pro ljeće 1946. godine. D esetkovanjem o dm etničkih grupa — četn ik a i „ k rižara” — u to k u 1946, ta j oblik o tp o ra sta rih snaga sveden je na m ali 12*

179

b ro j s u ra d n ik a n e p rija te lja : po tešk o p ro h o d n o m te re n u i zabačenim selim a, u bo rb i za goli život, n a sto ja li su da se održe, čekajući spas iz inozem stva. O tp o r Ju g o slav ije p o k u ­ š a jim a m ije ša n ja z a p adnih sila u u n u tra š n je poslove zem lje i o tp o r p ritis k u u lje to 1946. godine u o b lik u p o v red a zrač­ nog su v e re n ite ta, u v jerio je sta re snage u u z a lu d n o st izm jene p o re tk a pom oću stra n e in tervencije. Tako su svi p o k u ša ji r e s ta u rira n ja g rađ a n sk ih p a rtija bili razb ijen i. Iak o oni n isu m ogli ni u sp o riti, a jo š m an je p ro m je n iti rev o lu c io n a rn i to k u Jug o slav iji, K PJ je en er­ gično raz b ija la snage bivšeg d ru štv a je r su nosile klice opa­ sn o sti raz d o ra u zem lji, p rije svega u šo v in ističk o j ideologi­ ji koje se n ik ad a n isu m ogle oslo b o d iti. G rupe b u ržo ask ih p o litič a ra i njihove o rganizacije rasp a le su se p o slije izbora i p ro g la še n ja R epublike, a do 1948. godine o d ržale su se sam o H R SS, Ju g o slav en sk a re p u b lik a n s k a s tra n k a i Ujedi­ n je n a z e m ljo ra d n ič k a stra n k a . P riro d n o je što je o b rač u n s an tik o m u n istič k im , k o n trare v o lu c io n a rn im snagam a, iako one p o slije rev o lu cije nisu b ile jak e , stim u lira o državni i p a rtijs k i c e n tra liz am i podsticao a u to rita rn o s t po litič k e vlasti. „

.

O bnova k a ta s tro fa ln o raz o re n e zemU ' M a ja U to k u če tiri godine ra ta i revolucije izgubila oko 11% sta ­ no v n ištv a zahtije v a la je ja k u po litič k u v last k o ju po d ržav a o g ro m n a većina n a ro d a . Svu težinu s itu a c ije n ije m oguće ni o p isa ti. Izginulo je 1,706.000 lju d i; poginulo je oko 90.000 stru č n ih ra d n ik a i oko 40.000 inte lek tu a la c a . O k u p ato ri su cp alili, sru šili ili tešk o ošte tili 822.237 zgrada. S p aljiv an jem cije lih p o d ru č ja i sela u n ište n je in v en ta r 289.000 seoskih do­ m aćinstava. P ro iz v o d n ja se m ogla rea liz ira ti sa svega 30% k a p a citeta . U r a tu je u n ište n o 36,5% in d u strije , 52% pruga, a o stalo je svega 23,5% lokom otiva i 16,1% vagona. Po to p lje­ no je ili odneseno 61,5% bro d o v a duge i 66% bro d o v a obal­ ske plovidbe. N a d an oslo b o đ e n ja bilo je 3,5 m ilio n a lju d i bez krova n ad glavom . Sam o u H rv a tsk o j p o p a lje n o je i oštećeno više od 260.000 zgrada, u in d u striji i ru d a rs tv u u n ište n o i o štećeno je 1.787 o b jek a ta , stra d a lo više od dva i po m iliona stoke, raz o re n o više od 80% željezničkih p ru g a. Ovako velika ra z a ra n ja Ju g o sla v ija je p r e tr p je la i zbog p riro d e p a rtiza n ­ B O rb* ,.“ . "

180

S

skog rata . Z em lja je četiri godine n ep rek id n o bila po p rište vojnih o p eracija u kojim a je ok u p a to rsk a vojska nem ilosrd­ n o palila i u ništavala n a ro d n a bogatstva, a i p artizan sk e je­ dinice su sistem atsk i uništavale one p riv red n e p otencijale koji su k oristili o k u p a to rim a zem lje. I n akon oslobođenja, kao i za v rijem e rata , avet gladi nadvila se n ad narodom . Teškoće su izgledale gotovo nesa­ vladive. O p oravljanje od ra ta bilo je otežano i tim e što je zem lja m orala drža ti pod oružjem veliku vojsku, je r su g ranice Jugoslavije bile ugrožene — zapadne sile su vršile p ritis a k da se naša a rm ija povuče iz n aših novooslobođenih kraje v a oko T rsta i Ju lijsk e K rajin e. U n u ta r zem lje buržoaska k o n tra rev o lu c ija je pokušavala da om ete n o rm aliziran je p rilik a i obnovu zem lje. S p rije č iti p rije te ć u glad, špekulaci­ ju , c rn u berzu, haos i nered, o rgan izirati s ta ra n je o milionim a žrtav a r a ta i što p rije obnoviti raz o re n u zem lju — bio je to veliki nacionalni podvig. Ali ne sam o da su spriječene glad, šp ekulacija, c rn a b erza, što uvijek po slije svakog ra ta p ad a na leđa rad n ih m asa, već je zem lja, k o ju je četvorogod išn ji r a t gotovo p o tp u n o razorio, uglavnom obnovljena za svega dvije-tri godine. T reba naglasiti da je te re t u ovim godinam a bio ra v n o m jern o rasp o re đ e n n a sve d ru štv en e slo­ jeve, što je bilo od ogrom nog m oralno-političkog značaja. J u goslavija je postigla re k o rd u obnovi zem lje sam o z a hvaljujući učešću cijelog n a ro d a u ra d u na obnovi. Godi­ ne 1945. bilo je u rad n o m o d nosu sam o 461.000 lica, a 1946. godine već 721.000, tj. 260.000 više nego 1945, ali 199.000 m a­ n je nego što je bilo zaposleno 1939. godine. U prvim p o slije ra tn im godinam a u

J Vf°?lavlJ'i ie bi.° izSrađen c?",rali-

stički sistem , kojeg sm o označili kao sistem revolucionarnog etatizm a. Ta h isto rijsk a činjenica o tv ara važno p ita n je: kako je i zašto je KPJ izgradila sistem c entralizm a, im ajući u vidu da je u p rav o ona bila n ajd o slje d ­ niji b o rac pro tiv velikodržavnog cen tralizm a, velikosrpske b uržoazije u K raljevini Jugoslaviji? A već početkom pedese­ tih godina, dakle, za svega 4 — 5 godina, kada je up rav o dovršila izg rad n ju takvog cen tra listič k o g sistem a, o b jav lju je p očetak tra n s fo rm a c ije tek stvorenog cen tralističk o g u re­ đ e n ja zem lje. 181

Po logici h isto rijsk e n užnosti, tem elj cen tra listič k o g si­ stem a već je bio po sta v lje n u p reth o d n o m rev o lu cio n arn o m pe riodu života i b o rb e K PJ. N aim e, p ro g o n je n a K PJ n ije se m ogla od rža ti u teškim ilegalnim uslovim a bez d e m o k ra t­ skog centralizm a. P rip re m iti i izvesti rev o lu ciju u b o rb i p ro ­ tiv u jed in jen ih snaga k o n tra rev o lu c ije , p ro tiv o ru ža n ih sna­ ga o k u p a to ra i izdajnika, slom iti c je lo k u p a n a p a ra t b u ržo a­ ske vlasti, m oglo se sam o o rg an iz ira n je m rev o lu cio n arn ih snaga m iliona ljudi, o b jed in jen ih u vojn o -rev o lu cio n am e i po­ litičke form acije pod jed in stv e n im ru k o v o d stv o m uz č v rstu disciplinu. U jedinjenom fro n tu k o n tra rev o lu c ije m o rao se su p ro tsta v iti jo š u je d in jen iji fro n t revolucije. F ro n t ko n trarevolucionarnih snaga koje su se, po d o k rilje m o k u p a to rsk ih sila, borile za obnovu m o n arh ističk e Ju g o slav ije, m ogao se slom iti sam o u jed in jen im i c e n tra ln o vođenim sn ag am a svih na ro d a Jugoslavije. Slom iti p o k u ša je re s ta u ra c ije 1945. go­ dine, obnoviti zem lju, sp riječ iti glad i haos, o s u je titi im p eri­ jalistič k e n a m je re p rem a zem lji — ni to se n ije m oglo bez jak e države. Ali p o red ovih fak to ra i d ru g ih h isto rijsk ih okolnosti, fo rm ira n je državno-centralističk o g siste m a d ik ti­ rao je tad a šn ji id ejni k oncept K PJ o izg rad n ji socijalističk o g d ru štv a u Jugoslaviji. N a jh itn ija k a ra k te ris tik a političke s itu a c ije i p o litičk ih odnosa u Jugoslaviji 1945. godine jeste p o sto ja n je izrazitog revolucionarnog rasp o lo žen ja m asa. Ono se m ate rijaliz ira lo u ru še n ju s ta re dru štv e n e s tr u k tu re i u sp re m n o sti za iz­ g ra d n ju novoga d ru štvenog u ređ e n ja . R ad n ičk a k lasa je po svom dru štv en o m položaju bila up u ćen a, od sam og p o četk a svoga fo rm ira n ja , na revolucionarn o m ije n ja n je k ap italistič­ kog načina proizvodnje. S eljaštvo u sta ro j Jugoslaviji gotovo u cjelini n ije im alo nikakvu p e rspek tiv u . N ačin proizvodnje — ralom , m otikom i zapregom — n ije obećavao izlaz iz b ijede i sirom aštva. Golem dio seljaštv a, osim u bogatim žitnim k rajev im a zem lje, nije m ogao, čak ni n a nivou n a tu ­ ralnog načina priv re đ iv a n ja, o sigurati p reh ra n u od jed n e do druge žetve. Živjelo se na nivou fiziološkog m inim um a, n a ro ­ čito m ilioni seoskog stan o v n ištv a u pasivnim krajevim a. Veom a spor, gotovo neznatan n a p re d a k k ap italističk e in d u strija liza c ije Jugoslavije n ije o tv arao m ogućnost p oste­ penog tra n s fe ra viška seljačke rad n e snage u in d u striju i uslužne d jela tn o sti. N aprotiv, b ro j seoskog stan o v n ištv a stal­ 182

no je n a ra stao , o d 9,200.000 u 1921. do 11,500.000 u 1938. godini. 1 ostali d ruštveni slojevi, n a ročito m lađe generacije inte­ ligencije, bile su dovedene na pozicije revolucionarnog raz­ rje ša v an ja d ru štv e n ih su p ro tn o sti je r im sta ri d ruštveni od­ nosi nisu m ogli osig u rati nikakvu sv je tliju p ersp ek tiv u stva­ ran ja . N eriješeno nacionalno p ita n je bilo je jed n o od odluču­ ju ćih fak to ra revolucije. Ne tre b a zaboraviti da su četiri od p et nacija u Jugoslaviji bile nacionalno neravnopravne. Tak­ vo s ta n je se n ije m oglo dugo održali. H isto rijsk i, revolucio­ n a rn o ru še n je kap ita listič k e d ruštv en e s tru k tu re bilo je je ­ dini način rje š e n ja nacionalnog p ita n ja u Jugoslaviji. P rem a tom e, egzistencija k a p italističk e Jugoslavije, i kao a u to k ra ts k e m o n arh ije i kao društveno-ekonom skog u ređ e n ja , bila je dovedena u p ita n je zbog socijalne bijede, nacionalnog ugn jeta v a n ja , polukolonijalnog položaja itd. Za­ to se i rasp a la u aprilsk o m ra tu 1941. godine. N ajsnažniji činilac d ruštvenog razvoja bila je Kom uni­ stička p a rtija Jugoslavije, koja se u osnovnim k a ra k te risti­ kam a z natn o razlikovala od d rugih k o m u n ističk ih p a rtija u E vropi. Za razlik u od k o m u n ističk ih p a rtija koje su došle na vlast z a hvaljujući, uglavnom , p o b jed i sovjetske a rm ije n a d fašizm om . K o m unistička p a rtija Jugoslavije p o stala je vlad aju ća p a rtija kroz č etvorogod išn ju rev o lu cio n arn u b or­ bu. Ta č in jen ica im ala je p resu d a n u tje c a j na fo rm iran je novih d ru štv e n ih odnosa. P a rtija , sa izvanredno visokom disciplinom , izgrađenom u teškim ratn im u v jetim a, s velikim po v jere n je m m asa, kakva je bila K PJ, m ogla je rač u n a ti, s gotovo bezuvjetnom p o d ršk o m i s trik tn im izvršavanjem njezinih ideja, i na c je lokupno članstvo i na većinu n a ro d n ih m asa. D ržavna vlast, vojska, organi državne sigurnosti, m ili­ cija, p o tp u n o su bili u ru k am a K o m unističke p artije. Držeći u ru k am a n e p o d ijeljen u , m ogli bism o reći ne­ ograničenu vlast, im ajući i veliku p o d ršk u m asa, KPJ je p red naro d o m i h isto rijo m preuzela i n e p o d ijeljen u odgo­ vornost. M eđutim , n jen vladajući položaj m ogao bi je lako odvesti na p u t subjektivizm a, vo lu n tarizm a, a u to k ratizm a, n a p u t n e g ira n ja o b jektivnih, na ro č ito eko n o m sk ih zakoni­ tosti i dru g ih o g raničenja, koja će se jav ljati, u procesu p ra k tič n e realizacije id ejn e koncep cije o izg rad n ji novoga 183

društvenog u ređ e n ja . Ali, s druge stra n e , tak v i u v jeti p ru žali su K om unističkoj p a rtiji m ogućnost da, gotovo n eo m etan a od organiziranih pro tiv n ik a, stv a ra tak v e o p tim a ln e odnose u d ru štv u ko ji bi osigurali veom a b rz i sv e stran razvoj zem lje. Na kakvoj je koncepciji d ruštv en o g razv o ja K P J zapo­ čela izgradnju socijalističkog d ruštv en o g siste m a u Ju g o ­ slaviji? T eorijsko-znanstveni pogledi K PJ o p u to v im a izg rad n je so c ijalističkih d ru štv e n ih odnosa u p e rio d u n ep o sred n o p o ­ slije oslobođenja bili su veom a osk u d n i. Postojala je po­ jed n ostavljena p r e d o d tb a o p u tovim a , načinu i teško ća m a k o je će se po ja viti u procesu stva ra n ja novoga d ru štven o g sistem a. N ije bilo gotovo n ika k v ih teo rijsk ih rasprava o m o ­ gućim alte rn a tiv n im p u to v im a i m e to d a m a so cija lističke iz­ gradnje. Kao i svaka m ark sistič k o -le n jin istič k a p a rtija , K P J je polazila od toga da je e k s p ro p rija c ija k ap ita listič k e klase prvi i početni a k t d ik ta tu re p ro le ta rija ta . N acionalizacija sre d stav a za p roizvodnju i s tv a ra n je držav n e svojine je, dakle, bio glavni p ro g ra m sk i cilj K P J. O stv ariv an je tog ci­ lja započeto je čim se pru žila rea ln a m o g u ćn o st — čim je faktički sru še n a s ta ra , a u sp o sta v lje n a n o v a d ržav n a v last i njezina k o n tro la n ad zem ljom . P re su d a n idejn o -teo rijsk i u tje c a j n a k o n c e p ciju izgrad­ n je d ru štv e n ih odnosa vršila je so v je tsk a te o rija i p rak sa . M eđutim , k ad a je rije č o tom u tje c a ju , v alja u o čiti da nije to liko bilo u p ita n ju n e p o sre d n o i slije p o k o p ira n je tu đ e p rak se — čega je bilo u svim sfe ra m a d ru štv e n o g života — niti u tje c a j kada je rije č o nacionalizaciji sre d stav a za p ro ­ izvodnju i u sp o sta v lja n je državne svojine, je r je taj čin glavni e lem ent p ro g ra m a sv a ke m ark sistič k o -le n jin istič k e p a rtije , bez obzira na ove ili one u tje c a je . Bilo bi h isto rijsk i nepravilno, a lju d sk i nep rav ed n o k ada ne b ism o istak li da su borci jugoslavenskog k o m u nističk o g p o k re ta shvatali SSSR kao z em lju rad n ik a i se lja k a. SSSR je za n jih sinonim socijalizm a. Oni n isu znali niti su m ogli zn ati da li su i koje d e form acije na sta le u so v jetsk o m d ru štv u ; k ad a su govorili o prim je n i sovjetskog isk u stv a u izg rad n ji so c ijalističk e J u ­ goslavije, n a jm a n je su m islili da zaista o stv a re sve ono što je u SSS R ostv a re n o , n a ro č ito n e u istim ob licim a i istim 184

m etodam a. Oni su govorili SSSR, a m islili socijalizam . K om unistička p a rtija Jugoslavije je kroz čitavu svoju h isto riju suzbijala k ritič a n odnos p rem a prvoj zem lji soci­ jalizm a, je r je to bilo u in teresu rev olucionarnih p o k reta i u Jugoslaviji i u svijetu. Ona je duboko u svijest svojih čla­ nova usadila ljubav i p ovjerenje u isp rav n o st u n u tra šn je i vanjske politike SSSR. R azum ije se, takav odnos nije ipak spriječio KPJ da nalazi i specifična rje še n ja za d ruštveni razvitak u v lastitoj zem lji — što je, ne je d a n p u t, izazivalo sukobe s rukovodstvom SKP(b) i SSSR. U prvim godinam a izgradnje socijalizm a u Jugoslaviji rukovodeće snage, u n e d o sta tk u bilo kakvog v lastitog isku­ stva i stje c an je m već p o m enutih h isto rijsk ih okolnosti, nužno su polazile od sovjetskog društveno g sistem a kao „m odela" za izg rad n ju novoga d ruštvenog u ređ e n ja u Jugoslaviji. S u štin a koncepcije KPJ o so cijalističk o m razv itk u u Jugoslaviji do sukoba sa staljin izm o m sa sto jala se u državnoj sv o jin i nad sred stv im a za p roizvodnju, državno-centralističko-adm inistrativnom pla n ira n ju p ro izvodnje i raspodjele kao osnovnom za konu so cija lističko g razvitka, po­ ste p e n o m ograničavanju i po tp u n o j, ali što s k o rijo j likvida­ ciji gotovo svakog o blika privatnog vla sn ištva . — Političku s tr u k tu ru izgrađenu u narodnooslobodilačkom ratu i revolu­ ciji, i učvršćenu p oslije oslobođenja, KPJ nije dovodila u pitanje. Id ejn o -te o rijsk o sta n je u m e đ u n a ro d n o m radničkom p o k re tu toga vrem ena spriječilo je da se iz m a rksističko g a teorijskog arsenala izvuče na d isk u siju teza o „eksproprija^ciji eksp ro p rija to ra kao p rvo m i p o sled n jem činu države" (Engels). Id eje o radničkom u p rav ljan ju p riv red o m nisu se, dakle, u tom p e rio d u m ogle pojav iti. N ap ro tiv , u teo riji je zauzeto m išljen je da a p a ra tu socijalističk e države p rip a d a vodeća pozicija o rg an izato ra i k o n tro lo ra d ru štv en ih p rocesa, a na ro č ito procesa m ate rijaln e proizvodnje i rasp o d jele — što je kam en tem eljac eta tistič k o g pogleda n a d ru štv en i razvitak. I opća p riv re d n a s tr u k tu ra zem lje je pogodovala form i­ ra n ju centralizm a. S m a tra lo se da su d ržavna svojina i cen­ tralizam u u p ra v lja n ju dru štv en im poslovim a efikasan pu t i m eto d a da se u prvim p o slije ra tn im godinam a izbjegne pri­ vredni slom koji bi m ogao n a stu p iti zbog ogrom nih ratn ih r a z a ra n ja i opće n e stašice p o tre b n ih sre d stav a za život. Isto 185

tako, polazilo se od u v je re n ja d a je bez d ržav n e svojine i a d m in istrativ n o g u p ra v lja n ja nem oguće a k u m u lira ti velika sre d stv a — m ate rija ln e i lju d sk e snage — za p riv re d n u iz­ grad n ju , što je bio prvi u v je t brzog p riv red n o g razvoja. Sva­ ka n e razvijena ze m lja — a Ju g o slav ija je bila je d n a od najnera z v ije n ijih z em alja E vrope — im a velike p o tre b e za viso­ kim s tu p n je m aku m u la c ije , bez ko je je n em oguć b rz početn i priv re d n i razvoj. P rincipi političkog siste m a k oji je n a sta o u ra tu , u revo­ luciji, i koji je san k o io n iran U stavom i o pćim zakonom o n a ro d n im o d b o rim a 1946. godine, a p so lu tn o se ne dovode u p ita n je. D rugim rije čim a, p olitičk i sistem s o d lu ču ju ćo m ulogom države i p a rtije s m a tra se „ tra jn im " i „konačnim m odelom ", u kom e neće b iti p ro m je n a. Sva p a ž n ja bila je usre d s re đ e n a na iz g ra d n ju priv re d n o g sistem a. D ržavnom a p a ra tu d a ta je, i u te o riji i u p rak si, m onop olna uloga u u p ra v lja n ju d ru štv e n im poslovim a. Isk lju če n a je m ogućnost p o s to ja n ja bilo kakvog d rugog o b lik a svojine osim državnog, po d čijo m d o m in a c ijo m i u p rav ljan je m sto­ je i za d ru ž n a i p riv a tn a svojina. Ovakva k o n cep cija su p sti­ tu ira ro b n u pro iz v o d n ju sistem o m ce n tra liz ira n o g p la n ira n ja pro izv o d n je i siste m o m p lan sk e d istrib u c ije ro b e, novca i rad n e snage. Niz h isto rijsk ih okoln o sti ko je sm o naveli — b o rb a za o d b ra n u nezavisnosti nove države FN R J, b o rb a p ro tiv kon­ tra rev o lu c ije , veom a tešk a p riv re d n a situ a c ija , s jed n e, i p ro g ra m sk a ko n cep cija K P J o izg ra d n ji so cijalističk o g d ru ­ štva na bazi državno-svojinskog m o n opola, am biciozni plano­ vi in d u strija liz a c ije zem lje, s dru g e stra n e — uv jeto v ali su da se, u r a tu i revoluciji fo rm ira n , sistem u p ra v lja n ja razvi­ je u izrazito c e n tra listič k i globalni d ru štv e n i sistem . U stv a­ ri, šta b za u p ra v lja n je ra to m i rev o lu cijo m , koji je im ao n eo g ran ičen a ovlašćenja, nastav io je d a u p ra v lja d ru štv o m i u p o slije ra tn o m ra z d o b lju , ne sm a n ju ju ć i svoja ovlašćenja. G lobalni d ru štv e n i sistem sa svojim p o d siste m im a — po­ litičkim sistem om , p riv re d n im sistem o m itd. — bio je ne­ odjeljivi m on o lit o rg an iz ira n n a p rin c ip u stro g e revolucion a rn o -d e m o k ra tsk e h ije ra rh ije , u kom e se niži ste p e n vlasti u p o tp u n o sti p o k o rav a d ire k tiv i i odluci višeg step en a. Na čelu globalnog siste m a sto ji P o litb iro C entralnog k o m ite ta K P J, koga čini d e seta k lju d i. To je bio š ta b ra ta 186

i revolucije, a sada je u njegovim ru k am a u p rav ljan je cjelo­ kupnim d ru štvom i zem ljom . U duhu pom enute koncepcije, poslije revolucije je izvr­ šena e k sp ro p rija c ija kapitalističke svojine i njeno p retv ara­ nje u državnu svojinu. Pravna osnova za stv aran je državne svojine u prvom periodu nisu bili ak ti nacionalizacije sred­ stava za proizvodnju kao svojine k apitalističke klase, već konfiskacija im ovine onih osoba koje su surađivale s okupa­ torom . M eđutim , po logici h isto rijsk e nužnosti, kapitalistička klasa u Jugoslaviji našla se, kao klasa, u savezu s okupacio­ nim silam a u borbi p rotiv NOP-a, pa je zbog toga njezina im ovina došla pod u d a r spom enutih m jera. Društveno-politička bit, opseg i značenje fo rm ira n ja državne svojine pu­ tem konfiskacije bili su po posljed icam a gotovo identični nacionalizaciji, razlike su bile uglavnom form alno-pravne prirode. Po različitim osnovam a, kao što su konfiskacija, oduzi­ m anje ra tn e dobiti, sekvestar i razne m je re državne k o n tro ­ le, država je stekla u svojinu, p o red sa o b raćaja i većeg dijela bankovnog sistem a, oko 80% in d u strije , odnosno go­ tovo svu k ru p n u in d u striju , gotovo cjelo k u p an bankovni si­ stem , trgovinu na veliko i v a n jsk u trgovinu. Tako je nova država već u prvim m jesecim a poslije ra ta p o stala odlučuju­ ća p riv re d n a snaga. Ako se tom e doda da je Zakonom o agrarn o j reform i i kolonizaciji od 23. au gusta 1945. svim posjednicim a oduzeta zem lja iznad 30 h e k ta ra , onda se mo­ že reći da je tim m je ram a najveći dio kapita lističke privat­ ne svojine prešao u d ria v n e ruke p rije form alnog a kta o nacionalizaciji. Pošto su bile iscrpene m ogućnosti za e k sp ro p rija c iju preostalog dijela buržoazije zbog su ra d n je s o k upatorom , p ristu p ilo se e k sp ro p rija c iji k a p italističk e svojine na tem elju Zakona o nacionalizaciji. N epunu godinu d an a poslije donoSenja U stava stupio je na snagu prvi Zakon o nacionalizaciji p rivatnih p riv re d n ih poduzeća, koji je o b jav ljen 6. ja n u a ra 1946. godine. U čl. 1. toga zakona poim ence su n a b ro ja n e od 1 — 42 p rivredne grane koje su zahvaćene nacionalizacijom . I, na k raju , 28. a p rila 1948. godine, N aro d n a sk u p štin a je donijela dopunu Z akona kojom su n acionalizirana sva p reo sta la p riv a tn a p riv re d n a poduzeća koja po svo m karak187

t e m ili po sv o m ka p a citetu im a ju o p šti značaj za saveznu, odnosno r e p u b lič ku privredu, za z a štitu narodnog zdravlja ili za k u ltu r n i razvoj narodnih masa. P oslije izv ršen ja sp o m e n u tih d v iju nacio n alizacija za­ v ršen a je e k s p ro p rija c ija svih slojeva bu ržo azije, a u sferi p riv a tn o g vlasn ištv a o sta la su sam o seljačk a im an ja, z an at­ ske ra d n je i sta m b e n e zgrade. Tako je gotovo cjelo k u p n a n a ro d n a p riv re d a (izuzevši p o ljo p riv re d u i zan atstv o ) p rešla u d ru štv e n u , o dnosno d ržavnu svojinu. Ali stv a rn i do m ašaj državne svojine p relazio je form alno-pravne okvire na taj n ačin što je državni a p a ra t zan atli­ ja m a i seljacim a određivao proizvodne zad atk e — i po as o rtim a n u i po opsegu — i cijene, tak o d a se n jih o v a svo­ jin a počela svoditi n a „golo” pravo. U p ro cesu stv a ra n ja državnog se k to ra p riv re d e fo rm ira o se i um nožavao državni a p a ra t za ru k o v o đ en je, izgrađivao se e ta tistič k o -c en tralistič k i sistem u p ra v lja n ja p ro izvodnjom , rasp o d je lo m i razm jen o m . O rganizacija državnog a p a ra ta za u p ra v lja n je i ru k o v o đ en je p riv re d o m zem lje izgrađivala se n a n ačelim a k o ja su odgovarala k a ra k te ru svojine. N aim e, p o što je gotovo cije la p riv re d a b ila p o d ržav ljen a, o rg an i državnog a p a ra ta su preuzeli u p ra v lja n je p riv red o m . Svaki reso rn i m in ista r bio je, u stv a ri, gen eraln i d irek ­ to r za ru k o v o đ en je „svojim tru s to m ”, k o ji čini „njegova” g ran a ili g ru p a c ija p riv re d e k o ja m u je p o v jere n a n a u p ra v lja n je i ruk o v o đ en je. To više n ije v lad a u klasičn o m p o jm u toga p o litičkog term in a . Svako p riv re d n o m in ista rstv o fo rm ira lo je u svom sa­ stav u nekoliko glavnih i ge n e ra ln ih d ire k c ija za n e p o sred n o a d m in istrativ n o -o p e rativ n o ru k o v o đ en je g ru p o m isto ro d n ih poduzeća (AOR). Uloga i org an izacija ovih d ire k c ija u siste­ m u u p ra v lja n ja p riv re d o m b ila je gotovo id en tičn a ulozi i o rganizaciji u p rav e bilo kojeg in d u strijsk o g tru s ta ili m o­ nopola. Te su d ire k c ije bile ne p o sre d n i i vrlo a u to rita tiv n i organi svih poduzeća ko jim a su ru kovodili. Poduzeća su, f aktički, bila sam o ne sam o sta ln i pogon, iak o su fo rm aln o ­ p r a v n o b ila p rav n a lica. Po m odelu org an izacije saveznih m in ista rsta v a i njih o v ih d ire k c ija fo rm ira n i su analogni org an i i u rep u b lik am a , kao AOR-i za ru k o v o đ en je p oduzećim a rep u b ličk o g zn a ča ja i

slični organi p ri naro d n im o dborim a za rukovođenje lokal­ nom privredom . Država je „podijelila" svoje vlasništvo nad sredstvim a za proizvodnju. N aim e, fo rm iran a je savezna, republička i iokalna privreda. Sva poduzeća su pod ijeljen a na poduzeća saveznog, republičkog i lokalnog zn ačaja. M eđutim , savezni ce n tra in i organi su dom inirali cjelokupnim m ehanizm om u p ra v lja n ja privredom , a neposred n o su rukovodili najvaž­ nijim poduzećim a na cijeloj te rito riji zem lje. R adom poduzeća neposredno je u p rav ljao d irek to r. On je prim ao, o tp u šta o i prem ješta o rad n ik e i službenike. Di­ re k to ra je p ostavljao odgovarajući AOR. Očito je, dakle, da su p rivredn e organizacije poprim ale sve b itn e k a ra k te ris tik e bilo kojeg drugog klasičnog organa ili in stitu c ije državne uprave koja o stv a ru je prihode i rasho­ de po budžetskom sistem u. Doduše, svaka je priv red n a orga­ nizacija poslovala na p rin cip im a p rivrednog računa. Ona je vodila pregled svih svojih p rih o d a i rashoda. M eđutim , fo rm ira n je p rih o d a i rash o d a n ije rez u lta t sam ostalnog p oslovanja i s tje c an ja d o h otka na bazi d jelovanja objektiv­ n ih ekonom skih odnosa, već uglavnom rezu ltat knjigovod­ stvenih p o d a ta k a koje poduzeće d o b ija od državnog organa koji n jim e up rav lja. U pogledu m eto d a p riv ređ iv an ja, sva su p riv re d n a poduzeća im ala položaj pogona jedinstvenog državnog privrednog m onopola. M etode u p rav ljan ja , sistem fo rm ira n ja i rasp o d je le p rihoda, m eđ u so b n i odnosi itd. sličili su kap ita listič k im trustovim a. Pravo rasp o d je le d ruštvenog proizvoda na p o tre b a n rad i višak rada, pravo zahvaćanja i rasp o lag an ja viškom rad a — kao glavno p ita n je kojim se o d ređ u je društveno-ekonom ski i politički položaj ljudi — prip a d a lo je sam o cen traln im org an im a državne vlasti. Savezni organi vlasti i up rav e pre­ cizno su količinski u tv rđivali ra sp o d je lu nacionalnog dohot­ ka na sve oblike p o tro šn je — ličnu, opću i investicionu — pom oću m ehanizm a c e n traliziranog bu d žetsk o g sistem a. C e n traliziranim m ehanizm om b u d ž e tira n ja svi učesnici u rasp o d je li nacionalnog doh o tk a uk lo p ljen i su u jed an sve­ o bu h v atn i državni rač u n tak o što su se p rih o d i i rashodi svih učesnika u fo rm ira n ju i rasp o d jeli nacionalnog dohotka slijevali u jed in stv e n u državnu blag ajn u . Sve lju d sk e d jelat­ no sti, od p riv re d e do d ržavnih usta n o v a i o rgana, povezane 189

su u b u d ž e tsk i sistem fin a n c ira n ja , u ko jem p riv re d a p oslu­ je kao jed n o divovsko poduzeće. V isina p latn o g fonda poduzeća n ije n ep o sred n o zavisila o d poslovnog u s p je h a i od realizacije proizvoda poduzeća. Za količinu o d ređ e n ih proizvoda pred v iđ en ih plan o m p odu­ zeću su d o d ije lje n a i od ređ e n a novčana sred stv a za plate. R ad n a snaga d istrib u ira la se u o bliku kvote po sličnom siste m u kao i sre d stv a za rad. U sistem u n a tu ra ln ih p rim a­ n ja — tačkice, bonovi itd. — izdaci poduzeća za rad n u sna­ gu bili su jo š više zam agljeni, je r su n a tu ra ln a p rim a n ja , davana iz c e n tra ln ih fondova države, često iznosila više od polovine p latn o g fonda poduzeća. P re m a tom e, s obzirom n a način fo rm ira n ja zarada, p lat­ ni siste m usvojio je i preuzeo davno p o zn atu p rak su . Budu­ ći da su svi rad n ici i službenici bili zaposleni u u vjetim a jed in stv e n e i n e p o d ije lje n e državne svojine, p late su za isto ra d n o v rije m e i istu fo rm a ln u s tru č n u kvalifikaciju ili n o rm u ra d a bile p o d jed n a k e u svim k rajev im a zem lje i u svim ra d n im organizacijam a. Ako se p latn i sistem n ije po fo rm i izm ijenio u odnosu na svoj fo rm a ln i uzor, on je, u sk lo p u ostalih revolucionar­ nih m je ra , izm ijenio d ru štveno-eko n o m sk i položaj i odnos m eđ u k a te g o rija m a zaposlenih. Tako, n a p rim je r, po činov­ ničkom zakonu iz 1931. godine, činovničke p late k reta le su se u ras p o n u od 600 do 7.000 — 8.000 d in ara, dakle, u ra s p o n u od 1 : 12 do 1 : 16 p u ta. Po novoj u red b i rasp o n je bio o d ređ e n u iznosim a 1.800 : 6.000 d in ara , tj. 1 : 3,5 p u ta (ovaj no m in a lan odnos je, ne ra č u n a ju ć i n a tu ra ln a p rim a n ja i razn e privilegije, uglavnom , z a držan sve do 1952. godine). N ajveći ras p o n u p riv re d i bio je 1 : 2,1. O stv a ru ju ć i g e n e ra ln u lin iju izg rad n je etatističk o g si­ stem a, m la d a rev o lu c io n a rn a d ru štv e n a s tr u k tu ra se već u takvoj m je ri tra n s fo rm ira la u e ta tistič k o d ru štv en o u ređ e­ n je da n a k o n tri-četiri godine n ije b ilo gotovo nijednog pod­ ru č ja d ru štv e n o g života — od p riv re d e do k u ltu re i u m je t­ ničkog s tv a ra la štv a — koje nije po k riv alo državno u p rav lja ­ n je i ruk o v o đ en je. U raz d o b lju od 1945. do 1949. godine re­ vo lu cionarni e ta tis tič k i sistem je, uglavnom , bio izgrađen. Ali će, u p rav o tad a, k ad je bilo m anje-više dov ršen o konsti­ tu ira n je a d m in istra tiv n o g siste m a , o tp o četi novi revolucio­ 190

n a rn i proces njegove dug o trajn e postepene transform acije u sam oupravni sistem . S tvaralaštvo revolucije izrazilo se u toj h itso rijsk o j si­ tu ac iji u m ije n ja n ju tek stvorene d ruštvene stru k tu re , što je spriječilo p e trifik a ciju upravo stvorenih d ru štv en ih odno­ sa i in stitu c ija . O cjenjujući fu n k ciju adm inistrativ­ nog sistem a socijalističke izgradnje, m oram o p o stu p ati k rajn je oprezno je r je tra ja o veom a k ratk o — svega tri-četiri godine. Inicirani društveni procesi na osnovi državnog .vlasništva i centralističko-adm inistrativ n o g siste m a u p rav ljan ja nisu mogli dovoljno široko da se razviju i pokažu sve svoje b itn e pozitivne i negativne osobine. Osim toga, tre b a uzeti u obzir i neposredni konti­ n u ite t toga p e rio d a s oružanom fazom revolucije iz koje je iznikla „ a d m in istra tiv n a ” faza, tako da se, naro čito u pogle­ du su d je lo v a n ja m asa u u p rav ljan ju , nužno isprepliću revolucio n a m o -d e m o k ra tsk e s b iro k ra tsk im fo rm am a u uprav­ lja n ju d ru štv e n im poslovim a, u ekonom skom i političkom životu zem lje. Z ato se, zapravo, više može govoriti o poka­ zanim ten d en cijam a, a m an je o jasn o izraženim objektivnim d ru štv e n im oblicim a adm in istrativ n o g perioda. Svi osnovni p okazatelji privred n e razvijenosti Jugosla­ vije uoči II svjetskog ra ta govore da je Jugoslavija prip ad a­ la n a jz a o sta lijim zem ljam a Evrope. Glavna p riv red n a grana bila je p o ljo p riv red a. U u k upnom stan o v n ištv u 1938. godine seljaštvo s u d je lu je sa oko 15%. To Jugoslaviji daje pečat tipično zaostale agra rn e zem lje. In d u strija , po kojoj se m je­ ri stu p a n j priv red n e razvijenosti jednog d ru štv a, m alo je značila u stv a ra n ju n a rodnog dohotka. Neke najvažnije gra­ ne in d u strije n isu ni p o sto ja le ili su bile vrlo slabo razvijene (m etalurgija, m ašin sk a in d u strija , energetika). U granam a in d u strije koje su bile relativno zn ačajn ije (tekstilna, p re­ hram bena) teh n ik a je bila z a starjela. P ro d u k tiv n o st ra d a u in d u striji bila je niska: tako, na p rim je r, u Jugoslaviji je 1938. godine u proizvodnji jedne tone cem en ta u tro še n o 16 rad n ih sati, a u Francuskoj 3 sata i 43 m in u ta ; u Jugoslaviji je je d a n ru d a r 1938. godine isko­ K rttiikl osvrt na histo­ rijsku ulogu državno•centralističkog sistema u Jugoslaviji

191

p a o 205 to n a u g ljen a, u R u ru 453 to n e, u K an ad i 751 to ­ n u itd. Dok je pro iz v o d n ja e le k trič n e en erg ije p o jed n o m sta ­ n o v niku 1938. godine iznosila svega 71 kW h, ev ro p sk i p ro sje k po jed n o m sta n o v n ik u bio je viši od 400 kW h. Znači, Jugo­ slavija je z a o sta ja la oko 6 p u ta. U p ro izv o d n ji čelika Ju g o ­ s lavija je z a o sta ja la za N jem ačk o m 22 p u ta, za V elikom B ri­ tan ijo m 16 p u ta, a u p roizvodnji stro jev a za Švedskom je z a o sta ja la 50 p u ta , za F ra n cu sk o m 32 p u ta , za B elgijom 19 p u ta itd. N acionalni do h o d a k po glavi sta n o v n ik a 1938. godine iz­ nosio je 60 d o lara . U istoj godini nacio n aln i d o h o d ak po glavi sta n o v n ik a iznosio je u SAD 521 d o lar, u N jem ačkoj 337 d o lara , u F ra n cu sk o j 236 d o lara , u N orveškoj 255 d olara. O čigledno je da na tak o niskoj m a te rija ln o j osnovi n ije bilo m oguće n a ro d u o sig u ra ti bolji život, a jo š m an je savla­ d a ti h isto rijsk o z a o sta ja n je za razv ijen im z em ljam a Evrope i sv ijeta. Izlaz iz takve e k onom sk e za o sta lo sti p o stavio se kao glavni h isto rijsk i z a d ata k novo stv o ren e Jugoslavije. Opći m ate rijaln o -ek o n o m sk i nivo Ju g o slav ije bio je — zbog stra h o v ito g ra z a ra n ja i u n išta v a n ja proizvodnog i lju d ­ skog p o ten c ija la u to k u r a ta — z n a tn o niži nego što po k azu ­ j u navedeni podaci. C etvorogodišnja ra tn a r a z a ra n ja i o k u p a to rs k a ek sp lo a­ ta c ija teško su u n azadili p riv re d u . R a tn a m a te rija ln a šte ta iznosila je 46,9 m ilija rd i a m e rič k ih d o lara (po k u rsu 44 din. za d olar). N aravno, n a jte ž i su bili gubici u lju d stv u . Izginulo je 10,8°/o sta n o v n ištv a , preživjelo 170.000 ra tn ih z a ro b ljen ik a, 320.000 in te rn ira c a , 130.000 rase lje n ih lica, 270.000 na p rin u d ­ nom rad u , 320.000 p risiln o m o b ilisa n ih — što sa poginulim a iznosi blizu 3 m ilio n a uglavnom a ktiv n o g sta n o v n ištv a izbače­ nog iz s tro ja . Im a ju ći, s je d n e stra n e , p rav n o n e o g ran ičen u v last da sve po d red i p lan u in d u strija liza c ije , a, s d ru g e stra n e , širo k u p o d ršk u m asa, K PJ je u sp je la da o stv ari tak v u m o b ilizaciju r a d a i sre d stav a kakvu nik ad a, p rije ni p o slije tog razd o b lja, Ju g o sla v ija n ije o stv a rila . To se ja sn o vidi iz p o d a ta k a o k re ta n ju inv estic ija i ra d n e snage. B ru to -in v esticije iznosile su 1947, 1948, 1949. godine 32% nacio n aln o g d o h o tk a, što znači da je gotovo svaki tre ć i d in a r u lag an u p ro širen u rep ro d u k c iju . K oliko je to o p te re ć e n je m ože se d o n ek le shva­ 192

titi kada se u sporedi s investicijam a u SAD od 1869. do 1938. godine: u tom su raz d o b lju iznosile oko 13%, a u Kraljevini Jugoslaviji oko 5%. Izg ra d n ja zem lje na tak o širo k o m fro n tu i na takav ekstenzivan način — a drugačije nije u tom h isto rijsk o m tre n u tk u i pod takvim u v jetim a ni m oglo biti — zahtijevala je veliko povećanje rad n e snage. K rajem 1945. godine bilo je zaposleno 461.000 rad n ik a , u 1946. godini 721.000, dakle, novih 280.000, u 1947. godini 1,167.000, dakle, novih 440.000, u 1948. godini 1,517.000, — novih 550.000 a u 1949. godini 1,990.000, dakle, 473.000 novih rad n ik a i službenika. K om unistička p a rtija Jugoslavije podigla je in d u strija­ lizaciju i e le k trifik a c iju zem lje n a nivo odlučujućeg svena­ rodnog zadatka. Svoju o rg an izato rsk u sposobnost, revolucio­ n a rn i zanos i d isciplinu posvetila je izvršavanju Prvog peto­ godišnjeg p lan a in d u strija liza c ije i e lek trifik acije zem lje (1947— 1951). R evolucionarna e tik a radničkog p o k reta stva­ ra la je u tim d anim a svoju ra d n u etik u , razvijao se kult proizvodnog ra d a , k u lt ra d n e discipline po jed in aca i ko­ lektiva. R ezultati su bili izvanredni: Već 1947. godine fizički obim in d u strijsk e proizvodnje dostigao je 121°/o, a 1948. godine 150% u usp o red b i s 1939. godinom , p ri tom e sre d stv a ra d a 1947. godine 241%, a 1948. godine 352%. N acionalni dohodak zem lje počeo je brzo rasti. Od 264,2 m ilija rd e 1939. godine 1947. godine je već p o rasta o na 319,6 m ilija rd i, a 1948. godine na 441,1 m ilijardu. O voliku sto p u ra s ta Jugoslavija više neće o stv ariti čak ni šezdesetih godina, k ad a će nekoliko godina b iti prva u svi­ je tu po visini godišnje stope ra s ta in d u strijsk e proizvodnje. K oji su fak to ri om ogućili tako b rzu obnovu i značajne rez u lta te u priv red n o j izgradnji zem lje u prvim p o slijerat­ n im godinam a? R evolucionarno rasp o lo žen je bilo je glavna sad ržin a m oralno-političkog sta n ja , glavni fak to r u sp je h a u obnovi zem lje. Veom a z n ačajan p o d sticaj zalaganju naro d ­ n ih m asa u izg rad n ji zem lje dolazio je iz u v jere n ja da pla­ novi in d u strija liza c ije zem lje donose svim a bogatiji i bolji život. U tim rev olucionarnim godinam a u to m e su svi rad n i lju d i vidjeli jed in i izlaz iz teške situ acije u k o ju je zem lju doveo r a t i r a n iji režim i.

Ia k o je ce n tra liz am bio d o m in a n tan u siste m u u p rav lja ­ n ja, on, u p o četku, n ije gušio in ic ija tiv u rad n ih m asa i n jihovih organizacija. Takav je ce n tra liz am bio veom a dje­ lotv o ran je r su svi dijelovi, sve ćelije d ru štv a vrlo do sljed n o izvršavale ideje c e n tra uz najveći s tu p a n j sam oinicijative. S vijest o b lag o sta n ju su tra š n jic e p o sta la je m a te rija ln a sila: ne sam o rukovodeće kadrove i članove K PJ nego i širo k e m ase n a ro d a zahvatili su zanos i v je ra da će dva-tri p e to g o d išn ja p lan a priv re d n o g razv o ja n a d o k n a d iti h isto rij­ sko z a k ašn je n je Ju goslavije za eko n o m sk i razv ijen im zem lja­ m a svijeta. Iz toga zanosa, v jere i želje ro d io se i m asovni ra d n i e n tuzijazam . M eđutim , n e p o sre d n a b u d u ć n o s t i isk u stv o d ru g ih revo­ lu cio n a rn ih p o k re ta pokazaće da se rev o lu cio n arn i zanos po­ ste p e n o gasi, a u d ru štv e n im o dno sim a se p o č in ju razv ijati nova p ro tiv rje č n o st i novi k o n flikti. Z ato, m ožem o reći da rev o lu c io n a rn i e ta tiz a m im a og ro m n u in ic ija ln u m oć, m oć da p o k ren e o g ro m n u e n e rg iju m ilio n a lju d i, n arav n o u k o n te k s tu u k u p n e rev o lu c io n a rn e situ a c ije , ali, dugoročno, e ta tiz a m nije u s ta n ju da o sig u ra o p tim a la n razvoj proizvod­ nih snaga. Već n a sam om p o č e tk u eta tiz a m je pokazivao da n ije u s ta n ju tra jn o o sig u ra ti e fik a sn o st i ra c io n a ln o st u pro iz v o d n ji i raz m je n i d o b a ra . Z ašto? Dohoci ra d n ik a i ru k o v o d ilaca u a d m in istrativ n o m si­ ste m u u p ra v lja n ja p riv re d o m n isu zavisili od poslovnog u s p je h a poduzeća u kom e rad e , je r su oni bili plaćeni p re­ m a ra d n o m v rem e n u i k v alifikacijam a. D ohodak poduzeća bio je o tu đ en , n jim e je rasp o la g ala država. U c e n tra listič k o m siste m u rasp o d je le ra d n i k o lek tiv p o ­ duzeća nije m ogao b itn o u tje c a ti n a svoj m ate rija ln i položaj. S gled išta svojih užih in te resa , on je m ogao p o b o ljša ti svoj položaj uglavnom tak o da u tro š i što m an je živog ra d a u p ro ­ cesu m a te rija ln e p roizvodnje. Da b i lak še izvršavala p lan sk e zad atk e, poduzeća su težila da — uz n e sm a n jen u količinu sre d s ta v a za rad , re p ro d u k c io n o g m a te rija la i m ase živog ra d a , tj. b ro ja ra d n ik a — d o b iju što m an je p lan sk ih zada­ tak a , kako bi ih što lakše izvršili, ili, što je isto , sam o u d ru g ač ije m o bliku, da „ u v je re ” d ržav n e o rg an e da im za p lan sk e z a d atk e do d ijele što više sre d sta v a za pro izv o d n ju , š to više siro v in a i e n ergije, što više ra d n e snage. 194

Rukovodeći kadrovi poduzeća „trebovali” su što veću m asu ra d a — kako m inulog, u obliku sred stav a rad a i p red ­ m eta rad a , tako i živog, u obliku rad n e snage — je r niko nije snosio gotovo nikakve posljedice za p rek o m jern o tro ­ šenje ljudskog rad a , ali je zato p o sto ja la odgovornost ako se p lan ne izvrši po k v a ntiteti. E ta tističk i uvjeti privređi­ v anja su, dakle, zahtijevali takav n ačin priv ređ iv an ja koji nije p risiljavao proizvođače da ekon o m iziraju ljudskim ra­ dom . Takvi odnosi isključivali su m ogućnost da rad n i kolek­ tiv snosi pozitivne i negativne posljedice svoga poslovanja. T akav se sistem , n a protiv, nužno m o rao sve više oslan jati na a d m in istrativ n o -b iro k ra tsk u disciplinu i različite oblike m oralno-političkog p ritis k a radi efikasnijeg privređivanja. A dm inistrativno-centralistički sistem nije odm ah poka­ zao svoje negativne posljedice. Bio je kom penziran, kao, uostalom , i m noge druge slabosti (n eren tab iln o poslovanje, n e stru č n o st i n e iskustvo u ruk o v o đ en ju priv red o m i dr.), revolucionarnom e n ergijom m asa i zaista m onolitnim jed in ­ stvom vodećih snaga dru štv a. Ali kako je sve više, i nužno, opadao revolucionarni ž a r rad n ih m asa — izm eđu ostalog i zbog takvih odnosa u proizvodnji — posljedice su se po­ čele p o javljivati od d e stim u lira n ja rad n ih lju d i i n a jp ro d u k ­ tiv nijih rad n ih kolektiva, sve do pa ra z itsk ih ten d en cija onih koji za o sta ju i teže za raznim san acijam a, d o tacijam a itd. A dm inistrativni priv re d n i sistem , gušeći djelovanje ob­ jek tiv n ih e k onom skih zakonitosti, već je na prvom k o rak u o dbacio p rin c ip prirodnog odabiranja robnih proizvođača. S vaka p riv re d n a ćelija, svako poduzeće, — bila je m anje-više „ p re d o d re đ e n a ” n a relativ n o tra jn u egzistenciju iz dva raz­ loga: s je d n e s tra n e , svako poduzeće bilo je n a državnom b u džetu, a, s druge stra n e , trž ište je bilo tak o sirom ašno, a proizvodni k a p a citeti tako nedovoljni da se i n ajn eren tab iln ija ro b n a p roizvodnja m ogla o d ržati na tržištu . U m jesto p riro d n ih trž išn ih veza izm eđu proizvođača, izm eđu p o nude i p o tra ž n je , izm eđu in d u strije i trgovine, odnosi su usp o sta v lja n i up rav n im ak tim a. Trgovačke rad n je dobivale su ro b u po nalozim a org an a v lasti. Savezno m ini­ s ta rstv o trgovine i s n a b d ije v an ja d istrib u ira lo je ro b u na n a ro d n e rep u b lik e, organi sn a b d ije v an ja rep u b lik a dalje na o rgane n a ro d n ih o d b o ra, a ovi na trgovačka poduzeća koja su ro b u dije lila p o tro ša č u po ku p o n im a (bonovi i tačkice).

Pism ene „dozvole" (kuponi i tačkice) za k u p o v in u ro b e dobivali su građ an i p rem a vrsti i težini posla. T akav sistem počeo je p o tk o p av a ti e k onom sku vezu selo — grad. Jed n o m rije čju , u m je sto ek o n o m sk ih veza izm eđu p riv re d n ih su­ b je k a ta došle su a d m in istrativ n e veze k o je su u sp o sta v lja li organi države. Takav p riv re d n i sistem , u kom e se sve, ili gotovo sve, reg u lira o d lukom držav n e u p rav e, sve je više p o sta ja o e konom ski n e ra c io n ala n za u v jete i p rilik e Ju g o ­ slavije. Izuzetno veliko značenje za fu n k cio n ira n je p ro ce sa d ru ­ štvene re p ro d u k c ije u a d m in istrativ n o m p e rio d u im ao je p riv a tn i sek to r. Oko 80% s ta n o v n ištv a činilo je seljaštvo, za n atlije i osta la p riv a tn a za n im a n ja . Da li je a d m in istra ­ tivni sistem p riv re đ iv a n ja u sp io da „ isk o risti” ra d n i p o ten ­ cijal koji se k rio u m asi od p rek o d eset m ilio n a p o ljo p ri­ vrednog stan o v n ištv a? U osnovi p o litik e p re m a sitn im p ri­ vatnim vlasnicim a p o sto ja li su, dakle, tež n ja i cilj d a se n akon likvidacije buržoazije, kao e k o n o m sk i i p o litičk i vlad aju će klase, izvrši š to b rža tra n s fo rm a c ija svih v lasn ik a — s e lja k a i z a n atlija — u so c ija lističk e proizvođače, što se m oglo p o stići njih o v im „ p re tv a ra n je m ” u rad n ik e državnog s e k to ra ili u k lju č iv an je m u zadrug e, a do toga „kvalitetnog sk o k a ” različitim a d m in istrativ n im m je ra m a u k lju č iti ih u e ta tistič k i p riv re d n i sistem . Ali pro b le m nije bio tak o je d n o sta v an k ak o se to zam i­ šljalo. P rije svega, rije č je o b ro jn o m stan o v n ištv u . Osim toga, p o jed in a s to č a rsk o -ra ta rsk a p o d ru čja , n a ro č ito p lan in ­ ska, spadala su u n a jz a o sta lije i n a jp rim itiv n ije o blike društveno-ekonom skog života u E vropi. S dru g e stra n e , državni s e k to r p riv re d e n ije bio ni tre n u tn o ni d u g o ro čn ije sp o so b an da b ro jn o m sitn o se lja čk o m stan o v n ištv u i z a n atlija m a p ruži b o lju a lte rn a tiv u od one k o ju su im ali n a svom sitn o m im anju, u s p rk o s m u k o trp n o m n a s to ja n ju d a o drže golu egzi­ s te n c iju (na p rim je r, siro m ašn i seljaci). U brzani p ro ces „so­ c ija liz a cije ” sela z a h tijev a veliku a k u m u la c iju k a p ita la i s ta n d a rd koji bez p rim je n e sile m ože s e lja k a p riv u ći u d ru štv e n i sektor. Slijedeći važan e lem ent je d rž a n je se lja štv a u revoluciji. S eljaštvo je u NOR-u bilo ne sam o izv an red an „saveznik” nego i osnovna m asovna snaga revolucije. P o litik a p o slije ra tn e iz­ g ra d n je m o ra la je v o diti ra č u n a d a se ta j „saveznik” n e „ozlo­ 196

je d i” i ne o k ren e leđa radničkoj klasi. Tako je došlo do svojevrsnog p ro tiv rje č ja izm eđu teorijsk o -d o k trin arn o g kon­ cepta o odnosu p rem a sitnim vlasnicim a sred stav a za proiz­ vodnju, s jedne, i realnog društveno-ekonom skog života i političkog s ta n ja i m ogućnosti, s druge stran e. U skladu s koncepcijom planske p rivrede i u težnji da se cjelokupan društveni život stavi pod a d m in istrativ n u k o n tro lu državnih organa, svakom priv atn o m vlasniku propisivalo se šta će i koliko će proizvoditi na svojoj zem lji. Sankcije za prek ršaj te u red b e bile su veom a o štre. N ezasijanu zem lju zasijavali su državni organi uz p reu zim an je cijelog prihoda. „ S tezanje” p rivatnog se k to ra u poljo p riv red i ojačalo je n a ro č ito prelask o m na planski sistem . Dok su 1945. i 1946. godine p ro p isi o o tk u p u vrijedili sam o za jed n u ekonom sku godinu, u re d b a o o tk u p u žita ric a od 11. m a rta 1947. godine uvodi o tk u p kao relativ n o tra ja n sistem . Na taj način seljak je, u stvari, bio odvojen od zem lje i proizvoda svoga rada, što n ije m oglo osta ti bez p osljedica po proizvodnju. Seljak je počeo sm a n jiv a ti p roizvodnju na n a tu ra ln i nivo. Godine 1949. u čitavoj z e m lji zasijano je ( ...) m a n je nego 1948. godine za o ko pola m iliona h e ktara ( ...) , nije bilo ni do­ v oljno interesa za sijanje. S e lja k sa d o h otkom iznad 50.000 d in ara plaćao je 18.000 d in ara poreza, a se lja k s d ohotkom ispod 16.000 din. plaćao je 435 din ara. O štrim progresivnim porezom relativno boga­ tiji se lja k d e stim u lira n je za p roizvodnju, a sirom ašni, p rak tičn o oslobođen poreza i d ru g ih obaveza, znatno je po boljšao svoj m a te rijaln i položaj, p a se zato u većini nije htio, u sp rk o s svim apelim a i prisilam a, zaposliti u in d u striji. N egativan odnos i o tp o r se lja k a p rem a p lan sk im m jeram a vlasti izazivali su povećanje prisile, a ova jo š veću pasivizac iju se lja k a u proizvodnji — krug se, dakle, počeo zatvarati. Na selu je sve više rasta o o tp o r p rem a vlasti. Svi p roblem i u vezi sa p o ljopriv red o m i selom zaoštrili su se p o slije R ezolucije In fo rm b iro a. Vidjeli sm o da je u 1948. i 1949. godini došlo do prave eksplozije u zapošlja­ va n ju — u 1948. godini zaposlilo se u d ru štv en o m sek to ru novih 450.000 ljudi, a u 1949. godini 473.000. A rm ija je bila sn a tn o povećana. I n d u s trija je zah tijev ala od poljo p riv red e više sirovina. Tako je p o ljo p riv re d a sve više p o sta ja la glavni ekonom ski, a seljaštv o glavni političk i p ro b lem P artije. Već 197

je rečeno u čem u je se lja štv o bilo „ d o k trin a rn i” pro b lem . Tom e jo š d o d a jm o da je ne m ali dio ru k o v o d stv a K PJ sm a­ tra o da je k o lek tivizacija jed in o tra jn o rje š e n je i d a bi takvo rje še n je , p o re d ostalog, bilo i veliki p rilo g opovrgav a n ju kleveta, laži i optu žb i CK SK P (b). Treći plen u m CK K PJ, n a k o n analize p o sto je ć e situ a ­ cije, ja n u a ra 1949. godine donio je d ire k tiv u P a rtije da se p ris tu p i kolektivizaciji sela. Do ta d a se b ro j se lja čk ih ra d ­ nih z a druga (SRZ) k re ta o ovako: 1945. godine 14; 1946. go­ dine 280; 1947. godine 638; 1948. godine 1.217. N ak o n d irek ­ tive CK KPJ da se p o k ren e kolektiv izacija, već u 1949. go­ dini b ro j se lja čk ih ra d n ih z a d ru g a povećao se n a 6238, a u 1950. godini n a 6.913. M eđutim , teh n ič k a baza kolek tiv izacije b ila je m ini­ m alna. T ra k to ra je u k u p n o bilo 4.530. Da je to m alo, vidi se, na p rim je r, iz u sp o re d b e sa 1964. godinom k a d a ih je bilo 40.284. K olektivizacija sela 1949. godine ilu s tra c ija je protiv u rje č n ih a k c ija toga raz d o b lja . N aim e, o d lu k a o k o lek ti­ vizaciji je izraz e ta tis tič k e k oncepcije, a već polovinom 1949. doći će do p rv ih znakova n a p u š ta n ja e ta tiz m a — k ao p u ta d ru štv e n o g razvitka. Već p o tk ra j 1949. i to k o m 1950. godine, CK K P J p o čin je da z a u sta v lja k a m p a n ju ko lek tiv izacija. B roj se lja čk ih ra d n ih z a d ru g a 1951. godine n e što o p ad a (6.804), dok 1952. godine naglo se s m a n ju je n a 4.225, a 1953. godine n a svega 1.165. O sta ta k se p o step en o , uglavnom , tra n s fo rm ira u p riv re d n a p oduzeća n a siste m u rad n ič k o g sa­ m o u p ra v lja n ja. P okušaj kolektivizacije se lja štv a u Ju g o slav iji, dakle, n ije uspio, u sp rk o s ogrom noj e n e rg iji i velikim sred stv im a k o ja su uložena. S e lja štv o je n ek o lik o go d in a p laćalo „da­ n a k ” in d u strija liz a c iji zem lje u o b lik u m a ka za cijena, n a tu ­ ra ln ih obaveza i si. i d o sta b rzo je rea g ira lo pasiv n im o tp o ­ ro m i s m a n je n je m p roizvodnje. P o slije 7—8 godina p o liti­ čkih n a p o ra K o m u n ističk e p a rtije d a „o v lad a” seljaštv o m (1945— 1952), da ga kao „ o sta tak k a p ita liz m a ” lik v id ira, digla je od te n a m je re ru k e i sve se vratilo n a p rv o b itn o stan je. P re m a tom e, a d m in istrativ n o -b iro k ra tsk i, p a ni bilo koji drugi sistem , n ije bio sp o so b an da za svega nek o lik o godina lik v id ira p rim itiv n u , ra s c je p k a n u sitn u p o ljo p riv re d n u p ro ­ izvodnju i da većinu se lja štv a „ p re b a c i” u in d u striju i dru g e v an p o ljo p riv re d n e d je la tn o sti. 198

Iak o h isto rijsk i nem inovan, a društveno progresivan, velikodržavni centralizam n ije odgovarao k a ra k te ru više^ nacionalne s tru k tu re Jugoslavije. On je, zapravo, izraz oči­ glednih p ro tu rje č n o sti kada su u p ita n ju m eđunacionalni odnosi. N aim e, K PJ izgradila je Jugoslaviju na principim a federalizm a, a istovrem eno je ostvarila to taln i centralizam , kakav kapita listič k a dru štv e n a s tru k tu ra nije u sta n ju da izgradi. O dm ah tre b a d odati da ovaj centralizam nije bio ostvaren na š te tu bilo koje nacije, što je p o tpuno razum ­ ljivo kada se im a u vidu h isto rijsk a činjenica da je KPJ, zapravo „ro đ en a” u b orbi pro tiv velikosrpskog hegemonizm a i velikohrvatskog separatizm a, p a zato nije ni mogla voditi p ro srp sk u ili p ro h rv a tsk u politiku. N aprotiv, ona je svim sredstvim a vodila i nastavila tra d icio n aln u b o rb u za ravnopravne m eđunacionalne odnose u Jugoslaviji. O b jašnjenje za ovu „nelogičnost” nalazi se u tom e što je centralizam h isto rijsk i bio neizbježan. On je bio conditio sine qua non o d b ran e novostvorene v lasti i tekovina revolu­ cije, on je bio neophodno sredstvo u bo rb i pro tiv klasnog nep rijate lja , sredstvo o d b ran e ugrožene nacionalne nezavi­ snosti. Zato je n acionalna afirm a c ija bila p o d ređ en a pomenutim ciljevim a, klasno je im alo p rim a t p red nacionalnim . Potiskivanje nacionalnog p ita n ja, tačnije, nacionalne afirm acije, p o sljedica je i veom a tešk ih iskustava u tek završenom ratu . M eđunacionalni sukobi u Jugoslaviji im aju najtrag ič n iji bilans, kakav n ije po znat u novijoj h isto riji Evrope. Svako javno p o k re ta n je takve d isk u sije nužno bi se negativno odrazilo na tek teško stvorene odnose povje­ ren ja izm eđu n a ro d a i na ro d n o sti u Jugoslaviji u toku revo­ lucije. D iskusiju je m ogla tad a p o k re ta ti sam o poražena k ontrarevolucija. T otalni ce n tra listič k i sistem zasnovan na p rin cip u hije­ rarh ijsk e su b o rd in acije, stvorio je fed eraln u državu, p oliti­ čku, k u ltu rn u i p ro sv je tn u organizaciju, fo rm ira n a su cen­ tra ln a rukovodeća savezna tije la za sve o b lasti društvenog života, počev od nekoliko sto tin a g eneralnih d irek cija za rukovođenje priv red o m , p rek o b ro jn ih političk ih ru k o v o d sta­ va, do saveznih fo ru m a za s p o rt i zabavu. U pogledu d aljeg rje ša v an ja nacionalnog p ita n ja, Tev& lu cionam i eta tiz a m je bio p ro tiv rje č an . N aim e, revolucija je 199

p rin c ip ije ln o i u sta v n o rje ša v ala i rije šila nacio n aln o p ita n je u Jugoslaviji. Taj „ne rije šiv i” jugo slav en sk i p ro b lem je ne sam o re s p e k tira la nego je i izgrađivala nacio n aln i suvereni­ te t (nacionalne oru ža n e snage, n a c io n aln a p o litičk a tijela itd.) u ok v irim a fed erativnog državnog u ređ en ja. Ali su cen­ tra lis tič k i d ruštveno-politički siste m i e ta tistič k a ekonom ska s tr u k tu ra stvorili izrazito c e n tra liz ira n u saveznu državu, u ko joj su re p u b ličk i o rgani bili m anje-više izvršioci odluka v rh a fed eracije, fo rm ira n o g od p red sta v n ik a svih n aro d a Jugoslavije. C entralizam je u to do b a bio uglavnom p ro g re­ sivno i n užno rje š e n je . V alja d o d a ti i to da su nacije sa svojim k a d ro m i u to m raz d o b lju , iako d onekle ograniča­ vane i sp u ta v a n e c e n tra listič k o m p o litičk o m s tru k tu ro m , u svojim o k v irim a o stvarivale m noge sa m o staln e političke, socijalne, ek o n o m sk e i k u ltu rn e fu n k cije. U sprkos tom e, a d m in istra tiv n i p e rio d nosio je u sebi i m noge o p asn o sti za m eđ u n a c io n aln e odnose ko ji su se očitovali u slijedećem : a) u ek onom ici, m eđ u re p u b lik am a , p očela se o tv ara ti b o rb a za re d is trib u c iju c e n tra liz ira n o g n acionalnog d o hotka; b) c e n tra liz ira n i višak ra d a u fed e ra c iji bio je podložan su b je k tiv istič k im k rite rijim a alokacije; c) sta ln o je bila p ris u tn a rea ln a m o g u ćn o st fav o riziran ja je d n ih n a ra č u n d ru g ih n a cija; d) nac io n a ln a p o litič k a tije la sv o đ en a su često n a razin u p u k ih izvršilaca o d lu k a c e n tra . Iz navedenog se lako m ože za k lju č iti d a je cen tra listič k a e ta tis tič k a p olitičko-ekonom ska s tr u k tu ra u svojoj b iti bila ne sp o jiv a s nac io n a ln o m rav n o p ra v n o šć u , o so b ito ako bi d u lje tra ja la . I, k onačno, u p ro ce su e ta tiz a c ije d ru štv a , k ad a je for­ m ira n sveopći državno-svojinski m onopol n ad sred stv im a za pro izv o d n ju , k ad a je cije la p riv re d a Jug o slav ije b ila organi­ zira n a u je d a n ogrom ni poslovni sistem , stv o re n a je osnova za p re tv a ra n je u p rav ljač k e s tr u k tu re u o tu đ en i sloj u p rav ljač a ko ji bi s v rem enom isk lju č io rad n e m ase iz u p rav ljan ja d ru štv e n im poslovim a. R ukovodeći, odnosno u p rav ljač k i sloj d ru štv a — m ini­ s tri, načelnici, d ire k to ri, šefovi, oficiri itd. — sloj koji je, po prilici, m ogao im a ti s to tin ja k h ilja d a lju d i, tek se form i­ ra o i izišao iz red o v a ra d n ik a i s e lja k a i d ru g ih siro m ašn ih

200

i sre d n jih slojeva i „nije im ao vrem ena” da se odvoji od naroda. On jo š n ije izgradio svoj poseban stil života, nije razvio sistem m a te rijaln ih i sličnih privilegija, u p rav ljan je m u jo š n ije postalo poziv, već revolucionarna funkcija. U stvari, na svojim zadacim a više se žrtvovao od širih naro d ­ nih m asa. Poznato je da m nogi rukovodioci godinam a nakon oslobođenja nisu im ali ni dnevni, ni nedeljni, ni godišnji odm or. To, m eđutim , n ije bio slučaj sa radnicim a. Po zala­ ganju, revolucionarnom ž aru i entuzijazm u, rukovodeći sloj je više „odskakao” od m asa i više se žrtvovao, više je dopri­ nosio. Zato je sam o form alno rukovodeći sloj bio ono što danas nazivam o biro k racijo m . Faktički, on to nije bio. Bio je glavna revolucionarna snaga jugoslavenskog d ru štv a — žrtvovao je svoje lične interese, p rije svega, društvenim ciljevim a, onako kako je K PJ odred ila te ciljeve. To je stva­ ralo č v rstu d ru štv e n u povezanost te u tom sm islu i u tom odnosu nije ni bilo jač ih k o nfliktn ih situ acija. Dodajm o da se rad n ič k a k lasa tek oslobodila vlasti kapitalista-poslodavaca i da se u tom tre n u tk u nalazila u revolucionarnom ras­ položenju. Pa i seljaštvo, p ritis n u to otk u p o m , i dajući čak i o š ta r o tp o r, s m a tra lo je to p rivrem en o m m jerom . In teli­ gencija je b ila m a lo b ro jn a i m anje-više je p rih v atila ideje revolucije. Tako je bio stv o ren visoki stu p a n j političke hom o­ genizacije u o bliku N arodnog fronta. M eđutim , ova teza n ije tač n a u d in am ično-historijskom sm islu riječi. N aim e, po sto ja la je, i već se ispoljila ten d en cija n a s ta ja n ja p ro tiv rje č n ih in te resa i razv ijan ja novog društve­ nog k o n flik ta — i ta ten d e n c ija bila je zakonitog značaja. E ta tističk i p ro d ukcioni odnosi, dakle, s tv a ra ju au to k ratsko-biro k ratsk i u p rav ljač k i sistem , čiji je stu b snažna, operativno-rukovodeća uloga p a rtije in te g rira n a s državnim apa­ rato m . U pravljački a p a ra t b d ije nad svakim čovjekom , po­ dučava ga, k ritiz ira , kažnjava, vrši m oralno-politički p ritisa k n a njega. O rgani države i para d rž a v n i organi k o je je stvorila revo­ lu cija po step en o i sve više m onop o liziraju p ravo na u prav­ lja n je d ru štv e n im poslovim a i na k ra ju se u sp o stav lja autok ratsk o -b iro k ra tsk i duh, p rincip, stil i m etod rada. To je, u izvjesnom sm islu, po n a v lja n je h isto rijsk o g procesa na­ s ta n k a države, izvedeno „p rek o noći”. Taj pro ces se zavr­

201

šava p re tv a ra n je m rev o lucionarno g ruk o v o d ećeg slo ja ti u p rav ljač k i b iro k ra ts k i sloj, d o m in a n tn u d ru štv e n u silu, od­ vojen u od m asa. J e d n o m rje č ju , rev o lu cio n arn i eta tiz a m u Jugoslaviji odigrao je p ro g re siv n u d ru štv e n u u logu je r je o sigurao sve tekovine revolucije. Ali, izrazio je i zak o n itu ten d e n c iju da se p retv o ri u p o tp u n i b iro k ra ts k i sistem , koji bi doveo do novih i oz b iljn ih p ro tiv rje č n o sti u jugoslaven­ skom d ru štv u .

II

KOMUNISTIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE U RAZDOBLJU IZGRAĐIVANJA OSNOVA SAMOUPRAVNOG SOCIJALIZMA U JUGOSLAVIJI (1948— 1953)

U jek u danonoćnog rad a na ob­ novi zem lje i izvršavanju zadataka Petogodišnjeg plana, u vrijem e kad su se za sto tin e o b jek ata privredne izgradnje (tvornice, elektrane) gra­ dila naručen a p o stro jen ja u SSSR, CSSR, P oljskoj, M ađarskoj, iznena­ da je došlo do n apada kom unistič­ kih p a rtija In fo rm b iro a na K om unističku p a rtiju Jugosla­ vije. Taj n a p a d je, na prvi pogled, bio neočekivan, za mnoge i nem oguć: cijeli svijet je znao da je Jugoslavija bila n aj­ isk re n iji i n ajo d a n iji saveznik SSSR-a. Ali pokazat će se da sukob n ije ni a p su rd a n ni neočekivan — sazrijevao je više godina. K licu je začeo jo š p rije i staln o je razvijao u toku i p o slije revolucije. U sklopu p rip re m a n ja hladnog ra ta s o bje strane, Sta­ ljin i vrhovno rukovodstvo sovjetske države riješili su, kra­ jem 1947, da učine odlučan korak ka dom inaciji nad Jugo­ slavijom . To se dogodilo u vrijem e opasnog zaoštravanja odnosa izm eđu SSSR-a i Zapada, što će ubrzo dovesti do fo rm ira n ja dva a n tagonistička bloka i do veom a zategnutog sta n ja punog opasn o sti od izbijanja novog svjetskog rata. U okviru svega toga su i Staljinova n a sto ja n ja da stvori lager socijalističkih zem alja i obezbijedi p o tp u n u k o n tro lu nad vanjskom p olitikom i u n u ta rn jim razvitkom socijalističkih zem alja. K urs d o m inacije nad Jugoslavijom nije se mogao spro­ vesti. N aišao je — to je razum ljivo — već prvog dana na

Napad komunističkih partija (članica Inform­ biroa) na KPJ, ekonom­ ska blokada, politička Izolacija, pritisak SSSR-a i ostalih zemalja so­ cijalističkog lagera na Jugoslaviju

203

otpor. Na čelu Jugoslavije sta ja lo je ru k o v o d stv o revolucije, rukovodstvo K om unističke p a rtije , in sp irisa n o k o m u n istič­ kom etikom , n e pom irljivom sa d o m in acijo m kao odnosom m eđu kom unistim a. M eđu p a rtija m a m o ra v lad ati du h otvo­ renosti, jed n a k o sti, inte rn ac io n a lističk e so lid arn o sti, do b ro ­ n a m je rn o sti. Za rukovodstvo K PJ, p o d ozrivost, zlonam jern ost, d om inacija m eđu ko m u n istim a je nezam isliva. To su od­ nosi klasnog d ruštva. Po toj etici, i odnosi m eđ u zem ljam a na čijem su čelu k o m u n isti m ogu b iti sam o b ra ts k i i rav n o ­ pravni. Osim toga, č etvorogodišnja b o rb a i o slobođenje zem­ lje v lastitim snagam a rodili su oprav d an ponos. V o ljeti svoj n a ro d — prva je dužnost kom unista. U ime takve revolu­ cionarne etike, rukovodstvo K PJ je, m anje-više, otvoreno iznosilo sov jetskom ru kovodstvu sve što je om etalo b ratsk e i ravnopravne odnose. Zbog toga, već a u g u sta 1946. godine, Jugoslavija n ije p rista la na osnivan je m ješo v itih sovjetsko-jugoslavenskih d ru šta v a je r bi to dovelo ju g o slav en sk u s tra n u u n e ravnopravan položaj. Iz istih razloga Jugoslavija je odbila stv a ra n je m ješovite banke. Do n e slag an ja je došlo i u vezi sa položajem i rad o m so v jetsk ih v o jn ih i civilnih stru č n ja k a sa službom u Jugoslaviji. Sve u svem u, bilo je dovoljno znakova da jugoslavensko ru k o v o d stv o neće p rih ­ va titi nikakve druge odnose sa SSSR osim rav n o p rav n ih . K ada se uv jerio da m u m irn im p u tem d o m in acija n ad Jugoslavijom neće u sp je ti, S ta ljin se odlučio n a m oralno-politički, ekonom ski i državni p ritisa k . V jerovao je da će brzo slom iti o tp o r jugoslavenskog ru k o v o d stv a, ra č u n a ju ći na a u to rite t sovjetske i dru g ih p a rtija u sv jetsk o m k om u­ nističk o m p o k retu . T reba sam o podići o p tu žn icu p ro tiv ru ­ kovodstva K PJ i FN R J i o k rivljen i će p rizn ati, a zatim u s tu p iti vlast novom ru kovodstvu k oje će b iti p o slu šn o — tak o je predviđao S ta ljin . A kciju je započela vlada SSSR: 18. m a rta povukla je sve sovjetsk e vojne, a su tra d a n , 19. m a rta 1948. godine, i sve civilne stru č n ja k e , uz o b jašn je n je da su oni u Jugoslaviji „okruženi n e p rija te ljs tv o m ”. U svoj­ stvu p red sje d n ik a vlade FN R J, Josip Broz T ito je odm ah, 20. m a rta 1948. godine, sovjetskoj vladi pism om ukazao na neosnovanost i tražio raz ja šn je n je s tv a rn ih razloga za povlačenje sovjetskih stru č n ja k a , upozoravaju ći na šte tn o s t takvih po­ s tu p a k a so vjetske vlade. K ao odgovor, 27. m a rta 1948.godine, 204

došla je u pism u CKSKP(b) C entralnom ko m itetu KPJ nova optužba sovjetske vlade. C entralni k om itet KPJ se optužuje da skriveno od naroda i P a rtije vodi a n tiso v jetsk u politiku, a K om unistička p a rtija Jugoslavije da se u lju ljk u je tru­ lom o p o rtunističkom teorijom m irnog urastanja kapitali­ s tičkih elem enata u socijalizam , da se rasp lin jav a u N arod­ nom fro n tu itd. C entralni kom itet KPJ je na plen arn o j sjed­ nici od 12. i 13. aprila 1948. godine odbio optužbe CK SKP(b). U ime CKSKP(b) S taljin d M olotov su, 4. m aja 1948, u putili drugo pism o, u kom e se op tu žb a p ro širu je i p rije ti državnom akcijom . C entralni kom itet KPJ je 9. m aja 1948. godine odbio i taj napad, nakon čega su sve kom unističke p a rtije In form biroa, 28. ju n a 1948, donijele Rezoluciju o sta n ju u K om unističkoj p a rtiji Jugoslavije. U n jo j se ističe da koncepcija K PJ vodi Jugoslaviju u običnu b u rlo a sk u re­ p u b lik u i pozivaju zdravi članovi KPJ da p rin u d e ruko­ vodstvo da napusti p o litik u k o ju je do sada vodilo. Već s u tra d a n , CKKPJ je objavio zajed n o sa ovom R ezolucijom i izjavu u kojoj od b ija n ap ad K om inform a kao neosnovan, netačan i nepravedan. D onesena je o d lu k a o sazivanju Petog kongresa P a rtije za 21. ju l 1948. godine. Povodom Rezolucije In fo rm b iro a o d ržan e su sto tin e hiljad a p a rtijsk ih , frontovskih, sindikalnih, om lad in sk ih i d rugih sa sta n a k a i n aro d n ih zborova. Z em lja se, m oglo bi se reći, digla na noge. O tpor lažim a i k levetam a shvaćao se kao p ita n je lične i nacionalne časti građama Jugoslavije. Peti kongres K PJ održan je od 21. do 28. ju la 1948. godine u B eogradu. N a K ongresu je 2.344 delegata zastupalo 468.175 članova KPJ. Sedam d an a tra ja la je rasp ra v a o p rip re m i i izvođenju, au te n tič n o sti i o rig in aln o sti socijali­ stičke revolucije u Jugoslaviji, o bo rb i za s tv a ra n je i izgrad­ n ju n a rodne vlasti, o prvim godinam a p o slije ra tn o g razvitka. U rasp ra v a m a je preovlađivala m isao o a u te n tič n o sti ju g o ­ slavenskog p u ta u socijalizam , ali i o tom e da je on dio svjetskog k o m unističkog p o k re ta n a čelu s K o m u n ističk o m p a rtijo m SSSR-a. N a K ongresu je, p rv i p u t p o slije Vukov arskog k ongresa, d o n ije t novi P ro g ram . Delegati su jed n o ­ 205

d ušno odbili R ezoluciju In fo rm b iro a kao netočnu, nepravil­ nu i neopravdanu. N akon Petog kongresa o držani su u to k u 1948. i u počet­ k u 1949. godine rep u b ličk i p a rtijs k i kongresi; svi su jed n o ­ d u šn o pružili o tp o r p ritis k u p a rtija In fo rm b iro a. Tim e je p rvi n a p a d S ta ljin a na Jugoslaviju p re trp io neu sp jeh . Ko­ m u n istič k a p a rtija Jugoslavije dala m u je o tp o r — u jed in ila se oko Jo sip a B roza T ita i C entralnog ko m iteta. Prvi S ta ljin o v pok u šaj da ob o ri rukov o d stv o K PJ i FN R J n ije uspio. Zato se odlučio za to ta ln u ekonom sku blo­ k a d u Jugoslavije, za d e m o n stra c ije v ojnom silom , za poli­ tič k u izolaciju. S ovjetsko vrhovno rukovodstvo, n a čelu sa S ta ljin o m , ra č u n a lo je d a će na taj način izazvati priv­ red n i slom Jugoslavije i tim e p rak tičn o p o tv rd iti te o riju da je izg ra d n ja so cijalizm a bez čvrsto g oslonca na SSSR ne­ m oguća. Ali K P J je u sp je la da o stv ari veliko jed in stv o na­ ro d a i do b ije njegovu p o d ršk u u toj zaista tešk o j situaciji. N apori n a ro d a Ju goslavije bili su izvanredni. Nivo ak u m u la­ c ije n ije se sm io sm a n jiv a ti. In v estic ije u osnovna sred stv a iznosile su 1949. godine 32% dru štv en o g proizvoda, 1950 — 33%, 1951 — 33%, 1952 — 32%. Izdaci za a rm iju n arasli su na 23% nacionalnog doh o tk a. P etogod išn ji p lan se m o rao sm a­ n jiti i p ro d u žiti na jo š jed n u , 1952. godinu. P oslije to ta ln e b lokade ko ju je zaveo blok socijalističkih zem alja, ju g o slav en sk a p riv re d a počela je izlaziti na zapadna i d ru g a trž išta . N aravno, to je uzrokovalo u sp o ra v a n je tem ­ p a p riv re d n o g razvoja: tre b a lo je v rem en a za nove ekonom ­ ske ara n ž m an e . Z apadne zem lje su usp o stav ile ekonom ske sp o razu m e sa Jugoslavijom , ali su ih uvjetovale o tp lato m dugova, p lać a n jem o d šte te za svoju n a c io n aliziran u im ovinu itd. U to m k ritič n o m vrem en u zadesile su zem lju dvije veli­ ke suše, 1950. i 1952. godine. To je jo š više otežalo i onako k ritič n u s itu a c iju zem lje. U b o rb i p ro tiv p ritis k a , e k ono m sk e b lo k ad e i političke izolacije, K PJ je u sv je tsk im ra z m je ra m a o stala po tp u n o usa m lje n a . J e d in u m o ra ln u p o d ršk u dalo jo j je nekoliko u sa m lje n ih lič n o sti iz m eđ u n a ro d n o g rad n ičk o g p o k reta.

206

Kao m eđaš d vaju h isto rijsk ih perio d a socijalističke izgradnje u slavlji nas u2™ 3 se 1948. godina: perioda a d m inistrativ n o g u p rav ljan ja i pe­ rio d a radničkog sam o u p rav ljan ja. Ta po d jela je tačn a u to ­ liko što je 1948. godine odbijen idejno-politički napad S K P (b ) na K PJ i velikodržavni p ritisa k vlade SSSR-a na su­ veren itet Jugoslavije. Tim e je ostv aren a n a jh itn ija p retp o ­ stavka za d a ljn ji razvoj Jugoslavije kao sam ostalne i neza­ visne socijalističke zem lje, slobodne u tra ž e n ju i pronalaže­ n ju puteva socijalističkog razvitka koji joj odgovaraju. U vrije m e kad je S taljin, a zatim K om inform , započeo n apad n a K PJ i n a našu zem lju, Jugoslavija je bila u jek u obnove i u drugoj godini borbe za izvršenje Prvog petogo­ dišnjeg plana. Preko noći je na sta lo p o tp u n o novo stanje. Prva rezolu cija In fo rm b iro a „ is tje ra la ” je KPJ iz svjetskog kom unističkog p o k reta , a druga, o b jav ljen a novem bra 1949, o tišla je jo š dalje, objavivši u svom naslovu da je Jugosla­ ven ska ko m p a rtija u rukam a ubica i špijuna, tvrdeći da je Jugoslavija p o sta la p riv je sa k zap ad n o k ap italističk ih zem a­ lja. K ako je zapadni blok država već o tp rije bio neraspoložen p rem a Jugoslaviji kao kom un ističk o j zem lji, a sada i čitav blok isto č n ih zem alja na čelu sa SSSR-om poduzeo to ta ln i i neviđeni ekonom sko-politički p ritisa k , Jugoslavija se n ašla u teškom položaju. U m jesto očekivane sv e stran e pom oći, stigla je n a jteža osuda i p rije tn je . O tvoreni n ap ad In fo rm b iro a u ju n u 1948. godine n a K o m u nističku p a rtiju Jugoslavije bio je iznena­ dan, snažan i b ru ta la n . Za svega nekoliko m jeseci dobio je o grom ne raz m je re i p retv o rio se u h egem onistički n ap ad gru­ pe so cijalističk ih zem alja na so cijalističk u Jugoslaviju. Upu­ ćen je i poziv n a ro d im a Jugoslavije da u s ta n u p ro tiv svoga državnog i p a rtijs k o g rukovodstva. Poduzete su veom a ši­ roke a k cije — od to ta ln e ekonom sk e blo k ad e do u b aciv an ja d iverzantskih g ru p a u z em lju — s ciljem da se slom i o tp o r koji je Jugoslavija pru žala staljinizm u . Do su koba sa S taljin o m , K PJ nije m ogla tak o slobodno razvijati svoju po litič k u m isao. „Viši in teresi" svjetskog ko­ m unističkog p o k re ta n isu priznavali slobodu tra ž e n ja vla­ stito g p u ta u socijalizam u p ojedin im zem ljam a. Od svake n acionalne p a rtije tra ž ila se p o slu šn o st c e n tru n a čelu sa I S iok

‘S *

207

Staljin o m . K o m unistički p o k re t Jug o slav ije u v ijek je m anje-više dolazio u sukobe stakvim odn o sim a u m eđ u n a ro d n o m rad n ič k o m p o k re tu , ali takve odnose n ije m ogao da nadvla­ da, što se odražavalo n a njegovu p o litič k u stra te g iju , po­ sebno u jak o m p risu stv u so v jetsk e d o k trin e u p rv o m po­ s lije ra tn o m raz d o b lju k ad a je K PJ k o n c ip irala k u rs d ru ­ štvenog raz v itk a u p rav c u državnog socijalizm a. Sukob sa S ta ljin o m sk in u o je taj tab u , a to je u b rzalo p ro ces tra ­ ženja novih p u tova soc ija lističk e izg rad n je u Jugoslaviji. Š to se više očitovao hegem on ističk i k a ra k te r sta ljin i­ stičkog n a s rta ja n a Jugoslaviju, sve više je u r u k o vo d stv u K PJ sazrijevala spo zn a ja da se k o rije n i i u zro ci sta ljin istič ­ k e v a n js k e po litik e , odnosno nasrtaja na Jugoslaviju, nala­ ze u d e fo rm ira n im u n u tra š n jim d r u štv e n im od n o sim a u SSSR -u. Z ato je ru k ovodstvo K P J počelo jo š k ritič n ije i s v e stran ije, u d u h u klasik a m ark siz m a , p reisp itiv ati ne sa­ m o so v je tsk o već i vlastito dru štv o . T ako se p o step en o po­ čela izgrađivati nova id ejno-političk a k o n cep cija o daljo j izg ra d n ji so c ija lističk ih d ru štv e n ih o d n o sa u Jugoslaviji. Sukob sa sta ljin iz m o m snažno je p o tak a o p a rtijs k e k ad­ rove na ra z m iš lja n ja o svim p ro b le m im a so cijalističk e teo ri­ je i p rak se . N a stalo je veliko in te reso v a n je za d jela M arksa, E ngelsa i L enjina. N jihovo u č e n je je p rih v aćen o k ao jed in i k rite rij ko ji m ože v e rific ira ti so v je tsk u i ju g o slav en sk u p ra k ­ su u izg ra d n ji novoga d ru štv a . G otovo iz d a n a u d an po­ sta v lja lo se p ita n je za p ita n je m i tražili se odgovori. U brzo je zavladalo u v je re n je da ko n ačn i u s p je h o tp o ra s ta ljin iz m u zavisi od negacije sta ljin istič k o g sistem a d ru ­ štvenih odnosa, i to ne sam o na rije čim a već p u tem p ra k ­ tične izg ra d n je d ru g ač ijih d ru štv e n ih od n o sa u Jugoslaviji. V la stita p ra k s a pokazivala je de fo rm ac ije u d ru štv e n im od­ n osim a, d e fo rm ac ije koje su sam o s je n a svog m atičn o g m o­ dela. I k a d a su kadrovi, n a tem e lju v la stitih isk u stav a, uočili šta sta ljin iz a m m ože do n ije ti, lak še je bilo p ru ža ti efik asn i o tp o r. Do tad a se b o rb a uglavnom k re ta la u okvi­ r im a m o ra ln ih p rin c ip a: Oni n as k lev etaju , ali će jed n o g dana u v id je ti da n e m a ju pravo. O tvoreni su ho riz o n ti b o rb e p ro tiv staljin izm a, kao m eđ u n a ro d n e d e fo rm ac ije rad n ič k o g p o k reta , i b o rb e p ro tiv sta ljin iz a c ije n a tlu v lastite z em lje i v lastito g d ru štv en o g u re đ e n ja . 208

U radovim a koji su govorili o o p asnosti od biro k ratizm a m oglo je biti, i bilo je, p retjeriv an ja , ali su u datoj situaciji im ali veliku ulogu, je r je idejno-teorijsk a m isao širokog član­ stva K PJ do tada bila prilično sirom ašna. Nove radove ru­ kovodilaca K PJ, koji su sm jelo p o k retali stv arn e društvene problem e i davali na n jih odgovore, kadrovi i p a rtijsk o član­ stvo p rim ali su kao novi p u t u izgradnji socijalizm a. Ti su radovi na ro č ito o tvarali persp ek tiv u m lađim p a rtij­ skim kadrovim a. Za nešto više od godinu d a n a rukovodstvo K PJ je, procjenivši tendencije društvenog razvitka, došlo do odluke da pro m je n i generalnu lin iju P a rtije u socijalističkoj izgradnji. U kratko, odlučeno je da se zaokren e n a p u t bo rb e za sa­ m oupravni socijalizam . S ukob K PJ — S K P (b ) ru ši fo rm ira n i sklop ideja, o rijen ­ tacija. sh v a ta n ja, ocjena, i p o m aljaju se, otv o ren ije pokazuju ne riješe n e p ro tiv rje č n o sti d ruštven o g sistem a, prikrivene u njegovoj prvoj fazi. U ovom raz d o b lju iskazani su mnogi važni problem i: odnos p a rtije i klase, o dnos ro b n e proiz­ vodnje i so cijalističkog razvoja, odnosi političke i ekonom ­ ske sfere dru štv a , p ita n je države, ideologije i način a ideo­ loškog u tje c a ja n a društvo. U tra ž e n ju novih putova K P J se id ejn o i teo rijsk i v raća izvornom m arksizm u-lenjinizm u, o slan jaju ći se n a klasike m arksizm a-lenjinizm a, pod njihovom ideološkom zastavom , KPJ prelazi iz o d b ran e u k o n tra n a p a d , o p tu žu ju ći Stalji­ n a za n a p u šta n je tog učenja. K o m u n ističk a p a rtija Jugo­ slavije optužila je rukovodstvo S K P (b ) da je za vrijem e Staljinove vlade S ovjetski Savez odveden u d ria vn i kapi­ talizam , d a se so c ija lističk a v last izrodila u vlast birokrat­ s k e kaste. In tenzivna ra z m išlja n ja rukov o d stv a K P J o novim pu­ tovim a d ruštvenog razvitka bila su kako om ogućiti sam im rad n ic im a da u p ra v lja ju poduzećim a. K rajem 1949. godine B oris K idrič i Đ uro S alaj, p redstav n ici vlade i sindikata, p o tpisali su U putstvo o o snivanju i radu radničkih savjeta državnih p riv re d n ih poduzeća koje je 23. decem b ra 1949. upućeno svim glavnim od b o rim a sin d ik a ta u rep u b lik am a i u 215 iza b ra n ih poduzeća u k ojim a je tre b a lo o snovati prve o rg an e rad n ič k o g s a m o u p ra v lja n ja . 14

209

Već je 27>>juna 1950. godine Savezna sk u p štin a do n ijela O snovni zakon o u p ra v lja n ju držav n im p riv re d n im po d u ze­ ćim a i višim p riv re d n im u d ru že n jim a od s tra n e ra d n ih ko­ lektiva, p o p u larn o nazvan Z akon o p re d a ji tv o rn ica n a u p ­ ra v ljan je radnicim a. P rilikom u s v a ja n ja O snovnog zak o n a o u p ra v lja n ju d r­ žavnim p riv re d n im poduzećim a i v išim p riv re d n im u d ru že­ njim a od stra n e rad n ih kolektiva, Jo sip B roz T ito je podnio ekspoze na z a sje d a n ju Savezne n a ro d n e sk u p štin e , izloživši tom p rilik o m novu gen e ra ln u lin iju i k o n cep ciju K PJ o iz­ g ra d n ji soc ija lističk ih d ru štv e n ih o dnosa. O na je p red sta v ­ lja la neg a ciju e ta tis tič k e koncepcije. T itov ekspoze sadrži stavove ruk o v o d stv a K P J o osnovnim p ita n jim a izg rad n je socijalizm a u Jugoslaviji. Jo sip B roz T ito je ista k a o da će se K PJ u izg rad n ji so cijalističk o g d ru štv a u Ju g o slav iji s tro ­ go p rid rž a v a ti p rin c ip a m arksizm a-len jin izm a. On naglašava da je K PJ n a osnovu u č e n ja klasik a m ark siz m a raz ra d ila osnovne stavove o tri b itn a a k tu e ln a p ro b le m a ju goslaven­ skog soc ija lističk o g d ru štv a : • D onesena je o d lu k a d a p ro ce s o d u m ira n ja države počne odm ah. G ovoreći u tre n u tk u d o n o še n ja O snovnog zakona o u p ­ ra v lja n ju državnim p riv re d n im pod u zećim a i višim p riv re d ­ nim u d ru ž e n jim a od s tra n e rad n ih ko lek tiv a, T ito je ista k a o da njegovo d o n o še n je ne sam o da n ije p reu ra n jen o već je došlo i sa izv je sn im za k a šn je n je m . A razloge za to za ka šn je­ n je treb a o b ja sn iti tim e što je naša p a rtija do don o šen ja fa m o zn e R e zo lu c ije In fo rm b iro a gajila su v išn e ilu zije i su­ više n e k ritič k i prim ala i presađivala k o d nas sve š to se radi­ lo i k a k o se radilo u S o v je ts k o m S a vezu, pa i ono što n ije bilo u sk la d u s na šim sp e cifič n im u slovim a, ni u d u h u na u ke m a rk sizm a -le n jin izm a ( .. .) Ali m i sm o u p o sle d n je m času p re d u ze li na s v im lin ija m a m je r e da se p re sta n e s ta kv o m p r a k s o m .. . • B udući d a K P J p r ije ti o p a sn o st da se in te g rira s d r­ žavnim a p a ra to m i tak o tra n s fo rm ira iz p a rtije rad n ič k e kla­ se u a p a ra t za p risilu (je r s p a ja n je m s d ržav n im a p a ra to m p o ste p e n o po č in je d jelovati kao njegov dio — služi se p ri­ silo m ), ruk o v o d stv o K P J odlučilo je d a se P a rtija d ista n c ira o d a p a ra ta vlasti i o jač a kao p o litič k a p a rtija svoje klase.

210

• D ržavni oblik d ruštvene svojine sam o je privrem eni, početni i najniži oblik socijalističk e svojine. Državna svo­ jin a m ora se tra n s fo rm ira ti u dru štv en u pod upravom ne­ p o srednih proizvođača. E kspozeom Josipa B roza T ita o rad n ičk o m sam ouprav­ lja n ju priv red o m završavaju se gotovo dvogodišnja razm a­ t ra n ja o n a p u š ta n ju eta tistič k e koncepcije i određivanja koncepcija d ruštvenog sam o u p rav ljan ja. Tim e su ko n tu re dugoročne idejno-političke o rije n ta c ije K PJ uglavnom od­ ređene. Prvi korad transformlranja državno-centrali3 T

Osnovni k u rs p ro m jen a u pnivrednom sistem u je bio sve veća sam o staln o st poduzeda kao robnih proizvođača. K ra je m 1950. godine, nakon što je rukovodstvo KPJ utv rd ilo k u rs daljeg d ruštvenog razv itk a na bazi postepenog n a p u š ta n ja državne svojine i na bazi radničkog sam ouprav­ lja n ja, B oris K idrič je izložio „m odel” društveno-ekonom skih odnosa i p rivrednog sistem a. B oris K idrič sm a tra nužnim oslo b ađ an je djelo v an ja z akonitosti ro b n e proizvodnje, što je u duh u koncepcije sam o u p ra v lja n ja . M eđutim , sm atralo se da bi bez č v rstih p lan sk ih p ro p o rc ija i zahvaćanja gotovo čitave aku m u la c ije iz poduzeća neizbježno nastu p ila an ar­ h ija u proizvodnji. Zato se poduzeću o stav lja dio akum ula­ cije, ali sam o za društv en i s ta n d a rd , za nagrađivanje rad n ik a iznad plaća i za u n a p re đ e n je proizvodnje u m anjem opsegu. Na osnovi takvih teza o položaju p riv red n ih poduzeća proizašli su i stavovi o m akroorg an izaciji privrede i o to­ kovim a uk u p n e dru štv e n e rep rod u k cije. Za rukovođenje priv red o m zadržava se s ta ri državni m ehanizam , ali se on n a m je ra v a d e m o k ra tiz ira ti i d e e tatizirati. Kao što se u po­ duzećim a, naim e, uz dire k c iju , k o n stitu ira ju i organi rad ­ ničkog sa m o u p ra v lja n ja , — radničk i savjeti i upravni od­ bo ri — tak o se i u državnim organim a k o n stitu ira ju d ru ­ štveni organi. U AOR-ima (generaln e i glavne d irekcije kao državni org an i) s tv a ra ju se radničk i savjeti za viša privred­ na u d ru že n ja i za čitave gru p ac ije i g rane privrede. Priv­ red n o poduzeće, dakle, pod upravom radničkog savjeta, priv­ red n e g rupacije, odnosno viša p riv red n a u d ru žen ja pod up­ rav o m sv o jih rad n ič k ih sa v je ta i u p rav n ih o d b o ra i sa di­ 14*

211

rek c ijo m kao izvršnim organom , zatim rad n ič k i sa v jeti po g ran a m a p riv re d e za c ijelu Ju g oslav iju — skica je „m odela” nove organizacije za ruk o v o đ en je p riv red o m . Isto v rem e n o s prvim p ro m je n am a u p riv red n o m , zapo­ čele su izm jene i u p o litičkom sistem u . Prvi p rak tičn i vje­ snik nove koncepcije o raz v itk u dru štv en o -p o litičk o g sistem a bio je Z akon o n a ro d n im od b o rim a, izglasan 28. m aja 1949. godine. Taj zakon je p resje k ao b iro k ra tsk o -ce n tra listič k e ten ­ den c ije koje su težile da U pravu n a ro d n ih o d b o ra p retv o re u e k sp o zitu ru a p a ra ta c e n tra ln ih o rg an a vlasti, a n aro d n i od­ b o r u tijelo za s a n k cio n ira n je od lu k a c e n tra ln ih o rg an a u p ­ rave, fik sira ju ći n a ro d n e od b o re kao jed in e i n a jv iše org an e d ržavne vlasti na svom e p o d ru čju . P otpuna sam ouprava u p o k ra jin i, srezu i o p štin i p u te m slu žb e n ika k o ji se b iraju na osnovu o p šteg prava glasa. Uki­ da n je svih m e sn ih i p o k r a jin s k ih organa vla sti k o je im en u ­ je država, taj Engelsov stav o lokaln o j sam o u p rav i je p o stao id eja vodilja izm jen a u siste m u lok aln e sam o u p rav e. Na osnovi id ejn o -te o rijsk ih pogleda o n u žn o sti p ro cesa o d u m ira n ja države u p rije la z n o m p e rio d u p o d u zete su u to ­ k u 1949, 1950. godine, i k a snije, p ra k tič n e m je re na svim s e k to rim a d ru štv e n o g života, označene k ao d em o kra tiza cija , decentralizacija i debirokratizacija. M jere d e m o k ra tiz a cije bile su p o d rža n e o rg an iziran o m id ejno-političkom d isk u sijo m i širo k o m „ k a m p a n jo m ” za isk o rje n jiv a n je b iro k ra ts k ih sh v a ća n ja i p o jav a u svim po d ­ ru č jim a d ru štv e n o g života: državno m a p a ra tu , dru štv en o -p o ­ litičkim org an izacijam a, p rav o su đ u , k u ltu ri, p ro sv je ti, ra d ­ nim o dnosim a itd. Poduzete su opsežne m je re p ro tiv b iro k ­ ra ts k ih priv ileg ija — u k in u to je p riv ileg iran o sn ab d ijev an je, ek o n o m ije, vile, o d m a ra liš ta — koje su uživale n ek e kateg o ­ r ije ru k ovodećih k a d ro v a i službenika. Sve su te m je re bile p rać e n e veom a š iro k im i m asovn im id ejn o -p ro p ag an d n im ra d o m , k oji je izložio b iro k ra tiz am sn ažn o j m o ra ln o j, poli­ tičkoj i id ejn o j kritici. P araleln o s m o ralno-političkom k a m p a n jo m p ro tiv b iro ­ k ra tiz m a v ršila se reo rg a n iz a c ija m eh an izm a u p ra v lja n ja d ru štv e n im poslovim a. Pod „ u d a r” je n a jp rije d ošla savezna d ržav n a up rav a. P ra k tič a n z a d a ta k b io je d a se k v a n tita ­ tivno sm a n ji d rža v n a u p rav a n a n a jp o tre b n iji opseg i da se, p a ra le ln o s to m ak c ijo m , ra z v ija ju o b lici d em o k ratsk o g

212

sudjelovanja g rađ an a u organim a vlasti. U početku 1950. zaustavljen je d alji p o rast činovničkog ap arata, a zatim je u organim a vlasti i rukovodstvim a društveno-političkih or­ ganizacija b ro j ljudi sm an jen za oko 100.000. Ukinuta su neka m in ista rstv a , ili je sm anjen a p a ra t u njim a, a neki poslovi iz njihove nadležnosti preneseni su n a niže državne organe. Prva reorganizacija c en tralističk e savezne državne u p ra­ ve, izgrađene u adm in istrativ n o m periodu, izvršena je ukazi­ m a P rezidijum a N arodne sk upštine od 7. i 11. aprila 1950. N ešto p rije te reorganizacije (p o tk ra j 1949. i u početku 1950. godine) savezna vlada p red a la je niz priv red n ih grana lake in d u strije (te k stiln a in d u strija , in d u strija kože i gume i si.) pod rep u b ličk u u p rav u , a već 1950. je učinila to i sa ru d ­ nicim a ugljena i sa e le ktroprivredom . Istovrem eno su rep u b ­ ličke vlade pren ijele niz rep ubličk ih poduzeća pod u p ravu lokalnih organa vlasti. N a p u šten je prin cip podjele privrede na saveznu, rep u b ličk u i lokalnu. Na osnovi tih m jera uki­ n u ta su sva ona reso rn a m in ista rstv a koja su do tad a ruko­ vodila poduzećim a — m in ista rstv a elek tro p riv red e, ru d ar­ stva, poljo p riv red e, šum arstva, lake in d u strije, građevinar­ stva, trgovine i sn a b d ije v an ja — a njihovi poslovi su p rene­ seni u nadležnost republika. Ovom reorganizacijom zn atn o je sm an jen a o p erativna uloga c e n tra ln e (savezne) ad m in istracije. U n u tar savezne vlade osnovani su savezni sa v je ti za k o o rd in aciju privrednih poslova. U a p rilu 1951. godine izvršena je nova reorganizacija sa­ vezne i rep u b ličk ih vlada i jo š više je sm an jen a operativna fu n k cija državne uprave, na ro č ito njezinih cen traln ih orga­ na. Savezna vlada je p o slje d n jih 108 poduzeća kojim a je n e p o sre d n o rukovodila, p ren ijela u nadležnost republika, ukinuvši sve č e tiri dire k c ije koje je zadržala prilikom prve reorganizacije. O rgani savezne vlade nisu više operativno rukovodili ni jed n im poduzećem u zem lji. Na saveznom ni­ vou o stale su, za ope ra tiv n o rukov o đ en je, sam o Glavna di­ rek c ija željeznica, G lavna d ire k c ija p o šta, Glavna d irekcija rječn o g sa o b ra ć a ja i Glavna d ire k c ija a e ro tra n sp o rta , ali ne kao in tegralni dio vladinog u pravn o g a p a ra ta, već kao visoko c e ntralizirane ekonom ske organizacije, u stv ari, p riv red n a u d ru že n ja sa svojim ra d n ič k im sav jetim a i up rav n im od­ 213

b o rim a . Ovom reo rg an izacijo m a p a ra t c e n tra ln ih o rg an a d r­ žavne u p rav e sm a n je n je za 40—60%. R eorganizacija vlada n a ro d n ih rep u b lik a izvršena je ta ­ kođe u a p rilu 1951. godine. P ošto je cje lo k u p n a p riv re d a saveznog zna ča ja u to k u 1950. i u a p rilu 1951. godine p ren e­ sena u n a d ležnost rep u b lik a, organ i u p rav e rep u b lik a p o ­ stali su na jv a ž n ija tije la za ruk o v o đ en je priv red o m . U sk lad u s rad ik a ln o izm ijen jen im sh v aćan jem o državi, k o ja se u to v rije m e tre tir a sam o kao sred stv o , p a i nužno zlo, u čijem se m o nopolnom p oložaju vidi glavna i gotovo je d in a o p a sn o st po rad n ič k u klasu, kao i po d ru štv o u cje­ lini, p oduzete su m je re da se izm ijen i položaj o rg an a držav­ ne vlasti. Tako je Z akon o n a ro d n im o d b o rim a zn a tn o p ro ­ širio a u to n o m iju lokaln ih organa. Oni su dobili šira p rav a u poslovim a od ne p o sre d n o g zn a ča ja za k o m u n aln i, socijal­ ni, k u ltu rn i raz v ita k lokalne zajedn ice, kao i u d ru g im p o ­ slovim a koje vrše. U k in u ta je h ije ra rh ijs k a p retp o sta v lje n o st c e n tra ln ih lokalnim o rganim a. J a ča uloga sa v je ta i k o m isija n a ro d n ih o d b o ra, u k id a ju se izvršni o d b o ri n a ro d n ih o d b o ra d a bi ojač a la uloga plenum a, tj. iza b ra n ih o d b o rn ik a , uvodi se in stitu c ija lokalnog refe ren d u m a , a firm ira ju se zborovi b ira č a i si. U ovom ra z d o b lju K P J je, u sk lo p u a k c ija p ro tiv b iro k ­ ra ts k e sam ovolje, vodila b o rb u za u č v ršć e n je zak o n ito sti. U tom sm islu, na Č etv rto m p len u m u CK K PJ 1951. godine, p o tv rđ e n a je za k o n ito st ra d a i sa m o staln o st p rav o su d n ih o r­ gana. Plenum je ista k a o da se P a rtija m o ra b o riti za jač a n je ličnih p rav a i sloboda g rađ a n a . U d u h u tak v ih pogleda do­ n esen je K rivični z a konik i uv ed en a s u d sk a k o n tro la a k a ta d ržavne up rav e. I, na k ra ju , d ijelom kao re z u lta t svih p ro m je n a u p o ­ litič k o m i p riv re d n o m siste m u od 1949. do 1953. godine, koji je tre b a lo i p rav n o sa n k cio n ira ti, a d ijelo m i rad i p o d stic a ja d a ljn jim p ro m je n a m a u d u h u nove k o n cep cije K PJ o izgrad­ n ji so cijalističk o g d ru štv a , N a ro d n a s k u p štin a je 13. ja n u a ra 1953. do n ijela U stavni zakon o o sn o v am a d ru štv en o g i po­ litičkog u re đ e n ja FN R J, k o ji je, u stv a ri, zam ijen io U stav iz 1946. godine. Za osnovu d ru štv e n o g u re đ e n ja U stavni zakon je p ro ­ glasio d ru štv e n u sv ojinu i s a m o u p ra v lja n je proizvođača. Po ovom zakonu, m ije n ja se s tr u k tu ra Savezne i rep u b ličk ih 214

skupština. U stanovljena su u n jim a vijeća proizvođača. Sa­ vezno vijeće sastavljeno je od dvije v rste poslanika, onih koje b ira ju neposredno birači i onih koje iz redova svojih članova b ira ju republičke sk u p štin e i sk u p štin e autonom nih jedinica (V ojvodine i K osm eta) i koji p red sta v lja ju te re­ publike i a u tonom ne jedinice. Tako je sačuvano jezgro ra­ nijeg Vijeća na ro d a u okviru Saveznog vijeća. Vijeće pro­ izvođača b irali su p o sredno b irači zaposleni u proizvodnji, tra n sp o rtu , trgovini. Uvedena je fu n k cija šefa države u licu P red sjed n ik a R epublike i za prvog P red sjed n ik a izabran je Josip Broz Tito. Kao izvršni politički organ Sk u p štin e uve­ deno je Izvršno vijeće u m je sto ran ije vlade, da bi se jače istakao rad n i k a ra k te r i prin c ip sk u p štin sk e vladavine. Sve ove pro m jen e u političkom sistem u im ale su za cilj prevazilaženje tra d icio n a ln ih odnosa, k ateg o rija i ustan o v a državne vlasti, i sp rečav an je ten d e n c ija ka sta ljin istič k o m despotizm u i liberalnoj građ an sk o j d em ok raciji. U sklopu koncepcije o izgradn ji sam oupravnog d ru štv a rukovodstvo KPJ je i o ulozi P a rtije u prelaznom periodu došlo do novih pogleda. U m jesto kad ro v sk e p a rtije — kao organizacije stvorene u teškim ilegalnim i ratn im p rilik am a, organizacije čiji članovi i u b je đ u ju , ali i d irig ira ju , nose i sam i veliki tere t, ali i od dru g ih zah tijev aju da tak o čine — došlo se do u v je re n ja o nužnosti tra n sfo rm ac ije KPJ u or­ ganizaciju ko ja bi b ila ideološka i p o litičk a avan g ard a rad ­ ničke klase i d ru štv a u cjelini. D jelom ično pod u tje c a je m tak v ih pogleda o ulozi Par­ tije u prelaznom periodu, a djelom ičn o u želji da om asovi svoje redove u b o rb i p ro tiv staljin izm a, v ra ta P a rtije su ši­ roko o tv orena svim a koji su p rih v atili novi k u rs KPJ. Od polovine do k ra ja 1948. godine, dakle za p rv ih 5—6 m jeseci sukoba sa In fo rm b iro o m , u P a rtiju je p rim lje n o više od 80.000 novih članova. K ra je m 1948. godine im ala je 530.812 članova, već k ra je m 1950. taj bro j je povećan na 607.443, k raje m 1951. na 704.617, a 30. ju n a 1952. godine — na 779.382 člana. To znači da je za č e tiri godine (1948— 1952) KPJ povećala svoje članstvo za oko 63%. Očigledno je u p ita n ju proces ko ji po step en o m ije n ja k a ra tk e r n aše P ar­ tije. N eznatan b ro j članova P a rtije davao je o tp o r novom k u rsu iako je z a o k re t 1948— 1950. bio veom a o šta r. U tom 215

raz d o b lju o tp ad a li su o n i k o ji su s e so lid arizirali s Kom inform om . P rem a n jim a n ije bilo n ik akvog k o leb a n ja je r je bila u p ita n ju su d b in a zem lje. N a jm a n je n eslag an je sa poli­ tikom o tp o ra K PJ p ro tiv In fo rm b iro a i sv ak a k ritič k a p rim ­ jed b a u tom pogledu k a ž njavala se isk lju č e n je m iz P artije. N ovu kon cep ciju o P a rtiji p rih v a tio je Šesti k ongres K PJ, o d rža n u Z agrebu od 2. do 7. n o v e m b ra 1952. godine, prom ijen iv ši im e P a rtija u Savez k o m u n ista d a bi se i for­ m alno d ista n c ira o od klasične p o litičk e o rganizacije, poseb­ no sta ljin istič k o g tipa, a što više id en tific ira o s M arksovim Savezom k o m u n ista. N a Š estom k o n g resu o d o b ren a je i p re ­ ciznije d e fin ira n a nova ko n cep cija K PJ: o d b ačen je p u t koji je vodio u državni socijalizam , a prih v a ć e n a b o rb a za izgrad­ n ju sam oup ravnog d ru štv a u Jugo slav iji. K u rs m ije n ja n ja d ru štv e n e uloge K P J bio je c e n tra ln a tač k a u p rav c u p ro m je n a političk o g sistem a. Isto v rem en o K PJ razvija sa m o staln o st svih društv en o -p o litičk ih organiza­ cija. U sk la d u s novim idejn o -te o rijsk im po g led im a n a d ru ­ štveni raz v ita k u p relazn o m p e rio d u , p o se b n a uloga n a m ije ­ n jen a je N a ro d n o m fro n tu . Ova m aso v n a višem ilio n sk a o r ­ ganizacija želi da se a k tiv ira kao jav n a p o litič k a trib in a , na kojoj bi se m ogli isp o lja v a ti i raz lič iti ideološko-politički pogledi, n a ravno, sam o u o k v iru širo k o shvaćenog socijali­ zm a, čim e bi se g rađ a n im a p ro širile p o litičk e slobode. U sk la d u s ovim pogledim a, n a Č e tv rto m k o n g resu N arodnog fro n ta fe b ru a ra 1953. godine. N a ro d n i fro n t m ije n ja naziv u S o cijalistički savez rad n o g n a ro d a Ju g o slav ije (S S R N J). Prvi oblik privrednog sistema na osnovama rad­ ničkog samoupravljanja (sistem stopa akumula­ cije 1 fondova)

U to k u 1949. i 1951. godine definira n a je g e n e ra ln a lin ija d ru štv en o g s a m o u p ra v lja n ja , a n a p u šte n a eta­ tis tič k a ko n c e p cija raz v itk a so cija­ lizm a u Jugoslaviji. Idejn o -p o litička ko n cep cija o p ro ce su o d u m ira n ja d r­ žave nalagala je b itn e izm jene u d ru štv en o -ek o n o m sk im od­ n osim a. Analiza stavova na jv iših fo ru m a i ru k o v o d ećih lič­ no sti K PJ p okazuje da je shvaćena p rije k a p o tre b a za izm je­ nom e ta tistič k e ekonom ske s tru k tu re . Id eja o ra d n ičko m u p ra v lja n ju tv o rn ic am a značila je negaciju postojećeg ad m in istrativ n o -c e n tra listič k o g sistem a u p ra v lja n ja p riv re d o m o d s tra n e države: ta j siste m je is­ 216

ključivao m ogućnost da poduzećim a u p ra v lja ju radnici. Po­ litička i ekonom ska afirm a c ija organa radničkog sam ouprav­ lja n ja bila bi nem oguća bez m ije n ja n ja p ostojeće etatističk e ekonom ske s tru k tu re u kojoj, u toku 1950. i 1951. godine, n isu n astale pro m je n e p rincipijelno g k a ra k te ra . Uz ove i slične elem ente društv en e situacije, a naro čito uz očiti sukob i p ro tiv u rje č n o st id ejn ih prin cip a radničkog sam o u p rav ljan ja i postojećeg ekonom skog etatističk o g si­ stem a, na p o tre b u m ije n ja n ja privrednog sistem a utjecali su i krupni nedostaci u privrednom iiv o tu zem lje, pripisivani starom , postojećem sistem u privređ iv an ja. Razvijala se sve više ideološka svijest da n eposred n i proizvođači, odnosno p rivredna poduzeća, p o stavljeni u adm in istrativ n o -b iro k ratski položaj, nisu m o tivirani na p o tre b n u inicijativu za što bolje poslovanje i što b o gatije sn ab d ijev an je tržišta. Na­ protiv, dovedeni na s ta tu s u stano v a državnog a p a ra ta, isp oljavaju sve one klasične k a ra k te ristik e koje p ra te svaku, pa i „ socijalističku" državnu službu: sp o ro st, neodgovornost prem a dru štv e n im p o tre b a m a , ne z ain tere sira n o st, n eefika­ snost itd. P rom jene u p riv red n o m siste m u bile su, s jed n e stran e, od interesa po o z d ravljenje priv red n e situ acije, a s druge s tra n e — bile su u v jet za političk u a firm a c iju novog k u rsa društvenog razvitka zem lje. C entralni pro b lem bio je rasp o d je la viška rad a, rasp o ­ d jela dohotka, m ehanizam p ro širen e rep ro d u k cije. Jugosla­ venska iskustva radničkog sa m o u p ra v lja n ja pokazala su to na prvom korak u . K orelaciju izm eđu sistem a rasp o d jele i radničkog sa m o u p ra v lja n ja bila je veom a u sk a i čvrsta. Upravo na tom po lju ležao je i osnovni pro b lem realizacije novog p u ta u izgradnji socijalizm a. O to m problem u, kao i o obliku u kojem se pojavio u n ašim u v jetim a, klasici m arksizm a vrlo m alo su pisali, a d o tad a šn ja p rak sa nije dala gotovo nikakva k o rje n ita rje še n ja . Cvor svih p ro b lem a i odnosa u m ije n ja n ju po litičk e i ekonom ske s tr u k tu re i pro v o đ en ja novog k u rsa razvoja d ru ­ štvenih odnosa u zem lji, nalazio se u d e fin ira n ju prin cip i­ jelnog odnosa p rem a djelo v a n ju ob jek tiv n ih ekonom skih za­ konitosti. Ni jed a n k ru p an k o rak u razv o ju novog k u rsa, a pogotovu njegova tra jn ija afirm a c ija , n ije bila m oguća bez p o p u šta n ja a d m i n is t r a t i v n i h stega u p o slo v an ju poduzeća a 217

u sm islu njih o v a slobodnijeg p riv re đ iv a n ja. Ali svaki k o rak p re m a slo b o d n ijem d jelo v a n ju pod u zeća n a trž ištu lako se i često proglašavao re s ta u ra c ijo m o d n o sa tip ič n ih za k a p ita ­ lizam , za k a p ita listič k e robno-novčane odnose. J a k o tp o r u tom e govori da je oslo b o đ e n je sv ijesti lju d i od e ta tistič k e koncepcije c e n tra listič k o g p la n ira n ja p ro izv o d n je i d istri­ bu c ije bio veom a složen i težak proces. N ije bilo lako p ro n ać i k o n k re tn a rje š e n ja u stv a ra n ju p rivrednog siste m a a d e kvatnog tek stv o ren o m in stitu c io n a l­ nom siste m u sa m o u p ra v lja n ja . Id ejn o -p o litičk a ko n cep cija z a h tijevala je da se što p rije počne sa n a p u š ta n je m e ta tistič ­ ke e k onom ske s tru k tu re . M eđutim , u toj fazi dru štv en o g raz v itk a Ju g oslavije i da lje se s m a tra lo d a a k u m u la c ija tre ­ ba da bu d e u ru k a m a c e n tra ln ih o rg an a države. Što se tiče p la n ira n ja , sm a tra lo se da će pro iz v o d n ju ro b a p o tre b n ih za trž ište b o lje p la n ira ti poduzeća nego držav n i o rgani. Ali da bi se p ri tak v im u v jetim a s p riječ ila a n a rh ija u proizvod­ nji, k o ja se a p rio ri p re tp o sta v lja la , od lu čen o je d a država m o ra i d a lje č v rsto d rž a ti u svojim ru k a m a p riv re d n a k re­ ta n ja o d re đ u ju ć i osnovne p ro p o rc ije u pro izv o d n ji, rasp o ­ d jeli i raz m je n i, z atim v isinu p latn o g fo n d a, a k u m u la c iju i dru štv e n e fondove za sva poduzeća. Od u k u p n e m ase a k u m u la c ije poduzeće je rasp o lag alo m an jim iznosom , koji se k re ta o o d 2,8 do 16,8%, zavisno od priv re d n e grane. O c je n ju ju ć i iz d a n a šn je retro sp e k tiv e novi p riv red n i sistem uveden 1952. godine, m ože se lak o z a k lju č iti da u pogledu p rav a i sa m o staln o sti p riv re d n ih p o d u zeća p ri od­ ređ iv a n ju pro izv o d n je i rasp o d je le d o h o tk a, n ije učin jen o m nogo. U m jesto z a d a tk a u n a tu ra ln o m o b lik u koji su do 1952. godine p o sta v lja n i poduzeću , novi p riv re d n i sistem , u m je sto d istrib u c ije roba, uvodi d istrib u c iju nov čan ih m asa. Poduzeće je i d a lje im alo tač n e o k v ire u k o jim a se m o rala raz v ija ti njegova p riv re d n a a k tiv n o st. Veće ili m an je zala­ gan je kolektiva nije jo š u vijek b itn o i n ep o sred n o u tje c a lo na njegov m a te rija ln i položaj — država je zahvaćala gotovo čitav p rih o d iznad c e n tra ln o p ro p isa n ih p lata. P ro sto r za zam ah s a m o u p ra v lja n ja i poslovne in icijativ e jo š n ije bio stvoren. Tek ga je tre b a lo stv a ra ti. P rivredni sistem , osnovan na bazi d e ta ljn o g o d ređ iv an ja svim p oduzećim a svih e le m e n ata d o h o tk a (v isin a platn o g 218

fonda, visina a k um ulacije i drugo), u b iti je e tatističk i pri­ vredni sistem . P rije svega, osnovna i o b rtn a sredstva, cijeli poslovni fond, jo š uvijek se tre tira o kao državna svojina. To prak tičn o znači da poduzeće, ako je h tje lo u u vjetim a k o n ju n k tu re povećati proizvodnju p o što tržište traži robu — a sirovina na trž ištu im a, ra d n a snaga i kap aciteti po sto je — to nije m oglo učiniti bez suglasnosti državnog upravno-privrednog a p a ra ta. On m u je dodijeljivao o b rtn a sredstva bez kojih n ije m oguće p ro širiti p ro izvodnju je r svaka po­ većana proizvodnja zahtijeva d o d a tn a sred stv a. Investiciona po litika o stala je gotovo po tp u n o izvan do m ašaja rad n ih ko­ lektiva — i dalje u ru k am a državnog priv red n o g ap arata. Velike p red n o sti novoga p rem a s ta ro m sistem u su, m e­ đutim , neosporne. Već sam a činjen ica da poduzeće, svojim prih o d im a i rashodim a, n ije bilo u k lo p ljen o u državni bu­ džet, već je m oralo p o d m iriti d ru štv en e obaveze realizaci­ jo m na trž ištu , „ p rim o ra la ” je rad n e kolektive da proizvode za p o tre b e trž išta i ono je počelo naglo oživljavati. Pokaza­ lo se da i u uv jetim a jo š uvijek k ru to g državnog p lan iran ja osnovne p ro p o rc ije poduzeća m ogu b o lje zadovoljiti p o treb e stanovništva nego bilo kakvi planovi p ro izvodnje koje su p o stav ljali državni organi. Iak o je država g a ra n tira la podu­ zeću 90% platnog fonda kad zbog poslovnog n e u sp je h a ne bude m oglo p o d m iriti plaće svojih rad n ik a , ip ak je ono m o­ ralo „ z ara d iti” svoj dohodak b o rb o m za tržište. Z arada je počela zavisiti i o d u sp je h a poduzeća, pa je rizik realizacije na trž ištu počeo p a d a ti ne sam o n a državu već i na nep o sred n e proizvođače. Taj tre n u ta k je n astu p io uvođenjem novog p rivrednog sistem a 1952. godine k ad a po­ činje proces oslo b a đ a n ja proizvođača o d n ajam n o g položaja prem a državi. Id ejno-politička koncepcija K PJ o rad n ičk o m sam o­ u p ra v lja n ju p o d sticala je da se p o četn e p ro m je n e u društveno-ekonom skim odnosim a, izvršene p o četkom 1952. go­ dine, nastave brže, sm jelije i do sljed n ije. K ritičk i duh rukovodstva KPJ p rocjenio je da su početne p ro m jen e sam o načele adm inistrativ n o -c e n tra listič k i sistem u p rav lja ­ nja dru štv e n im poslovim a. Polazeći od te ocjene, rukovod­ stvo KPJ je ub rzalo procese d a ljih tra n sfo rm ac ija u d ru štv e­ nom sistem u. 219

Već se p očetkom 1953. godine u p riv re d i Jug o slav ije završava četvorogodišnja sta g n a c ija , izazvana pon ajv iše to­ talnom ekonom skom blokadom , i z a p o čin je p o letn ija indu­ s trijs k a proizvodnja, up rav o zah v alju ju ć i u v o đ en ju sam o­ u p rav ljan ja . U rasp ra v a m a vođenim 1953. godine o puto v i­ m a daljeg raz v ija n ja d ruštveno-eko n o m sk ih od n o sa, tražen a su rje še n ja za neka osnovna p ita n ja . J e d n o takvo p ita n je odnosilo se na tre tm a n osnovnih s re d stav a za p ro izv o d n ju k ojim a je i d a lje država raspolagala i k o ja su b ila isk lju č e ­ n a iz robno-novčanog p ro m e ta tak o d a rad n i kolektivi nisu im ali nikakvih p rav a da rasp o la žu o snovnim sred stv im a. Ovo je bio izraz tad a jo š v ladajućeg g led išta u SK J d a su sred stv a za p roizvodnju sv ojina cijele d ru štv e n e zajednice. M eđutim , p o sta ja lo je sve oč itije d a je u ređ e n je držav­ nog u p ra v lja n ja osnovnim sre d stv im a u s u p ro tn o sti s p rin ­ cipim a radničkog s a m o u p ra v lja n ja i d a je ek o n o m sk i ne­ racionalno, a i nem oguće, s tv o riti iole slob o d n o trž ište i istovrem eno isk lju č iti osnovna sre d stv a iz slobodnog p ro ­ m eta, iz ku p o p ro d aje , kao i o sta lih v rsta ro b a. Polazeći od tih sazn an ja, u 1953. godini o dlučeno je da se sre d stv a za p ro izvodnju p re n e s u n a slo b o d n o rasp o la­ g an je rad n im kolektivim a. Poduzeća su ih m ogla slobodno p ro d av ati i kupovati, čim e je p riv re d n i život p o sta o d ina­ m ičniji, fleksibilniji, racio n aln iji. D rugo važno p ita n je, siste m p ro šire n e re p ro d u k c ije , zauzim a c e n tra ln o m je sto je r se n jim e, zapravo, d e te rm in i­ r a ju stv a rn a p rav a proizvođača u u p ra v lja n ju p riv red o m . D iskusije o izm jenam a u p ro širen o j rep ro d u k c iji, o b an ­ k am a i si., pokazale su da p o sto je velike dilem e, što je om e­ talo sm je lije prela ž en je sa siste m a d istrib u c ije i b u d ž e tira ­ n ja na sistem slo bodnijeg k re ta n ja d ru štv e n o g „ k ap itala" po robno-novčanim i k red itn o -m o n e ta m im z a k o n ito stim a. P rista še slo b o d n ijih trž išn ih o d n o sa z a stu p a le su gle­ dište da tre b a d o p u stiti slobodno k re ta n je d ru štv en o g „ka­ p ita la" na bazi p re tv a ra n ja b a n a k a, kao u sta n o v a za rasp o ­ djelu k red ita, u p riv re d n e org an izacije k o je p r ik u p lja ju slo­ b odna sre d stv a i p la s ira ju ih p rem a p o tre b a m a p riv red e, živeći od u s p je h a u svom p oslov an ju . K a ra k te ristič n o je da su ti stavovi slični k o n cepciji o refo rm i b ankovnog si­ stem a, ko ja će b iti izvršena te k p o četk o m 1965. godine. Ali takva s u gled išta 1954. godine o d bačen a s o b razlo žen jem d a

220

bi njihovo p rovođenje bilo k o rak nazad. Zar to ne bi zna­ čilo početa k delovanja zakona prosečnog profita, početak delovanja zakona kapitalizm a — rek ao je M ilentije Popović, jed a n od tvoraca privrednog sistem a 1953. godine. Problem je rije še n kom prom isno. Po novim propisim a, koji su stu p ili na snagu u početku 1954. godine, sred stv a p rik u p lje n a kam atam a na osnovna sredstva, kao i sred stv a drugih izvora, slijevala su se u tzv. opći jugoslavenski investicioni fond, a služila su za kredi­ tira n je investicija fik siran ih d ruštv en im planovim a. Slični investicioni fondovi fo rm iran i su u rep u b lik am a i lokalnim organim a. S redstva iz investicionih fondova davala su se kao kred iti onim in v estito rim a koji su nudili najb o lje uvjete. F o rm iran je m saveznih, rep ubličk ih i lokalnih investicio­ nih fondova — koji će egzistirati p u n ih jed an aest godina — sp re tn o je p ro n ađ e n a fo rm a kroz k o ju je društvo, država, zahvaćalo oko tri č e tv rtin e svih sred stav a za investicije. T ako se fo rm ira o relativno m oćan d ru štv en i „ k ap ital” u ru k am a organa države. Obračun s liberallstlčkim tendencijam a u SKJ 1954. godine 1 pri­ vremeno zaustavljanje procesa deetatizacije

N akon sve novijih id e ja 1 p ro m jen a d ru štv e n ih od n o sa u periodu od 1949. do k ra ja 1953. godine, k urs d e m okratizacije d ru štv a ušao je u odlu ču ju ću fazu i svako zalijetan je m oglo ga je ukočiti, otežati i priv rem en o zadržati. U tom veom a intenzivnom procesu dem o k ratizacije, d ebirokratizacije i d eetatizacije, sve veće slobode rad a, m isli, shvaćanja i govora, po step en o su n a površin u isplivavala različita, pa i d ija m etraln o s u p ro tn a gledišta, od b iro k ra tsk ih do an a r­ h istič k ih gledišta, ko ja su tražila i n a p u šta n je tzv. jedno­ p a rtijsk o g sistem a, u stv a ri — ra sp u šta n je KPJ. N a čelo novog tala sa koji je u sta o p ro tiv kom unističke o rije n ta c ije u Jugoslaviji izbio je M ilovan Đilas, jed an od s e k re ta ra K om unističke p a rtije Jugoslavije. On se istakao u idejn o j, m oralno-političkoj i pro p ag an d n o j bo rb i protiv staljinizm a, ali je u v a tri te bo rb e po stao pro tiv n ik ideolo­ gije m arksizm a-lenjinizm a. Đilas je p ro p ag irao slobodu po­ litičkog organizovanja. U tom h isto rijsk o m tre n u tk u takva sloboda b i p ru ža la m ogućnost obnove tek srušenog klasnog

221

dru štv a. N astupio je tre n u ta k u kom e se m o rala, u im e od­ b ran e d ruštvenog u ređ e n ja , voditi b o rb a p ro tiv prenagljivan ja u m ije n ja n ju d ru štv e n ih odnosa. Sam o godinu d an a p oslije VI k o n g resa K PJ m o ralo je doći do snažne in terv en cije CK KPJ: n a I I I izv anrednom p lenum u u povodu ra s p ra v lja n ja o Đ ilasovom slu čaju , 16. i 17. ja n u a ra 1954. godine, pozvao je P a rtiju da se su p ro t­ stavi antiso c ija lističk im po jav am a i sh v aćan jim a da su m arksizam i naučni socijalizam z a sta rje li, d a ih tre b a re ­ vid ira ti itd., itd. N ekoliko d an a p o slije I I I plen u m a CK SK J, n a p rv o m za sje d a n ju novoizabrane Savezne sk u p štin e , p o dnoseći 29. ja n u a ra 1954. godine izvještaj o ra d u Saveznog izvršnog vijeća u p ro te k le č e tiri godine, Josip B roz T ito upozorio je d a bi bilo ( . . . ) reakcionarno i šte tn o za o sta ja ti u to m m ije ­ n ja n ju i ra zvitku , kao što bi bilo reakcionarno i šte tn o zalije ta ti se u nepoznato, u ne k a kv e d o k trin a rn e i n eživo tn e k o n stru k c ije , ko je su kao ta kv e ne sa m o osu đ en e da se raz­ b iju o d ru štv e n u pra ksu , već m o g u da na n esu o zb iljn e šte te n o rm alnom razvoju. F ik sira ju ć i tač k u do ko je se u p o č e tk u 1954. godine došlo u razvoju d ru štv e n ih odnosa u Ju g o slav iji, u izv je šta ju se kaže: ( . . . ) H is to r ijs k a je č injenica da su se sve p ro m je n e ( . . . ) povezale u jedan u osnovi p o sta v lje n i d o vršen dru­ štv e n i i p o litič k i siste m , k o ji je izražen i učvršćen n o vim U stavom i d rugim za k o n im a i p riv re d n im p ro p isim a donijetim neposredno p o slije njega. N ije p o tre b n o p o seb n o istica ti da će se taj s iste m ( . . . ) usavršavati i u p o tp u n ja v a ti, a u n e k im s v o jim m a n je ili više va žn im ta čka m a d jelim ičn o i m ijen ja ti. A li taj novi u sta vn i po red a k da t je u sv o jim d ru ­ š tv e n im i p o litič k im osnovam a k o je se ne m o g u m ijen ja ti, o sim u pravcu svog o stvarivanja i usavršavanja. Te osnove čine te m e lj izgradnje socijalizm a i daljeg učvršćen ja i raz­ v itk a jed n e stvarne, so c ija listič ke d e m o k ra tije u Jugoslaviju O čigledno je, dakle, da ruk o v d o stv o K P J, po seb n o Jo sip B roz T ito, in sis tira n a tom e da se b u rn i p ro ces d ru štv e n ih reform i, započet 1949. godine priv re m e n o u sp o ri, rez u lta ti s ta b iliz ira ju i uč v rste p rije svega p u te m o b rač u n a s lib era­ lističkim te n d e n c ija m a u k o jim a je bila k lica ko n trarev o lu cionarnog djelovanja.

222

žna e ta p a u dru štv en o m razvoju, su p ro ta n je d u h u istinske naro d n e revolucije, a posebno nep rih v atljiv za Jugoslaviju kao višenacionalnu zajednicu. Složenosti Jugoslavije odgovara sam oupravni dru štv en i si­ stem , je r on i po definiciji, a ne sam o po im plikacijam a, p retp o sta v lja i razvija politički i ekonom ski pluralizam u obliku veom a široke a u to n o m ije svih ek onom skih i politič­ kih su b je k a ta, što će reći rad n ih , lokalnih i regionalnih za­ jednica, a posebno m aksim alno m oguću političko-ekonom sku sa m ostalnost nacija, n a ro d a i n a ro d n o sti. U ra z d o b lju od Petog kongresa K PJ, 1948, do Šestog kongresa, 1952, rukovodstvo KPJ je stvorilo takvu id ejn u koncepciju izg rad n je sam oupravn o g socijalističkog d ru ­ štva koja bi m ogla odgovarati p o m en u to j složenosti Jugosla­ vije. Osloncem na svoju sam o u p rav n u o rije n ta c iju , KPJ je izvršila h isto rijsk u p re k re tn ic u s p u ta koji je objek tiv n o vodio u sveopći državno-svojinski i b iro k ra tsk i m onopol na p u t bo rb e za sam o u p rav n i d e m o k ra tsk i socijalizam . U svajanjem takve koncepcije n a sta la je ogrom na nesk la d n o st izm eđu rea ln o postojećeg sistem a d ru štv en ih od­ nosa koji su bili sagrađeni na au to k ra tsk o -c en tra lističk im osnovam a i te nove idejno-političke k oncepcije KPJ u čijoj osnovi je rad n ič k o s a m o u p ra v lja n je i n a ro d n a d em o k racija. Ova n e sra z m je rn o st je razum ljiva s obzirom n a to da je bila u p ita n ju rad ik a ln a k ritik a svega p o stojećeg, izvršena gotovo p rek o noći. U svajanjem k o n cepta a n tie ta tistič k e , a n tib iro k ra tsk e re­ volucije 1950. godine, o tvoren je p ro b lem teo rijsk o g i p rak ­ tičnog značaja: kako p re o k re ta ti pravce d ru štv en o g razvoja, kakve su m ogućnosti za o stv ariv an je sa m o u p rav ljan ja. M islim o d a se složenost h isto rijsk e dilem e p red kojom je sta ja lo rukovodstvo K P J, je r ono je donosilo odluke, m o­ že izraziti slijedećom fo rm ulacijo m : id ejn im i teo rijsk im o p red je lje n je m K PJ je z a p riječila p uteve resta u ra c iji ka­ p italizm a i državnog socijalizm a kao dvam a dom in an tn im , i gotovo jed in im sistem im a našeg vrem ena. T reći p u t za koji se op red ijelila bio je p o tp u n o nep o zn at, u sv ijetu nazvan „jugoslovenskim ek sp erim e n to m ". 223

O snovna p ro tiv rje č n o st b ila je u to m e 5to su k ru p n i pro b le m i i n aslijeđ en e, ali jo š žive p ro tiv rje č n o sti d ru štv a pod stic a le cen tra liz am , sistem d o m in acije i d ik ta tu ru u d ru ­ štvu, a K PJ se o p red ijelila za visoko h u m an e ciljeve i najviše d e m o k ra tsk e v rije d n o sti suvrem eno g sv ijeta, za sam o u p rav ­ lja n je slobodnih ra d n ih lju d i u zem lji k o ja je b ila jed n a od n a jz a o s ta lijih u E vropi, s m alo b ro jn o m ra d n ič k o m klasom , a d o m in a n tn o m većinom se ljaštva. U porn o st i istra jn o s t ru k o v o d stv a b ila je m oguća za­ h v a lju ju ći h isto rijsk o j č in jenici da je K o m u n ističk a p a rtija b ila za ista m o n o litn a i da su gen e ra ln u s tra te g iju K PJ iz raz d o b lja 1948— 1952. godine p rih v a tili svi d ru štv e n i slojevi, n a c ije i n a ro d n o sti.

III SA V EZ K O M U N IST A JU G O S L A V IJE U B O R B I ZA N E S V R S T A N O S T U M EĐ U N A R O D N IM OD NO SIM A , ZA S T A B IL IZ A C IJU I R A Z V IJA N JE SA M O UPR AV LJAN JA I ZA P O B O L JŠ A N JE ŽIVO TNO G STANDARDA R A D N IH M ASA (1954— 1960)

N akon su k o b a sa staljinizm om i isk lju č e n ja KPJ iz svjetskog kom u­ nističkog p o k reta, jav lja se p itan je sa kojim revolucionarnim snagam a u sv ijetu SK J tre b a da se čvršće povezuje na m eđu n aro d n o m planu i kakav je s tra te š k i cilj državne van jsk e politike. Iskrslo je p ita n je da li se Jugoslavija m ože u k lju č iti u svjetske toko­ ve d ruštven og razvitka, da li SK J treb a, i da li može, izaći iz relativno u sk ih o k v ira se k ta štv a m eđ u n aro d n o g kom uni­ stičkog po k reta. U jed n o m k ra tk o m raz d o b lju dok su tra ja li sukobi sa In fo rm b iro o m , u je k u „hladnog rata " , k ad a se Jugoslavija k reta la na ivici ratn o g sukoba očekujući oru žan u interven­ ciju sa Isto k a , ostv aren o je savezništvo Jugoslavije sa Grčkom i T urskom (B alkanski p a k t, 1953). Isto v rem en o je KPJ us­ postavila političke k o n tak te sa so cijald em o k ratsk im p a rti­ ja m a Zapada. M eđutim , ova o rije n ta c ija i p rak tičn a politika na sta le su iz o d b ram b e n ih m otiva Jugoslavije i o b ostrano naglašene in te resim a h isto rijsk o g tre n u tk a. K om unističkom p o k re tu Jugoslavije m o ra la je izgledati n ep riro d n a — zbog veom a velikih ideoloških razlika. Osim toga, iskustvo sa nekim z em ljam a Z apada stvorilo je veliko podozrenje (po­ d ršk a k o n tra rev o lu c iji u r a tu i p o slije oslobođenja, d ržan je z a p adnih z e m alja u krizi oko T rs ta o d 1945. do 1953. go­ dine). O čigledno, dakle, Jugoslaviji n ije odgovaralo savezni­ štvo n i sa Isto k o m ni sa Z apadom . T reb alo je izaći iz okvi-

Jugoslavlja — Inicija­ tor 1 pionir pokreta za miroljubivu koegzisten­ ciju u svjetskoj zajedni­ ci naroda 1 država

15

225

ra tih dilem a i zasnovati dugoročn u stra te š k u o rije n ta c iju va n jsk e politike. Takav p ris tu p je p o d razu m ijev ao sv estran o istraž iv a n je ten d e n c ija dugoročnog razv itk a suvrem enog svi­ je ta . N a rje š e n je ove dilem e u tje c a la je ne sam o h lad n a analiza već i rev o lu c io n a rn a sm je lo st ru k o v o d stv a SK J i n jen i k rite riji. U to k u idejno-teorijskog o b rač u n a sa staljin izm o m 1948 — 1953. godine, K PJ je izgradila i svoje poglede n a osnovne ten d e n c ije razv itk a suvrem ene epohe, a p o sebno n a revo­ lucio n a rn e p o k rete u svijetu, nap u stiv ši ra n ije p rihvaćene dogm e sta ljin iz m a o k a ra k te ru suvrem en e b o rb e za d e m o kra ­ ciju, č v rs ti m ir i socijalizam , kao što su jed n o o b razn i k a ra k ­ te r revolucije, faze buržo ask o -d em o k ratsk e i so cijalističk e revolucije, tu m a č e n je p ro le tersk o g in tern acio n alizm a, deko­ lonizacija i si. Već n a VI kongresu K P J (2—7. n o v em b ra 1952) d ati su glavni elem enti novog pogleda n a m eđ u n a ro d n e odnose l u tv rđ e n i prin c ip i v a n jsk e p o litik e Jugoslavije. K ongres s m a tra da je p o d jela svijeta na dva an tag o n ističk a bloka (zapadni n a čelu sa SAD i istočni n a čelu sa SSSR ) izvor nep re k id n o g p o g o rša n ja situ a c ije u sv ijetu , hlad n o g ra ta i trk e u na o ru ž a v a n ju , što vodi op a sn o stim a izb ijan ja novog svjetskog ra ta . K o m unistička p a rtija Jug o slav ije s u p ro tsta v ­ lja se blokovskoj politici p latfo rm o m m iro lju b iv e koegzi­ sten cije: N a su p ro t p o tčin ja va n ju k o m u n is tič k ih i drugih n aprednih p o k reta u s v ije tu i p re tv a ra n ju tih p o k reta u agen­ ture i in str u m e n t e k sp a n zio n istič k e p o litike, m i u spostav­ lja m o ravnopravne odnose i su ra d n ju s n a p red n im p o k r e ti­ m a u sv ije tu , ne nam ećući im sv o ju v o lju i svo je recepte (T ito ). S ta ljin je p re m a svim oslobodilačk im p o k retim a , k o ji su k o lo nijalni sistem raz a ra li ogrom no m rev o lu cio n arn o m ener­ gijom s to tin a m iliona lju d i u k o lo n ijam a i u p o ro b ljen im z em ljam a, im ao sek tašk i, potcje n jiv a č k i stav; dok je sve d ruge s tr u je u m e đ u n a ro d n o m rad n ičk o m p o k re tu s m a tra o m anje-više o p o rtu n istič k im , izdajn ičk im i poburžoaziranim , a K P J je, već na VI kongresu , n a sve te p o k rete gleda­ la kao na široki sv je tsk i p o k re t k o ji je, po snazi i po cilje­ v im a so cijalističk i d e m o k ra tsk i p o k ret. T akva vizija je do­ vela K P J do n jen e glavne teze: b iti za p o tp u n u au to n o m iju 226

i sam ostalnost svakog radničkog i revolucionarnog p o k reta i svakog n aro d a i svake zem lje, b iti p ro tiv blokova, a za n e svrstanost, m ir i m iroljubivu koegzistenciju, a protiv mješ a n ja u u n u ta rn je poslove drugih zem alja, b iti za pravo svakog n a ro d a na slobodu i nezavistan razvoj. Poslije Staljinove sm rti 1953. godine u SSSR 1 u o sta­ lim istočnoevropskim zem ljam a, u m eđ u n aro d n o m kom u­ nističkom p o k retu počeli su se jav ljati znaci n a p u šta n ja n a jg ru b ljih sta ljin istič k ih d eform acija socijalizm a i nerav­ n opravnih m eđusobnih odnosa, so cijalističk ih zem alja je r je sta ljin istič k a p rak sa bila dovela te zem lje i m eđ u n aro d n i k om unističk i p o k ret u o p šte u veom a tešk o stan je. Aprila 1956. godine ra sp u šten je i K om inform . U kom unističkom p o k retu počele su rasp ra v e o različitim puto v im a i oblicim a b o rb e za socijalizam . Dvadeseti kongres KPSS 1956. godine p rihvatio je upravo tu o rije n ta c iju . Na liniji takvih p ro m je­ na došlo je i do norm alizacije odnosa izm eđu SSSR i Jugo­ slavije, n a in icijativ u novog sovjetskog rukovodstva. D vadeset šestog m aja 1955. godine u B eograd je stigla so v jetsk a d ržavno-partijska delegacija, n a čelu s prvim se­ k reta ro m CK KPSS H ruščovom , da n o rm alizira odnose sa Jugoslavijom . Tim e je završena jed n a o d n a jte ž ih b ita k a ju ­ goslavenskih kom unista. S ovjetska delegacija, n a čelu s H ruščovom i Bulganjinom , i jugoslavenska, na čelu s Titom , p o tp isale su Beograd­ sk u deklaraciju, po kojoj tre b a da se odnosi m eđu dvjem a zem ljam a raz v ija ju na prin c ip im a p o što v an ja su v eren iteta, nezavisnosti i ravnopravnosti. G odinu dan a kasn ije, prili­ kom Titove po sje te SSSR, p o tp isa n a je 20. ju n a 1956. godine M oskovska deklaracija o p a rtijs k im o d nosim a izm eđu Save­ za k o m u n ista Jugoslavije i K om unističk e p a rtije Sovjetskog Saveza. U D eklaraciji se ističe stan o v ište o različitim p uto­ vim a socijalističkog razvitka u razn im zem ljam a i u tv rđ u je da se s u ra d n ja izm eđu so c ijalističk ih zem alja i rad n ičk ih p a rtija m o ra zasnivati n a d o b ro vo ljn o sti i ravnopravnosti. N a istim prin c ip im a obnovljeni su, osim sa A lbanijom , odnosi i sa istočnoevropskim zem ljam a i p a rtija m a. Iak o je n akon S taljinove s m rti započela norm alizacija o d nosa sa so c ijalističkim lagerom , a i ra n ije bili uspostav­ lje n i d o b ri odnosi sa zap ad n im zem ljam a, rukov o d stv o SKJ 15*

227

se n ije dalo im p re sio n ira ti ovim p o litičk im u s p je h o m i re­ lativnom sta b iln o šć u svoje m e đ u n a ro d n e pozicije u d ato m h isto rijsk o m tre n u tk u . Savez k o m u n ista Ju g o slav ije o d b ijao je i pom isao n a p o v rata k u Isto č n i b lo k kao vojno-politički savez. N aprotiv, SK J je zasnovao novu s tra te g iju s ciljem d a do p re n a sve k o n tin e n te svojim po litičk im , ek o n o m sk im i k u ltu rn im vezam a. U tom e se uglavnom i u sp je lo za vrlo k ra tk o vrije m e (za 5—6 godina) iako je u času zasn iv an ja tak v a po litik a m ogla izgledati ne re a ln a, p a čak i u to p istič k a . U pravo je nova k o n cepcija v a n jsk e p o litik e n ajv iše d o p ri­ n ije la da Ju g oslavija steče ugled koji n ik ad ra n ije n ije im ala. M oralni i političk i ugled Ju g oslav ije u sv ije tu om ogućio jo j je da, u s u ra d n ji prven stv en o sa In d ijo m , UAR i In d o n e­ zijom , sta n e n a čelo ze m a lja an g ažiran ih u raz ra d i i b o rb i za u sv a ja n je po litik e koegzistencije i rje š a v a n ja svih m eđ u ­ n a ro d n ih p ro b le m a m irn im pu tem . R azvijena ek o n o m sk a i p o litič k a s u ra d n ja dovela je i do s u s re ta na jv iših p red sta v n ik a Ju g o slav ije i n ek ih zem alja Azije i A frike. S re d in o m 1954. godine sa sta li su se T ito i c a r H aile S elasije. K ra je m 1954. i p očetk o m 1955. godine Tito je p o sje tio B u rm u , In d iju , a sa sta o se i sa p red sje d n ik o m E g ip ta G am alom A bdelom N aserom . U su s re tim a T ita i d r­ žavnika Azije i A frike, p osebno N eh ru a, to k o m 1954. i 1955. godine stv o re n a je d o k trin a m iro lju b iv e i ak tiv n e koegzisten­ cije i n esv rstan o sti. Da b i Što više p rid o n ije la u n a p re đ e n ju m ira u sv ijetu 1 a firm ira la p rin c ip e m iro lju b iv e koegzistencije, Jug o slav ija je u od n o sim a sa socija lističk im ze m lja m a težila d a u p ra k si o stv a ri te prin cip e. O dnosi sa z apadnim k a p ita listič k im z em ljam a zn a tn o su po b o ljša n i za v rije m e su koba sa staljin izm o m . E k o n o m sk a pom oć i isp o ru k e vojne op rem e na sta v lje n i su i p o slije n o r­ m alizacije o d nosa sa SSSR. Ali, u sp rk o s p o b o ljša n im odno­ sim a, vlade SAD i V elike B rita n ije su 8. o k to b ra 1953. saop­ ćile svoju od lu k u da Zonu A slobod n e te rito rije T rsta p red a ­ j u pod civilnu u p rav u Ita lije . T ito je izjavio da će Jugoslavi­ j a ulazak talija n s k ih tru p a u Zonu A s m a tra ti a k to m ag re­ sije. Ju g oslavija je m obilizirala oru žan e snage i u p u tila ih p rem a talija n sk o j granici. S itu a c ija je p o sta la veom a k ritič ­ n a. Ali p o tk ra j godine dolazi do sp o razu m n o g p o v lačen ja 228

tru p a sa granica. Na p rije d lo g Jugoslavije došlo je do ne­ p o srednih razgovora sa Italijo m . Pregovori su u sp ješn o zavr­ šeni 5. o k to b ra 1954. podjelom Slobodne te rito rije T rsta. Poslije toga odnosi s Ita lijo m su se po b o ljšali i zajednička granica je p o stala jed n a od n a jo tv o ren ijih u Evropi. Već sredinom p e desetih godina (1955— 1956) Jugoslavija je im ala p rija te ljs k e i no rm aln e m eđ u d ržav n e, ekonom ske i političke odnose sa gotovo svim zem ljam a svijeta. M eđutim , SKJ je ponovo došao u k onflikt sa većinom k o m u n ističk ih p a rtija svijeta, n a sa v jetovanju 64 k o m u n ističk e i rad n ič ­ ke p a rtije 1957. godine u M oskvi. Savez k o m u n ista Jugoslavi­ je tada je potpisao zajedničku d ek laraciju , M anifest mira, ali nije potpisao D eklaraciju dvanaest partija, je r se u njoj posebno in sistira na priznavanju općih osnovnih zak o n ito sti razvitka socijalizm a, a svako o d stu p a n je proglašava o p o r­ tunizm om i revizionizm om koji žele p a ra liz ira ti rev olucionar­ nu e n ergiju radničke klase i sačuvati ili obnoviti k ap itali­ zam. T rebalo je da de k la ra cija oživi p rev aziđ en u ko n cep ciju lagera rukovodećom ulogom jed n e p a rtije , a u stv ari bila je upe re n a p rotiv politike SK J. K o n k retn i povod za p ro šire ­ n je drugarske k ritik e jugoslavenskog revizionizm a bio je N acrt pro g ram a SK J u p roljeće 1958. godine. U tim k riti­ kam a napada se jugoslavensko o d ređ e n je suvrem enog d ru ­ štvenog razvitka, ocjena blokovske politike, p rav o na vlastiti p u t u socijalizam , stav o ulozi so cijalističk e države, o od­ nosim a m eđu socijalističkim zem ljam a i si., a sve to je došlo do izražaja i u osudi „jugoslavenskog revizionizm a" n a sa vjetovanju k om unističkih p a rtija 1960. godine. Ideološka polem ika n ije b ila p rać e n a rask id o m svih drugih veza, iako su se čule i takve p rije tn je . Ali se razvoj e konom skih odnosa zaustavio, a došlo je i do sto rn ira n ja n ekih trgovačkih ugovora i sličnih ak cija. Ne p o p u šta ju ć i ničijim p ritiscim a, Jugoslavija je istra ja la u o rg an iz ira n ju svjetskog p o k reta nesv rstan ih zem alja. U družene ak cije n o ­ vooslobođenih i neangažiranih država dovele su, konačno, do konferencije neangažiranih, održan e od 1. do 6. sep tem ­ b ra 1961. godine u B eogradu. Na njoj su kao ak tiv n i učesni­ ci sudjelovali šefovi država i vlada iz 25 zem alja sv ijeta, a p redstavnici triju zem alja iz L atinske A m erike kao p ro m a ­ trači. 229

U to k u p e to g o d išn je d ru štv e n e reform e 1948— 1953. godine k o ja predsta v lja v eliku p re kre tn ic u SK J izveo Je najv eću idejno-političku preo rije n ta c iju u svojoj h isto riji. Taj d ram a tič n i rask id s d ogm atizm om i u sv a ja n je nove idejne, teo rijsk e i po litičk e ko n cep cije n ije se m ogao izvesti bez p o tre sa u P a rtiji. B orba p ro tiv đilasovštine p red sta v lja p rv u o z b iljn iju 1 jač u in te rv en c iju pro tiv bu ržo a sk e ideologije, k o ja se po­ javila u KPJ prvi p u t od njen e ko n so lid acije jo š u m eđuratn o m razdoblju. Ovom o štro m in terv en cijo m zap rečen je d ire k tn i o tvoreni m alograđansko-bu ržo ask i u tje c a j za n a re d ­ nih desetak i više godina. Tim povodom ruk o v o d stv o K PJ je ocijenilo da je sam oupravni sistem uglavnom m anje-više konzistentno izgrađen i dograđen za d a tu h isto rijsk u etap u . Na osnovu takve ocjene i direk tiv e p a rtijsk o g ruk o v o d stv a zam rle su rasp ra v e o p o tre b i ra d ik a ln ijih p ro m je n a u d ru ­ štvenom siste m u od p o četka 1954. do k ra ja 1956. godine. U tom raz d o b lju izvršiće se sam o m in im aln e izm jen e u društveno-ekonom skim odnosim a, iako je i p o slije uvo đ en ja novog p rivrednog sistem a, 1952. godine, u p ro d u k cio n im odnosim a i da lje d o m inirao državno-svojinski m onopol. Novo je bilo uglavnom to da su rad n i k olektivi m o rali reali­ zirati dohodak na trž ištu , u k in u ti su državni p lan sk i nalozi, ali država je i d alje određivala p latn i fond svakom rad n o m kolektivu i čitavim viškom ra d a su v eren o raspolagala. Tako je, uglavnom , bilo sve do prvog p o k u ša ja re fo rm e p riv red n o g sistem a 1961. godine. Glavni razlog zasto ja u d a ljo j refo rm i je u to m e što je idejno-politički stav ruko v o d stv a K PJ bio da višak rad a p rin ­ cipijelno p rip a d a d ru štv u , a ne pro izvođačim a, poduzećim a, i da ga država rasp o d je lju je . Iako državni organi, od 1952. godine, n isu m ogli o d re­ đivati priv re d n im o rganizacijam a proizvodne planove, p rik u p ­ ljali su raznim in stru m e n tim a najveći dio v iška rad a od proizvođača i n jim e raspolagali i alo cirali ga po g ran am a privrede. Da bi se ostv arili d ru štv e n i planovi, držav a (organi vla­ sti i dru štv en o g s a m o u p ra v lja n ja fed eracije, rep u b lik e i ko­ m u n e) im ala je vrlo veliku in g ere n c iju i zak o n sk a p rav a da Stabillzadja Izvršenih promjena u društvemenoSziusteUvljTnjPe cesa deetatizacije

230

raznim ekonom skim , pa i adm in istrativ n im m je ram a u sm je ­ ri sve privredne organizacije da svojim rad o m realizira kon­ cepciju privrednog razvitka koju je u tv rd ila federacija, re­ publika ili kom una. D om inantnu poziciju u raspolag an ju dijelom nacional­ nog dohotka Jugoslavije, koji se izdvajao za investicije, ima­ li su državni organi federacije. Oni su snažno u tjecali na to kako će se u p o trije b iti investiciona sred stv a p riv red n ih organizacija, kom una i republika: raspolagali su s n a jm a n je 1/3 svih sred stav a za investicije koje su dijelom nep o sred n o distrib u ira li, a dijelom u p o trije b ili za u sm je ra v a n je inve­ sticionih sre d stav a rad n ih organizacija, kom una i rep u b lik a. Jačinu toga u tje c a ja i stu p a n j etatizacije društveno-ekonom skih odnosa pokazuje k re ta n je u d jela po jed in ih su b jek a­ ta u fin a n c ira n ju investicija od 1952. do 1958. godine.

federacije

0,9 4,6 10,8 11,6

ostalih organizacija

_ — —

republika

21,7 315 31.1 36.0 38,7 31,0 30,6

_

_

1.5 8.5 72 9,4 8.2 5,0

48.2 14.7 9,3 8.8 7.8 7,0

77,9 16.1 41.0 37,5 30.6 30.0 38,5

0.4 2.7 4,7 82 6,7 5.4 6,4

kotara

privrednih organizacija

1952. 1953. 1954. 1955. 1956. 1957. 1958.

općina

Godina

Udi o

fs 1! _ — —

0,9 12 6,8 0,9

Iz p o d a ta k a se vidi da su organi fed eracije raspolagali najvećom m asom sre d stav a za investicije. Svi drugi inve­ s tito ri — rep u b lik e, ko tari, k om une i deseci h ilja d a p riv red ­ nih organizacija — k o n k u rira li su za do b iv an je sre d stav a od federacije, d aju ći svoj udio iz fondova k o jim a su ras­ polagali. T akvim sistem om in v estira n ja fed e ra c ija je m ogla u tje c a ti na investiciona k re ta n ja u zem lji je r je raspolaga­ la na jm o ć n ijim sredstvim a, k ojim a je m ogla u tje c a ti na p o litik u svih drugih investitora. 231

U p o treb a sre d stav a općeg investicionog fo n d a federaci­ je o dređivala se saveznim d ru štv e n im plan o m koji je u tv rđ i­ vao koliki se k red iti m ogu dod ijeliti p o jed in im p riv red n im g ran a m a ili za p o jedine nam jene. Na taj n ačin sred stv a su se p lan irala tam o i u tolikom opsegu k ak o su to p lan irali organi federacije. a) D ržavni organi su držali u svojim ru k am a p o litik u lične p o tro š n je o d govarajućim sistem o m n a g ra đ iv a n ja u p riv re d i i izvanprivrednim djela tn o stim a . b ) U čitavom p e rio d u od uv o đ en ja rad n ičk o g sam o u p rav ­ lja n ja sistem i po litik a c ijen a bili su u ru k am a države. N jeni organi su p ropisivali c ijene za gotovo sve proizvode. c) Čitav siste m v a n jsk e trgovine, deviznog po slo v an ja i svih o sta lih tra n s a k c ija sa inozem stvom (m e đ u n a ro d n i zajm ovi, m e đ u n a ro d n i ugovori o poslovnoj su ra d n ji, koope­ rac iji itd.) bili su p o tp u n o u ru k a m a d ržav n ih organa. U kazivanjem sam o na neke m eto d e zah v aćan ja najvećeg dije la viška ra d a od stra n e d ržavnih o rg an a i n a k v a n titativ ­ ne odnose u rasp o d je li nacionalno g d o h o tk a ne isc rp lju je se odgovor n a p ita n je o k a ra k te ru p ro m je n a društveno-ekono m sk ih od nosa u p e rio d u 1954— 1958. godine. Pa ip ak , i na tem e lju tih d jelom ičnih p o d a ta k a , vidi se d a su u tom p e rio ­ du raz v itk a o rgani državne v lasti d ržali u ru k a m a k lju čn e pozicije u u p ra v lja n ju priv re d o m i da je tem p o p ro cesa deeta tiz a c ije d ru štv e n ih o d nosa bio, u od n o su n a perio d 1952— 1954. godine, u s p o re n . Z ato se nam eće p ita n je koji s u uzroci tog u s p o ra v a n ja. Izvjesno priv re m e n o u sp o ra v a n je p ro ce sa d e m o k ratizaci­ je i dee ta tiz a c ije d ru štv e n ih odnosa 1954— 1958. godine, izra­ ženo n a ro č ito na p o d ru č ju rasp o la g an ja sred stv im a za in­ vesticije, n a stu p ilo je kao re z u lta t b ro jn ih i različitih fak­ to ra : d e lik a tn o st fo rm ira n ja p o tp u n o nove, do tad a n epo­ z n a te e k onom ske s tr u k tu re (p ro v je ra v a n je novih rje š e n ja u siste m u za h tije v a v rije m e ), o tp o r o rg an a d ržavne u p rav e (ona, po svojoj p riro d i, teži da se sta ln o rep ro d u c ira ), zaosta­ la, n e razvijena i d isp ro p o rcio n a ln a p riv re d a (stih ijn o je vuk­ la na k o n c e n tra ciju a k u m u la c ije u ru k am a c e n tra ln ih o rgana d ru štv e n e zajed n ice) i si. Jed n o m rije č ju , p ro ces preobražav a n ja c e n tra listič k e ekonom ske s tru k tu re u sam o u p rav n u , nužno je m o ra o p ro ći i kroz n aizm jen ičn e faze u b rz a n ja i za sto ja. 232

Osim ovih fak to ra, jo š uvijek je bilo i nevjerice u mo­ gućnost i sp rem nost rad n ih kolektiva da na račun lične p o tro šn je o siguraju visok stepen ak u m u lacije i investiranja u nove proizvodne kapacitete. Ta nevjerica bila je čak i po­ jač a n a izvjesnim pojavam a koje su im plicirale m ogućnost takvog slobodnog po n a šan ja proizvođača. Pošto jo š nisu bili stvoreni takvi ekonom ski odnosi u proizvodnji u kojim a bi m ate rijaln a egzistencija rad n ih kolektiva u budućnosti zavi­ sila od toga kako posluju, kako i koliko in v estiraju , bilo je slučajeva lošeg odnosa p rem a investicionim fondovim a. To je pobuđivalo su m n ju u d obre na m je re jednog dijela rad n i­ ka i rukovodećeg k a d ra u poduzećim a u pogledu proširene rep ro d u k cije. Bilo je neizvjesnosti da li će radnici „pojesti" ak u m u laciju toliko p o tre b n u za razvoj zaostale privrede. N a p o d ru č ju političkog sistem a u razd o b lju od 1953. do 1962. sva pažnja je k o n c e n trira n a n a sam o jed an njegov dio — na kom unalni sistem . Izm jen am a u priv red n o m siste m u 1954. godine d ate su od ređ en e funkcije lokalnim organ im a v lasti u reg u liran ju privrede. Takva rje š e n ja bila su izraz idejno-političke kon­ cepcije o izgradnji novog kom unalnog sistem a i od samog po četka sa m o u p ra v lja n ja to je bio stra te g ijsk i cilj KPJ u globalnoj koncepciji izgradnje sam o u p rav n o g socijalističkog sistem a. N akon niza p ren e se n ih ovlašćen ja sa org an a vlasti fede­ rac ije i rep u b lik a na lokalne organe vlasti — m jesne, k o tar­ ske i g radske naro d n e odb o re — n a sta o je problem form i­ ra n ja ja k ih osnovnih jed in ica lokalne v lasti, stv aran jem tak ­ vog lokalnog c e n tra vlasti koji će m oći v ršiti privredne, k u ltu m o -p ro sv je tn e , socijalno-zdravstvene i političke funkci­ je. To je, naravno, dovelo do rad ik aln o g sm a n je n ja b ro ja lokalnih organa vlasti. Već 1952. godine u m je sto 7.104 m jesna na ro d n a od b o ra fo rm ira n o je 3.881 op ćin sk ih , 241 gradski i 327 k o tarsk ih n a ro d n ih odbora. Po novom sistem u rasp o d je le d o h o tk a izm eđu poduzeća i države, uvedenom 1953. i 1954, organi lokalnih vlasti „uba­ cili” su se u rasp o d je lu dobiti poduzeća. Na osnovi propisa koji su u početku 1954. godine uveli sistem „o bračunska plaća — d o b it”, lokalni organi vlasti dobili su p ravo zahvaćan ja gotovo cijele d o biti poduzeća. 233

Stvaraoci ekonom skog 1 političkog sistem a, k ad a su se odlučili da o rganim a kom une d a ju tak v u vlast n ad poduze­ ćem , polazili su od idejno-političkog g led išta da je kom una takva z ajed n ica proizvođača i p o tro ša č a u kojoj se njihovi odnosi n a jb o lje u s k la đ u ju . Z ato je k o m u n am a n a m ijen jen a uloga jed n o g od nosioca p ro širen e rep ro d u k c ije . K om une su fo rm ira le svoje investicione fondove. Sve to — ja č a n je m ate rija ln e osnove općina, p ren o še­ n je poslova s k o ta ra na općine — p red sta v lja p roces koji je p rip re m a o p rije la z na k o m unalni sistem započet sep tem b ra 1955. godine. T ada je b ro j lokaln ih o rg an a vlasti sm anjen: općina — od 3.912 u 1954. godini n a 1.479 u 1955. godini, k o ta ra — od 329 na 107. U kratko, o rgani k om une su u p ro ce su decen tralizacije u p ­ ra v lja n ja priv re d o m po step en o zauzim ali dio p rav a k o ja su u ru k o v o đ en ju poduzećim a p rip a d a la saveznim i republič­ kim org an im a vlasti. R azum ije se, u neu sp o red iv o blažim oblicim a nego što su b ila p rav a ra n ijih AOR, ali sa politič­ kim u tje c a je m k oji se n a ro č ito očitovao u im en o v an ju ru k o ­ vodilaca poduzeća i u p rav u u p lita n ja u rasp o d je lu dohotka. O s tu p n ju op e ra tiv n e d ecen tralizacije govori i p o d atak da je savezna u p ra v a 1948. im ala 47.300, a 1956. godine 10.328 službenika. U svim rad n im kolektivim a, i u p riv red i i izvan priv­ red e po sto ja li su, dakle, o rgani s a m o u p ra v lja n ja , a na nivou kom une k o n s titu ira n je institu c io n a ln i m ehanizam d ru štv e­ nog sa m o u p ra v lja n ja . O snovne p a rtijsk e , sin d ik aln e i druge o rganizacije bile su ta k o đ e r aktivni fak to ri sam o u p rav ljan ja. S d ruge stra n e , politički vrhovi d ru štv a su zadržali u ru k a ­ m a ključeve u p ra v lja n ja globalnim d ru štv e n im procesim a, n a ro č ito u d o n o še n ju n a jz n a č a jn ijih d ru štv e n ih odluka. Ne­ ka p o d ru č ja (n a p rim je r, služba državne b ezb jed n o sti) bila su p o tp u n o van k o n tro le p red sta v n ič k ih i p a rtijs k ih forum a. K ra je m 1952. godine okončan ;e gotovo četv o ro g o d išn ji period og ro m n ih p riv re d n ih teškoda k oje su izazvale stag n aciju . U to k u tog p erio d a sto p a r a s ta p riv re d e i zaposlenih k reta la se oko nule. M eđutim , s re d in o m p e d e se tih godina izvršena je kva-

Prom jena ekonomske 1,0 pJS dJa

234

lite tn a izm jena s tru k tu re in d u strijsk e proizvodnje po nam je­ ni p o trošnje. Kategorija Sredstva rada Materijal za reprodukciju Potrošna roba

1939. godine

1947. godine

1955. godine

5,1

7,8

18,5

61.1 33,8

57,7 34,5

54,4 27,1

S tru k tu ra in d u strijsk e proizvodnje m ije n ja la se u sm je­ ru izrade proizvoda suvrem enijeg tip a i višeg s tu p n ja o b ra ­ de, a posebno u sm je ru izgradnje „in d u strije koja gradi in­ d u s tr iju ”. Od 1947. do 1955. godine tro s tru k o se povećala proiz­ vodnja stro jev a za in d u striju , oko 70 p u ta se povećala p ro­ izvodnja stro jev a za građevinarstv o , n a sta la je nova proiz­ vodnja vozila, ele k trič n ih strojeva, složenijih p o ljo p riv red n ih stro jev a itd. Ali je zato vrlo sporo rasla p ro izvodnja za po­ treb e d ruštvenog sta n d a rd a. P rivred n i razv itak se ostvario uz izvanredno velike nap o re cjelok u p n o g n a ro d a i uz vrlo nizak sta n d a rd radnika. Uzevši u o bzir i ra t i p o slije ra tn u izgradnju, iste generacije su već p e tn a e st godina podnosile velike n a p o re i žrtve. P ro m je n a ekonom ske p o litike u prav cu jač a n ja životnog sta n d a rd a po sta la je nužna iz dva razloga. Bilo je nem oguće voditi do k ra jn o s ti n a p e tu ekonom sk u p o litik u k o ja traži najveće na p o re i o d ric a n ja lju d i od ele m e n ta rn ih p o tre b a i u jed n o osig u rati n a p re d a k dem ok ratizm a. S druge stran e, n ije se m ogla d alje iscrp ljiv ati jed n a ista gen eracija k oja je p o dnijela s tra h o te rata , izvršila obnovu razo ren e zem lje 1 odoljela teškoj ekonom skoj blokadi. C entraini k om itet SK J je 1955. godine donio o d lu k u da se m o ra m ije n ja ti ekonom ska p o litik a zem lje u p rav cu bržeg p ovećanja životnog sta n d a rd a . U n ared n o m p erio d u dolazi do velike priv red n e ekspanzije. In d u strijs k i rast, o d 1953. godine, počevši po godinam a, iznosio je 11%, 14%, 16%, 10%, 17% itd., odnosno 1952 — 100%, 1953 — 111%, 1954 — 126%, 1955 — 147%, 1956. godine — 162%, što sp ad a u najveće stope ra s ta u svijetu. E k sp an zija p riv red e praćen a je jo š većom e kspanzijom zaposlenosti; 1953. godine bilo je u k u p n o 1,846.000, 1954 — 2,050.000, 1955 — 2,215.000, 1956 — 235

2,216.000, 1957 — 2,392.000 zaposlenih. K oliko je to b ila re­ lativno snažna ek sp an z ija vidi se iz p o ređ e n ja s razd o b ljem 1949— 1952. godine: in d u strijsk a p ro iz v o d n ja 1952. bila je n iža za 2% u o d nosu na nivo u 1949. godini. T ako d o b a r razvoj priv re d e bio je rea ln a osnova za p o ­ s ta v lja n je velikih za d ata k a za D rugi p eto g o d išn ji p lan raz­ vitk a p riv re d e 1957— 1961. godine. Pred v iđ en o je da se nacio­ nalni d ohodak poveća za oko 54,5% ili za više od 9% go­ d išnje, da se d ru štv e n i b ruto-proizv o d u in d u striji poveća za oko 70% ili 11% godišnje, u po ljo p riv re d i za više od 42% ili 7,5% godišnje. P riv re d a je svojom snagom , i pod u tje c a je m sn ažn ih im ­ p u lsa koje je dobivala u tom p e rio d u , b ila k a d ra da p rije ro k a rea liz ira b itn e ciljeve plana. Već 1960. godine o stv aren je n acionalni d o h odak koji je plan o m bio p red v iđ en za 1961. godinu. U m jesto sto p e od 9% , r a s t je tek ao po sto p i od oko 12% godišnje. U sk la d u sa tim k re ta n jim a , o stv a re n a je v isoka sto p a p o ra s ta lične p o tro š n je — više od 10 % godiš­ n je; učešće tro šk o v a ish ra n e u s tr u k tu ri lične p o tro šn je sm a­ n je n o je od 48,5% na 43% već 1960. godine; b ro j p u tn ič k ih a u to m o b ila povećan je za oko tri p u ta, friž id e ra za 8 p u ta itd. I n a p o lju sta m b e n e izg rad n je o stv a re n je, u osnovi, p ro g ra m da se u gradovim a izgradi oko 200.000 stanova. T ako veliki u sp je si u p riv re d n o m razv itk u rez u lta t su m nogih fak to ra. P ro m je n e u priv re d n o m siste m u zn atn o su p ro širile o kvir in icijative kolektiva, p riv re d a je p ro širila veze sa m eđ u n a ro d n im trž ište m , raz b ije n a je ek o n o m sk a blo k ad a, o tv o re n o je novo trž ište u z e m ljam a so c ijalističk o g lagera. O sim toga, vođena je p o litik a eksten ziv n o g razv o ja i čas ja ­ če, čas sla b ije inflacije. Obnavljanje procesa deetatlzacije. Izrada idej­ ne koncepcije dugoroč­ nog društvenog razvoja (Program SKJ)

S edam -osam godina nflkon pred a je fab rik a n a u p ra v lja n je rad n ici­ m a, k raje m p e d e se tih godina, d ru ­ štveni odnosi se jo š n isu b itn o iz­ m ijenili. Ali sta g n a c ija u ostvarivan ju ideje s a m o u p ra v lja n ja nije se m ogla dugo o d ržati. So­ c ija ln a i n a c ionalna s tr u k tu ra jugo slav en sk o g d ru štv a rep ro ­ d u c ira la je snage koje su sve jač e p ritisk a le u p rav cu prev­ lad a v a n ja e ta tistič k o g „ m onolitnog ” sistem a. Pri to m e je ulogu „ m o to ra ” p ro m je n a im a la id eja sa m o u p ra v lja n ja . 236

K om unistički p o k ret Jugoslavije tak o je k o rje n ito do­ živio sukob sa staljinizm om da je idejni i m oralno-politički o bračun s doktrinom i koncepcijom državnog socijalizm a bio potpun, tem e ljit — p ovratak na te pozicije i koncepcije bio je objektivno gotovo nem oguć. P ovratak na p ro k ap italističk e odnose građanskog društva, s druge stran e, takođe je im ao m alo m ogućnosti: u revoluciji je i o b raču n s tim dru štv o m bio tem eljit, a takav bi o b rt izbjegao o pasnosti građanskog rata . R evolucionarna opred ijeljen o st za sam oupravni p u t raz­ vitka, s treće stran e, bila je snažna i sv estran o prihvaćena ideja, a njeno o stv aren je tek započeto, p a je stag n acija bila gotovo nem oguća. Drugog p u ta osim o stv ariv an ja sam oup­ rav ljan ja , dakle, n ije bilo. Poslije opisane stagnacije m ora­ la je opet oživjeti inicijativa za nove d ru štv en e reform e. I, zaista, već kraje m 1956, tri godine n akon zasto ja idejno-političke m isli, obnovljena je disk u sija o pro b lem im a da­ ljeg razvitk a socijalističke d em okracije Jugoslavije. Na za­ s je d a n ju Savezne naro d n e sk u p štin e u d ecem b ru 1956. godine, E dvard K ardelj, jed a n od n a jis ta k n u tijih tvo­ rac a sam oupravnog sistem a, a firm ira ju ć i g en eraln u lin iju izgradnje d ruštvenog sistem a, u svom govoru, izm eđu ostalog ističe: N edavni m ađarski događaji (rije č je o pobu­ ni u M ađarskoj 1956. godine — D. B.) ponovno d o ka zu ju k o lik o sm o bili u pravu kada sm o se o dlučno su p ro tsta vili k ako p r itis k u sta ljin ističk ih koncep cija ta ko i p o k u ša jim a da se ( . . . ) restauriraju p o litičke fo rm e klasične b u rlo a sk e države. U kazujući n a m eđu n aro d n o zn ačen je jugoslavenskog p u ta, K ardelj n astav lja: ( .. .) Za taj p u t m o ra m o se uporno b oriti ne sam o zbog sebe nego i zbog socijalizm a uopšte. Uspesi na to m p u tu biće naš doprinos rešavanju prelazne krize u k o jo j se m eđu n a ro d n i socijalizam nalazi. A on se u to j prela znoj krizi ne nalazi zato što je nesposoban da opstane ili što ga d ru štven e snage v u k u nazad, nego zato što je sazreo da ide napred, a naišao je na kočnice ko je sp u ta ­ vaju njegovo dalje kretanje. U svom izlaganju d ru g K ardelj dalje ističe ( . . . ) u to k u p o slednje godinu-dve dana ( . . . ) naše in tervencije im a ju ten d e n c iju da se ( . . . ) d irektn o pretvore u b iro k ra tsko-adm inistrativn e m eto d e rukovođenja. R ukovodstvo KPJ je, kao i ran ije, s m a tra lo da u sp je h jugoslavenskog p u ta u socijalizam m ože b iti velik prilog p reb ro đ a v a n ju krize m eđ u n aro d n o g rad ničkog, p o sebno ko237

m u n lstičkog p o k re ta — k ru p n i p o rem ećaji u to v rijem e po­ javili su se u gotovo svim so cijalističk im zem ljam a (posebno u M ađ arsk o j, P oljskoj, SSS R ). K ongres rad n ič k ih sav jeta, čije je sazivanje predloženo jo š 1954, ali je staln o odgađano, da bi se od ržao tek od 25. do 27. ju n a 1957. godine, značio je po litičk i p o d sticaj u p rav c u te m e ljitih izm jena priv red n o g siste m a koje su bile uv jet raz v itk a radničkog s a m o u p ra v lja n ja . K ongres je zah ti­ jevao d a se što slobodnije fo rm ira i ras p o d je lju je u k u p an p rih o d poduzeća, da se o b jek tiv iz ira iu obaveze rad n ih kolek­ tiva p re m a zajednici, a da se, nak o n izv ršen ja tih obaveza, d a lja rasp o d je la do h o tk a poduzeća na ličnu p o tro š n ju i aku­ m u la c iju p re p u s ti slobodnoj volji rad n ih kolektiva. Takvi su stavovi značili z a htjev proizvođača za o slo b o đ en jem od si­ ste m a tsk e svakodnevne k o n tro le države, z a h tjev da se rad n im org an izacijam a p ruži više slobode u p riv re đ iv a n ju i rasp o ­ lag a n ju dohotkom . M eđutim , rasp ra v e o izm jen am a u p riv re d n o m sistem u n isu o dm akle d a lje od p ro b le m atik e rasp o d je le dru štv en o g proizvoda izm eđu p red u zeća i kom u n e i d ru g ih te rito rija l­ nih zaje d n ica (re p u b lik a i fed e ra c ija ). M noga p ita n ja siste­ m a (p ro š ire n a re p ro d u k c ija , p lan iran je , trž ište i cijene, de­ vizni siste m itd .) ne sam o d a su o sta la n e raščišćen a već se nisu ni tražile rad ik a ln e p ro m je n e n a tim p o d ru čjim a . Ra­ sprave su jo š bile daleko od k o h e re n tn e koncepcije. D iskusije vođene u to k u 1957. godine o d alje m razv itk u socija lističk ih d ru štveno-ekonom sk ih od n o sa n isu donijele neke nove p rin c ip ije ln e stavove, uglavnom su rea firm ira le onu osnovnu k o n cepciju društv en o g sa m o u p ra v lja n ja n a sta lu u pe rio d u od 1949. do 1954. godine. Ali te d isk u sije u kazale su na jaz koji p o sto ji izm eđu id eja i d ru štv e n e realn o sti, i to je bio neo p h o d an k o rak da se p o k ren e p ro ces novih p ro m je n a u d ru štv e n o m sistem u. Zato su k ra je m 1957. godine do n esen i novi zakonski p ro ­ pisi ko jim a su izvršene izvjesne p ro m je n e u p riv red n o m si­ s tem u s važnošću od 1. ja n u a ra 1958. godine. Novi Zakon o rad n im o dnosim a p ro širio je sa m o staln o st kolektiva u reg u lira n ju njegovih m eđ u so b n ih odnosa. O stva ru ju ći u sta v n o pravo na sa m o u p ra vlja n ju , kaže se u Z akonu radnici neposredno i p re ko organa sa m o u p ra vlja ­ nja o d lu ču ju o s v o jim m e đ u so b n im o d n o sim a k o ji proizila238

ze iz zajedn ičkog rada u p rivrednoj organizaciji; radni kolek­ tiv kaže se u članu 125. pošto p o d m iri obaveze prem a d ru štven o j zajednici, sam ostalno od lučuje o u p o treb i ostvare­ nog d o hotka i u tvrđ u je lične do h o tke svo jih članova na osno­ vu uspjeha u radu svakog o d n jih i cijelog radnog kolektiva. U čl. 126. se u tv rđ u je da radni kole k tiv i sa m o sta ln o odlučuju o zasnivanju i p re sta n k u radnog odnosa kao i o drugim p ita n jim a ličnog statusa radnika. U to k u 1957. i početkom 1958. godine rukovodstvo SKJ raz m a tra lo je cjelo k u p n u pro b le m atik u izgradnje socijaliz­ m a u Jugoslaviji, u okviru p rip re m a V II kongresa SK J, koji će d o n ije ti Program SK J. U stv a ra n ju Pro g ram a angažiran je širok krug n a jv iših p a rtijs k ih i državnih rukovodilaca, kao i n au čn ih rad n ik a. Bila je to p rilik a da se fo rm u liraju iskustva p ro šlo sti i u tv rd e pravci d ru štv en o g razvitka. Uči­ njeni su veliki n a p o ri d a se, na tem e lju isk u stav a svjetskog socijalističkog p o k reta , i na ro č ito v lastitih po u k a d ruštvene prakse, na n aučnoj osnovi fo rm u lira ju zak o n ito sti d ru štv e­ nog razvitka i u tv rd e ciljevi i m eto d e d ru štv en o g razvoja. R ukovodstvo SK J P rogram om ponovno upozorava da ( ...) država im a ten d e n c iju da p rivredu liši njenog u nutrašnjeg pokretača, ka ko bi sam u sebe postavila i predstavila kao d ru štv e n u neophodnost ( . . . ) Posle u čvršćen ja vlasti radnič­ ke klase i radnih lju d i uopšte, pita n je po step en o g odum ira­ nja d rta v e javlja se kao osnovno i od su d n o p ita n je socijali­ stičkog d ruštvenog sistem a. U sfe ri ek o n o m sk ih odnosa taj proces isto vrem en o znači i proces savlađivanja o stataka dr­ žavnog k a p ita liz m a . . . U P rogram u SK J govori se da su proizvođači, rad n i ko­ lektivi, kom une, so cijalističke dru štv e n e organizacije i d r­ žava osnovni nosioci socijalističkog d ru štv en o g razvitka, da ( . . . ) socijalistička država ( . . . ) izrasta iz p o treb e tih socija­ listič k ih fa kto ra ( . . . ) , da o m oguću je n jih o v u slob o d n u akci­ ju u o k v iru opšteg d ru štven o g plana i jed in stven o g privred ­ nog siste m a . .. Osnovni cilj navedenog socijalističk o g razv itk a je stv a ra ­ nje slobodne zajednice proizvođača, zajednice ( ...) u kojoj, u k ra jn jo j liniji, sv a ki od njih — bilo u p ro izvo d n o j organizaci­ ji ili izvan nje — im a svoje m e sto kao a k tiva n činilac u borbi za dalji razvitak proizvodnih snaga i za p o d m ire n je životnih p otreba čoveka. T u se gubi razlika izm e đ u neposrednog pro239

izvođača i radnog čoveka izvan nep o sred n o g m a terija ln o g proizvodnog procesa, a čitava d ru štv e n a zajednica p o sta je zajednica proizvođača. Taj proces d ru štv e n ih preobražaja biće osnovna k o ra kte ristik a d ru štven o g ra zvitka cele epohe socijalizm a ka p u n o m o stv a re n ju osn o vn ih d ru štv e n ih i eko­ no m sk ih ciljeva radnih lju d i — ka k o m u n izm u . U skladu sa takvim sh v aćan jim a P ro g ram SK J d e fin ira socijalizam kao ( . . . ) d ru štv e n o ure đ en je zasnovano na podr u štv lje n im sred stv im a za proizvod n ju , u k o m e d ru štv e n o m p roizvo d n jo m u p ra v lja ju u d ru žen i n e p o sred n i proizvođači (podvukao D. B.). P rogram naglašava da se m o ra o sig u ra ti p ro ces oslo b a­ đ a n ja rad a i proces stalnog š ire n ja slobode lju d sk e ličnosti: S ocijalizam ne m ože ličnu sreću čo veko vu p o d ređ iva ti ne­ k a k vim „višim ciljev im a ”, je r je na jviši cilj so cija lizm a lična sreća čoveka. U svajanjem P ro g ram a SK J 1958, o p šta društveno-politička klim a p o sta ja la je sve pov o ljn ija za izražavanje slobod­ n ijih gledišta i za slo b o d n iju ak tiv n o st p o jed in aca i organi­ zacija u njihovim težn jam a da se d ru štv e n i odnosi što rad i­ kalnije m ije n ja ju . Z avršna rečenica P ro g ram a SK J glasi: N išta što je stvoreno ne srne za nas b iti to liko sveto da ne bi m oglo b iti prevaziđeno i da ne bi u stu p ilo m e sto o nom e što je još naprednije, jo š slobodn ije, jo š Iju d sk ije . O na je izraz takvog političkog k oncepta i rasp o lo žen ja. U v rijem e k ad a je stv a ra n P ro g ram SK J, 1957. i počet­ kom 1958, državna m oć, posebno u d ru štv en o j i ek onom skoj s tru k tu ri, d o m in an tn a je. Znači d a su se m ogle očekivati relativno brze p ro m je n e u društven o -ek o n o m sk im odnosim a poslije u sv a ja n ja Program a. Ali pro šlo je g odinu d an a od u sv a ja n ja P rogram a SK J na V II k o n g resu 1958. godine dok se sazvao Drugi plenum CK SKJ (18. i 19. m aja 1959) i to je prva rad n a sjednica C entralnog k o m ite ta po slije kongresa, pošto je p rije toga bila osnivačka. N a tom p len u m u ra s­ prav ljalo se o p roblem im a ekonom sk e p o litik e zem lje, i bi­ la je p rilika da se k o n k retiziraju po stav k e P ro g ram a SK J o daljem u sav ršav an ju društveno-ekonom skih odnosa, o d eeta­ tizaciji tih odnosa i o n jihovu u sk la đ iv a n ju sa p rin cip im a sam o u p ra v lja n ja . Na sjednici C entralnog k o m ite ta SK J izraženi su o p ­ tim izam i zadovoljstvo zbog jugoslavenskog p riv red n o g b u m a 240

koji je n astao u p o slje d n jih 6—7 godina. Na sjednici su obje­ lodanjeni podaci da je za poslje d n jih sedam godina nacional­ ni dohodak Jugoslavije povećan dva p u ta, da je u p eriodu 1957— 1959. godine rasta o po sto p i od 13,3% godišnje. S ve­ likim ponosom izneseno je da je ( . . . ) naš razvoj bio b r li tri do četiri p uta od n a jrazvijenijih za p adnoevropskih ze­ m alja, dva pu ta od najslabije razvijenih, a ta ko đ e je b r li nego u isto čnoevropskim zem ljam a. Takvi su u sp je si pogodovali n a sto ja n jim a d a se joS sm jelije raz v ija ju sam oupravni društveno-ekonom ski odnosi, je r su ovi veliki rez u lta ti p ripisiv an i sam o u p ra v lja n ju . U istom je pravcu djelovala i želja da se, p red licem m eđ u n a­ rodnog radničkog p o k reta , pokaže n ad m o ćn o st jugoslaven­ skog p u ta u socijalizam . M eđutim , tra n sfo rm a c ija postojećeg sistem a u p rak si bila je relativ n o sp o ra i neodlučna. Z astoj u očekivanim p ro m je n am a sistem a po slije V II kongresa i u sv a ja n ja P ro g ram a izraz je p o četk a p red sto je ć ih k o n fro n ta cija u b o rb i za deeta tiz a c iju d ru štv e n ih odnosa i p ro tiv n je, za d a lju d e m o k ra tiz a ciju d ru štv a i p ro tiv n je.

14

IV

SAVEZ KOM UNISTA JUGOSLAVIJE U BORBI ZA RAVNOPRAVNE ODNOSE U MEĐUNARODNOM RADNIČKOM POKRETU

Posle n o rm alizacije o d nosa (1955) izm eđu Jug o slav ije i soc ija lističk ih z em alja n isu tra jn o o tk lo n je n i svi n esp o razu ­ m i. U zrok tom e bio je u prvom red u u rezerv am a k o je su zadržavane u so c ija lističk im zem lja m a p rem a osobenom jugoslovenskom u n u tra š n je m raz v itk u i m eđ u n a ro d n o j poli­ tici Jugoslavije: p re m a rad n ič k o m sa m o u p ra v lja n ju i ulozi P a rtije k o ju je ona podrazum evala, p re m a v anblokovskom o p re d e lje n ju Jugoslavije u m eđ u n a ro d n im odnosim a. Kao so cijalističk o j zem lji, Jugoslaviji je o sp o rav an a vanblokovska pozicija k oja, navodno, dovodi u p ita n je m og u ćn o st za­ jedničkog istu p a n ja soc ija lističk ih z em alja u m eđ u n a ro d n im odnosim a; k ritik o v a n je n jen p riv re d n i sistem , rad n ič k o sa­ m o u p ra v lja n je, k o m unalni sistem , a Ju g o slav ija o ptuživana d a želi n a m e tn u ti svoj sistem drugim a. Do o š trih jav n ih k ritik a u p u ć e n ih SK J i Jugoslaviji iz soc ija lističk ih z e m alja doći će n a ro č ito posle Sav eto v an ja 12 ko m u n istič k ih p a rtija soc ija lističk ih zem alja, održanog u M oskvi n ovem bra 1957, o dnosno posle o b jav ljiv a n ja N a c rta p ro g ra m a SK J, p o četkom 1958. godine, u o k v iru p rip re m a za Sedm i kongres SK J. T ako će soc ija lističk a Jugoslav ija, od n o sn o SK J, to k o m p ed e se tih i k a sn ijih godina im a ti n esta b iln e od n o se sa so­ c ija listič k im zem ljam a, odnosno k o m u n istič k im p a rtija m a ovih z em alja — zbog svog (sam o u p rav n o g ) političkog si­ stem a i nezavisne m eđ u n a ro d n e p o litik e k o ju je taj sistem p retp o sta v lja o . Dolaziće do č estih p ro m e n a u tim odnosim a: do n o rm alizacije (1955), „zah la đ e n ja ” u vezi s m ađ a rsk im d o g a đ a jim a (1956); do vidnog p o b o ljš a n ja od n o sa u to k u 242

1957, da bi k raje m te i početkom sledeće godine — povodom Savetovanja 12 k om unističkih i rad n ič k ih p a rtija socijalistič­ kih zem alja, kom e je SKJ odbio da p risu stv u je , odnosno po­ vodom objavljenog N acrta pro g ra m a SK J (početkom 1958) — došlo do o štrih javnih k ritik a upu ćen ih SK J i Jugoslaviji. Posle u sv a ja n ja novog P rogram a SK J ap rila 1958, godine i do prve političke ka m p a n je p rotiv „jugoslovenskog revizio­ nizm a”, koja će k u lm in ira ti na S avetovanju 81 kom unističke i radničke p a rtije , održanom u M oskvi nov em b ra 1960. go­ dine, SK J bio je jed in a ko m u n ističk a p a rtija u svetu koja nije bila ni pozvana na ovo savetovanje, ali je na n jem u n a jo š trije n a p a d n u ta . U glavnom d o k u m en tu Savetovanja (Iz jav a ), u okviru n ajav ljen e borbe na dva fro n ta — protiv d ogm atizm a i sektaštva, sad rž a n a je o š tra osuda jugoslo­ v e n sk e varijante m eđunarodnog opo rtu n izm a . Savez kom u­ n ista Jugoslavije optužen je za nav odnu izdaju m arksizm a -lenjinizm a i za su p ro ts ta v lja n je svog „an tilenjinističkog, revizionističkog” P ro g ram a m oskovskoj D eklaraciji iz 1957. godine. Izražena je z a b rin u to s t za rev o lu cio n arn e tekovine n a ro d a Jugoslavije i n jen o dovođ en je u zavisnost od tzv. pom o ći am e ričk ih i drugih im perija lista . Jugoslavija je o p tu ­ žena za p o d riva čku dela tn o st p ro tiv so cija lističko g lagera i osuđena je n jen a vanblokovska p o litik a (pod izgovorom van b lo k o v sk e p o litik e razvija a k tiv n o st k o ja nanosi šte tu jed in s tv u svih m iro lju b iv ih snaga i drlava). B orbu pro tiv „jugoslovenskog revizionizm a" ovaj d o k u m en t je proglasio inte rn ac io n a ln o m obavezom kom u n istič k ih i rad n ičk ih p ar­ tija. N a p ro širen o j sednici Izvršnog k o m ite ta CK SKJ 10. fe­ b r u a ra 1961. godine, SK J izrazio je p rin cip ijeln o neslaganje s ovom gru b o m ideološko-političkom eksk o m u n ik acijo m i m eša n jem u u n u tra š n je poslove so cijalističk e Jugoslavije. I sta k n u to je da neprin c ip ijeln i i za socijalizam šte tn i napadi na Ju g oslaviju tešk o k o m p ro m itu ju Izja vu . Cilj tih n ap ad a je da se n e ta č n o prik a ž u odnosi iz p ro šlo sti izm eđu Jugoslavi­ je i d ru g ih so cijalističk ih zem alja, da se i d alje šire dezin­ fo rm a cije o n jo j, da se om alovaže i p rik riju uspesi socijali­ stičke izgradnje Jugoslavije i n jen d o p rin o s razv itk u socijali­ zm a u svetu, da se d isk re d itu je n jen a osvedočena politika a k tivne m iro lju b iv e koegzistencije, p o litik a odlučne b orbe p ro tiv im p erijalizm a, a za p rav o n a ro d a n a sam o o p red eljen je, 16*

243

nezavisan razvitak i d e m o k ra tsk u s a ra d n ju . T im n ap ad im a se, u stvari, čini jo š jed a n pok u šaj da se je d n o j socijalistič­ k o j ze m lji p r itis k o m spol ja n a m e tn u m e to d i u o dnosim a iz­ m e đ u so c ija listič kih zem alja k o ji ne odgovaraju n i elem en­ tarnim p rincipim a socijalizm a ni in te re sim a naroda Jugosla­ vije. O cenjeno je da je Savetovan je pošlo lin ijo m tra ž e n ja k o m prom isa izm eđu raz lič itih stavova i ten d e n c ija , tak o da su se u jed in stv e n o m d o k u m en tu stavovi i g led išta k o ja ob­ jek tiv n o o d raž a v a ju savrem ena d ru štv e n a k re ta n ja u sve­ tu našli z a jedno sa b iro k ra tsk o -d o g m a tsk im sh v atan jim a, čiji n a jo čigledniji p rim e r p re d s ta v lja stav p rem a Jugoslaviji. K asniji razvoj po tv rd io je ove ocene. V erb aln a p o tv rd a „m o n o litn o sti” m eđ u n a ro d n o g kom u n ističk o g p o k re ta i „ge­ n e ra ln a lin ija " k o ju je Savetovanje usv o jilo n isu m ogli sprečiti p ro d u b ljiv a n je p o sto je ć ih razm im o ilažen ja. U skoro su ta razm im oilaženja jo š više z a o štren a i p re ra s la u jav n i su­ kob izm eđu nekih p o tp isn ik a Izja v e (u prv o m red u izm eđu K PSS i KP Kine) o m nogim b itn im p ita n jim a sav rem en e b o r­ b e za socijalizam ko ja su u n jo j raz m a tra n a . P ri to m je svaka s tra n a n alazila p o tv rd u svojih stavova u o d g o v araju ­ ćim delovim a ovog do k u m en ta , što je om ogućavala divergentno st m nogih njegovih fo rm u la c ija . J e d n u od n ajd alek o sežn ijih p o jav a koje su k a ra k te ris a le odno se u m e đ u n a ro d n o m rad ­ ničkom p o k re tu tokom šezdesetih godina p red sta v lja o je, naim e, ideološko-politički, o dnosno m eđ u d ržav n i su k o b iz­ m eđu dveju soc ija lističk ih ze m a lja — SSSR i K ine i dife­ ren c ija c ija u m eđ u n a ro d n o m k o m u n istič k o m p o k re tu k o ju je taj sukob izazvao. P rita je n e ideološko-političke razlik e iz­ m eđu KPSS i KP K ine u o d nosu n a n eke id eje i teze staljinizm a (n a neka b itn a p ita n ja razv o ja savrem enog socija­ lizm a, koje su se pojavile u d rugoj polovini p ed e se tih godi­ n a ), po step en o su p re ra sle u jav n i ideološko-politički s p o r o sta ljin iz m u u celini, (tj. o svim b itn im p ita n jim a razv itk a savrem enog so cijalizm a), u p rk o s p o k u ša jim a da se sp o rn a p ita n ja reše čak i po cenu ideolo šk ih k o m p ro m isa p o p u t onog na S a vetovanju 81 k o m u n ističk e i rad n ič k e p a rtije 1960. godine. Ideološki m e đ u p a rtijsk i su k o b oko reh a b ilita ­ cije, odnosno o d b a civanja staljin izm a, već po četk o m šezdese­ tih godina p o sta je javni m eđ u d ržav n i su k o b k o ji se p ro širu ­ je na sve sfere m eđ udržavnih o d no sa i k o ji će im ati veom a o š tre oblike, a započeti p ro ce s d e sta ljin iz a c ije u m e đ u n a ro d ­ 244

nom k o m unističkom p o k re tu se k o m p lik u je još jednom kru p n o m m eđ unarodnom d iferencijacijo m toga pokreta. Zbog p riro d e p ita n ja ko ja je p o k ren u o i oko kojih se vodio (svi k lju čn i problem i društv en o g razvitka sveta, od­ nosno razvitka savrem enog socijalizm a), ovaj sukob nije os­ tao, niti je m ogao osta ti sam o kinesko-sovjetski sukob. On je bio povod i za dife ren c ija c iju u m eđ u n aro d n o m kom uni­ stičkom p o k retu u celini, i za značajn e p ro m en e n a ro čito u pogledu odnosa izm eđu jed in stv a i a u to n o m ije kom unistič­ kih i rad n ič k ih p a rtija . U s re d ištu pažn je našla su se m noga otvorena p ita n ja i dilem e, kao što su: p o tre b a jed in stv a i n užnost sam o staln o sti kom u n ističk ih i rad n ič k ih p a rtija i njihove afirm a c ije prvenstveno kao n acionalnih političkih snaga, m ogućnosti fo rm u lisa n ja „generalne političke lin ije” u savrem enim uslovim a ili neizbežnost niza (užih) nacional­ nih stra te g ija i tak tik a, način i form e u sp o sta v lja n ja mogu­ ćeg akcionog jed in stv a k o m u n ističk ih i rad n ič k ih p a rtija . I povodom ovog sukoba različitih po litičk ih k o ncepcija na in­ tern acio n aln o m nivou sazrevale su u ko m u n ističk im p a rti­ ja m a i širile se ideje o nužnosti sam o staln e političke pozi­ cije u borbi za socijalizam i u njegovoj izgradnji. Zbog p ri­ ro d e p o k ren u tih pro b le m a i zbog čin jen ice da je i sam deo m eđu n aro d n o g k o m unističkog p o k re ta i sv etsk ih socijalistič­ kih snaga, ali isto tak o i zbog ko n k retn o g odnosa KPSS i K P K ine p rem a Jugoslaviji, SK J je od sam og p o četk a kinesko-sovjetskog sp o ra bio u k lju č iv an i sta ln o u k lju č e n u taj spor. U v rem e dok kin esk a k ritik a d esta ljin iz a c ije jo š nije bila jav n a (druga polovina ped e se tih go d in a), kineski napadi n a „jugoslovenski revizionizam ” nisu k o rišćen i sam o kao iz­ raz ta d a š n je o p šte političko-ideološke fo rm u le u socija­ lističkim zem ljam a za b o rb u p ro tiv k o n cep cija o razvitku savrem enog socijalizm a n a sta lih u jugoslovenskoj teo riji i p rak si posle su koba KPJ sa S ta ljin o m 1948. godine. U kine­ skoj u p o tre b i to je bila i ideološka fo rm u la za p o sred n u kri­ tik u u n u tra š n je g razv itk a i sp o ljn e p o litik e SSSR posle Sta­ ljin a (d esta ljin iz a cija ). Zbog toga se i p re ra s ta n je kinesko-sovjetskog ideološkog sp o ra u jav n i su k o b ponovo ticalo i o dnosa KPSS i KP K ine p rem a SK J i je d n a od sta ln ih tačaka kineske k ritik e K PSS o dnosila se n a so v je tsk u politiku p rem a Jugoslaviji. 245

O ideološko-političkim razm im o ilažen jim a u m eđ u n a ro d ­ nom k o m u nističkom p o k retu , po seb n o o n ep rih v atljiv im kineskim sh v a ta n jim a o m iro lju b iv o j k o egzistenciji i p e r­ s pektivam a savrem enog socijalizm a (p o d ro b n a jug o slo v en sk a k ritik a ovih sh v a ta n ja d a ta je u knjizi E. K a rd e lja Socijali­ zam i rat jo š p re nego što je kinesko-sovjetski sp o r p o stao jav a n ), rasp ra v lja n o je na P etom p len u m u CK SKJ, o d rža­ nom 18. m aja 1963, na kom e je re fe ra t p odneo Jo sip Broz Tito. Tada je kon sta to v a n o da ova razm im o ilažen ja, k o ja se odnose na p ita n ja od sudbonosnog zn a ča ja za celo čovečanstvo ( ra t i m ir, način reša v a n ja sp o rn ih m e đ u n a ro d n ih p ro b ­ lem a, ak tiv n a m iro lju b iv a koegzisten cija i d r.), kao i n a razvoj revolucionarnog rad n ičk o g p o k re ta i socijalizm a u svetu, od raž a v a n ju razlike izm eđu d o g m atsk ih i p ro g resiv n ih snaga. N aglašeno je da je svojim ak tiv n im učešćem i d o p ri­ nosom u reša v a n ju n a jh itn ijih p ita n ja b o rb e za m ir i soci­ jalizam SK J uvek p red sta v lja o sa stav n i deo m eđ u n aro d n o g radničkog p o k reta , bez obzira na to da 1: je njegova p o litik a b ila odo b rav an a ili negirana. Kao deo toga p o k reta , SK J je svoje in te rn ac io n a ln e obaveze video u p o d ršci antidogm atskim snagam a koje se b o re za lik v id aciju dogm atizm a i s ta ljin istič k ih m eto d a u k o m u n ističk o m p o k re tu , za m ir i m irn o reša v a n je m eđ u n a ro d n ih p ro b lem a. Stoga je p o tre b ­ no prin c ip ije ln o i n a ja k tiv n ije u čestv o v ati u rašč išć a v a n ju nesuglasica izm eđu ko m u n istič k ih p a rtija ; bilo bi od velike š te te za rad n ič k i p o k re t svako k o m p ro m isn o i n ep rin c ip ijel­ no saglašavanje na rač u n bilo koga ili n a u š trb osnovnih p rin ­ cipa na k o jim a počiva sav rem en a b o rb a za socijalizam . U tom sm islu odbačeni su kineski na p a d i n a so c ijalističk u Ju ­ goslaviju i o cenjeno da se kinesko ru k o v o d stv o b o ri p ro tiv d estaljinizacije. U odgovoru n a kineske optužb e, p reciziran o je da je po litik a koegzistencije — u in te resu ja č a n ja snaga socija­ lizm a, da m iro lju b iv a koegzistencija država ne znači ideološ­ ki kom prom is, ko n zerv iran je k lasn ih su p ro tn o s ti i klasne b o rb e u kap ita listič k im zem ljam a; da SK J ne neg ira k lasn u b o rb u u po jed in im zem ljam a, u k lju č u ju ć i i n jen e n a jo š trije oblike. N a O sm om kongresu SK J (d ec e m b ra 1964) — u refe ra ­ tu Josipa Broza T ita i u d rugim do k u m en tim a K ongresa — ocenjeno je d a sukob u m e đ u n a ro d n o m k o m u n ističk o m po­ 246

k retu n ije n astao sam o zbog in te rn ih p ro m en a u ovom p o ­ kretu, niti sam o zbog sukoba SSSR i Kine, nego je posledica različitih sh v a ta n ja o dubokim p ro m en am a u savrem enom svetu i različitog p ris tu p a raz re šav a n ju o štrih p ro tiv rečn o sti koje p o tre sa ju svet, tj. različitih odgovora p o jed in ih p a rtija na n a jk ru p n ija p ita n ja savrem ene epohe. Nova polarizacija u m eđunarodnom radničkom p o k re tu izražava ove osnovne protivrečnosti: izm eđu novih k re ta n ja u p rav cu socijalizm a m nogih novooslobođenih zem alja i sk u čen ih dog m atsk ih shvatanja o tom k reta n ju ; izm eđu sh v a ta n ja o objek tiv n o m ogućem daljem šire n ju socijalizm a u uslovim a m ira i ko­ egzistencije i gledišta da je p o tp u n u p o b ed u socijalizm a u svetu m oguće postići sam o silom , ra to m s k a p italističk im d ržavam a; izm eđu gledišta o p o tre b i veće au to n o m ije kom u­ nističkih p a rtija i socijalističkih p o k reta i p o k u ša ja konzer­ vira n ja s ta rih form i jedinstva, op terećen ih hegem onizm om i neravnopravnošću. Velika p re o rije n ta c ija m eđ u n aro d n o g kom unističkog p okreta, koja se sa sto ji u n a p u š ta n ju nede­ m ok ra tsk ih m etoda u ostv a riv a n ju jed in stv a akcije, k a ra k te ­ rističn ih za doba S ta ljin a i In fo rm b iro a, i u afirm a c iji sa­ m ostalnosti pojed in ih p o k reta u p red u z im a n ju a k cija u svojim zem ljam a kao opštevažećem načelu i p red u slo v u sva­ kog jed instva i s a ra d n je, odvija se u su k o b u s do g m atsk im tendencijam a i sektaškim m etodim a u ovom p o k retu . Kon­ gres je odbacio iluzije o m ogućnosti prev azilažen ja su k o b a form alnim k om prom isim a i p o p u šta n je m do g m atsk im i sličnim ten d en cijam a i snagam a. Zbog toga se nova akciona baza jed in stv a m eđ unarodnog kom u n ističk o g p o k reta može s tvarno i tra jn o fo rm ira ti sam o uko lik o d o sled n ije b u d e u tv r­ đena i u p rak si sprovođena an tid o g m atsk a p latfo rm a spoljne politike i odnosa izm eđu so cijalističk ih zem alja i kom u­ nističkih p a rtija . B itni elem enti takve platfo rm e, p rem a s h v a ta n ju SKJ, m orali bi biti, p re svega, u: priz n a v a n ju različitih p u tev a u socijalizam i p rava svake p a rtije da svoje zad atk e o d ređ u je p rem a sopstvenim uslovim a i u sk lad u s p rin cip o m pune odgovornosti svakog p o k reta za p ro g resiv n i d ru štv en i raz­ voj u svojoj zem lji i u svetu; u o d b a civ an ju p o s to ja n ja i na­ m eta n ja bilo kakvog m eđu n aro d n o g c e n tra za ru k o v o đ en je radničkim pok reto m , je r bi ono bilo u s u p ro tn o sti sa stv ar­ nim p o tre b a m a p o k reta u celini, sa s tv a rn o m a u to n o m ijo m 247

i nezavisnošću svake p a rtije i zem lje. R azlike u m eđ u n a ro d ­ nom radničkom p o k retu , koje od raž a v a ju n erav n o m ern i raz­ vitak socijalizm a, p re d s ta v lja ju n o rm a ln u p o javu. Izn o šen je različitih gledišta, d isk u sija i k o n stru k tiv n a k ritik a izm eđu pojed in ih p a rtija — u b ila tera ln im i m u ltila te raln im su sre ­ tim a — neizbežni su i m ogu sam o k o ris titi rav n o p rav n o j sara d n ji i z ajedničkom reša v a n ju složenih i razn o v rsn ih p ro b ­ lem a sa ko jim a se suočava rad n ič k i p o k re t — po d uslovom da su otvoreni, objek tiv n i i p rin c ip ije ln i, da n e sad rže ele­ m en te m eša n ja u u n u tra š n je poslove d ru g ih p o k reta i da nisu in spirisani na m e ro m da se dru g im a n am eću svoja gle­ dišta, tj. pod uslovom da su zasnovani n a p u n o j rav n o p rav n o ­ sti. In te rn ac io n a liz am ne p ro tiv re č i razlik am a k o je p ro istič u iz specifičnih u n u tra š n jih uslova u k o jim a d elu je svaka p a r­ tija . On ne p o činje tam o gde se zav rša v a ju a u to n o m ija i nezavisnost, nego se jed in o na n jim a m ože zasnivati. Me­ đ u n a ro d n o m rad n ič k o m p o k re tu n ije p o tre b n o jed in stv o ko­ je prik riv a , nego koje uvažava razlike. U tom sm islu SK J raz v ija ra v n o p ra v n u s a ra d n ju sa svim delovim a radničkog, ali i d ru g ih p ro g resiv n ih , m iro ­ lju bivih i oslobodilačkih p o k re ta k o ji tak v u s a ra d n ju prih v a ta ju , bez obzira na razlik e u n ek im p o litičk im i ideolo­ škim pogledim a, i podržava svaku fo rm u razm en e m išlje n ja i isk u stv a i z ajedničkog d e lovanja — kad a to d o p rin o si stv ar­ nom ja č a n ju m iro lju b iv ih i n a p re d n ih snaga u svetu. Povodom p rip re m a S av eto v an ja k o m u n istič k ih i rad n ič ­ k ih p a rtija (k o jim a se p ristu p ilo , izm eđu ostalog, n a ro č ito u vezi s ag resijo m u V ijetn a m u , do g a đ a jim a u K ini i aktiv­ nošću KP K ine u m e đ u n a ro d n o m k o m u n ističk o m p o k re tu ), ova idejno-politička pozicija SK J biće n a Š esto m p len u m u CK SKJ 1966. p o tv rđ e n a i u k o n k re tn ije m p rec iz ira n ju od­ nosa SK J p rem a ovakvim o blicim a s a ra d n je u k o m u n istič­ kom p o k retu . S m a tra ju ć i m u ltila te ra ln e dogovore jed n im od m ogućih i k o risn ih oblika s a ra d n je m eđu z ain tereso v an im kom uni­ stičkim p a rtija m a , SK J je svoj odn o s p rem a p o jed in im tak ­ vim skupovim a određivao, p re svega, p rem a s a d rž a ju , k a ra k ­ teru , ciljevim a i nep o sre d n im rez u lta tim a koji bi iz n jih proizlazili. S u m n ja ju ć i u k o risn o st m u ltila te raln ih s u sre ta k o m u n ističk ih p a rtija koji im a ju za sv rh u d o n o šen je zajed­ ničk ih ocena i od lu k a obaveznih za sve k o m u n istič k e p a rtije 248

ii uslovim a velike različitosti celok u p n ih d ru štv en ih situ aci­ ja u kojim a one deluju, je r to o bjek tiv n o sužava širin u fron­ ta bo rb e za m ir i m iroljubivu s a ra d n ju , k ritič a n p rem a na­ činu i m eto du p rip re m a savetovanja i njegovih do k u m en ata, kao i p rem a nekim ocenam a koje su oni sadržali, SKJ nije učestvovao na S avetovanju evropsk ih k o m u n ističk ih i rad ­ ničkih p a rtija u K arlovim V arim a 1967. (o evropskoj bezbedn o sti) n iti na Savetovanju k o m u nističk ih i rad n ičk ih p a rtija u M oskvi 1969. godine. M eđutim , i p o red ozb iljn ih prim edaba koje je im ao, zadržao je a k tivan o dnos p rem a p roblem i­ m a koji su p o k ren u ti u vezi s ovim saveto vanjim a. Podrža­ vao je one stavove i a k tiv n o sti koje je ocenjivao kao d o p ri­ nos ja č a n ju ravn o p rav n e s a ra d n je m eđ u k o m u n ističk im i rad n ičk im p a rtija m a , ja č a n ju i povezivanju svih socijali­ stičkih, progresivnih, d e m o k ra tsk ih i oslo b o d ilačk ih snaga u b o rb i pro tiv agresivne im p e rija lističk e po litik e, za m ir i m i­ ro lju b iv u k oegzistenciju, za p rogres i socijalizam . Ali je, istovrem eno, ukazivano i na stavove koji n isu u sk lad u s p o tre b a m a savrem ene revolucionarn e i a n tiim p e rijalističk e borbe. Ova s h v a ta n ja po tv rd ić e i Deveti k o n g res SK J, o d ržan 11— 15. m a rta 1969, koji će istaći da se snaga socijalizm a sa sto ji u — uvažavanju i d e m o k ra tsk o m povezivanju raz­ ličitih i p ro tiv re č n ih in te resa , k oji izviru iz razn o v rsn ih uslova i bo g a tstv a n a c ionalnih pu tev a i o b lik a so cijalističk e p rak se i p ro ce sa u po jed in im z em ljam a i sv etsk im regionim a. O vakva k oncepcija o d nosa u m e đ u n a ro d n o m rad n ič k o m p o k re tu p red sta v lja la je tokom šezd esetih godina i je d n u od osnovnih tem a u veom a intenziv n o j, p rv en stv en o b ila te ­ raln o j, m eđ u n a ro d n o j s a ra d n ji SK J s k o m u n ističk im p a rti­ ja m a so c ija lističk ih i d rugih zem alja, s d ru g im so cijalistič­ kim i p rogresivnim p o k retim a . O na je n a šla m esta i u nizu m eđ u p a rtijsk ih d o k um enata. U kratko , SK J se zalagao za prev azilažen je svih vidova užih in te resa i pogleda, za uvažavanje različitih m išlje n ja i tra ž e n je zaje d n ičk ih in te resa u b o rb i p ro tiv im p erijalizm a, za m ir, d ru štv e n i p rogres i socijalizam u svetu. Izraz ovakve p rin c ip ije ln e ideološko-političke pozicije p red sta v lja la je ne sam o k ritič n o st SK J p rem a p o jedin im o blicim a m eđ u n a ro d ­ nog povezivanja ili p o jed in im a k tiv n o stim a u rad n ič k o m 249

po k retu nego i njegova sp re m n o st d a u č e stv u je u odgova­ rajućim vidovim a m ultila te raln o g povezivanja, kao što je bilo akciono jed instvo s o stalim so c ijalističk im zem ljam a povodom ra ta na B liskom isto k u u to k u 1967, učešće na sa stanku p red sta v n ik a k o m u n ističk ih i rad n ič k ih p a rtija evropskih zem alja ja n u a ra 1970. i dr. N astojeći da shvati i d u b lje p ro u čav a razn o v rsn e nove pojave koje su ukazivale na ja č a n je so c ija lističk ih snaga i na pro širiv an je a n tiim p e rijalističk o g i a n tira tn o g fro n ta , SKJ je — neposredno ili p reko o sta lih dru štv en o -p o litičk ih organizacija Jugoslavije — u sp o sta v lja o i p ro širiv ao s a ra d ­ nju sa svim rad n ičk im i d rugim p ro g resiv n im p o k retim a u svetu koji su prih v atili s a ra d n ju n a p rin c ip im a p u n e rav n o ­ pravnosti. Š iroku m e đ u n a ro d n u ak tiv n o st razv ijale su u ovom d u h u sve društveno-političke organizacije — u o k v iru So cijalistič­ kog saveza radnog n a ro d a Jugoslav ije i sam o staln o . Socijali­ stički savez radnog n a ro d a Jugoslav ije razvio je razn e vidove sa ra d n je s m nogim n a rodnooslobod ilačk im , n aro d n im i d ru ­ gim progresivnim po k retim a , sa so c ijalističk im i socijal­ d em o k ratsk im p a rtija m a i d rugim d e m o k ra tsk im organiza­ cijam a u svetu. Povezivanje s n a ro d n o o slo b o d ilačk im i d ru ­ gim progresivnim p o k retim a — n a ro č ito u Aziji i Africi — pred stav ljalo je jed n u od osnovnih k o m p o n en a ta m eđ u n a ro d ­ ne a k tivnosti SSR N J u d rugoj polovini p e d e se tih godina i kasnije. S najvećim b ro je m novih p o k re ta i p a rtija sa ra d n ja je uspostavljena jo š u vrem e njihove b o rb e za nezavisnost, pa su se — sa šire n je m oslobodilačke b o rb e i rasp a d o m svetskog kolonijalnog sistem a — p roširivale i jačale i veze SSR N J s narodnooslobodilačkim p o k retim a n o v ooslobođenih i još neoslobođenih zem alja. Savez k o m u n ista Jugoslavije, SSR N J i druge društveno-političke organizacije p ru žale su m oralno-političku p o d ršk u i m a te rija ln u pom oć b o rb i tih n a ro d a — kroz različite oblike nep o sre d n e pom oći i sa ra d n je , kao i učešćem u m eđ u n a ro d n im a k c ija m a k o je su vodile ja č a n ju podrške i so lid arn o sti svih p ro gresiv n ih snaga u svetu sa tom borbom . To je bila osnova za n a sta v lja n je plodne sa­ rad n je sa tim p o k retim a i posle stic a n ja n ezavisnosti ovih zem alja, što je p red sta v lja lo i širo k u p o litič k u o snovu za

250

uspešan razvoj m eđudržavnih odn o sa Jugoslavije s novo­ oslobođenim zem ljam a. Već početkom šezdesetih godina SSR N J je uspešno sarađivao sa oko 45 progresivnih p a rtija i p o k reta u novo­ oslobođenim zem ljam a. Petom kon g resu SSRNJ, održanom u a p rilu 1960, prisustvovali su pred stav n ici 41 p a rtije , po­ k reta i organizacije iz 35 zem alja E vrope, Azije, Afrike i L atinske Am erike. Slična je bila i b ila tera ln a i d ru g a sa ra d n ja jugosloven­ skih sindikata, koji su se zalagali za prevazilaženje po sto je­ će podeljenosti m eđunarodnog sindikalnog p o k reta, za rav­ n opravnu m eđ u n a ro d n u sin d ik aln u sa ra d n ju bez obzira na idejne razlike i organizacionu p rip a d n o st, i pom agali b o rb u poro b lje n ih n a ro d a za n a c ionalnu nezavisnost itd. N a ovakvim p rin cip im a već u prvoj polovini šezdesetih godina razvili su se vrlo dinam ični odnosi SK J i s velikim b ro je m k o m u n istič k ih i rad n ič k ih p a rtija , p re svega u soci­ jalistič k im zem ljam a Evrope, u evropskim k ap italističk im i u drugim zem ljam a. D elegacija SK J p risu stv o v ala je Še­ stom kongresu Jed in stv en e so c ijalističk e p a rtije Nem ačke ja n u a ra 1963 — prvi p u t posle 1948. k o n g resu p a rtije jed n e socijalističke zem lje, a zatim u to k u te i k asn ijih godina i kongresim a k o m u n istič k ih p a rtija o sta lih so cijalističk ih ze­ m alja. O sm om kongresu SK J (1964) prvi p u t posle 1948. prisustvovale su delegacije K PSS i d ru g ih ko m u n ističk ih p a rtija so c ija lističk ih zem alja. R azvijana je i sa ra d n ja s m nogim k o m u n ističk im p a rti­ jam a u Z apadnoj E vropi — s KP Ita lije , KP Fran cu sk e, KP A ustrije, KP Belgije i dr. Pored z ajed n ičk e s a ra d n je SK J i SSR N J s p rogresivnim p o k retim a novooslobođenih zem alja i nacionalnooslobodilačkim p o k retim a , u sp o sta v lje n a je sa­ r a d n ja s k o m unističkim i rad n ič k im p a rtija m a v anevropskih zem alja. U o kviru SSR N J, ali k ra je m šezdesetih godina i n e p osredno razvijala se i k o risn a s a ra d n ja s pojed in im so­ c ijalističk im i so cija ld e m o k ra tsk im p a rtija m a Zapadne Ev­ rope — SR N em ačke, B elgije i dr. O stvaru jući se u k o n tek stu velike d ife ren c ija c ije u m e­ đ u n a ro d n o m k o m u nističkom p o k re tu izm eđu d o g m atsk ih i a n tid o g m atsk ih snaga, b ila te ra ln a m eđ u n a ro d n a sa ra d n ja SK J — a o na je p re d s ta v lja la osnovni vid sa ra d n je — bila 251

je tokom ove decenije uslovljena o p red e lje n je m jugosloven­ skih k om unista za b o rb u pro tiv d ogm atizm a i se k ta štv a u m eđunarodnom k om unističkom p o k re tu ali, u vezi s tim , često i stavom p o jedinih k o m u n ističk ih p a rtija p rem a u n u ­ tra šn je m društveno-političkom raz v itk u i m e đ u n a ro d n o j p o ­ litici Jugoslavije. M eđutim , i kad je bio k ritik o v a n s raz n ih s tra n a , SK J je ostao deo m eđ unarodnog radničk o g p o k reta . N jegova bi­ late ra ln a sa ra d n ja se p e rm a n e n tn o p ro širiv a la i in ten ziv ira­ la. Sam o u toku 1968. godine, na p rim e r, SK J i SSR N J u raznim su sre tim a razm enili su m išlje n ja s p red stav n icim a 113 p a rtija i p o k reta . U čestvovali su i n a m nogim m eđ u n a­ rodnim sasta n c im a organizovanim rad i p ru ž a n ja k o n k retn e p o d ršk e i pom oći borbi a n tiim p e rijalističk ih i an tik o lo n ijal­ nih p o k reta , b orbi za m ir, rav n o p ra v n u m eđ u n a ro d n u s a ra d ­ n ju i dru štv e n i progres. Izraz te širin e p red sta v lja lo je, iz­ m eđu ostalog, i p risu stv o na D evetom k o n g resu SK J (m a rta 1969) p red sta v n ik a 66 p a rtija i p o k reta : 18 k o m u n istič k ih i ra d n ič k ih p a rtija (13 iz Evrope, 3 iz A frike i Azije i 2 iz L atinske A m erike), zatim 25 socija lističk ih i socijaldem o­ k ra ts k ih p a rtija i 23 n a ro d n a i n a cio n aln o o slo b o d ilačk a po­ k re ta (prvi kongres jed n e k o m u n ističk e p a rtije kom e su prisustvovali i pred sta v n ic i n e k ih so c ija ld e m o k ra tsk ih p a r­ tija ).

S O C IJA L IS T IČ K A JU G O SL A V IJA I D E M O K R A T IZ A C IJA M E Đ U N A R O D N IH O D NO SA (P O L IT IK A N E S V R S T A V A N JA ) P ra k tič n a prim e n a aktivne m iro lju b iv e koeg zisten cije u odnosim a izm eđu zem alja izvan blokova dovela je s vre­ m enom do politike neangažovanja, k a sn ije nazvane politi­ kom n e svrstavanja. Id e ja o p o tre b i k o lek tiv n e a k cije vanblokovskih zem alja sazrevala je po step en o to k o m dru g e p o ­ lovine pedesetih godina (B a n d u n šk a k o n fere n c ija 1955, sa­ stan ak N ehrua, N asera i T ita na B rio n im a 1956. i d r.). Na­ s to ja n je da prin cip i koegzistencije p o sta n u osnova m eđu­ n aro d n ih odnosa vodilo je d ista n c ira n ju od vojno-političkih blokova, č ije je p o sto ja n je p red sta v lja lo p re p re k u za ostva­ 252

rivanje tih principa. Politika neangažovanja — kao p rak tičn i izraz prim ene aktivne m iroljubive koegzistencije u uslovim a postojećeg blokovskog suk o b lja v a n ja — p red sta v lja la je je­ dan od vidova toga d ista n c ira n ja i n a sta la je iz zajedničkog in teresa zem alja izvan blokova da se spreči n jihovo u k lju ­ čivanje u blokovsku podelu sveta i u hlad n i rat. N a jp re ograničena na prim e n u p rin cip a koegzistencije izm eđu država izvan blokova, tj. na sp rečav an je proširiva­ n ja prim ene p olitike sile i hladnog ra ta na te države, p oliti­ ka n e sv rstav a n ja je, m eđutim , ubrzo p re ra sla u p olitički p ro ­ gram i ak tiv o st ovih zem alja usm e re n e na un iv erzaln u pri­ m enu prin c ip a koegzistencije u m eđ u n a ro d n im odnosim a. S ocijalistička Jugoslavija bila je jed a n od in ic ija to ra i nosilaca politike ne sv rstav a n ja , je r je u takvoj p olitici i u povezivanju sa svim socijalističkim i p rogresivnim snagam a u svetu videla realni i ele m e n ta rn i in te res jugoslovenskog sam oupravnog socijalističkog d ru štv a . Jug o slav ija je ocenjivala da zem lje koje se o p re d e lju ju za p o litik u nesv rstav a­ n ja p re d s ta v lja ju zn ačajn u k o m p o n en tu sav rem en ih svetskih k re ta n ja i ne m ogu se s m a tra ti sam o „rezervom ” p ro g resa i socijalizm a; da je n e sv rstan o st sastav n i deo b o rb e socijali­ stičk ih i d rugih p ro gresivnih snaga u svetu za d ru štv e n i na­ p red a k . Aktivna uloga so cijalističk e Ju g o slav ije u ok v iru p o ­ litike n e sv rstav a n ja n ije sam o u in te resu svih snaga u svetu koje žele da se izbegne novi svetski ra t, u in te resu dekolo­ nizacije i reša v a n ja sp o rn ih m eđ u n a ro d n ih p ro b lem a na m iro lju b iv način, nego i u in te re su so cijalističk ih zem alja i progresivnog rad n ičk o g p o k re ta u svetu. Zbog toga su bila po tp u n o neosnovana tu m a č e n ja , ko ja su se jav ila u nekim so c ijalističkim z em ljam a istočne E v ro p e k raje m 1958. i po­ četkom 1959, da je jugoslovenska ak tiv n o st m eđ u nerazvi­ jen im z e m ljam a in sp irisa n a težnjo m za s tv a ra n je m trećeg bloka. J e r, osnovni sad rž a j po litik e n e sv rstav a n ja je b o rb a za m ir i u k la n ja n je iz m eđ u n a ro d n ih o d n o sa svih u zro k a ne­ sta b iln o sti, u p rvom re d u p ro tiv svih vidova p o tčin jen o sti i ne ra v n o p ra v n o sti, za u k id a n je o s ta ta k a kolo n ijalizm a i za d e m o k ra tsk ije m e đ u n a ro d n e odnose. Isto v rem en o , on a podrazum eva takve m e đ u n a ro d n e d e m o k ra tsk e o dnose koji p ru ­ ž aju pun u slobodu n a ro d im a u izb o ru p u tev a i ob lik a d ru ­ štvenog raz v itk a u sk la d u s a n jih o v im p o tre b a m a , bez me253

ša n ja spolja i tim e u b rza v a ju p ro g resiv n e d ru štv e n e prom ene. B itni elem enti te politike su: n ezavisnost stava svake zem lje u m eđ u n aro d n im odnosim a i u lag an je n a p o ra na s tv a ra n ju uslova koji će om ogućavati o stv ariv an je in teresa svake zem lje u m eđ u n a ro d n o j zajednici. Ona se razlik u je od blokovskog svrstav an ja, je r je negacija blokova (nezavisan stav svake zem lje), ali i od n e u tra ln o sti, je r ne označava pa­ sivnost, nego, napro tiv , visok step en angažovanosti u m eđu­ n a rodnim odnosim a („neangažovan o st” sam o u sm islu ne­ p rip a d a n ja vojno-političkim blokov im a). Prvu zajed n ičk u a k c iju vanblo k o v sk ih zem alja usm erenu na očuvanje svetskog m ira p re d sta v lja la je „inicijativa p e torice" (T ita, N asera, N ehrua, N k ru m ah a i S u k a m a ) na z asedanju G eneralne sk u p štin e UN 1960, k o jo m se zahtevalo p regovaranje izm eđu vodećih sila v o jno-političkih bloko­ va. U skoro posle toga, na p u tu jug oslovenskog P red sed n ik a po zem ljam a zapadne i severne Afrike ( feb ru a r-a p ril 1961), započeta je k o n k retn a a k c ija za sazivanje jed n e šire konfe­ rencije vanblokovskih d rža v a n a k o jo j bi bila d efin isan a zajednička p latfo rm a za inte n z iv iran je ak tiv n o sti u b o rb i za m ir u uslovim a oživljavanja hladn o g r a ta izm eđu Isto k a i Zapada. Na p rip re m n o m s a sta n k u p red sta v n ik a 21 zem lje, održanom od 5. do 12. ju n a 1961. u K airu, p reciziran i su k rite riju m i sta tu s a vanblokovske zem lje, kao p red u slo v za učešće na kon fere n c iji (nezavisna p o litik a n a n ačelim a ak­ tivne koegzistencije i neangažovano st u blokovim a, podržava­ n je nacionalnooslobodilačkih p o k reta , n e p rip a d a n je m ultilate ra ln im vojnim savezim a koji su izraz k o n fro n ta cije ve­ likih sila, n e p rip a d a n je b ila tera ln im v o jn im savezim a s ne­ kom od velikih sila, n e p rih v a ta n je s tra n ih v o jn ih baza na svojoj te rito riji). P rva k o n fere n c ija šefova d ržava i vlada v anblokovskih zem alja o d ržan a je u B eogradu od 1. do 6 . se p te m b ra 1961, okupivši p red sta v n ik e 28 zem alja (10 iz Azije, 12 iz A frike, 4 iz L atinske A m erike i 2 iz E v ro p e). R adom i d o k u m en tim a K o n feren cije d o m in irala je te ­ m atik a ra ta i m ira, b o rb e p ro tiv k o lonijalizm a, d e m o k ra ti­ zacije m e đ u n a ro d n ih odnosa i razv o ja n e razv ijen ih zem alja. N jeni osnovni zadaci ista k n u ti u d isk u siji svodili su se na: a) p red u zim an je odlučne a k cije za o ču v an je m ira ugroženog z aoštrenim odnosim a izm eđu glavnih blok o v sk ih sila i b ) d e finisanje p latfo rm e za b u d u ć u za je d n ičk u ak tiv n o st van254

blokovskih zem alja. U svojena su tri osnovna d o k u m en ta: D eklaracija. Izjava o opasnosti od ra ta i apel za m ir i Pism o K onferencije K enediju i H ruščovu (koje su im u im e Kon­ ferencije p red ali n jen i delegati A. S u k a rn o i M. Keita, od­ nosno Dž. N ehru i K. N k ru m ah ). Ceo ra d K onferencije bio je u sm eren k a a firm aciji po­ litike sporazum evanja u rešav an ju m eđ u n a ro d n ih sporova, ka s tv a ra n ju uslova i defin isan ju osnove za zajedničke akci­ je vanblokovskih zem alja i svih m iro lju b iv ih snaga u svetu na o č u vanju m ira, nacionalne nezavisnosti, terito rija ln o g in te g rite ta i slobodnog razvitka svih zem alja. K o n feren cija se izjasnila pro tiv im perijalizm a, za od lu čn o i p o tp u n o uk i­ da n je kolonijalizm a, za o štre m ere p ro tiv svih o blika d isk ri­ m inacije, posebno rasne, i neokolonijalizm a. M iroljubivu me­ đ u n a ro d n u ak tiv n o st vanblokovskih zem alja ocenila je kao zn ačajan fa k to r o čuvanja svetskog m ira, a šire n je vanblokovskog p o d ru č ja kao jed in o m oguću i n u žn u alte rn a tiv u o rije n ta c iji na to ta ln u blokovsku podelu sveta i zao štrav an je hladnog ra ta , je r stv a rn a nezavisnost novooslobođenih zem a­ lja d oprinosi sužavanju p o d ru č ja blok o v sk ih su p ro tn o sti i o h ra b ru je ten d e n c ije uč v ršć e n ja m ira i razv o ja m iro lju b iv e s a ra d n je m eđu naro d im a. Sa svojom d ek laracijo m K onferen­ cija je upoznala sve članice UN, a sv etsk a org an izacija ju je objavila u s e riji svojih d o k um enata. Ubrzo posle B eogradske k o n feren cije o d rža n a je E k o ­ n om ska ko n fere n c ija zem alja u razv o ju od 8 . do 19. ju la 1962. godine u K airu. Na njo j su učestvovali p red stav n ici 36 zem alja (od toga 5 u svojstvu p o s m a tra č a ), tj. više od 1/3 članica UN. K o n feren cija je po d ržala id eju B eogradske k o n feren cije o o d rža v a n ju svetske ek o n o m sk e k o n feren cije u o k viru U jed in jen ih n acija, k o ja bi raz m o trila p ita n ja m e­ đ u n a ro d n e trgovine i e k o nom skih od n o sa izm eđu razv ijen ih i n e razvijenih zem alja i regiona sveta (ta id eja biće p rihvaće­ na i u U jed in jen im n a c ija m a na X V II zase d a n ju n jen e Ge­ n eraln e sk u p štin e , a Ju g oslavija će i na k o n fere n c ija m a o tr­ govini i razv o ju 1964, 1968. i k a sn ije im ati veom a ak tiv n u ulogu z ajed n o sa d rugim z em ljam a u raz v o ju ). P rep o ru čila je u z a ja m n a k o n su lto v a n ja ze m a lja u razv o ju d a bi se form ulisali zaje d n ičk i stavovi u o k v iru p rip re m a za tak v u konfe­ ren c iju . 255

T ako je to k o m šezdesetih godina ak tiv n o st vanblokov­ skih zem alja, u njihovim m eđusobn im odnosim a, kao i šire (B eogradska i K airsk a k o nferencija, U jedinjene nacije), ima­ la u tic a ja na ra d m nogih m eđ u n a ro d n ih organizacija, n aro ­ čito O rganizacije u jed in je n ih nacija. Ona je d o p rin ela po­ ra s tu svesti da su vojno-politički blokovi izvor ra tn ih opas­ nosti, a ne g a ra n tija bezbednosti n aro d a. Ta ak tiv n o st je do p rin o sila i p o p u š ta n ju u n u tarb lo k o v sk e discipline, koje se jav ljalo up o red o s je n ja v a n je m hlad n o g r a ta izm eđu blo­ kova. Ona n ije bila bez u tic a ja i na m en ja n je odnosa veli­ kih sila p rem a m iro lju b iv o j koegzistenciji, stim u lišu ći n ji­ hovu sp re m n o st na sporazum evanje, koje je posle karip sk e krize 1962. (povodom in sta lira n ja s o v je tsk ih ra k e ta n a K ubi) p o sta lo pe rm a n e n tn o . U kratko, izm eđu ostalog, i pod u tic a je m ak tiv n o sti van­ blokovskih zem alja, posle velikih k riza po četk o m šezdesetih godina, m eđ u n a ro d n a s itu a c ija se u prvoj polovini te dece­ n ije zn atn o p o b oljšala. Ali, i u v rem e k ad a je h lad n i ra t počeo jen ja v a ti, rasli su uloga i u tic a j p o litik e nesv rstav a­ n ja, stičući p riz n a n je i k od on ih snaga k o je sam e n e slede tu politiku. Na in ic ija tiv u T ita, N asera i S. B a n d a ran a ik e p rip re m lje ­ n a je i o d ržan a 5— 10. o k to b ra 1964. godine u K airu dru g a k o n fere n c ija šefova država i vlada n e sv rstan ih zem alja, sa većim b ro je m učesn ik a nego B eog rad sk a k o n feren cija (57, od ko jih 10 u svojstvu p o s m a tra č a ). Ona je im ala zad atak da redefiniše p la tfo rm u neangažov an o sti u sv etlu po stig n u ­ te a firm a c ije ove po litik e i izm en jen ih o k o ln o sti za n jen u prim e n u . U njen o m završnom d o k u m en tu „ P ro g ram za m ir i m eđ u n a ro d n u s a ra d n ju ” ista k n u to je d a su glavni uzroci m eđ u n a ro d n ih su koba i n a jo p a sn ijih p re tn ji sv etskom m iru u: im p erijalizm u , k o lonijalizm u i neok o lo n ijalizm u ; zatim u — ekonom skom p ritis k u , m eša n ju u u n u tra š n je poslove, rasn o j disk rim in a ciji, subverzivnim in te rv en c ija m a u k o rist n e n a ro d n ih režim a. Snažno je ista k n u ta leg itim n o st o ru ­ žane bo rb e n a ro d a pod k o lonijalno m u p rav o m za so p stv en u nezavisnost. Z ahtevao je sazivanje je d n e svetske k o n feren cije o raz o ru ž a n ju po d o k rilje m UN, n a kojoj bi učestvovale sve zem lje sveta; p o držao je M oskovski sp o razu m o delimičnoj zab ran i n u k le a rn ih p ro b a, kao i in icijativ e za stv a ra n je d e n u k le a rn ih zona u Aziji, Africi, L a tin sk o j Am erici, Evro256

pi, za u k id an je v ojnih baza n a tu đ im terito rija m a . V eliku p ažnju ovaj d o kum ent je posvetio ulozi po litik e koegzisten­ cije u m eđ u n aro d n im odnosim a i ra z m a tra n ju prin cip a ak­ tivne m iroljubive koegzistencije, p redlažući n jih o v u kodi­ fikaciju u okviru U jedinjenih nacija. Privržena ovoj politici, Jugoslavija će i u p eriodim a ka­ da su se iz različitih razloga (izm eđu ostalog, i u vezi s jen ja v a n je m hladnog ra ta i procesom p reg o v aran ja izm eđu blokova) jav ljale izvesne dilem e oko k a ra k te ra i stv arn e po­ tre b e za politikom ne sv rstav a n ja u savrem enom svetu i je­ n javala po litička akc ija ne sv rstan ih zem alja (sred in o m šezdesetih g odina), ulagati ne sm a n jen e n a p o re n a n jen o m oživljavanju. U 1968. od Jugoslavije je po tek la in icijativ a da se održi k o n feren cija n e sv rstan ih zem alja n a n ajvišem nivou, ali će a k cija za n jen o o stv ariv an je biti zau stav ljen a teškoćam a koje su na sta le usled p ro b lem a izazvanih ra to m n a Bliskom istoku, in terv en cije u CSSR avgusta 1968. i dr., da bi tek tokom 1969. ponovo oživela. U B eogradu od 8 do 12. ju la 1969. o dr­ žan je „ k o n sultativni s a sta n a k ”, p b to m sa sta n a k p red stav n i­ ka 59 n esv rstan ih zem alja, p ris u tn ih na zased an ju G eneralne s k u p štin e U je d injenih nac ija u N ju jo rk u i p rip re m n i sasta­ nak u D ar E s S alam u (T a n za n ija ) u proleće 1970. T reća k o n fere n c ija šefova država i vlada n e sv rstan ih zem alja o dr­ žana je 8— 10. se p te m b ra 1970. u Lusaki (Z am bija). Na njoj je učestvovao veći b ro j z em alja nego ra n ije — p u n o p rav n o 64 zem lje. K o nferencija je u svojila dva osnovna d o k u m en ta. U De­ k lara c iji o m iru , nezavisnosti, razvoju, sa ra d n ji i d em okra­ tizaciji m eđ u n a ro d n ih odnosa izloženi su p rin cip i i osnovni ciljevi n e sv rstan o sti i m ere koje tre b a p red u zeti za njihovo ostvarivanje. K o n statovano je da se sm a n jila o p asn o st po svetski m ir ko ju su izazvali sukob i m eđ u sup ersilam a, ali je ukazano n a o p a sn o st da in teresi i težn je trećih , n aro čito m alih i s re d n jih z em alja b u d u z an em aren i ili čak žrtvovani u in te resu m ira m eđu su p ersilam a; d a m ir u o d nosim a veli­ kih sila p re d sta v lja neo p h o d n u p retp o sta v k u svetskog m ira, ali ne m ože z am eniti svetski m ir, je r ovaj p odrazum eva m ir za sve n a osnovu po što v a n ja načela Povelje U jed in jen ih na­ cija. I u D eklaraciji o n e sv rstan o sti i p riv red n o m n ap retk u , k o ja je p re d s ta v lja la k o n k retiza c iju stavova o p riv red n o m 17

257

razvoju iz prv e d e klaracije, ista k n u ta je n a ro č ito p o tre b a o sla n ja n ja n a sopstvene snage i u z a ja m n u s a ra d n ju sam ih nerazvijenih zem alja, iako je sad rž a n i zah tev za neuslovljenom pom oći iz razvijenih z em alja n a m u ltila te raln o j osnovi. U njo j je izložen akcioni p ro g ra m n e sv rstan ih zem alja u pogledu m e đ u n a ro d n e s tra te g ije razvoja. č e tv r ta K o nferencija šefova država ili v lad a n e sv rsta­ n ih z em alja (Alžir, 5. do 9. s e p te m b ra 1973. godine) o d rža­ n a je u vrem e k ru p n ih p ro m e n a u o p što j ravnoteži snaga u svetu (je n jav a n je hladnog ra ta i značajni k o raci u sporaz u m evanju velikih sila). Ona je u p u n o j m eri p o tv rd ila živ o tv o m o st i tra jn u v red n o st ciljeva, načela i p rak se poli­ tik e ne sv rstav a n ja . Snaga ove politik e izražena je i u sa­ m om p o ra s tu b ro ja n esv rstan ih zem alja: n a ovoj k o n feren ­ ciji b ro j država učesnica se više nego u tro s tru č io u o d n o su n a B eogradsku k o n fere n c iju (1961). P o litik a n e sv rstav a n ja je po sta la Činilac o k u p lja n ja sve širih snaga u b o rb i za ne­ zavisnost i rav n o p ra v n o st, p ro tiv ko lo n ijalizm a i rasn e dis­ krim in a c ije , p ro tiv svake v rste d om in acije i m eša n ja u u n u ­ tra š n je poslove dru g ih zem alja, u b o rb i za reša v a n je a k u t­ n ih m eđ u n a ro d n ih problem a, za raz v ija n je m eđ u n a ro d n e sa­ ra d n je , za m ir i pro g re s u svetu. Ona je p o tv rd ila d a ta po­ litik a za n e sv rstan e zem lje nije sam o sre d stv o z aštite n ji­ hovih in te re sa i o tp o r blokovskom g ru p isa n ju , o d n osno p u t za prevazilaženje blokova, nego po litik a u sm e re n a k a dem o­ k ratiza c iji m eđ u n a ro d n ih o d nosa u opšte. K o n fe ren c ija je im ala k a ra k te r d e m o k ra tsk e trib in e n a k o joj su slobodno iznošena m išlje n ja i isp o ljav an e razlike, ali istovrem eno i veliki sm isao za usag lašav an je stavova i do n o šen je za je d n ičk ih odluka. N a n jo j su isp o ljen a različi­ ta s h v a ta n ja o nekim p ita n jim a. M eđutim , razum ljive, p a i neizbežne razlike ispoljene n a velikom sk u p u zem alja sa različitim d ru štveno-političkim sistem im a i specifičnim us­ lovim a razvoja, suočenih sa različitim pro b lem im a, n isu bile sm e tn ja za veliko jed in stv o pogleda i in te resa u o d n o su n a osnovne ciljeve k o ji čine su š tin u p o litik e n e sv rstav an ja. K o nferencija je u sv o jila P o litičk u i E k o n o m sk u d ek lara­ ciju, Akcioni p ro g ra m i veći b ro j d ru g ih d o k u m en a ta u ko­ jim a su od ređ en i osnovni pravci a k tiv n o sti n e sv rstan ih ze­ m alja i u tv rđ e n i zaje d n ičk i stavovi ovih ze m a lja p re m a nizu 258

k o n k retn ih m eđ u n a ro d n ih problem a. N a n jo j je veom a jasno sagledana m eđuzavisnost političkog i ekonom skog aspekta politike nesvrstavanja. Više nego ran ije, n a ovoj konferen­ ciji sagledane su p o tre b e i m ogućnosti k o n k retn ije političke i ekonom ske sa ra d n je m eđu sam im n esv rstan im zem ljam a kao osnove ja č a n ja njihovog položaja u m eđ u n aro d n im po­ litičkim i ekonom skim odnosim a. Ali n e sv rstan e zem lje se n isu tim e opredelile za k o n fro n ta ciju s razvijenim svetom , nego za nap o re da se i taj deo sveta u k lju či u rešav an je eko­ n om ski inferiornog položaja zem alja u razvoju. One su, isto tako, pozdravile p o p u šta n je zateg n u to sti u m eđ u n a ro d n im odnosim a, tj. p reg o v aran je izm eđu velikih sila i n a p re d a k u reša v a n ju evropsk ih p ro b lem a nasleđenih iz drugog svetskog ra ta , čem u su i bile u sm eren e već prve kolektivne akcije ne sv rstan ih zem alja. Ali istovrem eno su in­ sistirale na nedeljivosti m ira, koji će b iti ograničen i u na­ čelu i u obim u, a to znači b iti n esig u ran sve dok b u d e ko­ lon ijaln ih ratova, a p a rth e id a , im p e rija lističk e agresije, po­ litike sile i ekonom ske e k sploatacije, tj. d o k se ne uzm u u obzir in teresi zem alja u razvoju. N a K onferenciji je donesena i o d lu k a o osn iv an ju fonda so lid arn o sti za ekonom ski i socijaln i razvoj n esv rstan ih ze­ m alja kao in stru m e n ta za očuvanje ek o n o m sk e bezbednosti m alih, nerazvijenih n e sv rstan ih zem alja. Iz tog fonda će se fin a n sira ti k red iti n e sv rstan im držav am a koje d o sp eju u ekonom ske teškoće zbog in o stran ih eko n o m sk ih p ritisak a, sa n k cija ili ekonom ske blokade (u sv o jen a je i po seb n a re ­ zolucija kojom se predlaže tak v a po m o ć). O snovan je i K om itet za p rip re m u sledećeg sastan k a n e sv rstan ih zem alja, koji će biti o d ržan 1976. godine u Kolom bu. Ovaj ko m ite t im a i ulogu k o o rdinacionog b iro a ak­ tiv n o sti n e sv rstan ih zem alja izm eđu dve k onferencije, a sa­ stav ljen je od p red sta v n ik a 15 zem alja (Alžira, Jugoslavije, S ri Lanke, K ube, T anzanije, N epala, Som alije, K uvajta, Zai­ ra, P erua, Senegala, M alezije, L iberije, S irije i G vajane). Sa svoje stra n e , Jugoslavija je o d m ah po zav ršetk u ove k o n fere n c ije — u z aključcim a P red sed n ištv a SFR J od 21. se p te m b ra 1973. godine — odlučila da o dgovarajući organi fed e ra c ije p rip re m e sveobuhvatan p ro g ra m ak cije u daljim ak tiv n o stim a n e sv rsta n ih z em alja, s a ra d n ji Jugoslavije s 17*

259

njim a , u o s tv a riv a n ju stavova n e sv rsta n ih zem alja n a m e­ đu n a ro d n im zasedanjim a. P reporučen o je da se u o k v iru fe­ de ra c ije o sn u je p oseban fond so lid a rn o sti i ocen jen o da je neophodno fo rm ira ti poseban savezni o rg an u ok v iru fed era­ cije za stalno i e fikasno k o o rd in ira n je svih n aših spoljnopolitičkih i ekonom skih a k tiv n o sti u vezi s o stv a riv a n je m odlu­ ka Alžirske konferencije. U kratko, rez u lta tim a A lžirske k o n fere n c ije n e sv rstan o st je p o p rim ila izvesne elem ente m eđ u n a ro d n o g p o k reta koji je p o sta o tako zna ča ja n činilac u m eđ u n a ro d n im o dnosim a d a ga ne m ogu ig n orisati ni velike sile (SSSR i K ina su pozdravili ovu k o n fere n c iju ). S u p ro tn o n ek im o cen am a koje su se javile posle ove ko n fere n c ije (SAD ), ovo, m eđ u tim , n ije značilo o fo rm lja v a n je n e sv rstan ih zem alja u nekakav tre ć i blok, je r je s u štin a po litik e n e sv rstav a n ja o sta la dub o ­ ko antiblokovska. O dluke ove ko n fere n c ije poslužile su 1 kao osnova za S pecijalno zased an je OUN (april 1974) i njegovu d ek laraci­ ju o u s p o sta v lja n ju novog siste m a m eđ u n a ro d n ih ekonom ­ skih odnosa zasnovanih n a p u noj rav n o p ra v n o sti i su v ere­ nom p rav u svih z em alja da rasp o la žu so p stv en im p riro d n im bogatstvim a. One su in sp irisale i niz d ru g ih m e đ u n a ro d n ih a k c ija n e sv rstan ih z em alja u njiho v o j b o rb i za p u n u eko­ n om sku dekolonizaciju, kao jed in i k o n stru k tiv n i izlaz iz du­ boke krize p o sto je ć ih m eđ u n a ro d n ih e k o n o m sk ih odnosa. U svim tim ak tiv n o stim a Ju g oslav ija im a z n a ča jn u ulogu i svojom dinam ičkom sp o ljn o m p o litik o m d a je svoj d o p rin o s ovim isto rijsk im procesim a. O vakva u loga Jug o slav ije u b o r­ bi za novi svetski p o red a k logičan je izraz b o rb e SK J za iz g ra d n ju sam oupravnog so c ijalističk o g d ru štv a u sopstvenoj zem lji, bo rb i ko ja će se veom a sn ažn o in te n z iv irati o d po č e tk a šezdesetih godina n ad alje.

V

SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE U BORBI ZA TRANSFORMACIJU DR2AVNO-CENTRALISTIČKOG SISTEMA U SAMOUPRAVNU ORGANIZACIJU DRUŠTVA (1961— 1971)

K ra je m p e d esetih i p o četk o m šezPokušaj privredne re- d e setih godina, k ada se u Jugoslaorme . g e viji slavila deseto g o d išn jica p red a­ je tvornica n a u p ra v lja n je radnicim a, ovlašćenja države u u p rav ljan ju privredom bila su jo š vrlo velika. Državni orga­ ni raspolagali su gotovo cijelim viškom rad a , uglavnom ne­ posredno, ce n tra liz ira n je m u fondovim a za investicije i za in tervencije u privredi. D rugim riječim a, po litičk a vlast jo š je bila glavna ekonom ska sila koja je reg u lirala gotovo sva p riv re d n a k reta n ja . N a su p ro t tom e, p o sto ja o je zakon o radničkom u p rav ljan ju , d okum enti Šestog kongresa, do­ kum enti K ongresa ra d n ič k ih savjeta, P ro g ram SK J i m no­ štvo drugih d o k u m en ata i rasp ra v a koje su ko n cip irale d ru ­ štveno u ređ e n je d ru k čije od postojećeg. R iječ je, dakle, o oštro m jazu izm eđu realnog i norm ativnog, odnosno program iziranog. Takvo se s ta n je n ije m oglo dugo od ržati. T rebalo je m ije n ja ti ili dru štv e n e odnose ili P ro g ram P artije. Kon­ stelacija društveno-političkih snaga u tom je h isto rijsk o m tre n u tk u bila takva da rje š e n ju tog p ro b lem a n ije m ogla pom oći „sp o n ta n a ” a k cija radničke klase. Savez ko m u n ista, usp rk o s svojoj sp o ro sti, bio je glavna rev o lu cio n arn a snaga dru štv a. U n u ta r njega m orali su se u k lo n iti o tp o ri. U tom se raz d o b lju n ije m ogla p o k ren u ti rad ik a ln a akci­ ja za m ije n ja n je dru štv en ih odnosa isto v rem en o i u p riv red ­ nom i u političkom sistem u. Uglavnom su u o bzir dolazile sam o p ro m je n e u priv red n o m sistem u , u p rav cu o sam o sta­ ljiv a n ja poduzeća i razvitka tržišne p riv red e. Bez „ p ro d o ra ” u tom p rav c u n isu bile m oguće n i o stale d ru štv e n e prom je261

ne. Osim toga, s ta ri priv red n i sistem m ogao se lak še „napa­ d a ti” u im e racionalnosti i ekon o m ičn o sti p riv ređ iv an ja. S tjecajem lih i sličnih okolnosti, rasp ra v e o n e p re stan im p ro m jen am a u privrednom siste m u n ik ad nisu ni p resta ja le, ali su uglavnom ograničene na rasp o d je lu d o h o tk a izm eđu poduzeća i države. O stajali su, uglavnom , n e ta k n u ti p rin cip i globalnog sistem a. N eke izm jene u p rivrednom siste m u n isu se više m ogle odgađati. P ritisak je dolazio sa više stra n a . Novi pro b lem i nisu se, dakle, m ogli rje ša v ati s ta rim m eto d am a. Da bi se ublažili, a uz to p roširile m ogućnosti in icijativ e rad n ih kolek­ tiva i razvitka sa m o u p ra v lja n ja u poduzećim a, 1961. godine pokušalo se s priv red n o m reform o m . Savezna sk u p štin a us­ vojila je 1. m a rta 1961. godine zako n sk e p rijed lo g e o izm je­ nam a u p rivrednom sistem u. U re fe ra tu P olitički i id ejn i p ro b le m i u vezi s ra zvo jem privrednog siste m a i d ru štv e n ih odnosa, na II p len u m u Sa­ veznog odb o ra SSR N J jed a n od začetn ik a p ro m je n a, M ilentije Popović, dao je širu analizu razv itk a d ru štv e n ih od n o sa i izložio bit zakona dohotka. U re fe ra tu se ističe d a novi p ri­ vredni sistem , uveden 1961. godine, sta v lja proizvođače u kvalitetno nove društveno-ekonom sk e odnose, u k o jim a oni slobodno od lu ču ju o rasp o d je li do h o tk a za svoje lične p o tre ­ be, za p ro širen je proizvodnje, za svoje p o tre b e k ao g rađ a n a kom une i za p o tre b e cijelog dru štv a. R evolucionarna dub in a društven o -ek o n o m sk rh p ro m je n a, koje im plicira zakon do h o tk a, uspo re đ iv a n a je s n a jk ru p n i­ jim revolucionarnim p ro m je n am a d ru štv en o g razv itk a Jugo­ slavije — sa nacionalizacijom 1946. godine, u v o đ en jem rad ­ ničkog sa m o u p ra v lja n ja 1950. godine i si. Gotovo sve izm jene izvršene u p o č e tk u 1961. godine od­ nose se uglavnom na sistem rasp o d je le d ru štv en o g proizvo­ d a izm eđu p riv re d n ih o rg anizacija i d ru štv en o -p o litičk ih za­ jednica. N a jk ru p n ija p ro m je n a ko ju je donio novi sistem odnosi se na rasp o d je lu čistog prih o d a. R adni kolektivi do­ bili su p o tp u n u a u to n o m iju u rasp o d je li čisto g p rih o d a na fondove. Propisi ne o d re đ u ju k v a n titativ n e od n o se u rasp o ­ djeli čistog p rih o d a na fondove, izuzevši obavezu za izdvaja­ n je u rezervni fond. To, u stv a ri, znači d a su rad n i kolekti­ vi, teo rijsk i govoreći, m ogli „ p o je s ti” cje lo k u p a n č is t p rih o d . 262

a mogli su u cjelini i in v estirati — slobodni su da sam ostal­ no o d ređ u ju p ro p o rc iju rasp o d jele čistog prih o d a. S obzirom na položaj radnog čovjeka i n a položaj rad ­ nog kolektiva priv red n ih poduzeća, ovaj sistem je donio novu kvalitetu u o sa m o staljen ju p riv re d n ih o rganizacija, na­ ročito u dva pravca: • društvo, odnosno država, tek sada je p rv i p u t od uvođenja radničkog s a m o u p ra v lja n ja o d u sta la od p rav a da od ređ u je k v a n titativne odnose u rasp o d je li čistog p rih o d a priv re d n ih organizacija; • radn e zajednice poduzeća dobile su prav o da sam o­ stalno donose svoja sam oupravna a k ta o reg u lira n ju u n u ­ tra š n jih odnosa, o m je rilim a i osnovam a za rasp o d je lu či­ stog prihoda, kao i o drugim važnim p ita n jim a m eđusobnog odnosa u proizvodnji i raspodjeli. P ri k o n s titu ira n ju ovih relativ n o širo k ih p rav a pošlo se od u v jere n ja da će m ate rijaln i, p olitički i m o raln i in te re ­ si rad n ik a sam i po sebi osig u rati racio n aln e odluke o ra s­ podjeli d o h otka u rad n o j organizaciji. V jerovalo se d a će se tim e o sig u ra ti i uži in te resi poduzeća i širi d ru štv en i in­ teresi. R azum ije se da se raču n alo i n a u tje c a j o rganizacija SK J i s in d ik a ta koje će spriječ a v a ti ev entualne defo rm acije što bi m ogle n a s ta ti u to k u p ro v o đ en ja novih sam o u p rav ­ n ih prava. P riprem a, uvođenje i p ro vođen je p ro m je n a u p riv re d ­ nom siste m u 1961. godine im ali su p ečat vrlo široke, m asov­ ne političke akcije. Ta a k c ija bila je u sm je re n a p ro tiv bi­ r o k ra tsk ih shvaćanja i b iro k ra ts k e p rak se, p ro tiv og ran iča­ va n ja p rav a od lu čiv an ja na uzak k ru g ru k o v o d ilaca u rad ­ nim zajednicam a, a za p ro šire n je p rav a n ep o sred n ih proiz­ vođača. Stvoreni su novi i oživljeni s ta ri organizacioni obli­ ci sud je lo v a n ja rad n ik a u sa m o u p ra v lja n ju — zborovi eko­ n o m skih jedinica, o d je lje n ja i pogona, n a p rim je r. N a n ji­ m a su rad n ic i sudjelovali u u p ra v lja n ju poslovim a ekonom ­ skih jedinica, pogona i poduzeća. U širo k im krugovim a p ro­ izvođača stvoreno je u v je re n je da će novi p riv re d n i sistem visoko „ n a g ra d iti" ra d n e zajednice k o je b u d u d o b ro p oslo­ vale, a d a će „ p ro p a d a ti” one koje b u d u zao stajale u p ro ­ izv o d n ji 263

Isto v rem en o je, m eđutim , ra s ta o o tp o r n aja v lje n im iz­ m je n a m a u društveno-ekonom skim o d nosim a. N osioce o tpo­ ra vrlo je tešk o id en tific ira ti je r su se nalazili u svim sredi­ nam a. S vakako su bili n a jb ro jn iji u onim d ru štv e n im sred i­ n a m a koje su p riv re d n o zao stajale, zatim u ruk o v o d stv im a od poduzeća do n a jv iših organa SK J i države. N eki visoki državni i partijsk o -p o litič k i funk cio n eri n isu sm jeli, ni mog­ li, o tvoreno istu p iti p ro tiv p ren o še n ja p rav a n a rad n e orga­ nizacije, p ro tiv liberalizacije trž išta , p a su u b o rb u ubacili neke stru č n ja k e , političke ekonom iste. Oni su jav n o st upozo­ ravali da se Ju g oslavija svojom d e c en tralizacijo m p riv red e v raća na p e rio d liberalnog k ap italizm a do k se u čitavom svi­ je tu zbiva proces c e n tra liz ac ije i k o n c e n tra cije k a p ita la kao p retp o sta v k e i osnove za raz v ita k m ate rija ln ih proizvodnih snaga i su vrem ene teh nološke revolucije. T ako su stv o ren a dva n e fo rm aln a fro n ta , za d a ljn ju d ee ta tiz a c iju d ru štv e n ih o d nosa p ro tiv n je , za lib e raliza c iju trž išta i p ro tiv nje. Još u to k u ra d a n a izradi novoga p riv red n o g sistem a po jav ljiv a la su se raz lič ita gledišta. N a jis ta k n u tije p ristaše siste m a d o h o tk a tra ž ile su s m je lija rje š e n ja i zah tijev ale da se od m ah n ak o n novih ek o n o m sk ih zakona, u sv o jen ih u po­ č e tk u 1961, na sta v i s p ro m je n am a , do k je, n a dru g o j stra n i, ra s ta o o tp o r p re m a već u svojenim izm jen a m a , a pogotovu p re m a id eja m a d o hotka. U takvoj d ru štveno-političkoj s itu a c iji dolazi do p riv re­ m enog u sp o ra v a n ja pro ce sa d e etatizacije, čiji su povod, a d jelom ično i u zrok, iznenadne p riv re d n e tešk o će u dru g o j polovini 1961. i 1962. godine. O čem u je, zapravo, b ila rije č? U p o č e tk u 1961. godine p riv re d n a situ a c ija b ila je n ep o ­ voljna za velike p ro m je n e u p riv re d n o m sistem u . G otovo go­ d in u d a n a p rije nego što je novi p riv re d n i siste m i form al­ no stu p io na snagu, počeli su se, naim e, p o jav ljiv ati znaci u sp o ra v a n ja proizvodnje. Još sredin o m 1960. godine zaustav­ lje n je u običajeni višegodišnji vrlo visok rita m ra s ta p riv re ­ de. Savezni državni organi — Zavod za p lan i dru g i — nisu te sim ptom e uzim ali o zbiljnije. S m a tra li su da su u okviri­ m a to le ra n tn ih o scilacija. Čak i na p o četk u 1961. godine, ka­ da je „ d e p re sija " bila u punom jek u , n ije se v jerovalo u neke oz b iljn ije p o rem e ć aje — m islilo se d a se u 1961. go264

dini m ože osigurati sto p a privredno g usp o n a za oko 14—15 % kao i u p rija šn jim godinam a. M eđutim , opad an je ritm a se nastavilo, pa je 1961. godine došlo do o sjetn ijeg p ada stope privrednog rasta , do n e stabilnosti i p o rasta cijena. U sporava­ n je i o p ad an je ritm a proizvodnje u 1961. godini vidi se iz usporedbe s p rija šn jim godinam a: sto p a ra s ta in d u strijsk e proizvodnje p rem a preth o d n o j godini bila je: 1959/58 — 17,6%, 1960/59 — 15,6% a 1961/60 — 4,1%. U poljoprivredi je plan predviđao p o rast od 16,2/0, a podbacilo se za 3,3% ispod o stv a re n ja u 1960. godini, što znači d a podbačaj iznosi 19,4%, u odnosu n a p lan za 1961. godinu. U poredo sa padom sto p e priv red n o g ra s ta u 1961. go­ dini na stu p ile su i veće d e form acije u k re ta n ju ličnih doho­ daka. To je jo š više pogoršalo situ a c iju i otežalo uvjete za p rim je n u siste m a do h o tk a i n astav ak p ro cesa deetatizacije. K ao rez u lta t tih i sličnih defo rm ac ija u privrednom životu došlo je do „najgoreg" što se m oglo desiti i što je poslužilo k ritič a rim a siste m a doh o tk a kao ja k argum ent. N aim e, din am ik a ličnih d o hodaka k reta la se m im o d inam i­ ke pro d u k tiv n o sti. U 1961. godini lični dohoci u dru štv en o j priv red i p orasli su za 23% , a p ro d u k tiv n o st, n a p rim je r, u in d u striji, p o rasla je za svega 3,4% . T akvim sta n je m bili su nezadovoljni i „ p rista še ” i „ pro tiv n ici” siste m a dohotka. S ta g n ac ija i o p a d a n je proizvodnje, p o ra s t ličnih doho­ d aka iznad p ro d u k tiv n o sti ra d a i d ru g e teškoće u p riv red ­ nim z bivanjim a izazvale su polem iku o n jihovim uzrocim a. U kazujući n a p ad ritm a proizv o d n je u 1961. godini, na o sje ta n p o rast ličnih d o hodaka iznad p o ra s ta p ro d u k tiv n o sti rad a , pro tiv n ici d a ljn jih p ro m je n a u p riv red n o m sistem u isticali su da su sp o m en u te „ d efo rm acije” p o sljedica p ro­ m je n a izvršenih u po č e tk u 1961. godine i da je nužno v ratiti se na s ta ri sistem rasp o d je le do h o tk a i n e p o sred n ijeg u sm je­ rav a n ja priv red n o g razv itk a pom oću držav n ih organa. Zago­ vornici a d m in istrativ n ih in te rv en c ija isticali su da je prin cip doh o tk a p rouzrokovao tešk u situ a c iju u p riv red i, a zagovor­ nici sistem a do h o tk a isticali su da nove m je re jo š nisu ni došle do izražaja, da su n e p o tp u n e i d a su u p rav o zbog slabosti s ta rih b iro k ra ts k ih odnosa u p riv re d i i n a sta le teš­ koće u 1961. i 1962. godini. 265

Pod u tje c a je m k r a tk o tra jn o g o p a d a n ja sto p e p rivrednog ra s ta i p o rasta ličnih do h o d a k a iznad p ro d u k tiv n o sti, i d ru ­ gih p ro b lem a i dilem a ko je je sa sobom donio razv itak do k ra ja 1961. godine, došlo se do odluke da se m o ra interve­ n ira ti na p o d ru č ju rasp o d je le čistog p rih o d a u p riv red n im o rganizacijam a. U decem b ru 1961. godine Savezna n aro d n a s k u p štin a don ije la je p re p o ru k u o rasp o d je li čistog p rih o d a u rad n im kolektivim a, u kojoj je u tv rd ila p rin cip e te rasp o ­ djele. U skoro p o slije toga pojavilo se Pism o Izvršnog kom i­ teta CK SKJ, koje je po k ren u lo m aso v n u p o litičk u ak ciju p ro tiv bogaćenja p riv a tn ik a , p ro tiv b iro k ra ts k ih z lo u p o tre b a P a rtijs k e organizacije su dobile zad ata k da se zaustavi d alj­ n ji p o ra s t ličnih dohodaka, da se sm a n je rasp o n i u ličnim dohocim a. C ijela ta k o n cepcija p riv rem en o je zaustavila ak­ tivnost n a raz ra d i siste m a dohotk a. U a p rilu 1962. godine donesen je Z akon o fo rm ira n ju k o m isija za p ro v o đ en je p ro­ pisa o rasp o d je li čistog p rih o d a i U pu tstv o Saveznog izvršnog veća o načelim a i m je rilim a rasp o d je le čistog p rih o d a. Svim tim m je ram a p ra k tič n o je ponovo uveden sta ri sistem r a ­ spodjele čistog p rih o d a u p riv re d n im o rganizacijam a. Za v rije m e te p o litičk e i ad m in istrativne in te rv en c ije u au to n o m n a i sam ou p ra v n a p rav a rad n ih kolektiva 1961. i 1962. godine, n u tk u je izgledalo da će p ro ces deetatizacije, sa m o u p rav lja­ n ja i dem o k ra tiz a cije b iti b lo k ira n n a neizvjesno vrijem e, m a k a r b ila u p ita n ju i tre n u ta č n a p o b jed a snaga za po­ v ra ta k na s ta ri a d m in istrativ n i sistem . D ruštvene snage koje su bile za p ro m je n e u sistem u bile su jače. C entralni ko m ite t SK J im ao je veću m oć, naro ­ č ito n a idejn o -teo rijsk o m fro n tu , im ao je u ru k am a poslove izgrađivanja priv red n o g i političkog sistem a, i u svojoj dom in a n tn o j o rije n ta c iji se izborio za n a stav ak d ru štv en ih p ro m je n a na općem k u rsu deeta tiz a c ije i n a p latfo rm i sa­ m o u p ra v lja n ja. M eđutim , sukob u rukov o d stv u SK J i FN R J o putovim a daljeg dru štv en o g raz v itk a rez u ltirao je u sp o rav an jem tem pa p ro m je n a i k o m prom isnim pro g ra m sk im od lu k am a i doku­ m en tim a u tom raz d o b lju k oleban ja, n a ro č ito 1962. i 1963. Krtza društveno-eko— S S nJ-

266

godine. To se, posebno, odnosi n a n ajz n a č a jn iji a k t toga vrem ena — na Ustav SFRJ. U osnovnim načelim a (uvodni dio) U stav SFR J iz 1963. godine ističe da se S o c ijalistički siste m u Jugoslaviji zasniva na odnosim a m eđu lju dim a kao slo b o d n im i ravnopravnim proizvođačim a i stvaraocim a ( ...) i d a ( ...) sve oblike u p ­ ravljanja, u k lju č u ju ć i i po litič k u vlast, stvara radnička kla­ sa i čitav radni narod za sebe u cilju organizovanja dru štva kao slobodne zajednice proizvođača ( . . . ) Ovakve ustav n e de­ klaracije bile su osnova d a se Ustav 1963. godine „proglasi” P oveljom sam oupravljanja. S druge stra n e , m eđ u tim , u svom norm ativnom dijelu Ustav nije osigurao ustavno-pravne p re t­ postavke za realizaciju svojih O snovnih načela. Ustav SFR J 1963. je m a te riju društveno-ekonom skog u ređ e n ja form ulirao kom prom isno. N aim e, u v rijem e rasp ra ­ ve o P re d n ac rtu Novog ustava, u ekonom skoj s tru k tu ri d ru štv a d o m inantna je bila e ta tis tič k a ko m p o n en ta, i to iz­ razito. Ekonom ski tokovi su reg u liran i ad m in istrativ n im sredstvim a. V olum en p ro p isa n ih cijen a u in d u striji iznosio je 1962. godine 67%. P rivredne org an izacije su raspolagale oko jednom trećinom a k um ulacije, prib ližn o d rugom treći­ nom je raspolagala federacija, a trećo m trećin o m sve ko­ m une i sve republike zajedno. Približno isti odnosi p e rm a ­ n entno su p ostojali od 1953. godine. Sva o stala ek onom ska regulacija (p ro šire n a rep ro d u k c ija , k red itn i, b a n k a rsk i, de­ vizni sistem p lan iran ja itd .) bila je p retežn o eta tistič k a . Ustav je uglavnom p rihvatio e ta tič k u ek o n o m sk u s tru k tu ru i uglavnom sa nkcionirao p ostojeće sta n je , davši društveno-političkim zajednicam a od lu ču ju ć a p rav a i sre d stv a za raz­ voj privrede. U ovom razdoblju, dakle, jo š n ije sazrela id eja o radikalnoj izm jeni u osnovi e ta tistič k e ek o n o m sk e s tru k ­ tu re društva. U ustavnim rasp ra v a m a , i u sam om U stavu, društveno-politički sistem je c e n tra ln a tem a. Tvorci U stava jo š jed ­ nom su pokušali ustavno-pravnim jezikom n o rm ira ti poli­ tički sistem na bazi m ark sistič k e k o n cepcije da se radnička klasa organizuje kao drtava. Polazeći od čin jen ice d a je u Jugoslaviji likvidirana klasa k a p ita listič k ih vlasnika, d ru štv e ­ nu s tru k tu ru označili su kao s tr u k tu ru k o ja se sa sto ji sam o od ra d n ih slojeva. N a osnovu te prem ise, stalo se n a s ta n o ­ 267

vište da način u p ra v lja n ja d ru štv e n im poslovim a n a nivoi­ m a društveno-političkih zajednica (kom une, rep u b lik e, po­ k rajin e i fed e ra c ije ) tre b a da u s tr u k tu ri s k u p štin a izrazi d ru štv e n u po d jelu rada. V elika p a ž n ja je p osvećena ustavno-pravnim sre d stv im a ko ja bi spriječ a v a la zak o n itu ten d e n c iju s tv a ra n ja otuđenog profesionalnog u p rav ljač k o g slo ja koji teži m o n o p o liziran ju u p ra v lja n ja dru štv o m , u v o đ en jem p rin ­ c ipa ro ta c ije i o g ran ič e n ja izb o rn o sti i reiz b o m o sti. D ruštvena p o d jela ra d a u p o litičk o m sistem u , i d alje zasnovanom uglavnom na p red sta v n ič k o m p rin c ip u , n ašla je svoj izraz u izm jenam a u sk u p štin sk o m sistem u . U svim sk u p štin a m a o jač a n a je sa m o u p ra v n a k o m p o n en ta u ob lik u fo rm ira n ja više vijeća ra d n ih zajed n ica (p riv re d n o vijeće, k u ltu rn o -p ro sv je tn o vijeće, socijalno-zdravstveno vijeće). T ra n sfo rm a c ija e ta tistič k e u sam o u p rav n o -p lan sk u ro b ­ n u p riv re d u b ila je jed a n od glavnih ciljev a SK J od p relask a n a p u t rad n ič k o g sa m o u p ra v lja n ja , a po seb n o o d VI k ongre­ sa SK J 1952. godine. M eđutim , re z u lta ti stv a ra n ja takve s tr u k tu re p riv re d e u p ro te k lo j decen iji bili su d o ista sk ro m ­ ni. Ali rad ik a ln e p ro m je n e se n isu m ogle o d lag ati unedogled. S redinom šezdesetih godina započela je o d su d n a d ru štv e n a a k c ija Saveza k o m u n ista Jugoslavije. N ep o sre d n u idejno-političku p rip re m u rad ik a ln ih p ro m je n a u društveno-ekon o m sk im o dnosim a p re d sta v lja la su tri z n a ča jn a p o litičk a d o g ađ aja 1964. godine. Prvi je Peti k o n g res SSJ, a p rila 1964. godine, drugi je R ezolucija Savezne sk u p štin e o d aljem raz­ voju priv re d n o g sistem a, m a ja 1964. godine, a tre ć i je Osm i kongres SK J, de c em b ra 1964. godine. U svim ovim dok u ­ m en tim a, prvi p u t od u v o đ e n ja rad n ičk o g s a m o u p ra v lja n ja , d e fin ira n je cilj da se d ru štv e n a a k u m u la c ija p ren e se n a ne­ p o sre d n e proizvođače kako bi ra d n i ko lek tiv i p o sta li nosioci p ro širen e re p ro d u k c ije . Dva su fa k to ra o digrala o d lu ču ju ć u ulo g u u sla m a n ju e ta tistič k e e konom ske s tru k tu re : id ejn o -p o litičk a a n tietatističk a k o n cepcija SK J, i višenacion aln a s tr u k tu ra Jugoslavi­ je. N acionalni fa k to r se ističe ovdje sam o u k o n te k stu re­ form e p rivrednog sistem a. N aim e, n a V III k o n g resu SK J 1964. godine, prvi p u t n akon revolucije, ista k n u ta je teza da je c e n tra listič k a ek o n o m sk a s tr u k tu ra n esp o jiv a s p rin cip o m 268

rav nopravnosti na c ija i da n acija m o ra b iti su verena u ra ­ spolaganju svojim nacionalnim dohotkom . U toku 1963. i 1964. godine u gotovo svim dok u m en tim a političkih c e n ta ra odlučivanja, i u znatnom dijelu naučne publicistike, sve više se razvijala m isao da je p ostojeći priv­ redni sistem u krizi i da se m o ra rad ik aln o m ije n ja ti. Usprkos relativno visokoj stopi rasta , p riv red a je zapala u kronično s ta n je d isp ro p o rcija (deficit u bilan su p laćan ja, d isp ro p o rcija izm eđu bazične i prerađ iv ačk e in d u strije , ne­ racionalna e kspanzija investicija s nizom p o grešnih investi­ cionih odlu k a — izgradnja tzv. p o litičk ih tv o rn ica — ne­ u sp je h da se raz b ije ten d e n c ija a u ta rh ič n o sti jugoslavenske priv red e i da se ona sm jelije u k lju č i u m eđ u n a ro d n u pod­ jelu rada, ad m in istrativ n o od ređ iv an je cijen a, o d v ajan je ve­ likog d ijela nacionalnog do h o tk a rad i državne novčane po­ m oći, do tac ija , p rem ija , regresa od ređ en ih g ran a p riv red e i izvoza, itd .). Prevagnula je teza da se te d isp ro p o rcije u priv re d i ne m ogu u k la n ja ti a d m in istrativ n im m eto d am a, već da je p o tre b n o m ije n ja ti siste m p riv re đ iv a n ja k o ji rađ a takve deform acije. U rasp ra v a m a o p ro m je n am a p riv red n o g sistem a c e n tra l­ n o m je sto je zauzelo p ita n je sistem a i p o litik e cijena. U či­ tavom tom raz d o b lju od 1945. godine država je o d ređivala cijene gotovo svim v rsta m a roba. T akav sistem neizbježno je m o rao d e fo rm ira ti cijene. D eform iran e cijen e donosile su, n a bazi različite sto p e re n ta b ilite ta , različite d o h o tk e p odu­ zećim a, k om unam a, reg ijam a i rep u b lik am a, što je izazivalo p e rm a n e n tn a nezadovoljstva. O dnosi u c ijen am a dovodili su n eke g rane p riv re d e u situ a c iju da nisu m ogle v ršiti p ro ši­ ren u re p ro d u k c iju , a druge su im ale visoke fondove za raz­ vitak. R adne organizacije m eta lo p re ra đ iv a čk e in d u strije , b ro ­ d o g rad n je i e le k tro in d u s trije , na p rim je r, m ogle su po završ­ n im rač u n im a , na k o n p o d m ire n ja svih ovih i d ru g ih obaveza, u k lju č u ju ć i tu i k a m a te n a k red ite tak o đ e izd iferen ciran e p rem a ekonom skoj snazi po jed in ih d jela tn o sti, izdvajati u svoje poslovne fondove, fondove z a jed n ičk e p o tro šn je i re ­ zerve 87 m ilija rd i d in ara , trgovin sk e o rg an izacije 108 m i­ lija rd i, dok su, n a p rim je r, organizacije u pro izv o d n ji elek­ trič n e energije, ugljena, nafte, u c rn o j i o b o jen o j m eta lu r­ giji i pro izv o d n ji n e m e ta la sve z a jed n o izdvojile 84 mili269

Jarde dinara, sve p o ljo p riv re d n e org an izacije 39 m ilijard i, a organizacije u svim g ran a m a s a o b ra ć a ja oko 42 m ilijard e. N ije teško uočiti veom a o sje tn e razlike u sp o so b n o sti nekih g ran a da vrše p ro širen u rep ro d u k c iju , bilo n a osnovi vlastite akum ulacije, bilo na osnovi svoje k red itn e sp o so b ­ nosti. Zato je m oralo doći i do velikih in te rv en c ija države u fin a n c ira n ju p ro širen e rep ro d u k c ije u d jela tn o stim a koje na osnovi takvih odnosa n e m a ju uv jete da je sam e osig u raju . Ne tre b a posebno isticati da je zbog toga bila p rije k o p o t­ reb n a snažna in terv en cija države u p riv red n o m razv itk u zem lje. Uz takve odnose nisu ni p red n o sti sam o upravnog o dlučivanja rad n ih organizacija o p ro širen o j rep ro d u k c iji m ogle doći do izražaja, p a su po sta li s tv a rn a s m e tn ja raz­ vija n ju sistem a sam o u p ra v lja n ja . Osim d isp ro p o rcija cijena, e ta tis tič k i p riv re d n i sistem je izazvao krizu na p o d ru č ju platn o g b ila n sa i sp riječav ao da se ju goslavenska p riv re d a s v e stran ije i šire u k lju č i u m e đ u n a ro d n u p o d jelu rada. N ije p o tre b n o posebno dokazivati d a su takvi odnosi odrtavali sistem a d m in istrativ n ih in terv en cija. U v a n jsk o ­ trgovinskoj razm jeni opseg subvencija p ri izvozu dostigao je u 1964. godini su m u od oko 270 m ilija rd i d in ara. Ta su m a se u n a jra z lič itijim odnosim a rasp o re đ iv a la n a p o jed in e vrste proizvodnje. C arine su, pak, u tv rđ e n e po veom a izdifere n c ira n im s to p a m a i dostigle su su m u od oko 225 m ili­ ja rd i dinara. E ta tističk i priv re d n i sistem je o d ražavao p ren a p re g n u tu rasp o d je lu d ruštvenog proizvoda i to je bio stalan izvor p o rem ećaja u privredi. P riro d n a p o sljed ica način a fo rm ira ­ n ja sistem a i politike cijena je d e fo rm ira n a rasp o d je la do­ h o tk a izm eđu države i priv re d e (poduzeća, tj. rad n ičk e kla­ se). Još 1953— 1954. godine odnosi n a p o d ru č ju p ro širen e re p ro d u k c ije počeli su se o k am enjiv ati. P riv red n e organiza­ cije raspolagale su sa oko 30°/o, a držav a sa oko 70% in­ vesticija. T ako visoka k o n c e n tra cija sre d stav a u ru k am a d r­ žave služila je i kao sred stv o p relije v a n ja m eđu p o jed in im g ranam a priv red e da bi se, koliko-toliko, u sp o stav ili n o rm al­ niji odnosi porem ećeni cijenam a. P rem a p ro ra č u n u S e k re ta rija ta za fin an cije, ak o se ne bi izm ijenio p a rite t i odnosi u cijen am a, 1965. godine tre ­ 270

balo je za subvencioniranje izvoza jo š oko 100 m ilijard i dinara. P ritisa k na uvoz bio bi jo š veći, a s a m im tim i teš­ koće u platn o m bilansu. To su, u k ratk o , sam o neki ekonom sko-politički problem i koji su se nagom ilali. Prem a tom e, p ro d u žiti život staro m si­ stem u značilo bi izložiti se jo š težim ekonom skim i poli­ tičkim posljedicam a. Izlaz iz situ acije n ije više bio m oguć bez n ep osrednijeg u k lju č e n ja u sv jetsku privredu. Zato je p o sto jao jed n o sta ­ van razlog: u okvirim a nacionalne p riv red e n ije se m ogla fo rm ira ti „no rm a ln a ” s tr u k tu ra cijena, n o rm aln i odnosi po­ nude i po tra ž n je , pro sje č n o dru štv en o p o tre b n o rad n o v rije­ m e za proizvodnju je r za niz proizvoda u nacionalnoj priv­ redi p o sto je po jedan-dva proizvođača (au to m o b ili, televizori i si.). Da i ne govorim o o d rugim razlozim a. Sve je to išlo u prilog neizbježnoj ali sm jeloj odluci da se preuzm e odgo­ v ornost za sve im p lik acije prela sk a n a m nogo slobodnije tržišn e odnose. Pod sve većim p ritisk o m idejno-političke koncepcije o sa m o u p ra v lja n ju , n užnosti obnove ro b n e p ro izvodnje i p rin ­ cipa dohotka, i sve većim zahtjevom za racio n aln ijim p riv re­ đivanjem jo š p rije p o četk a priv re d n e refo rm e u to k u 1964. godine, na sta v lje n e su p ro m je n e u p riv re d n o m sistem u. U kinuti su d oprinosi d ru štv e n im investicionim fondovivim a. Svi investicioni fondovi (savezni, rep u b ličk i i lokalni) ra sfo rm ira n i su. Ta o d luka je izraz k o n cep cije da se osnovna m asa aku m u la c ije prenc?e sa države n a p riv re d n e organi­ zacije. M eđutim , „državni k a p ita li” iz inv esticio n ih fondova nisu p red a ti proizvodnim priv re d n im o rg an izacijam a, već sa­ veznim , rep ubličkim i k o m unalnim b an k am a. Tim e je zapo­ čet proces u spona m oći banaka. Istovrem eno, u toku 1964, donesen je O snovni zakon o fin a n c ira n ju državno-političkih zajednica. N jegovo značenje je u tom e što je u odnose izm eđu p o litič k o -te rito rijaln ih zajednica uveo ekonom ski p rin c ip d a g rađ a n i svake zajed­ nice sam i snose izdatke za ob a v lja n je svih v rsta d ru štv e n ih službi: zdravstva, p ro sv je te , k u ltu re , d ržavne u p rave, p riv ­ red n ih in te rv en c ija itd. F e d e ra c ija izuzetno o sigurava do­ p u n sk a sre d stv a onoj republici čiji p rih o d i ne o sig u rav aju p o d m ire n je m inim a lnih p o tre b a . 271

Sa 1965. godinom n a stu p ila je p rije lo m n a faza u razvit­ k u d ruštveno-ekonom skih odnosa u Jugoslaviji. Na p o d ru čju priv re d n o g siste m a zagazilo se u n a jd u b lje p ro m je n e. T re­ balo je da one rad ik a ln o lik v id ira ju n asljeđ e iz a d m in istra ­ tivnog perio d a i u s m je re p riv re d u n a slo b o d n ije društveno-ekonom ske odnose u sm islu m nogo jačeg d jelo v an ja o b jek ­ tivnih e k onom skih zak o n ito sti ro b n e pro izv o d n je u režim u d ru štv e n e svojine i radničkog sa m o u p ra v lja n ja . Iako bi p la tfo rm a k o ju je izgradio V III ko n g res SK J, i slične p la tfo rm e Saveza s in d ik a ta i Savezne sk u p štin e, m ogle u p u ćivati na širo k o zasnovano p re s tro ja v a n je p riv red e s e ta tis tič k ih osnova na raz v ije n ije sam o u p rav n e odnose, uz istovrem eni razvoj trž išn e p riv re d e i nov k v alitet u raz­ vo ju sa m o u p ra v lja n ja , p lan p o četn e faze refo rm e više je fin ancijsko-ekonom ska op e ra c ija , a m an je rad ik a ln a refo r­ m a. Cilj i sre d stv a ko ja su u p o tre b lje n a u p rv o j fazi refo rm e više su slična o p e ra c ija m a ne k ih d ru g ih zem alja nego d ru ­ štvu o p red je lje n o m za du b o k u tra n s fo rm a c iju s e ta tistič k ih n a sam o u p rav n e oblike dru štv en o g života. Ip ak , nove p riv re d n e m je re don esen e ju la 1965, zajed n o s izm jen am a u p riv re d n o m siste m u 1964, p re d s ta v lja ju po­ č e ta k n a jra d ik a ln ije re fo rm e priv red n o g siste m a o d uvođe­ n ja rad n ič k o g s a m o u p ra v lja n ja 1950. godine. Na širem d ru štv e n o m p lan u p ro g resiv n e snage u SK J (nova ka te g o rija , k o ja se p o javila u p o litičk o m žarg o n u po­ lovinom še zd e se t:h godina) očekivale su, p o re d ostalog, o d r a d ik a ln ih p ro m je n a priv re d n o g sistem a: a) oslo b a đ a n je in icijativ e i stv a ra la štv a pro izv o đ ača — je r će radnici, sta v lje n i u slo b o d n ije trž išn e ek o n o m sk e od­ nose po ko jim a p o tp u n ije dijele s u d b in u sv o jih proizvoda, b rže raz v ija ti m a te rija ln e proizvod n e snage i so c ijalističk e d ru štv e n e odnose; b ) o tv a ra n je m ogućnosti d a se u b rza p ro ces in te g rac ije p riv re d n e i tzv. v a n p riv red n e sfere tak o što će se ekonom ­ skim vezam a i m ate rija ln im in te reso m rad n ih lju d i d irek tn ije u k lju č iti u stv a ra n je do h o tk a, što će stv o riti p retp o sta v k e za dosledno o s tv a re n je u sta v n e kon cep cije kom une; c) po tisk iv a n je i ra d ik a ln o s m a n je n je m oći federalnog cen tra liz m a , a to je m oguće sam o rad ik a ln o m p ro m je n o m 272

postojećeg etatistič k o g p rivrednog sistem a, osiguravši afir­ m aciju nacionalnog fak to ra i jač a ju ći jed in stv o zem lje. M eđutim , izm jene u p rivredno m sistem u 1965. godine n isu obuhvatile niz b itn ih dijelova sistem a. N ap u šten je sta­ ri, a n ije izgrađen novi sistem p lan iran ja ; u sistem u p ro ši­ rene rep ro d u k c ije sre d stv a su p rešla n a b anke, a zadržan je i sta ri devizni režim i režim v a n jsk e trgovine. Ip ak , uvo­ đenjem prvih m je ra priv re d n e refo rm e n a sta la je kvalitetno nova situ a c ija za privređivanje. N ajvećim dijelom p resječen i su m nogi kanali kojim a je država n e p rek id n o ubrizgavala sredstva u p rivredu, najviše iz e m isije novca. Izm jenom cijena naglo se pro m ije n ila tra ž n ja ro b a i usluga, n a ro čito su nag­ lo sm anjene investicije koje su i bile najveće ža rište p o re­ m ećaja u privredi. O stvarivanje priv re d n e refo rm e p o stalo je p rv i zadatak cijelog d ruštva. R adni kolektivi su se dosledno m obilizirali da isk o riste sve svoje „ u n u tra š n je rezerv e”. Pod p ritisk o m z natno otežanih u v jeta plasm an a ro b a i usluga, a da ne bi došlo do s m a n je n ja ličnih dohodaka, prva rea k c ija rad n ih kolektiva, i u p riv red i i van privrede, bila je gotovo po tp u n o o b u sta v lja n je p rim a n ja novih rad n i­ ka. Z atim je došlo i do o tp u šta n ja s posla. Prvi p u t od 1952. godine došlo je do stagnacije, pa i o p a d a n ja b ro ja zaposle­ nih. Dok je, na p rim je r, b ro j zaposlenih od 1962. do 1964. godine p o rasta o za oko 566.000, u raz d o b lju od 1964. do 1967. godine opao je za 47.000. Problem je p o stao jo š teži i zato što su baš tih godina p ristigle m lade generacije ro đ en e po­ slije rata , zn atn o b ro jn ije od s ta rijih generacija. Trogodišnje za tv a ran je k a p ija za z a pošljavanje neće o stati bez značajnih političkih posljedica. P roblem će biti sam o priv rem en o ubla­ žen odlaskom d ijela rad n e snage n a rad u Z apadnu E vropu i zadržavanjem na selu. To, narav n o , neće b iti rješen je. U p rocesu p re s tro ja v a n ja priv re d e došlo je do stabiliza­ cije c ijen a i troškova života. D inar je počeo da se u nekim b a n k a m a na Z apadu m ije n ja po službenom k u rsu . Ali stab i­ lizacija je ostv a re n a na bazi o š trih re s trik tiv n ih m je ra i na rač u n sta g n a c ije privrede. Izložena naglom p rek id u inflacije, od n o sn o p resta n k u fin a n c ira n ja p roizvodnje dijelom iz em isija, izložena p riti­ sk u uvezenih ro b a, a p reth o d n im razv itk o m nedovoljno ori­ 18

273

je n tira n a n a izvoz, p riv re d a je nak o n re fo rm e nu žn o p rek i­ n u la sa već tra d icio n a ln o visokom sto p o m rasta. I n d u s trijs k a pro izv o d n ja je počela naglo sta g n ira ti. Sto­ p a ra s ta p rem a p reth o d n o j godini (lančani in d ek s) iznosila je 1963. godine 116°/o, 1964 — 116%, 1965 — 108%, 1966 — 104% i 1967 — 100%. T akav zastoj in d u strijsk e pro izv o d n je n ije se dogodio p o slije 1952. godine. P o ljo p riv re d a je s ta g n ira la više od in d u strije . Sto p a r a ­ s ta p rem a p reth o d n o j godini (lan čan i in d ek s) iznosila je 1963. godine 110%, 1964 — 106%, 1965 — 91%, 1966 — 116%, 1967 — 99%, 1968 — 96%. G odišnja sto p a ra s ta 1964— 1967. godine iznosila je svega 2,9%. M eđutim , da bi o držala k o rak s razv ijen im zem ljam a, da se jaz ne bi pro d u b ljiv a o , Jugo slav ija je m o rala poveća­ v ati d ru štv e n i proizvod po g odišnjo j sto p i o d n a jm a n je 9%. Iz navedenih p o d a ta k a proizlazi da je ju g o slav en sk a priv­ red a p o slije refo rm e zapala u fazu stag n acije. Ta će stag ­ n a c ija z a o štriti m noge n jen e slab o sti k o je su p o stale očigled­ n ije k ad a se o na otv o rila p re m a raz v ije n ijim p riv red am a. G lavni u z ro k duge sta g n a c ije je u to m e što p riv re d i n isu osta v lje n a p o tre b n a sre d stv a za n jen o p restro ja v a n je . Tom e, uglavnom tre b a do d a ti i nek e d ru g e u zroke. R ukovod­ stva na svim nivoim a — od c e n tra ln ih o rg an a državne u p rav e do rukovodećih k a drova poduzeća — poslovala su i p riv ređ iv a­ la više od d vadeset godina u u v jetim a m anje-više a d m in istra ­ tivnog sistem a. Z n a tan dio n jih nije bio d o voljno osposob­ lje n za p riv re đ iv a n je u novim situ a c ija m a trž išn e p rivrede. R ukovođenje pro ceso m trž išn e p riv re d e pokazalo se veom a složenim . U p ra k s i je dolazilo do g ru b ih m eto d a ruk o v o ­ đe n ja . T ako je, n a p rim je r, m a šin o g ra d n ja , k o ja je već ra ­ n ije b ila p riličn o p ro d rla na s tra n a trž išta , d o b rim dijelom se s n jih povukla. Sam a nije m ogla k re d itira ti svoj izvoz, a sistem d ržavnih k re d ita gotovo se sasvim ugasio. U tre n u tk u k ad a se Ju g o slav ija najviše o tv o rila k o n k u ren c iji stra n e p roizvodnje, došlo je do jačeg z a tv a ra n ja trž išta d ru g ih ze­ m alja, posebno zem alja EEZ. P ro tu m je re Jugoslavije su izo­ stale. Država se su stezala od niza n u žn ih a k c ija u sm je ra v a ­ n ja i o rg an iz ira n ja priv red e, a sam o u p ra v n a org an izacija jo š n ije b ila dovoljno izgrađena d a zam ijen i n ek e fu n k cije države. 274

S itu a c iju su d alje kom plicirale one d jelatn o sti čiji do­ hodak nije u svem u zavisio od rada. Dok su cijela proizvod­ nja, uslužne djela tn o sti i pro m e t zavisili od realiziranog do­ ho tk a i zaposleni se ponašali uglavnom kao dobri privredni­ ci, dotle su kolektivi ban ak a, osigu rav aju ćih društava, elek­ tro p riv re d e i si., ne sra z m je rn o povećavali svoj dohodak, a naro čito lični dohodak. U kratko, izostao je u p o ran rad na d a ljn jim p ro m je n am a privrednog sistem a, na organiziranju priv red e i u tv rđ iv a n ju ekonom ske politike. To je otežavalo i usporavalo reform u. Zbog sp o ro sti i k o lebanja u o stv ariv an ju politike refor­ m e, i zbog defo rm ac ija u priv red i i d ru štv en im odnosim a, refo rm o m n isu bili zadovoljni ni n jen i n a jo d lu čn iji borci, ni oni koji su bili p rotiv stru k tu ra ln ih d ru štv e n ih p ro m jen a što ih je refo rm a zacrtala. O tom e d r V ladim ir B akarić na VI kongresu SK H, decem bra 1968. godine, kaže: ( . . . ) Usli­ jed stagnacije, odnosno nerada na rasp lita n ju veza starog siste m a i o tvaranju šireg procesa novoga došlo je i do neke vrste dru štv e n e i p o litičke stagnacije. Počela se gubiti vjera u napredak sa m oupravljanja i jačati strah p red po vra tko m natrag. Zbog nerazrađenosti siste m a rasli su ekscesi. Gubila se p e rsp e k tiv a zapošljavanja, javljale se opće konzervativ­ ne i reakcionarne tendence. Ovo naročito u pogledu omla­ dine, n jen e budućnosti, zapošljavanja i p rim a n ja u po litički Život i Savez k o m u n ista ( ...) V eć 1968. godine p ritis a k nezaposlenih p o stao je tako ja k da nije m ogao a da ne izazove i p olitičke porem ećaje. U 1967. godini b ro j zaposlenih bio je za 1% m an ji od b ro ja z aposlenih u 1964. godini. B roj nezap o slen ih bio je 1968. godine veći za 47% nego 1964. godine. Specifičnost zapo šljav a n ja je u to m e što su sve više posao tražili školovani kadrovi. N aim e, u dvije godine refo r­ m e (1965 — 1967) bro j u č enika koji su završili sre d n je škole povećao se za 42%, a onih koji su završili više škole za 31%, u o d nosu n a p reth o d n e dvije godine, (1962 — 1964). U raz­ do b lju 1965 — 1967. godine osm og o d išn je škole je završilo 716.400 učenika, s re d n je 376.200 u čenika, a više i visoke 85.900. To su godine najvećeg priliv a novih k adrova, i n aj­ m an jih m ogućnosti za n jihovo zap o šljav an je u p o slije ra tn o m raz d o b lju . 18*

275

S ta g n ac ija p riv re d e, tešk o ć e z a p o šljav an ja i relativno niski dohoci, p rouzrokovali su m asovan odlazak rad n ik a u inozem stvo. Polovinom 1968. godine u Zapadnoj E v ro p i je blizu 400.000 n a ših rad n ik a. Sve u svem u, „od je d n o m ” su se nagom ilale b ro jn e teš­ koće. R a sk o rak izm eđu p ro g ra m ira n ih ciljeva refo rm e, n je­ nih težnji i m ogućnosti n jen e realizacije p o sta ja o je sve veći. Slabi rez u lta ti re fo rm e jed a n su od u z ro k a i povoda poli­ tičke krize n a sta le u to k u reform e. Polltlčka kriza Id e m o . kratizacija^polltlčkog A-

U je k u p ro v o đ en ja p riv re d n e reform e došlo je 1966. godine do jače p olitičke krize u o b lik u su k o b a s d r.

žavno-centralističk im sn agam a i ten ­ d en cijam a, posebno u d ržavnim i p a rtijs k im org an im a fede­ racije. One su težile da zaustave p ro ces tra n sfo rm ac ije iz e ta tis tič k e u s a m o u p ra v n u d ru štv e n u s tru k tu ru , ako već ne m ogu p o v ra titi s ta re odnose. Te snage n isu m ogle bez od­ su d n e b itk e dozvoliti prevagu d e m o k ra tsk e sam o u p rav n e o rije n ta c ije . D ruštvene snage koje su se b o rile za deetatiza­ ciju d ru štv e n ih odnosa i koje su bile d o m in an tn e, n isu m og­ le dozvoliti o tp o r svom e k u rsu , a ni p a siv n o st — posebno lju d i na visokim i n ajvišim d ru štv e n im fu n k cijam a. O tvorena k o n fro n ta c ija je, dakle, bila neizbježna i izbila je 1966. go­ dine, kada su s v lasti sm ije n je n i n ajviši rukovodioci U prave d ržavne be z b je d n o sti (UDB) Jugoslavije. Služba državne b e z b je d n o sti je u čitavom p o slije ra tn o m raz d o b iju im ala vrlo snažan u tje c a j na gotovo sva zbivanja u d ru štv u . P o rijeklo m oći te službe nalazilo se u n jen o j izuzetnoj fu n k ciji u revoluciji i za p rv ih d esetak godina p o slije revolucije. Na b rionskom , Č etvrtom p len u m u CK SK J, p rilik o m sm je n jiv a n ja A leksandra Rankovića, o tom e je rečeno: D ržavna b e zbednost se rodila u jed n o m revolucio­ narnom periodu, kada je borba p ro tiv o ku p a to ra i njegovih slugu, a ka sn ije p ro tiv osta ta ka starog i novog klasnog ne­ prija te lja i oružanih k v islin šk ih bandi bila od odlučujućeg značaja za k o n solidaciju nove narodne vlasti. Organi držav­ ne bezbednosti, izvršavajući s v o ju ulogu za štite socijalistič­ kog poretka, nezavisnosti i be zb ed n o sti zem lje, ru ko vo đ en i ideja m a Partije, dali s u značajan d o p rin o s u b o rb i p ro tiv 276

Staljinovog nasrtaja na nezavisnost naše ze m lje i sam ostal­ nost naše revolucionarne partije. K adrovi u n jo j su ispotjili p ožrtvovan je, hrabrost i odanost delu P artije i socija­ lizm a ( . . . ) Z načajna uloga državne b e z b jed n o sti u revoluciji i po­ slije revolucije u tje c a la je da se u n jen im p rip ad n icim a for­ m ira svijest o njihovoj izuzetnoj d ru štv en o j ulozi. S m atrali su se najo d a n ijim bo rcim a za socijalizam . N a čelu te službe, od njenog osnivanja 1944, sve do 1966. godine, nalazili su se najviši funkcioneri P a rtije i države. S vrem enom je u p rav ­ lja n je cjelokupnom službom p o stalo sk o ro isklju čivo m ono­ pol pojedinaca ( . . . ) Glavnu reč za čitav p ro te k li period više od dve decenije ( .. .) im ali su ( ...) R a n ko vić i S tefanović. K adrovi su se u d rta v n o j b ezbedn o sti na ru ko vo d ećim mestim a stalno uzdizali iz sam e ustanove, a n ika k o iz redova van nje, što je jo š više jačalo ten d e n c iju izolovanosti i zatvorenosti ove organizacije ( . . . ) Ti fu n kc io n e ri su, kori­ steći svoje pozicije, zloupotrebljavali organe d rta v n e b ezbed­ no sti sa ten d e n c ijo m da uspostave ko n tro lu u čitavom dru­ štvu, od preduzeća do najviših vrhova. Oni su seb i p risvo­ jili i pravo da drže po d ko n tro lo m i odgovorne državne i po litič k e fu n kc io n e re ( . . . ) (R eferat sa IV sjed n ice CK SK J). Tako je služba državne b e z b jed n o sti sve više dolazila u sukob sa društvom . N aim e, neki n jen i n ajo d g o v o rn iji ru ­ kovodioci o stali su na pozicijam a „čvrste ru k e", p ro tiv ili se dem o k ratizaciji d ru štv e n ih odnosa i razv itk u sam o u p rav ­ lja n ja, kočeći o stv ariv an je generalne ko n cep cije Saveza ko­ m u n ista Jugoslavije. A m ogućnosti za d jelo v an je službe bile su velike, z a hvaljujući ne sam o njen o j m reži već i n jen im z načajnijim fu n k cijam a u p olitičk im fo ru m im a i u držav­ nim organim a. R iječ je, dakle, o dva raz lič ita k o n cep ta d ru štv en o g raz­ vitka. Na svojoj IV sjednici od 1. ju la 1966. godine, o d ržan o j na B rionim a, C entralni ko m ite t je jed n o g lasn o usv o jio iz­ vješta j kom isije i osudio d eform acije u ra d u o rg an a bez­ bjed n o sti. C entralni ko m ite t je zak lju čio d a ni jed n a služba ne sm ije biti izvan javne kon tro le sam o u p rav n o g d ru štv a. C entralni ko m ite t je z aključio da partijsk o -p o litič k a odgovor­ 277

no st za defo rm ac ije u UDB-i p a d a n a A lek san d ra R ankovića i Svetislava Stefanovića. O bračun s tim snagam a bio je n užan ne sam o zbog njihovog s u p ro ts ta v lja n ja priv red n o j i dru štv e n o j refo rm i već i zbog o p a sn o sti po razvoj zdravih m eđ u n acio n aln ih odnosa. Velikodržavni ce n tra liz am , za koji se b o rila p o m en u ta grupa, d ija m e tra ln o je s u p ro ta n fed e ra tiv n o m u s tro jstv u zem lje. A svaka po litik a k o ja na bilo kakav n ačin rem e ti rav n o p rav ­ ne odnose izm eđu n a ro d a i n a ro d n o s ti ugrožava sam o po­ sto ja n je Jugoslavije. N a Č etvrtoj sjed n ici CK SKJ, p o red od lu k e o refo rm i službe d ržavne bez b je d n o sti, istog d a n a od lu čen o je d a se započne i sa refo rm o m Saveza k o m u n ista Ju g o slav ije. N ije bilo ri­ ječi o novoj k o n cep ciji Saveza. To p ita n je je rije še n o jo š 1952. godine n a VI kon g resu K PJ. T ad a je odlu čen o da Savez ko m u n ista b u d e fa k to r idejno-političkog u sm je ra v a n ja, a ne fa k to r vlasti. Takvo sta n o v ište p o tv rd io je i V II k ongres SK J 1958. godine. Ono je ušlo i u P ro g ra m i S ta tu t. Osm i kongres SK J, 1964, p o ten c ira o je vodeću id ejn o -p o litičk u ulo ­ gu SK J u d ru štv u . R iječ je, dakle, o m ije n ja n ju p rak se. Č etvrti plen u m CK SK J ocjenio je d a Savez k o m u n ista, rad i u sp je šn o g o stv a riv a n ja svoje rev o lu cio n arn e uloge, m o ra zn a tn o izm ijen iti način svoga d jelo v an ja. Plenum je iza b ra o k o m isiju za reo rg a n iz a c iju i d a ljn ji razvoj SK J, stavivši jo j u z a d a ta k da org an iz ira jav n u d isk u siju o ulozi Saveza k o m u n ista u u v je tim a dru štv e n o g sa m o u p ra vlja n ja i predloži k o n k re tn e m je re za njeg o v u reo rg an izaciju . D iskusija je tra ja la gotovo tri godine — sve do IX ko n g resa SK J, n a kom e je d o n ije t novi d o k u m en t o ulozi i razvoju Saveza k o m u n ista u sam o u p rav n o m d ru štv u . U to k u gotovo tro g o d išn je d isk u sije o refo rm i SK J prev lad alo je m išlje n je da je d e m o k ra tiz a cija od n o sa u Savezu k om u­ n ista osnovna k o m p o n en ta njegove tra n s fo rm a c ije u sk lad u sa zahtje v im a sa m oupravnog d ru štv a . O na je i u n u ta rn ji pro b lem Saveza i u v je t njegovog p rav iln o g o d n o sa p rem a rad n ič k o j klasi i sa m o u p ra v lja n ju . C e n traln i k o m ite t SK J je, na svojoj Sedm oj sjednici od 1. ju la 1967. godine, u tv rd io d a je p re tv a ra n je članova u a k tiv a n fa tk o r kreira n ja poli­ tik e S K J na sv im nivoim a njegove organizacione s tr u k tu re ( .. .) centralno p ita n je d e m o k ra tiza c ije ( ...) 278

U disk u sija m a o reorganizaciji i u Tezam a o daljem razvoju i reorganizaciji SK J, utv rđ e n o je da je jed a n od u zroka nezadovoljavajućeg idejnog s ta n ja u Savezu kom u­ n ista i nesk lad n o st izm eđu njegova socijalnog sastava i dru štv en e uloge u uv jetim a sam o u p rav ljan ja. Prem a zak­ ljučcim a Šeste sjednice CK SKJ, 10. i 11. ja n u a ra 1967. go­ dine, str u k tu ra S K J je u m nogo čem u prevaziđena d e m o k ­ ra tsk im i sa m oupravnim ra zvitko m društva. Zato se ona m ora brzo saobraiavati koren ito izm e n je n o j i kva litetn o no­ vo j s tr u k tu r i dru štva na osnovam a sam oupravljanja. N eadekvatnost socijalnog sastav a SK J ogledala se, p rije svega, u nedovoljnoj za stu p lje n o sti proizvođača koji su, po svom o b jekitvnom položaju, nosioci sa m o u p rav n ih socijali­ stičkih ten d e n c ija u dru štv u . Uz to, u Savezu k o m u n ista su ne sra z m je rn o m alo zastu p lje n e i m lade g en eracije — s ta ro ­ sna s tr u k tu ra članova veom a je nepovoljna. S tru k tu ra ru ­ kovodstva je, i u jed n o m i u drugo m pogledu, jo š nepovolj­ ni ja od s tru k tu re članstva. U tvrđeno je d a su uzroci nedovoljnog in te re s ira n ja p ro ­ izvođača i om ladine za ulazak u Savez k o m u n ista, p rije sve­ ga, njegova nedovoljna a n g ažiranost u raz v ija n ju sam o u p rav ­ lja n ja, zam rzavanje organizacionih ob lika rada, su b jektivizam u ka d ro vsk o j p o litici i gom ila n je čin o vn ičkih odnosa i m e n ta liteta u SK . Na sam om p o č e tk u reorganizacije izvršene su p ro m je n e u tzv. kadrovskoj politici. O tom e se u Političkom izv ještaju za IX kongres SK J 1969. godine kaže: Do Č etvrtog plen u m a o d lu čujući utic a j na ka d ro vsk u p o litik u u S a vezu k o m u n ista im ale su ko n zerva tivn e b iro k ra tsk e snage k o je su se na raz­ ne načine su p ro tsta vlja le p ro k la m o va n im principim a. U to k u redovnih izbora u p a rtijs k im o rg an izacijam a, n a svim rep u b ličk im kongresim a održan im 1968. godine i, ko­ načno, na IX kongresu SK J 1969. godine, izvršena je sm jen a m nogih s ta rih kadrova. N a m noga ru k o v o d eća m je sta stu p ili su p rip a d n ici novih generacija. R eorganizacijom su d e m o k ra tiz ira n i izbori u Savezu ko­ m unista. Za razliku od ra n ije p rak se, k ad a su viši forum i im enovali kan d id a te , u izborim a 1968. godine je p o k u šan o da to čine bazične organizacije SK, k oje su b ira le delegate za re p u b ličk e kongrese i kongres SK J. U n ek im o rg an izacijam a 279

se išlo i d a lje: bazične o rg an izacije su p red lag ale k a n d id a te za članove izvršnih org an a općinske k o n feren cije, a općinske k o n feren cije su isticale k a n d id a te za članove rep u b ličk ih ru k o v o d stav a i organe u Savezu k o m u n ista Jugoslavije. R eorganizacija je u tic a la n a ra d ik a ln ije o b n a v lja n je ru ­ k ovodstva Saveza k o m u n ista . Do Č etvrtog p len u m a CKSKJ ro ta c ija je p rim je n jiv a n a uglavnom u izb o ru op ćin sk ih ru ­ k ovodstava, dok su re p u b ličk a ru k o v o d stv a i o rgani SKJ obično o b n a vljani p ro širiv a n jem njihovog sastava. U toku reo rganizacije ra d ik a ln o je izm ijen jen sastav org an a općin­ skih o rganizacija. U n jih su b ira n i n ep o sre d n i proizvođači u z n a tn o većem b ro ju nego ran ije. P rip re m e i to k re p u b ličk ih kon g resa Saveza k o m u n ista, o d rža n ih p o tk ra j 1968. godine, već su u n ijeli nove elem ente u odnose Saveza k o m u n ista . Prvi p u t p o slije o slobođenja, rep u b ličk i kongresi su od ržan i p rije saveznog k ongresa, do­ bivši tim e p rilik u da u tje č u n a odlu k e saveznog k ongresa. Ra­ nije su rep u b ličk i kongresi uvijek o d ržavani p o slije saveznog i u glavnom „raz ra đ iv a li” njegove od luke. S ad a su, zaista sa­ m o staln o , re p u b ličk i kongresi u tv rd ili p rijed lo g e sastav a saveznih fo ru m a Saveza k o m u n ista . Deveti k ongres SK J je, u stv a ri, sam o p o tv rd io te prijedlo g e. R ep u b ličk i kongresi su, prvi p u t u p o slije ra tn o m razvitk u , izvršili vrlo rad ik a ln e p e rso n a ln e pro m je n e. Oko 90% deleg ata n a tim k o n g resim a b ira n o je prvi p u t n a kongres. U nove c e n tra ln e k o m itete ušlo je 69% novih članova. U to k u 1969. godine u SK J je p rim lje n o oko 100.000 m ladih. Sve to govori d a je u Savezu k o m u n ista u b rz a n proces njegovog p rein ačav an ja. R ez u lta t svih p ro m je n a od VI k o n g resa K P J nov em b ra 1952. do IX k o ngresa SK J 1969. godine uglavnom je u to m e što su ru k ovodstva, a jo š više o rgan izacije i članstvo, povu­ čeni s pozicija nep o sred n o g u tic a ja n a z b iv an ja u d ru štv u . T im e se h tje la o sig u ra ti njegova glavna d ru štv e n a fu n k cija — idejn o d jelo v an je i o pćepolitičko u sm je ra v a n je dru štv en o g razvitka. U p ro cesu raz v ija n ja p riv re d n e refo rm e , a n a ro č ito p a­ dom a u to rita rn e gru p e oko A leksandra R ankovića, p o jačan je proces p olitičke dem o k ra tiz a cije u Jugoslaviji. Jugoslaven­ sko d ru štv o se sve više otv ara lo i p rem a sebi i p rem a svi­ je t u oko sebe. K ra je m šezd esetih g o d in a Ju g o slav ija se srna280

tra la jed n o m od n ajo tv o ren ijih zem alja u svijetu. Sloboda izlaska g rađana Jugoslavije u sve zem lje svijeta bila je pot­ puna. M ilioni Jugoslavena godišnje p u tu ju u sve zemlje. Dr­ žavna granica p rak tičn o n ije p o sto jala s gledišta slobode k re ta n ja građana. U 1969. godini bilo je dvadeset dva i po m iliona noćenja s tra n ih tu ris ta u Jugoslaviji. U Jugoslaviji se p o tpuno slobodno p rodavala sva svjet­ ska štam pa, časopisi i knjige. Jugoslaveni su išli na školo­ v anje i specijalizaciju u m noge zem lje svijeta. Oko m ilion Jugoslavena bilo je n a ra d u u evropskim i vanevropskim zem ljam a. D em okratizacija d ruštvenog života je om ogućila sve slo­ b o d n iji politički život. S vrem enom je stvoreno više c en tara dru štv en e m oći. Svi d ru štv e n i fak to ri — državni i politički organi rep u b lik a, p o k ra jin a i kom una, ruko v o d stv a društveno-političkih organizacija i svi dru g i su b je k ti u d ru štv u — p o stali su sam ostalniji. N akon p ad a grupe oko A leksandra R ankovića počeo se m ije n ja ti m eto d ru k o v o đ en ja na nivou federacije. Razvila se o š tra k ritik a centralizm a, b iro k ra tiz m a , sam ovolje i autoritarizm a. To je im alo ogrom nog u tje c a ja n a sm an jen je m oći federalne p olitičke s tr u k tu re i na jač a n je m oći o rgana re­ publike, a i o sa m ostaljivalo je ostale c e n tre federacije: vla­ du, Saveznu s k u p štin u i druge. V elike p ro m je n e u fed e ra c iji n a sta le su u odn o sim a iz­ m eđu p a rtijs k o g ru kovodstva SK J i rep u b ličk ih p a rtijsk ih rukovodstava. N aim e, do brionskog, Č etvrtog plenum a CK SKJ, im enovanja, p o sta v lja n ja i sm je n jiv a n ja viših i sred ­ n jih k a drova često je vršio C entraln i k o m itet SKJ. Takva p ra k s a je stv a ra la b iro k ra ts k u po slu šn o st rukovodilaca ono­ m e tko ih po sta v lja i sm je n ju je . To znači: po slu šn o st or­ ganim a federacije. N akon Č etvrtog p len u m a CKSKJ to pravo je, u p o tp u n o sti, prešlo na organ e rep u b lik a. O jačalo je m oć rep u b ličk ih fak to ra, o krenuvši o rg an e fed eracije p rem a re p u b lik am a je r jav n a rukovodeća fu n k cija najčešće p red ­ sta v lja jed in i izvor lične (p riv a tn e ) egzistencije javnog funkcionera. D a ljn ja p o sljed ica red is trib u c ije m oći s fed eraln ih na rep u b ličk e organe je u tom e što se sad a važne odluke nisu više donosile u fed e ra ln o m v rh u , već su se jač a li d irek tn i 281

ko n tak ti m eđu pred sta v n ic im a rep u b lik a — u o b lik u bila­ tera ln ih i m u ltila te ra ln ih p o s je ta rep u b ličk ih , d ržav n ih i p a rtijs k ih delegacija. P ri tom e je zn a ča jn u u logu odigrao Josip Broz Tito. Sve češće je p rim a o n a političk e razgovore delegacije rep u b lik a i n a taj n ačin stv a ra o osnove za poli­ tičke odluke. U svakodnevnom p olitičkom životu sve više se p aro la jed in stv a z a m jenjivala paro lo m rav n o p rav n o sti, p reg o v ara­ n ja i dogovaranja m eđ u rep u b lik am a. Proces političke d em o k ratizacije, sve in ten ziv n iji od 1966. godine, stv arao je novi fro n t p ro tiv sebe. N ije bio u pi­ ta n ju sam o o tp o r p ro tiv refo rm e fed e ra c ije već i o tp o r o pštem k u rsu d em o k ratizacije. N eke socijalno-političke sre­ dine počele su d ram a tič n o i trag ičn o doživljavati b u rn e p ro m je n e s la b lje n ja vlasti i m oći p a rtijs k ih o rg an izacija, ja ­ č a n ja trž išta i ro b n e proizvodnje, o tv a ra n ja zem lje raznim u tje c a jim a sa svih s tra n a , posebno sa Zapada, p ro d o ra m en­ talite ta , ideologije i siste m a v rije d n o sti tzv. p o tro šačk o g d ru ­ štva. N a jd u b lje i n a jd ra m a tič n ije su to doživljavale ra tn e g eneracije, d o b rim dijelom jo š u zen itu svoje g en eracijsk e m oći, veom a b ro jn e (K P J je organizovala a rm iju p a rtiza n a k o ja je k raje m r a ta b ro jila više od 800.000 b o rac a ). M nogi su p ro m je n e doživljavali kao n e sta n a k jed n o g k o n k retn o g m a­ terija ln o g svijeta, d ijelom i sv ije ta m o n o litn ih iluzija, iz­ građenog u njihovoj svijesti. Taj sv ije t se počeo „ ra sp a d a ti" p re d očim a o n ih k oji su ga u rev o lu ciji i p o slije stv arali. Bol m nogih od n jih bio je isk re n i lju d sk i — tim p rije što s u d e m o k ra tiz a ciju isk o ristili i n jih o v i s tv a rn i id ejn i i poli­ tički protivnici. N aravno, uz ovu v rstu o tp o ra jav io se stv a rn i i n a jja č i o tp o r u sre d in a m a čije je in te rese pogodila refo rm a , p rije svega u federalnoj a d m in istrac iji čiji je k v alitet u p ra v lja n ja sve više opadao. Ista k n u te ličnosti su n e ra d o odlazile n a rad u saveznu a d m in istrac iju . O kretale su se k a c e n trim a nove političke m oći, a ona je vidno rasla u rep u b lik am a . Postalo je čak teško sastav iti saveznu vladu u k o ju su rep u b lik e slale, po pravilu, ličnosti drugog ranga. U sprkos otp o rim a , proces se n ije m ogao z a u stav iti. Sna­ ge koje su ga nosile bile su nadm oćne. 282

U toku p rocesa d em okratizacije iz d ana u dan se p o ja­ čavala društveno-politička k ritik a k o ja se razvila u svim sre­ dinam a. A ktivirale su se gotovo sve političke snage — od boraca za sam o u p ra v lja n je do konzervativno-dogm atskih i ana rh o lib e ra listič k ih snaga, o d rad n ik a i stu d e n a ta do po­ litičkih i državnih funkcionera. Analiza sa d rž a ja političkih sastanaka, štam pe i časopisa pokazala bi da u čitavom po­ slije ra tn o m razvitku n ije došlo do tak o o štre i slobodne k ritik e kao u perio d u 1967 — 1971. godine. S tu d e n ti su s k ri­ tike prešli u a k c iju — 1968. godine izbile su i stu d e n tsk e d em o n stracije. Izvori sveopće dru štv en e k ritik e u sp o m en u to m razd o b ­ lju su višestruki. Pored navedenih, spom enućem o jo š neke. D em okralizacija i sloboda kritič k e m isli om ogućila je na­ stu p a n je gotovo svih ta jn ih i otv o re n ih idejno-političkih o rije n ta c ija . U 1968. godini oko 40°/o rad n ič k e klase ostv ariv alo je ispod 600 n. din. dohotka. N a su p ro t tom e, dio različitih ka­ teg o rija iz redova p riv re d n ih rukovodilaca, državno-političkog a p a ra ta, slobodnih p ro fe sija i si. ostv ariv ao je visoke do h o t­ ke. R azlike su dostizale o dnos 1 : 10, p a i više. Sam o deset godina ra n ije razlike su iznosile 1 : 3. Socijalne razlike nisu tak o o sje tljiv e kad vlada p u n a zap o slen o st i p riv re d n a ko­ n ju n k tu ra . M eđutim , pri nezaposlenosti, a u p ita n ju je soci­ ja listič k a zem lja, te razlike su po sta le i p ro v o k ativ n e za n a jsla b ije plaćene i za nezaposlene. Drugi o blik so cijalnih razlika p roizlazio je iz specifično­ sti sam o u p rav n e p riro d e. R iječ je, naim e, o n eo p rav d an im razlikam a ličnih dohodaka, zavisno od toga gdje se zaposle­ ni našao: u kojoj grani, gru p ac iji, d jela tn o sti, v rsti p o d u ­ zeća i si. U p rocesu z a o štrav a n ja p o litičk e situ a c ije izbile su i m eđunacion alne su p ro tn o sti, kao i sukobi sa saveznom ad­ m in istra cijo m , je r svaka n jen a od lu k a o b jek tiv n o im a svoj nacionalni aspekt. U k o n fro n ta ciji s c e n tra listič k im ten d en ­ c ija m a došlo je do snažne a firm a c ije nacio n aln ih in teresa, ali i do isp o lja v a n ja nacionalizm a u redovim a svih nacija. Ne m ogu se ovde isc rp st: svi uzroci p o ra s ta k o n flik ata u dru štv u , ali tre b a jo š reći d a je došlo i do p o rasta neza­ dovoljstva, n e rje šav a n ja siste m sk ih p ita n ja , sp o re refo rm e, 283

p re p u š ta n ja m nogo čega sam om ta k u zbog tro m o sti, p a i nesposobnosti različitih d ru štv e n ih službi i o rg an a koji nisu bili k a d ri da o b a v lja ju brzo i k o rek tn o d ru štv e n e poslove, š to je izazivalo n e raspoloženje građ an a. Sve intenzivniji talasi k ritič n o sti, n a s tu p različitih snaga i stepen z a o štren o sti političke situ a c ije su od 1968. godine i d alje p red rukovodstvo SK J postav ili k ru p n u dilem u: ka­ kav stav zauzeti. R eagirati se m oglo n a dva načina: „čvr­ stom ru k o m " ili rešav an jem otv o ren ih d ru štv e n ih p ro b lem a da bi se iščupali k orijeni koji su izazivali nezadovoljstvo, d ru štv e n e d efo rm acije i političke krize. T reb a reći da su ne sam o antisa m o u p ra v n e snage tražile p o v rata k n a „čvrstu ru k u " već i m nogi d o b ro n a m e m i g rađ a n i, d a b i se p o v ratio „re d " u dru štv u . R ukovodstvo SK J se o d u p rlo z ah tjev im a za „čvrstom ru k o m ”, a odlučilo se za drugi k u rs. D o k u m en t takvog k u rsa bile su „S m jernice o najv a ž n ijim zad acim a Saveza k o m uni­ s ta u raz v ija n ju sistem a d ru štveno -ek o n o m sk ih i p o litičk ih o d n o sa ”, donesene na sjednici P re d sje d n ištv a i IK CK SKJ ju n a 1968. godine i d o k u m en ti 9. k o n g resa SK J 1969. godine. Polovinom 1968. godine, opća s itu a c ija — i ek o n o m sk a i po litičk a — počela se poboljšavati. Tom e su, uglavnom , p ri­ d o nijela tri osnovna fak to ra: oživljav an je i p o ra s t proizvod­ nje, p olitička a k tiv n o st SK J, s a m o u p ra v n ih i d ržav n ih o r­ gana na rje ša v an ju a k tu e ln ih p ro b lem a, i p o g o ršav an je m e­ đ u n a ro d n e situ a c ije u E vropi povodom u p a d a tru p a Varšavskog p a k ta u CSSR, avgusta 1968. godine.

D E V E T I K O N G R E S S K J 1969. G O D IN E — K O M P R O M IS ID E J N O -P O L IT IC K IH O R IJE N T A C IJA D ruštvene o kolnosti u k o jim a je o d rža n IX k ongres SK J, od 11. do 15. m a rta 1969. godine, b itn o su se razlikovale o d okolnosti V, VI, V II i V III kon g resa K P J (S K J). Prošlo je gotovo č e tv rt sto lje ć a od k r a ja ra ta i „ p reu zim an ja vla­ sti" od s tra n e K PJ, bilo je č e tiri p u ta više zaposlenih 1969. nego 1946. godine, seljaštv o se sm a n jilo od oko 75% na ispod 40% a ktivnog sta novništva, Ju g o slav ija je sa oko 800 $ nacionanlog d o h o tk a p o stan o v n ik u p ris tiz a la u d o n ju 284

grupu sre d n je razvijenih zem alja, u zem ljam a zapadne E vrope zaposlilo se oko pola m iliona rad n ik a i stru č n ja k a , u d ru štv u su glavnu ulogu sve više preuzim ale g eneracije koje n isu učestvovale u ra tu i revoluciji itd. Na p rijelazu šezdesetih u sedam d esete godine, u Jugo­ slaviji se odvijao intenzivan proces p reo b ra ž a ja n aslijeđene cen tralističk o -ad m in istrativ n e u decen traliziran u sam ouprav­ nu d ru štv e n u s tru k tu ru — i to je glavna k a ra k te ristik a tog h isto rijsk o g tre n u tk a . Ovaj proces je, zajedno sa nizom d ru ­ gih p rate ć ih procesa, podijelio i m eđ usobno su p ro tstav io društveno-političke snage u gotovo svim sred in am a. Dvadesetgodišnji razvoj ideje i p rak se sa m o u p ra v lja n ja — s jed n e s tran e, i p o litika K PJ — SK J o nacionalnoj rav n o p rav n o sti, s druge stra n e — potkopavali su id ejn u i p o litičk u osnovu p a rtijsko-državnog centralizm a, koji više n ije im ao dovoljno ideološkog n iti političkog leg itim iteta da se d alje održava. Rukovodstvo SK J, n a ro č ito od tzv. B rionskog p len u m a CK SK J, intenziviralo je k u rs n a p u š ta n ja naslijeđ en o g cen­ tra listič k o g sistem a. Taj proces zahvatio je sve sfere d ru ­ štvenih odnosa, a n ije se m ogao po tp u n o i sig u rn o d rža ti u ru k am a c e n tra , kao, uostalom , ni bilo koji rad ik a ln iji d ru ­ štveni p reo b ra ž a j. D ruštvo koje se odlučilo na rad ik aln e p ro m je n e sistem a m oralo se p o m iriti sa n epredvidivim teš­ koćam a, novim fenom enim a, neželjenim rezu ltatim a, p a i k rizam a, je r svaka k ru p n ija p ro m je n a m ije n ja p o ziciju go­ tovo svih dijelova d ruštva. G eneralna o rije n ta c ija u dru štv en o m razv o ju b ila je k o n k retiziran a priv red n o m i dru štv e n o m refo rm o m . U eko­ n o m skoj s tr u k tu ri d ru štv a , kao bazičnom o dnosu, k u rs re­ form e bio je označen sta ln im šire n je m d ru štv e n ih ok v ira za razvoj robno-novčanog in stru m e n ta rija , težeči da on b u d e p rim je re n rad n ičk o m s a m o u p ra v lja n ju i d ru štv en o m vla­ sništvu, što su sve p olitičke s tru je naglašavale, ali različito tum ačile. Po jed n im a, p o tre b n o je, n ak o n što su rasfo rm ira ­ ni razni državni investicioni fondovi, i d alje o sig u rati vrlo visoku c e n tra liz ac iju i k o n c e n tra ciju fin a n c ijsk o g kapitala što se osigurava pom oću b a n a k a, u k o je su p ren esen i d r­ žavni kapitali. P ro ta g o n isti ove o rije n ta c ije s m a tra ju da je p rije n o s državnog k a p ita la u b a n k e p o tp u n o „racio n alan " potez, j e r d a b i p rije n o s toga k a p ita la u pro izv o d n a p o d u ­ 285

zeća b io neodrživ, p o što bi to b lo k iralo c irk u lac iju k a p itala ko ju o siguravju upravo banke. Ova s tru ja je, m eđ u tim , sm a­ tra la d a je prije n o s k a p ita la iz državnih u b a n k a rsk e kase prvi k o rak na p u tu ka uv o đ en ju kom p letn o g in stru m e n ta ri­ ja robno-novčanih odnosa u privred i. O blici ek o n o m sk e re­ gulacije razvijenog kap ita lističko g tržišta — to je vrhunac e k o n o m sk o g savršenstva — tv rdili su neki p ro ta g o n isti ove o rije n ta c ije . N užno je rad ik a ln o uvećati cirk u lac iju k a p ita la k o ju je do p riv re d n e refo rm e o stv ariv ala država, a poslije toga banke. Novi k v alitet u racion aln o j cirk u lac iji k ap itala ostvariće se p rim je n o m oblika k re ta n ja k a p ita la kojeg je razvio kapitalizam . P ro sto ra ste re ć e n je p riv re d e u k o rist poduzeća, bez takvog siste m a c irk u lac ije k a p ita la koji će „ u h v a titi” slo bodna sre d stv a i p la s ira ti u p ro širen u rep ro ­ d u kciju, neodrživo je. O dgovarajući n a p ita n je koji su to oblici ekonom ske regulacije, p ro ta g o n isti ove o rije n ta c ije su ponudili da to b u d u vrije d n o sn i p a p iri: m jen ice, obveznice, b lag ajnički zapisi, b en eficiran e ka m a te i, n a k ra ju , kao k ru ­ n a svega, a k cije poduzeća, e k o nom sk ih jed in ica i građ an a. S u p ro tn a idejno-politička o rije n ta c ija je ukazivala da je to p u t u k a p ita l — odnos su p ro ta n p rin c ip im a sam o u p rav ­ lja n ja. T reb a reći da je bila p ris u tn a i ten d e n c ija re s ta u ra ­ cije e k onom skih od n o sa državnog socijalizm a, adi su se na raznim skupovim a glasno čule, uglavnom , prve dvije ten d e n ­ cije, je r je u raz d o b lju o kom e govorim o državno-centralis tič k a o rije n ta c ija snažno prigušena. Š to se tiče p olitičkog siste m a u njegovom in stitu cio n al­ n om a sp ek tu , gotovo sve rasp ra v e su se odnosile uglavnom n a re fo rm u F ed e ra c ije i na tom p ita n ju se stv a ra o veom a o š ta r sukob p ris ta lic a ja č a n ja uloge rep u b lik a i p o k rajin a i p ristalica u n ita riz m a i c en tralizm a, koji su svoj p olitički leg itim itet tražili u ču v a n ju je d in stv a zem lje i p risv ajali se­ bi ulogu b o rac a za radničko-klasn e in terese. Isto v rem en o je u p o litičkom životu n a sta o su k o b izm eđ u o n ih koji su zastu p a li ko n cep ciju da svaki in te res m o ra naći m ogućnost svoje a rtik u la c ije i pravo na politič k u b o rb u i o nih koji su sm a tra li da je to b u ržo a sk a o rije n ta c ija , k o ja p o tk o p av a te­ kovine i razvoj sa m oupravnog socijalizm a. U raz d o b lju o ko­ m e je rije č (p rije la z šezdesetih na se d am d esete godine) po­ litičk i život je p o s ta ja o sve dinam ičn iji, d iv erg e n tn iji i slo­ 286

ženiji. N jegovu složenost na ovom m je stu n ije m oguće Sire eksplicirati. Ip ak tre b a d odati da je započela i b o rb a za po­ zicije u ce n trim a političke i ekonom ske m oći. R aniji način im enovanja rukovodilaca sve više je n a p u šta n , što je podsticalo fo rm ira n je n eform alnih gru p a u b o rb i za vlast, za­ tim sm jena g e neracija „na v lasti”, b o rb a različitih o rije n ta ­ cija u društvenom razvoju, sla b lje n je a u to rite ta itd. — sve je to dinam iziralo politički život, koji je sve više stih ijn o tražio pravo legaliteta političkog g ru p ira n ja . D etaljn iji pregled situ a c ije uoči IX ko n g resa prelazi na­ še okvire. H tjeli sm o sam o ilu s trira ti osnovnu tezu. M ožemo, dakle, zaključiti: od n aro čito g zn ačaja su ove okolnosti u k ojim a je održan IX kongres: Prvo, u pun o m zam ahu bio je proces p rev o đ en ja p riv re­ de iz centralističk o -etatističk o g sistem a u sistem sve slobod­ n ijeg d jelo v an ja trž išta u zem lji i sve slobodnijeg poveziva­ n ja sa sv jetskom privredom . Drugo, SK J se u p ro ce su tzv. reo rg an izacije već toliko izm ijenio da je p o stao p rilič n o slo b o d n a po litičk a trib in a i u n u ta r njeg a se vodila b o rb a gotovo svih p o litičk ih s tru ja u zem lji. Treće, IX kongres se održavao u v rijem e punog zam aha dem o k ra tiz a cije političkog života, k o ja se n a ro č ito intenzivi­ ra la od 1966. Č etvrto, proces dem o k ra tiz a cije je već bio ispoljio razli­ č ite idejno-političke o rije n ta c ije , počeo je fo rm ira ti su p ro t­ stav ljen e društveno-političke snage i razv ijati b o rb u za ra ­ zličite o rije n ta c ije u d ru štv e n o m razv o ju Jugoslavije. Sve te o kolnosti čine IX kongres veom a zn ačajn im i na izvjestan način a u te n tič n im izrazom tre n u tk a d ru štv en o g ži­ vota Jugoslavije. Iako K ongres n ije im ao n ek u izrazito spe­ c ifičnu h isto rijsk u k a ra k te ris tik u kao p reth o d n i kongresi, on im a svoju fizionom iju, p rije svega u tom e što je svojim p ro ­ g ram sk im do k u m en tim a dao okvire za n astav ak pro cesa de­ m o k ratizacije, ali sam im tim i m ogućnost izraza gotovo svih la te n tn ih ten d e n c ija u dru štv en o m razv o ju Jugoslavije. Kon­ gres je raz ra d io poglede i stavove SK J o svim b itn im p ita n ji­ m a d ru štvenog života i razvoja Jugoslavije. Mi ćem o se os­ v rn u ti sam o na neka n a jh itn ija , sam o u sv rh u ilu stra c ije p ro ­ g ram sk e o rije n ta c ije SK J. 287

Prvo m je s to u kon g resn im d o k u m en tim a već tra d ic io ­ n a ln o zauzim ala je o b last razvoja s a m o u p ra v lja n ja . Kongre­ sn a rezolucija ističe: Savez k o m u n ista zalaže se za o d lu ču ju ­ ću ulogu u d ru žen ih proizvođača u celo k u p n o j d ru štv e n o j re­ p ro d u k c iji . . . K ongres uočava ten d e n c ije n a s ta ja n ja k ap ital-odnosa i zato ističe: P otrebno je p u te m efik a sn ih m era i sam o­ up ra vn im p o veziva n jem o tk la n ja ti i druge (p o re d e ta ti­ stič k ih — D. B.) o b lik e i načine o tu đ en ja sredstava od pro­ izvođača do k o jih dolazi i u poslo va n ju sp o ljn o -trg o vin skih i r e ek sp o rtn ih organizacija, osigura va ju ćih zavoda, banaka, sta m b e n ih preduzeća i drugih sličnih o rg a n iza c ija . . . I dalje: Ceo proces re p ro d u k c ije treba da b ude p o d sa m o u p ra vn o m in g erencijom radnih k o le k tiv a k o ji su sred stv a stvorili, a ku ­ m ulirali i udružili. U n asta v k u R ezolucije se ističe d a se to, p rije svega, odnosi n a k a p ita l u b an k am a. N aravno, je d a n od c e n tra ln ih p ro b le m a je n a IX k on­ gresu, kao i n a svim d ru g im ko n g resim a — počev od VI — bio i odnos p rem a ro b n o j proizvod n ji. U R ezoluciji se a fir­ m ira ra n ija ko n c e p cija SK J sledećim stavom : Sa vez k o m u ­ nista polazi od č in jenice da je so c ija listička robna p ro izvo d ­ nja . . . jed in i m ogući o b lik racionalne d ru štv e n e rep ro d u kci­ je i o b je k tiv n a p re tp o sta vk a ra zvitka sa m o u p ra vlja n ja i n ep o sred n e soc ija listič ke d e m o k r a tije . . . Uz ovaj stav ističe se i značaj p la n ira n ja , k o je tre b a da o s tv a ru ju o rganizacije u d ruženog rad a . K ongres je po d rža o ten d e n c ije tra n sfo rm a c ije klasičnog poduzeća u org an izaciju tzv. ra d n ih jed in ica i izrađ iv an je njih o v ih odnosa: P otrebno je odlu čn ije raditi na to m e da se u n u tra š n ji e k o n o m s k i odnosi i sam o u p ra vn o od lu čiva n je sve do sled n ije za snivaju na e k o n o m s k im ka teg o rija m a (cena, kred it, za jed n ička ulaganja), o dnosn o na o b je k tiv n im merilim a rada radnika, radne jedinice i svih radnih z a je d n ic a ... N a p rvi pogled, n am eću se dva zak lju čk a: Prvi, SK J se zalaže za d e e ta tiz a c iju i što šire d jelo v an je zakona v rije d n o sti i d ru g ih eko n o m sk ih zak o n ito sti im an en t­ n ih ro b n o j proizvodnji. D rugo, očigledna je in su ficijen tn o st u p ro n ala ž en ju in­ s tru m e n ta rija , poseb n o privredno-sistem sk o g , k o jim bi se osi­ g u rala želja za o stv a riv a n je d o m in a n tn e pozicije rad n ik a u 288

proizvodnji i rasp o d jeli, 5to je otvo rilo m ogućnost različitih pravaca u razvoju društveno-ekonom skih odnosa, uključiv i d o m inaciju o tu đ en ih c e n ta ra ekonom ske i fin an cijsk e moći. Po n e posrednim im plikacijam a i posljed icam a mnogo zn ačajniji d okum enti Devetog kongresa su oni koji se odno­ se na problem e uloge i m je sta Saveza k o m u n ista u d ru štv e­ nom razvoju Jugoslavije. Priznajući revolucionarnu svrsish o d n o st državno-vlasničkog m onopola i njem u a dekvatnu ulogu države i P artije, ali sam o u početnoj fazi socijalističk e izgradnje Jugoslavije, R ezolucija Devetog kongresa o daljem razvoju SKJ ističe: M eđutim , d ržavno-svojinski m o n o p o l... vođi osa m o sta ljen ju upravljačkog sloja, u sređsređivanju m onopola upravljanja svim d ru štv e n im a k tiv n o stim a i raspolaganju v išk o m rada u njegovim rukam a, njegovom p o v o ljn ije m d ru štv e n o m i eko­ n o m sk o m položaju, vodi e k o n o m sk o j neracionalnosti i autarhičnom p rivred n o m razvoju. Taj proces p re tv a ra n ja države u silu iznad d ru štv a, n e­ zaobilazno raz a ra i P a rtiju kao rad n ičk o -k lasn u organizaci­ ju. J e r, P a rtija trp i d u b o k po vra tn i u tje c a j svo je stopljenos ti sa aparatom v la s ti. . . k o ji počin je da nagriza n jen e re­ volucionarne osobine. U n jen o m živo tu preo vla đ u ju ći uticaj zad o b ija ju nosioci i sprovodioci vlasti, organizatori privrede i adm inistracije. Č lanstvo nije u položaju da b itn o utiče na fo rm ira n je p o litik e Partije, a m oć o d lučivanja u sred sređ u je se u ru kam a u sk ih p a rtijsk ih vrhova, što sadrži opasne ten­ dencije m onopola, n e k o ntrolisane vlasti. R ezolucija s ponosom ističe da K PJ n ije p o sta la zarob­ lje n ik tih do g m atsk ih ten d e n c ija , već n a p ro tiv da je, n a ro ­ čito u procesu reo rg an izacije od 1966. godine razvila dem o­ k ra ts k i način života u sebi i u d ru štv u i da tim p u tem tre b a da nastavi, pa u tom sm islu kaže: S avez k o m u n ista ( . . . ) već de lu je kao živa i d e m o k ra tsk a organizacija. U n jem u snažni­ je bije puls po litičko g i idejnog života, razvija se slobodnija debata, razm ena i suočavanje m išlje n ja kao p u t do zajed­ ničkih stavova i o d lu k a . . . R ezolucija se zalaže za jo š sv e stran iju d em o k ratizaciju SK J. K a ra k te ristič n i su slijedeći stavovi: O d su stvo d em o­ kra ti je zatvara žive izvore stvaralaštva i progresa. U nutrašnja d e m o k ra tija u S a v e zu k o m u n ista je s t p re tp o sta vk a da se 19

289

Savez ja vlja kao fa k to r sin te ze naučnog sazn a n ja o zakoni­ to stim a dru štv e n o g razvoja, zasnovanog na m a rk sistič k o j teo­ riji, iiv o g interesa radničke klase i sam o u p ra vn e d ru štven e p ra k se . I da lje : D e m o k ra tsk i odno si su u slov da Savez ko ­ m u n ista u sv o ji n a jp rogresivniju m isao i da se bori za preovladavanje n a jp rogresivnijih tenden cija u dru štvu . U sk la d u s takvim pogledim a, n a Devetom k o n g resu je d onesen nov s ta tu t SK J koji je uk lo n io niz o d red a b a koje je K P J u svim ran ijim s ta tu tim a im ala. Tako, n a p rim je r, S ta tu t ne fo rm u lira osnovnu p a rtijs k u o rg an izaciju (ćeliju ) kao o rg anizaciju m oći i u tje c a ja , p rav a i odgovornosti, već k ao organizaciono sre d stv o o k u p lja n ja član stv a, a težište p ren o si na ulogu člana P a rtije i n a fo ru m e, čim e se SK J počeo p rib ližav ati tip u m asovne p a rtije . D eveti kongres je p ro te k a o u zn ak u snažne afirm a c ije n a cionalnog fa k to ra u d ru štv e n o m razvoju. Izražav aju ći već p r is u tn u ten d e n c iju p re tv a ra n ja rep u ­ b lik a u države F ederacije, R ezolucija Devetog k o n g resa isti­ č e : . . . treba osigurati pravo nacija, od n o sn o radnih lju d i u s o c ija listič kim re p u blikam a da raspolažu rezu lta tim a svoga r a d a . . . U o k v iru jed in stv e n o g ju g o sla ven sko g tržišta sve in str u m e n te p rivrednog siste m a treba ra sp o d eliti ta ko da o b e zb eđ u ju o stva riva n je ovog principa. U koliko se m eram a e k o n o m s k e p o litik e narušava ovaj princip, p o tre b n o je raz­ raditi sis te m k o m p e n z a c ija ... O čigledno, ovaj c ita t izražava sh v a ta n ja o rep u b lici kao o su verenoj d ru štveno-političkoj zajednici. I u sam Savez k o m u n ista Ju g o slav ije Deveti k ongres uvodi zn a ča jn e e le m en te federalizacije. U rezoluciji o da ljem ra zvo ju S K J kaže se: J edan od značajnih vidova refo rm e Saveza k o m u n is ta Jugoslavije izražava se u p o tre b i daljeg jačanja uloge, u ticaja i o dgovorno sti Saveza ko m u n ista so­ cija listič k ih re p u b lik a kao sa m o sta ln ih organizacija u jed in ­ stv e n o m SK J. U R ezoluciji se d a lje govori da p o litič k u k o heziju jugo­ slavenske višenacionalne zajednice, SK J ne m o ž e . . . ostva­ riti kao n e k a kv a nadnacionalna organizacija, k o ja pretvara re p u b lič ke organizacije u sv o je tra n sm isije. U m esto njegovog ce n tra listič k o g povezivanja, S avez k o m u n ista Jugoslavije os­ tva ru je stva ra la čku idejn o -p o litičku sin te zu pogleda, stavova 290

a k tiv n o sti i inicijativa Saveza k o m u n ista socijalističkih re­ publika. Analiza s a d rž a ja dok u m en ata Devetog kongresa SK J u p u ć u je na slijedeći na jo p ć e n itiji zaključak: Savez kom uni­ sta Jugoslavije, ostv a ru ju ć i od 1950. godine svoje osnovno opred je lje n je , ušao je u odlu ču ju ću tra n sfo rm ac iju državno-p artijsk e cen tra listič k e s tru k tu re u sam oupravno-dem okratsk u s tr u k tu ru u svim sferam a dru štv en o g života. O predje­ lju ju ć i se za de m o k ratizaciju po sva ku cijenu, on je, m eđu­ tim , o tk rio m ogućnost izlaska na p o litičk u scenu gotovo svih late n tn ih dru štv e n ih snaga koje će se u h v atiti u k o štac ko će n a m e tn u ti svoju p latfo rm u i prav ac d ru štv en o g razvoja Jugoslavije. R epublički (n acionalni) kongresi Saveza k o m u n ista i IX kongres z a k lju č u ju b u m a po litičk a p rev iran ja od 1966. do 1969. godine. Prvi p u t u h isto riji kom unističk o g p o k reta Jugoslavije od ržan i su republički (nacionalni) kongresi p rije „Saveznog" kongresa. Tim e su se m an ifestirali novi politički odnosi; za­ jed n ičk i in te resi i z ajednička p o litičk a o rije n ta c ija treb a da proizlaze iz u tv rđ e n ih stavova rep u b ličk ih i p o k rajin sk ih or­ ganizacija Saveza k om unista. R ukovodstvo Saveza kom u n ista Jugoslavije izabrali su republički kongresi, a „Savezni” kon­ gres je sam o potv rd io pred sta v n ič k e delegacije republičkih organizacija. Josip Broz T ito je predložio, a kongres izabrao Izvršni b iro od 14 članova, koji je dobio ulogu kolektivnog izvršioca, ali i k re a to ra p a rtijs k e politike i koji je tre b a o b iti kolek­ tivni a u to rite t. Delegati kongresa, n av ik n u ti na m onolitizam p a rtijs k ih redova oduševljeno su pozdravili o dluku Josipa Broza T ita da iz svih rep u b lik a dovede u Izvršni biro lično­ sti najvećeg ugleda. Mnogi su u tom e vidjeli riješen o st da se obnovi s ta ro m onolitno jed in stv o p a rtijs k ih redova i osi­ g u ra ostv a riv a n je p a rtijs k e politike. N akon IX k o n g resa SK J in ten zitet Politička borba poslije p olitičke b o rb e i idejno-političkih IX kongresa SKJ k o n fro n ta cija ne sam o da nije splašnjavao već se i povećavao. Politički procesi su praćeni čas jačim , čas slab ijim kon flik tim a, čas u ovoj, čas u onoj d ru ­ štvenoj sredini, čas povodom jedn o g , čas povodom drugog 19*

291

slu čaja. Sve više se Sirilo u v je re n je d a d ru štv e n i razv itak ulazi u razd o b lje b o rb e za nove, ali različite h isto rijsk e p ravce razv o ja društv en o g u ređ e n ja . Deveti ko n g res SKJ ne sam o d a n ije osudio već je svojim duhom , p a i e k sp licitn im stavo­ vim a pružio leg itim ite t za sve slobo d n ije a rtik u lira n je in te re ­ sa i ciljeva raz n ih d ru štv e n ih sred in a. On je p ru žio idejno-politički leg itim ite t rep u b lik am a i p o k ra jin a m a d a u tv rđ u ju svoje in te rese i da ih m eđusobno u sag lašav aju n a bazi rav­ n o p rav n o sti. R e publike su se počele p o n a šati kao suverene d ru štveno-političke zajednice koje slo b o d n o d e fin ira ju svoje n a c ionalne (re p u b lič k e ) in te rese i b o re se za n jihovo o stva­ riv an je. P rva jav n a m an ifesta cija takvog p o n a šan ja je tzv. c e stn a a fe ra u Sloveniji, avgusta 1969, k o ja je izazvala k rizu savezne vlade p rvi p u t od oslo b o đ e n ja 1945, je r je ona, po ocjeni vlade SR Slovenije, po v rije d ila nacio n aln i in te res SR S lovenije u vezi s rasp o d je lo m m eđ u n a ro d n ih zajm ova za iz­ ra d u a uto-putova u SFR J. T aj događaj bio je povod za ras­ p ra v u u ru k o v o d stv u SK J o p ro b le m atici o d n o sa i u re đ e n ja F e d e ra c ije .1 P ovodom „cestne a fe re " u p a rtijs k im ru k o v o d stv im a su se ispoljili različiti p olitički pogledi. Po jed n im a, p ritis a k re ­ p u b lik a , k oji se izražavao u ob lik u d e fin ira n ja sv o jih in te re ­ sa, a zatim m ob iliz ira n je javnog m n je n ja za p o d u p ira n je a r­ tik u lira n ih in te re s a , dovodi d o u g ro žav an ja je d in stv a Ju g o ­ 1 (...) Na dnevni red je zaoštreno postavljeno pitanje utoge i položaja Slovenije u Jugoslaviji i definisanje uloge Federa­ cije, raščišćavanje odnosa između razvijenih i nerazvijenih, pro­ blem nelikvidnosti, problem proširene reprodukcije i državnog kapitala, pitanje javnog dogovaranja i političkih pritisaka, pro­ blem društvene uloge radničke klase i vodeće idejno-političke uloge SK, i Saveza kom unista i konfrontacije s etatističkim, centralističkim i nacionalističkim tendencijama, problem koor­ dinacije i saradnje izm eđu vodećih slovenačkih komunista, itd ( ...) ( ...) Putna afera, kao oblik političkog pritiska, bila je, iz­ m eđu ostalog, i izraz jačanja republičkog etatizma, birokratskih tendencija u rukovodstvim a privrednih organizacija, a naročito u bankarstvu i veletrgovini, a za svoje ciljeve su je iskorišćavali i strana propaganda i belogardistička politička emigracija, oži­ vljavanjem ideja o nacionalnom poravnanju. SK S se efikasno dohvatio ukoštac s pobornicima takve politike, osobito na pro­ širenoj sednici Sekretarijata CKSKS i na Osmoj sednici f'K SK S. (Izvještaj za V II kongres Saveza kom unista Slovenije 1974).

292

slavije. Sto tre b a sp riječ iti pro tu a k c ijo m i au to rite to m Save­ za kom unista. Po drugim a, ovaj slučaj govori u prilog teze da je cen tralističk i način odlučivanja u Federaciji nespojiv s federativn im p rincipom u ređ e n ja Jugoslavije. Zato se oni zalažu za rad ik a ln u refo rm u Federacije. Iak o je k o n k retan p ritis a k osuđen, prevladalo je uv jere n je o neophodnosti de­ m ok ratsk o g usaglašavanja in teresa bez m ajo rizacije i nad­ glasavanja, ali i bez p rava veta po jed in ih rep u b lik a, odnosno po k rajin a. „C estna a fe ra ” im ala je određen e re p e rk u sije na politič­ ke odnose i u sam oj Sloveniji je r je zbog n je i povodom n je došlo do d iferen cijacije u SK i u d ru štv u . Pet m jeseci n akon tzv. cestn e afere, ja n u a ra 1970, Cen­ tra ln i K om itet Saveza k o m u n ista H rv atsk e stavio je na tro ­ dnevnu rasp ra v u analizu u n ita riz m a i nacionalizm a kao ideo­ logije i p rak se u suvrem enom d ruštv en o m razvoju Jugoslavi­ je i zaključio da glavna o p asnost po razvoj sam oupravnog socijalizm a i rav nopravnosti n a ro d a i n a ro d n o sti Jugoslavije dolazi od u n ita ris tič k e ideologije čiji izraz je velikodržavni (savezni) b iro k ra ts k i centralizam . T akvu ocjen u Savez ko­ m u n ista H rv atsk e n ije p reth o d n o usaglasio sa savezim a ko­ m u n ista dru g ih rep u b lik a n iti s ruko v o d stv o m Saveza ko­ m u n ista Jugoslavije, što je sve više p o sta ja la p rak sa i d ru ­ gih. To je prvi p u t u h isto riji SK J da se na nivou rep u b lič­ ke (nacionalne) organizacije ra z m a tra ju glavni pro b lem i i pravci dugoročnog razvoja Jugoslavije. Tako su dvije rep u b lik e izrazile svoje o p red je lje n je za refo rm u Federacije. P la tfo rm a Desete sjed n ice stavila je ru ­ kovodstvo SK J i rukovodstva o stalih rep u b ličk ih i p o k rajin ­ skih organizacija p re d pro b lem d e fin ira n ja svojih stavova o un ita riz m u . U p o četk u je D eseta sjed n ica CKSKH p rim lje n a s velikim n e p o v jeren jem u drugim jug o slav en sk im sred in a­ m a. M eđutim , tokom 1970. godine i sve ostale fed eraln e je ­ dinice p rih v atiće gledište o p o tre b i b o rb e p ro tiv un itarizm a, nakon čega će se p rih v a titi id eja Jo sip a B roza T ita o refo r­ m i Federacije.

293

VI

SAVEZ KOM UNISTA JUGOSLAVIJE U BORBI PROTIV OBNAVLJANJA KAPITALr -DRUŠTVENOG ODNOSA I PLATFORMA OTVARANJA N OVIH PUTEVA ZA RAZVOJ SAMOUPRAVLJANJA (1971— 1975)

U p reth o d n im tek sto v im a više p u ta Ustavna reform a fedej e istic a n a p rin c ip ije ln a nepom irljirac * vost izm eđu v išen acio n aln e ju g o sla­ venske zajednice i c e n tra listič k e držav n e s tr u k tu re fed era­ cije. C en tralističk a politička i e k ono m sk a s tr u k tu ra je o d po­ četka šezdesetih godina počela da p ro u zro k u je m eđunacio­ nalne sukobe. Glavni ekonom ski osnov m eđ u n acio n aln ih sporova u Jugoslaviji je u tom e što je fed eraln a država p ri­ ku p ljala ogrom na m ate rija ln a sre d stv a i ponovo ih rasp o re ­ đivala po rep u b lik am a. Sam o u do m en u in v esticija ta sred ­ stva su iznosila više od 1/3 za cijelo razd o b lje o d 1952. do 1965, a p rije toga i oko 100%. F ederaln a vlada je p ro p isiv ala i način u p o tre b e i onih sre d stav a k o ja su o sta ja la na rasp o ­ laganju d ru gih su b je k a ta, p riv re d n ih poduzeća, rep u b lik a i kom una. In te n z ite t repu b ličk ih k o n fro n ta cija je p o jač a n p rela ­ skom na p riv re d n u refo rm u , je r, u p rin cip u , rad n ic i dijele su dbinu d o h otka svoga poduzeća. N jihov lični d ohodak za­ visi od b o ljih ili lošijih uslova koje m u o d ređ u je savezna d r­ žava. Drugim riječim a, p rim je n u tih uslova svaki rad n ik osjeća na svom džepu. 2Lato n ije bilo tešk o p o k re n u ti lju d e u konfrontacije. I sveobuhvatna zakonodavna fu n k cija fed eracije gotovo je ugušila repu b ličk u državnost. Kao što je poznato, u p ri­ rodi je nacionalnog bića svake n acije da sam a reg u lira što veći broj d ru štv e n ih odnosa i da se izrazi u ob lik u držav­ nog su v eren iteta. C entra listič k a o rg an izacija fed e ra c ije bila 294

je p retjesa n o kvir za taj izraz. Sveobuhvatno savezno zako­ nodavstvo nailazilo je na otp o r, čak i tad a k ada su zakoni i ak ti u in te resu nacije na koju se oni odnose. Na d o k trin a rn o m planu očigledan je sukob sam ouprav­ ne ideološko-političke d o k trin e i m onopola u p rav ljan ja d r­ žavne s tru k tu re federacije. N a jjači legalitet „ ra z b ija n ja ” c en traliziran e s tru k tu re fe­ deracije je sadržan u d o k trin i i teo riji o d u m ira n ja države, koju je KPJ razvijala od 1950. godine. Naim e, po slovu i duhu te d o k trin e , socijalizam se m ože razv ijati sam o u p re t­ postavci o d u m ira n ja države, pri čem u n a jp rije m o ra odum i­ rati njen a ekonom ska funkcija, a ona je gotovo u cjelini bila k o n c e n trira n a u ru k am a federalnog državnog vrha. Poslije 1950. godine razvijala se d o k trin a da svaka rad n a or­ ganizacija, svaka kom una i svaka rep u b lik a m o ra rasp o lag ati rez u lta tim a svoga ra d a — što je conditro sine q u a non sa­ m oupravnog socijalističkog d ruštva. K oncept sa m o u p ra v lja n ja je, naim e, isto v rem en o i kon­ cept a n tib iro k ra ts k e revolucije, a n jen o b jek t je m orao biti, p rije svega, c e n tra listič k a organizacija. Zato je svaki k o rak u o stv a re n ju sa m o u p ra v lja n ja bio isto v rem en o i k o rak u s la b lje n ju federalne ce n tra listič k e organizacije, a k o rak u ja č a n ju auto n o m ije rep u b lik a i svih o sta lih su b je k a ta, koji­ m a je decen tralizacija donosila nova p rav a i nove obaveze. To je vodilo ja č a n ju društveno-političk e m oći rep u b ličk ih po­ litičkih c e n ta ra, koji se više n isu m irili s ulogom transm isionih poluga saveznog političkog ce n tra . Na osnovu različitih ekonom skih in te re sa sve više je dolazilo do su k o b lja v a n ja m eđu rep u b lik am a i p o k rajin am a , p ri čem u su svi im ali rač u n a po k ojim a svaka m an je ili više ekonom ski gubi u federaciji. Zbog tih k o n fro n ta cija, savezni c e n ta r n ije više m ogao d rža ti u ru k am a n aslijeđ en e fu n k cije i sve češće je dolazilo do krize ru k o v o đ en ja i u p ra v lja n ja u c e n tru države. I p ritisa k nacionalizm a bio je jed a n od fak to ra refo rm e federacije. U čitavom raz d o b lju do p o četk a šezdesetih godina — oko dvije decenije — u Jugoslaviji n ije zabilježen k ru p ­ niji m eđunacionalni sukob ni m aso v n iji p ro te st. Uzrok tom e nije sam o poraz šovinističkih ko n cep ata u revoluciji, već, p rije svega, m je ra ra v n o p ra v n ih o d n o sa m eđ u n acijam a. 295

Ali p re k o m je rn o z a d ržavanje b iro k ra tsk o g c en tralizm a sve više je stim u lira lo obnovu h isto rijsk i p o ražen ih konce­ pata. To s ta n je je, s jed n e stra n e , p o d g rijav alo u n ita ristič k e i velikodržavne ten d en cije, č ije su p ristalice počele v jerova­ ti da je „so cijalistič k i" jugoslavensk i u n ita riz a m vječno sta ­ n je stvari, a, s d ruge stra n e , budilo i o b n av ljalo se p ara ti­ stičke tendencije. S redinom šezdesetih g odina bilo je dovolj­ no in d ik a to ra koji su govorili o sve in ten ziv n ijem p risu stv u obe ove osnovne ten d en cije. Š iru a rg u m e n ta c iju ove tv rd n je n ije m oguće izložiti u rad u ove vrste. Ne rasp olažem o gotovo nikakv im in d ik a to rim a o širini i inte n z ite tu šo vinističkih pojava, je r se n isu m ogle slobod­ n o ispoljavati. Isto tako, veom a tešk o je m je rljiv u tje c a j nacionalizm a kao sile p ritis k a n a u sta v n u re fo rm u fed era­ cije. Oba fenom ena su ne isp ita n a . N akon izvršenih p ro m je n a u raz d o b lju 1966— 1969. go­ dine stvorilo se kvalitetn o novo p o litičk o sta n je . U p rak tič ­ n om političkom životu je definitivn o p riz n a t legalitet bo rb e rep u b lik a i p o k ra jin a za njih o v e svak o d n ev n e i dugoročne interese. P o sto ja n je različitih uz zajed n ičk e in terese, kao i već o sa m o staljen a m oć rep u b lik a i p o k ra jin a , sve više je dola­ zila u sukobe sa gotovo nad n acio n aln im k o m p ete n c ija m a fe­ d eracije. N astale su krize u fu n k c io n ira n ju o d n o sa m eđ u rep u b lik am a, koje su se očitovale u ra d u saveznih organa. To je n a ro č ito došlo do izražaja u 1969. i 1970. godini. Još jač a n a p e to st u fed eraciji n a sta la je p o slije X sje d ­ nice CK SKH , ko ja je o d rža n a ja n u a r a 1970. godine. Sve u svem u, k raje m šezdesetih g odina stek lo se m nogo fa k to ra koji su nacionalne odnose p ostavili n a nivo prvog i gotovo jed in o g političkog pro b le m a u Jugoslaviji. Da bi se suzbio n epovoljan d ru štv e n i razv itak , Jo sip B roz T ito je u to k u 1970. godine više p u ta isticao da se od­ nosi m eđu rep u b lik am a m o ra ju u re d iti n a nov način, često podvlačeći p rin c ip tzv. čistih e k on o m sk ih raču n a. K o n k ret­ n u in icijativu dao je u lje to 1970. godine i naložio da se izradi n a c rt usta v n e refo rm e federacije. O k to b ra 1970. za­ počela je rad zajed n ičk a k o m isija svih vijeća Savezne sk u p ­ š tin e za usta v n a p ita n ja , p od ru k ov o d stv o m E d v a rd a K ard e­ lj a. 296

K onferencija SK J u B eogradu, od 29. do 31. o k to b ra 1970, saglasila se sa reform om federacije. U zaključcim a 0 tom e se kaže: ( . . . ) Federaciju i dalje treba razvijati tako da se u n jo j što p o tp u n ije obezbeđ u je d irektn a odgovornost 1 uticaj udruženog rada, sam oupravno-političkih i predstav­ ničkih organa republika i pokrajina. N u žn o je učiniti korak dalje u pravcu izgrađivanja federacije kao fu n k c ije državno­ sti i suverenosti svake republike i a u to n o m n o sti pokrajina, kao uporišta ravnopravnosti naroda i n a rodnosti Jugoslavije. S redinom 1971. godine doneseni su a m an d m an i (am and­ m ani XX—XL II) na Savezni ustav, čim e je b itn o izm ijen jen k a ra k te r federacije. Za razliku od U stava 1946, U stavnog zakona 1953. i Us­ tava 1963. godine ustavni a m andm an i se zasnivaju na princi­ pu po kom e se suverena p rav a o stv a ru ju u rep u b lik am a, odnosno po k rajin am a , a u federaciji sam o ona suverena p ra­ va ko ja se U stavom izričito utv rd e, i to uz p re th o d n u saglasn o st svih rep u b lik a i auto n o m n ih p o k rajin a. Nova usta v n a definicija federacije, po XX am an d m an u , čini jugoslavensku fed eraciju posebnim tip o m u p o ređ e n ju s drugim federacijam a. Jugoslavensku fed e ra c iju je teško svr­ sta ti u klasične tipove fed eracija ili k o n fed eracija. Ono što n ju čini specifičnom tvorevinom jesu p ra k sa i teo rija, ideje i stv a rn o st koje n ju o b likuju: jugoslavenski federalizam iz­ rasta o je na teo riji i p rak si sam o u p rav n o g d ru štv a. Kao ideološki i politički koncept, s a m o u p ra v lja n je znači kolek­ tivno d o nošenje z n ačajn ih odluka. To je p rin c ip sistem a sa m o u p ra v lja n ja u kom e je nosilac v lasti kolektiv, a ne po­ jedinac. Doduše, kolektivna o d luka n ije sp ecifičnost sam o­ upravnog k oncepta d ruštva. I drugi sistem i im a ju kolektivne organe koji donose kolektivne odluke. Ono što sam o u p rav ­ lja n je raz lik u je od dru g ih je s te to da ono teži da se odluke ne donose na zakonu većine, već m eto d o m usag lašav an ja različitih in te resa i ciljeva. P reglasav an ju i nad g lasav an ju pribjegava se izuzetno i tek onda k ada se ne m ože postići usaglašavanje i kada p riro d a p roblem a ne d o p u šta pro ced u ­ ru dogovaranja. Ovakav p rin c ip je ja k a o b ran a od nadgla­ savanja, koje je m oguće u organ izacijam a po većinskom prin c ip u . U gotovo svim slučajevim a d o n o še n ja o d lu k a na nivou fed e ra c ije — u Saveznom izvršnom v ijeću. Saveznoj 297

sk u p štin i, P re d sje d n ištv u SFR J i d ru g im o rg an im a — oba­ vezna je p ro ce d u ra usa g la ša v an ja stavova d a bi o d lu k a po­ sta la punovažna. Ovaj prin c ip , m eđ u tim , n ije uv ed en sa­ m o z a h v aljujući idejn o m ko n c e p tu sa m o u p ra v lja n ja , već i odnosu snaga u federaciji i p o u k a m a iz p ro šlo sti. T reba, naim e, im ati u vidu da u slu č a ju višenacionalne jugoslaven­ ske zajednice n ije d n a n a c ija nije to lik o velika u od n o su na o stale da bi m ogla o stv a riti tra jn u d o m in aciju u fed eraciji. S to se tiče e k onom skih odnosa, u stav n i a m an d m an i su uk in u li pravo fed e ra c ije da vrši investicije. F e d eracija je u s­ tavom o d ređ e n a da o sig u ra fu n k cio n ira n je jed in stv en o g ju ­ goslavenskog trž išta . U stavni am a n d m a n i, posebno a m a n d m a n X X X III, u tv r­ đ u ju način d o n o še n ja od lu k a saveznih o rg an a. Ovi am an d m a­ ni poim enično n a b ra ja ju o b lasti u k o jim a fed e ra c ija ne mo­ že d o n ije ti od lu k u bez saglasnosti svih rep u b lik a i p o k raji­ na. U te oblasti n a ro č ito sp a d aju : m o n eta rn i sistem i em isi­ ja novca, devizni sistem , v a n jsk o trg o v in sk i p ro m e t i k red it­ n i odnosi s inozem stvom , c a rin sk a za štita , k o n tro la cijena, pom oć nedovoljno razvijenim , fin a n c ira n je fed e ra c ije i u d ru g im tačn o od ređ e n im ob lastim a. R epublike i p o k ra jin e u tv rd e svoju p o litik u , a zatim , m eđusobno svoje stavove, p rek o m eđ u re p u b lič k ih k o m iteta ili na drugi način, usaglase i dogovor tek tad a m ože p o sta ti fed e ra ln a odluka, dakle, to je zaje d n ičk a o d lu k a svih rep u ­ b lik a i p o k rajin a, a sam o fo rm aln o to je o d lu k a federacije. Ovaj k a ra k te r o d luka je po jač a n i čin jen ico m d a su svi organi fed e ra c ije fo rm ira n i na p rin c ip u p a riteta . U sprkos o tp o rim a usta v n o j refo rm i fed eracije indikativ­ n a je po u k a i sam a čin je n ic a što su se rep u b lik e i p o k rajin e dogovorile da se ona izvrši. T im e su stv o ren i u v jeti za popu­ š ta n je ra n ijih ten z ija m eđu n jim a s o b zirom na to d a iznad sebe n e m a ju s u p ra n a c io n a ln u drža v n u s tru k tu ru . Jugoslaven sk a rev o lu cija je razbila Tehnokratskl Izazov sa- j u n ištila k a p ita listič k i p o red ak , a m ouprav jan ju s a m o u p ra v lja n je je uglavnom raz­ gradilo državno-socijalistički sistem u to k u dvije decenije. D ruštveni razvoj Jugoslavije dvad eset p e t godina p ro b ija o je svoj p u t izm eđu ta dva sistem a. 298

Sve do sredine šezdesetih godina sam oupravni p o k ret se razvijao u okviru eta tistič k e organizacije d ru štv a, a zatim su započele korje n ite izm jene d ruštv en e s tru k tu re , koje se naročito očituju u p rivrednoj refo rm i 1965, reorganizaciji Uprave državne bezbjednosti 1966, reorganizaciji SK J 1966 — 1969, ustavnoj reform i federacije 1971. godine i in iciranim p ro m jen am a u proizvodnim odnosim a. K raj šezdesetih i početak sedam d esetih godina je kri­ tično razdoblje za sam o u p ra v lja n je u Jugoslaviji. Naime, sticajem okolnosti, kao što su: o b n av ljan je tržišne ekonom i­ je, o tvaranje jugoslavenskog d ruštv a, viši nivo m aterijaln o g i k u lturnog razvoja, politička dem o k ratizacija, d ecentraliza­ cija u p rav ljan ja , slab ljen je neposred n e i in terv en tn e funkci­ je Saveza k om unista itd., što su sve p retp o sta v k e izgradnje o t­ vorenog d em okratskog sam oupravn o g sistem a, u d ru štv en im odnosim a počele su da se jav lja ju ten d en cije jač a n ja i osa­ m o staljivanja teh n okratsko-m enadžersk ih d ru štv e n ih snaga, na bazi ja č a n ja u tje c a ja jak ih eko n o m sk ih i fin an cijsk ih centara. Jugoslavensko dru štv o je više od dvije decenije živjelo u p reja k im eta tistič k im okvirim a, koji su se za sve v rijem e svakodnevno m ijenjali, izg rađ u ju ći sam oupravne socijalističke odnose, a zatim je počelo klizati u su p ro tn o m pravcu, u pravcu ja č a n ja onih d ru štv e n ih snaga k oje u p rav ­ lja ju o sam ostaljenim ekonom skim snagam a. Na pom olu se rađao nov izazov radničkom sa m o u p ra v lja n ju . Izazov ovakve vrste SK J n ije očekivao sve do IX k o n g resa SK J 1969. go­ dine. M eđutim , do tad a se sm a tra lo da su e tatizam i v last po­ litičke b iro k ra cije gotovo jed in e o p a sn o sti k oje ugrožava­ ju vlast radničke klase. N ije se po k lan ja la n a ro č ita pažn ja tendencijam a, kao što su ja č a n je g ru p n e svojine, p rev last jak ih financijskih i sličnih ekonom sk ih c e n ta ra, koji m ogu povući d ruštvo u drugom pravcu i slično. No takvo „slijepi­ lo” politike potp u n o je razum ljivo, je r ona n ije m ogla n iti sm jela m ahati avetim a robne proizvodnje dok je svom teži­ nom dru štv o jo š uvijek pritisk iv a la sila etatizm a. Za v rijem e kada je i dok je, po ocjeni SK J, etatizam bio glavna op a sn o st po razvoj sa m o u p ra v lja n ja , dok je glavna p ažnja rukovodstva SK J u sm je re n a na razgrađivanje državno-svojinske dom inacije, na d e m a n tira n je n jene p ravno-institucionalne osnove, zatim dok je tra ja o p roces 299

u sta v n e re fo rm e fed eracije, odvijao se tih i p ro ces p ro m je n a u tem e ljim a d ru štv a , u njegovim p ro d u k cio n im odnosim a. Isp o d površine b u čn e p olitičke d e m o k ratizacije, liberalizaci­ je i b u rn ih ra sp ra v a o m eđ u nacion aln im odn o sim a p ro b ija ­ la se ja k a ten d e n c ija o b n a v lja n ja k a p ita l d ru štv en o g o dnosa u sferi e k onom ije izražena u sponom d ru štv e n e i ek onom ske m oći ban ak a, k ru p n e v a n jsk e i u n u ta rn je trgovine, u n jih o ­ vim ru k a m a k o n c e n trira o se ja k k a p ita l k o ji je počeo da lom i d ru štv e n u m oć sa m o u p ra v lja n ja , i to u uslovim a dok eta tiz a m jo š n ije bio savladan kao ja k a ten d e n c ija i opas­ n o s t po razvoj sa m o u p ra v lja n ja . Ove ten d e n c ije za o b n a v lja n je m m oći k a p ita la počele su već p o četkom šezdesetih godina, o jač a n e p riv re d n o m refo r­ m om 1965, za tim se snažno razvijale iz d a n a u dan sve do 1972, k ad a je n a n jih izvršen idejn o -p o litičk i p ritisa k . M oglo b i se reći d a je je d n a „p o g rešn a" o d lu k a otv o rila v ra ta polaganog u sp o n a m oći o sa m o staljen o g kap itala. N aim e, u o k v iru k o n c e p ta p riv re d n e refo rm e 1965. go­ d ine, vjerovalo se da p ren o s državnog k a p ita la u b a n k e zna­ či, u stv a ri, njegov p ren o s n a p riv re d u , č iji dio je i b a n k a r­ ski sistem . A p o što je p riv re d a u ru k a m a rad n ik a , k ako se ta d a govorilo — i b a n k e će kao servis p riv re d e doći p od k o n tro lu proizvođača. M eđutim , p ra k s a će po k azati da je to b ila z a b lu d a je r b a n k e neće p o sta ti in stru m e n t proizvod­ n ih rad n ih o rganizacija, već će se o k re n u ti izvlačenju aku­ m u la c ije iz proizvodnje. One neće h tje ti d a p reu z im a ju od­ g ovornost i rizik za plasm a n k a p ita la — to će p reb a c iti na rad n ič k e kolektive i na fondove ko m u n e i rep u b lik e tak o da u svakom slu č a ju o sig u ra ju svoj p ro fit. One će po raznoraz­ n im osnovam a n a m e tn u ti vrlo s k u p u p ro d a ju k ap itala, k o ja je d ostizala i 20 do 30 p a i 50% k a m a ta , što je jugoslaven­ ska šta m p a zabilježila, a b a n k e n isu d e m a n tira le . Iak o su im ali svoje glasove u b a n k a m a — p red stav n ici ra d n ih kolektiva neće m oći da su zb iju , tu p ro fite rs k u ten ­ d enciju, po red ostalog i z ato što su k red itn i o d b o ri b an ak a, oni koji su donosili odluke o plasm an u k ap itala, bili sastav­ ljeni isključivo od b a n k a rs k ih činovnika, tj. ru k o v o d ilaca ban ak a. U tre n u tk u k a d a su u k in u ti državni investicioni fondovi, a najveći dio je bio savezni fond, n jih o v i k a p ita li su p re d a ti 300

n a u p rav ljan je bankam a. P reko noći ove in stitu c ije su od državnih tra n sfo rm ira n e u sam ostaln e p riv red n e organiza­ cije sa statusom koji je gotovo iden tičan sta tu su drugih rad ­ nih organizacija u privredi. Tako je stvorena d ru štv en o ne­ p rihvatljiva situacija. N ajizrazitiji p rim je r su savezne banke i slične in stitu c ije koje je stv a ra la ra n ija fed eraln a državno•politička s tru k tu ra . R ukovodeće ekipe ban ak a, velikih trgovačkih firm i i drugih in stitu c ija gdje se našao kap ital, više ili m an je ispre­ pletene s lokalnim i republičkim političkim snagam a, do­ bile su dom in an tn u poziciju na jugoslavenskom trž ištu i m onopol u povezivanju jugoslavenske p riv re d e sa sv jetsk o m privredom . Istovrem eno je tekao i proces o sa m o staljiv a n ja i svih o stalih s u b je k a ta p rivređivanja: proizvodnih poduzeća, podu­ zeća vanjske : u n u ta rn je trgovine, osig u rav aju ćih zavoda, raznih pred stav n ištav a stra n ih firm i, p ri čem u zakonodav­ stvo i p ra k s a nisu pravili razliku izm eđu tih su b je k a ta s ob­ zirom na dru štv en i značaj pojed in ih d jela tn o sti. Form alno-pravno kolektiv fabrike cipela, koji je često živio n a m ini­ m alnom doho tk u im ao je istu sa m o u p rav n u au to n o m iju kao i kolektiv neke banke koji je rasp o lag ao h ilja d am a mi­ lija rd i sta rih dinara. Pri takvim odn o sim a n a n e k o n tro li­ ranom trž ištu prvi je im ao „p ersp ek tiv u " da b ude o b jek t e ksploatacije drugog. Ovako osa m o staljen i su b je k ti p riv re­ đ ivanja „ ubačeni” su u trž ište i bez d ru štv e n e k o n tro le i bez plan a d ruštvenog razvoja. Sve u svem u, k raje m šezdesetih godina naglo i silovito će se u društvenom životu p o javiti snažni c e n tri o tuđenog kapitala, koji će po k u ša ti d a pov u k u d ru štv e n i sistem u pravcu izgrađivanja k ap ital dru štv en o g o dnosa, i to će po­ s ta ti nov izazov teo riji i p ra k si rad n ičk o g sa m o u p ra v lja n ja u Jugoslaviji. O veom a k ru p n im p ro m je n am a u o d n o sim a m eđ u no­ siocim a ekonom ske m oći govori i slijed eća tab ela o s tru k tu ri sre d stav a za fin a n c ira n je inv estic ija u o sn ovna sred stv a:

301

£ «*>

vO

3

vO*

«L

< =>. •o

$

oo fO

ts

r»

o