Svetozar Marković: njegov život, rad i ideje

Citation preview

N

Постадніку cc уважелем

Минуровку

П. L

ЈОВАН СКЕРЛИЋ .

Иван

СВЕТОЗАР

.

једномила Лени Ким сиртаю

(SKerlic

Београд ayenoje 1812. SueTozar зач

Сколек

МАРКОВИЋ .

Markovic

ЊЕГОВ ЖИВОТ

,

РАД И ИДЕЈЕ .

F

БЕОГРАД Нова Штампарија

,

„ Давидовић “

.

— Љуб . М. Давидовића 1910 .

, Дечанска 14 .

Kilinko Од истога писца

:

L'Opinion publique

en France d'après la poésie politique et sociale de 1830 à 1848. Dissertation de doctorat . ,

Lausanne

Поглед Сад

1901 .

на данашњу ,

француску

књижевност

Нови

.

1902 .

„ уништење

естетике “ и демократизација 1903 .

,

Београд

уметности

.

Јаков Игњатовић

. Књижевна студија Издање Академије . Београд , 1904 .

Краљевске

.

Српске

Омладина и њена књижевност (1848—1871 ) . Изучавања о националном и књижевном романтизму код Срба . Издање Српске Краљевске Академије . Београд , 1906 .

- -

-

и Књиге I [ Ђура Јакшић Милица Стојадиновић Србкиња Божидар Кнежевић Симо Матавуљ Милан Ракић ―――Борисав Станковић ―――――― Марко Миљанов ―― Милан Беговић ― Даница Марковић -G Иво Ћипико ] . Београд , 1907 .

Писци

-

- II

Писци и Књиге

Лаза К. Ла [ Милован Ђ . Глишић Јанко М. Веселиновић ―――― Светолик Ран

заревић ковић ] . Београд

Војислав

Ј

.

Илић .

Писци и Књиге

,

1907 .

Књижевна

студија . Београд

,

Ј-

III

1907 .

[Стјепан Митров Љубиша — Др . Љу - Брани . бомир Недић Милорад . Митровић www Петар Кочић слав Ђ . Нушић Милан Ћурчин Невесињски - Једна хрватска романтичарка Фи

лолошки догматичари 1908 .

и књижевни

језик

].

-

Београд

,

Француски романтичари и српска народна поезија . Мостар 1908 .

,

Српска књижевност у љевске Академије

Писци

IV

.

XVIII

веку . Издање Српске Београд , 1909 .

-

Кра

и Књиге [Догматичка и импресионистичка Једна књижевна зараза Стеван Сремац критика М. М. Уско Обнова наше родољубиве поезије ковић ― Један задоцнели песник Војислав . Илић -Млађи „ Стари " и „ Млади " у српској књи жевности ] . Београд , 1909 .

-

-

-

-

Ј

DR340

.3

M3755

Жоржу Ренару , на Collège de France .

професору

ми , мој драги учи да ваше пошшовано име ставим на прву страну ове књиге , у којој сам са пиететом описао лей и до Допус име

шељу ,

живот и племените и

стојанствен плодне

идеје једнога

нараштаја , ваших врсте

погледа

вашега

и ваше

.

Ја

свега

човека

вам

срца ,

посвећујем молећи

књигу из вас ипак да ми ову

опростиме што не могу

боље да по

према човеку , писцу као што сме ви ,

сведочим своје дивљење

грађанину и и што не знам

боље да

кажем своју

дубоку захвалност за добре науке и добре примере које сте ми дали , и за драгоцено пријатељство ме почаствовали . Београд , октобра 1910

којим сме

. Ваш

одани

и

захвални ученик

Јован Скерлић .

M855001

ПРЕДГОВОР После

сам проучавао шездесетих

Омладина и њена књижевност , где

књиге

наш књижевни

година

,

долази

и национални ова

сада

романтизам

књига о Светозару

Марковићу , као логичан наставак и проучавање новог , реалистичког и социјалистичког , покрета седамдесетих година

.

Овај посао израђен је у виду монографије о Све Марковићу , јер је цео тај покрет неразлучљиво

тозару

везан за његову израз његове

снажну

тако да изгледа

,

као

индивидуалности , дело његових

Припадајући извесним

личност

последњој

утицајем

идеја

генерацији

Светозара

руку . која је била под

Марковића

,

ја сам

још као ђак Велике школе намеравао да напишем био графију култ .

дину

И и

човека

према којем

смо

сви

ми осећали прави

тада , а нарочито у време када сам спремао Омла њену књижевност , прибирао сам податке за

биографију

Светозара Марковића . И у овој књизи треба

гледати остварење пање у проучавању

једне

старе жеље и логично посту идејних покрета српских , а никако

као неку демократску Јовановића .

реплику

на

књигу

Г. Слободана

Г. Јовановић је проучавао Марковића као политичко правнога писца , и нарочиту ваност његових политичких лика у Србији око као човека

1870.

Ја

је

пажњу обратио и економских

критика

сам Марковића

и као идеолога , дао његову

на

осно

при

проучавао

биографију

,

из

VI ложио

његове идеје , покушао

изнео

њихову

тачкама

судбу

Јовановић

Г.

да им укажем

Србији .

у се

и

ја

и до разних

лична књига

и

,

У

важним појединим сусрећемо , у основним

схватањима ми се размимоилазимо гледишта , и радећи сваки према дошли

изворе

.

Полазећи свом

разних

са

плану ,

ми смо

закључака . Али ја сматрам да је

Г. Јовановића можда

наша

од

поли

најбоља

монографија , не додирујући њену велику , по Марковић да Светозар и држим књижевну вредност само боље бити може гледишта сматран тако са разних

тичко - правна

проучен

је био

и јасније

изложен

пуној данашњих

пажње трацију личност . Сматрам великој при

.

Марковић у

за дужност

Човек такве вредности какве мери заслужује ту концен писаца на његову крупну

да на овом месту захвалим

која ми је чињена

помоћи

прибирању

материјала

на

Србији и ван ње , за ову књигу , при давању ,

и у

података и упутстава . На првом месту захваљујем Г - ђи Анки Анђелковић , рођеној Нинковић , која ми је дала дра материјал , писмену заоставштину

гоцен

Светозара

Мар

у којој су 119 писама пријатељима , махом не штампаних , и која више но ишта бацају светлост на ковића његов рад .

,

живот

на његову интимну природу и политички Захваљујем , затим , Г -ђи Милици Петковић , рође

ној сестри о

свом

удови

,

Светозара Исто

брату .

Марковића , на тако

дужан

пок . Мише Димитријевића

,

датим

подацима Г - ђи

сам захвалити

у Новом Саду

која ми

,

Марковићеву преписку са омла у Новом Саду . Захвалан сам : Г.Г. динским одбором Павлу Михајловићу , државном саветнику , Николи Пашићу , председнику Министарског Савета , Јовану Жујовићу , ми нистру на расположењу , Андри Николићу , председнику Народне скупштине , Сави Грујићу , председнику Др је

дала

жавног

на

употребу

Савета

,

Државног Савета нику , Слободану

Петру ,

Јаши Продановићу

Велимировићу

,

подпредседнику

Доброславу Ружићу државном савет Јовановићу , професору Университета , ,

, министру Народне

Привреде

,

Влади

VII миру Јовановићу , државном саветнику у пензији , Др . Ла зару Пачуу , државном саветнику , Др . Михаилу Гаврило вићу , управнику Државне Архиве , Миленку Вукићевићу , професору , Стеви Милићевићу , сараднику Самоуправе , Светолику Јовановићу , секретару Министарства Правде , Милошу Стојиљковићу , секретару Министарства

Финан

Ја

сија , Емилу Цветићу , професору Учитељске школе у години , Др . Тихомиру Остојићу , професору у Новом Саду ,

Михаилу Стојанчевићу бирању

података

професору

,

за изучавање

тозара Марковића и сличних хвалношћу

У при покрета Све

у Крагујевцу .

веза између

покрета

на

страни ,

помињем помоћ коју су ми указали

са

за

: Г.Г. Жорж

, професор у Колеж де Франс у Паризу , Џемс Гијом , бивши секретар Јурске Федерације , у Паризу , Др . Макс Нетлау , у Бечу ; у Женеви : Г. В. Плеханов , књи жевник , А. М. Лакоцки - Кузма , Едгар Мило , професор Университета , др . Ото Кармин , доцент Университета , Жан Сиг , народни посланик и раднички секретар за

Ренар

Француску

У

току

биографски

Швајцарску . штампања материјал

,

ове

књиге

наишао

који ћу употребити

сам на доцније

,

ова књига буде доживела друго издање . Београд , октобра 1910 .

J.

Скерлић .

нов ако

ГЛАВА

I

ДЕТИЊСТВО И ШКОЛОВАЊЕ У СРБИЈИ . ПОРОДИЦА .

-

ОСНОВНА ШКОЛА У РЕКОВЦУ

И ЈАГОДИНИ .

НАЗИЈА У КРАГУЈЕВЦУ И школи . ОДЛАЗАК НА СТРАНУ

гим

.

породице у данашњој

Као и толике породица

-

У БЕОГРАДУ . -- НА ВЕЛИКОЈ

Марковића

Србији , тако и из Старе Србије , са Ко

доселила се

сова , по једној породичној традицији шина у Новопазарском Санџаку , по

из Старога

,

другој

Кола

породичној

. По убиству једнога Турчина који им је отео , три брата , Марко , Маринко и Рашко , пребегну у сестру , Србију у Левач , у садашњем округу моравском . Још око 1871 било је у селу Доњој Сабанти на петнаест кућа Марковића , потомака Маркових , а поред тога још и дру

традицији

левачких села .

гих изданака те куће у неколико гавши у

Србију ,

у добу око

повео и малога сина Радоја

О својој породици

1820 године

,

Пребе

Марко је собом

оца Светозара Марковића .

,

Марковић Анки Нинковић , из Јагодине , објашњавајући јој наступе прекости и и о своме оцу , Светозар

је писао својој пријатељици

мојим жилама тече

МАРКОвит

;

,

оставци

202

.

стр

у

...

се

коњи вадају

поручника

49 ,

,

1871

бр .

,

СВЕТОЗАР

Раденик

,

у

Београду

једном моја баба мо

као што

Припослано Јефрема Марковића

ар

година

1

У

20

„

оцу био ајдук

.

,

вада опанке око куће

.

је 1

трговца

:

да по

деда

био тако љут човек да

он

рала

Мој

је

крв

наутска

...

жестокости у своме карактеру

је

1873 ,

му

12 августа

сад

ЈОВАН СКЕРЛИ

2

Ја

Ћ

мога оца памтим само како је хтео да убије моју матер

из пиштоља

,

да је нису спасли

присутни сељани , а мати

човек

Из

био најстрашнији

се

,

у

је

остао

поред свога таста Јеремије Здравко

Он

живо

против Обреновића

краја

побуњеницима тога краја дошао Врачар толико био заложио том династичком преврату

,

из

је

пропаст

у

и

,

,

на

,

томе месту

као

поуз

је

поверено му чување по ушло редован политички Зајечару

он , .

писара начелства

у

1842

овога Зајечар

оба среза нахије тимочке

за се ,

.

је

,

,

га

старешину

вражогрначког

постављен

да

изговора Нова влада пошље одмах

дану човеку новога стања литичких криваца Када живот

његов таст

у

.

“

и

привременог

зајечарског

.

је

на

и

у

погинуо

,

народа тимочког

мном без икаква

и

,

окружија за

како пише са

би јавно

била

код кметова

са

и

се

сахрани боже он

„

да

Он

.

радио

,

у

династичком преврату

,

вића узео жива учешћа

је

када

при

тимочки крај

Као писар среза вражогрначког

.

,

до 1842

како

је

,

Србији

саједињен

од се

Зајечару 1833 године

а

се

,

у

ступио је

што сам га ја познавао

аката које тичу Радоја Марковића која чу Државној Архиви види да полицијску службу

је ,

у

вају

,

... " «

је хтела да моли за његовог брата , кога је он у то време » гњеву " што је овај чи тукао на мртво име , у праведном нио по нека насиља по селу као капетанов брат . О мом деди по матери , чини ми се да сам вам причао , да је то

београдскомъ

стање

календару

23

се

он

,

,

за “ .

оскудно

„

разлог своје

Великомъ

обра

унапређење Радоје

за

съ у

ковић

дела молбом

унутрашњих

Свето

рођењем сина

зара повећала већ прилично велика породица тио министру наводећи као

,

И

,

и

се

две недеље пошто

му

,

тембра

на

.

на

је

се

и

Поред свих препорука својих старешина свога таста који ради свога зета лично обраћао самом Кнезу том месту остао без унапређења 1846 сеп

Мар

годину

шематизмомъ

на

съ

са

га

за

.

у

са

и

,

,

је

княжевине Србів забележен као срески начелник среза левачког титулом поруч ника седиштем Јагодини Календаръ шема тизмомъ княжевине Србіє 1854 означава истом 1852

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ положају и у истом

месту

, само

3

војном

са

титулом по

ручника .

У Зајечару венчао се он са Станом , ћерком Јеремије Здравковића , потполковника и начелника округа црнореч ког , рођеном у селу Рготини . Са њом је имао шесторо деце : Јеврема , Катарину

,

лицу . 9 септембра

Персиду

вели

,

јој је

да

у

,

Христину

и

.

Светозар

му се син

брат

рођен

Ми Ро

Пет

Марковића , госпођа Милица

ђена сестра Светозара ковић

Светозара

,

родио

1846

Нишевцима ,

у селу

где му је отац био срески начел срезу сврљишком ник . Међутим , по званичним новинама види се да је ,

тада

у Сврљигу друго

крагујевачкој

рођен у Зајечару Зајечару ,

јер

исте године су

лице било

гимназији

.

.

његов

То место означавају поводом

може се оверити

,

записан као да је

Његов отац тада је

има један

написани

је

У

старешина .

срески

Светозар

био у

са службом

акт писан 23 септембра

који Но то тврђење не

и некоји некролози

његове смрти .

јер су црквени протоколи

изгорели

1876

године , када су Турци спалили Зајечар . Али , сам Мар ковић , неколико пута , означавао је Јагодину као своје

Његове сведоџбе са Циришке Политех ―― Ser га као Јагодинца ( aus Jagodina bien , Jagodinensis Serbiensis ) . Спроводни лист од 22 априла 1874 године , којим је из Крагујевца упућен на издржа вање казне у пожаревачки затвор , обележава Јагодину као његово место рођења . Јагодину исто тако изначава место рођења нике

.

означавају

и Ослобођење

у великом

бр . 26 за 1875. Међутим никаква

трага .

У

,у

сваком

некрологу јагодинској

који

у Зајечару , Светозар Марковић ћао као Јагодинац .

Још

као

мати

је родила

остао је без

дете

, око

.

Радоје

маћеха Марија , удовица ришића

,

Светозар

се сасвим

родитеља

1856 године , приликом

близанце

изишао

у

нема о томе

случају , и ако је вероватније

се родио

умрла

је

цркви

се по други

јагодинског

.

Прво му је

порођаја пут

трговца

да

осе

,

пошто

оженио Панте

,

и

Пе

била је његовој деци из првога брака права мати . је маћеху јако поштовао

,

и када је постао пу 1*

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

4

, одрекао се , у априлу , наследства у њену корист

нолетан судом

дини средином децембра настије

1868 ,

пред

Радоје

.

јагодинским

је умро у Јаго

1858 , од потреса

због пада ди

и од страха због повратка кнеза оставивши прича његова жива кћи

Карађорђевића

-

Милоша , „ успомену

како као

поштен

човек

и старешина “ , како

вели

његов најстарији син Јеврем . Поред лепога имена оставио је деци и нешто мало непокретнога имања , неколико ду ћана у Зајечару , једва толико да су његови могли доста оскудно животарити . Тутори деце били су ујак : Алекса Здравковић

,

трговац

из Зајечара

, и

Дед Јеремија Здравковић али они остану код маћехе .

Јагодине

.

Школовање

Светозара

Мата Аранђеловић из позове унучад к себи ,

Марковића

било

је редовно

Доба за школу затекло га је у Рековцу , где му је отац био са службом . Два разреда основне школе , старинске школе где се још учио часловац , псалтир и пјенија , свршио је ту 1853 и 1854. Од значаја је за овог првога борца за равноправност женскиња , да је школу почео учити заједно са женском децом.¹ О том свом првом школовању сам Марковић прича : „ Био сам „господски син “ , па још у селу разуме се да је учитељ обртао се и потпуно .

самном друкче

-

но са осталим

мојим друговима

нисам имао прилике , да изучим младеж

првим

знањима

:

методу

читању

,

,

те тако

, којом су учили

писању и рачунању ....

код куће да читам и пишем мимо школу , и кад сам свршио други разред , могао сам да читам моме Мене су учили

оцу новине ( тада је била кримска војна ) ; то је вазда про изводило велику сензацију међу сељацима , а особито међу мојим друговима

,

који су већином читали на пола ,

чући само своје читанке

сри

часловце и псалтире , а учитељ је често корео са мном оне , који су били у трећем разреду . " 2

1

,

Целокупна дела Светозара Марковића .

1893 , стр . 17 . 2 Целокупна спитали .

,

дела

св .

VIII ,

стр .

14-15

.

Св .

Како

VII .

Београд

су нас

,

ва

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

5

очеве смрти , породица се стално настанила у свршио трећи и четврти раз основне школе.1 Знање које је изнео из основне После

Јагодини , школе

„Кад сам свршио 4 раз добро , писао сам доста рђаво , и

било је врло

скромно .

читао сам врло

,

писма

Из

"

сам разбирати

...

могао

,

шеној

муком

,

По свр основној школи отиде Крагујевац полугимна протокола записника крагујевачке полугимна

с тешком

у

реда

у

ред

и ту је Светозар

и

II

У

разреду

IV

у

листом

похвалним

“ ,

и

владања одличног.²

„

одликован

разреду

учења

и

,

био одличан ђак је

I се

да је

.

је

се

.

зију зије види да ту провео четири школске године од 1856/1857 до 1859/1860 По сачуваним оценама види

у

,

“

„

“

„

" .

„

.

из

von der Welt

језика

немачког

је

.

а

и

књигом Сочиненія Соломонова Сиракова раз реду Историјом Књижевности Др Богољуба Петрано вића На једном школском торжеству говорио слово

,

из је

,

су

„

занемаривало

готово

ни ударање

оби

главе

о

била чест

,

"

.

су

тога што нису имали шта

бр .

се

који

они просто

.

,

5,

,

,

словен из срп

из

3 .

III

,

,

:

разред свештене историје земљописа рачуна ске граматике латинског читања немачке граматике -ске граматике

из

3 .

и

и

из

1I

граматике

5,

:

,

, из

:

разред свештене историје српске из немачког читања земљописа -

4,

рачуна

није

Тукли

Будућносщ 1875 24. Некролог Оцене су му биле ове

I

2

1

чан појав

често

Батинања

духом

класичним

и с

,

рутине

школи

а

„

у

нашим школама

" .

,

раде

хуманистичним

, у и

да

из

тада владао обичаја

,

су

са

,

у

складу

.

у

,

је

о

,

у

Сам Марковић прича своме познатом чланку Како су нас васпитали ово своме школовању Крагујевцу Међу наставницима било свакојаких људи пијаница свирепих који немилосрдно злостављали децу сасвим

,

5 .

,

,

,

,

,

,

,

,

,

немачке граматике катихизиса геометрије ла јестаствене историје алгебре реторике историје ,

: ,

5

(

-

превасходно

из ,

IV

разред тинске граматике

).

,

,

:

разред свештене историје српске граматике земљо писа рачуна словенске граматике немачке граматике катихизиса латинске граматике јестаствене историје --

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

6 таблу

ни

,

чупање

А

косе .

било

је

се мути

вечно

! У

мени

крв , прича Марковић , кад се сетим на то

нечо

;

поступање

;

и у то

време , кадгод

-

али већина мојих другова

у духу наших учитеља

,

љење сиромаха Неспособни

они су налазили

наставници

да је крив

,

предавали су наставу сасвим довде “ . Учило се на

„ одавде

по старом методу

,

памет , папагајски се отпевала

главу под

били су већ васпитани

кога су тукли , смешно “ .

,

механички

свршавала

се

ја сам затварао уши и скривао

та процедура , скамију

који су

наставника

после свега тога тражили да им се пољуби рука

у случају незнања

„ лекција “ , и

вукле се батине . „ У школи је један дан пролазио као и други раван број који нису знали лекцију , раван број немирних а исто тако

батина и псовака

настави , створила

квој

ђака “ , инат , леност , полицијска

таквој

школи

провала између

,

при та

професора

и

варање са једне стране , суровост

и

свирепост

старали да преваре

У

“.

: ;

се

са друге стране

професоре

. ,, Ђаци

а ови ,

,

казне . Овај род војне суштествовао

су се свуда

да их ухвате

па

је у свима гимнази

.

да

од

мрзило

гимназије

,

разред

је

,

ђака

Све

школе

на

IV

разликује

него

“

је и

―

превасходних

је

„

школовања

наши

те

:

И

“

углупили

речи

професори

рђаве

успомене

на су у

„

и

“ ,

"

четиргодишњег

ове

...

нас искварили

свога

свео

у

он

и

гимназији

је

и

„

Резултат

.

,

у

воду

од

све школске

“

са

,

један

могло

предавао

отличан из свију отишао лепенички књиге искидао на комаде бацио

сведоџбом

мост

свршио

када

тозар Марковић

дете није

коју је

И

“ .

и

њу

професора

у

,

на науку

а

у

мрзости на

Мрзост

на

се

...

јама и свима класама услед тога место љубави разви јало ђацима подличење професорима тиранство

се

,

његовим

укочену

љутим

напа

формалистичку

цела седморазредна јесен

1860 дође

гимназија Београд

.

у

,

и

једина

у

време Београду

он

то у

била

је

У

.

дима на мртви класицизам опште наставу

доцнијим

на

свим

и

у

се

осећале

су

и

се

,

хуманистичку класичну гимназију где тежило образо вању карактера где неговао морални идеализам

7

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

У каталозима

који се данас чувају у архиви прве београд ске гимназије налазе се податци о његовом школовању . За време школовања у Београду , школски другови су му били : Владимир Васић , песник који је наскоро умро , Ипократ фесор

Докић , доцније про - председник , Настас Пе Велике Школе и писац Фран

( Владан ) Ђорђевић , Лазар

школе и

Велике

министар

тровић , доцније професор цуско -српског речника , Павле Михаиловић , сада државни саветник

Јулиус Клери

,

( Љубомир

Клерић

),

доцније

про

фесор Велике школе и министар просвете , у вишој гим назији Марковић , и ако није био онако одличан ђак као у Крагујевцу , остао је ипак целе гимназије.¹ штом оценом 5 . Релативно

,

У јуну

,

са

истом

,

али

ипак

од

свршио

са истим

,

најодличнијих је гимназију

гимназији са

заглупљујућом

ком и мртвим методима ним начином

1863

у београдској

но у крагујевачкој особљем

један

било

старински класичном нечовечним

карактера . Директор

васпитања

ђака са

оп

је боље

васпитаним схоласти и

брутал

гимназије

био је стари песник и естетичар Ђорђе Малетић , а про фесори : А. Чварковић , Д. Балаицки , Антоније Шулц , Владимир Вујић , Гаврило Витковић , Др . П. Папакосто пулос , . Дерок , Јефтимије Ђорђевић , Јован Бошковић и

Ј

Стојан Бошковић . Међу тим наставницима било је неко лико људи од књижевнога гласа , као Малетић , Влади мир Вујић , Јован Бошковић , али сви су се они толико држали ђацима

1

старих ,

метода

школскога

рада и поступања

са

да је о свима њима Светозар Марковић сачувао

у V

разреду , годишња

оцена рада била му је 4 , испитна 3 ,

годишњи резултат 4. У VI разреду : из историје цркве , физике и цртања - 5 , из поетике , немачког и француског језика , историје опште , земљописа , математике ―― 3. - 4 , из грчког и латинског језика

У VII

-

књижевности , латинског , нема чког и француског језика , земљописа , историје опште , физике - 5 , ―――― из литургике и математике ; 3. 4 априла 4 из грчког језика разреду : из историје српске

--

1863 добио

изостанака .

је

од професорског савета опомену због 30 неоправданих

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

8 рђаву

успомену

како

црним

и

бојама

их у

насликао

који у своја предавања био је млади републиканац Стојан Бошковић , и само о њему Марковић добро говори у својим успо чланку

је уносио

су нас васпитали . Једини

своме

нешто

ново

менама са ђачких

напредније

,

клупа

наставник

и човечније

.

су били наставници , таква је била и настава , , мртва формалистичка , кобна по самосталан развитак младих духова . " Општи , грдни недостатак , прича Марко Какви

вић , у свима предметима

које су нама предавали

тај : што у њима није било ничега што би могло дити наш

ум

васпитавања

, који

је

био

савршено

у нижим разредима

буди на мишљење

реторика

.

успаван

Кога је

и поезија

био је

,

пробу

системом

могла

да

с њиховом

по

суво

парном схоластиком ; или пребројање „ Фантазије “ , „ слога " и „ полета “ у српској литератури ; или набрајање имена историји . Наш мозак није био упо Е , па шта је природније и могло бити , но да је остао савршено неразвит " 1 Још боље слика ондашњу

и година у општој требљаван

београдску

.

гимназију

„ бледу

,

бедну

и

авет полу -кла

вршњак и доцнији једномиш Радовановић . Школа је тада била :

сичког

доба " , Марковићев

љеник

Милан М.

полицијског „ запта “ , да се трпи мо , сав тежак притисак школе рално и физичко злостављање

да се носе окови

касарне и школе - казамата која у човеку

убија

све

„ која

голуба премеће у лисицу ,

умне способности

до кретенизма ,

која тиху нарав и слабачку грађу у гроб полаже гију на робију

у

тера ,

и која струју

правац порока окреће " 2 Поред свега тога , у тој тешкој

духовној

Марковић 1

се ипак духовно

Целокупна

2 Др . Ернст

дела

,

св .

развијао

VШ ,

енер

мишљења

слободног

у тој школи у којој се све свело на реч и форму

, а

атмосфери ,

и показивао

,

Светозар своје

ве

. стр . 40

Хекел : Природна историја

Алексе М. Радовановића . Предговор град , 1875 , стр . XLIV .

постања

. Превод

Милана М. Радовановића . Бео

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ лике

У

способности .

духовне

то доба

9

био је две године

,

на стану код познатога песника и либералног официра Јо вана Драгашевића , школског друга и побратима његовог старијег брата Јеврема прича

о

„ том

.

У

својим успоменама

Драгашевић

Србину “ , којега је он

младом и даровитом

као старији „ упућивао у ономе што он као млад још није знао “ , „ износећи му главне елементе и врлине наше за и показујући му друге особине нашег народа " 1 то доба , Светозар Марковић почиње изилазити из

друге

У

школских књига и осећања . велика

У

пажња

жеђи тражи нова

знања

класичарској школи обраћала се књижевној настави . Реторика и поетика

су у особитој

биле

у духовној

и

тој скроз

части

имали да спремају

,

и ђаци су као школске

књижевне

задатке

саставе у стиху и у прози

.

покрет је тада пламтео у српској књижевности , дружине биле су књижевне веџбаонице , и књи

Романтички ђачке

жевни листови преливали су се ђачким радовима . Та књи жевна зараза захватила је и београдску школску младеж . и са Лицеја

прешло

како је тада лудило “ ,

који

међу

је и на гимназију његовим

како су писали

друговима

хтео да драматизује

И

завладало

„ неко

песме о вину и о љубави

су до пера дорасли , и како

својим

Марковић прича

.

сви

је он са једним другом

Чича - Томину колебу .

он много чита , највише у целом свом разреду ; али

остављен

самом себи , он чита што му до руку дође , тра

жећи сам што је добро и корисно

.

У

Крагујевцу

још читао

jе романе Милована Видаковића и дела Јевстатија Михаи ловића . Када је од VI разреда добио могућност да се служи књигама

из Народне

од реда " , све

што

Библиотеке , он је стао читати му је

Шумадинке , Подунавке његове

руке .

Хаклендерове дове

,

Евжена

1891.

Стр .

1

За

„ потпало

пролетеле година у гимназији

романе

Сија и Александра

Лафонтена Диме

Истинске приче . Автобиографија 281-283 .

,

све

руку " . Године

и Седмице

неколико

„ скаске “ ,

под

,

су кроз он гута :

Жорж

Сан

чијега Грофа од

у одломцима .

Београд

,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

10

Монте -Христа је неколико

, Шекспирове Јована Хаџића , Развалине Друденштајна , Следствија злодјествија , и тако даље . Давид Када му је случајно допао до руку Дикенсов

трагедије

и Шилерове

Коперфилд краја

.

„

Артур

и Текерејев

он

,

про

те

„ истинитог

У

мој ум и укус у књигама

У

Пенденис

живота “ није могао прочитати до мом разреду , вели он , ја сам највише читао , и

књиге

сте

пута прочитао

оде

,

хаосу

био је највише

идеја и осећања

искварен “ . Марковић лута , и пово

,

дећи се ступа у живот . „ Ми смо били неразвити бављени схоластичким предавањима и професорским спотизмом

,

стешњени

осећањима

,

одрасли

ности

пред

У

туторством “ .

и угњетени

гимназисти , сити

„ пужења

за

,

де

таквим

и покор

нај

професорима " , сматрали су као нешто

који нису само певали о вину и о љубави , но и у свој дневни и ноћни живот уно сили много вина и љубави . „ То је семе нашло код нас плодну земљу . Већина из те половине , који су били нај храбрији , т . ј . који су најмање учили , бацили су књиге лицејцима

-

...

,

а

и ,

и

,

са

“

с

смело прола скидати

му

пити пушити сав тај запрећени

,

,

у

кафану

уживати

час

тај блажени

и

гимназије

ићи

одсу

само

,

,

из

,

кад

Мар

јесен 1863 године

ступио

На Великој

поре он

на

,

животом

је са

,

површним знањима

душевним

.

у

Школу

,

Велику

и

недовољним

мећеним духовним

и

,

Тако

са

.

билијара

јарма

карте

почиње

очекујући

сваки његов друг

слободно

је ,

ђак

,

укоре

позо

појезијом

собом

не

„

у

и

уредан

професора

играти карте « плод ..

тада

упоредо

добивати

,

кад

је

С

да

и

и

,

покрај

капу

кафани

Ми

же

појетским

заменила

бујица понела

миран

од

он ,

и

зити ,

као

смишљено

брзо

ступили

Општа

ослободити ће

кад

се

ће

нестрпљењем

били

појетично

,

образовањем

кафана

муке

дотле

од школе

и

ствовати

и

,

ковића

вином

нашим

већ

сваке ".

,

,

а

без

љубављу

...

разуме кад смо

чуствима риште билијар

се

лели смо слободе

зрело

и

новоме

су

по

и

живе

он

да

нисмо умели ништа да оценимо

,

сасвим , и почели

,

ће „

више подражавати

Школи

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ тада је већ било три факултета

:

Марковић

на

филозофски

,

и

новооснован

технички

факултет , на коме је било најмање слушалаца .

Из „ Кла

и Љубомир

1

у

стране земље

Светозара

Марковића

у

и у је

је

нико

.

,

,

“ .

за

је

за

у

инжи тех

без тога

Ми

да

.

не

,

не .

изображења

ни

даје

специјалне

справа ...

специјалнога

смо одлазили Оцене

,

нити има нужних из

бити

Он

изилазе

ни хемичари

нити има професора

,

може

на са

је

.

школи

предмете

спремом

такав какав

некористан

Из њега

четири

Али

испит.2

недовољном

1868

ни архитекти

,

,

У

нашој

је

,

ни машинисте

ничке

је

изишао он

школе

,

у

њири

за

се

најтежи

писао

био Светозар

двадесет

положи

није имао

Школи још

Великој

Марковић

генерацијама

а

у

,

математику но што

Србији савршено каквог специјалног знања нас

неколиким

лако

факултет

,

Технички

да из

,

је

часа спремао ствари он

гимназији

Његов професор матема

круговима

како

Марковић

не

који

сви

„

за

у

,

.

се

ђачким

причало

који

школи

старим данима причао

више дара

Марковић дуго

Нешић

својим

У

,

са

ђака

основној

као математичар.1

Димитрије

предавао

као

и,

,

се

је

одликовао тике

ђак

дола

школи

,

,

,

ипак добро пролазио

благодарећи само својој изузетној интелигенцији био добар

остало

,

III

1865/1866 Неуредан

и

он

години

упи

факултета

Марковића

Клерић

и

:

предавања

,

жењу

је

на

је

Од те петорице , у Марковић

.

свега двојица

техничког

поред

ни

се да се на сало свега 5 слушалаца ,

го

1863/1864

за

у

I1 годину

дину види Клерић

школе

слушаоца “ Велике

.

сификације

да

.

се упише

правни

.

технички

11

последњих класа Велике

на

Великој

Школи

биле су

.

логика

-

и

елементарна математика физика ,

:

година технике

.5

1

:

овакве

. ; 5

и

,

,

,

за

26 .

1875

,

,

Ослобођење

бр .

3 .

-

4;

,

,

:

.

је

У

III

2

3.

току године имао неоправданих изостанака бележено да није поднео цртеже година технике хемија механика агрономија практична геометрија

и

и

30 4;

-

је

те

(

)

:

II

,

;

геометријско цртање зоологија ботаника француски језик - -5 година технике народна економија минералогија -виша математика два курса финансије нацртна геометрија

ЈОВАН СКЕРЛИ

12

Ћ

,

на

1

... је " ,

Школе знали смо толико колико зна један ђак , који је свршио тамошње гимназије са средњим успехом Иначе његов живот Великој Школи био само гимна Школа пуном смислу речи продужење гимназије то

.

.

стр

50-51 68-69

.

VII

стр

д и

„

на

на

,

“

,

“ 2

је

га

.

су

годинама

били

који

су

се

развијао

Бео

у

последњим

вукла

животу

писце

:

процес као „

на

руске

онај исти духовни

.

,

, ,

VII

,

1 2

Делокупна дела

дела

хтео да

коме

код његова вршњака Милана М. Радовановаћа Целокупна

“ .

у за

са

и

,

У

је .

дешава

природа

духовном у

се

другаче говорили

граду код њега

пао

поштене

животу

он

вишем

.

и

он

У

,

то

у

из

своје

јака памет која

,

и

друго

другови

у

у

„

па

Сам својом рођеном унутрашњом снагом дизао Из омладинског либерализма сви његови

и

,

су

у

„

,

видицама

спасао ствари

идеалистичка ,

је

његова

и

духовним

“

,

а

,

се ,

је

.

,

циља

донео

свему

го

граници

како сам вели

срећни случај

основу

у

,

и

нађе смисла ширим

његова

дух који

скит

прија

гнушањем

цивилизације

„

“

„

куће

се

Я

варварства

Тај жи

Великој којој постоји најци

животу

само може наћи

је

плебејске

лоле

писму својим он

и

" .

,

средини

кућу

називао

једна половина

друга

једном

Из тога блата Марковић само срећним случајем Тај био морални инстинкт који његов логички

по кафанама

пуштај

бурном

какав

множини

доцније

Нинковићевим

прљавој

Запада

је не

је

се

у

за

бирократе 1872

Мар

прича

доба говорило

васпитавала

и

и

.

,

„

оној

разврат

Истока

солдата

Марковић

некадањем

,

ничнији

такво да

коме

сестрама

свом

у

, о

Школи

гроб

,

,

или

тељицама вори

„

:

омладине за

српске

“ ,

и

вим труљењем нице

ђака

живот

празан

како

грдно

проводили

“

до поноћи

и

до вечера

Београду

пуст

у

и

великошколци

део свога времена

њихово владање било

Ју

био главна нота младе српске

у

највећи

,

јутра

алкохолизам

београдски

,

поезије ковић

је

када

се

,

доба

последњим разредима ђачком животу Велика

и

била

у

је

.

И

,

у

већем ступњу као зије по настави по

Празнине

СВЕТ ОЗАР МАРКОВИЋ

13

нашега незнања отворише се у целој дубљини својој , и си ротиња наша изиђе у свој голотињи својој ; идолатријски

појам ауторитета пропаде потпуно , и отвори се идеална перспектива реалнога рада " . 1 Ако се не може примити оно што су Марковићеви пријатељи писали о њему у једном некрологу , да је још на Великој Школи почео да изводи

ђаком начела да

он

се

још у Београду

Герценом

,

штурост

и недовољност

знања

у сваком

немогућност

,

потребу

случају

упознао

и својих

и

и ширим

Прилика му питомце

за

пријављених витељственог

потпуно

духовним

се брзо указала . Српска

техничку

и

видео

техничких и општих

да се у домовини и вишим видицама .

је

извесно

са Чернишевским

да је још тада јасно

за интензивнијим

за новим

своје мисли и

и науку “ ,

да ствара поглед на живот

,

струку , и како

образује животом

,

,

влада потражи

није

било

много

кандидата , он лако буде изабран за „ пра питомца “ и одређен да иде на школовање

у Русију .

ГЛАВА

II

ШКОЛОВАЊЕ У РУСИЈИ И У ШВАЈЦАРСКОЈ политичко

-

.

――― УЛАЖЕ

и СОЦИЈАЛНО СТАЊЕ РУСИЈЕ 1866 ГОДИНЕ . ЊЕ МАРКОВИЋА У РУСКИ ПОКРЕТ . ОСНИВАЊЕ „ ОПШТИНЕ “ НАПУШТАЊЕ РУСИЈЕ . -И ПОЧЕТАК ЈАВНОГА РАДА .

-

ШВАЈЦАРСКА

ШЕЗДЕСЕТИХ

.

ГОДИНА .

--

УЧЕЊЕ НА ПО

НА КОНГРЕСУ ЛИГЕ ЗА МИР

ЛИТЕХНИЦИ У ЦИРИХУ ――― И СЛОБОДУ У ЛОЗАНИ . САРАДЊА НА „ НАРОД ПРВИ ПОКУШАЈ ЗА ОСНИ номъ дѣлу “ . ПОВРАТАК ВАЊЕ НОВЕ СТРАНКЕ .

-

У СРБИЈУ .

У

лето 1866 Марковић је дошао

у Петроград

и

ав

путей инженеровъ се у Институтъ сообщенія . У тој школи провео је две и по године , и по сведоџби , која му је издата 23 марта 1869 , видело се да

густа месеца уписао

1 Хекел :

Природна историја постања

, предговор , стр .

XLIX .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

14

је свршио два

курса

геометрију ,

нацртну тивну

и техничку

курсу

учио је

економију

првом

хемију

,

прилоге

:

сведоџби

курсу учио је статистику

математику ,

вишу

геодезију

,

,

физику дескрип

У другом

и цртање .

геометрији , политичку хемију , физику , геодезију

нацртној

вишу математику

,

минералогију

У

У

.

и геогнозију

,

,

стоји да је по положеним „ съ

у трећи курс , где је радио излази „ по болѣзни “ .

,

цртање .

цртање и ситуационо испитима

успѣхомъ

“,

прешао и да из школе

Његово стручно , школско и техничко образовање у Русији од спореднога је значаја . Главно је онај силан и пресудан духован утицај који је бављење у Петрограду имало на њега . Те две и по године у Петрограду биле су од огромног , судбоносног так и живот

У Русији

,

на

он је довршио вели у једном

и како

отићи у Западну падних мислилаца остати

његова

своју

мишљења

интелектуалну

писму из

„ руски

бији покушаће

".

године

1869

Он

,

ће доцније

Европу , упознаће се са радовима за , али ће у дубини својих јаких уверења

васпитаник да онако

“,

ђак руских

учитеља

,

и у

Ср

ради како је за свога ђаковања

у Русији видео да се ради . Он је дошао у Русију у оно доба када

се

у њој одиста

имало шта да види и да чује . После Кримскога слободе

и рада .

формацију

већ

1873 ,

начела била су сасвим одређена

његова

разви

утицаја на његов духовни

сав правац

почео је чистити

ваздух

Рата ветар

Русије ,

старе

вековима

сељака Русија је успаване у деспотизму . Ослобођењем изишла из феудализма , и пуним напоном својих снага по чела стремити путем напретка модерном животу . Око 1860 године почела је велика борба против политичких и ин телектуалних стега и предрасуда , а за ослобођење лично сти и мисли од тираније државе , цркве и породице бођење ,

немирног од владе

вели доба

један

руски

. ,лОсло

писац , то је девиза свега тог

, ослобођење

сељака од спахије

, жене од породичне

тираније

,

,

грађана

мисли од тради

ција и од идола прошлости “ . Русија је престајала по речима једног

западног

писца ,

„ загонетни

бити ,

солдат

мо

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ деспотизма ,

нархијскога

15

бедем реакције

европске

њој се осетио онај велики полет мисли који Француској пред Револуцију од 1789 године ђењу

сељака од 1861

године

су само почетак општег

напредни

и у

,"

у

се осетио

У ослобо

.

елементи видели

и свестранога ослобођења , ишкол

интелигенција , сви елементи , живота и напретка у Русији којима су били на челу Гер цен , Чернишевски и Доброљубов , излазили су са новим ска омладина

захтевима

радикалнога

Тај Када

слободоумна

,

покрет

био

је Светозар

преображаја је

на

своме

старе Русије

.

око

врхунцу

1862 .

Марковић дошао у Русију , било је на

стало извесно затишје , и почела се осећати јасна реакција . То доба , од 1863 до 1873 , та „ епоха владања утицаја

Писарева “ , било је друштвене

„ корак

назад у развићу

опозиционе

мисли према епоси делатности Чернишевскога

и Доброљубова “ , и један од вођа руских револуционара из седамдесетих година , Петар Лавров , назива , претеру јући нешто , тих десет година „ време глуво , ћутљиво и безживотно " 1 Пољски устанак вица

је

од

1863

несрећно

је

свршен

не

слободе у Русији . Ле страну Пољацима , Герцен у Колоколу

само за Пољаке

но

држала

и за ствар

енергично их је подржавао , Бакунин је купио добро вољце за устанак , ђаци су ишли да се туку у пољским редовима , слободоумни

грађани су купили прилоге за уста

који су одрицали послушност да иду против Пољака . Али пољски устанак није био оно што нак , а било је официра

су од њега очекивали руски слободњаци . почетак

општег

Русији , он

У место

и социјалнога

да буде

ослобођења у

сепара покрет у коме су велики аристократски земље

тистички

се

изметнуо у узак националистички

и

,

поседници рускога

политичког

,

имали

друштва

угушенога

пресудну јавио

устанка јавно

се

реч . руски

У

широким

национализам

слојевима и после

,

мнење , у својој већини

,

окреће

1 П. Лавровъ : 18 марта 1871 года . [Русская соцiално -револю ціонная библіотека ] Женева , 1880 , стр . 201-202 .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

1.6

се Каткову , реакционарном

винару

пре 1863 године устанка

наши

,

бир

.

.

Влада

.

охрабрена

,

у угушењу

успехом

отворено залази у реакцију . Катков прокламује : унутрашњи издајници опаснији су од спољних

непријатеља “ , претка

но

и ултро -националистичком

који предузима ону улогу коју је Герцен играо

,

и

отпочињу

велика

Душа новог покрета

,

Неуспели атентат Каракозова

4 априла 25 маја

1866 ,

повода

за

људи

на

од

тера се у

Си

на цара Александра

II ,

нов атентат Березовског дају

1867 ,

гоњења

Чернишевски

,

на цара ,

у Паризу ,

нова и велика

хапшења

.

сво

Царским указом

објављује

се да

јина у озбиљној

опасности

од револуционарних ровења , елементи реда да бране

и позива

племство

се

су закон ,

вера и

сви

и

земљу . Апсолутизам , црква и бирократија отпочињу кр сташки рат не само против револуционарних социјалиста , но и против обичних демократа и умерених , конституцио налних либерала . Из редова интелигенције тета ,

из војске

,

-

-

од пуковника

,

, из универси су Лавров и Со као што

, из самих гимназија , хи колов , па до простих војника љаде и хиљаде политичких „ преступника “ хапсе се и шаљу

у Сибир .

Цензура

,

која је једно време била попустила ,

враћа се старим практикама „ николајевштине “ . Забрањује се говорити пољски у јавним локалима , забрањују се ро

Ига и филозофска

мани Виктора

У

таквим

приликама

дела Мила и Вунта.¹ средина у Петрограду ,

ђачка

,

Марковић запао у јесен 1866 године , имала је особити изглед . Он сам мало је писао о свом школовању у Русији , али од прилике у исто доба када

у коју је Светозар

је он дошао ја

и

у Петроград

,

један млади официр

познат као добар се доцније

у исту и

проучавалац

прославио

као

ђачку средину , дошао

племић , који је дотле геологије

велики

Сибира

револуционар

био

,

који

и

који

данас важи као један од главних представника сувреме 1

За сто лѣтъ

( 1800—1896 ) .

Сборникъ

по исторіи полити

ческихъ и общественныхъ движеній въ Россіи . Саставилъ Вл . Бур цевъ , при редакціонномъ участіи С. М. Кравчинскаго . Часть вторая . London

W. , 1897. Стр . 68—74 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ нога анархизма . Кнез Петар ску , ступио је у јесен 1867

17

Кропоткин ,

оставивши

вој

физичко -математички фа университета . У својим успоменама1

култет петроградског

на

он прича какав је затекао Петроград и каква је била ђачка средина у коју је ушао . То више није био Петро град „ чији љубимац је био Чернишевски “ . На двору и

у

идеје стоје да не може горе бити .

племству либералне

Прави господар Русије је петроградски »обер -полицајмај стер “ Трепов . Све што је боље и што напредније мисли хапси се и у транспортима шаље у Сибир . Као у Француској тога доба , тако и у Русији завладала је манија за богаћe њем и жеђ за уживањима дајама

земаља

;

печурке

адвокати

постаје варош

Спекулише

.

сумњива

;

се у велико у про

акционарска

чине

баснословне

„ кафешантана

друштва зараде

ничу као

. Петроград “ . Публика

и школа играња

јури да чује Лепу Јелену , и у укусу „ Офенбахофштина “ царује . Али у мраку , у ђачким круговима , међу онима који су остали у животу и у слободи , из редова најбољих , најумнијих , најсмелијих штва , и Револуција

људи као и жена , ничу тајна дру

,

регрутује

своје прве апостоле

,

ор

и мученике .

Ту „ подземну Русију “ , како је доцније назвао Степ њак , познао је Светозар Марковић . Револуционарна руска младеж имала је све духовне могле

привући

једну

тако

и моралне особине које су идеалистичку

природу

као

што је био Светозар Марковић . Ти „ снажни људи , без мелодрамске позе , пуни простоте , истински јунаци “ , како их је обележио раду

Карло

показивали

толико

смелости " , да поред

Брандес

1 П. Кропоткинъ Петербургъ

,

1906.

:

карбонарске завере изгледају

њих

као дечје игре “ , 2 руска писао Георг

који су у своме потајном , самоодрицања и 2 истрајности

Маркс ,

:

младеж о којој је у наше „ нема

боље

омладине

Записки революціонера

( Честь четвертая

: Петербургъ

.

доба на свету “ ,

. Томъ первый . С. Первая поѣздка за

границу ) . 2 Emile de Laveley : Le édition . Paris , 1891. P. 227 . СВЕТОЗАР

МАРКОВИЋ

Socialisme contemporain . Sixième 2

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

18

утицала је силно и својим на Марковића

идејама и својим примерима

.

у Петрограду

Од првих дана свога борављења улази у идеје и у живот писмима пријатељима

„ нових

он прича како чита

из младе руске партије “ једнога

који је

револуционара

жена , 1 и који је у

У једном

од својих

најранијих

руским чланака

вечер , 2 Марковић прича како живи

Литературни ради руска

људе

Бочкарова ,

,

1868 ухапшен због веза са заграничним

револуционарима .

таоцима

„ знамените

и

у корист равноправности

тамо говорио

напредна омладина

управо

,

руских

он

својим

године као изасланик руске омладине дола на скупштину Уједињене Омладине Српске ,

1867

зио у Београд Петрограду

од

нарочито

,

У

.

Доброљубова , часопис Недѣла . Он

Чернишевског

напредне књиге и листове познаје

људи “ руских

српској

Он описује

.

омладини

,

једну

и како

српским

руску

,

чи

„ вече

ринку “ , давану у корист једне „ асоцијације шваља у Пе трограду “ . То није „ беседа “ као оне које су тада даване крајевима , где се

у српским

само на празно забавља ослобођене

жене ,

парадира

новог

туторства

ственим рукама зарађују

оделом

и где се

n На руској вечеринци " су нове ,

„ веснице

мушког

ослободиле

.

,

века “ , оне па

свој хлеб " .

се

које су се

решише

,,Вечеринка

да соп " се до

стојно завршила једним одломком из „ обличителне ли тературе “ , коју је читао , познати писац из руске омла дине г. Писарев

“.

Участвујући у духовном животу руске омладине , Марковић ради и у кругу српске омладине која се шко ловала у Петрограду . У току 1867 оснива се у Петро Општина.3 Међу оснива граду српско ђачко друштво чима била су два млада официра ске војске тада

Димитрије

,

био у либералним 1

Ј.

Ђурић

,

генерали срп Грујић , који је већ

доцније

и Сава

идејама и који се 1863 борио у ре

Скерлић : Омладина и њена књижевност

стр . 120—121

.

2 Србија 3 Србија

, ,

1868 , бр . 29 . 1867 , бр . 22 .

. Београд , 1906 ,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

19

довима пољских устаника . У Општини је Марковић имао видну улогу , и био нека врста секретара . Друштво је било основано са општим циљем : „ сарадња на делу оп штег напретка и братско

“.

Ближи

циљ друштва

споразумевање

ника у Русији “ ,

„ свеза

био је

међу већином с домовином

народа " , најзад

„ обавештење

„Програм

блике

“.

зино

ванредно

овдашње

--

―

судбине рођачке

и

нашега наше

пу

узевши на ум ње потпуно се слаже с тежњама

рада Општине

положење

наших сународ

и процењивање

догађаја , који би се тицали

најситнијих

: „ јединство

Уједињене

Омладине , па зато се она са правом рачуна ове последње “ . Општина је била проширала свој национални круг рада , и покушавала да у своју средину чланом

прикупи све „ заграничне Словене “ који живе у Петро граду , тако „ да се не прави разлика међу народностима , него да буде

један

Прво је учињен

( тако

покушај

рећи ) словенски Чесима

са

,

да се

комунизам " . заједно

са

Србима „ групишу у једну општину , која би била на чисто демократским начелима “ . Изгледа да је у том правцу било

некога

штина

успеха

,

јер

од

јануара

1

За време свога борављења прати српске ствари .

носно

1868

Оп

српска

постала је Југословенска Општина.1

публицистички

рад .

У

у Русији , Марковић

то време почиње

рев

и његов

Он без успеха покушава да публикује

стварима у листу Пешер , , бургскія Вѣдомости једином како он вели , од „ поштених листова што долазе у Србију “ . У то доба омладински покрет био је у јеку , и петроградска Општина стајала неколико

чланака о српским

је у преписци са неколико ђачких дружина српских . У Србији за 1868 (бр . 27—28 ) изишло је отворено писмо ,, Српској Омладини (место одговора неким омладинским друговима ) од српске Општине из Петрограда “ . Испод те

политичко - патриотске

ровођа писац 1

посланице

стајао је потпис „ Пе

Св . Марковић “ , и то је прва реч којом је будући Србије на Истоку изишао пред српску јавност . Делокупна

дела

, VIII ,

стр . 3 .

2*

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

20

Ако идеје нису биле нове , тон је свакако био нов . По ред поклича за енергичнији омладински и патриотски рад у опште , има ту речи које су клица онога што ће он доцније развијати и проповедати . , Онај , који није

да

...

... „

... " „

„

...

! “

“ ,

,

стр

.

,

VIII

6--7

,

не

да

и

,

из

је

за

за

,

не

ће

новембра

изгледа

при 1868

,

другу

и

,

ра

само ићи која

ми

од

30

,

српски

.

Цео

,

и

, и

борбу против једне нове

борити

народ

„

са

,

ће

и

у ће

који

који

чиновничког

но

у

оснивање

Марковић пише

:

спо

напуштену

јавности

писму своме школском

дела

но

не

прихватити за

а

,

Србији

терора

јатељу Љубомиру Белимарковићу

Целокупна

Ми

Кнеза

неку врсту

некада либерали борили

У

се

даље

,

и

,

странке

.

дубље

и

што

треба

отпочиње

социјалистичке су

и

старе либералне дикалне

да

,

осећа

слободе

слобода једна

су

распуст провео

близа гледао беснило династичког насилништва

језгро

и

свога

је

,

начинили

већ тада

цену великих начелних усту политичкога личнога угледа

,

штету

унутрашња

на поли

по

,

.

,

Када

Намесништвом

Марковић који

за

спре

рада

чинити

само попуњују после убиства

либерали

,

на

маја 1868

и

спољња

изнутра

која

мисао

се

:

са 29

пака

и

ослобођењем

да су

да

је

разума

хаила

1

Срп

Ради

почетку Марковићева

се

социјалним

неразлучна целина иду једна без друге

и

рају

споља стоји тесно везано

јасна она велика

његових учења

оно

достојне

дужностима ...

у

ослобођење

и

тичким

ставу

фантазије

Будите

!

!

том првом

сужну

да

сестре

1

Али већ ционално њему

Погледај

оружју

... "

!

мај

се

ска Омладино

човечанским правима на

с

српске жене

опере

јунака

Дижите

Српске и

се

успављајуће

и

за

тренутак

певајте песме што буде срце

!

што помажу

Вежбајте

суђени час у

не

Оставите и

силе непријатељства

застане неприправне

наукама

!

!

се

сломију

вас

браћо

и

: ,, Српска

омладини казују се ту нове речи успавани српски дух Учите

нек

И српској

мисли " .

народних

представником

се не зове

жртвује ,

убеђења

се

готов да се за сваки атом својих

као

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

21

просјак , што проси у Блазнавца и Ристића да му удели срећу и слободу . Уз то поче да ме обузимље сумња да не изгледам као Дон - Кихот , ако сад наједаред изиђем с

мојим чланком

,

химне

поретку

новом

чланак

али

да покварим

општу реших

размислих

хармонију

похвалне

у путу да напишем

озбиљније

,

застидех

своје слабости . Пред ким ћу бити смешан

?

Пред фили

,

кад

Већ

.

се

се

,

стрима и шарлатанима , што мисле да је све Српство усрећено што су добили мало прилике да мало поли бералниче ? “ Па нека се смеју . Бар ћу онда с њима свр рачун . Коцка је бачена . Они почињу борбу ! Сам

ШИТИ

свију ! “

против

И

од јесени

1868 , тај ђак од двадесет и две године ,

противу свију “ , борбу против целога јед , нога система против велике већине српског јавног мњења , почиње

,

„ сам

против

целе једне дотле уважене странке . Занет тиме , он своје математичке и техничке студије , и решава

занемарује

се да се посвети јавном

раду . План за једну

цију , са циљем духовног зрео је у његовој глави .

преображаја

У

септембру

ак

велику

омладине ,

српске

1868 пише свој

зна

менити књижевни манифест Девање и мишљење . 31 ок тобра 1868 разлаже своме пријатељу Белимарковићу : „ Од наших старих , и конзервативаца и либерала , нема ништа , а оно бар да се гледа свим

средствима да се омладини

да реални правац . Најглавнија је потреба да се добију средства , да се омладина упозна са сувременом науком , са реалним погледима , и на друштвене односе и на

књи

се

да

по

Петро

Пре свега

,

да

и се

разлога

.

је

које само издалека

Најзад

његова жеља да

76—77

.

.

26 .

,

бр . ,

стр

Ослобођење

,

1

Целокупна дела VII

2

пријатељи.2

1875

остави

“ ,

је

неколико

решио

шкодила сурова клима петроград

немиле околности

његови

,

када решио

,

,

,

,

.

било

којем

се

Марковић

одлуку

ска Друго извесне наговешћују

и на

речи , на све гране народ

„

ту

.

За

његово здравље

ИСТО време

у

Од прилике свети јавном раду град

једном

,

" 1

ног живота

политику ,

...

жевност ,

ЈОВАН СКЕРЛИ

22

се што

потпуније

и културним политичком

и спреми , да се у слободним

образује

земљама из темеља

упозна

се сувременом

борбом . 30 новембра

и социјалном

он Љубомиру Белимарковићу пређе говорио

Ћ

:

„

Ја

1868 пише

сам ти , чини ми

се ,

и

да ја не могу никад бити инжињер . Што

,

сам до сада убио пет година на ту струку , опет је узрок моја безкарактерност лије да

„ осигурам

.

Хтео

сам по наговору

своје

фами

сам хтео да будем „ по

леб , “ а овамо

литички радник “ . Као да се политички радник може за нимати каквим занатом ! Или као да политичком раднику може какав занат осигурати леб

Бесмислица . С тога сам

!

да останем ове године у Русији , да одем на

био решио

лето на практику , ту би зарадио би отказао

стипендију

200-300

и Русима и Србима

рубаља

,

и тада

и отишао

,

би

у Швајцарску да изучим добро немачки и француски језик , и да се упознам изближе са браћом револуционарима . На прво време имао би новаца

доцније

,

могао би зарађивати

колико је нужно за насушни леб у руској литератури , а после радио би све што би се могло радити “ . Са

таквим

још целу зиму

њима и полицијским

Марта

1869.

који су завршени

,

гоњењима

.

У

оној

1869

плану и

факултета

Медецинског

ђацима

Технолошког Института

је он у Петрограду

провео

и пролеће

међу

немири

велики

плановима 1868

искључива

средини

, која је

прокламацијама Ткачева била запаљена револуционарним и пропагандом Нечајева , није било више могућности за научни и теоријски рад , и Марковић се дефинитивно реши за

. Покушај да добије

одлазак

Немачку

није успео

,

и он се обрати

врему , који му се одмах одазове је Петроград

,

задржавши

теља у Лајпцигу . Швајцарска континенту , како

управља

, а

нима .

Она

стипендију

за помоћ

Крајем

брату

за Је

марта оставио

дана код

прија

стигао је

у Цирих .

је тада била једина слободна

земља на

априла

република

један слободан

у исти мах прва ,

.

неколико

се

Почетком

једина

пример

државну

вели

била

у

Европи ,

народ

може

уточиште

Виктор Иго

која је давала сам собом да

свима прогоње у Легенди векова

СВЕТОЗАР народима

међу мрачним

и

III , су

,

и

,

.

,

да заједничким

нарочито

бернској

у

Француској

Женеви

Лозани

,

секције

су

многобројне

Швајцар Утицај Интер у

и

социјализма

осећао

у

снажно

посејала .

после 1848

силама Немачка

.

Швајцарске је

социјалисти

комунизма

, се и

прво семе

нешателском кантону на

устава од

.

емиграција

Швајцарско

Јури активно

радиле

,

репу стра ре

и

и

демократска

изгнаницима

со

и

,

Th Curti

:

III .

1901.

T.

Lausanne

187—216

,

siècle

.

XIX-

Socialise

путем политичког

.

,

из

„

,

из

сама ишла

.

.

политичким

.p

Suisse au

Le

La

слободна

марта месеца

социјалистичка

свију земаља уточиште браће цее Европе нарочито Русије која

при том стално

Classes ouvrières

Грајлиха

а

,

.

из

волуционара

“

далницима слободе

1

,

таква Шајцарска

широм отврена

и

,

блика

Хермана

Цириху швајцарска

,

И

1870 основана странка.1

у

књиг весца

ништвом

је

је

ових начела Од 1869 почео изилазити Цириху при социјалистички лист Tagwacht под уред ширењу

е

у

“ .

и

,

радикала

национале

ра

лабораторија

демократскога

све већој демократизацији

радничка ској

постајати

Швајцарска

низ напредних рефорама нарочито референ Шездесетих година јављају иницијатива

и

на

и

народна

поред

раде

је

юшао

се ,

1848

дум

кантонима

своје руке

После

аристократ

„

стала све више демократизовати

по

реакционарних

протестанским

,

великим

европске Демократије

држе своје кон

консервативних

узео сву власт

Лига

1847 године

отпор

и

је

скрхан

као

се

година

католичким

елемената

дикализам

над Сондербундом

,

.

је

клерикала

Швајцарској могле

, и

репу

и француским

Интернационала

победе

педесетих

,

удара Наполеона

у

Само

и .

и

Слободу

После

у

за

Мир

ски

од 1830 и 1863

државног

нихилистима

гресе што

после

пре и после 1848

, да

устаницима

бликанцима

у

пољским

и немачким комунистима

,

,

карбонарима

она је дала уточиште и француским и XVII веку , у XIX веку и талијанским

XVI

хугенотима у

руским

у ноћи “ .

светиљку

своју

запали

23

границама

и

својим

у

У

МАРКОВИЋ

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

24 напретка

цијалног

Он је у њу дошао тичког

да нађе и личне

образовања

вија се једна

је и Светозара

привукла

,

и да види

,

демократија

Марковића

сигурности

и

.

поли раз

како на делу живи и

.

Дошавши у Цирих Марковић је имао извесних школ ских тешкоћа . Он хоће реална знања и корисна зани мања . Он је мислио оно исто што је 1874 из пожаре . вачког затвора саветовао једном пријатељу , који је од лазио на науке у Швајцарску : треба се бавити студијама које човека оспособљавају за учитељски , агрономска , инжињерски

позив

треба

,

стицати

ално знање , које би ти дало хлеба

у чијој околини

дима мачког

што

је

и језик

је

тако

био

рећи

шили или какву одлуком

,

испит .

пријемни допустио

му

,

и

Београду требало

да

оно

ре

би

ьу

мало

не

заборавио учити

на

На

.

је ,

По свр

,

или који

Савет ,

заебном

страни

Професорски је

неко

који су били

само оне

школу

техничку

опште

користило

Али

“ .1

у

изнова

су тада примали

литехнику положе

живиш научио

„у , а

привремено

,

док

не

по

ложи пријемни испит , може као слушалац походити пре давања из свију грана . Летњег семестра слушао је он : графијску

статику

хидраулику

код

код

др . Шварца

драта код професора ,

ровићем Љочићем

Кулмана

др . Ценера

,

,

практичну

техничку

др . Кундта , и метод намањих

зику код професора године

професора

професора

.

Августа месеца

фи ква 1869

Николом Пашићем и Петром Велими који су такође били у Цириху и са Ђуром

заједно , ,

са

који је био у Паризу , добио

је

од Министар

стипендију

од 400 талира

го

његов положај

на Политехници

се

ства Грађевина

државну

дишње

.

Крајем

1869

уредио

,

и положивши

испите за трећи курс инжињерског

одсека , продужио је школовање као редован ђак . У лет њем семестру 1870 слушао је органжу хемију и радио хемијска вежбања код професора Вислицениуса .

Али школске 1

Целокупна

студије њему су споредно

дела

, VII , стр .

5.

.

Он мисли

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ онако како је мислио велики

25

део руске омладине

,

која je

напуштала школу „ у народ “ ради пропаганде , исто онако како се бранио Васа Пелагић , кад као сувишност , и јурила

што у Москви не полаже испит за ре

су му пребацивали

довног студента университета . „ Дошао сам у Русију , вели Пелагић у својој нештампаној аутобиографији , да добијем више знања и прилике за даљи рад , а не ради полагања испита и добијања

сјајних школских

, које отва писама које

сведоџаба

рају пут у господске канцеларије и салоне

“

. Из

је Марковић из Цириха писао својим пријатељима види се да се тада још много више но у Русији бавио литичких

читањем

по

дела . Не само да

економних и социјалистичких

,

и Доброљубова , Џона Стјуарта Мила , Бекла , Дре пера , Кетлеа . Од књига које су тада на њега учиниле велики утисак он помиње „честиту књигу од Жуковског „ Прудон и Луј Блан “ , и „ једну дивну књигу “ немачког писца Хеленбаха . Он чита много , спрема се озбиљно за велику борбу која му предстоји у Србији , за борбу где против фраза и заблуда треба бити добро наоружан по зитивним и сигурним знањима . У једном писму Живојину

и даље читати Чернишевскога

продужује

но чита Карла Маркса

,

, нападајући „ јадну науку “ у Србији и њене зва представнике , вели : „ Ја сам готов да им јавно

Жујовићу

кажем , само не могу још да губим

са

У

њ .

у О

је

и

,

Омладине Српске

и

.

Застави француски

Глава

са

били

:

везама Уједињене ,

и

,

,

је у

У

.

,

он

за

новосадској махом

Омладина њена књижевност Западна Демократија стр 244—249 :

намером да

септембру присуствовао

.

том друштву

Скерлић

теоријским

улази

кон Мир Слободу.¹ послао чинио Марковић

извештај

На конгресу о

111

је

који

занимљив

Лозани

и

... " био

конгресу Лиге

утиску и

дина

, в .

њом

Ј. 1(

.

бр

и

,

(

1869

1869

француском језику

).

о

и

опширан

само учењем

су

септембру

годишњем

гресу

задовољава

Он посматра политички живот

и

.

и

утврди

у

је се он

августу

се

он

,

Али

спремањем

не

је врло нужно за учење

ово време , што ми

.

ничне

Омла

ЈОВАН СКЕРЛ

26

и Ћ

је

и

:

„

,

III ,

која републиканци , она сјајна опозиција Наполеону имаћете мир дајте слободу Паризу тада бацила реч

“ ,

потпуна

Тај програм

је

,

човеком

„

удруживања

,

гласа

слобода

тако

око себе био покупио

даље

.

човека

који

,

и

,

рада без експлоатације

збора

право и

слобода

штампе

опште

“,

слобода

држава

,

посебних

,

европске

,

демократизација

раз

лапидарно

„

,

,

,

на

по

границе

,

без

Виктора Ига оснивање једне велике републике Сједињених Држава Европских

формули

данас

друштво

људима

,

међу

које

радикали

"

правда

човечанство

,

без краљева

мир

социјалистички

и

идеје

:

вијали

године

1793

,

јакобинства

личе француски су

највише

из

.

традицијама

у

и

а

,

,

,

,

“ ,

у

Жил Барни Жил Фавр Жил Фери Лемонје Европи Шарл Лонге изнад свију бард заставник европске демократије Виктор Иго Ти грађански демократи махом

људе као

био врло напредан

је

,

,

,

,

,

нарочито

Баку може

се ,

је

да

Њему

.

видео идеје

не

,

као

не

,

је

Огарев

Интернационале

сасвим

словенски де

и

и

ње чим

као

своје револуционарне социјалистичке

Лига која

не

,

,

изишао

дубље

,

присталици

тражио

за

није

већ био

као

допада

до краја терала идеје грађанске демократске на

који

задобити

који

против Лиге као

као Герцен

,

онога доба за је

,

нин

идеје

Он

социјалистички

је

.

мократи

,

,

,

социјалистичке

економске реформе

али

Марковића је

у

упао

Светозара

из

је

довољавао

,

који

,

Виктор Иго Гарибалди Литре Луј Блан Елизе Џон Стјуарт Мил Луј Бихнер Карло Фогт програм

, су :

што Рекли

и

се

о

је

радикализма

напретку

али који

који

за

,

човечанства беже

штогод

се

и и су ,

и

,

",

„

претераног

слободи стварима

њега

чудо лепо

и

,

говоре

узвишеним

о

„

много да другим

Демократије

људи који умеду

за

европске

људи златне средине

ће

прва имена ондашње

и

за

.

.

не

да

,

.

да

,

не

.

Он скептично гледа идеје тих грађанских демократа који могу да одмакну од лепих жеља снова Он сматра наивно говорити савезу слобод них држава европских док има још толико заробљених народа Он види сем револуције друга начина остваре идеали Лиге Људи Лиге Мир Слободу идеологије

од сваког да уради

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ за човечанство ,

а

Једино у чему

је

само

не

да га

27

рани лепим

Марковић био

задовољан

речима " . радом

са

конгреса Лиге , то је било његово решење о Источном Пи тању . По реферату Пољака Босак - Ханке , јунака из устанка

од

1863 , лозански

конгрес

Лиге

је донео

одлуку

да је

:

једини начин решења Источног Питања ослобођење источ них народа и стварање једне федеративне републике словенских народа . Марковић тим поводом додаје : „ ово је најреалније од свију решења што је овогодишњи кон грес донео ." 1 17 септембра у вече био је велики банкет Лиге , на коме је узело учешћа 250 конгресиста . Марковић није , „ због слабости “ , како вели , био на банкету , али је , 18 септембра , присуствовао завршној седници конгреса , на којој је Виктор Иго држао своју знамениту беседу о ре публици и о социјализму . Појава великог човека и слав нога песника одушевила

је младог ђака српског

од шездесет и седам година , пише Марковић , ним стасом и ватреним

ворио је о тужним

и крвавим

непријатељима

боду и заштиту тираније . Бурни говор

.

1

као младић какав , го данима од 48 до 52 год . ,

Будимо

»

Орган

законита

сиротиње

против

прекидали

и сва скупљена

непријатељи

песник за сло

гањања су сваки публика

заборавише

Лиге за Мир и Слободу

сваковрсне час његов оних

код

да су се састали

Les Etats - Unis d ' Europe ,

је стално симпатије за балканске народе и њи потраживања . Шарл Монто (Montaud ) , у чланку

La régénération Херцеговце

рекао је велики

речи за слободу

1869 , исказивао

хова

,

усклици

И говорник

ванредних

“

„ Старац

са понос

погледом

када је пропала слобода француска . нашим

.

de

l ' Europe

и Црногорце ,

orientale ,

за

Србијанце ,

„ одломке једне исте народности

Босанце , “ српске , једне про

предлаже стварање између Јадранског Мора и Дунава стране словенске државе , која би своју основицу рада имала на Јадранском Мору “ . Та Српска , Јадранска Република била би са ставни део Балканске Републике , која би опет била саставни део Сједињених бр . 3 , (стр .

Европских

17-19 ) ,

Les Etats - Unis d'Europe 51-52 ).

држава .

бр . 6 (стр .

,

1870 ,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

28

да већају

о миру

С ускликом

.

вршио је В. Иго своју волуција

У

!

разишао

доба

емиграција

беседу .

се конгрес

када

живела

:

живела за мир и слободу " .

Марковић

је

почела је притицати

риха и Женеве делатности .

за

револуција

С усклицима

:

ре

био у Цириху , руска у Швајцарску , и од Ци

стварати средишта

У Цириху

своје револуционарне је Марковић имао веза са Русима

,

писмима из тога доба често помиње револу ционара Александрова , којега је добро познавао . Када је

и у својим

у

Женеви

створена

руска

секција

Интернационале

,

он је

постао њен „ агент - коресподент " за Србију и српске земље .

У

то време

пада и његова

сарадња

руском

на

револу

ционарном листу Народное Дѣло.1 Лист је кренут у Же неви , у септембру 1868 , и први број написали су Михаило

А. Бакунин

Никола И. Жуковски , изложивши главне захтеве . На прво место стављено је „ умно ослобо

идеје и

ђење “ , без

и

којега

„ политичка

и социјална

може бити ни пуна ни сигурна захтеве ставља се душе

,

потпуно

:

слобода

не

Међу прве и најважније

вере у Бога и у бесмртност

уништење

усвајање

".

материјализма

и атеизма ,

„ со

народа " , уништење при ватне својине , политичко и социјално ослобођење жене , уништење брака , васпитање деце друштвом , преношење земље у руке земљорадничких удружења , а капитала и цијално - економско

оруђа

рада у руке радничких удружења

државне бодних

ослобођење

организације

, а

место ње

општина “ . Бакунин

уништење сваке

,

савез сло

„ слободан

је у брзо напустио Народное

Дѣло , и , заједно са Нечајевом , у листу Народная рас права водио полемику са њиме . Уређивање листа пре шло је на Николу Утина , који је 1870 био члан главнога одбора Интернационале , и Александра Сорно - Соловјевича , пријатеља и ученика Чернишевскога . Од 1869 године : Итоги революціоннаго

движенія въ Россіи за , программныхъ ста

,

стр 8-10

198-201

.

24 ,

краткихъ очерковъ Библіотека .

Добавленія

" ,

1903

,,

Женева

.

).

.

и

русскихъ революціонныхъ партій группъ революціоннаго движенія

исторіи русскаго Русскаго Пролетерія

и

). Сборникъ программъ

№

(1862—1902

,

по тей

лѣтъ

(

1 Г. А. Куклинъ

сорокъ

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

29

уредник је био издавач руске револуционарне литературе у Женеви Елпидин . Када је Марковић почео радити на томе листу , овај је сасвим био у идејама Интернационале , и важио

као гласило њене руске

Људи око тог он је , у борби циркулару немач

секције

листа уживали су поверење Карла Маркса

.

, и

по

„

су тој

,

У и

.

въ

од

31

1

"

а

маја 1870 без пот управо

,

и

Марковића

примедби

белешка

је

7

,

Светозара

положеніе

экономическое

,

изишла

,

дужења

од

Славянскія земли

чланак

извештај Политическое бочаго класса Сербіи

листа

програма

" ,

„

У ,

,

тога

рубриком

под

изишао

писа

2-3

бројевима

године

главна тачка њихова

је

која

,

панславизма

је

,

и

“

у

против Бакунина , у свом поверљивом ким социјалистима , говорио о „ младој колонији ру ских изгнаника Женеви чије намере одиста штене који доказују своју честитост борбом против

ра

испод првога про одбора Руске

стране

могли

послужити

као

материјал

општи

извештај

одбору Интернационале Марковић првоме реду био човек од акције

и

,

врло

рано

изучавањима

Он желео рад Он све дубље верује

и у и

страни

.

чланака

отпочиње

.

публикацијама земљи

теоријским

је

задовољавати на

могао

га

није

се

је у

.

главном

у

би

за

-

,

,

у

и

на

о

и

,

за

“

коресподенту

„

којом братски благодари агенту Србију савесном једром изве моли остале Србији положају радничком штају агенте коресподенте да му пошљу сличне извештаје који

Секције Интернационале

на

на

на

:

„

,

је

са

програмом

јуна 1869

да

,

Documents

souvenirs

.

.

.

298

et

“ .

у

појачало оне

Србији да срушимо старо

зграду

Internationale

Tome

социјалистичке

и

писму од

.p

за

1905.

старо

нову

L '

Guillaume

Paris

је

што

:

све

темеље

једном

I,

).

James

1864-1878

(

на

ударимо 1

и

ударимо

у

формуловао

,

који

је

,

.

у

странке Борављење Швајцарској само његове првобитне намере он изилази

26

,

и

антимонархијске

демократске

одлучно

а

и

,

,

у

:

у

се

на

онога што још Русији одлучио не објаву рата Србији акцију посредну политичку старим идејама старим странкама стварање једне

потребу

ЈОВАН СКЕРЛИ

30

У Цириху

он је прикупио

Ћ

цео један мали круг људи

који су ушли у његове идеје . Ту су још били : Никола Пашић , Мита Ракић , Петар Велимировић ; у Лајпцигу им је Љубомир Белимарковић . Почетком био једномишљеник маја месеца прошао је кроз Цирих инжињер Ђура Љо чић , и Марковић је са задовољством констатовао да је

и он мишљења проповедати

да треба повести

борбу

са

либералима

,

пар

нова начела , стварати нову 99 радикалну

тију “ , „ у којој не би могли имати места наше пређашње шепртље “ . Марковић , Пашић , Велимировић и , Љочић одржали су тада тајни састанак на којем је ре шено да сваки од њих , још тога лета о распусту , спреми

либералне

за организацију нове странке , а на јесен да се опет састану , и „ сви у скупу “ реше „ устројство дружине

пројекат

и програму за рад " . На тај начин , очић , који се враћао у Србију , могао би одмах отпочети рад на организацији

, или

бар да врбује

људе који су за њу способни “ .1

Из

гледа да су том приликом основали мали фонд за орга низацију и агитацију , у који је сваки улагао по двадесет франака месечно Као

први

.

услов

ковићу је изгледало његов политички

за

дизање те

потребно

„ нове

зграде

да рашчисти

рад отпочиње

негацијом

,

"

Мар

земљиште снажним

, и

на

падима на либералну странку , што је после убиства кнеза Михаила , тероризована , заплашена и обезглављена , спо разумела се са Намесништвом настијаштва и полу - реакције

.

и примила

нови режим

сије , 1868 године , говорио и писао против либерала , чиње сада , у Застави и у Панчевцу борбу против

Његов чланак

ди

Марковић који је још из Ру

Наше обмане

,

у

застави

( бр . 116—119 ) , крепка и документована

1869

отпо њих

.

године

критика тадашњих

у Србији , учинио је огроман ути сак на српске духове . Испод чланка стајао је потпис „ Србин из Кнежевине “ . Чланци , који су били читав мани политичких

1 Писмо 11 маја 1869 .

прилика

Светозара

Марковића

Љубомиру

Белимарковићу , од

МАРКОВИЋ

СВЕТОЗАР

нараштаја , у званичном

фест новога

су били примљени није помишљао целог

једног

У

.

Београду

врло рђаво

први мах нико из владиних

да је писац тога политичког

система

кругова

акта оптужбе

циришки политехничар . И

млади

када се сазнало за име писца , министар трије Матић

31

Дими Марковићу полу „ Нисам рад пред просвете

18 октобра упутио је званично писмо , у коме су биле ове речи : поставити ко је писац онаких израза , зато препоручујем ,

1869 ,

вам да ми као поштен

човек кажете истинито

јесте ли ви

:

чланак писали ? Ако ви нисте писац , најбоље ћете

казани

уверење о томе дати кад у Застави то јавно каже " . Матић је , изгледа , био добро расположен према Марковићу , хтео

је да

га заклони , и задовољио

изјавом

. Марковић је

ствар

би се једном

формалном

схватио , и чим

другаче

је

добио писмо , одговорио је , 26 октобра , поносито и до стојанствено : 1 „ Ја сам писао тај чланак “ . И он спори право министру да се меша у питања уверења и савести јед ног државног питомца . „ На коме основу ви држите да др не

се

у

“

Л Нама

владу

на

се

;

да

одуз

у

ујамча

не

му

да

превра речи

а

,

своју

се

да да

;

које

„

се ,

једном

линији ту

правој “ .

по

8—9

.

1870

частољубаца усвоји

народу

српском развитак

непрестано

све установе

досад ишло

,

Застава

,

витлац као што

даду

развитак је

вају непрекидни

да ,

се

IV

стало

његов свестрани

које народ

владе народу

бр .

обарају

српском

1

да

чуство .

и

ли

на

Али нами

услови

ме

се

приликом

монархично

И

сви

свест српскога народа развија свака могућност појединих тима

начела политичких

Марковић

користи

се

странку

је

.

или унучету ујамче

од

најмање стало оће влада династије Обре завршити Обреновићу његовом сину за

није новића

опште

но

либералну на

ни

,

реду

владе томе

» српске обмане

све

на

удари првом

на

,

само

политичка

на

министара

за

земаљских

разликовати “

начела

зауставља

смеду

не

?

питомца

Зар

и

жавног

спрам

се

обвезности

„

друге

“ ,

има

но остали грађани ?

...

ђак

кона

у

један

ко

политичку

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

32

веру “ износи он као мишљење падам сасвим

колену

које

новог нараштаја

тек

сад ступа

.

Ја при

„

позорницу

на

јавног живота , стога сам могао да говорим сасвим беспри страсно као човек коме је једино стало до истине . Ето зато сам написао чланке „ Српске обмане “ што ми је стало до истине , до народне користи “ . После таког од говора , дошло је до губљења стипендије . 31 јануара 1870 године , Матић је донео одлуку . „ Г. Марковића је влада техничке науче , а не да се бави

раду

о

се „

да о

се

се

.

одлучује

да

и

,

да

је и

што

дознао су

се

,

је

да

сасвим

ка

,

зграда

којој

.

ин

мога

обичан спокојан поље публицистике се

на

та

ја

тешка уска

један човек

у

да

правцу

и

,

кори окре

па да се српски народ може мирно

у

је . и

сувише

народу

сам дознао

њему живети као рактера може жињер Неотично сам отишао Мени

садаш спокојан

свет тумбе

сам којешта

што

,

у

техничном

,

не

се

другачи услови нужни развијати

који

много

Најглавније

.

пре нисам

посао

ма

„

Али од тога доба

,

тао

.

остало

бринем

свој

сан

а

за ,

радим да

да

:

фебруара 1870 пише својим некадашњим њим намерама Мишљах тада будем миран инжињер

и

искључиво

писму од

он о

једном

без

шко

даљем

3

се

другом

стипендија.¹

Мисао

У

јавном

и

политици

државним

нашао без средстава

страни

.

напушта

,

потпуно

посвети

на

да

даље остане

и

ловању

забрањује

одузима му

На тај начин Марковић могућности

правила се

питомцима

чему осим наукама одају

8

члана

“ ,

којим

,

питомцима

основу

се

“ ,

и

...

политиком

на

на страну послала да учи

данас

борбу против

2

“

ја

,

„

слуша само органску хемију

Хаџићу

,

јануара

по

1870

.

31

372

,

№

Писмо Антонију

практичне

Он намерава

полемици.3

,

у

1

једно

2

" ,

како вели

Акт Министра Просвете

председнику омладинског

одбора

.

Новом Саду

,

“ .

„

отворено

,,

на његово

. 6 .

Д.ру Владану Ђорђевићу Јединству Нови Сад 1872. Стр

Одговор

у

писмо

“

3

у

Требе

вежбања

и

ради неке моје

хемијска

да

ради

.

студије Летњега семестра

он

И

и

ње сам отпочео српски народ гуши после тога решења он готово сасвим занемарује школске

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ још целу у Женеву упозна

1869

годину проведе у Цириху , а да 1870 отиде

да се

,

утврди

„ изближе са

крене један

језику

у француском

европском

и

да се

радикалном демократијом “ ,

врати у Србију , и ту са

па да се тек на јесен 1871 јатељима

33

журнал

Али како му планови

за

нису

при

науку и живот “ . успели

,

нарочито

како

није могао под повољним условима да добије сарадни штво Младе Србадије које би му обезбедило живот на страни , он је , потпомогнут братом Јевремом , могао прове сти у Цириху само још летњи семестар . Јуна месеца 1870 се у

вратио

Србију ,

до последњега

прекидати

ступио у борбу , коју неће даха .

и одмах

ГЛАВА

III

РАД У УЈЕДИЊЕНОЈ ОМЛАДИНИ СРПСКОЈ . У ОМЛАДИНСКИМ

ИДЕЈАМА .

―――― БОРБА

ПРОТИВ ЛИБЕРАЛНОГ ОПОР

ТУНИЗМА И ИДЕОЛОГИЈЕ : ПОЛЕМИКЕ СА ВЛАДИМИРОМ ЈОВА НОВИЋЕМ И СА ЛИБЕРАЛНИМ ЛИСТОВИМА . - - БОРБА ПРОТИВ ДЕМОКРАТСКОГ РЕПУБЛИКАНИЗМА : ПОЛЕМИКА СА ДРА гишом СТАНОЈЕВИЋЕМ . ――――― СОЦИЈАЛИСТИЧКА КРИ ТИКА ОМЛАДИНЕ . НИЗАЦИЈИ .

-

РАД У ОМЛАДИНСКОЈ ОРГА КРАЈ УЈЕДИЊЕНЕ ОМЛАДИНЕ

▬▬▬▬▬▬▬

СРПСКЕ .

Марковић је припадао последњем нара штају који је узео учешћа у омладинском покрету . Он Светозар

је

био

на

омладинске другови

Великој Школи у Београду у добу када се идеје биле у пуном јеку , и као сви његови

и он је

био

сасвим

у

омладинским

идејама

и

вођа . У једној по под духовним утицајем омладинских лемици са Владимиром Јовановићем , главним теоретича рем омладинства , писао је он : „ Било је време кад сам гутао сваку реченицу што је написасте ви или ваши дру гови . Тада сам вас и ја „ носио на рукама “ ( у самој ствари

,

1870 , бр . 89 .

МАРКОВИЋ

3

1 Панчевац СВЕТОЗАР

што сте казали

1

реч и радио

на сваку

"

трчао

...

у „Друштву српске словесности “ ) . Било је време кад сам

ЈОВАН СКЕРЛит

34

Као омладинац нац и отпочео

он је отишао

је свој јавни

у

Русију ; као омлади

и књижевни

граду он је „ перовођа “ омладинске

У Петро

рад .

Општине , Омладине Српске ;

дружине

која је била саставни део Уједињене као омладинац , у главноме у омладинским готово

потпуно

омладинским

речником

идејама

свој први рад , посланицу Српској омладини . ставу има нових идеја и новога изражавања реч и о

нашим потребама " ,

„ сувременим

нама “ , и о „ уништењу стање , ту се помињу

жена и њина

који

и

је он том са

У

,

ту је већ

,,научним исти

о

су створили

историјски “,

рђаво

и ослобођење

права и дужности “ . Али поред

идеје су чисто

омладинске

нарочито

,

оНИ

забаве и „ беседе “ , оно национа

„ несрпске “ схватање о ,, народу слободном од туђег уплива " ,

на

листичко

она фразеологија „ ко

„ закони

„ човечанска

тога , основне напади

и

услова “

,

написао

,

о сужњој

Још

је витез !“

раји

,

мачу и перу , и поклич

поздравио

1868 ,

је он из Јагодине

Бечкереку скупштину годишњу омладинску овом депешом : „ Кога слобода и срећа покреће на рад , у Великом

тога не плаше тавнице

Од омладинског почео

ослобођавати

година у Русији

био

сна и неумољива берализма од

својих

и

“,

Срећан

.

национализма у

критика

првих

и либерализма

Русији . Нихилизам

је , по речима

он се

шездесетих

П. Лаврова , „ стра

свију елемената европског

поколење

младо

1

вам рад !“

дужности

да

сматрало поруши

је

ли

за једну

поред славено

филског реакционарства и либералну идеологију . Мар ковић се код Чернишевскога и Руса напојио мржњом на либералну

део

се

и националистичку

свима

теоријским

фразеологију

реалистичким

и снаб

про либера

разлозима

тиву те романтичарске доктрине . Поред лизам и омладинство у Србији претрпели су слом после тога ,

1868

године

.

Доста

оштар

опозициони

либерализам

и

скривено републиканство пре убиства кнеза Михаила нису били исто што и владиновски , бирократски либерализам 1 Србија

,

1868 , бр . 83

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ после

тога догађаја

У

.

35

сплету интрига и утицаја

и данас

праву истину и определити праву од говорност у догађају од 29 маја 1868. Изгледа да је је дан део либерала знао за заверу . У сваком случају , после

је

тешко

убиства

разазнати

листови ,

реакционарни Милетића

на Заставу

“ штампа

„крваву Омладину “ , нарочито

срнула је на Светозара

„ дукатовска

на

,

оптужујући

их као моралне сауче снике кнежева убиства . Љубомир Каљевић , уредник Ср бије у мало што није главом платио , а Владимир Јова ,

и Љубен Каравелов

новић

одседели

на захтев

,

београдске

су седам месеца у пештанском

владе ,

за

истражном

твору . Треба знати како су страшни били династички - данашњи нараштај то је могао судити терори у Србији , . по 1899 години и појмити у каквим приликама се

-

нашла

ондашња

мала либерална

Они су имали да бирају рима

,

гоњења

,

интелигенција

или Гарашанин

:

слабе странке , без војске , или споразум

уништење

била генералштаб цима Ристићем

у Србији .

реакциона која је у ствари са

са

намесни

и Блазнавцем који би им донео и личну сигурност , и одржавање странке , и личне користи , и из ,

весне либералне бар спољна градски

реформе

акција

и наду да ће се моћи водити

,

Тероризовани

.

и обезглављени

бео

либерали су погнули главу , напустили стару опо

зицију , и споразумели се са Намесништвом Марковић је тај споразум београдских Намесништвом нешто

,

налик

у Француској слободе “

. И

сматрао на оно са својом

он свом

као

издају

што је тада

стином свога политичкога

либерала

са

начела Емил

„ трансакцијом

силином

.

и програма , Оливје учинио

између династије и

својих уверења и свом же

темперамента

,

удара на „ Оливи

у Србији “ . Он је сматрао за лице у погледу личности кнеза Ми 2) хаила , којега су сами они некад толико нападали . ,Приликом убиства Мише , пише Марковић Љубомиру Белимарковићу , јеризам

и Оливијере

мерство држање либерала

31

октобра

1868 , видело

од наше либералне

се шта можемо

странке

. Они су

да ишчекујемо

се толико

наплакали 3*

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

36 над његовом тизмом

политичком

глупу и непоштену узор

мудрошћу , енергијом и патрио

да су не само оправдали

,

„ државничке

политику

пред

мудрости и патриотизма

оно што је Намесништво

његову као Поред тога ,

народом

него су је

,

поставили “ ....

дало упоређено са оним што се

било је тако мало , да је Марковић сматрао за прихвати борбу коју су либерали били на да дужност пустили . очекивало

Његова борба

против

„ либералних

династичних

либерала “ почиње

У

са пријатељима

преписци

осуђује либерале

,

он често

проглашује

ство и истиче потребу

династичара

још од краја

њихово

оснивања

,

и

1868 године

.

и оштро

опширно

политичко банкрот

нове , младе радикалне

странке , која би не само продужила

борбу

за уставност

и демократију , но која би и даље ишла у смислу духов ног ослобођења и социјалнога напретка .

Ако

се остави

на страну знаменити Марковићев

нак Српске

Обмане

берализмом

била је у великој

Јовановићем

.

У

,

његова

главна борба полемици

ствари , Јовановић је

чла

са српским ли са Владимиром

био

најмање

крив

компромис који су његови пријатељи у Београду на чинили са Намесништвом . Када се десило убиство кнеза за

Михаила

,

у Новом

он је био у емиграцији

Саду

,

и када

су његови пријатељи добили велике положаје у државној служби , он је допао затвора у Пешти и тек 1870 могао се слободно

вратити у Србију . Поред тога , Марковић је

имао извеснога

уважења

гомиле

осталих либерала

бомиру

Белимарковићу

„

Ја

,

према њему и издвајао српских

.

У

једном

од 24 децембра

не знам чему се надати од Владимира .

га је из

писму

Љу

пише он

:

По моме мњењу

,

1868 ,

он је либерал много ученији , поштенији , срчанији но што су они , али по својим убеђењима стоји много ближе њима но нама “ .

Први лични сукоб између ова два човека десио се у Цириху . Јовановић је , по једној публицистичкој мисији од стране српске владе , 1870 ишао у Париз . Зауставивши се у Цириху , он се састане са Марковићем и још неко

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

37

лико српских ђака . Разговор је био о држању либералне странке и о приликама у Србији , и начелна препирка свршила се личним сукобом . То није био сукоб између два обична

политичара

која

,

су се

размимоишли

у оце

То је био оштар начелан сукоб између два главна представника двају праваца у Уједи њеној Омладини Српској , сукоб који је из основа по тресао Омладину и који ће бити један од главних узрока њене смрти . Два човека су се дефинитивно растала , да се никада више не састану , поред свих покушаја зајед људи и догађаја

њивању

ничких

љајући

непомирљиви начелна

два

,

И

,

хоће да се народ ослободи

представ

два света

поли „ Једни

:

народном иницијативом

је Марковић , те иду у народ Други хоће да народ ослободе ти траже династије

,

два метода

,

читава

,

они ће се од

противници

схватања

нараштаја

омладинским

на

у штампи и у књижевности као

два разна борбе

.

,

и

сада сусретати тичке

који су их мирили

пријатеља

скупштинама ,

.

,

писао

упоредо . ――――――――――― и да му командирају

и раде

и министарске

с њим

столице .

Вама

треба

дружина да саставите министарски кабинет наше је место шта има или сеоска колиба ―――――― радионица ;

мајсторска

између једног

солидарног

и другог ? “

у Цириху , Владимир Јова Марковић су се сусрели у новинарској борби . Марковићу су пријатељи били јавили да Јовановић Разишавши

се завађени

новић и Светозар

прича како се он изразио да му је све једно хоће ли или не Аустрија

заузети Србију , Босну и Херцеговину скупштину , у августу 1870

саму омладинску

,

. И пред Марковић у

Панчевцу ( бр . 68—69 ) штампа Јаван рачун са Влади миром Јовановићем , тражећи да се једном учини крај том

„мутењу

дванаест ном

“,

по буџацима “ , да се изабере

лица

,

и тај суд

улогама

„ нека

издајник

,

клеветник полемика

,, демократски

.

“.

суд

види

Српства

јесам

,

,

омлади

или

сте

.

за

ви ниски

се дуга и сасвим лична

у гневу , обијица

1 Панчевац , 1870 , бр . 73—74

суд части од целом

ли ја грамзљивац

и нитков

Поводом тога повела Заслепљени

пред

80—88 , 89 .

су оптуживали

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

38

један другога за немогуће ствари , и у целој тој полемици сумњичења и пречишћа

ништа више није било до голих вања личних рачуна да утишају

ту

омладинске , Милетић

.

Заједнички

свађу ,

тако

и Светозарев

служили

пријатељи су настојавали

штетну брат

по

опште

Јеврем

су као посредници

.

интересе

и сам Светозар

Приликом омла

динске скупштине 1870 било је дошло до извеснога при мирја , али наскоро почели су опет напади , сумњичења и оптуживања . Јовановић и Марковић су се лично и начелно били разишли да трајнога

није могло више бити , а 1873—1874 отпочеће једна нова , овога пута начелнија и објективнија

толико споразума између њих препирка ,

у Гласнику Српског Ученог Друштва и у Раду . Марковић је у својој намери за оснивање странке све више

долазио

су суревњиво

гледали

слободњаштво

и како

у сукоб

како им

са либералима

им се одузима

измиче

из

руке

Нове ,

који

пагенат на један , и то

Марковић је из по четка стајао у врло добрим односима са заставом , где је имао отворена врата кадгод је хтео , и са Светозаром Милетићем , чији је либерализам био врло широк и на предан и који није имао неителигентнога страха од „ цр венога баука “ . 1870 године Марковић се наљутио на врло

активан део младога нараштаја

Заставу

што

га

није

.

у заштиту ,

узела

када

је

бео

градска Србија његове чланке Српске обмане и Видов Данској господи , штампане без икакве ограде у застави , назвала

плодом

„ младићске

фантазије

и незрелости “ .

У

Панчевцу , ( 1870 , бр . 38 ) он пише Пишање уредништву Заставе , и тражи да оно изјави да ли дели Србијино ми шљење о његовим

чланцима

.

Милетић

није хтео да улази

у полемике са Марковићем , и , доцније , на неколико зачи кавања у Раденику , изјавио је разумно да он сматра да снагу треба трошити са противницима

на борбе са другим , рђавим људима ,

и непријатељима

, а

да младе и напредне

људе око Раденика не само да не држи за противнике сматра да са њиме има много 1 Застава

,

1871 , бр . 99 .

заједничкога

.1

но

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Полемика

са

39

Србијом била је жучна . Оснивањем нове

странке у Србији либерали су били непосредно политички штећени , и зато је Марковић у Србији наишао на љуту опо

зицију . Поводом његова чланка о Политичком и економ ском положају радничког сталежа у Србији , Србија је пустила патетичан чланак : Недајмо се разјединиши ! Марковић се ту назива „ шарлатаном “ и „ незналицом “ ; "бунцања „ вјерноподаног

сочинитеља

тији

“ у омладини јесу производ

јој

ватруштини

он сиромах

привиђа

пар

о „радикалној

“

запаљеног

мозга

.

разне таборе

У сво и цр

вене барјаке и у средини Младог Српства које целокупно , духом братства , слободе и напретка " . 1 ,

једним духом дише Стварност

бија

и најближе

преварила

У

то доба

време показали

у том ,

потцењивању

у првом

почетку

су колико се Марковићева

свога

Ср

рада .

рада , Марковић

је био врло доктринаран , и искључиво и неограничено си гуран у своја убеђења , сматрајући као једну од првих потреба својега рада да ућутка све оне који не мисле као он . Исто онако као што је повео оштру борбу са либералним елементима у Уједињеној Омладини Српској , исто тако је повео борбу и са демократским , радикал ним елементима у њој , управо са једним човеком који је у омладинској организацији представљао ту струју , са

Др . Драгишом

Станојевићем

,,доктор

под именом

,

који је тада

био

познат

радикалац " .

Драгиша Станојевић , пореклом из једне велике би рократске , великашке “ породице , која је била у блиском сродству

Карађорђевићима

са

,

као

студент у

Немачкој

напојио се демократским и републиканским идејама . Врло млад отпочео је свој јаван рад . У Бону 1865 штампао је књижицу Ist der Staat ein organisches Etwas , oder das Werk des Willens , a 1867 , у својој двадесет и другој дошао је за наставника Велике Школе у Београду .

години

,

После

убиства

бликански

кнеза Михаила , он је учинио један репу међу београдским великошколцима

покушај

1 Србија

,

1870 , бр . 69 .

.

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

40 После

проведених пет месеца у истражном затвору , из губи службу , имање му се конфискује , и са породицом

буде протеран

из

Србије , да у изгнанству

них четрнаест година учествујући

Све до

у омладинском

разним династичким

У

.

то доба

1874

покрету

живео

је

опозицију

и чинећи

владама у Србији .

и реакционарним

Станојевић

проведе пу је у Земуну ,

био

републиканац

и по

али социјалист особите врсте . У својим Социјалистичка странка у Србији , штампа ним 1881 у Раднику Мите Ценића , он сам прича како је мислио и осећао у добу око 1870. Из Париза , из онога хаотичног опозиционог врења са краја Другога Царства , вратио се он у Србију „ са главом пуном несварених идеја револуционарних “ . Либерализам у Србији био је врло разблажен и плашљив ; из чланака Живојина Жујовића сметењаштво Прудоново " . Он лично био је „ провејаваше тада „чист републиканац “ , нешто мало и социјалист , „ који је читао Луја Блана и Прудона , и којега је Ласал доводио мало социјалист

,

чланцима

до усхићења “ . Али сав тај његов идеолошки

социјализам

био је само „ као кроз плот " 1 Ипак , ако је тада , поред Живојина Жујовића , у срп ском друштву

било човека

са

којим

се

Марковић могао

споразумевати , то је био Драгиша Станојевић . Обојица су више мање били у социјалистичким идејама , обоје су били

подједнако 1 О

незадовољни

социјализму

Драгише

млитавошћу

Станојевића

и безначел

не суди

тако непо

вољно познати француски историчар социјализма и глава францу ског интегралног социјализма , Беноа Малон . У чланку Svetozar

Markowitch et le socialisme serbe , штампаном у La Revue Socia liste (1888 , T. VIII , p . 582- 585 ) , он помиње Станојевићеву књигу Le Communisme individualiste ( 1870 ) , као једно заслужно и ориги нално дело којим је „демократска Србија принела свој прилог су временом

социјалистичком

израђивању “ .

У

тој књизи , вели Малон ,

питање је постављено „ са великом висином погледа “ . Пошто је на читаве две стране дао анализу Станојевићевих идеја , Малон закљу чује да је српски „усамљени мислилац “, („ Stéphan Draguica “) , „ био један од добрих теоретичара колективизма , у доба када је та док трина саму себе тражила “ .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

41

ношћу либералне странке . Готово истим речима као и Марковић , Станојевић је , у својој посланици београдским великошколцима , писао о либералним вођама : „ Нигде у свету

нема

примера

калне демократије

да су као

једне

код

земље

нас све вође

изневерили

ради

своја начела

и предали се . Сви , али без изузетка сви наши људи који

су век провели

у

радећи тобож за слободу владе

стан најтиранскије

Станојевић ционе

,

били

небом

“.

,

прешли су сад

И Марковић

и

су за стварање једне одлучно опози демократске странке . Ипак

чисто и непомирљиво

и та два човека ске

под

су се сукобила , и то услед

доктринар

плаховитости

Светозара

и младићске

искључивости

Марковића , који у првим својим полемикама , посматра јући ствари у Србији из даљине , без довољно осећања стварности , одиста није био добро обавештен и упућен .

У

Панчевцу , за 1870 годину изишао је познати Мар ковићев чланак Друштвена и политичка борба у Евроûи ,

у

којем је нападнута не само либерална странка у Србији ,

но и грађанска , несоцијалистичка гиша Станојевић

напише

,

начелну критику тога чланка

.

нојевић је истакао супротност

у

демократија у опште . Дра

такође у Панчевцу ( бр . 55—57 ) Убеђен индивидуалист ,

опште , личне слободе нарочито , и централистичког ,

тистичког

социјализма

цијалистичке

,

ета

и на место јаке , централизоване со

државе истакао је федералистичко

суверенства слободних

Ста

која постоји између слободе

општина

.

схватање

Друга важна замерка му

је била што Марковић тако напада републиканце . Указу јући му како је , чак са често практичног гледишта , лакше бити социјалист у демократској Швајцарској но у ондаш њој цезаристичкој Француској , он развија мисао да „ прави републиканац никако не може бити непријатељ соција лизму “ , ону исту мисао коју је у наше доба онако пре цизно казао Александар Милран : „ Република је поли тичка формула социјализма , као што је социјализам еко номски ( 1870

и социјални

израз Републике

“.

На Станојевићеве примедбе Марковић је , у Панчевцу , , бр . 60-65 ) , одговорио чланком Крищика на дру

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

,

рачуна

,

.

Марковића

да

он

погледе намеру

Друштвена

,

Бранећи

својом

личну

(

,

1870

“ ,

бр

Светозару

своје раније

критиком

вредност

социјална

и ,

,

Г.

у .

изјављује

подцењује

“ .

да

га је , у је

,

Станојевић

мирно

оставила

борба

није

Светозара

у

имао

,

изнете

.

његово отворено писмо да

изишло

Марковићу Драгиша

том ћеф

одговорио

Панчевцу

који

по

целом господски осталом

Такође

и

)

66—69

полемикама је

не

и у

доцнијим

која

и

је

,

свој

фразе

На тај љутит одговор Станојевић без извесне отмености

,

у

и

,

свом противнику

хоће само да покаже

ни

који На крају

држе

:

лемиком

либералне

коме просипљу

баш

она састављена

„

,

на

не не

из

конгрес

питање

како да раде што

Ста први

њен одношај

ама

нема да

;

к

...

социјализму велим Лига каквих средстава на расположењу људи који сами знају шта фактички ништа раде осим

Марковић добацује

јер

где

социјално

њено ништавило да

лично

стању

Лигу

.

са

.

Лозани

Ја

и

видео

намером

конгресу

дневни ред

пут Лига ставила сам био

нарочитом

На

на

то

Слободу

, и

и

за

Мир

...

„

нису

ја

фраза

по

,

могу да изиђу

само

филозофа

ништа стварно да учине Марковић удара нарочито нојевић њој припадао

а

,

на

Републиканци професора

.

питање

идеолога

и

,

Између

додирних

нема другога начина да

из

не

који

песника

никаквих

“ .

социјално

једна немоћна група

буржоа

Станојевића

нема

то

као једна

су

и

пролетаријата

удара

у

које

.

,

се

свију земаља организује

као што сум Револуције

расправи

питање

,

,

“

буржоазије тачака

међу

социјализам

социјално

Свом снагом Марковић

“

социјалисте

аутентични

који данас има највише при Он први показао проле

може решити

пролетаријат .

је

да

партија

је

измишљотина

и

... се

таријату пут којим

“ .

Интернационалу

у

сталица

прави

чи

изврће

: „ Лаж

је

јесте учење Карла Маркса

,

,

противника

и

несавесних

комунизам

је

»Диктаторски

„

к

...

„

је

лаж

да намерно

, и

му сваки час тешку реч

„

њенице , добацујући

рада

тон . Он оптужује свога про

нападачки

,

“

оштар

да неће да га разуме

и

он узима тивника

борбу у Европи . Од првога

је је на

штвену и политичку

.

42

Европи

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

43

била му је у основу симпатична као прва социјали стичка расправа “ коју је читао на српском језику , и он остаје при оном што је , у једном омладинском кругу , Марковићеве

ПОВОДОМ „

Ја

критике омладинског рада , изјавио

:

ценим те чланке Г. Марковића више но све што сам до

сад на српском језику прочитао

добар пример » Толику

“.

своме противнику

раздраженост

И

своју полемику

завршује

,

приписујем

дајући

,

овим речима :

просто

нервозности

вашег поремећеног здравља , и ни мало вам не замерам . Што се мене тиче , ја нећу тако према вама поступати . Према човеку , коме лежи на срцу судбина пролетера , не могу имати антипатија радо читати " . дина

,

.

Ја

ћу на против

списе ваше

Када је поново ушао у јаван рад , осамдесетих го Драгиша Станојевић се вратио на ту полемику.1

„ Полемика

наша ,

писао је

он

петнаест година

доцније

свршила се тиме што сам ја признао да социјално пи тање нисам проучавао , и да ми га ваља проучавати

.

Сећајући се препирке , Станојевић прича како се , на десет дана после завршенога разговора преко Пан чевца , нашао са Марковићем у Земуну , када је овај са омладинску

ишао

Пријатељи

су довели

нутку

на

када се с њиме руковах ,

разруковах

с мојим

... се “

су

полемике

,

тре

осетих грдне праз

На омладинској заједно борили

раскрстивши

,

те

,

у

.

После

УУ

„

Станојевић , ја се

прича

републиканством

нине у мојој докторској глави штини Новом Саду обоје либерала

у Нови Сад .

скупштину

у додир оба противника .

скуп против

са

друговима

својим

,

и

“ ,

“ ,

рада

Светозар

Владимиром

Јовано

256

136

.

бр .

1881

,

,

Радник

228

.

,

.

,

,

,

1

у

Социјалистичка странка Србији Интереси Српства Београд 1885 стр

,

са

.

Марковић био започео Поред ЛИЧНИХ полемика

што

оно

настави

ћутања је

Србију

да

у

се

„

после десетак година скоро непрекидног

вратио

и

се

на

-

„

Станојевић јаловим државно правним републиканизмом бацио озбиљно проучавање социјалних наука

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

44

вићем и са Драгишом Станојевићем

двојицом

,

угледних

Марковић је узео раду последњих го дина , и може се рећи да је први његов рад започет у врло озбиљно границама Омладине . Он је Омладину чланова

Уједињене

Омладине

врло жива учешћа

Српске

,

у омладинском

схватао , и верујући много у интелектуалне покрете у опште , држао је да се готово све може учинити ако се

Омладина

науке

У

“.

упути

два

„ реалним

правцем

у Панчевцу

маха ,

и путем

“

за

„ нове

1870 годину

(бр .

48—51 , бр . 68—77 ) он је , критикујући правац и уређи вање омладинског органа Младе Србадије , изнео своја схватања

омладинског рада . После Србије , а пре Заставе и Раденика

је

био

трибуна

То је

идеје .

био

је Марковић

које

са

омладински

канску , антиклерикалну

Панчевац

,

проповедао

и демократску

уредник Јован Павловић , један од најугледнијих омладинске хенске

левице ,

и

душа

Николе . Панчевач

кнеза

чланова

мин

омладинске

Завера , и који је жалосно

дружине

министар

оснивач

нове

је републи боју давао његов

коме

лист ,

је

свршио

био

као

у одлучној

опозицији према режиму у Србији , и показивао је извес них симпатија за млади социјалистички покрет . Ту је , , Комуни и Енгелсов Марксов 1871 преведен први пут , стички манифест са овим додатком од стране непозна

Ко опште мисли народ Обично до сада говорило

бр .

1871

,

Панчевац

:

То

1

се

одатле

Немач

тек седам стране

је

преводити

је

која

која

ће

да

уУ И

не

ва

... "

.

нам

сумњамо

на

1872

,

тек

година почела ценити ,

1

десетих

,

знаменита књига и

оштампана

кој изнова прештампана

29 .

и

је

1871

који није код очију слеп

казати сваком

та

ће

-

није умело рећи

љада овај манифест умети да каже

а

поља се

му где

?

а

!

Напред

то

ево

-

,

да ради

...

династију почнемо борбу за начело

да свом снагом от

, па

за

реформе

,

сваку борбу за

више да забацимо

и тесногруде

се

разлог

смо сви пролетери

и

то је један

„ Ми

у

а

( Јерковића ? ) :

...

тога преводиоца

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ зике . Марковић је писао

са

45

Панчевцом имао врло блиских

у њему и чланке

У Панчеву су у то доба 1870 , Неколико чланака , Дру

и дописе .

изашле две његове књиге

:

веза и

(

шшвена и политичка борба у Европи , Политични и еко номни положај радничког сталежа у Србији и Српске обмане ) , као и 1871 једна политичка о скупштинским изборима политика Намесништва .

У

“ ,1

брошура

,

у којој је оштро

„ књижица

нападнута

Панчевцу , у томе напредном и широкогрудом омла

динском листу , Марковић је развијао све своје идеје , чинио теоријске и практичне замерке омладинском раду , и ука зивао пут којим млади нараштаји српски треба да пођу .

Он је тврдио да није довољно но да треба и јединство мисли

јединство осећања и жеља ,

израђен и прецизан про Омладина

грам , одређен и јасан правац рада . Уједињена

Српска ста “

не може да се

и „ шупљих

макне

фраза

из

„ отрцаних

и у њеном раду огледа се сва немоћ рализма

општих

ме

романтичарскога

"

национализма либе „ оматорелога

,

који место од програма и рада живи од речи . У питањима омладинско гласило остаје неод неопредељено , губећи се у поабаним фразама . “,

најважнијим

лучно , „ Нама треба

знања ,

даје нам речи

,

том жестином

Србадија речи и све празне речи “ . Он са нарочи напада на омиљену романтичарску омла знања ,

знања , а Млада

динску идеју да је српски народ у основу

демократичан

,К

да све што има рђавога у њега долази од страних ути цаја , од цивилизације „ трулога Запада " . То „ болешљиво “

схватање , тај „узани патриотизам , " својствен је у Русији славенофилској школи , која , „ ласкајући народу , вели да

је све добро што је од народа , глупост и празноверице и обожавање

православље

народ треба да гледа напред у будућност Средњи

век :

му покажу

,

цара , и томе слично “ . Српски ,

а не натраг у

дужни су да сувремене идеале правде , а не идеале правде „ образовани

1 Светозар Марковић

његово отворено

писмо

у

:

његови

синови

Одговор Др - у Владану Ђорђевићу „

Јединству “ ,

стр . 22 .

на

ЈОВАН СКЕРЛИЋ племића и царског

српског

века “ . Све

није ништа друго

„ србовање “

Марковић обраћајући ,

“

...

обмана

...

„ обмана

И

омладинско слободњаштво , и до

XIV

из

великаша

се

46

Влади

,

не

,

са

је

“

,

,

нужно

листа

да тај лист

Српству какав он треба да заузме одбора

Новом Саду његова за

омладинског

.1

"

је

,

писао

.

што

све

куражи

омладинског

он

у

начела

"

,

да

редактор је

2 :

заузме такав положај

На седници

имам толико

испунити

нудио

лист једне радикалне

у

савесно

нови писму

коју

намером

оствари најнапреднија

као

„

,

,

могао

да би

Хаџићу

одри поје

да од омладинског

Ја

која оће

српском народу да кажем

признао

лист тенденцијозан

српске партије у

полемици

,

једној

гласила створи

он

Младе Србадије

уредника

у

доцније

одбора Антонију

„

за

он

се

председнику омладинског

године

1870

,

.

Фебруара

хтео

у

,

у

,

којим треба ићи

само

близа покаже

, у

из

да

задовољавао

цањем туђега рада покушавао диностима самом омладинском гласилу пут

он

је

и

,

,

је и

није

којој

задовољава

већ хоће стварности

сувремености

је

видите да вас

српска омладина

а

,

да

-

,

стр

се

у

и

“ ,

.

103-104

ру Владану Ђорђевићу

да

доста

. 8 .

стр

.

.

II,

одбора

Одговор

за се и

и

из

он

јер налази

главног

Целокупна дела књ ,

у

је

то

)

по

Цириха одбору да начела

мишљења

Д

чини

омладински одбор уређивању листа

књижевна

1

од

Он

научна

2

разликују

прима

и

,

политичка

пише

новом .

избора

не (

марта

и

за

није допало што себе сувише права

,

22

држао

се

Али њему

,

,

са

,

буде изабран начелна понуда буде примљена сталног сарадника платом од 800 форината годишње

.

и

и

“

„

Омладини

,

да

покаже

фразама

стварности

постале доказ да сте се испи

―

растом

се

,

надвисила

више вашим звучним

Тај пут

можете

десет година

челу

но

се

на

стајали

сте

ви

сада

друге

реч

„

,

наука претекла

једне

последњу

и

још

али

вашу

за и

сали

већ

фразе

;

исте

,

мисли

да сте ви изрекли

су

:

„

,

миру Јовановићу добацује свима духовним вођама срп скога либерализма Ви десет година повторавате исте

његова знатно опште

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ сматра да нема

довољно

гаранција

47

да би

омладински

лист био уређиван у оном правцу “ са којим би се он могао сагласити . А он лично није вољан „ ни за длаку од правца који сматра за истинит “ . Како је Оступити његов избор био објављен по листовима , он из Цириха шаље изјаву , којом скида са себе сваку одговорност за правац и садржај Младе Србадије , са којима се „из основа “ не слаже . „ Код нас је уобичајено , да један журнал смешта на својим страницама чланке сасвим про тивнога правца , па често и без икаква правца , а што је још горе и без икаквих мисли “ . Како „Млада Србадија , броју , није намерна да мења тај обичај

по првом

судећи

Марковић

одриче

се

„ сваке

солидарности

са

“,

начелима

што се казују у разним чланцима њеним “ , и прима одго ворност само за оно што изиђе под његовим потписом.2

И самој

календару за

напушта

својим

рад

,3

као

за

у

по

Србадију

,

да

и,

у једном

да "

са владом

борба

с владом

у Србију

3

Млада Србадија ,

никако

реформише

да се лист

,

2

чланак

Он

тамо постане

у борбу

Млада Србадија Панчевац , 1870 ,

и у

Енгелу

.

писму од 3 новембра

„ јавно

се вратио

листу

Српском Омладин

Младу

идеју

Миши Димитријевићу

и да ступи је потребна

1

је

израдио

грађевину

пренесе у Београд ,

Чим

што

1871

пољско - привредну

идејама

предлаже Сада

у омладинском

и

послао је за лист чланак Начела

1870

.

економије

Нешто не

продужује

Омладини

народне ском

са главним одбором ,

поред тога размимоилажења

Марковић

и то што пре

,

1870 ,

из Новога радикалан " ,

у Србији “ . “,

у

„ Нама

вели он .

узео је врло жива учешћа

, 1870 , стр . 50 . бр . 38 . 1870 , стр . 145 .

4 У једном писму Миши Димитријевићу , од 12 октобра 1870 , пише да је у Цириху , у зиму 1869—1870 превео цело Енгелово дело

Агрономске

Грађевине .

То је

свакако

дело

Јохана Енгела

,

не

техничара , Handbuch des landwirtschaftli chen Bauwesens , које је шездесетих и седамдесетих година имало неколико издања . Рукопис овога превода изгубљен је .

мачког грађевинарског

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

48

у омладинском дински

.

На

незадовољни

петој

Саду

осетио

пред

скупштину ,

шао

је

Чим је дошао

раду .

њега прибирати

напреднији

омладинској

јако његов у Панчевцу

се

„ предлог

почели

елементи омла

скупштини ( 1870

петнаесторице

Новом

у

На неколико , бр . 72-73

дух .

око

су се

дана изи

)

омла

за организацију

дине српске “ . Тај предлог су потписали : Светозар Мар ковић , Милан Ђорђевић , Данило Медић , Ђура Љочић , Сима Поповић , Аксентије Мијатовић , Влад . Љотић , Јован Јовановић ( не Змај ) , Владан Арсенијевић , Никола Пашић , Раша Милошевић , Петар Ђорђевић , Марко Пајић , Дра гиша Станојевић , Љубомир Ненадовић . Тај предлог у главноме извод је из свега онога што је Светозар Марковић раније писао о омладинском раду .

Ту

наглашује како је крајње време да се престане са беседама и фразама на састанцима без плода , да најзад се

треба

прићи

грамом

,

једно

опште

погледу

од речи уверење

са

„ предлогу “

нове утврдити народи

програмом

Као

( „ Српски

истим

“.

»општа

,

И

схватањима

и политичке

на

готово

начела " истичу

установе

начелима

путем , а то

ће

у

ње

зато се

,

„ на

народ не може своје

на демократским

пођу

не

“.

.

науком

народа

на школу и цркву

са одређеним

самоуправа

начелима

стро

и државни

стање ,

изилази

политичким

се : народна

кратским

шта је истина призната

на друштвени

гово материјално

у

изићи са одређеним про мора имати „ Омладина

к делу ,

ступити у стваран рад .

демо

уста

докле околни

бити ако се пи

Питање тање народности у Аустро -Угарској и Источно реши на начелима слободе човечанске “ ) . „ Држава треба да

буде

динаца

,

општина

заједница како , а

се

људи

за

постизавање

они саме договоре

држава

се

сматра

као

.

цељи

поје

Облик је државе

скуп

слободних

оп

штина “ . Народ треба сам себи да даје законе „ непосред ним народним гласањем , “ а „ извршници закона одговорни су свакоме пред редовним судовима “ . Неопходно је по требно , најважније је , да сваки члан државне заједнице буде материјално

обезбеђен

.

Поред тога , као

посебни

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ захтеви истичу се ских

потпуна равноправност

:

и то и у образовању

,

и стављање

религије

„ ван

Пред омладинску

и у раду круга

;

49 мушких и жен

слобода

омладинске

скупштину

била

веровања

радње

сматрати

“.

су изнесена два

предлога за програм листа : тај предлог Светозара ковића и другова , радикално - социјалистички , који ИСТИ мах може

,

Мар се у

као и први

нацрт радикалноГ предлог Г. Гершића , за

српског , и либерални програма који је била либерална већина . На самој скупштини по казало се попустљивости и са једне и са друге стране , и узајамним уступцима израђен је нов , трећи предлог

.

Како је

тај нови предлог имао много из предлога Марковића

овај

,

буде одређен за известиоца . После претресања у поједино стима предлог буде сасвим примљен . Поред тога полу успеха Марковић је на тој скупштини доживео и један не успех

.

Он је предложио

да се члановима омладинског

бора у Београду изјави неповерење

,

од

јер нису ништа радили ,

чак се нису ни конституисали . Тај предлог посредно је зна чио и осуду либералних вођа у Србији , и либерална већина на омладинској динска

није га хтела усвојити . Омла

скупштини

скупштина

се свршила

неком

врстом

компромиса

између либералне деснице и радикално - социјалистичке ле вице , и Марковић је пристао да буде изабран у београд ски омладински одбор

,

но увек са намером да омладински

рад пренесе у Србију , и да целог данашњег политичког

ту и

„ борбу

отпочне

друштвеног

против

поретка

у

Србији “ 1

Али

толико

Омладина

је

била

толико

клонула

био завладао у њеним редовима

,

и

нерад

је

Марковић

се

,

толико разликовао у погледима и намерама од људи са ко јима је имао заједнички да ради , да није могао дуго остати

у омладинској

организацији

.

Неколико месеца он још има

неких илузија у успех . Он је „ перовођа “ београдског одбора , ради на организацији , растура књиге , наплаћује дугове , шири Младу Србадију . Али , толики напори не показују 1

Целокупна

СВЕТОЗАР

дела

МАРКОВИЋ

, књ . VII ,

стр . 108 .

4

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

50

. Изабран у августу 1870 , већ 18 ја нуара 1871 , заједно са Ђуром Љочићем , даје изјаву да иступа из омладинског одбора у Београду , стога што очекиване

резултате

посла “ ,

за нас тамо није било никаква том

да

о

ће

омладинској

свему

томе

скупштини

„ опширније

У

“ .2

обећавајући

при

проговорити

на

писму Миши Димитријевићу ,

омладинског одбора у Новом Саду , 25 јануара Марковић даје ближе разлоге своме иступању . Он сматра за своју велику погрешку што је ушао у посао са људима са којима нема никакве идејне заједнице . Он и Љочић су озбиљно били узели своју улогу , и чим су се са омладинске скупштине вратили у Београд , отпочели секретару 1871 ,

су рад на оснивању

омладинских

сти Србије . Остали

чланови

у унутрашњо

одбора

одбора показали

су не само

, него и личнога нераспо ложења . Неком врстом државнога удара “ , либерална већина изабере за уредника Младе Србадије Владимира Јовановића , и поводом тога Марковић и Љочић даду изјаву да неће остати у одбору ако се избор по у општем

послу

не

тиме фактично

,

ради барем претпо омладинска скупштина

два члана одбора

београдском

ула

владом

,

,

,

и

је

,

тога

без

чинили доставе како Светозар Марковић

,

земљи

,

1871

бр . 2 .

Београд

),

Трговачки Гласник

(

2

,

нисмо сматрали одборско место као какву титулу

тако

одбор

у

свако учешће

корупције

на

и

уређивачки

борби Ми

.

одбивено

рад

„

је

обустављен

реорганизује

насиља

који никако

унутрашњости

у

тако

Тако

одбора

и

владиног

.

,

предлог

Младе Србадије против

замери влади

омладинских

,

одбачен

коме није било до рада

да је се

организацији

се

да

није хтео

или злом вољом омла

пред равнодушношћу

одбора

у

су

,

пропали динског

и

су

.

Драгиша Станојевић праве антидинастичке завере Нај Љочић чинили Марковић сви они предлози које

зад

је

да

не

Поред

извесне преговоре

знања одбора и

“ .

противно

у

зили

су

урадила

нама

ма

са

.

да

изјави она жели ставља Владимира нама

да

оста при своме решењу с

Већина

„

ништи

и

тај

»

равнодушности

нисмо

СВЕТОЗАР имали

у одбору ,

рада

МАРКОВИЋ смо

па

51

иступили

да не будемо

фигуранти " .

само

Иступивши прекида

везе

из београдског одбора

са Омладином .

Пред

Марковић ипак

,

састанак

пете

не

омла

динске скупштине у Вршцу , он у Раденику ( 1871 , бр . 27 —28 ) објављује чланак Пред омладинску скупштину .

Ту је

опет

гласом

ударио

рада у Омладини

стварног

,

која је

и

озбиљног

недостатак

на

„ осудила

сама себе

као једно неуређено и непотребно књи да животари жевно друштво “ , без разлога опстанка поред Српског

Ученог друштва

и

стички

програм

србскости

спајати

начело

Матице

народности

Српске је

Стари

.

и

општим

„ са

национали

сувише

узан

:

ваља

на

човечанским

предним појмовима “ . Поред ослобођења од спољњих непријатеља потребно је и ослобођење од унутрашњих зала у држави

,

општини , школи

,

породици

потребно

;

да се свим силама поради да у српском народу глупост , варварство , сиротиња је донело робовање “ . И тим

своју знамениту и која

реч ,

ће тридесет

:

у коју

година

је

„ ишчезне

и све оне несреће што му поводом

се своди

Марковић

сав његов

баца

програм

бити мисао водиља

,

српскога

,,Ослобођење једнога народа од тираније радикализма других народа само је један колуш у ланцу других слобода " . Из целога чланка јасно пробија Марковићева намера да од Уједињене тичку

Омладине

странку , која ће се борити

и друштвени

преображај

Српске

створи

„ основни

за

српскога

народа

поли

политички

на начелима

науке “ , то јест у смислу социјалистичких учења . На тој последњој омладинској скупштини поновно је

дошао

до сукоба

између левице и деснице

ће

Поново „

оступање

оправдати

Док

А

радите “ .

Омладина

„ циришки

омладинском

Омладине

иста

остаје

из

одбора

београдског

".

На

самој

.

која су на лањској

листу опредељена

,

и док чланови

начела не буду исповедали

јалов

Уредни

Срби “ су послали изјаву :

не ради на начелима

скупштини дине

наше

.

: „ Марковић

штво Раденика телеграфисало је из Београда

скупштини

рад Омла В. Љотић је 4* ,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

52 предложио

да Омладина

градске либерале

зашто

Београду

.

Када је Уједињена

са

на бео

циљао

Између

.

и

из

иступио

је

саопштена

Омладина

Српска

мађарске

ковић

задовољство

у

одбора владе

да се

само на Србе у

ограничава

Светозар Мар

да се растура ,

речима

изјавио

омладинског

одлука

Угарској , другим је

одговорност

Владимира Јовановића је опет сукоба , и Марковић није хтео да да

до личнога

разлоге

„ сваку

који је

није добио више од 15 гласова

,

Марковића

Светозара дошло

прекине

и тај предлог ,

свима владама “ ,

што је

пештанска

влада

, баш тиме обележила свој положај према Омладини " : , нека они гоне , ми остајемо омладина . Ко побегне с меj дана , то је кукољ омладински " .1 Пошто је та последња омладинска скупштина нагло закључена , 17 августа била је вечерња забава о

„ ширењу

ослобођењу

“,

којој су говорили Глиша

а Светозар

Уједињене

Гершић

Марковић

скупштина

је била

Омладине

стала , и Светозар рада

на

просвете “,

Вршачка ција

,

Српске

Марковић је

„ за

:

о

Васа Пелагић „ уједињењу

комунизам “

последња .

.2

манифеста

Ова је у брзо

потражио

и

друго

и

не

поле

. Његов рад у Омладини био је један неуспео по , и он је морао почињати посао на ширем пољу ,

кушај

са модернијим

правцем

,

радикалнијим

и

предузети

против укорењених тив

људи који

рукама

1 2

, за

ону

идејама , са одређенијим , велику тешку и опасну борбу

традиција и владајућих установа ,

су имали

дубок , свестран и основан

Застава , 1871 , бр . Народ ( Нови Сад ) ,

про

сву власт и сву силу у својим

98 . 1871 , бр , 99 .

преображај

Србије .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

ГЛАВА

53

IV

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПРОПАГАНДА У БЕОГРАДУ .

ШИРЕЊЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКИХ ПОКРЕТАЊЕ

ЂАЧКИХ

ИДЕЈА У ШКОЛСКОЈ

СОЦИЈАЛИСТИЧКИХ

-

ОМЛАДИНИ

ЛИСТОВА .

И

ОСНИ

ВАЊЕ КООПЕРАТИВНИХ , ПРОИЗВОЂАЧКИХ И ПОТРОШАЧКИХ ДРУЖИНА . ПОКРЕТАЊЕ „ РАДЕНИКА “ И ЊЕГОВ УСПЕХ . ГОЊЕЊА СОЦИЈАЛИСТА . ОДЛАЗАК ИЗ СРБИЈЕ .

,

-

Не само у доба свога активнога рада у Уједињеној Српској , но још од 1868 године , одмах по убиству кнеза Михаила , и као ђак у Цириху , Марковић је врло озбиљно помишљао на стварање једне нове поли тичке странке у Србији . Не примивши предлог Владана Омладини

,

се

тај

се

у

,

(

ру

,

у

са

,

и

би

у

у

„

на .

ја

и

тешко те

,

,

поред тога

један тако

.6

за

стр

.

ни

Владану Ђорђecuhy

соција

осећања

либералне кругове снаге

,

Србији

а

у и

воље

,

Одговор Др

у

сасвим ушао

у

је

студенат

осећао

мо

путем

ширење

као млади циришки ни

није

година био свежину

у

готово

тога

земљишту

није имао

по

сувремене

плана ништа није било

више

,

идеја

часописе

проповедале

за

.

од

Али

друштва

покрену

народа упућивао

већ неколико

Српску

је у

и и ,

и

,

је 1

српскога

без раз

Београду млађе од XIV

подмлађена

људи

би

неблагодарном

чину илузија оболео

којима

напретка

листичких био

напредних

устроји

Матицу

руке

Српско Учено Друштво

цео живот

који

тај посао могао

грађани

сви

своје

изведе

Београду

„

та

да

" ),

и

тешком

како

радикалну

,

посао

Живојином Жујови писму Љубомиру

није ништа печатано што

узору

дернога Жујовић

октобра

участвовали

преображена

млађих

идеје

нову

да

;

преузме

једну

се

,

би

.

,

та у

да

,

у

група

чијем органу века рускоме

разлаже

којој

Новом Саду

кама

пријатељима

у

.

лике

покушава

Са Жујовићем треба

отпочети дружина

ствара

он

године

1868

Белимарковићу

њиме

да

личним

Крајем

,

,

својим

ћем

са

-

са

да

у Србији

он 31

Ђорђевића странку

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

54

Марковић и Жујовић су измењали неколико теоријске садржине ; Жујовић је на скоро , у пролеће 1870 , и умро , и Марковић дошавши у лето 1870 године у Србији , имао је сав терет посла да прими жак посао

.

писама више

на своја

плећа .

Крајем ушао

јула

у велики

:

оснивање

странке у Србији . , 1870 године

јашка разузданост ; народ

;

све партије растројене жандар

,

партија

потказивач

пада

влада у Србији династи

запуштен

и неповерење

се никад

, окружена

није

чуло

суморним

погледу ;

у сваком

књига и новина

радикално - демократских

социјализму

у Београд , и одмах социјалистичке

он је стигао

1870

и мучан посао

скоро

никаквих

Србију ;

прекрилили

никад и није земља

;

суседством

;

;

било

о

;

удаљена од за тада се враћа из

света у Србију ђак од 23 године , слаба здравља , изне могао ; он носи у мозгу своме сувремену науку , у срцу

,

¹

,

чисто како

привредна

економска организација

и

“ . на

,

И

био

од првога дана његов рад ,

.

:

Марковић

је

„

у

Београд

шта му треба радити у

Србији

Беноа Малон

историчар европског социјализма рад који назвао једном епопејом социјалистичком

два правца

ре

црта прилике

Светозар Марковић почео свој рад

Дошавши

Тим

"

рада

...

вољу

али тачно

се

је је

у

којима

реторски

у

и гвоздену

,

своме силину убеђења чима Пера Тодоровић

креће

радних

,

идеалистички

етички

социјализам

.

који

је

Његов

,

у

у

,

и

слојева варошког становништва интелектуална пропа ганда социјалистичка кругу школске младежи Београду

про

реду био намењен ђачкој

Исто онако као што Михаило Герцен

стр

188

.

1875

и

тако

школ

је и

Све

првих апостола

београдских

.

“ ,

идеја међу

својих

великошколаца

,

Рад

,

Некролог

И.

.

стварањем

тадашњих

,

1

из

редова

нових

младом поколењу

.

у

„

,

пропаганду

тозар Марковић почео

првом

у

,

и

су

ском омладином

природно

младежи

година Александар

шездесетих

Михаилов отпочели

придавао

је

значај

у

социјалном преображају толики свећеном разуму свесној вољи

На

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ старије тада

нараштаје

било

рачунати .

он није могао

образованих

55

у Србији

људи

Оно што је

налазило

у

се

државној служби , или под гвозденом дисциплином једне сурове бирократске владе , или у идејама млаког либе рализма , који је , у атмосфери династичког терора после убиства Кнеза Михаила , све више напушта состари слободњачки и опозициони карактер . У великошколској омладини било је извесних слободњачких клица , које су посејали либерали у доба свога опозиционарства тур ском пандуру “ кнезу Михаилу , и које су , око 1868 , још више били развили професор Велике школе , ,доктор Драгиша Станојевић , и бу радикалац “ и републиканац гарски емигранат и ђак руских „ реалиста “ , Љубен Ка равелов

.

Од првога својих

старих

дана

свога

другова

и

Марковић долази у додир

Србију ,

у

пријатеља

са великошколцима

преко

Светозар

, .

Већ тада

у Русији дру револуционарима , да је у Швајцарској проу

он је имао гласа . говао

са

чавао

социјалне

удари

на целу

коштац

доласка

личних

Знало

се за њега да је

науке , да је имао снаге и храбрости српску

са либералним

да

и да се ухвати у Он је за собом имао целу

књижевност вођама

.

једну малу прошлост , и доносио нешто ново , светлије и напредније , један виши идеал који је тада недостајао .

дубоко убеђен ,

Сам он

је

собом

знао .

И

тајну

много

он је створио

У

са апостолском

да људе брже

но што је

први круг

великошколском

загреје

својих

,

вером

и ревношћу

убеди

и поведе

,

са

можда и сам мислио ,

ученика

ђачком друштву

.

Побратимству

он држи проповеди Омладини , даје јој савете како да се спреми за живот и рад , како да међу чиновницима буде

што

мање

отпадника

слободе

Побратимства

.

На једном

држи он скроз социјалистичко Основе друштвенога йорешка , и уредништво

Гласника , које је донело 1

Млада Србадија ,

тај

говор

1871 , стр . 160 .

,

( 1871 ,

селу

предавање Трговачког бр . 1—2 ) ,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

56 вели

„ Као

:

што смо

и сами

сведоци били

публике

бравањем и признањем од поштоване ликошколце упућује да читају руску Чернишевскога , непосредним утицајем

Под његовим

врши

активнији

,

елементи

рога начина живота писце

.

ве

и занатлијске

имућних Младена

породица

,

синове

нове руске

срп придо

велика улога у

и децу из народа ,

но и децу из великих

,

и

као што су били Јован Жујовић , син

,

Жујовића

и

.

и читају

бија за се само сиромашне великошколце сељачке

се морални

је да Марковић не

ском друштву . Карактеристично

пуковника

,

саветника ,

државног

и

Михајловић , синовац Стевче Михаиловића

Павле

Он

“.

изилазе из старих идеја и ста

Сви уче руски

сви осећају да им предстоји

,

одо

омладине Боли

интелектуални преображај великошколске јачи

овај

са

књижевност , нове Доброљубова , Писарева .

писце

руске

говор

,

брата С. Марковића био је примљен

поштованог

бившег

,

председника Државног Савета , Ђура Јанковић , син Пауна Јанковића , бившег министра , браћа Радовановићи , си нови Маринка Радовановића , бившег члана Великог Суда .

Утицај Светозара стаје песника поборници

Марковића јасно

свету београдском .

малом ђачком

и романтичара ,

нове

науке

.

Народне

Скупштине

потребне

за материјално

цама

показују преокрет

у целом

и јављају се

реалисти

великошколци

траже

да оснива земљоделске школе

Побратимства

свој превод

1870

се осећа

У Побратимству не

благостање

1870/1871

народно

читају се

у мислима : Михаило

.

,

На

и

од тако

седни

радови

који

В. Вујић чита

из немачког

републиканског писца Густава друштву , држави и науци ; Живко

Хаос у вери , Шокорац расправља о женскињама , чиновничкој гор дости и сиротињи раји ; Лаза К. Лазаревић , доцније Струвеа

прослављени писце

;

приповедач

преводи

се Хекел

српски

,

преводи

модерне руске

и држе се природњачка

преда

вања : „ о спектралној анализи “ и „ првашњи облик наше земље " . Раденик ( 1871 , бр . 2 ) доноси Један предлог

Побратимству :

„ Данашња

стоји оће ли се

у скороj будућности

омладина је свемоћна

.

До ње

да изврши прео

СВЕТОЗАР МАРКовић бражај народу

друштвени

у смислу

или не . Данашња

,

већег

57

напретка

у српском

омладина сад није ништа

она

,

може и треба да буде све “ . Школска омладина треба да дође

у додир

са народом ,

да проучи

његов живот

да

,

упозна његове потребе , тако да својим апстрактним иде јама да реалну подлогу . Ради тога , Побратимство ваља да „ оснује путничку школу за реално васпитање и обра зовање

својих

енергичне

поборнике

У Младој

за ваљане

чланова

сваковрсног

,

Србадији

раднике

( 1871

,

Светозара Марковића ,

Школа укине

, самостална

каква је

и да се место ње у Београду

,

школа " , у духу социјално

на основу

равноправности

би била пуста школа

за чиновнике

којега би

самостални

чланови

и првак велико

предлаже да се оваква

велика

ских начела ,

напретка " .

народног

школске лика

изилазили

и

стр . 175 ) , Марко Пајић , један

од првих ученика омладине

народне

,

Ве

оснује

- демократ

оба пола , која не

но

„ живи

извор

и по друштво

из

“

корисни

.

Београдска

полиција је попреко

гледала сав тај нови

Школи , који је могао постати опа сан по поредак у „ ућутканој Србији “ . 1870 године ми

ток идеја

на

Великој

нистар просвете , поводом једнога превода из Шма jе що влада , читаног у Добратимству наредбу

ректору

гледа све што ћина чланова

Школе да као

Велике

се

чита

на

дружинским

Побратимства

била

Герцена

,

дао је

пре

цензор

седницама

је да

се

Вe

.

друштво

цен пре растури но да се допусти та понижавајућа зура . 1871 дошло је до ђачких немира и затварања

Побратимства . Влада је незаконито била поставила за професора правнога факултета Зарију Угричића , и то

буду

III

обустављена

те

је

,

буду

професорски

,

школи

ако

био против

сурове а

.

школе

већином гласова

,

Предавања

,

казне

великом

и

буду искључени

савет

.

два

,

IV

и Јован Бошковић Павловић државне службе , сви правници

са

године

међу ђацима

Ђорђе из

из

професора отпуштени

изазове незадовољство

влада је схватила као неку побуну

и

постављање

на

насилно

Ђачки протест

све

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

58

ђачке дружине укинуте . Листови у Србији добивају на редбу да о свему томе не смеју ништа писати , и само

Марковић је

Светозар

послао

један

допис

Панчевцу

1

Када је школа поново отворена , великошколци су поку шавали да обнове Побратимство , али су редовно били одбивани џија

“

Влада се бојала тог гнезда и расадника „ бун

.

„ комунаца “ ,

и

хигијенских

и

разлога " :

одбила је ђачку молбу

1873

министар

просвете

је

„ из

нашао

да

нема довољно простране и здраве собе на целој Великој Школи за држање дружинских састанака .

Али што

се није могло

јавно

радило се тајно

,

1871

.

су се

на

Великој

Школи тајна друштва

мале групе у којима

се

живело

„у

и

1872

јавила

цијалистичке

књиге

,

нарочито

комуни " , читале

мале заграничне

,

со

револу

ционарне брошуре руске , учили занати и спремало за „ши рење начела “ у народ . На тајне скупове тих дружиница ,

који су се држали ноћу по београдским предграђима , до лазили су не само великошколци , но и гимназисти , па и богословци

и питомци

Војне

Академије

.

Једна

дружина2 имала је своје седиште у Високој улици

од

тих

број 7 , и њој је припадао и Милован Ђ . Глишић . Познији пи сац Подвале , заједно са својим друговима Живојином Симићем и Илијом Коловићем , ухваћен је у преношењу забрањене Марковићеве Србије на Истоку , и , ухапшен као

тајни агент Интернационале

,

одседео

,

готово

месец

дана затвора у подрумима београдске Главне Полиције . Из тих ђачких кругова , које је Светозар Марковић за своје идеје , кренуто је почетком седамде сетих године неколико листова . 1871 изилазио је Враголан , био задобио „ коме

дељни

бист на знамењу имја Хаџи - Воштац “ , сатиричан не лист , који се борио за „ народ и сиротињу “ , за

,,светлост

лере " ,

и правду " , а

„ улизице

нарочито

2

и чанколизе " .

Милован

1 1871 , бр . 20.

Ј . Скерлић :

п “, шибао подлаце

Ђ.

„ Либералне шва , Лист на коме су радили

Глишић и Живојин Симић

Законитост Писци и књиге

,

писао је

II ,

стр . 4—8 .

у Великој Школи . . Београд , 1907 , књ .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ оштро допао деника

и већ

,

у децембру

је затвора ,

уредник

1871

предавши

59 ,

Ј.

М.

уредништво

Никетић

,

Ра

власнику

Ђури Љочићу . И ако је уредник из затвора по

ручивао

гуња , опанка

да ће се „ у здравље

и крвавијех

српскијех калчина “ борити и даље против „ сваке подло сти и деспотизма " , овај ,, комунски “ лист , насилно угушен , престао је изилазити септембра 1872. Место њега исти људи

,

опет против

јалистички

либерала “ , кренули су соци лист Врзино Коло , који такође није

„ ћифта и

сатирички

био дуга века . Од 1873 неколико великошколаца почело је издавати мали социјалистички часопис Преодницу , којој су од познатијих књижевних радника сарађивали : Ђура Јакшић и Јован Илић , чије старо слободњаштво из 1848 није се могло

гових другова махом

прилагодити

званичном

социјалистичке

ње

либерализму

Иначе , лист је био испуњен од Милована Ђ . Глишића . Преводило

преводима

.

,

се из руске

: Шта је ауторищем у васūи Глуйи спахија од Шчедрина ; роман Швајце социјалистички

књижевности

шању од Доброљубова ,

са руског је преведен и ров Ема . Преводио се даље и Бихнер ( одломци из Силе и Материје ) , и књига Буонаротијева Грах Бабеф и за вера Једнаковаца . У великом , по свој прилици преведе ном чланку Социјални покрет пошав од прве француске револуције излагала се историја социјалистичких доктрина и покушаја у XIX веку . Лист је био сасвим младићски , посао није

ђака

остављених

лазило

самим

себи , и

природно

је да

већ од 5 броја уредништво се на како је „ одзив слаб те слаб , траљав те траљав “ .

имао

успеха

Наскоро лист 1874—1875

,

и

је

,

и

престао

доћи ће до озбиљних После

изилазити ,

Стражом , 1877—1878 и утицајних

двогодишњег

рада ,

,

и

тек

са

Радом

,

српски социјализам

часописа 1872

.

године

,

Светозар

Марковић је могао потпуно бити задовољан својим успе хом у круговима београдске школске младежи . Либерали су изгубили

сваки утицај

мантичарске

и

књижевне

су сасечене до корена

,

на

млади нараштај

и националне

идеје

,

старе

ро

изгледале ђаци не само са Велике школе , но

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

60

политичког

целокупног

идеје

у нове

ушли

су

и Војне Академије у велико

делимично и из Богословије

духовног

,

и

ослобођења . Први апостоли социјализма , први регрути будуће радикалне странке , били су стечени , темељ социјалног

је био ударен , и Светозар

Марковић , поставши духовни вођ целога једнога нараштаја , могао је писати : „ Општи напредак у мислима , који предњачи у развитку народа ,

Упоредо

почели немачки социјалисти

у

се .

година

осећао

радничком

сталежу

доста у

,

у

Шездесетих

радили

“ 1

...

и

оснивањем

су у

и

производњу

про свој после

стварањем група соција

јак коопера

Немачкој

и

,

за потрошњу

за

.

како су педесетих година

образовање као што осталом листи Србији после 1900 године тивни покрет

отпочео

,

реакције од 1848

Он

дружине

пропа

почео

стварајући ,

онако

тим

грађанству

,

рад од прилике задруга

и

потрошачке

и

извођачке

Марковић почео

Светозар

,

Србији

.

у

је

остваривати

ганду међу занатлијама

била

омладином

међу школском који

он је

идеја

Пропаганда

један део програма

моћ

неодољива

се његова

је

показаће

веома скоро

Он иде , лагано , али скоро ,

нас .

са

и код

,

је

се

у

примећава

Фран

која

прибирала

да те

и

.

био

себи поставити

,

је

Он

у

ради

пропаганде морао

је

се

да

које

у

,

нале

је

са

киме

је :

у

од

социјалистичке

?

путева

Прво питање

је

је

.

је

и

,

је

нијих

то

у

су

,

а

и

Русији ученици Чернишевскога стварали прве асоцијације Марковић имао пред очима примере када 1870 дошао Србију сматрао оснивање кооператива један првих најпрактич цуској

идејама Интернацио

своје редове индустријски про

,

,

1871

.

,

Година

.

2.

бр .

1872

говори

Ни

о

Косте Арсенијевића не

типографа

своме раду Марковић ,

Радник

,

1

један тренутак

у

јединим изузетком

за са

У

о

,

и

.

,

ни

је

.

У

летаријат економски развијених земаља Србији међутим била свега једна фабрика индустријском пролета ријату није било помена целом покрету Светозара Марковића нема радника чак ни занатлијских калфи струч

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ ним ,

синдикалним

организацијама

Марковић

,

статку радника -пролетера лије - мале сопственике . У једној он пише

како је оснивање

изазвано

од самих

полемици

„занатлија

и наших

из тога

доба

дружина

било малих

радника

другим сред

„ Каквим

пита се он , могли су занатлије да се помогну него

,

удруживањем ? Или ваљда ваљало

док

радничким . У недо се обратио на занат

произвођачких

газда “ , који у ствари бедно живе . свима

61

се реши

могли

комотно

друге

изгледале

занатлије "

поскапати као

спасу од

их упутити

Поред тога

“.

најбољи

за

да се „ сиромашне капиталиста " , он их je науче на зајед

Марковић

тако је

акцију не Енгелс , у

би они

што су му

начин

‫מ‬ притиска

сматрао као „ прву школу да се радници нички рад и живљење “ 1

И

да чекају

питање у Србији ? Дотле

радничко

отпочео своју социјалистичку но са занатлијама , као Маркс и

са радницима

, када су 1847 у Лондону написали свој . Земљиште за рад било је по , вољно у Београду где је било у знатном броју занатлија , који су у материјалној кризи , услед конкуренције стране осталом

Комунистички

Манифест

индустрије , били готови да покушају ићи новим путем

. До

Марковић је затекао већ основану сто ларско - браварску задругу . Под његовим утицајем , још 1871 , шавши у Београд

,

основане су произвођачке

задруге

:

обућарска

кројачка

,

, и

опанчарска . 1872 основана је коларско - ковачка и седларска дружина „ Ми

.

Статути

свију

тих задруга почињали

потписати удружујемо

су речима :

свој рад и капитал , да заједнич

ким радом осигурамо себе и своје породице се надао да тим груписањем ослободи

“ .2

Марковић

мале занатлије од за

висности капиталиста , да их удружене подигне материјално

уведу на

свет ,

да их да

савршеније

убеди

изуче

занате

„ своју

омладину

у савршенијем у Србији

створи

-ру Владану Целокупна дела , књ .

1 Одговор Д

шаљу

виду

,

у да

алате и машине " , тако да се поступно

темељу задругарства

2

да

„мануфактурна

Ђорђевићу , стр . 11—12 . стр

.16

страни

,

.

морално

III ,

и

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

62

Задатак наших дру велика производња “ . У говору жина , који је држао 1872 у Новом Саду на „ беседи Срба занатлија " , он је овако формуловао своје схватање занатлијских произвођачких дружина : „ Оснивање произво ђачких

задруга

индустрије

у свима гранама производње

удруженим

радом

подизање

,

капиталом

и

уношењем

обртничкога капитала у индустријска предузећа , умања вањем обртничке конкуренције , удруживањем и ширењем СТРУЧНОГ , радничког

Произвођачке потрошачких

,

код

знања

нашег народа

Марковић

задруге

".

није схватао

је и у Београду

,

једномишљеником

заједно

1871 ,

Ђуром

са својим

Љочићем , „ I

пријатељем

Потрошачку

жину “ , која

бији

и

Дру

је била прва кооператива своје врсте у Ср Марковић је написао правила нове дружине , био

.

члан управе Дружина дила

без

и у исто доба када је стварао једне основао

и шта

,

више

је једно време

,

одзив је био добар

,

лично

радио

осам месеца , добро

првих

а промет

класа полако почела се уписивати

у продавници.2

ра

знатан , сиромашнија

тако да се поред главне

,

још две , на Варош - Капији и на Дорћолу . Али ни произвођачке ни потрошачка дружине нису дале оне резултате које је Марковић очекивао , а са продавнице

на

Теразијама

морале отворити

њиме и они које је он повео животариле

и нестајале

.

Произвођачке

навео у чланку Наше удруживање али не и људи . Међу члановима конкуренције

и себичности ,

се међусобно

неповерење

„ Чланови

су већином

1 2

,

1872 , бp . 89 .

,

,

је увек владао зао дух у целом

послу

као што су навикли

опажало

“.

у својим

И Марко

бр . 18—19 . не само одборник ,

кецељу у твоме

Ђорђевић : Отворено

дружине су из близа

он

Било је добре воље

док су сваки за себе радили

Застава , 1872 , „Па ти си био

сам припасивао

и

.

је

и пуна оскудица солидарности . исто онако подозриви и неповер

љиви један спрам другог радионицама

које

из узрока

него

комунистичком

и продавач , ти си заносу “ . Владан

писмо Г. Светозару Марковићу , Јединство ,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ вића , социјалиста

по убеђењима

жине да њима решава и једнакости

социјално

„ на

гроша

парче

или

“,

,

лијске

задруге

стар просвете

када је видео

није

узрока

жина тиња

, занат

да једна

од тих

,

и

мини

дружина

занатлијске

среће

била је и потрошачка дру ако је месечни улог био мали , пет гроша , сиро

И

.

а да

Полиција

.

установама

оснује школу за шегрте . И произвођачке дружине су једна за другом пропадале . Исте такве зле

,

од 10

наднице пропасти

спољашњих

,

„ комунским “

допустио

како се

број чланова

највише

примају

имале су и других

је чинила сметње овим

дру

који су или експлоатисани

Поред тих унутрашњих

.

те

питање у смислу правде

труде да ограниче

увећају број најамних радника радом

који је оснивао

,

, до срца је болело

мајстори - задругари

63

се мало уписивала ,

давања на кредит

,

опстане . Чланови не без жаљења

у толико

задруге

што

није

било

класа не може да

како Марковић пише имућнији , а поглавито

су ,

били

„ већином

,

мање

без кога сиромашна људи

“ , којима једна таква установа није била по Трговци , оштећени у својим материјалним инте

чиновници требна

.

ресима

,

бунили

су се

против

задруге и гледали

на све могуће начине дођу главе се

против

задруге

и

министру

.

да јој

Бакалски еснаф жалио

финансија

,

и

Државном

Што је за задругу било најгоре , није било сигурног и способног особља . Поред несавесно Савету

и Намесништву.¹

сти особља

било је незнања и немара , и задруга је завр шила ликвидацијом , са чистом штетом од 600 дуката .

На кооперативном

пољу Марковић је претрпео

пот

пун неуспех , и за то су га противници злонамерно кри вили , доводећи у сумњу не само тачност његових идеја но и његово лично поштење . Бранећи се од незаслужених напада , он се овако тешио : „ Што су многе занатлијске , као и потрошачке

дружине

да оне нису биле потребне

пропале

,

није никакав доказ

или да су биле

рђаво орга

1 Све те жалбе и решења по њима , Бакалски Еснаф је штам пао у брошури : Нека акша и факта говоре . ( Београд , 1871 ) .

ЈОВАН

64

одржање и развитак организације

организације

Марковић

политичку

дајући

у

био

је

повољном ,

на

благо

таленту

Матице Младе часописима он

често ограђивало

је

чије идеје

За

на

се

,

,

,

у

од којега

,

.

положају

имао отворене ступце неколико листова

,

.

своме

покрета

публицистичком

Заставе Панчевца часописа Србије Србадије Али свим тим листовима

био само гост

том пољу

,

,

и

личним везама

даљи

удвојеном

више

све

политичког

пољу

и

Марковић

акцију

једног

,

раду карактер

и

да

,

.

Видећи

дигне

великог

Марковића

нема шта да ради

дарећи своме друштвеном угледу

су

врло

,

снагом баца јавном

покрета

од

и

ким

био

у

са

правац целог његовог

да се

Тај неуспех

идеја Светозара

значаја по развитак нема

може

умна и

и

чисте економске

теретом

је

сопственим

усиља

Сиротиња

.

тако је велика , да не 1

под својим

да учине

се на

вања ту нису кадра много и материјална

треба

њих нема у Србији . Поједина

, а

да је

за

људи

и

Али

.

способних

... "

низоване

СКЕРЛИЋ

,

би

он је

поми

Србију

,

вратио

једног независног

партијом

“ .

систематски стварао

радикалном

одлучног соција

и

„

,

покретање

који

тај

на

Од првога часа када шљао

се

он тада називао

у

,

био потребан нарочити лист

оно што

је

је

за

.

истим страницама сузбијане потпуно изража вање својих мисли ширење социјалистичких идеја њему

да тек

1

а

и

је

,

је

све препоне

и

И

.

савладају

,

да

снаге

се

о

је

.

за

листичког листа Али посао требало новаца за кон штампи био врло строг требало времена јуна

1871

Раденик први социјали Јужним Словенима но целом Балканском Полуострву Као издавач уредник фигурирао Ђура Љочић али стварни уредник Светозар Марковић главни сарадник душа листа био ,

изилазити

међу Србима

, ,

.

,

:

,

.

стр

,

13 .

,

,

Владану Ђорђевићу

,

,

р

-

д

,

официр Анта Алексић

Мита Ценић

,

,

не

,

.

,

Никола Пашић Павле Ми Јован Алавантић Ђока Мијатовић

Вучковић хајловић

Одговор

једне паре на још Атанасије

су и

,

је

,

је

и

је

који сав тај велики посао вршио без граде Иначе сарадници редовни били

1

и

само

на

стички лист

и

Београду не

у

почне

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

65

Јеврем Марковић , Стеван Поповић , и други врло

оштра , и нарочито

нерасположена

цијалистичком

листу који је почео

после париске

Комуне . Зато

лист

Цензура

.

према једном

је

со

изилазити

сутра дан започео каквим

није

програмом и манифестом , са одређеном политичком бојом и са теоријским чланцима . Од првога броја прешло се на текућа рад ,

литички

дневна питања и ушло се

Србије . Више но у доцнијим Марковић кретао , у Раденику има мене

садржаја

али

,

ипак

не

и доктринарски

чарски

толико

практичним

да

карактер

бива у младим социјалистичким мањим

у

у посредну социјалистичку

,

листовима чланака

сувре

које је

општијега

лист има теорети као што то обично

покретима

и локалним

по

практичан критику

питањима

,

.

Лист пише о

и први чланак

у првом броју говори о школама у студеничком срезу и о оснивању друштва за потпомагање индустрије у Београду . Тај практични карактер у исти мах је умиривао полицију , и давао већега и ближега интереса српским читаоцима , још неупућеним у социјална претресања . Раденик је наишао на врло повољан одзив . Он се појавио , пре свега , у згодан час , када у земљи није било ни

једног

када

је

истински

напредног

политичко

и опозиционог

незадовољство

захватало

листа , и

све шире

слојеве . Лист је био добро примљен не само у круговима младог нараштаја , но и код старијих либерала који су били незадовољни

владавином

Намесништва , и код

при

, и број претплатника , попео се до 1500 што је у оно доба био врло велики број . су Раденика либерални листови дочекали Напреднији са симпатијама . Панчевац ( 1871 , бр . 34) га је најтоплије препоручивао „ свима нашим сународницима с ове стране , кривених антидинастичких

нарочито

елемената

пак онима који су вољни да добију здраве

мове о економским

,

друштвеним

и државним

пој

одношајима

Вршачки Исток ( 1871 , бр . 18 ) , топло га је пре поручивао ,, свима љубиоцима наше народне просвете " , а омладински орган Млада Србадија ( 1871 , стр . 142 ) при знавала је Раденику „ озбиљну стручност “ у економским народа

“.

СВЕТОЗАР

МАРКОВит

5

ЈОВАН СКЕРЛИ

66 питањима онамо

,

,

препоручивала

и

политичких

У

да му

му се практичност

где

је Раденик

се

„ отворе

врата

или теоретичност

назора оспоравала

колико

Ћ

и

његових

буде “ .

наишао

на велике

код омладине и на извесну предусретљивост

симпатије

у либералној

, у толико је био горе виђен код реакционарне

штампи

владе и код реакционарне штампе . Из почетка у реак ционарним круговима мислило се да ће Марковић , познат са

својих

требити

полемика

критика критике једне

либерализма

.

сву своју снагу упо Али када је његова

добила значај једне опште политичке и социјалне када се видело да он озбиљно ради на оснивању

,

крајње

вете , напади „ Комунци

демократске

,

гоњења

“

су

ушли

оних који воле да Скупштини

онда су почеле

кле

,

„ опорочавају

тражили

глас да

,

из Србије и угушењем Радника . у спискове подозрителних лица " ,

гласове " , и за

миравајуће

странке

која су најзад завршена уклањањем

,

Марковића

Светозара

пуштен

са либералима ,

на уништење

власт “ и да шире „ узне су владини посланици у

које

„ мацке “

Светозар

и

„ цериће “ .

Марковић

и

У

јавност

његови

је

другови

спремају Комуну у дунавским земљама и да су већ са ставили спискове богатих људи које треба опљачкати када дође социјална револуција.1

Нарочито је била опасна

оптужба да Раденик припрема обарање династије вића и повратак

Карађорђевића

.

Обрено

Као на подозриве

знаке

је отац Светозара Марковића Радоје уче ствовао у преврату од 1842 и да је био страстан Карађор ђевићевац , да је брат Светозарев Јеврем продужио ту по родичну традицију , да је Светозар у вези са превратником из 1868 Драгишом Станојевићем , и да су око Радника људи из познатих Карађорђевићевских породица , као Јован Милинковић - Алавантић и Влад . Љотић . У оно доба ди указивало

се да

настичкога династичких

терора

,

у Србији онога времена

смутњи људска

вредели , та оптуживања 1

Рад ,

1875 , стр . 133

слобода

где су због

и живот тако мало

су била врло опасна .

У

то доба

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ када је

цензура

Вилхелму

брисала поједина места у Шилеровом Телу , да се не би у њима виделе алузије на

кнеза Михаила

убиство и

67

народној

самоуправи

,

Радниково

,

сматрало

писање као

се

о

слободи

дражење

на

буну против „ народне династије “ . Реакционарни Видовдан , који се специјализовао у династичким денунцијацијама , владин „ шаљиви “ лист Ружа , нису престајали налазити везе између Карађорђевића

је

и младих

„ разбојничку

нападала

1872

у убиству Почетком 1872 за Радник

мена

и

дани .

Цензура

забране

су се

ист

чиновник закону

Ружа као

кнеза Михаила .

саучеснике

су рђави

„ комунаца “ .

банду “ око Радника

такође

је

и људе

штампар , који је по одговорност . О многим стварима

цензурисао

сносио

око њега настали

је била суровија но икада , опо сустизале , и поред полицијског и

није се смело ни речи поменути , а и што се писало било је сакаћено и брисано да се више није могла распознати пишчева мисао . Полицијски агенти премлатили су у једној београдској

улици

Васу

Пелагића

а полиција га као скитницу протерала из Србије . Трговац Милан Вићенти јевић осуђен је на 7 месеца затвора што се код њега ,

нашла једна забрањена књига Светозара Марковића . Ша бачки адвокат Јован Милинковић осуђен је на 13 месеца затвора што је до Обреновца однео један запечаћен па кет Марковићевих књига Неколико чланака . Од про тивника

као што

све очекивати

,

су били

у доба

тадашњи

власници

на мртво

када се

име

могло

се

батинало

„ антидинастичари " освањивали мртви по затво На наваљивање пријатеља који су се бојали за његов живот , Марковић се реши да напусти Србију . У очи дана кад је требао да буде затворен , Павле Михаи

и када су рима .

ловић

га ноћу чамцем пребаци

Србију , Марковић је објавио лази

на Стеву

одступити 1

Милићевића

од постављеног

Радник ,

,

преко Саве . Остављајући да

уређивање

али да се неће

правца " .1 После

пре у длаку

листа „ ни

Марковићева

бр . 37 .

5*

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

68

из Србије , Радник није био дуга века . Простом полицијском наредбом , у мају месецу , забрањено му је

одласка

даље излажење .

Марковић је , тек у својој двадесет и

Светозар стој години

,

отишао

се васпита

у великој

да једе горак леб изгнанички и мучној

школи

ГЛАВА

ше и да

изгнанства .

V

ЕМИГРАЦИЈИ

У

,

-

.

ЖИВОТ У НОВОМ САДУ . ОДБРАНА ОД ДР . ВЛАДАНА ЂОРЂЕВИЋА . ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ РАД МЕЂУ ЗАНАТЛИЈАМА И СОЦИЈАЛИСТИЧКА ИДИЛА .

- ПРИПРЕМАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ УСТАНКА У БОСНИ , БАЦИМА БАКУНИН . „сло И СТАРОЈ СРБИЈИ . ХЕРЦЕГОВИНИ

.

ВЕНСКА СЕКЦИЈА “ ИНТЕРНАЦИОНАЛЕ . СРПСКИ СОЦИ РАЗДОР ЈАЛИСТИЧКИ САСТАНАК У ЦИРИХУ .

-

-

МЕЂУ СРПСКИМ СОЦИЈАЛИСТИМА . ПРОГОНСТВО ШЕВНА КЛОНУЛОСТ .

ду ИЗ

НОВОГ САДА .

Србију , где му је губитак

слободе био у питању , Марковић је почетком 1872 отишао у Нови Сад , који је још тада био врло важно средиште српско , и за опозиционаре из Србије , по поре Напустивши

известан , а живот

ђењу Луја Лежеа , шездесетих и седамдесетих година био

,

опште

је .

полемике

на

једне

о

републиканац био високо моралној личности

После

Ђорђевић

оптужио

а

,

питању

разлога

имао

династијашких ,

,

социјалном учних

Марковића

оптужаба

негдашњи

противника .

Светозара

опозицију Напо

недостатку других најзад Марковића као агента у

се

озбиљна

старих у

против

Владан Ђорђевић

нашао

за француску

Марковић честито није ни сместио

бори

,

.

Др

се

је

да

Још

био

,

леону

Брисел

је

што је

III .

оно

,

ће

кнезу обећава

да

коме

се

у

и

,

се

и

црногорског владара поменуо неко његово писмо кнезу Николи које тобож налази код Светозара Милетића његова династија

вла

СВЕТОЗАР МАРКовић дати

69

Српством.1 Ђорђевић се није зау само на томе , но је додавао опасну оптужбу , због

над уједињеним

ставио

које су тада у династички

тероризованој

Србији

главе

Ја

знам још за једну погодбу са једном другом српском династијом , само што за сад није нужно да кажем "

„

:

,

и

га

и

сам Светозар .3

Светозар

као пуку измишљо

Бор

на

одбио

одговор

али да полиција

,

,

и

-

Д

у

Г. у

„

"

,

,

у

и

.

, у

“ .

„

.

у

Др

Владан Ђорђевић

“ ,

докаже

је

да

изиђе

је

Тај одговор који имао прост лажов де НОВОМ нунцијатор одиста није изишао Србији но Саду виду брошуре под насловом Одговор ру Владану Ђорђевићу на његово отворено писмо Je динству потписом

Србији

да

није допустила да ишта под његовим

као што не допушта

,

нити

,

се

да

тога писма

послао Раднику

је

да

једном

ђевићеве денунцијације да се штампа

надам

егзистенцију

“

ја

помињући

,

тину

поуздано

још

Милетић

вратио своје тврђење апсо да тога писма нема да није ни

признати је

,

Марковић

Светозар

да тога писма нема

ће ,

јер

скоро

се

било

,

није истина

,

је

било.2 Ђорђевић

лутно то

изјавио

је

неког времена

одлучно

...

После

на

врло

га

која је одмах

,

„

...

:

то

летеле

Србији

у

јега могло лако чути почети посао

за

.

свој

у

, из

и

Београда

продужио

и

сматрао

раду

је

у

био тако близу

се

,

који

политичком

,

Новом Саду

своме

ко

тај напад Владана Ђорђевића

једну епизоду је

као

је

Марковић само

.

,

,

, ,

бр бр . . .

,

, ,

.

1872

89

50

56 55 . .

1872

Застава

бр

бр

.

3

Застава

1872

1872

свога

,

,

уметника

борављења

у

политичара

је

са

;

данима

,

писаца

првим

у

2

Застава

,

1

Јединство

4

.

људи

,

круговима

И

у

радо примљен младих

и

је у

и

са

.

је

,

У

Новом Саду Марковић већ познат уважаван лепо предусретнут Он добрим односима Све тозаром Милетићем људима око Заставе он

ЈОВАН СКЕРЛИ

70

Новом Саду

он је

оаза у његовом стољубиву

доживео

,

једну идилу

која

бити

ће

животу . Марковић је ушао у

бурном

го

пензионованога дирек Нинковића , која је била отворена

и угледну српску кућу

тора српске гимназије

са

Србима

Ћ

свију

нарочито

страна ,

писцима

и

јавним

радницима . Ту се Марковић упознао са двема кћерима Нинковићевим , Милицом и Анком , младим , образованим девојкама

и одушевљеним

дове младога зијазмом руског

прогнаника

својих језика

,

,

младих година и математике ,

читао им Чернишевскога

,

биле читале ра

су већ

које

и гледале на њ са свим енту а

.

Он их је поучавао из часовима у слободним

ширио њихове духовне видике

загревао их за нове идеале , упућивао живот “ , стварао од њих онакве жене

какве

у Русији

у Цириху . Де

и

у руским

их

ђачким круговима

у

,

„ разуман

је

видео

војке су пригрлиле његове идеале , и између старије од њих , Милице , и Марковића развила се чиста , платонска љубав , коју једно другом као какве слабости ,

нису признали

али коју су обоје

,

стидећи се ње

носили дубоко у

срцу.1 Под његовим утицајем оне су у јесен 1872 отишле са матером у Цирих , на университет . Оне ће остати његове најдраже ученице су за њега биле вас волим

,

његови 99 чисте

најинтимнији и свете

као моје најмилије

“,

повереници

.

Оне

он им је

и најрођеније

писао : „ ја сестре “ , пот

нежни и пажљиви пријатељ “ , називао их : „ драге моје сестре “ , „ драге Цирижанке “ , „ миле моје усамљенице “ . Он им је писао често , чешће и више но писивао

се : „ ваш

1 О тим односима више се говори у некрологу Милица Тодо ровићка ( Нинковић ) , који је писао , но свој прилици , пера Тодо ровић , у Самоуправи за 1881 , бр . 141. Беноа Малон , по податцима које је добио из Србије , у својој нежности и поетској склоности , готово је опевао ту социјалистичку идилу новог Абелара и нове Хелоизе : „ Та племенита деца , чију љубав је дужност савладала , заслужују место међу великим и чистим љубавницима , чију успо

мену историја чува ; њихов гроб постаће место

побожног хаџилука ,

који ће векови украсити златним легендама својим “, Svetozar Mar kovitch et le socialisme serbe . La Revue Socialiste , 1881 , T. VIII ,

p. 591-592 .

СВЕТОЗАР икоме

,

писма ,

МАРКОВИЋ

каткад по два - три пута недељно

,

71

опширна

у којима им је казивао све што је мислио

Он их је упућивао девојчице

апостолатом , младе идеалисткиње , још дошле

,

поред једномишљеника као и њихови вићевих

,

другови

пред смрт

њиховом

школом

.

су 1874 у Крагујевац , у борбу да буду

Једна

гањане

и протериване брига

од највећих

била је шта ће

Саду је

имао

Марко

бити са девојкама

коју су стварале у Крагујевцу ,

део наследства које је примио

У Новом

интимна

и осећао .

у раду и животу . За њиме , у жудњи

за социјалистичким

готово

,

оставио је њима не само

личних

и

и један

.

пријатеља

,

као што су били људи око Заставе но и једномишље ника , као што је био Ђока Мијатовић , а и другова из Србије који су се са њиме заједно склонили , као Срета Анђелковић и Владимир Љотић . Он живи скромно и пову чено , од мале помоћи које му шаље брат , и оно слобод ног времена што му остаје од рада на Србији на Истоку ,

и писању

политичке

економије

покрета у Новом Саду Као изврши

у толико

,

он

троши

на

стварање

.

, Марковић и овде покушава да занатлијског реда . Тај посао му је

и у Београду

организацију био лакши

што је Ђока Мијатовић био секре

Друштва за Радиност Друштву за Радиност

тар

.

у

16 јануара

јавно

1872 ,

предавање

он држи Сувремена

раденичка начела у односу на наш народ , 1 а на једној „ беседи Срба занатлија “ говори о задатку наших дру жина.2 Он намерава да од Друштва за Радиност , које је било више просветно но економско друштво , створи

неку врсту средишта

за кооперативни

покрет

и

образовање привредних слојева српскога народа у Угарској . Он оснива Српску Обукарску Заједницу у Новом Саду . У току 1872 , листови објављују да ће у Новом Саду изилазити Глас Занатлија , лист „ удру стручно

1 Штампано

у Застави , 1872 , бр . 10—16 .

2 Штампано

у Застави , 1872 , бр . 18—19 .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

72

Срба -занатлија “ ,

жених

Марковића

Светозара

:

који ће донети и два чланка Пропадање занама и домаће

индустрије у Србији и Радничко Пишање . Тај занат лијски покрет осећао се за све време Марковићева бав љења у Новом Саду , све док мађарска влада , која је у то

доба

почела

безобзирно

гонити

Србе

,

нарочито

у

Новом Саду , није забранила и српске занатлијске орга низације и Друштво за Радиност . Своју социјалистичку пропаганду он наставља и у Новом Саду у свима правцима . Он је намеравао да са Ђоком Мијатовићем ту покрене социјалистички политички лист Једнакост , а поред тога и један часопис за теориј ска расправљања социјалних и економских питања . Једна кост је требала да изилази од јесени 1872 , и Марковић

је учинио

све

потребне

припреме

.

Он је намеравао

да

што већи број социјалиста из Србије окупи у Новом Саду , и да , очекујући

боље

вије акцију по српским циљу

политичке прилике у Србији , раз крајевима Аустро - Угарске . У томе

он је хтео да иде у Загреб

,

,

да проучи и тамошње

крајеве и да рад и на њих прошири . Известан број млађих пријатеља агитацију

из Београда упутио је у унутрашњост , да врше претплату за Једнакост . У

и да прикупљају

плану је такође било да се набави једна штампарија

,

која

би се доцније пренела у Србију . Тај план се није могао остварити , јер је требало доста новаца и за кауцију и за прво издржавање листова . Од Једнакости само је изишао угледни број , а за штампарију је сакупљена мала сума новаца

.

Мијатовић

који је обећао да буде

потребно

,

, који је

био

од имућне

ће у тај посао уложити

није своје обећање

одржао

породице

и

новаца колико .

Марковић ипак , у границама могућности , ради онако како је и у Београду радио . Као што је у Београду прикупљао око себе великошколце и стварао од њих апостоле

социјализма

јалистичком 1

,

исто тако у Новоме Саду у

духу васпита гимназисте

Панчевач ,

1872 , бр . 92 .

из најстаријих

соци раз

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

73

реда . Тај посао му ја био у толико лакши што су међу новосадским

се тада

гимназистима налазила два већ пробуђена

: Лазар Пачу и Доброслав Ружић . Утицај Мар ковићевих проповеди стао се осећати , и под његовим личним утицајем образовала се прва српска социјалистичка

социјалиста

сви чланови

су

.

се ...

у

сложе да том ваља зарана

Неколико буду

гимназије

отпуштени

,

стати

пут

из

на

се

...

Ту

дивљати

,

,

...

ти

и

,

интелигенција у Угарској , која ће десетак година доц није извршити стварање српске радикалне странке . Јован Суботић , у последњем делу своје аутобиографије , пише о том малом ђачком социјалистичком покрету у Новом Саду : „ Око 1873 дође Светозар Марковић у Нови Сад Он стане купити гимназијску младеж око себе овој та нова шпециозна наука допадне врло Стану моји ђаци мање учити више изгреда правити понашању

ће

,

али сакаћено

на

које

и

и

најоригиналније

почело

најзад обустављено

и

,

у

Раднику

сопственом

Новом Саду је

најбоље

У

.

штампао

своје дело Србија на Истоку

,

1872

а

се

су

Марковић ради довршује започета дела

агитације

,

и и

је

довршио

најважније изилазити

се

,

Поред образовању

,

те

"

дати усаветовати

.1

се

и

,

су

;

који примером друге кварили неколико тих казнимо лакшим казнама који још давали дотерати неке да чинили који нам посаветујемо укоримо

и

у

су

га

У

.

у

на

је

,

„

).

42 .

.

116

стр

201

.

књ

.

1874

Автобиографија Стр ,

,

1910.

начин

реферата

(

Суботића

Нови Сад

српске

повољног

.

И

хвалећи нарочито

поред

,

Летопис Матице

.

епоха четврта

“ ,

-

ра Јована

-

Д

Живой Лето

,

и

научан

,

2

.

књига

најновије науке

строго

:

1

излагања

“ .2

производ

„

као

.

и

,

.

о

је

у

.

и )

У

.

полиције

(

наредби

је

Новом Саду написао Српском Летопису књ 112-113 штампао своју ра справу Реалан правац науци животу току целе 1872 године писао Начела народне економије или науку благостању То дело понудио штам пање Матици Српској оба референта Миша Димитри јевић Др Михаило Полит Десанчић препоручили по

Пета

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

74 одбор

није смео

економију

,

да прими

изговоривши

и изда једну

се да је дело

и стручно , и да Матица

Српска

има

социјалистичку

сувише

опширно

пречих

ствари за издавање . Тек 1874 изишло је то дело у Београду , трош ком Пере Тодоровића . Све

то

била

је јавна

акција

,

мањи део Марковићевог политичког

У

то време , он , који је доцније

равнодушност , врло велике

завере

,

живо

али то је био само рада у Новом Саду .

оптуживан за националну

радио

је

на

стварању

којој је био циљ устанак у Босни

.

једне ,

Хер

и Старој Србији Као ђак у Петрограду и Цириху и као члан Уједињене Омладине Српске , он је елементима ухватио везе са национално најенергичнијим цеговини

из разних

крајева

су једнодушно

српских

делили

.

Његови политички пријатељи

његово мишљење да српски народ

треба пре свега да буде слободан и уједињен . Преко свога брата , енергичнога Јеврема Марковића и пријатеља из Петрограда извесним

Саве

бројем

својој родољубивој почетак

Грујића

млађих

,

у додир са Србији , који су , у

он је дошао

официра

у

нестрпљивости , једва чекали ма какав

националне акције

.

У

Београду је склопљен тајни

који је прикупљао новац за устанак и припремао чете за упад у Босну и Стару Србију . У београдском одбору нарочито је активан Милош Андрејевић , бивши артиљеријски официр , који је 1872 био у Цириху , живео у друштву руских револуционара , са њима учествовао у покушају отмице револуционара Нечајева од полиције , и који је 1876 погинуо на Јавору . Петар Велимировић обилази Србију и врбује људе , а два његова брата , Јеврем и Стеван , врше пропаганду међу млађим официрима . У одбор

,

Новом Саду је образован одбор , у коме је и неколико либерала , који скупља новац и почиње прибирање доб 1 Радник и Самоуправа , Радник 1881 , бр . 12. О тим рево луционарним припремама , Ослобођење , 1875 , бр . 27 ; Рад , 1875 , стр . 133 ; записка Г. Миленка Вукићевића из 1887 , по причању Пере Тодоровића , и усмена казивања појединих учасника .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

75

Љубен Каравелов , у договору са Србима , спрема устанак у Бугарској . Један делегат одбора иде на Цетиње . Изгледа , тако бар тврди Мита Ценић , који је тада носио тајну одборску пошту од Новог Сада до Бео ровољаца

.

града , да је за целу ствар знао и Блазнавац , и да је бео градска влада била обећала и оружје и новац устаницима . су биле учињене

Све припреме тајно

штампане

знак да се почиње тренутку

,

Новом

су у

чак

и прокламације , и очекивало

Изгледа

.

спречила

српска

Саду

се само на

да је целу ствар у последњем влада , нашавши да тренутак

није повољан за једну револуционарну националну акцију . Организација се растурила , али Марковић и његови дру

гови

остали

устанак

су у

у српским

уверењу

да

треба

што

земљама под Турском

1875 , и у рату од 1876

ти

,

„ космополити

много бољи Срби но многи патриоти Почетком јула

,

пре

дизати

и у устанку

од

“ су се показали

по занату .

Марковић је ишао у Цирих , на састанак српских социјалиста , коме је прису ствовао

и Бакунин , и на

социјалистички После

Цирих је јалисте .

програм

и даље

У

су били

1872 ,

коме

току

је

израђен

први

српски

.

одласка Марковића привлачио

,

Пашића

и Велимировића ,

српске ђаке , нарочито соци

тамо се стекао

приличан број срп , више или мање , сви били социјалисти . Јован Жујовић , Лазар Пачу , Тока Мијатовић ,

ских ђака , који

Ту

месеца

:

1872

су

Радош Нешковић , Михаило Свилокосић , Манојло ( Маша ) Хрваћанин , Ди митрије Стојановић , Риста Данић , Милица и Анка Нин ковић , Драга Јочић , Пера Ђорђевић , и други . Док су Пашић и Велимировић били у Цириху , српски ђаци су били у идејама Интернационале и социјалисти по схва тањима Светозара Марковића ; када су они отишли , млади Таса

Стојановић

,

Стеван

Грнчаревић

,

су остали остављени сами себи , и међу њима је преобла дао чист бакунистички , револуционарни , анархистички

Цирих је тада по речима једног историчара руског револуционарног покрета , био велика школа со

социјализам

.

ЈОВАН СКЕРЛ

76 цијалне

организације "

са великим и са две револуционарне

ђака социјалиста

којима су Русију.1 ном

У

:

штампарије

тајне агитационе брошуре за целу је тада било две главне групе руских

Бакуни

револуционарних , који су ишли за

умерених

и

руских , у

бројем

,

се штампале

У Цириху

социјалиста ,

руске

и Ћ

који су ишли

,

тесној вези са многобројним

за

Лавровом .

Петром

руским

револуционарним страсти и распре њи

студентима , Срби су ушли у идеје , хове . У то доба , велики део руских револуционара је за

Бакунином

и за

,

већина циришких Бакунин само

њиховим

ишао пошла је и

примером

Срба .

је тада имао велику репутацију

најчувенији

, и био не социјалистима , но и

међу словенским

у ондашњем европском револу који је пре Тол ционарном покрету , једини Словенин стоја имао европски утицај , и за којим су тада ишли

један

од главних људи

социјалисти лијански

,

латинских

добрим

је послужио Суворина

и својим као

-

идејама

ретор

младеж . Племић

у револуционарну

,

имао

је

пореклом матицу

и својим

и

, ,

да

све

за

за

неких

та

који

Турге

привуче

животом начела ,

,

и

запаљиву

он се као млад човек и

и

Емилу Золи

бурним

и као мученик

,

-

писаца ,

имена ,

―――――――

у Жерминалу

шпански

Бакунин

.

великих

истога

у роману

крајњим

велики

нарочито

и француски

као модел двојици

њеву за Руђина за

земаља ,

делом

двадесет

бацио година

који се у целој Европи највише бунио и највише страдао . 1848 , он је на Словенском Конгресу у Прагу . Пошто се спасао од аустријске поли са Бланкијем

био човек

ције , у Дрезди је постао нека врста револуционарног дик татора . Ухваћена и затворена у Кенигштајну , војни суд осуђује

га на смрт .

На захтев аустријске

владе ,

окован

је послан у Праг , по том у Грачин и Олмуц , где је шест месеца лежао прикован за стену , и ту по други пут осуђен 1 А. Тунъ : Исторiя революцiоныхъ движеній въ Росciu . - П. Переводъ вѣры Засуличь , Д. Кольцова и др . Стр . 113 . Кро

поткинъ : Записки революціонера

. Т. І ,

стр . 240 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ на

смрт . На тражење руске владе 1851

петропавловску

тврђаву

,

77

буде преведен

у којој је остао до

у

1854 , затим

буде послан на заточење у Сибир , у коме је остао до 1861

.

Те године , преко Јапана , Тихог Океана и Северне Америке , добегне у Лондон , где почне радити са Александром Герценом , који је тада својим звоном ( Колоколъ ) будио Русију . 1863 он потпомаже пољски устанак , и покушава да преко Шведске доведе добровољце . 1864 у Италији оснива Савез Социјалне Демократије , а у Напуљу Међу народно Братство . 1867 је изабран за члана главног одбора Лиге за Мир и Слободу , и покушава да целу Лигу поведе путем револуционарног социјализма . Изи шавши из Лиге , оснива 1868 Светски Савез Социјалне Демократије ( L'Alliance universelle de la Démocratie socialiste

),

и

исте

Интернационали ралистичким

године

у Интернационалу

ступа

својим крајњим револуционарним

У

идејама чини сталну опозицију Марксу ,

нај

образује Јурску ( La Fédération iurassienne ) својих једномишљеника из Француске Швајцарске . Искључен на конгресу у Хагу , повлачи за собом знатан број фран цуских , шпанских и талијанских социјалиста , покушава зад

у сукоб Федерацију

.

и Феде

долази

са

главним

одбором

,

и

у Русији и Италији , најзад последње своје дане проводи у Локарну , у једном живописном малом месту на Лаго Мађоре , у тичинском кантону у Швајцарској , на побуне

имању свога пријатеља и једномишљеника

Својим идејама

Бакунин

се

Карла Кафиера

из основа

.

разликовао

од Карла Маркса , чији социјализам тада је преоблађивао у Интернационали . Он је био за пуну , апсолутну слободу личности у потпуно ослобођеном друштву , и те , у основу Русовљеве , идеје он заступа , по речима Емила де Лавлеја , „ са

Татарина " . кратије суда

једнога

емфазом

Програм Светског

садржи

, бирократије

дација и свих

источњака

све

његове

и плаховитошћу Савеза

идеје

:

Социјалне уништење

једнога

демо државе

,

полиције , војске , свештенства , ликви свију приватних дугова , одузимање свију капитала оруђа

,

рада ,

свију

црквених

и државних

имања ,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

78

у корист федеративних савеза радничких и земљорад ничких општина . Тај програм може се извести само општом и великом социјалном револуцијом , и он као своју политичку

и социјалну : „ Што

медецинску девизу

гвожђе не лечи , оган лечи

науке и

“,

да са

„ светим

Хипократову

узима

Он чини , сасвим бајроновски класичних , бунтара " у руској

".

и шилеровски , апологију историји , одметника Стењке младе људе да напуштају

девизу

лекови не лече , гвожђе лечи ; што

Разина

школе

,

,

и гони

да дижу руке од

и Пугачева

„ празне

и спасоносним незнањем

“

иду у народ

Револуције . револуцио како су га звали , који је

да га спремају за дан крваве Социјалне Што је од интереса овај космополитски

нар и

„ васељенски

проповедао

агитатор

",

човечанско

братство

и уништење

ница , имао је известан

словенски

патриотизам

је мало марио

за

Немце

„ немачке

и

тегорију је стављао Маркса

,

тих симпатија

Још

за Словене

.

кету пољских револуционара

свих .

гра

Као што

Јевреје " , у коју

ка

исто толико је имао нарочи 1847 ,

у Паризу , на бан

из 1830 године

,

он је тражио

свију словенских народа који стењу под јар мом туђинским " . 1848 , он је уверен да Словенима пред стоји велика улога у будућности , и да они имају својом свежом крвљу да оживе заморено тело старе Европе . Он проповеда уништење Аустрије и Турске и „ опште словенском борбом “ стварање једне „ Велике и Слободне „ ослобођење

Свесловенске

Федерације

опште

словенске

патија

за Србе , и на

“,

израз

снаге “ . Бакунин

Конгресу

„ једне

је имао нарочитих сим у Прагу

„ ослобођење

Словена испод турског вом благородног народа српског “ 2 1

и нераздељене он је

јарма “ ,

тражио

„ под

заста

Програм „ Савеза “ налази се у Mémoire présentée par la iurassienne de l'Association internationale des Tra

Fédération

vailleurs à toutes les fédérations de l'Internationale . Sonvillier , 1873 . Pièces justificatives , p . 38. Историја Јурске Федерације на стр . 221 - 285. -— Детаљна историја Јурске Федерације , James Guillaume : L'Internationale . T. II , p . 232-356 , T. III IV . 2 Письма М. А. Бакунина къ А. И. Герцену и Н. П. Ога реву . Предисловіе М. П. Драгоманова , стр . LVII .

-

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ И

ништа

није

природније

ликим симпатијама

пратио

79

но да је Бакунин

нови

социјалистички

са

ве

покрет

међу Србима , један од најранијих и најживљих соција листичких покрета међу Словенима у опште . Са Србима он је и раније имао извесних веза , и његов руски био граф помиње како је 1862 у Лондону груписао око себе Чехе и Србе , и како је у то доба одржавао преписку са Београдом.1 На конгресу Интернационале у Базелу , 1869 , аустријски

делегат Најмајер

утицај који

треби

да „ упо

позвао је Бакунина

има да доведе

словенске

раднике да

покрету “. Већ идуће го ступа у везу са српским социјали

узму учешћа у социјалистичком дине

,

1870 ,

Бакунин

стима . У договору са Светозаром Марковићем , новембра 1870 , Петар Велимировић ишао му је у Локарно , и два дана

провео

код

њега

у разговору

о

социјалистичкој

акцији међу Словенима у опште , Јужним Словенима на посе . Од пролећа 1872 , преко руских револуционара у Цириху , ступа са њиме у везу српски ђак Манојло Хрва ћанин

.

У

Бакуниновом

је Хрваћанин

је остао код њега до новим

писмом

нештампаном

дневнику види се да , да

њему у Локарно 13 маја 1872

долазио

16 маја , и да је , са једним

отишао

у Нешател

Бакуни

Гијому , који је

Џемсу

био душа Јурске Федерације , и учествовао на конгресу те Федерације у Локлу 19 маја исте године.2 Од лета 1872 године Бакунин увлачи и Србе у своју међународну социјалистичку организацију . Његов Светски Савез

Социјалне

Демократије

као Интернационала бонарска

друштва .

, и

У

и

јавно

као ранија талијанска

кар

био је организован

тајно

њему је било

три

врсте

секција

.

Прву су сачињавала „ Међународна браћа “ , њих стотина на броју , вође покрета , који су се међу собом знали , али 1

Письма М. А. Бакунина

2 Податци су по писмима

људи у Интернационали

,

стр .

LXXII

- LXXIII

Џемса Гијома ,

и у Јурској Федерацији

.

једнога

од главних

, писаним писцу

ове

књиге . Џемс Гијом их је давао по својим забелешкама и по Баку ниновом нештампаном дневнику , који му је , за ову прилику , дао на употребу Бакунинов

биограф Д - р Макс Нетлау .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

80

који су остајали непознати осталим члановима Савеза . Другу секцију сачињавала су „ национална браћа “ , које бирају „ међународна браћа , и који имају да спремају и воде револуцију у појединим земљама . Трећу секцију образовале су обичне присталице , прости чланови »Савеза “ , који улазе у месне организације и сачињавају велику војску Револуције . Једну од тих националних секција , " коју су махом сачињавали Срби , створио је Бакунин преко својих људи у Цириху . По сећању и по писменим податцима Џемса Гијома , Бакунин је у пролеће 1872 основао прво тајну групу „ Словенске Браће “ , коју су сачињавали 9 лица , међу њима и Хрваћанин корисност " Бакунин

Потом ,

рима .

у

чију је

,

„раденост

препоручивао

јулу

основао

,

преданост

и

руским револуциона

је

такође

групу

тајну

Браће “ , а у августу Словенску Секцију Интер национале.2 Лето 1872 године он је провео у Цириху , „ Српске

организујући

своје

нале у Хагу ,

где је

њега

и Маркса

ских и српских

присталице имао

,

ција

сачињава

.

Програм секције

у четрнаест

излаже и главне

је пропаганда

тачака

,

који је на

написао

идеје и посебне

начела

револуционарног

народних снага у словенским

ће се борити

подједнаком

и немачког

стично -револуционарни

Сек

2

“.

програм

",

.

„ Усвајајући

Секција

анархи

тражи

Программа славянской секціи Интернаціонала

налазе се у књизи Драгоманова 3 James

и

Она

енергијом и против руског пан

пангерманизма

1872 , и податци руског револуционара

499-503 .

јој

социјализма земљама

: уни

1 Emile de Laveley : Le Socialisme contemporain . Sixième tion . Paris , 1902. P. 232—233 .

рихѣ

Ба

сам

погледе .

саставни део Интернационале , и циљ

организација славизма

Интернацио бој између

У Цириху је стално био у кругу ру социјалиста , и једно време и становао је

језику

кунин

одлучан

.

код Манојла Хрваћанина француском

за конгрес

да буде

Ралиа

о самој

édi

въ Цю Секцији

Письма М. А. Бакунина , страна

Guillaume : L'Internationale , T.

II ( Paris ,

1907 ) , p . 301

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

81

штење свију

влада , сваког јуридичког права , сваког

конодавства

и владавине

породице

,

једнице

рада

личности

озго

организацију

међу собом

везују

живота

путем

удруживања

или

на

и национално

,

за

и правне

за

основу

слободних

општине ,

независне

обласно

,

својине

народног

и својине ,

у асоцијације

личне

,

које

се

у велико брат

Секција целога човечанства . Словенска ско удружење исповеда материјализам и атеизам , бори се против свих званичних

религија

свима његовим штује

позитивне

лике полова правност

хоће

,

појавама науке ,

научно

,

уништење

образовање

.

уђу у велику

народи

Интернационала једнакости

хоће

и општег

међународнога

у

да

секција ради да

човечанску

оснује

равно сло

Она је за пуну

човека и жене . Словенска

венски

идеје божанства

Она тражи слободу савести , по и тражи за пролетаријат , без раз .

породицу

,

коју

слободе ,

начелима

на

братства . Што се тиче организације

социјализма

Секција неће цен

Словенска

,

трализовану власт какву има главни одбор Интернацио нале у Лондону , не признаје »званичне истине , ни једно образне политичке програме личности ника лога

секција

,

Словенска

против

јем

„ пуну

у економској

експлоататора " .

солидарност

борби рад Из тих раз

Секција усваја начела Јурске Федерације

и улази у њену средину ниновој

но само

и федерација

свију земаља ,

“,

Словенска

.

У

Секција

поверљивој

преписци

од тада обележава

Баку бро

се

121 .

Што

се тиче

самога

унутрашњега

рада

Словенске

који је тада у Ци риху живео под именом Рулев , даје ове податке . Први одбор сачињавали су пет лица , сви Руси : Бакунин , Рали , Голштајн , Александар Елзниц , Рос . Бакунин Владимир Гијом ( Џемс је ставио у дужност Ралиу , Љермонтову Секције

,

Бакунинов

друг

3. К. Рали

мисли да је то био револуционарни

,

псевдоним

Манојла

Хрваћанина ) и још једном руском револуционару , да уђу у посао са „ Словенима , који се находе у Цириху , као елементом

преко

у Кнежевини СВЕТОЗАР

,

кога се могу ухватити

са Хрватима ,

МАРКОВИЋ

Чесима

,

везе

и Србима

са Србима

из Војне 6

ЈОВАН СКЕРЛиЋ

82 Границе

Нарочито је тада међу Србима

“.

важнијих

руских револуционара

Александров Београд

,

Нови

и

у току

и који је

У

Сад .

радио један од

који се крио под именом и

1872

лето 1872

долазио

1873

у

створена је Словенска

у којој је било 12-15 чла , један Хрват и један Чех . , из Србије студената нова махом Од Срба Рали помиње М. Е. (Маша Хрваћанин ?) , Г. С. из Ваљева ( Таса Стојановић или Стеван Грнчаревић ) , Св . (Ми хаило Свилокосић ) . П. (Петар Велимировић ? Никола Па шић ? ) , „један од вођа српских радикала " , био је на са станцима , али не као члан , и прешао је на страну „ марк систа “ Светозара Марковића . Рад Секције није био много ( „ Словенски

Секција

обилан

Секција

.

је

Савез

“ ),

послала

своје

делегате

локални

на

конгрес Јурске Федерације у Шо - де - Фону , 18 августа 1872 Као делегати су отишли

:

Бакунин , Рали

,

Софија Барђина

. ,

Владимир Голштајн , и још неколико Руса и Срба . Секција је такође имала два делегата на међународном конгресу

Јурске Федерације у Сент - Имје . У Србију је слала књиге Бакунинове Государственость и Анархія и Анархія йо Прудону и брошуре венске Секције

,

Федерације . Чланови Сло воље Бакунинове , учествовали

Јурске

и преко

су у покушају отмице Нечајева у премлаћивању

члана главног

,

полиције

Бакунинова одбора

,

Интерна

нај

растурили су се и напустили Цирих у току 1873 ;

се међу собом

теке и штампарије Бакунином

и

про

Секција није била дуга живота . Срби , бар они

.

активнији

Руси су

од циришке

Циришком Језеру

Никола Утина

тивника ционале

на

.

,

Августа

љуто завадили

1873

око једне

библио

дошли

у сукоб

и са самим

Словенска

Секција

је престала

и најзад

не

Ја ,

17

,

а

...

постојати.2 Сам Бакунин после тога прекида који га је јако болео писао је y Journal de Genève : „ Доста је осећам више ни снаге можда ни потребног уздања да

у :

,

са

р .

)

,

(

T.

,

:

94-96

.

,

79-81

,

" .

-

2

-

.

у

,

у

„

1

Бакунинову дневнику под августом стоји записано Срби код мене Полазимо 1.40 Русима праћеним Србима Шо де Фон James Guillaume L'lnternationale III Paris 1909

Ја

...

,

је и су

на

ја

Цириху 1872 Светозар Марковић у

о

,

вези

на у

тиме

раду Сло

Интернационале коме

кон

узели

.

и

Бакунин

и

учешћа

изворима

Цириху

грес српских социјалиста

66

миру

Секције

.

Јурске Федерације

руским

Српске

83

нећу реметити више

оставим

Са

,

зна

или боље рећи

у

и

нека

се

Толико венске

се

мир

,

ничији

по и

Сизифов камен

котрљам и

још

...

МАРКОВИЋ

СВЕТОЗАР

у

.

.

.

,

2. )

су

на 1. )

а

о

и

,

се

и

,

.

постала насиљем укупним догово ром целога народа

Да државе нестане ње ступи феде рација слободних општина на основу слободног дого вора које постале удру жењем на основу слободног договора између појединих личности умног физичког подједнако рада којим сигурава сваком члану умни материјални раз морални место

,

,

не је

и

а

је

ИСПОВЕДАМО

:

.

І.

ДРЖАВА

је

1. )

,

2. )

да

ПАРТИЈЕ

СРПСКЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ

МИ

јачих

је

,

Јурске Федерације

данашња држава тајно организовано друштво против народа т.ј. организо вана непривредна класа љу ди за пљачкање привредних људи

тог лета био

утицајем

и

,

вагантан програм Социјалне Демократије

Да

који

донесен овај екстра рђава копија програма Светског Савеза

под његовим

ПРОГРАМ

Бакунин

,

присуствовао

је

,

Цириху

и

станку

и

,

је и

.

у

се

,

По ранијем решењу српских социјалистичких група Цириху почетком јула Из Новог одржао тај конгрес Сада као делегат дошао Светозар Марковић Са

и

га

со

,

је

је

је

.

,

и

.

је

,

,

и

,

и

журналисте

,

и

,

а

и

,

3. )

3. )

у

постављени

Да закључке треба да или ста врши одбор који лан или се за сваки поје дини случај бира Одбор увек одговоран за своја дела друштву које целоме изабрало може смакну ти свако време у

ор

се

.

Витак

Да она одржава ганизацијом војничке силе којој старешине поставља војничка власт која их на грађује аванзује даље одр жава се организацијом чи новничке класе која та кође зависна од врховне вла судије сти од које су попови учитељи кметови

.

,

књижевници научњаци ит.д. плаћени 5. )

*

4. )

Да свако предузеће сваке радње треба да буде договором свију чланова оп 6

и

од

4. )

Да она таком органи зацијом изнуђава народа сретства за свој опстанак

ЈОВАН СКЕРЛИ

84

своје издржавање у виду разних пореза . 5. ) Да сваки покушај на рода да поправи своје стање влада угушује оружаном ру ком , изазива грађански рат .

II .

ЕКОНОМСКИ

Ћ

пптинских ,

према усвојеним основима ; сретства за оства рење друштвених закључака одобравају се целим дру ШТВОМ .

ОДНОШАЈИ .

с ' обзиром : 1.) Да данашњи економ ски одношаји имају у виду интерес капиталиста ; почем је данашња приватна про дукција узрок , што се рад ник , произвођач , налази у економском и ПОЛИТИЧКОМ ропству и да је радња , а по томе и радник , у данашњем економском положају само еспап , јер се он награђује само надницама , нема ника квог уплива на зараду . 2. ) Да давање и опреде љивање рада припада поје динцу . 3. ) Да иницијатива произ водње у земљорадњи и ин дустрији припада појединцу и да каквоћа и коликоћа за виси од конкуренције и воље појединаца . 4. ) Да елементи и сретства за производњу ( капитал , а лат , земља ит.д. ) припадају појединцу . 5. ) Да средства за саобра ћај ( железнице , пароброди , путови ит.д. ) и сретства за ( кредитни заводи , кредат банке , акционарске дружино ит.д. ) служе само капитали сти , а не народу , и 6. ) да се међународна из мена продуката експлоатише у виду разних царина у ко рист владе и капиталиста .

III .

БРАК

И

1.) Да економски одношаји имају у виду интересе рад ника и по томе : да се при ватна својина и приватна продукција замењује зајед ничком својином и произ водњом ; да је економска је диница општина , и да се на града радника састоји у томе , што се свакоме подједнако умни , морални осигурава развитак и материјално бла гостање . 2. ) Да давање и опреде љивање рада припада оп ШТИНИ .

3. ) Да се каквоћа и коли коћа производње опредељава договором између општине .

4. ) Да сретства за произ водњу ( земља , капитал , алат ит.д. ) припадају општини . 5.) Да се умножење и у напређење сретстава за са обраћај опредељава догово ром између општине а на место кредита долази соли дарност међу општинама . 6. ) Да међународна измена продуката има за цел да олакша производство и опре дељава се договором међу народним , а не конкурен цијом .

ФАМИЛИЈА , НЕГОВАЊЕ , ОБРАЗОВАЊЕ ДЕЦЕ . с ' обзиром

Да су данашњи бра кови (фамилија ) једна форма 1.)

ВАСПИТАЊЕ

И

: 1.) 2. ) Да полни одношаји

мушкиња

и женскиња би

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ ропства , јер се њима држи половина човечијег рода у потајној потчињености друге

ПOЛOВИHе . 2. ) Да

је фамилија само

стална јединица одвојена од општине и друштва , и по то Њени да су интереси противположени интересима друштва и народа . 3. ) Да је гајење и васпи тавање деце зависно од срет става и увиђавности фами лије . 4. ) Да се суштаствовањем фамилије условљава нејед накост у васпитању и спо собностима и различност у убеђењу , већина се целога народа оставља без васпи тања и образовања .

85

вају

без икаквих претходних формалности , осим свакида ње узајамно љубави , која их

једино може за неко време или за навек везати , али без оснивања фамилије .

Ме

5. ) Да је данашња система васпитања у рукама владе и служи као сретство за одр жање друштвеног поретка ; из данашњих школа изила зе попови , чиновници , офи цири , професори , учитељи ит.д. све што треба влади ; даље из њих излазе техни чари , журналисте , пронала зачи , трговачки помоћниЦИ ит.д. све што треба капита

3. ) Да је гајење и васпи тавање деце општинско .

4. ) Да неговање и васпи тавање буде подједнако за сву децу а тако исто и оп ште образовање , јер је основ за све гране радиности , само је занатско образовање у то лико различно у колико би ва специјално . 5. ) Да се сваки васпита , изобрази и изучи , једном речи да се потпуно спреми за привредног члана дру штва , који дакле неће жи вети на рачун других .

листи .

ПРАКТИЧКИ

ДЕО ПРОГРАМА .

С' ОБЗИРОМ НА ИСТОРИЈСКЕ УСЛОВЕ У КОЈИМА СЕ НАЛАЗИ СРПСКИ НАРОД , СРПСКА СОЦИЈАЛИСТИЧКА ПАРТИЈА ИСПОВЕДА : 1.) Да се српски народ не може ослободити социјалног ропства докле се год не униште државе : Турска , Србија , Црна Гора и Аустро - Угарска . 2. ) Да српска соц . партија може извршити социјалну револуцију на балканском полуострву и Југу Аустро - Угарске само у свези са социјалистима свију народа који на томе простору живо ; по томе она мора тежити да се образује савез социјалиста на балканском полуострву и Југу Аустро - Угарске , и да се она сама организује као одељак те партије . 3. ) Да срп . соц . партија не сме ступати као пар тија у свезу с никаквом несоцијалистичком странком 4. ) Да поједини чланови њени као засебне личности могу ступати у свезу са другим партијама , ако би ове странке својим радом или положајем могле штогод допринети да се покрене револуционаран покрет коме тежи срп . соц . партија , али само са одобрењем партије .

,

.

ЈОВАН СКЕРЛиЋ

86

5. ) Да је за развитак соц . револуционарних идеја у маси српског народа неопходно : да срп . соц . странка проникне и обухвати све радничке дружине , које су се у нашем народу образовале потребом радника . 6. ) Да је неопходно устројити практичку пропаганду и проникнути у сам живот српског народа , схватити све његове ваљане особине , развити их и усавршити , и на ту цељ по требно

је :

је сваки члан партије соц . обвезан знати буди какав занат , како би могао живети својим телесним радом ; а тако исто в .) да је сваки члан соц . партије обвезан ићи у свако доба у народ , кад то потреба изискује , ступити као радник у радионице , оснивати нове радионице , устро јавати их , ит.д. 7. ) Да је за развитак соц . идеја у маси неопходно : за хватити у своје руке основно образовање и распростирање просвете ит.д. , а нарочито организовати учитеље основних школа у један одељак соц . партије . 8. ) Да је неопходно распрострањавати соц . пропаганду међу осигураним делом српског народа , нарочито међу омла дином што се учи 1 а .) Да

Улога Светозара Марковића социјалистичког ,

српског

била је мала .

програма

у израђивању тог првог

или боље рећи анархистичког

Он у опште

није марио

за

Ба

кунина и без околишања стављао га је у категорију „ не донесених социјалиста “ , исто онако као што га је Маркс сматрао за кунином

„једнога

од највећих

незналица на земљишту

Срби занели Ба , њему је био ближи Лавров , који је у то доба

социјалне

теорије

“.

Ако су

се циришки

проповедао умерен , еволуционистички социјализам , много полагао на велики утицај „ цивилизоване мањине “ и на њен рад на моралном и духовном

подизању

народних

маса , у

својој вери у корисност политичке акције , у уставност и у локалну самоуправу , често се приближавао радикалним демократима , којима је шездесетих година и припадао , и који је у руском социјализму бољи

представник начела

оног времена важио као

„ поступности

“2

У

нај

једном писму

1 Овај програм штампан је у Животу , за 1906 ( књ . І , св . 10 ) , са белешком уредништва , које је мислило да је програм писао сам

Светозар Марковић . 2

Біографія Петра Лавровича Лаврова (Очеркъ Рабочаго Знамени . 1899 .

и дѣятельности ). Изданіе

его жизни

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ ,

из Крагујевца , писаном сестрама Нинковићевим штеним

,

крајем

87

или почетком

1873

1874 , „ по

Марковић назива Бакунина

,

али апсолутно неспособним

организатором

и врло

неумешним револуционаром “ . Он потпуно усваја Герце ново мишљење , који је Бакунина сматрао за добра и од

,,, али большая Лиза , српски : велико дете “ . Он је био противан да се социјалистички програм прави у Цириху , далеко од средине у којој треба да се изводи , и то са чисто теоријскога гледишта , без обзира на прак важна човека

тичне потребе

српскога

живота

јалисти му нису изгледали

.

Циришки

озбиљни

,

српски

и он сматра да

Бакунинову теорију не зна ниједан У једном писму Николи Пашићу , од

соци целу

циришки

Србин “ .

2 октобра

1872 , он

вели за „ Цирижане “ да „ нису били на чисто ни са ментарним цији

,

начелима

а овамо

начелно

за акцију

уједињени

,

еле

револу

и социјалној

су хтели таку партијску

да су одиста

дисциплина

о социјализму

дисциплину

па само треба

,

као

чврста

“.

На самом састанку Марковић се држао готово па . Он је пустио да се и ради и донесе тај „ празан Бакунинов програм " , не хотећи да се замери друговима ,

сивно

не желећи да се његове

,

и опортунизам са Бакунином

,

примедбе

нарочито чији је

сматрају

лични

као млакост

да дође

избегавајући ауторитет

био

у сукоб

огроман

и

који је , по речима људи који су га познавали , имао моћи да опчини људе и да их поведе где хоће . Марковић се ограничио

да учини

три или четири примедбе

,

и изјавио

да цео тај програм сматра само као један нацрт . Своје интимно мишљење о програму казао је у једном писму

Николи Пашићу , писаном грешка

5 августа 1872 : „ Наша је по била што се хтело да се програм прави у Цириху .

Али у тој погрешци сви остали .

ложио да

Ја

ја сам учествовао

сам пак доцније

се тај програм

толико

то увидео

,

колико и

кад сам пред

сматра само као пројекат

,

а да

одлучни програм прави тек у Србији . Али онда je већ било доцне . То смо ваљали казати пре , па и не пре

се

тресати програм

тако . Онда би врло лако одбили

Баку

ЈОВАН СКЕРЛИ

88

нина . Овако Цирижани програме

ја

био

за српску дошао

већ поцепани

У

су већ били узели на се да праве

социјалистичку

имали су већ између себе ,

ја признајем

осталом

Ћ

нисам одма одлучно

два

партију

ма да се против

Ја

не разуме .

другим

стварима разговарам

и

били

то

а

Бакунина

,

је

.

што

и што ту

кад у њима да са њиме сасвим о

сам мислио

,

а не о организацији

,

су

још то покривало

нисам казао да се не меша у српске ствари ништа

кад сам

и

програма

једну погрешку ,

устао

;

српске

партије . Тако сам и требао да му одма наше одношаје , и то би сигурно учинио , те

револуционарне определим неби дошли

многи и многи

су само произвели снебивајући

раздор

се пред

После

.

разговори

А

ауторитетом

Бакунина

, међу циришким

састанка

и приговори

,

који

ја то нисам просто учинио “

.

Србима

и у малом

социјалистичком логору настао је раздор . Циришки про грам , претеран и неостварљив , остао је мртво слово на хартији Саду

пропаганда у Србији и у Новом у оном смислу и правцу како је мислио

а социјалистичка

,

водила

се

Марковић . Са једне стране остали су непо бакунисти , Таса Стојановић , Риста циришки мирљиви Данић , Ђока Мијатовић и остали . Са друге стране , Све тозар Марковић , Никола Пашић , Пера Велимировић , Светозар

Влад

.

Љотић , Срета Анђелковић

сестре Нинковићеве

а од

,

„Цирижана

и Пера Ђорђевић . Између

“ две

два табора

дошло је до оштрог сукоба . Бакунисти су , новчаним сред ствима Ђоке Мијатовића , још раније били набавили штам парију

и хтели да отпочну самосталан рад . Један од њих

,

у име тане “

свију изјављивао

који

нису

вишу буржоазију од

стичке

,

све

оне

непријатеље

заступао . листичке

ствар

“.

полу

сматра као На једном

из социјали која стварно није ни постојала , Светозар је

састанака искључен

Марковић , који је социјалистичку који је

„ социјалисте

револуционари “

и „ природне

бакунистичких странке

да

„страсни

социјализма

„Цирижани

пропаганде

"

једини

су хтели

заставу први понео и озбиљно и истински

да све послове

узму у своје руке

,

соција

чак су са Баку

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

89

утврдили неки план о револуцији у Србији , и преко лета 1872 Риста Данић и Маша Којић долазили су у Србију да шире бакуниновске идеје , али су на брзо увидели да не могу ни маћи без Светозара Марковића нином

и његових гоњења

Пашићу од

И

1

У

свађа и међусобна ,

и

про

у писму Николи

28 августа 1872 , писао је : „ мене ово узајамно

ако

пролазило

секташка

су дирала Марковића боли “ .

страшно

пљување

Та

другова.1

много

време

које

на празно бакунистичким

је

провео

Марковић

,

круговима

се

у Новом Саду није рђаво осећао . Пре

у Швајцарској

за дуже

време

одржавала се илузија о озбиљности бакунистичког покрета међу Србима . 1872 у Србији су имали да изврше социјалну револуцију Риста Данић , Таса Стојановић и Влада Милојевић : први од њих је свршио као консервативац , други као шпијун краља Милана у Швајцарској 1900 , а трећи као уредник шаљивих листова . Bulletin

Јурске Федерације

( број

од

9 маја

1875 )

бележи

како је

српска

полиција забранила „ једну револуционарну брошуру на српском језику , у којој се предлаже „ да се истребе што пре сви владари и сви попови , и да се на рушевинама старога друштва подигне фе дерација слободних општина “ . Bulletin додаје : „ револуционарно идеје

, онакво какве су формуловали

Париска

Комуна

буржоазија

прокрчили

конгреси

су себи пут чак

Интернационале у земље

које

и

наша

обично сматра за полу - варварске “ . 1875 године почела

изилазити у Смедереву Народна воља , лист за науку и поли тику “ , од којега је изишло свега неколико бројева . Тај ефемерни

је

лист дошао је после исто тако ефемерног листа Браничева , који је исте године изилазио у Пожаревцу . Око Народне Воље су били искупљени

мало познати људи ,

борци другог и трећег реда ,

и лист је у ствари само био одјек крагујевачког Старог Осло . бођења , са програмом : „ потпуна народна самоуправа , народна сло бода и народно благостање “ . Уредништво се обратило органима нове Интернационале : „ Помозите нас вашом моралном потпором да идемо тим путем који води триумфу наше заједничке су уредници објавили

ствари “ . Кад на страни да им је лист угушен , Bulletin jo

писао : „Влада им је оставила сву слободу да продуже свој лист , али је дала на знање уредницима да ће их пушкарати ако лист изиђе “ . Известан број руских бакуниста који су учествовали у херцеговач ком устанку 1875 мислили су да ће цео покрет добити „ социјали стички карактер “ . James Guillaume : L'Internationale , T. III , p . 271 , 291 , 306 ,

T. IV ( Paris

, 1910 ) , p . 49 .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

90

свега била је материјална оскудица , повећана и тиме што је на њега пало да плаћа менице учињене

ради покрића

трошкова Радника . Братова дарежливост , која је годи нама трајала , имала је граница , а он није био човек који је могао живети од милостиња и позајмица . Он одбија помоћ и циришких и новосадских пријатеља , и живи у невољи , станујући са још тројицом другова у једној малој соби

без сигурности

,

99 Често

леба

који

пута бивало

имао се

својим

са

да ће је ,

сутра

имати

прича његов

пријатељима

у невољи обратио

“1

шта

биограф

,

да једе .

да није ни

Једном пријатељу

на њ , одговара

,

он 28 новембра

„ Вере ми , по нама јешћеш и калдрму “ . Поред тога , дошли су и напади са свих страна , и од непријатеља који га нису штедили , и од пријатеља који су га сумњичили . Циришки бакунисти ушли су у

1872 :

отворену

против његова „ шефовања “ , и као мла искључили га из странке . у Београду се

побуну

ког социјалисту

на њ дигла читава хајка

у лето

1872 , био

мери да омогући се од оптужбе

је то како

писмо је

,

поводом

једнога

писма које је ,

У томе писму , у на и рад у Србији , бранио

писао Блазнавцу . себи повратак

да је спремао преврат у земљи

злоупотребио

,

и на све стране

Марковић , да би себе опрао

своје политичке

другове

,

.

,

Блазнавац причао

денунцирао

је све

Либе

па чак и рођена брата .

рали су ту оптужбу приватили и ширили је на све стране

Што је најгоре

и сам Јеврем Марковић

,

је у

.

неколико

Марковић , раздражен и у очајању , тражио је да се то писмо у целини објави , и да се цела ствар изведе на чисто . Блазнавац и противници нису то хтели учинити , и продужавали су свога противника и даље поверовао

.

Светозар

вући по блату . Крајем

1872

вом Саду ништа

код њега настаје морална криза се није

могло

радити

,

.

оскудица

убијала вољу и полет за рад , а у Србији противници користили

његовим

1 Ослобођење

одсуством

, 1875 , бр. 27 .

и расулом

У Но му је су се

у малом соци

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ логору ,

јалистичком

и без обзира

91

и поштеде убијали

му

годинама течену моралну репутацију . У писму сестрама Нинковићевим , 25 децембра 1872 , он пише : " Ја сам , као што

већ

стои

приметили

поодавно

,

страшно

раздражен

.

". .

и

;

у

се

,

.

је у

га

Најтеже

учинити

у

на

то

,

:

се у

и

у

.

8

сносан

што

сметње

у

.

ја

,

су

Ја

.

у

се и

оба

Али

највише

о

томе

се

сам

Да

,

.

на

би ,

.

Србији

у

,

и

je .

сми

фебруару .

прстима

.

једном месту

Он

Да би

до Земуна

највећем

.

силази

пише се је

би

.

у ,

грчеве

пријатељима

приликама

дело

и у у

рад

у

може да седи

мрачним

цртања

“ .

у

одмах

баца

тако да добија

београдским

место

треба

пута

је

ноћу

се

,

и

приводи

науке

Управо

дуго

леба

пример

онако

uocao

на

.

Мoj

и

дуго

грозничаво

,

са

не

одлуку

не ,

,

Ту овим

затворен

добијем

математичне

он

суплента

и

о и

да ,

занимање

или реалци за

у

гимназији

рио мало

састао

пише

1873

бити

је је у

.

како

али немам другога

узнемирен

врати

.

наћи

томе премишљао

дању

срећу

суду никакве

ствар била само до тога

мислим

рад

која

јануара

то

Ја

„

.

и у

би

јер нећу правити

мени није стало до тога

У

довољно

Али

писма

Могу комотно напред саставити пре само изрећи Да овде останем нема смисла питању мој материјални опстанак На послетку

ова завода

„

од

рад

земљи

највише

иначе

овде

плента

затвор

је

па

,

није

да

ћу

души

његова

у

,

могуће краћим суду

решава

код суда

лек

изникао

његовој

Он јасно види да тој

човека

ја

где

је

,

затвор

обрани

и

најзад

:

У

Пожаревцу

Ту

кога

себи

један

писму Нинковићевим

издржати

кад могао

клонула

својој намери

тој

смењују

сувише горки

стање иде на горе

ћу

се

.

тлу

душевно

веру

има само из

на

Он

,

родила

.

одају

бољци

Србији

рад

је

тога доба

Србију

на

вољу

душевној

О

раздражење

и

губи

из

он

његово

1873

,

Почетком

и

који би ми иначе били

,

и

многе тренутке

Чамотиња

је

,

је

у

У

...

При мојој великој осетљивости тако је стање права бо лест овој мојој чами Новом Саду ваше пријатељство једино ми мило уживање које ми засладило многе

очајању

ЈОВАН СКЕРЛ

92

од Новог Сада до Карловаца

лутао

у

и Ћ

писмима

„чаму

жали на

Њега силно раздражују

и обратно

и мртвило “ које

Он

“1

га

се

„ поједе “ .

заваде у кругу самих политичких

. „ Најбољи је лек томе посао , пише он у јед ном писму из тога доба . Препирати се у соби и лицити

пријатеља

рати радикализам дувана “ .

У

на грош и два ,

казује своје душевно стање : ми се ни мало . Готов сам на чету и у шуму

,

ни по луле 1873 , он

овај

садањи рад не мили све друго , макар одма у

у соби

али ми се пискарање и оговарање

на вр’главе . Ако

попело

не вреди

од 27 фебруара

писму Нинковићевим „,

-

овако дуже , нема

потраје

шта од нас . Ми ћемо се навикнути

ни

на нерадњу и прећи ће нам у обичај да гриземо сами себе или један другог , а све због немоћи да што озбиљно урадимо " . Крајем фебруара

,

,

он је на чисто , и има само један план

:

посао

,

посао у Србији .

и то

Срећом

,

одлуку .

његову

у Угарској

,

полиција убрзала је и остварила

новосадска

У

то доба

нарочито

била су велика гоњења

у Новом Саду ,

и мађарска

Срба влада

која није имала никаквих озбира према својим подани цима , још мање их је могла имати према једном страном поданику , Србину из Србије , који је одржавао сумњиве везе са Светозаром Милетићем , участвовао у раду на што се данашњим полицијским језиком у Аустро Угарској зове „ великосрпска пропаганда " , а поврх тога био и „ комунац “ . По наредби из Пеште , у марту 1873 , новосадски градоначелник призове Марковића и нареди ономе

му да се у најкраћем року уклони из Новога Сада . ковић је морао да тако учини , и пређе у Сремске ловце

.

ског

одбора

13 априла , Светозар

новосадског

зашто је протерао учинио

.

штински

Милетић је у седници општин ставио

Марковића

Градоначелник

Мар Кар

питање градоначелнику

и по

чијој наредби је то

није хтео дати одговор

одбор одлучи да се поводом

1 Рад , 1875 , стр . 133. Некролог .

,

тога пошље

али

оп

молба

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ у Пешту , и изјави

министарству

у будуће

жеља да се такве ствари

не дешавају.¹

из Новога Сада

Марковић се за кратко у Карловцима . Он зна да га ни ту неће

Протеран време задржава оставити

на миру

,

и сматра да када су већ отпочела

њена , боље је бити гоњен у рођеној страдања решава

93

бар општа

ствар има користи .

у Србију ,

повратак

на

па ма

го

земљи , где од тих

И

он се одлучно

шта се десило

.

У

априлу 1873 он се враћа у домовину , после више од го дине дана проведених у изгнанству , без оне старе вере у лакоћу зрелији

посла и брзину успеха

у мислима

,

богатији

без илузија о људима , али у искуству , и одлучнији но

,

икад да настави стару борбу против

свију зала од којих

Србија .

је страдала тадашња

ГЛАВА VI политички РАД У КРАГУЈЕВЦУ , ТАМНО ВАЊЕ У ПОЖАРЕВЦУ , СМРТ У ТРСТУ У АРАНЂЕЛОВЦУ

ОПОРАВЉАЊЕ

У ЈАГОДИНИ

И

ШТАМПАРИЈЕ ОСУДА . И

И ЛИСТА У КРАГУЈЕВЦУ . ――――― ПОЖАРЕВАЧКИ ЗАТВОР .

.

-

ОСНИВАЊЕ СУДСКА

„ ЈАВНОСТ “ .

„ ГЛАС ЈАВНОСТИ “

„ОСЛОБОЂЕЊЕ “ . ПУТ У БЕЧ И СМРТ У ТРСТУ . ―――одзиви о ЊЕГОВОЈ СМРТИ .

„ РАД “ .

Изгнанство

Марковића ,

и

је

била

велика

школа

за

Светозара

у светлости стварнога живота , он је видео просте , једноставне и лаке као што

да ствари нису онако то у књигама

изгледа

.

У

свом

„

пургаторијуму

“,

како сам

вели , у Новом Саду , отресао се он младићске вере у речи и апстракције , и увидео да треба поћи сасвим другим путем . писму од 25 децембра 1872 , говорећи о својој одлуци да се врати у Србију , он вели : „ Сва моја радња од самога почешка била је погрешна . Сад се мора уда рити нов темељ , а за то треба радити много и много “ .

У

једноме

1

Застава

, 1873 , бр . 45 .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

94 отишао

1872

је из Београда

национале

;

враћа се

1873

социјалист ,

као доктринаран

идејама пролетерскога

у апсолутним

у Београд

социјализма

Интер

поколебан

у својој

социјалистичкој вери , са уверењем да у смислу раднич кога социјализма не може се ништа радити у економски неразвијеној

,

демократских

„ нов

идеја

ако су га

цео

посао

темељ “ , у смислу пропаганде општих

, уставности и народне самоуправе задружне

даљом мишљу проширења јине на српском селу .

И

Србији , и да

земљорадничкој

треба ставити на

пријатељи

сво

и општинске

одвраћали

,

он је

на

, са

срећу

прешао у Србију . Управник вароши Београда Јаков Ту цаковић одмах сутра дан по доласку , стави га у затвор , већ била јер је казна по његовој штампарској ,

, извршна , али , по наредби министра Јована Ристића он још да ће га мислио је Ристић . буде пуштен дана истога лепим поступањем и изгледима на кариеру одвратити од

политичког неколико

рада , али то је било без успеха . Марковић је дана остао у Београду , очекујући да види шта

ће бити са њиме . Када је видео да га

парске кривице неће узнемиравати

због

те старе

штам

он напусти престоницу .

,

По савету лекара долази око 1 јула на лечење у Аранђеловац . Он гледа да се што боље опорави и при бере што више снаге за рад . Устаје рано , у Букуљи лови дивље

голубове и грлице , у бањи гледа забаву младога и

веселога света Пашићем пруге .

,

.

С времена

који у близини

већ опалом здрављу преко

Крагујевца

тељима

,

за неколико повраћа

буржоаски за рад

,

,

користило

је његовом

и он остаје ту до 7 августа . Тада ,

где

се зауставио

да се види са

прија

у Јагодину , у стару родитељску ку породични круг . Он оставља сваки посао

иде дома

ћицу , у топли и

ради на трасирању жељезничке

у Аранђеловцу

Бављење

Николом

на време , састаје се

месеца , све до јесени , негује своје здравље душевну снагу , водећи „ врло угодан живот “ , како сам пише . И здравље и воља своју

поступно

му се

Милици Нинковић :

„С

враћају

.

У

јесен 1873

мојом слабошћу

пише

свршено

је .

он

Ја

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ сам вас вазда низам

уверавао

и да се

,

да ја

врло жилав орга сасвим . Ја то не

имам

опоравити

брзо

могу

95

говорим само ради умирења пријатеља , већ баш узимљем ствар сасвим озбиљно . Што мени не достаје , то је посао , који

моје старе погрешке

спокојство , и своје човечанско Посла Србији било

би ми

дао прилике

да повратим

и

је

сувише

морално

«

достојанство

од

у

,

јесен 1873

,

да поправим

,

у ...

би ме свег заузео

,

који

и

посао

и

отпо

слободоумном

и

но

посао

.

народном Крагујевцу Стара престоница

у

за

Београду

преговора не

,

после многих

решили

се

бирократском

у

чиње

пута

да

пријатељи

у

овога су

Само

,

.

радом

разговора

,

за

и

се

,

и

после више године дана нерада расула соција листичким круговима осећала потреба прибирањем

град

Шумадије

срце

,

,

главни

.

,

се ,

.

Почетком

осећао

известан

верни традицијама а

,

били незадовољни опорту пријатеља прилично млађих

,

зато

но

је у

.

Али њему

њему

утицати

на

и

што

најбоље

што

у

стога

Скупштина

и

ту

се

је

изабран

пратити њен рад

тополивници се

Народна

радници

у

заседавала

број

највећи

било приступачно

и

нарочито

стекао

средиште

једномишљеника

,

Крагујевац

за

.

су

из

и

нарочито

могао

што

грађанство

,

вароши

идејама

зато

употребљивих

је

у

тој

је

,

и

-

рада

Крагујевац

и у

из

и

,

,

новога

лакше

либерали

брали

другови

интелигентних вим

да

за

1858

лист

већ грађанства било чиновништва радикално социјалистичким идејама Марковић

његови

што

омладински

Крагујевцу

тамошњи

од

:

један

су

и

година дух

странке

свога

Шу

активно омладинско друштво

низмом својих београдских људи новим

,

у

.

,

своје

интелектуалан

тада гимназијски

поставило себи задатак оснива праз књиге да набави да растура корисне крене

седамдесетих опозициони

известан

Каћански

из

,

штампарију

је

образовао

које школе

ничне

њему

Стеван Влад

,

мадију

,

,

и

професор

осећао

1866

у

већ

покрет

је

година

се

у

,

,

је

такмац Београду Крагујевац увек имао изу зетно место међу свима варошима Србији Шездесетих

Србије

нај

по

ЈОВАН СКЕРЛИ

,

и

били

Вуковић

,

Тодор Туцаковић

Павле

Шафарик

кмет

протојереј Јован Јовановић професор Стеван

суда Димитрије

По

Крагујевачка

Друштвена

покретању

листа

Пера

.

пришло

току

У

.

и

,

,

одмах

други

„

штампарија се

“

, и

је

набављена

Штампарија

,

супленат Светозар Милосављевић

,

1873

,

Павле

вановић

,

трговац повић

председник

про

штампарија

, и

одбору

Сава Грујић

у

пријатеља

подизање

и

и

либерала

Јо

,

напреднијих

со

.

“ ,

друштво

официри

група

добронамерних

су

и

листа

једна

грађана слободоумнијих

обичних

склопили

покретање трговац

године

1873

У

,

социјалиста свете

марту

официра

Кра

показала

1875

,

у

Још

1874

погрешан

нај

акција

може изводити

још

будућност

је тада

,

да

посао најбоље

тај рачун није био

чиновника

и демократска

,

Најближа

.

гујевцу

је

политичка

и да се

,

За целу Марковићеву групу

.

и су за

важнија

да је

.

из народа

јасно

тај

сланике било

Ћ

:

96

и

и

,

.

и .

,

а

пла Марковић

одбор Штампарије

Рад само би

то

био

то

,

бити Једнакост

политички

власник

Штампарија

не не

зато што мешовити

требала

да излази

је

Друштвена

коме

је

“ ,

је у

Крагујевцу

и

је

и

са

:

,

са

“ .

је не

и

политику

као што

,

одговорни

црвену

отпочео

је

науку

сасвим

Светозар

и

тим

једнога дана узети

дати

уредник

као што

Штам

почети рад

Лист није био више социјалистички ник

одбору

листу

1873 отпочела

издавач била Крагујевачка ћени

и

и

У

за

се

„

,

руке

јесени посао лист

акције

куповати

и

у

те

И

.

своје

новембра

овај

одлучио

Друштвене

власт бити мање неповерљива попу прво време мора имати одређени

за

,

штампарију

друговима

одбором Крагујевачке

али кришом

правац

8

„

су

лист

у ће

,

,

јер

.

одбором стљивија

Јавност

нису били споразумео

Тајни план њихов био

парије

боју

са

у

да

Марковић посао

у

,

и

, .

се

:

у

.

за

како никад до сада уђе

за

Тодоровић наслеђује очинство 2.500 дуката даје цијалистичку пропаганду Са тим људима таквим при ликама могло радити Пера Ђорђевић поручује Мар ковићу Јагодину Крагујевцу има прилично људи рад Сви изгледи рад врло добри барем онаки

СВЕТОЗАР хтео , и што не би требало штампарије

МАРКОВИЋ

„ заплашити

97

акционаре за опстанак

како вели Марковић у једном писму

“,

,

но зато

што су Марковић и његови другови били напустили доктри нарну

социјалистичку

и прихватили практичну радикално

демократску акцију . У једном писму из Крагујевца , од 7 но вембра 1873 , Марковић пише : „ Ми смо ставили за основ рада нешто што се може постићи у да

нашег практичног нашње

време и што може да служи за даљи

преображај

.

То је обична тактика у борби

једну , али одсудну

освојити

тачку

:

са које

,

друштвени најпре ваља

нам је после

отворен пут за савршену победу " . Шта више , Марковић је том приликом углавио извесган тајан програм и листа и рада , и поверљиво Крагујевца

Јавност непосредну

је готово

искључиво акцију

практичну

у Србији

прилика

критика

:

У

.

лист ,

политички

броју чини

1

у земљи

немање “ , народ грца у дуговима , ски адвокати терају га у просјаке

;

и гуши ; у државној лиција дави општине

.

„ опште

завладало

зеленаши трговци

за

се општа

и буџаклиј очекују да

им добош залупа пред дућанима ; бирократија

живи

ван

једномишљеницима

га саопштио

страни.1

и на

притисла

по

администрацији злоупотреба ; У таквим приликама , како

да

како да обезбеди своју будућност српски народ ? , Ми смо слаби , окруженим непријатељима , како да ,

-

постанемо

јаки

Јавност рисне

и

мњење

,

ставља брзо

ће

1

чисто практичне задатке

правац

свију

питања која

„ изнети

на јавност

тренутку “ .

:

Јавност

се

,

“

.

И

зато

непосредно ко јавно

„ образовати

у мишљењу , и створити одсудан утицај

тичу народног

живота

на “.

све што народ тишти у из ће казати шта треба да се

Тај програм штампан је у целини у овој књизи , у глави XII

Практичан јекта

непријатеља

мњења силу , која ће имати

решавање весном

себи

остварљиве

дати му научан

из јавног

Лист

да се ослободимо

,

политички програм

радикалне

странке “ ,

. То је свакако онај „нацрт про који је за Јавност 1873 својом руком

написао Светозар Марковић , и о коме говори Самоуправа 1884 го дине , бр . 119 , у Одговору Др -у Драгиши Станојевићу . 7 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

98

одмах , без одлагања

реши

,

,

и показати како ваља то „ ре

народну “ . Србији су потребне реформе насушни , и то не само парадне реформе ко

шити у корист као

хлеб

јима се

баца

прах у очн , но велике

које из основа

преображавају

Излажући да

корените

,

народни

живот

реформе

.

општа демократска начела по којима треба

Србија , Јавност продужује

се преуреди

Радникову

традицију : претреса и детаљна и стручна питања . Мар ковић , још у првом броју , организује једну занимљиву и важну анкету о политичком љака

очевидно

,

прибирајући

и економском

документа предлога .

детаљних програма и реформних

животу

се

за израђивање

И

то боље

но

ишта показује његов позитиван дух и реалистичне прео купације његове . Он тражи да га пријатељи и дописници извештавају

како народ на селу живи

:

земља , колико је доходак нице

земље , шта се сеје , колики како стоји са стоком , какве су над

и коме

како трговци

како је подељена

има општинске

од земље ,

колико

,

,

сељаци дугују

како

како је устројство

;

се задужују

и

наплаћују интерес и дуг ; како

и зеленаши

стоје задруге и мобе

,

општина

,

какве

школе , путеви ; какав је утицај „ полицијског си стема “ , како народ мисли о власти и о својим правима ,

су

како

схвата скупштину

стајаће и народне војске ности

;

каква је у народу

Јавност пажњу

је

први

на потребе

он заузима

какав је утицај учитеља

; ,

попова

,

званичне и незваничне књижев „ заузимљивост

лист

широке

одлучно

,

за опште ствари “ .

у Србији који је обратио народне масе . Поред тога ,

опозиционо

држање ,

не улазећи

у

сува теорисања , него говорећи о конкретним стварима , и због тога има великог успеха . За неколико месеца , почетком читалаца

Из je

1874 , лист је имао ,

дописника

либералних у

служби

кругова старих

сметње либералној пошле

и

Јавност

странци

крагујевачких

претплатника стално је

консервативаца ;

су старе денунцијације

намерама

1100

пријатеља

се

, и број повећавао .

нападана ,

да

би

из консервативних о антидинастичким

"комунаца " .

као

да

чинила кругова тајним

Полицијска власт

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

99

из почетка није узнемиравала лист , али када је опа зила да лист добива утицаја на јавно мнење , да се у народу

у скупштини

и

радикалне мерама

опозиције

,

почиње реши

образовати да

се

нека врста

прибегне

одлучним

Председник

Крагујевачке Друштвене Штампарије био је капетан Сава Грујић , управитељ војне фабрике .

,

који , и ако није био социјалист , важио је као напредан дух . Учасник у пољском устанку од 1863 , један од осни вача петроградске Општине , он је био у добрим одно сима са Марковићем , који га је сматрао , како он вели у једном писму , за „ поштењејшу “ душу , и као човека који

га је

је много више на страни младих но старих . Влада попреко гледала као писца једне напредне књиге

Војена организација Србије , штампане у Крагујевцу 1874 , и када је он у новембру постао председник друштва које је издавало

један опозициони

жавној служби

лист , његов

био је немогућ

. 24

опстанак у

децембра

др

он је

1874

отпуштен , а у исто доба наређено је свима официрима који су били у друштву да одмах иступе . Њихово одла жење Марковић је сматрао као велику штету , јер их је , како је сам писао , сматрао за Заједно

са официрима

„ најбоље

чланове

“.

и плаш

иступају и зависнији

елементи . Марковић прима чак и администрацију , помаган

љивији

цео

лист

леђа ,

само

на

своја

Тодо

Пером

ровићем , који је држао велику и важну рубрику изве штавања са скупштинских седница . Одбор хоће да се отресе листа , и најзад једва пристаје штво

,

али са тим да се изради

лист уређивати

.

Крагујевачка

да задржи власни

програм

по

полиција

коме

добива

ће се

наредбу

да притеже и чини сметње , и тешкоће су се у брзо пока зале . Цензура лицијски рукописе

је удвојила

чиновник , и,

седео

питајући

своју ревност је

у

пати

„ ово

да се изостави

вати поједине бројеве

и нарочити читао

,

по све

уну се штам

у тежим случајевима министра

трашњих послова , просто наређивао : “,

,

штампарији

,

Марковић , као писац ,

“.

„ Ово

може

Полиција је почела оптужи

и најзад , 15 јануара 1874 и Димитрије

,

Светозар

Стојковић , као

одго 7*

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

100 ворни

уредник

по

,

стављени у затвор

У

више

штампарских

кривица

буду

,

.

истражном затвору Марковић је про

крагујевачком

опи

вео двадесет и осам дана . Собу у којој је био затворен сује он својим пријатељицама

Нинковићевим

Соба је

:

„ на

горњем спрату неког старог трошног зданија . Тавна и пр љава , јер се није бог зна када кречила , чађава , јер се фуруна пуши

-

а уз то је сва шарена

,

, па је сада

тукао

стенице

дувар

ишаран

-

Иначе

времена траговима цео

је од цигле , прозори

. Патос ――

као и врата

неко је из дугог

с тим крвавим

но то је

добро

јер

,

разглављени

улази

чист

ваздух .

y .

на

"

...

се

из

.

,

ли .

се

он и у

са

се

на

је

га

и

“ ,

и

и

и

,

оптуживао

ту

го је

па и

,

-

у

се

.

на

и

,

,

Државни

сличним

,

земљу ову рефор

15 .

ће

.

бр .

,

,

1874

25-33

,

застави

,

,

21-25 15-35

бр .

одбрана Светозара Марковића штам у

,

,

Јавности 1874 Будућности 1874

.

парнице

Г.

и

и бр

.

1874

слободи лечи

Марковић уобразивши

месија који

и бр .

целе

,

,

Акта

определила њиме

без одговора

фебруара.2

1899 године „

је

му

тај

он

1

Јавност

2

је

тако

да

који

опасна човека

очекивани

су у

да га

као крајње

20

—

1883

истргнутим

порушено здравље затвор одмах пустити озбиљно

треба

било тек

рим улогама јављао

и у

не

у .

за

је

његово

жилац Ђорђе Стефановић

њиме

Не дају

његова писма из затвора

Али суд прелази преко тога

Суђење

пани

разговор

његову стару болест

прегледа га

",

.

и

врло опасан

„

погоршао

брани

никако

истражног судије

пробисвета

лекарски

налази да

лечење

„

је

Затвор

тражи да

се

.

поступа

као

да

Суд му није

слободе

у

су

своме рапорту

Лекар

мастило

ложи

узима

прокријумчареним мастилом бележнице Полиција

из

писана стовима

улазити

присуству

у

перо

,

му се књиге

сме

и

је

само

да

затвору

и

му

да

.

допуштен

не

Нико

испит

се

јемство

,

да положи

За све време лежања

,

допустио

тако

несносна врућина

и

соби увек загушљиво

са

па ми се фуруна

,

" ради ) ,

и

, бакшиша

јje

влажна је , и било би врло ладно да ја не уживам особиту милост као ", политички “ преступник ( а још више

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ социјалистичких

Марковић

;

и

„

Г.

„

:

помогне

,

и

су

,

се

.

,

фебруара

и

21

ти

опту Марко

исти

њима

Марковић

а

одговорни

су

талира нов одмах се

.

на су ,

и

,

.

нису могле

Светозар

затвора

9

.

три

Мата

Друга двојица

уредник Стојковић месеца затвора чане казне После изречене пресуде осуђени вишим судовима

,

.

.

је ,

док

60

на

по дана

и

,

да има кривице

годину

који

да нема кривице

честитао ,

су

који

лично

и

и

нашли осуђен

света

Судила

Судије

нашао

-

Лазаревић

чланци изилазили

жалили

на

побочне собе

изречена тек сутрадан

Гавриловић

на

буде

“ .

.

не

су

,

не

,

и

но

препуни

пресуду

је

и

Филиповић -

сва његова људе

да оптужене треба пустити испод суђења

вићу

свој начин

Он никога

као председавајући

Груја Гавриловић

пресуда ,

очекивао Лазаревић

,

,

,

били

,

:

Димитрије

Један судија

само судница

двориште

нестрпљењем

Филиповић

жени

протестовао

.

суђења

судско

је

са

је

установе

и

,

била да критикујући

На дан ходници

сложити

одговор

којом би

добру

општем

судије

и

и

у

је

мера

никога није увредио

свог тражи

,

.

и

Он

што државни тужилац тумачи његове чланке налазећи њима оно што они садрже није хтео вређати

,

да

дао опширан ,

,

,

против

тужилац

примерак добре одбране

хладан документован могао поносити најбољи адвокат се

и

„ ,

је

државни

,

писање

револуционарни

буну

је

.

најоштрију казну

дух

Државни

писања

на

и

све

таквога

народ

места

постави другог

добро

на

подражује

позива

подизање

државни тужилац увек сматрао да

те

,

списом

“

и

„

и

,

радити

је

За

.

владаоца

да

карактер

владаоца “

против

правдао

Народ

злочини

Марковић овим

je

посланици вређао

инкриминисана

књаза ће

уздао

истиче

је

„

:

тужилац

више

то

се

у

има права да збаци једнога кога

“

Наводећи

истиче ово место

владини

нападао

23 )

Јавности

он

но

владаочева

владаоца

бр .

у

(

нарочито

Скупштина

и

права

буне против

, безобзирно

начела

нападао на најважније установе

13

сама уставна чланци

то ,

само

“ .

.

Не

,

њој

су

као што

“ ,

земаљске

у

својим пером

...

у духу

отрованим

7,

мисати

101

По тражењу државног тужиоца

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

102

Ђорђа Стефановића , судија Груја Гавриловић , који је одвојио мишљење у изрицању пресуде , отеран је у Не готин , неколико млађих судских чиновника , међу којима и Сима Костић , осумњичени да су имали према осуђеном , по казни растерани су по це

Таса Николајевић симпатија

лој Србији .

Марковић је све већма слабио . На сам дан претреса на ногама . Очекујући пресуду седео је у дворишту на влажној земљи , и одмах по том пао у по стељу . Лекари му дају сведоџбу да га даљи затвор једва се држао

може убити општине

и на јемство

,

Вуковића , председника Барјактаровића , свештеника , буде

Милоја

и

,

Павла

привремено

пуштен у слободу , док виши

по његовој

жалби

Тек што

.

се мало

судови не реше

био повратио

,

по

лиција га , 12 марта , понова ухапси , јер га је окружни Начелник , ―――― који је јавно по вароши говорио да са њиме што пре треба

Тек на

„ свршити “

поновну

на

-

,

представку

огласио

тројице

за потпуно

здрава

.

лекара буде пуштен

слободу . За то

Јавности

,

због извештаја којима

он

време коју

прецизује

суда , школе

,

не престаје

парнице

са

ради .

грозничаво

полиција нови

Он израђује

.

програм

централне управе

.

Он сарађује

, и смањио му казну

рачунајући

истражни

преуређење

,

општине Суд , у сед

Апелациони

на девет месеца ,

,

окол

затвора

, не

но од дана пресуде 21

фе

који су му судили било је ; председник суда Јеврем Барлов четири разна мишљења нашао је чак и отежавне околности , и тражио повећање казне . Касациони Суд , у седници од 11 априла , оснажио бруара

.

Од петоро

затвор

и

своје чланке у

ници од 20 марта , нашао му је извесне олакшавне ности

на

оптуживати , чак

судија

је пресуду Апелационог Суда . Пресуда је постала извршна у Крагујевцу

стражарно

вање казне у Пожаревац са пријатељима

,

и окружно

Марковића на издржа Преко Свилајнца , где се састао

спроведе .

, стигао је у Пожаревац

по часа по подне .

начелство

У затвор

је дошао

24

априла

озбиљно

,

у 4 и

болестан

,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

103

у Свилајнцу , писала је тада Нинковићевима : „ Ја се бојим за Свето зара , он је веома слаби . У затвору је смештен у собу где је било још седморица осуђеника , који су сви пу и једна једномишљеница ,

шили

.

Пожаревачко

млада учитељица

тамновање

било је кобно

по његово

здравље . Његов стари катар у желудцу и цревима окреће

у туберкулозу .

се тада

своме здрављу , вачки

затвор

Ма да он стално има илузију

његово

ће

стање

је

му доћи главе ,

све као

горе

,

о

пожаре

и

што је двадесет и

година доцније убио и Васу Пелагића . На молбу коју је раније био послао министру правде Ђорђу Ценићу , и којом је тражио да му се , с обзиром на његово рђаво пет

здравље

,

затвор

замени новчаном

казном

,

23 маја стигао

је одговор . Министар пише управи казненог завода управа тога завода извести осуђеног ступљењима да власт све

која смерају

поткопавају

и да руше

потреса из темеља прве

друштво грађанско вијати се могло , -

стално

затвору

„ Нека

да у пре

неред у земљи

постојеће

стање ,

,

што

услове који су нужни да би

напредовати

и поступно

казна другом

којом блажијом

дани пролазе једнолико

раз

предлог да чиним

ја не могу никакав

Кнезу да се изречена мењује “ .

У

Марковића

на то да праве

:

за

Он добива бољу

.

собу са својим другом и једномишљеником Сретом Ан ђелковићем . Ошишао се до главе , обријао се , и • почео ра дити . Он чита Француски , почиње учити енглески , и завр

-

.

са

се

,

„

и

,

.

.

,

,

“

га

III

шује за штампу први део Народне Економије и шаље га Пери Тодоровићу да штампа . „ Елем , пише му он , испуни се оно што сам некада замишљао у Н. Саду да у пожаре вачком затвору поправим своју економију ! “ У затвору пише за новопокренути Глас Јавности велике чланке , праве студије : Суд , Срез , Народна Скупштина , опширну студију Социјализам или друштвено пишање , која изи лази у Раду , почиње да ради на књизи Народне Економије Али затвор претеран рад убијају Завод ски лекар Пољак Др Јасневски врло ваљан наш при јатељ пише Марковић преко кога дописивао при

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

104 јатељима

саветује му да напусти сваки рад , јер му живОТ

,

у питање . Од августа њему је све горе

долази

када су Нинковићеве

у септембру дошле

чији су дани избројани

деле су човека

.

и горе , и

да га обиђу ви Од јесени болест

се погоршала и он је једва сачекао 16 новембар , да , са трвен , тешко болестан , изиђе из пожаревачког „мртвога Дома " . ,

Још

Пери

ограничења

само

,

је ,

борбу

шко

су

У

.

се

.

и

се

покрет

,

Пожаревцу

све више ширио добијао вид једне странке лама осећало кретање пролеће 1874 биле

ђачке

у

великошколаца

била

ушла

у

већина

је је

,

,

и у

на

.

велика

и

љено

у

Крагујевцу

у

у

Учитељској

у

земљоделско Шумарској школи Пожаревцу Богословији Бео обнов Великој Школи било граду Побратимство буне

школи

из

од

,

у

Београду

.

,

и

тамновања

са

свију лекарских чим изишао

само један дан

посао

За време његова

комад

У

... "

се

на

,

,

и

у

Крагујевац

добијемо

је

преко он

,

о

своме здрављу прешавши вета пријатељских опомена задржавши

да

Не водећи ни мало рачуна

у

од таквог

тврде земље за даљи рад

јурио

једном

не угуши

кад смо тако

Пожаревца

У

даје им савете и упуства .

у

„ посао

терет

,

Тодоровићу да треба све чинити у самом почетку , нарочито сада ограничили наша начела , да већ осећамо

писму пише он да се

по

у затвору он одржава сталне везе са својим

литичким пријатељима

из

У

Марковић

„

“ ,

.

је

Јавност

Чу Али .

Глас Јавности

,

Штампарија

вођ

и

Друштвена духовни

са

,

Крагујевцу истим прав Глас Јавности нов лист ,

у

,

а

покрет

Аћим

уред

главни сарад још већма

на

ник Светозар

“

.

је ,

са

био Крагујевачка Милићевић

опомена

дела угушио

унутрашњих

.

Власник

ник Стеван

система

да заустави тај општи званичних

неколико

јула кренут опет истим сарадницима је

цем

и

већ

15

,

мић министар

покушавала

,

После

бирократског

Србије

,

.

је

Влада духова

уништење

и

,

тражи

демократизацију

„

,

Јавности

и

,

са

.

нове идеје скупштини известан број посланика на рода Адамом Богосављевићем на челу прихвата идеје

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Јавности :

програм

демократски

практички

глашује

105

„ Га

рантије за народну слободу и благостање тражимо у ва љаним законима и ваљаним установама ... Самоуправа општинска биће нам главна основа у излагању мисли ,

јер без тога

не можемо

дан народ

Програм листа свео

ограничења

се

и

оштампавају листа оснива библиотека демократска

,

и

покрет

слојеве

и

шире

народа

већ било били по његових више

све

интели

.

,

.

,

како

је

Исток

.

денунцијацијама

рогове

писао како

чопор пусте дечурли ко

,

дижу

раније власт чини Почело сломије

покрет

нови

у и

раније

комунци

да

и

и

у

угуши

",

као

свима сличним приликама

лист и

да

се ,

Као све

,

генције

Скупштини

све

је

,

.

и

у

Народној

захватајући

,

јачао

се

којој на материја

позитивистичка дела Јавно мнење листичка припремљено ранијом пропагандом духови ведени новим радом Адама Богосављевића другова

расту Гласа

,

Библиотека

социјалистичка

и су је

Крагујевцу

„

,

Марковићеви Срез

чланци

Комунска

лазе сва важнија

да пође к срећи

и

"

.

У

народу рају Јавности звана

,

,

и

Важнији

Народна Скупштина по

да без икаква

мисли и осећања

из

,

,

у

благостању

...

и

у општини

и држави

своје потребе

у неколико најваж

се

постане господар

“ ,

скупштини

исказује

народ

слобо

народ као

се

срезу ,

„ да

:

,

“.

нијих тачака

да замислимо

“

у

подбодени

.

Али избачени сарад објашњавају целу ствар одричу листом претплатници враћају лист Глас лист мења програм

у

Крајем

Београду

се

.

престаје изилазити остао без свога поли покрет 1874

било

је

органа

јесени

је

тичкога

.

почетку

Пашић

, и

,

јесен 1874

У

у

сваке везе

са

,

и

ници дају изјаву

Јавности

Бео

Стари сарадници

.

а

избацују

пријатеља

у

Штампарије

петнаест озбиљних

одбору Крагујевачке

чине неку врсту државног удара

,

се

,

граду

зарађује

Либерали

.

кривица

од

Друштвене

Јавности

Глас

штампарских

,

,

излажења

.

за

„

и

“

је

Крагујевцу под фирмом умни пролетаријат После неколико месеца Карађорђевића мунизма ради

решено да Никола

крене политички лист који би наставио

ЈОВАН СКЕРЛИ

106

Ћ

Гласа Јавности , а Пера Тодоровић да крене један „ научни лист “ , чији циљ би био развитак социјалне теорије “ , и тако био „ допуна писменој пропа

Јавности

је

и

са ,

,

и

али

Лаврова

је

".

било

је

у

у .

то

поштенији

листу

,

био

Главни сарадник

радова

прилично Светозар Марковић

сад

науку

Писарева

,

,

Чернишевског

оригиналних

и

нову

да буду умнији што

за

известан соци

теорији

,

из

и

слободнији

имао

све више узимао

да проповеда но

и

која учи људе

доста превода

часопис

су

,

ону науку богатији

,

карактер

,

се

.

,

јалистички

99 књижеван

Београду

политици

сачува бар

карактер

радикалан

Нови

План

али од краја

У

Рад који

датак да покрету

је у

научан часопис

“

и

Пера Тодоровић

је

кренуо

1874

циљ

могао извести

за

на најближу

ганди , која је ограничена политичким листом није

... "

и

ту

рад

и

са

Јо

,

,

је

који штампао добар важан чланак Социјализам или друштвено пишање последњу

на

је и

и

„

је “

?

, и

“

,

је

ту

,

у

и

са

,

15

број

је

ма

пре

могло

;

се

лист

у

боље

била

је

Рада

смо свуд гдегод

нешто но ништа

где

табаке

се

дошао

,

решења

.

у

борити

,

то

и

је

боље

.

могло

поли

Историје једнога

Судбина

,

се

није

броја

је је

.

У

. ,

због превода

Попуштали

Радником

штампарију

све оштампане

-

.

:

мислили смо

„

,

више

стао изилазити

као 11

се

и

је

одлучена

исто

српској

била

Поједини бројеви почели

два робијаша

Еркмана Шатријана

од

појав

току штампања

покупио лист штампао понова забрањен сељака

готово редак

без икаквог формалног и

са

,

се

и

са

и

су је ,

чиновник

жандармом

Рад имао 1000 претплат

Али полиција

Радом почело онако Јавношћу Гласом Јавности цијски

:

са

врло

уносио

нас гризу извиња

наш гњев

и

у

ушао

био

суфицитом

забрањивати

је

,

у

је

онда

животу

покрета

,

,

књижевности

младога

.

,

:

годину

1875

што

нашем

да кријемо

„

како

сви листови са је

,

ника

и,

.

успеха

У

Као

свој тон

и

се

за

крв нам трују многе појаве вао

који борбу писао

плах полемичар

личне увреде

и

сртљивост

,

ник Пера Тодоровић

,

се

У

.

своју полемику старим противником Владимиром вановићем листу писало доста оштро сам уред

пола

се

и

никако из

.

у

већ био

Гоњења

листа није било

али политичког

поље рада

.

важније

затвора Рад

је

и

народ освестио

лист

која јавно

Србији

У

.

Марковић пуштен

приликама ,

У

“

се

ново

те

,

животу

је

Када

где

отворило

,

мнење развило

па и опет све

,

таквим

обуставља

из

била развила

,

политички

посао

107

говорити

се

али

,

престаје

не

и не

се

рећи истину , но је никако

то није нам много помогло

...

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

“ .

,

је

,

“ ,

икада противу

реакционарни

роби

убилаца

,

бешње

јаша комунаца књаза Михаила

Србији „

пишу

Милана

који сви црвене крвљу племенитог Као тежак злочин сматра се растурање су

листови

кнеза

У

противу

се но

рене

.

„

и

у

у

,

.

године мађарска полиција нису престајала Крајем Новом Саду штампарији Заставе вршила преметачину тражећи комунистичке револуционарне плакате упе

,

8

и

.

у

је

је

1200

,

једнога

ученика

дуката

.

ширење идеја

Смрт

.

и

пропаганду Крагујевцу Све

136

.

.

,

у за

.

напушта започети посао

је

за

био

прима

он

најоданијих

Сав тај новац Марковић оставио оснивање женске школе сестара Нинковићевих тозар Марковић календар Орао 1876 стр ,

се

децембра

,

за не

употреби

потресла али он

1

он

смрти Пере Ђорђевића

пријатеља

,

га је

да

са

пријатеља

тај новац

10

.

,

са

који

борбу

,

у

Почетком

На који

листа

од послова

братом

који му тестаментом оставља своје имање тим

на

-

,

на

на се

но не

прија

новог

одвраћају

жи

јавно

,

својих

икада

испуштати

за

присуствује

најбољих

Потреба

,

листа

су

,

у

,

који

го

година

слаби духови

преговоре

покретање са

,

ступа

решава

завадивши

више

било

је

за .

Марковић

новога и

уредника

Крагујевцу од

којима

противан његовом враћању

,

за

убити

осећала

цео покрет

пријатељима

могу

одлучно

одмах

Ценић

и

,

га

супрот

руку

робију

Алавантић

чврсто држати заставу

га

,

из

мнење тељима

приликама

ваљало

акцију

питање

и

за

политичку

иду

окову је

у

таким

могли клонути вотно

кривица тешком

.

.

затвора

У

робије

се

политичких

дина

се

због

у

,

и

.

Србије на Истоку Два човека који 1871 били око Јован Милинковић Алавантић Раденика Мита Ценић

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

108

Друштвене Штам Између њега и одбора Крагујевачке парије , у којем је велики број његових пријатеља , са

челу , закључује уговор за годину дана . По томе уговору њему је дата велика слобода у уређивању листа . Сав при премни посао око организовање редакције пада на њега . Он пише чланке , писма , спрема сав материјал , обнавља прекинуте везу , организује администрацију , хоће да све Павлом

и Милојем Барјактаровићем

Вуковићем

спреми и да уреди . Али телесна снага као воља , и његова „ мачја природа “ , толико

рачунао

изневерава

,

У

га .

јака

тако

није

коју је

на

једном

на

писму

он

Пери

Тодоровићу из тога доба жали се он како је постао „ пуст и млитав “ , и како осећа да нема оне страсти и енергије које је некада имао . „ Ја се већ плашим и губим веру у себе . Ја сам слаб и млитав човек , без икакве страсне идеје . Грозим

се кад помислим ако мој организам

остане

стању , и ако се не врати

у оваком бар стара енергија “ . Ако у њега није било више снаге из доба рада у Цириху и покретања Раденика , ипак је било толико да крене нов лист . да изилази лучно

јануара 1875 почело је у Крагујевцу Ослобођење , „ лист за науку и политику “ са од 1

демократским

програмом

:

уништење

бирократског

, укидање устава од 1868 и доношење „ народног устава “ , са широком влашћу Народне Скупштине , са система

потпуном

слободом

јавне речи и удруживања

борба против капитализма против Одзив

бирократије

или

,

.

Првашња

све више се окреће у борбу боље

рећи

против

је био бољи но и на један од ранијих

полиције

1000 претплатника јавило се за непуних месец дана . ђење је постајало

у толико група

пре

говим идејама .

Ослобо

врло важан политички чинилац у земљи

што

сељачких

је

цела једна

народних

И

гоњења

зура сакатила све чланке

јака

посланика

.

листова : на

и врло

,

активна

била сасвим у ње

нису изостала . без изузетка

,

И

ако је

цен

ипак је за пет

наест дана излажења дошло неколико тужби , са којима

је

у толико више журила што је Марковић био

не

полиција

само уредник

и главни сарадник но и одговорни

уредник

.

СВЕТОЗАР МАРКовић Противници прибегавају цијацијама . У владиним ђења

оглашено

опасним денун

предузеће “ ,

да се од тих оптужаба

„ сејање

Марковић

и династије “ .

књаза

Ослобо

покретање

„издајничко

владајућег

је био принуђен

и увек

круговима

је као

против

мржње

старим

109

брани

поно

и

,

сито и достојанствено је писао : „ Ја мислим да је мој начелни правац и мој књижевни карактер толико познат ни јавним

лагањем окаљати

или ма каквим

именом

другим великашким

,

још мање

а

„ Карађорђевац

именом

Ја

буџаклијским

не може

...

у Србији , да ме нико

“,

припадам

су и

...

“

,

,

се

.

и

га за

велика га у

и

,

је

га

не

У

?

преда

?

.

он физички

.

,

на

себе но

који он се

покрет

ја у

пријатељима

отели посао из руку

20

,

он зна из њега ,

сустижу неће изићи

и

,

и

.

га

,

да

и

да да

ћe ће “

.

листа

Срета Анђелковић

,

од уредништва

,

заступати

„

ће

у

он

и

сав свој живот сву своју душу због болести Ослобођењу да “

„

уредништву

да

нов Једино што

одговорност

се

жив

,

,

се

из и

за

.

на

,

не у

,

не

,

толику

салећу

где му

Коме

лист

он

по читаве сате

Србије

присиљен ,

уложио

грче

југ на лечење

мислећи

неко време бити удаљен у

лист

сасвим издаје

смислу речи

одлазак

нуара изјавио га

рад

Пријатељи

кривице

затвора

болешћу

је

је

који

пуном на

,

у

Сломљен решава

установа

може да подноси

на

снага

штампарске

да ако опет допадне су му

и

.

се

посао га

то

,

,

брига

толики

јануара

може више

лист

склони

да иде

је

,

га

прими

и

,

затвор сигуран задржава

да

.

за

,

чланак

посао

половини

више

прстима која

мукама

један

Ко да

лични

државног прео

земаљских

Огроман

сасвим

Ми смо пре

отуда родили

друштвеног

сустиже

стомак ништа

остави

За нас

личне мржње

Он сасвим обарају силна лична објашњења више да долази редакцију малаксалост

физичким пише

на

га

на

, ,

обара

поље

мењање закона

Али болест преписка не може

1868

борбе

су

који

,

партијски односи нели нашу борбу бражаја

тек после

партијске

г.

свој рад те

започиње равнодушне

,

,

и

,

је

оном колену људи које сасвим удаљено од свију наших политичких буна преврата завера које управо

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

110

на

листу радити исти људи који и до сада .

ништа изгубити читаоци

ни у

правцу , ни у садржини ,

могу бити сигурни

„ Лист неће ――――― О томе

“.

Пред полазак отишао је на виђење својој породици у Јагодину , и то је било последње виђење . Потпомогнут новчано од брата и Пере Тодоровића одлази у Беч

он , преко Смедерева

,

и Бајзаша

,

професора

Неколико Срба медецинара нађу му се на одведу га код најбољих ликара , који код њега

констатују стомаку

за варење

да тражи мишљење

кроничан

и запуштен

у ствари туберкулозу

У

.

очекујући

Бечу

се

катар

Он гледа да набави

престаје мислити

лико писмо и храбри

о Ослобођењу

„ Пери

да

не

и осталим

клону

у

и отопли једну и о

,

у

он покушава

штампарију

,

и не

Раду . Он пише ве

друговима

",

подстиче

Ослобођење

их

не треба

Гледајте да вас парнице

угуше . Макар само да се годину

непрестано

и

српски ђаци око њега , и ,

раду .

да престане до мог повратка .

у цревима

која је захватила органе

скупљају

да се време пролепша

да ради .

не

ондашњих

.

услузи , и ,

,

дана држимо

Он

“.

има илузију о својој болести , мисли да су то

прелазни напади , који ће с пролећем нестати . Али најзад толико слаби да ни писмо не може да доврши , и по чи тави часови треба да прођу док му грч у прстима пре стане и да буде у стању продужити Болест

се све на горе

окретала

писање . ,

и лекари

га нате

рају да иде на југ . Имајући једва снаге за пут , пође у Далмацију . Те године зима је изузетно била сурова , и у фебруару бруара

је време

било

стигао је у Трст

да не може бити горе . 18 ,

и ту га је болест

фе У

оборила.¹

Hôtel de la Ville , где је одсео , мислио је остати неколико дана , док прибере снагу за даље путовање . И када је ви део да болест не само не попушта но да јача , он осети сву озбиљност свога положаја . У туђој великој вароши никога није познавао . И тек у последњем часу сети се да у Трсту 1 О његовим последњим пис Застави , 1875 , бр . 31 .

данима и смрти опширно говори до

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

111

и он се обрати писмом српском свеште нику са молбом да обиђе једног тешког оболелог „ брата Србина " , који у вароши никога живога не познаје . На тај позив отишао је ђакон Богољуб Топонарски , и затекао бо лесника чији су дани били избројани . Марковић га замоли да га пренесе у приватан стан који се добро греје и чији су прозори окренути истоку , колико да се одмори и опо рави за пут у Далмацију . Ђакон је видео озбиљност бо лести , и убедио га да треба да пређе у грађанску бол ницу ( Hospitale Civico ) . У болници , где је био добро сме има српска црква

,

врло опасно и да

штен , лекари нађу да је стање болесника

је катастрофа

ту ,

неизбежна за који дан . Топонарски

мах извести Јеврема

новаца и запита депешом Светозар

долазек

што је и сам веровао од пута и пролазна

, смртни час

Али

сасвим издаје позове

.

да ли је потребно да сам дође .

није хтео да узнемирује

се јави да његов

,

није

,

,

,

у толико

пре

се приближавао . Осетивши да га снага

Светозар Марковић наредио је да му се брат

У

.

среду 26 фебруара

, у 4 је у самоћи , без

он је био мртав . Издахнуо

игде икога уза се . да га обиђе

брата , и нареди да му потребан

да је његово стање само изнуреност слабост .

Но то је било доцкан

часа из јутра

У јутру

када је ђакон Топонарски дошао

нашао га је ладна и укочена

часа , вели Заставин дописник

,

.

„ До

последњег

показивао је велику одваж

ност и као да није предвиђао крај његовом животу . Г. понарском , који га на неколико да ли има што расположити

рио је да

ће све уредити

греб

.

,

одгово

кад му брат дође а тако је

Ђакон Топонарски је предлагао да

гов предлог је одбивен познатог , „ а потрошиће зиве " . Тело је пренето

,

2-3

човека

није

форинта

из болнице

по

се сви тршћан

овог знаменитог

јер покојник са

ре

био да га на хришћан

што му је смрт била нечујна , тако је био и

ски Срби позову на погреб

То

часова пред смрт запита

или му саопштити

као и свештенику кад је дошао ску дужност опомене “ . Као

од

Марковића у Београду , који пошље

имао

.

Ње

никога

бадава на

у цркву

по

Св . Спири

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

112

дона , и на

погребу

није било до свештеника

никога

и

тутора . Никаквих списа није нађено код њега ,

црквенога

ствари предате су полицији

а његове

није стигао на погреб

Марковић

Јеврем

.

али чим је приспео у Трст дао је

,

тело пренети у Беч . На захтев београдске полиције бележнице

покојникове

је задржала

полиција

бечка

,

Из Беча

.

,

је тело пренето у Србију . 16 марта стигло је у Јагодину а

17 погребено

варошком

на

гробљу

.

Глас о смрти Светозара Марковића дубоко је по тресао његове пријатеље и једномишљенике , и тек тада се видело

шта је он за њих био

На први глас о смрти ,

.

пријатељи и другови штам пали су црну листу Друговима и начелним пријатељима . 28 фебруара

1875 , новосадски

,

:

испу

истак

пошто

Пут

нам

је

"

продужује

,

нуте велике заслуге његове

Жеља

„

... ...

Светозара већ међ живима није

им су се

изврши јавно оно што

И

ту

се

...

вели се

,

у тајности од срца желеше

господа нила

затвор

се

, Пожаревачки

вије Барјактар нацртан светао као вазда Радећи да нам барјак никад самац остане ни да потавни ми ћемо дићи светао помен нашем високо

барјак

,

...

не

,

је

.

али

пао

да

и

“ ,

)

.

се ,

у

за

нашој

смрти одјек њиме ишла већ цела приредили

,

му

окружни начел којем

се

,

марта

су

његовој за

је о 8

место

на

у

ће

10

за

.

.

прво

парастос

Ваљевски

прилога

истините интересе

имало

грађани одмах изаберу

издавање

његових

дела

,

скупљање

.

( „

,

забрањују

његову раду

истак

проду Будућност

нашем нараштају

Крагујевцу

Ваљеву

за

У

1

у

,

за

о

и

протојереј

.

марта

.

Пријатељи

парастос још

којој

велике

смрт

Београдска

заузети Глас

“ .

књижевности

целом Србијом

говорити одбор

и

,

ће

који

његова

борца

Осло

су

" .

су

је је

смрт

једна странка ник

кога

вест

донели

заветовало

карактера

у

је

је

радника

жалосну

бр

започео

„

,

светлог

најновијој нуо

он

разнели

оплакана

значај

забележила

"

служног

што

поштовао

и

је

)

у

,

којима

,,

24 )

( бр .

оно

и

Рад

нут његов велики

народне

и

26-27

некрологе жити

толико волео поштовали

Србији листови (

бођење

бр .

У

,

пријатељу који нас смо толико волели

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ и још првога приређени

дана

скупљено

је

Исто тако

дуката .

42

у Алексинцу ,

су парастоси

113

Параћину

Па

и

ланци .

Не само у Србији но и ван њених граница ожа љена је Марковићева смрт . Застава (бр . 26) величала је човека који је у борбу уносио толико преданости својим начелима , толико дубоког уверења и одушевљеног само прегоревања ширине

У

и пожртвовања “ ,

ума и чистоће

показивао

приватног

и

увек

„ толико

јавног карактера

“.

Марковићу

губи народ српски изредну , , , вредну неуморну снагу која би му на дому користила , у свету добра гласа придобила “ . Јавор ( бр . 16 , стр . 509 —511 ) , наглашује „ колико је вредни и даровити овај „

Светозару

човек лики

за свог младог века био кадар да уради је

нашу

губитак

његовом

постигао

још

па

тако

књижевност

млади , као што

Марковић , у нас су права реткост . За на

беше Светозар род

смрћу устаоци ,

„ Људи

“.

и „ ко

“,

српски је велика

жалост

што

се о таким

људима

може само још као о покојницима говорити “ . Социјали стички листови забележили су смрт овог првог пропо

борца

нашег

најврснију

,

силу нашег

су

„ првог

покрета

...

ведника социјализма на Балканском Полуострву . Загре бачки Radnički prijatelj ( бр . 11 ) огласио је смрт „ највр снијег бориоца нашег за слободу , братство и једнакост “ ,

Volksstaat

¹,

Демократије

МАРКОВИЋ

и

рад

за

у

Рад

1875

бр

188

12 .

Марковића

чудесне ре Пре борца „

изнео

.

није

проповедника

: 2

Тодоровића

.

.

стр

његов плодан

Но нико боље од његовог друга

смрти Светозара

,

1875

сло

младога

8

СВЕТОЗАР

о

2

,

1

Одзиви Рад

истакнути

ствар

,

Пере

зултате овог ванреднога

овога

и

.

једнодушно

смрт

,

велике заслуге

губитак

Србији

и

су

његове

,

човека

сарадника

колики

правде

је

.

је

осетио

социјалне и

и

Цео свет

и

орган руског социјализма

Впередъ

лондонски боде

тако

и

,

и

"

...

писали пештански Arbei Тако Светозара нашег ter Wochenblatt тако главни орган немачке Социјалне

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

114

пет година ви који сте познавали

тадање

стање Србије

и који сте сазнали намеру тога ђака , рекли би му долазиш дина једна

.

А

нема

,

данас ?

јака

:

рано

места за тебе , сврати после педесет Данас

стоји

партија у земљи

под

оружјем

једина

,

го

науке читава

народна

партија у

њој . Она има за собом историју рада свога , који је ко лико практичан и организаторски толико и научан ; има за собом

прошлост

толиких

књижица

прошлост

,

од три

журнала , који у овај мах на бедему ватру издржавају . Но не само то . Све главније мисли које је Светозар у својим књигама и листовима

заступао , сачињава

у Скупштини

них посланика

;

програм народ

народ тражи измене ради

калне , на његовом барјаку стоји : промена државне си стеме из темеља ; скоро све интерпелације и предлози народних

посланика

покушаји

су практичне

примене

на

Ево шта учини ђак социјалист за ши рење социјализма у најнезгоднијим околностима , и за тре чела Светозаревих

.

нутно време од пет година

И

овај

панегиричан

мало претеран

,

!"

тон

друга

зултате петогодишњега зар Марковић у младим годинама и спремају

,

борби

није

ни

на

када се други још уче у кратком размаку времена , успео је да учини

целу једну револуцију

,

у духовима

и да

странци која ће тридесет година бити нија политичка је извести

у

све оне велике ре рада овога младог човека . Свето

када се помисли

само

положи

основе

највећа и најваж

сила у Србији . Један такав посао могао човек

изузетне

умне и моралне

снаге ,

једна од оних историјских личности које се јављају само у преокретима живота појединих народа .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

ГЛАВА

115

VII

ЊЕГОВ КАРАКТЕР . ОСНОВА ЊЕГОВЕ ПРАВЕ ПРИРОДЕ : „НАЈВЕЋА НЕЖНОСТ СКОП XEPOJ ЧАНА СА НАЈВЕЋОМ СТАЛНОШЋУ И ЕНЕРГИЈОМ “ . ――――

--- ЈАКОБИНСКИ ТИП . ВОЉЕ И „ ПРОФЕСОР ЕНЕРГИЈЕ “ . CKPOM БОРАЦ ПРОТИВ ИДЕЈА А НЕ ПРОТИВ ЉУДИ . ―――――

ност .

ЕТИЧНИ ПРИМЕР

писац Колриџ

Енглески „ Не

казао

:

Као

што

то

судите

човека

често

И ЛИЧНИ УТИЦАЈ .

једном

на

према

бива , између

је тачно књигама

“.

Марковића Марковића интимна

Светозара

и Светозара

писца и јавног радника

месту

његовим

постоји знатна разлика . Ко би га судио по ње Опорој критици , по његовом оштром и стално

човека ГОВОj

у писању , могао би створити слику не у виду Тургењевљева Базарова у Оце вима и деци , мрачна , сурова , отврдла срца . У ствари , то борбеном

кога

тону

нихилиста

је била једна топла душа и нежно срце , и такав се одаје у својој

најинтимнијој

жим и најдражим

У

једноме

писаном увек

преписци

и у животу

са

најбли

.

писму својој

12 децембра

1873 ,

идеалист - појета ,

пријатељици вели он

ма да сам

„ Ти

:

Нинковићевој , знаш да ја сам

младо доба

„у

“

писао

страшне реплике и дуплике против идеализма и поезије “ . Има у основу његова карактера нека благост , готово плашљивост , која му смета у јавном животу , онде где треба

,

одлучно афирмовати нећи се од напада ауторитет

и да заповеда

28 септембра карактеру

и увек бити на чврстим ногама . Бра се намеће као

Цирижана " да хоће да

,

1872

вели

другим :

„ Ако

,

он у једном

икакве

то је , као што ми се чини

попустљивост , које „ неразумевањем “

налазе одлучно

и

чини

да

свакога

„необавештеношћу

,

писму од

мане има у мом сувишна мекост и човека

извињавам

" , и онде где други

непоштење и безкарактерност . Та мекост

у моме карактеру чини често те попуштам „ либерал цима , " „ народњацима “ и другим противницима , што су ми већ многи

пријатељи

пребацивали

као

изневеравање 9*

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

116

начела . Та моја попустљивост

социјалистичких чини

и мекост рђав за усмену пропаганду мојих

сам ја у опште

, те

начела , јер се вазда снебивам да говорим оштро са про , да штедим његово „ нежно осећање “ , што их

тивником

у породици

да

ја

опште

,

их У

васпитањем

...

ском друштву моја начела

могу

или у буржоа да

је н . пр . добио

одсудно

исказујем

само

.

“

их

он

у

ни

„

на

да

и

,

и

и

:

,

,

човеку

,

сма са

Ја

...

„

ваља уништити из

на

...

на

је

теоретичаре

прилику љубав

.

чо

као природно екстензивно т.ј. ,

...

и

,

сваком

кад

између крвних рођака

интензивно и

појачати

опште

ваља ове инстинкте

осећање развити

у

веково

деце

свом месту

оне

име социјализма

и у

и

Са свим обратно

све

као што

,

,

међу родитеља

свака

фразере у

и

,

се

се

да

у за

који мисле да социјалне инстинкше

улице

опет

борби

Идеал човека мо са највећом сталношћу

скопчана

разуме

шарлатане

па

,

...

,,

и је је

енергијом

-

пише

1873

нежан до крајности

заиста треба борити

највећа нежност

своје

тада била

нежност

да разликујете

исто време енергичан до крајности

уверен

трам

фебруара

6

,

он им

топлине

тако безобзирно

која

суровост

сам више пута говорио слабост Човек може бити

треба

нарочито

Одвраћајући

.

у

афектују

,

поезији

Ја

у

не

да

на

сентименталност

моди код социјалиста

бити

је ,

“,

,

душевне

је

била

у

колико

добар пријатељ ,

Нинковићевима

видети

пријатељице

,

у

у

и

велика

писма

арену

оклопу неосет

био добар брат

срдачне нежности код тога човека који ударао

себи

и

,

мрачан

је

,

Милици

на

једном

то

је

Он

његова па

читати

интимна осећања

изиђе ладан

је

.

љивости

животу је

у

борбе

и

и

њихових

угушује сва нежна

попустљивост

али није безкарактерношћу тада био случај код руских подражавалаца код Срба да човек

,

то ,

за

“

хилиста

он

мекост

и

своју

рочитом смислу називао био као што

„

Ту

,

се

.

о

у

и

кругу најближих при јатеља Ко би по оштрини мојих полемика судио моме карактеру ――――― шај би страшно преварио браним

распространити

их

на

ван круга крвних рођака Развитак чо вечанства неопходно везан развитком ових осећања

...

са

је

.

све људе далеко

С В Е Т

Сматрати

љубав

117

као болест или слабост , као

и нежност

, сентименталост “ ,

" итд . , могу само сурови се који заиста немају ни спрам кога тих осећања на памет “

сентиментал

који

.

И

и

јачина

,

душе

Има која

у

срећнији

се

,

у бити

идеализам

„

што више ћете садашњост :

то

,

моралан

ви

из

Марковића

ћете

Чер

је

“ ,

хуманитарне

будућности

светле

светлији

са

Као код старијих

и

ви

бити

нај

пуној мери оства

ности оног револуционарног мистицизма нишевски саветовао својим ученицима пренесете

пре

то

„

:

и

код њега

и

у

уверења скопчана

своме животу

и у

својој души рио социјалиста има

толико

нежност

"

који

највећа поручивао другима већом сталношћу енергијом

,

звечеће

...

Тај етички идеал

научили

...

смисла не разуму

у

фразе којима

који су

,

са

фразери

он је

,

или јадни

„ идеалност

је

бичњаци

ОЗАР МАРКОВИЋ

и

„

,

у

и

са

се

је

у

,

,

у

је

те

II,

Све још не .

са

,

удружен

моћну

везе

„

за

има

,

,

је

мо

тој

у

интелигенцији

И

.

новац

рат и

религији

,

,

и и

, ,

Господару буржоазији силу

објављује

,

терора

не

,

имало власт

собом

писао један противник нарави биле тако сурове

и

и и

,

Богу

најо

су

, у

у

борби само против предра материјалних интереса којима људи ,

је

су

,

,

и

ђак

како

где

свију борби

против

али

велике званичне

династичког

бирократији

од

свему што паснијој

и

у

доба

свакоме и

и

,

1868

,

“ ,

,

недоучени

Србији

полутурској

“,

његове

ђака бадаваџија

суда но

у

,

и

Славјана

“ ,

,

потпору тозар Марковић

у

.

је и

;

и

„

и на

Копитара

свему

најтежа

Обрадовић

Доситеј

Вук Караџић војује против књижевних кон

сервативаца

нархији

борбу

опасну

Његова борба

Србин водио

осме

приликама

верске предрасуде доба када један енер напредан владар Јосиф искорењивао исте

предрасуде

после

најтежим

улази

главу оставља један

који му

живот

у

непријатељима

којој најзад борба коју

колико

свију

,

најсуровијим

удара гичан

угодан

сам против

.

и,

,

миран

и

напушта

хивао

„

он

" ,

са

. )

,

и

у

,

ретко виђа код наше исти мах јужњачке источ њачке расе Чиновничко дете одличан ђак правитељ ствени питомац већ утврђеним стазама животу

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

118

најосетљивији , он неће устукнути : после једног пропалог покушаја долазио је други , један лист је замењивао други , апс , изгнанство , болест неће га задржати , и он , ломљен до

болешћу

последњег

столска

али

столског

у борби

часа

ревност

не сломљен

и мученичка

.

противницима

Има у њему готовост

има сав његов кратки живот

дубоко уверење жртвује

непоколебљивост

,

,

остаје

,

жртве

на

апо Апо

нека .

апостолско је оно

свест да се бори

,

и

за велике ствари и за вечите истине .

Оно што одмах пада у очи код њега , и што је било најбоље у његовом карактеру душевна

велика

,

то је његова велика

За њега је

снага .

,

воље

проблем

ретко био

најважније морално питање за свакога човека . Он варва рином назива сваког оног „ човека којим владају ћуди ,

који ни мало није радио да своју природу васпита према Идеални човек то је за њега онај који је сам себе створио , који је постао потпун госпо дар своје ослобођене мисли и своје крепке душе . „ Ја пре уверењима “ .

својим

свега

желим , писао је он 14 октобра

1872 , да имам за при

јатеље људе који имају своје мишљење уверењу

,

оваквим правом

, који раде по своме који у животу имају своје дело , јер само при

условима

је

то

сталне ,

И

могу

бити

и

другови

у

у том случају

они могу опште

са љубављу , са страшћу ,

са насладом , ако

смислу .

дело вршити

пријатељи само

и њихово сопствено дело “ . Такве свесне , само јаке људе он воли и тражи , док презире слабе ,

несигурне , оне који се „ нијају као тикве по води " . Он не престаје истицати велику , основну потребу

поводљиве

,

васпитања и јачања воље

, и

цео живот сматра за поприште

на које

треба изићи са очврслом вољом , са израђеним уверењима , носећи оно што Тургењев назива „ гвоздени

окови дужности “ .

И

без великих илузија , са горким искуствима , сатрвен болешћу ,

, нагрижен

у последњим

данима

својим

животом " , како сам вели , он храбро

крст и даје пример другима

.

Он је велики

,

носи свој

„ професор

енер

гије “ наше расе , код које има толико словенске млакости „ нек , иде како иде " . Морално и душевно

и ориенталског

ОЗАР МАРКОВИЋ

С В Е Т

крепак

,

сав

у уверењу

да

119

су карактер

и рад оно што

, он на једном месту као велику мо ралну истину живота истиче Гетеову реч : „ Im Anfang war That " . И он ће бити такав кроза цео живот , без

је главно у човеку

позе , без става , просто

и природно

са оном

,

„ мирноћом

у мислима “ и „ хладноћом у разговору како га је на сликао Јанко Веселиновић у роману Јунак наших дана . Питом , дружеван , мек у обичном животу и у ужем кругу , Светозар Марковић у јавном раду има нечега што подсећа на Робеспјера и Сен -Жиста у Француској “,

Револуцији , има оно што сам налази код члана и муче ника Комуне Делеклиза : „ строгу озбилност и нарав ствену јакост јакобинца Делеклиза “ . Блед , озбиљан , стро гих црта , са запаљеним оком , које гледа негде далеко у будућност , он је имао нечега од илуминисаних људи , од великих вођа људских гомила . Он је био заповед ник душа , човек који је умео да поведе и за којим се морало

вори

Он

ићи .

у једном уништава

спасе здраве ,

„ који

,

са

делове

покварене

али

се

о којима сам го свом снагом боре

зло немилосрдно , онако

за добро и уништавају лекар

људи ,

је од оних

писму

без

икаква

злобе што их мржња порађа

“.

човековог

осећања

као што да

тела ,

осетљивости

и

Он је пуританска и јакобин

у души страстан и плах , али споља ладан , оштар , као сечиво од ножа ; готов да се жртвује , али исто тако готов и да друге жртвује , један од оних ти ска природа

пова

:

који су у Средњем

веку

вазда

били

готови

да

сами пођу на спалиште , али који су и друге , да им спасу душу , „ ad majorem gloriam Dei “ , слали на ломачу . Он нео бично

подсећа

Спаса

у Француској

републиканској људи

бацили

младе чланове Одбора Јавнога Револуцији , који су , у жељи да у

оне

на

врлини

Француску ,

васпитају

под сечиво

гилотине

,

хиљадама

али који су спокојне

душе римских стојика и са радошћу у срцу што се жртвују за своју републиканску под то исто сечиво врсти у души

.

веру , ставили своје

Светозар

страсних

младе главе

Марковић је припадао тој

а споља

студених идеолога

,

који

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

120

су живели

,

убијали

који својом

и мрели за једну идеју

јаком

вољом и јаком стању да створе велика дела .

Марковић је јакобински прављен

и ублажен

И

.

врсти

људи

једино

су

али ипак

ако има врло много

јаког фанатика идеје , ипак

то није онај

у

по

нешто

црта једног

уски и опасни

unius libri , о коме говори , , Августин роб једне идеје који види и схвата апсо

„ човек св .

тип ,

,

душом

једне

лутно ,

књиге

и хоће

“,

homo

да сви људи

као и он .

исто тако мисле

Он нема оно осећање непогрешивости које обично имају сличне врсте . Као што тражи код других , тако и

људи

код себе он стално врши , контролом

разума " .

као паметан човек

Он

планом

се даје убедити

од других

.

да проповеда

и спроводи

компромис

про

Али у земљи није било ни услова

ни елемената за такав рад , и после неуспеха и упорно

и,

са израђеним идејама и утврђеним

са намером

грам Интернационале натички

,

прима лекције искуства и стварности .

,

Он је у Србију дошао рада ,

над собом оно што сам назива

остао

у идеји

са стварношћу

,

он није

но је учинио

,

. Жалећи

фа

разуман

што мора рушити већ

подигнуту зграду и побијати самога себе , он почиње рад на другоме основу и у другоме правцу . У свој својој душевној чврстини , он у акцију уноси извесну гипкост , прилагодљивост , политички добром

смислу речи

непомирљивог

емпиризам

и опортунизам

црте које не одају једног крутог и » или ни доктринара , фанатика идеје све

шта “ , који би пре живот дао но што би допустио окрњи блок његове вере или доктрине .

Поред тога , и из оне нежности у основу његове словенске душе убеђења

које

је

поцрпао

тако тврд и суров довно

фанатици

је против мене има и наивног прве

младости

у

,

,

."

мекости

која је

и из детерминистичких

,

књигама

,

Марковић

није

као што су ре „ ко није са мном , тај

према противницима

људи

од начела

Извесно

,

младићског

, рушилачке

вања у одрицањима

у

и

да се

:

у његовим

првим

самоуверења дрскости

и обарањима

,

полемикама

и свезналаштва

која налази ужи

али то су прве мани

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

121

фестације једне снаге која се пропиње , кључање једнога јакога духа који превире . Па и доцније , у борби где се мора афирмовати , где резерве , уступци , сумња , изгледају и важе као знаци несигурности и слабости , у његовој чисто

практичној

,

акцији

када

је

присталице ,

стварао

он је неизбежно узимао одсечан , апсолутан тон , не одмера вајући реч , не ублажавајући фразу , не ниансујући мисао , не штедећи никога

To То

и не тражећи

да га други

су били апсолутни захтеви борбе

штеде .

――――

али је он у њој лични

,

елеменат сводио на најмање могућу меру , долазећи готово идеје : „ мржња и рат рђавим установама ; бла гост и блаконаклоност људима ! “ Он се трудио да што

до Кабеове

више остане у кругу идеја

претресања , да не

и начелних

борбу за идеју са борбом против појединих лич ности . У једном писму из Јагодине , писаном 1873 , он вели : „ Кад човек свати оне узроке који производе оне људе , који се сматрају као зло у нашем друштву , изглађује се помеша

осећање мржње

а место њега заузимље

,

место

осећање

,

но .

у

,

,

у

,

који није стању који мисли ,

насртања

према којем

све

је

,

који начелног против

непријатеља

разликује

романтичарског

га

одваја од

људи

оног

нараштаја

Про

.

сујетом хипертрофираног

толико

од

он

, и

којом

се

Има још једна црта код Марковића која Фанатика

то

у

са

,

средство

личног

и

личних

.

допуштено

за

„

сматра

човека

једног нескрупулозног

кондотјера ,

памфлета

циљ оправдава

ника

мисао и

се

макне

морално развијеног

“

да

своју

готовог новинарског из

све

да

на

који поштује себе

и

нога интелектуално честитог

увреде

борби Пера То која постоји између јед

његов друг

видети сву разлику

и

па

исто доба водио

,

у

је

које

доровић

могло оче

личне

српској јавности полемикама полемике

његове

само

и

,

Треба поредити

више

и

онда био обичај

већ

,

,

и

што

и

,

грдње

био

у

никада није улазио

је

Он готово

.

кивати

и

је ",

он

којима

имао

је

приликама

у

се ,

би

по

личне објективности

количину што

,,

... "

које не умем да изразим , а може се назвати ладна бес трасност Те ладне бестрасности извесну то знатну

ЈОВАН СКЕРЛИ

122

Ћ

тивници су му пребацивали , да он , као и Ласал , објављује рат либерализму и оснива нову странку зато што , у младићској

Али

амбицији

оптужба

та

о сопственој

који су

жели

,

да

нема основа

вредности ,

око

се борили

примећивао у српском

игра

само

прве

улоге

Марковић је имао

.

он је толико њега , и

друштву

одскакао

од првога

,

од свију

часа толико

да је и могао

.

свести се

говорити

вишим тоном . Али у основу , он није био сујетан , он се сме јао онима који свуда истичу „ своју драгу личност “ , и лична амбиција

код њега ништа није значила

он остаје прост , природан тој гомили

„људи

,

.

За све време рада

паметан , јасна погледа

у свој

:

код којих још све ври у глави “ , и у пијан

ству борбе он је врло трезвен и ведар . Сви који су радили ретком такту у опхођењу

са њиме причају о његовом

обичној

вештини да без позе

прекости и охолости

,

,

о не

вође , у

ствари води цео један нараштај који се око њега окупио .

Он

се бунио против неоправданих

напада бакунистичких

, који су у њему видели неког диктатора » про , летаријата “ и човека који се намеће као ауторитет . И у личном додиру и у преписци он нигде не узима улогу вође , но друга и пријатеља , и само својим способностима „ Цирижана

“

и радом он је стекао и задржао место „ првога међу рав ним . " Њега је стално вређало када противници у поле мици против нових идеја узимају у претрес његову личност . , Такви 29

људи , писао је он , могу

и побуде

какве им год драго

је израз увређеног да

се

браним

.

;

самољубља

Таке

пресуде

ми приписивати намере против такве пресуде , која ,

ја нити

сваки

могу

поштен

нити

хоћу

човек пре

зире . Оволико што се тиче моје личности . Сада на ствар “ 1

И

он је редовно

испред

начела склањао

и није хтео ни да се говори

своју личност

,

о њему , као што није волео

ни сам да говори о себи . У нашем друштву , где је још

тако мало духовне равнотеже , и где се људи тако тешко и споро израђују , мало их је који су се тако потпуно израдили и уравноте 1

Целокупна дела ,

1, 38 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ жили

,

123

и код којих постоји тако леп и достојанствен

између мисли и акције више

импонује

И

.

са те тачке гледишта

као карактер

сумње је да је брз успех идеја у Србији добрим личности крепка

,

дубока

социјалистичких делом

енергична

,

но као мислилац . Ван сваке

,

дошао

природа

и демократских

од његове снажне способности . Та

душевних

великих

његових

и

склад

Марковић

,

тај

,

ведри

про

и

који је јасно видео и знао тачно што хоће , тај човек који је у толикој мери знао да влада собом , буђени дух

да пробуди , да подигне и да поведе

био је предодређен

. Цео његов покрет свакако је имао дубоких материјалних и духовних разлога , али у врло великој мери , он му је био и душа и рука , он је бирао и пробирао људе , одржавао и упућивао . Цео по

цео један нараштај

је

да

и

крет толико носи отисак његове јаке личности замислити.1 без њега тешко

га

тај

својих

, ,

,

и

мо

,

,

.

,

једномишљеници

,

поводом његове За живота Светозарева могли смо се

... “

нам

је

: „

њ ...

За живота Светозар у

,

и

утицајем

воље он сам лично дао бољег човека

везивала она жижа којој наше љаше да што силније до израза дођу ,

про

неком врстом моралног

хероја

и

„

преобрази ,

се

.

и

,

у

1

је

,

пријатељи

посмртној листи

ослонити на

је

се

Новосадски

веле

друштво

јаких личности

витеза идеје

неодољив

етички идеа

Проповедајући

пример тог новог

најбољи

смрти

и

рално развијених надчовека

и

,

могућност

стваран ауторитет

савест младог нараштаја

српске да

,

лизам

демократије

је

дух

,

постао

моралан ауторитет буђене

своје спреме достојан

солидношћу

ством свога живота

опште

као ауторитет

“

из ,

јачином своје природе

ауторитета

далека да изгледа

у

устао против

је

Тај човек који који није хтео ни

био уза која нас

заједничке

мисли скуп

ЈОВАН СКЕРЛИ

124

ГЛАВА

Ћ

VIII

СОЦИЈАЛНИ ИДЕАЛИЗАМ . ЕТИКА ИДЕАЛИСТИЧКОГ НИЛАЦ СОЦИЈАЛНОГ

СОЦИЈАЛИЗМА НАПРЕТКА . ----

ПАГАНДА ИДЕЈА И РАД НАШЊЕ СХВАТАЊЕ

Социјалистички етику природног

XVIII века

идеја

ИДЕЈА КАО ГЛАВНИ Чи

про „ БОЉИ ЧОВЕК “ . ―――――――――

СА ИНТЕЛИГЕНЦИЈОМ СОЦИЈАЛНОГ

покрети у

XIX

.

ДА

ИДЕАЛИЗМА .

веку имају две етике :

права и рационализма

,

која је изишла из

и каква се налази код социјалних идеалиста

" утопијских

и такозваних

XIX

--

социјалиста " из прве половине

века , и етику историјског

права , модерног пролета

ријата у борби за своје класне интересе , који су посредно и интереси човечанства , етику Маркса и економских

Етика Светозара

листа и детерминиста.¹ лази из првога

идеалистичког

,

„ утопијског

лица такозваног дошао

„ Утопијски

социјализма

.

социјализма " ,

до

којега

Николе Чернишевског

свега учитеља

преко

реа изи Он је приста

Марковића

социјализам

"

је францускога

је

.

порекла .

: „ народ одгајен и вођен пис цима , који се бори најчешће за духовне интересе , за фило

Хајне је дефинисао Французе зофске

идеје

“.

У XVIII

веку француске

филозофије

,

ра

ционалистичке идеје су биле на своме врхунцу , опште ми шљење је било да идеје владају светом , и Француска

Револуција исто онолико литички

колико је била економски

и по

покрет била је и покушај да се идеје здравога

ра

зума приведу у дело . Француски социјалисти из прве поло вине XIX века су прихватили те идеје , и покушали да их примене у социјалном

животу .

Њихов

социјализам

има

карактер апсолутнога идеализма и извори су му : осећање вечите правде , здрав разум , општа симпатија према целом људском роду , природно право човеково на слободан и ,

срећан живот

.

Темељ

новог

,

разумног

и праведног

људ

Sorel : L ' Etique du socialisme . Morale Sociale . professées au Collège libre des sciences sociales . Paris , 1899 , Hector Denis : Histoire des systèmes économiques et soci р. 134 . alistes . Bruxelles . P. 22-25 . 1 Georges

Leçons

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

125

ског друштва подижу они на највишим и најблагороднијим осећањима људским . На супрот егоизму стављају алтру изам , место јединке истичу целину , место породице и на ције цело човечанство . Њихове идеје су социјална ма нифестација романтизма , и један од модерних социјали стичких

писаца са пуно спиритуализмом “ . Социјалисти се

велики

преображај

духовним

и новац

може

и моралним

ћају се потиштеним

, и хоће

XIX

из прве половине

социјални

ним путем ,

права назвао их је

масама

да их

но

века , држећи извршити

напретком

онима

убеде

„ социјалним

у

,

да

мир

обра

не

који држе силу

ваљаност

и

потребу

,

социјалних рефорама . Роберт Овен , „ велики свештеник Разума " , бар у почетку свога рада , обраћао се нај вишим

члановима

Државе

планове слао владама

и Цркве

владарима

,

стима . Фурје , „ ђенијални

Фурије

“,

“

,

и своје

реформне

капитали

и великим

како га назива

Свето

зар Марковић , својим списима није хтео да крене рад ничке масе , но да богате људе убеди у корисност својих рефорама

,

и свакога

као је милионара

дана , од подне до једнога

који

ће му донети

требан за прво оснивање

милион

часа ,

динара

фаланстера . Сен - Симон

чито хтео да за своје идеје придобије

че по

је наро

научењаке и инду

успео је да у један мах око себе прикупи , људе од велике вредности као што су били : Огист Конт , , Пјер Леру историчар Огистен Тјери композитор Давид , инжењер Фердинанд де Лесепс , економист Мишел Ше стријалце

,

и

социјалисти , без разлике школа , да убедити значи задобити , да веру наивну имају исту , хтети значи моћи сви они подједнако верују у урођену валје

.

Сви ти старији

доброту људске душе и подједнако лажно тумаче исто ријску ноћ од 4 августа , када су се француски племићи C и свештеници „ добровољно " одрекли својих привиле гија.¹ Сав њихов 1 Paul

P.

132 .

рад сводио се на оно што је Кабе

Louis : Historie

du Socialisme français .

узви

Paris , 1901

.

ЈОВАН СКЕРЛИЋ „ На

:

посао сви ви , богаташи

придобивени ведајте ,

и

увек

друге

прозелитизма

идеје

!

пропо Прозели

усвоји на

док маса

Чернишевски

,

мислио

и

тако

је

,

!

"

чело заједништва Са извесним разликама

сте

Претресајте ,

ширите

,

који

и сиромаси

заједништва !

преобраћујте

само

,

тизма

за идеју

,

кивао

не ...

126

за

су

просвети

влада светом

на

вратио

мнење

и

да

да

века

“

XVIII

на “

се

Чернишевски

,

бродолом

тељске идеје

„

живели

„

и

,

и

.

је

И

је

који опет до тих идеја дошао преко немачкога филозофа Лудвика Фајербаха ако отпочео свој рад доба поли тичке интелектуалне реакције после 1848 када идеали стичка демократија утопијски социјализам били до

ослобо пример духовно виших бољих људи.1 ,

и

,

,

лични утицај напредак ђених морално облагорођених

,

на

“ .

и

на

„

је

утопистичке идеје Луја Блана историја створена књигама Тако он сву наду полаже интелектуални

.

и

,

Светозар Марковић Веран ученик Чернишевскога мишљење то свога учитеља Он зна цени прихвата као Жан Жак

да

.2

држи идеје

сва људска веровања све људске уста подвргнути оштро критици задржати и

ваља

,

века

Нове

Он

и

XVIII

Русо

-

и

века

се

XVIII

филозофе

природној цели човековој

„

о

говори

,

француске

,,

.

је

„

,

се

па

социјалне

Отдѣлъ

.

.

VII 28-29

,

VII

31 .

књ

.

105

,

35 ,

.

стр

62-63

.

I,

.

.

,

,

,

књ

дела

.

Целокупна

,

4

.

2 3

књ

.

Стр

.

Глава

Чернышевскаго

160-180

Целокупна дела

као

II .

взглядахъ

и

,

,

политичке

Чернышевскій

въ историческихъ

Целокупна дела књ VI

друш

религијски др тек да сви изменити

се

тај Н.

цео

незнања

,

из

ума зависи

поникла

начин

Г.

.

“

од

,

од

„

:

„

:

Г.

На

необориви

.

.

Плехановъ

Идеализмъ

понавља

Појмови породични

морају

измени В.

,

1

друштво

он

развитка

Религија

.

економски

жавни

III

насиља

назива

,

из

држава

3

.

друштву

твени развитак

их

“

како

“ ,

у

закон

века

“

ог

19 -

и

само оно што одговара захтевима здравог разума За Огистом Контом Беклом двојицом највећих умова

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ револуције

своде се на духовни

ослободите

свој дух и подигните

Процес социјалног

.

шенији шенији

сти и јаче осећају никну

и морални

преображај : своју душу , и ви ћете

дру Савр државни и друштвени облик стварају само савр људи , људи који разумније схватају своје кори

створити разумно и праведно штво

127

рационално

,

и идеално

напретка овако се своди

потребу

друштвености .

: „

Пре но што

такви људи , ваља посејати идеје “ .1 Марковић зна за Маркса и његове идеје историјског

материјализма и економског детерминизма , али он соци јални покрет не своди на несвесну игру слепих економских сила , а сав историјски развитак на борбу друштвених класа , 2 и за њега социјализам није питање трбуха

"

тили

Не одричући

.

док

као код

схва

тринарних марксиста који су свога учитеља буквално ни мало значај економских

чинилаца

у социјалном напретку , он сву наду полаже у идејни на предак , у сузбијање незнања , заблуда и празноверица , у победу светлости над мраком . И зато он тако мало полаже му

буђење класинске

на

тако

неважна

ганизација шизам

изгледа

радничких

радника

,

који

економска

и

,

зато

политичка

ор

Код њега нема онај фети

маса . се

свести пролетаријата

повлачи

из

доба

Револуције

од 1848 , када се певало : „ Част , част раднику ! На ко лена пред његовом качкетом ! “ Он исто тако не иде за примером

у кожух

руских народњака

мужиков .

већина радника

који су проповедали веру

Он , шта више

држи

,

у селу и вароши

да је

„ огромна

тако себична , као што

може бити животиња што се зове човек “ . „ Сељаку је ве ћином идеал , да стече велику баштину , а раднику по ва рошима већином је цељ да постане капиталиста или бар мали буржоа “ 2 Спас неће доћи од народа утонула у беду , незнање

и грабљивост

оних који мисле . лектуалну

2

,

Светлост

озго

,

, на

дела ,

VII ,

од

зато толико полаже на инте ослобођење људске мисли , на

1871 , бр . 19. Зб.лижење

Целокупна

ће доћи

И Марковић

пропаганду

1 Раденик

.

стр .

33-34

начелних партија . .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

128

,

ослобођене

стварање једне духовно рођене класе образованих

облаго

морално

људи , бољих људи

,

који имају

да буду мозак и срце човечанства , квасац будућега дру штва . Он је готово у идејама интелектуалнога аристокра

који је тврдио да ће „ спас чове људи “ . Његов бољи човек , то је алтруистичан , социјалан надчовек " Ничков , оптимисти

тизма Ернеста

Ренана

,

чанства доћи од великих чан

Само

Божидара

човек

„ виши ,

,

његов

Кнежевића .

бољи човек није једна филозофска фик

ција . Бољи човек је увек постојао у људском друштву и

данас

постоји

и креће

свет у напред .

„ Ми

, он налазимо

сваки час у свима слојевима људе који желе добра це лом свету , који воле све људе , који никад нису осетили моћно чуство злобе , пакости и других болних осећања .

Таки као

су људи сува

готов

, код

материјал

Они су

век , то је створење

које има моралнога

оне

вори Чернишевски

треба

социјалисте .

пламен одмах идеја социјализма " .1 Бољи чо

лику количину

њих

за

науке , па да букне

слама

„ љубави

само принети

према

идеализма и ве људима “ о којој го

; то је човек који својим духовним напо сама себе “ , и који се , ослобођен и обла

рима „ ослобођава горођен , подигао у висину

чисте мисли и вишега

морала

.

Један тако развијен и препорођен човек не може да трпи и неправду око себе , и његов интенсиван лаж , таму · моралан живот продужује се у експансивну социјално етичну акцију . Бољи човек , зато што види да су „ лична човекова

срећа

нији " ,

и срећа

човечанства

у потпуној

хармо

постаје социјалист . Социјализам је за Марковића више интелектуално етичка идеја , готово осећање , но што је економно - политичка неизбежно

доктрина или социјалан покрет . „ Социјалист је човек који осећа потребу или задовољство да живи у социјалистич ком друштву “ .2 „Радљивост и симпатија спрам других људи

, то су два основна својства 1 2

Целокупна дела , VII , Целокупна

стр . 33 .

дела , VII , стр . 31 .

код сваког човека

,

који

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

129

може бити социјалиста , а та се два својства находе код добрих радника . Да они постану социјалисте треба још

људи са другим људима

бољих људи нових људи савр постали социјалисти апостоли

Светозар Марковић видео руској социјалној књижевности је

Чернишевски

.

омладини

ради

је

у

руској

насликао

као

у

,

руском

здраве

средини сле

те

међу болеснима

их

Лавров их истицао као људе који јасно виде „

да

“ ,

Шма

се

револуционарној

је

,

,

у

јавном животу

у

и

који

новога

,

шенијих људи

„

обрасце

друштва

1

здружени

Идеалне

нарочито да појме социјали корист у томе друштву , што је

у

могу постићи

,

и своју

, ...66

развитак

и

умни

друштво

,

дође

стичко

су

да

,

себе

често

но

„

,

на

не обзирући

,

излажу

ноћ

се

и

којима

дан

и

,

,

патње

те ,

и

све муке

раде

људима

зло

и

другим

да помогну

које

савести

подносе и

гледају

како

и

срца да

од

који воле сами туђе зло који мисле

а

људи

,

људског

тишти туђа несрећа да

је

,

је

".

соја

ће

новога

из

да

,

2

,

те

.

он

је

, у

је

“ .

и

одушевљене

и

Марковић живео средини идеалистичке Младе Русије где било толико апо стола мученика Са моралним ентузијазмом сли као необичне људе титане модернога доба који обичног покрену свет хтедоше својим раменима колосека То цвет човечанства најлепши примерци

паца

своју

„

и

“

,

„

“

„

.

народа

занешењака

куда би био свет

биле би робље

свога незнања

и

?

Гомиле

,

да није тих будала

данас

и

„

И

“

.

“

усијане занешењаке Он фантасте породицу главе лирски велича као свеце нове религије човечанства

се

.

“ ,

со

у је

српској

34-35

Необични

људи

9

стр

српском народу

класи

,

,

у 77.

образованој

Марковић себи

.

,

1871

МАРКОВИЋ

,

,

VII

дела

бр .

Раденик

СВЕТОЗАР

тих бољих људи

,

Целокупна ,

1

говорећи

2

или тачније

.

,

стварање таквих људи

“ .

пророке

као најглавнији задатак поставио

.

„

за су

.

и

Св Писму казано .

у

је

И

што

и

,

робље

.

—

и

,

вије

је

робље сиротиње што најгоре најосетљи земља неколико власника Без њих би као соли земаљске усмрдела Они упарложила сујеверија

Из

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

130 тих

као

се он ,

разлога бавио

и Фурје ,

и Овен

толико

педагогијом , специјално социјалном педагогијом , пробле васпитања . Педагогија је за њега мима социјалистичког била

„ васпитање

људи

за оно будуће друштво

што га

,

хоћемо да остваримо “ . Први његов посао један мали круг тих људи , који ће речју стварати друге сличне , живи материјал за

ми социјалисти

био је створити И примером и

друштва " .

будућег

зграду

У Новом

Саду

,

1872 године

публиком ,

пред либералном и националистичком овако развијао своје схватање социјалистичке свој

програм

„ Ја поштујем

социјалистичког неограничену

рада

у

слободу

српском

личности

,

он је борбе , народу :

и верујем

страшно у људску увиђавност . Чим људи увиде да им је корисније радити удруженим снагама него отимати један другом последњи комад леба , они ће радити удру женим снагама “ . А људе могу уверити само они који су сами

већ

апостола

обавештени

и уверени

нове социјалне

,

религије .

ност треба да нам је прилика

шака проповедника „И

школа

и

и

књижев

да спремамо барем будуће раднике , људе за будуће друштво , да васпитавамо омла дину у духу сувременог радничког морала “ . И ти први радници ће кренути и издржљивошћу “ . ској

реформи

праве задруге ске узајамности распростирање

И

код

,

устајалу масу својом „ Први практички

нашега народа

и задружне

,

снагом

задатак у економ

то је дакле

производње

, знањем

,

ширење

ширење општин

најважније : тих идеја код образоване класе 1 између задруга

одиста , цео социјализам

првенствено , готово искључиво

,

и што је

Светозара Марковића

има

интелектуалан карактер

,

и

класа којој се он обраћао била је интелигенција , „образо вана мањина " , која има да народу објасни нове идеје . Од интелигенције у Србији он све очекује

. „ Наш

је народ млад

у њему би се начела и у др

народ , чио и здрав као и млад човек , могла остварити најчистија демократска

и

1 Застава , 1871 , бр , 10-12 у односу на наш народ .

раденичка начела

Сувремена

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ жавном до

и

јама

стоји

Све

се остави на

до вођа

и

страну онај његов

покушај рада међу занатли он није вршио пропаганду у самом народу , не само и неуспели

кратковремени ,

но ни међу сељацима ,

међу радницима свога за

животу .

у друштвеном

интелигенције ." 1 Ако

131

рада

школску

интелигенција

да овај заклети

буде писац и духовни учитељ ђега нараштаја у њој . Стварност често

је показала

идејних

јалног преображаја ,

економске говим

и

и да

интелигенција .

није

дубоког соци

и извршилац

Са гледишта

који у Вагнеровој

људи

идеалистичким

презриво

сањаријама

идеализма

.

ће се

музици

да

траже

ње

насмејати

Али у његовим

иде

известан ,

и то

идеје данас се

при

био је један

део истине , и на те његове

знатан

бирократије или бар мла

социјализма његове идеје изгледају

детерминанте

јама социјалнога

,

да је Марковић прецењивао

који је он предвиђао

марксистичког

утопистичне ,

противник

бирократије

чинилаца

могла да буде проповедник нашњег

за образоване

младеж

случаја је хтела

значај

и за све време

људе , , за интелигенцију . И како је сва српска била у државној служби , иронија

радио је и писао само

лично враћа , чак и у социјалистичким круговима . Jep , може се говорити што се хоће , али социјализам не може да иде без једне извесне дозе идеализма . Све што је зло , непаметно и неправедно у данашњем друштву може се , са чисто историјске и реалистичке тачке гледишта , не само објашњавати но и правдати : хегелијанска „ разумна ствар ност “ и „ све је мудро што постоји , зато што постоји . “ Со цијалистичка правде

,

критика

и социјалистичка

четку , није била

социјализма жоазије Енгелс

.

претпоставља

:

странка

емпиричка

развијено

осећање

нигде , бар у своме

странка . Оснивачи

по

модерног

били су морални и независни мислиоци из бур

Сен - Симон

,

Кабе

Сам Маркс је

,

Фурје , Овен , Маркс , Ласал , у „ споразум оних што

веровао

мисле и оних што страдају “ , држао да ће , услед „ рево 1

Целокупна дела , VII ,

стр . 91 .

9*

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

132 луције

стида “

оно што је умом и срцем

жоазије прећи у логор пролетаријата ,

у бур

најбоље

и да ће на тај начин

буржоазија „ родити своје сопствене гробаре . “ Када је стварао Интернационалу , он је давао знатно место етици у радничком покрету . У одлуци којом је 1864 основана Ин тернационала у Лондону вели се знају као своју дужност

бићима истину , правду

свима људским

У

данашњем

и то врло

„ Интернационалци

:

европском социјализму

крупних

,

при

да траже за све и да врше према

који

,

“.

и морал

има пуно људи ,

не желећи враћање наивностима

широког места идеји и мо у социјалној акцији , труде се да марк социјализму одузму она претерани и готово

„ утопијског

социјализма “ , дају

ралним осећањима систичком

фаталистички

економски

интелектуалним

и

карактер

етичним

у Енглеској ,

једна група социјалиста

Clarion

,

и један

од

( Blatchford ) , сасвим

и да га начине више

,

. То мишљење

њихових

заступа

они око листа The

представника

као Светозар

цела

,

Блачфорд

Марковић , писао је да

пре свега алтруисте , а те алтру ،، исте превести у социјалисте .“ У Француској , где је утицај

је њихов задатак

„ створити

идеје у политичком

животу увек био тако велики

,

и где је

идеалистички социјализам никао и развио се , није се тео никако примала апсолутна , ЧИСТО економистичка рија

марксизма

немогућних

,

коју су Марксови ученици

крајности .

„ Интегрални

отерали

социјализам "

до

Беноа

Малона је прави израз широког , идеалног и хуманитарног , традиционалног социјализма француског . Жорж Ренар , примајући од Малона , 1893 године , уредништво La Re vue Socialiste , овако је дефинисао француски интегрални социјализам : ,, Он значи да , сматрајући економски пре ображај

за

потребан

и први услов друштвенога преобра

жаја , обухвата у својим плановима обнављања фило софију , уметност , књижевност , морал , породицу , све

Revue Socialiste

за све поретка

мај 1893

оне

који трпе

у

ради

данашњег

"

но

,

Notre programme

тим иде

.

La

нашег

и да , према томе , не обраћа 1

радницима

неправди

;

...

једино

,

од

1

се

делатности

,

облике људске

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ јама су око 1893 цијалисти “ у

Внезависни

године били такозвани

Француској , са

дром Милраном и Ренеом доцније

133

основали

Жаном

Жоресом ,

Алексан

на челу , који су

Вивијанијем

Француску

со

Социјалистичку

Странку .

За време Драјфусове Афере показала се сва велика раз лика која постоји између марксиста , са Жилом Гедом и Полом Лафаргом , и „независних " са Жоресом на челу . Док су марксисти сматрали ту велику модерну драму као једну живота , која нема никакве везе са не посредним економским интересима пролетаријата , дотле су

епизоду буржоаског

Жорес и његови другови

у име етичких начела , ушли у

,

борбу , која је донела ослобођење невиног јеврејског капе тана и посредно толико користи ствари демократије у Француској .

летаријата

следњих година ног

реакција

не престаје

цијалистичкој

против

теорији да

„ оно

,

ритичар

и

Едуард

со

што је у

но његово јуридичко и етичко

схватање које прожима све његове афирмације тако јак мислилац

по

социјалистичко , то није

теорији специфично ,

про

и претера

искључивог

доказивати

његова економска садржина

и

самој Немачкој јавља се

у социјалистичкој

економизма

Бернштајн

Иу

“1 И

један

као што је Кропоткин , најбољи тео социјализма , тврди оно што је

анархистичког

Марковић писао пре четрдесет

година

добро јединке и добро

истоветни

:

да зло у свету

неће да разумеју

који

долази отуда што има људи

да су

целине .

У

опште , у наше време осећа се јасна обнова со цијалнога идеализма . Алфред Фује у својим славним де лима La Psychologie des idées - forces и Morale des idées forces , магистрално

је показао

развитак

идеје , како

ми

сао мања од стварности , постаје јој равна и најзад већа , како идеја -одблесак постаје идеја - сила . „ Човек , пише сумње

ништа оно

ни из

што

може

чега ,

али

из

бити и што

Paris

1903

, .p 6 .

Science

,

Socialisme

Човек

је

он уноси у свет , са новим идејама , нове ствари

без њега не би постојале 1

које

;

извлачи извлачи

...

треба бити

не

он

,

без

et

он ,

онога што јесте

једино биће што

ЈОВАН СКЕРЛИ

134 ми знамо које

схвата

и

започиње

Морал је триумф стваралачке саме ,

из почетка

мисли

са напором ,

Ћ

други

и бољи

свет .

, која извлачи из себе

потом и спонтаношћу

на

дахнућа , нову васељену “ 1 Ако је Светозар Марковић прецењивао улогу идеје и интелигенције у социјалном покрету , у основу он није био на погрешном путу . У толико мање , што у оно доба када је он започињао свој рад у Србији , другим путем и другим

идејама и разлозима

није се ни могло радити .

У

једној економски неразвијеној земљи , где социјалне су протности нису биле развијене , где су друштвене класе тек почеле стварати се , и где , нарочито , радничке класе никако

није ни било

није ни могао , да буде другачи но интелектуалан и етичан апел на разум и на осећање .

У

целокупном

,

његов

идеализму Светозара

социјалном

Ма

има једна ствар која извесно отпада : судећи цео

ковића

свет по себи , уопштавајући се

социјализам

свој случај , он је веровао да ће

бољи људи брзо умножити

,

постати велика политичка

и социјална сила , и да ће таква интелигенција јално

,

социјалистички

социјалном

идеализму

моћи соци Србију . Али у његовом елемената који остају : то је

преобразити има и

вера у стваралачку и препородилачку моћ идеје , схватање да је етика основа социјализму , потреба хармоничног моралног матора

,

и научног

јер

,

лико колико

1

образовања

код социјалних

рефор

нарочито у малим земљама идеје вреде вреде људи који их заступају .

Morale des ideés - forces . Paris ,

,

1908 , p .

XVII

- XVIII

.

оно

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

ГЛАВА

135

IX

УТИЦАЈИ РУСКОГ СОЦИЈАЛИЗМА РУСКО

ОБРАЗОВАЊЕ

ТАЊЕ

СВЕТОЗАРА

НАДМОЋНОСТИ

СОЦИЈАЛИЗМОМ УТИЦАЈ

из друге руке

,

-

КОД СРБА

,

СЕДАМДЕСЕТИХ

из Русије

.

но посредним путем

,

,

Људи који су крајем шезде социјализам у Србији ,

проповедати

Живојин Жујовић , Љубен Каравелов ,

ГОДИНА .

у Србију није дошао непосредно оданде из Западне Европе

сетих година почели

ковић

ЊЕГОВО СХВА

РУСКОГ СОЦИЈАЛИЗМА НАД ЗАПАДНИМ ЧЕРНИШЕВСКИ . ПИСАРЕВ . ――― РУСКИ

.-

Социјализам где је поникао

-

МАРКОВИЋА .

.

били су сви руски

Мар

и Светозар

ђаци и учили

су Србе

ономе

што су сами код Руса научили . Светозар

Марковић је још у Србији почео

читати

сувремене руске писце , и то осећање да у Русији има да чује много новог и напредног и одвело га је у Ру сију . Али тек као ђак у Петрограду , од бављења у Русији , он је ушао у идеје руских реформатора шезде сетих година , Чернишевскога , Доброљубова и Писарева .

У Русију

је дошао

ски Волтер

“,

био

у доба када је Герцен изгубио

значај

и

,

„ ру

некада

утицај

,

и

он

га ,

неправедно назива „ веома површним и недоследним пу блицистом “ . Одбацујући Герцена , он се нарочито подао ,

утицају Чернишевског вим списима

, и

и Писарева

у средини у којој

обрасце нових људи

,

Он

.

се упознао са

бољих људи

,

мислећег

пролетари

омладине , усваја

јата .

њихо

се кретао видео је и живе

Он улази у редове руске и схватања живота . У Русији он се духовно

њене идеје

образује као

када је отишао у Швај „шестидесятникъ “ ; доцније , царску , и ако је стао читати западне социјалистичке писце и проучавати раднички покрет на Западу , он је остао веран својим руским учитељима да треба ићи за њиховим и на пољу практичнога

примером

, ,

непрестано сматрао и у области

идеја

рада почео радити онако како се у

Русији радило . У једноме писму Љ . Белимарковићу саном у Цириху 26 јуна 1869 , вели он одсечно

, :

пи , ми

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

136 треба да будемо шевски царској

у српском

народу

оно

што су

Черни

Доброљубов и други били у руском “ . У Швај он ступа у везу са руским револуционарима .

,

Он постаје агент - коресподент

руске секције Интернацио листа уЖеневи

нале и сарадник руског социјалистичког Народное Дѣло . Он преводи књижицу

бука соціальныхъ

Јавности

наукъ

У

за 1874.

Флеровског

( 1870 ) и штампа

целом

његовом

је

Аз

у Гласу

раду дају се опа

зити исти ступњи развића који и код руског социјализма од 1868 до 1875 : он је дошао у Русију када је Писарев са

својим

интелектуалним

нихилизмом

давао

правац

рус

ској омладини , и он са њиме удара на идеализам , ме тафизику и естетику . После те публицистичке критике

дошло је доба непосредне социјалистичке пропаганде у народу , период „ одлажења у народ “ , и Марковић отпо чиње практичку јева

,

акцију

израђивање

,

организовање

програма

привредних

придобијање

за

сло

сељака , на

основу проширења задруге и општинске својине , у духу учења Чернишевскога . Најзад , исто онако као што се од 1872 године у руском социјализму оделила интелектуална , и демократска

еволуционистичка

струја

Лавровом на и разорног „ бун са

челу од бакуниновског анархистичног тарства " , тако и Марковић отпочиње чисто практичну , по

у Србији .

акцију

и демократску

литичку

Он за руски социјализам симпатија

и на сваку жртву

,

између ,

они морално силни готови људи руског

стоји над западним

у ономе смислу западних

над

преимућству правила

и на мучеништво

социјализам

цијализмом разлику

имао само моралних

покрета . Он је , још , био чврсто

револуционарног да руски

није

зато што су му импоновали

,

нама

и

убеђен

европским

со

у коме је Герцен повлачио руских народа : " они су у имају позитивна

што

а ми имамо преимућство

,

одређена

крепких снага , извесну

Нечајев

У

37.

Руски револуционари

и

29—31

,

бр .

1871

,

,

Раденик

.

1

је

“

...

чланку¹ Марко једном нарочитом нада ширину вић истакао надмоћност руског социјализма над соци

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ јализмом покрет је

137

Интернационале . Пре свега , разлаже он , руски старији од Интернационале , и његов почетак

тражити још од Стењке Рјазина и Пугачева , од се љачких устанака за земљу и слободу . Начела интеграл

треба

социјализма су потпунија но готово искљу политичко - економна начела Интернационале , која

ног рускога чиво

још

није

изишла

погледу

породице

чела су

„радикалнија

њих су утицала

у Руска револуционарна на начела Интернационале : “ „ На

са детаљним

и религије но

.

програмима , нарочито

начела европске науке и револуционарне

идеје од 1789 и 1848 , али су она даље развијана и пре рађивана ориђинално . И данас руски револуционари са

својом страсном мржњом на господлук у опште , и са својим радикалним појмовима о браку и Богу , ужасавају најрадикалније чланове Интернационале , особито у Не мачкој , где су светиње црквеног брака и религиозност

дубоко укорењени у народу " . Нигде у Европи нема то лико духовнога полета , нигде толико интелектуалног за носа колико код Руса . Нигде социјалним наукама , на укама о друштву и о народном благостању , не придаје се као у Русији : „ Данас

толика

важност

толико

научних

скупа

Знаменити

.

зарад руских разлог

социјалиста

стручних

К. Маркс

социјалиста "

зашто

у

Србији

1

Русија има сама колико сва Европа

проучава руски језик само Најзад , има један практичан

треба

дати

првенство

руском

Срби , као Словени , имају исто „ устројство “ душе које и Руси , подједнако осећају и истом теже . Руски социјализам је израђен за руске , , се Србија налази у и како прилике за руског сељака социјализму

над европским

истоветним

економским

који

је у Србији

јализам

.

приликама

могућ

,

и изводљив

једини то

социјализам

је руски

соци

.

Од свију руских

социјалистичких

писаца Марковић

највише цени Чернишевског главнога представника славне »епохе шездесетих година “ , и у главноме он у српском ,

1 Одговор

Др - у Владану Ђорђевићу ,

стр . 5 .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

138 народу

развија

његове

идеје и заступа

његов

програм

рада . Он високо цени Маркса , Прудона , Ласала , „ ђени јалног Шарла Фуријеа " ; Спенсер је за њега један од првих научних

у Европи “ ; Мил му је „ нај економиста " ; Огист Конт и Бокл су

ауторитета

бољи од сувремених „ двојица од највећих умова 19 века " , ауторитет

,

његов учитељ

-

али његов главни

јесте Чернишевски

,

,

за којега се

сазнавати , и којега је тек доцније

тада у Европи тек почело

Маркс назвао „ одличним научењаком и критичаром “ , а Цезар де Пеп „ економистом од највећих заслуга “. „ Наш велики учител Чернишевски " , како га Марковић на зива у једном писму , у његовим очима је не само један велики

карактер ,

и идеалан

потпунији мена .

„

матора

,

и највећи

У

„ чист

социјални

деветнаестом

као злато “ , но и

реформатор

нових

и који би владао с толико

,

вре

веку није било ни једног рефор

је тако дубоко и свестрано замишљао

који

штвени преображај

нај

дру

знања и

умешности у излагању свеје науке као што је био Чер нишевски . Његова реформа обухватила је целога човека и цело друштво : породицу , општину , државу о моралу , религији

појмове тици

, народности ,

научно

изложио

друштвени

итд

,

својини

. , једном речи

основна

:

,

,

,

поли

,

он је систематично

начела за коренити

у Русији " 1 Чернишевски

све основне

васпитању

преображај

као економист и со

цијални реформатор , вели он у једном писму од 12 јула 1873 , од особите важности је „ за нас Србе " , јер „ он под пуно схваћа разлику између индустријалног и земљодел ског друштва и разлику у путевима којима мора ићи једно и друго

друштво

да приватну

својину

преобрати

У колективну и у опште да реши питање друштвено својим особинама . " Благодарећи Марковићу , Чернишевски популаран је први

Матици 1

и много

почео за

1869

Раденик ,

читан код Срба

преводити

.

је постао врло

Лаза К. Лазаревић

Чернишевскога

на српски .

превео је он , под насловом

1871 , бр . 30.

стр . 117 .

према

У

Особенак ,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Шта

ону главу Рахметова озбиљно

.

да се ради , где се слика снажна фигура

» Чернишевски

разбистрава

, вели Лазаревић

помућене

гостања . Најглавнија

слугама : где се поред сипати а други

пуни рачуна

пуни

,

живот

да

се

су у плаћа по за

пре

рада неће једном

од глади .

Његови јунаци су

озбиљности

што вреди њима и другима

овом роману

бла

питања заступљена

једнакога

да скапава

,

и својим читао

појмове

друштвена

њему . Он гледа да се удеси

Оно

у примедби

пут којим се долази до друштвенога

цима показује

људи

139

.

таква лица , којима

и пожртвовања

за

ствара у

Чернишевски неће црвенети

образ

и

нараштајима .“ Марковић је особито ценио тај то еванђеље нове вере , " како га назива Беноа

у потоњим роман

,

Малон у својој бито

историји

препоручује

дело његово

“,

социјализма

у

као

руској

за које многи држе

Још

.

Марковић га осо

омладини „ да

најпознатије

је ту

изложено

Раденик га је почео до , и 1872 оштампао у Михајловића Павла носити у преводу романа изишао је у . Један део први део свеску једну

језгро његове доктрине

“.

1871

,,

Раду за 1874 ; 1881 Радник је донео Писарева Проле Шериjаш шшо мисли поводом романа М. Г. Чернишев скога " , 1885 дело је у две свеске изишло у Смедереву а

1910

године доживело

ново издање

Почетком седамдесетих година Чернишевски жаван и код либералних (стр „

То

.

190

) , бележећи

је био човек

.

.

подигнемо

смрти

и Русима

повесници

вечити талог њезин ! “

је

Матица

нетачан глас о његовој

пак да се и ми једном а не да будемо

писаца наших

Таквих људи треба

,

.

ува 1870 ,

,

вели :

и нама ,

на површје

,

Лаза Томановић у

Панчевцу за 1870 ( бр . 7 ) назива га славним Чернишев 66 ским Радник 1872 доноси превод из њега Услови за бољи рад , а Стојан Протић , доцније , 1882 , преводи његову студију Економска радња и законодавство . Но Марковић је највише учинио за познавање Черни шевскога својом књигом Начела народне економије или наука о народном благостању , за коју на самом наслову вели да је „израдио по Чернишевском . “ То је управо дело

.

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

140

Џона Стјуарта Мила Начела Политичке Економије . Та Милова књига у економској науци сматра се као најбоље излагање класичне економске школе утицајем

своје

умне

луирао ка умереном

али са извесним

и смотренога

обазривога

месама врло

,

социјализма

.

при Под

г- ђе Тајлор , Мил је ту ево социјализму , схватајући и наследство жене

и приватну својину као привремене појаве , верујући да ће место њих , поступно и у далекој будућности , доћи општа својина , комунизам .

Још

од шездесетих година он је ишао

ка социјализму , сматрао да економски променљиви

,

развијају

и вечити

да се

,

форме

ничење права

наслеђа ,

својине

нису не

историјски

ренте и земље , огра

и примао национализацију

између капитала

закони

интервенцију

државе у борбама

и рада . Ако Мил није

био

социјалист

у пуном и партијском смислу речи ипак се знатно при ближавао социјалистима , и на њега као на свога учитеља ,

позивају

се

у Енглеској

сти " , умерени ,

јалисти ,

чије су

васпитање перација

У водити

такозвани

еволуционистички главне

народних

идеје

„ Фабијански

интелектуално

маса , радничко

и општински Современнику

социјали

и реформистички соци и морално законодавство , коо

социјализам.¹ је почео пре

за 1860 Чернишевски

Милову економију

,

али уз превод дао и своје при

медбе које су биле цео један нов економски

систем

. Тај

превод са допунама штампао је прво Пипин у Русији под насловом Очерки йолитеческой экономіи , али не смејући да означи

име писце који је већ био у Сибиру . Како то

издање , због тешкоћа то су пријатељи

са цензуром , није

било

потпуно

,

Чернишевског по нова у целини и са пуним именом аутора , издали га у Женеви 1869 године . Ту ,

књигу Марковић је имао у својим рукама када је изра дио Начела Народне Економије . У једном писму из 1872 вели он : „ Мил је најбољи сувремени економиста , али Мил узимље приватну својину као основ природног економ ског строја , па чак и поделу на раднике , власнике ка 1

Jean Lubac : John Stuart -Mill et le Socialisme . Paris

, 1902 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

обратно оће тек да докаже каква је форма својине најкориснија и долази сасвим до одрицања приватне својине . Разлика питала и власнике

. Чернишевски

141

земље

са свим

је дакле основна , и ја сам хтео да по Чернишевском из радим једну социјалистичку политичку економију “ . И што је од значаја и интереса , он не преводи да да „ извод

из извода " ,

доктрине Чернишевскога рад Чернишевскога ковић

„ Што

:

могуће

,

У

."

,

но

Мила , онако

само Очерки

целу једну

и то „ нешто опширније

предговору

синтезу

но што је

своје књиге вели

текста ,

се тиче самог

ја сам задржао

прави

Мар

где год ми је било

текст Чернишевсков

,

или самога

ставио и разумео ;

како га је Чернишевски

било могуће , ја сам га прекрајао или са свим замењивао својим текстом , али држао сам да није

а где то није

нужно да бележим где је текст Чернишевсков , а где

Ја

просто , да ту нема мојих ориђиналних

изјављујем

мој .

мисли ,

сам желео да

нити ми је стало до ориђиналности , само

дело буде што боље и потпуније . Основна начела сва су

, и ту ја немам никакве своје

Чернишевскова

заслуге

,

а

у

колико сам умео да та начела систематски изложим и да Чернишевсков рад употребом , за то сам одговоран пред . читаоцима матског

.“

То је један од најранијих

излагања доктрине

покушаја систе

Чернишевскога

овај врло озбиљан посао Светозара по заслузи примећен и стручно

,

и као такав

Марковића још није

оцењен

.

Кад је Марковић дошао у Петроград

Чернишевски

,

у Сибиру , и његово место духовног

је био

омладине заузео

је

Писарев

.

Крајем

вође руске шездесетих година

Писарев је био на врхунцу свога утицаја , његова целокупна су , у десет томова , од 1866 до 1868 , и када

дела изишла

је умро , 4 јула 4

мисли " оплакала

1868 , смрт

овог младог и смелог

је сва напредна

младеж руска

.

Марковић видео и слушао , и у Литературној даје

извод

из

једне

омладине , г. Писарева

“

. Не

„ познатог

Чернишевски

писца

Њега је вечери из руске

но Писарев

је

на њега када је писао Реализам у науци и у жи , и његов чланак Како су нас васпитали израђен је

утицао вощу

беседе

„ хероја

J

142 по угледу наука .

још

О В А Н

на чланак

превођен

сним и прегледним

рочито

но и сам Чернишевски

тренутака

одсечним

читаоцима

седамдесетих

излагањем

разних

из историје

,

био

Својим ја , исто

.

економских

човечанске

тоном и живим

српским

година

доктрина , својим приказивањима

ријских и природњачких појединих

Наша университетска

Писарева

је код Срба

Писарев

више

СКЕРЛИЋ

жудним

стилом

општих

мисли

,

а

на

он се допадао

знања , синтетичних

појмова и смелих афирмација . ¹ Између руске и српске чита лачке публике

било је толико социјалне

и моралне слич

, да су руски писци налазили код Срба исто онако верну и пажљиву публику као што су је имали у Русији . Светозар Марковић је ставио у снажан додир руску

ности

реформаторску књижевност шездесетих година са мла дом српском књижевношћу , и у току седамдесетих го дина социјализам руских

извора

нике нагонио

читало народ

се из

Марковић је све своје пријатеље и уче ; у Београду , нарочито међу

.

да уче руски

великошколцима кога језика

у Србији напајају

и демократија

,

сматрало

и никада

,

руских

књига

за обавезно

се

мишљу

упознају

са

Европы , 1877

се толико

.

Више

но икоји други

словенски

и руском

године

,

књижевношћу

хвалећи

„ сувременом

1 1869 године ,

рус

ни пре ни после , није

у то доба Срби су стајали у вези

штвеном

знање

,

у Вили

Србе

руском , Стојан

са руском ,

дру

и Вѣстникъ

што се труде да се

мисли “ , истичући

да се

Новаковић преводи одломак из

Писарева Појеми . 1870 : Србија доноси Дарвинову теорију , Све тозар Никетић даје позив на претплату за Историјски развитак јевропске мисли , Раша Милошевић шаље за Младу Србадију Напредовање

животиња

и растиња

,

у богословском

друштву

један члан чита Поглед инглеских мислилаца на са времене потребе друштвене . 1871 : Јединство (бр . 150—183 ) до носи Преглед умног живота у Средњем веку . 1871 : у Јединству ( бр . 21—26 ) Историја развића у старо доба , што се оштампава у

Братству

засебну књигу ; 1873 објављује се позив на претплату за Исмо риске идеје Огиста Конша . 1873 : Исток ( бр . 64—132 ) доноси Историjски развитак рада , Будућност (бр . 72 ) даје Нови век или доба метафизичких доказа .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ млада српска књижевност

управо са најновијом

143

труди да упозна Србе руске књижевности “ , вели :

„ свесно

струјом

„ нова српска књижевност , при свој ограничености сво јих размера , мал да се не одзива живље но све остале словенске питања

књижевности

скупа

најновија

на

и више се интересује

,

за руску

ГЛАВА

друштвена

књижевност “ 1

Х

УТИЦАЈИ ЗАПАДНОГА СОЦИЈАЛИЗМА МАРКС . ИНТЕРНАЦИОНАЛА . ―――КОМУНА . ―――――

-

.

ЛАСАЛ .

Пре но што је дошао у Швајцарску , Марковић је знао о западном социјализму , и у колико је знао то било преко руских писаца . У Швајцарској , која је

мало

је

тада била центар Интернационале , упознао

се он са

челима

са

западнога Маркса и Ласала .

У

социјализма

то доба у српској

економска

,

јавности

нарочито

на

начелима

дошла су била на ред

питања , и као никада дотле политичка еконо

цењена и рађена . Чак и у романтичарској Уједињеној Омладини Српској опажала се извесна тежња

мија је била за

претресање

јалном четком

економских

унапређењу народа.2 седамдесетих година

питања и за рад на матери Крајем шездесетих и по на српском изилази неко

политичких економија.3 На економској и то са социјалистичке тачке гледишта , најживље

лико преведених науци

,

је радио Живојин Жујовић , руски ђак , чиновник мини старства финансија , Прудоновац по убеђењима , али више кабинетски човек но јаван радник . Прудон , „ социјалист 1 2

Стража ,

Ј.

1878 , стр . 138—140 .

Скерлић : Омладина и њена књижевност

3 Чед . Мијатовић

:

О државном

,

стр . 159-161 . газдинству или наука о

финансијама , по Лоренцу Стајну и другима . Београд , 1869. На родна економија за свакога , од Рапеа , изишла је у два превода , Косте Јовановића ( 1872 ) и Ђорђа Поповића (1872 ). Владимир Јова новић преводи Вилхелма Рошера Систем народне привреде (1872 ) .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

144

малих сељака и малих грађана крајем

шездесетих

година

“,

како га назива Енгелс ,

био је

на великом

гласу .

У

добу око 1863 Прудон је за радничку демократију у Паризу био оно што је Луј Блан био 1848 , и он је

радничкој класи дао нов програм : узајамно потпомагање , кооперација у свима облицима , бесплатан били су чланови Интернационале кредит . Француски француској

прудоновци , као готово сви главни чланови Комуне . Ма како да су Маркс и његови следбеници спорили Прудона , он је силно утицао Родбертус без рада

социјалистичке

писце свога доба

.

Бакунин му дугује више од половине својих Прудон , који је толики глас уживао у радничкој

идеја.¹ V

на

је од њега узео своју теорију ренте и дохотка ;

демократији и европском социјализму , био је у то доба врло познат и много превођен код Срба , и може се рећи да

код нас прво појавила у облику прудонизма.2 Али Светозар Марковић окреће социјали стичку мисао у Србији на другу страну , и доводи је у везу са Интернационалом . се социјалистичка

мисао

Интернационала ници

стављају

,

„ међународно

на сусрет

удружење

космополитској

капитала " ,

како вели Маркс , поникла је

шездесетих

година

цијалнога

врења

које

рад

организацији 1864.

Почетак

и со Француској , поново се јавља ;

био је доба великог политичког

готово

у целом

свету .

У

демократски покрет угушен после 1851 , у Немачкој , Ласал подиже на ноге велике масе радничке ; 1

p.

229.

-

Paul Louis

:

Histoire

Hubert Bourgin

:

du socialisme français . Paris , 1901 Proudhon . Paris , 1901 , p . 76—88 .

2 Још 1866 Застава је донела Прудон о француској демо кратији , извод из књиге Les démocrates assermentés et le peuple . Прудонова начела највише је ширио Живојин Жујовић . У Србији 1868 , бр . 55—58 , он је дао заокругљену студију : Прудон . Живот и наука његова ; у Србији за 1869 ( бр . 43 sq .) изнео је по Пру дону : Општа начела за реформу данка у сувременом друштву . Световид , 1868 , бр . 18-35 , доноси Прудон и његов живот и доктрине , Србија , 1868 , бр . 70—18 , Народно образовање сматрано са стране политичко -економне . У Побратимству , 1870 , чита се превод из Прудона О малтусовцима .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

145

Пољска је устала за своју слободу и независност ; Ру сија ври и грозничаво јури напретку ; у Америци бесни рат за ослобођење Црнаца . Као и поједине нације , тако и радничка класа почела кретати се . 28 септембра 1864 приликом једне међународне манифестације у корист са трвене Пољске

,

раднички представници неколико европ ских земаља основали су „ Међународно Друштво Рад ника “ , коме је Карло Маркс био духовни отац и вођ . У

јесте извор

теријалног

ропства

дело самих радника

идеје , које

покрет

сваког

усвојити

ће

„ Потчињеност

:

политичког

Ослобођење је

капиталу

раднички

То

модерни

су објављене

"

цео

манифесту

... ...

првоме

,

радника

моралног

,

радника

и ма

мора да буде

била прва међународна

орга ,

,

Siècle осећање

да

онала

наишла

.

"

у

.

су

сједињења

је

тако како

,

у

само

своју цркву

између

.

потреба

западног

На

тесног

ор

Словене „

истакнута

је

најзад захватила

пролетаријата

рада

као нарочити

циљ 10

су су

у

круг

и

свој

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

,

проширили

.

су

. “

и

Женеви осно Руски револуционари радничког света вали 1870 руску секцију Интернационале Оснивачи

били

,

у

Ин

оду

писао

.

за

Базелу 1869

на

Швајцарској улазе

за

ганизационог

је

имали

огромну

радничке организације

и

,

у

конгресу

300.000 чла

скочио

да су је у

Немачкој

Интернационала

70.000 чланова ,

Велике

1866

На првом

1869.

и

.

тај број

енглески лист Times тернационалу шевљење радника Интернационалу први хришћани

у

.

је

,

у

,

Белгији

Женеви

Базелу

годину дана касније

Брислу

рад

хиљада

своје изасланике

представљено

и

Енглеској

држали

у

1868

милиона ,

у

Лозани

трећем

једнога ,

,

а

на

другом

се

су

који

Брислу

,

,

1867

радничке масе но До 1870 године

Стотине

земаља слали

женевском конгресу било на

„

је

је

,

њене конгресе

цифру

код

помишљали

је

се

свију европских

Лозани

нова

одзив

и

је су

већи

зачетници

у

на

ника

њени

права када писао ми имамо пред нешто велико десило свету Интернаци

имала цео један низ успеха

из

је

она

имао

на

Le

што

и

се

,

низација једне странке зачетак једног великог покрета маса какав није видео од доба хришћанства париски лист

146

ЈОВАН СКЕРЛИ

у своме програму

истакли

Удружења

ђународног Сматрајући

да

„ идеја

нова

доћи

Секција

."

позива Словене да прихвате начела и да ступе у

радничка

заједницу , јер само тим

социјалистичку до

ће

Ме

земљама

панславизма производи штетан утицај

и Турске “ ,

европску

путем

у словенским

Радника

револуционарна

велику

и развијање

„ пропаганду

радничких маса у словенским земљама

на дух и развитак Аустрије

Ћ

личне

и

националне

слободе

и

са

мосталности . Марта месеца 1870 Руска секција прим љена је у Интернационалу , и Маркс , у приватном писму , изјављује

што и Русија

своје радовање

учество Из признања ве

„ почиње

нашега века . "

вање у општем покрету

заслуга Марксових за Интернационалу

ликих

,

руска

Сек

ција га је изабрали за свога представника у главном од бору у Лондону . Циљајући нарочито на социјалистичку пропаганду међу Словенима ција словенских

,

на

,

стварање

, устав Руске

преко којих ће се вршити венским

народима

.

Ти

„

засебних националних сек Секције " говори о људима

пропаганда

међу осталим сло

агенти кореспонденти

“

имали су

.

Они имају

покрету

у својим Руске

право да учествују на састанцима Руске Секције слати редовне

извештаје

земљама

,

и ти извештаји

Секције

Народное

о радничком

биће

дѣло ,

упознати са садашњим

Један од најранијих

штампани

у органу

да би се раднички свет могао своје словенске браће “ .

положајем

„ агената -кореспондената "

Руске Сек

ције Интернационале постао је Светозар Марковић , и ње гов чланак Политички и економни положај радничког V

сталежа у Дѣлу , само

, који

изишао у Народномъ који је по дужности послан . 1872 године , у једној полемици , Марковић је изјављивао „ Лаж је да сам ја » одборник " Интернационале . Ја сам

јавно

рекао

Србији

је прво

је један рапорт

,

да се слажем са начелима што их је изнела

Интернационала

,

али нити сам члан , а још мање одбор

1 Куклинъ : Итоги революціоннаго движенія въ Россіи за сорокъ мѣтъ 1862—1902 г. г. стр . 10—26 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

147

фор

Изјављујући тако , Марковић је

ник те дружине

“ .1

мално говорио

истину

,

јер он није био ни одборник

Ин

тернационале , нити непосредно њен члан . Али он је био „ агент -кореспондент “ Руске Секције Интернационале , која је била пуноправни саставни део Међународног удру жења Радника , и као такав он је посредно припадао Интернационали

.

И не само да је слао писмене извештаје Руској Секцији , но је у Србији , у прво време свога рада , док је био још загрејан чистим социјализмом и док је Интер национала била у јеку , чинио велику писмену пропаганду њених идеја . Он је почео са великим одушевљењем за Интернационалу

прецењујући , у осталом

,

тада , њену снагу , као Гарибалди

као и цео свет

који ју је називао

„ сунцем

будућности “ , и верујући 1870

у брзину њенога пуног успеха . , у чланку Друштвена и политичка борба у Евроūи , 2

он

поздравља

времена

Интернационалу

као први

,

као

нацрт блиске

велику

силу

будућности

нових

рода

људ

ског . Пошто је дао кратку историју њеног постанка и рада , Одлукама бриселског

И , ПО

и базелског конгреса

,

изложио

њене главне идеје додаје : „ Јасно је из овога што сам у кратко казао из решења Интернацијонала , да је ово партија која хоће да уреди друштво на новим научним начелима . Она хоће у главноме да се народ организује смислу те речи ) , као друштво радника (у најопширнијем она хоће да сваки члан народа живи својим сопственим ,

њој пореди људе нога Хришћанства Он констатује

писму

првобит

њене нагле

огромне

свет својим много

,

Ђорђевићу стр стр 157-175

III ,

књ

.

дела

,

1

Д.ру Владану

Одговор

Целокупна

великог

једноме

апостолима

сав образовани

.

она покрива

2

:

успехе

„

.

у

1870

значај

и

даје

покрета

10

*

Интернационали

препорођајног

и

из

историјског

способности

свију

развитак

немогућ

25 .

Он

... "

човека

«

у

чега је

без

,

рад ,

другога , а у исто време да цео свом члану образовање и оруђе за

.

сваком

.

на рачун

не

и

а

народ ујемчи

са

радом

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

148

бројним дружинама , које ничу поступно све нове и нове “ . Он њене чланове броји на милионе , и држи да није далеко

час

када ће оно

у одсудан бој

„ ступити

капи

с

који влада “ , и социјална револуција тада биће ! чин свршен После 1872 године Марковић се знатно разхладио у својој вери у Интернационалу . Она се ни из близа талом

није

показала

као

што су мислили

тако

чврсто

-

организована

и пријатељи

и

остављајући

на

Од првога

часа ,

фуриериста

и позитивиста

-co

јавиле

тако

моћна

непријатељи

њени .

и

страну

опозицију

су се у њој

борбе

између присталица Прудона и Маркса , а од 1871 између бакуниста и марксиста . Од 1872 године Бакунин је окупио око себе све Марксове ционале

отпочиње

и у кругу Интерна борба између централистичког

противнике

оштра

Марксовог

социјализма Бакуниновог ,

,

федералистичког

и

анархизма

који су хтели предати сву власт у покрету Главном Одбору у Лондону и оних који су између

оних

На конгресу у Хагу

1872

из Интернационале

али у својој Јурској

,

већи део

прикупља

године

социјалиста

социјалистичке

организације

собним

,

борбама

нога Одбора се она нечујно

сао :

„ стара

и

.

И

сву

он

Обе

у међу

Глав Јорк , где

седиште

Енгелс је пи

1874

пре великог расцепа , Интернационала

је

да једино што је могла за време париске Комуне , то је што је пуштала

ријалистичког

објашњавања

практичног

Марковић је изгубио за кратко

што

снагу

1873

,

теоријске манифесте , ремек - дела Марксове икаквог

земаља .

је сасвим свршила и престала

имала тако мале стварне моћи учинити

Федерацији

пренето је у Њу

Септембра

Интернационала

је постојати “ .

.

.

буде искључен

латинских

умиру

Интернационале и угасила

Бакунин

троше

немоћно

организација

и локалних

националних

хтели аутономију

веру

време

ће

бити

га је највише

логике и мате борби , али без

дејства . видео

да

социјалних ту

немоћ

Међународно господар

разхладило

,

Интернационале , Удружење

судбине

света .

то је , што

и

Радника

Но оно

је после

не

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ колико

година

тичкога

искуства ,

практичнога увидео

номски неразвијеној

,

рада

да је

149

поли

стеченога

и

немогуће

у једној

еко

и још патриархалној

земљорадничкој

земљи као што је Србија , ишта радити по једном пи саном програму као што је био Интернационалин , који

је Маркс створио искључиво

за прилике и потребе

инду

разви јеним земљама Западне Европе . Врло критички Марковић објашњавао је расцеп у Интернационали и узрок зашто пролетаријата

у великим

се по Интернационалном

Ја

с краја

писао је он у једном писму

,

или с почетка

1873

много

програму ништа дубље не може

држим

у самој

дубље

индустријалног развитка држим да је програм Маркса , кога

народа

је усвојила

Интернацијонала скоро

неприменљив

мах једностран

у први

,

По њему Интернацијонала

ће у свим „ власт “

.

земљама бити у ма Према

дана је тежња да се направи

шири

грам

ставити

мора

борбу пролетаријата

са

...

Интернационала „

се не

и

за све друге народе осим Енглеске .

њини и неке никад заузети

само

лежи

разлици

Ја

код разних

.

да поцепаност

1874 ,

томе

оправ про

социјалистички шири

програм

буржоазијом

ће а

радити у Србији .

и економски

“ ,

стријског

или

“ .

је

радикализам

со

је

из у

међу

,

та

ствари није била оно што

“ .

њему

петролејаца се

комунаца

париске Комуне

„

име

Ср

Интернацио

прилепили и

противници “

су

,

пријатељима

Париска Комуна

велики бранилац

„

његовим

но

мери да у

то у

и и

толикој

и

Марковић није био само проповедник нале међу Србима

да

и

започео рад

.

заишао

Интернационале

тако широким у

„

неизбежно

",

вратио Чернишевском

ширим програмом

цијализма

програм ,

од 1873 напустио

се је

он

Маркса

бији

са

од

,

тицало

,

се

и

.

,

у

је

и

у

Мар својој домаћој кавзи пропасти распасти ковић био пуном праву стварност потпуно доказала тачност његових погледа Што њега лично

сложен

,

ствари био врло

и

за

у

То

је

.

:

друштва

у

и

дашњим социјалистима реакционарној буржоазији ми слило покушај пролетаријата оснивање комунистичког економски

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

150

покрет , покрет не само пари ског радништва но и париског малог грађанства , не само социјалиста и комуниста но и крајњих радикала , и то не и политички , и национални

за комунистички

но за комуналистички

но за широку општинску

својину

Париска

Комуна

самоуправу

и спонтано

Опсађен

.

,

немачком

Париз је херојски издржао оно што ниједна варош

у модерно доба није издржала

Као што патриотски

.

не може да опрости Скупштини

онако

.

после

као логична

,

дица стања у коме се Париз находио војском

Париза

није резултат политичке агитације

но је постала природно ,

идеал , не за општу

сраман мир са Немцима

оштете и целе две покрајине

Париз

у Версаљу што је закључила давши

,

5 милиарди

тако и реакционарна

,

штина у Версаљу не може да заборави

ратне скуп

Паризу што је про

, и она зато на мерава да престоницу пренесе у унутрашњост . Она стално спроводи реакцију , укида републиканске листове , осуђује

гласио Републику и наметнуо је целој земљи

на

смрт Бланкиа и флурана

пломатији

, на

монархисте

страдао од глади и бомбардовања

кирија

и сва

судови

,

дуговања , и од

приватна

париски

1871

Она решава

.

опсаде у Паризу , који је

да се одмах после дигнуте лико

главна места у војсци и ди

поставља најодлучније

забележили

наплаћује 13

до

то

дужна

17 марта

су 150.000 протеста за

наплату дуга . Поврх свега , версаљска

скупштина

решава

да се народ топови тиве

.

разоружа и да се од Народне Гарде одузму На тај глас , народ се узруја , предграђа се успро

и генерал Леконт

,

имали да разоружају

и пуковик Клеман

народ

глас , Тјер и влада побегну ног

републиканског

,

Тома , који су пушкарани . На први

буду

у Версаљ

Париза

,

и између побуње

и реакционарнога

Версаља

отпоче се борба на живот и смрт . Комуна то јест па риска општина , одметла се од државе , покушала неколико ,

социјалних рефорама много

грешака

,

,

показала много хероизма и учинила

али у главном остала начелна и поштена

Маја месеца версаљска војска ских пешака

,

морнарских

војника

, ,

.

састављена из бретон зуава и жан које је Бизмарк из

папских

дарма , нарочито из војних заробљеника

С В Е Т

Немачке одржава „ војска

пуштао

таман толико

“ , са

колико

рат у Француској

грађански Реда

ОЗАР МАРКОВИЋ

узвицима

„ живео

дан Париз . Тјер том приликом

151

је потребно да се ― сва та шарена

,

краљ

ушла је у савла

“,

потпуно

заслужује титулу

„ буржоаског Суле “ , коју му је Маркс дао , и тада отпо чиње једна од најсвирепијих и најстрашнијих репресалија

,

које је историја новога доба забележила . Један од гене војске Реда " , генерал Мак - Махон , признаје да је том приликом пушкарано 15.900 људи , а стварно преко 30.000 ,

рала

тако

да више није било

шине

места

по гробљима

бацане у Сену и у напуштене

мајдане

су

ле

,

но

.

Стрељани

су не само људи који су ухваћени са пушком у руци но и старци , жене и деца , и деца од дванаест и десет го дина . Из читавих улица радничких квартова извођени су становници , сви без разлике пола и старости , и брисани митраљезима .

Од

40.000

заробљеника

које

су

на заточење

лоније

и занати

тако да су читаве индустрије

,

остали без радних и монархистички владу

судили

у ко у Паризу

војни судови , њих 25.000 послано је

руку . И , поред свега тога католички посланици у Скупштини , нападали су

што је била блага према усташима ! Европска

реакција

,

сва

без разлике

,

сложила

се

у

мржњи и у моралном убијању сломљене Комуне . На про духови , као Гарибалди , и социјалисти тив , напреднији свију земаља , узели су је у одбрану и у прославу . Европски социјализам онога доба мислио је о Комуни оно што је

Маркс писао

:

„ Париз радника из 1871 , Париз

Комуне биће

на ње прослављан као претеча новог друштва гове мученике живеће као светилиште у великом срцу рад ничке класе . Истребитеље Комуне историја је већ прико вала за срамни стуб , и све молитве њихових свештеника .

Успомене

успети да их искупе од грехова " .1 Радници су , свуда манифестације у част где им је било слободно , чинили неће

Комуне

.

У

Пешти

,

због

једне

такве радничке манифе

1 La Commune de Paris . Traduction , préface et notes pas Char les Longuet . Paris , 1901. p . 83 .

ЈОВАН СКЕРЛлиЋ

152

заставама , отпочела је велика „ веле

стације под црним

издајничка " парница

против

радника

.

Као и у целој Европи , тако и у Србији , јавно мнење Комуне поделило се у два табора . •Реакцио црвеним банком , блатом се бацали на Ко су витлали нари муну и претили истребљивањем и домаћим „ петролејцима “ у оцењивању

, један део на , предних либерала и сви социјалисти узимали су је у за штиту . Млада Србадија није у Комуни гледала само једну » капиталиста " , но и изван сталешку побуну против бесних и

„ Рошфоровићима

редно течу

важан

“.

експерименат

република

реда

права

блика

публика

бр . 35 ) бранио ,

;

правде ;

него и република

су своју

и Змај , рекли

,

„ пре

„ узвишене

„ Није

доста

није доста

репу ре

идеал Комуне

и република

живота “ . Два

република

демократије

него и република рада

него

слободе

светске

братства “ . Светозар Милетић је у „ За

мисли човечанског ,

елементи

републике " , манифестацију

универсалне

стави “ ( 1871

Слободоумни

:

није доста

благостања ,

општега

главна песника српска

,

Јакшић

реч о Комуни . Јакшић је славио

, лепотицу Комуну " ,1 а Змај је , у својој храброј песми На гробу стрељаних комуниста , ожалио жртве , и то му реакционари у Србији никад нису заборавили . Но главни адвокат Комуне у српској јавности био је Светозар

Марковић . Раденик , покренут

деља после њеног пада , често је доносио

о њој

или

,

адресе

неколико

не

вести и чланке

Интернационале или чланке из не листова , нарочито Volksstaat - a .

социјалистичких

мачких

Марковић

је

у Раденику

1871

написао

неколико

од

важних и речитих чланака у одбрану Комуне : Погибија Париске комуне , Комуна и Интернационала , Бели Терор . Он је ту топло

бранио

побеђене

лостиву

Я богаташи хајку дигли енглески

нистри

и

европски

Одјек

,

1

Ј.

депутирци

Скерлић

капиталиста ) ,

( представници

владари и сви живи маршали

које су неми бриселски ми

на ,

,

ђенерали и остала

: Вура Јакшић као сарадник

1906 , бр . 79 .

сви

„ Врагодана

“,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ новинари

Пот

„

"

београдски

и

књижевници

...

чифути

новинари

„

купљени

“ ,

бечки

,

и

господа

153

журнали

продана

,

а

д .

и

,

мере народне устанке

које сваки устанак као сваки Марковић износи дубоке социјалне и

последице

приказује право стање

узроке народних устанака

у

доноси

Комуне

од неправедних оптужаба су

са

,

,

у

.

у

у

и

и

у се

,

,

о

и

на

и

га

„

најдаровитијим

"

.

Интернационале

бранио

против

соци је

.

,

називао

идејама

није

био

како

их

прудониста

и

званичним

је

је

га

.

,

је

,

га је

,

и

опште

писму Живојину Жујо

најрадикалнијим противником свију Марковић теорија

формуловао

Ин

Пру

Бакунину

,

у

комунистичких

је и

најпоштенијим

Маркс

јер

Маркса

у

је

о

га

у

јануара 1870

идеје

српском соција Прудона Марковић није

учешћа

једном

јалистичких остао

прецизовати

лично

и

4

,

вићу писаном

је

,

Ценећи

и

.

у

Цириху

да

као што

близу

Марковић мислио

његова

социјалисте

његову

велике користи

тако

превласт идеје

у

се

приликом конгресу

марио

много

убрајао

Како

утврдио

Марковић био ушао

потребно

отимале

Бакунина се

,

и

видело

помишљао

каже да

Интернационале тернационали

листичком

нема није

ликвидације тренутку

Када

дона

исти мах он

да од револуција

једном

у

он

у

али

,

мишљењу

дан социјалне

реак њихови

Француској извели великоме Пад Марковићу прилике да напише неколико

он

јаких чланака

слика

домаћим

маломе оно што

За

је

дао

у

једномишљеници Комуне

полемише

и

победилаца

опште

који прижељкују

,

ционарима

,

свирепости

.

,

брани побеђене

и у

оне крваве

рат собом

другом

,

и

,

насиља

“ .

пљачке

т .

.

,

“

„

,

стика сви они очевидно имају две мере којим мере свет ске догађаје Једном мере владарска дела њихове битке

упознати

Русији

.

није могао

у

се

Са Марксом

он

.

бакуниста

,

на

у

га

са

се

је

и

,

у

.

и

,

је

.

је

то

у

Маркс доба код Руса био врло мало познат Ко руски 1870 Ка мунистички манифест преведен пишал 1872 Зибер почео популаризовати марксизам тек после 1877 године Марковић упознао Марксом тек Швајцарској први пут помиње једном писму

L

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

154

из априла 1869. За Маркса је знао посредно и непосредно

,

посредно из адреса и из резолуција конгреса Интернацио нале , у којој се Марксов утицај постајао све јачи , ( „ Маркс , писао је Марковић , данас има највише присталица у Ин тернационалу " ) и из немачког социјал - демократског органа -a , а

Volksstaat

непосредно из самих Марксових дела .

У јед

ном од ранијих чланака својих , у Друштвеној и поли тичкој борби у Европи , он помиње Маркса међу писцима

који заступају оснива

„ научну

на начелима

социјалистичку

и том приликом

“,

теорију

,

која

се

наводи прву свеску

Марксова Кайитала . У последњој полемици са Влади миром Јовановићем , он му замера што му је остао „ са свим непознат

који су

научни рад Карла Маркса

основу

на

,

Енгелса

тачног научног испитивања

и др . ,

уништили

сасвим демократску науку о друштву , а поглавито њену ― основну науку политичку економију . “ У њиним списима вели он , налазе се аутентичне лизму

У

“,

,,сувремене

теорије о соција

какве је доцније Интернационала

једном

писму из пожаревачког

популаризовала.¹

затвора

он тражи

П. Тодоровића да му пошље Капишал да попуни о

места

„ подели

наводи .

И

фабрикама

ако су га руски и српски

марксиста

ограда

у

,

која

су код Мила

изнесена “ . Иначе , он Маркса непосредно ретко

непотпуно за

рада

од

нека

од

,

он

Маркса

његових

слабо

начела .

У

бакунисти

помиње

сматрали

и чини

целом његовом

више

покрету

Маркс се , у опште , слабо преводи . Превод комуни стичког манифеста , изишао 1872 , а исте године Радник је донео ( бр . 26—30 ) Шта је то раденички дан ( йо Карлу Марксу , das Kapital ) . Као опште идеје Интернационале Марковић прима пуно Марксових идеја : његово детерминистичко -економско схватање друштвених борби , материјалистичко схватање историје

,

супротности

између буржоазије

и пролетаријата ,

критику буржоаске производње и буржоаске цивилизације

,

концентрацију

,

1

капитала

,

историјску

мисију

Социјализам или друштвено питање

,

пролетаријата

Рад ,

1874 , стр . 148 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

155

Он је у 1870 толико у Марксовим идејама да говорећи о Марксу пише : схватање силе као бабице

старога друштва

.

„ Он је први показао пролетаријату пут којим може ре шити социјално питање , а то је да се пролетаријат свију „ Строги

земаља организује као једна партија “ .

непреклони

у глав Маркс утврдио . Сасвим у духу Комунистичког манифеста , пише он : „ Социјалисти и ко

закони историјскога ном су закони мунисти људи

,

њихова

већ просто лаже

које

позивају

не

на

развитка

,

је

се на неко уображено

природна

економски

на

„ начела

о којима он говори

“

радничке

права рачун

партије

сањарије

Када је имао

“1 “,

братство свију

друге

и на

и

да

,

из

соција

сувременог

лизма , он је то чинио по званичним публикацијама Ин тернационале , које је Маркс ако не сам писао а оно увек инспирисао

.

је последњи земљама

У

„

Марковић , изложен сталешке борбе у Европи у разним

овим списима

развитак

и формулисана

,

што ју је он данас

је тежња четвртог

сам разумео

Марковић је уважавао му

је

чинио

вели

,

сталежа као

.“

Маркса као

велике и основне

замерке

,

мислиоца ,

али

и у критичном

схватању социјалистичке борбе и целог радничког по крета толико се размимоилазио са њиме да се не може назвати марксистом . ковићевој

,

У

од 12 јула

(по уму ) данашње

једном

интересантном

радничке

партије

ности логичним

у својим

ног

Маркс изврсно

развитка

“.

да је

организација јања

пролетаријата

политичке

лизма ограничава

моћи

„ Они

тврде 1

се само

са

на

,

да историјски дела ,

показује

првим уско

борбе

како

је

I,

143 .

класинска

задатком схватање

земље индустријски

дубок и непремостив

и пролетаријата

Целокупна

и јасно

Али тако

.

јене , и где већ постоји буржоазије

законима друштве

хегеловским

социјалистичке

потреба

прва

до крај

мислиоцем

,

Нин

главом

неминовна последица капитализма

стварање пролетаријата и

,

писму

назива Маркса

он

1871 ,

задоби

соција разви

јаз између

као што је случај у Енглеској ،،

закон "

захтева

да ишчезне

.

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

156

приватна једна

својина

догма

и да се замени

довољна

као

државном

мухамеданцу

постане сваки војник пророков .

па да одма

рење тог начела они мисле да могу навике и саме ника

материјалне

Марксове

“.

теорије

где класне разлике оцртавати теорија

даје

„ не

та им

је

ил алах “ ,

А

за оства

згазити и појмове и

интересе масе малих сопстве нису за земље неиндустријске ,

нису тако велике

или се тек почињу

,

што је случај у Србији , и марксистичка

као

,

, и

„ алах

никакве

позитивне

основе за решење

«

друштвеног питања код нас . “ Зато , социјализам у Србији треба да се ослони на руски социјализам , нарочито на

Чернишевског , који ставља питање борбу

схвата социјалну

на

шире

земљиште

,

само као борбу између проле

не

тера и капиталиста , но као борбу између „ корисног и неко рисног рада “ , и води врло много рачуна о ситним сопстве ницима

,

занатлијама и сељацима

узак класински систи

,

wille ,

,

Марковићу

пишу овејани

тога много радне снаге било на пијаци цијализма

У

материјалистичког и себичне

,

,

јер би услед

и наднице би неми

со

својим идејама етичког и идеалистичког

Марковић

,

марк

орган Volks

Марксовци “ , који као утопије

напада уништење стајаће војске и бирократије новно пале .

се не допада

социјалистички

и љути се на аустријски „где

.

раднички егоизам који приповедају

рачуне

се буни против сувог , искључивог

марксизма ,

,

који све своди

и

на интересе

као што га буни догматизам марксиста ,

који све своди на једну једину идеју . Ту целу своју интимну мисао о марксизму он је кази вао у писмима , али и у јавности , чак у првом , социјали стичком делу своје делатности , он није био за искључиво марксистичко схватање социјалне борбе . Марксовим еко номним идејама он одриче сваку општу вредност . Излажући

Марксове идеје , он им чини једну , али крупну замерку . Али та , мана Марксовог закона о друштвеном развитку " основна

је

марксизам заиста што

у целом

.

„ Развитак

фактичка

су тамо

систему

,

и без ње

капиталистичког

марксизам

није

друштва

јесте

историја западног друштва ; и закони , постављени , као закони економског раз

СВЕТОЗАР витка оног друштва кони

проћи

витка , којима

кроз

у опште

је прошло

Не

.

оне ступње

све

157

Али

заиста су тачни .

,

друштва

човечанског

друштво

МАРКОВИЋ

то нису за мора

свако

раз

економскога

индустријално

друштво

н . пр .

,

у Енглеској , које је К. Маркс имао поглавито у виду . Да су енглески радници били у другом положају и на другом

ступњу свести , кад је код њих пронађена

дена машина

они сигурно

,

не би допустили

„ капиталистично “ газдинство да мисле

на друштвени

много

пре .

може

преобразити

својини

Овим

преображај

хоћемо своје

и увести

,

,

па тек онда

већ би то учинили

да кажемо , да једно

друштво

газдинство

на малој

најсавршенију

пролазити

а да не мора

до крајности

уве

и

да се развије

основано

машинску

производњу

,

пургаторијум " капитали

кроз

стичке производње " .1

У

опште

много

ширем

ште питање

Марковић радничко

,

и слободнијем „ како

смислу

правична

,

да

сваки

члан

и

у оп

схвата

њега је то

за

устроји

(ор

буде снажна и подела

тако

да се народни

ганизује ) , да и производња

питање

:

својим

рад тако радом

може живети

у

,

Тако схваћено „ право раденичко питање “ како га је Раденик вазда разумевао и излагао , јесте „најважније питање за све чланове једног друштва , за благостању “ .

све

народе

Питање

без

разлике

о односима

,

па

разуме

пролетаријата

се

и

за

Србију “ .

и капиталиста , борба

Маркса било главно и основно Марковића је само један део цело купног радничког питања “ . „ Оно , вели Марковић , може бити на првом месту у свакој земљи , где је подела ,,питање

класа ,

о најамништву

које је

“

за

, за

између радника

и капиталиста

код нас , питање о најамништву месту “ 2

у велико

развијена

где тога нема или га има врло мало ,

Према томе , о Светозару

Начела народне економије ,

2

Целокупна дела ,

стр

.

III ,

1

;

али

н . пр .

може бити на последњем

Марковићу као приста

стр . 20—21 .

114-116

.

у земљама

ЈОВАН СКЕРЛИ

158 лици марксистичких може бити говора .

доктрина

Ћ

и политичких

метода

Као што није утицао на њега Маркс , исто тако утицао ни други велики социјалистички тога времена , Ласал

,

не није

писац и агитатор

који је у главноме произилазио

из

Маркса , и којега је сам Марковић називао 2ђаком Марк совим “ . Он је знао и читао Ласала , и 1870 , у чланку

Друштвена

и политичка

борба “,

„научну социјалистичку теорију његове води и Ласала , особито

у Европи

,

разлажући

он поред Маркса на списе : Bastiat - Schulze

Delitzch Kapital und Arbeit , Die indirekte Steuer ter Lesebuch

и упућује

,

.

српске

социјалисте

,

Arbei

да читају

та

дела Он усваја Ласалову заблуду по којој : што се капита лизам више снажи „ све више пада надница и радник постаје роб капиталиста " .1 Можда под утицајем Ласалове огорчене

борбе

против

падао српске либерале са најгорим

,

либерализма

реакционарима

која хоће да одржи њему Ласалов

,

монопол

политички

,

на

и он је онако

стављајући их у једну категорију

рад

„ као

нијансе

једне партије

имања и власти изгледа

чланку Радничко питање у Србији

,

“.

недовољан

Иначе

,

,

и у

он га критикује

што

је раднички програм свео на минимум , и толике снаге трошио на пореску реформу и на кредит за радничка удружења.2 1 2

Целокупна дела , I , стр . 45 , Ласал је мало утицао на Марковића

,

али је

опште , око 1870 године , нарочито у периоду од 1870

код Срба у

1875 , био врло познат и популаризован . Још у омладинској дружини Завери , до

1867 , у Минхену Милисав Миловановић чита рад Упоредно објаш њавање система Ласала и Шулца Делића ; Јеша Јерковић , 1871 ,

; исти прево Шта је то лажна устав постаје . У Младој Србадији , такође , 1872 , пре

у Младој Србадији преводи Премишљања о уставу дилац , у истом часопису , 1872 , преводи

ност и како она води се Раднички програм Ласалов у нарочитој свези између данашњег историјског развишка и између покреща радничког . Земунски Граничар , 1874 , доноси О суштини устава . То изилази као I књига Сувремене Библиотеке , у Новом Саду , 1875. Преводи лац , Никола Марковић , истичући велики значај Ласалових списа , обе ћава да ће сва важнија његова дела превести на српски језик .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ У за

опште

утицаји

,

индустријски

земаља

,

практичне

природе

израђеног љама

пролетаријат

код Светозара

цаја рускога

западнога

,

социјализма

великих

Марковића

и у сваком

социјализма

,

израђеног

капиталистичких

су више теоријске

случају

социјализма

,

159

долазе

иза

но

ути

по Чернишевском

за велике масе сеоског народа у аграрним

као што

су Русија и Србија .

Нарочито

на

зем

пољу

практичке акције Марковић се издваја од Маркса и од цијализма скога

Интернационале

ствара нов ,

„шири

,

,

со

и на основу идеја Чернишев

програм

ГЛАВА

“

рада за Србију .

XI

ПРАКТИЧНИ ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ . КООПЕРАТИВНИ

ПОКРЕТ КОД ЕВРОПСКИХ СОЦИЈАЛИСТА ОКО 1870 . КООПЕРАТИВНЕ ИДЕЈЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА . СЕЉАЧКО ПИТАЊЕ . ___________ РУСКИ АГРАРНИ СОЦИЈАЛИЗАМ . ИЗ ПАТРИ ЈАРХАЛНОСТИ У КОМУНИЗАМ . ---- СОЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД НА

—

СРПСКОМЕ

СЕЛУ .

ПОЛИТИЧКИХ

ЗАДРУГА . ―――――――――――――― ИСТИЦАЊЕ НАД ЕКОНОМСКИМ .

СЕОСКА ПИТАЊА

Као једно од најглавнијих остварење

социјалистичкога

и најлакших средстава за програма у Србији , Светозар

Марковић је сматрао кооперацију стем

произвођачких Кооперација

оруђе социјалнога јалистичким

, цео један разгранат си и потрошачких дружина . се тада почела схватати као велико

напретка у опште

круговима

у њој

се

,

и у извесним соци

гледао

почетак

,

прво

,

делимично остварење социјализма . 1848 године у Фран цуској , када се озбиљно схватило начело Луја Блана , , „ организације рада " кооперације су почеле ницати на све стране . За кратко

време основало се преко 200 рад ничких задруга , којима је држава притекла у помоћ са 3,000.000 динара . Те задруге нису имале успеха , и 1865 било их је свега 4 у животу . Шездесетих година , под

Прудоновим утицајем , јавља који толико заноси радничку нарни социјалисти

као стари

се нов кооперативни

покрет ,

, да су се револуцио Бланки понели бунити про класу

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

160

тиву њега , наводећи да скреће пажњу и слаби револуцио пролетаријата.¹

нарну енергију

Али начело Комуна

кооперације

намеравала

1871

је

је још јачи

Од

Шулце

удружењима

и

напу

су фабриканти

које

састави у

и кооперативе

У Немачкој

.

јако , да је

тако

да радничким

кооперативама преда фабрике стили , и да сва та удружења једну конфедерацију

било

кооперативни

покрет

Делич

размере

.

велике

водила

социјали

тачке гледишта

рачуна само

таква

непосредним од

практичне

о

која

је

кооперација

и

тај

покрет добива моралне ,

,

стичке

и

година

1849

Са

проповеда коопера цију и за раднике и за малу буржоазију , на основу на чела самопомоћи , без ослањања на државу , и шездесетих .

,

.

,

је

интересима

је

била опасна јер рад ника стварала мале грађане Фердинанд Ласал започиње

материјалним

коју сматра

такве кооперације

рат против

за

цео крсташки

,

се

је

„ да

малом

пријатељи радничког 231

, .

,

,

P.

Они

се

,

кога да оснива

он почиње посао 99

тако

њему са

за

киме

убеђен дошао

.

:

:

.

у не

.

.

чим

Paul Louis Histoire socialisme français Paris 1901. Edgard Milhaud La Démocratie socialiste allemande

P. 442-515

,

,

.

,

de

био

је је

, ,

:

с

.

у

и

,

са

?

1 2

удру

бити

Русији видео како социјалисти

Немајући радника задруге буржоазијом занатлијама

1903.

данаш

.2 2

будуће друштво

и

у

и

,

питање

идеја

кооперативни

опруга преображаја

оснивају радничке кооперативе треба радити Србији Само практично

његова

којој

једнаких произвођача

Марковић који

јавило

и

,

у

,

ће од

да

„

тврди и

жење слободних

1866

једна

је

“ ,

њега друштва

и

сматра као

потпоре

из

Интернационале

Маркс

мишљење да кооперативе

“

заступао

могу опстати без државне покрет

постане радничка држава

својих средстава помаже кооперативе

Интернационали

изјави

“

„

држава је

да она

да радници политички освоје државу

полицијска

из

да данашња

у и

је

он потребно ,

вао

је

у

не ,

и

једну буржоаску палијативу прерушену филантропију уверен да кооперативе без обилате државне помоћи борби против капиталиста Ради тога кази могу одолети

Paris

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

161

света , вели он , који би хтели да се приме учешћа

у ор ганизацији рада код нас , могу по овим начелима уде сити правило за сваку занашлиску задругу у своме месту према својим потребама . " 2 Он почиње рад са занатли

јама , али не демагошким да је могућно тив

у

и

средњевековне еснафе , но на про смислу , тражећи укидање застарелих

модерну

организацију

образовање , прилагођавање бама времена .

У

заваравањима

вратити

напредном

еснафа ,

и реакционарним

занатлијства

новоме

духу

стручно

,

и новим потре

чланку Наше удруживање он је опширно разло програм рада на пољу кооперације

жио своје идеје и

Он

предвиђа

заједничку висног

производњу

и

по јевтиној

сирови и

материјал

капиталима

шине

,

и

вршен ликога собом

,

малог

пре

кооперације

свега ,

занатлију

капиталиста ,

у

су

уведу

да

стању

да

по

технички

и ма

алате

савршеније

на страну , технички тај начин би се , без помоћи

да спреме , шиљањем

подмладак . На капитала и без

извођачке

а потрошачке

помажу

задруге

занатлију

као

ве

за

Про произвођача ,

велика производња

га помажу

уса

коју он повлачи

опасности

„мануфактурна

задруге

за

спасавају

од

непосредно и из прве руке прерађивање . Удруженим снагама

за

занатлије

створила

.

за

цени ,

занате ,

своје

дигну

Оне ,

.

сиромашног

купујући

дружине ,

произвођачке

као потрошача

.“

,

укида

јући посреднике , и дајући му непосредно добру и јевтину

робу

.

Те задруге

види

,

да

Марковић прихвата

,

целина свима средствима тивни

покрет

својим

само

на недовољ

иницијативи но и општине нарочито сео отварају општинске дућане . Као што се

ној приватној ске , треба

не треба да остану

,

само

он

федералистичким

,

Ласалову

идеју

да

треба да потпомогне се

не

обраћа

идејама не мари

много

дела

МАРКОВИЋ

,

за

њу ,

форма со

35 .

Целокупна

III ,

2

коопера , јер у

на државу

но на општину , која је за њега најповољнија цијалне организације .

СВЕТОЗАР

социјална

11

ЈОВАН СКЕРЛИ

162 Кооперативни

Ћ

покрет , разлаже Марковић , треба да буде

капитала у кредита . Удружење попуњен организацијом виду акционарских удружења потребно је , јер тако ће се доћи до индустрије , која значи остајање новца у земљи и развијене

стварање једне технички

радничке

класе .

Опа

сност је само што ће се тако створити „ новчана аристокра ција “ , и са њом , као природна последица , пролетаријат а за тим и социјална револуција доћи ће неизбежно . " Зато је

,,

дужност државе да учини све да се организује кредит у ко рист народа , ситних произвођача и на селу и у вароши

.

биће „ најаче и нај Окружне штедионице предлагане боље средство да се земљорадња усаврши и да се индустрија 1871 ,

,

К

подигне . " Те штедионице

прикупиће

даваће

и земљорадничким

их индустријским

и тако ће се у исти мах решити решена у негативном

на Западу

диност и створити привреда

, а

велика

два проблема смислу

:

индустрија

,

и

која

су

подићи ће се

ра

,

велика

пољска

тако да ће национално и народно богат

ство бити једна иста ствар

. На

економским организацијама

,

,

задругама ,

у ИСТИ Max Немогућиће се социјална неједна

кост и сиротиња

задругама

новчана средства и

тај начин

потрошачким

, комбинованим

и произвођачким

државним кредитом употребљеним

кооперативне

народне

производње , решава

на стварање се

у Србији

социјални проблем „ на здравом народном темељу “ , и рад и капитал неће бити разједињени и у супротности , но у

, у рукама целога народа . Тако Ср бија неће морати проћи кроз пакао капиталистичке про изводње , па да дође у рај социјалистичке производње . Са економским радом у вароши Марковић није имао успеха . Занатлијске задруге су пропале , и једино што су

једним истим рукама

занатлије , више из оног општег малобуржоаског незадо вољства са стањем ствари но услед његове социјалистичке као класа политичком готово пропаганде , прилазили радикализму буржоазном

.

Кредитне

установе су се развијале на чисто

основу . Држава

је остала полицијска

и

би

рократска као што је и била . Марковићу је још остајао сељачки сталеж .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

У јално

његовим

оно

њихов

исто

положај

око 1870 године

.

очима сељаци у Србији су матери што су радници на Западу , шта више је гори , и беда већа.¹ Одиста , у

У

осећала се

низу чланака шшина , 2 Марковић је селу

163

Од

знатна економска

Србији

криза

куда долази

на

наша сирома указао на непосредне узроке те домаће кризе : општа новчана криза у Европи , чиње ница да су имућни људи у Србији уложили много но ваца у куповину турских добара после 1867 , што je

изазвало

реткост и скупоћу новаца у земљи . Али он на рочито истиче као главне узроке општег народног оси ромашавање државе ,

:

бирократско

која од народа

вези са тим и зеленаштво

казао Г. Слободан економског претерујући

стања

устројство модерне српске више узима но што даје , а y

. Марковић је , како је то до Јовановић , 3 дао претерано црну слику

српског

готово

редовно

било је изазвало

села ,

.

уопштавајући

Распадање

сувише

,

старих задруга

потрес у народном животу ; народ , одр старе и скупе обичаје , више је трошио но што је привређивао , и прибегавао је зеленашима , који су скуп и редак новац у земљи давали под отмичарски интерес . Цео свет је тада осећао потребу закона који ће сељака шти тити од лакоумног задуживања и зеленашке експлоатације жавајући

Марковић је узео на

.

се да прикаже

бедно стање сељака и економно пропадање Србије . Он се служио податцима само од три године , 1863—1865 , од којих су две биле неродне ; затим , економско стање Србије ценио

је искљу чиво по извозу појединих артикала , не водећи рачуна о другим артиклима . Он као јак аргуменат истиче опадање сточарства , ма да то није значило

сиромашење земље , но да је услед рашћења становништва ратарство потискивало сточарство . Марковићу је требало за његову социјалистичку критику и акцију да стање сељачког ста лежа прикаже очајним и да нацрта застрашавајућу слику на против

1 2 3

,

Целокупна дела VII , 27 . Јавност , 1873 , бр . 3—9 . Светозар Марковић . Београд ,

1903 , стр .

21-35 , 37-47

.

11 *

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

164

злочина бирократске

државе . Стварност га је у том смислу демантовала . Сељак није пропао , но се напротив подигао , и ако данас Србија није

„ рај

сиромашнога

су певали плаћени панегиричари вршити

процес пролетаризације

и ако најнасељенија

—,

и ако

,

на

човека " , како

у њој почео ипак је она

се

селу ,

-

једина земља на Балкану која нема

расту , и њено економно напредовање је истина коју нико не спори . Али , Марковић је био убеђен да је Србија на рубу про пасти , да је сељак пошао у бескућнике и просјаке , и

Извоз

емиграције .

и

увоз у њој стално

зато је на прво место ставио сељачко

питање

.

За њега је сељачко питање било капитално питање . Сељак је био број са којим се морало рачунати и сила са којом се могло радити . „ Маса народа је сељак - сопстве ник . Ваљда се не мисли да сељак сам себе „ експроприра “ .

То је већ логичан апсурд , а у практици то је проста будалаштина “ . Марковић обраћа толико пажње сељачком питању да у основу његов социјализам , у колико има социјализма , личи на аграрни социјализам . И зато што је сељачком питању у Србији и из теоријских и прак тичних разлога давао толико значаја , зато је напустио пролетерски програм Интернационале и усвојио руски се љачки социјализам , како су га прво формуловали Герцен и Чернишевски

,

нарочито

Чернишевски

Руски аграрни социјализам

.

је прилично

сложена

по

јава . Као што су стари немачки националисти и либерали из почетка XIX века идеализовали Тацитову и тевтонску Германију

,

проповедали

мржњу

на

модерну , француску

врате том Немачку културу , и тражили да сувремену узору , тако су руски славенофили , идући за њиховим примером , идеализовали старо Словен романтичарским ство , старе нарави и врлине , проповедали мржњу на културу

„ трулог

је сачувао ведали

запада

",

величали

руског

нетакнуте старе словенске

култ

„ простаго ,

чернаго

који , пропо Герцен , који

сељака ,

традиције

народа “ .1

1 Письма М. А. Бакунина къ А. И. Герцену коментар М. П. Драгоманова , стр . 476—477 .

и Н. П. Огареву ,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

165

је иначе био толики противник реакционарних славено фила , прихвата ту њихову идеју , и као и они мисли да су латински и германски

народи

заморени и исцрпени

,

огрезли у традиције и у рутину , и да ће Словени , као што је предсказивао Хердер , донети нову и свежу крв , човечанство . После велике и препородити подмладити демократске и социјалне катастрофе од 1848 , Герцен губи сваку веру у препорођајне силе Западне Европе , , старога нада окреће се младој Русији , која

света “ , и сва његова

носи у себи толико снаге будућности , нарочито здравом инстинкту руског сељака . Од 1850 у низу књига , нарочито

у Русскій народъ и соціализмъ ( 1861 ) и Старый міръ и Россiя ( 1854 ) , он заступа мишљење да западни свет није у стању да се ослободи буржоаске цивилизације , и да ће Словени , у првом реду Руси са својим општинском сво јином , са „ миром и артелом " , извршити социјални прео бражај човечанства . И у томе правцу аграрнога соција Лизма словенских општина лежи „ огромна будућност Сло вена " 1

Ту Герценову „ социјалистичко -славенофилску фило “, како је назива М. Драгоманов , прихватио је

софију

са њим

и готово

шездесетих и седамдесетих година

млевладѣнія показао

»

у

tie

од

у

је

осећања

сељачким

укинуто

феу

у

и

.

.

,

движенія въ Россіи Тургенева къ Ал Ив

Драгоманова Же Чернышевскій

,

Н. М. В.

С. :

примѣчаніями Плехановъ

В.

Г.

Ив

J

.

1861

су

.

,

у

объяснительными 162--165 -

.

,

стр 168-171

Када

революціоннаго

.

Съ

стр

,

Герцену ,

Исторія

Письма К. Дм Кавелина

нева

1892

века

Русији

.

Тунъ

дубока

манифестовала

и

А.

-

1 .

.

стр 81

XVIII

тако

јавности били социјалисти сељачких интереса нарочито се заузимали

:

дално право представници

и

XVII

устанцима

се

сву наду полажући

љачке масе која

су

“

,

таријатства

и

тврдо да

рујући

зе

значај , и у својине , ве

, руске општинске болести проле она спасти Русију

и у будућности

прошлости

је у свом

общиннаго

је историјски

колики

социјалисти

Чернишевски

Критика предубѣжденій противъ

делу

.

сви руски .

се

, а

.

Чернишевски

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

166

за

одржавање и проширивање

у њиховим прва

општинске

својине

очима била почетак национализације

клица

социјалистичког

не сматра се више

друштва

за главну

ганда међу школском

године

1870

интелектуална пропа

циљ

младежи

Од

.

која je

,

земље и

но

„ одлажење у народ “ , буђење заспалих народних маса , „ сејача и ранитеља “ руске земље , како вели Некрасов , припремање велике Ямужичке

револуције

“.

,

Сви руски социјалистички

четка седамдесетих Чернишевскога

година

да је

:

програми

задржавају

руска

из по Герцена и

идеју

општинска

својина

клица

својине , и да њу нарочито треба неговати . Програм заграничне групе листа Народное дѣло из 1868 ,

социјалистичке

који су саставили Бакунин земља

припадне

и Н. И. Жуковски , тражи да

„ земљорадничким

општинама

У Про

“.

граму руске секције Међународног Удружења Радника истиче се како је „ руски народ у свима временима те жио остварењу великих начела , која су прогласили међуна родни раднички конгреси : ка општинској својини земље и оруђа рада . " У програму листа Впередъ из 1873 излаже се да основица

руског

социјалног

живота , на којој се по

сувременим захтевима може подићи рода

јесте

,

Развити

»сељаштво

сељачку

земље и општег

у смислу

коришћења политички својину

приватну

утопити

са општинском

општину

рити од општине

будућност

на « земље .

руског

својином општег

њеним

обрађивања

производима

елеменат

руског својину

у општинску

, ство друштва ,

,

образо

вати сељака у том смислу , то је Я специјално руски циљ , на коме треба да ради сваки Рус , који жели напретка

својој домовини " 1 Марковићу је тај у исти мах стички

као

„ специјално

и специјално

руски

српски

циљ ,

рад у Србији он схвата потпуно

што су схватали руски западних

социјалиста

1 Г. А. Куклинъ :

ссіи за сорокъ лѣтъ

циљ “ изгледао и социјали

исто онако

социјалисти његова времена

он није нашао интересовања

Итоги

революціоннаго

( 1862-1902

.

као

Код

за

се

движенія въ Ро

г. г. ) , стр . 9 , 16 , 17 .

СВЕТОЗАР

МАРКОВИЋ

167

Од старијих социјалистичких писаца , сем фуријериста и Пјера Леруа , нико не води рачуна о сељаку , и 1848 када

љака .

се говорило

лике

о радницима

индустрије.¹

увек се мислило на раднике

Код руских социјалиста

ве

Марковић је

нашао не само велико интересовање за сељаке , но лака и примамљива решења сложеног сељачког питања . Он , који је иначе јасно видео разлику између патријархалности и демократизма

дао се завести својим руским учитељима

,

са убеђењем је тврдио

и

,

да су мир , артел и задруга докази

надмоћности словенске цивилизације .

Те установе , приме »

Јовановић , нису биле чисто , словенске у том смислу што би их имали само Словени и нико више . Њих су имали тако исто и западни народи , и ако су се у Марковићево време оне виделе само код Словена , а не и код западних народа , то је било стога , ћује сасвим тачно Г. Слободан

што су се ови последњи

уздигли на један виши ступањ цивилизације , на коме су те установе морале ишчезнути . Оне нису сведочиле о оригиналности Словена већ о њи

ховој слабој цивилизацији “ .2 Марковић је био толико цијалистичко жао

.

Руски

-славенофилске социјалисти

ска друштва номска разум

,

имају

морају

не

развића

кроз

социјално

мора проћи кроз вића и одболовати

опа

су доказивали да млада људ проћи кроз исте ступње еко

које

стара друштва , да и просвећена воља треба да

су прошла

искуство

у социјалној

значаја

ушао у идеје руске „ со

филозофије " , да то није

фаталну

еволуцији , и да фазу

Русија

капиталистичког

не

раз

пролетаријатства " , но да , раз вивши своје патријархалне облике својине , мир и ар шел , може прескочити капитализам и ући непосредно

у социјализам

.

„ болест

Марковић је био тврдо убеђен да

се тако ,

основу сувремене науке " , може дићи „ ориђинална сло венска друштвена зграда “ .3 У једном писму од 24 де ,, на

1 Georges Renard : rand . Paris . P. 240 . 2 3

La République

Светозар Марковић , Целокупна дела , VI ,

de

стр . 112-113 . 166 .

1848

Préface de A.

Mille

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

168 цембра

1868 , он разлаже

ако би подизали

коју би Срби имали

сву корист

своју државну и друштвену

зграду

" на

непоквареном темељу , а на основу сувремене науке “ : ,Ми би тако избегли ( и ако не сасвим , а оно у многоме )

:

селу

у

по

ко

патријархалнога код Руса

код Срба

.

сачувању установа

задржао

и

је

тамо догађају

сваке 20 године

“ 1

кризе што

за

,

какав

се у

Тај лек мунизма

се

крваве

и

пролетаријат

следњем столећу скоро

на

...

она страшна зла , која једу друштво на Западу проле таријат , страшну безнаравственост и поделу народа на

у

,

" .2

је

у

од у

,

била

сло

и

он

је

у

тако ћемо

.

Елизе Рекли

Говорећи

Paris

,

les hommes

(

et

дели

La Terre

и

,

друштво

и

уде

строј земље

Србија без трзавица

1875

,

,

ће

мишљење

доба

која

само сачувати про развити сувременом

социјалистичко

свом славном делу

описује

не

и и

је .

у

прећи

идеал

задрузи

какве нема

цео економски

Тако

он

,

задовољства

Задругу треба треба подржати

Марковићево

у

1

То

Србији

„

српској задрузи

и

Paris

,

.

(

мисли

primitives

он истиче њену Србија Што се

опширно

Слично

de ses formes

,

Говорећи

пауперизма

“ .

навале et

од

propriété

De

о

).

, р .

217

земљу

la

своју

Емил де Лавле 1874

са

у

) се ,

сачувају

у

помиње како посланици српској скупштини ста да што више поштује словенско начело заједничке својине Они томе разлогом виде најсигурније средство да 286

„

p се .

среће

проширити њеном смислу

без болова

“ .

начелу строју

је

, “ .

,

у

,

правцу сити

је

но

падања

T. о I,

у

је ,

у

Србији

бодној

земље

који постоји

,

поезије

организа

економска

Србији на Истоку идилички ваљало којој било све што

целој

рају

шира

сувремени економски

близак

задруге

извор

„

,

,

У

веома

а

,

статку рускога мира који ција Срби имају задругу

је

.

“

је

,

,

„

По моме мишљењу вели Марковић наше околности руска општинска својина Али недо

најбоље

„

“ .

се

су

систему самоуправе које би тешко поднеле многе западне

то

режиму

и

,

„

у

политичкој организацији врло корисну улогу тек ослобођена тако ванредно прилагодила готово републиканском

.

Зеленаши

законски предлог

о

20.

и

,

,

2

Јавност 1873 шест дана ораће земље

бр .

“ .

и

,

државе доказује да Срби изучили потребним врлинама да живе слободни да сами собом управљају

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

бити

индустрију

бојазни

„ слободној “

се од опасне рити

„ сјајну

У

„ да ће

и све изворе

хујемо у

и националну независност ,

и своју економску

обезбедити

и неће

и црне

тим својим

нам

странци

заузети

сву

као што данас стра То је једини пут спасти

богатства

Србији . “

цивилизације “

„ буржоазне

, ориђиналну

169

српску

цивилизацију

и

ство

“.

и патријархално

антикапиталистичким

идејама Марковић је ишао тако далеко да

комунистичким

, по речима једног сувре полуга друштвенога преобра

је био и против жељезница , које

су

меног писца , „ најмоћнија жаја “ . Он се бојао да железнице

отворе врата страном

не

Из тих раз поред осталих политичких и финансијских , била је и

капитализму и поруше стари задружни живот лога

,

.

радикална странка осамдесетих година против грађења

же

лезница у Србији . Практичан начин решења сељачког питања Марковићу изгледао . Могло би се допустити садање пропа дање сељака и концентрација својине у руке зеленаша и је овако

богаташа

Али

.

пагандом

се могу

ће својевољно

, производњу

сељаци , мали

одрећи

се приватне

основу

на

с

у надмоћност задружног

убедити

сељачке

својине

распарчане

уједињење

рада и капитала

и увођење

изводње

Какав

правцу ?

је задатак

године

1874

напредне

Јован

про и они

и прихватити

својине " , остављајући

срезу да врши „ прикупљање “.

рада ,

Жујовић

земље у гомилу

,

про

савршеније

омладине у томе је

предлагао

да

имања претворе у произвођачке задруге . Марковић , у једном писму од 2 јануара 1875 , одлучно је против тога предлога , и држи да треба обратити пажњу

се манастирска

на проучавање ли

има

сељака и сиротиње

„радног

елемента за социјалистичке

пасти понова у оне 1871

„

да , задруге " не

теоријске и практичне грешке

приликом

оснивања

“

у које

задруга у

занатлијских

тај

се пало

на селу , оценити

, да

већ

заједничку

малу

и

постоји

,

ствари

преобратимо

у

у

које

својину

,

газдинство

тријархалну

не

не

је

„

:

Београду . У једном писму , он практични задатак по ставља Наш задатак да уништимо капиталистичко

па

да тако

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

170

прескочимо једну историјску питалистичког газдинства " .

епоху развића

-

епоху ка

Марковић је јасно видео огроман значај питања сео , и није ни за часак заносио се илузијом да се У Србији може решити против сељака , социјално питање у ске својине

или бар без сељака

.

Тај проблем

се ставио преда њ

озбиљности са којом и данас стоји пред европским лизмом

.

И

у свој

соција сво

данас , нарочито када се доказало да мала

,

јина на селу не пропада , као што је Маркс представљао него да на против бројно расте , питање је не само тактике но и доктрине : чиме социјалистичка

партија треба да

изи

лази пред сељаке . Ортодоксни социјалисти , остајући при Марксовој хипотези , тврде да сеоска својина пропада и да ће и на селу фатално доћи подела на капиталистичке

поседнике и на сеоски пролетаријат

.

велике Са друге стране , они

којима је до дела а не до речи , мисле обратно . социјалисти , на пример , пошав са гледишта да

социјалисти Баварски

социјализму

није само циљ материјално

јата , но и ослобођење

демократска таријат

добро пролетари

човечанства , траже да се социјално

странка бори не само за индустријски проле

но и за

сеоски

сталеж

. И

баварски

траже за сељака да држава узме у своје

социјалисти

руке све

хипо

теке сеоских имања , да организује земљораднички кредит , пољопривредна осигурања , земљорадничке задруге , да повећава општинску

својину

, итд.1

Француски

социјалисти

и то најортодокснији , марксистички

гедисти ,

сељаке са врло ублаженим

не социјалне

луције

но аграрних

програмом

рефорама

земље но да легитимну

малу

вости буржоаске

,

И

данас

државе

, не

иду

да социјализују

својину

међу

рево

њихове

бране од грабљи

од зеленаштва

и капитализма.2

после четрдесет година

теоријских претресања питање о малој сеоској својини

и практичних покушаја , остало је Ахилова пета модерног

социјализма

.

У

случају , ако Марковић није био у строгој логици 1 E. Milhaud :

оваком и

орто

La Démocratie socialiste allemande , p . 302-308 .

2 Compère -Morel , уводни планак

у

L'

Humanité ,

25

јула

1910 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ доксији социјалистичкој тични радници

171

то исто раде и данашњи прак

,

социјалистички .

Марковићеве

идеје

биле су примамљиве

о

социјалној

реформи

али не и изводљиве

,

.

У

селу

на

слу

сваком

чају , Марковић није лично ушао у спровођење тих идеја на селу . Он је 1874 видео сву сложеност сеоскога питања , и држао да се претходно треба добро документовати о целу једну озбиљну

приликама на српском селу , извршити анкету

,

и тек онда врло опрезно

про

израђивати аграрни

грам . Од општих идеја он није пришао детаљном програму , као што то нису ни учинили ни његови следбеници . Он је наглашавао са сељачком „ сељачка

да треба доћи у

потребу масом

општина

ног

строја “ ,

класу

,

",

„ непосредни

додир

да пре но што се организује

наша

као основна

ваља

јединица

ослободити

експлоатације “ .

рократске

Јавности

најмногобројнију

„ нашу

раденичку - земљорадничку

конкретнији

би

и

ћифтинске

од

Нешто

новог друштве

био

је

у коме се тражи : ликви дација сељачких дугова , земља у рукама само оних који раде , предавање земље које је својина не - сељака у руке општини . Али када је требало прецизовати , остало се на тајни програм

из 1873

,

летаријата

: „ да се српски народ осигура од про нужно је да се сва земља из приватне својине

преобрази

у општинску . Како се то може извршити

овој неодређености

и за

остаје да се испита . “ И оно што је најтеже и најважније , начин како ће да се тај идеал изврши , ни

које време

Марковић ни његови следбеници нису више додиривали . На тај начин он је једно економско питање стављао иза једног низације

политичког

питања

,

и место економске

орга

села ,

отпочињао демократску политичку про паганду . Пре свега , њему је изгледало потребно оно што је почетком грама

1875 формуловао

: уништење

као политичке

као

„ главне

бирократске државе

велике

општине

и

,

тачке нашег йро организација

централне

бране скупштином . “ Прво је потребно

руку бирократије себи поставила

и

народну

отети

среза

иза

државу

државу

из

која би за задатак опште добро и благостање , и ,

створити

владе

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

172

која

ће узети на себе да у интересу

низује требала дишта

политичка он је писао

,

народне

рад у смислу задружне својине

народни

борба . Са те тачке гле - що је питање о

демократска : „ пишање

о хлебу

самоуправи " , 1 и зато је , после неуспеха задругама селу

,

,

и пробајући

сву своју

масе орга И зато је

.

земљиште

пажњу обратио

занатлијским

са

за економски

на непосредну

рад на

политичку

борбу . На тај начин , првобитни социјализам Светозара Мар окретао је у политички демократизам , у стварање

ковића

радикалне

странке .

ГЛАВА

XII

ПРАКТИЧНИ ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМ . ДОГМАТИЧНОСТ

-

СХВАТАЊЕ ЦИЈИ .

И НЕПОМИРЉИВОСТ

ПРВОГ

ПЕРИОДА

РАДА .

РЕЛАТИВНОСТИ У ИДЕЈАМА И ПОСТУПНОСТИ У АК АНТИЛИБЕРАЛИЗАМ . ――――――――― НАПУШТАЊЕ ПРОЛЕТЕР

-

СКОГ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ПРОГРАМА И ПОЧЕТАК ДЕМОКРАТ ――――――――――――――――― БОРБА СКЕ АКЦИЈЕ . ПРОГРАМ Од 1873 годиНЕ . ―――АНТИ ПРОТИВ БИРОКРАТИЈЕ . ФЕДЕРАЛИЗАМ . БИРОКРАТСКИ

И САМОУПРАВНИ

КАРАКТЕР

СРПСКОГ

РАДИКАЛИЗМА .

Светозар

Марковић је отпочео јаван рад врло

из књига и са пуном главом литички

живот

,

и то

теорија

објашњава

ушао

је одмах у

по

његову

апсолутност и Оно што је било

у првим тренутцима . догматичност доктрини апсолутно у његовој

сувише

млад ;

одвећ оштро

и

у његовим

младићским афирмацијама објашњава се та кође стањем демократске и социјалне идеје крајем шез десетих година . После десет година реакције која је до шла после 1848 године

,

шездесетих

година

,

демократски

и изгледало је да се убрзаним кора цима иде ослобођењу нација и народних маса . Ако Пољ

дух се пробудио

,

ска није успела

1863 ,

1

Целокупна

дела

Италија

, II ,

139 .

је извршила

своје нацио

СВЕТОЗАР нално ослобођење блика масе ,

штрајкови

запамћене

у

размере

је

кренула

Француској

успаване

и

Белгији

радничке

узимају

мисао у Русији

револуционарна

,

173

Шпанија постала је репу

Католичка

.

Интернационала

.

МАРКОВИЋ

не за

хвата и школу и касарну , и у европској демократији , у којој су увек живеле успомене од 1830 и 1848 , мисли се да је час куцнуо , и да је револуција на прагу . Мар ковић , који је четири године провео у ужим круговима

у Петрограду

младих револуционара

и у Цириху , делио је

свога доба и својих једномишљеника . У 1 броју Радника за 1872 он , са сасвим младићским оптимизмом , илузије

који су крваво угушење национале

тако

изгледе за социјалну Данас

„ толико

ново друштво

Комуне

свирепо

порастао је покрет

„ до

огромних

сад се организује се на

Русији

револуција

„ знаци

пробуђене

преображаја

“.

диже

„

победу у Скупштини

јака

партија “ .

радничка

спрема , а у Аустрији се

се

У Ен

У Порту Интернационале , у Шпа

издржала

ноге

“.

радни дан .

целу Европу .

партија

се

бораца за

размера

деветочасовни

захвата

нији је Интернационала

У Италији

повољне

и братимили " , а броj

глеској радници су извојевали галији

распад Интер

излаже

,

у Европи . Народи су

револуцију

упознали

Републикански

и блиски

демантовали

“.

У

јављају

Све то су „претече друштвеног „ Народ долази све ближе својој цељи “ .

Гледајући тако некритички

свети “ .

тако некритички усваја

на стање ствари , он исто

неколико

погрешних

идеја које

су тада биле на цени код социјалиста . Зборске фразе он узима за научне истине . Он тврди да цивилизација није ништа учинила за раднике све

је већа сиротиња

. (

да од 10 један постане

,у

и да што више има богаташа ,

,

економној

радњи то је правило

богат , а остали 9 иду у толико

ниже у колико тај један иде више " ) . Он сасвим данас у велико

напуштени

који су и Чернишевски

Ласалов

„ гвоздени

усваја закон “ ,

и Маркс донекле били прихватили капитализма

стање

,

масе постаје

тврди да са развитком све горе , и он је потпуно присталица познате теорије пауперизације “ ( Verelendungstheorie ) . Та схватања изра

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

174

ђена су у доба када је стање радничке масе било очајно , када се по фабрикама

радило

по 16 и 18 часова дневно

и када су наднице биле тако ниске да су радници у пуном смислу речи скапавали

од глади.1 Но од шездесетих

го

поправљати , нека

дина положај радничке класе стао се дашња физичка беда постала је само релативна социјална беда , и од 1890 , од конгреса

у Хале

,

немачки социјали

сти су напустили теорију сталне пауперизације

, која иде упоредо

радничког

капитализма . У тим више агитаторским но научним идејама , које су онда сматране као саставни део социјализма , и биле сталежа

са развитком

leitmotiv свију социјалистичких беседа и манифеста , Мар ковић није веровао да се у оквиру капиталистичког дру штва може ишта учинити

за поправку

стања радниЧКОГ

И очекујући социјалну катаклизму , чудо соци револуције коју су још око 1870 предсказивали

сталежа . јалне

Маркс и Енгелс , он је презриво одбацивао сваку помисао на социјалне реформе . Енглеска аристократија , вели он , на мерава да донесе неке бедне и ситне палијативне законе у корист радничког сталежа , али то она чини само зато да

утиша народну срџбу и умири незадовољство које се јавило , да би тако продужила своје господовање и пљачкање народа побуде ступно

.

„ Има

ли штогод

неморалније

од

ове

основне

што покреће аристократију да „мудро “ и „ по реформише државне установе " 2 Између буржоа

ске државе и радничке класе не може тачака : „ начело власти и начело рада

бити не

додирних

могу

да

се

сложе.3 Заједно са Марксом , у чланку Друштвена и по литичка борба у Европи , он закључује да ће само рево луција пресећи Гордијев чвор социјалнога питања , и да ће сила бити бабица новога друштва .

Но Марковић није дуго остао у тим наивним иде јама непомирљивог догматизма и вербалног револуцио 1 Emile

tional . Paris

Vandervelde

, 1898.

2 Раденик з

Радник

,

P.

:

Les noces d'or du socialisme

4-6 .

1871 , бр . 29 .

. 1872.

бр . 27 .

interna

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

Иску

Од тога га је спасла његова јака памет .

нарства . ство

175

двогодишњег

додира

са непосредном

стварношћу

животом дало је му драгоцено осећање у идејама и поступности у раду . Он није био затворен дух који је живео у апстракцијама , но човек од акције који је хтео да ствара и да ради . И зато не избежно , под утицајем живота и у раду , променио је своје прве књишке идеје . Пре свега он добива оно осећање релативности до и практичним релативности

којега ћати

долазе сву

само паметни људи ,

разлику

између

Живот је

у коју се она завија .

и

стварности

јасно

људски

осе

почиње

и идејне

формуле

много

сложе

нији , вели он врло интелигентно , него што ми мо жемо що да изразимо . У самој ствари , развитак чо векове друштвености , развитак осећања и социјалних доктрина , развитак вере са њеним последицама , обича јима

обредима

,

свештеничком

и

класом

,

где

са

свим

и ушкано једно у друго , а не оделимо испреплещано као што изгледа кад ми причамо “ 1 Још и онда када је био у пуном социјалистичком заносу он је по својој здравој

памети

људским

У

развитку , као и у нема тако оштрих граница , као што

одношајима

их ми одређујемо

:

„

људском

у нашем причању

рад лакше преглед

карактеристике “ 2

ности или ради јасније

Он идејама не даје апсолутну и буквалну важност , а теорије само у толико цени у колико имају важности за практичан рад . Теорија , вели он у једном писму , не сме да

„ постане

само пријатна

забава мозга

,

већ да се

вазда има пред очима практична циљ , ради које се тео рија изучава “ .3 Критеријум који он поставља и у теорији и у практици јесте друштвена корист . Он сам долази оне тачне

идеје , коју је Маркс формуловао

да социјализам не треба да буде

Целокупна дела

112 . 137

,

дела

,

III ,

, II ,

58 .

Целокупна

дела

,

2

Целокупна

II,

1

3

Ю

осећао

„ примена

1860

до

године

макаквог уто

,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

176 пијског

но свесно друштва , која се

еволуцији

у историјској пред нашим очима "

учествовање

система ,

врши

Он одсудно устаје против оних апсолутних духова у социјализму који верују у CИCTeMe , Догме и формуле , и мисле

„ да

се може за друштво

непокретна форма треба

да

стоји

створити

нека стална

,

у њу људи ућушкају “ . Акција над теоријом , и прилике опредељују ,

па да се

правац и начин рада .

„ Животна

питања народна

износе

самим потребама народа , а не комбина ничу у главама појединаца . Нико не може

се на решавање

цијама

које

прописати ред , којим се морају решавати народна пи тања " 1 у осуђивању револуционарне реторике и , ларма

револуције на хартији " , оне „ тактике безтактич како jе данас назива Плеханов , Марковић је све више ишао једном умереном реформистичком социјализму , џијске

ности “

, сасвим опортунистички : „ У политици шо јесм , у животу човек не може тражити оно што је апсолутно

и говорио најбоље се

већ што је

најзад свело

социјалних

У

могуће

рефорама

његовом

најбоље

на одлучан

И

“2

демократизам

то гледиште са програмом

.

напуштању

чистог социјалистичког

про

грама

има поступности . Прогласивши да су „крајња захтевања и утопија синоними " , он иде даље и говори

јасније

.

Још

онда

када је

у штампи

ломио

копља

за

Комуну ,

и када су му београдски реакционари приле „ комунца “ , он истиче комунизам само као виши идеал коме треба тежити , али који се не да остварити , и пише : „ Комунизам није могуће применими , јер није пили име

могуће довести људе да живе подпунце у онаким друш твима као што су хтели први проповедници комунизма .

је извео начела , на основу преображавати друштво и коме треба да тежи човечанство Оно што он хоће то је могући кому

То

је истина . Али комунизам

којих треба низам “ ,

.

који може да иде споро и поступно , јер

1 Раденик , 1871 , бр . 19 Зближење 2 3

Целокупна Целокупна

дела дела

, III , , IV ,

171 . 79—80 .

„ за

начелних партија

сваки .

СВЕТОЗАР велики

преображај

МАРКОВИЋ

потребан

је

„ дуги

177 пут

историјског

развитка " .1 Он јасно види да је револуција ризичан , скуп и несигуран пут , да она значи распиривање великих нада

које

се

не

остварити ,

могу

од које стварност

трезни

»цезаризам

неколико

по

Е. Фурнијера

У

речима опште

да је

она

опијање

речима

да диктатура пролетаријата " ,

стотина глава под црвеном капом “ ,

разлаже он ,

,

,

,

воде

не

, друштвене

само почесне преображаје . бражаја , и противно томе

То

слободи револуције

и

правди

.

остављају

је закон друштвеног прео не могу социјалисти

закону

ништа радити " 2 „ Ја не велим , објашњава он , да тира нију не треба обарати силом , само велим да ће се сваки такав преврат

свршити

ничим

ако маса није проникнута

,

бар вером и надом да ће јој нови поредак

донети добра . Дотле , по моме схватању сила се може употребити само на негацију , на обарање новог

друштва

воље

старога друштва

не може

већине “ . Између

,

остварити

се

реакционара

али организација насиљем ,

против

који хоће у назад и

консервативаца који хоће да одрже стање које постоји , са једне стране , и непомирливих револуционара , који хоће своје начело метну

своја

као одлучна

мишљења

већини

мањина ,

он

насиљем да

на

је за средњи пут , убеђивање и задо

мирну еволуцију , поступан напредак , бивање већине путем политичке демократије , полити

чког завојевања рефорама

власти и поступног

извођења социјалних

.

Његов политички рад има две стране : једну нега тивну , борбу против либералне странке , а другу пози тивну , стварање радикалне странке , или , како је он 1874 називао

,

» партије “ . народне

Социјализам расположен јалисти

око

1870

године био је непријатељски

према либерализму .

или су били равнодушни дела ,

IV , 86-87

1

Целокуūна

2

Целокупна дела , VII ,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

У

опште

, старији

према политичким

соци

бор

.

44 .

12

ЈОВАН СКЕРЛИ

178

бама , или су политичку

Ћ

сматрали као недо

демократију

вољну и неспособну . Фурје је бацао анатему на Револуцију од 1789 и на револуције

у опште

Роберт Овен је , из по

.

, тврдио да поли , тичке реформе народу не доносе користи тражио од владе

четка одвајао социјализам од демократије ,

да се радницима помогне да се не би бацили у на ручје револуционарима . Сен - Симоновци су били равно душни у борби либерала са апсолутизмом , и из либерал них кругова

им се пребацивало

да имају сумњивих

веза

са реакционарима ; Прудон није био тако апсолутан про тивник Другога Царства као што су били републиканци .

тробојни

терор

и

у

француском

републику . “

тада називало

Комуне грађанску

У

живела мржња се

на

оно што

на

после крвавог угушења Париске

пролетаријату

„

је

III .

После јунског покоља од 1848 , радничка маса је била непри јатељски расположена према републиканцима , и то је био Исто тако један од великих услова успеха Наполеона

немач

многе

мишљења

је

на за

.

огорченију борбу многе Бизмаркове

буржоаска

република

,

био

социјалне реформе

водио

и

усвајао

,

либерала

година би

идеје

,

против

боље расположене

шездесетих

да

Ласал

је

ничком сталежу

и

,

.

је

ком социјализму био сличан појав Енгелс пре 1848 прет постављао торијевце виговцима као човечније према рад

зато

тако далеко

.

нису

се

Ласала

да је

веза

имао неких

фрак

његова

вођ фон Швајцер

социјализма

економске

антиномију

Сибир где

ишао

у

са

наглашавао

са

,

њен

је

претеривањима

оптужбе

Чернишевски

непрестано

постоји између либерализма

случају

чињеница

и

, .

са

Бизмарком

,

имала веза

тачке гледишта

сваком

управо

целине

да има извесних

је ,

историјска

више интересе

,

Либералске

ција после његове смрти

и

,

и

је у

,

али

којим

просвећеним министрима

Ласала

да је

,

доказале

идеја

.

заједничких

је

са

Бизмарком

сумњичили са

су

који би разумели дух времена Противници

који би хтео да повећа

владаром

и

народу

,

своју популарност

у

но једна монархија

са

,

,

што заступа интересе индустријске буржоазије мање ра дила за економско поправљање стања радничке класе

која

својим

сељак мате

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

179

ријално осигуран , стављао изнад Енглеске , у којој је сељак изгубио земљу . И данас још има доста социјалиста који тврде да су политичке форме индифирентне , и као нај бољу тактику сматрају ударати на блиске демократске странке . Тако су баварски изборне

компромисе

доксних

марксиста

викнуо

„ Шта

:

социјалисти

са клерикалима

у Француској

мари

,

Вилхелм

недавно

правили

орто

тако је вођ

,

Жил Гед не давно уз или Лубе , то јест , шта

чини република или монархија ? “ . И када је Марковић онако страсно ,

српских

либерала

устао

против

то није било зато што је из амбиције хтео да ствара нову странку , но стога што су тадашњи социјалисти

,

сматрали за дужност

јаз између социјализма политички номским

либерализам

либерализмом

,

.

Он је изједначивао

и политичку

демократију

познатим

laissez - faire

са

passer старе економске

што дубљи

да ископају

и либерализма

школе

са еко laissez

Он сматра да је демокра

.

тија апсолутна присталица неограничене

приватне својине

да улогу државе она своди на прикупљање

порезе и одржа

вање

напретку

реда , и да се противи

економском

слу стварања великих газдинства.1 Специјално берализма у Србији он је био и са чисто

,

,

у сми

против ли политичких

демократског гледишта . Он је сматрао да су либерали после 1868 дезертирали из логора слободе , нази разлога

, са

вао их „ бивша опозиција “ , и када је 1869 добио глас из Србије да либерали пропадају узвикнуо је „ Е па нека

:

падају ! Нису ни ваљали гима бољима ! " 2

У

,

рална странка изгубила странке

поборнице

је до 1868 листом

Целокупна

бар

ће уступити

делимично

је ореолу

слободе

места дру

дела

у

рада

Србији .

слободњачке

,

, која

напустила је . Заставу сло

друштвено питање . Рад ,

, VII .

Мар

Либе

странке ,

и напретка , и омладина

била у њој

1 Социјализам или 181-182 . 2

Ваљда

том негативном делу свога политичкога

је имао успеха

ковић

.

1874 , стр .

96 . 12 *

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

180

боде подиже он , млађу генерацију прикупља

која

од

се

нова странка

око њега . Марковић из Петрограда

1870 године стала груписати

24 децембра

1868 писао је

своме пријатељу Љубомиру Белимарковићу

: „ По

шљењу треба да се организује радикална партија

моме ми ( само не

-

онако као што је по мишљењу Др . Станојевића ) , и тада да

борба противу свега што је устарело , борба младог колена против старог " . И појам радикалан и радикализам има код њега сасвим особити значај . Он не схвата ту радикалну партију онако како се схватала у Европи , и како је схватио „доктор -радикалац “ Драгиша Станојевић : као крајњу политичку демократију која тражи се отпочне

политичке и економне реформе

корените

,

али не дирајући

приватне својине . Он схвата тај појам онако како се око 1870 године схватао у Русији : као крајњу

у основе

револуционарну .

,

За њега је

оће да оствари

Радикална

програмом

са социјалистичким

засеца у корену , и тражи

која зло својине

странку

„ радикална

најнапреднија

укидање

српска партија

,

приватне “

она

„ која

начела у српском народу " 1

Марковића из доба око 1869 није оно што је била радикална странка у Србији 1874-1875 и 1881 ; то је просто социјалистичка странка . Тек у последњим годинама свога рада Марковић ће у европском смислу говорити о „ радикалној партији “ , на странка

Светозара

народном партијом " , народном не у смислу народносно национално , но у смислу народ зивајући ском

,

је често

пучком

и

,

.

Еволуирајући у идејама , он је еволуирао и у поли тичкој акцији , или боље рећи у политичкој акцији он је поправљао

своје

идеје .

За две године практичнога

„ на терену “ , он је видео да

Србија

не

да се

ништа

рада

у земљи као што је тада била

озбиљно

трајно

и

једним искључивим

учинити

са

и уским програмом као што је био , програм Интернационале који је Маркс створио на основу својих проучавања капиталистичког режима у Енглеској и .1 Одговор Др -у Владану Ђорђевићу

,

стр . 8.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

181

индустријског пролетаријата економски нај држава Западне Европе . Интернационала се

за потребе развијенијих

распадала , Комуна терске револуције

је била у крви угушена , ствар проле одложена на даље време . Стварност

најбољи учитељ , и од 1872 Марковић је проме нио не само тактику но и свој програм .

је била

Он напушта социјализам

чак зам ,

.

и као

али

чким

програм

максимални у

живот

шава

програм

као један

и раднички даљи идеал ,

задржава социјали

он

,

полити са минималним програ се

програмом остварљивих ,

и непосредно

једним

захтева . " Сваки

слободе , вели он 1872

макакве

борбу

целу

,

борбу улази

и

демократским

мом најпречих добитак

Интернационале

„ крајњу мету “

Као

, очевидно олак већих слобода , а уз то

за добијање

рачуна се и са потпуном слободом , једнакошћу и брат ством свију људи , за чим теже социјалисти . Али ра ограничавају слобода

у очима

се

иду

крајњу

се

све даље ,

мету "

Он

оним

може Кад ми говоримо преображају наших уста

кореном

о

,

1869

само на то да

већ

мора рачунати

са у

но

ми

не

се

он

нова

,

још

рад

,

своју

имајући непрестано јасно види да политици што хоће оним што пише

свој

задобије

... 1

не она

са

или

не

они

се

ова

„

се

.

зуме

мислимо никад да одједаред створимо

нешто

као најбоље

је .

замишљамо

дру

остварење социјалистичког то је

“ ,

„

Крајња мета

то је

у

и

. 2 ,

се

.

теорији од

у

То није могуће Но ми мислимо да најпре створимо оно стање које најближе свију оних која могу код нас оствариши имајући виду наш умни материјални развищак што

,

“

с

,

,

“

је у

раднички

програм

ка

за

која

је

бирократијом

,

недостатку

.

,

у

са

.

Наш 82 .

бр .

,

дела

1,

1872

,

,

1

Радник

Целокупна

51.

борбу

отпочиње

исто тако са

,

занатлијама

2

питалиста

,

сопственицима

Исто онако као што Србији пролетаријата отпочео рад малим

у

демократске државе недостатку радничког

и

„

, а

борба бирократијом непосредни задатак штва уништење бирократског система стварање народне

„

-

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

182

њега

била и маса .

политички

и економски

на

експлоататор

родних

Јовановић је исцрпно анализовао анти идеје Светозара Марковића . Исто онако као

Г. Слободан бирократске што

је

претерано

црним

бојама

сликао

стање српског

бирократије у Србији . Чиновништво је било рђаво , нарочито полициј ско , и у земљи су са свих страна дизали се гласови да га . треба поправити , Марковић је ишао даље и тражио да се сељака ,

укине

исто

је тако

Шта више

.

,

у оцени

претерао

он је чиновнике

представио као сталеж

земљу , и тврдио да сељак

који економски упропашћује

ромаши зато што чиновник харчи и троши претеривања , која у крајњој линии тику модерне цивилизације опште

.

Цела Србија на

,

државе

Истоку

на

.

си

То су у ствари

соовску кри

и варошког живота у

је одсудан напад на

биро

кратију , која је српску државу погрешно организовала , су протно народном духу и народним потребама , тражња да се народ ослободи тије

,

од туторства

и експлоатације

и да створи своју државу , на

,, непоквареном

бирокра

темељу “ ,

на основу задружне својине и у облику изборне кратије и потпуне самоуправе .

Борба против

бирократије

била је у основу

демо једна

политичка борба . Од бирократије отети власт и дати је народу , то је био сав непосредни задатак „ на чисто

партије “ .

Марковић је на ту страну уперто целу снагу младога покрета . Он који је , доследно својим крајњим демократским начелима , био републиканац , који je 1869 , у Српским Обманама , говорио о „ сујеверју монар родне

“ и који је писао : „ онај који хоће и слободу и монар - без довољно ло хију , или лаже или не зна шта говори “

хизма

гике и сагласности са својим демократским и самоуправним начелима био се помирио са идејом „ нужног зла “ и допу штао да се монархијска форма владавине , али само форма ,

Светозар Марковић , Глава 46—58

.

,

стр

.

1

ског система

„ Код

III ,

може задржати за неко време .

нас постоји монархија

Његова критика

бирократ

МАРКОВИЋ

СВЕТОЗАР

183

――

прво за то што народ тако хоће ; друго за то : што су наше спољне околности такве , да се никаква друга форма државна не би трпела од стране суседа , од којих зави симо . Ови су разлози заиста значајни и монархија треба да постоји “ .1 Али , за то је држао да сву снагу треба жити на уништење изради

један

мали

општи

програм

рада “ , који би био познат

практичног

,

» као

,

само

једномишљеницима

и сигурним

сурадницима

уло

.

Јавност , било је одлучено

када је покретана

1873

да се

бирократије

основ

најближим

Тај про

.

колико је циришки програм из 1872 и анархистички , у толико је крагу јевачки програм био умерен и радикално - демократски . Тај важан докуменат , који је први радикални програм у Србији , био је познат само по изводу који је Беноа грам је израђен

и у

био револуционаран

Малон

У

дао

у

своме

чланку

о

Светозару

Марковићу.2

целини тај програм се налази у једном писму Светозара

Марковића , писаном 7 новембра 1873 сестрама Нинкови ћевим . Објашњавајући програм , он вели да је у њ унето само оно „ што се може постићи у данашње време “ и што само

послужити

може

друштвеном најпре

преображају

ваља освојити

основа

као

“ . „ То

једну

за

рад

„ на

али одсудну тачку

,

нам је после отворен пут за савршену победу “ . ријски

докуменат

,

у целини , гласи

скупштинским

решењем

2 ) Привремени ,

са

:

;

одбор

заузима испрва

овај се одбор 1

Целокупна

2

La

Малон ,

:

које Тај исто ,

Уништити сасвим данашњу управну систему

„ 1)

штинске

даљем

је обична тактика у борби

I,

који састављају

иза

94.

Revue Socialiste , 1888 , T.

једном нутом модерном индустријском није могао садржавати

изабран из средине скуп ; доцније

замењује другим

дела ,

био је упућен

,

централну управу

VIII ,

p . 588.

„ Овај програм , вели

земљорадничком народу , тек дотак и капиталистичком еволуцијом , и он

све генерализације

западнога колективизма .

Али што је више ваљало , тај програм је одговарао потребама које су осећали они којима се обраћао , и зато је успех био огроман “ .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

184 брани

делегати

из сваког

у

ским

одбори

просветним

једнога

округа

и другим

;

штине , а окружни 5)

се њих

скупштине , у

окружне

тичу и једна и друга

решења

;

у руке

се сасвим

општинама ;

Данашња

на место ње разуме

Скуп

закључке Народне

закључке

Полицијска управа предаје

појединим 6)

и са

слаже

који имају управу у економ стварима , које се тичу

,

4 ) Главни одбор врши

колико

се

окрузима

цији , окружни ,

( Организација

у главном

од 1807 год . ) бирају се , слични по организа

српским Советом 3)

округа

одбора

главног

делокруг

суде

судска система укида се сасвим

;

само

;

се бесплатно

Примедба околности

.

,

( поротни ) судови

или на рачун парничара

.

Ако ово по тачној оцени наших би

не

изборни

могло

да

одмах

се

остају две системе за прелазно

изведе ,

стање :

а ) Прости општински судови суде све спо рове , а апелата је скуп неколико општинских

судија једног округа

које окружна

,

за извесно време избере 6)

бира

Сваки једног

срез (или изборног

,

скупштина

или

известан судију

бро

општина

за извесно време

с одређеном

у једном године . 7)

стално

платом , а апелата је скуп судија округу , који бира 3-4 пута преко

Финансијска уређење

:

на

система добија особито челу

која управља државним

стоји

централна

приходима

само банка ,

и расходима

;

у

окрузима и срезовима устројавају се банке окружне и среске , које управљају свима окружним и среским финансијским

пословима

време за намиривање прилику

на

подизању

стрије , грађење кредита , и т . д .

.

Ове банке служе

свију економских

,

на

задружне инду и општих зграда , давање

општинске

путева

у исто

потреба

,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 8)

Уништити

земљорадничке

сав

класе .

који лежи

дуг

Да

185

на

земљи

се ово достигне могу бити

:

разни путови

Опростити дуг целог народа Управи , Фондова и дуг приватним поверијоцима просто збрисати . Обвезу државе према пупилима и а)

сирочадима 3

цео народ прихода

.

и

другим

и исплаћује

[

поверијоцима је из општих

Ово је најпростији

]

и најрадикалнији

али у исто време и најопаснији 6 ) Дуг управе а дуг појединих

себе

;

само

повериоца

предходно

узимље народних ,

пут .

клонити

народу , узимљу општине на

избрати

судови

из сре

дине сељака решавају који је дуг интерешџијски , који ваља збрисати , а који је прави , који ваља платити

.

Општина

за накнаду

постаје власник

задужене земље , а даје после сваком свом члану земљу на уживање , а порезом по имању испла ћује свој дуг као и остале редовне трошкове . 9 ) Само онај може имати земљу , који је ради сам

.

Сва земља која не припада земљорадницима при у којима се налази . Ово се узако

пада општинама

њава Народном Скупштином 10 )

Да

се српски

.

народ осигура од пролетари

јата нужно је да се сва земља из приватне преобрази у општинску

.

Како

и за које време , остаје да се испита Примедба

.

Према

својине

се то може извршити

овим

.

општим

начелима

де

партија кад се буде организовала

израдиће у

таљима план будуће организације штва и план за свој практични да постигне “ .

српског дру рад , којим то

Овај програм , управо главне идеје и тачке будућег програма , није задовољавао Марковића , и он

странкиног

се одлучио писаном

на њ само са тешким

почетком

1874

марта

срцем .

У

једном

Нинковићевим

,

писму

он се

из

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

186 вињава

Јавност

што

ког програма и што

одступа

је тако непогодна за социјалистички збрка

,

и један социјалист

социјал истич

од чистог

се чине толики

средини која

уступци рад .

„ Изгледа

страшна

или бар радикал чисте крви на

западу ужаснуо би се оваке збрке и нелогичности у јед ном листу . Али ми на Оријенту спрам таких пребацивања смо неосетљиви и неодређено пирају “ .

Наше друштвено

.

да

,

партије

се

Било како му драго је од 1873

отпочео

не

могу

никако

гру

да

лака или тешка срца , Марковић

,

радикално више радикалног но социјали

рад на основу мешовитог

социјалистичког

програма

стичког . Свакако

,

дугова

стање тако је хаотично

,

он помишља

и на социјалистичку

на ликвидацију

организацију

сељачких

производње

на

, али то су само desiderata која тек имају да се изведу у будућности , и то тек пошто се изведе први ,

селу

непосредни

Србије ,

програма

децентрализација

,

политичка

:

пуна готово апсолутна народна „ глуп и

.

да изнађе систему државну благостање . "

демократизација

,

Српски народ је тегобе што га тиште , а

самоуправа за

део

незрео ; " он зна само

не уме да нађе

лека , не уме

која му гарантира слободу

,

Тај пут треба да му покажу

теоретички

образовани људи “ , они „ који су живели грађанском бодом у Северној Америци или у Швајцарској “ . А тај спасења је демократија “

1

сло „пут

На неколико недеља пред смрт ,

Марковић овако формулише калне партије

захтеве своје

,

„, млађе

ради

она хоће „ енергично да се организује

“ :

као

јака партија , да унутарњом акцијом извојује самоуправу

управу

,

суверенитет

која би била и вољна

:

Целокупна дела

VII

118

.

,

,

.

89-90

,

VII

,

Целокупна дела

и таку народну

и кадра

интересима "

социјализам

1

,

специјално

два разна идеала

2

имала

је

Демократија дине

,

чини династичке интересе народним

,

око

јакобинска

да

пот

2

врховну

извојује народни

у

и уставотворне

...

срезу и округу , и да путем законодавне скупштине

и

"

1870

го

цетрализа

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ ција јаке

„ народне

јакобинска

државе " , нешто онако као што је била

Република

самоуправе

широке

187

од

1793 , и федералистички

идеал савез швајцарских држава.1 Док је Маркс био за

нешто налик на

,

кантона и северо -америчких

,

јаку радничку државу , дотле су многи социјалисти , раније руски

нарочито

федерализам

.

у то

социјалисти

доба

били за политички

,

Роберт Овен је сматрао да сеоска , земљо

радничка општина , која обделава заједничку општинску земљу , јесте ћелица будућег друштва . Прудон је опширно излагао

идеје политичког

манифест

Комуне

,

» апсолутну

оснује

“,

и

„ Федерацију

апостол

општина

Комуна

и у његовом духу

имала је као политички

на сва места

покушавала

да

Француске . " Бакунин је био

Општина

општина " .

проширену

је узалудно

идеје да место уништене

„ удружење

,

од 19 марта 1871 истицао је као идеал

самоуправу

у Француској

федерализма

државе треба да заузме

Женевска идеал

група

„ слободну

дѣло федерацију сло

Народное

општина . “ Програм групе Впередъ такође је тра и слободних општина жио „ федерацију самоуправних савеза . " бодних

И јализма

Марковић , зато што је био у идејама рускога соци ,

и што је у Србији имао прилике да види све рђаве

стране једне претерано централизаторске и сурово полициј ске државе , био је за самоуправну и федералистичку кон цепцију , и он је , са својим друговима

у једном писму од штинску

2 јануара

федеративну

1875 :

организацију

,

имао , како сам вели „ општи план за оп наше државе " . Само ,

општинску самоуправу он није схватао буквално , а најмање онако као што је учинила доцније радикална странка . 1 Јурска Федерација овако поставља разлику између два схва тања , Марксовог централистичког и Бакуниновог федералистичког : „Питање које данас дели Интернационалу своди се у ова два израза : федерализам или централизација . Два програма социјалне обнове

стоје један према другом

:

један схвата

будуће

друштво у облику

de

la Fédération jurassienne

285

.

удружења Mémoire

.p

радничких

...

централизоване народне државе (Volksstaat ) ; други га одређује , на против , као слободну федерацију слободних индустријских и земљо

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

188

Он је живео у Швајцарској

, на делу видео штетност пре , да баш назадни и като видео теране децентрализације

лички кантони траже федерализам би морали ићи за напретком целе и радикални

кантони

траже

и самоуправу земље ,

јачање

, да

не

док напредни

државне

снаге , и ,

баш у то доба када је он био у Швајцарској , боре се за : „ једну школу , једну војску , један закон “ . Марковић је у писму , Пери Тодоровићу , 2 јула

једном

не сматрам

народ разбија се културно

У другом године

,

као једна организована

моуправом општине “ .

не

бојазан

да се

Србија

на

са

разбије вели он , ако би

„ Заиста ,

«1

1874

са

„ општинском

раздвојене ко хтео

.

целина

писму П. Тодоровићу , писаном 26 новембра исказује

Ја

у Швајцарској , која цео који нису у стању да

на ситне комадиће ,

развијају

он

„

или бар добру систему

ни за какву савршену

ону политичку децентрализацију

1874 , писао :

атоме да

на

и

.

пр

данашњу Србију разбије на две хиљаде и неколико сто тина данашњих општина , које су већином мале , раштр кане , на великом за саобраћај

,

простору ,

са врло

рђавим средствима

па би још хтео да свака од ових општина ――

тај би ( социјалиста или не врши државну функцију социјалиста ) био права будала " . Он хоће велику , јаку општину , управо срез , и савез таквих општина имао би да замени

полицијску

бирократску

државу

.

To су биле основне политичке идеје Светозара Марковића . Поједине реформе он је почео специјално израђивати сам , а неке је , као на пример војне и про светне реформе , остављао да разраде стручњаци , сма трајући 1

да

У

ће

оне

Марковићевом

доћи као природна

последица вели

кругу сви нису делили то тачно мишљење ,

његово , и Коста Таушановић , у преводу књиге Ч. Хевера

Швајцарска

,

њен устав , владе и њена самоуправа ( Београд , 1880 ) , величајући

у предговору ову „државу основану на правој народној буни се што су швајцарски

суверености

“

радикали уставом од 1874 пошли путем

државне централизације : „ ако Швајцарска

продужи и даље центра

лисати се , у што ми не верујемо , онда ће много лепе установе са дање угинути , а на место маркове “ (стр . 10) .

ње

понићи ће недоношчад форме

Биз

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ ких политичких добу од тив

Цео његов практички рад у године , своди се на борбу про

рефорама

до 1875

1873

бирократије

189

.

и за увођење

народне

самоуправе .

И

у Крагујевцу су хватали везе са посланицима из народа , који су били незадовољни крутом државном управом , рђавом полицијом која је увек била рак - рана Србије , и злом вољом владе која није хтела ни да чује за општинску и окружну самоуправу . Око Марко он и његови

другови

вићевог школског

друга Адама Богосављевића

око 40 посланика , махом

окупило

се

који су у Скупштини

са села ,

и говорили оно што су писали Јавност и Глас То је била прва клица будуће радикалне

тражили

Јавности .

странке , и људи у њој били су они који ће странку Катић , Ранко Тајсић

рити и водити је , Димитрије лија Миловановић.

Они траже мократске

само

не

реформе

стеме “ ,

чиновничких

захтевима за

„подпуно

слу општинске

слободоумне

и

де

као слободу штампе и слободу збора

,

и удружења , смањивање са радикалним

делимичне

ство

, Ми

„ уништење

преустројство

и окружне

плата , но изилазе бирокрацке

државне

самоуправе “ .

си

у сми И у томе сми управе

, ти посланици подносе цео низ предлога : да се укину окружна начелства и жандармерија , да полицијска власт пређе на среске власти и окружне судове , да се слу

да народу општинска самоуправа , и тако даље . Ослобо ђење је снажно подупирало ту скупштинску акцију , зане марајући готово све друго , проширујући њихов програм и новим захтевима

:

слови

судова

Само акцији

духовних Ослобођење

је

пренесу

овако

писало

савет , да се

грађанске

на

о тој

( 1875 , бр . 13 ) : „ Ова је опозиција

из пробуђене тиком

да се укине државни

свести

навикао

страхопоштовања своје природно имовином

народа

да осећа спрам

који

се

скупштинској поникла просто

досадањом

прак

мање

оног глупог и штетног господе , и који је познавши

и неоспорно

располаже ,

,

по

судове .

право да сам собом и својом

окуражио

се

да

у брк

господи

ЈОВАН СКЕРЛИЋ избрисала

једну

реч

,

цензура

господар

.

Ту

била

:

је

је

очевидно

је

народ

:

која

“

каже

....

190

програма

ГЛАВА

.

радикализму

до

социјално демократског

он ка демократском

је

шао

-

преко минималног

XIII

НАЦИОНАЛНЕ ИДЕЈЕ

-

И

.

и

је

неизбежно ,

раси

ослобођењу

к

је

потиштеној

била јача што

која

у

толико

он припадао једној свим силама тежила

био интернациона национална жица код Све

и

тозара Марковића

.

социјализам

антинационалан

је

године

ПИТАЊА

је

али

СРПСКОГА

,

1870

у

,

лан

Око

не

ШЕЊЕ

уједињењу

тај мах

.

.

И

.

-

.

И

О

НЕМАЧКИ РУСКИ СОЦИЈАЛИСТИ СЛОВЕНИМА ―――――― НАЦИОНАЛНО ОСЕЋАЊЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА ОСЛОБОЂЕЊЕ СРПСКО СРБИ ПРЕМА ХРВАТИМА ГА НАРОДА ПРЕМА БУГА РИМА ДЕМОКРАТСКО ФЕДЕРАЛИСТИЧКО РЕ

само

нарочитој

за

показивао

у

не

се

Код немачких социјалиста тога времена национализам љубави

немачки народ

до

,

и

су ,

и

и

то у

1851

велича Немце као

и у

Немачке енер

„

и,

,

са

по

Rheini

сматрајући

писаним

.

,

,

Allemagne par Karl Marx 136 153-156 ,

,

,

.

-

Contra Révolution Lafargue Paris 1900 et

при ује

либералне

Neue

савезницу

чланцима

99 ,

У

и

.

у

par Laura

y

,

,

Révolution

-

y

New

traduit

природну

будућности

1848

против Словена

Jork Daily Iribune¹

1

1852

и

Угарску као потребну

Словене

,

националне тачке гледишта sche Zeitung бранио Мађаре

је

он

опште није марио

за

могло изгледати

,

.

би

,

реченици Он

у

дан космополит .

као што

дело немачког

Маркс није био тако досле тој чувеној

дињења под пруским краљем

прошлости

обесправљена

ипак поздравили

он

Али они

, .p en

.

тиснута

су

радничка класа била потпуно

је

кад

, “

„

,

у

.

и

у

но великој антипатији према Словенима Маркс Енгелс Комунистичком Манифесту прокламовали душе да пролетери немају отаџбине једном тренутку

и

•

,

:

,

је

Тим путем ишла политичка еволуција Светозара Марковића од радничког социјализма Интернационале

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ гичну

расу

и жигоше

“,

словенски

покрет

бесмислени и анти -историјски покрет мањем но потиштавању Истоку

вароши

,

примитивној да

су

селу

који

од

1848 , „ тај

не тежи ничем

цивилизованог трговине

,

агрикултури

, после

191

Запада варварском мануфатуре , образовања

,

робова “ . Он држи

словенских

1848 , пропали

за свагда сви словен

једном

за независност , и да Словенима

ски покушаји

предстоји

судба Гала у Енглеској , Баска у Шпанији , Бретона у Фран цуској , свих тих „ расејаних остатака многобројних народа чија се националност и политичка животна моћ давно угу шила и који су већ близу хиљаду година принуђени да иду за моћнијим народима који су их освојили “ . Шта су хтеле те умируће народности ,,, Чеси , Словенци , Далма тинци “ ? Мислили су да у општој забуни 1848 врате „ по литички statu quo од лета господњег 800 “ . „ Хиљадуго дишња историја морала би показати да је једно такво ударање

у назад немогуће

од Елбе

и Сале

дињеним

било

међу собом

ријску тенденцију немачке

нације

, а

да ако је земљиште на истоку

:

некада покривено та чињеница

,

у исто

доба

да потчини

,

;

Словенима

само

доказује

физичку

апсорбује

сје исто

и умну снагу

и асимилује

своје

да је та апсорбујућа способност некадање источне суседе и још јесте једна од најмоћнијих средстава за

увек била

се

и

је

да

,

“ ће .

шо

пишући

слободу балканских

Сло

» природно

наслеђе

сло

тим крајевима

једини

но

Србија представља

„

у

и

своме славофобском

снажно

и

,

“

цивилизације

Словени

„

Jork Tribune

„

тражио

који

1853

-

у

попустио

“ .

националну егзистенцију листу New

да

њима

,

се

Маркс

руци

пита на

и

,

буде

Балкан постати

су

" ,

сиоци

ће

,

венске расе

Истоку европ

на

неизбежна судба тих

пангерманском империјализму

Источном Питању

вена тврдио

да

американском

био нешто готово

да да

о

,

винизму

прве услове допису

,

Маркс

Јужни Словени

зауставити

у

једном је

у

немају

да

је

...

историја ни

се

Мисле ли Чеси

природна

оставе изврши тај про апсорбовања суседима моћнијим од њих

и

цес распадања

Европе

Западне

да

цивилизације

за и

ширење

ског континента да умирућих народности

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

192

добро организовано

сразмерно

Срби ,

језгро

као напредан и демократски

једне нације “, и да

народ

,

заслужују

сим

демократије.¹

патије европске

према Словенима и у мр . жњи на Русију , коју је сматрао за бедем свирепости и Енгелс је у нерасположењу

варварства , непријатеља

сваке цивилизације

“

, ишао даље

и био доследнији но Маркс . Поред Маркса 1848 он је у Neue Rheinische Zeitung водио читав крсташки рат про . И како је мислио о Словенима , а нарочито о Јужним Словенима , види се из његовога писма Едуарду

тиву Словена

Бернштајну , писаном 1882 , приликом херцеговачког устанка од 1881. Енгелс је пун суровог презирања према тим

примитивним народићима " , чији опстанак у средини Европе сматра као анахронизам “ . “ „ Чак и кад би ови добри људи имали исту вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот , који су такође били нај

,

горе коњокрадице

,

ми бисмо могли највише

осудити

на

који садашње друштво са њима поступа . Да смо ми у могућности , ми бисмо учинили крај урођеном риналдо - риналдизму ових делија “ 2 Ласал је потпомагао националну империјалистичку политику Бизмаркову , и у својој драми Franz von Sickin чин

,

gen ,

лики

на

развијао

идеју коју је Бизмарк догађаји

историјски

у брошури Талијански немачкој пруском

доћи време када ће

турско

мачка и да ће немачки

Ј.

рат и мисија Пруске ,

Он прихвата

краљу .

Словене

:

остварио : да се ве и мачем " . 1859 ,

„ огњем

давао је

исте савете које је Бизмарк

демократији

одгурнути

врше

идеју

Родбертуса

наследство

пукови

давао да

прихватити

ће

Не

на Босфору , , чије је једино право

и радници

као нижу расу

Карло Маркс о Србима . Српски књижевни стр . 631-636 . 2 Српски превод овога писма , које је прво било штампано у париском часопису Le Mouvement socialiste за 1900 , изишао је у Со цијалисту , 1908 , бр . 1. Целокупно Енгелсово схватање Источног политика Питања даје се видети у његовој књизи Спољашња , у Београду . преводу 1896 у српском која је изишла царства руског 1

Гласник ,

Скерлић

1910 , књ .

XXIV ,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

193

бити асимиловани

великим културним нацијама . За време устанака и ратова 1876—1878 , немачка социјална

српских

је држала страну Турцима , и Либкнехт је за судбину Турске и Аустрије које ће попла

демократија страховао

. И држање немачке Социјалне у Немачкој и Аустрији 1908 доказало је да

вити словенска поплава Демократије

то старо мишљење

И

исто онако

рављали

принцип

правде морају

још и данас

.

као што су немачки социјалисти Интернационале

управљати

као и сувереним

„ да

закони

забо

морала

и

односима и простих појединаца

законима

односа “ , исто

међународних

онако као што су они били национални

влада

па после интер

прво Немци

социјалисти , исто тако су и словенски , руски

социјалисти , имали јаких словенских симпатија и озбиљно водили

рачуна

Још у

програму

о

великим

су били на челу познати малоруски

песник Тарас

задатака истицало сти и будуће пуне

интересима

украјинских

се

демократа

историк Шевченко

расе

.

Костомаров ,

и највећи као један од главних

идеја словенске узајамно

„ ширење

федерације

словенске

из 1846 , којима

словенских

народа

на

.

основу

слободе и аутономије народности Тај програм су и заступали руски социјалисти шездесетих

прихватили

и седамдесетих година . Герцен

,

у Колоколу за 1860 ( бр .

) , у чланку Срби и Црногорци , напада на „ збли жење невских и бечких Немаца “ , уверава Србе да „ у 84

ништа није мање словенско # но влада “ . Руска , влада готова да васкрсне Свету Алијанцију која удара у своме гробу , удружује се са „ трулом Аустријом " , која

Русији

је највећи противник Словенства , да заједно

,

одрже

роп

ство народа и освећени принцип самовлашћа " . Срби треба 1 Zur orientalischen Frage , oder soll Europa kosakisch wer den ? Ein Wahrwort an das deutsche Volk . Leipzig . (Ha ro je H. L (Србин , како уверава Драгоманов ) , одговорио брошуром : Zur orien talischen Frage , oder soll die sozialistische Arbeiterpartei türkisch werden ? Ein Wahrwort an die deutsche Sozialdemokratie . 2 За смо лѣтъ ( 1800—1896 ) . Сборникъ по исторіи политөч скихъ и общественныхъ движеній въ Россіи . Часть первая , стр . 14 . СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

13

ЈОВАН СКЕРЛИТ

194 да се клоне

што путују

оних

агената руске владе ,

Свету Гору и што декламују о „ светом православљу да се заплаши више извуче кратија

.

“,

на

само

Турска и Аустрија и да се од ње што Зимски Дворац није Русија , а руска биро

није руски

народ

.

старе , назадне , мрачне ,

Место

,

ненародне и несловенске званичне Русије , ниче нова сло бодна , словенска млада Русија . И Герцен позива Србе и

Црногорце да са њим раде , стављајући им на располо жење свој слободни загранични лист , да се у њему северна и јужна

браћа сусретну и пруже руку једни другим . Гер своје словенске симпатије , и Маркс га

цен није прикривао

због тога је оптуживао

пред европским

социјалистичким

светом да прима 25.000 динара годишње за пропаганду , од панславистичке и псевдосоцијалистичке странке у Ру сији

“1 Чернишевски је

ценио духовне ску народну

дарове

поезију

,2

имао

Беча

,

и,

ветовао

да се не понови

, под

кова

политичким

грешка

из

1848 ,

срп .

Он

почетком

чланцима са и да Словени

бечке камариле

схватања

славенофилског

високо

подигли оштру борбу против

је у својим

не постану опет слепо оруђе тиву

,

Аустрије , и када су

година Мађари

Чернишевски

за Србе

народа , специјално како изгледа , знао српски

је био убеђен противник шездесетих

симпатија

српскога

ослобођења

Он је про

.

Словенства

сенком крила рускога орла " , по речима Ивана Акса ,

и жели да ослобођење

Јужних

Словена

не

значи

губернија на Балкану.3

стварање руских Но од руских социјалиста нико није више имао венских

осећања но Бакунин .

Још

пре 1848

сло

он се бавио

словенским питањем ; у Паризу је 1848 проповедао „ осло бођење свих Словена , уништење свих Аустрија “ и на 1 James

Guillaume :

L'

Internationale

,

T. 1, р . 258.

Марксов

тајни циркулар против Бакунина .

Ј

2 . Скерлић : Н. J. Чернишевски о српској народноj зији , Српски књижевни гласник , 1910 , бр . 241 . 3 Г. В. Плехановъ :

Н. Г. Чернышевскій ,

uoe

стр . 62—64 , 316—317 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

195

словенском конгресу узео је врло видно учешће , и њему је било стављено у дужност да напише словенски мани фест на „ европске народе . " Aufruf an die Slaven , von einem russischen Patrioten Michael Bakunin , Mitglied des Slavenkongresses in Prag , који је изашао у Кетену 1848 , тражи

„ светску

федерацију

европских

република " , ре

у Русији уништењем „ немачких притежава лаца руског скиптра , " уништењем реакционарне и анти словенске Аустрије , словенску федерацију , »савез не под окриљем аустријске династије “ , но савез за ослобо волуцијом

ђење од Аустрије

,

ће

да у

бити

роде

дужна

„ савез

за оснивање

брзо

сједини

Те исте идеје словенског

."

дерализма

Бакунин

није

федерације

која

,

све словенске

на

револуционарног

престајао

фе

у целом

развијати

низу чланака и прогласа , нарочито у Русскимъ , польскимъ и всѣмъ славянскимъ друзьямъ ( Колоколъ , 1862 ) . И ту он призива за „ борбу за руску слободу , за пољску слободу , за слободу и независност свих Словена “ , тражи да се

Русија очисти од туђинских управ пошље у Азију , своје Немце у Не мачку , да остане слободан , чист руски народ , да Русија тако постане у стању да помогне дело словенске слободе у Познањској , у Галицији , у Шлеској , у Чешкој , у Бу народна

љача

,

ковини

словенска

,

да своје Татаре

,

у целој Турској.1

није никако

марио

У

свем свом космополитизму

за Немце

(

, что

он

здорово ,

славянину

коју је могао доба у Интернационали 1872 то је што их је називао , немачко -чивутском компа нијом . “ Ови му нису остајали дужни и оптуживали су га смерть ) , и највећа увреда

противницима

1870 , писао

велики

само

број

антипатију

Герцену

Н.

Бакунина 353—419

И.

се стр

„ За

:

земљи

када је , у једном

нападало само Царево царство но

А.

М.

Письма

Приложенія

,

,

реву

није

у вашој

.

1

поверење

...

ми смо сусретали

А.

писму Либкнехту

једну истину

година и

не

на

је утврђивао

къ

Бакунин

панслависта .

цео

Ога

.

И

руских

П.

као агента руске владе и плаћеника

13

*

цити Марксу и својим

и

то нѣмцу

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

196

." Та револуционарно - словенска Бакунинова идеја остала је код руских социјалиста , и она се најбоље по казала 1876 и 1877. Приличан број руских социјалиста , и то најважнијих , Рос , који је радио са Србима у Цириху 1872 , Сергије Кравчински , Клеменс , Ерошенко , који је и погинуо , учествовали су у босанско -херцеговачком устанку , и тај покрет у корист Јужних Словена помагао је сам Жељабов , душа целог револуционарног покрета руског.1 руски

народ

Тај покрет међу руском социјалистичком маха ,

је толико ухватио

да је Виередъ

-

омладином

био

који је испо

ведао апсурдну идеју да Јужни Словени

-

кају социјалну -

писао да руски

револуционари

јој земљи и да је њина

треба да приче Аустрији и Русији пре свега дугују сво

у Немачкој

револуцију

,

крв потребнија

за

ослобођење

рускога народа од руског царизма и бирократије ослобођење Срба и Бугара од турског ропства .

но за

Тако , на два супротна начина судили су о словен ском питању , у опште , о источном на посе , немачки и руски

представници

једне

исте ,

социјалистичке

странке .

Пред таквим стањем ствари , Светозар

Марковић се није могао дуго размишљати . Оставивши Немце , који су Сло вене прокламовали за нижу расу , правдали турско го сподство и ометали ослобођење српског народа , он је пошао за Русима , са којима се и у свим осталим питањима више слагао , који су држали на

живот и слободу

,

и који

тија за Јужне Словене

и за

да и Словени су

имали

имају права

искрених

„ благородни

српски

симпа народ

"

како је Бакунин рекао 1848 године . И Светозар Мар ковић , и у данима када је био највећма загрејан за интер национални није губио јализам

социјализам живо

и светску социјалну револуцију ,

национално

осећање

,

и сав његов соци

имао је националан карактер . свега , има у Марковићу једно латентно не само

Пре

,

За смо лѣмъ ( 1800-1896 ) , т . II 1 , стр . 87-88 .; Guillaume : L Internationale , T. I , p . 210-211 . Тајни циркулар

2 Вл . Бурцевъ :

James

'

Марксов против Бакунина , стр . 292-299 . L. Internationale , T. p . 309-310 .

III ,

СВЕТОЗАР

МАРКОВИЋ

српско , него и србијанско

он је устајао против све њихове

борио

„у

није

националне о

народном “ .

духу

романтике

„

“,

„ србскости

да треба

теорије

се против

осећање . Свакако ,

национално

фразеологије

Ја

197

велим

либерала

и

и свом снагом

одбацивати

све што

пише он

у једном

,

писму из 1868 , да су и самовољни началници , капетани , пандури , кврге , батине , кундаци , топузи и сва она грозна тиранија у „ духу народном “ . Све су то последице нашег дугог робовања под Турцима , и оне су срасле са нама као вера у вештице и вампире и друге сујеверице , које су опште свим необразованим народима " . И он поставља

:

тачан критеријум

добро ,

што је

„ Само

ма по сто пута било нога духа " , и услови јају ,

а да остану

услови ,

„Реформе

„српско “ .1

да се униште

треба да се држи

треба га бацити ,

што је лоше

а оно

и предузимају

оно српско

неке рђаве

који помажу да

само добре

из којих ће се

стране

с тога

Анарод

стране

разви створе нови

се те стране

и да се

стране народнога духа , т.ј. нова убеђења , обичаји , установе , и т . д . Темељ је свима реформама знање — наука . А науке нема ни народни

да

стварање

... " “ .

Он напада оне које и

„

по

народу кроје капу туђинском ка Он напада Ђорђа Малетића Матију Бана који пробисвета на

на

„

као

Србији

у

служили свима реакцијама

,

“ .2

су

Но поред свега тога

српском друштву

српске цивилизације

српском

лупу

"

„

ориђиналне

хоће

правац

у

ни енглеске , ни српске

,

он хоће

нове

и

,

„

француске

развити

се баш

па

27 . 105

.

54

,

.

338

дела

V

,

бр

.

,

стр

.

Целокупна

1871

1874

,

3

,

*

Рад

,

1

Раденик

3

".

су ,

са

„

,

филозофи

али овом приликом

рад

Србију

шарош

па

-

правници

скупштински

вели

из

школе

он су

усрећавали

тошке

1874

њеног народног

:

,

доста

,

Јавности

Николу Крстића и

Др

у

су

критикујући .

.

пута

специјално

Србију

скренули

,

Угарске који

И

из

и

„

и

“

Он нашој земљи ђубре туђинско кумпанија пада на Јована Хаџића прве чиновнике српске пореклом

показали најпотпу

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

198

није своју моралну пустоћу , своје грубо своју

незнање , управо

варварско -маџарску необразованост

“

.

Остављајући на страну његов манифест Српској Омла дини из 1868 , који је више омладински но социјалистички , већ у првим његовим

чисто социјалистичким

се националне идеје и преокупације

конгресу одлуку

.

за Мир и Слободу , 1869

Лиге

да Источно

Питање

списима виде

Пишући о лозанском он хвали њену

,

треба решити

„у

најширем

смислу начела народне самоуправе “ . То му изгледа „ нају месније нешто од свега што је конгрес могао решити “ ,

најреалније од свију решења конгрес

донео " .

У

Раденику

,

што их је овогодишњи у периоду социјалистичке

пропаганде , он одлучно заступа идеју народнога ослобо ђења . Он има живо осећање националне солидарности , и пред једним дописом из Брчке пише : „ Живот наше браће у Босни

тако је

близак

и везан

са судбом

срп

скога народа у Босни , да га ми не можемо одвајати од нашег живота “ 1 Почетком 1872 он пише : „ Добит велика за нас је што мисао о јединству

и ослобођењу

српскога

народа код свију српских синова постаје све неодољи вија , а код независније и образованије класе све дубља и

да

.

и

,

ослобођење

том правцу

од је

корак

то

мора хтети

,

Сваки

и

људи

у

братство

страних непријатеља

,

и

једнакост

.

По себи

да

У

„

...

“ 2

теоријском чланку Наш раднички програмз Слобода изнутра повлачи слободу споља разуме онај који ће потпуну слободу

разлаже

се :

он

чистија

се

“ .

се

средство социјалисте приближе својој крајњој мети Ослобођење српскога народа има да изврши

.

“ .

„

се

и

за

је

Радник

, ,

сасвим доследно , , , бр бр . . бр . .2 2 51 . .

Радник

,

1

Раденик

2

онда

з

,

држава

је

у

„

у

је

,

и

према два непријатеља према Турској према Аустрији Турска Европи владавина једне дивљачке ордије Ако проповедање ширење социјалистичких начела Турској држави неопходно да најпре уништи турска

1871

1872

1872

да социјалисти раде пре

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 66 1

свега да се то изврши година љуто

199

Као што су либерали шездесетих

напали на разне српске владе што не дижу

устанке и објављују рат Турској , тако је и Марковић пребацивао српским владама из почетка седамдесетих година што

улазе у националну

не

последица бирократизма

од најгорих

акцију

,

и као једну

сматрао је слабљење

националне енергије . „ Код толиких уста револуционарне нака за ослобођење што се збише у последње време на полуострву , народ српски у кнежевини остаде

балканском

као да се то њега ништа не тиче . Бирократ

непомичан

ска система успела је да угуши у њему сваку

личну ини

цијативу . Нека се сравни с овим лична енерђија и преду зимљивост грчког , влашког и самог бугарског народа за своје ослобођење

,

па да се увиди

Турске , но и радио

уништење

проповедао

припремао он је са друговима говини и Старој Србији .

Исто

онако

су дубоко пали

како

И Марковић

потомци Кара - Ђорђа и Милоша “ 2

као

њима односа српскога

није само

у Босни

устанак

,

о

Он је одлучан

противник

Аустрији “ . „ Да се реши

„ словенској

сти у Аустрији у правом

смислу , треба

слеђивањима

и разним

уговорима

и

искљу

празне фразе

питање народно дакле разрушити ,

хабзбуршку , која је скрпљена

монархију

Херце

што је револуционаран у схвата народа према Турској , исто тако

држи да слобода српског народа и опстанак Аустрија

чују једна другоју .

1872

на њему .

женидбама ,

која

се држала

на

језу се

"

“

„

да он је

„

другом

својом 27 .

.

браћом

Српско

Је

и

.

II,

бр , ,

,

-

Д

,

це

у

сједине

с

се

и

у

,

„

:

да

“ .

1 2

пут

Одговор ру Владану Ђорђевићу стр Целокупна дела 35—36 Радник 1871 24. Словенска Аустрија .

1

силом

је

:

ту

... "

и

лисходнији

динство

солдачком

„

у

лагаријама и грубом

...

Федера лизам Аустрији јесте најгора државна фраза која може замислити Исту мисао још енергичније потпуније исказује Ми држимо савезна Ау стрија немогућна јер непотребна народима што њој живе Мали народи Аустрији имају пречи итским

ЈОВАН СКЕРЛи

200 која

живе

ван

Аустро

- Угарске “ . И

схватање истиче он као „ програм шем народу

на оној

Ћ

то националистичко

наше радње према

страни “ .1 Само у једном

на

тренутку , у

почетцима свога јавнога рада и сав у идејама Ин тернационале , он је саветовао Србима у Аустро - Угарској првим

да са удруженим

радницима целе

тив господе управљача штвеног реда ствари “ 2

монархије

боре се

про

у Бечу и Пешти , и рђавог дру Али те илузије код њега биле

су краткога века . Он је оштро осуђивао аустријске со цијалисте који хоће рад и социјалне реформе у грани Аустрије .

цама данашње напада

он на аустријски

У

једном

писму од 12 јула

социјалистички

1873

орган Volkswille

и чини ову значајну изјаву : „ Сви они који неће центра лизацију , неће војску , бирокрацију , што држе Аустрију као државу , који неће на прилику да словенски сељак с југа својом порезом одржава пијацу фабричним про извођачима Беча , Пеште и других вароши , тај је код њих

“ и спада у исту категорију као и феудалци и , клерикали који такође припадају федералистичкој пар тији у Аустро -Угарској . Ја не знам како ко о томе мисли , „ назадњак

али ја држим да је мојим начелима много ближки Ми лешић и у опште демократска федералистичка йар muja у Аустро - Угарској него мамошња социјалистичка

партија с њеним узаним програмом и йогрешним мовима о самим основним друштвеним питањима Негативна "

страна националног

програма

йој “.

Светозара

Марковића то је уништење турске и аустријске владавине над Србима

;

позитивно

је јединство

са Хрватима , савез

са Бугарима и осталим балканским народима . По својој здравој памети и по нагону за народну политику , он је као аксиому о којој не може бити никакве речи узео да су Срби и Хрвати хрватски

један народ , и редовно је писао народ “ 3

1 Раденик 2

,

1871.

Целокупна

3 Раденик

,

И

бр . 3 .

дела ,

1871.

једна од

I , 15-16 .

бр , 1 , 5 , 11 .

„ наш српско крупнијих замерака које

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

201

чини Уједињеној Омладини Српској јесте што не ствара што ближе везе између Срба и Хрвата.¹ Исто тако он је за што интимније и солидније везе са Бугарима

У Јавности

.

( 1874

бр . 8 )

,

полемишући

са

бугарским цариградским листом Правом , који је опту живао Србе да воде националну пропаганду у бугарским крајевима

,

: „ Ми не знамо да постоји каква срп у бугарским крајевима . На против знамо

он вели

ска пропаганда

поуздано , да између народа српског и бугарског највећа љубав , да се они онде где се дотичу

сматрају као

не

два народа но

као

један

постоји управо

,

народ .

На

срећу народ ништа не зна ни о великом Симеуну и Асану , па и Немањи и Душану ; они сматрају само Турчина

-

као своје то у главном турску владу и њене силеџије непријатеље ; они сматрају своје заједничко ослобођење од Турака као своју заједничку циљ , и никад не воде рачуна ни спора

где ће бити граница српског “ , „ бугар

:

царства . То народно Срби у Србији

ског “

јединство

исповедају

сви

Он напада бугарски лист чорбаџиј његово писање као као турску улизицу Наша везирима ско улизавање пред пашама за

.

,

и

је

„

.

,

ако

му

.

,

делом

на

речју

и

,

и

одлучно

и

,

српскога народа али били династични званични

напао српске шовинисте

московске

„

је .

.

27

он

“ .

,

„

,

представник Милош Милојевић човек који фана што паметно па било српско или бугарско

Караџић

му “

књижевности

,

„

је

,

и

дружинице чији рад гадан науци вреди исто толико колико слепац .

“,

који

-

,

21 ),

.

бр

(

у

Обрад

Милојевића

у у

Јеремија

худ

.

ништаван

и

нападајима

М.

„

је

народ

такође Јавности 1874 Марковић уверава Бугаре српско јавно мњење сасвим противно лудим дон кихотским

,

Ускоро да

бр

је

“,

је

школе чији тички мрзи све

1871

,

,

1

Раденик

Истом приликом

или Српска Морава

уједињење

начин но као што

2

други

ослобођење

и

за

био

Морава

граница

Марковић

Светозар

народа

"

била потребна

бугарског

само ослобођени

је

решити

“

„

најпосле

,

буде

Бугарска та

ће

To

бити

српског

спор оће ли граница између Срба

никад нећемо водити Бугара

“

и

ослобођење

су

циљ

и

и а

једничка

„

,

“

„

а

“

...

образовани

ЈОВАН СКЕРЛИ

202

Ћ

кругови у Србији . Он полази од ове основне мисли : „ Осло бођење једног народа од тираније другог народа само је дан колут у лайцу других слобода " . Исто онако као што

је

се Хервег

бунио

цолернима

против немачког

једним чекићем " ,

тако и он

„ један

наковањ под

да Србија игра улогу

неће

Југа " , како је то писало полузванично

„ Пруске Словенског

Јединство , нити да на једну

под Хохен

уједињења

да немачке земље постану

,

се ослобођење

круну ,

владарску

и уједињење

сведе

касарне и једне канце

једне

ларије . Он јасно и тачно види нераздвојивост нацио налне и народске еманципације , и не престаје борити се против

схватања

либерала

,

да треба

напустити

идеју о

унутрашњом политичком и економском преображају Ср бије , док се не изврши национално уједињење . „ Спољне ослобођење ослобођења

српског .

Оно

рефорама ,

трашњих

материјално

је

саставни део

које би

без извесних уну народу средстава

дале

и просвету реформе у нашој

извести док се не изврши

―

устаје противу ослобођења , не допушта

ослобођење ;

за

земљи

спољње

Он нарочито српског

унутарњег

извршити

благостање

опет све унутарње никако

народа

се не може

не могу

се

ослобођење

“ .1

династичног

схватања

да се

и вечити

виши

жртвују малим и пролазним интере сима једне породице “ , и још у Српским Обманама истиче интереси

народни

„противност

између

ослобођења

српског

личања броја поданика Обреновића противу

империјалистичког

.“

схватања

Исто

народа и уве он устаје

тако

српског

јединства ,

и тврди да нити је право нити је могућно у то јединство силом утерати Хрвате

и Бугаре . Његово схватање је веће

и шире . „ Мисао српског јединства то је најреволуцио нарнија мисао што постоји на Балканском Полуострву од Стамбола до Беча . Та мисао садржи већ у себи : уни штење Турске и Аустрије , престанак Србије и Црне Горе као самосталних кнежевина и преврат у целом поли тичком

склопу

српскога

народа

1 Ослобођење , 1875 , бр . 7 .

.

Из делова

ове

две ца

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

-

ревине и из две српска држава

кнежевине

српске

своме географском акцију

ту своју мисао

положају

само у српском

„ не

Српски

нова

једна

постаје

у Србији У

то значи српско јединство " 1

на Истоку он прецизује

Словенима

203

Србија је по

.

центар за револуционарну народу

него и у опште

међу

народ нема другог

изласка до ре волуције на балканском полуострву , револуције која би се завршила уништењем свију држава што данас смећу , да ти народи не могу да се сједине као слободни људи ."

-

――――

-

радници , као савез општина

и равноправни

како им најудесније држава чима , он хоће стварање 1 ) једне

"2

буде

жупанија

Другим ре

„ ориђиналне

државе

идеологију

не

федерали ослања

могућа форма

на

практичне народа изгледа му не

балканских

но као једино

,

облик

владавине

чланку Социјализам или друштвено питање

је

он

.

,

У

Балкану

и тај

социјалистичку

Федерација

као најбоља

живота

он

.

нужности

његова

прецизнији

на

више

година добива

на

на

се

идеал

,

Последњих стички

но

српске “ , на темељу задружне производње , и 2 ) један савез балканских народа , у облику федерације слободних оп штина или слободних народних држава .

Апенинском

на

,

,

на

може

.

осва

Србија

Румунима

као

што

је ,

и

земља

У

и

Бугарима

насилничка

? ,

границе

,

освајачка

историјске

етнографске

Хрватима

једна

либерали разумеју

,

га

,

,

сукоб

Полу

граница данашње Србије

,

се

прећи и

постаје

како

границе географске са

у

долази

Српства

само проширењем те

су

извршити

Али где јању извесно и

била само једна раса једна религија

Уједињење

ће

.

се

где

је

,

острву

био положај Пијемонта

је

као што ција

и

је

,

,

да

да

.

износи своје разлоге Још раније доказивао либе Бал положај Србије греше што мисле ралима кану где има неколико народности религија раса исти

,

са

VI

167—168

.

Србија на Истоку

,

,

дела

,

,

1871

25 .

бр .

Целокупна

,

1

Раденик

2

?

.

у

Са таквом политиком какав положај долази Србија према Бугарима Ако дође до рата Турцима

Мађарска

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

204 има два излаза :

„или

Бугари

ће

остати непокренути

,

и

у том случају ако Србија не падне у борби са Турцима , она ће отерати Бугаре у турске редове , и пре или после Бугари

ће створити

ницљивошћу

са Србима

оно што су ови спремали

другу могућност

њима " . Излажући

великог

државника

Марковић је

,

,

казивао

са

про

готово

ове

на

и за

и

-

.

и

по

не

А

се

.

,

и

у

Али тим са јер тиме се

.

.

на ра

је

,

:

у

народа

узму Федерација ова личноj слободи

савезну заједницу свачија народност практички

национални на

непосредни

и

и

но

федера народно

свакој народности да заузме самосталну групу

И

.

“

у

савезу

то

начелу народности

оних људи који ступају мим начином ујамчава

се

на

се

не

оснива

Дунава

Уну

ова федерација

федерацију

још даље ако

чун наши суседи преко Саве

даје право

не -

,

балканском полуострву

народу

гоне српски

ослобођење

потребама

раширити

у

лако

и

врло

и

може

услови

српско бугарску

срп

развитак

српском

државно јединство

као своју мету постави

но по стварним

се

стима

да

спољњи политички

що федерацију

,

, и

ција

доњо

демократи

на

народ

и

развитак да

потребно савезно устројство тарњи

„

дакле

Љу

Југо Истоку Европе треба

за

говоре

Сви услови

,

ског народа

да .

Слободу

стварати нову Швајцарску

балканским

Мацини

саветовали

:

Мир

за

Лиги

и

народима

и

прима оно што

,

бена Каравелова дунавским

су

Марковић прихвата идеје Светозара Милетића

у

Србија “

„ Велика

" 1

нити ће тада понићи

...

пророчке речи : „ или ће та борба изазвати револуцију у Бугарској и ослобођење Бугара , и у том случају Србија неће бити господар ситуације на Балканском Полуострву ,

про

340-344

не

непрактичан

ка

ни

ненационалан

.

стр

ни

и

1874

.

Рад

,

се

пребацити

,

1

може

:

су

у

.“

и

,

и

„

,

Светозара

у

се

Марковића своди формули ово социјални преображај изнутра на основу народног веренитета општинске самоуправе револуција Тур ској федерација на Балканском Полуострву Том демократском федералистичком програму грам

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

205

. То је програм старе радикалне странке , која можда у том делу и данас се највише држи својих ста рих традиција ; то је програм модерне српске демо кратије , потпуно у духу данашњега југословенског фе , , ; схватања и данас то су најзад портрета дералистичког рактер

балканских гарској

странака и у Србији и у Бу

социјалистичких

.

ГЛАВА

XIV

-- -

КЊИЖЕВНЕ ИДЕЈЕ.1 РЕАКЦИЈА

ПРОТИВ

РОМАНТИЗМА .

ИДЕЈА ЧЕРНИШЕВСКОГА .

КЊИЖЕВНИХ ТИКА

ОМЛАДИНСКОГ

СРПСКЕ

КЊИЖЕВНОСТИ

ОКО

УСВАЈАЊЕ

КРИ

РЕАЛИСТИЧКА

1870.

ИЗЈЕДНАЧАВА ЊЕ РЕАЛИЗМА СА ТЕНДЕНЦИОЗНОШЋУ . УТИЦАЈ КЊИ ЖЕВНЕ КРИТИКЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА .

И

ако је понајмање ,

и то сасвим узгред писао о књижевности , Марковић је извршио велики и трајан књи жевни

утицај

,

и нигде није било тако хваљен и тако

раван као на књижевном

оспо

пољу .

Како је његов покрет у суштини био један интелек , природно је било да је он обратио пажњу

туалан покрет

на књижевност , као једну ховне делатности .

Само

,

од главних манифестација као у толиким

другим

свога рада , он је ту био рђаво схваћен . Благодарећи тераној

ревности

жевне идеје

његових

*

и

низак

дије скупа . књижевности 1

пре

који су његове књи

сувише буквално и терали са њима консеквенција , он је испао као неки мра

чан и суров иконокласт сица више

,

схватали

до последњих тике

ученика

ду

тачкама

материјалист

вреди него

У

књижевности

ствари

био

за

,

„ уништититељ

кога

један

све Шекспирове

пар

0 књижевним идејама

израз

општега

ција уметности . Београд ,

1903 .

српској

незадовољства

Светозара Марковића

жица Јована Скерлића : „ Унишшење “ естетике

коба

драме и траге

, Марковић је у ондашњој

оштар

есте

говори

књи

и демократиза

.

ЈОВАН СКЕРЛИЋ , и проповедник схватања .

Он је одлучније

оградама

и са

о болесном

оно што су многи други

стању српске књижевности самог омладинског

бољ

рекао

и безобзирније

и романтичарског

круга

,

говорили

,

CM XH

из

Епл

са

sch je

књижевних

say,

реалистичких

руских

са романтичарством

подразумевањима.¹

лар

Даница је осуђивала љубавно цвр песника : „ Ми би радије у место ови сла српских кутање вуја гледали по којег орлића или соколића , или простије рећи , много нам се чини кад између 13 песама не нађемо мање од десет љубавни и сентиментални песама . Зар срп

Још

1860 године

ски песник нема каквог лепшег

вишег

свежијег осећања

пое

,

свет

HOC

песник да нема

П

Зар

српски

да нема ватре

187

усана ! “ Исти лист , по П. Шапча песама Милорада

M01

светије туге од растанка са драгом није жеље од пољупца водом

отужних

,

зар

са њени

љубавних

она

нина , вулгарно је писао : „ где се ум на шајтов меће да би се што налик на осећање истерало , то је онанија душевна . " Ватрослав

у Književniku

времену српску и хрватску

од поезију , вели

1866 , :

оцењујући су Тко би веро

нач

„

пли

вао , да није цијела истина , да у очи тих знаменитих до гађаја , који се на словенском југу приправљају , наши лирски пјесници ипак мало што друго и знаду и воле , дима притискати

.“

, за

У Матици

драгом уздисати или је гру за 1866 , омладинац Тоша Не

удара на лажно трубадурство , извештачену сен тименталност српске поезије , која је „ огледало празнине

,

Уредник Матице Антоније Хаџић

,

1869 , пише

да

„ нигда

.“

ваљада није вештачко

наше тако рђаво

стајало

(бр . 52) , поводом Словени не знају

„ ништа

као

сада . “

тврђења једног

за 1867

руског писца да Јужни да раде до само да пе

мир LAL He

Kibi

Tea

Ἡ Π

друго

БУД

32E

песништво

У Србији

HOM

ват

дељковић

расејаности и бунцања

HOB

:

него ли грлити и љубити

шай ,

Јагић ,

бав

!

очи ?

Дев

Op

цвеће , драгине

,

CTB

које ће му песму из груди измамити ? Зар ће довека да пева само љубавну чежњу , тихе уздисаје , бледи месец , росно

,

пар

Вић

206

1

Ј.

Скерлић : Омладина и њена књижевност

стр . 420—422 .

( 1848—1871 )

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

207

вају “ , сарадник листа додаје : „ Мени се чини да би много боље било оканути се стихотворства и латити се посла ; ми смо и сувише певали на овом белом свету , певали смо и

И

“

престане

Љубен

исто тако

,

реалиста

поезију то ,

У

два

је

да , је

, и

се

кратка

је

цео

одсечна

чланка

наше књижев бр 32—34

Матици 1868 изишао који Реалност поезији које донела Матица ),

.

је

,

у

(

у

је

карактерисао

сувремену За

је

(

он

“

)15 ,

,

) бр

1870

.

„

у

писму

и

ности

(

Девање

и

једна панорама

мишљење

Марко

рекао само оно што из

и

осећао

и

мислио

свима круговима

безобзирно

и

опште

, у

И

се

било

вић одрешито свет

српску

је да се

када сабере све види незадовољ болесним стањем српске књивесности нарочито

,

поезије

идеје руских

на сувремену

са

СТВО

време

;

Живојин Жујовић .

ударају

развијајући

,

Каравелов

нисмо деца

;

...

пет стотина година

да

плакали

већ једанпут

.

и

поезију исто „

је

и

и

ком

ваља

Њен правац

да

.

не

српска књижевност

ништа

,

.

и

у

и

ће

у

и

.

шез

примени

много

бавио

,

српску књижевност

питањима

.

да их уведе

он

свога учитеља Чернишевског у

специјално

Чернишевски

Те идеје нису

политици

идеје руских реформатора и

,

покушати

економији

проповедати

десетих година и

пут којим треба ићи

у

и

као

се

књижевности

ра

показао сву духовну пустош беду срп да би могао изложити своје позитивне

да би указао ,

,

идеје

оригиналне

и

,

Марковић

је

,

,

је

основа погрешан она треба крене другим зумнијим кориснијим модернијим путем ске књижевности

“ . “

недо

живота не

„

без истинског

„

су

;

то

„

липсбрифове

мало више

сувремена

малим изузетцима

своје

сме

лиричари „

,

за

и

је

главно

,

,

фраза

бедни

журнала неки бесмислени пошту

“ ,

и

празних

празни

вреде

онога што

Једном речју

.

са “

не

без

из

,

,

приповетке

људског ваља

а

од

и

ношчад

“ ,

Новеле

често

сцена

наши

2-3

наших

“ ,

„

начинише

плиментирбух

“

,

фантастичких

ни

изјава

будалаштина

„

шних

,

бавних

"

и

.

и

онако као толики пре њега њега она бес смеса из љу плодна пустиња пуна чкаља коприва

књижевне

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

208 теорије ,

1

и хтео да у руској књижевности игра ону улогу коју је у немачкој књижевности играо Лесинг , о коме је написао добру студију . Схватајући књижевност као један од најглавнијих израза духовнога живота , он jоj у историјском говим

животу

приписује

што је била половине

немачка књижевност

XIX

У ње

улогу .

велику

увек треба да буде онаква као

очима књижевност

XVIII до у Гогољево доба ,

од половине

века и руска књижевност

увек у вези са друштвеним животом и покретач духов нога напретка . Естетика , она вербална и мртва естетика

која

се играла

са речима

естетика која је изишла његовим

очима

„ мртва

и губила у празним формулама ,

из немачке метафизике

у

била је

,

",

и он је енергично вршио књижевности .

наука

у руској Марковић усваја идеје Чернишевскога

њено сарањивање

.

„ Омладини

,

која хоће да има здраве појмове о правом значењу умет , писао је он , ја веома препоручујем дело Черни шевскога Есметическiя отношенія искусства къ дѣй ствительности " .2 Марковић као и Чернишевски , удара

ности

на метафизичку естетику и војује за реалистичку књи и вођа у животу . У жевност , која је израз живота доба када се он школовао естетика је владала и у срп и у српској књижевности . На ђачкој клупи естетичке формуле , у роду

листовима

кривици

су мерени по параграфима скуп формула , рецепта и догмата .

одношаји

, у

стр

којима

донео

природи

идеје

Лише

Српске 1874 превод тог списа са

критичким

Чернишевскога

кусе појаве апсолутнога нихилизма

„

206—275

Летопис Матице Вујића

,

―

к

Естетички

примедбама Лазе Костића лежене као

5.

Г.

,

II,

преводу

В.

,

дела

Чернышевскаго

су

под насловом

118

у

117

,

.

2 ,

Целокупна књ

—1875

Н.

по

водиле

и књижевни про , сведене на

“,

Н. Г. Чернышевскій Отдѣлъ

1 Г. В. Плехановъ :

взгляды

се

естетике

изводи

ратурные

су

“

трагично

о

У

III .

дуге препирке

идеје “ .

,

израз

вешта

ограничене

„

за чист

чувствено

.

јаве

и у спољашње

произведено

преображење

, је

је духом

положено

.

„ Лепо

:

ство

"

ове

.

он је морао учити Малетићеве

,

ским школама

обе

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Марковић улази у књижевна у речима и Базаров

генерације

ни

којима

остваривање поезије и,

.

о Лепоме

,

и

Он у опште

као Меколеј

„ покојне

нема

у осталом

,

метафизике

клањало . прима

не

идеје . Његова

високо

"

Он одбацује

књижевност

поезије , и то

против

осећања “ , и

естетичког

идеје

једне апсолутне

уперена

нарочито

најмање све

на у књижевности

се дотле

све предрасуде

коју тако добро изражава

,

Оцевима и деци . Он пре свега

у Тургењевљевим

изјављује да нема без обзира удара

питања са одсечношћу

у изражавању , које су афекти

са суровошћу

рали људи његове

209

као

критика

мишљење

је

лирске

посебно

о поезији

,

држи да је она могла цветати

у примитивним временима незнања и вере , када људски дух није испитивао ни анализовао , но када се само дивио и одушевљавао

.

Апсолутних

и усавршава

људи једнога живот

.

Књижевност

.

доба

изражава

случају , књижевност

бољем

живот

и схватања

,

и своје потребе

.“

с

У нај

је верна слика природе , али никада не може имати снаге и израза као сама

та копија природа

апсо

и људи у књижевна дела уносе

,

своја убеђења и осећања

,

идеја нема , и

коју човек доноси на свет , једна Као и све у свету , књижевност се мења

лутна идеја о Лепоме је велика заблуда

урођених

,

.

Нови поглед

на

са старим

протности

, рецептурско

књижевност

погледима

.

стоји у потпуној су Докле се некада , у доба

-апотекарског “ критиковања

,

како вели

До

брољубов , гледало на голу и празну форму , да ли је једно дело израђено по свима правилима и да ли испу њује све норме , данас се гледа на садржину самога дела , на садржину која је израз народнога живота . У нашем мисаоном и напредном добу само оно има значаја што има смисла и разлога и што доноси опште користи , служи делу општега напретка . „ Некорисно нема право на ува жење “ , вели Чернишевски , и „ само садржина , достојна да спасе

буде

СВЕТОЗАР

идејама свога доба

МАРКОВИЋ

"

забава

вештину од Књижевник

саосећа

са

кадра је

...

,

као да је она некорисна

у

да

прекора

мора

,

да

мислећег човека

,

пажње

својим 14

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

210 сувременицима , да

буде

претреса

и подиже

ИСТИНСКИ

Живот

једном

„ војник

„ Од

друштвеном напретку . доноси само оно што

и

радник

на

се

захтева

да

је заиста корисно

сувремена

народни

питања ,

са гледишта

да је по мислима

речи ,

“

мисли

књижевности

друштву

да

:

да

представља науке ,

сувремене

сувремена " .

и осећајима

99 Оне

личности у народу , које су дубље и силније осе тиле све патње што тиште цео народ , и које су кадре да искажу песници

осећања у вештачкој

та

то су пробуђени

,

делови

свест о себи самом и својим примењену

за

изражава схватањима

руских

,

народа

патњама

“.

која је у основу била тачна жевности у науку

.

по

социологију

.

увидеше

Стварност ,

политичког

, и

цељ

па ма како

генијалан

био

лиризам

цијални дух се јавља

да

сло

реши

то питање

,

нужна је укупна умна све више сами да се зани ,

маха разматрање

велика еволуција :

па да се

место песничког одушевљења поче наука " . разума

,

више да заузима

жевности

,

они дознаше

да се

;

народа

снага народа . Народи почеше тегобама

очи . „ Народи

не може решити ни један песник ,

зависи слобода

мају својим

отворила

за којим они жуде , питање

он

Марковић

одушевљењу “ људи

песничко одушевљење

жено социјално од којега

књи

и духовног , из

и анализе .

„ песничком

је народима

да није довољно

постигне

Марковић иде даље ,

и оправдана ,

који је сав ушао у идеје науке

из 1848.

та

за

Он припада нараштају који је имао пред

готово иронично говори о

И

се тако

и долази до идеје претапања

,

очима велики слом идеализма

све

то је народна

у тој борби против метафизичке естетике , у борби

спори поезију у опште

1848 , и

то су прави

књижевност

која би

,

била оно што су атласи за географију

И

,

Марковић

тенденциозну

реалиста

-

форми

у духовима

нестаје , критички .

Књижевност

опажа се и у књи и аналитички со

показује

тенденцију

да се слије с науком , „ песнички облик постао је нешто са свим споредно , а главна је пропаганда оних мисли , што

их је израдила

ник нове књижевности

данашња

наука

јесте роман

“.

Типски

представ

Чернишевског

Ш

Iwa

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ да

се ради , а

ног списа

од њега па до једног

само је један

корак

.

У

социолошког науч

опште

Из

практичнога

поезија је

,

снова

вршила своју историјску човечанство улази у живот мисли и разума улогу .

211

,

за

и фантазије

и настаје доба

рада .

У главним потезима , то су књижевне идеје Свето зара Марковића . У примени њих он показује и разумевања и укуса . Он ће на једну страну метнути фељтонске романе Пола Февала , празну и наивну мађарску романтику Мавра Јокајна , а на другу страну Виктора Ига , Жорж Сандову Чарлса

Дикенса

једног

данас

,

Гогоља , и пребациће се само у хвали заборављеног француског писца ,

сасвим

Леоније Баре , у књижевности назване Андре Лео , која је узела учешћа у Комуни 1871. Марковић је био један од најранијих писаца српских који су видели и истакли велики ног вота ске

романа - епоса “

реалистичког

и његову

романа

„ дагеротипну

,

друштве

жи

анализу

Примењујући своје идеје на стање сувремене срп књижевности , он је ударио на нижу омладинску

.“

поезију

јом ,

значај модерног

,

која је

ону

лажним

парним

својом

ентузијазмом

одушевљавањима

,

фразеологи реториком , високо

патриотском

празном

и отужном

сентименталношћу

била изазвала цео свет против себе , и од које данас није

ни

шта остало . Песници које он напада то су Мита Поповић , Ябраца

Мита

“,

карикатурна

личност

омладинске

пое

зије , заборављени песници онога доба Милан Андрић и , Андра Грујић два познатија омладинска песника трећега реда Милан

Кујунџић

-Абердар

њих и на оне безбројне

. На Данице , Виле и

и Милорад Шапчанин

стихотворце

Машице , на фантастичне новеле Лазе Костића , мислио је Марковић када је онако оштро говорио о сувременој српској књижевности . Али он , пре свега , продуктиван поезије

не сматра књижеван

као што је наша народна

Чернишевски вић , у животу

рад као

не

рад , и уме да цени вредност једне онакве волео

.

„ Слепи

српскога

,

коју је

певачи , вели Марко под Турцима , који су у 14 *

српски

народа

и његов учитељ

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

212

народу сачували свест о слободи и независности и будили га за борбу за ослобођење снији радници

но многи

,

без

,

сумње

и многи

су

кори

били

привредници

који су

,

у зноју лица свог јели леб и својим производним радом ранили спаије и јаничаре " .1 Он високо цени Његоша , Змаја , Јакшића и Јакова Игњатовића , оно што одиста ваља и што у ствари чини српску књижевност . Тенден циозност могла му је само помутити вид да у нижим списима Владана Ђорђевића ( роман Смајка и драма

јим дубоким

племенитим

да

,

и

и

са

,

,

и

је

за

је

.

, ,

који

,

односу

пе

радом

дух који

под утицајем

на наш народ

.

,

и

социјални

и

„

2

"

.

.

,

. 2 .

,

,

,

1

најбољим

идејама

Спахији

у

,

као

Сувремена радничка начела Застава 1872 бр Застава 1874 бр 126 2

“ од .

у

не ,

и

га

у

је

)

га

се

29

.

младим реформаторима

раније код њега јављао

Мар

песника

социјалистички

нашим

својим

у

приближно се

Јакшић

реалистом

као

другим нашим песницима који

.“

сником

добро

идејама Светозара

истичући

назвао

стр

, (

,

1874

Змај

све што

маса

пером један

прослављала двадесет рада Змајева београдско По

хоће да радом својим користе народу

Рад

прљав побуде

народних

правду

А

правац

разне

се

“ .

Када

и

треба да покаже

бораца

све било

му

„

,

.“

и

које

партија

истину

Такав песник

првих

књижевна

честитало

и

,

,

целих

је ,

,

братимство

низост

најфиније

и

,

истинито

петогодишњица ковића

руци

песника и

,

племенито

у

мачем

од првих

је

са

или

раду личности

знајући

сваку кривду

људи вазда борци

Змаја

Има људи који сво

осете сваку правду племе

они осете често за

су

у

појаве

То

као

и

,

-

поштење

и

нитост

штину људску

осећањем

увек умеју

заштиту

за

Враголанових напада

: „

неоправданих научне теорије

соција

идеје социјал сатира Јова

ма чијој књижевности

је

)

узимао

вредно

,

је

66

.бр

,

(

1871

,

Раденик

у

,

и

,

новића заузела би почасно место

ако

да

је

имао слободњачких симпатија ног преображаја Марковић писао

лист

од не

демократ

,

.

либерал

дела за и

крајњи

,

Змај

књижевна

,

сти

Народ и великаши ) види

СВЕТОЗАР МАРК

о в

213

и ћ

покрета претворио се у социјалистички дух , као у Швами , Земљи и Рамару . У Врагодану он се бори новога

за нове

идеје и хвали

чланке

Раднику , који ће српски сретног и јадног

сиромашног

,

Светозара

народ

да

Марковића у из овог не

„ избаве

живота “ О својим

пријатељима

младим

:

пред саму смрт Јакшић ће писати

„

У Ср

бији има још неколико младих срдаца који осећају на ――― оно је друго све камен и коров “ 1 родне болове и јаде Кад је реч о књижевним идејама Светозара Марковића ,

из вида две ствари . Прво , он је о књи писао само у два узгредна , полемична чланка ,

не треба губити жевности

у

доба прве своје младости

треба

заборављати

доцније

да су

накаламљене

естетике “ .

„ уништитеља

и до крајњих

граница

тиметафизичке шевскога

идеје

и

и доктринарства . Друго , не на

књижевне

идеје

Тодоровића и других

Као што је Писарев

„ уништења

реалистичке

естетике

књижевне

"

прихватио

ан Черни

развио

идеје

да тврди да пар чизама вреди но сва Пушкинова дела , тако је П. Тодоро

више

терајући

његове

Пере

,

до пардокса

Унищшење естетике , која је изишла у Новом Саду у својим књижевним писмима , која су изилазила у Стражи за 1878 , отишао до крајности , до апсурдности са антиестестичким идејама . Следбеници , вић , у књижици

1875 , и

наивни

и увек

готови

као одрицање историја

о учитељима

и упропашћују

Једна

на претеривања , прихватили

књижевности чија

у опште учења

.

су их

То је била вечита

ученици

изопачавају

.

велика погрешка

у књижевним

идејама

Све

тозара Марковића била је што је он и сувише изједначавао реализам и тенденциозност . Реализам , у опште , пре се слаже са нетендециозношћу , а социјална тенденција прео блађивала је код писаца идеалистичке школе , као код Ига и Жорж Сандове , док су на против баш писци реалистичке школе , Флобер сан ,

,

Зола , у првом периоду свога рада ,

у приповетци 1

Стража ,

и роману

,

1878 , стр . 532 .

парнасовци у поезији

,

Мопа

прокла

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

214 мовали

и практиковали

начело

„ уметности

ради уметно

“ и уметничке неузбудљивости , потребу да се писац ни како не види у своме делу . Идеја да уметност треба да буде

сти

тенденциозна много

морална

,

и социјална

налази се иначе код

писаца , и то писаца разних школа

који су били под утицајем

махом

,

код оних

напредних политичких

и соци

јалних идеја XVIII и XIX века . То су идеје које су инспи рисале јакобинске драме из 1794 године и Давидове слике .

У Манифесту Једнаких се узвикивало : све уметности , само да имамо истинску Симон

је тражио

уметност

која

би

„ Нека

пропадну

једнакост

духовно

“.

Сен

и морално

. Ламартин је у Судбини поезије оцртавао уметност која изражава идеје и тежње доба , и 1848 био је „ велика оргуља Револуције " . Луј Блан је нападао на

васпитала народ

„ антисоцијалну сти

“ , тражио

филозофију

песнику

ради

уметно

да књижевност

буде социјална и демократ опште добро . Виктор Иго је у путовођу , духовног пастира , запаљену

циљем

ска , са јединим лучу

„ уметности

“

гледао

народа ,

так националан

тврдио ,

:

треба да има

да уметност

задатак социјалан

,

,зада

задатак човечански

“,

томе смислу писао и Деведесеш Трећу и Јаднике . Жорж Сандова , која је написала цео низ социјалних , и у

управо

романа

социјалистичких

,

писала

је :

„ Уметност

није ништа друго до више мање јасан , више мање уде сан облик социјалне истине “ . Немачки либерални и де писци из доба Младе Немачке и доба пред мократски 1848 , били су у истим идејама . Фајербах је сматрао са тиру као „ једини погодан израз поезије “ . Фрајлиграт , Хер вег , цела Tendenzpoesie немачка дини схватали су уметност тичког

ослобођења .

,

Рихард Вагнер у 1849 ,

као оруђе

Хајне

колико да сам га волео

,

је

писао

важности

ако други твачки

моје

ковчег

на песничку

песме ставите

рату човечанства “ .

У

:

и

хвале

.

го

поли

„Песништво

било је за ме света играчка

освећена играчка за небеске циљеве полагао

социјалног

,

ма

, али

Никад нисам много

славу , и мало ме се тиче

или куде . Али на мој

мр

мач , јер ја бејах ваљан војник у

руској књижевности

после Пушкина

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ јасно

се опажа

215

ослободилачки дух , и њиме су зада Мртве душе и Ревизор , и Ловчеви за

тај

хнуте Гогољеве

писници Тургењева , који су толико учинили

за ослобо

ђење

сељака . Шездесетих година , то је била уметност Шчедрина , Некрасова , Гљеба Успенског . Данас , то је Толстој са својим нападима не само на уско схваћену ,

дилетантску

и

аристократску

уметност

но

,

и

на

целу

модерну уметност у опште , схвативши је као скупину чулности , реторике , самољубља , тражећи да се уметност стави у службу једнакости

ширења

међу људима

.

хришћанских Социјална

идеја братства

и

схватања уметности у

наше доба имали су људи као Рускин и Гијо ; покушај за спајање поезије и науке вршио је један тако велики песник

као

што је био

Придом ,

Сили

а на

тенденцио

зној књижевности

радили су у последње време Емил Зола , Три Вароши и Чешири Еванђеља , и Анатол

у циклусима Франс у својим романима писаним за време Драјфусове Афере и после ње . Ако је Марковић тражио тендензио ност у уметности , он није био сам у томе , и шта више може се рећи да је у тој идеји био у врло добром друштву . Какав је био утицај критике Светозара Марковића на српску књижевност ? Два критичара били у његовим тислав

,

идејама

овако

Вуловић , консервативац

уверењима , карактерише дара и необичног срцем

прави

песничком

речју

,

по

Марковића

одушевљења

песник

, који

створио

српска

,

оцењују његов

“,

би ,

који нису рад .

Све

својим политичким „ човека велика

као

који је био »нарављу да

јамачно

беше

и

још одарен и

нову школу

песника

српских “ 1 Његова критика није била од штетних после дица . „ И ако Марковић не износи правог узрока појаву о ком говори , и не уме да покаже ни правог пута сувре меним песницима ипак разложно се није имало и није могло готово ништа рећи противу његових љутих пре кора и његове строге осуде . Осећало се да је његов суд праведан 1

и истинит , јер

Бранко Радичевић

се осећало

да је сувремена

. Београд , 1889 , стр . 190—194 .

пое

ЈОВАН СКЕРЛИ

216 зија одиста лоша

Љубомир Недић

“.

Ћ

,

који је у свом

бо

лесном реакционарству осећао велику мржњу према Мар . ковићу , називао га такозваним покојним Светозаром " , а његове рија “

идеје

, признаје

критика

увозом из Русије „ земље незрелих тео ипак да је његова , и ако једнострана ,

„ донекле

благотворно

Она је највише учинила мације

и

она

отужна

Поред негативних

.

на нашу поезију

тон " 1

и истинитији

здравији

одомаћи

песништву

утицала

да престану оне досадне декла пренемагања , и да се у нашем услуга ,

Марковић је учинио и позитивних услуга српској књижевности . Ван сваког спора је да су два његова оштра чланка учинила крај болесном стању наше романтике на заходу , и исто тако је извесно да под његовим утицајима

, у

општим

идејама његова

по

крета , дотадашња романтичка српска књижевност , која је била под немачким и мађарским утицајима , окренула се руском реализму , и да се од седамдесетих година почело

код нас обилно преводити рати србијанска

броја ситнијих прича Гогољевих душе ( 1872 ) ,

Ревизор

реформатори

млади

ства Поред знатнога

са рускога језика и стала

реалистичка књижевност ( 1870

)

и

.

Мртве

тада се преводе

Тарас Бульба

су са усхићењем

( 1870 ) ,

и

Гогољеве

читали

слике руске бирократије и сеоског племства . Из Турге њева се преводе само 1869 три романа : Дим , Дан пре и Оцеви и деца , Тургењев се осећа поласкан тим ве ликим симпатијама код Срба , хоће да учи српски и исказује

„ ванредну

ресантног српског утицајем се

слободе " .

ради ( 1871

( 1872 ) ,

,

,

да се развитак

Преводи

толико

се Чернишевски

1874 ) , Гончаров

а

инте

под сувременим :

Шша

Један обичан

да

догађај

,

( Прича о геја наранио два начелника ,

и снажне политичке сатире Шчедринове

Щоме како

је један прост

Несмало савести , Јадници

1872 ) .

Од Виктора

Ига преводе

( 1872 ) , и почиње се преводити Деведесет

Републикански 1

жељу

народа креће напред

писци народнога

Из најновије

се

Трећа

живота у Елсасу Еркман

српске лирике . Београд , 1893. Стр . 18 .

;

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Шатриан , два неправедно

симпатична

пали

писца која су данас

и добра

у полу -заборав ,

217

преводе се доста и чи

тају се много . Histoire d'un paysan прерадио је Рус Ти хомиров у агитациону књигу за руске прилике Исторiя однога

крестьянина ,

а ту прераду

прилике Пера Тодоровић у

удесио је за српске једног француског

Историју

сељака , која них идеја

је врло много утицала на ширење напред у народној маси . Исто тако преводи се од

истих писаца 1873

антибонапартистички

једног плебисцита , за " .

Почетком

Историја

роман

„ прича једног од оних што су гласали :

седамдесетих

година

преводе

неове Речи вернога ( 1871 ) , Ренанов Живот

се

Исусов

Лам ( 1872 ) ,

Емил Жан -Жака Русоа ( 1875 ) и Ламартинова Историja жирондинаца . ( 1875 ) , Епоси седамдесетих година може се све пребацити

,

али само не да није имала осећања

добра дела страних

књижевности , и

када се код нас боља дела преводила

редак је

за

тренутак

и , што је главније ,

и радије читала .

Утицај књижевних идеја Светозара Марковића осе ћао се и непосредно , у оригиналним делима српске књи жевности . Ђура Јакшић је тада испевао Шваљу , Рашара и Земљу , Змај на гробу стрељаних комуниста , Јаша Томић је покушао да оснује социјалистичку поезију срп ску , и његови стихови , и ако нису ушли у књижевност имали су и имају своју публику у демократским среди нама . И доцније , Војислав Илић је био у тим идејама и дао песама . и социјалистичких приличан број демократских Владимир Јовановић је испевао социјалистичке песме Раду

Зидарска песма , и у предговору збирци Из самачкога живота ( 1890 ) изјашњавао се за реализам у поезији . У приповетци утицај идеја Светозара Марковића осећао се још јаче . Милован Глишић је почео свој књи ( 1881 ) и

жевни

рад у малим социјалистичким

сетих година

Радника новништво величањем

и .

,

и у сеоске приповетке

Јавности Лаза К.

листовима седамде уносио

на несавесне зеленаше

је почео превођењем и Јанко Веселиновић ушао је

Лазаревић

Чернишевскога

.

оне нападе и рђаво чи

ЈОВАН СКЕРЛиЋ

218

у живот

идејама и

са Марковићевим

тељу одужио

дана

Сеоска

.

првом учи

идеалну слику

његову

се давши

Јунаку наших

своме

реалистичка

у роману

приповетка

у

Србији била је природна последица учења Светозара Мар ковића , који је тражио да се напусте историјске фикције , феодалне симпатије , сентиментална пренемагања и фан тастична маштања , и да се сва пажња обрати стварном

животу , и то животу најмногобројније

у Србији , сељачке . Марковић је код Срба био такозване

„ публицистичке

бов и Писарев

вршили

средно и непосредно

,

критике

најбољи “,

класе

и најважније

представник

како су је Доброљу

човек који је више но ико

,

и

по

учинио за увођење руских модерних

,

писаца у српски читалачки свет стичке књижевности српске .

ГЛАВА

за

и

стварање

реали

XV

МАТЕРИЈАЛИЗА -

М

КУЛТ ПРИРОДНИХ ПРИРОДНИХ НАУКА У XIX ВЕКУ . НЕМАЧКИ ФИЗИО НАУКА У РУСИЈИ ШЕЗДЕСЕТИХ ГОДИНА . ЛОШКИ МАТЕРИЈАЛИЗАМ . ―――ПРОПАГАНДА МАТЕРИЈАЛИ

НАПРЕДАК

-

ПОКРЕТ У ПРИРОДЊАЧКИ ОМЛАДИНИ . ---- ДАРВИН И ХЕКЕЛ . ――――― ПРИРОД ЊАЧКА И МАТЕРИЈАЛИСТИЧКА ЛИТЕРАТУРА

стичких дОКТРИНА .

СРПСКА СЕДАМДЕСЕТИХ

XIX огромни

век

назван

научни

је

ГОДИНА .

„ веком

напретци

,

и

који су у то доба учињени , дају пуно називу . На крају XVIII века опажало нових

XIX

наука и осетно

века

настао је

један

и

у

наука “ и примени ,

оправдање се

томе

већ стварање

старих . Али у току

напредовање

цео

,

природних

у теорији

низ

великих

и значајних

у области научних творевина и проналазака , хемије физике и биологије . То је доба примене паре и нарочито

,

електрицитета , изналаска железница и пароброда , маши низма у индустрији , фотографије , телеграфије , спектралне анализе

;

доба Хелмхолца

,

Вирхова

,

Клода

Бернара

,

Па

СВЕТОЗАР

МАРКОВИЋ

219

, Либига , Фарадија , Хекслија , Дарвина , Хекела и толиких других . Шездесетих година успех егзактних стера

наука

био је такав да су оне почеле владати над свима

осталим методе

наукама

и наметати им

и свој

правац

своје

и

.

Тај велики научни полет није остао без политичких и социјалних изазвао

последица

је читаву

односима

почео

,

XVIII

веку

Филозофа духове

Машинизам

.

од метафизике

налистичким

и

и критичким

религије

погледима

су

и

, као

и материјалистичких ослобађајући

,

водећи

,

друштво

науке

стале вршити непосредни утицај

,

и социјалним

ново

Поред тога , природне

у доба енциклопедиста

,

уведен у индустрију

у економским

стварати једно сасвим

нову цивилизацију у

.

револуцију

их ка

рацио .

на живот и друштво

науке јесте храм демократије “ , писао је ен глески културни историчар Тома Бекл . У наше доба нико „ Амфитеатар

није боље изразио онај огроман утицај који науке врше на духове но велики француски писац Анатол Франс , у говору којим је 1900 године отворио народни университет Буђење у Паризу : „ Ако човек размишља о бедама које су , од пе ћинског доба па до наших још варварских дана , сати рале несрећно човечанство , готово увек се налази узрок у лажном тумачењу природних појава и у некој од оних богословских доктрина које дају васељени свирепо и глупо

објашњење

Рђава

.

физика

производи

рђав морал ,

и то је довољно да , у низу векова , поколења ђају се и мру у бездни патњи и очајања “ .1

Но нигде у Европи , у доба око се толико

осетио тај ослободилачки

1860

године

дух природних

као у Русији , која је била у пуном духовном

ра

људи ,

није наука

цветању

,

у

френетичном јурењу ка напретку , у једном онаквом духов ном периоду кроз какав је западна цивилизација прошла у се

XVIII ишло

веку

.

У

блуда и традиција 1

првом

у првом

реду ,

које

Opinions sociales

,

периоду на

руског

ослобођење

су толико

Paris ,

1902.

II ,

покрета , када духова од за

притискивале p . 74—75 .

и спу

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

220

Русију , и на

тавале

стварање једне одабране , духовно интелигенције , интерес за природне науке

еманциповане дошао

је на прво место .

важније

изилазило

скутовало

Тада се преводило

на страним језицима

о научним

питањима

Средњем веку дискутовале

,

све што је

говорило

и ди

жаром са којим су се у

, са

теолошке теме и пропозиције .

науке у својим Письма объ изученіи природы . Бихнерова Сила и маме рија , преведена на руски и литографисана издана у Москви Герцен је упућивао

1860 ,

трудом

ширила

младеж у природне

московске

се у хиљадама

веру неверовања Степњака , „ Рус

револуционарне

примерака

.

То је било

не

-материјалист

од људи из тога покрета

,

ђени да се боримо Молескота

година тички

,

када је покрет

карактер ,

по речима “.

Један

вели о том првом

,

били

и главу своју дао

губилиште

на

,

нову

дубоко убе целог човечанства , и сваки

Дарвина . "

и

када је ,

био бела врана

„ ми смо

за срећу

би од нас радо пошао за

доба

В. Зајцев

периоду руског нихилизма :

организације

и распростирала

Те ствари

узео одлучно

биле су за руске

и

седамдесетих

и практично

поли

револуционаре

тако

, да је лист Впередъ 1875 , у свом 1 броју , као прву тачку програма , ставио „ борбу реалнога погледа на свет , важне

јасно

схватање

богословских

,

човечанских потреба против свих идола метафизичких , теоретичких и моралних ,

: борбу науке против религије “ . То велико интересовање за природне науке осећа се и код Срба још од краја шездесетих година . На првој у Новом Саду , 1866 , Владан скупштини омладинској Ђорђевић је говорио о важности јестаственице , и то краће говорећи

Либига

,

,

јестаственице

модерне

као

спекулативној

по

,

природне

схватањима

филозофије

филозофији

.

„ Нас

“

Карла

Фогта

стављене на супрот

може спасти само јеста

ственица , то ће рећи стварати у нашим школама

у духу

времена “ .

опажа се бечкој

ђачким

омладинским

све веће интересовање

Зори

предавања

У

:

1866/1867

Први

био је

појмови

о

и

за природне

правац

дружинама науке

.

У

цео низ природњачких ваздуху , води и земљи ,

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Мраз , киша и щуча ,

У

О храни .

Око ,

минхенској

Молескотова дела

превод

Завери

221

1867 предаје

елек

се о

трицитету и о Хемиском земљоделсшву по Либигу . Вила 1867 доноси превод Лазара Докића Како су се развиле

у јестаственици

идеје

од Либига , а 1868

говори о пре давањима Карла Фогта у Берлину . Од 1867 Матица доноси цео један низ популарних чланака о природним појавама

.

Но сав тај интерес за природне крају шездесетих чајан

неповезан

,

.

науке код Срба на

година био је више индивидуалан , слу Требало је да дође Светозар Марковић ,

па да се од тога интересовања

подигне

читав култ , да се

, и да српске ду хове упути новим правцем реалне науке “ . Марковић се школовао у Русији када је природњачки дух био на своме створи

цео

један филозофски

врхунцу , и када је

прва

систем

дужност

„ новога

човека

“

„ ми

слећег пролетера “ била ући у идеје Дарвина , Бихнера и Молескота . Марковић , сасвим логично у својој главној идеји

:

земље пре свега потребно ство

да је за напредак

јаку , мишљу

рити једну духом лигенцији

,

елиту у инте

ослобођену

отпочео је тиме што је за образоване људе стао

проповедати природњачку филозофију . Као и његови ру ски учитељи он држи да су природне науке једине си гурне и тачне , и да остале , такозване ништа друго

моралне

до више мање оштроумна

или мање вероватне

претпоставке .

У

науке нису

довијања једном

,

више

великом

и

жи

систематском чланку Реални правац у науци и у вошу , који је имао врло велика утицаја на младо поко ,

лење , он је развио цео програм нове филозофије . При родне науке он ставља као средиште коме све друге науке треба да буду подређене . и педагогија

,

и естетика

не само да издрже

,

и

ревизију

И

филозофија

све друштвене природних

,

и етика

,

науке имају

наука , но и да

приме као своју основицу њене резултате и да се раз вијају у правцу њених метода . Та превласт природних наука над свима уношење

манифестацијама

разума и истине у људски

људскога живот

,

духа

значи

и од победе

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

222 научних

истина до којих је дошла

нова природњачка фи

лозофија зависи какав ће бити „ сав будући живот чове чанства " . Марковић неће „ науку ради науке " , но науку користи коју она ради човечанства , ради материјалних пружа људима , ради њеног великог духовног утицаја који ослобођава човечанство од празноверица , заблуда , тради ција , ауторитета , од свега оног што људи трпе од вековнОГ незнања , духовне лењости и вере у „ божју вољу “ и у „ божју милост " . Човечанство , које је вековима чекало своје спа Месију . је данас добило ослободилачког Оно што је Марковић са толико вере назвао новом науком , и што је у његовим очима било права , једина

сење , у науци

наука , Наука једном речи , био је физиолошки материја лизам који је у добу од 1855 до 1870 био у цвету.1 То није била нека нова мисао

,

онога што су про XVII и XVIII

но развијање

поведали енглески и француски

материјалисти

века , Локе , Хобес , Кондијак , Холбак , Ла Метри сав

материјализам

механички Фајербаха , у Немачкој

спекулативни

Под утицајем налној

отаџбини

идеализма

",

,

Кабанис

XVIII

,

века .

некада „ традицио

,

педесетих

година

,

стварала

материја листичких филозофа , којима су на челу били Луј Бихнер , Холанђанин Јаков Молескот , чија је дела Ренан називао се цела једна

врло

активна и борбена

школа

„ лепим књигама , пуним тако велике филозофије “ , и Карло Фогт . Без обзира како ће се у званичним круговима и у

университетској

науци примити њихове идеје , они

су

, жр

твујући своје већ лепо започете научне кариере , излажући се гоњењима , отпочели крсташки рат противу званичне метафизичке

филозофије

и противу

службене хришћан

ске религије . Њихови списи , нарочито Молескотова изу чавања Циркулација живота и Светлост и живот , 1 F - A . Lange : Histoire du matérialisme et critique de son importance à notre époque . Traduction de l' allemand sur la deuxième édition avec l ' autorisation de l ' auteur par B. Pommerol . Paris , 1879 . Tome II , p . 99-100 , 107 , 204 , 631-632 . - Albert Lévy : La Philosophie de Feurebach et son influence sur la littérature allemande . Paris , 1904 . Глава : Moleschot - Le matérialisme physiologique .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ а на првом

месту

систематска

223

полемички и популарно написана књига Бихнерова Сила и Материја , подмлађи вали су стари материјализам и стварали нову доктрину

која

се

практично

,

завршавала

. Нарочито Бих

атеизмом

нер у својим доцнијим списима до краја је изводио Дар винове закључке.1 Непрекидни низ научних изналазака , ,

,

срећне техничке позитиван

примене

њихове

дух који је завладао

,

магао је да се те нове доктрине одговарају ријализам

индустријско

времена

у толико јаче и брже ширио

ђени политички

антиклерикализам

по

,

које И мате

приме као истине

стању ствари и потребама се

цветање ,

целим друштвом

,

.

што је подмла

потребовао

једну

од

која је подсецала религију у самим Нови покрет је из Немачке захватио и

судну научну теорију њеним основима Француску

;

.

цела једна група младих писаца

су били доцније

познати

научни

радници

,

међу којима

Елизе

Рекли ,

Шарл Летурно , Андре Лефевр , ширили су материјалисти идеје . Један спиритуалистички писац тога доба писао је : материјализам , „ та реч која је још пре неколико година личила на увреду , и у полемици се није смела употребља чке

вати без много обазривости доктрине име

“

данас је

целе једне

без икаквих 1 Бихнер

школе

.

застава ,

своја мишљења

је зато код нас

читан и превођен . Мита Ракић 1870

развијена

казују

и са пркосним

1870 , као раније код Руса , био много

у

Матици

Андра

јевић , великошколци , објављују

,

једне

званично

Данашњи материјалисти

ограничења

из силе и материје .

и ограда , у означавању

постао

Николић

1869

преводи одломке

и Светозар Атанаси

његове Слике из физиологије , и у

претплату , констатујући

позиву на „силне предрасуде очовечанском животу код Срба “ , веле : „ове предрасуде морају пасти испред истин ског знања о животу , а нарочито кад се у народ унесу главни основи физиолошке науке , написане разумљиво . “ И да би сузбили предрасуде , они преводе Бихнера , који иначе има „грдну заслугу у науци .“ Млада

Србадија 1871 доноси старост човечанског рода ; Панчевац , Воља и природни закон ; Застава , 1872 , Држава и Морал ; Исток , 1872 , Ройство у животиња ; Јавност , 1874 , Постанак човека , извод из предавања Постанак човека у свези са теори јом развијања . 1872 ,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

224

поносом носи се име материјалиста .

Свака

прелазна нианса

и да

сло

за

на

и

се

,

,

да

једног

је

у

,

,

и

реду

,

којој

сачувала

је

данас

увек

као

има

велики

од ручних

једна

Марковић није ништа друго

читаоце

популаризовао Дарвина

идеје

Молескота

1868

за

у ,

која

је

на

ни

ни

помогла Колар

. (

Deuxième édition

)

се

у

Science

свет зани

српски пре

Посмања

100 дуката

et

цео

погледу

претплатника

Le Matérialisme

67—68

и

.

,

Издање

раније

година

томе

Историје

српској

идеје материја

није

Седамдесетих

la

Caro

списак

Природне

.

,

Paris

1875.

:

1

изишла

какво

наукама

је

и

је

видети

Хекелове

E.

вод

природним

, .p

се

код нас видело

бави

јавља

интересовање

трансформизма

доцније мљиво

велико

покрета

са

књижевности лизма

новога

,

Под утицајем

се

.

потом

,

српске

научну

у

за

.

и

,

Мисли

првом

у

се

сматра

.

но

за

Слободне

радио

је

књига

Бихнера Фогта

нетачног

и

,

број читалаца

не сматра

,

се

спорног

више и

много

и

редовима

демократа

и

која

,

књига

дело

логички

који одушевљен добро човечанства који науку ставља службу Из тих особина његова грађанске слободе

и

предак

што

му

који уме но

,

бодног мислиоца духовне

доброг стилиста

полета својим

и

боје

,

израза

идеје

наро својим

Материја

,

своје

се

,

Бихнер

само једног научењака човека који вешто

излаже

не

“ .1

примену

једномишљеници

јер његова Сила

су

и

не

,

био нарочито допао

политичку

и

социјалну

политички

што

и

„

му били

Њему

материјалисти

И

су

идејама давали

је

доказима

немачки

Жујо

Молескота су

необоривим

о

као

.

допадали

Бихнера

и

,

из

чито

прихватио

писму Живојину

једном

теоријама

говори

1870

аргументацији

оберучке

је

Марковић

материјализам

вићу Фогта

догматичној

атеистичка

.“

Преко Руса мачки

врло

наука одсудно о и у

подиже

...

сумња

се

методичка

на

...

брише се , нестаје ; време одлагања и половних мера прошло је ; дошао је час апсолутних одрицања То није више

С В Е Т

Задужбина ,

чева ката ,

поред

Јован

ОЗАР МАРКОВИЋ

а

мањим

са

осталих ,

прилозима

1-2 ду

од

Јован Ристић , бивши

и

Мариновић , бивши

Михајловић ,

225

намесник

- председник ,

министар

,

Стевча

Државног Савета у пензији , , Јеврем Грујић државни саветник . Јавило се 466 прет платника , од којих је било 210 ђака , 45 чиновника , 34 калфе

председник

30 трговаца

,

,

професора

28

15 практиканата , 13

,

свештеника , 8 официра , и тако даље . Пада у очи да је било више свештеника ( 13 ) претплатника но лекара ( 4 ) , више

калфи ( 34 ) и трговаца

По школама

и

( 30) но професора

у ђачким

дружинама

(28 ) .

стале

се изу

чавати тања .

природне науке и претресати природњачка пи У бечкој Зори 1874 предаје се : о бури , о отро

вима ,

о

Њутновом

теорији

,

о

вегетацији неколико краја

.

води

животу ,

при

Алманах

ниској

Зоре ,

природњачких

шездесетих

о Дарвиновој температури , о ваздуху и варењу

о

који је

чланака

година

,

изишао

1875 , садржи

У Побратимству

.

природне

науке

потискују

од све

друго . Преводи се Дарвин , Бихнер , Лујис , Клод Бернар . Алманах Побратимство 1871 има три чланка , и сва три природњачке садржине . У предговору се наводе ове речи

које

,

изражавају

, Ми видесмо

чимо разумети разуме

схватање

тај свет , па ћемо учинити

да се обавести .

,

истине

и науке

расковати

целе једне генерације свет дође до обавештења , нау

како други

.

да и наш свет

Пред нама је грдна руда чисте

, ми ћемо

и дати нашем

је

речницима

народу

;

и граматикама

тиме ћемо учинити

да

он на своме језику може читати оно што се зове наука , и што би му може бити без нас неприступно

Од великих природњака Дарвин . Марковић је усвојио идеје педесетих година и Хекела

.

Дарвина

,

било

“.

код нас се истиче и чита и проповедао

а после тога

је он називао

природњачке Дарвина

и учење

, знаменитим 99

енглескиМ

научењаком “ , и наводио га често не само у општим био лошким питањима но и у претресањима о постанку по родице

,

религије

Дарвин

,

,

обичаја

о коме је

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

,

друштва

први пут

.

било речи

код Срба 15

ЈОВАН СКЕРЛит

226 1863 у једном

је

предавању

у Србији

1869

године почиње

1870

У Србији

читан.¹

пештанске

преводио

сам

Преоднице

и кога

,

Панта Срећковић

бивати проучаван

,

од

,

популаризован

и

1870 ( бр . 26—56 ) преводило се из Дарвина

Како су постали видови , а исти лист исте године доноси Дарвинова теорија . 1872 , Млада Ср

чланак Писарева

бадија доноси јавно предавање Јована Бадемлића О на челу борбе за опстанак . Међу малим европским наро дима Срби су били први који су почели преводити ве ликог енглеског природњака . 1874 , Милан М. Радовановић је тражио од Дарвина дозволу да преведе његово епо хално дело Origin of species , које је имало толико

у

ми

ће

у то

И

“ .

са

на

године

... је

1879

.

,

,

у

скоро

и

за

је

Светозар Марковић

једном

који

„

је у

Хекела да

и

он

рано познат

први

Дарвинову теорију

.

.

и

српској науци књижевности књ XXII 293—297

1909

,

у

:

Урош Џонић Дарвин књижевни Гласник

,

Српски

изишло

радије што

1869 године вели

Дарвинових

да

народима

Београду

да

наукама

ученик популаризатор Дарвина био оно што

био

толико

у

8

јула

присталица 1

од

писму

,

својим закључцима

из у

лучнији

од

ве

много био од

,

Лутера

код Срба

.

био

превођен

,

Меланхтон

његов казано да

је

за

и

Дарвин

кога

за

је

,

Хекел

мисле

фела

писмима

писму

биће

природним

Енглеској

Посманак

веденим Дарвиновим Као

другом

место међу европским

под насловом

,

дело

овој

види сасвим

да сам припомогао

младих људи

многи

заузети одлично

ваше

је ,

,

кад помислим

пажња коју

Турака

,

,

земљи

је

он

,

задовољство

привуче

жели да

би

моје дело

Стање

симпатију

опет изјављивао

у

се

1877

и

лико

најозбиљније

од тиранства

фебруара

за

5

ослобођену

општу

:

Енглеска

најдубљу

и

земљи

,

пробуђује

и

отаџбине

се радо „ Ако

:

да се преведе задовољан

„

ваше земље допустило species , бићу много

Origin of

је

и

Дарвин

писао му

1876

„питање

на које су дотле

,

и религије .

25 августа

.

позиву

,

човека

је

стање

само митологије

ушло у

се смело

је за

одговарале одазвао

и у коме

у питање о постанку

“,

"

питања

У

духове ,

на

.

утицаја

СВЕТОЗАР

МАРКОВИЋ

227

развио доследније но и сам Дарвин и довео је до крајњих резултата “ . И Марковић га наводи као пресудан ауторитет у биолошким питањима . Радник и Млада Србадија године

1872

Историја постања : велики

посао

дице Радовановића кела

дозволу

дошћу “

„ Обе

,

,

људи

,

Хекел

му је , 1873 ,

предрасуде

упућени

на

пут

преводилац

је

истинога

писао

:

ра

великом

„с

и

рекао

искорене

Дело је изишло у Београду

“.

говору

бољи

:

„

Ја

се

земљацима припо

и међу вашим

да се гдекоје

природе

преведе

даће много

је други брат из поро Кад је он затражио од Хе

8 децембра

бити

изјављује

1874

видова

извео

за превод

одговорио

дела ,

књижевности “ .

Алекса .

надам да ће ова књига моћи

ове књиге

природњачкој

нашој

Тај

из његових

Постанком

да се са Дарвиновим

правац

одломке

Историје постања . Рад

из

нарочито жељу

доносе поједине

и да ће њом

,

познавања 1875 ,

„ превођењем

праве

и у пред ове књиге

да на литерарну стазу нашу , да још тамно поље од идеја , падне неколико

хтели смо пустити

у непречишћено зракова

ове величанствене

рације моћи величини “ .

поћи

буктиње

правим

путем

према којој ће гене

,

истини

к

,

науци

и

Седамдесетих година преводе се по свима српским листовима и часописима многобројни природњачки чланци Карла Фогта , Хекслиа , Хелмхолца , остављајући на страну мање познате писце . Међу преводиоцима популарних при родњачких чланака су : Љубомир Недић ( Ваздух , свещлосм

топлоща , у Истоку за 1874 ) (Историја једне свеће , у Матици

и

преводи осталима

се низ популарних

и

Лаза К. Лазаревић за 1870

природњачких

).

У

то доба

књига

,

међу

од Бекетова

( 1870 ) ,

силе и узајамни одношаj њихов од Земља и природни појави на њој Наша земља , од Др . Штала у три

издања ( 1871

,

и

Ј

.

:

Физичне

Р. Гровеа ( 1870

),

1872

1873 ) ,

Јеванђеље

природе

( 1871 ) ,

Вероисповест сувременог природњака знаменито предавање Е. Ди Боа -Ремона о границама сазнања ; Вевелова Историја индуктивних наука ( 1874 ) ; дело ( 1873 ) ,

15 *

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

228

Жана Macea Histoire d ' une bouchée de pain девојчици превода

оба 1874

,

и животиња

човека

о животу

Ђ.

један од Милана

,

, „ писмо

једној

имало је два

“,

Милићевића

други

,

Карића . Жил Верн као популизатор при наука јако је на цени , и Будућност 1873 ( бр . 31 )

од Владимира

:

),

(

са

сре

1874

велике

светле

и

је

,

вера

„

наука

Тај култ природних

у

та

).

1875

(

),

(

Путовање

балону

у

Пещ недеља

његових Путовање земље на месец

романа

у

И

"

...

са

води неколико дину земље 1873

за

родних изјављује жељу да се тај писац преводи и чита , јер „ уноси у сваку кућу у којој се зна читати целу јестаственицу , неколико година пре целокупну науку о природи

се

па

,

У

Либиг

је

.

Вир

;

дилетанте

једно време сма

; је

који

из

,

се

научне се

васпитао Бихнера

реакција

побуда

Не

од

проглашавао

.

у

.

,

јавила

научних и

који

као

,

,

хов

је

материјалисте

никла

теорија

политичких

за

,

исто тако

материјализма

физиолошког и

где

мачкој

та

противу

реакција

је

се

и у

“ ,

,

трајала како вели Хелмхолц истине природне науке код нас току целих седамдесетих година про научном свету јавила преко тога доба Али дужила

и

и

васпитање интелекту

“ ,

солидарности

о

,

.

Џ .

узалудно

здрава

Социјалисти

доктрином

по

и у

Бога ставља метафи филозофија се

страну

Ст

битностима

су

у

је ,

писму

човека

које

. "

„

питање

на

остави

у

и

:

једном

исто

материјализма

,

одрекли

реши

са

тако

да да

о

,

и

мора најзад

из

су

Конт

атеизам једна спекулацаја

узроцима која место веровања зичка маштања постанку света кушавајући

се

.

;

позитивизма

писао да

је

и

,

Милу

наука

исто тако

материјалиста Огист Конт Литре не сваку везу између материја

против

колико махова одбијали лизма

су

је

",

освојењу природних тајана Позитивисти јаснили

ignora

1

на

алне телесне гарде Хохенцолерна девизом bimus покушао да заустави полет природних

у

,

,

речима

по

политичких

сводећи улогу универ

„

по сопственим

,

ситета

социјалних учења

са

уплашен

следица материјалистичких

„

,

Ди Боа Ремон

од

и

,

за

1873 почео врло блиска материјалистима трао нападати трансформизам целу Дарвинову теорију

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

229

Маркс је постављао разлику између природњачког , фи зиолошког материјализма Бихнера и Молескота , и свог , историјског материјализма , или тачније говорећи , историј ског детерминизма

Енгелс је природњачки

, а

те теорије

толико

веровало

вера . Лавров је немачки

физику , штати

а после

одпочела

природњачке

је

материјализам

смрти Писарева

јално - економским тањима

,

и

мета

стали

напу

обраћати

се соци

пи

и практично - политичким

да је последња

реч науке , који је за неколико нова вера

био

недовољно лозофије

У

.

ако

се

у једно

није

који

за

се у

готово дефинитивна

генерација

и за

толике

данас је напуштен , и као једна

хипотеза

сваком време

мислило

период људске

мисли

била тачна , свакако апсурдне

,

,

,

припада само историји фи случају , физиолошки материјализам " , како , васељене одговорио на загонетку

научна

и

лета

прва

на

.

време држало

људе

слабити

су

И данас стари немачки материјализам једно

где се у

сводио

духови

преокупације

студијама

материјализам

И у Русији ,

као робу лоше врсте .

приказивао

доктрине

,

је један леп и пун по

био

, и његова тврђења ако нису

су била мање далеко

од истине но

бајке религије

и детињске

ГЛАВА

.

XVI

АНТИРЕЛИГИОЗНОСТ

.

СПИРИТУАЛИСТИЧКА ДЕМОКРАТИЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ И МАТЕ РИЈАЛИСТИЧКА ДЕМОКРАТИЈА У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА . ―――――――――

АНТИРЕЛИГИОЗНИ

ЗАРА

МАРКОВИЋА

ЊЕГОВО

―――――

ПОКРЕТ О

СХВАТАЊЕ

КОД РУСА . ▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬▬ ИДЕЈЕ СВЕТО И ПРИРОДИ РЕЛИГИЈЕ И

ПОСТАНКУ

РЕЛИГИОЗНОГ

ПИТАЊА

КОД СРБА .

ОМЛАДИНСКИ АНТИКЛЕРИКАЛИЗАМ И БЕЗРЕЛИ ГИОЗНОСТ НОВОГА ПОКРЕТА .

Као

природна

била је Марковићева

У

његово

међу религије

доба

последица

материјалистичких

антирелигиозност . потпуно се извршило

и демократије

,

које

идеја

одвајање из

су у првој

половини

ЈОВАН СКЕРЛИ

230

XIX

века имале много додирних

и стапале и изједначавале.¹

XIX

половине

Русоа ,

енциклопедиста

тачака и врло често се

Социјалисти

Бабеф

.

Волтера

и његови

доктрини

и у потврду својих Сен -Симон је своме

начелима у

тер и религиозну

идеја

организацију

,

Хришћанству

„ Светим

наводи

социјализму

или атеистичких

ко

места Провиђењу

хтели враћање ка чистом , првобитном

тражи потврду својим

прве

другови су у својој

много

давали

и демократи

су из деиста Жан - Жака

века произилазили

а не из антихришћанина

мунистичкој

Ћ

.

и

Фурје

Еванђељима

текстове

“,

из Библије

дао

религиозан карак и једно од његових глав

них дела носи назив Ново Хришћанство . Кабе у свом (Le Vrai Christianisme ) писао делу Право Хришћанство је : „ Наш икаријански комунизам је право Хришћанство , ми смо прави Хришћани

,

гово

закон

Еванђеље

је

наш

следбеници

вођ “ . Пјер Леру је тврдио

,

Исуса

његова

да је велика

Христа

доктрина

; ње

је наш

разлика

XVIII и XIX века што је XVIII век нападао а XIX век му одаје дужно поштовање , и

између Хришћанство ,

он остварење социјализма изводи из „ божанског закона “ . Луј Блан је нападао Волтера , у коме је гледао оличење буржоаскога

духа , и тврдио да се Демократија бори у име вишег ре лигиозног идеала . За Мацинија је републиканска странка била је

:

,

битности

у

верска странка " , и његова девиза била

„ Бог и Слобода " .

1848 ,

социјализам

се

делу “ , попови су благосиљали

схватао

као

„ дрвеће сло

иеванђеље

на

боде

упоредо са црвеном заставом . по изузетку , по неки од старијих социјалиста

крст се носио

“, а

Само изилазили

су са антирелигиозношћу

.

Тако Роберт Овен ,

који је толико био у идејама XVIII века , писао је да је човек роб троструког зла : приватне својине , брака и религије која

1870.

Paris ,

жигосао

одржава

веру »

људску

'

у хиљадама облика и поповштину душу у заблуди “ , и 1817 јавно се

Weill : L Histoire du parti républicain en France de 1814 Paris , 1900 , p . 242--244 . Georges Renard : L'esprit de 1848 .

1 G.

à

,

1910 , p . 7—10 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

231

одрекао хришћанске религије , што му хипокрити и пије тисти никада нису опростили . Бланки је сав свој век провео „ Ни

под девизом

Црква одриче

“ . Прудон је сматрао да достојанство , да је Хри

Бога ни господара убија

и

људско

шћанство скуп празних симбола

Ја је

то

,

;

је

,

је

то .

из

.

се

,

и

при

у и

,

Демократија до

,

антирели

политике

.

у

кру Нала

великим речима Карла Фогта све више

,

страни

охрабрена

Демократија

је

,

и

,

Црква

социјалне

напредним

долази

антиклерикалне

међе Божје Државе

религију

из

,

...

“ .

је

то

;

до

које

опште

илузија

противничкој

напретцима науке

када

политичке

догађаја

су

Цркву

на

био убеђен

,

на

,

гиозних идеја или бар

рати

у

деистичких

историјских

,

се

током

,

отреса

родним

сужавале

Маркс

глупост

Бог

историје

службу

социјалистичким

говима

зећи

лаж

доба реакције

у

године

1848

у

реакције

је

,

уточишта

целој Европи ставила ,

у

,

;

последњег

После

зло

Бог

целом свом систему историјског материја по речима Пола Лафарга истерао Бога

,

његовог

Бог

лицемерство

,

он

,

лизма

Бог

беда

мистицизам

поље маште

по

,

и

атеист

и

тиранија

Бог

;

кукавиштво

је , у

и

сенка савести бачена

усамљеност ,

апсолутна

,

и

то на

Бога

је

егоизам

познајем

то је

не

Бог , то је потпун никако

то ...

, мртвих догмата и грубих , , предрасуда и писао у својој Теорији својине : „ Когод ми говори о Богу насрће на моју кесу или на моју слободу .

уда

почела

већ шездесетих година напредне странке

.

неких

ли

ка

једном часу показивало

на

IX

,

:

и

,

да

само

про

верску

перверсне

ултрамонтизма се

,

не

буру

а

читаву

и

,

,

заблуде

друге

су

,

многе

установе

социјализам

слободу штампе

То дело средњевековног ,

је

звало

“ .

,

равноправност

идеје

либерализам

право гласа на

опште и

тестантизам

модерне

све

рационализам

,

,

пантеизам

доктрине

на

анатему

је

бацио

у

.

,

.

је

,

се

намера нагло стало враћати средњеве догма Conceptio imma ковним идејама 1854 проглашена culata 1864 познато енциклици Syllabus папа Пије бералних

.

1848

у

које

,

Папство

је

,

,

у

своје програме супрематију Државе над Црквом уносе одвајање Цркве од Државе потпуну световност наставе

иза

дигле слободо

III ,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

.

у и

јула

1870

се

па

Папство

кардинал

451

су

из

,

заплашити

целог католичког

света прогласили

, То

се

није дало

забрањују њиховим земљама

објављује

пина енциклика бискуп

Виктор Емануело

и

II

Александар

да

умне и напредне странке , но и саме владе , и Наполеон

и

232

папску

,

дело једног полити ослобођење Немачке

господара

,

“ ,

,

,

и

се

,

да

је

и

и ,

,

“ .

су

и,

,

:

не

,

с

су

,

руски

револуцио они којима

Народное

дѣло

Демократије

из

и

„

њ

се , .

,

"

као програми

познату

Да Бог

нарочито

све

Савеза Социјалне

некада Хриш

окреће

афирмацију

чинили

по

.

је

,

кумовао

Међународног

Бакунин

1870

по речима

атеисти

као што

што Атеизам

,

Бакунин

1868

укинути

доба око

као старо

тога

прислони

писца

,

нарни програми

га

,

Волтерову стоји требало

интели

вели Степ

пало

социјализма

атеисте

атеистичку

,

реч

душе би у

да

спасу душу Хришћана

из

је све

је

на

треба

био енер

напредне

само

држало

револуционарног

ћани спасавали

Напад

руске

постао саставни део руског руског

,

у

у

које

здање

коме није на ум дошло да једног

свега

нихилизам шездесетих година ,

црвоточиво

места

Хришћанство

мртва

се

,

њак приказујући

првих

круговима

пре

идео

борба против религије

. „

је

генције била

једно бар

веровало

духовима

од

на

је

вера

,

,

гичан

и

стављена

од првога часа антирелигиозан карак

револуцију

извршити

јавио око 1860

оном првом рационалистичком

када

,

лошком покрету

је

узео

Шта више

,

.

тер

у

демократије

који

одмах дошло до сукоба између религије

се

,

како

покрет

напредни

Русији

је

,

године

,

У

“ .

,

од

ломача

улази

ствара

света

Кастелар

у

,

Гарибалди

ан

ствара демо Рим од папе » Ватиканског заробље

инквизиције

републику

некада ника

„

.

Шпаније

кратску

године

1870

врхунцу

своме и

језуитске

на

покрет

тиклерикални

Око

тога писао Хекел је

је

поводом

„

",

за

“ ,

литичко понављање Реформације чког Лутера покушај духовно како

по

.

и

"

,

.

још више даје маха општем антикле Бизмарк од Немачку рикалном покрету који захвати Kulturkampf 1872 отпочиње против католичке цркве » непогрешивост

Јурске

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Федерације атеизам

и Словенске

Секције

233

Интернационале

као једну од главних тачака

,

имају

.

Изишавши из руске социјалистичке школе , Светозар Марковић је природно и сам био антирелигиозан . У чланку Реални правац у науци и живому он излаже на религију . Он у вери види појав нај развића људског , наивно објашњење при

своје погледе нижег

умног

митивних извора

.

људи . „ Вера и сујеверије постали су из истог Вера је исто што и сујеверије , само што је она

сујеверије званично признато “ . Вера мора да буде апсо лутна , слепа и да се сматра за непогрешиву и непри косновену чуда

, и она се не да замислити без откровења искључивости , фанатизма и теократије .

,

У

критици

религије

да буде правичан Хришћанству

према

у опште ,

Марковић

,

Хришћанству

се

,

труди

и у првобитном

он готово

гледа оно што су видели утопи стички и спиритуалистички социјалисти пре 1848. У вери првих Хришћана он види морални и социјални протест угњетених класа , и хвали њен етички идеализам , братску љубав

према ближњима

и богатих

одрицање

,

„ Сам

хришћански

ђељу у основу било

од земаљских

И

према грешницима . дерног социјализма

борбу против корупције

,

Марковић налази морал

победило религија

и “.

као

постало

Од тада је

тичности , мржње

и означавало

развићу

обавезна

ство , заглупљивање

,

наступио

на слободу

и мо

велику сличност .

што је

у Еван

изложен

је

доне

једну вишу

етапу

је комунистичан “ .1 Хришћанство

и социјалном

силних

сажаљивост

тога Хришћанства

између

на идеалној висини

у моралном

блага ,

човечанства

организована период

,

док није

државна

укочене

мисли , аскетизам ,

догма

калуђер

народних маса , фа Хришћанства и Слободне Ми

и експлоатисање

натизам и насиље . Између

је доћи до сукоба . Борба почиње Рефор , критика XVIII века даје религији смртне ударце , савремена наука , демократизована , раширена у народне

сли морало мацијом

1

Целокупна

дела

, IV ,

73 .

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

234

масе , прогања религију на свима пољима и отима јој власт над душама које је вековима држала у мраку . Између науке и вере нема средине , помирење је немогуће , и Марковић одбацује деизам као полутанство . 29 Онде где је истина доказана нова верја

,

вера

, знање

нема места " . Наука је

је знање , ту вери

где ,

човечанства

искупитељ место

на

вере ,

то

„Морал

.

је

без празно

решење

сувремене

науке “ 1

То је теоријско мишљење Светозара Марковића о у опште . Но он прецизује своје погледе о ре лигији код Срба . На супрот усвојеном мишљењу да је религији

православна

вера очувала

види

„ веома

мало

,

спасла

и

тврди да се у животу народа

српски

у његовој

,

или управо

народ

,

он

кући и општини

,

ни мало утицај хришћан

, појмови

и обичаји у срп ском народу имају прасловенски , предхришћански , паган ски карактер . И ако народне песме певају борбу за крст ске вере " . Социјални

часни “ и за никако

„ веру

односи

ришћанску

имале религиозан

,

“,

Турака нису

буне против

но политички

и социјални

рактер.2 Црква је некада и ишла са народом сасвим обратно

црквена јерархија

,

,

ка

али данас

и у Турској и у Аустро

Угарској иде против народа , а са народним угњетачима . „ Црква је вазда показивала да има и других интересa , осим народних

(религиозних

) , она је то показивала у

Тур

ској и Аустрији и показује и данас . Српски је народ бра нио православну цркву , као што сваки народ брани оно , што

поштује

као

цркве и народа

власт

и

моришеща

светињу

није

поданици .

,

никад

Ту

али

у

било

је у животу

одношајима других

створено

Марковић прави разлику

Целокупна дела , II ,

2 Панчевач 3

но

начело ау

"3 између црквене јерархије

коју сматра за црквену бирократију , и нижег ства , које није каста но саставни део народа . 1

између

одношаја

122 .

, 1870 , бр . 77 .

Целокупна

дела ,

II ,

121 .

,

свештен „ Код нас

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

235

нема још ни затуцане поповштине “ , пише он . ,, Наше свештенство , као сталеж , нема никакве моћи , никакве силе . То су само људи који

лико припадају не

сачињавају

опасности

никакву партију

од клерикализма

смисла

штенство ,

. А јави ли

то

у толико

.“

их

другог сталежа , ништа " 1

треба без

не

код

нас ни

да се удари на

као

помоћнике

поповштина

све

неког

би вредела

не

антирелигиозан

чини оно исто што пребацује

, Стога кре

нема .

би имало

ударити

Марковић , у принципу

ко

Према томе , непосредне

се потреба

кога

важе у

али сами за се они

,

у Србији

свештенства

тати рат против каква

само

овој или оној партији

у практици

,

немачким социјалним

демо

кратима : он неће антиклерикалну акцију . Он то чини што мисли да је наука саранила веру и да се мртвима не вреди бавити

;

што

мисли да

туцаности поповштином је искрено

убеђен

Цркве одиста нема ,

да

нас нема још ни

„ код

ни мистицизма монархијског

непосредне

а и из тактичких

опасности

од

“,

за што

стране

разлога што држи да

снагу треба трошити против опаснијих непријатеља , а за потребније и важније реформе . Што је више улазио у

борбу , он је

све већма напуштао своју првашњу

рад на духовном препорођају

, и

идеологију

,

сву пажњу и снагу улагао у

политичку борбу против бирократије

, а за

демократизацију

установа . Од 1871 он више и не говори о религији

,

и анти

религиозна пропаганда се једва осећа . До душе , Архије рејски Сабор у Београду 1871 констатовао је како „ од неког времена опажа се зао дух у друштву чито у младежи српској школама учитеље противу

, па

,

која

нашем , а наро

се учи у вишим

отуд окужава и младе званичнике

и трговце " . „ бујице

Но

те изјаве

,

и средњим

чиновнике

,

Архијерејског Сабора

атеизма и материјализма " више су празна

страховања и подражавања руском Светом Синоду но што су имале стварнога разлога . Покрет Светозара Марковића

је сасвим занемарио 1

Рад ,

верску

1874 , стр . 46 .

критику

и

изгубио

антире

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

236

лизиозан

карактер

У

.

његовом

Цркве од Државе

деоба

ни речи о

световности

Ослобођење пренашање судове .

брачних

, од

листовима

само

и

смањивање

парница

Нови покрет

његовим

наставе

тражити

ће

програму и не помиње се

у

;

једном

плате

црквених

не само да одбија

владикама

грађанске

на

Краљевици

смрћу мученичком погинути дине , иде за Светозаром Марковићем поп Милоје Барјактаровић бођења за Параћин

;

младих

тељима бити апостоли

У

радикалне опште ,

од

радикализма

и то као

,

, а

Марковићева

попова

,

који

ће го

1872 ;

Осло

1875 , скупљач

градске Богословије , још за живота

будуће

још

је ђакон Зака Арсенијевић

лазе читаве генерације

који 1883

је уз њега од 1873 пријатеља

један од најпоузданијих

,

и

но и привлачи

један део свештенства . Поп Маринко Ивковић , на

нема

узгред

,

ће

из ,

са

бео изи

учи

по селима , оснивачи

странке у Србији .

код омладинских

либерала

нарочито

њи

хове левице , није било толико радикалне антирелигиоз ности као код Светозара Марковића , који на том пољу иде корак напред . Али код либерала , нарочито у Војво дини , и то много више из разлога њихове црквене органи зације , било је далеко више практичног

Марковић је

и сувише

поклањао

антиклерикализма

пажњу политичким

тањима , претеривао у својој вери у дефинитивну науке , и подцењивао опасности који долазе од

Искуство Демократије година , искуство водини

у Европи за последњих

и српске Демократије

и последњих су

од верског

да је

верске

Марковић подцењивао

догматизма

.

победу

Цркве . тридесет

увек

година у Србији , стално

зло које наша нација пати од казали

од

.

пи

у

Воj

и велико

подвојености ,

до

вечиту опасност

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

ГЛАВА

XVII

ФЕМИНИЗАМ ОМЛАДИНСКА БОРБИ . ЛОШКИ

СХВАТАЊА

.

ЖЕНЕ

И ЊЕНЕ УЛОГЕ У НАЦИОНАЛНОЈ ИДЕО ЖЕНА “ КОД РУСА . ЖЕН СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА .

„ ЕМАНЦИПАЦИЈА

ФЕМИНИЗАМ СКО ПИТАЊЕ

У

237

општем

-

СЕДАМДЕСЕТИХ

идејном

покрету

ГОДИНА .

за слободу

боду жене . И ако је игде то било потребно смисла и разлога

коме

Марковић било је места и

чело ставио Светозар

код Срба

,

,

где је , услед патријархалних

жене , жена била у потпуном право

и тек Доситеј

бесправљу

ним идејама почели

су издизати

су

„ сестре

само на

,

схватање

1730 године

У

за жену

ићи ,

шко

у својим сентиментал

жену као љубавницу , а

обратили

васпитатељку .

су на њу пажњу као

омладинском покрету жене

по Марку и Душану “ , први пут се јављају не

„ беседама “

где се игра но и на скупштинама скупштини

На омладинској

Бочкаров предлагао

изасланик

прокламује

Романтичари

националисти

се претреса .

руски

Тек

стао је тражити

.

на националну

.

код Срба да може и у цркву

Обрадовић

ловање и образовање омладински

сло

то је имало

идеја на које се накалемило турско , ориенталско жена је добила

се на за

женама право

дебате прешло

се на

„

на јаван

важније

у Београду

је да се

где 1867

„ свечано

рад " , и после подуже

ствари “ .

Из омладинских

кругова изилази Драга Дејановић , „ жена са дубоким осе ћањем “ , како је назива Светозар Марковић , која је била први

женски

неколико тачке

апостол

феминизма

код Срба , и која је у

предавања и чланака и то више са националне

гледишта ,

еманципације

проповедала

идеју

равноправности

и

.

Но човек

који је први

,

по модерним

схватањима

,

потпуно и доследно стао развијати идеје еманципације жене био је Светозар Марковић . Он је почео проповедати

Ј

1 . Скерлић стр . 268—271 .

:

Омладина и њена књижевност

феми

( 1848—1871 ) ,

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

238

низам онакав какав се у то доба схватао

нарочито како га

,

је заступао Џон Стјуарт Мил . Још пре 1848 , поједини соци јалисти , сен - симоновци , фуријеристи , Пјер Леру , тражили су пуноправну једнакост жене са човеком , и 1848 године тражбине женске равноправности улазе у општи социјали стички програм.1 Крајем шездесетих година осетио се у просвећеним

и напредним петиција

парламенту прва којој се тражило потпомогло је

жена .

за еманципацију

покрет

нова

могли

право

гласа и за

.

75

109.000

са

парламентараца

је 250.000 потписа

1867

, а

европски

на

снажан

стигла је енглеском потписа

13.000 женских

са

је у парламенту

петиција

124

круговима

жене , и тај

посланика

;

,

у

предлог стигла

1870 ,

потписа , коју су потпо петицији од 1872 било

1868 , на конгресу

Лиге за Мир и

Сло

боде , у Берну , једногласно је примљена идеја равноправ ности жене са човеком . 1872 циришки университет дао је докторске титуле Рускињи Г - ђи Суслов и Енглескињи

Г - ђици Морган , и то тичног

,

доказанога

у Женеви

се сматрало као велика

феминизма

умном

1872

победа прак

године основана

Удружење Женскиња

Међународно

да ради на

.

развићу

жена и на

је

, са циљем

поправци

њеног

положаја у друштву . Поред органа тога друштва , La So lidarité , било је још неколико феминистичких листова ,

I' Avenir жена

,

des femmes

орган Француског удружења за право Cornelia у Флоренцији и Donna y Венецији . ,

Марковић је примио феминистичке идеје од својих учитеља . Цео покрет од шездесетих година у

руских основу

је

имао

ослобођењу

индивидуалистички

личности

карактер , и тежио

од свију тиранија

,

међу осталим

и

ослобођењу жене од породичне и социјалне потчиње ности . У револуционарним прогласима тога доба редовно жене “ , и Чернишевски је у роману да се ради показао како треба схватати жену као

се тражи „ ослобођење

Шма

равноправног

друга у борби и у животу . Руска жена улази

тада у школе

,

друштва

1 Georges Renard :

,

политику

La République

и у социјалну

акцију .

de 1848 , p . 240–241 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Од како је

женскињу

врата

Цирих .

године

1867

циришки

университет

стале јатима

су

Рускиње

,

239

1867 било је само 1 , а 1873 већ их је

отворио

у Марковић

долетати

118.

је те жене видео у Цириху , друговао њихово

мистично

, њихово пожртво , вање и оданост општој ствари видео ону вишу врсту жена , какве су биле Софија Барђина , Софија Перовскаја , Вјера Засулич , сестре Суботин , сестре Корнилове , мученице и

њихов

широк

са њима , упознао за науку и за човечанство ,

одушевљење

светитељке да

види

и племенити

руске

идеализам

револуције

ослобођену

жену

,

.

и

Марковић је имао прилику он је из Цириха отишао

као убеђен феминист .

У

првим

годинама

свога рада он је отпочео

пропо

рочито је значајан

женскиња “ . У том погледу на Је ли жена способна да чланак његов

схватају

данашњи

социјалисти , чије мишљење је најбоље

изложио

Август

ведати идеју

„ ослобођења

буде равноправна с човеком , у Младој Србадији 1870 године . Ослобођење женскиња не схвата он као што то Бебел

у свом

делу Жена и

познатом

Социјализам . Данашњи социјалисти не схватају ослобо ђење жена као један јуридички покрет , да се жене пред законом изједначе са човеком , да могу ући у школу и у јавна звања , па и да дођу до политичких права . Они сматрају

женско

социјалног

питање као један саставни део великог

питања

,

и држе да ће жене задобити

потпуну

независност и економску слободу само у општем соци јалном преображају , који ће учинити у исти мах крај и неједнакости

економској

као и неједнакости

Марковић схвата феминизам

полној

.

као старији буржоаски

феминисти , и он више тежи да подигне жену из повлаш ћених сталежа но да помогне жени радници , и цео његов феминизам економски

је .

У

више јуридички и етички женском

питању

његов

но социјалан

и

главни ауторитет

је Џон Стјуарт Мил , који је , под утицајем своје умне жене , био сасвим усвојио феминистичке идеје . Његова књига о Потчињености женскиња била је ручна књига руских еманципатора

,

и

1871

та

књига

изишла

је

у српском

ЈОВАН СКЕРЛИ

240

Илије Душманића

преводу Протића ,

Светозара

са предговором

црпао из

те

риви докази

Раше Милошевића и Стојана Марковића Ослобо

,

женскиња . Главне

ђење

Ћ

идеје

Марковић је

и разлоге

,

у своје време чувене књиге

“

били су за њега математички јасни

,

чији „ необо

У

.

својој

питање :

овако

идеологији он поставља просветитељској „ Како да се цела половина човешка , женски пол , извуче из незналицког мрака , из потчињености и празне сујете ,

за науку и људски напредак ? 1 Жени треба а задобије дати могућност да развија своје природне способности , да се ослободи

реног живота достојан дућих

моди и луксузу , празног

робовања ,

да се подигне на висину

друг слободна

мисли

,

и затво

да постане

бу инфериорност жене само је по положаја у породици и у дру

човека

грађана . Такозвана

ваљана

,

васпитачица

следица њеног потчињеног штву . Жени треба отворити врата у школе и у живот и она ће достићи човека на путу духовнога напредовања

И

из тих разлога

он је предложио

грам свога органа шкиња и женскиња Целога

идејама

етичкога

реформа

реформи

,

.

елемента , са схватањем

има

да

он је природно

да жену ,

достојанству својим

претходи

разлагао

:

„ Није

писаном

еманципација

„ тајанственим

се еманципација

1

Целокупна

“ и

у томе дела ,

II ,

и

савести ,

у личном

изједначи са човеком

.

У

. У једном писму новембра 1872 , он је

одређивао

гледати овај или онај призор разним

социјалној

много пажње тежећи свим си

говорио о женском питању ,

он је често ,

,

питање да лична

врло

и жене ,

мисли

акцији

схватања још боље

сестрама Нинковићевим

општој

поклањао

у слободи

и социјалној

писмима

и своја

му

увек у социјално

Уносећи

питању односа између човека лама

равноправност

свога живота Марковић је остао у тим еман

врло

морална

про

“.

ципаторским много

.

да у

Омладини

потпуну

унесе

,

1

у томе ,

или

„ незгодним “

да

женско

може

да може говорити предметима

.

о

Кад би

састојала , онда би многе женске

32 .

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ биле давно еманциповане

као и мушки

.

241

са

Еманципација

у томе , да човек , био он женско или мушко , сматра себе као самосталну личност , да је вољан и мо ћан да живи , и ради по своме уверењу ; а за то је по требно да има своје уверење и своју вољу . Женска која стоји

се

је стала на ту висину , она је еманципована

,

она је кадра

да живи и да се бори за своја начела . Па макар пала у

борби , она је живила као слободан човек “ . И Марковић оштро говори о практично еманципованим шарлатанки њама , " о оним сујетним женама код којих преостаје „ жеља за блеском , за парадирањем кињу , “ и код којих може стане шлеп и шињОН “ .

,

за допадањем публици и муш

„и

докторска

диплома

да

по

Његово схватање жене има нечега чистог , готовог аскетског схватала љубав

Он је далеко

.

Млада

слободна

,

од

Немачка

:

ослобођене

„слободна

жена “ . Од Руса

жене

страст ,

како

му је остала нека

тово религиозна целомудреност и идеализам вач какве религиозне секте , он проповеда

.

је

слободна

го

Као осни „ невиност и

у полним односима “ , он хоће да између човека и жене увек буду „ чисти , нежни , братимски и сестрин ски односи , па били они у полним одношајима или не “ . И само на те основе може се ставити »заједничко жи вљење и заједничко васпитање разних полова од де тињства “ , „ општа симпатија и дружба међу свима члано вима социјалистичкога друштва “ . Као сен -Симонисти он чистоту

придаје

жени велики

ски значај у друштву

, готово искупитељ облагорођена , духом осло

морализаторски душом

:

му „да је наравствени преображај заиста могућан , да оно светло и чисто друштво

бођена жена доказује људства

коме ми социјалисте показује

тежимо

, није

сан

, није утопија . То

у исто време какву велику улогу у великом

равственом преображају

човечанства

ви које сте чисте и свете , ви које нисте упрљане

Целокупна

СВЕТОЗАР

дела

МАРКОВИЋ

, VII ,

,

блатом

овог друштва " .1 1

на

имате ви женскиње

73 . 16

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

242

Под личним утицајем Светозара Марковића

цео наш

покрет седамдесетих година прихвата феминистичке траж

У

бине .

листовима , не само социјалистичким

,

но и у либе

преводе се еманципаторски чланци Млада Ср бадија има сталну рубрику „ из женског света “ , а Раде

ралним

ник

.

„ новости

женског

покрета

"1

Раденик

тражи да се што пре Народној Скупштини лог

„ да

зовања

се и женском полу

женскиње школе

,

1871

готово

.“

се не

оснују

18 )

Српски Црквени Сабор

једногласно

могу у први мах примати

док

(бр .

даду она иста права на обра

каква имају и мушки

у Карловцима

1871

поднесе пред

решава да

се

и

у мушке учитељске

две женске учитељске

школе

.

Као успех феминизма у то доба бележило се да су српски Дреперове Историје умног развића Европе , штампан у Државној Штампарији у Београду , слагале

превод

женске руке . Све док је радикална странка била под свежим ути цајем Светозара

Марковића у њој је било ако не одре

ђених феминистичких идеја , а оно у сваком случају из весно феминистичко расположење . И када је 1881 осно вана радикална странка у Крагујевцу , на њој је било неколико женских делегата , и у странкин статут унесено је да

„ члан народне радикалне странке може бити сваки српски грађанин и грађанка , који усвоје програм странке ."

Раденик 1871 , бр . 28-31 доноси чланак руског социјалиста Уйлив женскиња на напредак знања , а 1872 , бр . , 23 преводи чланак Женско питање . Млада Србадија , 1872 , бр . 8-10 , има чланак Францускиња А. Лео о женском питању ; Бу дућност , 1873 , бр . 14-19 , има предавање Ст . Д. Поповића О обра зовању женскиња ; Исток , 1873 , бр . 79 , доноси чланак Образовање 1

П. Н. Ткачева

женскиња .

СВЕТОЗАР МАРКовић

ГЛАВА

XVIII

ЗАКЉУЧАК РЕАЛИСТИЧКИ СВЕТОЗАРА

,

ПРАКТИЧНИ МАРКОВИЋА

ТОЗАР

МАРКОВИЋ

.

И ШИРОК КАРАКТЕР ИДЕЈА И РАДА ---- ЊЕГОВЕ ИДЕЈЕ У РАДИКА

.

ЛИЗМУ СЕДАМДЕСЕТИХ ЛИЗМУ ОСАМДЕСЕТИХ

243

ОСАМДЕСЕТИХ

И

И ДЕВЕДЕСЕТИХ

ДАНАС

ПРЕМА

-

У СОЦИЈА

И

.

ГОДИНА

-

ШТА СЕ ДАНАС ОДРЖАЛО СОЦИЈАЛИЗМУ . ШТА ЈЕ ОТПАЛО ОД ЊЕГОВИХ ИДЕЈА . -

ИСТОРИЈИ

27

У

историји

лично

толико

и вршио

велики

“

нов идеал

каква се

крај

изједначити година .

и готово

творца оригиналних

Светозар

једном

духовном

створио

једну

ће нагло захватити већи део

цео народ и чија историја

Србије

са животом

Била би грешка

целом

улогу

као

нараштају ,

једном

велику политичку странку која интелигенције

тако велику

духове

на

ни после у Србији није видела ,

ни пре целом

у XIX веку , нема човека који је живота

живота , проузроковао ерупцију

периоду нашег духовног идеја

,

играо

утицај

Марковић . Он је учинио

дао

Србије

који је

,

ДУХОВНОГ

духовнога

обновљене

значио

тако

СРПСКОГ ЖИВОТА .

српскога

у целој историји

А

И А

У СРБИЈИ . ДАНАШЊА ДЕМОКРАТИЈА MECTO СВЕТОЗАРА МАРКОВИЋА У

BJ:

14

CBE

РАДИКАЛИЗМУ

за последњих

ће се

тридесет

у Марковића мислиоца

тражити

политичких , друштвених

ских система , какви су били Фурје , Сен - Симон

и

и филозоф ,

Маркс , Чер

нишевски . У ондашњој Србији такав човек се није могао ро дити . Он је био човек од акције , „ сејач идеја “ , проповедник истина које је код других

нашао

народ

искуствима

користи

социјалним

да се живот српскога

.

Он је хтео да

се његов

народа

,

и

. Пре

и на научничке заслуге он никада

Оно што је он казивао

важи за његов

других

народа упути што бољим путем

тензија на оригиналност није имао

.

целокупан

рад

:

за Младу Србадију

„Омладински

лази из моде или из сујете да неки чланови

лист не изи омладински 16*

ЈОВАН СКЕРЛИ

244 покажу

ориђиналност ,

своју

Ћ

већ да

растури

по народу

неке истине , да научи чему . Према томе чланци не треба да се цене ни по чему другом осим по садржини , па "

...

,

и

.

на

то

и

,

се

је

се

.

те

да

,

не

,

“

целокупну

само

,

ставља

реформу

као

питањима

социјални

но као духовни

ре

вођ који

и у

и

.

и

сувременике крупна пи књижевности Нико ни пре ни после тако широким један тако

из

.

,

народ

нико није пружио

и

пред српски

потпуним програмом рађен поглед на свет

са

,

и

њега није изишао

он

обележје целом

свима крупним

агитатор

своје сународнике

даје

хтео

бави

изилази

и

и

упућује

што

он

политички

тања филозофије

тачно пре Основ народ

оно јасно разумевање она стварна способност

гледиште

Зато

науке

свом

у

,

је

, и

друштва

,

раду

српскога

.

његовом

амби

његово

примени идеалист свестан реалности

чисто практично

форматор

преодница

„

је

Он

живота

је

и

.

и

идеје прилагоди на

али

туђ

онај бистар поглед

и

ствари

,

носио тих идеја

Сва његова

бити

Оно што му изгледало добро српски примењивао Србију

је у

је

завичају

како сам вели

,

је

била “

ција

или ориђинали

они преводи

били

до

социјалиста он

млад

је

не ,

је

,

и

те

но је

,

човек

био разу

личног задовољ крутост

Њему

до дела

било

не до система

он

а

духовна и

пружа њихова

не

било

али

је

.

у

у и

коме

и

до резултата

речи који

као врло

,

,

речи

а

и

слепа непомирљивост

је

.

реалан дух

ства које догматичарима

смислу

догматиком

је

,

ман човек

свестран као практичан гибак

група француских

Марковић

година

,

са

посибилистички

доктринарством

широк

само Србији

једна активна

осамдесетих почео

није

после

је

прилагодљив

прихватила

,

и

никада ни пре

,

програм ни

Његов

до

своја учења

врсти

аграрнога

,

,

социјализма

мало

пришао

некој

земљорадничку

Србију онога времена

он

смислу

али који и

потпуно

био убеђен

је

је

.

у

химеричан

потпуно

у

био

сопственичку

који за

је

Интернационале

,

је

за

и

и

свој практичан рад удешавао према приликама сре дини коју радио Од пролетерскога социјализма

учења Чернишев

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ скога

,

да најзад

у идејама

силом прилика

,

и на опортуност

демократизма

принуђен

,

у акцији

који је , до душе

,

245

имао

,

на еклектизам

доспе до радикалнога

,

даљи социјални

који је ишао за непосредним и сместа оствар љивим резултатима . Не успевајући на пољу организације идеал , али

варошких

привредних

идеализму

учинио

слојева , он је у своме социјалном

апел на школовану

,

младеж

а

у својим

сву пажњу обратио на поли практичним преокупацијама тичко освештавање сељачких маса . На тај начин , посејавши социјализма

модерног

прво семе

темељ за оснивање

,

он је положио

солидан

једне

велике и моћне демократске за интелигенцију , готово класне за

странке , идеолошке сељаке .

На своја слаба и упала плећа он је био узео један титански терет . Готово сам у почетку , „ сам против свију “ , како вели , млад , нов , непознат , окружен са неколико који су тек улазили у живот , он је у борбу са свима органи зованим силама у Србији : са монархијом готово апсо лутном , са бирократијом која је као каква мора прити скивала целу земљу , са либерализмом који је имао уза сасвим младих људи

смело , дрско , изазивачки , ушао

интелектуалне

елементе . За

напредније

се готово

све

неколико

година Марковић је успео да из темеља уздрма

ауторитет

династије

раштаје

одлучну

новим

вели , изазвао је

правцем

„ силно

тешкој

у тој

човека

од убеђења

,

је не само показивао

и да нове

Тај његов рад , како

.

одобравање

је имати јаку душу

трајати

странку , да

демократску

преотме владу над духовима

упути

и требало

супрот бирокра

и монархије , да на

тији стави целу једну либерализму

и

на сам

и силно порицање

и велику

храброст

те

“,

ис

Он је био тип апостола по руском узору , вође који и

опасној

идеју , без

борби

.

пут но и лично давао пример

савршеног борца за био идеалан вођа једног

страха и прекора

напреднога

покрета

.

, ".

једног

То је

п На једном месту писао је он : Ми смо проповедници начела , критичари , и то је све " . И такве људе практичне раднике идеја , треба судити само по постигнутим резул

1

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

246

татима . Бекл је на једном форме које

Светозар

ном , безобзирном

„ све

велике ре

Марковић је био велики

.

критиком

крај старој

Србији , која

рократској

:

састојале су се не у ства “ но у рушењу нечега старога . “ У том

рању ничега новога погледу

месту рекао

су биле извршене

ског пашалука

он је учинио

се није много

либералној

,

жевној романтици

подигнувши

разликовала

политичкој

спиритуалистичкој

,

Својом снаж

идеологији

од

књи

,

и метафизичкој

на свим тим рушевинама

би тур фи

лозофији

,

цео један

солидно

повезан систем демократске мисли , реализма , по

зитивне и природњачке филозофије . Од њега долази реа листичко схватање у књижевности , модерни природњачки дух у филозофији . Он први код Срба изилази са одређеним идејама

балканскога

апостол

кооперације

са човеком . Када

федерализма ,

; он је код нас први први борац за равноправност жене

генеза готово свију модер периоду неизбежно се

се изучава

идеја у српском

них и напредних

Марковића . Он је свој израђен по реални правац у науци и у друштву "

долази

до Светозара

предао

младој

Србији

се интелектуално

глед на свет , свој

генерацији

и неких

,

живело

двадесет

година

од тог његовог

у

духов

ног наслеђа .

Но највећи успех рада Светозара Марковића био је пољу . Стицајем прилика , убеђен да пре

на политичком

свега треба дају ,

створити

могућности

Марковић је у последњим

живота

готово

Његов први лучне

сву пажњу задатак

масе ставила сничким

,

на

супрот

на политичку

.

И

интересима

тек

борбу . и

од

која би интересе народне

начела народнога

народне самоуправе

идеје пропове свога

годинама

је стварање једне јаке

и

вла

преображај

Ср

владарским

и која би извела демократски

бије на основу зованој

обратио

био

странке ,

демократске

да се двема

суверенитета и широке

у тако

Србији било би могућности

потпуно за даљи

демократи социјални

преображај у смислу задружног рада и општинске сво јине земље . Марковић је осетио шта је требало Србији онога

времена

.

„ Потребне

су биле

реформе

унутрашње

СВЕТОЗАР писао је 1889

МАРКОВИЋ

о Марковићевом

247

покрету Војислав

Ј

.

Илић ,

које би донеле собом уређење државно на осно

реформе

којим је основима

вима чисто демократским , на кова почивала држава српска очајнички

интереса “ .

од ве

и које су из основа онако

,

рушили великаши српски за рачун својих личних

Један такав покрет одговарао је потребама , која је на путу свога развитка била сазрела да из полу - турског система управљања пређе у модерну де мократску уставност . Млада интелигенција је ушла у тај

земље

покрет зато што је он одговарао њеној идеолошкој љу бави за слободу , и што се лично осећање достојанства једног

морално

и

духовно

развијеног

бунити да интереси земље бивају ресима

једне

фамилије

,

Србијом

да

стално жртвовани

да се од

„ народне

морало

инте

династије “

коме се све имало жртво

ствара једно крваво божанство вати ,

човека

народом као освојеном земљом влада једна коруптована , грабљива , свирепа , на и

све готова

и

бирократија

њеним

.

Сељачка

маса народна прихва патила од рђавог

тила је нове идеје зато што је највише

чиновништва , и што је аутономистички , самоуправни идеал новог покрета , његово одрицање круте и централизоване државе , одговарао његовом

слабом

традиционалној

народним

патријархалним

осећању државе

као целине

појмовима

,

и великој

љубави

за општинску самоуправу . покрет је бујао као горски поток у Гоњења га никада нису могла уставити , и после

Из тих разлога пролеће једног

.

угушеног

листа

ницао је други

.

1874

нове идеје

су преплавиле школе , из којих сваке године изилазе у масама апостоли и агитатори . У народу се јављају они снажни сељаци , народни трибуни , људи од оне врсте која је почетком

века

ћем и Димитријем Скупштини

Катићем

практичну

.

на челу , почиње

у Народно

парламентарну борбу за остварење

Павловић : Један нештампан рукопис Воји Српски књижевни Гласник , XX , 514 .

1 Милорад

слава Илића

данашњу Србију . Од 1874 посланика , са Адамом Богосављеви .

остварила

јака група сељачких

ЈОВАН СКЕРЛиЋ

248

Марковића . Први пут од како је нова

идеје Светозара

Србија створена име својих

народна маса , свесно и систематски , у

,

интереса и вођена

не незадовољним

власни

цима но људима из своје средине , устаје противу владар експлоатације земље , са модерним про грамом народнога суверенитета , тражећи владавину на рода народом , Србију не једне породице или власничке ске и бирократске

је

,

у

,

победа

са

се

,

у

сто

.

су

и

седамдесе

Србије Све до

и

,

у

су

,

Новом Саду

је

, у

,

.

међу ондаш

развио живу делатност посредним

утицајем

по

када

је

на

и

,

на

је

,

он

,

,

у

Војводини

Још

везе

Под

ње

васпитали

су

српском

непосредним

ухватио

.

њом младежи

генерације

Србију

угарске Србе

је

емиграцији

Марковић

сувремене

само

он

био

млађе

дух

исто

анти

позитиван

ограничио и

није

у

људима

но

са

,

.

Запада

рационалистички

круговима

и

је

јединим

Јужној Угарској

,

и

.

тако

и у

Србији

,

у

,

чић

,

Ђока Мијатовић Лазар Пачу Јаша Томић Лаза Нин Павле Јовановић Исто онако као радикална странка ,

се

осетио

трезвен

поред тога био од утицаја

у

у

покрет

омладинским

говим

,

,

,

,

.

Тај

.

Србије

се и

традиционалистички

1872

идејама

завршујући омладинством прелазили Ср Покрет Светозара Марковића старе Војводине није само значио покрет србијански оригинални

преношење напредних идеја време врло добро изражавао

но

целе једне

политичким

ван граница

са

,

први

једнога

Србији били под пуним духовним ути Угарској сви културни књижевни по

из

бију

Марковића

година

,

у

цајем Срба

у

и

осамдесетих

њега Срби крети

три прека суда које окове

хиљада

остала

најзад

Марковића Утицај Светозара

Светозара тих

борби

истребљивање

краља

Ср

историју

крвавој

и

,

династије

побуне народа

тој

друге стране била абдикација

убиство другога

краља

У

.

из

људи

тине стрељаних вукли којој

народа

политичку

година

који ради и апсолу

народа

,

сукоб

испуниће

тридесет

било две народне

је

којој

народа

историјски

бирократијом

читавих

са

бије

и

тизмом

целога

тај

. И

су

но Србију

,

ствара

је

гомиле

који

Хрватској српска

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ

249

у

,

је

и

у

, а

у

практици

у

политици ,

дуализам

.

тај

позиву за

је

У

Самоуправу

истакнут

Рад

остварљивим

.

и

,

,2

и

радикалан

оба листа

одмах

,

,

,

на

,

захтевима

политички

претплату

Крагу учи

њихов

нова странка 1881 покренула два листа

непосредним

са

ње

у

су

теорији остану пуритани

науци буду социјалисти

а

,

.

Као

даљим идеалима више мање социјалистички

програмом на

је у

,

други

да

Тако

.

са

један

следбеници

и

.

су

,

опортунисти радикали

је

.

његови пријатељи

створили радикалну странку

они су хтели да

тељ

како

Марковићевим.1

Марковића имале Србији осо Идући све даља путем којим Марковић

пошао још 1873 јевцу 1881

поменуо

списима

Светозара

биту судбину

у

Идеје

васпитавала

1910

се

-

Др Крста Раковски

генерација

друштвеном

изме

радикалним

„

то

“

и

слободу

и

благостање

нашем целокупном

и

у

нама

,

„

Прави циљ радикалне странке јесте стварање услова народно

и

је

на

И

Београду

гова

2 4

странке

Демократске

конгресу Српске Социјално ,

у

на

.

за

радикална странка има духовног оца Светозара Мар ковића Бугаре Марковић имао извесног утицаја

жи

политичком

за потпуно

практи даљих

био

,

1910

69

.

,

1881

бр .

,

Самоуправа

,

Радничке Новине

никаквом практичан

ни

година

не

нај

назатку и

у

оштрих

ствари нису

осамдесетих

на извесан ,

претензије

почетку

48 .

напуштала

тиранији

бр .

странка

у

Радикална

свију својих

опет ,

,

поред

а

у

,

никаквој

1

CHA

опасни

2

НАЙ

мање

што

опасних доктрина

дру и

да

мора да ради свака

,

доктринара

тога

остварење

своја убеђења остварује која тежи странка шшву која мисли да буде жива активна странка гомила

,

,

свега

... "

По нашем уверењу тако

привидно

и .

“,

,

идеала

„

услова

страни

стварање

начела при

од

је

На другој

сад

се

шта

чан рад

.

на

-

састављају наша теоријска

мора обзирати

и

,

даје остварити

,

NO

систему

човек

“ .

чему

не

се

сведени

у

„

„

ће

, и

у

и

у

.

“

се

Тај рад има да врши области идеја полу установа због тога странка има да ради два правца Она развијати теоријско филозофско убеђење њен научни орган даваће крајње резултате науке који воту

није

поступан

ЈОВАН СКЕРЛИ

250 социјализам цијализмом

,

тако

Беноа

, и

града , свакако српској

представљала

се

Малон ,

Пере

од

социјалистичкој

пред

Тодоровића “

западним из Бео

обавештењима

по

епсси

Ћ

,

писао

„ сјајној

је о

године ,

од 1876 до 1883

називао је Самоуправу „ званичним органом српске со цијалистичке странке “ и надао се да ће Србија прва у

Европи прогласити Социјалну Републику.1 Али таква схватања нису се допадала свима који су ишли стопама Светозара Марковића . Тако је мислио највећи део људи који је ишао са Марковићем , ње Јавно из Раденика , Јавности , Гласа гови другови , сми и ослобођења сарадници првога Рада и страже . Али тако није мислило неколико мање истакнутих људи из првога покрета , у првом реду Мита Ценић и Ђура Љочић , којима се придружио и Драгиша Станојевић , и знатан број младих људи са Велике школе , међу којимма Никола Николић и Божа Вучковић . Та нова група по кренула је лист Радник , који је проповедао алистички кушај

социјализам , обнављао

социјалистичке

радикале

око

љавањима

,

Самоуправе

отимало

тозара Марковића цијалистички

се

оно што је он започео дили да је он Сваки

са своје

и тврдили

радикали

и

на његов

со

да они настављају

су се позивали 1873

на

ње

и твр

до 1875

метод рада радикалне странке . тачке гледишта , и једни и други , имали Ценић

иду деца Израиљева су отели радикали

La

оба

окрив рада Све

створио

су права , и Мита

1

су мислили

акцију из доба од

ћете да је Светозар

га социјалисте

;

Између

и у обостраним

,

ко је наследник идеја

рад до 1872

гову политичку

и неуспели по занатлија , и нападао

отпаднике .

као борба

Социјалисти

.

стари

организације

листа настала је огорчена

иде

известан

.

је

са

разлогом

писао

Марковић један стуб магле кроз

И

пустињу .

у колико

себи присвојити

,

Revue Socialiste , 1888 , T.

2 Борба , 1882 , бр . 1.

Боже сачувај

га нису отели

,

„ Рећи

:

којим

за ,

не

њега

могу

зато што је двојствен “

VIII ,

p . 595 .

.2

1

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ Радника Омладина ―

Група

251

брошуру

Самоуправа око Самоуправе , што хоће да „ударе монопол на дела пок . Св . Марковића “ , и што „ воде шпекулације и шпекулишу са делима Светозаревим “ . Из Самоуправиних кругова се одговорило књигом Грађанско друштво и његове дру штвено - политичке партије , коју је , јасно и вешто , напи

--

сао Др

.

да је радикална

идејама научнога ни са Часом

терор

,

социјализам

странка

тачке

Мите Це

својим

радом у

социјализма . Борба је свршена

радикала . Социјалисти

победом

,

се напало на радикале

ударено на идеалистички

нића и тврдило

Борбом

1881

Радник , и ту

Лазар Пачу , и у којој је са марксиститичке

гледишта правим

издала је

,

ни са Радником , ни са

нису имали успеха

.

Велика

гоњења

,

од дали су радикалној странци ореолу му чеништва , и она , непрестано апсорбујући боље елементе социјалистичке , све више је постајала чисто политичка 1883 ,

странка

, усредсређавајући

тив безумног пуштајући

и свирепог

сву своју

про Милана , на

снагу на борбу

апсолутизма

краља

све више своје негдашње социјалистичке

Када је после петнаест година

идеале .

крвавих борби крал

на попуштања , победилачка ради имала је у својој средини не само старе

Милан био принуђен кална странка

који су постали радикали , но и социјали сте који у борби против апсолутизма , да не би парчали демократску снагу , били ушли у радикалну странку , али , бар формално , чували своју социјали стичку особеност . Такав је био случај Драгише Стано јевића , који је развијао мисао : „ Социјалиста може бити члан радикалне странке " , такав случај је био и оних социјалисте

су ,

који су били чланови радикалног Др . Лазе Илића , Јоксима Павловића скупштинског и Спасоја Радосављевића . И 1887 основана Уједињена Омладина Српска , у којој су главни чланови били Ни кола Николић , Војислав Ј . Илић , Сава Кукић , и која је социјалиста

посланика клуба

:

за науку , књижев , у своме национа Омладину ност и друштвени живот у духу Србије на Истоку . лизму имала је социјализма

исте године издавала

један “,

„ часопис

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

252

У

таквом

односу

био је радикализам

и социјализам

у Србији крајем осамдесетих година . 1888 године нашла се на Великој Школи једна генерација која је као свој идеал истакла враћање

У

пролеће

те године

ка идејама Светозара Марковића петнаестак

великошколаца

,

.

међу

Јаша Продановић , Милорад Митровић , Настас Пе Миленко Вукићевић , Андра Филиповић , Богдан тровић Јанковић , оснују Одбор за издавање целокупних дела пок . Светозара Марковића . На позив за скупљање претплате , којима

:

,

одзив је био слаб , и прва књига

изишла је тек крајем де

цембра 1888. У то доба почели су се у политичком животу Србије одигравати важни догађаји , и они су у Београду за текли једну активну и прилично многобројну социјалистичку . Када је радикална странка 22 децембра 1888 нови устав , „ од корица до корица “ , како је као

ђачку групу примила услов

поставио

великошколска

краљ Милан омладина

млада генерација

,

,

напредна

неопредељено радикално -соци

,

јалистичка , била је врло онезадовољена тим компромисом . Великошколци су уложили протест код радикалног по сланичког клуба , и из њихових редова изишао је у

Дневном Листу ковић и Омладина попустљивост

( 1889 , бр . 57 )

. У

чланак

Светозар

Мар

том чланку ударило се на млитавост

и опортунизам

радикалне

,

странке , и енер

гично се тражило враћање идеалима Светозара Марко вића , демократској ортодоксији , потпуном , интегралном демократском је потребно ,

„ од

програму вели

ту ,

се

корица

до корица

недати да се

тозареве тежње да се не заборави дух гова рада . Нама је нужно да васкрсавамо ,

“.

„ Нама

Све начин ње

забораве

и Светозара

, и

да слошки пођемо трагом његових мисли и осећања “ . тим идејама великошколци напишу и у великом

У

броју потпишу један меморандум радикалном посланич клубу , тражећи да се владару не чине никакви

ком

уступци , но да се тражи

потпуно остварење демократског

програма . Тај акт падне у руке полицији , и школска и полицијска власт казни главне потписнике , неке домаћим и школским

затвором

, а

неке

прогонством

из Београда

.

СВЕТОЗАР МАРКовић

253

Прода Свето

На забави тог одбора новић је држао

17 фебруара 1889 , Јаша о животу , раду и значају

говор

зара Марковића , истичући цео његов покрет

глумац

што

,

благотворан

епохалан

,

разноврстан јединствен

На истој

“ .1

за

,

а

и

забави

по последицама

знацима

Србију Тоша Јовановић

реформаторски

својим

рецитовао

је

прогресиван

по осталим карактерним

„ по

,

силан по начелима ,

,

по јачини ,

истакао

је

их

огроман

...

димензијама

пригодну

сукоба

самом

Митровића

:

песму Милорада

,

,

Мученик горди истински борац Слободних дела велики творац Светозар није за дела своја ―

буктињом јави

:

Са умног неба

с

,

се

,

и

Тражио хвале славопоја Не он зато к'о титан прави

,

,

Да српске путе озари зраком Да Српство више не лута мраком

године

,

,

,

,

се

,

,

Јанковић Настас Петровић новић Јосиф Јанушевић хтео ,

у

којем Мањи део Милорад Митровић Богдан Илија Илић Димитрије Вој да

Јаша Продановић

је

су

до

великошколаца

кругу социјалистичких били

дође

.

1889

у

ову носите даље.2

,

току

:

,

у

Али

њима вас шаље

с

То су му дела Буктињу

пропаганда ограничи

.

је

,

а

,

је

једини

,

:

, и

њој

од које

готово

Друга група била много Марко Николић прву реч водили

Јаша Продановић

бројнија

био уредник

.

и

коме

је и

свој лист Народну Мисао

су

сарадник

бројева

у

изишло

и

кренула

1890

16

је

у

,

на

теоријско расправљање социјалних питања али прак тичан рад да остане оквиру радикалне странке Та група

,

.

.

,

,

,

,

у

је

уче

имало

100—112

.

и

које

Дневном Листу 1889 Цео говор штампан Пригодне песме Београд 1903 стр 3-4 .

елемента

доста живо

је

млади људи

,

раду

.

занатлијскога Удружења

у

ствовали 2 1

рад

бр .

су

основа

социјалистички

за у

је

и

у

Србији има

Ти

налазило

да

се

којој

.

,

,

,

Живко Аћимо Сава Маринковић Миленко Вукићевић вић Андра Филиповић То била нека врста левице

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

254 извесних

„ строго

пок . Св . Марковић “ , и упућивати демо у Србији у правцу његових идеја " 1 у

покрет

кратски

1889

низацију

1890 ти

и

јалистичку

које у „ даљој својој делатности оним истим принципима , којих

за задатак :

доследно

је се придржавао

току

пропаганду међу

великошколци и спроводили

београдским

, у Нишу , сазивали

људи

организовања

водили

су соци

орга

професионалну

радницима

године исти

. 1892

су и једну конференцију

социјалистичке

ради

странке .

две струје у овом ђачком

Између

1889

Марковића ,

Друштво Светозара

је поставило себи остати

тенденција . Крајем

мутних социјалистичких

они су основали

покрету дошло је

до начелнога и личнога сукоба . Друштво Светозара Мар ковића се угасило , Одбор се растурио , полемика се пренела и у јавност , а издавање Марковићевих дела прешло књижара Љубомира Јоксимовића , који је до осам свезака . Као

један

од

последњих

трагова

1893

идеја

је на издао

Светозара

Марковића у српском радикализму може се узети књига : Мисли о извршењу привредног програма радикалне странке ковић жући

коју је у Београду

,

професор

,

главне идеје

,

1891

и радикални

Марковићеве

,

Бока

издао

народни

Анђел

посланик .

нарочито идеју

Изла по

о

дизању „ наше државне зграде на непоквареном те мељу , а на основу сувремене науке “ , чиме би се из

22

.

,

,

.

...

даље само

низ привредних

државне

и

у

и

,

И

јесу

организације

регулисали

Радикални оснивање

покрет

Друштва

ликвидацију односи Србији

рада

се

обраћањем пажње задружној и

би

треба

.

Николић

октобра 1889 збору вића Београд 1890 стр

предлагао

Анђелковић

,

погледи

духу Марковиће

и

и

Тако :

Марко

њих

сасвим

у

.

дугова

истинити

очување задруга

67 . за

међу осталим

на

1

љачких

и

смислу са

,

рефорама

начело удруживања

својини

,

,

(

Анђелковић

идеја

економских рада

програма

стр

се

развијати

цивилизације

мисли

"

радикалног

дубље вић

буржоаске

„ здраве

.

основа

ужаси те

21 .)

да

је

сви

вели

у

бегли

Говорено

Светозара Марко

МАРКОВИЋ

СВЕТОЗАР у Србији , тако би

капитала

се извео

255

радикални економ

ски програм , како га је први схватио и оцртао Свето зар Марковић , „ творац српског радикализма “ . Занатлијски покрет око 1890 године , коме је на челу био Раша Милошевић , везивао се за идеје седам година и стављао се под духовну године

1893

заго

после

део занатлија владу , ради занатлијству

показао вољу да помогне

нову либералну елементи у српском

и

“

и

...

Никола Нико

,

.

,

руског

година

и

традицијама

дамдесетих

старијег

одржавали

у

И

.

,

и

други

Учи

доби

Др Ђорђе Николић Миленко Ву први пут тада Србији прекида идеалистичког

отпочиње

и

са

Од људи

,

:

,

лић Јаша Продановић кићевић

поступно

са

.

обележје

нараштаја тим покретом Васа Пелагић Милош Миловановић

Око нова

Школе

Велике

лист

идеје

једна

из

,

,

и

социјалистичко

претходних везе

ђаци

Школе

Геометарске

скупљати је

стала

Марковићу

његове

,

вао

Светозару

проповедали

генерација

социјалистичка тељске

:

борцима

са

неумрлим

људима које Занатлијског Савеза

осталим

се

„ Слава

Савез , на чијем наслову стајало

се

је

занатлијски

су

су

кренули

и

кално -социјалистички

у за

расцепа

што је један

су и

,

организацији

се се

натлијској

Све

заштиту

.

тозара Марковића .

,

,

десетих

социјализма

проповедање

сувреме

растерала

.

и

,

је

,

али

полиција

забранила

прославу

на

фебруара су

-

прославио

смрти Марковићеве двадесетогодишњицу многобројне занатлије радници ђаци дошли славу

одбор

је

године

1895

26

Марковића

Радничког Савеза

и

култ према личности

Српског занатлијског

.

и у

.

се

у

је

ног марксистичког социјализма какав прихваћен целој Европи Али том новом социјалистичком покрету чувао

про

је

свечан број Занаш Том приликом изашао лијског Савеза пригодна брошура Живојина Балугџића После двадесет година литографисана слика Светозара

Из

.

уну

прославу занатлијске органи напреднијих радикала

.

поводом

За

прославе

:

писао

је

бр

.

Савез

(

нашлијски

9. )

,

трашњости поздравили зације неколико учитеља

и

и

данас често налази урамљена

су

,

Марковића која

се

и

,

.

учаснике

ЈОВАН СКЕРЛиЋ

256

26 фебруара учињен је светао помен Аристиду некори стољубља , Соломону мудрости , Хусу пожртвовања ,

-

Србину Великану

Светозару Марковићу . Али не , то је помена помен Светозару Марковићу учи

тек почетак

ниће Српски Народ тек онда када уреди своје друштво по начелима које Светозар исповедаше “ .

Од деведесетих година утицај Светозара стално слаби .

И

говима њега замењују

Марковића

кру

и у социјалистичким

у радикалним

Ра

други интереси и други идеали .

то

странка у колико је напредовала у ширини у

дикална

лико је губила у дубини . Поставши једна чисто политична странка , сводећи све више свој програм на прост либе рални конституционализам , ослабљена недемократским и аривистичким скоројевић порекла

као

елементима ,

социјалистичког

родитеља . Када

је странкин

Грађански Буквар

препоручио

1890

обогаћени

какав

она се почела стидети свога

и свога духовнога

Одјек

орган

млађим

Ристе

Стојаковића , где су Марковићеве идеје проглашене за „ за блуде “ , Драгиша Станојевић је патетично узвикнуо : „ И искључище

из народне ради

часова на часовнику

твоме

,

Марковића

Колико

о

и Светозара

калне странке

је

,

...

тако

поново

.

опште

осетио

утицај

обнови српскога радикализма

Мар

Светозара почетком

ХХ

века

,

ковића

у

Нешто

се

ни тај помен ни тај датум

у

,

1

,

... "

је

Када занатлијско Глухо доба странко радикална Раднички Савез 1895 прослављао двадесетогодишњицу Светозара Марковића Одјек ни једном речју није поменуо

-

социјалиста

Јован Жујовић

,

негдашња

од

дали два

,

и

првих следбеника другова Светозара Марко Јаша Продановић бивши уредник Народне Мисли ,

.

јој ,

један вића

и

су

и

.

приликом стварања самосталне радикалне странке Про грам странке су писали радикално демократски правац

у

на

стр 116 .

1891

,

Београд

,

радикалној странци

.

Глухо доба

у

1

,

,

у

10

,

У

програмном говору држаном збору самосталних ра дикала Јагодини августа 1903 године одмах почетку излагања главних идеја напредне српске демократије

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ почаст

првом

који смо радо слушали

. ,

из

сокола

чим

по

,

.

и

,

целој Србији

мишљење

из

слава нашем Све све нас

покренуо

,

је

Нека

гласом својим на

који

,

....

свест

мислима својим

,

младога

затим разлеже је

Марковићу

пробудио

гласе тога

Београда

поче будити политичку тозару

нашем

Светозару Марковићу само једна шака ђака

се

Јагодине

,

се

из

вити поклич

сна

делима

1 )

за

се

- су

,

У

.

идеја

у

чије идеје ако

првога

сејача

само

у

ослобо

социјалнога

добронамерни

утопист

садашњости имају само историјску

вредност

социјалистичким

редовима

,

види

.

њему

свем се

као

али

века

Марковића

,

сећа

ђења

у

само ,

наших дана

,

,

, у

ХХ

првој десетини

у

и

издањима Групе целој обилној социјалисти

радничком покрету

,

није остао

његов

Мај

,

,

у

годишњицу

његове

смрти

његову

слику

.

,

,

фебруар

спис Први

за

прославили

26

су

и

.

је

утицај сачувана бар његова успомена 1897 социјали стички великошколци радници затвореном кругу ,

A

1897 године

Социјалиста литератури

постојали аутори Социјал Демократу 1895

најновијем

Али 292

и

Новинама

Великошколаца

чкој штампи

место њега

Кауцки

у

,

у

Радничким

и

Марковићу

у

Светозару

тети Маркс Енгелс

се

EMI

,

У

и

на

борбу охрабрио примером рад упутио социјалистичким круговима све мање обраћало ."

MITES

оснивачу

Али када његов громо пође од Крагујевца први јачи одјек зачу

кликтати

те

је

почео

,

је

је ,

"

првом учитељу радикалне политике ЯБило нас говорио говорник

257

и

Јован Жујовић одаје

„

OCE

T

e

Радничко друштво прославило Радничких Новина донео Број његову успомену чланку сликом Марковић уводни чланак Светозар

je је

имао

1902

је

.

У

,

„

у

Жујовића на збору

1903.

Београд

1903

17

.

и

.

:

се

.

Говор

10. августа

,

МАРКОВИЋ

Јагодини

од

Она их

.

СВЕТОЗАР

Многе

свој програм

један нису сви отпали

Српска радикална странка радикала

вели партија

М.

и

радикална

један

самосталних Стр 3—4 .

Б

узела

Ј.

отпадајући

1

док

доцније

преглед рада Марковићева

захтевима

.

њих

биографија

идејама

по

Coilh

даје кратка његовим

у

О

се

,

са

8

корицама

.

на

1898

је

Свечани

;

Z

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

258 је данас покрет

чиста

.“

овај суд

,

и остварење

њихово

чека

раднички

на

О целом покрету Светозара Марковића , даје се : „ Покрет се даље развијао према приликама и

носиоцима

и даје

радикалној

партији

,

али његов

први

и научни представник није био радикал већ со цијалиста , са махнама које носе обележје његова времена

творац

,

«

узоритим и у његову и у нашему . " Нарочити одбор је извео прославу 26 фебруара , дана смрти „ српског и врлинама

борца за ослобођење раднога народа , гласника социјално демократских идеја у Србији “ . Говор о животу и раду

Марковића држао је студенат Димитрије Туцовић . А на сам дан смрти , Друштво Јагодинских Радника приредило

У

гробу .

је помен на његову

фебруару

социјално , све

1910

група у Јагодини упутила

демократска

је позив на

поштоваоце

неумрлог Светозара Марковића “ , да новчано

потпомогну

обнављање

хватио

прилозима

његова

Лист , који

Дневни

једино

из

гроба

радничке

млађе демократске интелигенције гроб

Светозара

Марковића

Тај позив је

.

је објавио

при

, и кругова

упис прилога

средине

и из

обновљен

је запуштени

.

Светозар Марковић данас , на тридесет и пет година после своје смрти , јесте историјска личност . Он не врши више непосредни не

утицај

више ни социјализам у Србији , као

на духове ,

ослања ни радикализам

и на њега

се

што је то било све до почетка деведесетих година јалистичким

.

Соци

странку он за социјалистичку

делом својих учења за радикалну

је и сувише

црвен и компромитујући

странку утопистичким

;

делом својих доктрина

страном свога програма

,

он је и застарео

,

радикалном

,

и умерен

недовољан . За једне је сувише на левици , за друге више на десници ; једни су заостали са њиме , други га претекли могућно .

Враћање

.

Једино што утицај витак

који је Србије

,

имао ради

на политички

данашње

и

су су

Марковићу данас је не

се може данас радити

он и,

Светозару

,

то је обележити и социјални

ориентације

,

раз

одмерити

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 40

,

шта је остало

а шта отпало

наук српска Демократија и судбине

његових

Пре велики

свега ,

лични

по професији E

2 ! k

од

Марковића

Светозара

У

.

учења

какав

,

појаве

.

страначких

,

од његових

има да извуче из његове

идеја

пример

259

данашње

доба

лицитирања

остаје

један

политичарења

и изборних утрки

борби без начелнога програма и од ― Светозар Марковић остаје као идеалан данас до сутра , пример начелног јавног радника , који у борбу улази са иде јама и са програмом , и који , водећи рачуна о дневним до вања , политичких

гађајима и детаљним реформама

гледа далеко у будућност .

,

Политички живот у Србији данас груписање по амбицијама

се све више

интересима

,

мржњама

,

своди на ,

или тек у

релативно најбољем случају , по традицијама . Странке живе од општих места политике и баналности новинарских чланкописаца

које

од

,

свих

обухватају

све

оних

поабаних

ништа

а

зборских

значе

не

.

безначелности , у овој идејној

W

У

овој

фраза општој

пустињи и духовној глади у којој смо , Светозар Марковић , најначелнији политички борац којега је Србија имала , и данас даје пример идејне и начелне борбе , у којој се бије под развијеном заста вом и подигнуте главе , у којој се зна не само шта се неће , но и шта се хоће

После

.

четрдесет година тешких

борби , после читавих деценија апостолске вере и муче ништва , Демократија у Србији запала је у пуну духовну кризу

,

данашњим

и

јима добро би његовој

клонулим

дошло

политичкој

идеализму

и моралној

Марковић још мократију

како

напредних ,

враћање

вери

Светозару

и полету

енергији

демократски и

,

његовом

духовном

.

и данас може

културно

нарашта Марковићу ,

равнодушним

и

да научи

идеал

треба

политички

српску тражити

развијених

Де код

народа

.

Он показује да права , потпуна демократија не иде без широких социјалних схватања , да оно што чини суштину W 7°2

демократскога правде , мисао а да је

циљ

учења

то је

снажно

да су политичке материјално

осећање

слободе

благостање

социјалне

само средство

,

широких слојева 17 *

ЈОВАН СКЕРЛИ

260 народних

и подизање

одбрана

,

експлоатисаних

Ћ

потиштених

социјално

и

класа , социјалан напредак коме све треба

да буде подређено

.

Поред тога , Марковић још даје наук

данашњој Демократији српској да духовно ослобођење и слобода савести , борба против агресивних сила верске тираније и несношљивости ,

остају ствари које су увек у Идеал надмоћности државне власти световност наставе , слобода савести и

првом реду потребне

.

над црквеном , слобода исказивања

мисли

, долазе

у прве тачке

увек

програма једне истинске демократије . Исто тако Мар ковић , са својим модерним идејама о равноправности жена , остаје увек да опомене да се слобода не може ограничити

само на половину

рода људског и да је

тичка и социјална потчињеност сузбијати

.

Тешко је учинити то признање

да је Марковић пре четрдесет година социјалне и тачније

,

,

али је истина ,

са својим идејама

правде , слободе мисли и феминизма представљао

поли

жене неправда коју треба

демократски

идеал ,

,

потпуније

но што

то

у Србији , која је узела тип једне чисто политичке странке , која је остала негативна и уперена више против личности но за идеје , која све чини данашња

Демократија

већма добива

тип једне сталне изборне организације мислећи даље од посланичких и кметовских избора . Најзад

,

Светозар

,

не

Марковић , који је без смисла и

,

без разлога денунциран као глава материјалистичко -ко 661 смополитске школе , као човек који је проповедао грешну националну

равнодушност , и данас је у стању да да

вац напредном

и

националном

раду .

И

пра онда

био у идејама међународне радничке со братства , он је јасно осећао да

док је највећма лидарности

разумном

и човечанског

се љубав према човечанству

бављу према своме народу 1 Драгутин

Ј.

.

показује

И

у првом реду љу

све што је он покушавао

Илић , ( „ Цензор “ ) , у чланку

и

Дах материја

лизма у српској књижевности ( Бранково Коло , 1896 , стр . 1076 ) писао је : „ Док Вуков Србин ставља отаџбини на расположење крв и имање , дотле Светозарев човек узвикује Моја њива за то неће бити ништа већа ."

цинички : која

корист

261

,

и

,

је ће

и

и

за

И

Мар

Светозару

најубеђенијих

за

у

,

,

не

идеја

по стеченом искуству Пре

одбацивати

.

просто

или

,

се

које

идејама Светозара

може усвајати

данас можемо имати онај његов велики по социјални оптимизам Велики преображај који не

ми

побила

ограничавати

се

,

,

Старога

Света незнања

си je

,

катаклизма

„

очекивао

,

он

,

свега литички је

стварност

или

имају

више

и

која

је

сез

исто тако

Марковића има доста што

и

поред тога

Али

и

.

и

од

нашим земљама може гледати најранијих

и

по

народа

.

и

федералистичка

литика

у

балканска

на

цела

југословенска

својих

судбину

балканских

данашња

ковићу једнога четника

у

и

У

.

и

напоре буду везали

поре осталих југословенских

у

своје

своју народну

суседе само ако своју за

и

судбину

Срби могу очу

обезбедити

великих

и

од грабљивих

демократског

био један од оних

првога часа видели

вати своју народну особеност слободу

идеју да

,

код нас

први развио исто доба он

је

рада

и

за

који

који од

су

националнога

у је и је

гледати човека

7

со

Србија имати привлачне моћи неослобођене потла чене Србе само ако изнутра преображена ако њој народ буде слободан задовољан Марковићу треба а

11

и

.

и

политички и

и

морају

срећ

Он

идеје

уједињење срп да заједно

ослобођење иду да

Србије

скога народа требају

да

казао истину

:

убедљиво

и

своје погледе

многе

цијални преображај

и

само ради доба српскога народа

српски народ буде што пре слободнији

жртвовао

јасно видео

МАРКОВИЋ

и

он је

само зато нији

било

је

урадио да

што

је

СВЕТОЗАР

но

,

решавају династички

„

.

на

“

стоји

не

ногама

понова

увек владар интереси још су

,

,

.

у

увек стоје над интересима народним Ландлордови глеској јункери Немачкој аграрци који господари у

.

при

ново

Ен

и

,

и

.

дижу главе Судбине народа ским посетама свадбама

„

.

"

не

само да нису

-

Стари свет

сатрвене

и

„

Силе прошлости

,

предсказивали

то

"

,

и

Енгелс

се

Маркс

тај златни век нису дошли насиља неправде још увек

и

,

"

доба знања

и

штва које

су

,

,

,

коју беде свирепости угњетавања ромаштине Роберт Овен сневао они социјални сломови старога дру

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

262

ситуације у толиким ставници

државама

прошлости

у чијим

европским је

сви ти

пред

власт и

сила ,

,

рукама

и социјалним испречили су се пред свима политичким реформама у корист народних маса . Црква не само да

није обезоружана живота

,

но , прилагодивши

савести милиона

и вођ

дар душа

просвећенијим

државама

условима

госпо

остаје

душа у нај

подвојености

нису

никада народи једни према

нису стајали тако пуни мржње и готови на борбу

другим

до истребљења публике ;

, и

,

и милиона

Националне

.

никад биле тако заоштрене

није

се новим

усвојивши начине модерне борбе

,

милиарде

војничка

.

Милитаризам

као и монархије

,

народнога

је захватио

ре

земље ,

све

најнапредније

као и најназад

рада иду

оружани

на

каста је јача но што је некада

било

је осећање да се свет налази пред великом

мир

буром

У

" ;

и опште

,

каква

се није

видела од Наполеонових

ликама

није могуће имати ону веру Светозара Марковића

ратова

.

таквим при

у блиску и пуну победу светске демократије и идеја сло боде , правде и мира . И као сваки други , и више но други , зато што смо

мали и угрожени

рамо

политику

водити

своје коже

,

ми

у првом

националног

егоизма

реду мо чувања

,

.

Из истих разлога националне

консервације

―――

која

――――――

и после скупих искустава у нашем поли тичком животу , ми данас на многе ствари гледамо скептич

је изнад свега

није и обазривије

но што је гледао Светозар Марковић .

Неке од његових

идеја

изгледају

као

опасни експери

менти , нека је опет сама стварност осудила . Његова смела претпоставка се

развићем

да се може патријархалне

може прећи у комунизам напуштена ступати .

јалну

,

установе та утопијска

капитализам задружне

напади на бирократију као

Марковићеви

грца

својине

мисао потпуно

класу која угњетава и експлоатише

терета ,

и да

,

је

за соци

и данас нико је не заступа , нити је може

гледају парадоксални штво

прескочити

у дуговима

и када срески

цео народ

,

из

данас , када слабо плаћено чиновни и сноси

политичари

највећи ,

део

у којима

пореских

су васкрсли

СВЕТОЗАР стари

кнежеви “ ,

„ нахијски

новнике

по

МАРКОВИЋ

својој

тако данас је за

вољи

постављају

и по

најодсудније

263

чи

отпуштају

и

својим

потребама

одбацивање

она

.

Исто

бакуни

стичка идеја да државу треба разбити на општине , или , у најбољем случају , на срезове . Из мржње на полицијску државу Марковић је омрзао државу у опште . Та децен тралистичка идеја данас не одговара ни интересима модерне државе ,

схватањима модерне демократије

ни

данас у доба организације

колективног

данас ради бива само концентрацијом жава више није само порезник

,

.

Ми живимо

рада , и све што се снага . Зато што

др

жандарм и солдат , зато што је

узела на се многе социјалне функције

и постала нека врста

друштва за узајамно помагање и осигурање , зато она мора бити концентрисана и јака . Остављајући на страну анар хисте који нису странка , све демократске странке у Европи , организовану

др

јер само таква држава у стању је да спроводи

ве

радикалне и социјалистичке , траже јаку жаву лике

,

реформе

организма

и да

општом

,

снажног

силом

гура напред елементе назатка

и

социјалног

застоја . Таква

,

јака и организована држава у толико је потребнија у Србији , где је још толико некултурнога и антидржавног атавизма , историјски објашњивог код једне расе која је вековима била без организације и која је у шумском и номадском животу остала без осећања целине . Демокра тија у Србији , у интересу земље и њеног културног на претка , у вишем националном интересу и у духу модер них схватања , не може имати оно старо Марковићево одушевљење

за државни

што јачој и солиднијој

федерализам

, но

на против тежи

организацији . Више но икад данас

је јасно , да Србија , ако хоће да опстане , мора бити пре свега држава , са свим гаранцијама , са слободном штампом и са јавном контролом , са широким слободама сваком по јединцу и свима класама , са правичним мањина

и са најстрожом

и изнад свега

:

законитошћу

изврши

али у првом реду

држава .

Из истих разлога потребно је да животу

представништвом ,

се у нашем политичком

оно толико потребно разлучивање патри

ЈОВАН СКЕРЛИ

264 јархалне дернога

'Ћ

сељачке консервативности и културнога и мо демократизма , што се испреплетало још од доба

Светозара

мешавине изи првом часу , још почетком

Марковића и из које хибридне

шао је српски

радикализам

седамдесетих година

. У

био је основни

,

неспоразум

између

со

оних који су повели покрет и саме сељачке масе . Млади

цијалисти и демократи , напојени модерним идејама слободе и федерализма њихову

атавистичким дука , вотом

,

објавили су рат полицијској

заставу

дошле

су

велике

инстинктима

својих

држави

сељачке

и које су без историјски

још

предака пастира и

које су вековима живеле слободним ,

и под

,

масе

хај

жи

шумским

створеног

у

осећања

це

лине , без социјалне дисциплине која долази као последица социјалнога

живота

мрзеле сваку организацију

,

и бунили

се против државног рада у опште . Светозар Марковић је хтео уништење бирократске државе и стварање савеза

слободних општина и задружне својине зато што је хтео напред и што је гледао у будућност ; сељачке масе које су са против

њиме

пошле

буниле

организације

општинску

су се

у опште

,

против

државе

као

своју

хтеле да сачувају

самоуправу и примитивне

форме живота

зато

,

што нису хтели напред , што су се грчевито држали прош лости . Тај дуализам побуда и погледа био је једна од

већих мана у историјском се

и огледа

и данас

странке у Србији . знатан

број

и

културу

устају

у целокупном данас има

елемената ,

дима из народа свећености

И

“

радикализму српском

нарочито

старијих

у опште

против

,

па чак

просвете

и

и

радикализму

међу такозваним

нараштаја

и са патријархалним

животу

у српском ,

нај

огледао радикалне

, и

„ љу

који у својој непро

појмовима

,

у Народној

напредних

мрзе државу Скупштини

рефорама

,

пред

.

стављајући тако под погрешном етикетом радикализма , сеоског и примитивног непросвећеног консерватизам ,

света .

Судбина

рењивања

Демократије

у Србији зависи од

иско

тог патријархалног консерватизма и реакцио , од које долази све што је рђаво не

нарне демагогије

само у радикализму

но и у целокупном

политичком

жи

СВЕТОЗАР МАРКОвић И

воту нашем .

гледишта ,

са те тачке

једној

тачки треба даље и дубље

прилика

пажњу

но

обратио

политичке

непосредне

уверења ,

из сопствених

практичну

на

ићи но

Марковић . Више под притиском

што је ишао Светозар стицаја

са пуним правом

у Србији или ће бити европ

може се рећи : Демократија ска , или је неће бити .

И још у

265

политичку

и на

Њему је било главно да

.

успехе

он је сву

агитацију

што пре створи јаку странку и да може што пре освојити државу , остављајући да се сви други послови изврше у

тој политички демократизованој следбеници пустили

,

су

све

друге

једну искључиво изборним

,

народној држави

Његови на

преокупације , и створили странку , са чисто практичним

даље

политичку

смеровима

.

владара ,

нагнани безумним апсолутизмом

којој је једини циљ , по готову

,

и

сва садржина била освајање општинских управа и по сланичких мандата . И у старом , историјском радикализму српском

и у обновљеном

,

следњих

десет

година

,

младом

изборни

од

по

интереси су дошли

на

радикализму

прво место , док се занемарила ђивање програма ствар

,

нарочито

пропаганда идеја , разра она тако важна и потребна

, коју је Прудон називао

тање сувереног ховно

али необразованог

морално

,

образовање Данас

и културно

и стварање

више но икада

општег

културног

будућност

,

демопедијом народа

народних

,

оно васпи

подизање

маса ,

убеђених људи и свесних грађана . од тог политичког

образовања

ковића

историју нама

политичке

демократије

у Србији .

,

може се дати укупни суд о његову раду . Данас учење

не изгледа

готово

истина , како су то схватали нараштаји нити

се

Мар

када је он већ изишао из дневне политике и ушао у

његово

тридесет

и

подизања народа зависи не само даља

но опстанак

На тридесет и пет година после смрти Светозара ,

ду

политичко

као

религиозна

од пре двадесет и

у његове речи , код њега траже савети за данашњицу . Његове година

.

Данас

се више

не куне

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

266 политичке душе

и социјалне

великим

критике

су биле само једним

них претпоставака време је осудило а искуство

до

,

круп

делом тачне , али неколико његових

,

одбацило

.

Светозар Марковић је био један од оних сејача идеја , који своме добу дају духовну рану и указују пут у жи воту . Од семена која је он бацио на земљу српску много је процветало

и плода донело

,

није проклијало

много

а

,

много

пало

је било

мртво

камен и остало

на

и

без

Од оног његовог пространог програма остварио се само један део . Његова „ нова наука “ данас је стара и мртва ствар , а идеална Србија на Истоку какву је он сневао само је још један леп сан .

плода

.

Али , „ да

како

каже један

учини

се

француски у

корак

филозоф - песник Гијо :

напред ,

треба

хтети

да

учини стотина , " Од многих планова које је Мар ковић замишљао и засновао , има их неколико круп се

који су изведени

них и значајних

стала комунистичка

у социјалним

нишевскога

у којој у којој

су

интереси

чај у свима

-

нације

по

Малон ,

лепи

Сандове

и

другим

земљама

интересима

као

Чер

земља

,

династије

,

маса не жртвују интере сталежа , као што је слу на

југо -истоку Европе , у

Турској Румунији и Бугарској . Заостала , Србија међу свима суседним земљама ,

пољима

стоји на челу

политичког

и социјалног

гарантија за

напретка

.

И

за

који је у исто време миран и правилан развитак Србије и за бољу

тај велики успех српске Демократије будућност

чисти и

Жорж

над

народних

привилегованих

Угарској ,

на другим

романима

интереси

се

идеално

она је данас уставна и демократска

,

сима појединих Аустро

Ако Србија није

република у Европи , како је прорицао

социјална

ако у њој људи нису онако јунаци

.

фаланстера или Икарија , или бар прва

српскога

народа

,

,

заслуга припада

Светозару

Марковићу , духовном оцу српске Демократије . Светозар Марковић као такав заузима крупно место у историји духовног живота српског . Још и у наше дане , давно после његове смрти , његово име изазива мржњу у извесним

круговима

,

и за извесне

људе он је

од оних

СВЕТОЗАР живих рет

мртвих

МАРКОВИЋ

чија се смрт увек

267

жели , и за које се има

још увек сурова реч или жели потпун заборав . Љубо мир Недић , у својој плахој мржњи на све што је на предно

називао га је

,

„ такозваним

казмима В

„ незрелих

Милан

.

теорија “

покојним

; Стеван

Светозаром

“

који се у политици у толико мање разумевао у колико је у лите ратури имао више талента , обасипао га је незграпним сар и апостолом

много страна

,

Милићевић

,

Сремац

,

тек на формалне протесте са

знаме

дао му је места у додатку Поменику

нищих људи у српском народу . а Јован Грчић није му ни реда посветио у својој Историји Српске књижевности . Но поред свих тих одрицања , напада и занемари , вања Светозар Марковић остаје највећи покретач идеја којега смо ми имали , човек који је више но ико учинио за духовну формацију данашње Србије . Његово место у историји

наше културе и друштвене мисли равно је месту

што код Руса заузима

*

живота

духовнога веку довић ком

био Доситеј

Обрадовић

У XIX

.

И

.

ако

веку нашега

нам је у

је Доситеј

XVIII Обра

разлогом назват „ најрадикалнијим заступни код Јужних Словена “ , Све просвећивања

са

идеја

тозар Марковић се са У

Чернишевски

он је за нас оно што

пуним

правом може назвати првим

апостолом модерне Демократије не само код Јужних Словена но и код свих балканских народа . И када се баци рад ,

укупан на

све

и

оно

широк поглед што

је

хтео

на

цео

и

што

његов

живот и је створио , чо

веку падају на ум речи његова учитеља у Шта да се ради : „ Њих је мало , али од њих цвета живот свију .

су

то

,

људи

био

“ .

соли земљине

Светозар

Марковић

.

од таквих људи

.

цвет најбољих је

Један

је

покретачи

покретача

То

дишу ; со

и задавили

,

1.

да

људима

загушили

Њих је мало , но се без њих људи би С

пуст и труо

је

они дају свима hi

би био ...

живот

то

Без њих

ИСПРАВКЕ штампања поткрале су се некоје мање грешке

које је лако у читању опазити Ваља исправити

но

Раду

1874

"

омладина ,

1871

„ Данашња

и ...

Раденику

Цитат

:

за

56-57

за

изишао

стр .

у

На

.

нарочито

у

У току

није

према

.

,

место 1877—1878

треба

.

не

,

1881

Јаков Туцаковић није

Београда

но

,

ред озго

вароши

1888

а

:

ред оздо

,

други 12

стр

био управник њих дела

70 94 , ,

.

стр

.

На На

ред оздо

.

На страни

1878-1879

8

59 ,

.

томе није му ту место

тада

министар унутраш

САДРЖАЈ

: CTPAHA

V

Предговор Детињство

:

Породица .

Гимназија у Крагујовцу Одлазак на страну

школовање у Србији

и

-

:

школа у Рековцу и Јагодини .

Основна

и у Београду .

На Великој

Школи .

•

1

I

Глава

-

Школовање у Русији и Швајцарској

Глава II :

:

Ула Политичко и социјално стање Русије 1866 године . Марковића у руски покрет . ― Оснивање Я„Општине “ и

жење

-

почетак јавнога рада . ―――Напуштање Русије . Швајцарска шездесетих година . На конгресу Лиге за Мир и Слободу у Лозани . ―― Сарадња на "Народномъ Дѣлу . “ Први покушај

-

-

13

Повратак у Србију

Омладини

Српској

:

Уједињеној

-

Рад

у

Глава

III :

за оснивање нове странке . -

са

-

организа

Социјалистичка пропаганда Београду

:

Глава

-

и

.

.

.

и

“

,

и

,

.

у

Ширење социјалистичких идеја школској омладини Оснивање коо покретање ђачких социјалистичких листова ― Покре перативних произвођачких потрошачких дружина ―――― тање Гоњење социјалиста Раденика његов успех Одлазак из Србије „

33

у

.

у

критика Омладине Рад омладинској Крај Уједињене Омладине Српске

IV :

.

цији

.

јалистичка

-

.

:

-

са .

и

:

и

.

У

омладинским идејама Борба против либералног опор Владимиром Јовановићем идеологије полемика тунизма са либералним листовима Борба против демократског ре ―― Соци публиканства полемика Драгишом Станојевићем

53

270

у

V:

Глава

-

Одбрана од Др . Владана Саду .

CTPAHA

емиграцији .

Социјалистичка идила . устанка у Босни , Херцеговини и , Словенска

――

Ђорђевића .

-

Живот у Новом

-

Припремање

-

Старој

" Интернационале

националног

Србији .

Бакунин .

Српски социјалистички Раздор међу српским социјалистима . састанак у Цириху . ― Прогонство из Новог Сада Душевна клонулост . секција

.

68

VI :

Политички рад у Крагујевцу , тамно вање у Пожаревцу , смрт у Трсту .

Глава

Опорављање штампарије

и

и Јагодини .

у Аранђеловцу

Оснивање

„ Јавност “ .

у Крагујевцу .

Судска ― „Глас Јавности “ и „ Рад . Пожаревачки затвор . „ Ослобођење " . Пут у Беч и смрт у Трсту . --- Одзиви о ње

―

осуда .

листа

-

-

•

говој смрти

VII

Глава

:

Његов карактер

.

93

-

Основа његове праве природе : „највећа нежност скопчана ―― Јакобински тип . Бо сталношћу и енергијом “ . Скромност . ―― Етички рац против идеја а не против људи .

-

са највећом

VIII

Глава

115

•

пример и лични утицај

Социјални

:

-

идеализам

.

Етика идеалистичког социјализма . ――Идеја као главни чи „ Бољи човек “ . Пропаганда нилац социјалног напретка . идеја и рад са интелигенцијом ног идеализма

Глава

IX

:

.

-

Данашње

схватање социјал 124

Утицаји руског социјализма

.

Руско образовање Светозара Марковића . --- Његово схва надмоћности руског социјализма лизмом . ―― Чернишевски . -- Писарев . тање

десетих

над западним соција Руски утицај седам

--

135

година код Срба .

Глава

X:

Интернационала .

Глава

XI

-

Утицаји западнога

:

-

Комуна .

социјализма

.

Ласал Маркс . ―――

Практични економски програм

· 143

:

Кооперативни покрет код европских социјалиста око 1870 .

-

Кооперативне тање .

Руски

-

идеје Светозара Марковића . аграрни

социјализам .

-

Сељачко пи

Из патријахалности

у

271

у комунизам . Социјалистички рад на српском селу . друга . --- Истицање политичког питања над економским

XII

Глава Схватање

-

-

социјалистичког

-

Борба

Федерализам . Антибирократски ског радикализма

XIII

Немачки

и руски

нално осећање народа .

-

-

-

.

--

карактер срп • . 172

социјалисти

Светозара

:

рада .

бирократије

и самоуправни

о

Марковића .

-

идеје

:

Словенима .

-

-

Нацио

Ослобођење српскога према Хрватима и према Бугарима . Демо

Срби

кратско и федералистичко решење

XIV

Глава Реакције

против

Националне

:

периода

програма

Програм од 1873.

Глава

првог

• 159

и доступности у акцији . и почетак демократске

релативности у идејама

Напуштање акције .

и непомирљивост

За

•

Практични политички програм

:

Догматичност

CTPAHA

-

против

српскога питања

Књижевне

:

омладинског

идеје

романтизма .

•

• 190

.

: ――

―――

Усвајања

Реалистичка критика срп књижевних идеја Чернишевскога . ске књижевности око 1870. ― Изједначавање реализма са тен денциозношћу . — Утицај књижевне критике Светозара Марковића 205

Глава

XV

Материјализам

:

наука у XIX веку .

Напредак природних

-

:

Култ природ них наука у Русији шездесетих година . - Немачки физиолошки ― материјализам . -- Пропаганда материјалистичких доктрина . ―――― . Хекел и Природњачки покрет у омладини . Дарвин При родњачка и материјалистичка • година

Глава

XVI

:

литература

српска седамдесетих • 218

Антирелигиозност

:

Спиритуалистичка демократија у првој половини и мате ―――― Ан ријалистичка демократија у другој половини XIX века . Идеје Светозара Марковића тирелигиозни покрет код Руса .

-

о постанку и природи религије и његово схватање религиозног ―――

питања код Срба . Омладински антиклерикализам лигиозност новога покрета

Глава Омладинско борби .

VII

:

Феминизам

схватање жене и њене

„ Еманципација

жена “ код

Руса .

и антире

:

улоге у националној Идеолошки фемп

. 229

272

низам Светозара Година

Марковића .

-

CTPAHA

Женско

питање

седамдесетих · 237

Глава

XVIII : Закључак

:

Реалистички , практични и широк карактер идеја и рада ――

Све

Његове идеје у радикализму и седамдесе тозара Марковића . сетих и осамдесетих и у социјализму осамдесетих и деведесетих година . Светозар Марковић данас према радикализму и со цијализму . Шта се данас одржало , а шта је отпало од њего Место Свето Данашња демократија у Србији . вих идеја . -

-

-

зара Марковића

у историји српског духовног живота

3 245

14

DAY USE

RETURN TO DESK FROM WHICH BORROWED

LOAN DEPT .

This book is due on the last date stamped below , or on the date to which renewed . Renewed books are subject to immediate recall .

-

K C

IN STACKS MAR

3

JUL 27 1960

1960

7a63AL

REC'D LD

REOD LD

MAY 12 1960

DEC 19 1962 290ct 64JT

IN STACKS NOV 2

=

0 64-2 PM

4368

JUL 23 1960

841

6 Aug 6035

7Jan 63ALL!

LD 21A- 50m-4 ,'59 (A1724s10 ) 476B

5

Genera . University of Berkeley

FARE

0

25Feb F'60

IN STACKS 21-100m -2 ,'55 ) 476

(B139s22

Library

9ifornia FEBGeneral Berkeley of

LD

0475