Slučaj Nacionalni stroj 9788685085369

Citation preview

Горан Давидовић

Случај

Национални строј

Издавач Арт-Пројект Зрењанин

Уредник Иван Даников Рецензент Небојша Пајкић идејно решење корица прелом и слог Арт-Пројект Зрењанин Штампа Дневник Нови Сад Тираж 3000

Маркетинг Далибор Бубњевић Зрењанин 2006. 158ВМ 86-55085-36-5 Сорупрји 1989-2006 Art-Projekt Miletićeva 14i 1823000Zrenjanin tel /fax023549698www.art-natron. come-mail 2 [email protected]

Горан Давидовић

Случај Национални строј

Арт-Пројект

Зрењанин 2006.

Едиција

Чистедуше

Уредник

ИванДаников

Дневнички записи насловљени као „Случај Национални строј» Горана Давидовића нису став и издавачка политика Арт-Пројекта и часописа за књижев-

ност и уметностНатрон. Сваки облик националне, верске и расне мржње, раздора и нетрпељивости апсолутно не оправдавамо, а ова књигасе појављује у нашемиздању искључиво и једино из жеље да се ниједан човек не лишава права наслободу изражавања. Уредник

„Случај Национални строј" није настао преношењем литерарне фикције у овоземаљску збиљу или обратно, већ представља истинити запис о једном наопаком времену. Све личности у овом искреном сведочанству су стварне, сва описана дешавања производ су личног доживљаја. Свака сличност са лицима и догађајима приказаним у овом делу је намерна, несличност пак, случајна је грешка писца... Аутор

Књигу посвећујем онима који су, заједно са мном,

хапшенизбог љубави премасвоме народу. Онима који су због те љубави утамниченина правди Бога...

DRŽAVNOG NEPRIJATELJA No1

сарвреба а и бр4988 Зрнић

ПИ

Тоби

рус,

А

пегама баРе »еутаћ

тезе бе

же «ава

ве12маја. во

гел Периже цуретнида, заћи

СРРРРУРРИИ МРЗИ ТУ ЗНА јеинртксли 3 зао

ови

вон ве 1

Država zabila autogol!

Небо везано жицом Ђе је зрно клицузаметнуло, онденекаи плодомпочине. је ли инстинктал' духовнивођа, Овдељудскозапире познање! Вук на овцусвоје право има ка тирјанинна слаба човјека. Ал' тирјанствустатиногомза врат, довестига к познанијуправа, тоје људска дужност најсветија! ( П.П.Његош,Горски вијенац)

Из најдубљегсна, пробудиламеје шкрипавратаи бука проузрокована наглим искакањем из кревета. Моји нови цимери, „притвореници", веома су пазили да не изнер-

вирајузатворске чуваре,јер би то носилоза собом много-

бројнекомпликације.Било је важнода те „господинкомандир" затекне на ногама, у ставу мирно, а не у лежећем

положају,буновног,илинедај Боже,уснулогукревету. Невољно сам устао заједно са осталима, започињући такојошједан дан у сужањству. Очи су ме страховито пекле. Капцису мибили лепљиви па сам их обрисао папирном марамицомјер је башјутрос каоу инатнесталоводе. Имао сам велики проблемса очима, тако да је врло често мој први проблемпосле буђења,био тај несносни осећај. Достадугосам вукаонекочуднозапаљењеока и проблем са очним притиском.Двапут дневно, ујутру и увече, неко од медицинскогособља затворадавао би ми капи. Нису ми дозвољавалида пластичнубочицуса капимаза очи држим код себе ућелији, захваљујућистрогимзатворОскимправилима. И остали су примали своју терапију, правећи помало

иритирајућугужвуна улазу ћелије.После терапиједолазио је на ред доручак, за којим никад нијеследилајагма и гурање. Доручакми никад нијебио занимљив,мојупажњузаслужила би једино шоља топлог чаја, евентуално кашика меда.Тешкодисање, кашљањеијутарњамрзовољапритвореника, стварали су увек депримирајућу атмосферу раномзором. Ћутање је трајалодуго. Ујутру се нико нијетрудиода говорио било чему, сви су замишљено зурилиу једнутачку ићутке пушили.С временана временекоби уздахнуо,вероватносе сетивши својих најближихи времена које ће јошпротећидо новог виђења са њима. Најгоредобаданау притворујејутро. Депримирајућипочетак дана, остављао је увек мучан утисак на све оне који би се у тој ситуацијиналазили први пут. Они, којима боравак овде није био првина, као и они који већ дугобораве овде, сматрајутај гробнијутарњи мук сасвимнормалнимчак и пожељним. Непријатнутишину прекидала би једино звоњава која је долазила са торња затворске цркве. Понеко од православних хришћанатада би се прекрстио,окренувшисе према истоку. Остали би и даље немо ћутали гледајући илиусвојешакеилиу неукључентелевизорууглу. Ни мени није било ни до чега у тим тренуцимаи стапао бихсе сасивиломзидоваисивиломлицамојихцимера. Ништа као затворски зидови није моглода промени60ју људског лица.Зидови, као да су временом,испијалиживотне сокове заточеногчовека, мењајућипоредбоје лица још многотогау човеку штосе нијемоглоопазитиголим оком. Они којису у притвору,у четиризида,проводилигодину,две иливише,по многочемусе вишеи нисумоглисматрати правимљудима. Толико се тога у њиховој души изменило. Чекајући суђење, жалбу на пресуду или правоснажностисте,онисусвојесудбине,стављененапапир,потпуно материјализовалина своме лицу. Препричавајућидругима,стотинамапута,грешкузбогкојесудопализатвора, ујутру,каода би прикупљалиснагуда изноваприповедају

своју тужну сторију. Мучећи и себе и друге, сталним по-

нављањемсвоје приче,своје судбине,евоцирањемсвог злочина или апологијомсвоје невиности,ови људи су, сваки за себе, били прича,роман,филм. Много је лакше било оним већ осуђеним и отпремљеним на издржавање казне, онима који су били психички спремнида својомробијомодужедугдруштву.Ови у притвору,сталносу се ломилиу својимнадањима,стрепњамаисумњама. Пребирајућипо сопственимсећањима,бројећи дане невољносе служећикалендаром,јединабригаљуди лишенихслободе, биоје тегобнипротоквремена. Сви они, мислима су се усмеравали на раздобља која су ихделила,од само њимазнанихдатума,посетародбинеилиадвоката,рочиштаилиразматрањажалбе. Чинило се, као да за њих ништадругои не постоји,да је времесталоза све оне којису се замерилидруштвуи које је друштвона свој начин казнило. Бауљајући по скученом простору, загледајући породичне фотографије или прљаве ћошкове туробне тамнице,започињао нам је још један дан који намје сваком по заслузи одређен „одлуком надлежног судског органа".

Мук, којије владао првихсат временапосле буђења, на почетку сваког дана, најдубље је оцртавао мучни осећај

затвореног човека. Расположење су поправљале новине, онако „тазе" ју-

тарње.Тек по стизању штампемоглоби се рећида сам стварно започео дан. Незаинтересованобих прихватио „робијашку"хладну нес кафу, од мојихувек љубазних сапатникаиз собе, и почео са читањемвести из наше несрећнеземље. Наслови,из неколикодневнихновинакојесмо добијали, преко којих сам убрзано прелазио, наводили су ме на закључак да је јучерашњи дан протекао мирно. После бурних новембарских дана политичка ситуацијау Србији као да се смиривала.Наивносам повероваода се хистерија,поводоммог и хапшењаосталихсрпскихпатриота, полакостишава. Нажалост, убрзо меје разувериотекст о још једном хапшењусрпских националистаили како су то они имали

обичај да напишу,„чланова неонацистичкеорганизације

Националнистрој". Значи лов на српске националистејош није престао. Ловостајана Србе и даље нема,ништасе суштинскиније променило.Наставиосамса читањемкаода се то менене тиче. Не знамзаштонисамбиоизненађен. Та мојаиндиферентност меје приличнозабринула,као да сам отупљиваоод осећања.Колико годда сам се трудиода самогсебеуверимкакотребада будемузнемирен, никаквеемоцијеминисурадиле.Ниондакадасам гледао по хиљадити пут своју фотографију у новинама, нисам осећаоништа.Једноставнонисамимаоосећајда се ради о мени. По прелиставањунасловајутарње штампенаредје долазило укључивање тв пријемника,коју је за све собе вршиодежурничувар. Звуци реклама, музичкихспотова, доносили су у тегобну притвореничкусобицуделић радости и сви би тада углавномживнули.Иако мије бука сметала причитању, увекбихсе боље осећаокадсусвиосталирасположени. Људи,са којимасилом приликаделишживотнипростор, постајутвоја нова породицаи солидарност која се тада често показује,запањујућаје, без обзира на оно штасу тиљудиучинили и збогчегасуту,заједноса тобом.Свака мала ситнарадост, која њихчинисрећним,радујеитебе, а сваконервирањебилокогаодтвојихсапатника,уносинемир код свих осталих.Иритацијустогаваља избегавати, али, тобашиније лако.

Оно штоје мене страховитоиритирало,дефинитивно су,јутарњевести.Вестизнајуда будујако фрустрирајуће раном зором. Енормна количина лажи, коју смо ја и остали, моралида конзумирамо,била је запањујућа.Вишесам волео да осталимау соби предложимгледањенеке серије или филма, само да не морам изнова да слушам о хапшењу још једног, или двојице „злих неонациста, који самим својим постојањем шире верску расну и националну мржњу“.Ипак, тешкоје било, тих дана, избећисва та пропагандна затупљивањазбуњенихмаса. Такоје билоитогјутра. 10

—Ако се истрагомутврде наводи кривичне пријаве полиције...– почињаоби мртав озбиљан спикер, — ..да су својим понашањем изазвали националну, расну и верску мржњу, раздор и нетрпељивост, као и осећај угрожености и страха, како код присутнихна трибини такои код свих грађана који су видели снимак скупа емитовану медијима,осумњиченимапретиказна одједне до осам година затвора – завршио је реченицу у једном даху ознојани водитељ, да би потом направио забринуто лице као да је видео гусеницуна камерману. —Доброје, прошлипутсу вам прогнозиралиод једне до десет година—присетиосе један од мојих цимера, иначе окорели криминалац, који као да је постајао помало љубоморан на висинумојемогућезатворске казне. Истина, прошлипутсу стварно, на РТС-овом Дневнику, објавили,да нас очекује максимална казна од десет година. Неукусно лицитирање,које “сусви притворенициимали приликумеђусобнода упражњавају,добилоје тако још један објекат прогнозирања.Сматрало се да је дигнута велика прашинаи да сходно томе на некоме морају да се „поломе кола“.

Сви су били једнодушниу оцени,да без обзира да ли је неко крив или није, морамо бити кажњени,сходно медиј-

скојбуцикојасе поводомовогслучајаправи. Медији су поново били моћнооружје ових нових непријатеља српског народа. Прљави медији, ти убојити електронскибојниотровисвих могућихзлотвора, како с краја двадесетог тако и почетком овога века, тровали су згранути,збуњени народ, свом својом силином. По потребисе наручивала вест, по потреби се неко оцрњивао или уздизао. Новинари, спикери, водитељи, играли су своје бедне улоге: полицајца,тужитеља, судије и џелата. Док су нас хапсили или доводили код истражногсудије, новинарски лешинарису слали јадне камерманеда јуре за полицијским возилима у жељи да уграбе бар један употребљив кадар којису им њиховиналогодавцинаручили. У жељи да светини понуденове жртвенејарце, писали су иобјављивали све одвратнијелажи о ухапшенима. После тих фингиранихизвештаја и титоистичкиодра11

ђенихприлога,народусе моралапружитии озбиљнадискусијао томе како Србијом кружинови баук... Баук фашизма. Како су само биле трагикомичнете огавнетематске емисије.Полемичке,дискусионе,гајксћом,„округлисто" емисије, морао је да има сваки тв-канал који држи до себе. То је ипак била ствар престижаи борба за гледаНОСТ. Десетинупоменутихемисијасам погледао,за све ове данедок сам боравиоу овом„тужномдому".Најрађесам, из чисто „феноменолошких" разлога, гледао баш те специјализованеемисије о „ширењуфашизма у Србији". Мање-вишесве су биле исте. Тосубили водитељи,иливодитељкештоје биочешћи случај,којисутрапавопокушавалида научесве оненаручене текстове који су им спадали у опис радногместа. Углавном су покушавалида додају нове, што љигавије, празнословнефлоскуле у смислу доказивања њихове образованостии упућености.То је требалоемисијида да један,тобоже,научниисмисленитон. Затимсте моглигледатиполу-ретардиранегостекоји су покушавалида објаснепојавуо којојје „историјадала свој суд", појавукојаје „милионеотералау смрт". Ту су парадиралии самозвани аналитичариили још горе они којису за те својенебулознеанализедобијаливеликиновац.Провуклеби се ту и колегеновинари,којису се специјализовализа писанијео српскомекстремизму. Најгрђису ми се чинилисоциолози,несуђенидоктори марксизма,којиби просипалинеке пара-социолошкетираде о ширењу неонацизма,клерофашизмаи осталих „изама"у нашојтранзиционојотаџбини,да би се потомређале осудеи мишљењанекихневладинихи осталих,„боже ме сачувај", организацијаи персона. Немогућеје било да те емисијепрођубез политичаралевичарских,такозваних „комби странака". Те креатуресу ударале у такву кукњаву,збогпоплаве српскогнационализма—да миих је понекадбило и жао. Простоје било страхотаслушатиколикосуонивапилиза прогонимаи забранама,свегаонога штомиришенасрпскоиистинскинационално. Било је простонемогућезаобићиграктањемешавине 12

новинарскихгласована свим телевизијама.Почевшиод РТС-а, телевизијеувек истогподрепашкогстила у свим режимимаи под свим Владама, па преко Пинк-овогНационалногДневникакојинасје све подсећаона лошу пародијуи добрано насмејао,осим кад су њихови водитељи причали недуховитепошалице.Ту су биле и разне локалне новосадскетелевизије,са својом нискобуџетномсценографијоми приученимспикерима. Све се то, и кусо и репато,уротилопротивухапшене групемладићакојисузаједноса мномчамилиу притвору. Сви ти поштени,родољубивимладићи,који су увреду частисвог народа,сматралиличномувредом,лежалису садау већинисоба,у овомпавиљону,у комесамсе ија налазио.Трпели су заједноса мном,не само неизвесности држањеу притвору,већ и бригуза своје породице,децу, жене,девојке.Трпелису медијскелажии гнуснебесмислене оптужбе. Њихова једина кривица била је превелика љубав премаотаџбинии српском народу. Таква кривица,у нашемвременуи простору,билаје тежа одбило коједруге,али, онисује поносноносили. хух

У затворусам упознаомногечуднељуде, не само криминалце, али свакако особе које напољу, вероватно, никаднебихнисрео.Свакојакихпричасе наслушаосве ово времепроведеноизазатворскихзидова. Не могурећида мије друштвоу ћелијибило незанимљиво али, ипак, убрзо су ми помало досадили. Прилично су минедостајалимојидруговии истомишљеници. По затворским правилима никоод нас нијемогаобитиу истојћелији, јер смо, како се то називало, „у истом кривичном делу", под истрагом . Често сам се питао, како су се оста-

ли снашли2г Маконекеод њихнисамнипознавао,интересовало ме је њихово стање у ситуацијиу којојсу се нашли. Занималоме је да ли им тешкопада затворенпростори друштвокриминалаца,наркоманаиубица. 13

Првих недељудана, при одласку на шетњу,знао сам тако јако да се закашљем,штозбогболести,штонамерно, при проласку поред осталих соба. Знао сам да они, који су са мномхапшени,знају да сам био страховитопрехлађен приликом хапшења. Био је то мој својеврсни поздрав упућенсвим мојимдруговимаи саборцима.При томе ми је било страховито забавно што ме је то неодољиво подсећалонаонепартизанскефилмовео ухапшенимскојевцима, од којихје један увек морао да има туберколозу. Ђаво ће газнати зашто Ваљда је тадашњимсценаристимато, тада, било битно. Сваки пут,на шетњи,загледаосам да ли постојетраговиилинекитајнизнак,којеби некоод „наших"оставио. Радиосамто вишеда бихсе забавио,илисам сматраода баш тако треба. Наравно, међу гомиломопушака и отисака ципела, нијебило ничегашто би указивало на боравак мојихмногобројнихпознаникамеђуовим зидинама. Шетњаје била мој омиљенидео затворскогдана и не бих је никада пропуштао. По киши, по снегу инсистирао сам на шетњи,онда кадасу осталибилилењи да измиле изтоплеисувећелије. Видети,макар и на десет минута,небо, надисатисе ваздуха,протегнутиногеи замишљатикако, на самостотинак метара, људи живе нормално и слободно, била је привилегијакојасе несмепропуштати. У том десетоминутномкружномшетањубиосам, више него икад, убеђен да моје заточење мора да има неког смисла и да све ово што се мени и осталимадешава не можеи несмебитиузалуд. Ретко сам, тада, причаоса неким и углавномсам нетремицегледаоу небо. Плаветнило небаје у тим тренуцима билозасењујуће,као никадау момеживоту.Парченеба које се једино и могло видети,због огромнихзидова од десетак метара висине,било је све штоје мој поглед,иза замагљених наочара, могао да обухвати. На врху зидова се,наравно,налазилажица. Каохипнотисангледаобиху небоиу тужицуосећајући, некако,у дубинидуше,да то ограђенодвориштепо коме сам шетао,персонификујеСрбију и мој несрећнинарод. „Моје су небо везали жицом, по моме мозгу цртају 14

шеме, желе да створе копијусвоју, да њоме врате нестало време..."

Коликосам се самотрудиода не рецитујему мислима, стих,те одавноофуцанепесме,из периодановогталаса. Ипак, ти стихови би ми пркосно, безобзирно и упорно, поновопадалинаум.Дабихто предупредио,знаосамда полугласнои полушаљивозапевушим„сред пушака бајонета, страже око нас..."

на опште чуђење

осталих

притвореникашетача. Уопштеногледано,смехје био јединилек у овој ситуацији.Стално сам на томе инсистирао,чак и онда кад ситуацијаније била примерена. Није био редак случај да се нашалим на свој, или туђ рачун. Тако ми је ваљда било лакше. И остали су, углавном,прихваталимој специфичан смисаоза хумор,са приличнимразумевањем.Наденулису ми надимак„Политички", штомије била још једна великаасоцијацијанадавнопрошлавремена. Некад су се затворениции делили на „криминалце"и „политичке“,и то доба се, очигледно,понововраћа. У размишљањучесто сам се враћаона самохапшење, на почетакистраге,многобројнаислеђивања. Са инспекторимаи полицајцима,уопштено,за дивно чудо,нијебило пунопроблема.Онису билитоликонеприпремљениза ислеђивања чудних младих људи који су носили нови дух и идеје, да је то било трагикомично. Посебношто,нионисами,нисувиделиникаквукривицуу нама. Све је било у стилу „Балканског шпијуна",мада смо полако улазили и у друге, мрачније филмове. Временом се целапотерапретворилау прави „лов навештице". Истражнисудија,мали човек, којије само испуњавао наређењаонихкоји су наручиличитавуову гунгулу,потпуно се уживео у улогу Великог Инквизитора. Запамтио сам га као некоректног,недоличноупорног,безобзирно орногда се призна било која ситницакоја би се могла искориститипротив нас. Пошто таквих ствари једноставно нијебило,јаднинео-инквизиторжестокосе намучио. Било је јасно да је добио наређењеда нас затворипо билокојуцену.Законту,уопште,није биобитан. Још је Јосип Броз Тито некадаговорио,„да судијене 15

требада се држезаконакаопијанплота".Традицијатоги таквог правосуђа се успешно наставља. Пошто не треба обавезнода се држезакона,морајуда се држеза нешто друго, и то изгледа баш за „оно", што наш народ често ко-

ристиусвомсочномвокабулару. Кривичнодело верске, националнеи расне мржње, био је само обичан изговорза неадекватненасилничке мере,усмеренеда застрашесрпску патриотскуомладину. Њиховјединизаконбилаје сила. „Комезаконлежиу топузу,траговимусмрденечовјештвом", писаоје бесмртниЊегош. И те каквим нечовјештвомје смрдео цеоовај случај. На конференцијиза штампу,коју су модерни инквизиториуприличили,истражнисудијаизрекаоје следећереченице:„Оно што могуда вам кажем,у овом тренуткује, да противовихлица којису саслушанипостојиоснована сумњада су ово кривичнодело извршили.Приликомпретреса просторија пронађени су неки материјали који указујудаје ово кривичнодело извршено.Даљимрадому истражнојфазибићесаслушанвећибројсведокакојиимају сазнањео извршењуовогкривичногдела, бићеодређена вештачењаи бићеприкупљенапотребнадокументација". Од материјалакоји„указујуда је ово дело извршено", углавномсу заплењенекњигелегалнокупљенеу књижарама, и понештонекихлетака и брошураиз прошлости, којесуухапшенимомцидобиликознагдеи ко знаод кога. Код менеличнонештосе и нисуовајдилизаплењивањем „опасногматеријала",запленилису ми само „Завјештање Стефана Немање", тог опасног „неонацисте" из средњег

века. Хрпакњигаи папира,тогинкримисаногматеријала,тужно је стајала на столу испред великог инквизитора, говорећимногоо друштвуу коме живимои о људима који нас оптужују. Међу тим страшним „наци-фашистичким“" књигама видео сам и „Копље судбине", „Фашизам у својој

епохи"и многедругекојесудубокоанти-нацистичке. Била је ту и књижицао „Хорст Веселу" која се могла слободнокупитиу књижарама.На тренутаксам се запитао заштосу заплењивалианти-фашистичкекњиге,али 16

кад сам видеода их показујуна конференцијиза штампу само збогомрзнутихкукастихкрстована њиховимкорицама,било мије јасно. Било имје битнода се на корицама виде свастикеда би необразованигледаоцизакључили какосе тустварнорадио мноштвузаплењене„нацистичке литературе".

Поредтогаистражниорганису се на некиначинжалили како ти безобразни неонацистинеће да признајуда су учиниликривичнодело, ваљда у маниру„ми смо криви што смо живи“. „Ретко се деси" — настављао је озбиљним гласом ис-

тражнисудија—„данекоу потпуностипризнадело овако какоје то формулисанокривичнимзаконом,некиод њих су призналида су се дружилиида имајупропаганднематеријале,летке, књижице, статути у томсмислусу признали тај део. Притвор им је одређен због утицајана сведоке".

Значи,потпуносморазочаралисудскеи полицијскеоргане,својимнепризнавањемкривичногдела, али, пошто смо се дружили,„призналисмо тај део". Невероватно, нико ми није рекао да је дружење могућа индицијаза кривичнодело верске,раснеи националнемржње.Посебно што ухапшени, који су се међусобно дружили, нису били етничкичистогсастава. Некоје ту, очигледно,био луд.

же

Време које сам проводио у истражномзатвору на Клиси, покушавао сам да користим на најбољи могућиначин. Имајући времена на претек, посветио сам се писању. На-

равно,последужегвремена,могаосам поновода се вратим и својој великој љубави, читању класика књижевНОСТИ. Међутим, није све било тако идилично.Забринутост и неизвесност,ти великинепријатељисвакогсужња,обузелису имене. Прошло је многодана од кад сам доведен у ову ћелију, 17

собу, како се званично називала, и још увек ми није било

јасношта„органивласти"уопштежелеод мене.Вероватно ни тужилац, истражнисудија и остали невољни и вољни учесници овог својеврсног медијског политичког циркуса,нисузналиштабиса нама. Истрагаје још увек трајала, сведоци испитивани,осумњиченихапшени,а окривљенипритварани.Међутим,још се увекнијезналошта је мојаа штакривицаосталихухапшеника7 Посебноје нервиралоштосе није знало ко устваринаређујерепресијунад нама,и зашто „Непријатељ је поново невидљив“, често сам мислио тихдана. Анонимни,мистериозни,подмуклинепријатељ, који из сенке вуче смртоноснепотезеи часне људе тера у пропаст,утамницу,у смрт... Међутим,временомсе почелоназиратикоби могаобитиодговаран,директноилииндиректно,за кршењезаконакојесетоликојаснооцртавалонанашемслучају. У затворусу колале разнеприче.Поред тога посредствомпосетасазнавалосе многотогаи клупкосе лагано одмотавало. Анализом гласина, које сам чуо, цела прљавштина и неморалностпарламентарнедемократијесручиласе на нас. Разноразни лобији, од педерскогдо шиптарског,билисуумешаниу причу. Док сам био у првој ћелији,стално су долазили нови притворенициспоља. Они су углавномбили ситни криминалци,али су мидавали кориснеинформацијеиз спољногсвета. Напољу су се испредалефантастичнеприче,али народје генералногледано,био уз нас, штоме је веома веселилоидаваломинаду. Још у првим данима мог притвора,гледао сам једну познатугајкзћох емисију,у којојје постојалои гласање типа: „Да ли сте за то да се забрани Национални строј и сличне организације2". Око 64 одсто гледалацаје гласало против. То је био добар узорак. Такво је било расположење народа према константномпљувањусвега што је српско. 18

Народје, очигледно,биоуморанод посипањапепеломпо глави. Због свега тога није ме изненадило ни оно што су причали они који су временом пролазили кроз моју ћелију. Многиод њих су ми преносилии општепоштовање,подршкуи симпатијекојесмо имали код обичногсвета. Сачуварима сам имао,углавном,добре,чак и одличне односе,иакосе нисампревишетрудиода комуницирамса њима. Данас сам баш играодесету партијушаха кад ми је један од чувара, којије био патриотскиоријентисан,донео неколикојогурта.Знаосамдато и нијепозатворскимправилима,али меје његовкоментарјош вишеобрадоваоод добијеногпоклона: — Можда сутра дођеш на власт, па да ме се сећаш по

добру.

—Ако дођем, за тебе је резервисано место управника затвора – смејао сам се, узимајућијогурте.

— Хоћу и ја да будем министар— јавио се најстарији притвореникмеђунама. — Министар правосуђа, претпостављам — алудирао самнањеговопознавањезакона. Поделиосамјогуртеса осталима,нашлосе ту и понешто воћа. — Шах – продерао се мој ривал лупајући у шаховску таблу. —Еј, пацеруједан, крадешчовеку фигуре кад не гледа —задиркиваогаје некадашњидилер,са другогкрајасобе. —С тобом играмна слепо, дебилчино —није му овај остаодужан. Вика,псовкеи жучнарасправаиспунилису 15квадрата нашегсвакодневногпростора.Мале свађе и пецкања нисубила реткост,али далеко од тогада се са речи прелазило на физички обрачун међу притвореницима.Барем је такобилоу нашојсоби. Нисамвишемогаода се сконцентришемна игруи узео самновине.Поновосам,попетипут,читаозанимљивчланак о седнициОдбора за безбедност СкупштинеВојводине, на коме је гостоваосаветникрепубличкогминистра унутрашњихпослова: 19

“Како могубити тајниподацио некомеко ми ради о глави, упитаоје саветник министра Јочића, обећавајући члано-

вима Одбораза безбедноствојвођанскогпарламентада ће МУП припремитиистинитуи потпунуинформацијуо свим организацијама,које својим деловањем угрожавају мултиетничку,мултиконфесионалну и вишејезичну Војводину“. Котоовомпуковникуполицијерадио глави,вероватно ни он сам није знао. Међутим, оно што мене брине јесте следеће:да ли је могућеда таквиљудисаветујубило кога2Изгледадаје биломогуће. О безбедностиСрба у Србијиникосе нијебринуо.Баш меје живоинтересовалода лиће се натомспискуорганизација које угрожавају “мулти-мулти" Војводину, наћи и неке аутономашкеи мађарске,или ће тај списак, реметилачкихорганизација,бити резервисансамо за српску страну. У том размишљањузатекаомеје командировпозивда изађем јер ми је дошао адвокат. Прошао сам стандардну процедуру,са глупавимгледањему зид и упутиосе са чуварем,лаганимходом,до собе за посете.Био сам расположен, без обзира на све, и обрадоваосам се доласку свогбраниоца. —Видимдасидобро– започеоје. —Знашзаштонисамдолазиотакодугодате посетим 2 Климнуосам главом и показао му да сам добио сву потребнудокументацијуод окружногсуда. Адвокат је на то само преврнуоочима и уздахнуо,показујућими на тај начин, да његов посао који се тиче законски предвиђених ствари,непијеводуу земљибезакоња. Он је био један поштен и частан господин, какви се врло ретко срећу међу адвокатима. Свестан да је ово један прљав политичкислучај, коме претходијош прљавији монтиранипроцес,овај човек није се либио да се својски прихватипослаодбране. —Све жалбе, моје и осталихбранилаца,одбијенесу, вас шеснаестостајетеу притворудок се несаслушајусви сведоци– подносиомије извештајо радунаодбрани. —Ово нијепосаоза адвоката—одговориосам, преносећимусвојускептичност. 20

—Ми смо осуђенипре суђењаи ту нема помоћи—наставиосамразмишљајућигласно. —Осуђенисте ви и пре негоштосте ухапшени—надовезаосе,смејућисе. —Испитивањесведокаје одавно почело,само штоће то ићијако споро, јер их има много.А најгорешто ће и они самиодуговлачити,сведоцинећедолазитиувекнасаслушањакодистражног. —Томунешто дође као сведоциу бекству. —Тако испада. —Дали се ПеровићвратиоизАмерике —питаосам. —О, патиси одличнообавештен—зачудиосе. —Имамсвојеизворе. Чувар којије присуствоваопосети,на поменПеровића направиизразгађењаиумешасе: —Да је правдесад би његаводаоовде, а не тебе. Ето штасмодочекалида намсе дешава,вишениу Србијине смешбитиСрбин. Не знам ни сам зашто, али игнорисалисмо речи овог очигледнопатриотскинастројеногчувара и правилисе каода ништанијерекао.И онсамје схватиода се без везе излеће,паје заћутао,иакоје очигледноимаојош толико тогада каже,у својој искренојогорчености. Адвокатје почео да пребирапо својимпапириматражећинеку документацију.Показивао мије неке исечке из новина,које нисамчитао, и наставиоправнупричукоја ми нијебиланарочитојасна. —Сви су се уплашили,невероватноми је какав страх влада.Ово штосе дешаваКафка неби боље описао,кривична пријава је поднета за нешто што се није ни догодило, истрагатраје и нико не зна шта ће бити са вама. Не могуда васпустетектако,а опетнезнајуштабиса вама. —И докле мисле да насдржеовде2 —Док се не завршиистрагаи саслушајусведоци.Мада је истражнисудијарекаода би вас пустиоако бистепризнали72 —Јабих признаокадабихзнаошта7 —Тонионне зна, ваљда да си шириосвојим присуством националнуи верскумржњу. —Какоје могућесамимприсуствомширитимржњу2 21

—Не знам.

—Да ли иматенеке проблемезбогтога што ме бранитег – упитаосам. —Тоје мој посао, не могуми ништа—одговорио је. По изразу његовоглица схватио сам да нијебаш све тако. Намрштенои полу-тихонаставиоје да објашњава али сам гапрекинуо. —Штаћемо са незаконитимхапшењем2 —Одпочеткатврдимдаје билонезаконито,алито сад, нажалост,никогавишене интересује,ту,за сад, ништане можемо. —Ко насуопштегони,и ко то утиченасудскеорганеиз сенке2 — питао сам. Уозбиљио се и још тишим гласом почеода објашњава: —Видиш,коликоја знам, постојиједна групаљуди која вршијак утицај,међутимсве је то јако конфузно и непроверено.Очигледнода су се многизалетелида вам скину главе. Опетсамчуомистичнупричуо гејлобијуи сличнествари. Параноја је последње што ми сада треба, али било је јасно да наше судство није независно, као и да неко иза завесе,добрановуче концесвихдогађајавезанихза наш случај. Указао сам на неке моје закључке у целој овој гунгулии посетаје билазавршена. —Има још једна ствар. Жалили су се на пресудупо којој си кажњен са 1000динара за ремећењејавног реда и мира. —Какотог —Ови из Прве полицијскестанице уложили су жалбу, паје првостепенорешењеукинутоод стране Већа за прекршаје. —Иштаће сада бити72 —Ништа,вероватноће ти судитипоново општинскиорганза прекршаје. — Значи судиће ми, за исти догађај, и прекршајнои кривичног!—закључиосам вишеза себе. Тренутактишинесе одужио.Схватаосаму потпуности да смо сви ми, који смо хапшеникао припаднициНационалногстроја, посталиизузетиод цивилизованогправосуђа.Нисамзнао штабихуопштепричаоса адвокатом. 22

Све штосе дешавалостварнонијеималовезеса законом, такодаје и посаоправногзаступникабиосувишан.Адвокатје првипрекинуотишину. —Добро...Толико за сада, одмарај се и не брини ништа, ја ћуте посећиватикад годбудеммогао—говориоје устајући. — Наравно,знате где ме можетенаћи— поздрављао сам се, користећи отрцани затворски гег. Кафкијански сценарио у којисе претвориомојживотпостадемичак некакосимпатичан,безобзиранасве. Враћајућисе у собу,био сам, дакако,свестанда ће се ово моје „зимовање" одужити.Го време бих требао да искористимна најбољи могућиначин.Паде ми наум идејада напишемкњигу.

хЕх

После месецдана,још увек сам читао нове чланке и извештаје у новинама о нашем случају и инцидентуна фа-

култету.У новосадскојаутономашкојштампио нама се писало као да је у питањуфељтон. Истрагаје далеко одмакла,поновосу упадалиу неке становеосумњиченихи окривљених.Од свих ухапшениходузетису компјутери, наравноод онихкојису их имали.Мислимда је дванаест рачунара,укупно,заплењено. Богу хвала, код никога није нађено никакво оружје, а приличносамстраховаода би намнештомоглии подметнути.Кад сама власт кршизакон,ондаграницеу кршењу излоупотребаманисутоликонибитне. Сматрало се да ће вештачењемрачунараистражнисудија и тужилацдоћи до некихконкретнихдоказа, којимби могли да поткрепе своје теорије о неонацистичкојорганизованојгрупииосталенебулознетврдње. Из новина,и од адвокатасамсазнаода имсе трудније исплатио. После,ко зна коликогодина,написаосамнеколикописама. У овој проклетојери смс-а и мејлова, одвикао сам се 23

од осећајакојипружаписањеписама,лепљењемаркица, адресирање. Једно од писама„господинуистражном“,носилоје моју молбу у којој тражим право на посету свештеника, који иначедолазиу посетуправославнимверницимау затвоРу. Потпуносам заборавиона ту своју молбу и мислиода отац Б. никад неће стићи кад је чувар јуче отворио врата и повеомезбогпосете. Ужурбаносам се спремиои врлосе изненадиокад сам у собиза посете,са другестранежице,видео непознато лицестаријегсвештеника. —ПомажеБог,оче – поздравиосам гаи примичућистолицузапитаосе ко је тај непознатисвештеник. —– Богти помогао,брате. Како си2 Како ти могупомоћи —Оче, ја сам, уствари,тражиопосетусвог духовника, али кадсте већту могуи са вама да попричам. Било ми је глупо да одбијем разговор са духовним лицем, али ми није било јасно зашто није дошао свештениккогасам тражиои да ли су га уопштеобавестили. Нисамжелеода размишљамда ли је све ово смишљено, јерсамизбегаваотаквуврступараноје. Свештеникусам испричао како и зашто сам допао затвора, и каква се игра игра,а он је обећао да ће о томе обавеститиепископа Бачког. Стално сам, не знајућизашто, алудираона прогонархиепископаОхридскогкогасу у Македонији,такође,затворилинаконтонационалне,верске ираснемржње. Изгледа да је тај члан у македонскојдржави, као и сада у Србији,био одличанза подметањеполитичкимпротивницима.Као да је заменионекадашњивербалниделикт из титоистичкеЈугославије, озлоглашеничлан 133 и остала кривичнадела против „основа социјалистичког самоуправногдруштвеногуређења". Данасје, изгледа, члан 134 Кривичногзакона идеалан за подметањеи стављање,оногако смета,у затвор.Као такав служио је и као својеврсникатализаторстраха. Пријао ми је кратки разговор са свештеником иако он нијебаш најбоље схватао целуову ситуацију. – Ваш парох би могаозванично да напишеда ви не 24

мрзитедругенационалности – трудиоседа мипомогне. —Наравно,нијету проблемоче, проблемје штосе закон не поштујеи што нас не чека фер судски процес,осим акојавностнеприморавластинато. – А да листе ви, уопште, били на тој трибини72

– Па наравно —одговорио сам, зачуђен да ме то, уоп-

ште,пита. Попасезамислио,уздахнуои рекао: – Е, онда ниједобро. Ова његоваконстатацијамеје насмејалаи нисамсе ни трудиода се суздржим.Цео тај став „децо,манитесе политике, изгубићетеулудо главу", увек меје више засмејаваонегодепримирао.И овогпутабиоје истислучај. Разговор је брзо био завршен и из свега сам извукао закључак, да се овај добри и поштениХристов свештеник толиконаслушаољудскихнесрећаи нагледаонеправди, да мује ова, наша, била скоро безначајна. Нисам га никако могаоосуђиватизбогтога.Уосталом у Сабљи је ухапшено12000људи, па шта72 Србија је ово, овде се на поштовањезакона не пази као у другимземљама.На све причео људскимправима,нажалост,овде се не даје ни пет пара.Да ли збогтога што смомањељудиилизбогтогаштонамнељудивладају2 На то питањеникаднисамимаоправиодговор. Вратившисе у собу,дугонисаммогаониса кимда причам. Данису пролазили,неизвеснострасла,а ја сам се, као и сви остали, временомпотпунонавикаона животу затвореномпростору. ништа, ама баш ништа ми није сметало, стоички сам

прихватиода живим у земљи где влада безакоње, гдеје

неправдаправило,а не друштвенааномалија,као и да треба да будем срећан што ми је глава још на раменима. То што сам био закључан није ми више представљало ни некувеликунеправду,а јошмањенекопонижење. „Највећисуштинскипроблем",како је то имао обичај да кажеједан притвореник,биоје, „штосмо закључани са погрешнестранебраве".

25

кит

После извесногвременастиглоје решењео продужетку притвораза још месецдана. Многиод окривљенихсу пуштени,нас четворицасмо остали, а крај истрагенијесе назирао. — Е, мој, „Политички“...— шалио се мој цимер „Р." ...каквоје ово времедошло,ја барзнамзбогчегаЋуићина робију. Пљачкао сам пошту, пуцао на полицију,хтео сам да зарадимноваци да одемодавде,нисамуспеоали бар знам за шта робијам.А ти Збогједногшамара,осам година.Да си ошамариоПредседникадржаве не би могао толикодадобијеш. —–А она дропља, Кандићка, што је шамарала српског старца,избеглицуса Косова, па ништа—упаде му у реч младипроблематичнимомак којије спавао изнадмене. Смешкаосамсе нањиховеречи,непокушавајући да им одговорим,таквејалове дијалогеводилисмо многопута. Сетиосам се једног,истинитогдогађаја,из историјемог града, који се одиграо 1888. године.Наиме, тада познати песникВојиславИлић,веселиосе у старојкафани„Бела лађа",главномокупљалиштубоема,тогадоба.Билаје то бучна пијанкакакве су се често правилеу кафани,чија зградаиданас постоји. ТадашњиградоначелникНовогСада замолиоје веселу дружинуда буде тиша, међутиму општој свађи која је таданастала,Илићје устаои ошамариопрвогчовекаграда — лично. Песник је због тога, наравно, ухапшен од странеаустроугарских пандураи провеоје неколикосати у апсу. Главнивиц,у целојпричије тај,штоје председниксрпске владепозваосвог колегуу Бечу и ургираоза српског песника. Ова симпатичнапричаиз историјатановосадскевароши 19 века послужила ми је за поређење, колико смо ми, уствари, у српској Атини назадовали и колика је разлика измеђуаустријско-маџарских властинекада,и ове покрајинске,војвођанске,данас. Нарочито, колика је разлика између некадашњегсрпског председника владе у 19 веку и данашњег, српског, 26

премијера.Подсећање на историјатновосадскихшамарања, српску несрећу и двоструке аршине,помало ме је успавало. Још један дан је прошаоија се спремихза спава-

ње. Савио сам своју јакну, уместо јастука који нисам до данас добио, и задремао. У таквим ситуацијама тоје било довољно,ставитинештоподглавуи заспати.Стварно,од кадасамовде,немампроблемаса сном,каои свакидруги поштенчовек. Како ли је онима којису одговорниза све свињарије које намсе дешавају Како ли ониспавају,ако имајуосећање стида2Да ли слуте да ће, кад-тад, завршити на истом месту на коме се ми налазимо,или мисле да их можда чека нештогоре72 Измеђупрљавогобразаи робије,увек бихизабраоово друго.Никадне бих ни помислиода, по ценунечистесавести,останемнаслободи. Први пут,у животу,схватиосам ону старумудростда се можебитислободани кад сиу затворскојћелији. Доброје да нисаму кожи нашихзлотвора, меније било довољноштоимамчистусавести неукаљанучаст. Само тако се могло, без проблема, заспати сном пра-

ведника,запловитисновима... Сањати. Слобода и Српство.

27

Прилике у Војводини и инцидентна факултету По добијању решења о продужеткупритвора,након већ одлежаних месец дана у истражномзатвору, сећања су ме све више враћала на дане који су претходилифамозном9.новембру2005. Мутниоблацинадвилису се надВојводином,мултиетничкоми мултиконфесионалном, аутономномпокрајином републикеСрбије. Те јесени,покрајинскавладасе својскитрудилада направидржавуу држави,или да макарстворитакав привид. Застава, аутономне покрајине Војводине, непропорционалнатробојка са три жуте звездице, била је у службенојупотребивећтригодине,изазивајућикоднекихподсмех,али код многихнелагодуи осуду.Иакоје наметнута војвођансказаставаједномјавно спаљенаод стране03лојеђенихСрба у времепротестазбогхапшењаВеселина Шљиванчанина,званично покрајинскознамење и даље се вијорилонајарболу испредПокрајинскескупштине. Покрајинска власт је деловала надмено и стабилно, каодаје ништанеможеуздрмати. Све те странке, из покрајинскевласти, као штоје била Лига СоцијалдемократаВојводине,Демократскастранка, Савез војвођанскихМађара и још једна, вештачка странка, која је партиципиралау власти, биле су скупљене као роговиу врећиали су се држализаједно,наравно сваказбогсвојекористи. Савез ВојвођанскихМађара, као највећастранкавојвођанскихМађара користиоје усамљене инцидентеизмеђу Мађара и Срба, да би интернационализовао такозвано„мађарскопитање"у Војводини.Њиховажеља била је регионалнааутономијаза Мађаре на северу Војводинеи потпунакултурнааутономијаза свеосталењихове сународнике.Нисамим могаозамератина томе, гледали су своје интересе и користили слабу државу Србију и

војвођанскеаутономаше.Пошто су Војвођанскиаутономашијош 2002.успелида прогурајуомнибусзакон којим би републикаСрбија, понештоод своје надлежности,пренеланапокрајину,ЛСВ исличнестранкесузапочелепроцес растакањасрпскогдржавноги националногбића на северунашеземље. Њиховциљ комесу сталнотежили,биоје да АП Војводина самостално уређује законодавну и извршну власт каои судскувластизсвојенадлежности.Подразумевасе да би таква покрајина уређивала и преко својих органа убирала све врсте пореза на својој територији,изузев порезанапромет. Оно штоје руководствоЛСВ-а сањало,од самогоснивања ове партије,јесте сувереност по којој би покрајина располагалаи кривичнимпрогономи кажњавањем.Поредтога,функционисањелокалне полицијебило би подведеноподлокалнусамоуправу. Покрајинаби уређивалаи обезбеђивалаорганизацију судова који би се успостављалипокрајинскимзаконом. Ово њихово сањарење било је садржано у нацртуосновногзакона аутономнепокрајинеВојводине.Од тог неуставног акта састављеног 2002. године,аутономашинису одусталии онје представљаозвездуводиљуна њиховом путустварања„плаво,жуто,зеленедржаве". Монструозни планови претварања српске Војводине у независну Војводину у којој би владале националне мањине над 70 одсто српског живља, били су више него

сулуди. Та сулудост и болесна жеља малог дела војвођанскихСрба за одвајањемод Србије,нијетоликоплашила, коликоје била тужна.

Оно штоје плашило Србе у Војводини,али и остале добронамернељуде, било је могућеизбијањеширихмеђунационалнихсукоба измеђуСрба и Мађара. Било је јасно да

су ситнечарке,којесу се с временана времедешавалеу војвођанским градовима и селима, између српског и мађарског живља, медијски били напумпане.Нико није могаоса сигурношћуда кажекомеје у стварноминтересуда се Србии Мађарипокољу. Шовинизам,и једнихи других,каодаје подгреванвештачки и са стране. Када би се десио неки екцес који су 29

изазвали Срби, било да се радилоо физичком нападуили

графитумржње, аутономашкимедијиби то ударилина сва звона. Код Мађараје то стварало несигурностистрах. Њихова омладина би се организовала,а мађарске странкебипозиваленанационалнусолидарност. Кад би се десило да су Срби нападнути,владао би медијскимрак у војвођанскиммедијима.Го је код Срба стварало фрустрираност и осећај беспомоћности. Са српске стране би се, онда, појавили шовинистикоји су стварали још већу пометњу подсећањем на мађарске злочине из Другогсветскограта,исличнествари. Конфузија која би тада завладала била је депримирајућа. И српски и мађарски народ се повлачио у себе, и једни и другинису имали поверењау државнеорганеи желели су да узму правду у своје руке. Го је стварало просторза букаче, ловце у мутном,распиривачесвакојакихзала и пророке рата. Мучно мије било да слушам и гледамте лајавце, незналице и, уопштеногледано,набеђенепатриотеиса једне и садругестране. Покушаваобих,увек,да будемобјективани, иакосам великисрпскинационалиста,нереткосамбраниоМађаре управо од ових шизофрених Срба, који су тражили проблем тамо где га нема, не видећи праве непријатеље и српскоги мађарскогнарода. У Војводиније на делу била „денацификација"најгоре врсте. Постало је срамотно бити патриота,националиста и родољуб.Најгоришљамје нашаоу српскојВојводинипогоднотле за деловање. Овде је било местаза све, само не за Србе. Покрајинскифункционерису неретко исмевали и вреБалиСрпскуПравославнуЦркву.Никоод њих нијесе, посебно,узрујаваоштосу се штампалии растураличасописи типа„Безбожник"и слични.Напротив,било имје драго збогтога штоје наводилона помисаода су и они инволвираниу свете гадости. Црквенивеликодостојници сунападаникаоу времекомунизма.Српска православнацркваје апеловала на покрајинскеглавешинеда се престанеса нападимана верникеихрамовеСПЦ, наравно,безуспешно. 30

За то време у Војводинису слободно деловале најопскурнијесекте почевшиод отвореносатанистичкихпа до политичких као што је била Црногорска Православна Црква. Српскаомладинаби ималаповременесукобеса аутономашима,комунистимаи анархистима,ти сукоби нису били нарочитогинтезитета,али њихје било. Анархистису имали подршкуне само од стране својих ментора,него иронијомсудбинеи од самедржавепротивкоје су се 6орили. У крајње офанзивномталасу промовисанје хомосексуализам као нормалан начин живота, а наркоманијаје посталатолико нормалнапојавада се са њом сусретала свакадесетапородицау главномградусрпскеВојводине. Иако је још 2004. власт у граду Новом Саду преузела Српска Радикална Странка, за Србе се није ништапроменило.Чинилосе да је СРС класичнаопортунистичкапартија која је гледала само своје партијске интересе. То је билоразочаравајућеза многењене вернечлановеи симпатизере,барем из редова омладине. Појављивање и подршка фестивалу Егзит, од стране радикалске градоначелнице,био је тужнипоказатељ, за све оне који су веровалида ће се што-штапроменитидоласкомрадикала навласту српскојАтини. Непријатељско расположење према Србији као држави,билоје све видљивије.На зидовиманисубилиреткост графити „Патриотизам је болест", „Војводина република", незаобилазно „Смрт фашизму" (ту паролу су углавномписалипоредпро-српскихграфита),све чешће„Злочинце у Хаг", као и „Србе под лед! и сл.

Ти дегенерици који су писали ове графите и натписе

сличнесадржине,сматралису,ито сујавнопроповедали, да је „српскинационализам"једнако „фашизам“и да се противњеганајвишеи најисцрпнијетребаборити.Сећам се налепницаповодом прославе двестотинегодинаод модернесрпскедржавностиса натписом„Патриотизамје болест — 1804-2004, 200 година болести". Пљување по свемуштоје српсконастављалосе итоком2005.Године. У тој и таквој атмосфери је освануо и деветоновембарски плакат „Фашистичка претња“, који је позивао на 31

истоименутрибинуна Филозофскомфакултету.Радило се о трибини, наводно, посвећеној светском дану борбе против фашизма. Међутим, трибину није организовао Субнор, држава или Равногорци,паје било нејаснона ком основуона баштинисвоју антифашистичкутрадицију. На трибиније требао главни говорникда буде др Миленко Перовић, виђенији црногорскисепаратиста, идеолошки поклоникцрногорскогусташеСекуле Дрљевића, симпатизертакозванихлијевих скретања и поборники призивач „пасијих гробља", припадник пара-политичке секте познатијекао ЦрногорскаПравославна Црква. АДА:

Трибину на Филозофском факултету организовала је нерегистрованаорганизација,која је себе називала „Антифашистичка акција Новог Сада", скупина битанги и

наркомана,конгломератособа различитихидеолошких профила, од анархиста преко нео-комунистадо социјалдемократа.Права мала какофонијауверења,предрасуда, заблуда,полу-знањаи огољеногнезнања.Окупљали су се тако,у перверзноманимозитетупремаСрбији,заговорници.хомосексуалних бракова, антиглобалистилеве оријентације,слободниуметници,припадницинекихсекти, и ко зна још какви тужнитипуси,уз пратњујош тужнијихперсонаженскогпола, од којихсу неке биле припадницефеминистичкихи лезбејскихорганизација. Чудна дружина коју је спајала патолошка мржња према Србији, отужна мешавина свега и свачега. Свакаквих је тубило,акоможеда се каже — „људи“. Сва дешавања, која су требала да се одиграјуте вечери,изрекламиранасу скупоценимплакатимау боји, којима су, активистиАФАНС-а, излепилицео град.Тираж плакатаје био висок штоје наводило на закључак да је штампањепунокоштало.То наравнои нијепунобринулоове из Афанса јер новац сигурно нису давали из својих џепова. На плакатусу стајалисимболикојесу онисматралии називали „фашистичким“,пароле о „лажима које су умотане у патриотизам"и наравно претња „Смрт фашизму". 32

Неко би помислио да су ови „падавичари" гледали пре-

вишепартизанскихфилмова,илида су поддејствомдрогаумислилида суујекушпанскогграђанскограта. Чегевара засигурно, на њихову велику жалост, није васкрснуо,мада не верујемнида су они мислили да јесте. Ипак, ствар је била врло једноставнија, „транспарентнија", како би се рекло модернимречником. Организацијусу водили чланови ЛСВ-а, и као таква организација је била експонент Лиге Социјал-демократа Војводине. Све оно што Лига није смела да ради у своје име,препуштано је групамакао штоје АФАНС, које сходно томе да су имали моћногзаштитника,нису налазилиза потребнода региструјусвоје деловање код надлежних органа,какоје то позаконуморалода се ради. Иако организација„Антифашистичкаакција"није регистрована,без икаквихпроблемаделујејавно, и ималаје токомгодинадоста запаженихнаступа.Ти наступии акцијебили су, увек, на границицивилизованогпонашања штонијеничудно,с обзиромда у њиховомпрограмустоји да се за циљевесвоје нерегистроване,дакле нелегалне организације,имајуборити„свим средствима". Познатаје њиховаакција„Стрељањеје ОК", поводом 17. јула, када је стрељан генерал Драгољуб Дража Михаиловић. На налепницама које су лепљене том приликом,стојилик ДражеМихаиловићакогастрељају,уз натпис„стрељањеје ОК", штоби значило„стрељањеје у реду",ипоредтога

„четници су срамота српског народа".

Јавно пропагиратистрељање не би требало да буде

дозвољенои нормалноуједној„демократској“земљи,а с обзиромда је ДражаМихаиловићодликованза допринос антифашистичкојборби од стране Францускеи САД у Другомсветском рату, остаје нејасно какви су то „антифашисти"из Антифашистичкеакције. Поред тога Влада републике Србије изједначила је припаднике Равногорскоги ПартизанскогпокретаизДругогсветскограта, паје простоневероватнода сусе оваквипозивина насиље,од страненерегистрованеорганизације,који су били јавни, уопштетолерисали. Они којису тада требалида реагујупо службенојдужностинисуто учинили.С другестране,нионимногобројни 33

поштоваоцилика и дела чича Драже,у којеја, свакако, не

спадам,такође нисуни на који начинреаговали.Поштоваоци мртвог Чиче, јавно би се експонирали само једном годишње, кад је требало да се кркају јагањци на Равној гори, настављајући тако традицију „булајевићевских" четника,од којихниовиданашњи,нионинекадашњи„србијански“", нисумногоодмакли. Збогтогасу ови дрипцииз АФАНС-а наставилида развлаче мртвог ђенерала Михаиловића, до миле воље, не наилазећининакаквуосудуилиотпор.Нарочитозбогчињеницеда су ЛСВ и СПО били на неки начин у коалициономсавезу на локалном нивоу,као такозванауједињена новосадска опозиција. Нијетоликобило битноскрнављењеи исмевањемртвогДраже,поентаје била у нечемудругом.АФАНС је отворено и недвосмисленопозивала, као нерегистрована организација,јавно на насиље,и залагаласе за убиство, својимслоганом„стрељањеје ОК". О каквомстрељањусе ту радило,нијепотребнопосебно наглашавати,о стрељањуполитичкихнеистомишљеникаизредовасрпскогнарода. Идеолошкипрециособа из АФАНС-а, који су српску крвлилиу потоцима,и у ратуи послењега,ималису увек на уму стрељање, клање, вешање, оних који имајудругачије мишљење. То није по њима било само „у реду", већи врлопожељно.Мишљење, подигнутонанивозаповести. Поред позива на насиље ова нерегистрованаоргани: зацијаје ималазапаженнаступу центруградау протесту противдиректораАПОЛО телевизијеСаше Адамовића На том јавном скупубило је око 20-так „антифа" симпати: зера и дупло више новинара. Јако је чудно како нере. гистрованаорганизацијаможеда правијавнискупи поврх свегаизлепицеоградса фотомонтажомлицадиректорг АПОЛО телевизијеу нацистичкојуниформи.На тим пла катима је још исписаномноштволажи и реченицакоје Са ша Адамовићније никадизрекао.Уопште вођствоАФА: НС-а, којеје смишљалоовакве акције,билоје склонола: жима и подметањиманајгоре врсте. Адамовић је најавис тужбу, али их никад није тужио из, мени, непознати»; разлога. 34

Активисти,те фантомске организације,тада су упалии

у зградуАполо центраи кренулида се физичкиразрачунајуса директором,иначе чланом СРС-а. Неки су, тада, и приведени,и убрзо пуштени,а СРС се није посебнообазирала на овај напад. Да ли је и ту био у питању неки политичкидил испод жита, глупост,незнање или кукавичлук,осталоје,до данас,неоткривено. Просто је непојмљиво како једна оваква нерегистрованаскупинаможеда организујебило какавјавнискуп,а посебно на Факултету или у центру града. Знајући да је њиховменторједна политичка странка којаје на власти у Покрајини,ствари постајујасније. Своју платформу базирали су на насиљу, како пропагандном,у смислупровоцирањасрпскихпатриота,тако и отвореном физичком насиљу. Подразумева се да су фиичко насиље користили само када су били бројно надмоћнији —или наоружани. То насиљебило је управо подстакнутовеликом мржњом и паранојомкоје су појединиполитичарилеве оријенгацијеширилисвојимделовањеми етикетирањемсвакога, коим се не допада, са омрзнутим епитетом „фашиста“.

Гајепитетприкачилису,у свом лудилу,и мениали и многимдругимјавним личностима,па и самом премијеруКошгуници.То сам често наводио,у циљудоказивања,докле гањиховазаслепљеностиде. Уосталом, АФАНС је осмислио Зоран Петаков, истакнути активиста ЛСВ-а и дугогодишњи„мали од палубе" НенадаЧанка. Петаковје предмноштвомзабезекнутихсведока,у вишенаврата,изјављиваокакосу муСрби убилипрестолонаследникау Сарајеву1914.Године!“ Његови истомишљеници,наиме, нису себе сматрали Србима већ Војвођанима, чиме су припремали сулуди плано стварању војвођанске нацијеу будућности.Они су ги који су лепили оне гнусне налепнице „Бандо црквена"

на аутомобилеи кућеправославнихСрба и црквенихвепикодостојника СрпскеПравославнеЦркве,а никаднису одговарализа верскумржњукојусутимеширили. Петаковасу ми многиописиваликао малогзлог гнома који је у мржњи према Србији био у стању свашта да 35

уради. ПредседникЛСВ-а га је често у јавности хвалио као примерногактивисту.Очигледнода је, у сулудостии махнитању,превазишаосвогучитеља,идолаи вођу. кут

Сукоб којије следиојасно се назирао,осећаласе тензија у Новом Садукоја је током дана све више расла. Било је јасно да се они који воле свој град,свој факултет,свој народи својуземљу, нећетако лако повућии препустити загриженицимамржњеда раде штахоће. Без обзира на све, штоје моглотамо да ме чека, прошетао сам ија са пријатељимадо центраграда,да би се каснијеупутилипремаФилозофском факултету. Српска патриотскаомладина која се спонтано и самоиницијативноокупила, углавном је била састављена од студенатаФилозофског,али и некихдругихфакултета. Иако је поређење неумесно,ситуацијаје мало подсетила на сукобе комунистичкеи националистичке,углавном Зборашкеомладине,на Београдскомуниверзитетутридесетихгодинапрошлогвека.Додуше,тадаје у тимсукобимазналода будеи мртвих. Оно штосам ја себиставиоу задатак,билоје да спречимтаквоисличнокрвопролиће. По момдоласку, до улаза на факултет, сусретаосам се са траговимавећ започетих сукоба. Видео сам неке момке који су трчали и неке којису већ имали блиске сусрете са противничком страном. Добио сам информације, од младића,којису ми притрчавали,да су виделинеколико групанаоружанихшипкама,ножевимаи каменицама,како се мотајуоко факултета,као и да су некисрпскимладићивећ страдали. Говорилису ми да највећугрупупредводисинпроф.МиленкаПеровића. Ушао сам на факултет са мишљуда ће, било штада се догоди,кривицаопетпастина нашаплећа.Желеосамда покушамда утичемна људе унутрада не праве испаде, алибиосамстраховитољут и целата ситуацијау којојПеровић држи нелегалнопредавањеу згради факултета, док његовсиннапољупроливасрпскукрв,доводилаје до 36

беса и револта у мени. У међувремену ми је стигло и пар претећихпорука. Људи обично тешко могуда буду присебниу таквим ситуацијама. На факултету је ситуацијабила натегнута,комунисти

су се уплашилидоласкатоликогброја опоненататрибине, јер су мислили да ће сваког „непоћудног"њихови људи,са шипкама,спречитидауопштеуђенафакултет. Једно је било сигурно,као и стотинупутадо сада,моји истомишљеници су били једини који су били довољно храбрида кажуштамисле,да покажу,ако требаи својим делима,да српскинародне сме да се пљујеи вређа.Јачинапротивниканикаднијебила битна,билоје потребно сачуватичаст свог народа.Нико у тимтренуциманијени размишљаоо последицама. У српској историјиувек је сиромашнасрпска омладина била та која је давала за Србију све што је имала. Гако је билонекад,такоје билоите вечери. Храбра, бунтовна и одважна српска омладина, која није дозвољавала да се на српско име истресају кибле гадости,омладинакоја је храбро,за неке непромишљено, али увек била спремнада истрчи када се бране прави српскиинтереси. Унутар факултета је било доста света, нарочито у холу. Неки младићису делили летке испредкино-сале. Многосрпскихнационалиста,које сам препознао,из виђења„блокирало'"је својомбројношћуулазу салу.Морао сам да уђем унутрада бих некако исконтролисаоситуа-

цију.

Кад сам крочиоунутаркиносале видеосам и неке посланике градскескупштине,из редова ЛСВ-а, виђеније пигаше,и још неке познатемладићеагресивногаутономашкогстава.То мије било смешнос обзиромда је пола лигашазавршилоФакултетза услужнименаџмент.Какве ониимајувезе са Филозофским факултетом72 Билоје и слепцујаснода је организовањемполитичке грибиненерегистрованеполитичкескупине,подменторствомједне политичке партије,то јест ЛигеСоцијалдемократа Војводине,грубонарушенаАутономијаУниверзигета. Међутим, јавно, нико није имао куражи да то каже 37

и објави српској јавности. Да ли је разлог за то била, глу-

пост, необавештеностили је медијскаблокада учинила своје,тешкоје рећи. Стајаосаму киносалиипосматраотајгмизавиолош. За катедром је био велики србомрзац Миленко Перовић, чија је мржња према српском народу постала пословична. Колико је тај само речи, најватренијемржње, упутиопремаСрбима,за свеове године 2 Говорио је и сад ватрено, дубоко убеђен у оно што прича. Поред његаседео је извесниВладимирМарковић, познат по томе што је крајем деведестих подржао, како је писао,„праведнуборбу Албанаца на Косову против великосрпскехегемоније".Он је био припадникминорнеПартије Рада која се залагала за револуционарну оружану борбупротиввеликосрпскехегемонијеи капитализма. Посетиоцитрибине нисууспели да заузму више од пола седиштамале киносале којаје имала стотинакседишта.Око педесетакзбуњенихмладићаидевојакадошло је, вероватно,из радозналости.Биломије чуднозаштонема онихнајагресивнијих Афансоваца.Зарје могућеда су сви испредГрадилиштагде сачекујуи пребијајуоне који не могуда се бране2 Лево, од самогулаза, угледаосам вођу АФАНС-а који мисе безобразнокезио.Сетиосамсе претећихпорукакоје сам добијао и пребијенихмладића напољу и реаговао сам онако како припадниксрпскогнародареагујекад се сусретнеса битангама,подлацима,кукавицама и најбеднијимљудскимотпацима.Кренуосам премањемуи пљуснуогадесномрукуполицу,ошамариогапредсвима. Шљага га је изненадила,био је толико уверен да ће га наоружанабандаиспредфакултетазаштититида нијени помишљаода ће бити пониженпредсвим својим људима. Деканка,којаје билау Сали,истрчала је беснонапоље. За тренутак, у Сали је настао непријатнитајац који је прекинуоПеровић: —Штаје тосад2 – питаоје, зачуђеногледајућиу мене. —Ништа професоре, педагошкемере... Наставите излагање. —Како да наставиму атмосферинасиља72 38

—Наставите,слободно.

—Јел вито менидајетедозволуда наставим72 —питаоје иронично. —Дајемвам.Наставитеслободно... Професор Перовић је наставио као да се ништа није десило, што је још више понизило његове домаћине. Остао сам у Сали чекајућидокле ће ићи Перовићевбезобразлук. Његов монолог је настављен, међутим избегавао је помињање српског народа него је филозофски увијао.Могућеда је чекао свог сина, да са батинашима улетиу салу,и промениситуацијуу њиховукорист. — То је, управо, та фашистичка опасност која перманентнопријетисвакој модернојнацијии свакој модерној држави...Видјели смо гомилупримјерана европском, и не самоевропском,искуствукакотајмеханизамфункционише... —Вистекомуњаресмрдљиве! —ког —питао је Перовић. —Ви — уперио сам кажипрсту њега, —Ви што трујете овуомладинукојанемавезеса животом. Окренуосамсе да идем,кадсамчуоувреду: —Ви,уопште,неразумијетемојепредавање. То би, ваљда,требалода значида ми „интелектуални патуљци" не разумемо речи такве „величине" као што је

он. Ваљда нисмо моглида разумемони насиље и физичке

насртајена српске младићекоје се одигравалонапољу. Разбеснеосамсе. —Иди код Ђукановића, па тамо држи предавање. Иза себесамчуо вику. —Шта вам значи оно „Патриотизам је болест" 2

—Чијилебацједеш72

—Ђукелоједна! —Срамвасбило! Један момакса дредовимаје отео камеруиз рукусниматељаи почеода меснима,гурнуосамгареволтиран. —Немојда снимаш– неко је викао. —Склони бре камеру!– појачаваласе бука иза мене. Перовићсе ниједаозбунити: —Јесте ли ви то дошлида направитеинцидент 2 — Не... дошли смо из гађења — одговарао сам му док 39

сам излазио. Виканије престајала: —Гдетије син Перовићу2—викали су многииз масе. Перовић није изгледаоуплашен, а није га било ни сра-

мота.Подсетиомеје наусташуиз филма„Крајрата"кога је маестрално одглумио БогданДиклић. Професор Перовић, који је на сва уста блатио српски народ, у својим снажнимизливимамржње,ни на штадругонијени могао да подсећа. Пуно револтиранихсрпских студенатаје напуштало факултет. —Ово је срамота за Нови Сад! – хистерисалаје деканка, посматрајућиколону српских младића који су излазилиса факултета. —Јесте, срамотаје, требалоби да се стидите—одговараојој је неко. Када смо изашливидеосам, прекопутаулаза на факултет,силуетенеколицинеантисрпскихкукавицакојису са палицамаизвиривалииз шумице.Очекивалису, ваљда, да се некоиздвојииз групеда би ганапали,као штосу товећчинилите вечери. Инциденткоји се десио унутаркино-сале,био је тотално безначајан с обзиром шта се дешавало напољу. Негодовање, усмерено против познатогсрбомрсца Перовића, било је релативно умерено и српски студентинакон тога демонстративносунапустилитрибину. Знајућида је обавештена полицијаи да велики окршај висиу ваздуху,сматраосам да нијемудрокренутипрема месту где су нам комунистиспремали замку, скупљајући цигле,каменицеи мотке.Многиод окупљенихсу разочарано слушали моје савете да се разиђујер су били бесни на комунистичкекукавицекојису нападалисамо кадасу бројнијии наоружани. Момци, који су се налазили у маси патриотске омладине,ималису великужељуда комунистимапребројезубе ипокажуимгдеимје место.Ипакпослушалису менеи оне присебнијекојису предлагалиразлаз. Окупљенису се смиреноразилазили,свако на своју страну, коментаришућионо што се збивало и могућепоследице којеће из свега проистећи.На тим младимлицима нисамвидеострах,чак низабринутост.Одлучност,непо40

колебљивост и схватање исправности спонтаногпротеста, огледала се на сваком одтих младића.

Недалеко од факултета, истовременосе скупљала повећабанда комуниста,анархиста,наркоманаи свакојаког другоголоша. Наоружани палицама, шипкама и ножевима, чекали су долазак српских националиста.Мањак храбростинадомешталису алкохолом и разнимопијатима. Перовићев син глумиоје вођу, телефонирајући непрестано и тражећипојачање. Лагаоје појединенавијаче Војводине како су дошли навијачи фудбалског клуба „Рад" из Београда, само да би привукао што више антисрпских насилника. Присутнабратија је била нервозна,па су у свом лудилујурили за онима који би им се у њиховој паранојиучинилисумњивим.Гако су страдали неки клинциод 15-16година,а касније,те вечери су пребијенаи петорица двадесетогодишњихСрба из Темерина којису били криви јерсе нисууклапали у болесни резон комуно-анархиста. Свој пир завршили су искаљујући се на српском младићу,којије више пута избоден ножем, и то од стране малолетника коме су, Перовићев син и сличне вуцибатине, испрале мозак. Момак је хтео да се покаже пред старијима и то је могаосамо ако добро окрвави свој нож.ТипичНО. ножем су избодена четворица младића, а остали су лакше повређени. Велика срећа у несрећи је што су наши момци били при-

псебни и нису кренули према Градилишту.Верујем да би анархистичка багра зажалила за све гадости које су чинилите ноћиали и током свих ових година јер српски момци нису „балерине". Наравно, све што би се десило било би приписанонашим људима и права је срећа што, спонтано окупљени српски националисти,нису насели на ту

провокацију.Дајесу,сигурнобибилои мртвих. Спречено је велико крвопролиће, делимично и мојом заслугом јер сам говорио момцима, који су се налазили око мене,да не скрећу према Градилиштувећда се мирно разиђу.

41

ткх

—Штаће садабитиса тобом2 – питаомеје Д. кадасмо се срелинаконинцидента. —Биће шта ће бити, вероватно ће сутра кренутифрка збогсвега штосе десило. Учињено је, оно штоје учињено,нијесе могло назад. Рекаосамоноштосамрекао,јавно,беззадршке. Кућису ме одвезли Д. и његов брат. Иако сам добиојош неколико озбиљних телефонских претњи, испред мог улаза ме није нико чекао од свих оних храбрихскотова штосу ми претиликако ће ме заклати, убитии сахранитии какоЋесе сличнодеситии момдететуи свим мојимближимсродницима.Нијеихбилода материјализују својежеље, вероватнојер су били способнида боду ножем и туку палицамасамо из мрака,како и приличикукавицама,битангамаи зликовцима. После само два сата од инцидентазвао ме је Б. да ми саопшти како је на Б92 објављено моје име у вези са инцидентомна факултету. Дивно.Садаће кренутиосуде и крокодилскесузе ових невладиних-ненародних организацијаи осталихсрбофобичара. Лециплавебоје,бачениу киносали Филозофскогфакултета,нисуми излазилииз главе.У тренуткукадасам излазио неко их је бацио по Сали. Ти леци су дељени и у градутогадана. Текст летка, који сам тек у полицији пажљивије прочитао, а много касније и забележио, имао је следећи са-

држај:

Отакозваним „антифашистима“...

Комунистичкимпацовима Данас се у неким градовима у Србији обележава 9.

Новембар. када бисте питалинеке од учесника тихманифестација,штасе то такозначајнодогодилотогадана,одговор небистедобили. Догађаји који су описани у историји, по вољи победника,немогуимативезеса истином. 42

А косу људикојиза туђрачунобележавајуове небитне датуме2 Називајући себе анти-фашистима, ови комунистоидни несрећници,сврставајусебе у анти-српскии анти-европскикорпусзла. Стављајући, на друге и на себе, разне етикете,они чак немајупредставу шта би ти термини,као што су „фашиста" или „анти-фашиста", у ствари, требало да значе.

Они који своје време траће на лажи, усмерене против

онихкојису своје животепосветилиборби за општедобро, на тајначинпостају изроди и издајницисвог сопственогнарода. Пуни предрасуда према другачијем мишљењу, ови „нови комунисти" и „анархисти“, показују своје незнање и

глупост,и поносесе њима. Антисрпско деловање креатура које својим небулознимпредавањимазаглупљујуомладину,заслужујеосуду и презир. Такозвани антифашисти, којима силоватељи ума, сипајуантисрпскудоктринуу неразвијенеумове,нисувредни поменањиховихбеднихимена.Малоумници,који чак не знају, нити"могуда објасне шта је то фашизам, заслужујужаљење. Они,којиу својој необразованости и интелектуалнојтупости,не разликујунационалистуод шовинисте,или национал-социјалистуод фашисте, једнаки су бесловесној марви. Имајућиподршкуод стране медија, тихмодернихсредставамасовнеидиотизације,нео-комунистису се жестокоразмахали. Њиховипозивина линч, свих онихкојидругачијемисле, већ су више путавиђениу историји, и у пракси спроведени у комунистичкимземљама. Овај острашћени „антифа" шљам, комеје комунизамна срцу, поново би да стреља и веша,самоовогпутаим тонећепроћи. Радећи за своје газде, које их плаћају својим крвавим ћифтинскимновцем,ови непријатељислободесу посталисинонимза нечасне,неморалнеи прљавеособе. Онинезнајуштаје Слобода,Истина, Правичност. Њима су страни појмови као што су Част и Оданост. 43

Онимрзесвојуземљу, онипрезирусвојнарод. У српскомјезику не постојиправа реч за тајкомунистоиднишљам. Изразигађењасу премализа овенео-комунисте. Недостатакрасне свести и националногпоноса,начиниоје од њихљудскупод-врсту,моралнеи духовненаказе. За свакогпоносногСрбина онису обичникомунистичкипацови... Једина поруканормалногчовека,томљудскомотпаду је: Комунистичкиретарди, за вас је једино место у мишијој рупи,гдесте и досад били...учинитеуслугуи себи и другима,вратитесе тамоштопре... СРБИЈА СРБИМА ЕвропаЕвропљанима НАЦИОНАЛНИ СТРОЈ На леткује била и слика некихпацова,која ме је подсећала на оне са паковања за дератизацију.Тиме је аутор летка, врло шаљиво погодио духовни ниво активиста АФАНС-а и њиховихсимпатизера. Поред потписа Националног строја, стајао је грб са утиснутимсрпскимсимболомчетирисловаС. За Националнистрој сам чуо неколико месеци раније. То није била класична организација већ више покрет „отпорабез вође" у којем нијебило организованогчланства, па је свако могао да делује ненасилнимметодама у складу са Статутом и Програмом,којисам давно површно прочитаоса једногинтернетсајта.Нисампознаваомомке којису делилиове леткеали су у ономештосу пренелиу њимаимали моје приличнесимпатије. Нешто мије говорилода ће се пропагандааутономаша и осталих,углавном,базиратина текстуовог летка и на организацијиНационалнистрој. Времеје показало да сам био у праву.

Српско оружјеупереноу српскесужње Целеноћисам помнопратиоизвештавањемедијаи коментарена интернету.Нервирао сам се због имбецилностиразноразнихфрикова којису коментарисалиполуинформацијеи лажи које су се распредалео синоћњим дешавањима. Новинарска етика очигледно није била на цени. Успео сам, за дивно чудо, да одспавамдва-трисата. После бурне ноћи ујутрусам „под јаким утиском" отишао на посао. Радио сам као обезбеђење у једној фирмии приличноранодолазионапосао.Телефон мије звониоод ранезоре. Сазнао сам од пријатеља,којису ме звали, да су разбијенастакла на једном српском омладинском клубу, као и да је бачен, неки,молотовљевкоктел, лошегквалитета, на зид једног клуба, у који сам имао прилике,често, да долазим са пријатељима.У медијима о томе није било ни помена. Интересоваломеје да ли штампапишео инцидентима који су се дешавали синоћ. Купио сам прво аутономашке новинеиу њимазатекаоследећитекст: Двадесетак неонацистаизазвало је синоћ инциденту Кино Сали Филозофског факултета,и уз шамаре, претње и добацивањаучесницимапокушалода прекинетрибину организовануповодом9. новембра, Међународногдана борбе против фашизма. Младићиобучениу црнејакне, ошишанидо главе,ишамаралису неколикоучесникатрибине,међукојимаје биои камерманкојије снимаотрибину запотребеорганизатора. Посебне претње упућене су учеснику трибине, шефу катедреза филозофијуФилозофскогфакултетадр МиленкуПеровићукогасуназвали „усташкомсвињом". Интересантно. Иза овог чланка дефинитивноје стајао једининовинар којије био присутанна поменутојтрибини, 45

сива еминенцијановинскеагенцијеБета. Током јутра телефонирали су ми многипријатељи који

сумизабринутоговорилио снимцимакојисеувеликоврте на појединимтелевизијама. Говорило се да је у тучама испред факултета и око Градилишта било много повређених,каоидаје једанмомакизбоденножем,скоронасмрт. Рачунар који сам имао на послу није имао приступ интернету,а натв-усе приказиваодеоснимкаинцидента, истргнутизконтекста,наравно. Одјутроссамдобионеколикопретњисмрћукојесе посебно нисуразликовале од оних наредногдана. „Пас који лаје не уједа", те кукавичке провокације ме уопште нису

дотицале. Након доручка звао меје телефоном иједан инспектор из БИА, захтевао да дођем на информативниразговор. Све лепше од лепшег. Вести које сам погледао,у паузиза доручак, нисуобепавале ништадобро. Владао је дух општехистерије.Било је питањесата, кадаће полицијадоћи по мене. „И градоначелницаНовог Сада, Маја Гојковић, која је непрекиднојкомуникацији са СУП, инсистирајућида, што преоткријупочиниоцеинцидента,осуђујеометањетрибине Фашистичкапретња. Она подсећада у Новом Саду никада није било таквихпојава теда их у корену треба осудитии сасећи, и захтева од полициједа хитносаопштирезултатеистраге, поштоје у телефонскомразговору од функционераСУП Нови Сад обавештенада знају идентитетпочинилаца. Гојковићеваинсистирада се штопрерасветлиидруги догађају комеје повређенимладићзадобио убоднурану у пределусрца, због чегамује животдоведену опасност. Оназахтевада починиоциштопре будуидентификовани и кажњени,јер нож забоден у срце несрећног младића, представља нож забодену срце самога града.Маја Гојковићнајоштријеосуђујеобадогађајаи позивасве Новосађанеда се укључеу акцијуискорењивањаоваквихпојава“. Згужваосам новинеи нервозносе врпољионастолици играјућисе са службеноммоторолом,кадје некозакуцао на прозор. Био је то М. познаники учесник синоћњегдогабаја. 46

—Девојка ме је звала, био је снимакјутрос на вестима. Тиијасе видимоу крупномплану на снимку. —Ишта кажуна вестима2

— Помињутвоје име и причајуо упаду неонацистана Филозофскифакултет. Ћутао сам. —Изгледада ће те ухапсити,диглису великубукуоко свега,мисмоимза све криви.Оптужујунаси за онемомке избодененожем,којису избоденина Градилишту. И даљесамћутаоиразмишљао. „Они на Градилиштусу избодениу навијачкојтучи, управоод странеекипе Перовићевогсина. Можда избодене младићеоптужеда су се сами изболи2У каквој то земљиживимо" Медијска кампањаје значи почела. „Не бојтесе браћоСрби,добробитинеће..."

Хкуж

Стварје дакле билазавршена,чекаосам на хапшење. Осећање које је само по себи лоше. Тежина у стомаку, тешкемисли,уопште,једна велика непријатност.Ишчекивање лоших дешавања је, иначе, јако чудан осећај. С једне стране желиш да се оно што ишчекујеш што брже одигра,а са друге,још би одлагао објекат свог ишчекивања. Дубоко замишљен потписиваосам реверсе, налогеи осталу папирологијукоју су ми радницидоносили.Размишљаосам колико ће органимареда требатида дођу до мене На нашуревноснуполицијунијесе моралодугочекати. Два намрштеналица упала су у просторију,док сам безвољно зуриоу монитор. —ГоранДавидовић 2! – упитао је један. Климнуо сам главом потврдно, иако сам у себи помислио „нисам онај кога тражите".

—Полиција!!!– чуосамузвик. Пречуосам представљањеи осталу куртоазијуполицајацау цивилу.Нисам ни погледаолегитимацијекоје су 47

ми показали већ сам удубљен у своје мисли пребирао претпоставкео могућојбудућностии досадном ислеђивању које ме чека. Билоје то класично,љубазно,привођењеорганавласти.Дозволилису мида одемдо шефа,да ми нађезамену, телефонирао сам шефу обезбеђења, безуспешно. Док сам одлазиода пронађемнекогада ме замени,срео сам колегу са посла и, на брзину, скинуо мој опасач. Копча опасача, са натписом„богти ип5"из Другогсветског рата, последњеје штомитребау оваквојситуацији.Са киселим осмехомК.је примиосмотаникаиш. —Држисе, брате – чуо сам његово храбрење иза леђа, док сам се журно враћао полицајцимау цивилу. У рукама је превртаомојопасач.„Богје с нама"... Изгледалоје, каода мојБогнијевишебиоса мном. Стресао сам се одте помисли. Пролазио сам кроз капију фирме праћен забринутим погледимаокупљенихрадника.Неки од њихсу помислили да је полицијату због њих,с обзиромда су, очигледно,у овојфирмикрађебилечесте. —Јел' то збогоне бушилицег– чуо сам питањеу полушапатуиз окупљенемасе, и сетио сам се да је стварно пре некидан из фирме несталаједна бушилица.Смех који ми је захватио лице није наишаона разумевање код органавласти. Ситуацијаочигледнонијебила за смејање. —Немојслучајнода покушашда бежиш– ироничноми је припретиополицајац. —Заштобихбежао –— чудиосамсе. Тада сам први пут помислиода се нештоврло гадно спрема. Посматрао сам инспектора који ми је то рекао и покушаваода на његовомлицудокучимшта уопштенамеравајуса мном Тај чудниинспекторје изгледаокао локални дрипци, такоје био и обучен.Меснато,тамно,округлолице и циничнецрнеочи,одавалису манире„човекасвиње". „за оне полицајцеиз могвремена кад га видишзнаш ко је. Ове данас,кад гавидишнезнашко је2 Тако мислишда ихимавише..."—одзвањало мије у глави. Доксамседаоу колазазвониомије мобилникојимиза 48

дивночудојош нисуодузели.Људису се забринутопитали зашто ме одвела полиција.Да бих смириоситуацијуи тензије, рекао сам да се не брину и да полицији требам због некогсведочења.Провидналаж, сама по себи, али боље нисаммогаода смислим. Ислеђивање је било ужасно досадно. Један инспектор мије рекаода двадесетњеговихколегарадина случају. Импресивно. —Штати мислишбре2 Па цео овај спратсе бави џумбусом са Филозофског — викао је на мене задригли инспектор. —Свето збогједногшамара – чудиосамсе. —Ма, какав шамар2 Имату крупнијихствари. Криминалциу Србији не треба да брину за своју егзистенцију,полицијанамје заузета политичкимхапшењи“ма. Једино ми није било јасно да ли је све ово полицијска грешка, која ће бити убрзо исправљена, или је почело иживљавањенадСрбимау Војводини 2 После „разговораглувих“,којисам водиоу главнојполицијској станици, такозваној „Краљевини“, одвезли су ме у другустаницугдесу требалида саставепрекршајну пријаву. Достадугосам чекао у ходнику,ваљда да инспектори добијудаље инструкције.Тада сам сазнао и за надимак који су ми пропагандисти,који себе називају „новинарима",тако подло смислили.Наиме,некосе сетиода би било јако добро, по њихову причу, да имам надимак „Фирер". Ни мање, ни више.Ни Војвода, ни Вожд,него„Фирер" ЛИЧНО. Не верујућида ће тај нонсенс,стварно, користитиу пропаганди,јако сам се изненадиокада сам чуо да тај надимак,увелико,читајупоредмогимена,насвимвестима. Застрашујућегнусно.Моћ медијаје изван сваког поимања. Језиво. Пошто нису имали ништапротив мене, полицајцису поднели само прекршајнупријаву. Спроведенсам кодсудијеза прекршаје,од странедва полицајца којису били патриотскиорјентисании чудилису се како неко може, као у Титово време, да одговара зато што је српски националиста2 49

Госпођасудиница,којаје била дежурнисудијаза прекршаје,чудила се, зашто се у пријави,којује поднела Прва полицијскастаницаиз Новог Сада, тако оштрозахтева најстрожијамера за ремећењејавног реда и мира– казна затворау трајањуод 30 дана.Очигледнода ова поштена госпођанијегледала вести,па нијенизнала каква се бура дигла против мене. Испричао сам јој о чему се, заправо, ради. Га госпођа је показала да, у овој земљи, још увек имаонихкојирадепозакону,а несамопоналозима. Кад сам дао изјаву на ходнику сам угледао Петакова. Погледаомеје плашљивои журноушаоу канцеларијусудијеобореногпогледа. За то време одигравала се изложба фотографија графитакоју је отварао НенадЧанак, главом ибрадом. На самомотварањубесноје викао: „Ја се неплашимда меубију,алићуихпуноповестиса собом. Наћи ћемо вас и затрећемо вас, да не буде неспоразума око тога.Не умемда будем жртва, нећуда будем жртва, и нећуда овај град буде жртва, да мој син буде жртва! Или ће их полицијапронаћи,или ћемоих ми пронаћи, али онинекажњенопроћинеће.Гдесу сада те малеуштве и зашто се не појаведа прекинуотварањеизложбе2" Све то пренемагањебило мије мрско,нарочитопитање „гдесу садада се појаведа прекинуотварањеизложбе7"Знаоје он врлодоброгдесмо. Што се мене тиче, био сам везан, у одећи у којој су ме покупили са посла. Седео сам у то време на клупи, окружен полицајцима,и чекао да ми судија за прекршаје одреди казну затвора од 30 дана коју је захтевао први

човекПрвеполицијскестаницеу НовомСаду. Разлог због когасе тражилаоволико висока казназа прекршајремећењајавногредаи мирабиоје тај да би се, наводно,спречилиинцидентина отварањуизложбекоју је отвараовођаЛСВ-а. Али, и да нијебилотако, не видим разлогзбогкогаби некопрекидаонебитнуизложбуу легалној организацијиЛСВ-а. Сва та манија гоњења и комплекс величине,којису с временана времеклепалигосподинаНешу,била су ми толико оперетска да су ме управо подсећали на кабаретске наступе италијанских фа50

шистау прошлом веку. Ненад Чанак није желео да „буде жртва,да његов син буде жртва", али зато је био спреман да иде до тога да други буду жртве, да туђа деца буду жртве. Госпођа која је радила, то вече, као судија за прекршаје, одговорно и законски је обављала свој посао. У складу са законом казнила ме је са 1000динара за ремећење јавног реда и мира. Сталожено сам саслушао њену пресудуи захвалио сам јој се на коректности. Било је још времена да одем до фирме. Ноћ је већ одавно пала. Опрезносам изашаона улицу,посматрајућида ли ме мождачека, нека кукавичка, сачекуша,али нијебило никога. На послу сам затекао пар другара са којима сам, до касноу ноћ, коментарисаоданашње и јучерашње догађаје. Купиосам пићеи нештохране и са колегамасе потпуно опустиопосле напорноги надасве стресногдана. Чинило се да се ситуацијаполако смирује.

жкк

По повратку кући сазнао сам детаље везане за долазак полицијеу мој стан, као и описивање приличнонеформалног претреса, који се одигравао док нисам био присутан.Срећом, моја кћерка није била ту, али породицами је била приличноузнемирена.Родитељи су ми причалида су полицајци били коректни, да једино нису претресали орман у коме су ствари моје кћерке и да им је, уопштено, било помало непријатношто су морали да обаве сам претрес. Питао сам се шта су заправо тражили: оружје или неки опасни пропагандниматеријал.Схватао сам то као доконост наше полиције, или притисак неког одозго да се, ипак, пронађе нешто што би ме могло оптуживати,као на примернеки материјалса потписомНационалногстроја. Било је већ сувише касно, ситни сати, пред зору, јако сам био уморан, али нисаммогаода спавам. Погледаосам

снимакРТС Дневника,којисамскинуоса интернета,и био згроженглупошћу,необавештеношћуи незнањем.Све се мења, али РТС не. Главни лик био имје баш црногорски 51

сепаратистаПеровић.Интервјуисалису га.Врлодетаљно је причао,шепуриосе пред камерама,образ му као ђон. Текови којигапуштајунаДневникунемајуобраза. Велики непријатељ ове државе, добио је простор за пљување, управо на државној телевизији. Иронија судбине,којајединоу Србијинеморадабудечудна. У Србији,одавноништанезачуђује.Ништаниједовољноненормално,и ништанеможеда изненади. На свим телевизијамасу брујали о дивљању неонациста.Приказивалисуснимакнакомеједанстудентисторије подижеруку према професору Перовићу што се окарактерисалокаофашистичко-нацистички поздрав. Нико,наравно,нијебио довољнообразованда схвати да се такав поздрав никад током историје није упућивао непријатељу. Нико нијежелео да објаснида је тај студентпоздрав десномрукомупутиоПеровићуиз бунта,јер је професор Перовићцеосрпскинародпроглашаваоза фашистички. Више нисам био тако сигуранда се ствари развијају на боље, идаје све готово. Следећидандонеоје јошжешћумедијскукампањунегошто је билајуче: „Лига социјалдемократа Војводине најоштријеје осудила упаднеонацистана антифашистичкутрибинуи позвала надлежнедржавнеорганеда ухапсепочиниоцеинцидента.Ометањеизношењадругачијегмишљењаи физичкомалтретирањеполитичкихнеистомишљеника у најгорем радикалскомманиру са почеткапротекледеценије,јасно показуједа Влада Србиједиректноохрабрује фашистичкегрупејер њиховадивљања у Војводини остају некажњена,а починиоцинаводнонеидентификовани, наводисе усаопштењулсв". Нисам ни сумњао да ће ЛСВ бити на висинисвог задатка.Ни случајносе нијемоглодеситида заобиђусвоје архи-непријатељерадикале. Напад који су усмерили према Влади,наговештаваоје да ће нас владинимедијитући још више, како би доказали да су „већи католици од папе", то јест, да су већи антифашистиод свих могућих „анти-анти"болесника. Тосеи десило. 52

„Влада Србије најоштријеосуђујеупаднеонацистана новосадскиФилозофски факултетна трибинуповодом обележавања Светског дана борбе протива фашизма, изјавиоје министар просвете и спорта Слободан Вуксановић. Онје, на конференцијиза новинаре после седнице Владе Србије, казаода ће у најкраћемроку битиухваћени починиоцијучерашњегхулиганскогнапада на трибину, којојје присуствовало око 50 посетилаца. Вуксановић је казаода ће сваки сличан испадубудућебитинајстроже санкционисани да надлежне службе неће дозволити размахивањетаквиххулиганскихпојава без обзира под којимамблемима тобудемотивисано". МинистарВуксановић,којије приликомизбораза градоначелникаБеоградадобиосамонеколикохиљадагласова, био је најмањепозванда буде „гласнарода".Да се кандидоваоЖика Обретковићдобио би, у милионском граду,петоструковишегласова. Жика О. могаоби, као такав, у нашојдржавида постанеминистаромладине,спортаи коцке.Са њим би, сигурно,боље прошлинего са овим рент-а-карполитичарем,каоштоје Вуксановић. МинистарпросветеВуксановић,којије мораода штити Универзитети просветукаотакву,осуђиваоје српскестудентеиомладинукојису се усудилида вербалнонападну учесникеполитичкеантисрпскетрибинена универзитету,гдеје забрањенополитичкоделовање. Он још прети најстрожимсанкционисањем.Јуначки, нема шта. Све ми је било јасно осим оног „да ће у најкраћемрокубитиухваћенипочиниоци“. Зарја нисамвећбио„ухваћен“.Илиможданисам кога,илишта,јошжелидаухватиовај„министар' 2 Остале владине„странчице"су биле још грђе,чинило се да нема краја небулознимсаопштењимасвих могућих странакаистранчица. Још једна владина странке, која има подршкутри одсто бирачкогтела, осетилаје, да требада доливауље на ватру: Српски покретобновеје саопштиода јучерашњинапад на оне који мисле другачије,у име идеја које су за последицуималемилионскежртвеи немерљиваразарања, 53

представљавеликуопасностза модернизацијуи напребдак Србије. „Захтевамода се хулиганиодмах приведу правди,какоби се упутилајасна и недвосмисленапорука да у модерноји европскојСрбијиза таквенема и никада нећебитиместа". Не знам на које хулиганесу мислили2Да ли на оне који пребијају,боду ножем и политички агитујуна факултету или на оне који су се вербалноуспротивилиагресивној кампањипротивсрпскогнарода2 Не дао Бог никоме да живи у таквој „модерној" Србији каквуби ови из СПО-а правили.У таквојСрбијиниза кога не би било места, осим мождаза чувеног„рукољупца", славногминистраспољнихпослова. Цеоданпровеосаму стану,пратећиса гађењемштасе дешава, и питајућисе докле ће трајати ово лудило Крај се нијеназирао.Колико сам био обавештенјош некису позиванина информативнеразговоре,штоје било и нормалНО. Око 16часова дошло је време да ија одем на информативниразговоркод инспектораБезбедоносноИнформативне Агенције.Тамо су ме културнопримили,штоје иначе њиховметоди опхођење.Док сам испијаосок и чекао, слушао сам најновијевести на БК на којимасам сазнао да је „Горан Давидовић-Фирер приведен и кажњен са 30дана затвора због ремећења јавног реда и мира... "

Само сам се погледао са службеником који ми је правио друштво и обојицасмо праснулиу смех. Алал вера на

информисању. Мој долазак код инспектора Безбедносно ИнформативнеАгенцијесе показао каототално губљење времена. Нико из БИА нијегарантоваобезбедностни менини мојој породици,а посебно меје изнервиралоштосу рекли да је та причазавршенаидаЋесве битиу реду.Ајде,то за безбедностда разумем,у Србијити нико не може гарантоватисигурностживотаи имовине,али штаје значилоово другогНеобавештеностобавештајацаилилицемерности скривањеправеистине.Све мије мирисалона најобичније блефирање. БИА нијебила баш „безбедоносна",а нијебила нешто ни „информисана".Једино ово „агенција“им је пасовало, 54

само, не знам, чему би то требало да служи2 А уз то и не

ради. Идућинеким пречицамакући, тражећинајмање прометнеуличице, праћен сам зачуђеним погледима појединихпролазникакојимасе мојелице чинилопознато.Био је то нарочитонепријатанспектакл. Вратиосам се у стан и озбиљно размишљаода се склоним,на нековреме,у некидругиград,кодпријатеља,док све ово не прође. Нерви су ми већ били на измаку због количинелажи у медијима.У међувременусе сазнало да нисам кажњен са 30 дана затвора штоје тражено и од стране новосадске полиције,већ са новчаном казном од 1000 динара.Го је довело до снажнихизливабеса код аутономаша,комунистаи анархиста. Прелиставаосамнеколикодневнихновинаневерујући коликибезобразлуки одсуствосваке части постојикод одређених особа: „Смисао трибинеје да упозорида и у нашемдруштву управопостојитадубинскаопасностод фашизацијешто се и доказало. Моја искустваговореда увек постојимогућност за инциденте, јер кад расправљате било које акутнетемеданашњегдруштва,можетеочекиватида ћетедирнутиу неки осињакзла, каже професор Миленко Перовић за Данас и наглашава да је трибина нормално приведенакрају ". Ако је трибина приведенакрају, и ако су одрадили свој део посла,на основучегацелаова ујдурма2Одговорсам покушаода докучим из изјаве славногпредседникаИВ АП Војводине: „Војводина је подручје на комеживи многонарода, где се службено говори шест језика, али је тачно и да је у главном граду Војводине победила радикална десница, такода оваквиинциденти,иакосу на првипогледјако изненађујући,ипак нису такоизненађујући.Крајњеје време да сви добронамерниљуди, који имајусвест о томе коликоје важно да се развија толеранцијана овом подручју предузмуактивнекораке и да се казни екстремизамрекао је за Данас председник Извршног већа АПВ Бојан Пајтић. —У томсмислу понашањетихљуди говорио томеда 55

нисмосамо зараженимржњом,којаје последицаратова с краја 20. века, већ ида држава не чинидовољно на едукацијинајмлађихи на кажњавањуоних који нису спремни на прихватањеразличитости – додаоје Пајтић". Значи, поента је била у препуцавањустранака, војвоБанске владе и радикала као најозбиљније опозиције у Војводини. Целу аферу, око инцидента на факултету, странке,као штосу ЛСВ и ДС, покушалесу да подметну СРС-у, дабиих, натајначин,компромитовали. Врло промућурно са њихове стране.

Председник Извршног Већа Војводине је управо онај којине прихватаразличитости.Неприхватање,да постоје они који другачије мисле, управо је одлика данашњег председникаИВ АПВи његове партије.

Целокупнагунгуласе прошириланаполитичкусценуу целојдржави. ПредседникБорис Тадић боравиоје у Израелу у оквиру своје председничкерадне посете. Мора да мује било јако непријатно.Скоро да сам визуелизовао сценукада објашњава Аријелу Шаронуштасе то дешава у Србији. Могаосам самода замислимњеговолицекад мује израелски председникнепријатнимтоном постављао још непријатнијапитањао бујању неонацизмау Србији. Јадни Борис,ово мубашнијетребало,и то башсад кадје гост код Шарона. Вероватно је био изван себе од беса. „Баш сам ја морао да будем председник лудим Србима" — мо-

тало се тада, сигурно,по његовојглави.

„ПредседникСрбије,Борис Тадић,је рекаода је речо догађају који је опасан и штетан по систем друштвених вредности,нарочитоза младегенерације.У годиникада цеосветпрославља 60годинапобеденадфашизмом,недопустивоје да се у Србији пропагира фашизам, навео је председникСрбије. Инцидентје штетани за националне интересе у тренуткукада Србија треба да покаже да је демократсказемља, предотпочињањепреговорао будућемстатусуКосова и Метохије". Интригантноразмишљање господинапредседника.Да лије могућеда ће насдиректнооптужитиза лошупозицију „тимаза губитакКосова", или како гаони називају„преговарачкогтима"2 Можда је госн. Председнику било бо56

ље да останеу Израелу негода се враћау земљу непокорних,чијије на његовогађењемораода будеполитички лидер. Ништа није било боље ни саопштење партије господина Председника: „Демократска странка најоштрије осуђујенападгрупенеонацистана Филозофскомфакултетуу Новом Саду приликомодржавања трибинекојом се обележавала годишњицаборбе против фашизма: Тај инцидентје озбиљно упозорење надлежнимдржавним органимаи свим институцијамачијаје одговорностда спречавају свако угрожавање људских и грађанских слобода, слободе универзитета и слободе изражавања".

Падоше ми на ум речи Освалда Шпенглера, како

„либерализами бољшевизамнисудве супротностимишљења и деловања, већ су примитивнии напредниоблик, почетаки крај истогпокрета". Дефинитивноје било тако. Само тако се моглообјаснити, скупљањеу јединствениантисрпскифронт:анархиста, комуниста,демократа,аутономашаи владинихстранака. Сви су они били у основи исти. Једне те исте народне штеточине. жухХ

На вестима су почели озбиљно да најављују кривичну пријаву.Новосадска полицијаје на конференцијиза шта-

мпујасноизнеластав да немаосноваза тако нешто,али, притисакодређенихстранакаилобија биоје превелики. Телефонирао сам свом најбољем пријатељу. Д.је помнопратио вести,такода смоизанализиралии прокоментарисали целу ситуацијуу којој смо се нашли. Неверица коју смо показивали била је довољна да нас обузме песимизам.Схватали смо да нашаСрбија коју смо изнадсвегаволели,тренутнотонеу најцрњитоталитаризам и психопатију. Знајући да ми полиција прислушкујетелефон шалили смо се, по ко зна који пут, на ту тему, поздрављајућисаркастичновреднебезбедњакеса„трећестранежице". Поновио сам идејуда одемо мало до Београда и одмо57

римоод овог медијскогидиотизма.Поштосам могаоочекивати,да ће неко од острашћенихимбецила,мождапокушати да ме убије или да насрне на чланове моје породице,било је мудро склонити се из града. Баш кад смо седоговаралио временуполаска,некоје зазвонио. Отвориосам врата и угледаонамргођенолицеједног од инспектораод јучерашњегдана, и јошједногнепознатог.Ушли су ћутке,без поздрава,чинимисе, невољнорадећисвојнезахвалнипосао.Поновопретрес. —Опет2– прозбориосам. —Опет! —одговориоје полицајац,гледајућипо соби, тражећипогледомнешто,ни сам не знајућиштазаправо тражи.Наравно,налогза претреснијенипотребан,каони први пут,транзиционадемократија,нема се временаза формалности. —Моратепоћиса нама—озбиљнимгласомобавештавао ме је инспектор са којим сам већ имао част да се упознам. —Да ли сам ухапшен —Свеће вамсе објаснитиустаници. Љубазно, нема шта. Кренуосам са њима, имајућинаивно поверењеу службеналица.„Ако не можешда верујеш полицији,коме можеш". Каконаивноје билото нашеповерење.Типичнасрпска наивност.ВеровањедатибратСрбиннећенаудити. Никад им вишенећуповеровати. „Никадавишекаоовценаклање!" Одведен сам у полицијскустаницуу којој сам већ провео неколикосати током јучерашњегдана. Значи, опет прича из почетка. Уста су ми била сува и било ми је мука дапонављампоновоиступричу,похиљадитипут,али кад се моранијетешко.Моглису себи и менида уштедетруд пада ме запосле у полицији. Излазећи из полицијскогаута кроз прозор видим како воде могпријатељаиз Чуруга. „Не могуда верујемда су и његаухапсили,знамда мује женатруднаи да је требаода иде са њом на ултразвук. Уместотогасада га воде везаног.Страшно.Нисамсе сећао да сам га видеосиноћи нисамвидеобило какву његовувезусадешавањиманафакултетуилииспредњега. 58

Заштоли су његапокупили2Да ли збогтогаштосе са мномчуо телефономданас, или су почелида купе насумице2"Тако размишљајућипратиосам погледомкако доводеновеи новеприведенемомкеод којихсам многепознавао. За то време,док сам започињаодосаднесате у полицији,стан ми је претресани трећи пут.Тада су ми покупили ирачунар. Трећи претресје био и званичан, са налогомистражног судије. Наложено је да се заплене сви рачунари идентификованихлица за која се сумњалода припадајуНационалномстроју.Овај путсу полицајципомнопретраживали сваки кутак.Двојицасу запаковали кућиштемограчунара којису запленили. Гледајућипортретесрпскихвеликана,позидовимамоје собе, полицајацје прелазиопогледомпреко Његоша, цара Душана...Дошавшидо урамљенеЉотићевефотографијезбуњено се замислио. —Јелово Никола Гесла2 –— упитаоје гласноразмишљаЈУЋИ. —Тесла, Гесла... — одговарао је мој отац, стојећи све време иза полицајаца. Јадни инспектори,уместо да се хватајуу коштацса криминалцима, дилеримадрогеи трговцимаљудима,стајали су у стануједногкласичногсиромашногприпадника средњесрпске класе и тражилинеонацистичкиматеријал, пропагандуи летке, или како је Нушићписаоу „Сумњивом лицу", „анти-династичке списе".

Мождаје, стварно,некињиховнадређениу томтренутку седео у својој канцеларијии размишљао како ће добитиунапређење,то јест „класу" због разбијањаопасне „међународненеонацистичкеорганизације". Некдлико инспектораје збуњено тражило по угловима, фијокамаи полицамабило какав инкримисаниматеријал. Невољно су претуралипо мојој скромнојбиблиотеци и међу мноштвом папира ископали „Завјештање Сте-

фана Немање"у издању„Крв и част".Запленилису мии печатлегалног,регистрованог удружењаграђана,то јест невладинеорганизације„Покретаза очувањесрпскекултуреитрадиције- Сноп". 59

ки

Седео сам на клупи у полицијскојстаниции спремао се на нови серијал психичкогмалтретирањакоји меје свака-

кочекао. Одговарањена несувислапитањаи слушањенеинтелигентнихразмишљањасе свакакомоглосматративеликимпсихо-малтретом. Овоје биомојдругисусретса овомстаницомполицијеу токудва дана.На зидуу холустаницедочекалису ме већ познатефотографијесрпскихполицајацакојису погинули у борби против шиптарских терориста на Косову. Гледајућилица тих српских хероја, који су дали своје животе за свето Косово, обузела ме је велика туга и саосећање. Њихове породицеостале су без храниоца,а држава за којусу ти људи положилисвоје главе,данас хапсииз наопакихразлога. Свакихполасатапристизалису идругиухапшени.Поздрављалисмо се и смешкалисе, покушавајућида добацивањимаи досеткамана рачунполиције,бар мало развеселимосебеидруге.Која,момаккогазнамнеколикогодинаувекје биоједанод највеселијиху друштву,и садасе смејао: —Шта2Зартинисиниодлазиокући —питаомеје. —Јесам, алиизгледада немогубез мене. —Тишина, без приче —љутио се полицајацкоји нас је чувао. —Заштонесмемода причамо,нисамја ухапшен,добровољно сам дошао — бунио се Која, увек спреман на расправу. Остали су се константносмешкали иако је све било мучно. Полицајцима ништаније било смешно, били су смртноозбиљни и то мије постало сумњиво. Није ми било јасно шта више желе од нас и то ме је унервозило. Нисам желеода се то приметипа сам направиопар геговапред присутнимухапшениммомцимакоји су стварномислили да мененисунипушталипослепрвогхапшења. —Момци,не могувам ништа—храбриосам младиће који су седелиблизу мене.У овој земљи је све могућеали ови момцикоје сам гледаона клупамапоред мене нису урадилиништачимебизаслужилихапшење. 60

Комешање међу полицајцима је било чудно. Нешто није

у реду,нештоће се догодити,али шта2 Вратахола лево од нас су се отворилаи угледаосам неколикомаскиранихљудиу црном.Билису наоружании почелису журнода улазе. На махсу засталии неко имје довикнуода пожуреса уласком. Ушло их је око двадесетак,ималису натписеПТЈ. У рукамасу држалидуге цеви. Моја прва помисао је била да су дошли са неке вежбе да раздужеопрему. Гледао сам их процењујућињихову опрему и оружје. Ни на крај памети ми није било да су ту управозбогнас.Нисамстигаонида се осмехнема њихово оружјеје већ било упереноу мојелице. За тиличас смобилинаподу,лежимо,везујунас... —Руке налеђа!!!– вичу... Непријатнаситуација,збогчега све овог Пролаземисликеусташкихклањадок ми навлачекапупрекоглаве.Не, немогуће,не могунас побити,иманас превише...Али шта,дођавола,хоћеод нас2У секундими пролазеразне мисли кроз главу и схватамда је све ово представа.Ухапсили су оне који су, уствари, били већ ухапшени, Каква јадна фарса, какав цинични перформанс. Хапшењеу полицијскојстаници,нас којисмо већ били ухапшени,можесе сматратисамокиднаповањем. Лежаосам на земљи обузетмислимаи питањимашта, заправо,желе од нас и штакојиђаво чекамог Вероватно желеовода забележезбогновинара. Дакле,чекајусе камере.Холивудскиспектаклза стране газде и за „сиротињу рају". Чега се паметан стиди бу-

дала се поноси.Уместо да заташкајуову класичнузлоупотребуслужбеногположаја,оружјаи силе, они ће да нассликају. Размишљам ко би могаода стоји иза овога2 Јочић, Тадић,Раде Булатовић...Падами на ум и Љајић,али зашто башонг2 Дижуме са земље и држеда стојиму некомидиотском положају.Назирем по обрисимасветлости да остали клече. Неко испредмене пада,засипајуга псовкамаи ударцима. 61

Иначе, у свету постоји тенденцијаборбе против теро-

ризмапаје и ова Владаушлау ту глобалнуборбупротив тероризма. Код нас „опасних терориста", међутим, нису

пронашли ни грицкалицуза нокте, ни најобичнији перорез. Можда смо мибилијош опаснијијер смо ненаоружани

кренулинаоваквусилу. Касније се чуло да су блокирали град и упали у неколико новосадскихкафана изазивајућикод присутногнарода згранутости забринутост.Са маскама на лицу и полицијскимпсимашпарталису по кафићима. Многису помислилида се нешто многозначајнодесило, и да је због тогазапочела акција„Сабља другидео". Они којису се распитиваликод полицајацакојинисубили маскирани, посматрајућиса стране ову чудну акцију добијалису скоро мистичниодговор:„Граже неонацисте'! Највеселијеје било у буџетнијимлокалима, које су њиховивласнициу страхузатварали,мислећидаје ђаво однеошалуи да је у питањунекашираборбапротивкриминала. „Сиренесу паралеградомцеленоћи"'писаћебеоградске и новосадскеновиненаредногдана.„Токомцелоноћне полицијскеблокадеНовогаСада,ухапшенадесеторица а идентификованајош четворица чланова Националногстроја ... " Сви, ти, њиховиџипови,панцири,пушкеи униформе, скупосу плаћени.Од уста нашедеце су отималида би модерним„сејменима"обезбедилисвупотребнуопрему. За борбупротивтероризма2Не...За борбупротивсопственогнарода. Српскапушкауперенау голорукесрпске сужње. Ко год није потпуно„оперисан“од срамоте, дубоко се застидеоте вечери.

Истина и Правда у ланцима „Новосадски СУП саопштиоје јуче даје од 10мла-дића

којеје жандармеријапрексиноћухапсилау Новом Саду, бог насилничкогпонашања током трибинепосвећене борбипротивфашизма,деветзадржаноу притвору.Они ће остати у притвору најдуже 48 часова због основане сумње да су починили кривично дело изазивања националне, верске и расне мржње, раздора и нетрпељивости“.

Везан за сто, стрпљиво сам чекао да ми скину црну капу са главе. Гласови који су допирали до мене говорилису ми да се у ходникудешавају чудне ствари. Инспектори у цивилу и људи из ПТЈ-а имали су жучну расправу. Ситуација није била нимало наивна. Псовање, викање илупастолицастварали су злу атмосферу. „Ваљдасе нећемеђусобнопоубијати2"Нисамсхватао разлогсвега тога. Нервоза је била велика и са једне и са другестране. Касније се испоставило да је свађа избила збогнервозе жандармерије која је невољно радила овај посаои због збуњеностиинспекторапојавомжандармераца. Наконизвесногвременабиосам ослобођенцрнекапе. Првоштосам угледао билаје огромнахрпафотографијаи разноразногштампаногматеријаланастолуиспредмене. Испоставилосе да то немавезеса нашимслучајем,већсу меувелиу првуслободну канцеларију. Застоломје седеонекимлађиинспектор. – Лепо сте ово извели, онако баш по закону— рекао саммуосмехујућисе. Он је само слегнуо раменима. Видело се да му није правоида са свимовимнеманикаквевезе. Тражиосам да ми одвежерукеда бих могаода узмем марамицу из џепа,јерсамбиопрехлађен. 65

Тада је настаопроблемса лисицама.Поштосу ови иа ПТЈ-а, заборавилина мојимрукамасвоје лисице,за који инспектори у „Краљевини“ нису имали кључ, инспектој

којимеје чувао мораоје, да би ми ослободиоруке,да са бавиобијањем. То је потрајалодоста дуго.Довољно да сазнам даје нај ређење, за акцијуПТЈ-а, стигло из Београдаи да су сви и! новосадскеполицијебили изненађенитом чудномакци! ЈОМ. Пошто нисам имао адвокатадали су ми браниоцапв службенојдужности.Иако сам носиоса собом неколика визит карти, које сам јуче добио од пријатеља, у случајђ да ми затребаадвокат,нисамјош желео никогада анга жујем. Док смо чекали да ми стигнеадвокат време сам пре водио у ћаскању са инспектором који ме је чувао. Он ја студираосвојевременоисторијупа смо ималио чему де причамо.То му није сметало да ми тркељишепо новча' никуи чита пажљивосваку цедуљу,визиткуи фискалну рачункојисе тузатекао. Био сам страховитожедан.Изашлису ми у сусретпб томпитањуи донеличашуустајалеводечесмуше.У кан целаријује после сат-два ушла лепа млада дама коју с) мипредставиликаомогбраниоцапослужбенојдужности, Обавиосамразговоркојимеје следоваоисазнаоноведе таље. Приличносам се орасположиокадсам схватиоза шт, ме оптужују.Смејурија. Верска, националнаи расна мрж ња!2Какодане... Нисаммогаода схватим,какве везе има цеоинциден! са тим фамозним чланом Кривичног закона2 Пролазећј крозходнике,на моментесам чуо познатегласове,бил! су то неки моји другови,који су водили жив дијалогса ин спекторима.Некакомисечинилодаје тензијаспласла. Одвели су ме у другуканцеларијуи упознаосам се с! још млађихинспектора.Њима сам требао у присуствубра ниоцада дам званичнуизјаву. Прича коју сам понавља« већ седмиили осми путтолико ми је досадила и толик! самбиоуморанда вишенисамбиосигурану некедетаље Био самјезиво прехлађенијако ми се спавало. 66

Српске младиће патриоте,водили су ходником као ппаснезвери. Могао сам јасно да чујем њихове кораке јер "у пролазили поред канцеларијеу којој сам саслушаван. 'наосам да ће ми одредитиполицијскипритвори једва самчекаода ме одведуда се људски испавам.Вишени„амскриваосвој бес такода је инспектормораовишепу'а дамеопомиње. Све је, још више,погоршаодолазак заменицеокружног |изногтужиоца.То је била једна стара госпођа,пред пен'ијом,која „као да је пала са Марса". Није била Српкиња и малојује цеоовајслучај иритирао. —Да ли се ви залажетеза уједињењесвихсрпскихземаља2—питалаје, читајућинештоиз својих папира. —Да, наравно,којисе то Србин не залаже за тог —одгонориосампомалопркосно. —Да ли сте знали да у Сали Филозофског факултета имаи припадникадругихнационалности 72 —Претпостављам да их је било, али било их је и међу онимакојису ухапшенизбогнаводногупадана ту трибину.

Стара госпођаје била бесна. Ништа јој се то није укла-

нало у њене предрасуде.Жалила се на задимљеност просторије.Нервиралоје што давање изјаве дуго траје. (метала јој је музика неких скинхедс бендова коју су попицајципуштали,преслушавајући некизаплењенидиск. На крају се госпођа, заменик тужиоца. посвађала и са инспекторима којису, у некуруку,интимнобилиуз ухапшенесрпскепатриоте. Моја адвокатица се шармантноосмехивала дајући ми дознањада су реченицекојеизговарам,овакоболестан, ипаксмисленеи добре. Испитивањеми је толико досадило да сам, одговарајући, мењао интонацијугласа, па сам,чак,почеоида вичем. Осталиухапшени,српскиомладинци,нисуништабоље пролазилиса несувислим испитивањем. Питања су била пезбројнаи глупа, инспектори нервозни јер их је чекало многопосла.Њиховишефовису ихпоприличнопритискапи,аони са врха,којисуизакувалисве ово, притискалису њиховешефове.Тако се све претваралоу зачараникруг. Све је то понекад стварало трагикомичне ситуације. 67

У канцеларијидо менеодиграваосе следећидијалог:

—Дали сичланорганизацијеКрв ичаст2 —Не. —Јесу ли Крв и Част десничарскаорганизација 7 —Не знам. — Реци ми, онда, које су то десничарске организације коједелујуу НовомСадуиоколини —Не знам —–приличнонезаинтересованоје одговорас ухапшенимладић. —Како не знаш,ајде да ти помогнем:јел' Студентска десница —Па, ваљда, ако се већ тако зову. —Затим,имашОбраз,јел' тако —Јесте ионису некидесничари. —Ето,садсамти помогао,ајде,сад мало,тисам7 —Штасам —Одговарај– продераосе иследник. —Штадаодговарам 72 —које сујош десничарскеорганизације 2 Ухапшенимомак га је, сигурансам, бледо погледао/ помало ироничнопрозборио: —Српска Радикална Странка. Иследникје, чуло се, бациооловку на сто. —Јел' тито менезезаш7 —Овај нијенормалан– викаоје бесан,а другииследни кусе смејао. —А шта је Национални строј Каква су они организа ција72 —Не знам, ваљда српска. —Како српска —Националнасрпска. —Аоно „Строј“. —Па ваљдавишељуди у строју72! Иследникје бесно лупио шакама по столу и на крају закључио: – Е ,па да онда и тебе постројимо,заједно са овима на Клиси.Добићешполицијскипритвордок се мало не при сетишкоје свеутомНационалномстроју. На другом крају ходника доводили су још једног мла 68

дића,уморногод силногиспитивања.Чекалису гаодморни,свежиинспектори,којисутекстигли. —Далисити у Националномстроју2 —Нисам. – Одкада сиу Националномстроју2 —Рекао сам да нисаму НационалномСтроју! —Да ли си био на трибини у кино Сали Филозофског фракултета72 —Јесам. —Заштосибиотамо —Из радозналости. Други инспектор уноси се ухапшеном у лице, глумећи унакрсноиспитивање. —Које удариошамарПетакову2 —Незнам. —– Каконезнаш,зар нисибиоу Сали —Био сам. —– Па какоонданисивидео7 ~Нисамја дошао то да гледам. За то времедок је тек почињаломалтретирањеновоухапшенихја сам, Богу хвала, завршаваоса потписивањемкопијамојезваничнеизјавеу полицији.Доводилису новеухапшене,пролазиосам ходникоми чуо како један инспекторговори: —ШтеташтоТито нијежив, све би он вас по кратком поступку,илинаГолиоток! Згађеноним што сам чуо застао сам да видимлице тог полицајцакојипризивазлогласнинадимакВеликогСрбождера– Броза. Поглед намсе сусрео, простосударио. Нечовечноцрнеочи, тог неотесаногжбира,из којихје избијиланепатворенамржња,подсетилису ме на сва могућа ' тратиштана којима су такви, као он, убијали овакве као штосамја. Након тога одвели су ме до фотографа, где су направилипар фотографијаза картотекуи узели отиске прстију.Било мије јако забавно док су ми узимали отиске компјутерски и сликалиме са некомскаламеријом.Судећипо овој новој технологијиускороћемо ући у извикану | вропскуунију.Срећом нисуми узималиДНК да би утврдилида ли сам случајнобацаооне опаснеплавелетке на 69

факултету,такода су коначнозавршилиса мномза сад; Могаосам да идемда одморим. Одређен мије полицијскипритвору трајањуод 48 сату Давање изјава осталих потрајалоје до касноу ноћ. Напољу су чекали „лешинариса камерама" који су пе чели пратити полицијско возило, познатије као „Мари ца", све до капијезатвора на Клиси. Кад смо прошликро капијезатвора,једна новинарскаекипа се и даље ниј заустављала.Ишлису упорноза намаи расправљалис са чуваримаод којих су тражилида направе неколик снимакаунутарзатвора.Буниосам се збогтога,али ми] чуваррекаода надзорниксвакакото нећедозволити. Процедура коју сам прошао, као нови становник ово окружногзатвора,билаје уобичајенаи ни по чему миса имаоповлашћенили лошијитретману односуна остал Претресансам до голе коже,стварису ми одузете,пер! ле, каиши канапиодјакне такође. Са ћебадима под мишком, тешко вукући ноге, са ципе

лама без пертли, ушао сам у собу 20. Поноћ је, одавне

прошла.У собије биломрачноизагушљиво.Показанми | слободанкреветна којисамсео и погледаооко себе. Пе лакосу се очинавикаваленаполумрак.Пребројаосампе торицу притвореника.Један од њих је страховито бучн хркао. Мој долазакје разбудиооногизнад њега.Упознал смо се. Понудио сам му цигарету,што је пробудило јо! једног. Испитивачки су зурили у мене док ме нису пре познали.Са телевизије,какосу рекли. —Изгледаоси нам,нателевизији,каода имашдва ме тра – чудиосе један од њих. —Могуће...камераукрупњава—одговориосам. Далије то биломојихпетнаестминутапопуларностип Ворхолуг7 Не бих рекао.Афера Националнистројтек је почиње ла.

70

Репресивнемере према некримогенимсрпским млади-

ћима,биле су главна вест у свим домаћиммедијима.У вестимаевропскихисветских извештача,овидогађајису билиприврху.Све водећетелевизијеод СКММ, ВВС до СВ5 бавилесу се овим случај. Спонтани протест 35-40 младића, називан је „упадом неонацистичкегрупе".Вербалнисукоб називанје „насиљем над учесницимаантифашистичкетрибине".Отпор антисрпскојтрибининазиванје „дивљањем неонациста". Долазакстуденатана свој сопственифакултет називанје „упадом“.

Поред менеухапшеноје 20 младића, штоје значило да,

илинисумоглиидентификоватиостале,илису схватили данемајугдеда нассместе,илисузадовољиликвотукоја имје наређеназа хапшење,или... Вероватноје било од свегапомало... Била је то стравична неправда,нажалостприличноуопичајена,у нашојземљи.Доброје штоје тако,бољеје што смо гоњенина правди Бога него да смо стварно нешто грешили. Власти су се грчевитотрудиледа репресијуобјасне законскиммерама.Код делајавности имје то, вероватно,и полазилозаруком. Кривичнодело које су нам покушавалиставитина терет,уопштесе нијенидесило.То, очигледно,нијебио довољанразлогда их спречида покренукривичнипоступак. Прво јутро у затвору ми је протекло у бољем упознавањуса људима са којимасам затворен.На неки начин сам био пријатно изненађен љубазношћу са којом су ме дочекали. Стално су ме нуткалиса храном,пићем,објашњавали свештоје потребнода знамо кућномредуиосталимстварима.На столу ме је, после доручка, чекала новосадска и пеоградскаштампа.Свеже вести, с обзиромда од јучерашњегдананисамгледаоТВ. Схватио сам да је кључнуулогу у самом почеткумедијскекампање одиграо новинар Бете и председник Не71

зависногдруштва новинараВојводине. Било је простоне“| вероватно да је цела лавина лажи, подметања и медија ских наклапања потицалаод јединог новинаракојије бид очевидацинцидента.

„Независно друштво новинара Војводине упозора= ва да ово није прво нацистичкооргијањеу главном граду. Војводине у последњихдесетак година,већ да организам цијеовог типавећ дуже време делују на овим просторим и спроводе терор над грађанима,посебно онима који с“ отворени критичари српског национализмаи ратног пус" тошењакојеје он произвео. И поред тога,нико од неона“ цистадо сада није одговарао,нитије било који надлежни државни орган на адекватан начин реаговао на њихова „активности“. НДНВ упозорава да већинамедија, по пра. вилу, проблеме ове врсте игнорише или их третира на неодговарајућиначин представљајућиих као изолован инцидентгрупеизгредника,не доводећи овакве догађаје у везу са друштвеним контекстом,политичком конфигу“ рацијом и последицама прохујалих ратова. "

Ово није било једино саопштење НДНВ-а. Председник НДНВ-а у новом саопштењу поздравио је хапшење при падника неонацистичке организацијеНационални строј похвалио извештавање медија и позвао власти да забра: ни све организацијекоје делују у Србији на нацистичким принципима. „НДНВ је апеловало на колегеда наставе притисак на државне органеда, по угледуна развијене европске зем ље, забране све групе организоване на нацистичком принципу крвии тла. "'

На које је то групе мислио овај вешти манипулатор и пропагандиста,којије себе сматрао новинарем,остало је незабележено. Деканка Марија Клеут давала је, такође, доста чудне изјавеза новине,мождастрахујућида неко не потегнепи тање њеногангажовањаза пара-политичкуАФАНС.

Знајућида је нападнајбољаодбрана,изјавила је „како још није добила податке од истражног судије али да ће дисциплински поступак против студената који су учествовалиуинциденту битисвакако покретнут". На који начин је мислила то да изведе, остала је не72

познаница.Вештоје избегавалада одговорина многапитања,али, није престајалада прозива српске националисте. ДеканкаФилозофског факултета којаје била одговорна за срамотно нарушавање Аутономије Универзитета, и која је дубоко забраздила у политику, дозвољавањем агитацијеједне политичке партијена факултету, усудила седа прозива и нападаоне који су бранили свој факултет и свој град.Њује, на неки начин,на положај деканице поставио Ненад Чанак, кад је био председникСавета Новосадскогуниверзитета.Она је збогтогабила почаснигост нафамозној трибини. Нијејој сметало да заједноса члановима АФАНС-а промовишеједну политичку партију,иако је то био флагрангтни пример нарушавања Аутономије Универзитета, безобразноибезобзирнокршењеЗаконао Универзитету. „Код нас легално као студентскаорганизацијапостоји Студентскадесница, а ако постојии Образ ијош некедруге,ондаделују илегално.На Универзитетује забрањено организовано политичко деловање"— објашњавала је Клеуткановинариманаконинцидента. Наравно, није објаснила како то да је политичкатрибинанелегалнеорганизације,нашламестоуправонањеном сфракултету. Није објаснила ки полицијске прогонестуденатасвогфакултетазбогдругачијегмишљења. Зашто би некогто требало да чуди кад је деканицаМаријаКлеут вршилапрогонеполитичкихнеистомишљеникаи на самомфакултету,многораније,кадје суспендовала Студентскудесницуи онемогућавалајој рад на више начина. Све је смрдело на прогонепо националноји верској припадностијер је једномодбилаи на некиначинзабранила православном свештеникуда се појави на трибини Студентскедеснице,док је са великомпочашћуугошћен јеврејскирабинсамо неколикодана касније. Свегаовогасамсе присећаоу својојпритвореничкој собици,верујућида таква деканица није постојала ни у најцрњемједнопартијскомтоталитаризму.

73

хкх

По истеку полицијскогпритвора након два дана, изведен сам из собе да бих био одведен код истражногсудије

збогдавања изјаве. Прво су ме са још десетакокривљених одвели у „Краљевину", ко зна због чега. Тамо сам под

високом температуромстајао уз зид, док ме касније нису везали за некиорман па сам могаоида седимштоје за ме-

небилоолакшавајуће. Седео сам дуго сам у тој канцеларијии везан за орман размишљаоо могућимдаљим сулудимпоступцимаоргана репресијеи правосуђа. Пар пута су улазили неки инспектори и само ме ћутке загледали. Вероватно су желели да уживо виде човека због чијих се речи иједног шамара диглатолика сила. Извели су ме напоље на ходник након отприлике сат времена. Поново понижавајућегледање у зид. Поред мене су пролазили многидругиухапшени.Драго ми је било кад сам видео нека позната лица људи који су са мном хапшени.Нарочито, кад су ми потврдилида нисуфизички малтретираниприликомсаслушавања иу притвору. После отприлике два сата изведени смо из зграде „Краљевине“.

Више нисмо били везани, ваљда су закљу-

чили да је то непотребно.На улазу сам видео камермана, претпостављамРТС-а, којисе спремаода нас сними. Пошто сам данима целокупној домаћој и светској јавности био представљан са пуним именом и презименом

било је касно да чувам своју давно изгубљенуанонимност. Ипак, схватио сам да се многи који су са мном требали да буду изведени, не налазе на снимку који је постао

познат.Збогтогасам прекриолицејакном.Мој примерсу следили иостали. Биоје то на некиначиннашпротест. У Суд су требалида нас уведу на стражњиулаз због буљука новинара који су како се претпостављало требали да чекају испред главног. Новинари су служећи се логиком чекали баш на стражњем улазу а не на главном. Возач „Марице“у којој су ме возили је нагло окренуо назад тако да сам скоро пао са седишта. Новинари су трчали за нама бесни што је направљен овај лукави маневар возача. 74

Трком смо утрчали у Окружнисуд, сада су већ сви ималијакне преко главе.Они којису требали да се сраме себе исвојихпоступакасвакако нисмобили ми.

Нековремесу насдржалиуза зиду ходникуОкружног суда.То је потрајалопоприличнои било мије јако тешко да стојим онако болестан. Био сам непријатноизненађен кад сам сазнао да је дежурниистражнисудија отац девојчице која иде заједно са мојом кћерком у исти вртић. када је прошао поред мене правио сам се да га не видим. „Зарје могућедаће ме онислеђивати72 Правнизаступнициухапшенихсу полако пристизали. Мој отацје ангажоваојошједногадвоката. То је био паметан потезјер се она шармантнаадвокатицаповукла са случаја, ваљда из страха. Више нисам могао да стојим и било ми је досадно да гледам у зид па сам скоро слободно почео да комуницирамса онима који су ми били најближи.Жестоко су ме опомињали због тога, па је у једном тренутку све било на ивициинцидента.Сместилису нас затим у неке кавезе,гдесмоседелиилистајали. Имао сам језиво повишенутемпературујер сам одавно вукао прехладу која се у притвору погоршала. Ипак, расположење ми је било сјајно. Довикивали смо се и храбрили,иако су нас полицајцисталноупозоравалида тоне чинимо. Саветоваосам све, које сам могао,да говореистинуи да се спреме на боравак у притвору, који неће бити кратак. Новом адвокату сам објасниоо чему се ради у нашем прљавом политичкомслучају али сам се углавномраспитиваоо својима код куће и о стању у коме се налазе. Прилично ме забрињавало да ли ће бити неке сулуде одмазде према члановима моје породице или којекаквих глупостии гнусобана које су спремнианархисти,аутономашиилицрногорскизеленаши. Истражни судија је, наравно, свима који смо билиутој првој групи,одредио притвор након саслушања. Шта ће човек, тако мује било наређено.Све је трајалосатимаи било набијенотаквом глупошћукаква се не среће ниу најбољимделимаДушанаКовачевића. Доста питања се односило на конфекцију, што је био 75

безобразлук.Не знам каквеимавезе које каквујакнуносиог Сећао сам се да су и многиАфансовциносилиисте јакне као иухапшени.Једно од питања је било и зашто сам ја био обучен онако те вечери, на шта сам посебнопобеснео, јер не можемо сви да имамо толико новца да купимофенси одело као истражнисудија. Тужилацје ваљда хтео да докаже како смо билиједнообразно обучени штоједноставно није било тачно. После су хтелида докажукако смо сви билиу црноми још којекаквеподметачкеглупости. —Каквесте ви ималисукоберанијеса овимаизАфанса2—питаомеје судија. —Билесутообичневербалнечарке,називалису менацистом– одговориосам. —Заштосу вастако називали —Тобисте моралињихда питате. —ПитамВас. —Зову ме тако из истог разлога из ког премијераКоштуницузову клерофашистом. —ПуститеВисадто. —Какода пустимг2 То је суштина. Наравнода је то била суштина,желеосам да објасним да вођа Афанс-а не спада у нормално чељаде па се друкчије не могуни објаснитиетикетекоје он лепи. Овај део саслушања,из разлогакојесамоистражнисудијазна, није ушаоу записник. Лакнуломије када се сво то мучењезавршило.Скоро да нисаммогаода гледам,све ми се мутило,и постајало мије хладно. По изласку из суда, за дивно чудо, није више билокамерманаифото репортера. Родбинаухапшенихраспоредиласе дуж улице да би макар натренутакмогла видетисвоје најближе.Све је изгледалотужно.Дан се био одавнозавршиои паоје мрак. До затворасам се возио са ухапшенимдругом.Ђ. је био шаљивџија. —Поново се возимо заједно. —Враћамо се кући – алудирао сам на затвор, као наш НОВИ ДОМ. Испитивали смо се међусобно штаје било код истражног,ко је све ухапшен,ко је „у бекству"и слично.Сазнао 76

самда суљудимаупадалиу станове,да је полицијадобила упуствода смо опаснии наоружани.Ималису наређењеда пуцају...ида убију,акотреба. —Изгледада никонећебитипуштен- говориомије Ђ. —Ништа,барћемосе одморитиод целеове хајке. —Оне нинџесу могледа нас одведу на Фрушкугоруида нам пуцајуу леђа. —Тотибашиније некашала. — Не би то било први пут, после нам само ставе неко

оружјеу шаке и све прође као „пружањеотпораопасне терористичке групе". —Без обзира на све, са шалом или озбиљно, чинило ми

се да смо у притворусви многобезбеднијинегода смо напољу,натакозванојслободи.„Боље живунутра,негомртав напољу",гласилаје још једна затвореничкамудрост којусам усвојио. Кад сам се вратиоу собусви су дремали.Нереду соби је биоприличан,једанпритвореникје, мислећидаћуја бити пребачену другусобу, заузео мој креветјер се налазио надобром месту. —Значи„Политички“,остајешса нама“–—извириваоје исподпокривачаједан од цимера._ —Да,дружићемосе малодуженегоштосмоочекивали —одговориосам прихватиосе штампекојаје стајала на столу. Притворениккојије замениосвој лежајза мој, враћаоје разочараносвојествари. Улазак чувараучиниоје да се притвореници сви каоједанразбудеи стануу редза вечеру.„Мораћусе навићина ово скакање" —помислио сам док су ме чувари бледо гле-

дали. Шамар, којије добио један од притвореникаиспредмене, јер се неправилно обратио командиру,подсетио ме је да овдеипакнисамнаодмору. Прешаосам погледомјошједномсудскесписекојесам добио и латио се штампе. На улазу је избила нека свађа збогвишкахлебакојису нашојсоби ускратили. Наставиосам са читањемновина,не обазирућисе на гужвукоја се стварала наулазу: Новосадска полицијанајавилаје прекршајнупријаву и 77

против организаторатрибинеи концертана Филозофском факултетуи Градилишту,јер нису полицијипријавили скуп. Ово меје приличнонасмејало.Наравнода нећеподнети никакву пријаву. Зна се ко је АФАНСи ко их, уствари. штити,а каотаквимогуда радештаимје воља. Само будала може да поверуједа је закон у овој држави једнак за све. Ми смо били живи примерда Закон и Устав у овој држави не представљајуништавише од хрпе безвредног папира. Осећао сам се катастрофало лоше, тако сам и изгледао,температурамеје тресла,имаосамгрозницу. —Ти битребаосутрада се пријавишкодлекара—саветовао меје Р. забринутослушајућикако снажнокашљем и гледајућикакоизгледам. — Пријавићусе, наравно— одговараосам му док сам узимаоцедуљекојесустајалекодтелевизора. На телевизијисе тада приказиваоснимак довођења могпријатељаи његовогбратау Суд, истражномсудијина ноге. Д. је био типичанпримервојвођанскогдобричинекоји „кад га вешајусам понесе конопац".Кад сам га видео док гаводе, заједно са братом,онако везаног,али насмејаног, било мије јасно да су ови дрипци,којинамово раде,потпуноизгубилиразум. жтх

Данису брзо пролазили.У притворусам се налазио већ

вишеод месецдана и доста тешко ми је падало то што нисмо више подржаниод стране српскихорганизација. Изгледада нису схватали да ово што се нама дешава ускоро чека сваког поштеногСрбина. Ови који су нам сместилисве ово неће правитиразлику измеђусрпских патриота,ионакосмоиммисвиисти. У штамписам читаода на факултетуне могуда направе дисциплинскукомисијукојаби суспендоваластуденте који су били противнициантисрпскетрибине. Нису могли наћидовољнољигавогпрофесорана катедриза историју 78

којибиушаоу туитаквукомисију. Како сам читао Студентска десница се поприлично оградилаод свега,штоје од њихбило помалокукавички. Међутим,каснијесу се иони мало охрабрили. Како су некиод њихговорилио инцидентуод деветог новембра:тогдана је на факултетудошло до блиског сусрета два пола екстремизма-десног,који су оличавали припаднициНационалногстроја и, ништа бољег, левог, у појавномобликуАнтифашистичкеакције.Свако од њих добио је како су рекли ови „студенто-десничари", оно што је заслужио: стројевци хапшење а организатори шамаре. Ни речи о нарушавању аутономије Универзитета, ни речио репресијинадстудентиматогистогУниверзитета. Пре многогодина,управо ја сам био један од оснивача Студентскедесницеиједан од чланова Извршногодбора. Имао сам амбициозне планове са том организацијом, наивно планирајући да је проширим и ван Новосадског универзитета.Достасам трибинаорганизоваоилибио на њимамодератор,мада сам каснијевише радиоса Савезомстудената. Билесу то трибинеу амфитеатруФилозофскогфакултета са и до 300-400 посетилаца.Никад није избио ни најмањиинцидент,и то несамозбогагилногобезбеђењакоје смоувекималиизредовасрпскихпатриота. Злобници би рекли да се данас више исплати разбијање непријатељских,негоорганизацијавластитихтрибина.Можда су такви лајавциибили у праву. Нисусве организацијебиле кукавичкеу односупрема дешавањима на факултету. Још увек мије било у сећању храбро саопштење Покрета Образ: Отачаствени Покрет „Образ" захтева хитно ослобађање ухапшених српских младића и применуједнаких аршина на све држављане нашеземље без обзирана њиховополитичкоопредељење - наводилосе у саопштењуовогпокрета.Драконскеи потпуноједностранемере репресије представљајуопасан правни преседан који може имати несагледивепоследицепо правну сигурности уставом загарантоване слободеи праваграђана. Нисам веровао,да ће мала организација,попутОбра79

за сметида се огласиоваквомодбраномнас прокажених „опаснихсрпскихекстремиста".Посебнозбогтогаштоје и њима самима над главом висила опасностзабране и сваке друге репресије.Обзиром на дужу политичку неактивност, Покрет Образ се на овај начин поново дигао из мртвих. Познавао сам, покојног,НебојшуКрстића,некадашњег ПредседникаОбраза.Негде2001.годинесам муи организовао први јавни скуп у Новом Саду. Нисам био симпатизерОбразаа камоличлан,али мије тодонелоепитетњиховогчовеканадужевреме. Имаосамдостанеслагањаса програмоми деловањем Образа,али, сматраосам да све српскепатриотскеорганизацијетреба да се држезаједно,бар онда кадна нас кидишузаједничкисрпскинепријатељи. На некиначинморалосе одатипризнањеза националну солидарносткоју су испољилиљуди из Образ-а овим изнадсвегахрабримсаопштењем.Ми ухапшени,као и наше породицеим то никад нећемозаборавитии дугујемо имзбогтогсаопштењавечнузахвалност. СрпскиНародниПокрет„СветозарМилетић"је издао такођеједносувислои родољубивосаопштењеу комесе објашњавало како власт „хапси Национални строј а не обраћапажњуна анти-Националне стројевеширомнаше земље". Људи из „Милетића"се врло добро сећајукада су анархисти-србофобичари из Афанс-а у својеврснојфотомонтажинаправилисалутурањеСветозара Милетића чимесу алудиралина наводнинеонацизамСНП С. Милетић. Охрабрујућеје било и штосе Српска Православна Црква држала по страни, схватајућишта се заправо дешава. Провокације које су долазиле од стране нео-комуниста, анархистаи аутономаша,као и некихкомбистранака,како СПЦ мора да осуди неонацисте са Филозофског факултета,насрећу,осталесубез одговора. Све остале просрпске организације,партије или појединејавне личностипале су на испитунационалнесолидарности.Зар их је све обузео страх Или су стварно толикоглупида поверујуу медијскелажи Не знамштаје од ова два злагоре2 80

2]Срби,Срби...Зарстварносви онимиследа ће ихштедети кад њиховдође ред Општасулудахистеријаи национал-шизофренија, полако је уступала место другим аферама.Ипак,данассамбашпоновонаишаонаједнуод смешнијих„изјава-бисера"којује новинаримапре месец данадао заменикјавногтужиоца:Инцидентана антифашистичкојтрибиниу Новом Садунајвероватнијене би било даје ФБИ на време удовољио захтеву нашихправосуднихорганада имдоставеподаткена Интернетувезанеза активностиНационалногстроја, изјавио је јуче ТањугузаменикјавногтужиоцаБранкоСтаменковић. —Ми смо на трагу тој групијош када се на Интернету појавио списак Јевреја који живе у Србији и од тада упорно покушавамо да сазнамо ИП адресе рачунара у Србији са којих се приступасајту Стормфронташто би нас, верујемо, одвело до свих тих изгредникау Новом Саду, рекао је Стаменковић.Уз тврдњу да би даље активноститегрупебилесасвимпредупређене. —За разликуод сличне ситуацијекадасмо од инспектора ФБИ тражили податкеза групупедофила, сада смо морали да уђемо у дугу административнупроцедурукоја још није завршена, што значида још нисмодобили оно штосмо тражили. Значи свегаовога не би било да је „Пера отишаоу полицију". Велики „сајбер лик", тужилац,јурио је „нацисте“ по виртуелномсвету, а ми смо и даље трунулиовде чекајућида „инспекториКлузои",завршету опсежнуистрагу. Невероватнода засигурношколованизаменикјавног тужиоца,нијезнао да се у Америци поштујеслобода говора. Морао је да зна да се у Сједињеним Америчким Државамапоштујуљудскаправа,макарако се односесамона онекојису америчкипорескиобвезници. Заменикјавног тужиоцаби то морао знати пре негошто је ропски и послушничкипожуриода америчкој ФБИ поднесетакавсулудизахтев.Титоистичкименталнисклопје јошувекфункционисаокоддржавнихапаратчика. Наши браниоци су се својски трудили да укажу на сулудосткривичногпоступкапреманама,али тоталнобезуспешно.Све жалбенашихадвоката:од онеда не постоји 81

бићекривичногдела и разлогза покретањеистраге,преко оне жалбе на притвори један и други,све је комплетно одбијано.Некако се чинило да Веће чак и не разматра нашежалбевећихаутоматскипонаређењуодбија. Један мој пријатељ који се налазио у соби недалеко од моје, сваки пут се објашњавао са стражарима.Овај путје био бесанзбог продужеткапритвора.Нервозношеткајући, праћензачуђеним погледимаосталих у његовој ћелији, у њему је све кувало. Неправда на коју је посебно био осетљив,сада се сручилана његасвом својом силином. Упутиосе премавратимаи снажнозалупао.Остали нису нистиглида гаспрече. —Штаје, опет тиг – бечио се на њега поспанистражар вртећиу руцисвоју палицу. —Какваје ово глупост Којије разлогмогзадржавања овде2Какваје ово свињарија2– драосе изнервиран. —Полако,момче,полако– смириваогаје стражар,навикнутнасталнорасправљањеса њим. —Желимдасе видимса својимадвокатом. —Напишицедуљуза надзорникаи биће—завршаваоје расправучувар затварајућитешка врата. —Ти нам,стално,правишпроблеме—мрштиосе нањегатамнопутипритвореник. Тада је првипут,за свихових месецдана,одмериоод главедо пете овог ситногделиквента.Раније му се овај нијеобраћао, и поредњегапролазио као да га нема. —Видиш,момак —започео је, гледајућига строгоу очи, стављајућимукошчатурукунараме, —Ја сам порескиобвезник, поштенорадим,зарађујеми одвајам за ову државу.Требало би да знаш, да у овом затвору сваки човек који плаћа порез, имасвоју циглукојује самплатио,некимождаимајуи вишецигала.Прематоме, могуда лупамна вратаи цимамстражаракад годја то хоЋу. Тамнопутицимергледаоје запрепашћенокако мој пријатељ прилазијош једном вратимаи лупа по њима свом снагом. СкупштинаВојводинебавила се у два наврата инцидентомна факултету.Први пут,да би само осудилисрпске националистекојису се усудилида искажудругачије 82

мишљење;АктивистиНационалногстроја опаснијису по Војводинунего Омладински покрет 64 жупаније и мађарски ховедовци —закључак је који произилази из двочасовнерасправе на седнициСкупштинеВојводине.Једногласно је осуђен упад групе неонациста на антифашистичкутрибинуна Филозофском факултетуу Новом Саду, који представља чин насиља који вређа достојанство личности и распирује мржњу, алије одбијенпредлог СРС да осуда обухватии хонведе и мађарске Омладинске организације64жупаније. Осуда је иначе усвојена са 72 посланичка гласа за и 4

гласапротив.Никаднисамсазнаокосубилата четирипосланикакојису се усудилиуспротивитисе одлукама„новихпартијскихкомитета“. 72 посланика војвођанске Скупштине пожурилису да пљунуна ионакозаточенеи унапредосуђенесрпскемладиће. Не знајући, шта се заправо десило, ови народни трутови, који су добијали дебеле дневницеи новчане надокнаде,ништадругонису ни знали негода дижуи спу-

штају руку.

Владајућакоалицијау покрајини,усвојилаје месецдана касније,после два дана усаглашавања,Предлогзакључка у којем преко Скупштине Војводине од државних органазахтева:да се онемогућиделовање Националног строја, Крв и част и скинхедсакао неформалнедруштвене групе.У закључку је стајало и да се тражипримена најстрожихсанкција према појединцимакоји делују у тим групама. У закључку је стајало и да треба да се забрани деловање политичкеорганизацијеОбраз. На састанку члановаСавеза Војвођанских Мађара и осталих шефова посланичкихгрупачланови СВМ су објаснилида се не слажу с идејомо забраниОмладинскогпокрета64жупаније. СолидарностМађарапремасвојимсународницима била је за примерСрбима како се брани своје и како се штити национална омладина. Код Срба је нажалост такав осећај био потпуно нестао, макар код оних који су могли нешто да учине. Обичан народ се гнушао и чудио лицемерју,кукавичлукуиопортунизмусрпскихстранака. 83

Представнициготовосвих политичкихстранакау Србијиосудили су наводно „неонацистичкодивљање на Филозофском факултету". Шта се „иза брега ваља" српски народје могаодокучити из речи председникавојвођанскеСкупштине:„Деловањенеонацистичких организацијаје свудау светузабрањено, а требало је нешто предузети већ након скупа неонацистакојије пренеколикомесециорганизовану Петроварадинурекаоје Кострешуз опаскуда је тојошједан одразлога зашто Војводина требада има своју полицију". Војвођанскаполиција,о томесезаправоовдеради!Полицијакојаби била подкомандомКостреша,Чанкаи сличних. Полиција која би хапсила још више, још бруталније, свештомиришенасрпскои истинскинационално. То је била и остала велика неостварена жеља војвођанскихаутономаша.За разликуод нас које су називали припадницима назадног уверења „крви и тла", војвођан-

ски аутономашибили су истински представнициновостворене идеологије „новца и тла".

Тешко је претпоставитиштаје опасније по овај народу целини.Кострешје започео свој мали аутономашкиџихад

противсвихсрпскихнационалистаи њиховихобележја. „Председник Скупштине Војводине Костреш изјавио је ида ће се личнозаложитида се закономзабрании беџ који носе посланоци СРС са ликом Војислава Шешеља. Онје рекао новинаримада треба забранити продају и ношењеобележјазаставеи мајицекаои симболекојиу себи имајуликове или именаљуди осуђенихили оних којимасе суди или трага од стране хашког трибунала. "

Коначниобрачун са српским национализмомје, дакле,

почео. Није чудно што су антисрпске,левичарске и грабанске политичке партије осуђивале српске младиће ухапшенезбог истине.Заштосу то учинилеи остале, па чак и једина парламентарна, уједно и најјача српска странка,каоштоје СРС, осталоје до данаснејасно.Да ли, због бојазнида ће им политичкинепријатељиимпутирати фашизамилизбогнечегадругог,нетребау тоулазити. „Не знам штасе дешавало, али осуђујем"—била је стара познататитоистичкаматрица.Незнање, само по себи, није грех, иако је велико зло. Али, ако неко уопште не 84

жели да се распита шта се заправо догодило, али без обзира на то, осуђује своје сународнике у исти глас са на-

шимнепријатељима,ондаје то страшанзлочин. Сами терминикојимасу нас крштавалимедијии одређене политичкепартијебили су довољно глупавида се посумњау правоваљаност свих тих назови информација. „Фашисти“и „неонацисти"су биле најчешћепрозивке које су се користилеу односупрема нама.Етикетирање свих оних који иоле воле свој народ посталаје уобичајена пракса. Сам термин „фашиста" се чешће користиу пежоративномсмислунегоштогаимау историографији. Зашто је то тако, може се објаснитина више начинаали ми то задајевеликумучнинуи не бихжелео да се превишебавим са недотупавнимтумачењиманедоученихљуди. Фашизам, као идеологијакоја је настала у Италији 20тихгодинапрошлогвека, не би требалода будепредмет расправа сада почетком 21 века. Ко је заправо фашиста данасу Србији2О томеје потпуно сулудорасправљати. Било би то као кадаби некоданас тражиопредставнике „јакобинаца“ у Молдавији или присталице „бонапартиз-

ма"у Сан Марину. Нешто штоје поникло на туђем поднебљу, под другим околностимаиу крајњурукусасвимдалекомвременском раздобљу,пресађивативештачкиу Србији,зарад политичкихпоенаможеда урадисамопотпунанезналица. Деификацијадржаве,у фашистичкој идеологији,у којој је етатизамглавни покретачи уопштеногледаноидеја чврстогдржавногапарата,моглаби да се припишесвакој нацији. Сваки народ који има државотворну традицијуи уопштенотенденцијуза стварањемјаке државе,можеимати фашизам као идеју. Без обзира на моје принципијелнонеслагање,али и изузетноразумевање,па чак и симпатијеза историјску појаву фашизма, те идеологије тренутно као политичке појавеу српскомнародуданасједноставнонема.Посебно штоје тотално погрешновезивање фашизмаза партије деснице,чиме се сталнослужеполитичкиопонентидесничарскихстранакау свим земљама, несамоу Србији. „Али какви би то били антифашисти без фашиста".

85

Збогтогаје фашизам у Србијитребало измислити. Како је лепо писао Александар Дугин,фашизам се мо-

же сврстатиу један велики спектар историјскепојаве идеологијаТрећег пута. Од временажестокогкритичараФранцускереволуције Жозефа де Местра, па преко руских словенофила Леонтјева и појаве термина„Конзервативниреволуционари",људи , организацијеи покретикојисе нисууклапали у поделуна левицуи десницукоја се вукла од буржоаске револуције,навлачили су гнев и са левами са десна. То није било ни чудно, обзиром да су идеолози Трећег пута одбацивалиту вештачкуподелу,узималионо најбоље и одједних и од других. Касније,код Немаца, појавом Фихтеа и Ничеове синтезе долази до појаве многихнародњачкихорганизација Трећег пута. Нарочито, касније, појавом национал-револуционараЈингера. Италијанскифашизам поникаоје из идеје социјалне правде и жеље за узимањем судбине Италије у рукејаког вођства. Појаве фалангиста Хозе Антонија де Ривере у Шпанијикао представникааутохтонешпанскеприче национал-синдикализма или појаваГвозденегардеКодреануау Румунији,нисусе стриктновезивалеза фашизаму Италији.Донеклеје јединоБританскаУнија ФашистаОсвалда Мослија, имала мало веће сличности са фашистимау Италији. Хитлеров национал-социјализам са Мусолинијевим фашизмомнемамноговезе. Све сличнеполитичко-историјскепојавеукључујућии нашегДимитријаЉотића и његовпокрет,каои МиланаСтојадиновића,ималесусвојузрок који је био везан за поднебље,народ и друштвено историјскакретања.Режим МиклошаХортијаили Франков се вишемогусврстатиу кош десничарскихнего национално-револуционарних илифашистичких. Касније тек имамо Салашија који је мађарска верзија национал-социјализма.Усташтво у Хрватској на пример, не можемоникакосврстатини у једнуљудском уму познатуидеологију,с обзиромда је њиховдивљачки клерошовинизам нешто незабележено у историјиљудског ро-

да.

86

Стављајућисве те покретеи личностиу данашњиконтекст,и у исти кош, моралоби, истинеради,ставитизаједноса њима и национал-бољшевизамкојисе појавиоу данашњојРусији,исламски-социјализам којије на власти у Иранупачак и одређенедржавнеаспектеу Израелукоје спајајудесничарскеархаичневредностиса левичарскимдруштвено-економскимсистемима. Наравно, да то нико не сме да уради јер је увек лакше понудитицрно-белуслику.Збогсвегатогасе терминфашистакористиданас и у пежоративномсмислу,али највишекао етикетакоја има за циљ да отровнодискредитујесве оне којисметајуодређенојполитичкојструктури илиполитичкојличности. Подела на анти-фашистеи фашисте данас не постоји. Уопштеногледано,данасје већа и значајнијаподела на глобалистеи антиглобалистеили геополитичкигледано на симпатизере атлантизма, американизмаили евроазијства. Пошто је онима којима је врло стало до уништења нашег народа, најлакше оптужитичитав народ или појединцеили групеза фашизам, онда се термин фашизам користиискључиво за дискредитацију.Незналицамаје ионакосвеједно. Интересантно ми је било, што су аналитичари психологијефашизма,увек говорилида се ту ради о неурози екстремногконформизма,то јест о лаком повиновањуауторитетимаи подложностимедијима. Ако се узме у обзир ко данас има моћ, и ко данас руководиса медијскимлинчовањем,можесе узетиу обзир и тврдња неких људи да данас постоји фашизам и на левици,каонекаданадесници. По некимозбиљниманализамаданассе можеслободно рећи да постоји и либерално-демократски фашизам. То не треба да чуди обзиром, да се термин фашизам данас највише односи на фашистичку склоност ка нетрпељивостипремаполитичкимпротивницима. Данас, би се врло лако могао проказати и председник ЛСВ-а каофашиста,јер носицрнекошуљеи имаоје раније популистичкипоздравса уздигнутачетирипрста,у смислу Војводина-Војвођанима. 87

О његовој нетрпељивостида не говорим.Исто као што и он оптужујеу дневно политичким препуцавањимаКоштуницуза клеро-фашизам. При том би и Коштуницамогао

оптужитиЧанказа војвођанскифашизам, Кодосталихполитичкихличностиби се већтешкомогло утврдитико је „фашиста" а ко „флашиста"2

Оптужбе које су нама ухапшенимависиле над главом вишесу се односиле на конфекцијуи гардеробу,обзиром да су многиухапшениимали црнејакне. Лудилоје тиме до-

сеглосвојврхунац. Да ли сам крив што сам присталицанационалнеслободе и социјалнеправде, па сам прематоме национал-социјалиста,или сам крив штосам имао црнујакнуг Питање којеће изгледаостатибез одговора. Приликомиспитивањаједногсведокакојије био у кино-СалиФилозофскогфакултета,у Сали Окружногсуда у Новом Саду водио се следећи дијалог: Сведок:Момцикојису упалинатрибинубилису обученикаоСА одреди.Све меје подсетилонаНемачку1938... Адвокатодбране:А да ли сте ви били у Немачкој 19387 Сведок: Нисам. . Адвокатодбране:Па какоондазнатекакоје билоу Немачкој382 Заштосу васподсетилинаСА одреде2

Сведок:Билисуобучени у црно.

Адвокат одбране: СА одреди су, требало би да знате,

носилисмеђе кошуље.Да ли вас замениктужиоцаподсећанаприпадникаСА Истражни судија: Питање се одбија, још једно слично питањеиудаљићувассасаслушања. Замениктужиоца,црвену лицугледаоје у рукавсвоје смеђекошуље.„Штами би, да обучембашову данас" питаосе у себи. Од тогдана свакако ће пазитина изборбоје кошуље. Србијаје могламирнода спава.Нашамлададемократија билаје заштићена. Правда је тријумфовала.Но пасаран! „Неонацисти"и „фашисти“су затворениу својимтамницама. С друге стране, врата неке луднице била су широмотворена...

88

"Кукавноје Српство угашено" Врло брзо сам се навикаона затворскирежим,писана и неписанаправила,затворскухрану,неизвесност,убијање времена,страшнудоколицу,особље и ново окружење. Имао сам извесну дозу опрезности знајући да би ми могли убацити у собу провокатора. Сваког новог који би дошаосам због тога испитивачкистављао на својеврсну пробу. Истине ради, ми који смо ухапшени, нисмо се закачилиса ситнимрибамапљуцкавицамавећсмо се замерили озбиљним и опасним особама и политичким покретима. Ретко, скоро никад ја нисам био онај који би започињаоразговорса новајлијом. —Зашто ви мрзите Црногорце – упитаомеје једногјутранови притворениккојије јутросстигаоу нашусобу. – Какото мислиш —Рекли су, на телевизији,да сте вређали оног професорананационалнојоснови. —Не верујсвему шточујешнателевизији—објашњавао сам му, немарноне желећида се правдамда сам пореклом из Црне Горе идаје волимсвом својом душом. Крајичком ока видео сам, како један мој стари цимер устаје,са јасном намеромда се укључиу новузатворску дебату. Наместио се на клупици до „новог" и започео сво-

ју беседу: —Видиш, пријатељу и ја сам Црногорац,и наравно Србин. —Може ли то заједно —провоцираоје идаље нови. —Како не може2 Ми смо се увијек, у тим брдима, дијелили насој и несој,наљуде и нељуде. —Знам, али Црногорцису, ипак,друганација—паметоваоје неуморнонови цимер. —Нијесу,и не могубити.Сви смо са мајчиниммлијеком посисали приче о чојству и јунаштву, о Обилићу, о Српс89

тву, о Косову... Џабе су се комунисти,српски изроди,трудили да нам избаце Његошакао највећегсрпскогпјесника

из главе,и даље смо пјевали:„На ЛовћенуЊегошспава, најмудријасрпскаглава".Данассе зло увукломеђуљуде, дијелимосе на Србе и на, ове, несрећнеЦрногорце-Дукљане.На оне којиговоресрпскии матерњи.Тек се садчинида су комунистичкизликовциуспјелиу своме наумуда затрусрпство у Црној Гори– декламовао је стрпљиво старицимер. — Како онда, и на основу чега, њих терете за националнумржњуг2 —питаоје наивно„нови“,гледајућиу мене. —На основутогаштосу „Несоји"посталинова националнамањинау овој земљи—– одговориосам мртавозбиљан, изазивајућисвојомдикцијомсмех код осталих. Углавномсам избегаваоовакве дебате и објашњавања са новимпритвореницима, посебноштосу одлазили, доста брзо, из ове собе која је била као пролазна у истрази.Чуо сам и гласине,којеје неко врло циничнопронео,да сталнодржимговореу соби и да, иако затворен, организујемнекасвоја „нацистичка“предавања. Због тога сам се посветиојош више читању и стално самтражионовекњиге.Избегаваосамдугаобјашњавања о свом случајуи временомсе све вишеосамљиваоу свом кутку,држећисе књигаисвојихмисли. Књигесу мистизалередовноизначиле,покаткада,више од било којег пакета или свеже вести. Књиге су биле моје прибежиште,уточиштеи упориштеу овим неизвеснимданиматамновања. Највише сам се обрадовао Његошевом „Горском вијен-

цу", затим били су ту „Луча микрокозма" и „Шћепан Ма-

ли". Коликоје самобилобожанскогу свимтимстиховима бесмртногВладике. Несхватљиво ми је било, у тим тренуцима,да постоје људи који, као и ја, говоре истим језиком, баштине исту културу,венаманам тече иста, српска, крв, али, док за мене и моје истомишљеникето многозначи,они се тога стидеижелеодвајањеод корпусасрпскогнарода. Његош је за мене, уз цара Душана, био највећи Србин којије икадживео.Нијебилослучајноштоје фотографија Његошевебисте била на насловној страни албума мог 90

бенда који смо снимилиза америчку дисидентскукућу 2002. године.И тај албум је почињао са енглескимпреводом неколикостихова„Горскогвијенца",чимесмо хтели да поезију,тогнајвећегСрбина,приближимозападњачкој омладини. На којиначинбисе,уопште,моглаприближити узвишена Његошева мисао овдашњим одродима у Војводини и ЦрнојГори2г То је било изгледатеже урадити.Лакше би неки Американац схватио Његошеву мисију,него што би то могаооднарођениаутономашили црногорскисепаратиста. Поводом нашегслучаја у новинама су се могле прочитати и следеће вести: Србијанска полиција затражиће помоћ од МУП-а Црне Горе, упориште новосадских нациста и у Никшићу —Подгорица, 16.11.2005.(Извор: Дан) – Након хапшењадвадесетак младића, припадника неонацистичкеорганизацијеНационални строј, новосадска полицијаће упутитизахтјев Управи полицијеМУП-а Црне Горе како би се провјерили наводи ухапшених о евентуалнимвезама 30 младића из Никшићаса том организацијом. Наиме,виновнициинцидентана Филозофскомфакултетуу Новом Саду,испричалису у новосадскојполицији приликомсаслушањада је Националнистрој веомараспрострањена и јака организација те да осим Београда, Ниша и Новог Сада најјача упоришта има у Никшићу,затимПодгориции ХерцегНовом. Они су у полицији тврдили да у њиховој организацији главну окосницу чине неколико младића из Никшића и Подгорицекоји се баве сумњивим пословима а међу којима има и бившихробијаша који су издржавали затворске казнеза најтежакривичнадјела. Из црногорскогминистарства унутрашњихпослова нијесу моглини да потврдени да демантујуову информацију. За, горе поменуту,вест, којује објавио црногорскилист „Дан",сазнаосам,недуго,по њеномобјављивању.Не могурећида меово,јадно,писанијенијенасмејало. Уосталом, нијесе пуноразликовалоод многихдругих фабрикованих, болесних, маштарија које сам имао при91

лике да читам,у данимакада су се новинепуниленевероватнимизмишљотинамана тему Националногстроја. „Виделажабада се коњипоткивају,паионадигланогу"рекао би наш мудринарод. Или још боље: „штоје баби мило —то јој се иснило". Ипак, да не бих само цитирао народне досетке, и народнимумотворинамаодговараона новинарскеумоболне творевине,покушаосам да објаснимсеби и другима, зашто баш Црна Гора и зашто баш сада2 Неколико месеци пред референдум,пропагандисти црногорскесамосталности,ништа нису одбацивалиод свих могућихпропаганднихдосетки. Све прљаве идеје, све што су могли користитиу својој кампањи,све су користили.Тако је било и са овим новим измишљотинама о распрострањености „Националног строја" међу црногорским криминалцима, који су, навод-

но,углавномбилипро-српскиорјентисани. Непознатоје заштоје, редакцијалиста „Дан“,објавила ову информацијукоја је ишла на руку само индепендистима.Биоје то,јошједан,класичансрпскиаутогол. Отприликекао ехо, одговарала је агенцијаБета, то јест њена „сива еминенцијана тајном задатку", па се могло прочитатии ово: Политичке странке које су на власти у Пљевљима још нису јавно осудиле националистичке графитекојису се недавнопојавилина гимназијиуједној основној школи у граду,јавља Бета. Споменици,међутим нису поштеђенини у другим црногорскимградовима. ПредњачиПодгорица,на чијимсе фасадама све чешће могувидетиинацистичкикукастикрстови. ккхж

Тежња ка стварању чвршћегјединства Срба јавила се, у мом поимањуопштегдобра, као основна, ако не и једина,сврхаборбе било когпоштеноги часногСрбина на пла-

нети. Јединство:духовно,територијално,државно,билоје и остаће најјачи мотив мога деловања зарад којега ми ниједнаценанећебитипревисока.Само тако се вапај:„ку92

кавно је Српство угашено" неће, заиста, остварити.

Духовнојединствонашегнарода,данас,за менеје најзначајније питање. Под тим, духовним, јединством подразумевамјаку свест о истојнационалној,културноји цивилизацијскојприпадности,свест о истим интересима, безобзиранагеографскепросторена којимаСрбиживе. Након пропастисредњовековнихдржаваСрби су, били, раздељенина широкомгеографскомпростору.Под турском,аустријском,мађарском,млетачкомокупацијом, нашнарод је потпаоподразноликеверскеи културнесистеме.Из тогасу се, кроз векове,изродилеразликеу менталитету, добрим делом, у обичајима, али, нажалост, и у верскими националнимосећањима. Морамо веровати да је могућностнестајањатих разлика могућа. Те разлике, међу српским народом, као историјскиусловљене појаве,нестаћеили ће се умањити,подизањем националнесвести, знањем и образовањем. Наравно, важнису и државноправниоквири и административнополитичкисистемикроз којиће, српскинарод,пролазитиу будућности.Сама поделаСрба на Србијанце,Црногорце,Војвођане,Србе-католике,атеисте,му-слимане-Бошњаке,

толико ми је била прљава и недолич-

нада се нисаммогаоначудитине самоонимакојису подлеглисамојдеоби, већ исамим њеним иницијаторима. Присећао сам се професора Перовића, великог непријатеља српског народа, због којег сам и чамио овде у затвору. Истините речи, непријатељу српског народа и Српске ПравославнеЦркве,биле су разлогзбогкогасам се налазиоовдегдесамсада. ПрофесорМиленкоПеровићкојије, нетакодавноу Црногорскомкњижевномгласнику,знао да се гнушанад дубиномколаборационистичког потонућаСрпске Православне Цркве, и да својим тврдњама, да је СПЦ директно умешана у злочине од Сајмишта, Бањице, Јајинаца до Санџакаи ИсточнеБосне, СПЦ окарактеришекао злочиначку. Писаоје сасвимотворенода је та умешаностбила толико великаи толикосрамотнада су је комунистиублажавали са истицањемпримера Владе Зечевића и проте 93

Смиљанића. Дакле, не само да је оптуживаоСПЦ за злочине, већ је комунистичке марифетлуке, са распопом Зечевићем, сматрао ублажавањем наводнесрамотне колаборације.

Он је писао како не треба да чуди што се револуционарна власт 1945. тако жестоко обрушила на Срп-

ску Православну Цркву. Он је сматрао да је потпуно

оправданокомунистичкоуклањањеСрпскеПравославне Цркве из друштва. Сматрао је, да српско-православни попови, како је називао свештенство СПЦ, хоће да наметањем одређених силогизама, како је писао, да владају Србијом.Оптуживаоје СПЦ и њенедуховнеучитељекако немајуморалноправода будудуховниоцинашегнарода зарад онихкојису једва извуклиживу главуиз Сребренице,Вуковара, Сарајева или Приштине. Овај професорФилозофскогфакултетау Новом Саду цениоје у интервјукојије дао листуДневникујуну2005,да одговорностза сребреничкизлочинне можеда се сведе искључивона индивидуалнукривицу.већда у томмасакру има многоелемената којиуказујуна колективнукривиЦу. Онје сматраодаје такривицаитекакоколективнаи да је уз тоширокаидубока.Говориоје сасвимотвореноу том разговоруза Дневникда заправоимаврло малоонихкоји бисе унапредмоглиослободитисвакекривице. Сасвим јавно и отвореноје говориода је у ту машину злочинаувученнајвећидео српскогнародаидаје тосрпско племекривокао криводрво, а да гајединоможе исправитииспаштањеи покајање. Нико није нашао за сходно да ову страховиту мржњу, премаједномнароду,кривичносанкционише.Ниједанјединијавнитужилац,илибилокодруги,нијепронашаоразлог за кривичнупријавуу овим, сасвимотвореним,геноциднимпозивимау овим изливиманационалнемржњеи позивимаза линч,кажњавањеи испаштањецелогједног народа. Колико је само било грозоморнемржње у писању овог опскурног професора. Као да је, на неки начин, сам Перовић постајао маскота антисрпског деловања или инкарнацијасвих оних мрачних анти-Срба одрода, из 94

историје.Није више било битно, Црна Гора или Војводи-

на,фронтовинападанасрпскепатриотесу се сталнојављали, нестајалии поново појављивали. АнтисрпскиЛевијатанимаоје башту могућност. кк»

Поделанародау ЦрнојГориималаје свој тужниисторијат.Мање или вишепознат,тај историјатнам, можда,не пружадовољнаобјашњења,али,свакакосу намјасниузроции последицете,ђавоље,работе. Невиђенизлочини,које су комунистичинилинад српским народому Црној Гори,осликавалису однос Срба и одрођених анти-Срба. Ти злочини су оцртавали, сасвим јасно,границуизмеђусрпскогнародаи отпадничких,безбожничкихианти-националних елемената. Трагедијечитавих породица,које су страдале само затојер су њиховичлановибиливерниСрпству,биле су толико страшнеда и данас Небо вапијеза правдом. Покољи на стратиштима названим „пасја гробља", као

и силнејаме, безданке,напуњенелешевимаонихкоји су се борили за свој народ, истинскаје „крвава бајка". Убијанимаљевима,ножевима,тољагамасамозатоштосу Срби, мучени и понижаванимоји сународници,у Црној Гори 40-тихгодинапрошлогвека,прошлису вишенеготрновит путсвеопштегстрадања. Митрополит,Црногорско-приморски, Јоаникије, као и читава братства од Перуновићапреко Пејовића и Марсенића, као и близу 4000 Васојевића, жртве су комунистичког терора. Комунисти који су имали, страшан, план да затру српство у Црној Гори, и њихови,главни,ратни злочинциМоше Пијаде,ДанилоЛекић, Милован Ђилас, Блажо Јовановић и Светозар ВукмановићТемпо, никада нису одговарали,на земаљском суду, за своје тешке и претешкезлочине. РуководствоКПЈ, за ЦрнуГору,1942.годинедонелоје наређењеда се затре васојевићкоплемекао великосрпско. Убијајућисве редом,свакогза когасе зна да нијеза комунистичкуидеологију,не руководећисе на пол и ста95

рост, жене, децу, не питајућиникога за кривицу. Куће су конфисковали и палили, стоку пленили. А све је то, у послератној историографији,цинично названо као „лијево

скретање". Наравнода комунистинису нигдескренули,ишлису они својим правим и јединим путем.Го је био злочиначки путњихове и усташкеидеологије,којије, као и идеологија црногорскихусташа-зеленаша,водиока једномциљу:ка уништењусрпскогнарода. Црногорскипартизании црногорскеусташе тада су певали песму:„Хеј, Васово српско племе, комунизмастиже вријеме, црвени се барјак вије, нестат мора Србадије. Хвала Титу, хвала Блажу, што нацијуствори нашу, историјасадсе пише,да нијесмоСрби више". Тачна је опаска,многихисторичара,да не можемоникогкривитиза све оно штонамсе дешавало,јер су србождераТитадовелинавластсрпскикомунисти. Међутим,да нијебило усташкогпогромаи српскихизбеглицаод усташкогножа,партизаниби остали на, оне, три бригадекоје је Недић, успешно,истерао из Србије крајем1941.Године. Што се тиче црногорскихусташа,чинилосе да народ данас мало зна о њима. Некад су се називалифедералисти,зеленаши,индепендистии слично.Данассе називајунационалноопредељенимЦрногорцима. Др. Секула Дрљевић, утемељивач, идеолог и политички вођа Црногорске странке федералиста, припадао је тврдом,радикалномкрилуцрногорскихиндепендиста.И он је, слично свом идеолошком потомку Миленку Перовићу,дугогодинаживео на „србијанскимјаслама". Разлика је, само, што је Дрљевић био адвокат док је Перовић филозоф. Дрљевићје, иако формално антикомуниста,био много већи противникчетничкогпокрета.Он је чак имао и разумевања,и речи охрабрења,када су партизанипоразили четнике 1943. године. Већи део рата провео је под заштитомАнте Павелића а свој злочиначки живот завршиоје захваљујућисрпскимосветницима. У домен нагађања спадало би, свакако, како би се Перовић понашаода му данашњидогађајивише иду на руку. 96

За сада, он се задовољавао понеким „анти-србијанским“

чланкомизидањемхрамацрногорскеправославнецркве уједном,војвођанском,селу. Трагикомичноје било на којису начин,бившицрногорскиатеистии комунисти,чаробнимштапићемпретварани у „вјернике лажног црногорског митрополита".

ЦрногорскаМитрополија се налазила у српској патријаршијиу Пећи, којује султан Мустафа Трећи укинуо 1776. Све до 1920,митрополијаЦрногорскоприморска,живела

је самостално, али без аутокефалности.Она ту аутокефалност није ни тражила јер је била једина епархија укинутеПећке патријаршијекоја је сачувала своју слободу и није била потчињена ни Цариградуни Москви, па су сењенимитрополитиосећаликаодуховниијединиправи наследницисрпских патријарха,носећи титулу егзарха Светогтрона Пећке патријаршије. Данашњицрногорскисепаратистиманипулишунеупућенимљудима,позивајућисе наУстав ЦрнеГореиз 1905. године,у којемсе Митрополијаназивааутокефалном,вољом краља Николе. Тако је постајаломогућеда некадашњитврдокорнимарксистипостанучланови нове црногорскевере само због свог антисрпскогосећања,и ни збогчегадругог. Борба против српских националиста, коју су заједничкиводили Перовић и његови нео-индепендисти, рамеуз рамеса аутономашима, анархистимаи комунистима,нијебила нималочудна.„Сличансе сличномрадује"што би рекли стари Латини, или „нашларупа закрпу" – ка-

конашмудринародкоментаришетаквупојаву. Перовић и Афансовци само су настављали традицију својихантисрпскихидеолошкихпредака. На основу споразума који су, у сремско-митровачкој казниони,потписали Миле Будак и Моша Пијаде, усташе икомунистису имали,иу прошломвеку,вишенегоплодну сарадњу.Уништењесвегасрпскогбиоје главнициљове две,на изглед,различитеалиу основиврлосличнеидеопогије:комунизмаи усташтва. Што се тиче српске стране, наша трагедијабила је нашапословичнанеслога. Поред тога, један Србин родољуб било је мало за ус97

пешниотпор,два су била недовољназа озбиљнијуборбу. вишетаквихСрба изазивалоје толико хистеричнуреак цијунашихнепријатеља,да је репресалија,увек, била неминовност. Случај Национални строј је то само потврђивао. хухХ

Субота је била дан за кантину.Спискове смо писалии

предавали неколико дана раније и суботом би, нестр: пљиво, чекали да „нашу собу", у реду по један, одведу дс

просторијекоју су називали „кантина". Тамо бисмо узи:

мали наручене намирницеса списка које смо плаћалу преко затворскограчунаа на који су нам, посете,упла ћивале новац. Храна коју смо добијали у затвору била је једноличнг тако да су, пакетиса посетаи кантинасуботом,вадилу ствар.Посебноје било битновоће, флаширанавода,со ковиалии грицкалице,слаткиши,цигаретенаравнода не спомињем. —Ајмо, кантина—чуло се након отварања тешких вра тасобе. Излазили смо, један по један, гледајућиу под да би пс доласку до просторијеморали да станемо лицем окре нутимпремазиду, са рукамана леђима, и да чекамо да нас прозову.Тако би, стрпљиво,чекали свој ред. Док сам, тако, гледаоу зид чуо сам долазакједнегру пе,којасе враћаласа шетње,и махиналнопогледао.Рет ко се дешавалода се две групе,из различитихсоба, ми моиђу,али кадсе то дешавалоувексам прижељкиваоде видимнекогпознатогод„наших",од9. новембра. Овога путавидео сам Микија,студентаса историје,ка штосампрошлипутвидеоКоју,студентаДИФ-аитренер; фудбалскогподмлаткаВојводине. Било мије драгоштосу добро и штосе добро држе, ште се јасно видело на њима.Гребало је истрпетиоволику не правду,а њима је, изгледа,то доброишло.На некиначин самсе поносио,са тиммомцима,и са свимаосталимакоји су часно и храбро трпели.Знао сам да има и оних дру98

'ачијихкојису прслиу затвору,али, о њима,не желимда грошимречи. Скорода нисамчуо, кадсу ме прозвали,штаје разљу'ило чуваре. Било је, само, неколико чувара који су покушалида ме испровоцирају,већина ми је пружала подршку,данас се заломило да је био, баш један, којије волео дамепровоцира. – Ааа.., колики рачун имаовај Фирер, пајака Њемачка, имасе пара– цериосечувар. Овог путасам, заиста,купиодоста ствари,желећида почастимцимере.Никаднисамспадаоу оне којиимајупуноновца па ме је овај коментар више изнервираозбог то'а, негозбог имбецилногпомињања мог медијски,измишљеног,надимкаиосталихглупости. —Искулирај, не дај да те испровоцирају– шапутаоје С, којије стајаодо мене. —Не бој се, то штоовај трабуњауопштеме недотиче. Куповина, у такозваној кантини, је, ионако, била запршена.Поновосмо,окренутипремазиду,чекалинаредоуда се у реду,једанза другим,вратимоу свој притвореничкибрлогизкоганећемодосутраизаћи. Носилисмо пунекесе,са купљеномхраноми пићем,у собу. Изгледали смо као хрчци који пуне своју рупу свим онимштоће користитинедељудана. У рукамасам стезао ковертекоје сам купиоу намери да пишем кући. Моји су долазили сваке среде да ме по-

сете,али мојој кћеркисурекли да сам на послу ида сам јакозаузет, штоје било приличнопровидно. Бринуо сам се за њу. Већ дугосам се накањивао да јој

пошаљемписмо.Онаје, врлодобро,зналада не можеда прођени један дана дајој се не јавим. Сигурноније веровалау причеда сам,толико,заузетпослом,илида сам на некомпутукојиби ме спречиодајој се јавим телефоном. Бојао сам се да она то несхватипогрешно. Дугосам седео и гледаоу празан папирна коме сам гребаода напишемнештолепо свом детету.Тешко је бипоосмислити шта написатипетогодишњојдевојчицичији јаотацу затвору. У својој малој, али паметној,главицимојакћеркаје, засигурно,ималадечијупретставукакоу затнородлазе само они који су били неваљали, они који су 99

зли.Такоје, у суштини,и требалода буде,алинеиу Србији. Збогсвегатогаимаосам великупотребуда се моједете заштитиод страшнеистине;да је њен вољени тата управо на једном, таквом, месту као што је затвор. Мој слаткиш, моја малецка била је јако везана за мене. Били смо повезани као мало који отац и кћер. Морао сам јој некако датидо знања да мислим на њу и да сам добро, да ћу се брзовратити. Родитељи су ми причалида код њих проводидостг временаи да је постала Ћћутљивија, негоиначе. Видело се дадетепати. Једанпут, причали су ми моји, није хтела да изађе из моје собе. На дуго наговарање понављала би само: „Че кам мог тату".

Никад нисам био у оваквој ситуацији,и нисамзнао шта се, иначе, радиу таквим случајевима. У мојојћелији су би:

ла још два поноснаоца, али неки добар савет ми нис моглидати јер је један имао већ велику децу, а другима логсина,којије још био беба. Од ухапшенихмомака, из новембра,наводних„зли нациста",двојицасу, такође, били родитељи малихдевој чица,алионесубилетоликомаледа нисумогленатајна. чин патитии иматитраумузбогоца којије стрпану затвор. Без обзира на мој садашњи, незавидни, положај биад сам сасвим сигуран,да ће се моја кћерка поноситиса мном,кадодрасте. Деца,нас,ухапшенихзбогинцидентана Филозофскоћ кадсазнајуи схватеда су њиховиочевибилизатварани, гоњени,мученизбогтогаштосу волелисвојуземљу,свај народ, своју породицуи своју децу и због тога што су жв лели да заштитеправо на истинуи правду,осетићеса, свакако,врлопоносним. Онда, када нашадецасхвате,да смо зарад њих и њи. хове будућностибили спремни да жртвујемои себе сама и онда, када схвате,да смо зарад борбе за свет у коме на ће бити прогонаоних који другачијемисле, и у коме се па зив на геноциднадједнимнародомнећеназиватидема кратијом,билиспремнида будемоу затвору,све ће бита другачије. Тадаћесвакообјашњавањебитиизлишно. 100

После вишесатног,болног, размишљањасмогао сам снагеда започнеми довршимсвојепрвописмо—својојпегогодишњој ћерки.Написаосамјој вишестраницањеног, првог,писма које је икад добила. Писмо које ће јој други читати, писмо које ће проћи кроз руке надзорника и исгражногсудије,којису требалида гацензуришу. Свом детету,својој вољеној девојчици,написаосам дугачкописмо у коме сам јој објаснио да сваког дана, сваке вечеримислимна њу. Нацртаосамјој неколикоцртежаи мојуруку,са онимпознатим:„Ова рука путуједа се с' тобомрукује". Написаосам јој неколикобајки које би јој мајка, баба илидеда читали, пред спавање, уместо мене. Многоје волеладајој причамбајкеа све,познатеи непознате,самјој већиспричао.Затосам морао дајој измишљамнове.Биле суто бајкео принцезама,једнорозима,витезимаи змајевима,са многосмешнихживотиња.Све су се завршавале срећно.Биле су то бајке каквеје обично волела. њен отацсе сада налазиобаш у једнојтаквој, не баш лепој бајци. Надао сам се да ће се ова бајка завршити срећно. Једног дана ћу јој је испричати.Вероватноће, као и све бајке, почињати са: „Некада давно".

Једногдана,свакако,Ћујој је испричати. Једногдана... ту

Посетесу биле, понекад,вишемучнеза притворенике негошто су могле да обрадују.Трајале су десетак минута иизгледада су вишезначилеониманапољунегопритворенима. Родитељи, веренице и жене ухапшених „стројеваца" нашлису се у незавидноји тешкој ситуацијиприликомдопаскау посете. Нико од нас није,никад,био иза решетака па је, самим тим, нашим најближима посета била једно горкои непријатноисуство. У гужвикоју су стварали, они којису дошли својима у посету,били су разноразниликовипаје, увек,билоинтересантних дијалога. 101

—Когастедошлида посетите 2 —питалаје једнамајка другу,приликомједнеодпосета. — Сина — одговарала је жена са забринутим лицем и очимацрвенимодсуза. —Штаје урадио – настављалаје ова да запиткује. —Ухапсилисугазбогоноганафакултету. Љубопитљивагоспођаје почеладасе смејеида пребацујеонојуплаканој. —Па, штоондаплачете,ја, да сам на вашемместу,певала бих. Мој синје овде због пљачке, а ваш због глупости политичара. —Знам,али онје, ипак,у затвору– нијенапуштаопесимизам ову неутешну мајку. —Знате шта, госпођо, ваш син, кад изађе, биће херој, а

мојће идаље остатинаркоман... Овај дијалогутешиоје, на неки начин, и остале, забринуте и слуђене, родитеље који су чекали да посете своје

синовеиз тако опасног,озлоглашеног,Националогстроја. Данас сам, на посети, чуо ову причу и био задовољан што су је и остали родитељиухапшенихчули, укључујући и моје. Поредтогасазнаосам, још неке,новостииз новосад ске вароши. Док смо били заточени на Клиси, напољу,на оном простору који се обично зове „слобода“, дешавале су се чудне

ствари.Вестикоје су стизале,са другестранежицеи зидина,нисубиле веселе. Хистерија, параноја,као и велика репресијадржавних органа,довели су до осећањастраха,утученостии безвољности код многихСрба. То су, наравно, искористиле наказне,маргиналне,групеподржаванеи финансиране споља,са великомподршкомод разноразнихлобијау на: шојземљи. „Изговарајући пароле Стоп фашизму, Злочинци у Хаг, Нећемо да рађамо за цркву и државу, стотинак грађана активистаи активисткињаневладиних организацијажене у црном,Есперанца,АФАНС и Новосадскалезбијска организација,прошеталису јуче новосадскимулицама обележавајући Међународнидан људских права. Акција 102

Стопфашизмупочелаје перформансомна Тргуслободе на којемсу активисткињеЖена у црном,лежећи покривененајлонимасимулиралежртве фашизма,а читанису и текстовикојиговоре о различитимврстамадискриминације.Након тога,носећи транспарентеколонаје пошла до СкупштинеВојводине гдеје одржана трибина.Полицијаје обезбеђивала шетњуи инциденатанијебило". Значи,педерасти,лезбејкеи осталиболесници,усудилисусе да изађунаулице.Изабралису одличантренутак зато јер су знали да отпора нећебити. Наравно, извели су исвој #геак зћом,перформанс,како то они називају. На трибини „О фашизацији српског друштва" коју су уприличилиу СкупштиниВојводине, извештајеса терена поднеће активисти „жена у црном". На тој трибини требали су да говоре: Војин Димитријевић,Наташа Кандић, Соња Бисерко, Биљана Ковачевић-Вучо, Сташа Зајовић. Међутим,тај „крем антисрбизма",нијесе појавиобаш у томсаставу,изнепознатихразлога. Није прошломного,сазнаосам какоје протеклата парадаљудског шљама. Док су пролазилиулицамаНовог Сада, народ је са презиром посматраоту,језиву, колону, псујући,понекобии пљунуо.Појединиљудисусе крстили, пратећипогледом заставе дугинихбоја, познати симбол хомосексуалаца света. Мајке су црвенеле, убрзавајући корак, настојећида се сасвојомдецомштопреудаље од тог недоличногпризора.Тај, изопаченпогледна свет, накарадниначинживота,у свој својојгнусоби,маршираоје тогданаулицаманашегграда. Под великим обезбеђењем полиције, плаћене нашим новцем,те грубегрешкеприродеи примерциБожјегпроклетства,показивали су се победнички,не страхујућивишениод народног,ниод Господњеггнева. Слушао сам, о тој поворцисрамоте која је прошла кроз мојград,стидеосе, збогсебе и збогдругих.Објашњавао самосталима,у ћелији, каква је нова срамота пала на српскуАтину. Али, без обзира на све, победничкапараданаказаје одмарширала. Нико имсе нијесупроставио.Ваљда нијеимаоко... 103

Самртничкиропацили нови почетак“ „Има само два осећањакоја су два највишадуховна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не можа битипотпуноубог:тосу Патриотизами Вера. Ко воли своју Отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници,као шта човек којиискрено верује у Бога није никадни сам ни безнадежан. Без ова два осећања, човекје пропалица". (Јован Дучић, О родољубљу, Благо цара Радована) Децембар 2005. се, ускоро, завршавао. Ти, зимски, данинисубилитако краткикао штоби то приличилодецембарским данима. Хладноћа се, полако, увлачила у кости,неизвесност је посталасвакодневниосећај. Доста временасам проводиоу кревету. Мало мије постајао јаснији термин „лежати у затвору". Цело тело ми је билотромо,одрвенеосам. Поштосамимаокреветкојисе налазиоу мртвомуглуи, каотакав,биовандомашајачуваревогпогледакрозшпијунку, вишесам лежао, током дана, негораније. Приморавао сам себе, већ неколикодана,да почнемса вежбањем. Невољносамрадиоподвадесетаксклекова. У притворује биловеомабитнодасе одржавафизичка кондиција.Иако је то, строго, забрањено, притвореници ипак вежбају, довијајући се на разне начине. Подижу се, уместотегова,пластичнебоценапуњеневодом,импровизујусе теговиод клупица,радесе склекови,згибови,пропадањана креветуи слично.Маштовитостту заистадолази до изражаја. Битноје направитидобардоговорса осталима у собии проблемаза вежбањенема. Може се притомвежбатиу пару или сам. Већина се одлучује за вежбу у пару, јер је 104

тако занимљивије,а иједан другогаподстичуако дође до

лењости. Дуго нисам вежбао. У почетку сам покушаода пратим, у вежбању,једногпритвореногжандармерца,али ме је, убрзо, поколебала његова физичка спремност па сам, збогупале мишића,себи дао мало паузе. кад сам премештену другусобу, само један притвореникје радио вежбе и дизао флаше. Вратио сам се потпунојфизичкој неактивности, ако изузмемо шетње, које сам, каткад, прелазио трчећи. Физичка неактивностпосгајалаје неподношљивијано иначе. Данису, лагано, пролазили,било је све хладније,паоје првиснег.Спонтаносмо почелида се грудвамо,кадасмо изашлина шетњу,што је изазвалојурњавупоснегу.Стражарје почео да лупа на стакло из своје кућице: —Шта вамје, нистедеца!– викао је тако да смо морали да се вратимо кружном,монотоном,робијашкомшетању. Нисмодеца, помислиосам, да јесмо небисмо били овде. Размишљао сам све више о својој кћерки. Сигурно се радујеснегу.Да сам на слободи ишли би на санкање, правилиСнешка, сигурно јој пунонедостајем,као иона мени. Сутраданмије чуварнаредиода спремимсвојествари. То је могло да значи да или излазим, или ме пребацују надругиспрат,међутежесл"чајеве.Знаосамда онопрво не долазио у обзир и да ћу још бити у притвору.Због тога миохрабривања, која су ми упућивалиостали из собе, нисудавалиникаквулажнунаду. Пребацилису меу другусобу. Собу број 26. У овој соби је екипа била још боља, негоу прошлој.Био је ту један, старији, господинкоји се звао Стева, осуђен збогпривредногкриминала,чекао је да му пресудуод деветгодинаробијесмање на Врховномсуду. Затим био је ту млађи Јова, затворен и осуђен на десет годиназбог убиства некогтипа који му је тукао оца, такођеје чекаоВрховнисуд. Најмлађије био извесни Мангекојије био дете из дома, па се због тога бавио крађом. Каснијеје у ову собу дошло јошновихстанара. Иако сам био јако разочаран, када су ме премештали овде, јер сам се навикао са друштвом у 20-ици, овде је 105

екипабиламногобоља. Имаосамсрећепау овој новојсобиније био ниједан наркоман. Тоје било стварно освежавајуће. Хигијенуу соби26смоодржавалибоље негоу прошлој, иакомени,на некиначин,једвада су дозвољавалида помогнему чишћењу. —Нека „Професоре“, остави, мићемо– углавномсе чуЛо. Ове собе су, на неки начин, биле по европском

стандарду,са поднимгрејањеми приличночисте. Било је потребно само одржавати их свакодневно, и није било проблемаса бубама и осталим створењимакоја гамижу.

—Јесте ли читалиовог Затворенициу Словенијиодбили да остану у европски стандардизованим ћелијама и тражилида их врате у оне старе, које нису морали да одржавају– читаоје наглас,из новина,најстаријипритворенику соби,осуђензбогпривредногпреступа. —Такви су били и ови у соби у којој сам био пре ове. Моглису мравида наспоједу,коликосу,они,реткоузимали крпууруке – одговараомује Т. Стварносам могаода будемвишенегозадовољантретманоми, уопште,самим режимомОкружногзатвора на Клиси.Купањеје било једном недељно,бријањедвапут. Све у свему лична хигијенаколико-толикоприлагођена затворскимусловима. Ж. кога су преместилиу ову собу после мене, почео је да приповедао гадостимавезанимза његовборавак по разнимзатворима. То ми баш није била омиљена тема за слушање.Згрозиосам се на поменте гнусобеи прљавштинеипочеодаређамфигуреза новупартијушаха. За стоје сео Тодовић и изабраобеле фигуре.Он, баш, није волео да губи,па нисам волео да играмса њим. Шах сам играоразоноде ради, а не на живот и смрт. Без одбзира, на то штоје тешко прихватаопораз,Тодовић је био добар човек. У притворује био већ 7-8 месеци,суђење мује било завршено, пресуда објављена и чекао је, још само, правоснаж: ост исте па да оде у „проклету авлију", то јест, на одслужењеказнеу СремскуМитровицу. Онје биоратник,избосанскограта,некократковреме 106

и у обезбеђењу Радована Караџића. У рат је отишао до-

бровољно,чиста срца и из чисте љубави премасрпском народу.Иакородомиз Пљеваља, нашаосе у паклубосанско-херцеговачког ратишта.Неколикопутарањаван,гледајући,више пута, смрти у очи, он је проживљавао драму свогнародана тежиначиннегохиљадењеговихвршњака. Кадсе ратзавршио,без послаи без перспективе,каои скоро сви ратници из ратова 90-тих година, Г. је радио

свакакве послове, од физичких до послова обезбеђења. Није било лако гледати и свакодневно упоређивати живот класе нових богаташа, „празилук-бизнисмена“",који

су,по коцкарницама,трошилиенормнесвоте новцаи животарењеиочајсрпскесиротиње. Егзистенцијаовог српског ратника, егзистенцијањегове породице,била је вишенегоугрожена.Тугаје била што је таквих, српскихјунака, било на сваком кораку. Они који нисузнали кудаће после пораза и издаје, постајалису теретонимакојису их издалии продали,постајалису терет исамисеби. Т. је, са још тројицом момака, отео шиптарскогбогаташа, иначе симпатизераДемократскестранке, власника ланцановосадскихпекара.На тај начинсу желелида реше своје нагомиланепроблеме. Овај робинхудовскиплан имнијеуспео.Откуп никаднисунаплатили.Откривени су, ухапшени,затворенииосуђени. — Е, мој Давидовићу, ко би рекао да ћемо, овде, да се сретнемоиупознамо– започињаоби,често,свој разговор самном. Стварно, право је чудо да смо се тек овде у затвору упознали.Нашиочеви су се познавали,као и многинаши рођаци.У једном селу на границиЦрне Горе и Републике Српске често смо боравили,а да се притом никаднисмо срели. Због тога смо имали многозаједничкихтема за дугезатвореничкеразговоре. Патриотизамнамје био заједнички. Тих дана било је актуелнолоцирањеи хапшењегенерала Младића. Медији су извештавалида ће Младић бити ухапшени изручендо Нове године,па онда, можда,пре Нове године,па после Божића,па већ је ухапшен,само се 107

ценкају око предаје. Било је контрадикторнихинформација:те има га, па га нема, предаће се, само што није, те

нећесе предати.Затимсу га јурилиту и тамо,али,уствари, нијесе знало ни да ли је жив. Караџићавише нико није ниспомињао. Једном приликомсам залепио на орман собе фотографијуРатка Младићаисеченуизновина. —Ево, ако не знајугдесе крије,чува гасоба 26 – смејао сам се, заједно са осталима.

Ниједан народ, на свету, није знао толико да се шали, на свој и туђ рачун, као српски народ. Све наше поразе,

претваралисмоу победе,и обратно,а да притоме,никад нисмо губили присуство духа. Бунтовништво.и инат српскогнародабиле су, такође,наше,широмсвета, познате особине.Остали су ме гледалиса чуђењемали одобравањемовогмогакта којимсамсејасностављаонастрану прогоњеногсрпскоггенерала.Сматрао сам га великим човеком,добримофициром,чак одличним,какву је, релативно,недисциплиновану војскуимао. Некако ми се чинило да је Тодовићу било, за нијансу, дражемојеистицањегенераловефотографије,негоосталима. —Јеси ли биоу Сребреници —питаосамга. —Нисам. —Доброје, да јеси,сад би мораода стрепиши од Хашкогтрибунала. —Изгубилисморат,мојДавидовићу...изгубили. —Нијесве изгубљено,бићејош ратова. —Биће,акоБогда. —Шта ти мислиш о тој легендарнојСребреници Да ли је било злочина2 — Ма какви, сви ти, који су погинули, били су војници,

можда је било појединачнихзлочина, а у ком рату га не-

ма2 Видеосамда мусе непричао томе,ћутаосамнековреме,а ондапочеогласнодаразмишљам: — Да је међународназаједница,заиста, желела да утврдиброј жртавамоглаје приморатиБоснуи Херцеговинудаурадипописстановништва.Али,такобиутврдили иброј Срба убијенихи протеранихиз Сарајева. 108

—Младићје понудиомуслиманимада остануу Сребреници,илида се евакуишу—додаоје Тода. —Знам, сећам се да су представнициУнпрофора, муслимана и Војске Републике Српске констатовали заје-

дничкида је све урађеноу складуса ЖеневскомконвенЦИЈОМ. —Тако је било, а онда су, тек, после пар година,почели геноцид,пагеноцид... —Даје било геноцидаваљда би убијалисве штоје друге нацијеи вере, а не би давали хрануи воду и евакуисали муслиманскежене и децу“ —Баштако. —Извештај међународнегрупе,за истраживањао Сребреници,потврђивао је да су муслимани,из сребреничке енклаве, убили 1260Срба. —Да, али то само у неколикопоследњихмесеципред српски контранапад,стварна цифра је више од 3500 српскихжена,децеистараца. Сетио сам се тих дешавањасамо на основуоногашто су ми другиговорилии оногаштосам читао.Знао сам да овакве приче више нисупрепоручљивеу Србији.Језиви масакриучињениу српскимселима, у околини Сребренице,неосвећении неокајани.поредсвихлажио српском народу.довешће до тога да се српски народ, кад-тад, запита:зар је могућеда само српски метакубија, а не и муслимански2 Свима нам је било јасно да се Међународна заједницамаћехинскиодноси премаСрбима, већ пуних15 година.Једном ће тај однос моратида се прекине.Србиће једном морати да се отрезне.

Оно што је мене, лично, држало и покретало, била је

великаљубав премамомнароду.Док сам посматраоспаљенасела, недалекоод Србиња,осећаосамда сва та мукане сме битиузалуд. Док сам вежбао гађање, на границиса Републиком Српском,жељно ишчекујућитренутакда се придружим славној војсци Српске, насталој из народа и због народа, живеосам за победусрпскогоружја,на крајудвадесетог века. Сваки пут, кад сам гледао у српску тробојку, или онда када сам слушао, или певао српске песме,дрхтао самкаопрут. 109

Грозио сам се предосећаја, стрепње, да можда нећемо победити,да Божија правда, из нашехимне, нећебити ис-

пуњена. Као дечак сам био, страховито,поносан што сам припадникнарода који је, толико пута,умираоза правдуи слободу, народа који се толико путарађао, као феникс из пепела. Изнова смо се и као народ и као нација поново рађали, васкрсавали, препорођивали. После сваке пропастикао да смо билијачи иснажнији. Сањариосам о поновномуздизањуДушановогцарства иуласкуу новимиленијумса васкрснутимуједињенимсрпским,краљевствомвеличинедостојнемилионскихжртаваудвадесетомвеку. Свеоноо чемусаммаштао,изјаловилосе. Сваки део могбића, којије волео и живео за српски народ, осетиосе вишеструкоизданими пораженимтоком, свихтих,година,деведесетих. Како ли је, тек, било онима који су крварили све ове годинеза својнародиза стварањесрпскедржаве7 Како лије онима који су рањавани,онима који су сахранилисвојенајближе72 На стотине,на хиљаде ратнихинвалидаи ветерана, простоје просило за помоћ од државе. Помоћи није било ниоткуда. За то време,вазалнадржава,притиснутаса свихстрана,гањалаје и хапсилаоне којису се борилиуправоза ту истудржаву. Мене више ништа, у овој и оваквој земљи, није могло изненадити. Ова држава постала је, нажалост,непријатељсвог народа. Српска држава више не постоји. Србија је постала држава „грађана",апатрида,држава у којој живи сива безлична маса. Као таква, изгубилаје своју основну сврху, јер је најважнија,ако не и једина, сврха постојања неке државе, управо њена брига за унапређење битисањадржавотворногнарода. Држава која не брине за народ којију је створио, спада у вештачкетворевине,случајнепојавеиотужноругло. Мој предивнии пренапаћенисрпски народ,данас се, 10

дефинитивно, налазио на последњој етапи свог историј-

скогпута. У историјичовечанствабилоје, свакако,достацивилизацијакојесу,збогсвоједекаденције,доживелесвој крај. Током уздизања,свихтих народа,током њиховегрчевитеборбеза опстанак,увекје било онихкојису сопственом народу били баласт који је вукао надоле у амбис и пропаст.Међутим,никад их,у српском народу,нијебило у толиком броју.Да ли грешим,јер нисам живео некад, и не могу,са ове дистанце,објективнода оценимнекадашњуи данашњугенерацију,илисам у праву,показаћеи доказаће, вероватно,они којидолазе после мене. Само, када се сетим налепница „Патриотизам је 60олест" које су лепљене поводом двеста година модерне

српскедржавностии којесујош ималенатпис„200година болести",немогуда се незапитам:да лије, икад,таконештопостојало Многегенерацијеималесу,у напреткуи грађењусвојих култура, нација,држава, своје место и своју улогу. Мојој генерацији,Богје изгледадоделиоулогусведокапоследње етапе:деоницепутасрпскогнародакојаје започета пре много година. Та етапа борбе за опстанак, представља битку у којој се једна цивилизацијабори за живот. Један древни народ,којије превалио неколикохиљада годинасвогабитисања,данас се налази на издисају.Пред очима моје генерацијеодигравајусе данас трагичнесцене умирањацелеједне цивилизације. Друштвено-историјсказбивања модерногдоба обележенасу свакако губљењемстваралачкеи виталнеенергије нашег народа. Пропаст српске нације постала је толико очигледна, да је није потребно посебно појашњавати. У данашњојграђанскојдржави, која се само номинално називасрпском,присутноје општепропадањесвегашто нас је као народ одржалокроз векове. На сценије потпуноразарањесвихкултурнихи цивилизацијских тековинаи вредностисрпскогнарода. Деградацијадржавотворногсрпскогнарода,потпуна власттуђинаца,ограничењеили потпунигубитаксувере1!

нитета,ометањетока новца,самосуједанмалидео симптомаумирућенације. Поред угњетачких пореза и закона, који подстичу деструкцију,и утичу на разарање породице,данашња вазалнаграђанскадржавагушисве покушајеонихкојиупозоравају народна заблуде или опасности.Сви они којисе, на било који начин, боре против неморала, наркоманије, проституције, алкохолизма,абортусаи хомосексуализма, тотално су потцењени и онемогућениу својим покушајима. Страна култура и систематскоподривањесвих српских националних вредности су најбитнији показатељ уништењанашегнарода.Поредуништењакултурнихвредностиитрадиције,подривајусесве преосталенационалне вредности. Српска Православна Црква се туче свим расположивимсредствима,спољаалииизунутра. Један, нарочито перфидан облик окупације, захтева уништавањесвега националног.Укидање,или у најмању рукуограничење:поноса,суверенитета,дигнитета,достојанства,чојства... Уосталом, чему набрајање2 На сценије била деградацијасвегаљудског. —Нема вишеСрба, не, не... —одмахиваоје главомГ. гледајућиприлог,на вестима,о томе како је у Београду угошћенједан генералвојске БИХ. Згрожен, постиђен, слушао сам га, немајући снаге, не-

мајућиречи утехе. Ратовао је, крварио,све дао за овај народ. Народ који није успео, током последњих година 20

века,да обновисвојудржаву. —Никад народ није крив — процедиосам своју чувену апологијународа. – Акоје 2 Српска држава“! —Српски народ, иако творац државе Србије, већ дуго не живиу националнојдржави.Ова држава не може се назватисрпском. – До сада је, бар, постојаопривидда као Срби живимоу каквој-таквој, али својој кући– умешаосе С. —Данассе вишето неможерећи– надовезаосамсе. —Срби су још мало, па мањинау Србији—сумираоје, вишеза себеТ. 112

—Демографске бројке су сурова реалност, за само пар деценијадржавотворни српски народ ће постати мањинскиу Србији –— наставиосам његову мисао. – То већидеца знају,али ваљда Срби то нећедозволи-

ти, Србија то неће дозволити— оптимистичкије, гласно размишљаостаријипритвореник,изугласобе. —Опстаћемоми,Срби,жилависмо ми– смејаосе С. —А штакажеисторија„Професоре"2– питаомеје —Историја, ваљда, учи оно штоје било, а не оно штоће бити– вајкаосеТ. Скренуосамток мислиса шахаиозбиљнопочео,тихим гласом,да им приповедамоно штосам најискренијеу том тренуткуосећао: —Кад се, тачно, познајеоно што је било, може се непогрешиводокучити и оно штоће бити. Јасно је да само српска националнадржаваможеочуватинационалнукултуруи српскинарод.На таквојдржависе мораинсистирати, док још имамобројностање, довољно, да било штаурадимо. Каснијеће, дефинитивно,бити касно. Т. се дубокозамислионадонимштосамрекао. – Да ли је то, уопште,могућеурадити,данас, кад смо фактички окупирани2–питаоје. – У институцијамаод националногинтереса,а то су универзитети,издавачкекуће,САНУ, СПЦ, морајусе пронаћиздравиелементии националноосвешћениљуди.Самоједнасвеобухватнакампања,за повратаксвихнационалних институцијасрпском народу, може нас спасити. Националне институцијеимају да служе српском народу који их је створио и на тај начин се, једино, може утицати напоновностварањесрпскенационалнедржаве. – Ваљдаће новиУстав нештоурадити– рекаоје С. Био сам скептичанпо том питању, ако ни због чега другог,због оних који раде на израдитог новогУстава. Наставио сам да говоримпред,овим малим,спонтанимсеминаромсобе 26 окружногзатвора на Клиси: —Устав мора непогрешивои непорецивода потврђује идентитетхомогененационалнезаједницеи културе.УСтав националнедржавеморада доприносиопстанкудржавотворног народа за чију добробит мора бити и сачињен, идентитетхомогененационалнезаједницеи култу113

ре.Устав националнедржавеморада доприносиопстанкудржавотворногнародаза чијудобробитморабитиисачињен. —Зар данашњи Устав то не ради — питао је, наивно, старијичовек из свогугла. —Наравно да не ради, данашња Србија је држава грађана,а недржавасрпскогнарода.Мало људизнада је у Уставу из 1974. Социјалистичка република Србија била држава српског народа и свих грађана који у њој живе. Ето, Тито нијеизбациоСрбе из Устава а у данашњојСрбији Срби су избаченииз Устава. —Нисамтознао– чудиосеТ. —Нија —придружиомусе у чуђењуС. —Нешто нисамоптимистани у погледуновогУстава којитребадаседонесе. —Видите —наставио сам — комунистису одговорниза смрт око 600.000 Срба међу којима су и 430 свештеника Српске Православне Цркве. Они су убијали и физички и духовно.Данашњивластодржцисамонастављајуњихово дело, наравнона другачијеначине. —Све је упропашћеноштосе моглоупропастити. —Ово данас је обичнокопрцање. —То је оно што ја називам „самртнички ропац српске нације". —Значимислиш,Професоре,да намаСрбиманемавишеспаса7 —Не мислим,ако смо у самртничкомропцунисмојош умрли. Светозар Милетићје давно рекао: „даје и један једини живи Србин још увек Народ". Док нас има нисмо готови.Нада умирепоследња.Још имаСрба... кЕх

Дугоочекиванидан за бријањеи купање.Размишљао сам да пустимбрадуи косудок сам у затвору,али су ме упозорилида то могу само ако имам браду и у личној карти. Купањеје билоједномнедељно,али то нијебило тако страшнојер нијелето. Купаоницаје имала шесттушева 14

што је био проблем само за оне собе које су имале осам

притвореника.У првојсобије то биослучајалиовденасје било,у почетку,само петорица.За купањесмо ималидовољно времена,ако смо ималисрећеда смо међупрвима на редупа имадовољно топле воде, у два велика бојлера. Бријање је била сасвим друга прича и једва сам се навикаода се обријембрзо.Сада самбријањезапочињаозадњи, а завршавао међу првима. По повратку у собу ишчекивали смо смс поруке. Го је била емисија „Пошаљи смс", на локалној телевизији Дел-

та, која је прилично олакшавала већини затвореника ту-

робне притвореничкедане. Неко време су укинулиприказивање те емисије јер је било могуће протуритии неке не баш дозвољене информацијекоје су помагалеонима који су у истрази. Ипак, то је била реткост па су, на одушевљење већине притвореника на Клиси, вратили ту емисију. Порукесу биле разноразне,слали су се поздрави,жеље да се прегуратајтешкипериод,женеи девојкесу слале заклетве на вечну верност, пријатељи и родбина су слали поздраве. Некоме је то био и једини контакт са породицомкао извесномЖаретукојије био са мном,у два наврата, у истој соби. Њему су жена и деца били у Немачкој, а пошто му жена нијезнала српски нисуму дозвољавали да се дописујеса њом, док је у истрази.Тако мује ова емисијабила стварни иједини начинда чује како су му децаижена. Било је и трагичних ситуација са свим тим смс порукама, па су једном ишле поруке гдеједногзатвореника обавештавајуда мује женапререзала вене, а другогда му је отацу болници.Једног је женанакрпилапрекопорука јер је знала да не може да јој одговори,а другогопет обавештавалада мује синуправопроходао. Честитке су се углавномодносиле на рођендане. —Данас ми је рођендан, па сам одлучио да вас почастим – рекаоје данас нашозарени цимер. Пред нас, који смо пратили емисију, или за столом читали новине,ставиоје великупластичнупосуду.Била је то чувена „притворска торта“.

Притворскатортасе правитакоштосе,у пластичнупо115

суду, издробипуно разноразногкекса, чоколаде разних врстаи све то доброзамесии замешаса млеком.Ако има мало меда још боље. Уосталом, ставља се оно што се од слаткогнађе. Након тога се посудаостави на прозору,на хладном, да би се смесадобростврдла.Сече се пластичнимножем и прависе у посебнимприликама,типа рођендании слично. Мислим,да не требапосебнонапомињатида се поменутаторта,нажалост,можеправитиискључивозими. Помислио сам, да ћу и ја, вероватно, дочекати рођендан овде и то ми је, не знам зашто, било јако смешно. Коликосам видеоу списима,у којимасу се налазилиподаци о притворенимазбогинцидентанафакултету,двојицанашихсу већ прославили рођендану затвору. —Ајде слављеник, пребацина Пинк, сад ће Гранд шоу —задиркиваога је Л. —Нисамја најмлађи– љутио се прозванислављеник. Даљински управљач је, наравно, био забрањен па је, најмлађиу соби обично служио уместо даљинскогза мењање двадесетак телевизијскихканала колико·смо имали. У животусе нисамтоликонагледаотелевизијскогпрограма. Гледање телевизијског програма била је велика привилегијакоју,на пример,притвореници у Централномзатвору у Београдунису имали. Од ујутрудо увече пратиле су се серије,филмови и разне музичке емисије.Не памтим да сам,у животу,био приморанда одгледамвећуколичинуразноразногтелевизијскогђубрета. Покушаосамда томсвакодневномпраћењу,прилично бедногтелевизијског програма,приступим,онако, феноменолошки.Тако сам многотога научио и упознао се, подробније,са начином којим се наш народ систематски трујеи културноугњетава. На многимтелевизијски станицамасе форсирају мутогенизвуциМале Азије, штоје само по себи било неиздрЖИВО. Нисам један од оних који воле да пљују по свему што народволи, нарочитопо такозванојтурбо-фолк музици. Мали човек је склон кичерици и не видим у томе ништа 16

страшно.Нијесвакомдатода процењујештаје уметност, а штаније.Вероватновећипрезиросећампремаонимнадобуднимкритичаримаиловцимана шунди кич. Међутим, моја опсервацијасе више односи на пародирање изворненароднемузике.На странуто што се српскомнародусервирајутривијалнии материјалистички поглединасвет.На некиначиннашнародмазохистичкисаучествујеу карикирањуи исмевањусвоје традиције. Ништанијебоље ни западњачко ђубре, које нам се, такође, потура.Данашња омладина запљуснутаје таласом порнографије,неморала и простаклука. Телевизија и штампасвакодневнобомбардујуса најбесрамнијимизливимаживотињскихстрасти,перверзијаи хомосексуализма. Порнографијаје сваком доступна,док хомосексуалне и феминистичкеорганизацијене самода делујуслободно већузимајупримати монопол. Дневносамзнаода погледамса својимцимеримаи по4 до 5 разно-жанровскихфилмова што ми се, напољу,никад није дешавало. Приметио сам да је, на неки начин, филмска уметност, највише,стављена у борбено дејство антисрпскепропаганде.Антисрпски,простачки,филмови у којимасе Србиисмевајуи изједначујуса онимштосвакако нису,вређајусвакогнормалногСрбина. Простачкепсовкесу посталелајт мотивдомаћегфилма и најјефтинијии, нажалост,јединиефекату сврси колективногпрепознавања. Филмови са националномтематикоми филмовиукојима се глорификујупозитивни,а не анти-јунаци,несталису иса великогплатнаисатв екрана. Српска култураје спала на понижавајућенискегране. Потпуночврстогсам мишљењада се културомможе сматратисамо оно што помажепојединцуили народуда се истакнеилиунапреди.Данашњадекадентностподрива и уништаваживотнуснагу,здравље и опстанаккако индивидуетакоицелогнарода. Сваки Србин има пуноправои морасе осећатипозванимда нештопредузмеу смислизаштитенашецивилизације. Цивилизацијом,наравно,сматрамсамо уређен начинживота,изнадпримитивног, себичногварваризма. Уметност,сведенанадиригованекњижевнике,банал117

не музичареи дегенеративносликарство,доводи нас до закључка да данас, на пољу културе, делују једино они који су под патронатом Сорош фондације. Какву и чију културуи уметностонипредстављајунијепотребноистицати,то, засигурно,нема пуно везе са Србима и њиховом културом. Грозиосам се чиме су се одушевљавалинекиљуди у затвору. Као у Магбету: „Лепо је ружно, ружно је лепо чак“.

Данашњаискривљенаперспектива, којаје исцртавала наказнементалнешеме нашихљуди, била је толико застрашујућада је ниједнареченицаОрвелових романа није

моглалепоописати. Декаденцијау уметностије јасан знак пропасти цивилизације. Смрад распадања и задах пропасти најјаче се осећају,управо, на пољу уметности. Само здравии националнооријентисани уметницимогу истинскипомоћи рестаурацијисрушене и заборављене српске културе и традиције. Ако желимо да на најбољи начиндопринесемоспасуСрпстваморамосве учинитида се народуврате академије,уметничкешколе, галерије, музејии позоришта. Дегенеративнојуметности,која је толико експонирана и наметанау овојземљи,најбољеби се моглостатинапут ако би се све представе, фестивали, концерти, перформансии бесрамнеизложбеприказивалиу правомсветлу. Наравно,то би се моглоучинитисамимраскринкавањем њиховихорганизатора.Ако би се њиховенамерепредочавале јавности, у пуномсветлу, таква наказна појава би изгубиласвоја бафометска крила. Биосам,можда,радикалногалијединогисправногмишљења да се акције гробаранароднесрпске културе и уметности,као и другихболеснихпојединацаи групаморајусеспречаватинасвакиначин.Сетимосе самопараде оних„којинисукако треба",у Београду2001.Да је та парадаонда прошла,настранитиповиби нам се попелина главуипарадиралиби вишепутагодишње. Сирова сила, која је тада примењена,премаразузданим психопатолошкимслучајевима,била је оправданаи генерацијекоједолазеће је благосиљати.Они којису за118

мерали,тиммладимљудима,на насиљукојесу применили преманесрећнимхомосексуалцимаморајуда знајуда немадругогначина. Заштитусрпске породице,заштита наше деце, нема цену.Све је у том случајуоправдано.Свим силама мора се бранитикулт српске мајке,сестре и жене.То би морала бити дужностсваког Србина, и нико не може и не сме да оспораваправоСрбинанаодбрануовихвредности. Јасно је да је многотога,од разноразнихдруштвених болештина,дошло са стране. Многиорганиинформисања, образовне,верске и културнеинституцијезависе од страногутицаја.Уплив страногкапиталаи мешањестранихдржава, међународнихорганизацијаили странихпојединацау националнеинституцијесе не можеи не сме доЗВОЛИТИ. Онај ко то оспорава непријатељ је нашег народа, непријатељје човечанства, уопште.Слобода говора и изражавањане можеи несмеда се злоупотребљаватако што сескрнавиилитакоштосе вређаморал издравразум. Ни Бог, ни природа, не оправдавају униформност и једнообразност.Различита мишљења морајуда постоје.То не сме да обухвата наметањепсихопатологијекао нормалногљудскогизразаи као образцаза живљењеосталих којису, колико-толико,осталинормалниу свом овом хаосу. Башзбогтога,свако ко намећеболесноједноумље, мора бити спречен јер се једино тако може одбранитиљудскостислобода. Данас,у сред колапсанашенације,али и читавогсвета, започиње нова ера. Та ера се карактеришефундаменталним одбацивањем многих идеја наслеђених из прошлости.Интересантаннаговештајпочеткаправе борбе за опстанакнашегнародаи човечанства,уопште,јесте разумевање саме природеузрока који је довео до нашег пада. Духтрулежи,тамнидемонкреативнихнарода,завладаоје одавно,и многинашисународницигапрепопознају и ословљавају правим именом. То је добар, али недовољан помакнабоље. Прво, што морамо постићи, је детоксинизација душе 119

нашегнарода.Тако ћемоу њемупробудитиразумевањеи за многеакцијеу будућности. Свестан сам да се, најпре,морамо суочитиса духом трулежии победитига.Знамда су за то потребнегодине борбе и да непријатељатреба потиснутина свим пољима да би се заштитилакрв, част и сам животнашегнарода. За тако нештоје потребнамобилизацијавоље целогдруштва. Само тако може бити уништенбацил у његовом организму. Наша обавеза и дужностје да покренемо питања очувања и оздрављења.Само апел и позивсвихнационално свеснихда се кренеу мисионарењеи буђењенационалне свестиу Србаможедонетиспас. Имајућина умуда смо, као појединции груперањиви, само уједињениможемопостићиуспех.Тај успехје, без обзира на реалну потешкоћу његове реализације, ипак могућ. Несумњивоје да мојиистомишљеници,ија, непоколебљиво желимоочувањенашегнарода,и свакаконежелимо, да та нашажеља, то нашестремљење,буде узалуд. Нови почетаки лепшабудућностсрпскогнародаје.могућа,сигурансамданас,овакозаточен,вишенегоикад. Ми, који волимо Србију, који изгарамоза наш народ немаморазлогада жалимоза билочим.То изгарање,та љубав, кад-тадће донети нештодобро. Од љубави према свом народучовек се тешко хлади. Мене изгледа нису охладилиовим,штосу ми урадили,неправедними незаконитимзатварањем. као што је писао Езра Паунд: „Оно што заиста волиш никоти не можеодузети.Оно штозаиставолишје твоје истинсконаслеђе.Све остало је отпад".

120

Расизам, дволичност и идиотизам У данима медијскогзаглупљивања,поводом афере „Националнистрој", многису хушкали Роме, или Цигане, на неку врсту контрапонашања,алудирајући на наводну појавумасовне мржње и наводногагресивногнаступаСрба премањима. Тоје била својеврсна манипулација,којаје код „ромске националнемањине",како су се модернимречникомморалиназивати,ствараларазнеобликеасоцијалногпонашањаи насиља,којеје долазилоса њиховестране. Избегавао сам причу о расизму да ми не би прикачили исти,али на Клисије, та прича,била уобичајена. —Главни Цигану Митровицирекао је да његови оштре „шабере" за вас из „строја“. "Оће да вас избоду кад дођете тамо — причао ми је, у поверењу, један криминалац којије тек пристигаоу нашућелију, а имао је пријатеље у митровачкомзатвору. —Па добро – рекао сам —„ћераћемосе". Шаберису били металниделови којису се могликористити,а користилису се у крвавимзатворскимобрачунима. За менеје, иначе, била несхватљива та мржња која се ширипреманамаи нисамнисхватаотоликоопасносткоја би мождамени,идругима,претилау некомзатворугдеби смо били наодслужењу казне. Са Циганимаса којимасам се сретао у притворунисам имао проблема иако се осећао њихов, мали, анимозитет премамени.Такоје билосамоу почетку. —Нисам веровао да ће ставитиједногод ових неонацистакод нас —чуо сам како је шапатомпреносиосвоје чуђење,једанРом, мислећидага ја нечујем. —Заштог– чудиосе С. —Па,затоштосамја Циган! —Какве то везе има,као да вас Цигананемау другим ћелијама—смејао мусе С. 121

У свакојћелијије моралобитии Рома, то је било неписано правило. Како је постотакромске популацијеу Србији био,по мојојслободнојпроцени,окодесетакодсто,број тамнопутихстановникаОкружногзатвора на Клиси и није био нарочитовисок. Иначе,у притворусу билиреткисукобиизмеђупритвореника.То нијебило чудно, већинасу били мирнијер су им трајале истраге,илисуђења. —Ја ћу да сведочим да ниси „рациста"!– говориомије приликомшетњеЖ, ромскипритвореник,чудећисе, ваљда, мојојсталоженостии коректностиу опхођењуса њим. Остали,у соби,су зналида гапецкају,па се и он сам вређаонановешале,вишенегошто је билонормално. —Кажесе расиста– исправљалису га остали,у соби, док се њихово кикотањемешало са његовимнегодовањем. Овај Ром, криминалац,који нијенизнао да изговориречи „расиста", ипак је знао је да је та реч усмерена против

њега,знао је да у Србији постојитензија измеђуСрба и Ци-

гана,ида нијеникадбилавећанегоданас. Ж. је био „европски човек", у више европских земаља се бавио крађом. Упадајућиу станове и пљачкајући вишу, средњукласумногихевропскихградова,овај препредени елегантниРом зарадиоје многоновца. Озбиљно је „пао“ теку Србији,ито на„ситно“,какоје рекао. Иако млађи од мене имаоје већ троје деце.Да нијепроводио време ипо затворима,имаоби тај, бар,још толико. Препричавао ми је доживљаје из белгијских,немачких или италијанских затвора. Објашњавао ми је разлику и велику мржњу између „хорахане" и „дасихане" Цигана.

Хораханесу, наиме,били Циганиправославне вере док су

ДасиханебилимуслиманскиЦигани. Сазнавао сам из његових прича о великим тучама и оружаним сукобима између супростављених циганских бандиито на,изгледа,верскојоснови. Ситуацијаје била трагикомична.Био сам, широмземље и света озлоглашени „неонациста" и расиста, затво-

рен у затвору са овим криминалцемса којим сам бај д веј

имаокоректнеодносе., То никаконијебило само због тога што сам затворен 122

заједноса њим,у истрази,па ми никакзатуча не би одговарала. Једноставно, свако непотребнонасиље ми је, увек,било неприхватљиво.Никадне бихдозволиода се неко мучи и злоставља у мојој Ћелији, из било којих разлога. Нажалост,нисусви билитакви.Злостављањапритвореникаје било ту и тамо, наравно, ништа превишестрашно.Не смемнида помислимкако би се провеонеко ко би био у ћелији, насамо, са тамнопутимцимерима.Ми, Срби, смо чудна сорта, код нас витештво још није изумрло, ни-

кадсе не качимоса слабијима,само са јачим од себе. Поред тога не видим да смо ми, Срби, оперисани од

раснесвести. Наравно,раснасвестнезначираснумржњуи расиста, никако,нијеонај којиседи кућии мрзисве остале, илијури около ибије Роме и црнце. —Да ли си, некада,тукао,са својим друговима,Цигане2 – питаомеје једном Ж. То је била та, наметнута,слика која се пружала људима у Србији. По тој, искривљеној, слици, Цигани су угрожени и бију их момци обријаних глава. Постојао је мит о маломвеселомЦиги,веселомдобричиникојиволи песму и игру,који бива нападнутод ћелавих насилникакоји га туку из чиста мира. Наравно, за све ове годинетакви случајевимогуда се набројенапрстеједнеруке. Поредтога,такозване,невладинеорганизацијесу писале како се Роми дискриминишуу Србији, како им не дозвољавајуулаз у некедискотекеи купалишта,како им се ускраћујепосао, школовање. Наводилису се, притом,и,такозвани,напади,уствари туче, у којима су повређенисамо Роми, као да остали не страдајуу тучама. У ћелији,у којусам пребаченнакон месецдана, била су дваромска притвореника.Један је био осуђен због убиства,а другизбогразбојништва. Наравно,одмахсу почелида комуницирајуна матерњем језику, штоје и нормално.У почеткунисампунообраћао пажњу, али, касније,сам схватио да за Србе користе име „Геџо", то јест „геџовани".

Предрасуде, по којимасу ромски грађанимирољубиви 123

премаСрбима,толикосу падалеу воду,с обзиромнаприче ове двојице. Сматрао сам своје „расистичке" ставове толико толерантним и „мулти-мулти“",као да сам дошао

са некогкурса присилне„денацификације". Нисам никога мрзео, то је било дефинитивно, они, ите-

како, јесу. Без обзира на то нисам желео да наседам на провокације. Једва сам успео да смирим тензије, у ћелији, када је извесни Николић искасапио српску девојчицу, код неког надвожњака, у Београду.Одмазде, такве врсте, нису биле својственеСрбима, ако изузмемоонај погромнад Цига-

нима,тридесетихгодинапрошлогвека, на једном шумадијскомвашару. Нико не може тврдитида расно мотивисанихубистава нема,са ромскестране,илииту постојидвострукиаршин, пасамо белац може битирасиста. У септембру2004.десио се један карактеристичанслучај којимије остаоу сећању.Пијанибеспосличарупаоје у кућу17-огодишњегСрбина,АлександраСтојановића,из Меленаца,кодЗрењанинаи заклао ганаспавању.Прича је почелау сеоскојпицеријигдесе храбриСтојановићсупроставиобандисеоскихРома којису малтретиралиприсутне. У мноштвуубистава, који су починилекримогенеособе ромске националностипротеклих година,ово бих посебно издвојио.Поредтогау току2003-2004.билоје неколико тешких инциденатау местима где се избегличка српска насељаграничеса циганским. То се догађа годинама,сећам се да је пре пар година једанСрбин, на периферијиНовог Сада, мораооружјемда бранисвојдом и својупородицуод руље којаје била бројно надмоћнија.У таласима,уз страховитекрике, нападали су каменицамаи моткама. Иако је због те своје одбранекривичноодговарао,нијетешкопретпоставитишта би се десило у тој кући,у којојје било и деце, да тај човек нијеимаооружјекодсебе. Расни сукоби нисуновиназа Србију, али ту постојиједна непријатназанимљивост,неупоредивоје вишемртвих и повређенихСрба. Халабука и медијскакампањао наводном прогањању Цигана у Србији је, благо речено, 124

претерана.Не могуда се сетим ни једногстрадалогЦигана у Србији, од стране Србина, у последњих неколико година,док је обрнутихслучајева далеко више. Корумпиранимедији,невладине,то јест „ненароднеорганизације",очигледноимајудвострукеаршине. Убити Србина не само да није расистички злочин, за њих, у многослучајева, није ни злочин који заслужује нарочиту пажњу.Греба се добро помучитипа наћи, у домаћој штампи,чланке о убиству некогод стране Цигана,као дасеради о случајно згаженомпсу. На тај начин су, људи у Србији, слабо, или никако обавештенио ескалацијициганскогнасиља. Гај проблем се, у Србији,једноставно не препознајекао такав. Велика је трагедијаштосе, нашисународници,сете тог проблематек када им њихов гаравикомшијастави нож под грло.Нажалост, у већинислучајева, тадаје касно. Задњих 20 година,у највећемброју земаља у свету, за опште познати назив Циганиприхваћеноје име Роми. Назив је почео да се намеће светској јавности од времена, такозваног,СветскогРомскогКонгресакојисе одржаоу Лондону80-тихгодинапрошлогвека.„Оникојисебе називају људима", од тада почињу популаризацијуновог имена свог народа. Као што и мала деца знају термин„Роми“, најезику којије својеврстанлингвинстичкикрпеж,управо значи „људи“. 90-тих година почиње кампања невладиних органи-

зација,али идржавнихинституција, за коначнонаметање страногназива. Иако Срби вековима користеиме Цигани, новокомпонованиназив, наметнут одлуком туђинског конгреса, одржаног у страној земљи, прихваћен је као званичан. Недуго потом почела је још јача акција за признавање статуса народа и националнемањине.То је и учињено, без већих проблема и застоја, одлуком Скуп“ штине Србије. Од тада Цигани имају право на истицање назива, на свом језику, у свакој општиниу Србији у којој имајувишеод 15% својихсународника. Можда ће неком засметати што и даље користимиме Цигани,а не Роми. Наравно,то није ствар мога ниподаштавања,већ могуставноги људскогправада се користим својимјезиком и називимакоје Срби користе. 125

Као грађаниове земље ми, Срби, по Уставу имамо пра-

во да се користимосвојимјезиком и да користимосвоје речи и изразе, а не неке наметнуте,са стране. Или се тај члан Устава односисамо на остале националности,али не и на Србе“ Ако је тако, онда треба да стојида ми, Срби, смемо да говоримосамо онако како нам други нареде. Немце,онда, не смемо да зовемо Немцимајер је то увредљив назив који их карактерише мутавцима, или би било најбоље да нам сви народи света одреде како ћемо их

звати да неби било вређања.

Циганиживеу многимземљама,говореразличитимјезицима, припадајуразличитим верама и имају различита имена и обичаје. И код Цигана,у Србији, постоји подвојености неколикоциганскихгрупација,којенису,само,верске. На пример,Ашкалије, Циганиса Косова, који одбијају да се називајуРомима или Циганима,и не трпе превише својераснесаплеменике,а ниовињих. Поред Ашкалија, имамо мађарске Роме, католике у Војводини, али нису нарочито бројни. Затим ту су румунски Роми, познати по пљачкама и убиствима усамљених,

беспомоћних,старацау Банату. Имамо и муслиманскеРоме, Еђупе, са Косова, Рашке и сајуга Србије.

За озбиљнијуанализусаставаи подгрупастановништва ромске националности,у Србији, требало би доста временаи простора. Према пописуиз 1991.године,на територијитадашње републикеСрбије,живелоје самооко 145.000Рома који, тада,нисуни ималистатуснародности,па нисуни имали посебнурубрикунационалнеприпадности. Процене невладинихорганизација,међу њима и неких циганских, су се кретале до 450.000 што је, отприлике,

једнако пописуиз 2002. Последњи попис,наравно,ни при-

ближнонијеутврдиочињеничностањеи правиброј Рома у Србији. Врло је могућеда, тадашњаВлада републикеСрбије, небини организовалапописстановништвадато нијеобавеза прописанамеђународнимстандардима.И поредтог и таквог пописа ми поново нагађамоправу цифру ромске популацијеу Србији.Тај број сеже и до 700-800.000,па и 126

милион наших тамнопутихсуграђана. Број ромске популације незадрживио расте у Србији. Прогресивно нарастање броја Рома неки сматрају смртоносним отровоми

биолошкомкатастрофомза нашнарод.Заштосе то обично мисли Не ради се ту о никаквојраснојмржњи,Срби никоганемрзе. У погледудемографске структуре, ромска популација је најмлађа,старосна групадо 24 годинечиничак 62% њихове популације.Наталитет ромске популације,у односу наукупаннаталитету Србији,је 4:1. Они су, дефинитивно,млада,јака и жилаванационална мањина која незадрживо расте, шири се и напредује. Природно је, и нормално да са нарастањем свог броја и грађаниромске народности,то јест, њихове вође, полако осећајусвоју снагуи схватајуда је дошло времеда покажу зубе. Највећа концентрацијаромске популацијеје у општинамајужноморавскогрегиона.У том регионује сасвим могућестварањеетничкичистихциганскихенклава у ближојбудућности. Мора се напоменутида Роми живе, у великој већини,у градовимаи збогтогаје груписањециганскихгетаи почетак све већих раснихнетрпељивостии тензија.уједно и могућипочетак раснихсукоба у Србији ширихразмера. Познато је да постоје случајеви масовног исписивања српске деце из оних школа где ромска деца постајувећинска.Ситуацијаје тако постала веомајасна. Циганису показалиневероватнувиталности показали свималекцијуживотногсналажења.Једини суони,у овом свеопштемхаосу,одсвихнационалнихмањинау северној Србији, из дугогодишњекризе изашли социјално одлучнији,па чак и материјалнобогатији. Запањујуће колико је међународназаједницабила заинтересованада се побољшастатусРома, којису од конфузнеетничкегрупе,посталинационалнамањина. Настојања, која трају неколико година, да се њихови интересиартикулишукроз политичкипокретутоликосу логична последицаамбијентау коме се ситуацијаразвијала повољнопоњих. Роми су до пре само пар годинабили потпуноаполи127

тичнии вечитоискоришћаваниу политичкесврхе.Многе партијеод СПС, СПО, ДС, па до СРС борилису се за ромске гласове,понекадби се чинилода су имонибилибитнијиод српских.Вероватно због тога штоза њих нијебило потребно убеђивање и празна обећања која су касније стварала проблеме. Довољно је било мало брашна, намирница,или новцаисве би било сређено. Али, донедавно аполитични Роми, постали су, данас, врло заинтересованиза политику,па чак и спремнида конституишусопственуСкупштину.Га, Ромска, Скупштинасе, каоидеја,разматраса вишеаспеката. Неке циганскевођесматрајуда би то требалода буде паралелна институцијакоја би водила чак до, увођења, некихнових,унутрашњих,граница.Други,пак,у томе виде иницијативу за интегрисањеи остварењепотпунеравноправностисадругимнационалнимањинама. Данашње друштво у овој конфузној политичкој па и културнојситуацији проблем Цигананајбоље одсликава у релацијиНационалногсавета Рома и њиховогодноса премадруштву. Јасно је да, од понашања вођа ромске националнемањине, као њихове елите у Србији, зависи и понашање Цигана широм наше земље. Будући да већина Цигана није интегрисанау друштвои да представљадонедавномаргиналнуетничкупопулацију,засигурноће доћи до отпора исасрпскеиса циганскестране. 69% ромских породица издржавају српски порески 06-

везници.Тонијестварникаквераснемржње,какоби многиназвалиистицањеовихчињеница.Скорода немаромске породице која не прима дечији додатак, велика већи-

на примасоцијалнупомоћ. Одвајањем од уста наше деце ми плаћамо социјални

програмза нашетамнопутесуграђане.Наша децаће трпети последицетакве политикеи зато ми, Срби, имамо потпуноправо да такво понашањеназовемо неприхватљивим, неисправними крајње непријатељскимпрема нашојдеции деци свих осталих народау Србији. ДржаваСрбија, од припадникаромске националнемањине, на тај начин прави велики број преступника,или у набољем случају, наставља њихов пут социјалнихслу128

чајева.На тај начинтаква политиканијепријатељскани премаЦиганима. Највећи број Цигана припадаслоју сиромашнихи у односуна сиромашнеприпадникевећинскогнарода,циганска сиротињапредставља друштвенислој којисе, по свим обележјима,можесматратинајнижим. Због тога се, последњих година,они представљају као социјално немоћна група којој је неопходна помоћ и подршка друштва. То се ради на посебно безобзиран и перфидан начин.За то су, већимделом, заслужне многобројненевадинеорганизације. Сећамсе, например,„Друштваза унапређењеромских насеља"којеје финансираоСорос и његов„Фондза отворено друштво". Они су били задужени за помагање раз-

воја ромскихнасеља и побољшањеуслова животау њима. Поредтих пројекатаи школовањеромскедецеје могућиканалњиховесоцијалнепромоције.Последњихгодинасмосведоцистраховитогинсистирањаза школовањем Рома. Као да им је неко онемогућаваошколовањесвих овихгодина. Без основне школе је 79% ромске популације,али не збогтогаштоје ранијихгодинаЦиганиманекобраниода се школују,већ из сасвим другихразлога. Наиме, на школовање циганскедеце не утичу само услови под којима ониживе,већје то мотивиаспирацијањиховихродитеља, јер начинњиховогживотане захтева школовањекакво мипознајемо. Данас,на Новосадскомуниверзитету,постојикатедра за ромологију,што није проблем, али, за Роме који желе да се упишу на факултет, не постоји бодовна листа, што умоболници, који су то смислили, називају „позитивна дискриминација".Број од 0,25 факултетски образованих Ромаће, тако, свакако бити повећан.

Они, који подстичу асимилацију Рома, то јест, како је

они називајуинтеграцију,никаконе могубитипријатељи Рома, као штонисунипријатељиСрба.То ће постатипре, иликасније,јасно и некимвођамаромскенационалнемањинеу Србији. Непостојећадискриминацијаромске националнемањине повлачи се кроз извешатајеразнихНВО искључиво 129

из недобронамернихразлога. Министар без портфеља, у

некадашњојВладиСрбије,Јово Дамјановић,познати„циганскикраљ", који се хвалио како је „министарбез фотељу", очити је пример како ромска популације не само да

ниједискриминисанау Србији, већје била, умногоме,и повлашћена. Уосталом, где сте видели, у Европи, циганског

министра“

Доксам,јутрос,лежаоу свомпритвореничкомкревету, размишљаосам о свему.Десноод мене,спаваласу двојица притворенихРома, један збогубиства,другизбог разбојништва.Истрага,у момслучају,је јоштрајалаија саму томопскурномокружењупроводиоданеи ноћи. Медији су ме називали нацистом,тим скраћеним називомза национал-социјалисте, из временаДругогсветског рата. Шта је, у свомовомхаосу,биорасизам Штанацизам 72 Тешкоје било закључити. Једно је билосигурно:На друштвено-политичкој сцени је била сасвим нова, али, у принципу,сасвим стара идеологија. Идиотизам. кух

Нереди у предграђимафранцускихградованаставље-

ни су и токомпретпрошленоћи, иако је министарунутрашњихпослова изјавиода насиље полакојењава након штоје влада прогласилаванредностање и увела полицијски час у погођенимподручјима. Влада је усвојила декрет којим се поново ставља на снагу закон о увођењу ванредногстањаи полицијскогчаса.Декретомсу обухваћениПариз, Ница, Марсеј, Тулуз,Стразбур и Мец. Нередиу Францускојизбилису крајемоктобра,после смртидвојицетинејџерапреступника,афричког порекла, којису погинулибежећиод полиције,јер су прибегупали на трафо станицу и погинулиод струјногудара. Улице су билепрепунемладих,афричкихемиграната,којису палили аутомобиле,ломили излоге,пребијализалутале, немоћенепролазникеиотималиимноваци имовину. 130

Заједноса њима,францускианархисти,су учествовалиутиморгијаманаулицама„градасветлости“. „Француска омладина се у фекалије претворила" -

знаоје да кажеД. Колико је само био у праву. Гужно је било гледати ту дезоријентисануфранцуску омладину која се толико упи-

њалада сруши,уништи,запали,и то заједноса емигрантима,из другихдржава. Скоро половинаухапшенихизгредникабили су странидржављани,а неФранцузи. Нередису се, као пожар,ширили и по другимградовима Европе. У Келну и Берлину паљени су аутомобили. Инцидентису се дешавалиу четвртимаса великимуделом странаца.У Немачкојживиседам милионастранаца,од којихпрекотри милионамуслимана,претежноиз Турске. Групе младих су и у Белгији,три ноћи заредом, палили возила, подстакнутидогађајимау Француској. ПопутФранцуске,и Белгија има многобројнуимигрантску популацију,с чијим се лидерима интензивирајуразговориу циљу,како онито називају,мултикултуралних метода интеграцијекојиуважава етничкеподеле. Расни немири проглашавани су социјалним. Био је то невероватникретенизам власти у западнимземљама. Све проблемебацали су подтепих,уместода их решавају, и сада је сво то ђубре, сва та гнусобакоју су крили од јавности,простоексплодирала. Као нојевису забијали главуу песак мислећида ће проблемнестати,ако немисленањега. У Аустралији се десио невиђени хаос, и невиђене масовне туче белих Аустралијанаца са једне, и Либанаца емиграната,садругестране. Очигледнода табуизирањевишене доносирезултате паје боље,посве нас, дасесуочимоса проблемом. „ДанасПариз-сутра Београд"освануоје графитна београдскимулицама. Нисам веровао да ће болиди са „Чегевара мајицама" моћиизазватибило којиоблик насиља, али ситуацијаније билаза подцењивање. Екстремналевицаје свугдеу успонупоЕвропи,нијечудодасето дешаваи коднас. Срби, са мајицамаЧегеваре,тог хладногегзекутораи 131

убице из Јужне Америке, вероватно нису имали снаге да

изазивају већи хаос по улицамаБеограда,али свестан сам да ће то време убрзо доћи. Поред њих, анархо-синдикалисти, набеђени левичарски анти-глобалисти, нови

комунистии слични екстремисти,такође немају снаге. Међутим,ниједалеко дан када ће сви они изаћи на улице наших градова да, по угледу,на своје колеге са Запада, руше,пале иубијају. Не треба никог да зачуди, ако се у тој пошасти анархистима,комуно-шовинистима придружеи екстремисти другихрасаи националности. ЈЕ)

—Знаш ли како се зове Цигау оделу одсто евра2 —Елеганци.

—Ауоделуод 500евра7 —Екстраваганци. – Акако се зове Цигану оделу од 1000евра72 —Чеда Јовановић. Смех је био усиљен, кад је један ново-придошлипритвореник, испричао овај виц. Да ли због тога, што је виц био бајат, или због тога што је, из једног од кревета, из-

вириваопритвореникромскенационалности. Додуше, раније сам чуо овај виц са именом Владана Батића,али мије и ова верзијабила забавна. Вицевио Циганиманисусе сматралиактоммржње,чак су их,до скоро, исами Циганипрепричавали. Новине су их чак, с времена на време, објављивали, да неспомињемоонечасописекојисе баветематикомхумористике,или интернет.На све странесу причании објављивани вицеви чији је актер био „Цига" или „Циганка" и нико,збогтога,нијеодговараоза никавураснумржњу, Данас је и та врст,а безазлене забаве и разбибриге, посталаприличноопасна.Као некада вицевио Титу. — Баба Владана Батићаје пушилалулу, а деда му је продаваокоње по вашарима– читаоје С. из новинахит изјавуМиланаПарошког. — Значи, још један министару Србији је био ромске 132

националности.Кад ће то иматиу Европској унији Никад.

—Ви,опет,нештопротивнас,Цигана —буниосе Ж. —Заштог Штатије2 —Знамја, ви ме то стално,нешто,диратезбогтогашто самРоМ. —Не,ја, Боже сачувај – браниосе његов саговорник. —Видиш,могаоби да узмешовог Батићаза адвоката. Ж.се одушевио: —Тај је исто Ром, узећу га. Он је био „Министер", мора даје добар.Само да нијескуп7 —Па, бар теби, паре нисупроблем, колико си швапских кућаојадио. —Боље мије било у Италији,у Немачку се више не враћам. —Не бите нипустилида имсе вратиш. — И твоји сународнициће бити депортовани назад, у Србију,њих10.000. —Имали итамоовихкаоштосуови„стројевци" 2 —Има„рациста"тамо... многоопасних. Нисам никаджелео да се мешаму овакве разговоре, али, истинеради,мислиосам о томе какото да је Србија, која дискриминишеЦигане, спремна да прими толике ромске емигранте,које враћајуса запада, док ихтолерантна,и на расизамимуна,немачкаВлада враћау контејнериманазад2 Нешто,ту, нијештимало.Многомије то било дволично. Слали су намса тогдемократскогзападасве оне антирасистичкеорганизације,покретеза заштитуљудскихправа али и одбеглеРоме, вероватнода би на њимамоглида вежбамотолеранцију. Онису ихвраћалиузаптиванимвагонима,а мисмотребалида их,срећни,дочекамоу овој нашо,сиротињии беди, из које су и побегли,па да им адекватнообучении образовани,од невладинихорганизација,покажемокако имје коднасбоље негонадемократскомЗападу. А заштосмо, то ми, мањерасположенипремаЦиганима негодемократскизапад2Како то да се код нас врши дискриминацијаи угрожавањеРома, а на труломзападу не Јесу ли ониималиромскогминистра Јесу ли ониима133

ли, онолике силне, филмове о Циганима2Да ли имајуКус-

турицу,циганскетрубачеиосталепримересуживота 7 И ко измисли све оне расиситичке појмове: Бела куга, бело робље, бели спорт2 Треба се замислити над свим тим чињеницама.Некадје БогданГирнанић писао:„У Парискиметроушаосамкаотуриста,а изашаокаорасиста". Јел то значи да је и Тирке расиста2 Зар он затрова оволикусрпскуомладину2Опет превишепитања,а премало одговора, Уосталом, ја сам и завршио у затвору јер сам постављао питања. Није ни чудо . Много сам запиткивао, чудио се, филозофирао. „Чудитисе значи филозофирати"—писаоје Шопенхауер. Шта миби да се, у земљи Србији, питами чудим сет А 'и филозофирамг И шта има да читам Шопенхауера Швабаје то, пајоштаквопрезиме.Ваљда нисуи његовекњиге пленили“ —Да ли си ти стварно неонациста2— питао ме је инспектор,кадаје све ово почело. —Неонацистазначи „нови нациста",ако самја нови где сувамондастари —Па,јесили нациста 7 —Нацистаје терминнастаоскраћивањемназиваприпадника партије Национал-социјалиста,за време Другог светскограта.Поштоје Американцимабиопредугачактај називморалисуда гаскратена Наци,итакоје остало. —Ондасифашиста7 —Никако нисами не могубитифашиста. – Па којисионда7 —Србин православац. Тако се водиоразговор,премесеци по,у полицији.Сада ми ти изгледаглупо,штасам ја имао,уопште,да поучавам инспекторе историји,идеологији,и од чега сам се ја, уствари, бранио2 Кад се само сетим свих тих, глупих, питања. —Висезалажетеза супериорностбелерасе7 —Котомиг2 —Па, тај, ваш покрет2

—Којипокрет72 —Не испитујешти мене,негоја тебе. 134

—Којеје тачнопитање 7 —Немојдасибезобразан. —Шта имада се залажемза супериорностбеле расе, некарасаје супериорна,или није.Терминсупериорно03начаванештоштоје надмоћно. —Значи,тимислишдаје беларасанадмоћна 2 —Тешко, пошто бела раса обухвата само 8 % светске популације,пре се може сматратиугроженомнего надмоћном. Језиво мије било присећањена та испитивања.Штаје њима,уопште,требалода насхапсе Моглису лепо издатипрогласзабрањеноје мислитисвојом главом,или „забрањено је иматиплаве очи", илитако нешто. Могли су објавити,јавно, да је почела денацификација, пада се пријавимо,где већ треба.Ако је забрањено имати краћукосу да не посећујемобрицунеко време. Или ако је забрањеноноситицрнуконфекцију,пада купимошарену. Мождасе несме окупљатиу групамавећимод десет,или студентиФилозофскогто не могу,ако не затражедозволуодпрофесора Перовића и његовогсина72 Овако смо били збуњени, затворени, шиканирани и ме-

дијски сатанизовани. Због чега2 И даље је нејасно.Да ли

збогтогаштоје извеснаНадаДабићизФорумаженаЛСВа била учесниктрибинепа је оценилада је све било као Кристална ноћ 19391!(сиц). Госпођа чак није ни знала да је промашила годину, а дошла је да обележава годишњицу.Ваљда смо је прекинулиу слушањупредавањапа није стигла да научи. Иако, тамо нико није ни говорио о Кристалној ноћи, више се причало о Фашистичкој претњи,..српској наравно.

И како, послесвега, неко можеостатиприбрани нормалану овој неизрецивонесрећнојземљи. Можда је, стварно, у нама проблем2 Ако толики стручњацикажуда смо неонацисти,клерофашисти,наци-фашисти,онда мождастварнојесмо. Само, не знам како можемо бити толико тога заједно Не бибилолепода смо,стварно,свеод наведеног,а дато незнамо. Моглису нас обавеститираније...

135

Омладина, олуја која долази Данассе чула приличнабука на ходнику.Великитресак, табанањестражара,лупа вратаи пригушенинељудски крици,ледилису крв у жилама.Од кад сам овде нисам чуо ништаслично. Вероваосам да злостављањазатвореникавишенема,као раније,па сам се приличноизненадио.Коментар искусногпритворениками је појаснио нејаснезвуке којесам слушао: —Довели су сигурнонеког„дрогоша". —Опет – Ваљдаганеће код нас“ Осећањеолакшања,свихнас,штоне морамода делимо собу са наркоманому кризи,било је искрено,али помало меје растужило.Сви ти наркомани,у ономештосу приређивалидругима,нисубили кривцивећжртве. Свака соба истражногзатвора, ималаје бар двоје-троје наркомана. Једни су, ту, били због пљачке, разбојништва,крађе,кривичнихдела учињенихда би се дошло до новцаза дрогу,илионихучињенихподдејствомопијата;другису,пак,билизатваранизбогистрагеу везидиловањаразнихврстадроге. Толики број оних који су, своје, кривичнодело учинили зарад дроге, није требало да чуди. Нови Сад је имао регистрованих5000 наркомана.Замислио сам 5000 младих људи, у граду као што је Нови Сад. Пет хиљада зомбија којиманемаспаса,петхиљадауништенихпородица.Пет хиљада потенцијалнихубица, пљачкаша, лопова. Колико је самоновцапотрошенона дрогу,наупропаштавањетих младихживота —Мој другари ја смо рачунали,да нам је у вену, за све ове године,отишлонеколикотрособнихстанова– причао мије једанод њих. Упалих очију, бесциљногпогледа,са карактеристичним назалнимговором којије обиловао жаргонскимизра136

зима, овај млади човек био је само један од неколико десетинахиљада упропаштенихмладића.Гужна, полужива,

жртванаркоманскоглудил,у Србији. Тржиштехероином,у Новом Саду, контролисало је неколико моћнихљуди. Број овисникао хероинусе драстичноповећавао,изгодинеу годину,нарочитоподоласку ДОС-а на власт2000.године.Никадахероиннијебиојефтинијинеготада. Корумпиранаполиција,по питању сузбијања трговине наркотицима,није многоурадила. Друштвоје било и само болесно и немоћно,породицакао основна Ћелијадруштва у великој кризи, омладинадепримирана.Бесциљности безперспективност новосадске омладине најбоље су се могливидетинаулицамасиромашнихрадничкихнасеља. На хероин се било лако навући,био је јефтин и било га је свуда. Они малобројни омладинци који су покушавали да протерајудилере, из свог комшилука,ризиковалису да плате главом да би заштитили своје рођаке, и млађе комшије. Спадао сам у приличнодобро обавештенељуде и цела ова прича са наркоманима,у мојој притвореничкој соби, није била, за мене, нова. Током година сусретао сам на улици,разноразне,људеисвегасе нагледао. Разни догађаји, са мојим зршњацима и онима млађим од мене,којису подлеглиовом опасномпороку,као и непријатнисусрети са дилерима и онима који су дубоко забраздилиу светдроге,остављалису неизбрисивијак утисак. Ипак,дуговременанисамбио на улиции ово притворско подсећање,из прве руке, вратиломи је мрачнаразмишљања о јадном стањусрпске омладине. Наркомани који су се налазили у првој соби, у којој сам био,билису повратници.У притворусу прошлиапстиненцијалну кризу, и како би они рекли „скинули се са допа".

То „скидање“, било је, наравно, само физичко и није им било први пут.Само по себи нијезначило и излечење. По-

себнонијезначилоизлазакизпакладроге. Огромнавећинањихби, по изласкуили по одласкуна одслужење,настављалипостаром.Од њихсамнајвишеи слушао о стању у затворимау Србијијер су они,углавном, 137

и били повратници.Страшноје било слушатиистините причео ситуацијипо затворимау Србији. У затворује, такође, постојалотржиштенаркотикаи тај бизнисје био приличноуносан. И тамо се могло све купитии продати,али је цена,наравно,била десетоструко већа. Главни затворски босови имали су своје робове, такозване„змајеве“,којису радилисве пословеза њих, оддиловањадо обављањаразнихдругихпослова. Најстрашнијеје било онима који у затвору нису имали никаквупомоћспоља. Они који нисупрималипакете, новчану помоћ, писма,било какву подршку.Они су морали напорнода раде,да се држечувараи постануцинкароши, илидана крајупостану„змајеви“. Ригорозна контрола, претресићелија, детаљни прегледитела и телеснихшупљиназатвореника,као и још детаљнији прегледи пакета, овде на Клиси, били су заслуга, искључиво, превеликогброја наркомана међу притвореницима. Приличноме је, то све, иритиралои сметало ми, али, мораосамда поштујемзатворскаправила. Билоје случајевада је и мајкасинуслала хероину затвор сакривену направљенушупљинуу бананама.Није била реткостда се, у истражномзатвору, пронађеприлична количинахероина.Дрогаје уношенау храни и пићу, па су, сходнотоме,строгобили забрањенифилованиколачи, торте и слично. Посете су могле притвореницима доноситисамофабричкипакованухрануи слаткишекупљене, искључиво, у затворској кантини. Управа затворачинилаје све да до уносадрогене долази, и самимнаркоманимаје пружаласву потребнумедицинскупомоћ.Давана им је терапија,таблете за спавање,смирење и кознаштајош.Какобисе зачулаколица која су довозилатерапију,тако су начуљенихушију,ови несрећнимомци,стајали уред и нестрпљиво чекали са испруженомрукомсвоју дозу. Та терапијаје била важнија од било чега. Цигарете и таблете биле су им потребнијеод воде и хране. Узималису своје лекове, некиод њихсу их дробилии шмркали,ваљда да их брже уради. Нажалост, то нисубили клинци,наркофили који су то гледали на филмовима, 138

пасе трилују.Били су то тешкидугогодишњинаркомани. Родитељи ових младића, када би се ови у притвору

скинулиса хероинаи мало подгојили,одбијалису да их ваде из затвора, сматрајућида им је ту боље него на наводној„слободи“. Сцене падањаса кревета,проливи,повраћање,грозницеијезива нервоза,тадасу били иза њихи у стањурелативнесмиреностичекали су суђења. „Исекао сам две девојчице да бих дошао до новца за дрогу“. „Опљачкао сам продавницу“.

„Претукао сам родитеље".

То субиле самонекеод многихпричамладихљудикоји су били у ћелији са мном.Судбине ових момака биле су толикопотреснеда ме,свако подсећањена њих,доводидо великогбеса премасвима онима који су тровали српску омладинуитако стеклиенормнабогатства. Сви онису, колико сам приметио,без обзира штосу већ дугобили чисти,толикобилиемотивновезаниза дрогуи наркоманскиначин животада су обожавалии даље да гледајуфиломове, на телевизији,који се баве наркоманијом,криминалом. Уосталом, и даље су волелиапсолутносве штоихје и довелодо стања из когасу тешкоммукомизлазили:деструктивнумузикукоја пропагиранаркоманију,субкултуре које пропагирајудрогирање, људе који их подсећају штасубилии штаће наставитида буду кад изађуодавде. У собу,у којусам каснијепремештен,на свусрећу,није било наркомана.То је било приличноосвежавајуће.Не само због духовно здравијег окружења, већ и због престанкапричао начинуживотанаркомана. Међутим,и моји нови цимерису имали,недугопре мог доласка, сличне сценеса наркоманима.Такође су, врло добро,зналиштасе дешаваса омладиному Србијии какваје ситуацијанапољу. Омладини, у овој земљи, нико није могао,или нијехтео да помогне.Морамосхватити,и признати,да су они, који су одговорниза бригуо здрављуомладине,у потпуности заказали. Све, досадашње, кампање против порока нису дале 139

никакверезултатеделом из неискрености,делом из наивности и необавештеностионих који су те акције покретали. Јасно је да корумпираностпостоји,јасноје да државни органиништане чинеда се наркоманијасасечеу корену. Њима,изгледа,дрогиранаомладинаи одговара.Омладина којане размишљасвојомглавом,омладинаса којомсе лако манипулише. Младим људима се мора пружити алтернатива у свеопштембезнађукоје их гурау порочанживот.Та алтернативаје, свакако,смислениздравживотнационално оријентисанеомладине која мора да пружапримерсвојим вршњацимаисународницима. —Надамсе да ће ме пуститида се бранимса слободе до Егзита—говориоје, у искреномделиријумунаде,наркоманзатворенса мному првојсоби. ФестивалЕгзит,та дубоко провинцијална,јадна,јефтина забава слуђене плебејскеомладине,пројектована обманаза узимањеновцаодсрпскемладежи,приличноје привлачиланашуомладину. Тужноје билогледатикакосе колонезомбиранихмладићаи девојакавраћајураномзором,прекомоста,у град са тврђаве гдесу се поклонилиђаволу. Имао сам прилику да чујем нељудски хук, са петроварадинскетврђаве, док сам са пријатељима,далеко на Фрушкојгори,боравиоу својеврсномегзилуод те Егзитманије.Постојалоје нешто исконскидемонскоу свемутоме. Билобилепода је прошлаиницијативада УНМИК организујепаралелниЕгзит у Приштинипа да и шиптарској омладинибудепонуђенаистаблагодет,као и српској.То бибилаискренаиистинскаглобализација. Билаби,алитакваврстаискреностиу овомсветуу ком живимозаправо не постоји. кх

У многимновинскимчланцима,цеоинцидентна Филозофском, почео се везиватиза скинхедсе.То није ни било чудно,с обзиромда су неки,од ухапшених,изгледаликао 140

скинси,доксу,вероватно,некиод њихмождато ибили. Социолозии психолози,у разнимновинскимчланцима, покушавалису да објасне појам скинхедса, појаве неонацизмана нашимпросторимаи још којекакве баљезгарије. Широјјавностипојашњаваосе и самтермин„субкултура“. Обичан човек, просечногобразовања, мора да је био збуњен толиком поплавом објашњавања, појашњавања и генерализовања.

Знао је, мали човек, чим неко толико

увија, пренемажесе и покушавада поучава,ту мора да постојимногонечаснихпорива. Субкултурнипокрети,групеи моднитрендови,потпуно су обележили живот европске и америчке омладине у другој половини 20 века.

Српска омладина не само да није била имунаод таквих тенденција,већ, напротив, поприлично их је подражавала. Све оно, што је као субкултурни правац, у музичком

илимодномобликупостојалоу Европи и Америци,нашло је места, у мањој или већој мери, и на улицама нашихградова. Појавом рокенрола,опште познати нагон младих за бунтом,добијаједну, дотад непознату,димензију.Побуна против сваког ауторитета:родитеља, државе, Цркве, постајеглавнаниту ткањусвеопштегбунта. Рокенрол нијебио музикасамо забаве ради.У самом свом почетку,рокенролје био инструментализован. Субкултуре које су, једна за другом, избијале из кофера рокенрола,посебнонисубилеимуненаусмеравањеса стране. Или да потпунијеизразимсвоју мисао: све субкултуре су осмишљене,усмеренеи пропагиранезарад некогциља. У градуу којем сам живео и у којем сам рођен,упознао сам мноштворазличитихсубкултурнихпокрета.С многимод, тих, субкултурнихправаца био сам и сам на неки начиндиректноилииндиректноповезан. Средином осамдесетих годинапрошлогвека, у орбији су кључни бунтовницибили хипиции панкери.Хипи покретстворен на западу60-тихгодинаниу ком случају није био прва субкултура.Без обзира на недостатакпрвенства свог утицаја,на западњачкуомладину,хипипокрет је у нечемубиопрви. 141

Тек са ширењем хипи покрета јавља се проповедање

аутодеструкције појединца,народа,нацијаи на крајуљудског друштва, уопште. Масовно коришћење дрога, блудничењеи сексуалнедевијацијесвихврста,билесу истинско врзиноколо у коме су се младићии девојке,хипици, свакодневновртели. Сам знак хипи покрета говориоје довољно о самом покрету,наравно,самоза оногкознада протумачисамсимбол. Обрнута руна животау кругуозначавала је знак пропасти, „смрт и одумирање света“.

Необразованемасепрогуталесу причуо „знакумира", поздрављајућисе са два уздигнутапрста,уз песму„дајмо шансумиру". Веровање необразованих,дезорјентисаних, индоктринираних масада се хипипокретзалажеза мири да представља стварну побуну против капитализмаи владајућегсвета насиља, било је толико наивно и глупо, каоисамотумачењезнакахипипокрета. Симбол „мира", симбол пропасти,симбол хипи револуције, није отишао у „запећак хисторије" заједно са самим хипи покретом. Утицај те субкултуре осећа се, и те како,и данас,упоредоилине,са коришћењемсамогсимбола „голубије ноге", како су га неки називали. Умешаност хипифилозофије осећа се, и јасно види, у новим субкултурнимомладинскимпокретимакоји,каохибриди,егзистирају и ничу, данас, почетком 21 века.

По улицамасрпскихградовачесто су се могливидети дечацисауплетенимкикамапознатијимкао„дредови“. Такозвана, „растафаријанска"фризура,била је толико далеко од, једноставног,модногдетаља и обичногхира младихнезналица,а опет,нијесе могланазватичисто идеолошкимставом. Са искреномтугому срцугледаосамте,несрећне,момке питајућисе какоје могућеда, данашња Српчад, носе на главитако наказнубљувотину.Могућеје да би зарадмоде, некиод њих, носилии крављубалегуна темену,али, зар је могућеда има младих Срба који следе растафари религију Наравно да већинатих, младих, људи ништане зна о растафаријанизму,иако су, у неку руку, следили ту ново-убаченусубкултурунанашепросторе. Рас тафари или Хајле Селасије је одавно протутњао 142

Србијомугошћенод сатрапа Броза. Заједно са осталим утварамапрошлостии људождеримаиз Африке, „царлав" данас не представља, апсолутно, ништау сећањима младихСрбије. Ипак, захваљујући регемузицирастафари крициодгекујуиданаспосрпскимулицама. Религија-идеологијаса Јамајке, којаје имала више присталица у европским градовима него у својој постојбини, ималаје своје следбенике и код нас. Учење, по којој је 66ли човек инфериоран,док црничовек представљареинкарнацијуИзраела, у свести већине младих, белих, Срба, срећом,не наилази на разумевање. Међутим,страшнековрџе, такозване „лавље гриве", јездиле су Србијом на главаматужних,белих,потомакасветогСаве, без обзира назначењеистих —у смислувладавинецрногчовека. Употреба конопље, на Јамајци познате као „ганџа“, посталаје свакодневнау животимачукунунукаонихкоји сусе борилинаДринии Кајмакчалану.Потомционих,који сунаМишаруиЧегрупоказалиАзијигдејој је место,данас су певали „боље да узмешједан дим из мојелуле". Звуци реге музике заменили су српске песме о чојству, јунаштву,а грозназелена стабљика марихуане,која се вијори на заставама нових растафаријанацау Србији, заменилаје српске симболе. Понижавајућадред фризура,на главамасрпскедеце, није,нажалост,јединапошастсубкултурнихатаковањаи подметањаса стране. Још једна субкултура која се одлично накалемила на сиротињуичамотињусрпскеомладинејестехип-хоп. Репери су, дуги низ година,исмевани међу српском омладином,док их је ромска омладинскапопулацијаса одушевљењемприхватила.Последњих десетак година популаризовањемхип-хопа,ситуацијасе променилаи медијисвојски промовишухип-хопправац исубкултуру. Мајмунскегестикулације,минимализовање,ионакосиромашногречника,трудда се имитирацрначкаомладина из гетау Америци,основнасу обележјаове субкултуре. Раст популарностихип-хопане лежисамоу медијскојподршци,већ и у великојекспанзијиамеричкогфилма који приказује живот црнаца у Америци, као и сама популарност„баскета"међуСрбима. Као кошаркашканација 143

моралисмопостатиибастионхип-хопа. Земља, у којој је цветао криминал,била је плодно тле за навлачење многих клинаца на „гангстерски реп“.

У Србији су се, у ратним деведесетим, појавиле и сасвим аутохтоне субкултуре као што су, на пример, били „Дизелаши“".Та субкултура и данас, на неки начин, пос-

тојиу некиммутирајућимоблицима.Свеједнода ли ихданаснеконазивашабанимаилидругимпогрднимименима, са својиммачо-насилнимставом,праћенимзвуциматурбо-фолка и уз гротескнистајлинги маркиранугардеробу, овимомцису,дефинитивно,обележилидеведесете. Србијаје, по многочему,била специфична,тако да појава аутохтонеи специфичнесубкултуре не треба никога дачуди. Наравно,не бихда улазиму социолошкаобјашњењаи ове појаве,то препуштамумишљенимпара-социолозима, и осталим „друштвено-политичким радницима“.

У мојевреме,у НовомСаду,бунтовникси могаобитијединоако си „панкер'"или,у крајњу руку,„скинс".Таква су, ваљда, временабила. Панк се, у Новом Саду, појавио коју годинупреТитове смрти.Личномогуда сведочимсамо о дешавањимаод каснихосамдесетихдо краја деведесетих јер је, ипак, то време кад сам, као клинац, више временапроводионаулици. Појава панка допринела је правој поплави мноштва младихбендова.Основатипанкбендмогаоје свако ко је имаоималовоље. Умеће свирањаи певањату, свакако, нијебило одлучујуће. Панк је донео, можда први пут, ту слободу да сваки клинацможе узети инструменту руке и објавитисвету своје мишљење. Тај назови „свет" персонификовала је његоваближаи даља околина,његоваулицаили његов кварт, школа, ауторитетикоје среће свакодневно. Сваки адолосцент,млади бунтовник,добио је, тако, шансуда постаненеко и нешто,да се његово мишљењечује, да иживисвојубесмисленуфрустрацију. Нису'биле,толико битне,необичне,понекадзастрашујућефризуре,нитиодрпанаодећа,у комбинацијиса садомазо детаљима, или зихерицама.Оно штоје било најбитније, у вези са панком, био је тај побуњеничкистав. Пан144

керикао „ружни,прљави и зли", показивалису друштву дасе гласомладинемораслушати. У комунистичкимземљама, панкерису били велики противницирежима.При томе су, иронијомсудбине,зналида слушајуоне, панкбендове,из ЗападнеЕвропе,који су се залагали управо за комунизамили анархију,противећисе својимрежимимаи капитализму,уопште. Панк нијебио ништадругодо „Велика рокенролпревара",и свака анализакоја не узимаову чињеницуза 03биљно,неможесе назватисуштинскивредном. Сама суштинапанкабилаје, управо,регрутацијаомладине на принципугомилебунтовникабез разлога,без јасног циља, самим тим без могућности да својим бунтовништвомбило шта промене. Као такви само су били обичнииспустнивентилбеса и фрустрацијеевропскеомладине. Да није било тако, тај бес би се, свакако, каналисаонадрукчијии, поестаблишмент,опаснијиначин. ПанкпобунамладихЕвропљанакојису,са варварским изгледоми химничнимурликом,усталипротиврушитеља европскебудућности,завршиласе као све племенитои нејако:у немилосрдномауто-сукобуи обесмишљавањем саме,своје, појаве. Панк, као „последња побунабеле омладине", како гаје називаоједан мој пријатељ,никаконијебио и последња побуна. У Србији су се појавили искинхедси. У момграду,скинсису, у почетку,билисамо варијетет панкера.Препознатљивост скинхедсаје била, само, у ћелавимглавама,униформисаностии чизмамаса металним бруксом. Тучњаве, у које су скинсиулетали,биле су толико честеда се њиховаважностне можепрескочити.Многису, тада,групећелавацазаобилазилиу широкомлуку,а Нови Сад је био град,у бившој Југославији, са највишескинхедса. Временом су и скинхедсипочели да се идеолошки образују и диференцирајуод остале омладине, по другим стварима. Патриотизам, некоришћење дрога, бављење спортом,занимањеза религију,и, уопште,образовање, јавља се, кодсрпскихскинхедса,каоначинживота. 145

Такав преокрет био је чудан, неупућенима,али он се у

скинхедсубкултуридешаваои наЗападу,ито многораније негокоднас. Томе је, свакако, допринео Јан Стјуарт и његов бенд 5Ккгем пуст.

Јан Стјуарт је рођен 1957. године у насељу, покрај Блекпула, у Енглеској. Иако одрастајућиу малом месту,

Стјуартје осетио потребуда учини нештопотпунодругачијеодоногаштонудидосадани модерниначинживота који га је окруживао, у раним седамдесетим. Његова љубав премадомовинии нацијиподстаклагаје да својебављење музикомискористиза добробитсвогнарода. Музиком је почео да се бави извођењем обрада Ролингстонса,са својим првим бендом.Свирали су у радничкимклубовима,у околини родногместа,тада још, у потпуностиидеолошкинеусмерени.Није дугопотрајалои Јан Стјуартје основаобенд"ЗКкгемдапмег", овај путподутицајем Панк покрета. Гледао је "ЗехР'агој5е"како свирају у Манчестеру и то је, на њега, оставило велики утисак. Схватиоје какомузикаможеутицатинаомладинуи како, каотаква,можемењатисвет. Почиње, временом,полако да пишеи своје песме,те тако, као бенд ЗКгемапуег, издају први сингле Хопџ Аге 50 Пипор. Већ се тада могло видетида Јановим венаматече бунтовничкакрв, као и да сме да отворенокажеоно штомисли. Песмаје била својеврснинапад на уживаоцедроге којису,тада,билидостапопуларниудруштву. Издавање првогалбума пропратилаје једна, далеко важнија,чињеницаза његовудаљу каријеру:"5Ктемдапуег" престајебити панкбенд,Јан Стјуарт и остали чланови постајускинхедси. Убрзо се повезује са Националнимфронтом и касније Британскимпокретом.И тако је, уствари, започела прича правогбендаЗКгеудпуег каквоггаје заволела омладина широмсвета. Њихови фанови растурају концерте Ред скинс-а и почиње јасна одвојеност правих, патриотских,скинса од шљама. Време његовог дружења са члановима бенда Мадпез билоје заувекизаЈан Стјуарта,назадсе вишеније 146

ни могло. Како сам Стјуарт каже „Одлучили смо ићи до краја,без обзира на последице".Тиме, заправо, Јан уводи сасвим нови појам у музичку и политичку сцену који ће убрзо постати симбол отпора беле омладине и борбе за

слободу. Под покровитељством Националног Фронта покреће се турнеја"Коскаратз Соттштзт " (Рок противкомунизма) којом диже, на ноге,целу британскудесницуи себи доносиепитет непријатељабританскогестаблишмента број 1. Ако су, власти,сматраледа ће његовохапшењеи држањеу тамнициуспоритинапредакпокрета,билесу у заблуди,јер је његова популарностостала на висини,добијао је више писама негосви, остали, затвореницизаједно. Токомиздржавањаказненаписаоје новихпесама,од којих су се многе појавиле на, новом, албуму који је издан 1987.године. Тада је, он, већ постао култна личност на модерном Карнабистритукадсутрговинепочелепродаватињегове плоче. Интернационалнарепутацијасастава се повећавала и БКгема пустје био позиванда свира широмЕвропе. Тада је рођен В1оодапаНопош(Крв и част) покрет, као међународнипокрет,последње,праве, побунеевропске омладине. У почеткуорјентисанпрема скинхедсимаи „Ои" врсти музике, убрзо се почиње ширитии на остале музичке правцеи субкултуре:Рокабили, Хејт кор, металце,готики сличне. Током година, Крв и част покрет, постајао је све јачи. Сваке се годинеповећаваобројновихдивизијаширомЕвропеи света.Нарочитонаконпадакомунизмау Источном блоку и распадаСовјетскогсавеза долази до наглогширења В!оодапаНопошпокретау источнојЕвропи и Русији. Порастом броја дивизија расте и број бендова који свирају под насловом ВлооаапаНопошг,неке дивизије издају властитефанзине,летке,организујуконцерте... У ноћи23. септембра1993.године,Јан Стјуартдоживљава тешку, саобраћајну, несрећу у којој губи живот. Двосмисленирезултатиистраге,и изјавевозача,јаснопоказујуда се, заправо,истинао Јановој смртизаташкала 147

те је врло вероватнода је неко„обрадио"возило.Свима је билојасно да је Јан Стјуартуствариубијен. Свој живот најбоље је сам описао речима „Нисам тип човека који би пузао пред неким пацифистичкимлевичаримаи дволичнимционистима.Човек морабитисигурану своје идеале. Уверен сам да свако, ко ширисвоја патриотскауверења, има црнифлор крајсвог имена. Сада имамија велики црнитрагкрај свог. Моје песме су само мали део од онога штосеја надамда ћудопринети". Јан Стјуартасам се подсетио,само збогтога,штоје у великој медијској кампањи прозиван и „Крв и част" по-

кретуСрбији,каоискинхедси.

Годинамасам се, као млад момак, кретао у српским скинхедскруговима,акотакомогуда назовемдруштвоса којимсам се свакодневнодружио.Били су то добри и поштенимомци,којису у скинхедссубкултуривиделиразличитосткоја их на неки начинштитилаод исквареног60лесногдруштва.Друштвакоје рушињиховеснове и скрнави исконско сећање на нит која нас повезује са нашим прецима. У Србији је скинхедс субкултура,до средине деведесетих,била на друштвенојмаргинида би, након познатогинцидента,који се завршио смрћуједног ромског дечакаи десетогодишњим затворскимказнама,два српска дечака,скинхеди,напрасно,посталидржавнинепријатељ. Моје кокетирањеса скинхедссубкултуромкао и учествовањеу стварањупојединихурбанихлегендио бендовима,у којимасам свирао,и организацијама у којимасам био, не може бити разлог да постанем нека култна личностбило које, данас, познатесубкултуре,па ни скинхедса. Моје, лично, мишљење,да ниједнасубкултуране може бити добра и корисна у истински националној и здравој држави, било би коригованоједино опаском: да су у данашњемболесномдруштвуи поплавидегенеричнихсубкултура,јединоскинхедсинајближиидејиздравеи националнокориснеомладине. Тај мојставне морасвакомда се свиди,али бихволео 148

да ме неко,у тој мојој„заблуди“,разувери,нарочитоако бито билисоциолозии психолозиове, несрећне,државе. Надам се, такође, да због овога, што сам написао, и ја немам„црнифлор крајсвогимена".

ДАЈ

У јуну,ове, 2005.године,кад сам и ухапшен,недалеко од НовогСада одиграосе једанзанимљивхепенинг.Дружење око 300 момака и девојака,током дана и ноћи,на отвореномпростору,уз свиркунеколикобендова,уз пиво, котлић и роштиљ, изазвао је толико непримеренухалабукудаје то било страшно. Приватна журка, пријављена, у складу са законом, окарактерисана је каоскуптерориста. Концерт,на коме се није десио ниједанједини инцидент,на коменијебило наркоманије,насиљаилибилочегаштоби моглода узнемиристановништво,приказанје у медијимакао „неонацистичкаподршказлочинимаШкорпионау Среберници". Сулудост новинара-пропагандиста била је незапамћена. Неки, од њих, су се чудили: како се у мултиетничкој срединиможеодржати,слободно,овакавскуп2 Интересантно.На концертује било присутно,око десетак,различитихнација,зар је то недовољноза мултиетничкусредину72 Један пореддругогастајалису, у савршеномпријатељствуиуважавању,Србини Мађар,Пољаки Немац,Руси Литванац,Словак и Чех... Никоникоменијесметао,никосе нинакоганијежалио. Можда је „мулти-мулти" душебрижницима сметало што

нијебило говоранцијаи семинарао кајању,илипосипања пепелом,због, наводних,злочинасрпске војске у Босни или Косову. Можда им је сметало, што је та, окупљена омладинабила противникдроге,секти,разнихдругихдевијација 7 Не можемосви да организујемофестивалтипа Егзит, али, ево, у овој земљи не можемода се окупљамони на 149

приватнојжурци,а да не будемонападнутиод страненовинарских-пропагандиста — лешинараи њиховихгазда, политичараанационалнихпартија. Моје име се тада помињало,у врло негативномконтексту,у штампи,само зато штосам се усудиода будем потписанкаоорганизатору пријавиполицијиза поменути скуп. Саслушавансам, позиванна разговоре,од стране БИА, малтретиранна разненачине. Концертје био легално пријављен код локалног МУЛа, алито, очигледно,нијебило довољно. Покрет за очување српске културе и традиције—Сноп је, одавно,бионаметизбогмногобројних трибинакојесмо организовалии омладинскогклуба који смо основали. Ово је била само капкоја је прелила чашу, па смо, недуго потом,замрзлирадовоглегалногудружењарегистрованог код Расима Љајића,још крајем 2003 године.Демократија2Како дане! Нападиновинарасу били усмерени,премаконцертуу Брвнари,и збогтогајер је то била прославадесетгодина постојањасрпске „Крв и Част“. Да ли је, заиста, било тако, не бих знао рећи. Уосталом,

кога је брига за тог Одсвирао сам, са пријатељима из

Енглеске,свој опроштајниконцерти лепо се провео,а да ли је неко славио и неки јубилеј везан за „Крв и Част", какве то везе има“ Шта и да јесте Није моја ствар да истражујем. Знам само да су полицајцидолазили,у току вечери,у башту Брвнаре и да нису регистровали ништа необично. Газда је био симпатичан када се чудио како нема наркомана међу нама и кад је причао да бољу публику није никадугостио. Наравно, паћеницииз АФА су, по принципу„дебеле деце", узнемиравали полицију,више пута, својим позивима да билокварилицеохепенингу љубоморномјадномстилу „нек пропаднеприредба".На срећу,неуспешно. Чувени концерту „Брвнари" повезиван је са догађајем на факултету,као и са некиминцидентима,писањемграфита и осталим,међусобно,апсолутнонеповезанимдешавањима. Све је то указивало на две ствари: прво, постоје две 150

врсте српске омладине,и друго, побуна на оној.страни српске омладине која се противиоболелом естаблишментује неминовна. Ако стваривећтакостојеондасе нетребалибити,сврстатисе уз онустранукојаје најближаздравомпоимању нације. Пре самог опредељивања, за било коју страну, српски омладинацмора,неопозиво,да извучеодређенезакључке. Најважнијизакључак би се, на првомместу,базирао на указивањусамогузрока настанкаи егзистирањасвих онихзаблудаоногдела омладинекоја се одриче својих српскихкоренаи ваља у блатунајсебичнијег егоизма.Пре самоготкривањаглавногузрока показаћенамсе цеодијапазон снага које су учествовале у процесуоднарођивањасрпскеомладине. Једна од најбитнијихполуга,тихдеструктивнихснага, однарођивањаје свакако образовање. Образовање српске омладине које се, пре може назватииндоктринацијом, довелоје до,скоро,потпуноггубитка националнесвести,а самимтим, и до губиткаинтересовањаза спассвогсопственогнарода. Ипак,за дивночудо,нисусви младиСрбиоднарођени. То се ине може назвати другачијенегочудом,јер оно што се сервираомладиниимасвојуприличнојакупонуду. Они, који су омладину потпуноразвратили,нуде јој, уместо њене националнекултуреи српскогначина живота,декадентнукултуруЗападаилињенсурогати само привидно супротну турбо-фолк, мутант-културуочаја и блуда. Сервирању таквих садржаја нема се ко одупрети, јер ниједан начинзаштитене постојиа својеврсногимунитетасамогадруштва,заправо,нема. Одбацивањесвоје националнекултуре,српскаомладиназапочињеу самој породици. Некада је породицабила та која је преносилаисконске вредностинашегрода својиммладимчлановима.Потпуноуништењепатријархалног васпитањадовелоје до распадатрадиционалнесрпскепородице. Без обзира на нејаснуулогусрпске породицеданас, није немогућеобновити оне старе, заборављене, вредности српскогнарода. 151

Они, националносвеснипојединции патриоте,којизаснивајусвоје породице,биће заметак нове родољубиве Србије. Повезивање таквих породица могао би бити добар почетак васкрса националнезаједницеу Срба. Наравно,то незначидабисе изтогпроцесаизузималиистарији, без којих би била тешко остварива реализација самихакцијау циљу истинскинационалнеСрбије. Националнеи социјалнеакцијеморајубити споведене, првенствено,међу омладиномда би се било који позитивни резултат постигао. Анационални дух, који је данас за-

владао, донео је десетине проблема које, наш народ, није

ранијеимаоприликеда упозна.Збогтога,нашојомладини,требапружитинове,здравесадржајеиактивности. За националну омладину треба стварати клубове и другеврстесастајалиштанакојима,српскаомладина,неће иматиприликедазападнеу порокеалкохолизмаи наркоманије.Насупротнепријатељским,декадентним,аутодеструктивними нарко-популаризаторскимскуповима, организоватиздраве, српске, омладинскефестивале и зборове. Стварањеклубоваборилачкихвештинадалоје већизвесне резултате, и на томе треба истрајати.Кампови српске омладинеморајуницатиширомземље, у њимаје потребноспроводитинесамофизичкевећи едукативнеактивности. При томе мислим на форсирање националноисторијскихтема. Не треба напомињати да је потребно подучаватимладељуде здравомживотуи животуу природи,организоватипутовањапо земљи и свету и међусобноупознавањенационалноопредељенеомладине. Васпитање и образовање омладине мора имати пуну пажњусваке, иоле, озбиљнедржаве,грађанскеили националне,свеједно. Грађанска држава је, себи, поставила задатакда само упумпавапотребназнања за напредак на животномпуту.Као резултаттога из школе излазе полуписмениљуди, са недостаткомопштегобразовања. Здраванационалнадржавато,свакако,небидозволила. Не мало пута,гледаосам и слушао манифестацијупрезира премаистинскомкултурноми националномидентитету Срба, и то од стране оних чија је дужност,управо, да едукују нашу омладину.Обичаји Срба се карикирајуи

исмевају, како у медијима,тако, нажалост, и у грађански

конципираним школама. С обзиром да наше образовање наноси неизрециву штету,морајусе испитатисве могућностикојима би порески обвезници и сви, националносвесни, родитељи моглиутицатинаминистарствопросвете. На министарствопросветесе мора вршитиутицај,превасходно,да би се направила разлика између општег образовањаи посебногстручногзнања. Немогућностпроналажењаначинауношењаизвесних променадало би намза правода, као слободниграђании порескиобвезници,предузмемодругеалтернативнемере, и да у складуса законом,за нашудецу,оснивамоприватне школе и универзитете. Код неких, нама, непријатељских народа је то дало изврсне резултате,па сам мишљења даје то могућеиу нашимусловима. Поред приватнихшкола,у којима не би владала корупција, мора се инсистиратии на појачаним ваннаставним активностима. Српска деца и омладина морају се васпитаватиу строгонационалномдухудајућисе, притоме,јака нота историјскомобразовањуи физичкомваспитању.На тај начин би се појавила,бар нека, надада ће српски народбити спашен,а не угушену наркотицима,алкохолуи милионскимабортусима. Подела данашње омладине на националноопредељену и на, ону, која је анационална, врло је видљива на улицаманашихградова.Кад видимофеминизиранемладиће, са својим фенси одећом, или кад бацимо поглед на манифестације,као штоје Егзит, не можемо пронаћимоделсрпскогначинаживота. С другестране,онајпатриотскидео омладине,одавно акумулирасвој бес и своје незадовољство којеће букнути свом својомсилином.Та експлозијабеса,српскеомладине, нећебити каналисанакроз фингиранусубкултуру,као штоје биопанк. Биће то олуја која ће донети многе изненађујућествари. живи били,павидели!

153

Међунационалнисукобии наднационалнеглупости Јутрос сам устао приличнорасположен.Нисам имао, некипосебан,нарочитиразлог.Атмосфераје била, сама по себи, много боља него иначе, и остали су били много боље воље, вероватноишчекујућисутрашњепосете,пакетеи виђењеса породицама.Самимтими ја сам био као „на иглама“.

Данас је дошло време за велико спремање наше собе.

Оникојису билизадужениза чишћењеузелису крпеу руке и брисали прашину,избацивалиђубре и слично. Одлучио сам да им помогнемпа сам, исподсвог кревета,извукао,све оне, непотребне,стварикоје су биле за бацање. Накупилосе ту свегаи свачега,али,понајвише,старе штампе. Испод кревета сам држао мноштво,старих, новина, углавномнедељника.Извлачио сам, сву ту, хрпужурналистичкогђубрета, подсећао се свега што се писало, пре вишеод месецдана,и разврставаооноштоћубацити. Ту је било,свакојаких,листовау којимасе писало0 инцидентуна факултету: новосадски Грађанскилист, Дневник. Блиц, Вечерње новости,Данас, Курир...Безвредну штампускупиосам на гомилу,спремајућида је бацим, кад, већ,нијемоглапослужитиза нештокорисније. Нашао сам НИН од 17. новембра у коме ме, на насловнојстрани,називају„Фиреромиз Новог Сада". У једној, не посебноинтелигентној,уопштеној,пљувачкој квази-новинарској анализи, налазило се нешто много занимљивије. Биласуто,некастара,саопштењаНационалногстроја: Саопштењезајавност6.11.2005. СедницаСаветаБезбедностиУН недвосмисленоје показала,даје намера„светскихмародера", стварањејош једне шиптарскедржаве на Балкану. Опција„условне независности" се већ намећеи српски народје мора спрем154

нодочекатии свимснагамасе супроставитињенојреализацији. Марионетскирежим у СЦГ нема никаквудипломатску нитибилокојудругуозбиљнудржавнуактивност,њихова неспособностнијеи неможебитислучајна. Не можемо се надати никаквој милости од стране наших непријатеља и уздати у разум оних којиразум никад нисуимали.Преговори око статуса Косова су само фарса америчкеадминистрацијеијеврејског лобија и наш народ мора бити припремљенза нову ескалацијунасиља на Балкану. Само потпуна српска контрола на целокупној српској територијиможедонетимир на Балкану.Никакваусловна независност,суштинскааутономија,а нарочитонезависност Косова, недолази у обзир. Шиптарсканарко мафија ијеврејски лоби су нова алијансазла којапретида задаконачниударацСрбима. Националнистројћесвојуактивностпотпуноусмерити наподизањесрпскенационалнесвести. Они који пристану на давање Косова и Метохије без борбе биће пред историјом и народом третираникао издајници. Сваки капитуланскиспоразум биће ништавани ниједан српски патриотаганећеприхватити. Информативна служба НационалногСтроја

Овом саопштењусе, стварно,није имало шта додати. Ови из НИН-а су, саопштење, највероватнијескинули са интернета.Нисугапосебнокоментарисали,штоби значило да суга мождапрећутнои одобравали. Делегација,преговарачкаили „предавачка",српска, србијанска,београдскаили како се већ називала, билаје, умногоме;налик на монти-пајтоновскупародију.Не знам ко, озбиљан, је могаода поверуједа ће, та, делегацијадоговоритибило штасврсисходно,било штаод чега би Срби ималикористи. Уосталом,са ким преговарата делегација2Преговара са некадашњимтерористимаи убицама,преговараса ис155

тинскимратнимзлочинцима. Да ли некоможеда замисли делегацијумеђународнопризнатедржаве и државе оснивача Уједињених нација како преговара са делегацијомнелегалноизабраневласти са окупираногдела своје територије2То можеда се замишља у свету, у нашој земљи то је реалност која, никога,нарочитонеузбуђује. Делегацијаједне државе (каква је, таква је — ипак је држава), преговара са представнициманарода једног окупираногдела територије,о статусутог дела територије, тачнијео најбољој могућностиосамостаљењабаш тог,окупираног,делатериторије. А о чему преговарајуове „славне" делегације2О могућностиманајлакшег уступања 15 одсто територије републикеСрбије Шиптаримаса Косова. Шта ту има да се преговара2Го је најнејасније.Истинаје, и то самослепац не види,да су преговоринајочигледније замазивањеочију, ионако,успаванојјавности. Билоби поштеније,а и премамеђународномправусврсисходније,да републикаСрбија,тојест.државаСрбијаи Црна Гора, преговара са републиком Албанијом. То би, већ,биломногонормалније. МатичнадржаваШиптара,са Косова,је Албанија.Никакво Косово не постоји,по међународномправу, посебно не постоје,као политичко-правнисубјективитет,Шиптари са Косова,или, како ихје модерноназивати,Албанци (опетускраћивањеуставногправаСрбимада се користе својимјезиком). Шиптарикојису,до Другогсветскограта,представљали мањину,услед прогонасрпскогживља, комунистичке издаје,мешањастранихсила, данассу јединанародност на Косову и Метохији. У новије време етнички освајају и простореизван Косова и, наредних50 година,постаће најмногољуднијинародна Балкану. Подручје Косова, које је колевка српске средњовековнедржавности,данас је окупираноод туђинске војске која не може а, вероватно, ни не желида зауставиуништењесрпскекултурнебаштине. Суштинска разлика између окупационихоргана властина Косовуи вазалнихвластиу „номиналнојСрбији", не постоји. Ако је и најмањидео некедржавеокупиран,та држава 156

не можесматратито стање прихватљивим,ако држидо себе. Ако та држава има вазалне односе према силама којесуокупиралеилипотпомажуокупацијудела њенетериторије,тадржавасе неможесматратислободном. Збогтогаје свака врстапреговора,стварно,нескриве~ на фарса и никако другачијесе и не може назвати. Резолуција 1244 сада, очигледно, служи да, некадашњи при-

паднициОВК, њомебришу„ономестогдеСунценесија". Косово и Метохија, као и остали окупирани делови српских земаља, не могу бити под окупацијом— довека. Та окупацијасе не можеи несме признати.Косовоје било под турскомокупацијом,стотинамагодина,па је повраћено.Косовоприпадасрпскомнародујер су све културне ицивилизацијске тековине,нањему,деосрпкогнарода. Само они,којиславе и у потпуностиразумејуКосовски мит, којије окосница српског народногбића, могусхватитиколикоје то,данас,важнопосве нас. Народ којије немаранпремасвојој прошлостиупропастиће своју садашњост и изгубићесвоју будућност.Ми смо садатај народ.Немарниетносупропаштенесадашњости ибудућности. Наравно,да се не сме признати,ниједаннационално штетан споразум, уговор или план који су потписали анационалниполитичариграђанскеСрбијеса другимдржавамаили међународниморганизацијама.Све оно што оставља српску баштину ван границапостојеће државг, намилостинемилостварварскихрушитеља,ништавноје. Далије, можда,некоод саопштењаНационалногстроја, или нека њихова акција,стварниразлог мог задржавања у притвору2 —Нећеваспустити,док се незавршепреговорио Косову—нагађаоје једанпритеоренику краткомразговоруса МНОМ. —Ако је тако —одговориосам — И ако смо им толико важни.Мораћеда направелогореза српске патриоте.Нико, ко је иоленационалносвестан,нећеприхватитида се окупацијаКосова и Метохије аминујеи да се прогласинезависност. —Јеси ли прочитаода су инцидентна факултету повезалиса преговоримао Косову– питаомеје Т. 157

—Прочитао сам. Не би ме зачудило да нас оптуже као

даје Косовои Метохијаизгубљенозбогнас. Био сам један од оних који се нисутако лако мирилиса поразом,било које врсте. Нарочито не са губиткомсвете српске земље, Косова и Метохије. Јасно је да смо изгуби-

ли рат, илимир, свеједно. Изгубилисмо ито је тако. Али, ако су старије генерацијебиле преваренеидозво-

лиледа намоткидајудео подео територије,новегенерацијеће се побунитии тражићеотето. Мало је људи, у Србији, имало снаге, после вишеструких пораза у прошломвеку, после великогстрадања и срамотедеведесетих,да размишљао борбиза повратак изгубљенихтериторија.Још мањесу, о томе, размишљали мањинскинародиу Србији,пачак ионикојисусе могли сматратилојалним. Историјскаје чињеницада нерегулисаниодноси, међу етничкимгрупама,резултирајудруштвеномдезорганизацијом.Како је овде у Србији, Црној Гори, као и осталим земљама, где живи српски народ, апсолутно видљива угроженостне само српског,већ и другихсловенскихи сроднихнарода,многотога је могућепроменитиуз њихову братску сарадњу. Зато, по мом мишљењу, треба чинитисве дасе повратимеђусобноповерењеи поштовање. Обавезно би требало сузбијати шовинистичка осепањаи испаде,а ширитидобросуседскеодносе. Лепота различитих култура и залагање за постојање различитостинајбољи је одговоронима који се залажу за мешањекултураи стварањемултирасноги мултикултуралногхаоса. Одбијање асимилацијеи чување сопствене културе и традицијеважи,као универзалнипринцип,како за Србе такоиза свеостале. Северно од Косова видно се примећуједемографски поремећај,услед наталитетскогбума несловенских и несродних народа. Сарадња словенских народа могла би битиједан од начиназаустављањапродоракоји нам, у нареднимдеценијама,следи са југа.Управо је та, могућа сарадња,једанод кључевасрпскогуспехау одбранисрпскетериторијесеверноод Косова. Денацификацијом Србије,уз сталноподсећањеназло158

чине само једне и то српске стране у прошлом рату, ства-

рала се зла атмосферау којој се српскинарод није баш најпријатнијеосећао. Није било мало српске патње, губитка силних територија и живота, већ се, на све то, навлачила и једна ружнаи срамотнакривицацелогједног народаза све ратове на територијибившеЈугославије. У истомоном НИН-у, којисам управо бацао са осталом ђубретарскомштампом,прочитаосамјошједностаросаопштењеНстроја: Национални строј најоштрије осуђује антисрпску хистерију и тенденциознукампању која има за циљ да убедидомаћу и светску јавност у дешавање геноциданад становништвом муслиманске вероисповести у Сребреници јула 1995. године. Све оне странке, невладине организацијеи појединцикоје за рачун страних влада износе тврдњео наводнимзлочинимасрпске војске сносићеодговорностпредсопственимнародом.Исмевањеи негирањемасакра над Србима, у околиниСребренице, као и умањивањезлочина муслиманскихекстремиста, доводе до оправданог негодовања грађана Србије. Националнистрој не прихватада се некадашњавојска РепубликеСрпскеприказујекаозлочиначкаи са гнушањем одбацујенаметање комплекса кривице нашем народу. Сматрамодаје оркестриранаиндоктринација усмеренау циљустављањасрпскогнародау положајНемацанакон Другогсветскограта, као и да представљаприпремуза изнуђивањеплаћањаратнеодштетеи режирањејош једногмитао холокаусту. Информативнаслужба Националногстроја. Можда је ово, и претходно, саопштење Националног

стројабио један од разлогашто су нам у свеопштемлудилужелелиприкачитиитакозваниантисемитизам. Појам „антисемитизам"користисе, данас, у значењу антијеврејскогстава, или саме мржње премаЈеврејима. Тако је сам термин везан само за оне тежње које се односе на борбупротивЈевреја. Просечнообразованчовек 159

мораоби да зна да је, апсолутнонедолично,коришћење термина „антисемитизам“,у смислу борбе против јеврејства, а нарочито у смислу расног антијеврејскограсположења. Наиме, Семити су многи народи са истока, укључујућиту и Арапе. Тешко да би неки, иоле, нормалан човекмогаоназватиприпадникеХамаса– антисемитима. Ипак, и то се дешава, па према томе, Арапи који мрзе Јевреје,спадајуу редантисемитскиоријентисаних људи. По Библијисви семитскинародиводе пореклоод Сема, једног од тројице Нојевих синова. Семитски језици су поредхебрејскоги сиријски,халдејскии арапски.Према томе, полу-образовании недоучениидиотипреузелису потребнуреторикуод својих,још мање паметних,учитеља са Запада и користили је да би означили сваки акт нетрпељивости,или бунта,премаЈеврејима. Ратибор Ђурђевић, са којим сам имао част да се сретнем— неколико пута, жив је пример како је врло опасноупадатиу тај „антисемитскишаблон".Он као старац од 89 година имао је да се појави на Суду, тужен од странејеврејскеопштине,за ширењарасне,верскеи националнемржњераздораи нетрпељивости,и то због издавањанаводнихантисемитскихкњига. На трибини,у препуномамфитеатруФилозофског факултета,на којојсам учествоваоса чика Рајком, био сам сведок језивог посипања пепелом, од стране још једног учесника.Страх од Јевреја, илити „Синдром страха јудејскога",какоганазиваРатиборЂурђевић,старје коликои историјајеврејског народа. Као клинички психолог, чика Рајко је то, ваљда, боље знао. Међутим,ја нисаммогаода пристанемда се плашим,нитида прихватимда месврставајуу калупе„мрзиоца"било које врсте. Најмање,од свега, могаосам да прихватимда мистрах, било које врсте,уђе под кожу. „Страх је убица ума" и зато, дођавола, са свим тим измишљеними склепаним,лажнимтерминимаза стварање страха.Они којису се трудилида убију,све људско у нашемнароду,посебносу се трудилида ширештовећии штораспострањенији страход сукоба,међунационалних или било којих других, враћајући се стално на протекле ратове,жртвеистрадања. 160

ЕД:

—Како то да ви немате ништапротив Мађара2 —питао ме је један, шовинистички затуцани, инспектор који то нијемогаода схвати.

—Док су Мађари лојална мањинау Србији, проблема неће,и не може, бити.

—Ма, ја не волим те Мађаре — наваљиваоје, са провокацијама,инспектор. —Ваша ствар, ваш проблем,ја нисамшовиниста—одговориосам му и игнорисаога.Вештачкиподгреванаатмосфера антимађарскограсположења у српској Војводини, никаконије била добар начин за решавање односа измећудржавеСрбије и мађарске националнемањине. Међу ухапшенимасмо имали једног момка, Мађара, сповачкогпорекла.Затимједногкомеје мајка Мађарица. Ималисмо двојицукојимасу мајкебиле Русинке.Сви они гу волели Србију и у крајњуруку,због Србије и одбране частиСрбије,и заштите српског поноса,заједноса мном, 'акође,субилиухапшениизатворени. Односи,измеђуетничкихзаједницау Србији,данассу пише него комплексни. По Уставу, Србија је држава грађанаи сви су равноправни,то јест, једнаки, што, у принципу, можеда будекоректно.Ипак,као штоје Орвел писао,некису„једнакијиод других",паСрбинанемакода заштити,јер смо ми, наводна већина, док припадника мањинскихнародаштитесве, могуће,владине,невладине, домаће, или интернационалне организације. Доста самразмишљао,о томе, протеклихдана. На паметсу ми надали,сви могући,примеридвострукихаршинакојихсам могаодасе сетим. Војводинаје била посебнаприча,некомесе, изгледа, осладилода прави међунационалнесукобе у Војводини. Имамдоста пријатељадругихнационалности,и у мом окружењунема шовинизма.Увек сам настојаода се, такве појаве,сузбијају,наравно,колико сам имао могућносги,као обичан грађанин.Данассе налазиму истражном затвору,окривљен за верску и националнумржњу,раздори нетрпељивост. Иронијомсудбине, са мномсу хапшении момцикоји ни161

су чисти Срби, било је ту неколико момака из мешовити

бракова. Они су такође оптуживанида су српски шови' нисти.Постављалосе тако питањеко заистастварашо винизаму Војводинии Србији.Ко су стварнишовинизам мејкери,код нас, у Новом Саду, Војводинии у држави уопште По мени,то су били,управо,они који прогонесрпскуом ладину и показујудвоструке стандарде.Такво лицемерј» ствара,код српскеомладине,фрустрираност,као штоа кодмађарскефорсираугроженост. У Војводини није било већих међунационалнихинци дената,по којатуча или псовка,то је све чега могуда о сетим. Око једног случаја се дигла нарочита прашина Тада је Србин страдао, то јест, био страховито претучек на најмучкијиначин,од странепеторицеМађара.Тада су некисрпскинационалисти,истрчалипредруду,једанпо сланик СРС-а је, чак у Скупштини,изјавиода је мома подлегао ранама. На крају се испоставило да цео случв немавезе са међунационалним сукобима,па, чак, се саз нало и да је несрећни„момак“, уствари, члан ЛСВ-а и да нијебашуцветумладости. Уосталом,каснијеје изашлона виделода се радио не ким нерашчишћенимрачунима,од раније,и да је претуче ниСрбиндугогодишњи наркоман.Богухвала,да суСрби! Војводини,били присебнии нисунаседалина ове прова кације. Покрајинска власт и мађарске странке изазивали су, много већу, конфузију него што је то урадио, такозвани, „темеринскислучај". Посебносу се у смутљивостиистицаливојвођанскикомуно-шовинисти из ЛСВ-а, јер су мр“ зелисвакодругачијемишљење. Идеолошка,естетскаи геополитичкаосноваЛСВ-а била је израженау некојврстирегионалног„расизма“и не: трпељивости према инфериорном јужњачком „дођошу" Њиховпсеудо-европскирегионализаммирисаоје на нео: феудалнипоредак.Он нијебио ништамање комичанод поистовећивањаСрбијеса Израелом,а ЛСВ-ом са осло: бодилачкимПалестинцима,огртањембунтовничкепалв: стинскемарамењиховогвође. Подстрекавањемеђунационалнихинциденатаса јед: 162

(е,каоизаташкавањеилидвоструко-аршински однос,са ругестранеизазваће,стварнемеђунационалне сукобеу којводини. Ако се нештоне промени. Скупштина Војводине побринула се да, на нарочито грфидан начин,порадина ширењустраха. На децембаркојседнициСкупштинеВојводиненадневном редује би|„л расправао закључкускупштинскогодборакојије трепо, да се као предлог,достави СкупштиниСрбије на свајање. У том предлогу наводило се, на основу лвештаја.МУП-а, да у Војводини делују неонацистичке, перофашистичкеорганизације.Као посебно опасни нарајали су се Национални строј, Крв и Част, скинхедси, и ЊРАЗ. Тражило се од Скупштине Србије да забрани деовање ових организација. Одвојио сам данашње новине и у Грађанском листу одвукао следеће редове: Јучерашњи састанак шефова посланичкихгрупа по«соје око 13сати, а чланови Савеза војвођанскихмађара (УВМ)објаснилисуда се неслажус идејомо забраниОммдинскогпокрета64 жупаније.Такође,СВМ је у четвпакувече на састанкупредседништвастранкераспрањао и о томеда ли требаприхватитизакључаки какоон ребада изгледа. Представник СВМ-а је рекао: „на првобитну верзију мали смо примедбе. У тој верзији тражило се забравивањеОмладинског покрета 64 жупаније. Мислимо да а организацијанијенеофашистичка.Она има и тудругу јимензијуу погледупроменаграница,и то насилно,и у ом смислу ми се ограђујемо од те димензије деловања рганизације.Међутим, она има и веома корисних акција. редложили смо да се нијансиранооценирад те орга'изације"—објасниоје потпредседникСВМ-а ЗолтанБукикразлоге због којих је владајућа већина у последња ва дана имала вишесатне састанке поводом дефиисања Предлогазакључка.КоалиционопартнериСВМ' у војвођанскојскупштинина таквезахтевеодговорили у закључкому којемсе не тражипотпунозабрањивање дмладинскогпокрета64жупаније. Значи, тако је спашена војвођанска влада, а Деморатска странка и Савез војвођанскихМађара су дефи163

нитивноизгладилинеспоразуме.Био сам импресионира залагањем мађарских странака за мађарску омладину! уопште, солидарношћу војвођанских Мађара. Један ма ђарскипосланиксе, чак, хвалио како мује сину, том п' крету,64 жупаније. С другестранезгрозиосам се над речима,посланик српске националности,које сам имао прилике да чујем директномпреносуседницепокрајинскескупштине,ка самгледаоу токудана. СкупштинаВојводине,тог дана, усвојила је већине гласова, закључак којије достављен Влади Србије, пок: ме се морајузабранитиОбраз, Националнистрој, као. Крви Част... Подсећаосам се, скупа,којије Омладинскипокрет6 жупаније,не тако давно, одржао у дискотециу Мале Иђошу. На том скупу су дељене карте Велике Мађарск! Младићису носилицрнеуниформеи мајице,на којима писало„Делвидек'штона мађарскомзначи„Јужни крај Ласло Тороцкај,председниктог нерегистрованогпокрн та,је говорио,натомскупу,и то о потребиза уједињења Мађара.Збогтуче,у којојје био претогаучесникна Пал! ћу,кажњенјеса 1000динара. Мађарска омладина, из нерегистованогпокрета ,# жупаније",са својомтежњомза мењањемграница,у Ц| нимуниформама,са пароламакојевређајусрпскижива. у Војводинислободно је парадиралаједним војвођански местоми то нијени први,ни последњипут.Објављивај су, поредтога,у својимновинама,такозвану,антисеми скулитературу. Интересантна чињеницаје да нико није био ухапше збогсвегаовога,паје пожељнода се повучепаралела изведуодређенизакључци. Српска омладина,којаје устала у одбранучасти иугл да свог народа,и нијеугрожаваланиједандругинарог Војводини,хапшенаје, брутално,од странеПротив-тер ристичке јединице. Српскаомладинаје проглашаванафашистичком,ам ђарска није, иако је, оно што су радили у Малом Иђошу. што је касније осудио чак и портпарол мађарскогМ нистарстваиностранихпослова,благореченоскандала 164

но.Значи,мађарскиекстремистису моглида радештахолеу Војводини, а српске патриоте нису смеле да искажу нисвоје лично мишљење и негодовање. Мађарски омладинцису продавали,читалии поседоваликњигекоје се, обично,називајуантисемитским,а нама су пленилиле'илнепа чак и оне антифашистичке.Лично сам кажњен са /000 динара, исто као Тороцкај, иако се нисам тукао, (каснијеће мипроменитиказнуу седамданазатвора).Сецеосам,идаљеу затвору,збогнационалнеи верскемржне, иаконисамникогаувредио,потом питању.Омладинци,мађарскогпокрета64 жупаније,нисудобили нидан за'вора. Из свегаовога произилазиоје једини могућизакључак: Ггрбису,у Војводини,грађанидругогареда. Никако за то нисубили криви Мађари, већ одроди срп"ки.Поганнад поганима.

А+

Нанекиначин,афера„Националнистрој",надужевремеје, медијски,потиснулаопасност од појаве птичијег 'фипа.Ипак, временом се поново почело писати и гоноритио могућностипојављивањапандемије,и у Србији. Ми,у соби26,никаконисмозаборавилинаптичијигрип. На прозорима,свих соба истражногзатвора, у међунростору,два низарешетки,живелису голубови.Гомиле 'олубијегдрека, перја,остатака гнездабиле су на, тим, атвореничкимпрозорима.Није био редакслучајда се, у 'нездима,излегуи голупчићи,које су, појединизатвореници,знали и да терајуи убијуда их птићине би будили, испуштањем звукова. Притвореници су,с обзиромнахладновреме,башутом међупрострору држалихрану,сокове или млечнепроиз"оде. Прозорје био стално отворен јер је подногрејањеу ћепијијако доброфункционисало,паје температура,у соби, пила више него пријатна. Заједно са храном, која је стајалаи чуванана прозору,као у фрижидеру,у собује уношенои голубијеперијекојеје летело по просторијисваки 105

путкадби га ветарнанео.У случајуизбијањаепидемије птичијеггрипа,ми у притворуби, први, подлегли. Црниху

мор коме смо сви у соби 26 били склони долазио је д изражаја,нарочитокад смо, на шетњи,нашлимртвоггћ луба. Нова годинасе приближавала.Само пет дана делил нас је од растанкаса овом 2005. годином.Психоза пра• ника и празновањаосећаласе и код нас, у затвору.Са. тављали смо спискове хране и пића,за куповинуу ка» тини,водилиразговорео нашимпородицамаи наравно, томе какосу се, некада,славилиновогодишњипразнице Нисаммогао,више,да прогнозирамкадаћу битипуште! да се бранимса слободе,илида лиће до тога,уопште,д ћи. Прогнозираосам дужибораваки жалиоштоћу, изгла да,овдепровестии Божић. Истрагаје била завршена,али мене и још четвориц „стројаша"нису и даље пуштали. Поново су ми почеле, на ум, падати мисли о штрајн глађу. Овај мирни, пасивни и једини могући отпор и протес' који преостаје политичком затворенику, није био нарочи то популаран,задњихгодина.Вероватнозбогтогаштоа њиме није постизало пуно. Уствари, није се постизалљ ништа. Са старим притвореницимаодавно сам закључио да сам акт штрајка глађу, не може пуно да помогне и запам тио сам то, врло, добро. Онај који штрајкује глађу, накој! неколикодана, ставља се у самицу,и наговарада пра кинеса побуном.Ако последеветдана настављада гла дује, пребацује се у Београд, у Централни затвор. Пре поставља се да би се, тамо, такав затвореник-бунџијр хранио насилно, преко сонде, и уз константо даваннћ инфузије. Без обзиранасве ове чињеницечврстосамодлучиоде започнемштрајковање,у случају да ме не пусте до Ба жића. Нисам видео ни један други начин да српској јавност скренемпажњуна неправеднострепресијепремаонима којидругачијемисле. Истрага, која је још увек трајала, имала је за циљ да 166

оптужидвадесетмомаказа расну,верску и националну мржњуи нетрпељивост.Кривичнодело које се нијенидеСИЛО. Трагикомичностје била запањујућа,с обзиромда, међу учеснициматрибине,није примећенни један црнац,Ром илиКинез.Поредтога,међуухапшенимасмо ималинекопикомомака,из мешанихбракова,иједногкојии нијебио брбин. То је, само,доказивалода се тужилаштво,и цеорепресивниапарат,ове земље, налазиу великојапсурднојси'уацији. Глупостје, уопштеногледано,наднационална,дакле, неподлеже подели по националнојприпадности.Све вишесам се распитиваокод стражараза стање у ком се налазеостали притворени,нарочитоза оне, који су ми пилипријатељи. Д. је прилично нервозно одреаговао на продужење притвораи на могућезадржавањеу притворудо даљњег. Није му било лако, с обзиром да, и иначе, не подноси загворенпростор. —Истрагаје у питању,брале,то је озбиљнаствар,направилисте ви,нештовелико,чимвасдржеоволико– задиркиваога је, често,некицимер,криминалац. —Како да нисмо, направилисмо кривичнодело „првкид трибине у покушају"— ироничноје одговарао на оваквазадиркивања Д. —Ма, пусти ти то, колега, Против Терористичка Јединицасе не шаље на свакога– биоје упорандруги. – А шта сити, оно, довикнуо Перовићуг —питао гаје, по

кознакојипут. —Чији "лебацједеш – одговориоје, сталожено и незаинтересованоД. —И због тогаси овде, већ месец и по, не верујем—у невериције одмахиваоглавом,вишеструкиповратник,не схватајућиполитичку конотацију,као ни идеолошку тежинуречикоје је Д. упутиоПеровићу. „Чијилебацједеш2"То питањепрофесорукојисе залажеза распад народнезаједнице,коштало је, мог пријатеља,слободе. Добри мој, и поштенипријатељ,као да је ово питање 167

саткаоодсамогпаорскогочаја,словенскежртвеи колек: тивистичкогдуха. Као такво, само питањеје суштински билоза упитаног:злочиниувреда. Злочин,прематумачењимаквази-урбаниханационал“ нихегоиста,којису у свом слугеранскомлудилуи страху гонилисве, те дивне, младиће којису се „на правди Бога“ налазилиизаовихзидова,јер нико,одобичнихљуди,није имаоправада упитаида затражиполагањерачуна. Увреда, јер је непријатељовог народасматрао да је ле бац, којионједе, његов и да гаје заслужиои неопозиво34 радио. За њих је, најопаснији био, тај архетип истиности и правдољубивости.Њега су се они бојали,од њега стрв пели. Збогтогасмо, заправо,сви ми лежалиу затвору.364 | тогаје, пре свега, ухапшени мој пријатељД. који не би на мравазгазио.Он се, често,распитиваокод чувараза ме' не,какосам,штарадим72 —Чита...мнооогочита—одговараомује, увек насмејд'

ни,командир.

|

Штасам другои могаода чиним,свих тих дана2 Пуна сам читао,писао,разговараоса људимаи гледао,нажа' лост, незаобилазну телевизију. Остали су имали и другачијезанимације.„Свакосезабавиоо свомејаду..." Недалекоод ћелијеу којој сам заточен,лежао је Ма рио, дугогодишњирепрезентативацу кик боксу. Момав којије, као репрезентативац,донео многомедаља и пеха ра овој земљи, данас је од, те исте државе, заточен 36е! свог родољубља.Пре неколикогодинана светском пр» венству,на Гајланду, Марио је освојио треће место. Гади су новинеобјавилеједан чланак, величинекутијешибица, Сада, у овој нашој, несрећнојтранзиционојдемократској, држави, због инцидентана факултету, његова фотогра: фијаобишла је свет. — Колико сте ви, људи, тамо побили2 — било је прва питањекоје гаје дочекало, поуласку у ћелију. Марио се није дао збунити.Стоички је подносио, каок сви остали,притвореничкедане. Његоваспортскакаријера још није била завршенаи трудиосе да, што више одржи кондицију,наравно, колико је то, у затвору, биле 168

могуће.На такмичењу,у РепублициСрпској, победиоје борца из Федерације па га је Приједор носио на рукама. Гдесу, сада,били сви ти људи, да виде како завршавају оникојису се показаликао изванреднепатриоте,у многимситуацијама.Марио, стопостотниСрбин, са несрпским именом доказаоје то многопута.Данимаје могаода прича занимљивеанегдотеизсвогживота,да приповедао свом патриотизмуи о разлозимазбогкојихје доспеоиза решетака: —Питаосам,тог професора,штавам то значипатриотизамје болест2 —Је лити, тај, одговориог —питалису га. —Одговорсам добио,али не од њега,добиосам гаовде, у затвору,на Клиси. Изгледаи држава мислида патриотизамнијенормаланданас. Марио је веома бринуо за свог млађег брата, који је ухапшенса нама. —Штами радибуразер– питаоје сваки дан стражаре. —Одмара, небрини,доброје —одговаралису му. —Његовбрат,од шеснаестгодина,такођеје завршиоу затвору,и то, само збогтога,штоје кренуоза њим да га потражи,у свом том хаосу,док су битангеса шипкамаи ножевимакидисалинасрпскуомладину. Забринут,за малолетногбрата, и захваљујућинеким везама и коректним стражарима, успео је да, за млађег брата,којије лежао са најгоримкриминацима,издејствује коректантретман. Они нисубилијединабраћа која су, у случају инцидента на Филозофском,допали затвора. И мој пријатељД. и његов млађи брат су заједно хапшени и затворени, као и два брата од стричева. Поред њих, међу нама,је био иједанпаркумова. Сад ми је још језивија била реченица, коју је изрекао истражнисудија: „они су признали да су се дружили“".Баш

је, то, велико чудо: штосе два рођенабратадруже,или што то чине два кума. Дружење као главна индицијаза опаснодело —„прекидтрибинеу покушају".

169

кЕХ

Предве године,насилнагрупамладихдемократаи чедиста, прекинулаје промоцијукњиге о Зорану Ђинђићуу Медија центруи извређалаакадемикаНиколу Милошевића. Побеснели насилницибацали су књиге, претилида ће их спалити, а академика су избацили на улицу. Против никог, од њих, није поднета прекршајна пријава. Колико је, само, таквихпримерабило Затим на трибинио Сребреницису, такође, исто покушали, али нису успели због бројностисрпскихпатриота. Некоме се, очигледно,допушталода буде насилан, ваљдада бисеутераостраху костинеодлучнима. Онимакојисе нисуслагалиса демо(нојкратскомполитикомсе ниједопушталоништа,па чак ни Уставом загарантовано право мисли, савести и јавног изражавања мишљења. Имали смо једино право, да дишемо, али да се

притом, штоје могућемање, осећамо живима. На њихову

жалостмисмојош увекбилиљуди.На шкргенисмомогли дисати,а инешто намсе нијећутало. Општелудило,покојемје кривицаволетисвојудржаву и народ,по којемје забрањенобитангирећидаје битанга, лопову да је лопов, очигледноје било у победничком налету. Народност,нација,вераилирасату нисуигралиглавну улогу.Глупостје била интернационална. Такво лудило и не може бити другачије.Оно је наднационално.Планетарно. У случају, нас политичкихзатвореника,ухапшенихбурнихновембарскихдана,Устав и закон нисуималиникаквуулогу. Устав Србије се, изгледа, није односио на нас. Ми смо били реткезвери. Прекршенису следећичлановиУстава РепубликеСрбије: Члан 1. Република Србија је демократска држава свих грађанакоји у

њој живе, заснована на слободама и правима човека и грађанина,на владавини права и на социјалнојправди.

170

Овај члан је прекршенјер су, захваљујући двоструким аршинима,угроженеслободе 20 младихљуди. Члан 1.

РепубликаСрбија је демократскадржава свих грађанакоји у њој живе, заснована на слободама и правима човека и грађанина,на владавини права и на социјалној правди.

Овај члан је прекршен јер су захваљујући двоструким аршинимаугроженеслободе 20 младихљуди. Члан 3.

У РепублициСрбијије слободносве што Уставом и закономније забрањено. Уставом се јамче и признају лична, политичка, национална, еко-

номска,социјална,културнаидругаправа човекаи грађанина.

Овај члан је прекршенјер је цео поступак вођен због вербалногделикта којије укинуткао кривичнодело. Плењенесу легално купљене књигеи нијеуопштејасно због чега се поступак водио јер нико од ухапшенихније учинио ни једнокривичнодело.

Политичка опредељења хапшених су очигледно била главниосновза покретањекривичногпоступка.Затим,ту је очигледанпрогоннеистомишљеника и то српскенационалности. Члан 11. Слободе и права човека и грађанина ограничени су само јед-

накимслободамаи правимадругих,и кадје то Уставом утврђено.

Кршена су сва права позната цивилизованом свету у слу-

чају свих 20 ухапшених. Цео случај је медијски тенденциознонапумпан.Закон су управо кршилиони који су организовали нелегалну трибину а не опоненти исте, што доводи до закључка да законније исти за све. Члан13. Грађани су једнаки у правима и дужностимаи имајуједнаку заштитупред државним идругиморганимабез обзира на расу,

пол,рођење,језик, националнуприпадност,вероисповест,политичкоили друго уверење, образовање,социјалнопорекло, имовностањеиликојеличносвојство.

Није постојалаједнака заштита. Полиција није предузела 171

ништада заштитипородицеухапшенихи откријеоне који су претилии физички насрталина Србе који су се противили антисрпскомделовању на факултету.До данас нијепокренутпоступакпротивонихкоји су изазвали покушајубистваи тешкеповредечетворицемомакана непријављеном концерту Афанса, као што није покренут кривичнипоступакпротивонихкојисудесетинупутапретилисмрћумени,мојој породици,и мом петогодишњемдетету. Члан 15.

Слобода човекаје неприкосновена.Никоне може битилишен слободе, осим у случајевима и у поступкукоји су утврђени законом.

Људи су лишаванислободе непрописнои на начин који нијеутврђензаконом.Нисамјош чуо за случајхапшењау полицијскојстаницикаоштосе намадесило. Члан 16.

Лицеза које постојиоснована сумњада је извршило кривично деломоже,наосновуодлукенадлежногсуда,битипритворено и задржаноу притвору,само акоје то неопходноради вођења кривичног поступка или безбедности људи. Трајање притвора мора битисведено на најкраћенужно време.

И наконзавршеткаистражногпоступкадржанисмо у затвору! Члан 18.

Људскодостојанствои правона приватниживотчовекасу неповредиви. Сви медијису објављивали лажи против осумњичених, каснијеи оптуженихи при томе наводилињихова пуна именачак и адресе.Приликомзаплене рачунара,у току вештачења приказиванесу приватнефотографије окривљенихкојенемајуи немогуиматиникаквевезеса кривичнимпоступком. Члан20. Зајемченаје заштита тајностиподатакао личности.

Прикупљање, обрада и коришћење података о личности уређујусе законом. Без налогасу људи праћении прислушкиванису имтелефони.

172

Члан217.

Станје неповредив.Закономсе може прописатида службено лице, на основу одлуке суда, сме ући у стан или друге просторијепротив воље њиховогдржаоца и у њима вршити претрес.Претрес се вршиу присуствудва сведока.Подусловима предвиђеним законом, службено лице сме ући у туђ стан или

другепросторијеи без одлукесудаи вршитипретрес,акоје то неопходноради непосредногхватањаучиниоцакривичногделаилиради спасавањаљудиидобара. Мени су три пута претресали стан, само једном са нало-

гом.О присуствудва сведоканаравнода нијебило ни говора.Слично је билоиса осталима. Члан 22.

Свако има право на за све једнакузаштитуправа у поступку предсудом,другимдржавнимилибилокојиморганомилиорганизацијом.Свакоме је зајемчено право на жалбу или друго правносредствопротиводлукекојомсе решава о његовомправуилиназаконузаснованоминтересу.

Све жалбе које су се односиле на незаконитост поступка су одбијене иако није било никаквог разлога, то јест смисленог образложења. Ухапшени су на тај начин најгоре

дискриминисани, а правонаодбрану је исмејано. Члан23. Нико не може бити кажњен за дело које, пре него што је учи-

њено,нијебилопредвиђенозакономили прописомзаснованим на законукао кажњиводело, нитиму се мое изрећиказнакоја за то дело није била предвиђена. Кривична дела и санкције за

учиниоцемогусе одредитисамо законом.Нико не може бити сматранкривимза кривичноделодок тоне будеутврђеноправоснажномодлукомсуда.

Ухапшенису проглашениунапредкривимбез суђењашто је и објављено у свим медијима. У незапамћеном медијском„линчу објављена су пуна имена и подаци о ухапшенимаза које се у стартутврдилода су кривично дело починили. Не постоји ни један гест или дело који су учинили они који су ухапшени а да га је могуће окарактерисатикаокривичнодело. Члан 26.

Јамчи се поштовање људске личности и достојанства у кривичном и сваком другом поступку, у случају лишења, односно

173

Ограничењаслободе,каои за време извршењаказне.Никоне сме бити подвргнутмучењу, понижавајућемкажњавањуили поступању.

Оникојису ухапшени су: малтретирани, понижавани на разненачине, некисуитучени. Члан 45.

Јамчи се слободасавести,мислиијавногизражавањамишљења. Очигледнода се за неке нејамчи! Члан 48.

Грађанинима правода јавно критикујерад државнихи других органа и организација и функционера, да им подноси пред-

ставке,петицијеи предлогеи да на њихдобијеодговорако га тражи. Грађанин не може бити позван на одговорност нити тр-

петидругештетнепоследицеза ставовеизнетеу јавној критици илиу поднетојпредставци,петицијии предлогу,осим акоје тимеучиниокривичнодело.

Очигледнода је и овај члан Устава прекршен!Опоненти трибине су вербално "напали" учеснике нелегалне трибине иискључиво због тога су прогоњени. Члан 49.

Грађанинусе јамчи слобода изражавањанационалнеприпадностии културеи слободаупотребесвогјезикаи писма.

У леткукојије заплењенјединисимболје крстса четири оцила којије проглашеннеонацистичкимиако се налази и у грбуове земље па чак и у грбуњенеполиције.Зар Срби несмејуда користесвојсимбол2 Члан 95. Судови штитеслободе и права грађана,законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и за-

КОНИТОСТ.

Овај члан није потребно ни коментарисати.Очигледно је прекршен.

Конкретно,у нашемслучају, је чак шеснаест пута прекршенУстав ове земље којије јошувек на снази, бар коликоје менипознато.Погаженасу нашаљудска права, неуставносмо лишенислободе, повребеноје нашељудскодостојанствои правонаприват174

ни живот. Поред тога, нисмо имали једнака права и заштитупред судом, није поштовананаша људска личностидостојанство,предистимсудом.Зајамчена слободаизражавањанамје ускраћенаитд... Тачније речено, пљунутоје на чланове 1, 3, 11, 13, 15,16,18,20,21,22,23,26,45,48,49 и члан95Устава РепубликеСрбије.А и заштода не пљуну2Може им се. Да неспомињемДекларацијуОУН о људскимправима, чији је потписник и наша земља, као чланица Уједињенихнација. Све то, у овој „бананадржави",која нема јурисдикцију, ни над великим делом своје територије, уопште,не важи.Бар се, очигледно,не примењујена припадникесрпскогнарода.

175

Да ли је „Националнистрој" избачениз строја —ДавидовићГоран! —Овде. —Обуцисе испремисе - пренуомеје гласстражара. —Зашто – питаосам збуњено,грубопрекинуту читању. —Идеш на Суд. —КакавСуд,зашто2 —Појмаја немам,такоје наређено. Знао сам да је истрагазавршенаи чудиломе је зашто ме воде у Суд. Поред тога иритиралису ме нови чувари којису изгледабили непријатељскирасположенипрема мени,за разликуод онихиз старихсмена.Нервоза и напетостсубилина врхунцу. Великом муком суздржавао сам се од коментара. Истрагаје билазавршена,надаосамсе,да не мислеваљда да је продуже.За суђењеје било рано.Све мије било сумњивои био самбесан.Већсмо неколикоданадржани ван закона у притворуали као што сам писао, у Србији се пуноневодирачунао законскимситницама. С обзиромна начин,на којисмо хапшени,и с обзиром на,свеопшти,медијскициркускроз којисмо прошли,свака намештаљка,зврчка или гадостмогласе очекивати. Док сам улазио у „марицу"падало мије на паметда ме воде кодистражногсудијејерсе истрага,ипак,наставља. Очекивао сам, опет,буљуке новинараи већ се спремио да им, пркосно,отпоздрављами провоцирамих. Био сам бесан и одлучио сам да не кријем лице од објектива камераи фото апарата. Међутим, кад су се врата отворила, није било никога. То је било тако опуштајућеда сам се, у тренутку,орасположио. Водили су ме, по ко зна који пут, као зликовца крозходнике.Загледалесу мемладедамекојесу радиле као службеницеу Суду, онако везаноги зараслогу косу 176

ипаксу мепрепознавале.По којисмешаки погледииспод ока симпатичносу ми наговештавалида имам њихове симпатије. Све је било тако уобичајено у Суду. Нисам раније примећивао колико живот тече даље без обзира на то шта се појединцу догађа. Неправде које се свакако понекад дешавају међу овим зидовима и у чемерним судницама,не дотичу све те службеникекоји пролазе заузетисвојом послом. Свако је имао своју муку,сваком је та мука најтежа.Саосећањеса везанимсужњимаретко семоглоочекивати. Доксумеводиликрозходниксретаосамјошнекеухапшенеу афери Националнистрој. Ђ. је био зарастао у браду и бркове, као Краљевић Марко,у оној песмиу којојгапуштајуиз тамнице. Д.је стајаоу ходникупоред,окренутпремазидуса везанимрукамана леђима,тако да није могаода ме види. Биоје ошишанштоје самомоглода значидаје прихватио небашквалитетнеуслугезатворскогбрице.Радовао сам се штогавидимбез обзиранаоколности. Мики студент историје је стајао на другом крају ходникагледајућичас у зида час премамени.Изгледаомије забринуто.Нисам га добро познавао, као ни оног до њега коменисаммогаода се сетимименајерје ухапшензнатно касније. Док су остали стајали мој чувар ми је понудиостолицу. Распитивао сам се код стражара где је мој бранилац и заштосу нас довели2 Наравно,стражарнијеимаопојма, онје самотребаода водии одводи,а не да будезадужен за информације.Био сам већ прилично нервозан, овакав незаконски поступак ме је нервирао. Због чега су нас потезали овамо На одговор нисмодугочекали. Истражнисудијанасје све увео и саопштионамда ће нас пустити из притворајер је истрага завршена. „Каква глупост2!' —помислиосам. „Па истрага је завршенапревишеод недељудана..." У комје, уопште,својствуданас,овај, истражнисудија, акоје истрагао деветоновембарским догађајимазавршена Судија је био искрено речено љубазан у опхођењу 177

преманама,нитрагаодоногинквизитораод новембра. Ипак, нервираломеје што намје држаослово, као да смо деца,придикео томе како не смемода претимосведоцимаи којекаквебаналитете.Желео сам да му одговорим,безобразно,алисам,ипак,мудрооћутао. Одлука, да се пусте,преосталипритвореницииз случаја „инцидентана Филозофском факултету", није,на мене, оставилаочекиванутисак.Док су, остали,били видљиво срећни,ја сам био, болно, скептичан. У повратку,у затвор на Клиси, са мном у „марици"била су још двојица другова. На краткосмо се подсетилинекихупечатљивиханегдотаи радовалисе пуштањунаслободу.Тек кадасамдошао у собу 26 да покупим своје ствари, схватио сам, да стварноизлазимнапоље.Поломиосам четкицуза зубе, вођен старим робијашким сујеверјем. Поделио сам оне ситнице, које су биле потребније онима који остају, него мени,ижурнопокупиоостатакствари. Нисам имао временани да се људски поздравим,са свима, а већ сам се нашаоизван жице,зидинаи капије. Напољусам, носећидве кесе са стварима,корачао кроз блато, причајућиса осталима.Заборавиосам, у брзини, да вратим пертле у ципеле. Моје гацање по блату било је далеко од сањаног „изласка“ о коме сам маштао.

—Јесте лидобро– распитиваосамсе за стање,у комсу се налазилиостали ослобођени. Њихова насмејана лица била су ми бољи одговор од њиховиречи. Пореднасје, уједномтренутку,прошлополицијсковозилоизкогасу,некичувари,трубили. —Момци,држитесе, вашаће битипоследња—чуо сам узвик, кроз отворени прозор аута. Неколико стражара нам је махало. Д. им је отпоздрављао, смејући се. Били смонаслободи.Коначно.

178

ххх

По изласкуна слободумало сам стрепеоод некихинформација. Штасе заправодешавалоса мојомпородицомдок сам биозатворен72 Слутњедаје било претњи,провокација,некихинцидената,и слично,нисуми дугодавале мира.Моје стрепње, иаконисубиле без основа, на сву срећу нисусе ни приближнообистиниле. Рођаци, пријатељи, комшије па чак и скоро непознати суграђани,пружали су велику помоћи подршку. Колико самчуо тако је било и са осталим породицамаухапшених. На некиначинсу ме ти мојидивнисуграђанииспунили поносом.Дух патриотизмаи осећаја за добро, превладао је. Истина и правда ималису јошувек шансуу српској Атини,безобзиранасве штонамсе десило. Медијизначиу својојпрљавојигринисуималиапсолутниуспех. Моја рачуницабилаје једноставна.Свако од нас, двадесет ухапшених,има барем стотинак пријатеља и рођака, то је 2000 људи до којихје истина,о нашемслучају, доспела,из прве руке.Ако томе додамојош и онихдвадесет патриота који су, такође, били на факултету и испредњега, број оних који су знали истинуо догађајимана факултетусе повећава. Свити људи, којису се налазили на слободи, ширилису причу о догађајима због којих смо ми лежали у затвору. Истинасе даље шириламатематичкомпрогресијом,од једнихдо других.Од уста до уста, од породицедо породице,каолредоласкаштампенаове просторе. Та рачуницаме је, на неки начин,охрабривала да наде има и онда, када се, све чини изгубљено.Без обзира на медијскукампањуистинаје на неки начиндолазила до грађанаСрбије. Можда је то, обавештавање, било као некад пре неколикостотинагодинаали ити,примитивни,медијскиметоди су били јачи од лажљивих телевизијских извештаја и прљавих новинарскихшкрабања моћне журналистичке плутократијеи осталих медијскихцентарамоћи. 179

Сусрети са комшијамаи људима које знам из виђења, па, чак, и онима које уопште не познајем,били су за мене

толикодирљивида ме учвршћујуу апсолутномуверењу даје, мој,НовиСад непокоренод странеонихкојису учинилисве да лаж постанеистинаи да се неправдаи репресијаприкажуоправданим. Један комшијаме је подсетиона једну чињеницу,коју самсметнуос ума. —Знаш ли шта се десило 9.новембра 1918. године2упитао ме је, када се добро распитао о моме здрављу. Погледаосам га, као да се будимиз дубокогсна, и сетио се: —Српска војскаје, тада, ушлау Нови Сад. —Управо тако,победничкасрпскавојскаушлаје 9. новембра1918.у Нови Сад. Пуцааутономашимапрслукза Кристалнуноћ,НемачкуиЈевреје. Оно штоје њимавечна ранаје, управо,овајулазаксрпскевојске9. новембра.Поредјогуртреволуцијенаравно. Захваљујућиовом сусретуи сам сам почеода размишљам,дубље,о узроцимаито,оним,правимузроцимацеле ове драме кроз коју сам прошао, заједно са осталим српскиммладићима. Обични људи, које сам сретао на улици, враћали су ми наду. Моји, дивни, суграђанипоказивали су ми и доказивалида је, ово,билаиосталасрпскаАтина. „Да сам ја знао да има та трибина,и ја бих ишао са вама"– (старијигосподин). „Рачунајтена мене,ако нештобудепоново"– (старија госпођа). „Момци недајте се, баш вас бригаштаговоре о вама" (некипролазник). „Уз вас сам, прогонеСрбе усред Србије, срамота"(момаккогазнам из виђења). „Браво,момче,вашахрабрости поштењеје за пример" —(некичовекизредау продавници). „Да сам ја био тамо ја бих показао том усташи" (комшија). „Е, нека сте им рекли, тако и треба бранитиСрбију" (јошједанпролазник). „децо, моја жена је плакала кад смо гледали шта вам 180

радезликовци"—(старијикомшија). „Срамотаје то штосу васонакохапсиликаода сте криминалци"—(стариборациз Др.св.рата). „Свака част, момци,ако треба нешто,ту смо" —(неки непознатимладић). Таквих коментара,док сам се шетаоулицамамогдивногграда,билоје, заиста,много. Један, мој познаник,новосадскикњижевник,когасам срео,парданапо изласку,поклониомије својуновукњигу.Многокњига,са посветом,добиосам,тихдана.Његове речипамтићу,приличнодуго,ако неи вечно: —Вистечуваринашегастида. —Штаподтимподразумевате2—питаосамга. —– Видиш,све оно штоСрби мисле,ви сте заправорекли.Толико су нас,све ове године,пљували,разапињали, убијали,оцрњивали,и Србису се, на све то „снебивалида одговоре.Наивни и мирни, какве нас је несрећнеБог створио,увек смо мислилида је истинауниверзалнаи да вредиза све. Кад силом прилика схватимода нијетако, осетимосе толикосами,наовом свету,да намто понекад донесе,ничимзаслужени,стид. Само онај који се стиди можесе назватичовеком.Ипак,оникојису вас хапсилиим прогонили, каои оникојимастеу лицереклионоштојесу, оперисанисуодстида. Размишљао сам, доста, о овоме што мије овај суграђанинрекао. У међувремену, ствари су почеле лепо да се кристалишу. Онај исти, саветник министраЈочића, пуковник Обрадовић, који је, одбору за безбедност покрајинске Скупштине,доставиотолико жељени извештај,полако али сигурно,схватаоје коликоје погрешио. Схвативши,како су их покрајинскифункционерипревеслали жеднепреко воде, изјавиоје, пред,члановима Одбора за безбедностСкупштинеСрбиједа у том извештају.Министарствоунутрашњихпослова није оценило ниједну организацију као клерофашистичку, нити је правило градацијукојаје мање или вишеопасна. У информацијикојује, на захтев покрајинскогодбора за безбедност МУП Србије, доставио том одбору, покрет Образ,оквалификован је каоклерофашистички. 181

Обрадовић је рекао„даМинистарство унутрашњих по. слова има сазнањада је Покрајинскоизвршновеће учиг нилоодређенекорекцијеиредакцијеизвештаја,о чемућа битизатражено званично објашњењепокрајинскихвлас ти".

Тиме је, доведена у сумњу добронамерност, покрајин“ ских власти, код грађана Војводине. Ја, лично, никад ни

сам ни сумњао у то да, покрајинскавласт,имадвострука аршинепремаграђанима у Војводини. | Сва, та, њиховапричао наводнојмултикултуралности! је само масказа њиховоправолице које одишегађењем премасрпскомнационализму. Значи Образ је клерофашистичкии опасан по државуи по мулти-мултиВојводинуи њене "народе и народности". Скупхонведа,мађарскихозлоглашенихвојниканијепак, опасанпоВојводину. Вероватнодоксе незаледиДунав. ах

Споросам се навикаваона ову „слободу“,све мије некако било чудно. Компјутермије био заплењенпа ми је соба деловала приличнопразно,обзиромда сам прекорачунараслушао имузикуалиигледаотелевизијупрекотв картице. Једва сам чекаода се домогнеминтернетаи да погледам шта има занимљивоо нашемслучају. Морао сам да сачекам,на одлазак кодједнепријатељице,штосе догодило,текпослепардана. Највишеме је занимаоцео случај око прогонаНационалногстроја и сличнихствари.Сазнао сам да је у Београду,Новом Саду и још некимградовимабило мноштво графита„Слобода за Националнистрој", што је показивалодабунтовништвоовогнародајошувекживи. На некимсајтовимасам наишаои на Програми Статут Националногстроја, око чега се, при истрази, највише и водилорачуна. Оно штоје стајало на тим страницамабило је следеће садржине: 182

ПРОГРАМНАЦИОНАЛНОГСТРОЈА 1.Хоћемодаповратимо нашуземљунашемнародуи државуу којојће Србиимати контролунадсопственомсудбином, гдеће личне потребе појединцаслужити општем добрусрпскогнарода.Слободаннароду слободнојотаџбинирађа духзаједништваинационалногдостојанства. 2. Захтевамо уједињењесвих српскихземаља,у јединствену српскунационалнудржаву,која осигурава постојање и

препородсрпскенацијеу величинисловенскогаријевскогнаслеђа,претежнодинарскогподрасногтипа. 3. Залагаћемосе за решавањепитања западнихграница Србије и повратак окупиранихтериторија које припадају српском народу. Тамо где то тренутно није могуће, предла-

жеморазменустановништва 4. Борићемосе бескомпромиснода српскоКосовои Метохија остану српскипосвакуцену. 5. Залагаћемо се за унитарну српскунационалнудржа-

вуу којојће основнаначелабити националнаслобода,социјалнаправдаираснобиолошказаштита народа. 6. Захтевамо увођење централне власти као нацио-

налнеслужбе,тиме, што бинајчаснијии најспособнији у народу билибирани и владалиу корист народнезаједнице,по принципу

вођства иодговорности.Тренутнуподелуинародносамоубиство парламентаризмабисмо замениливладавиномнародног представништва. 7. Пуно грађанскоправо, као свест националнеодговорности, могу имати само лојалнидржављанинаше земље, који су припадницибеле аријевске расе, док би држављани не

беле расе и расно мешани имали одређенистатус и ограничена права, ослобођени грађанскихдужности. Високи представници народа на одговорнимположајимаод националног значаја,морајубити српскогпорекла. 8. Инострана политикасрпскенационалнедржаве,служићеинтересима наше земље и народа,као и заједничкоминтересу беле Европе. Сматрамо даје вредност расе основа за европско јединство и унапређење европске цивилизације.

9. Верујемоу биолошкунеједнакост,какомеђу појединцима,тако и међурасама.Физичке,менталне и моралнерасне карактеристике су наследнеи непроменљивље.Желимода свакосачувасвојупосебност иживиу хармонијиса осталим ра-

самау интересуунапређењачовечанства.Верујемоу географскусегрегацију. т0. Залагаћемо се за спровођење еугенског програма

183

као напретка људске врсте и забранити свакиобликрасног мешања.Очувањесопственерасе инаслеђанезначипоробљавањеилиуништавањедругих,већприродноправона сопственирасни идентитет. 11. Тражимоповратак војничке части и оснивање срп-

скенационалневојске,којаћебити националноирасносвеснаи одана своме народу и држави.Наша војска ће бити гаранција

слободеинезависностинашегнарода. 12. Српсканационалнакултура је део европскекултуре

и њенимочувањемћемозаштитити нашисторијскии духовни идентите. Религија је приватна ствар сваког појединца, али

нашацрквамора оплемењиватидуховностнашегнарода.Националнадржавастоји уз националнуцркву.Штетни и страни религијскиелементи оличениу верскомотпадништву од аријевског духовногкорена,биће ван закона,у корист националног

духовногздравља. 13. Сваки вид људске изопачености мора бити забрањен у циљу ментално физичког здравља нације. Нар-

команија,хомосексуализам,педофилија,секташтво, порнографија итд... биће строго кажњиви.

14.Абортус је убиство и мора бити забрањен,осим у случајевимарасногмешања,силовања,кадаје женауживотној опасности, или акоје доказанода је плод ментално ретардираншлифизичкидефектан. 15. Тражимо повратак реда и закона који служи националниминтересима у складуса кодексомчасти. Хоћемо прав-

ну сигурностза свеграђанеи одредбекојесујасне и безрупау закону,са истом применомна све, без привилегија.Тражимо строжијеказнеза обликедеповањакојипрете нашемздравом националномидентитету, у духовном,умноми телесном смислу. Наша полицијаи правосуђеморајурадити за српске,а не за

туђинске или личне интересе, како би им се повратио националниуглед.

16.Штампании електронскимедијиморајуда будупод. националномконтролом државе.Сви издајничкиили страно плаћенимедијикојираде против наших националнихинтереса ће бити укинути. Медији треба да информишу чињеницама и

да кроз образовањеи забавууказујуна људске врлинеи унапреденарод,а недага прљавштинамауназађујуи дегенеришу. 17. Опште добронашегнародаје испредличногинтереса појединцаи то ће нам бити водећипринципу обрачунуса корупцијоми криминалом.Принципопштег добра донећесоцијалнуправдуисигурностнашемнароду. 18. Прочистићемо образовање у школама и на факул-

184

тетима од болесних и лажних вредности новог светског по-

ретка, а материјалистичкоучењезаменићемоидеализмомнационалнихираснихвредности,уз темељну ревизијуисторије. Уместо самоубилачкихправиланаметнутог лажногхуманизма,децућемоучити, нешта дамисле,већкакодамисленаосновуздравогразума и логике. Свакојживотној одлуцитреба претходно поставити питање, далије то доброза наш народ. 19. Омогућићемо младим генерацијама спортске ак-

тивности, такмичења и друштвенозабавнеманифестацијеу складуса српскими европскимвредностима, које оплемењују развијањемладалачкогдуха и буде нова интересовања кроз дружењеи упознавање. Омладина треба да идеу корак са вре-

меноми младимаморамообезбедитиперспективуи повратити ентузијазам. 20. Обезбедићеможенамамогућност адекватноградногместа на основуобразовања,интересовањаи афинитета у складуса њиховимпотребама, без омаловажавањањихових способности. Женама треба повратити мајчинску част кроз

породичневредности и омогућити активну улогуу друштву. Будућност нових генерацијазависи од наших жена, материнскиинстикт је природнаврлина, а не застарели нагон који треба одбацити због материјалне пожуде.

21. Омогућити младимпаровимада имајувише децеи увести охрабрујућебенефицијеза сваконоворођенодете у породици, као и увођење радног стажа за мајке са троје и више

деце.Домаћинскапородицаје основаздравогдуханације. 22. Морамо обезбедити производњуздравехране,ква-

литетних средстава за живот и изградњу што бољих стам-

бенихјединица. Здравијиуслови живота свима морају бити омогућени,зараднормалногразвитка у друштву.

23. Посебнупажњутреба обратити на обезбеђивање здравствених услуга, социјалногосигурања, пензије и заштите радника.За случајевезлоупотреба положајапослодавца надрадником,основати посебне институције за њихово реша-

вање. 24. Заштита

села и сељаштва је основа за развијање

пољопривреде.Требаомогућити сељацимавеће власништво над обрадивомземљом без неправеднихтакси и веће поштовање њиховогздравогначинаживота иплеменитограда. 25. Заступамо став да треба да постоји што више ма-

њихприватнихпредузећарадиповећањазапослености,а предузећакојасуу опште националнојслужбиморајубивидржавно власништво.Домаћемпредузетништвутреба омогућити повољне услове улагања у сопствену земљу, а страни инвес-

185

титори ће бити подконтроломдржаве.Кредитиће се давати без интересне камате.

26. У корист јединствене функцијесрпскогнационалног тела, расна и националнасвест мораугасити борбумеђу класамаи струкама у јединству, од радникаи сељака до интелектуалаца, да свако врши своју функцију у органској народнојзаједници.Пораст заједничкепродуктивности корис-

тиће општем побољшањуживотногстандарданације. 27. Морамо обезбедити потпуну заштиту природне срединеу којој живимо,као и забранити злостављање животиња. Људска врста мора схватити даје део природнеце-

линеи морапоштовати природнипоредак,иначећемосамибити одговорниза сопственоуништење. 28.Желимо сарадњуса свимрасно свеснимнационалис-

тима у Европии свету којижелереволуционарнепроменезаснованенаљубавипремааријевскимвредностима икоји верујуу општи заједничкициљ националнеслободе, социјалнеправдеи

расногидентитета.

СТАТУТНАЦИОНАЛНОГСТРОЈА Члан 1. Национални строј је политичка организација пропагандно-

едукативногкарактера,чијисе погледна свет заснивана идеји националнеслободе,социјалнеправдеи расног идентитета. Члан2. Циљ Националног строја је очување и препород здравих

вредности српскенације,као саставног дела беле расе и духовни,умни напредаксвакогпојединцаунутар наше нације.

Члан3. За остваривање својих циљева, Национални строј користи

искључивосредства политичкогделовањаи не позивана изазивањебилокогобликанасиља,расне,верскеи националнемржње, већ на истину и право на слободу говора и мишљења свих

Србау Србији.Активност се вршиу зависности од околности у складусазакономикодексомчасти. Члан4.

Националнистрој заступа својеставове путем памфлета,

брошура,књига, магазина,интернета, као и одржавањем

(нејјавнихманифестација.

186

Члан5. Национални строј је савез расно свесних националиста на једном путу са истим циљем. Члан6.

Националнистрој нема вођуни вођство и свакивидактивности севршипутем сопствене воље,наличнуодговорност,у складуса програмоми статутом, као и принципимаза које се залажемо. Члан7.

Националнистрој тежи изградњиидеолошкогменталитета крозличноусавршавањесвакогпојединца,какобионсам себи биопокретач и водич,свестан сопствене одговорности.

Члан8. ЈединообележјеНационалногстроја је крст са четири оцилауоквируназиваНационалнистрој. Члан9. Одржавањесастанака активиста Националногстроја, локалнихили на нивоу Србије, се врши по договору,у зависности

одпланирањарада самихучесникасастанка илисе самостално организују. Члан 10.

Националнистрој нема своје званичне просторије или поштанску адресу.Контакти се успостављају лично, по препоруци илие-маил-ом. Члан 11.

Свако објављивањеуочљивихсликаили именаактивиста Националногстроја је строго забрањено. Члан 12. Национални строј нема званично чланство, јер верујемо у

сој,неуброј, у активисте, неу чланове.Активиста можебити онај ко на било који начиндоприносиостварењу циља нашег програма,поштује статут и придржавасе постојећих принципаНационалногстроја. Члан 13.

Активиста Националногстроја можебити искључивоприпадникбелеаријевскерасе.

187

Националнистрој нема званичночланство, јер верујемоу сој, не у број, у активисте, не у чланове.Активиста може бити онај ко на било који начин доприноси остварењу циља нашег

програма,поштује статут ипридржавасепостојећихприн Члан14. Активиста Националногстроја морабити пунолетан. Члан 15.

Свако ко подржавациљ Националногстроја моженосити његово обележје,аконе штети угледусаме организације. Члан 16.

Активиста Националногстроја мора бити свестан у свакоммоменту даје представникнаше идеје,дау складуса њом живииширијена сверасположивеначине. Члан17. Националнистрој од својихприпадникаочекуједоследност у погледуаријевскогначинаживота, а тиме не толерише дволичност, билокојивиднаркоманијеи деловањекоједоприноси свемуоном против чега се боримо.

Члан18. Свакиискрениактивиста Националногстроја не треба да чекадасе ствари променесамеодсебе,већдасвакодневнорадинањиховоммењању. СрбијаСрбима,ЕвропаЕвропљанима!

И због овога су нас држалитолико у истражномзатвору2Штаје оно штоје тако страшноу овим написаним редовима,који се иначемогускинутиса два или три интернетсајта7 Код мене нису нашли овај Статут и Програм Националногстроја у штампаномоблику, али да ли је злочин акосуга коднекоги нашли Ситуација ми је била прилично нејасна. Мислио сам да је то због тога што сам лаик за право. Међутим, и од многихадвокатасамчуоистопитање.Одговорнисмоимали.

188

ка

Нова годинаи Божићсу ме потпуноуљулкалиу празничнораспожење.Нисам марио превишешто сам остао без посла. У сада већ бившој фирми су ми исплатили новацкојису мидуговалина имеплатеи љубазносаопштилидамије истекаоуговоро раду. Неколикодана сам тоталнозаборавиои да сам био у затвору.Поредтогасметнуосамсума ида мучењејошније завршено. 9.јануара,ујутрузазвониомије телефон. —Гледашли вести —зачуосамс другестранежицеусплахирениглас. БиојетодД. —Управо смо на вестима- рекао мије. Не спуштајућислушалицу,упалио сам ТВ, и згранут, гледаодобро познатиснимакна вестимадржавнетелевизије.Екран„електронскоглажова"мисе приличноогадио због свега што нам се десило у медијској кампањи. Садасмоопетбилипрвавестнасвимтелевизијама.Само десетак дана, по пуштањуиз притвора,поново сам на свимтелевизијама.Импресивно. —Окружнијавни тужилац,у Новом Саду,саопштиоје јуче да је подигнутаоптужницапротив 18припадниканеонацистичкеорганизацијеНационалнистрој због изазивања националнеи расне мржње. Припадници,те,нерегистрованеорганизацијеосумњиченису да су кривично дело починилиупадомнаантифашистичкутрибину. Спикери на РТС, БК, ПИНК и другимтелевизијама, механичкису читали ову тако "важнувест“. Цео дан били смо прва вест на Дневнику,као и предва месеца.Кошмарсе понавља. На 600страницасажелису, невиђено,идиотскуистрагукојуСрбијанијезапамтила.Нисуодустајали.И даљесу, жарко,желелида нас,надужевреме,стрпајуизабраве. Сутрадан, купио сам новосадску штампу. Медијски „анти-анти рингишпил“"је поново радио. Све новине су

189

на насловнимстранамаобјавилевесто подизањуоптужнице: —Оптужницаје подигнутанаосновурезултатаистраге којује водио Окружни суд у Новом саду и доказа до којих је таистрагадошла. Ово тужилаштвосматрада су тидоказидовољни за осуђујућупресуду за свих осамнаест оптужених. —Слабо су им се држалити докази—смејаосам се у друштвупарпријатеља. – А који су то докази – наивно ме је упитао, један од ЊИХ. —Заплењенекњиге,легалнокупљенеу књижари,затим неке „сумњиве“ брошуре и један папирић о прављењупластичногексплозиваод варикине. Језиви докази. —Срећа паје смртнаказна укинута. —Које су књигесве запленили72 —Углавномлегалнекњигекупљенеу књижарама. —Чуо сам да су запленили„Протоколеполитартмудраца“. —Шта —То ти је, нека сатира, од Небојше Пајкића и Исидоре Бјелицеод предесет година.Праснулисмо у смех. —Ваљда нисудобро прочиталишта пишена насловној страни. —А „Копље судбине" су запленили само због свастика накорицама. —Па моглисуондадазапленеиуџбеникизисторијеод могмлађегбрат. —Нијето ништа,мом пријатељусу запленилиТолкинов постеркојису скинулиса зида,затимкњигулатинскихцитата, и књигу„Расизам" која се бави критичкипојавом расизма. —Зарје забрањеноучитилатински72 —Прихватитесе боље штампе—прекинуосам их пружајућиимтазеновине. —Погледајтештапишеза оптужницу. —Пазиовајнаслов:Државаспремнада се обрачунаса неонацистима. Узео самновинеичитао: 190

9.1.2006.15:31БЕОГРАД (Танјуг)—Министар за људска и мањинска права СЦГ Расим Љајић оцениоје данас до подизањеоптужницепротив18припадниканеонацистичкеорганизације„Националнистрој"доказуједа је државаспремнада се обрачуна... Ми, пошто,нисмо спадалиу националнемањине,изгледа нисмоспадали,ни, у људе, па прематоме, нисмо имали никаква права. За Љајића смо били „виновницинемилих инцидената", „они који распирују националну, верску ирасну мржњу“.

хткх

Другаполовинајануараје протеклау нагађањукадаће бити суђење. Више сам се сретао са свим жртвама репресијенегопосамомизласкуиззатвора. —Јеси ли чуо да су вас и гусле опевале2 - упитао ме једногданау пролазубрат једногод оптужених,иначеи самхапшеналибрзопуштен. —Не разумем,како2- чудиосамсе. Уместо одговорамомакје почеода декламујепесмуу десетерцусаједногпапира: МитовданакСрбенерастави Већихскупиу орловскојато, Дасе винуизнадцрнихврана Којехрануу пропаститраже. Кадсе гордомеђуњијехспусте Лавежмноштвапрекосвијетапрође Црна крила закрилишеСунце Немасвијетлосткудада нампрође. Српскапушкоукогсиупрта72 Голорукутвоју српскудјецу, Штоте часноносишекадтреба Одбранитисветусрпскуземљу. „Ојсудијострашноглити Суда Тизатворидвадесетмладића Штоизродуречето штојесте Јер се вишећутатинеможе". Судијасе одтих речпрену 191

У себ мислиал непроговара Истинеје утомчасубило Вишеноштотрпиједномјесто. „Гамницаје страшљивости начин,

Да истинапожарне запали

Свезаосамдобројдјецируке Ал имријечисвезатинемогу. Адскеријекенекаихсадносе"Пилат рече иопере руке. Доведошесужњеутамницу И онаседухомпреобрази Мрскомјестоблагостнасе прими Свакипуткадневину њемстрада. Тамничарисвогапослараде Мрско радетихоим говоре: „Вистедјецореклито штојесте Даје правдедовелиби њега Штопосвомесрпскомсојусикће Дапотомствосвојепроклињује. Крвавогањиховоганожа У вашесурукепоставили. Лажиидудобрасу имкрила Истина је спораал достижна Паће вашабитии последња. Лажуда се народпрепануо Одсвојијех прекраснихсинова, Иде гласодкуће до куће Збија народуједноместроју“. Ој судијосвијетлогтиобраза Којимћешим народомпресудит 2 Ако слушашцрногаобраза Коме немарођеногаспаса, Последње се вријемеубрзало Паће многихпреокретабити, Ваљасадаизабратистрану СтрашномСудунебитинапуту.

—Одгусла литонеко,илисамопостојитекст – упитао самрадознало, несхватајући намах,да народсамодре192

ђујекадћесе нештоодгуслати. —Радисе о нашемгуслару,знашга... —речемињегово имеи наставидругупричу. —Ово, са гуслама,је праваствар,многомисе свидело —биоје одушевљенД. —Могло би то студијскида се сними и назове „Постмодернасрпскаепикао неправди". —Добратије та идеја,самоданашњигусларинисувишеслепи негоће им власт стављатифантомкена главу каонама. —Него,адвокатмије јавиода можемода покупимозаплењенекомпјутереизСуда. —Одлично,идемоодмах. Д. и ја, у Лада Ниви којује возио његовбрат, упутили смосе у Судпо компјутере.Испредје билагужва,мадаискренореченоникаднисампреовог нашегнесрећногслучајаобраћаопажњуко свестојииспредСуда,да лије гужваилине. Пролазилисмо ходницима,присећајућисе у ком смо својствупрошлипутбили овде. Д.је имаосвојечувенеопсервације: —Погледај,овудасу насводиливезанекаозвери.А сада, идемослободнокао да се ништаниједесило. Каква смомиземља,какавсмонарод-био је сав подутисцимаД. Меније, у неку руку,било непријатно.Сав тај публицитет,којије, ничимзаслужено,добиобенигниинцидент на факултету,био ми је, свакако, непријатани тежак за ношење.Осећао сам како мељуди препознајуи полугласнокоментаришуиза мојихлеђа. Шетали смо ходницимаСуда тражећи канцеларију гдеби нас требалиупутитидо местагдесу наши, заплењени,рачунари. — Судија је на коктелу, потражите га тамо-објаснила намје љубазно нека службеница. Коктел је вероватно био поводом Нове године.Судије и службенициСуда, опушталису се уз пиће и мезе и славили завршетак ове несрећне 2005. године.Држали смо папиро заплени којимсмо требалида дока-жемода су нам заплениликомпјутереу циљу опсежнеистраге.Са светимпапиромшеткалисмосе поСудусмејућисе. 193

—Идемо на коктел – предложио је Д.

Кренулисмо премасвечаној сали, али смо, на улазу, стали и поколебали се. —Е, то никако– устукнуосам—хоћешда насоптужеда смо „упали“ на коктел и „својим присуствомизазвали страхкод присутних "2 Наш гласансмехје учиниода неколико уштогљенихсудија, којису стајалиближе вратима,значајно подигнесвоје погледепреманама. Ипак смо се суздржали и сачекали да нас, једна, секретарицадоведедо собе гдесу нам били компјутери.У соби је било пуно кућиштарачунара,са све именимана њима. По изласкусамсреоједногпрецвалогприпадникашездесетосмашкестудентаријекоји ме је солидарно поздравио. Разлика измеђустуденаташездесетосмашаи нас, као новихдисидената,је огромна.Већинатих квази-дисидената из „варљивог лета '68" нам је упропастила живот.

Носећи кућиште компјутера, под мишком, срео сам

комшиницуод прекопута. —Шта...већсу вамвратиликомпјутере 2 —питала је, изненађено. —Аха...ДругТитоје рекаода сустудентиу праву...

194

Балкански шпијун и Звер из Брисела По изласку из притвора,све нас који смо били жртве чудноватерепресиједржаве, хватала је приличнопре|ерана опрезност. Гледао сам како момци, који су били у притвору,комуницирајудошаптавањем,говореу шифрама, осврћу се око себе и слично. Не могу рећи да и ја сам нисамтихо говориои понашаосе исто као и остали,далекоод тога.Понашаосам се и сам врло конспиративно, сумњичавои апсолутнонеповерљиво,али даваосам све одсебедато непрерастеу малупараноју. Страшномије било штосе такво опрезно,бојажљиво понашањепроширилона многоширикругљуди. Све оно што смо имали прилике да гледамо у филмовима и чему смо се, још као клинци,смејали,догађалосе, сада, нама самима. „Данице, појачај радио до даске, можда неко прислушкује",садаје биласценаиу нашемсвакодневномживоту.Они којису најмање имали разлога за такво понашање, попутнашихпријатељаи родбине,најконспиративније су се односили не само према нама већи према целој причи,са случајем„Националнистрој“. Страх од „Великогбрата који нас посматра",био је, у некуруку,и већинегоштосмопамтилиизфилмоваи књижевности. Речи „скрати језик, могу те чути" или „псст, ти-

ше,недерисе",уз паничноосвртањеоко себе,посталесу толико свакодневнеда сам полако престаода обраћам пажњу. Вађењебатерије,из мобилногтелефона,мије постала рутина,мада сам себе сталноубеђиваоу то како сам ја поштенчовек и немамразлогаништада кријем.Речи као што су „пусти ти то, поштени највише настрадају",су ме простоводилека томе да испоштујемсве елементеконспирације:више,боље и квалитетнијенегоПрле и Тихи својевремено,у правој малој традицијиилегалаца,под195

земља,хајдукаи комита,уз малуопаскудаје свимањима у неку рукубило лакше због недостаткаданашњихтехничкихиновацијаприслушкивањаипраћењанепоћудних. Миизгенерације која је ушлау ерукомпјутера,мобилне телефонијеи сателитскогпрограмаи даље смо живелиу „ери Отписаних".

Бојазни,

неслободе,

страховања

из,

давнопрошлих,времена,заједноса нама,газилису кроз дугоочекивано и прецењено21. столеће. Сва та опрезностнијебилапотпунобез основа.Напротив, можда се, чак, могло рећи да је била недовољна. Страхсе полако,алисигурно,увлачиоу кости. Евидентноје билода неживимоу слободнојземљи,па се, самимтим,нисмо ни моглиосећатислободним да говоримо и мислимо оно што намје воља. Многи,које сам познавао,су се дискретноповлачилиу себе, не желећида имајупунопосла са „политиком“. Уосталом,и ја сам реткоизлазиона улицу.Опрезност се нијемогласматратикукавичлуком.Временасу опасна, имао сам утисак да је моја глава, данас, на неки начин, приличнојефтина, „уцењена“",како је писало у једној претећојпоруци. —Нашеглаве,после овога,не вреде вишеод главице лука —говориоје, по изласкуиз затвора,један од ухапшених.На некиначинје биоу праву,многису нас мрзели. Притоммислимна моћнеи опаснељуде, а не наситну60ранију. Што се мене тиче, тих првихдана и недеља, по пуштању на слободуникаднисамизлазиобез, бар двојицепријатеља, не толико због обезбеђењавећ вишезарад присутностидвасведока. Наравно,да су тада, заиста,желелида ме убију свакако би то учинили, без обзира на оне који су били са мном.Били смо, као и обично, ненаоружании вишесмо били покретнеметенегоштосмо „изазивалистрахкод грађана", како су стално о нама обавештавала поједина новинарскашкрабала. У суштинисам се осећаокаода нисамниизашаоиз затвора.Каода сам биоу некојврстикућногпритвораи под полицијскомприсмотром. Телефонски разговори су ми били снимани, а прет196

постављаосамида мепратекадсе упутимнегдегдебисе поњиховојпроценитребалодешаватинештазанимљиво. Трудиосамсе,без обзиранасве,да миживотбудешто нормалнији.Осим што сам изгубиопосао, што сам остао безуштеђевине,штомеје чекао монтиранполитичкипроцес,штосам био проказани„вођа неонациста"чијеје лице десетинепутабило на ударнимтв дневницима,све осталосе полаковраћалоу нормалу. Све чешћесам се налазиоса пријатељима,упознавао нове људе и објашњавао онима који не знају , шта се, заправодешавало. Имаосам великужељуда се у момживотуи животима осталихухапшенихсве штопревратиу редовно,првобитно стање. Знао сам да то није више могуће,иако сам то одбијаода прихватим. Морало се живетиали никад,више ништа,неће бити истокаораније. ккк

Након пар недеља по изласку на слободуД. и ја смо кренулина факултет да видимошта има ново и шта се причао свемуовоме штосе десило.Наконсвегаштосмо прошли,сматраосам да морамоиспоштоватистаро правилопокомесе„злочинацвраћанаместозлочина". —Мислишли да ће они,који нас прате,изразитичуђење зашто идемона факултет2—питаоје у неком,полушаљивомтону,Д.докје возиопремабулевару. —Ми, све, радимојавно да не би изгледалотајно—причао сам свом пријатељу,док мије мобилнизазвонио у мелодији „Отписаних“", а не са мелодијомХорст Веселове песме,каоштосузлобницитврдили. —Хало, брате,јеси ли чуо када ће битисуђење —чуо самгласса другестране.Биоје то мојдобарпријатељ којије биоу истом„случају“. —Откудтиидејада ће,уопште,битисуђење2 —Причасе да ће суђењепочети9. маја,наДан победе надфашизмом. —То би се уклапалоу њиховуболеснуслику коју су о 197

намастворили,мадане бринипријатељу,то су само гла. сине. —Где си сада2 Забринули смо се за тебе, питали се да ЛИСИЖИВ. —Идемса Д. нафакултет,не бринитедобросам, чућемосе. —Штакаже —питао је Д, не скидајућипогледса цесте. —Боље дане знаш. Д. је ћутао и возио, знао је да нису добре вести и искрено није ни желео да их чује. Нисам желео да кварим добар штимунгкојисмо ималиу задње времепа сам ову, очигледну,лажнувесто почеткусуђењапрећутао. Стварно сам био расположен,пролећесе више нијечинилотакодалеким,а са њимсудолазилилепшии ведрији дани. Нови Сад ми је изгледао пријатнијенего кад сам са последњипутвозио градом.Мало је отоплилои сунчани данје измамиомногеу опуштенушетњу. Испред факултета је било пуно студената и студен ткиња.Предавањасу почела,зимскираспустбиоје одавнозавршен.Пролазилисмо поредграфита„Патриотизам је болест", „Фашистеу логоре" са прешаранимсрпским крстом и четири оцила. На зиду факултета је стајала парола „Црвени факултет" са шаблонски нацртанимликом Карла Маркса. Нисмо, уопште, коментарисалионо што смо видели, једноставно —то је, за нас, било сасвим неизненађујуће. Комунистима и анархистима није било довољно штосу ималисве могућепротекцијеи заштите државе против које су се борили, већ су своју болештину моралида изразеи назидовимаоногштосуониназивали „црвенифакултет". На улазу факултетасрели смо студентаисторијеиз једног малог места покрај Новог Сада и МЉМ,студента руског,момке који су хапшенизаједно са нама. Они су се такође,сајошједнимпријатељем,упутилина „новембарско поприштесукобалевичарскеи десничарскеомладине". —Ви идетенафакултетпосистемутројки —питаосам их. —Атројкесу,Ђуро,шта —Основнејединицедиверзантскихгрупа. 198

— Немојте да после буде: „Ево дошли неонацисти и формацијскисе рапоредилипо факултету". — Јесте, а следили су упутствадобијенаод „Фирера“. —Видим добро сте расположени— смејао сам се тап-

шућиМ.М.-апорамену. —А штонебисмобили,лепдан,лепе колегинице— рекаоје окрећућисе за двемалепимдевојкама. Ушли смо на факултет,на комеје било као у кошници, поздравилисмо се са портиромкојије бионашстарипријатељ.Обрадоваосе каданасје видео,испричалисмо се са њим и евоциралиуспоменена, то, кобно вече, кад се десио тај „страшан злочин" — „прекид трибине у покуша-

ју".

Показао намје да су после „деветоновембарскихдогаБаја", на факултету, уведене камере које су снимале ула-

зак нафакултети самхол.„Некоје ту узеодобрепаре"помислиосам разгледајућикојеуглове снимајукамере. —Тито скенирашзаследећипут—смејаосе портир. —Какода не,морамдазнамза догодине. —Тићеш, догодине,у Митровицудруже– покушаваоје портирдабудедуховит. —У Забелу,Спуж,Лепоглаву...—лупетаоје, смејућисе, другаркојије стајао са нама. Стајали смо и причали поредстатуе Црњанског,која се налази у холу факултета. Подсећаосам се свега онога што сам читао о Црњанскомкао песнику,приповедачу, романсијеруи публицисти. — Црњански је — рекао сам осталима, показујући на његовубисту—био „очевидац"свегаоногаштосе дешавало на факултету 9. новембра. Статуа је стајала окренута премаулазу у факултет па је моја опаска била на месту. —И за њега су говорилида је фашиста– објашњаваоје Д, некомепоред нас. Зато времеја сам се с муком присећао стихова: „Славии Оклопнициманекумукнепој, Деспотицасветихнекнестанедраж. Гладани крвавје народмој, А сјајнапрошлост је лаж". 199

Тек садасампомалоразумеодефетизами горчинуМилоша Црњанскогиз песме „Спомен Гаврилу Принципу“. Нарочитоонајнајболнијидео: „Јаук игробљеје народмој. Радосна прошлостје лаж. Мој народнијестегцарскиштосе вије, него мајка обешчашћена,

Знојисиротињаи мржњаштотиња у стиду згаришта и стења.“

Увек самговориода се,данашњиСрбин,можеосетити поноснимједино ако се сети прошлости.Сада сам стајао поредстатуетевеликогпесимистеи размишљаоколико је он у ствари тада био у праву,а коликоја нисам Колико се ми можемо поносити,а колико стидети своје прошлостиг Колико ће се Срби стидетиовог периода либерално-демократског тоталитаризма2 И да ли ће се, уопште, стидети72

Црњанскије био приличнодруштвено-политичкинеподобан, али је, временом, на неки начин рехабилитован. Нама којима су такозвани антифашисти издали „фашистичкисертификат", рехабилитацијаје тек предстоја-

ла. Монополна„антифашизам“којисудржалеантисрпски настројенеособе,сам по себи мије био одвратан.Све ме је овденафакултетуподсећалона те немиледогађајеиз вечери 9. новембра. Осећао сам да такав развој догађаја, по коме смо ми српске патриотеиспалистварне жртве, најбоље ради на широком анти-антифашистичкомудруживањуу циљузаштитеголихживотаод терористичког програмскогначела АФАНС-а којеје гласило„Свим средствима“.

колико пута мије падало на паметда салутирам из пркоса предсмрдљивим новинарскимхијенама,као највећи америчкипесникПаунд када се, после голготекојује про-

шао по затворимаи лудницамадемо(нојкратскеАмерике, поновосе вратиоу Италију. У том размишљањумеје затекло прилажењенеколикостудената,асистенатаи професора. 200

Многимаје на факултету било драго што нас виде. Многису се радовалиштосмодоброи штоиз свеганисмо изашлислуђени.Кадсмодолазили,нашапретпоставкаје билада ће оникојису запосленина факултетубежатиод нас не желећида их виде са нама да и њима не би пришили бесмислену „фашистичку етикету".

Међутим,већина нас је приличносрдачно поздравила.

Додуше,малосу нас чуднозагледали,као да су тражили знакетортуренанашимлицима. —Јесу ли вас... —Шта —Јесу ливас тукли Трагикомичнообјашњавање којеје Д. давао подсетило меје нафилмовеса голооточкомтематиком: —Не, нисунастукли... —„Другови“су нам објаснилида смо погрешили—додаваосам убацившисе иронијому ту причу. — Шта вам је људи, полиција више не туче и не злостављаухапшене,ово је демократсказемља—шегачиосе Д. гледајућизабринуталица нашихсаговорника. —А да сутуклида ли биревидираоставове2 – Како дане... Некада су политичке затворенике пребијали и убијали,ломилиимрукеиноге. —Прошлоје то време,немавишетога. —Јесте, прошлоје...али више нема нитаквихљуди који бито трпели и истрпелизарад идеала. На Филозофском факултетује увек било дисиденатаи онихкојеје режимпрогањао.Сетио сам се случаја двојице отпораша Лазендића и Гагића које је Милошевићева полицијаоптужилаза саучесништвоприликомубистваБошка Перошевића.Неко времесу билиу Боснида би се, потом,вратилипредпетооктобарскипреврат. Добро сам их познаваои знам са којомсилиноми вољом су се борили против Милошевићевог режима. Међутим, годинамапо свргавању Милошевића,тужили су се са државом, због неправеднесумње и медијскихлажи које су им биле на терету, због наводногатентата на Перошевића. Симпатичноје било штосу, многи,из временастуден201

тског протеста 1996/97,на коме сам ија учествовао, успе-

ли да ураденештоса својомкаријером,некинаравнонису. Гагићје биопосланикДемократскестранкеу покрајинској Скупштини.„Како ли је он гласао када се осуђивао инцидентна факултету" —запитаосам се. Осталиса којима сам друговаоу студентскими грађанскимпротестима,противкомунистичкогрежима,догуралису до службеникаамбасада,портпароларазнихстранака,посланика,одборникаи слично. За разликуод њих,ја самдогураодозатвора. Они су добијалидипломе,титулеи признања,а ја епитетедржавногнепријатеља.Они су зарађивалиновац,а ја разноразнеетикете. Остаосамдоследансеби,својимидеалимаиуопштесе због свега не кајем. Да се сутра понови 8.новембар 2005, поновобих професору Перовићуу лице рекао да трује омладину. Након неколико краћих разговора на ходнику отишли смо до катедре и семинарске библиотеке, а затим, са осталиммлађимколегама,у кантинунакафу.Са нама је био иМмМ. Он је био студент руског који је ухапшен у истој „бриљантној"акцијиПТЈ-а у полицијскојстаници. —Замислите, ми сви са Филозофског, били смо на факултетуданпослеинцидента—причаоје. – И какве су биле реакције —питаосам. —Помешане, али да није било медијскогпритискасве би се заборавило следећегдана. —Најсмешнијеје —наставио је М.М. — што смо ми сви, баремови историчари,нормалноишлина предавања,седелиовдеу кантини.Тако је било и наредногдана,све до позиванаинформативниразговор.И ондасе у петакодигралаона чувенаакцијаПТЈ-а, оно у полицијскојстаници кадасу наскиднаповали. —Значи,два данадолазитенормалнонафакултеткао да се ништаније десило, а онда вас хапси противтерористичкиодред у станици—биоје запањен Д. којије ухапшен„тектридана касније,од странеобичне полиције. —Што те то толико чуди, то сви знају — смирено му је 202

одговориоМ.М. —А какосити прошао2-питамњеговогпријатеља. —За менеништавишенећебитиистопослеовога. —Зашто —Гледајумесви исподокакадшетамулицама. —Шта,оно као, мајке склањају децу —задиркивао гаје другардо њега. —Па, отприликетако. —Није ваљда дотле дошло —Јесте, ипакживиму маломместу,слепосе верујемедијима. —Како су тебе хапсили72 — Кад сам видео оне из ПТЈ-а на телевизији, мислио сам да је овде избио неки други,опаснијисукоб због кога се светодешава.Чекаосамда дођупомене.Сутрадан су дошлиовилокалниполицајциим претреслимистан. – И штасутинашли2 —Можешмислитиштасу минашли,штасу моглида наБуг Ћантарили су по кантиза смеће и читалидетаљно папирекојесам бацао. —Њемусу нашлионајрецептза прављењепластичног експлозиваод варикине. —Ати ситај опаснитерориста72 Сви су се смејали, па и прозвани „опаснитерориста"са хемијским рецептом „варикина -пластичног експлозива".

Мекиза столом машу рукама. Оде Винчау ваздух , ето тако се то ради. — Није деканки лако, после ће на њу да упиру прстом

кадсе сазнадасиса овогфакултетарушиодржаву. Смех постајесве јачи уз гласно раправљањеи додавањејошкојекаквихдосеткии пошалица. Подсећамо се јошнеких анегдота приликом хапшења. Д.је био најзанимљивијиу својим подсећањима: —Била је то највећа рацијау Новом Саду после оне из фебруара1942. —Какотог —Тако бар кажемојабаба. —Зашто —Тада сујој упадалиу кућунаоружаниљудипоследњи пут. 203

—Онда је крила илегалцеа сада рођенеунуке. Мислим,

вистесе водиликаода стеу бекству. —Па каднисмобилипријављенинатојадреси. —Знашда сам замишљаосценукако вам опкољавају кућу, они, из ПТЈ-а. И како ваша бака уништава „опасни

материјал", као када је четрдесетдругеуништавала иле-

галнепартизанскелетке. —Јесте, онда су је бринулимаџарскихонведи,а сада „Нинџе"из ПТЈ-а. —Сад се хонведипоновоокупљајутакода нијесвеједно.Сви се смејемонесхватајућијезивостнашихконстатација. — Мом пријатељукоји слави светог Козму и Дамјана пандурису упали на славу, претреслиму стан и одвели га.ВременанајцрњихпрогонаСрба се очигледновраћају. Окрећемсе онимдругаримаза столомдо нашег. Штаимајошмомцикодвас“ —распитиваосамсе. —Ништанарочитоспремамоиспите—одговаралису у глас. – Имали смо манифестацију„дани Русије" на факултетууправокад сам изашаоиз затвора.Био сам на неки начиндомаћини преводилац.ПричаосамтимРусимашта ми се десилои нисумоглида верујуда је тако нештомогуће– причаојеМ.М. —У Србијије све могуће—додаоје некоса стране. —Један мој пријатељ зна једног жандармерца из ПТЈ који му је причаода су њима рекли да је избила фашистичкапобунау НовомСаду,овису мислилида смо минеки Мађари—причаоје студенткојије седео са нама. —Зарје њиховапаранијадотлеишла2– чудиосамсе —Сасвим поузданознам да је изведенаи једна војна вежбау Новом Саду поводом свега овога, као и да је у касарнама била појачана борбена готовост због наводних међунационалних или међураснихсукобау новосадским касарнама —тврдиоје ММ. —А најбољесаддаје билаи војнавежба– неповерљив је био „варикина-терориста". — Новосадски корпус „изводи чисту војну вежбу под

фирмом —лова на нацисте". То се тотално слаже са оп-

штим лудилом. 204

Сасвим непознатимлађистудентису нам честитали,као да смо урадилиБогзна шта.Наслушаосам се причако је кога видео из оног другогнепријатељскогантисрпског табора. О њима се причало са бесом и револтом, Д. је објашњавао да не треба ићиу конфликте, штоје наравно било мудро и смислено, али јасно је да се провокацијевећ дешавају. Неки су муодговарали како је „бити или небити" и како је „Нови Сад премализа једне идруге".„Они или ми,друге нема"- говорилису многидок ихје Д. стрпљиво смиривао. Анархо-комунисти,либералне-демократеи аутономаши били су изродисвог народаи идеолошко-политички шљам најгоре врсте. Нови Сад је био заиста мали град и хтеоилинехтеоморашдасе сретнешсамногимаса којима нежелиш. По изласку из притвора Д. је на постављена питања „Штаћетесада кадасретнетеПетаковаили Перовића7" знао јуродиво одговорити:„Јаша је убио Мишу, Јаша има булевар, Миша има улицу, има места за све".

Ово се односило на један догађај из историје Новог

Сада. Наиме,наТуциндан4.јануара1890.у тадашњојАустроугарској-монархији, на новосадскојжелезничкојстанициЈаша Томић предводник радикалне фракције поцепанеНароднеМилетићевскестранкеножемје убиоМишу Димитријевићавођу либералне фракције. Јаша Томић ће за убиство бити осуђен на доживотну робију, а невиђено негодовање народа и петицијапотписана од више хиљада Новосађанки са молбом цару Фрањи Јосифу за помиловање,условићеда вишисуд у Будимпештисмањи казну на шестгодинаробије. Данас у Новом Саду булевар поред железничке станице носи име Јаше Томића, а улица у близини некадашње железничке станицена којој се и десило убиство, носиимеМишеДимитријевића. Ипак,поређењенијебилобашнајсрећније,јер се у случају „Јаше и Мише",радилоо сукобудве просрпскефракције,док се нашипротивниции душманиниу комслучају нисумоглисврстати подту категорију. Кантинау којојсмоседелије биласве пунија.Наишаоје иједан нашпрофесор. Срдачно смо се поздравилиса њим 205

и он насје уљудно позвао у свој кабинет.Изгледада се ни

он нијеплашиоод могућихкоментараштогавидеса нама. Прича са њим се сводила на могуће последице на факултету. —На факултетусе планиралоформирањедисциплинске комисије која би суспендовала студенте који су били учеснициинцидентанафакултету—причаоје. — Није ми битно због мене, ја сам ионако „апсолвент у оставци", жао ми је ако ови млађи изгубе годину због сус-

пензије.

— Нема од тога ништа,код нас на катедринико није хтеода уђе у комисијупа се она није ни моглаобразовати, деканкаје инсистиралаали безуспешно. Остали смо још неко време у пријатномразговору са јошнекимпрофесориманакатедри. Подсетилисмо се једногстарогинцидентапрофесора Перовића.Ималисмо гасачуваногна исечкуиз новина.Поновосмогапрочиталинаглас: (Извор:Дневник,17јун2003) Говор мржњеи међу Универзитетскимпрофесорима Филозофиобјавилират историчарима Шеф катедреза филозофију професор Перовић рекао колегиКончаруса катедреза историјудаје фашиста,као и да су „цела катедра и настава фашистичке"

а „самим

тими њиховистуденти“.

—НајучерашњојседнициОдсеказа историјутражили смо опозивпрофесорадр МиленкаПеровићакао чланаи као председникаСавета Филозофскогфакултета,што подразумева и остале репрекусије према њему, јер је скандалда се нафакултету,паи у осталиминституцијама неконазива фашистом - рекла је заменикшефа одсека за историју проф.др Ксенија Марицки Гаћански. Наиме, на седницишефова катедриФилозофскогфакултетаодржаној у петак, како незванично сазнајемо од професора који су присуствовали седници, за време расправе о правилникуо зарадамадошлоје до сукобаизмеђупроф. Перовићаи шефа Одсеказа историјупроф.др Кончара. Томприликомје професор ПеровићувредиоколегуКончара и рекао му да је „фашиста“,као и то да су „цела 206

катедраи настава фашистичке,а самим тим и њихови студенти".Због тога су професори и студенти веома огорчении поред јавног извињења,захтевајуи оставку професораПеровића. —Не можемода прихватимода се цела наша катедра назива фашистичкоми да се наше дипломе дисквалификујујкаофашистичке,а професор Перовићје на свакој седницивређао студентекоји су равноправни чланови савета – рекаоје председник Студентскедеснице. Савез студената и СтудентскаДесница Филозофског факултета, као и Савез студената Универзитета траже сменупрофесораПеровића. —Таквомнесмотреномизјавом,професор Перовићје увредиостудентеи професоре историје,а индиректнои цео Филозофски факултет, чиме је нанета штета као институцији—рекао је председник Савеза студента Универзитетау Новом СадуЈово Петовић. —Кад професор има, већ такве, инсинуације,поставља се питањеда ли ондаможеда останеда предајеида будеу контактуса студентима 2 Проф. Кончар нијежелео да коментарише,док се не реше процедуралнествари а деканкаФилозофскогфакултетапроф.др Марија Клеут „нијеимала времена". —Ето,да су гаондасменили,свегаовоганеби нибило. Интересантно,ако су му сви студентиисторијефашисти, онда су и Петаков и онај конферансијеса нелегалне Афанстрибинекаостудентиисторијетакођефашисти. —Управо тако, Перовићкао и сви патолошкимрзиоци волида генерализује. —Моглиби полакода кренемо – пожуриваомеје Д. по старомобичају. —Времеје, у правуси, овде више, ионако,немамоса кимда се сретнемо. —Једино јошса Перовићем. —Моглибидасе видимоисадеканком. —Требалоби. —Хоћемо ли стварно коддеканке на кафу2 —Далекојој лепакућа.

207

ккж

Ујутру сам одвео ћерку у вртић. Нисам то радио још од

новембра. Због тога је девојчица била одушевљена. Стално ме нешто запиткивала.Причали смо шта ћемо куповатикадасе вратикући. До вртићанемамодесетминутаходаалијутросје баш захладнело,падаоје иснег.Кадсмодошлидо обданишта обећао самјој да Ћујој купитивеликогплишаногједнорога са крилима којег смо видели у излогу проданицеиграчака. Била је пресрећнајер је знала да све штојој обећам испуним. Када сам јој скидао јакну да бих је одложио у ормарић угледаосам познатолице.Биоје то истражнисудијакоји је водиоистрагуу нашемслучају. —Добројутро!– поздравиосамга. —Добројутро...—отпоздравиомије иоборио поглед. Виделосе да мује било непријатнозбог свега. Пољубио сам својућерку,отпратиоје до васпитачицеи кренуо премаизлазу.Очекиваосам да ће ми се истражнисудија обратитиалитосе ниједогодило. На неки начин сам очекивао од њега бар неке речи оправдања,ако не и извињења.Знао сам да су му наредилида нас затвори,да има конференцијуза штампуи да се онако понаша,како се већпонашао. Због свега тога ми није било потребно његово објашњењеали сам га некакоипакжелео.Није ми се обратио, отишаоје ћутке својим путем. Када ме је испитиваои провоцирао,био је врло комуникативан.Невероватно ће звучатиали послесвегаштосе десилонисамбио љут на њега. Мени лично душа је била олакшанајер је ослобођена сваке мржње. То је најважније.Њему бар могу да опростим.После свега мига је некако било и жао. Увече сам са Д. и његовим братом свратио до канцеларије мог адвоката. Увек кад би отишли код њега остајали смо прилично дуго причајући о свему и свачему.Овај пут ишао сам да се договорим шта са досуђеном казном затвора од седам дана којом су ме казнили за ремећење јавног реда и мира поводом фамознихдогађајаод 9. новембра2005. 208

Сви су се чудили како могуда одговарамза исти догађаји прекршајнои кривично. Правно поучен од стране могадвоката,ја сам имобјашњаваодаје тако нешто,итекако,могуће. код адвоката сам, прошли пут, био са кћерком која се нијежелелаод мене одвајати,ваљда због детињегпредосећајада мипретинекаопасност,илизбогтогаштосам дугобио „одсутниотац на службеном путу". Гада разумљивонисмомогливодитинекиквалитетнијиразговор. Увек насмејани и за шалу спремни адвокат, није 03биљносхватаопричуда ће суђењебитиу мају,додушени јанисамверовао у ту опцију. —Не зна се када ће бити суђење, помињао се март месец али мислим да неће бити термина. Можда почне у априлу,тобибилореалније. —Да ли сте чули трач да ће суђењепочетина Дан победенадфашизмом. —Могућеје, штавише,не би ме изненадило. —Каковамсе чининашаствар" – Никад ми се у каријериније десило овако нешто. Сталнонаилазимна зидове,све жалбесе елегантноодбијају. —Ваљда ће морати поштоватизакон. Мора бити правдеи за нас „зле нацисте". — Правда је филозофска категорија— закључивао је адвокат. —За који дан ћу се обратити медијима,имам заказану једнуемисијуна радијуи неколикоинтервјуа.Биће то, у некуруку,пробнибалонда видимимали надеда, коначно,већинусрпскејавностиставимонанашустрану. —Мислимда вас већинаљудиподржава. — Знам, али чини ми се да људи уопште немају појма штасе тамозаправодешавало.Јавност морада зна комплентнуистинуда би нас сви људиу Србијибоље и више подржавали —Они који су иначе на вашој страни они су јако бесни штовам се све то десило. Они другикоји су противвас, баш јако вас не воле, тако да не би трепнули ни када би васстрељали. —Па, обичноје тако у свимслучајевимакојису везани 209

за политику. —Јесте - смејаосе адвокат. —Штаћемо за ову пресудуна седам даназатвора“ —Жалићемо се наравно. —Мислитеда имасмисла72 —Па, морамосе жалити. – То је као да од хоџетражитесланину.Лигашии де мократесу у том већуза прекршаје-јадао сам се, —Неманикаквешанседа онисад признајудаје њихов: ранијаодлука била лоша и да уваже жалбу. Адвокат| мудроћутао. — Шта је за мене да одробијам седам дана, има да из преспавам.То уопштеније пунонаконсвега штосам да' живео.Тоће мибитималикраткиодмор. —Знам, али заштода идешако не мораш —Могаосам добитии више,притисак је био велики. —То је нека врстакомпромиса,видеоси да је госпођа, којатије судила,радиласве позакону. —– Да, па су је после, замало, скинули са листе за реиз' бор. —Пресуда од хиљаду динара није постала правоснаж назбогтихвеликихпритисака. — Страшно, новинарису написалида сам већ добио тридесетдана,итоондакадасамкажњенновчано. —Пробаћемода одговоримоњиховојбесомучној про паганди—додавао је Д. —Не знамштада вамкажем,штаурадитедо суђењато вамје – закључивао је адвокат. Био сам убеђенда нам не претиникакваопасностако суђењебудефер и акосве будепозакону.О судијикојија требао да води суђење чуо сам само похвале, тако да нисамсумњаодаће свебитиу реду. Ако нас осуде, тераћемо се до Врховног суда па, касније.идо Стразбура. —Овоје дефинитивнослучајза Стразбур. Кренулисмо према вратимазаједно са адвокатом евоцирајућијош неке анегдотеи сличне згоде. —Чувајтесе – тихимгласом,уместопоздрава,испра. тионасје затварајућивратаза нама. Није ми се свиђала његовазабринутост.Претња која 210

Претњакоја ми је стајала над главом,овакав начинживота протканопасностима,све ми је то приличнодосадилоиуопштеминијеимпоновалаважносткојусу ова државаињенирепресивниоргани,показалипремамени. Једва самчекаода се све овозаврши. Краја међутимнијебило на видику.

жхккх

У једној емисији,на приличногледанојновосадској локалној телевизији, слушао сам познатог теоретичара „теоријазавере", како прича о нашемслучају. Изрекао је,

томприликом,паруобичајених,махомпогрешних,личних оцена и устврдио да иза људи које су медији прозвали Национални строј, заправо стоји „хрватска и мађарска обавештајнаслужба, које су, уствари, извођачи радова, докје туглавниБНД и Мосад". Дабито поткрепио,лупио је још парименаљудикојине постоје,све са адресама,пребивалиштима,гдете особе бораве и ко их плаћа. Тај умишљени,арогантнигосподин,уместода проникнеу стварнетајнеоногаштосе десило,у медијскомзлочину коју су наручилии усмеравалиправи непријатељи овог народа, усудио се да нагађа, процењујеи просуђује. Наравно,све је урадио погрешно,мадаје то можда и била његованамера. Иначе овај публициста, који је био, како га је покојни Калајић назвао, „нушићевски прототип квазипатриотског празнословца" прославио се одавно по својим шизофре-

ним изјавама.

Своје читаоце,у збуњеноји слуђенојСрбији,нијештедео у својој параноичнојтеоријизавере којује смишљено илине,усмераваонапогрешнеколосеке. Једном приликом,недугопо давањуњеговенеславне изјаве, срео сам његовог пријатеља који ми је дословно рекаода и кадабих упитаодотичноггосподина,заштоје такопоступиоон би одговорио:„Буразеру,извини,нисам имаопојма". Незнање је, дефинитивно, највеће могућезло и пред211

услов сваког зла. Овај „чова" се, управо, и обогатио на писањуи издавању своје шизофренеприче,свог полузна:

ња. Дакле, богатиосе и гојиона рачуннародногнезнања. Тужно је било штоје искориштаваосрпску пословичну наивност. Многинационалисти,које познајем,су га поштовалипа је ова неапромишљена изјаваималаза последицуприлично гађењекодонихкојисууправохапшеникао активисти „Националног строја", али и код њихових рођака, пријатеља и познаника. —За кога радиш,за Цију, Мосад или Бе-ен-де7— ша лили смо се међусобно. Нисмо дозвољавали да нам било ко помути ово малс добревоље и расположењакоје смоуспелида сачувамо, нарочитосмо изнадсвега желелида нашимдушманима покажемокако се односимопрема њиховимнајновијим подметањимаи измишљотинама. Није нам био први пут да слушамо гадости на рачун српскихпатриотаи нарачунсрпскогнарода.Повезивање снимка на којем неколицинаСрба, из састава јединице Шкорпиони,пуцау заробљенемуслимане,каоистварање причео наводномгеноцидуу Сребреници,само су мали деосвихтихгнусоба. — Једне Маркале нам нису биле довољне па смо почели да измишљамо и неонацистеу Србији – знао је да каже један Србин из Сарајева, са којим сам причао тих дана. На неки начин је био у праву, нажалост не схватајући суштинскуствар да је ова оптужбагенералногледано срамниатак на људска права, на Устав, на законитост. Причао неонацизмунијебилатоликобитна. Нисам сигуранда је народу Србији разумевао значај тв оптужбе. Она није,самапо себи,билаопасназбогпроглашава. ња Срба за нацисте и фашисте, то је био већ виђен сценарио,оптужбаје по менибила битнијазбогзакључка којије, сам по себи, произилазиоиз ње: У Србији не мо: жешмислитионоштохоћеш,не можешсе супростављати ставовима који ти се сервирају, не смеш више мислити 212

својом главом... „Ко друкчије каже, клевеће и лаже..." одјекиваламије у мислимастара титоистичканумера.

Орвел је некада писао у „1984" да се нови моћници разликујуод свих других моћника у историјичовека и друштва. Његовзакључаксе сводиона то „да су сви претходни владариобраћалипажњуна оно шта њихови поданици чине,док садашњимоћници,у првомреду,обраћајупажњуна оно штањиховиподаницимисле.Они својепротивникенеуништавајунегоихмењају". То је био пресликани опис данашњег времена и данашњедржаве укојој живимо. Контрола свих врста комуникацијаукључујућифамозниИнтернетса распрострањенимкоришћењемимејлпорукаи четовањем,па прекоаналогнеи дигиталнетелефонијеу чију контролунико и не сумња, превазилазисвако могућепоимањеконтролеиз прошлости. Снимање и прислушкивањеразговорамобилнетелефоније и праћење мобилне и компјутерске поште, посталаје општепознатапракса. Државна служба безбедности се бави тиме без икакве контроле.Законскигледано,прислушкивањеби требало да одобри надлежнисуд у циљу вођења кривичногпоступкаили ако се поменутоснимање и праћењечинизарад стварнебезбедностидржаве. Надзирање људи посредством електронске шпијунаженештедивишеникога,а нарочитонеобичнеграђане политичкепротивникережима на власти. Функцијарачунара,у ериелектронскешпијунаже,значида вишеније потребноангажоватипревишеагенатаза праћењенеке особе. Посебно није потребно правити транскрипте разговораодређенихграђана. Прислушкивање телефона, које је и пре двадесетак година давало добре резултате, данас је, захваљујући мобилнојтелефонији, у могућностида контролишене самоговорнегои кретање. Свако ко има мобилнителефон можебитипраћенјер телефон, на сваких десетак секунди, потврђује базној станицида је у мрежи.Поредтогањеговвласникможесе прислушкиватии када нијеу мрежи,јер се из прислушне 213

службе може назвати број мобилногтелефона корисник. којије под надзором и пре негоштосе притиснепоследњ! позивнибројда се убаципосебнашифраза укључење његовогмикрофона. „Бубице" које су се некада користиле,захваљујући мобилнојтелефонији на некиначинсу посталенепотребне. Душманичовечанства гушилису и спутавали малогч0века на све могућеначине.Све је чињено да се сваки грађанин,ове државе, претвориу послушноги глупогробот: којије незаинтересованза судбинусвог народа. Технолошке иновације, праћења, прислушкивања 5 надзора,утерали би страху костимногимакоји су, можда, и желели да се боре за слободу али нису имали храбрости. На тај начин окупатори његове слуге нису ималт већеготпора. Тако су могли без проблема да „чизмом згазе људске лице", да од српског човека створе једног обичног кон

зументапотрошачкогдруштва. У извиканој Европској унији радили су на компјутеру којиби могаода оперишеса подацимасвих живихљуди н: Земљи. Компјутеру Бриселу у којем су требали да се нг лазе подацисваког становника на планети, од милоште су називали „Звер“.

„Боже, како би се противтогаборио Илија Чворовић" помислиосам. Звер из Брисела прогутаћеи оно мало слободе колике нам, властодржачки надмено, довољавају данашње газ де света, Европе и нашеземље „на брдовитом Балкану“.

Много новинараје покушалода добије интервјуод ме.

не. Одбијаосам оне чијису се листовискотовскипонелу док смо били хапшении касније,али одбијаосам и оне другезбог малогтиражаи због своје безбедностијер је све било још нејасно и нисам знао шта смем да причам,2 штане. Једне хладнефебруарске среде, Д. ињегов брат су ме чекали са аутом испредзграде. Имали смо договор са 214

новинаркомједногновосадскоглиста због интервјуа.Тих

данасмо се иначевозилипо цеодан као муве без главе тражећипомоћод многихљуди. —Не мислиш ваљда стварно да даш интервјутим класичнимнепријатељскимновинама ( радило се о „Грађанскомлисту"—опаска). —Заштода не,требаискористититу могућност,назвао бихто„сурфовањем"понепријатељскиммедијима. —Сећашли се шта су писалио теби, какве су то биле бљувотинеи лажи. —Свегасе сећам,сад самсе башсетиооне карикатуре накојојсмопредстављеникаобалвани. —Да,наравно,етото самчак заборавио,и тисадхоћеш даимдаш интервју,а одбио си и боље новине. —Види, не значи да ће они заиста добити тај интервју од мене,хоћуда видимпрво питања,тек ондаћу донети коначнуодлуку. —Зар питањавећнисивидео. —Јесам, алиуредникћеихпроменити. —Откудзнаш2 —Претпоставка. —Зашто бионинамарадилиодбрану Заштоби намчинилиуслугу,заштоби нас бранилигЊиматребанекабудала која ће да поздрављадесномрукомисподзаставе сасвастикоми да понављакакоће побитисве Цигане,Јевреје,педере,наркоманеи остале.На томеониправетираж. —Ако уредникне променипитањаилиако неубацинека провокативнадаћу интервју.Разбићу њихове малоумнепредрасудеу њиховимновинама. —У правује —умешаосе његовбрат —треба се поигратиса њима,онису испрограмирани и имајуњиховеглупаве калупе по коме смо ми необразованинасилници,нацисти.Кад им разбијеш калуп, створићеш им конфузију и постићипоенза нас. —Да лисуте звали ови из безбедности72 —Штобимезвали72 —– Пада објаснишзакогарадиш. —Знасе за Цију. —Сумњивситимени– смејаосеД. 215

—Тебе нисузвали—питаога је његовбрат. —Штомене72 – И ондасу првотебе па ондамене. Мало мије досадилото шегачење,као да смо упалиу чувени Ковачевићев филм, свет „подстанараи шпијуна", Стрпљивосамседеонапредњемседиштуи коначноугледао црнудевојку која намсе приближавала. —Евоје. Новинарканасје виделаи пошлапреманама.Билаје нераположена,за њом је ишао неки момак са фото-апаратом,очигледнофотографтоглиста. —Уредникмије предесет минутапослаосасвимнова питањаза интервју– реклаје каодасе правда. —Да погледамо. Пружила ми је папир на коме је било двадесетак питања. Била су многогоранегоштосам очекивао. Био сам запрепашћенбезобразлуком. —Зар твој уредникмислида ћуја да одговоримна овакве провокације“ —Не знам– стидљивоје одговорила. Дао сам папиросталима.Д. је почеода се смеје. — Какво је ово питање: „Да ли су ваши људи лепили плакатеМаје Гојковићзаизбореза градоначелника72" —Није то најгоре,та глупостсе може лако оповргнути алипогледајово подбројем14. – „Рачун покрета за очување српске културе и традицијеСНОП отворенје у Панонскојбанци21. септембра 2004, да ли је истинада је Маја Гојковић уплатила на вашрачун100.000динара 72" —Ово је невиђенибезобразлук, шта они мисле да смо мидебили,за ова питањанемаодговора,штагододговоришневаља– беснеоје Д. —Каода одговарашнапитање„знали ти мамада си хомосексуалац2"' —додаоје његовбрат. —Пази ово питање:„Да ли сте просториједобили од Цркве" —Или ово: „Да ли је истинада је професорМикавица иначе посланик ДСС-а разговарао са вама дан пре инцидента" —Поздравиуредникаи рецида ме нијеимпресионирао 210

својимудбашкимпитањима.Не желимда учествујему прљавимдневнополитичкимиграријама. Новинаркасе покуњенопоздравиласа нама а ми смо кренули даље. Возили смо се по градућутке. Прекинуо самтишину: —Нема разлога за нервозу,сад бар знамо ко су и какви су.Д.је идаље био забринут. —Какоонимогуда знајукадсмо миотворилижирорачун'2 —Лако могуда сазнају, ти подацинису службена тајна ако БИА жели да их добије. „Удба стара, удба стара неће да одмара..."

—Али на том рачуну нијебило нидинара, ниједнатрансакцијанијеизвршена.

—Да, али каданекомпоставишонаквопитањекако су аматерскихтелида ме навуку,код читаоцастворишцрв сумње,онда нијенибитноштаћешодговорити. —Није ваљда да БИА стојииза тих новинарчића “2 —Коће газнати, што мање знамо то боље по нас.

БИАје била дефинитивноподељена, нијето вишебила застрашујућаОЗНА, убитачнаУДБА, опасниСДБ. Превишефракција различитихинтересасе ту врзмало,

толико нејединственихмеђусобнонекоординиранихделова српске обавештајне службе стварало је велику конфузију. Није се знало копије а ко плаћа, ко коси —а ко водуноси. Можда су такви били безопасни за непријатеље са стране а опаснији за унутрашње непријатеље, нарочито за онекојикаоми , нисумоглида се бране.Сад су мибиле јаснијенеке чуднествари којесу се издешавале. Вазалнојдржави,какваје, на некиначин,ова нашанесрећназаједницаСрбије и ЦрнеГоре,службабезбедностислужисамоза праћењеи контролуонихкојисе противе окупацијисвојеземље.Тужноалилогично.

217

ки

Једног јутра,отацмеје обавестиода је локал, којисмо ималииспреднашегулаза,ноћасобијен.Сишаосамдоле где су већ биле неке комшије.Знао сам да у локалу нема ништанарочитовреднода се украде,нештоалата, фискалнакаса,старителефон... Доксамулазиоу локал,крозглавусу мипролазилисви они којису моглито да ураде.Ваљда су увредљивиграфити које су писали на мојој згради, као и налепнице „Смрт фашизму"посталинедовољниначинпритискапа су почелииса обијањем7 Провалник је ушао кроз прозор тоалета. Прозор је био разбијенда би моглада прођепровалниковарукакоја га је отворила.На пластичнојдасциВЦ шоље стајаоје отисак ципелекојије провалникоставиокадасе провлачиои спуштаокроз разбијенипрозор. Наивно сам у први мах посумњаона локалне наркомане, али када сам видео да ни један комад алата не фали, као ни да није однета фискална каса ни телефон, као ни нека скупа огледалакоја су се ту налазила,моје сумњесусе показаледетињасте. Мноштво папира лежало је по поду. Били су то неки старирачуни,белешке,грађевинскинацртиислично. Отац ми је рекао да га чуди зашто недостајеједан нацртиједнапрастаракривичнатужбапротивдиректора његове бивше фирме која је ко зна зашто стајала међу свимтимстаримпапирима. Заштоје провалникутребао тај нацрт,и та кривична пријаваг Шерлок Холмс који је прорадио у мени је брзо разрешиослучај.Нијебилотешко. Међутим, аматерство којим су „провалници" приступилиовомслучајуме нијетоликозабављало коликомеје вређало.Моглису ме лепо питатиа не да разбијајубеспотребнопрозори преврћупо старојстакларикоја фактичкивишенијенибиламоја. —Хоћемо ли пријавитипровалу2—питаосам оца. —Коме2 —Погледаосам га зачуђенои коначносхватиода сам му поставиоједнобеспотребночак и врло глупопитање. 218

Стварно,коме7 Комесам ја требаода пријавимпровалу2Од когасам могаода тражимзаштиту2Зар од оних којису ме хапсили, који су ми претресалистан, од оних који нису учинили ништада кривично гонеоне који су претилисмрћу мени и мојојпородици. Нека нам је Господ, свима, на помоћи, поред овакве власти...

219

Србијаће битислободна, или је неће бити ПосланикБ.Пејчић,изјавиоје јуче:даје албанскилоби у СкупштиниСрбијеи ванњеактиванида радине самона урушавањуСкупштине,већ и осталихдржавних институција. На седници парламентарног одбора за безбедност,на којемје размотренполугодишњиизвештајо раду БИА, Пејчићје рекао да су Екрем Лука и Хашим Тачи поставили обавештајнуслужбу у Србији по имену Шик. Та служба ради на урушавањусрпских институцијапреко неких невладиних организација које се финансирају и преко једне политичке странке. Додато је да су се представници шиптарског лобија састајали са члановима те партијеу приштинскомхетелуГранд а сад то чине и на територијиСрбије ван Косова. Наведеноје да је Тачина директнојвези са том странкоми да Агим Чеку посебно радинадестабилизацијиВојводине. Одувек сам говориода новинетреба пажљиво читати. Подусловом да се зна какосе новинезаправочитају.Када се читаизмеђу редова и када се пажљивопратионо штоновинепишуи штопојединиљуди изјављују, многотогапаметногсе можезакључити.Морасе наравнознатии чијимизјавамапридаватипажњуи накојиначин. Приличномеје обрадовалокадасампрочитаода се на парламентарномодбору за безбедност јавио неко са информацијом која је поприличнорасветљавала нашслучај. Иако је изјавадатиралаод 28.децембраникакоје нисам сматраобајатоми мање вредном. Сад је коначно била мало јаснија сва та новинарска „бува"о нацистима.ВладаСрбијесе упецалакао и свиостали. Цела афера је била намештенаод стране обавештајнихслужби. Верзијакојаје сад била актуелнаговорилаје да је новинар Бете који се налазио на трибиниобавестио све своје колеге о наводном „упаду на Филозофски факул220

тету Новом Саду групе од 25 злих неонациста који су

тукли и малтретиралиприсутне мирне антифашисте", део снимка истргнутогиз контекста био је одличан за пропагандуо насилнимнео-фашистима.Снимак се прво завртеонаПинку,а затим,уз многовећупомпу,наБ92. Ако постојипретпоставкада се један део новинара потрудиода се информацијеи пропратнитекстовио инциденту од 9. новембра усмере у циљу приказивања Срба као насилникаи злих фашиста,и ако су ти новинариисти они који су задужениза деструктивнирад на дестабилизацијиВојводине,стварје кристално јасна. Узмемо ли, здраво за готово, информацију са Скупштинскогодбора за безбедност и повежемо ли је са овом претпоставком,закључујемо следеће: да они који добијају паре од групе Шик и још неких страних обавештајних служби, имајудовољан медијскипросторда праве вест по потреби,чиме раде приличноуспешнона штетуове државе. Вести разглабањео томнаводномнасиљунеонациста требалаје медијскида поклопимногозначајниједогађаје који су се одигравалиили који су изгледатребалида се одиграју. Цела кампањамоглаје изврснопослужитиза нападна свакусрпскунационалистичку организацијуод Образапа до СРС-а. Компромитовање Српске Православне Цркве се, такође, узимало у обзи,р у главама новинара, издајничке провинцијенције. Хапшења су требала потом да испровоцирајуреакцију српскихпатриотаи да доведудо новихинциденатаи до обрачуна и коначне победе над извесним патриотским групамасрпскеомладинеу Војводини.Остали новинари који нису знали шта се дешава, мада их није ни интересовало,прихватилису здравоза готовоинформацијуи наставилипрљави посао ових обавештајацакојису игранкуизапочели. Владаје прихватилаигрукоја имје наметнутаи самим хапшењемхтелада покажеда се никаквииспадисрпских патриота неће толерисати, и да ће бити испуњено обећањехапшењаРатка Младићаи РадованаКараџића. 221

Акцијом Против Терористичке Јединице из састава

жандармије,желело се показатисвету како државаСрбија поступаса екстремистимаиз својих редова. Гиме су желелида добијуна временуи да постигнунекисмешно мали бод у јефтином, одбрамбеномали лоше вођеном, пропагандномрату Србије пред почетак преговора о Косову. Као незналице, неспособњаковићи и дунстабанлије, моглису само да дају аутоголкао штосу га и дали и као што они са две леве ноге увек и ураде. Утакмица која се играла није била неважна али то им очигледно није сметало. —Дан каснијесрео сам се са пријатељима. —Које биоједининовинарнатрибини 2 —питаомеје Д. —Динко Грухоњић,шеф дописништваБете за целу Војводину. —Ехта Бета, сад је коначносве јасно. —Снимак којису ималиодличносу пропагандистички искористили. —Нама су уста била запушенаи пропагандао злим Србима је поновомогладасе пустиу етарширомсвета. — Тај, Динко Грухоњић, је и председник Независног ДруштваНовинараВојводине. —Онда је сад дефинитивносве јасно. —Поредтогарадииза ДојчеВеле. —Мислишлиисто штоијаг – БНД7 —Озбиљанси! —Кото зна2Све је могуће. Случај „Националнистрој"је суштинскибио решен,али не и коначнозавршен. Суђење насје још увек чекало. Нико, пани највећиоптимистамеђу нама,нијеверовао да суђењанећебити. Међутимсада више нијебило питање како ће се 18 оптуженихпатриотаизвући,већкакото миследа учинеони којису насгонилии кршилизаконе и Устав ове земље. Посебно ме је интересовало шта ће држава предузети против новинара-пропагандиста који раде за одређене обавештајнеслужбенепријатељскенашемнародуи државигИ да лиће уопштебилоштапредузети 222

—Тералисмозецаа истералимедведапријатељу—рекаосамкадамеје Д. питаоза коментар. —Тако некако испада– сложио се. —Само да су ове „наше" цепаницеиз државнихструктура мало више схваталишта се дешава, све би било у реду. —ЗабилисуаутоголСрбији. —Збогтаквихсмоидогуралидовде. Какваје то болеснаекипакоја водиову државу Како друкчије објаснитида је афирмативна кампања анархиста из АФАНС-а вођена чак од стране оних против којихје самАФАНС радио. Многоје било небулознихи невероватнихствари у целом нашемслучају.Све се сводило на вештачкостварање непостојећенационалнемржње Срба према другим народима.У Војводиније неко смишљено стварао конфузију и просторза нове међунационалнесукобе. —Зар тај Грухоњићнијеизјавио код истражногсудије да се осећао угроженимса наше стране јер је Хрват присећаосеД. —Јесте, мадаколикоја знамГрухоњићису билиодувек Муслиманиа чуо сам да је тај Динко некадбио Сабахудин. —Можда муто нијебило отмено име па гаје променио —Не знам, можда...А мождасматрада су Муслимани „хрватскоцвијеће",какоје тврдиоАнтеПавелић. —Ко зна вероватно оне приче о хрватској обавештајној служби,које су се распредалемногопреове о албанској групиШик,нисубезоснова. — Знаш ли и да је генералнисекретар Независног ДруштвановинараВојводинетакођемуслиманизБосне2 – Знам.НедимСејдиновићрођениТузланац. —Не требазаборавитидаје Грухоњићумешаниу прављење часописа „Безбожник". Пошто је то лист са највећим процентомверске мржње који постојиу овом делу Европе,индикативноје да су нас баш ти људи оптуживали за оноштоонисвакодневночине. —Лицемерно. — Није толико лицемерноколико изгледа.То је ипак њихова професија и одлично је раде. Нису то били дилетантски иступипублициставећ озбиљан обавештајнии 223

пропаганднирад.Стварнехипокритеи људилишенисваког морала нису Грухоњић и његова екипа већ они који представљајудржавнеорганекојинасзаправои гоне. После само неколикодана од овог могразговораса пријатељему новинамасам прочитаоследеће: (изворДанас 14.март2006) Нови Сад: Одложен почетак суђења МиодрагуНикићу, УредникуГрађанскоглиста У општинском суду у Новом Саду јуче је одложен почетаксуђења главноми одговорномуредникуГрађанског листа МиодрагуНикићупо приватнојтужби СНП „Светозар Милетић" због клевете. СНП „Светозар Милетић"тужиоје Грађанскилист, Миодрага Никића и Н.Н. особу, због низа неистинаизнетиху тексту „Садашња влада клерикалнаи талибанска"из септембра 2004. у којемје неименованиприпадникКолективаДруштва за борбупротивдруштваДБПД, којисе ујавностипрочуопо издавању часописа Безбожник, оптужио Цркву да је формиралаекстремнодесничарскеорганизације,попут Образа или СНП „Светозар Милетић", „које пропагирају чист неонацизам“.

Тада смо из поузданих извора сазнали да је неидентификованиНАН.којегсу такође тужилиљуди из „Милетића"главом и брадом Динко Грухоњић.Он је са својим другаримаиздавао часопис „Безбожник"у коме се на најгрубљи начин ширила верска мржња према православном хришћанствуали и према хришћанствууопште. —Замисли ти Динка, па он је сам себи писао рецензијеи слао их као агенцијскувест—махао је Д. са хрпомновина. —Какото мислиш– заинтересоваосамсе. —Погледај– пружаомије неке старе новине. Нови Сад, 6.јануара2006 (Бета) —Други број листа Безбожник који се бави оштром критикомпре свега Српске Православне Цркве изашаоје из штампе. —Значи он преко Бете рекламирасвој Безбожниксмејаосамсе његовојдрскости. То наравно није било све. Када је уредник информативногпрограмаАполо телевизијеспалиојавно анти224

хришћански Безбожник, најоштрије је реаговало баш

Грухоњићево„НезависноДруштвоНовинараВојводине". Безбожникје био најгориантиправославнифанзинкоји сам држаоу рукама.Обиловаоје фотомонтажамакао и са општомпљувачиномпоСрпскојПравославнојЦркви. —Чудно—мрштиосе мој пријатељД. —Динко Грухоњић,свеједно да ли је Сабахудин или не, нападачитавуједну вероисповеста нико га не оптужује за верскумржњу2 — Да, и још поред тога нас оптужујеза шовинизам, нацизамислично. Како само у Србима види фашисте2 Зашто их не види у својимсународницимакоји су чиниливелике покоље по сремскимселима —Мислишнаусташе72 —Не, мислимна Ханџардивизијукојаје средином'44 прошлакроз Срем, на путу према Босни. Као у филму „Велики транспорт". —Њему је ипакважнијисрпскифашизам. —Да,још кадби притомеСрби ималивезеса Немачком 38 која се њему стално привиђа,све би се још некако и слагало. — Он је био управо онај који је морао да седне још поодавнонаоптуженичкуклупузбогширењанационалне и верскемржње.Уместоњега,натуклупусешћемоми. Гдеје била српскаполицијасада2 Гдеје био државни тужилац2Где је БИА2 Где су српски медији,где политичкестранке 2 Динко(илиСабахудин)Грухоњићуређиваоје Безбожник, лист непатворене,болесне, ужасне мржње према Србима, Православљу и Хришћанству. Управо он је био главнииницијатормедијскекампање која се месецимаводилапротивнас. Он је биотај којије заједно са Петаковим осмислио целу причу,укључујућии фамозни Фирер-надимак.

225

Ху

Притешњени, нападани, медијски линчовани и про-

казани на све могуће начине, нас двадесетак обичних људи којисмо на правдиБогалежалиу тамницаматранзиционе, демократске Србије, запалили смо на неки начинлучуслободарствамеђусрпскомомладином.Пљувании вређанииса лева исадесна,моглисмосе осећатипоноснимјер је то говорило само по себи да смо дефинитивноу праву. Већ крајем јануара 2006. било је многојасније ко је закуваомедијскукампањувезануза ширењенаводногнеонацизмау Новом Саду, знало се зашто је то урађено, шта је био крајњициљ и знало се ко имје својом неспособношћуу свемутоме помогао.Гада сам могаослободније да се појавиму медијима. Сматрао сам да јошувек не могу да изађем са конкретнимчињеницама.Нисамжелеода све оно штоће нам користитии на суђењу испуцампре времена. Хтео сам да видим како ће новинари-пропагатори,пијуни одређених обавештајнихслужбиодреаговатина мојепојављивањеу медијима.Гребаомије пробнибалон. Збогтогасам прво гостоваона радиостанициИН из Новог Сада. Емисија је трајала сат времена. Причао сам неодређено, у маглама, не наводећи имена. Већи део емисијенисам ни причао о новембарскимдешавањима већ,уопштено,о ситуацијиу Србији. Многи су били изненађенида после свега смем да се појавиму јавности.Посебноштосам се усудиода браним не само себе и момке који су хапшени већи право на истинуислободу. Наравно,као штосам и очекивао,сутраданје у Дневникуи Грађанскомлисту изашлакратка вест о мом гостовањуна Ин-у са насловом:„Давидовићнапао медије", изворје била Бета. Динко Грухоњићсеистрчао,али није смеода цитиравишеодједнемојереченице.Нијеимаоза штада се ухватипа је поновиоону стару причуо „упаду неонацистаиз Националногстроја на антифашистичку трибину9.новембрана Филозофскомфакултету".И даље седржаоматрицесвојечувенеприченакојојје толико 226

профитирао.Наконемисије,данимасу мезвалиновинари управоонихновинскихкућакојесу нас највишепљувале. Покушавали су да добију интервју који сам ја упорно одбијао. Средином фебруара се појавила новинарка Недељног телеграфаа наконње и уредницаистогнедељника.Они су билиреткеновинекојенисууопштеучествовалеу кампањипротивнас. Због тога сам пристао на разговор са њима. Изнео сам све чињеницекоје су се у том тренуткумогле и смеле изнети.Тај број Недељногтелеграфа са насловом„Нисам ФирерпрогонемештоволимСрбију"изашаоје 22.Фебруара. Неформалнии приличноопуштениразговоркоји сам са две новинаркеводиопунадва сата сажетје на четири странице уз фотографије. Истина је полако али сигурно долазиладо већегбројаграђанаСрбије. Наконтогасамдугочекаореакцијусвихонихновинара који су својим пашквилима тровали домаћу и страну јавност.Владаоје мук,без икаквереакције,и од странемедија и од страненекогиз власти или опозиције,па чаки мукодстранеувекбрбљивихосионихмладићаизАфанс. Са телевизијомје било малотеже:рачуналисмо да од РТС, Пинка,а нарочитоод Б92 не можемоочекиватиникакву врсту позива. Од њих би то било будаласто,јер зашто би нам дозволилида пред њиховимкамерама06јаснимојавностиштасе заправодесило Какода намдозволедаобелоданимодаониу већојмериспадајуу кривцеза све штонамсе дешавалоијошувек дешава. То би за њих било понижењеи то никаконисмомогли очекивати.На БК-а су постојалеодређенеемисијеи новинарикојиби намизашлиу сусретали каогромиз ведра небаодјекнулаје весто прекидуемитивањањиховогпрограма. Збогтогасмо сами почелида снимамоједандокументарнифилмо новембарскимдогађајимаида правимосвоје промо ЦД-ове са истинитомпричом о свему што се дешавау српскојВојводини. Медугопотом стигаоје љубазан позив од уредника 227

новосадске телевизије Јесењин. Медијска блокада је, дакле, била пробијена, макар и за толико мало. Након свегаштонамсе догодило,наконсвихлажии подметања, за насје то био колики-толики успех. кух

Пролеће 2006. није донело дуго очекивано разрешење

дилеме: када ће бити суђење осамнаесторици наводних припадника Националногстроја, у које су укључивали и

мојумаленкост каовођускупине. Суђење је чекало и неколицину момака из Београда који су такође оптуживаниза исто кривично дело које су учинили лепљењем плаката против 692 или делењем некихпатриотскихлетака. Индицијењиховекривицеми нисудовољнопознатеали по ономеколикосам успеода сазнам:онитакођенисубилиниприближнокривиза било какво распиривањемржње,националне,верскеили расне. Нејасноје да ли се у ова два случајасуди намаилинашојидеји.Лепљењеплакатана недозвољеномместу,или дељење летака са потписомнерегистрованеорганизацијениједовољан разлог оптужбеза изазивањенационалне,верскеи раснемржње,раздораи нетрпељивости, штоседесиломомцимау Београду. Поготоворазлог није присуствопојединцана једном местуу одређеновремеили исказивањенезадовољства управопремаономекојистварнопозивана националнуи верскумржњу,штосе десилоса намаи србомрзсцемПеровићем. Ако имате оптужбу за изазивање мржње, морали би сте, ако сте тужилац,иматии објекатте мржњекоју наводно ширионајкојије за ту мржњуоптужен. Као правничкилаик, размишљаобих штаје тачно дефинисано биће кривичног дела које нам стављају на терет,и да ли то бићепостојиу нашемслучају2 Рекао бих да не постоји,али наравно,каолаичко,мојемишљењене морадабудеуважено. Суђење нама, упоредиобих са суђењем неком има228

гинарномлицу за убиство човека који је уствари живи здрав или који уопштеи не постоји.Свака иоле нормална особаса здраворазумскимразмишљањедонелабитакав закључак. Међутим,очигледнода је било и другачијих мишљења. Суђење,којенам свакакопредстојинареднихмесеци, никако неће бити суђење због нашегнаводногзлочина. Бићето суђењесвим младимСрбима којисе још увек не либе да говоре,протестујуи бранесвоје. Бићето суђење због нашихуверења, због нашегпоноса и због наше истинољубивости. Устав ове земље повлачићесе тогданапо блату,јерје постаобеспотребану земљикојанемасвојуслободу. Србијаданаснијеслободназемља.Тоје јасносвакоме које макармало размишљаоо томештаслобода,суверенитет,законитост,значизаједнудржаву. Српски националисти,патриотеали и сви они који су других националностиа воле ову земљу, знали су и засигурноисправнозакључивали да је тако. Они други вероватнонисуималисвест о значењу појмовакоје сам набројао и сходно својој „психологији светине" нису ни желелипунода размишљајуо томесве док њихличнониконе дира. Затуцанивулгус никаднијенимогаоразуметида мора да се бори, не само за оно што ће појести,попитиили обући, већ и за право на постојање, напредак, и живот, уопште,једнеширезаједницекаоштоје нацијаидржава. Штосе тиче менеи мојихистомишљеника,а којихБогу хвала има сасвим довољно, у Србији се нешто мора променити.При томе не мислим на променуполитичке гарнитурекоја је на власти, већ на променукомплетног курса којим је „брод пијаних морнара" са којим би идентификовао Србију,заправо кренуо. Националносвесни појединци,који своју судбинуне персонификујуса добром вечером испредтелевизораи оникојисматрајуда постојенекевеће вредностиод оних које прописује потрошачко капиталистичкодруштво, нећедозволити пропастСрбије. Они којима једина брига није задовољавање најпримитивнијихнагона,и који не желе да као свако 229

живинчеропскиживотареи срамноскончају,мораћеда одлучеда ли се вредиборитиза нашуземљуи нашнарод. Мораће у сваком случају да одлуче шта желе да направе од себе и свогживотаи какожеледа изгледаземља коју ће оставитисвојојдеци иунуцима. Штосе настичемисмоодавноодлучилии преломили. Са том својом одлуком смо раскрстилии са страхом алии показалидругимада се не треба бојати,јер Србину не приличи да се боји, као што му не приличи да мрзи. Онај којисе небоји,неможенида мрзи,јерје мржњапроизвод страха. Све оно што нам се догодило схватам као страх и мржњууправооних који нас оптужујуза оно штосе налази у њиховим малим срцима. Страх од наше енергије и младостиимавеликеочи. Мржња преманашемнеприхватањуда се сврстамоу њихове плитке и неинтелигентнекалупе, толико је великадасу моглида намучинеи већуневаљалштину.То никако не значи да некоме неће и глава да оде због њиховепревеликеглупостии мржње. Овај пут,Богухвала, нијебиложртава,алионисе неће зауставитисамонаовомеи мисмотогаитекакосвесни. Зли лакрдијаши како би их засигурно назвао Достојевски,својим безчашћем и нискошћу,трудили су се из петнихжила да их српска јавност схвати озбиљно и да прихвати њихове чудне дефинициједемократије у блесавојтеоријии ништабољојпракси. Ми се не можемосамозадовољноваљатиу каљугама неморалности либералне демократије, као што не можемо ни прижељкивати варварску анархију која би наступила победом болесних идеја анархо-комунистичкихгрупица.С другестранеслободарски дух нашег народатешкоби могаоподнетинекуврстудиктатурекоју би донела некаопцијанаметнутаса стране. Свет у комеданасживимоподсећанасвојеврснупародију Хакслијевих болесних маштаријаи Орвелове одличне књижевнефикције.Због тога никаконе можемокривити никогдругогдо себе саме, или бар нашесроднике којису живелиу прошломвеку којису и допустилида до овог хаоса уопште дође. Исто тако ће будуће генерације 230

проклињатинашунеспособностако не учинимонештоза спаснашенације. Анархисти,троцкисти,марксисти-лењинисти, маоисти, стаљинисти,титоисти,комунистии нео-комунистисвих боја, анархо-синдикалисти,социјалдемократе, либералне-демократе,левичари разнихфела и остали знани и незнанинабеђениантифашисти,жестоко су се трудили да сваки покушајнационалистаза стварањембило каквогобликасмисленедржавепрогласефашизмом. Политички аморфна маса скупљена од класично индоктринираних људи склонихидеолошкимдевијацијама, била је покретачоногашто ће се верујему историји означаватикао„либерално-демократски терор". Због тих и таквих квази-демократасмо и били затворениса криминалцима,убицамаили онима„нежногменталног здравља".

Боравили смо на оном месту где су

требали да буду управо они који су нас противуставно

оптуживали. После свега није ми нималожао, било је то искуство вишеза све нас,а одличнапоуказа све остале.Надамсе да су бар националистиизсвегаизвуклиодличнулекцију и да ће своједеловањеу будућностиусмераватинабољи начин него што је то до сад био случај. Изнад свега да ће се боље и више боритиза Србију, удружениа не међусобнозакрвљени. Жао ми је штоје било и онихсрпскихпатриотакојису погрешнопротумачилицелуову аферу. То је био случај са недоученим и недовољно идеолошки изграђеним особама, као и са онима који не размишљају превише већимје могућесервиратиинстантистинупо потреби.Посебно су ми сметали они политички активни из разноразнихнаводно националнихстранакаи покрета који су циничноосуђивали или ниподаштавалисваки отпор којиниједолазио из њиховихредова.Као да су се бојали конкуренције 2 Наивни народни идеализам упадао је често у замку ових псеудо-националнихпрљаваца који су експлоатисали националистичкуидејуиз себичнихразлогаи на погрешненачине. Тешко ће се неко окуражитида поносноподигнена231

ционалнибарјак после свих брљотина које су правили лажни национални борци. Међу овим, како смо их називали „реакционарима“",било је пуно оних који су се грозили од нашег поимања борбе за Србију, који су страховалиод нашеискрености. Њихово омиљено гесло „ратуј мудро не гиниулудо", би-

ло је њихова бедна животна филозофија, њихова јадна

али и једина„мудрост“,њиховкукавичкиизговорза избегавање опасности које са собом доноси борба за слободу и правду.Наравно да такви никад нису ни ратовалинигинули,већсутоувек крозисторијупрепуштали српскојсиромашнојомладини. Мудријаши,.којима је напамет набифлована српска историјаи цитирањемудрихречисрпскихвеликана,била заиста једина борба коју су водили за свој народ. Дефетистикојису сматралида је све изгубљенои да треба чекатинекисамоњимазнаниповољнитренутак,искрено су мисе гадили. —Да ли сте се сада опаметили2—питаомеје једантакав паметњаковић,кога не само да нисамудостојиоодговора већсам према њему осетио највећи презир као, уосталом,и премасвим сличнимпитањима,констатацијамаизакључциматихитаквихлажнихпатриота. Не можесе самоседетиичекатида самаод себекрене стихија народног незадовољства, без обзира каквим страховимаове ленчуге оправдавајусвој „пасивниотпор".Уосталом,„бољеужасанкрајнегоужасбез краја". Не треба заборавити поменути ни оне мале завереничке групице које задовољавају потребу за борбом својим минорнимактивизмом.Међуњимаје било и правих малих „холивудских нациста" који су само изазивали под-

смех коднаших непријатеља.

Нашле су се ту и интернетудбашкеподвалеса сајтовимапрекокојихсу врбоваликлинцеа затимњиховеИП адреседостављалитамогдевећтреба. Све је даклебило на врлоприземномнивоуи свакиотпорје изгледаоунапредосуђенна пропаст.Преостајало је јединоприкључитисе некојод постојећихнационалистичких партијаили оним нискобуџетнимлузерскиморганизацијамакојесу се базирале на идеологијии методологији 232

19.века,штоје само по себи било губљењевремена.Никако због тога није требало бити песимиста.Напротив, морала се сачувати нада да ће се нештоу Србији променитинабоље.Дубокосам веровао,а са мноми сви моји пријатељи,да је тако нешто не само могуће, већи сасвим извесно. Српски народје дугобио попутзаморчетана лабораторијскомстолу,дугоје био објекатиживљавањаразних сатрапаи испробавања многихдржавнихи идеолошких експеримената.Једном српски народ мора добити, тачније речено изборити своју истинску слободу, јер се слобода никаднедобија натацни. Идеолошко-политичкадевијацијаоних који несхватају да српски народ мора да живи онако како је судбински предодређен,била је данас једино дозвољено политичко мишљењеако изузмемомождаСрпскуРадикалнуСтранку којојсе јошувекдозвољаваслободанрадали имстално над главом стоји одређена претња да тако неће дуго ићи. Питање је да ли данашњи лидери СРС-а уопште и желе да дођуна властида ли заистамиследаће имто бити дозвољено. Њихов председник је био заточен већчетири годинезбогвербалногделикта.Зарто нијемоглода чека и све оне који имајуимало петље да кажуоно штомисле72 Хавијер Солана који је ратни злочинац и убица српске деце,данасје постаонекаврстапрокураторау нашојземљи. Онима већувласту Србијинегобилокојипредседник или премијер.Такво чињеничностање написатиилирећи спада у корисну искреност. Нажалост, то није препоручљиво, чакје и врло опасно. За време рата 1999. који нам је наметнуо НАТО пакт, пропагандаове земље коју су водили социјалистиСлободана Милошевића говорила је о нацистичкој НАТО алијанси иако је та алијанса на неки начин постојала у Другомсветскомрату,у оквируантихитлеровскекоалиције. Као таква је бомбардовала Србију и 1944.годинеуз језиве цивилнежртве које су се мериледесетинамахиљада.Бомбардовање Београда1944.и 1999.се битно није разликовало,српскакрвје текла потоцима,српскадеца су убијанаједнаком бруталношћу.Данас су на то сви забо233

равили осим родбине оних који су страдали и јошпонеких српских патриота.Јасно је да нас пут ка слободи не може

водитикроззаваравањевећонморадоћикрозмучнуанализу и дијагностицирањесатанске дубине која зјапи у нашојвољенојалинесрећнојотаџбини. ИндиферентностСрба је једина истинскатешкоћаса којомсе морамоизборитида би дошлидо повраћајаправог суверенитетаи слободе наше државе. Антисрпски стереотипикојима кљукају нашесуседе и народе који живе са нама,почелису да се калемеи на српскудушу.Они којису се побринулида сви суседнинародиСрбе сматрају за планетарнезликовценисуто радилислучајно,постојаоје туједанникаддовољноразоткривениплан. Докје ово биласамохипотеза,за којује билоиндиција, моглосе причатио претеривањуса којомсу појединепристалицетеоријезавереизлазилиујавност.Данасје редак случајда озбиљани искренчовекнемислитако. Сви српски националистии патриотесе због тога не смеју трошитиу бесмисленимјаловим расправама.Кад једногдана почнуда нас све ђутурекупе,нећебити временаза нијансирањечијије политичкипутисправнији.Нашимнепријатељима је ионакосвеједнода ли смоумерени или радикалнинационалисти,демократскиорјентисани илине, монархистиили републиканци,вернициили атеисти. Ми смо, сви, за њих првоСрби па тек ондасве остало. Време је да Срби такво гледиштезаузму и према себи самима. Антиципиранапамет никад није имала моје симпатије, предрасудесвих врста сам презирао,али иза нашегнарода стоји вековно искуство страдања, геноцидаи сатирањакојису увек другивршилинад намаа не обратно. Збогтогасе несмемо либитида изнесемо истину. Немамо се ми стидетини једногпоступкапремадругимавећ само оних које смо предузималипротивнаших сународника. Лерфидна окупација и ограничењесуверенитета, које имамоприлике да гледамона делу, не смеју и не могу трајати довека. Ипак они неће ни престати колико сутра исами одсебе. 234

Растакање и распарчавањесрпских територијанаставља се и даље, тако да ће сваки Србин иматиприлику да несрећу и туђинску власт дочека и на своме прагуако не помогнена време свом сабрату коме се то дешава мождастотинамакилометарадалеко. Србија се полако али сигурно своди на ону преткумановску и сви они који су у прошлости песимистички тврдили да ће се тако нешто десити, а којима смо се сви смејали,билисуу праву.Верујемда се садареткокосмеје на најновији виц „да је Србија као Нокија — све мања и мања“.

Својим смањивањемпотпуноћемо и заувек нестати каодржаваако се узмуу обзирновиграктајицрнихсепаратистичкихптицаза одвајањем.Сви ти захтевиза одвојеним, независним животом одређене регије, покрајине илирепубликеоправдавајусе климавомаргументацијом. То нимало не смета реализацијитаквих деструктивних пројекатапунихмрачнемржње. Од дана кад је 25.новембра1918. годинеВелика народна скупштина у Новом Саду прогласила отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и донела резолуцијуо своме прикључењуКраљевиниСрбији,трајеу Војводини та притајенамржња. У душама Срба из Војводине и данас одјекују речи „---Дда будемоједно са Србијом : без услова, без преговора и без поговора". Због тога никаквогпреговорао српској Војводинине сме и не може бити. Мађаримаиз Војводинааутономија ионако не треба, за њих је ВојводинаДелвидек,а сама идеја Војводинеје за њих подсећање на пораз из историје деветнестогвека. Оно штоњих интересујеје аутономија којаби бринулао њиховимсопственимкултурними политичким правимаа то могуимати и у унитарнојСрбији у којојби постојалајака локална самоуправа. Братскиживотса Мађаримаи свимосталимнародима у Војводиније могућипожељан. Међутим, грозне ствари које се дешавају Србима у Војводини никогне остављају равнодушним. Смутљивци се морају прозрети и презрети од стране Срба и Мађараподједнако,а суживотуз искренусарадњу 235

једино може обезбедитисрпској Војводинимир, просперитетислободу. Неофеудалниаутономашкипрограмодређенихполитичкихструктурау севернојсрпскојпокрајини,никоменеће донети добро. Осим наравно онима који су већ напунилиџеповеновцимаотетимодсиротиње. Надам се да ми Срби у Војводининикад нећемо дозволитида намседогодисудбинаСрбау ЦрнојГори. Српски националниотпорје свакако легитимани јављање српскихпатриотскихпокретакојиће као „хидраса стоглава",какоје то писаоКалајић,ницатиу Србији,јединомогу очуватисрпскинарод. Наша деца не смеју доживети неправду коју су преживљавале стотине и хиљаде Срба. Због тога сано Србијиу којојЋе се поштоватизакон и Устав, као и другачијемишљење, не сме остати само сан. Србија мора битислободна.Другачијенеможе. Србијаћебитислободна,илије нећебити... На Велики четвртак, 7/20. априла 2006. лета ГосподњегуокупираномНовомСаду.

236