Miklosichiana bicentennalia: Зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича / Festschrift for the 200th Anniversary of Franz Miklosich's Birth 9788670256194

Citation preview

MIKLOSICHIANA BICENTENNALIA ЗБОРНИК У ЧАСТ ДВЕСТОТЕ ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ФРАНЦА МИКЛОШИЧА

SERBIAN ACADEMY OF SCIENCES AND ARTS SPECIAL EDITIONS Book DCLXXIV DEPARTMENT OF LANGUAGE AND LITERATURE Book 58 OLD CHURCH SLAVONIC COMMITTEE

BICENTENNALIA MIKLOSICHIANA FESTSCHRIFT FOR THE 200TH ANNIVERSARY OF FRANZ MIKLOSICH’S BIRTH

Accepted at the IX meeting of the Department of Language and Literature of October 22, 2013, on the basis of reviews presented by Aleksandar Loma, full member of the Academy, and Jasmina Grković-Major, corresponding member of the Academy

Editors corresponding member of the Academy JASMINA GRKOVIĆ-MAJOR full member of the Academy ALEKSANDAR LOMA

BELGRADE 2013

ISSN 0352-1850

СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ ПОСЕБНА ИЗДАЊА Књига DCLXXIV ОДЕЉЕЊЕ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ Књига 58 СТАРОСЛОВЕНСКИ ОДБОР

BICENTENNALIA MIKLOSICHIANA ЗБОРНИК У ЧАСТ ДВЕСТОТЕ ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ФРАНЦА МИКЛОШИЧА

Примљено на IX скупу Одељења језика и књижевности од 22. октобра 2013. године на основу реферата академика Александра Ломе и дописног члана Јасмине Грковић-Мејџор

Уредници дописни члан ЈАСМИНА ГРКОВИЋ-МЕЈЏОР АЛЕКСАНДАР академикЛОМА

БЕОГРАД 2013

Из да је Српска академија наука и уметности

Припрема за штампу Владимир Ватић ГРАФИТ

Тираж 350 примерака

Штампа Службени гласник

© Српска академија наука и уметности 2013

САДРЖАЈ

I. Палеославистика Radoslav Večerka: Poznámky k sociálním a technickým okolnostem latinismů v cyrilometodějské staroslověnštině . . . . . . . . . . . . . . .

9

Ана Кречмер: О важности издавања црквенословенских споме ника из завршног периода Православне Славије . . . . . . . . . .

17

Jürgen Fuchsbauer: The Dioptra as a Source of Miklosich’s Lexicon Palaeoslovenico-Graeco-Latinum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

33

II. словенска етимологија и ономастика Georg Holzer: Urslavische Wortlautungen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ilona Janyšková: Etymologické výklady Frana Miklošičeve světle Etymologického slovníku jazyka staroslověnského . . . . . . . . . . . Марта Бјелетић: Словенски месецослов (од Миклошича до Спича) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

65 89 99

Жанна Ж. Варбот: Обэтимологии слав. ozd/ozda, ozditi . . . . . 129 Любовь В. Куркина: Кэтимологии слав. *sytъ (вразвитие идей Ф. Миклошича) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Claire Le Feuvre: On Russian devjanósto ‘90’, dva devjanósta ‘twice 90’ once again: numeral morphology and typology . . . . . 145 Елена Л. Березович: Этимологические маргиналии к поле вым записям (Костромское Поветлужье) . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Александар Лома: Старосрпска топономастичка грађа у Микло шичеву нацрту словенске ономастике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 III. творба Светлана М. Толстая: Семантика праславянских глаголов с префиксом *otъ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229 Metka Furlan: Miklošičev adjektivizirajoči “suffix ъ”: da ali ne . . . 247 Вадим Крысько: Пьнати и тьнати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265

IV. синтакса Catherine Маry MacRobert: The problem of the negated impera tive in Old Church Slavonic . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277 Јасмина Грковић-Mejџор: Поводом Миклошичеве студије о реченицама без субјекта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 Слободан Павловић: Миклошичев теоријско-методолошки приступ синтакси словенског падежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311 V. балканологија, контакти међу језицима Андрей Н. Соболев: Миклошичева гипотеза языкового субстра та и современная балканистика (заметка о несֳинарсֳве) . . 337 Јасна Влајић-Поповић: Миклошич и позајмљенице – о грециз мима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 Снежана Петровић: О Миклошичевим Турцизмима у језицима источне и југоисточне Европе и српском лексичком матери јалу у њима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen: Neue Perspektiven zu den türkischen Elementen in den südosteuropäischen Sprachen. Aktuelle Turzismen des Makedonischen im Lichte von Entleh Ilonanungsskalen Rajsli: The. .role . . . and . . . .position . . . . . . .of. .Franz . . . . .Miklosich . . . . . . . . in . . the . . . history . . . . . . 381 Xhelal Биљана of research Ylli: Сикимић: Franz on loanwords Miklosich Франц in Миклошич und Hungarian die albanische и. ромологија . . . . .Sprache . . . . . . .. .. . . . . . . 407 425 435 VI. културна историја Марија Клеут: Франц Миклошич у Летопису Матице српске . 457 Лука Бренеселовић: Миклошич и крвна освета код Словена . . 469

I. ПАЛЕОСЛАВИСТИКА

UDK 811.163.1”08”:272-282

Radoslav Večerka

OKOLNOSTEM POZNÁMKYLATINISMŮ K SOCIÁLNÍM V CYRILOMETODĚJSKÉ A TECHNICKÝM STAROSLOVĚNŠTINĚ Na Velké Moravě byla latinská liturgie užívána několik desetiletí před pří chodem Konstantina/Cyrila a Mětoděje. Staroslověnština se dostala do velkomoravské literatury jejich působením. Vedle původních staroslověnských textů, existovalo i několik překladů z latiny. Možnost používání staroslověnštiny v liturgii povolila papež ská kurie. Jedním z důsledků bylo užití oboujazyků při čtení evangelií během liturgie, nejdříve v latině a poté ve staroslověnštině. Klíčová slova: cyrilometodějská staroslověnština, latinismy.

O vlivu latiny na staroslověnštinu v překladatelské fázi cyrilometoděj ské existuje již velmi obsáhlá odborná literatura; přispěl k ní mj. i F. Miklošič, jehož památce je tento sborník věnován. Starší výběrový přehled literatury předmětu podávám v publikacích, které jsem tomuto tématu věnoval užn dříve (Večerka 1978; 2010: 116). Výchozím poznatkem pro řešení vlivu latiny na staroslověnštinu byla a stále ještě v slavistice je skutečnost, že na Velké Moravě už desítky let před příchodem Konstantina a Metoděje s jejich staro slověnskými texty byly v činnosti jiné misie, které užívaly jako písemného jazyka liturgického latiny. Ta navíc zůstávala zčásti zachovávána (v Nitran ském biskupství Wichingově) i za moravského arcibiskupství Metodějova. Kromě autentické latiny sakrálních rukopisů se stopy jejího lokálního uží vání odrážely též v živé lidové řeči Moravanů, neboť ta vykonávala již před Konstantinem a Metodějem mimo vlastní oblast bohoslužebnou funkci jazyka katechetického, křestního, zpovědního a kazatelského jako tzv. „lingua quarta“ (ZagIba 1971) a z ní pak nesystematicky pronikaly některé takové „moravismy“ latinského původu též později do textů psaných už jinak klasickou (kanonickou) staroslověnštinou jako paralelní odborné termíny typu križь (z lat. crux) proti jinak běžnému stsl. krьstъ, mьša (z lat. missa) proti jinak stsl. běžnému služьba, papežь (z lidově lat. papex ˂ *papa apex nebo možná až ze sthn./ bav. z italské latiny přejatého babes/papes ?) proti jinak běžnému stsl. papa nebo apostolikъ aj.1 1

Srov. příslušná hesla v sešitech ESJS.

10

Radoslav Večerka

Biblické a liturgické texty byly v cyrilometodějské škole překládány ovšem kruciálně z předloh řeckých. Vedle nich však přece jen jsou doloženy též překlady z latiny. Na prvním místě je třeba jmenovat tzv. Kyjevské listy (dále KL).2 Je to, jak se v slovanské filologii uznává takřka obecně, nejstarší dosud známý, ikdyž nedatovaný, stsl. rukopis obsahující souvislý text. Větši nou se KL dosud pokládaly za opis z velkomoravské předlohy, pořízený v Čechách v první polovině 10. stol. Nověji však získává stále více místa přesvěd čení, že je to přímo cyrilometodějský protograf z 9. stol. (Srov. Mareš 1961; Večerka 1993). KL nejsou totiž izolované „listy“, jak mylně nznačuje jejich název, nýbrž skutečný souvislý kodex malého formátu a obsahu, tzv. „li bellus missae“. Sestává z 13 osmerkových stránek (s úvodní stránkou pů vodně prázdnou a popsanou teprve o několik století později jiným mladším csl. textem) s 38 staroslověnskými, hlaholicí zapsanými mešními modlitbami. Je to tzv. sakramentář pouze s proměnlivou částí obřadu, tj. bez mešního kánonu jako jinak základní složky komplexního liturgiáře. Latinské a řecké libelli missae jako jakési „kapesní“ kodexy byly v té době určeny pro kněží k vykonávání bohoslužeb na cestách, tedy i v časově omezeném nebo obsahově specifikovaném obsahu. Vznik KL jako jediného dosud známého starého libellu missae slovanského zapadá po této stránce přesně do té historické situace, která se vyvinula s příjezdem Konstantina a Metoděje do Říma na podzim r. 868, patrně tak načasovaným ke svátku sv. Klementa (23. listopadu), jehož ostatky oba bratři do Říma přinášeli. První mešní modlitby KL jsou věnovány právě sv. Klementovi (a sv. Felicitě, jejíž svátek se světil téhož dne) a byly nejspíš zpívány už při obřadném předávání, jemuž vyšel slavnostně vstříc před brány města římský papež Hadrián II. spolu s měšťany a klérem. V Životě Konstantinově (Viz MMFH II: 90) je tato událost popsána takto: „A když dorazil do Říma, vyšel mu naproti sám papež Hadrián se všemi měšťany a nesli svíce, protože se dověděli, že přináší ostatky svatého Kli menta, mučedníka a papeže římského ... Papež pak přijal slovanské knihy, posvětil je a uložil v chrámu svaté Marie, který se nazývá Fatné. Pěli pak nad nimi liturgii.“ (MMFH II: 90). Po schválení staroslověnských knih byli nově vysvěcení moravští učedníci pověřeni papežem zpívat další staroslo věnské mše v různých římských chrámech, ale to bylo v té chvíli zjevně zadání jen obecné a bez konkrétního určení, jak to ukazuje jejich příprava v textu KL. Celý jejich zbytek (psaný dokonce druhou rukou než ta první mše svatoklementská !) obsahuje totiž tzv. „orationes cotidiane“, které nejsou věnovány žádnému konkrétnímu světci ani datu nebo chrámu. 2

Vydal v přepise cyrilicí spolu s kopií původního hlaholského kodexu V. V. Nimčuk (1983).

POZNÁMKY K SOCIÁLNÍM A TECHNICKÝM OKOLNOSTEM LATINISMŮ...

11

Hypotézu, že KL jsou přímo protograf sepsaný nejpozději na přelomu r. 868‒869 v Římě, podporuje jejich zcela mimořádná archaičnost jazyková. Je zejména jednoznačně doložena tím, že jsou v rukopise všechny fonémy jerové zachovány etymologicky náležitě, tj. na očekávaných psl. pozicích a v původní podobě, celkem na 721 místech. Jen ve dvou případech se objevuje záměna měkkého jeru za tvrdý, ale to zjevně není jev jazykově fonetický, nýbrž jde o lapsus calami. V hlaholici je totiž grafický rozdíl mezi oběma jery tak minimální, že jsou v písmu mimoděk a neúmyslně snadno zaměnitelné. Mimochodem dokonale praslovanský stav jerů v rukopise, který byl vědecké veřejnosti představen na kongresu slovanských archeologů v Kyjevě r. 1873, přesvědčivě vylučuje též domněnku, že by KL mohly být novodo bým podvrhem (Viz HaMM 1979) nejspíše Hankovým (ten zemřel 1861). O praslovanských jerech a jejich předhistorii se dlouho vědělo jen něco velmi málo určitého. Jejich slovansky praehistorické zanikání (v slabé/liché od konce pozici) a vokalizaci (v silné/sudé od konce pozici) popsal poprvé, zprvu jen pro češtinu, A. Havlík v Listech filologických 1885 (odtud je široce užívaný název „Havlíkovo pravidlo“), o jejich vývoji do jiných slovanských jazyků pak psali J. Polívka, F. Pastrnek, J. Gebuer a teprve 1910 podal úplný pře hled vývoje jerů (i v tzv. pozici napjaté) in Archiv für slavische Philologie A. Šachmatov. Až potom byla vlastně vědecky a teoreticky připravena půda pro všechny ony konkrétní etymologicky zcela korektní psl. podoby slov a všech jejich forem s jerovými hláskami v KL, neboť ty by musely být zrekonstruová ny nejen z ide. ĭ a z ŭ, ale v řadě případů až na základě srovnatelných responzí z historických fází různých slovanských jazyků. Údajný promyšlený podvrh je tak už z časových důvodů vyloučen: důsledně praslovanské podoby slov a jejich tvarů s jery v KL nemohou mít jiný původ než archaické spontánní zachování právě skutečného jazykového stavu výchozího, tj. ještě vlastně praslovanského, protože v době, kdy již byla památka vědecké veřejnosti před stavena, nebyly ještě potřebné vědomosti o původu a proměnách jerových fonémů ve vědecké slavistice k dispozici. Připomeňme ostatně též, že v žádném jiném stsl. kanonickém kodexu, i když by pocházel už z konce 10. stol., není zachován původní stav jerů tak etymologicky ideálně jako v KL. I v nejstarších z nich jsou nesystematicky doloženy projevy jejich mladšího vývoje v slovanských jazycích, tj. jejich vzájemné záměny, zanikání slabých a voka lizace silných nebo prodlužování před jotací, např. vedle zachování pů vodnějšího dьnь též eventuálně i dьnъ nebo denь nebo dьn atp. Druhý z latiny přeložený a v kanonické staroslověnštině doložený text představují tzv. Zapovědi svętyichъ otьcь, neveliký penitenciál tvořící součást už kanonického Euchologia Sinajského (a dvou mladších rusko-csl. rukopisů ze 13. a 16. stol.). Byl určen jako epitimijní příručka pro kněze zpovědníky.

12

Radoslav Večerka

Z Velké Moravy pocházejí dále složky z tzv. liturgie Petrovy, která patrně měla vytvářet v stsl. textech na Moravě „západní protějšek“ k převlá dající „východní liturgii“ Chrysostomově (VašIca 1939‒46). V Evropě 9. stol. nemusel být totiž ještě liturgický rituál v každé církevní organizaci obsahově, ba ani jazykově tak jednoznačně sjednocen a přísně normalizován jako v období následujícím po velkém církevním schizmatu v polovině 11. stol. Je známo, že se před tím i v Byzanci v některých chrámech při vybra ných svátcích zpívaly mše kromě řečtinou též latinou a v Říměže byly i celé kláštery řecké; do jednoho z nich ostatně vstoupil před svou smrtí r. 870 Konstantin Filozof a přijal v něm klášterníjméno Kyrilos/Cyril. Zlomky textů velkomoravského původu této latinsko-západní orientace jsou jednak zachovány v Hlaholských listech vídeňských, úlomku to sakramen táře dochovaného v charvátském csl. opise z 11.‒12. stol.,3 dále pak v Kánonu misálu4 a kromě toho v některých prefacích tzv. Mešního řádu,5 obou textech doložených v charvátsko-hlaholské církevní slovanštině 14. století. Nověji se do velkomoravské literatury klade paraliturgická nedatovaná skladba Modlitba proti ďáblu,6 zachovaná v jediném csl. rukopise z jihozá padní Rusi 13. stol. Je to 21 invokací „k nebeským přímluvcům“ z Východu i ze Západu (těch je v textu obsažena dokonce většina). Rukopis byl dlouho pokládán za mladší opis csl. literatury českého původu (z 11. stol.). Teprve r. 2002 prokázal V. Konzal její velkomoravskou provenienci užzpočátečních sedmdesátých let 9. stol. dokonce s možnou, ale jednoznačně neprokázanou autorskou účastí arcibiskupa Metoděje na jejím vzniku. Obsahově i stylisticky vykazuje kontakty sŽivotem Konstantinovým as Životem Metodějovým. Není to ovšem překlad z latiny, ale odraz smíšeného byzantsko-latinského litur gického prostředí jako svým způsobem programově vytvářeného „uniatství“ už v cyrilometodějské církvi na Velké Moravě. Při analýze latinismů v stsl. překladech z řečtiny se nezřídka naráží na případy, kdy stsl. jazykový prostředek odpovídající údajně latinské předloze nestojí na stejném místě textu jako týž prostředek latinský. Nelze sice zcela vyloučit možnost, že jde v staroslověnštině i v latině o dubletní útvary inspi rované prostě shodnou slovotvornou nebo syntaktickou jazykovou motivaci bez přímého působení textu na text, ale vyloučit při tom latinský vzor zcela automaticky by nemuselo být tak samozřejmé a nepochybné, jak se to někdy v odborné literatuře předpokládalo. Vydal M. Weingart (1938). J. Vajs (1939). 5 Vydal J. Vajs (1939). 6 Vizi s vydaným textem V. Konzal (2002). 3

4Vydal

POZNÁMKY KSOCIÁLNÍM ATECHNICKÝM OKOLNOSTEM LATINISMŮ...

13

Především je nutno vzít v úvahu sám možný způsob překládání. Při pouští se, že nemusel mít vždy jen povahu individuálního překladu očima, ale že při něm někdy mohl jeden překladatel diktovati několika písařům zároveň a že při opakování diktovaného textu, aby jej písaři stačili zapsat celý, nemusel vždy nabídnout znění zcela totožné, takže pak každý z písařů mohl zapsat text v detailech odlišný. Je pak problém, co vlastně máme v pozdějších opisech pokládat za „původní překlad“. Pokud překlad diktoval takový znalec několika jazyků jako Konstantin Filozof nebo některý z jeho spolupracovníků aspoň zčásti podobného vzdělání, mohla u něho padnout na váhu znalost příslušného latinského znění biblického textu aspoň v pozadí a pomáhala zaručit stsl. verzi odchylné od řečtiny její teologickou legitimitu. Je po této stránce např. charakteristické, že když se Konstantin v prozaické Předmluvě k evangeliu7 (13) bránil námitkám puristických polemiků proti nezachování gramatického rodu v stsl. překladech řeckých maskulin ποταμός, ἀστήρ stsl. femininy rěka, dzvězda, vůbec nepokládal za potřebné obhajovat stsl. neutrum přímo klíčového teologického pojmu slovo proti jeho řec. podo bě maskulinní λόγος, protože počítal zjevně s tím, že jeho lat. ekvivalent verbum ve stejném neutru jako termín staroslověnský byl notoricky známý, takže byl teologicky nezpochybnitelný. Potřebu ovládat v kléru Metodějova arcibikupství latinu dokládá známá pasážz Života Metodějova, podle nížMetoděj uvádí v návrhu Gorazda za svého nástupce jako jeden zjeho kvalifikačních předpokladů dobrou znalost latiny: „Ukázaljim tedy jednoho ze svých oddaných učedníků, zvaného Go razd, řka: Toto je svobodný muž (z) vaší země, obeznalý dobře v latinských knihách, pravověrný“ (Srov. MMFH II: 139). O tom, zda tato formulace reprodukuje skutečný výrok samého Metoděje, nebo zdajde jen o literární motiv ve skladbě, která byla orientována proti německým kněžím a se sympa tiemi k papežské kurii s její latinou, není dosud v slovanské filologii jedno ty. Autenticitu Metodějova doporučení však přece jen nejspíš potvrzuje znění listu Svatoplukovi Industriae tuae, v němž papež Jan VIII. r. 880 po informaci o vysvěcení Wichinga za biskupa církve nitranské podřízeného arcibiskupovi Metodějovi píše: „Přejeme si, abysk nám poslals prozíravým souhlasem samého arcibiskupa vevhodný čas ještě jiného schopného kněze nebo jáhna, abychom ho podobně ustanovili biskupem v jiné církvi, ve které uznáš biskupskou péči za nutnou, abystěmito dvěma biskupy od nás vysvě cenými mohl potom řečený váš arcibiskup podle apoštolského ustanovení

7Vydal

G. Iĺinskij (1906); nověji A. Minčeva (1978).

14

Radoslav Večerka

světiti biskupy v jiných krajích, v nichž mají a mohou důstojně působiti“ (MMFH IV). Znalost latiny byla totiž v Metodějově arcibiskupství nezbytná i v sou hlase s ustanovením kurie číst při staroslověnských mších lekce z evangelií a apoštola nejprve latinsky a teprve potom staroslověnsky. Tento příkaz byl obsažen už v listu papeže Hadriána II. Rostislavovi, Svatoplukovi a Kocelovi z r. 869; ten není zachován v jazyce originálu, ale jen v stsl. překladu/regestu obsaženém v Životě Metodějově, srov.: „Rozhodli jsme se, že pošleme Me toděje – když jsme ho vyzkoušeli a s učedníky vysvětili – syna našeho, do vašich krajin (jakožto) muže svrchovaně moudrého a pravověrného, aby vás učil, jak jste žádali, vykládaje knihy ve vašem jazyku v rozsahu úplně celého církevního řádu i se svatou mší, to jest službou, a se křtem, jak (to už) Filo zof Konstantin začal s Boží milostí a s modlitbami svatého Klimenta ... (Je) však (třeba) zachovávat tento jediný zvyk, (totiž) aby se na mši četl apoštol a evangelium nejprve latinsky (a) pak teprve slovansky, aby se (tak) naplnilo slovo knih“ (MMFH II: 128‒130). Mimo pochybnost se vztah staroslověnského a latinského znění při mších znovu vymezuje v bule Jana III. Svatoplukovi Industriae tuae (880). Konečně písmo slovanské vynalezené nebohým Konstantinem Filozofem, aby v něm zaznívaly chvály Bohu povinné, po právu schvalujeme a přikazujeme, aby se v témž jazyce hlásala sláva skutků Krista pána našeho „... A nic zajisté ve víře a v učení nebrání v témže jazyku slovanském zpívati mše nebo čísti svaté evangelium a posvátné lekce Nového a Starého zákona, dobře přeložené a vyložené, nebo zpívati všechny ostatní bohoslužebné hodinky ... Nařizuje me však, aby se ve všech kostelích vaší země četlo evangelium pro větší čest latinsky a potom aby se zvěstovalo, přeložené do slovanského jazyka, uším lidu nerozumějícího latinským slovům“ (MMFH IV). Uvážíme-li, že za života Metoděje jsou na teritoriu jeho pravomoci doloženy (arci jen v stavebních základech nebo jiných archeologických stopách) na dvě desítky kostelů, má určení o „všech kostelích země“ nezanedbatelnou hodnotu jako svědectví o rozsahu latiny vedle základní staroslověnštiny ve velkomoravském písemnic tví cyrilometodějském. V témže listě Jana VIII. je dokonce potvrzeno i to, že se mše mohly na Velké Moravě sloužit též jenom latinsky: „Jestliže se tobě a tvým soudcům líbí poslouchati mše raději v latinském jazyce, nařizujeme, aby se pro tebe konaly mešní obřady latinsky“ (Tamt.). Sociální a technické okolnosti latinismů v staroslověnštině na Velké Moravě měly tedy základ jak ve velkomoravském křesťanství už předcyri lometodějském, tak zejména i v jeho svého druhu liturgické dvojdomosti cyrilometodějské.

POZNAMKY KSOCIALNIM ATECHNICKYM OKOLNOSTEM LATINISMU.

|5

LITERATURA

ESЈS: Etymologický slovnik jazyka staroslověnského (red. Eva Havlová), 1– Praha: Acade mia, 1989—

НАмм, Josip. Das glagolitische Missale von Kiev. Wien: Verlag der Osterreichischen Akade mie der Wissenschaften, 1979.

ILINSKIJ, G. A. Makedonskij listok. St. Peterburg, 1906. KONZAL, V. Staroslavjanskaja molitva protiv dijavola. Moskva: Indrik, 2002. NIмČUK, V. V. Kyjivški hlaholyčni lystky. Kyjiv: Naukova dumka, 1983. MAREŠ, F. V. Drevneslavjanskij literaturnyj jazyk v Velikomoravskom gosudarstve. Vорrosy jazykoznanja, Nr. 2 (1961): 12-23. MINČEVA, Angelina. Starobălgarski kirilski otkásleci. Sofija: BAN, 1978, 76-89. MMF H II: Magnae Moraviae fontes historici, II. Druhé, revidované a rozšířené vydání připravili D. Bartofiková a R. Večerka. Praha: KLP, 2010. MMFН IV. Magnae Moraviae fontes historici, IV. 2012 (v tisku).

VAis, Josef Kanon charvátsko-hlaholskéhovatikanského misalu (Illir.4). Časopis pro moderni filologii 25 (1939): 113—134. VAJs, Josef. Mešni fád charvátsko-hlaholského vatikánského misâlu Illir 4 a jeho poměr k moravsko-pannonskému sakramentáři stol. IX. Acta Academiae Velehradensis 15/2 (1939), 89-141.

VAŠICA, Josef Slovanská liturgie sv. Petra. Byzantinoslavica 8 (1939–46): 1-54. VEČERKA, Radoslav. K vlivu latiny na staroslovènštinu. Slavia 47 (1978): 340-344. VEČERKA, Radoslav. Zur Herkunft der Kiever glagolitischen Blátter. Symposium Slavicum Erlangense. Methoden – Gestern und heute. München: Hieronymus, 1993, 51-71. VEČERKA, Radoslav. Staroslovenska etapa českého pisemnictvi. Praha: Lidové noviny, 2010.

WEINGART, Miloš. Hlaholské listy Videfiské. Časopis pro moderni filologii 24 (1938). 111–114.

ZAGIBA, Franz. Das Slavische als Missionssрrache (lingua quarta) und das Altkirchenslavi sche als lingua liturgica im 9—10. Јhdt. Studia palaeoslovenica (= Festschrift J. Kurz).

Praha: Nakladatelstvi Československé akademieved, 1971, 401-414.

Радослав Вечерка ОПАСКЕ О ДРУШТВЕНИМ И ТЕХНИЧКИМ ОКОЛНОСТИМА ПОЈАВЕ ЛАТИНИЗАМА У ЋИРИЛОМЕТОДИЈЕВСКОМ СТАРОСЛОВЕНСКОМ Рез И М е

У Великој Моравској је латинска литургија била уупотреби неколико деценија пре доласка Константина/Тирила и Методија. Они су у великоморавску литературу донели старословенски језик. Осим употребе старословенског, постојало је и неколи ко превода са латинског. Прихватање употребе старословенског у литургији прогла сила је папска курија. То је имало последице у примени читања јеванђелизама током литургије на оба језика, најпре на латинском, потом на старословенском. Masarykova univerzita Filozofická fakulta

','

Arna Nováka 1, 60200 Brno, Ceská republika rve cerka (a)seznam.cz

UDK ()91=163,1 ° 16/17’’:655 254 22

Ана Кречмер

О ВАЖНОСТИ ИЗДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА ИЗ ЗАВРШНОГ ПЕРИОДА ПРАВОСЛАВНЕ СЛАВИЈЕ Рад се бави општом проблематиком тзв. Православне Славије, схваћене као културно и књижевнојезички хомогени континуум, као и стањем и задаци ма истраживачког рада на овоме пољу, са посебним освртом на завршну фазу културно-језичког ареала Православне Славије. Даља тематска тежишта пред стављају размишљања о принципијелној важности базе текстова за адекватна историјскојезичка истраживања, предлози у вези са актуелним недостатком такве базе за проучавање старије књижевнојезичке ситуације, као и у вези са методолошким начелима адекватног приређивања и издавања старих спомени ка, нарочито за руски (источнословенски) и српски културни простор.

Кључне речи: Православна Славија, диглосија, начела издавања старих споменика, критика историјских извора.

Франц Миклошич је већ на самом почетку словенске филологије као научне дисциплине исправно оценио изузетну важност проучавања

језичких и текстуалних особина споменика, као и њиховог издавања, чиме културно и језичко благо постаје приступачно научној и широј јавности. Миклошич је био један од оснивача и великана тек засниване славистике и један од оних који су добар део свог научног живота по светили тешком послу приређивања и издавања старих словенских споменика. Нажалост, славистичка истраживања и данас, толико деце

нија након Миклошичеве смрти, још увек не располажу одговарајућим корпусом текстова, а издавачка делатност увелико заостаје за истра живачком. Циљ нашега рада је, према томе, да скрене пажњу на важност како саме издавачке делатности, тако и разраде и уједначавања изда BaЧКИХ НаЧе Ла.

Централна тема рада је важност адекватног приређивања и изда вања текстова за дијахронијска истраживања — било у циљу проучавања унутрашње језичке историје (системски иманентних промена), било спољашне, тј. историје писмености и књижевнојезичких традиција. При томе ће удаљем излагању у центру пажње бити истраживања посвећена управо спољашњој историји језика, тј. историји писмених традиција,

18

Ана Кречмер

а тиме и сачуване писане грађе ових традиција. За сврхе таквих истра живања нарочито је важно да грађа буде приређена на одговарајући, научно адекватан начин, и то не само у погледу унутарсистемских, језичких особина, већ и екстралингвистичких – текстолошких, социо лингвистичких, културолошких и сл. Јер адекватна дескрипција и ин терпретација развоја језика, говорног и писаног, могућа је, по нашем мишљењу, само на основу доследног проучавања репрезентативних корпуса. Питање репрезентативнe и адекватно приређене базе текстова од нарочитог је значаја за подручје тзв. Православне Славије (Slavia Ortho­ doxa) – даље излагање у нашем раду бави се само овим ареалом словен ског језичког и културног простора, који се по низу дистинктивних осо бина битно, чак суштински разликује од ареала Латинске одн. Романске Славије (Slavia Romana одн. Latina), и чије ће се особине у наставку укратко приказати. Предмет разматрања нашега рада додатно је детерминисан одре ђеним временским границама – овде је у центру пажње завршна фаза Православне Славије, тј. период прелаза на културну и књижевнојезичку парадигму европског Новог доба. Такво ограничење теме одн. предмета проучавања условљено је различитим чињеницама: док су почетак и први векови писмености Православне Славије, као и споменици из тог периода проучени прилично добро, прелазне фазе од старе парадигме културе и писмености ка западноевропском моделу још увек предста вљају лакуне у дијахронијској славистици. Осим тога, временске гра нице овог прелазног процеса, као и сам процес и његов карактер у појединим регионима Православне Славије прилично су различити. Наш рад се – с обзиром на границе рада и на комплексни карактер целокупне тематике завршне фазе Православне Славије – концентрише, дакле, на руско (источнословенско) и српско подручје у XVII и XVIII веку. Православна Славија, према схватањима Р. Пикија и Н. И. Тол стоја (PIccHIo 1962; 1991; Пиккио 2003; толстой 1961; 1997), као и свих присталица ове концепције, представља хомогени културни контину ум са специфичним културним и књижевнојезичким моделом; овом културном простору припадали су региони насељени православним Словенима и Румунима. Као опозиција овом простору Православне Сла вије обично се поставља тзв. Латинска одн. Романска Славија. Међутим, поједини региони неправославног словенског живља никад се нису раз вијали у јединственом, хомогеном континууму, већ су испољавали из разиту диференцијацију и специфику, како у погледу регионалне кул

О ВАЖНОСТИ ИЗДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА...

19

турне и језичке ситуације, тако и праваца њиховог развоја. Сам појам Православне Славије и такво њено схватање полако се шире у историјској славистици, али не могу се (још) сматрати оштеприхваћенима – пре свега зато што се историјска проучавања у славистици још увек прете жно спроводе у усконационалним границама – чак и тада када су у питању епохе у којима национална свест није још увек постојала. Као најважније дистинктивне ознаке овог културног континуума могу се сматрати следеће (наша листа се ослања на г. н. радове Пикија и Толстоја, као и Лихачова (лихачев 1968), Успенског (усПенский 1983), те на резултате наших сопствених истраживања (уп. kretscHMer 1999; 2004; 2008): ■ искључиво сакрални карактер писмене културе, што условљава следеће особине, као што су: ■ одсуство световне књижевности (тј. белетристике – али не и световне писмености); ■ принципијелно анонимни карактер писмености, за коју се сма трало да доприноси спасу душе и аутора (писаца) и читалаца па, према томе, личност аутора није у свести друштва имала неки по себан значај, чак је понекад била и принципиелно у супротности са начелима православног хришћанског схватања личности; ■ принципијелно дифузни карактер граница међу текстовима, који су се сматрали општим духовним благом и могли су да буду скра ћивани, продужавани и поново компоновани у саставу нових тек стова и зборника; изузетак су представљали текстови највишег ауторитета (литургијски и сл.), који и нису смели да се ни на који начин мењају; ■ хијерархијски жанровски модел – према нивоу сакралности поје диних жанрова одн. врста текста – уп. познати Толстојев модел са 14 нивоа, од строго литургијских, на самом врху хијерархијске пирамиде, до профаних текстова у њеној основи (толстой 1988); ■ стабилност како саме културне парадигме тако и корпуса тексто ва и њиховог жанровског опсега током више векова – заснована управо на чињеници да је сакрална писменост сматрана светом и принципијелно непромењивом; ■ дуговековна језичка ситуација диглосије, према Фергусону /Успен ском (Ferguson 1959; усПенский 1983), која се схвата као коегзистен ција двају језичких подсистема, народног идиома и црквенословен ског (тј. регионалне редакције старословенског); оба подсистема су се налазила у комплементарној функционално-дистрибутивној

2()

Ана Кречмер

опозицији један према другом; другим речима, за сваки подсистем у језичкој свести друштва постајала су строго дефинисана подручја примене, чиме је била онемогућена коегзистенција оба подсисте ма у истом функционалном контексту, те, према томе, и њихова конкуренција (уп. Толстој 1981): и дуални карактер културе — сједне стране, јединствена хришћанска култура са заједничким језиком (црквенословенским) и писмено шћу (ћирилском) за целокупан простор Православне Славије и, с друге стране, конкретна регионална усмена народна култура и

њен језик: и одсуство социјално детерминисаних субкултура сличних оним у средњовековној Западној Европи — уп. дворску одн. витешку, грађан ску, школску, сељачку и др. субкултуре, наиме, унутар Православне

Славије целокупно друштво, од владара до сељака, истовремено је учествовало одн. живело у две културе — писменој, везаној за хришћанску цивилизацију, и усменој народној, социјално детер минисане културне разлике су биле, дакле, искључиво квантита тивне, не и квалитативне природе.

Концепција заједничког културног развоја унутар Православне Славије, која је настала око 1960,дуги низ година је била игнорисана од стране званичне совјетске историјске славистике. Сличан је био однос и према радовима А. Исаченка (IssATSCHENKO 1975: 1980; 1983), који је у многоме заступао схватања веома слична онима код Пикија и Толстоја. Сличну судбину је низ година имала и концепција диглосије Бориса Успенског — његови радови морали су да буду објављивани у иностран ству. Тек са распадом Совјетског Савеза став научне јавности почео је да се мења. Појединим питањима везаним за специфику старе културне и књижевнојезичке историје појединих региона Православне Славије бавили и баве се, међу осталима, Герта Хитл-Фолтер (XкоттлЊ-ФОЛЕТЕР 1978), Борис Успенскиј (Успвнскии 1983), Виктор Живов (Живов 1996). У Србији су таква истраживања пре свега везана за тзв. слaвeнoсрпску писмену традицију, чије је истраживање почело, још готово потпуно у сенци искључиво вуковске оријентације историјске србистике, радови ма Александра Младеновића, око 1960. (в. списак литературе на крају рада). Током задњих двадесет година настала је и посебна српска школа, представљена пре свега у радовима Љиљане Суботић (СУБотиЋ 1984: 1989) и њене новосадске групе, као и у радовима Александра Милано вића (МилАНОВИЋ 2004). Старијим фазама српске писмености успешно се бави Јасмина Грковић-Мејџор (2007). У Русији значајан допринос

О ВАЖНОСТИ ИЗДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА...

21

истраживању овог подручја предстаљају радови Дмитрија Лихачова и његове школе посвећени старој руској (источнословенској) књижевности (лихачев 1962; 1968). Нарочито су занимљиви за истраживања али истовремено и веома слабо проучени они периоди у историји појединих региона Православ не Славије у којима је текао прелаз ка западноевропском културном и књижевнојезичком моделу Новог доба. Док је почетак православне културне парадигме увек везан за покрштавање датог региона по источ норимском обреду, њен завршетак је био детерминисан различитим факторима конкретне социјално- и културноисторијске ситуације сва ког региона понаособи спроводио се у различито доба и по различитим обрасцима. За више региона Православне Славије ти периоди предста вљају праве црне рупе, лакуне у нашим знањима. Први регион који је прешао на нови културни модел био је источ нословенски, негде између 1600‒1800– на основу наших актуелних зна ња није (још) могуће дати прецизније податке. Код Срба се тај прелаз одвијао различито у различитим деловима њиховог језичког простора: знатно раније у аустроугарским пределима, много касније у земљама јужно од Дунава, а нарочито касно у Јужној Србији. Разлози за то што је завршна фаза један од најслабије проучених пе риода старе културне традиције Православне Славије су како субјек тивне, тако и објективне природе. Поред тога што је ова фаза слабо про учена, схватања научника о језичкој и културној ситуацији у овој фази изричито су неуједначена, а делом и обојена ненаучним конотацијама. Тако се поглед совјетске школе на њу ослањао на лењинско схватање да је XVII век почетак Новог доба у Русији, што је заснивано искључиво на – сумњивим – подацима о привредном развоју. У историјској србистици приступ старим споменицима и њихово вредновање подлегало је и под леже још увек провуковској оријентацији истраживања, при чему се све што није „народно” аутоматски сматра другоразредним и мање вредним. Али и објективно гледано, ове завршне фазе старе Православне Славије представљају изузетно сложени предмет за истраживање. Крај старе културне и књижевнојезичке парадигме у појединим регионима текао је, као што је већ поменуто, у великом временском размаку – од XVII в. (руско одн. источнословенско подручје) до последњих деценија XIX в. (бугарско подручје). Прилично се разилазе у историјској славистици и схватања о гло балној језичкој ситуацији, коју поједини истраживачи, школе и правци схватају као диглосију (црквенословенски – народни идиом(и)), као

22

Ана Кречмер

триглосију (оба поменута подсистема и тзв. (писмени) пословни језик) или као моноглосију (према совјетској школи – руски уз незначајне еле менте црквенословенског; према, нпр., Унбегауну – црквенословенски (доследно русифициран) (уп. kretscHMer 1994; унбегаун 1970; 1971). Различито се схватају и улога и статус црквенословенског језика и писме ности, нарочито у историјској русистици (уп. IssatscHenko 1975; кречмер 1995). Међутим, већина радова посвећених историји старе православне словенске писмености нису синтетичке природе, као што су радови Пикија и Толстоја, већ се баве појединим епохама, појединим региони ма, појединим врстама текстова. Од нарочитог је значаја овде, дакле, доследни приступ истраживању ситуације у границама и на позадини целокупног подручја Православне Славије као и појачање контрастив ног приступа – више о томе у завршном делу рада. Такав поредбени и синтетички приступ, свакако, могућ је само када се анализа ослања на репрезентативни корпус. Међутим, данас нити такав корпус постоји, нити су објављени споменици увек приређени тако да могу служити као основа за научно истраживање. Централним задатком овде треба, дакле, сматрати доследан рад на евидентирању, дескрипцији, издавању и интерпретацији сачуваног корпуса тектова, с једне стране, а с друге – рад на уједначавању начела и принципа издавања, тј. на методолошким аспектима издавачке де латности. Свакако, сви писмени споменици представљају драгоцену грађу за науку и културну историју друштва и народа. Одређена предност одн. селекција, ипак, може да буде не само допустива, већ и корисна и неоп ходна. Тако, на пример, за подручје Православне Славије тренутно по себну пажњу истраживача и издавача заслужују, по нашем мишљењу, световна писменост и оне врсте текстова који се налазе на рубу одн. ван граница жанровског и текстуалног канона старе Православне Славије. Старија световна писменост тек последњих деценија полако постаје пред мет научног интереса у дијахроној славистици, међутим, управо ова гра ђа дозвољава истраживачу не само увид у унутрашњи, унутарсистем ски развој дотичног регионалног идиома и у ин- и интерференцију оба подсистема старе диглотичке ситуације, народног идиома и црквено словенског, већ и реконструкцију језичке и културне свести тадашњег човека и друштва, њихов поглед на себе, на живот и свет (уп. тоПоров 1993; kretscHMer 2008; 2009a; 2009б; 2012a).

О ВАЖНОСТИ ИЗДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА.

23

Што се методолошких начела приређивања и објављивања старих споменика тиче, различити истраживачки циљеви (историја књижев ности, историја културе, историја језика (ту даља подела на унутрашњу и спољашну историју), популарна издања за шири аудиториј и др.) сва како налажу и различита начела издавања. Даље излагање у нашем раду односи се само на корпус текстова као подлогу за истраживања

посвећена историји језика, и то спољашној историји (при том се већина методолошких постулата може, по нашем мишљењу, сматрати важећом и за истраживање унутарсистемске историје језика). У нашим истраживањима као основа и образац служе правила

критичког издавања извора која је разрадила руска школа С. И. Коткова (тзв. историческое источниковедение — в. под Коткову списку литературе на крају рада). Према њиховој методологији, текстови се дају у облику који је максимално саображен оригиналном, али и тако да се савреме ним читаоцима олакша рецепција. Текстови се дају у доследној трансли терацији, али без прилагођавања савременом језичком стању и право писним правилима

(осим

у погледу писања почетних великих слова

спојеног одн. растављеног писања). Транслитерација се спроводи углавном графијским средствима савремене ћирилице, уз додатне графеме, пре свега оне црквенословен ске које немају савремена ћириличка обележја (јат, диграф ук и сл.) и грчке које су ушле у састав старе црквене ћирилице. Тексту издању приказује се подељен на речи, при чему се задржава интерпункција оригинала. Бележе се и у фуснотама коментаришу све ознаке текста — избрисана одн. пропуштена слова и речи, оштећења (рупе, мрље и сл.), промена руке итд. Доследно се бележе и све интервенције у тексту, ка снији додаци и сл. Битан и неопходан саставни део издања представља опширни научни апарат — почевши од фуснота у којима се прати и ко ментарише текст, преко именских, географских и, по потреби, предмет них регистара, те увода — у тематику, у правила издања, у презентацију и интерперетацију датог корпуса – све до детаљнијих историјских ко ментара, како у вези глобалне макроисторијске перспективе, тако и у погледу појединих догађаја, личности, породица и сл. релевантних за дотични текст. Томе бисмо додали и неопходност посебних језичких коментара одн. студија посвећених анализи језика корпуса у ширем контексту целокупне Православне Славије. Московска школа Коткова је, почевши од 1960-их, већ објавила код личних имена и топонима и у погледу

огроман корпус световне писмености завршног периода православне

словенске културне парадигме у Русији— из XVII и с почетка XVIII в.

24

Ана Кречмер

Велики део објављене писмености представља приватна преписка као и одређени жанрови административног и правног карактера (судска и правна акта, жалбе поданика и сељака, извештаји о судским поступцима и сл. — в. под Коткову библиографском прилогу). Поред осталог, москов ска школа објавила је изузетно занимљиву и за истраживања корисну преписку сачувану у породичним архивима. Изузетно доследни и па

жљиви принципи обраде и приказа грађе, опширан коментар и апарат пружају могућност увида не само у стање језика и у норме језичке упо требе тога доба, већ и у микроисторију руског друштва, чак и у слику света и живота просечног рускогчовека у доба првих царева из дина

стије Романових. Веома је интересантно пратити — кроз језик писама — и друштвену рецепцију глобалних промена које је са собом донело доба Петра Великог Један посебан правац у оквиру ове лингвистичке, социолингви стичке и издавачке делатности представља дугогодишњи рад на издању

тзв. „Вести-Курантљ“. Оне се, понекад, наводе у стручној литератури као прве руске новине, што нису, иако представљају веома занимљиву појаву која, изгледа, нема аналога у Православној Славији: „Вести-Ку рантљи“ су биле својеврстан сажетак најважнијих, пре свега, политичких вести које су се припремале за цара и за његово окружење, тј. за људе који су били на челу руске државе. Такав преглед вести се припремао у рукопису у само неколико примерака. Такви сажеци су редовно из

лазили од 1621. до 1702, а спорадичних прегледа било је и од самог почетка XVII века. И ови споменици се издају по строгим правилима московске школе Коткова (уп. нека од ових издања у библиографском прилогу рада). Веома значајан корпус текстова издала је и школа Лихачова (уп. ДмитPИЕв— ЛихАЧЕВ 1976, 1994). Њен интерес и предмет истраживања се, међутим, битно разликују од оног московске школе Коткова — лењин градска школа Лихачова се бави проучавањем старе књижевности. Она приступа тексту, дакле, као књижевној јединици. Према таквом схвата њу и приступу, у тексту су од посебног интереса стил и његови елемен

ти, реторика, композиција и сл. Приказ текста може се, према таквом истраживачком циљу, дати у адаптираном облику, а дозвољене су и

друге интервенције приређивача. Такви текстови сасвим задовоља вају истраживачке потребе историчара књижевности — али се не могу сматрати адекватном основом за проучавање стања и развоја језичког система. Примарно текстолошки оријентисана издања нешто боље од говарају циљевима историјскојезичких истраживања, јер се у њима до

О ВАЖНОСТИ ИЗДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА.

25

следније бележи више ознака текста. Али се ни она не могу сматрати aДеKВаTHИМa.

Један веома значајан споменик руске језичке, друштвене и култур не историје на узоран начин је издала нажалост прерано преминула Ана Пенингтон — исцрпни опис Русије и руског друштва којије сачинио руски чиновник Григориј Котошихин. Он је побегао из Русије у Швед ску 1664. и тамо је, на захтев шведске владе, приредио свој познати спис „О России в царствование Алексе и Михајловича” (PENNINGTON 1980). У Србији су се питањима адекватног приређивања и објављивања старих рукописних споменика бавили, поред осталог, Александар Мла деновић (МЛАДЕНОвиЋ 1979) и Вера Јерковић (у својим предавањима). Док се у „Начелима за критичка издања“ Српске академије наука и умет ности доследно заступа принцип максималног чувања језика и особина оригинала (НАЧЕЛА 1967. тачка 9 и сл.), Младеновић ипак у одређеним случајевима допушта осавремењавање и адаптацију изворног текста у циљу боље пријемчивости (уп. МлАдвновиЋ 1979: 98). Са проблемима везаним за издавање рукописних споменика аутор овог рада се суочио током припремања првог издања једног од, веро ватно, најзначајнијих споменика последње фазе старе православне кул туре код Срба, „СлавеносрпскихХроника” Ђорђа Бранковића, насталих на самој границиХVII и XVIII века. Ослањајући се на мишљења и саве те водећих српских научника и на сопствено истраживачко искуство, аутор се одлучио да у овом критичком издању следи строга правила и

начела московске школе Коткова (уп. БРАНКОВИЋ 2008, 2011). Такав поступак, свакако, на најбољи могући начин обезбеђује аде кватну основу за истраживачки рад, али не решава проблеме са којима се суочавају читаоци при рецепцији, чак и научници, уколико нису стручњаци управо за историју језика. Проблем се састоји пре свега у томе што у савременом српском језичком стандарду готово и није за ступљено црквенословенско језичко благо, али и у томе што је ниво знања руског језика у Србији драстично опао током последњих деце нија. Наиме, без знања ова два језичка система приступ старим српским споменицима, било сакралним, било световним, битно је отежан. Ипак, осавремењавање текстова није, по нашем мишљењу, адеква тан поступак, јер фалсификује изворни облик споменика. Решење се овде може наћи, нпр., у издању превода паралелно са изворним текстом — такав поступак следи позната серијалихачовљевске школе „Памитни ки литературњи Древнеи Руси” (у 12 томова објављених од 1978–1994. — уп. ДмитриЕв— ЛихАЧЕв 1976; 1994).

26

Ана Кречмер

У следећем, завршном делу нашег рада покушаћемо да пружимо нацрт актуалног стања као и могуће правце даљег истраживачког рада посвећеног Православној Славији и њеној писмености. У центру пажње ће при томе и даље бити XVII и рани XVIII век, тј. крај старог култур но-језичког модела за источнословенски и српски регион Православне Славије. Основни проблеми са којима се на овоме тлу суочава истра живач су, по нашем мишљењу, следећи: ■ сачувани корпус текстова није доследно евидентиран одн. описан, а још мање лингвистички, текстолошки и екстралингивистички обрађен; начин приступа и обраде при томе није уједначен; ■ поједине епохе, аутори, жанрови, писменојезичке традиције обра ђени су у веома различитом степену; ■ несакрална, световна писменост привлачи мање истраживачке па жње него сакрална и, према томе, слабије је проучена и обрађена; ■ у истраживању превлада селективни приступ грађи: на пример, у србистици још увек је уобичајена (када се ради о световним тек стовима) потрага за елементима тзв. народног језика; ■ што се саме лингвистичке анализе тиче, поједини језички субси стеми истражени су много боље и детаљније од других – генерално речено, најслабије је проучена синтакса, прилично слабо, такође, лексика; ■ приказ стања и развоја језика заснован је на ограниченом корпусу текстова, који се већ може сматрати донекле и канонским – то су углавном давно познати класични споменици који се понављају из рада у рад и из приручника у приручник – док огроман део сачу ваног старог корпуса текстова и даље остаје неприступачан како истраживачкој, тако и широј јавности. Такво незадовољавајуће стање већ само по себи опредељује прав це и методолошка начела његовог превазилажења. Као најважнији за даци, принципи и перспективе даљег истраживања могу се, по нашем мишљењу, сматрати: ■ максимално могуће проширење корпуса текстова – подједнако у погледу различитих епоха, жанрова, аутора и сл. – и то уз мини малну могућу априорну селекцију; ■ систематска дескрипција свих одлика текста, како језичких, тако и ванјезичких – као основни принцип приступа текстуалној грађи; ■ адекватно приређивање одн. издавање текстова – што треба да се остварује у виду што вернијем оригиналу – како би дати текст мо гао да служи као подлога за научну обраду и интерпретацију;

О ВАЖНОСТИ ИЗДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА.

27

и уједначавање методолошких начела обраде и објављивања тексту алне грађе: и доследна израда научног апарата уз свако издање старих споменика.

Поменимо на крају да су за истраживање од истог значаја како поду дарности у културној и језичкој слици Православне Славије тако и регио налне, жанровске, ауторске и др. дистинктивне црте и карактеристике.

Најважније циљеве будућег рада на источнословенском подручју представљају, по нашем мишљењу: и доследна дескрипција и издање сачуване текстуалне грађе ХVII и почетка XVIII в., нарочито из регионалних архива, нпр. на Уралу

и у Сибиру (уп. МАиОРов 2005): и доследна обрада и анализа корпуса текстова тзв. Југозападне Руси

је, тј. предела који су вековима чинили саставни део пољско-ли тванске државе. Адекватно проучавање писмености овог региона отежано је тренутно како оскудношћу базе текстова доступних за истраживање, тако и неисторијским и донекле националистичким приступом грађи, насталој у ХVI-XVII веку, када се национална свест код источних Словена није још била развила — а која се у исто ријској русистици, украјинистици, белорусистици тумачи час као руска, час као украјинска или белоруска; и проучавање и интерпретација појаве тзв. просте мове као једне од најважнијих језичких манифестација овог региона — овај правац се, свакако, може сматрати једним од најважнијих задатака будућег истраживачког рада;

и проучавање тзв. трећег црквенословенског утицаја — ова тема спа да у управо наведени тематски оквир и тиче се питања утицаја по јединих ауторитетних личности и целокупне културне и језичке парадигме пољско-литванске државе на Московску Русију и њену културу у ХVII веку (уп. УСПЕНСкии 1983). Један од најважнијих задатака ту представља доследна упоредна анализа споменика из

ових крајева са онима из саме Московске Русије. Основне циљеве будућег рада кад је у питању српски језички и културни простор представљају, по нашем мишљењу: и евиденција и дескрипција писмених споменика ХVII и прве поло вине XVIII в.: п систематски рад на издавању и анализи споменика тзв. славено

српске писмене традиције; и доследно и систематско проучавање споменика насталих у разли

читим деловима српског језичког простора између 1820–1860.

28

Ана Кречмер

ЛИТЕРАТУРА

ГРКовиЋ-МЕЈЏОР, Јасмина. Софијска служба светом Сави. Палеографска, ортографска и језичка испитивања. Нови Сад: Филозофски факултет, 1986. ГРКовиЋ-МЕЈЏОР, Јасмина. Језик Псалтира из штампарије Црнојевића. Подгорица: цану, 1993.

ГРКовиЋ-МЕЈЏОР, Јасмина. Списи Димитрија Кантакузина и Владислава Граматика. Београд: Просвета — СКЗ, 1993.

ГРКовиЋ-МЕЈЏОР, Јасмина. Ђурађ Црнојевић, јеромонах Макарије, Октоих првогла сник, I–II. Књижевност Црне Горе од XII до XVIII вијека. Цетиње: Обод, 1996. ГРКовиЋ-МЕЈЏОР, Јасмина. Списи из историјске лингвистике. Сремски Карловци — Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2007. ДмитPИЕв, Л. А., Д. С. ЛихАЧЕв и др. (ред). Паматники литературњи Древне и Руси. T. 1. Начало русској литературњI. XI — начало ХП века. Москва: Художественна и литература, 19768. ДмитPИЕв, Л. А., Д. С. ЛихАЧЕв и др. (ред). Паматники литературо Древнеи Руси. Т. 12. XVII век. Книга 3. Москва: Художественна и литература, 1994. Живов, В. М. Ролњ русского церковнославинского вистории славинских литературних

изњиков. Актуалонње проблемљи слaвaнскoго азњикознанил. Москва: МГУ, 1988, 49 98

Живов, В. М. Кулвmурноге конфликтњи в истории русского литературного азњика ХVТП — начала XIX в. Москва: ИРЖ АН СССР, 1990.

Живов, В. М. Културнвле реформљи в системе преобразованиј Петра I. Из истории русскоiи кулвmурњи. Т. ПI (ХVII — начало ХVIII века). Москва: Жзљшки русској културни, 1996, 528–583. Живов, В. М. Жзњак и кулвmура в России ХVТП века. Москва: Жзљшки русској кулњTyрњи, 1996

Котков, С. И. (изд.). Becmu-Курантљи. 1642—1644 гП. Москва, 1976. Котков, С. И., Л. КО. Астахина, Л. А. Владимирова, Н. П. Панкратова (изд.). Памат

ники деловоi nисоменности ХVТП века. Владимирски краји. Москва: Наука, 1984. Котков, С. И., В. Г. ДЕмљанов, А. И. СумкинA (изд.). Becmu-Курантњи. 1600–1639 га. Москва: ИРЖ АН СССР, 1972.

Котков, С. И., В. Г. ДЕмљанов, Н. И. ТАРАБАсовА (изд.). Becmu-Курантњи. 1645—1646 га. Москва: ИРЖ АН СССР, 1980.

Котков, С. И., Н. С. КотковА (изд.). Паматники кожнoвеликорусского наречи.a. Omказноле книги. Москва: Наука, 1977. Котков, С. И., Н. С. КотковА (изд.). Паматники кожновеликорусского наречил. Тамо женноге книги. Москва: Наука, 1982.

Котков, С. И., Н. С. КотковА (изд.). Паматники кожновеликорусского наречил. Конец ХИТ – начало ХVII в. Москва: Наука, 1990. Котков, С. И., Н. С. КотковА и др. (изд.). Паматники кожнoвеликорусского наречил: Челобитња и расспросноге речи. Москва: Наука, 1993. Котков, С. И., A. C. OPEШников, И. С. ФилипповА(изд.). Московска а делова а и бљитова а nисеменност, ХVТП века. Москва: Наука, 1968.

Котков, С. И., Н. П. ПАНКРАТОВА, (изд.). Источники по истории русского народно-раз говорного азњика ХVТП — начала ХVТП века. Москва: Наука, 1964. Котков, С. И., А. И. СУмкинA (изд.). Паматники московскоiи деловоi nисоменности ХVIII века. Москва: Наука, 1981.

Котков, С. И., Н. И. ТАРАБАСОВА (изд.). Паматники русского народно-разговорного »asњика ХVTI столети а (Из фонда А. И. Безобразова). Москва: Наука, 1965.

О ВАЖНОСТИ ИЗДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА.

29

Котков, С. И., Н. И. ТАРАБАСОВА, Н. П. ПАНКРАТОВА (изд.). Грамотки ХТИТП — начала ХИТП века. Москва: Наука, 1969. КРЕчмВР, Анна. Актуалвнвле вопросви истории русского литературного изљика. Вопро сbа азњикознаниа 6 (1995): 96—123. ЛихАЧЕВ, Д. С. Текстологил: На материале русскоiи литературол Х-ХVТП вв. Москва: ан ссср, 1962.

ЛихАЧЕВ, Д. С. Древнеславинские литературњи как система. Славанские литературол. ИT Международнњи сљезд славистов. Докладњи советскоi делегации. Москва, 1968: Наука, 5–48. МАИОРов, А. П. Паматники Забашкалвскоi деловоi nисоменности. Улан-Уде: Изда телњство Буратского университета, 2005.

МилАНОвиЋ, Александар. Кратка историја српског књижевног језика. Београд: За вод за уџбенике и наставна средства, 2004. МлАдвновиЋ, Александар. Прилог проучавању Орфелиновог језика. Зборник за фило логију и лингвистику 3 (1960): 153—174.

МлАдвновиЋ, Александар. Напомене о транскрипцији и критичком издавању старих српских текстова из XVIII и XIX века. Зборник за филологију и лингвистику 22/2 (1979). 95-129.

МлАдвновиЋ, Александар. Славеносрпски језик. Нови Сад: Књижевна заједница Но вог Сада, 1989.

НАЧЕЛА за критичка издања. Српска академија наука и уметности. Одељење литера туре и језика. Београд: Научно дело, 1967. Пиккио, Рикардо... Slavia Orthodoха. Литература и изљик. Москва: Знак, 2003. СУБотиЋ, Љиљана. Судбина партиципа у књижевном језику код Срба у 19. веку. Посе бан отисак из Прилога проучавању језика, књ. 20. Нови Сад: Институт за јужно словенске језике, Филозофски факултет, 1984. СУБотић, Љиљана. Језик Јована Хаџића. Нови Сад: Матица српска, 1989. Толстоји, Н. И. Конкуренција и коегзистенција норми у књижевном језику ХVIII в. код Срба. Научни састанак слависта у Вукове дане 10/1 (1981): 33–40. Толстоји, Н. И. 1961. К вопросу о древнеславинском изљике какобшем литературном изљике кожних и востoчних славин. Вопросљi aЗњикознанил 1 (1961): 52—66.

Толстоји, Н. И. Отношение древнесербского книжного изљика к старославинскому изљику. Толстој, Н. И. Историа и структура славанских литературноих азњиков. Москва: Наука, 1988, 164-173.

Толстоји, Н. И. 1997. Slavia Orthodoxa и Slavia Latina — обшее и различноe в литера турно-извиковој ситуации. Вопросљi aзњикознанил 2 (1997): 16—23.

Топоров, В. Н. Московские лкоди ХVII в. (к злобе дна). В. Н. Топоров (ред). Philologia Slavica (к 70-летико академика Н. И. Толстого). Москва: Наука, 1993, 191-219 УНБЕГАУН, Борис О. Происхождение русского литературного изљика. Новљи журнал 100 (1970): 306-319.

УНБЕГАУН, Борис О. Русскиј литературнвиј изљик: проблемљи и задачи его изучени и. A. A. Алексеев (ред). Позтика и стилистика русскоiи литературол. Ленинград. Наука, Ленинградское отделение, 1971, 329-333. УСПЕНСкић, Б. А. Жзњикова и ситуаци и Киевској Руси и ее значение дла истории русского

литературного изљика. ГМ Международнњи сљезд славистов. Докладњи. Москва: Наука, 1983.

Xкоттлњ-ФолњTEP, Г. (HUттL-FOLTER, G.). Диглосси и в Древнеи Руси. Иtener Slawistisches Jahrbuch 24 (1978): 108-123. »k

FERGUsом, Charles. Diglossia. Word 15 (1959): 325-340.

30

Ана Кречмер

IssatscHenko, A. V. Mythen und Tatsachen über die Entstehung der russischen Literatur sprache. Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-historische Klasse. Sitzungsberichte, 298. Bd., 5. Abhandlung. Wien, 1975. IssatscHenko, A. V. Geschichte der russischen Sprache. Bd. 1. Heidelberg: Winter, 1980. IssatscHenko, A. V. Geschichte der russischen Sprache. Bd. 2. Heidelberg: Winter, 1983. kretscHMer, Anna. Zur Rolle der Übersetzungen bei der Entstehung von slavischen Stan dardsprachen (unter besonderer Berücksichtigung der russischen und der serbischen Situation). Zeitschrift für Slavistik 37/1 (1992): 60–71. kretscHMer, Anna. Zur Entstehungsgeschichte slavischer Standardsprachen (einige metho dische Überlegungen). Welt der Slaven XXXVIII/2 (1993): 254–264. kretscHMer, Anna. Und nocheinmal zur Diglossie. Wiener Slawistischer Almanach 33 (1994): 181–195. kretscHMer, Anna. Pax Slavia Orthodoxa vs. Pax Slavia Latina. Wоlfgang Girke, Andreas Guski, Anna Kretschmer (Hrsg.). Верֳоֱрадъ мноֱоцвѣֳный. Specimina Philologiae Slavicae, Suppl. 64. München: Otto Sagner, 1999, 145–152. kretscHMer, Anna. Vom Kirchenslavischen zu Schriftsprachen der Neuzeit (Schriftserbisch um 1700). Welt der Slaven XLIX (2004): 145–160. kretscHMer, Anna. О русском языке петровского времени (в свете данных анализа частной переписки). M. Okuka, U. Schweier (Hrsg.). Germano­Slavistische Beiträge. Festschrift für Peter Rehderzum 65. Geburtstag (= Die Welt der Slaven. Sammelbde – Сборники. Bd. 21), 2004, 137–148. kretscHMer, Anna. Eine sprach-und kulturhistorische Studie zur Endphase der Orthodoxen Slavia. Sebastian Kempgen et al. (Hrsg.). Deutsche Beiträge zum 14. Internationalen Slavistenkongress Ohrid (= Die Welt der Slaven. Sammelbde, Bd. 32), 2008, 205–216. kretscHMer, Anna. Человек и социум на Руси XVII–XVIII вв. (по материалам частной переписки). С. М. Толстая и др. (ред.). Каֳеֱории родсֳва в языке и кульֳуре. Библиотека Института славяноведения. Москва: Индрик, 2009a, 36–56. kretscHMer, Anna. Человек за письмом (Русский человек Петровского времени в частной переписке). Juliane Besters-Dilger, Fedor Poljakov (Hrsg.). Die russische Sprache und Literatur im 18. Jahrhundert: Tradition und Innovation. Russian Culture in Europe. Vol. 5. Frankfurt am Main [u. a.]: Peter Lang, 2009б, 267–288. kretscHMer, Anna. Srpska i ruska kulturna paradigma u osvit Novog doba (kraj stare Pravos lavne Slavije). Ljiljana Subotić i dr. (ur.). Susret kultura. 5. Međunarodni interdisci plinarni simpozijum. Novi Sad: Filozofski fakultet, 2010, 363–371. kretscHMer, Anna. Картина мира Православной Славии накануне Нового времени (на русском и сербском материале). Е. Л. Березович и др. (ред.). Эֳнолинֱвисֳика. Ономасֳика. Эֳимолоֱия. Ч. 1. Екатеринбург: Издaтельство Уральского уни верситета, 2012а, 29–30. kretscHMer, Anna. Slawenоserbisch als Phänomen der serbischen Sprach- und Kulturge schichte und der Slavia Orthodoxa. Gordana Ilić Marković, Anna Kretschmer, Miloš Okuka (ур.), На почецима српске филологиjе. Сало дебелога jера либо азбукопро трес Саве Мркаља (1810‒2010). Frankfurt am Main [u. a.]: Peter Lang, 2012б, 21–47. PennIgton, Anne E. (ed.). O Rossii v carstvovanie Alekseja Mixajloviča: Text and Commentary. Oxford: Clarendon Press, 1980. PIccHIo, Riccardo. Die historisch-philologische Bedeutung der kirchenslavischen Tradition. Welt der Slaven VII (1962): 1–27. PIccHIo, Riccardo. Litteratura della Slavia ortodossa (IX–XVIII sec.). Bari: Dedalo, 1991.

О ВАЖНОСТИ ИЗДАВАЊА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИХ СПОМЕНИКА...

31

Анна Кречмер О ВАЖНОСТИ ИЗДАНИЯ ЦЕРКОВНОСЛАВЯНСКИХ ПАМЯТНИКОВ КОНЕЧНОЙ ФАЗЫ СТАРОЙ ПРАВОСЛАВНОЙ СЛАВИИ Рез ю м е В настоящей работе на материале русского (восточнославянского) и сербского регионов Православной Славии показывается как специфика этого единого культур ного и языкового континуума, так и принципиальная важность соответствующей текстовой базы, корпуса для исследовательской работы. Проблемы здесь заключаются какв том, что отдельные периоды Православной Славии – а, тем самым, и их памят ники изучены весьма неравномерно, так и в том, что принципы издания памятников значительно расходятся, а кроме того, далеко не всегда соответствуют исследователь ским целям. Причина этому, прежде всего, заключается в слабости методологической базы для такого рода изданий – вработе показываются различные издательские школы и традиции и рассматриваются методологические принципы, представляющиеся автору особенно интересными. Особый исследовательский интерес, кроме того, пред ставляют заключительные фазы старой культурной модели Православной Славии и процесс перехода на западноевропейскую культурно-языковую модель Нового времени. Врамках и задачи дальнейшей данного тематического исследовательской комплекса деятельности. рассматриваются возможные направления Institut für Slawistik der Universität Wien Spitalgasse 2, Hof3, 1090 Wien, Österreich [email protected]

UDK 81’374.823=163.1=14=124 811.16/.17:929 Miklosich, F.

Jürgen Fuchsbauer

THE DIOPTRA AS A SOURCE OF MIKLOSICH’S LEXICON PALAEOSLOVENICO­GRAECO­LATINUM1 In compiling his Lexicon Palaeoslovenico­Graeco­Latinum Miklosich made extensive use ofthe Middle Bulgarian translation ofa Byzantine didactic poem called Dioptra. The present paper analyses the words Miklosich quotes exclusively from this text. By comparing the lemmata with their equivalents in the Greek original the adequacy of Miklosich’s translations is verified. Additionally, sources unavailable at the time of Miklosich were searched for further attestations of the respective words. Keywords: lexicography, Church Slavonic, Middle Bulgarian, translation from Greek.

On a sheet of paper inserted into the L’viv manuscript of the Dioptra Miklosich noted that this text supplied him with a great number of words which he had not found anywhere before (“magnam mihi vocabulorum prius nuspiam lectorum copiam suppeditavit”). Indeed, in a total of ca. 50,000 lemmata which, according to Mareš’s estimate (Mareš 1992: 3), constitute the Lexicon Palaeoslovenico­Graeco­Latinum (LPGL) the Dioptra is quoted approximately 1,215 times, thus surpassing even the Hexaemeron of John the Exarch with only 1,050 references. This impressively proves the significance of the Dioptra for Miklosich’s Lexicon. The Dioptra, a comprehensive didactic poem, was written in 1095 by a Greek monk named Philippos, who later on came to be known as Mono tropos, Solitarius, Pustynnik. Consisting of five books with altogether over 7,000 Decapentasyllabic verses and substantial chapters in prose, it com prises a compendium of the theological and philosophical knowledge of its time. The Church Slavonic translation, which was created around 1350 in a Middle Bulgarian cultural centre, most likely on Mount Athos or in Tărnovo, became enormously popular throughout Slavia orthodoxa, as is attested by nearly 200 MSS transmitting either the whole poem or extracts of it.

1 This paper was written within the framework ofthe research project “The Slavonic Translation of the Dioptra” (EP P21250-G19, guided by Prof. Heinz Miklas) financed by the Austrian Science Fund (FWF).

34

Jürgen Fuchsbauer

Both its considerable length and the exceptional diversity of its contents presumably accounted for the magna vocabulorum copia. Miklosich used two testimonies of the Dioptra assources for his Lexicon, namely the above-men tioned L’viv MS (NB NANU im. Stefanyka MV-418) and the Ljubljana MS (NUK, Kopitareve zb. 14). Miklosich employed the abbreviations dioptr. leop. (i.e. Leopolitana, bearing on the Greek name of L’viv) and dioptr. lab. (i.e. Labacensis). I, instead, shall denote the former by L and the latter by K, which represent their sigla of the two MSS in the nascent critical edition of the text. Additionally, Miklosich cites quotes from two Petersburgian Dioptra MSS (dioptr.­petrop.[olitana] a and b, of the 15th and 16th centuries), which were obviously taken from Vostokov’s Slovarʼ cerkovnoslavjanskogo jazyka (T. I–II, SPb. 1858–1861). He also adopted Dioptra quotations from A. Gorskij and K. Nevostruev’s Opisanie slavjanskich rukopisej Moskovskoj Sinodal’noj biblioteki (Moscow 1859; abbreviated “op.” by Miklosich). L is the codex optimus of the Slavonic Dioptra, which is why the Sla vonic text of the bilingual critical edition currently being prepared at Vienna University (MIklas ‒ FucHsbauer 2013) is based on it. As a codex descrip tus, that is as a testimony deriving from another extant MS (namely GIM, Muz. sobr. 3795), K is usually not considered in the edition. In 1858 Philipp Diaczan,2 then assistant teacher at the Leopolitan Aca demic Gymnasium (grammar school), sent a codex to Miklosich, as is revealed by an extant accompanying letter3 dated on October 18th. This letter lets us infer that Diaczan had been commissioned by Miklosich to search book repos itories for MSS providing relevant material for the planned amplification of his Lexicon linguae slovenicae veteris dialecti (Vienna 1850). The codex in question had been loaned from the library of the Leopolitan Saint Onuphrius Monastery by Diaczan, who promised Miklosich further MSS after this one would have been returned; the monks, anxious about their precious treasures, would not allow more than one to be lent out at a time. Diaczan pointed out that the MS, apart from being older than many others in the library, contained a considerable number of words missing in the Lexicon linguae slovenicae veteris dialecti. It seems highly likely that this MS was L, which, before its incorpora tion into the collection of the Stefanyk Library after World War II, belonged 2 Pylyp Mykytovyč Djačan (born in 1831, date of death unknown) was a classical philologist of Ruthenian descent, who also authored works on his native tongue (above all a Metodična hramatika jazyka malorus’koho, L’viv 1865). In 1872 he was appointed professor at Warsaw University. 3The letter was published by sVjencIc’kyj et al. 1993: 116ss.

THE DIOPTRA AS A SOURCE OF MIKLOSICH’S LEXICON...

35

to Saint Onuphrius Monastery. For some reason Diaczan did not name the title of the book he sent to Miklosich, the most plausible explanation being that he could not decipher it. This would also point towards the L’viv MS of the Dioptra, whose Slavonic title zrxcalo is barely readable because of water stains. Miklosich, as is disclosed by the aforementioned sheet inserted into the codex, used L in Vienna in June 1859. Frequent underlines drawn with a pencil still witness of an–in this respect not overly careful–lexicographer’s, Miklosich’s, work. We have no records of any further MSS of Saint Onuphrius Monastery being lent to him later on. Lexical material from the Dioptra was incorporated into other dictio naries as well, the first being Vostokov’s (cf. above). For his Materialy dlja slovarja drevnerusskogo jazyka (T. I–III, SPb. 1893–1912) Sreznevskij ex ploited three Dioptratestimonies, among which the Čudov MS (today GIM, sobr. Čud. mon. 15) ranks highest, as it represents the common ancestor of nearly all Dioptra MSS in the Russian redaction of Church Slavonic (MIklas ‒ FucHsbauer 2013: 56, 286s.). Apart from adopting Dioptra quotes from Sreznevskij, the compilers of the Slovar’ russkogo jazyka XI–XVII vv. also utilised Prochorov’s uncritical edition of books I and III (ProcHoroV 1987: 200–285). Additionally, they occasionally used Spyridon Lavriotis’s edition of the Greek text (sPyrIdon 1920) for comparison. However, in none of these dictionaries was the poem considered nearly as exhaustively as in the LPGL. Yet, Miklosich obviously did not make usage of any of the five Greek testimonies available at the Viennese Hofbibliothek (today’s Austrian National Library). He thus had to extrapolate the meaning of words occurring only in the Dioptra either from their context or from other related words. The nascent critical edition of the Slavonic Dioptra, which also contains a Greek parallel text based on the MSS closest to the translator’s antigraph, enables us to assess the appropriateness of lexical equivalents given by Miklosich and provides us, thereby, with an ideal opportunity to review his treatment of his source material. Moreover, this paper is a first step towards a systematic processing of the lexical abundance of the poem’s Slavonic version, which shall be completed by an extensive bilingual glos sary after the text is edited. Of the above-mentioned 1,215 references to the Dioptra in LPGL 220 words are attested only for this text. These shall be analysed in the following. The words are listed in the order in which they occur in LPGL. The respective lemma is followed by 1. a specification of all detectable appearances in the poem (in brackets, e.g. “II,1427; A.b.6”),

36

Jürgen Fuchsbauer

2. the translation given by Miklosich (“Mi”), 3. its actual equivalent in the Greek text (“DGr”) in the form correspond ing to the entry in LPGL (i.e. in nom. sg. or inf.), 4. the significance of the Greek word according to the relevant dictionaries, 5. a short extract clarifying the word’s meaning, if necessary, 6. an indication of further occurrences in other relevant sources. ad 1) References usually consist of a Latin and an Arab numeral, the first specifying the book of the poem, the latter the verse within the respective book (e.g. II,1427 = book II, verse 1427). Capitalised letters replacing the Latin numeral refer to the Programmata (“P”) or the Appendices (“A”). Instead of the verse number a combi nation of a lower-case letter and an Arabic numeral may appear; the letter refers to the prose chapters inserted into the versified text, the number to syntactic units within these chapters (e.g. III.a.18 = book III, first prose chapter, unit 18; A.b.6 = Appendix, second chapter, unit 6; for details cf. MIklas – FucHsbauer 2013: 16s. and 52ss.). ad 2) I utilised predominantly the online edition of LPGL contained in monumenta serbica.com (http://www.monumentaserbica.com/mikl/, as of December 2012–Jan uary 2013), but also the print version (Lexicon Palaeoslovenico­Graeco­Latinum emendatum auctum. Edidit Fr. Miklosich. Vienna 1862–65). ad 3) Unless indicated otherwise, the Greek text is quoted according to Γ(=Vaticanus gr. 1893). Where this testimony is defective, I cite Π (=Athoniensis Pantokratoros 94) or Κ (=Oxoniensis Bodl. Clark. 1) instead. ad 4) The meaning of the Greek words is given according to the Greek­English Lexicon of Liddell – Scott – Jones (LSJ), Lampe’s Patristic Greek Lexicon (quoted as laMPe), Sophocles’s Greek Lexicon of the Roman and Byzantine Periods (soPH.). The Thesaurus linguae graecae (TLG) was consulted where necessary. ad 5) Generally, the text of the Dioptra is quoted according to L. Other relevant testimonies were considered and will be cited where L is defective. ad 6) I refer to the following dictionaries: The Lexicon linguae palaeoslovenicae (LLPS), the Starobălgarski rečnik edited by the Bulgarian Academy of Sciences (SR), Sreznevskij’s Materialy (sreZ.), the Slovarʼ drevnerusskogo jazyka (SDJa), and the Slovarʼ russkogo jazyka XI–XVII vv. (SlRJa XI–XVII vv.).

bezga[tqnx (II,404): Mi tibialibus [“stockings” J.F.] carens, DGr ἀβράκωτος (not attested in LSJ, laMPe, and soPH.; TLG offers a sole instance from the Acta Monasterii Iviron: Θεόδωρος ὁ Ἀβράκωτος – obviously a cognomen). The Greek adjective apparently derives from βράκαι (=lat. braccae, originally denoting Celtic trousers). In the Dioptra it refers to somebody lacking proper garment because of poverty, cf. iÑ taty bezr\kavna /e iÑbezga{na iÑhouda /καὶ κλέπτην ἀμανίκωτον, ἀβράκωτον, χυδαῖον. The Slavonic translation can be considered tolerably appro priate (ga[ti = tibialia according to Mi); Mi renders the Slavonic term correctly.

THE DIOPTRA AS A SOURCE OF MIKLOSICH’S LEXICON...

37

bezdylqstvovati (III.π4.3; IV,464): Mi ἀπρακτεῖν inefficacem esse, DGr: id. (LSJ do nothing, to be idle). SDJa attests the word for a Slavonic MS of Gregory of Nazianzus (14th cent.). bezr\kavqnx (II,404): Mi manicis carens, DGr ἀμανίκωτος (soPH. sleeveless); for the quote v. bezga[tqnx. SlRJa XI–XVII vv. records two instances (for 1667 and 1691). As both refer to a princely garment, a connection to the word contained in the Dioptra, where poverty is the reason for the sleevelessness of the vestment, can be excluded. bespe;alovati (I,1): Mi curis vacuum esse, DGr ἀμεριμνεῖν (LSJ to be care­ free). SDJa, again, attests the word for a MS of Gregory of Nazianzus (14th cent.). bespoka]nqnx (I,337): Mi poenitentia carens, DGr ἀμετανόητος (LSJ unre pentant). According to SlRJa XI–XVII vv. the word occurs in a Zlato struj of the 12th cent. besydovqnx (I,114): Mi colloquens, DGr ὁ Διάλογος (laMPe: name given to Gr.[egorius] Mag.[nus] as author of Dialogues); cf. ]ko/e grJgorij besydovnqIi pi[etq / καθώσπερ ὁ Γρηγόριος ὁ Διάλογος γράφει. Mik losich did obviously not recognise that besydovqnx renders the usual Greek epithet for Pope Gregory I. The Chrysostomus Labacensis and Mihanović’s Kormčaja have besydovqnikx instead (cf. LPGL). blagovystvovaniE (II,458; II,1406; III,206; III,1219; V,1263): Mi εὐαγγελίζεσθαι laeta nunciare (sic!), DGr τὰ Εὐαγγέλια (in both the Greek and the Slavonic Dioptra the word appears exclusively in the pl.). Miklosich’s translation is not fully adequate, as in all occurrences indeed the Gos pels are meant; cf. II,458: ]ko/e ou;it tA hs vx blagovystvovanihx / καθὼς διδάσκει σε Χριστὸς ἐν τοῖς Εὐαγγελίοις. The term is attested in the Apostoli Slepčensis and Christinopolitanus (cf. LLPS), as well as in the Izbornik of 1073 (sreZ.), and, as blagovystovanie, in Epiphanius the Wise’s Life of Stephen of Perm (SlRJa XI–XVII vv.), in the latter two in the literal sense “joyful tidings”. blagodytelqstvo (III,1088; III,1105; IV.d.13; V,1911; V.d.1; V.d.5; V.d.12): Mi εὐεργεσία beneficentia, DGrid. (LSJ kindness), κηδεμονία (care). The word is attested in Gregory Camblak’s Life of Stephen of Dečani (daVIdoV et al. 1983), in a 14th century MS of Theodore the Studite (cf. SDJa), and in Pachomius Logothetes’s version of Epiphanius the Wise’s Life of Sergius of Radonež (SlRJa XI–XVII vv.).

4The

π stands for pinax (table of contents).

38

Jürgen Fuchsbauer

blagoo;qnx (III.c.9): Mi bonos oculos habens, DGr γλαυκόμματος (LSJ grey eyed). The respective passage, an excerpt of Gregory of Nyssa’s De anima et resurrectione, discusses the question whether accidental physical qualities will reappear in the renewed bodies after the general resurrection of the dead. Among the qualities mentioned is grey-eyedness (preceded by paleness of complexion and followed by greyness of the hair); cf. da estx /e [...] travlivx takovqIi0 oustnystx t\ponosx0 bylouzlivx0 ὁ blagoD;enx0 τοιοῦτοςiεἶναι· sydJnavx προχειλὴς· vlasxI, i vraskavoA ὑπόσημος ko/eA0 [lege/ ὑπόσιμος]· ὑποκείσθω δὲ λευκόχρους· [...] ψελλὸς γλαυκόμματος· ἐν πολιᾷ τῇ τριχὶ καὶ ῥυσσῷ τῷ δέρματι. The translator probably understood γλαυκόμματος as “owl-eyed”, referring it to γλαῦξ “owl” instead of γλαυκός “grey” (or “gleaming”). Having in mind the bird’s excellent eyesight, he rendered the word as “good-eyed”. blagopi[tqnx (III.c.63): Mi bonos cibos habens DGr εὐτροφής (LSJ well­ fed, thriving). The word is also attested in the Slavonic version of the Chronicle of Constantine Manasses (dujčeV et al. 1988). blagopodatqnx (V.a.3): Mi εὐμετάδοτος facilis ad impertiendum, DGrid. (LSJ generous, easily imparting). The word appears in the Great Menaion Reader of Metropolitan Macarius (Sept. 25th–30th, cf. SlRJa XI–XVII vv.). bogatodavqcq (II,618): Mi πλουτοδοτήρ divitias dans, DGr πλουτοδότης (LSJ giver of riches). Confusingly, Miklosich adds “pro bogod- adevitandam confusionem”. The Greek equivalent proves that bogatodavqcq is pri mordial. According to SDJa, the word is attested in a 12th cent. MS of the Life of Theodore the Studite and in a Sbornik of the 14th–15th cent. It occurs also in the Great Menaion Reader of Metropolitan Macarius (Dec. 6th–17th, cf. SlRJa XI–XVII vv.). bogotvorqnx (III,471): Mi θεόκτιστος a deo creatus, DGr θεότευκτος (LSJ made by God). SDJa cites another instance from Serapion of Vladimir’s Poučenija. bratonenavistqnx (V,1896): Mi fratri infensus, DGr μισάδελφος (LSJ hating oneʼs brother). The word is attested in the Slavonic version of the Chronicle of Constantine Manasses (dujčeV et al. 1988) and, according to SlRJa XI–XVII vv., in the Kniga stepennaja carskogo rodoslovija of the 1560s (with reference to prince Dimitrij Šemjaka; MS of the 16th– 17th cent.). bouEm\drqcq (V.a.6): Mi stultus, DGr μωρόσοφος (LSJ foolishly wise). bxbati: Mi blaesum esse (to lisp). Miklosich attests the word for dioptr.–lab. (=K). However, I could not find it.

THE DIOPTRA AS A SOURCE OF MIKLOSICH'S LEXICON ...

39

RљRлнкљ (V. 154): Mi blaesus (“lisping” J.F.), DGr (3ef}бóg (ГKП: SPYRIDON 1920: waföög; neither variant is attested by LSJ, LAMPE, SOPH., or in the TLG). The context reveals nothing more than that the adjective refers to a kind ofhuman vocal expression. Miklosich parallels the word with Slovenian babiljati and Croatian brboriti. RikЛоуzлнкљ (III. c.9): Mi ) suкоуроug albicans, DGrid. (LSJ of pale complexion). карљкарксткокатн (Pa 3): Mi barbarum esse, DGr (3opfорićev (LSJ behave or speak like a barbarian; violate the laws of speech, commit barbarisms). In the Dioptra the verb is used in the latter meaning (аше ћ каркарсткоужцi

ћ недостаткинšuљ кљZглашажт сА КZNIKö / ai коi ota Bopfoplobomg коli оo) ouku(obomg čкpovolóvтоu y) (от тmg). Therefore, Miklosich stransla tion is not fully adequate. The word is also attested in the Slavonic version of the Chronicle of Constantine Manasses (DUJČEV et al. 1988:

obviously in the same meaning asin the Dioptra), in the Nikonovskaja Letopis" (according to SlRJa XI-XVII vv. meaning “to behave like a barbarian”), and George the Sinner's Chronicle (MS of the 13"—14“ cent; accordingto SDJa for “propagating non-Christian doctrine”). колкноракљнљ (Ai.9): Mi voluntate serviens, DGr 80a). 6доu).og (LSJ serving voluntarily). колждњREHнца: Mi malevola. The word occurs in K (but not in its predecessor GIM, Muz. sobr. 3795) instead ofКражKRKHнца (v. infra). It is also attested

in Antiochus s Pandectes (SREZ. фuoting Archimandrite Amfilochijs glossary of an 11" century MS) and in a Sbornik of the 12"—13“ сеnt. (SDJa).

кражњRKннца (II.898): Mi inimica, DGrč70pći (LSJ enemy). колскакљ (III.c 3; III. c.9): Mi puоog rugosus, DGrid. (LSJ shrivelled, wrinkled). Further instances occur in the Slavonic version of the Chronicle of Con

stantine Manasses (DUJČEv et al. 1988), Pamvo Berynda s Lexicon of 1653 (SREz), and the Russian Chronograf of 1512 (SIRJa XI-XVII vv.). кљклатнтн: the word could not be detected in the Dioptra. кљZнстAzокатн (III. c.47): Mi exquirere (“examine” J.F.), DGr dvтеćетáčetv (LSJ measure one s strength against another). The word refers to those

comparing their strength to God's (протнкж скоšн кућпостн, кжеткнжА кљZљнстAsоулцинхљ силж / простiv čovтöviоуUv, тiv 0aiov dvтеčетdovтос ötivoputv). The equivalent given by Miklosich can be considered fairly adequate. кљZопечалнтн (III. b. 19): Mi ) u теiv dolore afficere, DGr dvтt)лолејv (LSJvex in return); cf. желанне čже кљZбпечалнтн прkжде нагненшаго / брадiv тоб

4()

Jürgen Fuchsbauer

dvтt)лолiђооu тov прокотбрдо уто. Тhe nuance “in retaliation” is not expressed by Miklosich. кљпаданне (V.800; V. 1119; V. 1120; V. 1123): Mi incidere, DGr otopim tooug. обрилторио (LSJ collapsing), of material evanescence; cf. V. 1119. рожденне ко плктљское, кљПаданноџљ čстљ / уšvvnoug yop in о оркuкт), тđiv oupuntoućitov mě) au. According to SlRJa XI-XVII vv., the word ap pears in the Great Menaion Reader (Apr. 1“–8“). кљтнцанне (V.839): Mi influere, DGr eiopoi) (LSJ influх); in the Dioptra of liquidity, cf. do REZдоуха оWко прне млетљ кљтнцáнне крљк, 7 čктоб dépog

беуета тiv cioporiv to otpa. кљшнкљ (V.163): Mi pediculis plenus. The word separation is incorrect. In fact, we are not dealing with an adjective, but with a noun followed by the preposition кљ. Сf. кљшн кљ fiHћxљ џножстко / о ф0sip čv či)) оug порил) m0ai. кљсокошнакљ (A.q,31): Mi ovo oymv altam habens cervicem, DGr Uvutëvov (LSJ with high strained sinews, strong necked), obviously implying haughtiness; cf. auе лн кто ćcтљ прitzорнкљ келехкаленљ кљкокошјакљ /ПI: ai

бе тig citimëроорig (rectius-og) ovabynvoyntevov (rectius Uvi-) кKсекљитољ (V863): Mi valde callidus, DGr лóvтеyvog (LSJ dealing with all the skills).

кускит, (IV,969): Mi (30ootvog byssinus, DGrid. (LSJ made of Biboo og= flax, and the linen made from it). глаголкно: Mi adv verbis. Contrary to Miklosich's definition, in the Dioptra the word is always used as an adjective (cf. infra), meaning endowed with speech, as in V. 138—the passage Miklosich quotes: такожде же (sс. доуша ткорнтљ тikАо) Н. глаголно ћ дšнсткно кљ ксемљ ( фоодотос дâ (n \уuуi лоuai To oбрио) коi ).ojim rov коi čvepyov aig Tóvто. глаголкнљ (V. 138; V.273; V.875; V. 1977. V.2065): Mi pnторикос oratorius, DGr ).o)mróg (LSJ endowed with speech); cf. V.273: жZNIКоџ же тож глаголное (бкљtaЕлiteтљ / био тiђg y) dooong б& outfigто ).o)mrov om) oбтоu. Only in V.875 talked of would be a more adequate translation; cf. како глаголно (presumably referred to храRöрстко оf the preceding verse) owстрмет сА крбић тржRљ / лög (optoteiо“?) ) ojmтov (ГКП, SPYRIDON 1920. ) 0 ).атiv) ко 6 iототоu коi yорig Töv oојлiyyov, Anyhow, the equiva lent given by Miklosich can hardly be considered appropriate. The word occurs in Gregory Camblak s Pochvalno slovo za Evtimij (RUSЕv et al. 1971) and, according to SlRJa XI-XVII vv., in the Great Menaion Reader (Oct. 1“-3“); in addition to Camblak, DAVIDOv (1994: 240) attests the word for John the Exarch's Sestodnev.

THE DIOPTRA AS A SOURCE OF MIKLOSICH’S LEXICON...

41

grxkavx: Mi balbus [“stammering” J.F] in marg. pro travlou~. This obviously refers to L, where in verse III,970 (slAkx /e ni slypx ni grxbavx, ni g\gnivx τε) travlou\i ni travlou\i has the /marginal κατωφερής variant τε καὶreading τυφλὸςgrxkavx κυρτὸς (or μογγὸςτραυλός hrxkavx?). g\slqni;q (V,504): Mi citharoedi, DGrτοῦλυρῳδοῦ (LSJ one who sings to the lyre). damaskinqskx (V,1811): Mi damascenus, DGr Δαμασκοῦ, referring to St. John of Damascus (wcx damskunskqIi Iwannx / ὁ πατὴρ Δαμασκοῦ Ἰωάννης). According to LLPS, the adjective occurs in the Apostolus Christinopo litanus (Russian, 12thcentury; gradx damaskinqskx/τὴν πόλιν Δαμασκηνῶν). dvoEniE [i.e. dxvo-] (P.a.4): Mi dubitatio, DGrδιπλόη (laMPe: double­mind edness, inclination to go two ways, ambiguity, twofold character). Cf. in the a{e ... vxsakogo ἐκτὸς καὶ ῥαδιουργίας dvoenJa kromy ἐντυγχάνων i pronqIrstva(sic!). pro;Jtae[i The term /εἰγε ... employed πάσης διπλόης Slavonic translation apparently calques the Greek word. The intended meaning is given correctly by Miklosich. desAtosloviE (IV,670; IV,674): Mi decalogus, DGrδεκάλογος (LSJ Decalogue). Philippos uses the word metaphorically, referring it to the instructions given in the respective passage of the poem. In its primordial meaning (“Ten Commandments”) it is attested in a MS of Gregory of Nazianzus (14th cent., cf. SDJa), as well as in SlRJa XI–XVII vv. (q. v.). dlxgo/itelqnx [SR dlqgx-] (III.c.38): Mi longaevus, DGr μακρόβιος (LSJ long­lived). dlxgoli;iE (V,88): Mi longa facies, DGrσιμότης (LSJ the shape of a snub­ nose); cf. bylostq i ;rxnostq /e, kr\gloli;ie i dlqgoli;ie / λευκότης μελανότης τε γρυπότης καὶ σιμότης. The translator apparently misun derstood σιμότης, whereas he had rendered ὑπόσιμος correctly as t\ ponosx in III.c.9 (for the quote v. sub blagoo;qnx). In V,88 γρυπότης (LSJ hookedness, of the nose) is not translated adequately either. The trans lator’s erroneous understanding of the latter as kr\gloli;ie may have resulted from the additional meaning curved of γρυπός (hook­nosed, cf. LSJ). Requiring an antonym, he chose dlxgoli;iE despite its incon gruence with the Greek term. /enonenavidqcq (V.a.1): Mi mulierum osor, DGr μισογύνης (LSJ woman­hater). In the Dioptra the word is used as antonym to πόρνος (fornicator). zemedylaniE (III.c.50): Mi agricultura, DGr γεωργία; the word is attested in a Menaion for November (MS of the 12th cent., cf. sreZ., SlRJa XI–XVII vv.), as well as in translations of Theodore the Studite and Gregory of Nazianzus (MSS of the 14th cent.; cf. SDJa).

42

Jürgen Fuchsbauer

zemedylqstvo (IV,45; other relevant MSS have zemledylatelqstvo): Mi agri cultura, DGr γεωργία. The word occurs in a 17th century MS of the Life of Antonij Sijskij (written in 1578; cf. SlRJa XI–XVII vv.). zemlqnodylqnx (III.b.26): Mi agriculturae. Secondary variant in K for zemodylqnx (q. v.). zemlEmyriE (V,657): Mi γεωμετρία geometria, DGrid. The word is attested in the Zographou MS of Chrabr’s treatise On the letters (LLPS), the Slavonic translation of John of Damascus’s Dialectica (WeIHer 1969), and Gregory of Nazianzus (MS of the 14th cent.; cf. SDJa). zemlEmyrqnikx (III,162): Mi geometres. Probably secondary variant in K for zemomyrqnikx (q. v.). zemodyaniE (V,1297): Mi agricultura, DGr γεωργία. zemodylatelq (V,1556): Mi agricola, DGrγεηπόνος. zemodylqnx (III.b.26; V,1347): Mi agriculturae, DGr γεωργικός. zemomyrqnikx (III,162): Mi geometres, DGr γεωμέτρης. zi/dati (V,102; V,988): Mi aedificare, DGr κτίζειν (LSJ build, create). The verb is attested in several other texts, as in the Slavonic translations of the Chronicle of Constantine Manasses (dujčeV et al. 1988) and of John of Damascus’s Dialectica (WeIHer 1969); for further instances v. SlRJa XI–XVII vv. zlobonenavistqnx [for zxl-] (III,779): Mi malitiam perosus, DGr μισοπόνηρος (LSJ hating knaves and knavery). zlovodqnx (III,54): Mi difficilis rectu, DGrδυσήνιος (LSJ hard to bridle). The word refers to a boisterous horse. zlo;Astqny (I,287; II,342; perhaps also I,54; A.b.26): Mi misere, DGrδυστυχῶς (LSJ unlucky, unfortunate). The word is also found in the Slavonic ver sion of the Chronicle of Constantine Manasses (dujčeV et al. 1988). zmiiskx: Mi serpentis. The word occurs on pag. 399, line 24 of L; it does, however, not belong to the Dioptra, but to an unidentified chapter attached to it (the title is illegible because of water stains; inc. pag. 397: Sxmotri wÖtroudol}bezne, iÑponahodi[i sxvrx[aemoe iÑsxkrxvenoe tainstvo ...). inovolqnx: Mi μενοθελητῶν [sic! instead of μονο-] monotheletarum. Miklosich cites“-na] eresq dioptr.-lab”. However, the Dioptra does not contain any explicit mentioning of the monotheletic heresy. Also, Miklosich clearly does not refer to the only detectable occurrence of the word in verse V,1004, where inovolqnx translates ἀλλοθέλητος (not attested by LSJ, laMPe, soPH., or in the TLG); cf. vx triehx sxstavyhx ne oubo inovolnQhx / τρισὶν ἐν ὑποστάσεσιν οὐ μὴν ἀλλοθελήτοις. Astonishingly, the equiva lent given by Miklosich does not correspond to the meaning of the word

THE DIOPTRA AS A SOURCE OF MIKLOSICH'S LEXICON ...

43

itself (“having another will”), but to its sheer opposite (“having one will”). Therefore, the litotes не иноколнкуљ in V. 1004 may have somehow caused the incorrect attribution.

нспол'ктн (III. c. 13): Mi exuri, arere, uti videtur, DGrčкр) о уобv (LSJ scorch); cf. HzКлitieнал ко топлотол Клага, кљкоупћ же ћсполik / n yop &čе) коoбaiоo био тijg 0ериотim tog ikpuag opuоб та ččaф) оубобrm. The word also occurs in the Life of Nifont (13“ сеnt., SREZ) and in the Great Menaion Reader (for Sept. 1--13“; cf. SIRJa XI-XVII vv.). нсткнкенне (V. 1102): Mi extenuatio, DGr ) &лтuvoug (LSJ attenuation): at tested in the Naziratel" (16“ cent., cf. SIRJa XI-XVII vv.). нсљxмљ (V.815): Mi exsiccatus, DGrččnpopućvog (participle of imporivo, LSJ dry up), in the Dioptra used of a haggard human being. Another occur rence is found in Avvakum's Kniga tolkovanj of 1677 (MS of the 17"— 18“ сеnt: cf. SIRJa XI-XVII vv.). нштеzнокенне (III. c.63): Mi defectio, DGr doovtopućig (LSJ extermination, destruction). Other dictionaries attest this word comparatively frequently; cf. LLPS, SIRJa XI-XVII vv., and SDJа.

класокљнљ (III. c.63): Mi aristae, DGrтöv dio Toybov (LSJ čiотоуос = ear of

corn). SIRJa XI-XVII vv. attests the word for the Šestodnev of John the Exarch (MS of 1263).

клокотанне (V.877): Mi strepitus, DGr коју) о орибс (LSJ plashing of water. LAMPE коу) осио: hissing, bubbling). The word is used metaphorically: пате же тржЕл icтљ клокотанне покšдњи /ПI иб)).ov да облuуš čvao ruvo коју) о орiog Tijc viкng. Another instance occurs in the Great Menaion Reader (Dec. 6“-17“; cf. SIRJa XI-XVII vv.). клкунџik (V.301; V.398; V.729; A.q,143): Mi apte, DGr oppuocovтog (LSJ suitably), бабvтog(as it ought), пралбvтog (fitly). The adverb is attested in Gregory Camblak s Life of Stephen of Dečani (DAVIDov et al. 1983). the corresponding adjective клкунџљ in LLPS, SR, and by SREZ. кнАžенагллкннкљ (for кљнAse-|: Mi princeps. The word is contained in the above-mentioned chapter attached to the Dioptra in L (pag. 398, line 15: cf. Zинiскљ).

колikнкце (III.960: III. c.51): Mi geniculum, articulus plantae, DGr yóvo (LSJ joint of grasses of plants); cf. III. c.51: нж прћложитн сА кљ стекл, слшнџн посpћд ћ колišнцки ако нћкин сљКZки прkподсанљ / d)) a uето (30.), aliv alig

ка) брinv тоig otapšooo yovaov otov tiou ouvoćouoig bmeloopávnv кожгломнине (V.88): Mi facies rotunda, DGrypuтотmg (LSJ hookedness of the nose). The translation is erroneous(v. дл, голн не).

44

Jürgen Fuchsbauer

коукоурkiљ (V.292). Mi planta quaedam, DGrtov (LSJviolet); cf. i pљина кљ шнпцћ. Н. кагpћна кљ коукоурћин / коi čpu 6pov čv pбдо те, лорфорoбv čv тф iор. кљскност, (A i 7): Mi (3родотing tarditas, DGrid. (LSJ slowness). The word is attested as косностњ in the 4" vol. of Peter the Great's Letters and

Documents (1706; cf. SIRJa XI-XVII vv.).

лаконкскљ (V.1197): Mi ) окоvuкоc laconicus, DGrтöv Локоvov; cf. H лакон“ скин čvкоvаљ џнik zaконополбикннкљ / о тđiv Локоvov Eofou) og čuou ya vopiо68тing.

лекнтљскљ (II.969): Mileviticus, DGrтоб Леоi, cf. č. лекатскаго рода/čктоб Леоi то уšvog. The adjective is attested several times in LLPS and SDJа. мнцеткорњнљ (Pa 6): Mi simulationis, DGr прооололоliog(LSJ dramatization,

the putting ofspeeches into the mouths of characters); cf. čже бWко кљ сећ кедокатне ћ лiuеткорницљ бЕЋraеuљ дШн кљПрöшенја проizноđтi / то шčvтоu проодuо) &уао ()оu čovтф коi трооололоliog i 6 au rij Vuyj дао оaug проореpatv. Miklosich stranslation probably does not fully cover the content of the Greek term.

лљжегокikiHљ (IV.875): Mi pietatem simulans, DGrwauöеu).ofrig (LAMPE with pretended piety). The word occurs in the Great Menaion Reader (Dec. 31", cf. SIRJa XI-XVII vv.).

лкокодарокнтљ (II.618): Mi liberalis, DGr (pl) бборос (LSJ bountiful, giving bountifully); further instances in the Slavonic version of the Chronicle of Constantine Manasses (DUJČEv et al. 1988) and in the Nikonovskaja Letopis” (cf. SIRJa XI-XVII vv.). лкокожнтелкнљ (Va3): Mi amans civium, DGr (pl) 6Biog (SOPH. world-loving); cf.

аце околшет сА прitiсплненне топлааго сљстака кљ ta zaria Tна џладенцоу. Екикметљ, раждлеџ0е топллаго расткоренна- и лкокожнтелно ћ клагоподатно / čov аора ()ј л) nuopo, тоб 6ершоб отotyaiоu čv тј боро тic ou)) тivaog тоб (pćфоug, yivarou по тиктбраwov 0арцjg крбоaog, коi (pl) oftov коi albuетодотоv. Of course, the child would be full of joie de vivre, and not necessarily friend of the citizens. Therefore, Miklosich stranslation is inadequate. лкоконџанне (V. 1379): Mi avaritia, DGr (pi) oypmuovio (LSJ love of money): in K for лкокоћуšнне (V. 1379), as in L and the other relevant MSS.

лкокоџждрљсткнтн (A.q., 182). Mi philosophum esse, DGr (pl) oоофaiv; attested also in Gregory of Nazianzus (MS of the 14" cent, cf. SDJa). лкокопћскнљ (IV,130): Micantus amans, DGr (pi) opббс (LSJ song-loving). лкокосукоркнљ (II,74; V.498): Mi libentervituperans, DGr (pi) okoličopog (LSJ fond of reviling, abusive); also (pl) oоколтing (fond of scoffing or jesting),

THE DIOPTRA AS A SOURCE OF MIKLOSICH’S LEXICON.H

in which case Miklosich’s translation may be considered not fully ap propriate. The word is attested for Cosmas Indicopleustes (1431—15th cent,

MS of the 16th cent; cf. SlRJa X1—XV11 vv.). AlOHOX'hITphCTKOKATH (111.0.52): Mi sollertem esse cf. gr. cptkoæxvsjva DGr id. (LSJ use or employ art; arrange artistically), cf Bmę'mfltn (Fl/ll; ('1') (moro timore c"e Amsoxh'lrpurisoymufl / tiq Gaiaç ôovótųsoaç Šš otúroñ insit/ov roñro (piloraxvoúonç. Another instance occurs in the Life ofKornilij Komel ’skij (1589, MS ofthe 17th cent; cf. SlRJa Xl—XVH vv.). mum (V,352): Mi škoç [“marsh-meadow” J.F.] palus; DGr vdllm (LSJ wood land vale). Cf V,351s.: Flluil'r me mm pilz/lmllil rio/m Fl ÄAo/\H- lxzmun Fl rópm Fl mm m llrlxme rpiwl Fl mmm / fixer 5’ f] yi Stdcpopa nmôia [lege naôia] Kali Kotlótôotç- | Boovobç Kali öpn vómotç rs åv oiç nólstç Kod Xãapou. Mik losich’s translation does not correspond to the Greek text. The word mum is attested comparatively frequently in LLPS (also in the meaning “swamp”), SREZ., SlRJa X1—XV11 vv., and SDJa. The Slavonic translator rendered the Greek word inaccurately. MACTHK [actually uac'mm J.F.] (111.0.51): Mi pinguendo, nifallimur, DGr mómg (LSJfattiness), cf. lálco nprlücr'rm m np‘F/lem/mllorl uziás'k luilchl/x (instr.)/ (bots Kuwulx0sivm npöç rhv napomsluévnv imam If] mómn. u/\Meflmmuo (111.0.30): Mi pueritia, DGr vnmbrng (LSJ childhood). unoroMLanmcL [for tumor-1 (11,403): Mi multa debens, DGr noMxpamv (sic! not attested by LS1, LAMPE, SOPH.; one instance for noMxpsmg in TLG; the meaning, however, is clear: having great debts). uolfcrlr‘l' (V,2041): Mi uovosiov opus musivum, DGr rãav uouorbv (SOPH. uouoaiov uouoiov = musivum; mosaic-work), cf. Fl uolfc'l'li)“ cuomêflne Fl HCH¢1AAM1> nam / H: Kali rãav uouolbv rhv obvesow Kali 163v \|l11([)160)\/ (150W (of a richly ornamented church). According to SDJa, the term is attested in the Life ofTheodorus the Studite (MS of the 12th cent.) and Gregory of Nazianzus (MS of the 14th cent.); SlRJa X1—XV11 VV. quotes a few more instances. iimu (A.q,102): Mi uoXXcSQ vectis, DGr id. (LSJ any bar or stake), cf. mor/\111 (lu/\um dioptr-Vost.) me Fl lcmóm Fl npóma (Ftp/RAM vimm/ie / noxkobg Kali Klsi0p0l Kali Äomà åpyotlsíot (bootúroaç (of items produced by a black smith). M'lflh'l‘AHhH'h [for Mlfl'b-1 (111,212; 111,213; 111,230, V,74): Mi imaginationis, DGr (powwonKóv (LSJ the imaginative faculty — one of the three vadluslg roñ voóç; appears always in combination With the other two); cf. 111,212: llillumrloe immiti 'H 'oe ń pazubíc/\woe me / uvnuovmov (polvworucov 6l0lvonru ital. testa “Kopf“)” (H11) | česati *česa tej kämmen” (HD) I česni, “česnu “Knoblauch' (HF) I četvero “četwera Adj. -vier” (HF) || četverљ *četweru

7()

Georg Нolzer

Adj. -vierfach” (HF) I četvЊrtљјњ *četwirtuju “der vierte” (HD) I četyri *četi rг. fem., neutr. “vier” (HD) || čedo “čin da “Kind” (HF) || čestљ“činstu

“häufig” (HF) I činiti *čejni tej "machen” (HF) I čin, *čejnu “Tat, Reihe" (HF) I čistiti *čТ stГ tej “reinigen” (HF) I čistљ *čT stu “rein” (HF) I čitati *čејta tej “rechnen“ (HF) I čuditi se *čjaw dТ tej sen sich wundern” (HF) I

čudo “čjaw da “Wunder” (H05, H11) "I čuti, čujete “čjaw tej, *čjaw jete hören, riechen, fühlen” (H09, Н11, HF) I čБlnЋ, “čil nu “Kahn” (HD). I čБrnikљ *čirnejku “Schwarzbach” (H10а) || čБrn, “čirnu “schwarz' (H10a, H11) "I

čњrpati “čirpa tej schöpfen” (HF) || čБrven, “čirwenu “rot’ (HF) || čorviti, čњrvite “čirwТ tej, 2. Pl. *čirwejte “rot farben" (HF) I čБrvљ *čirwi “Wurm' (HD) I čest, česti *čisti, G. Sg. *čistij, fem. “Ehre” (HF) I čsto “či ta “was (das)" (H11)

da “da “dass" (HF) I dajati “da ja tej geben" (H09) I dalekљ “da leku “weit” (HF) I darљ *da ru “Gabe” (HF) || datel њ *da telju “Geber” (HF) I dati,

dam, datљ *da tej, 1. Sg. *dami, Supinum *da tu geben" (H09, HF) I davati *da wa tej geben" (HF) I daviti “dawг tej “würgen” (HF) I davљn, “davinu “vergangen” (HF) I debelњ *debelu "dick" (HD) I delto “delta “Meißel” (H11) T dern, *dernu “Kornelkirsche' (HF) || derti *dertej “reißen (HF) I dervo *derwa “Baum, Holz (HF) || desetљјњ*desintuju derzehnte” (HF) || desetљ

*desinti zehn” (HF) || desiti “desт tej begegnen” (HF) || desno, desnojњoder desљn, desљnЂјњ*desnu, “desnuju oder *desinu, “desinији “recht", "der rechte“ (HF) || devet, “idewinti "neun (HD) || dědљ *de du “Großvater* (HD) || dělati *de la tej tun' (HF) I děliti, dělite “dajli tej, 2. Pl. *dajlejte “teilen” (H10a, HF) I dělo “de la “Tat’ (HF) I dělњ *dajlu Teil” (H10a, HD) I děte “ide ten

oder *daj ten “Kind” (HF) I děti *de tej ponere” (HF) I děver'њ, děver'њ *daj werju, G. Pl. *daj werju “Bruder des Ehemannes" (HD, H09) "I děvica

*de wг Кđ junge Frau’ (HF) I diviti se *di wг tej sen “sich wundern” (HF) I divo *dТ wa “Wunder” (HF) I divЊnЋ, “dТ winu “wunderbar” (HF) "I dobranovit њ *dabra nawг ји “Sohn des Dabranu” (H10а) || dobran,

*dabra nu Anthroponym (H10а) || dobrљ, dobrљјњ, dobra *dabru, *dabruju, *dabra 'ein guter, der gute, eine gute” (H05, H10a, H11) | dojidlica *dajТ dili ka Amme” (HF) I dojiti “daji tej säugen" (HF) I dolga *dal ga “Brett, Fußboden, Diele” (H89, H10c) || doln, “dal ni “Handfläche” (H89, H10c, H11) "I dolњ *dalu “Tal" (HF) I dolasљ L Pl. *dalja su “Talbewohner” (H08);

enthált das Bewohnernamensuffix “hja n (zu dieser morphophonologischen Notation s. H10a); zu diesem Suffix vgl. auch ZALIZNJAK 1985: 111 f. (mit anderer Akzentuierung) || doma *dama zu Hause” “I dom, *damu “Haus” (HD) I dorga *dar ga große Rinne im Gelände” (HD) I dorganovit њ

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

71

*darga nт lju “Sohn des Darga nu" (H10а) || dorganovљ *darga nawu "dem Darganu gehöriger” (H10а) || dorgan, *darga nи Anthroponym (H10а) || dorgљ, dorgљјњ, dorga, dorgaja “dargu, *darguju, darga , *darga ja “lieb (H05, H10a, HD) || dob(r), *damb(r)и “Eiche” (H10a, HF) || doga *danga “Regenbogen' (HD) "I doga *dan ga “Daube” (HD) "I doti, dљmete “dun tej, 2. Pl. *dumete “blasen” (H08, HD) I drěmati *drema tej “schlummern” (HF) I drevвnт, *drewinu “altertümlich’ (H89, H10c) I drobiti *drabi tej zerkleinern” (HF) I drobњn, “drabinu "klein' (HF) I drozdљ *drazdu "Drossel” (HF) I drogљ *drangu “Stange” (HF) I drugљ *drawgu "Gefährte” (H05, H10a, HD) || družina *drawdži na “Gefährtenschaft" (H10a, HF) I drљvo *druwa “Baum, Holz (HF) I drљxљtet, *druxutjeti 3. Sg. “zittert" (H11) "I duplo “dawpla

“Loch (HF) I duša *dawsja. “Seele" (H05, HF) I dušiti “dawšг tej “würgen” (H11) "I duti “daw tej “wehen” (HD) I duxati *dawха 1ej “blasen” (HF) || duxљ,

duše “dawхи, VSg. *dawše Atem, Geist" (H08, HF) I dvidzati *dwej ga tej bewegen” (H11) "I dvorљ *dwaru “Hof" (H05, H11) "I dym, dyme, dymom,

*da mu, V. Sg. “dim me, D. Pl. *da mamu “Rauch' (H09, H10a, H11) "I dyxati *dim va tej atmen’ (H11) "I dљlgљ“dulgu “Schuld” (HF) I dљti, dљterљ *dukt T. A Sg. *dukteri “Tochter” (H09, H11) | dљva “duwa NAV du. “zwei’ (HF) || dљxnoti “duхnan tej atmen’ (H11) "I dљxљ *duxu Atem” (HF) I dљxљtet, *duxutjeti 3. Sg. “keucht’ (H11) "I dљždЋ, “duzdju “Regen” (H11) "I dљlgota

*dil gata “Länge” (HF) I dљlgљ *dil gu lang” (H05, H11) "I dњl(ps)ti “dil(ps) tej “meißeln” (HF) I dљlžњnikљ *dildžinejku “Schuldner” (H05, H11) "I dљno *dina “Grundeines Gewässers’ (HD) I dљn, *dini “Tag” (H05, H11) I dњržati *dirdže tej halten (HD) elen, “eleni ASg. “Hirsch” (H05, H09, Н11, H10а, vgl. PRONK 2009: 108) I esenЊ. *eseni fem. “Esche” (H10a, HF) Ч| esenЊnica *eseninТ ka “Eschenbach” (H10а) | esetra *esetra “Stör" (HF) | esm, “esmi “ich bin (H05, H11) I ezero,

ezera *ezera, NAV Pl. *ezera “See” (HF) Чеžica *ezjТ ka “Igelweibchen” (HF) ědro “e dra “Busen, Brust’ (H89, H10c) | esti *e stej "essen” (H11, HF) I čzњ *đ zu (Fisch-)Wehr” (HF)

еčati *inče tej “gemere, resonare” (HF) | edro “endra "Kern, Hode” (H89,

Н10c, HF) I edrљ *endru “fest" (HF) I edza *inga “Krankheit, Arger, Entsetzen” (HF) | ekati *inka tej stöhnen" (HF) | eti“intej "nehmen, capere (HF) Чеzykљ, еzykљ *inzim ku, G. Pl. *inzim ku “Zunge” (H05, Н09, H11) gaditi se *ga dТ tej sen sich ekeln” (HF) I gadљ *ga du “Kriechtier” (HF) || garљ *gari fem. Asche' (H11) I gasiti *ga sГ tej löschen” (HF) I gasnoti *ga snan tej “erlöschen” (HF) I gatљ *ga tu “Wehr u. dgl.” (HF) I gaziti

72

Georg Нolzer

*ga zТ tej treten, waten” (HF) || glabati *gla ba tej zusammenrechen, zusammenscheren, nаgen“ (HF) Ч| gladљkљ *gla duku glatt“ (HD)"| gledati *glen da tej "schauen (HF) || glina *glej na “Lehm” (H10а) || glista *glejsta “Wurm (HF) || glogyria, glogуfiљ *glagт nja , G. Pl. *glagт nju Prucht des Weißdorns" (H09) "I glogљ *glagu “Weißdorn” (HD) I gluma “glawma jocus” (HF) I glumiti *glawmi tej scherzen u. dgl.” (HF) || glupљ *glawри "dumm' (HF) I gluxљ *glawхи “taub’ (HD) || glњtati *gluta tej "schlucken (HF) || gnévљ *gnај wи “Zorn” (HF) || gnévљnљ“gnај winu zornig' (HF) "I gnězdo “gnajzda “Nest” (HD) || gnojњ *gnaju “Eiter” (HF) I gnusiti

*gnawsт tej beschmutzen (HF) || gnusљ *gnawsu “Schmutz’ (HF) I giida *gri da “Niss" (HF) || gilњ *griej lu “faulig' (HF) || giti *grij tej “faulen" (HF)“I goditi *gadi tej passen, geeignetsein” (HF) | godљ*gadu passende Zeit" (HF) | godњn, “gadinu passend, geeignet’ (HF) | gojiti *gaji tej am Leben erhalten: aufziehen, ernähren, heilen” (H10a, H11) | goj, *gaju “Ruhe,

Friede” (H89, H10c, HF) I goldati *galda tej hungern” (H10b) I goldљ *galdu “Hunger” (H10b, HD) I goldљnaja *galdina ja "die hungrige” (H05) "I golëno und golën, *galena und *galeni fem. “Unterschenkel, Schienbein"

(H89, H10c, HF) | golota *galata “Nacktheit" (HF) I golobњ *galumbi mask. “Taube“ (Н89, H10c, HF) | golsљ “galsu “Stimme” (HF) | golva, golvo,

na golvo, golvљ *gal wa , A Sg. *gal wan, “na gal wan, G. Pl. *gal wи “Kopf" (H05, Н08, H09: 162 zum G PI., H11) I golvљniсњ“gal wini klu G PI. “Kapital” (H09) || golњ *galu “nackt’ (HF) I goniti *ganГ tej jagen” (HF) || gora *gara “Berg” (HD) I gorditi *gardТ tej (Umzáunung) bauen (H10a) "I gordљ *gardu umzáuntes Geländestück" (H05, H10a, H11) "I gordљskљјњ,

gordљska *gardiskuju, *gardiska. “Umzáunungs-" (H05) | gord a “gardja "Zaun' (H10a, HF) Чgorěti *gare tej “brennen (H11) Igorxљ *garxu “Erbse (HD) | gorљka *garika Adj. “eine bittere” (HF) | gospoda *gaspada Koll. “Herren” (HF) I gospodin, *gaspadi nu oder *gaspadej nu “Herr” (HF) || gospodљ, gospodi *gaspadi, VSg. *gaspadij “Herr” (H05, HF)"| gostљ,gostљim, gostЊхљ *gasti, D. Pl. *gastimu, L Pl. *gastiru “Gast’ (H08, H09, HD) ||

govéti *gawe tej “fromm sein u. dgl” (HF) | govedo “gawen da “Rind” (HD) "I govoriti *gawari tej "reden’ (HF) I govorљ“gawaru “Rede” (H11) I govљno *gawina “Kot, Exkrement’ (HF) | goba *gam ba Schwamm, fungus" (HF) "I gosti *ganstej (die Gusle) spielen” (HF) I gostљ *ganstu "dicht’ (HF) "I gosљka *gan suka Gans’ (H10b, HF) | gosњ*gansi f. Gans’ (H10b) Чgoza *ganza “Beule, GesáB(backe)” (HF) I gozica *ganzГ ka “GesáE” (HF) || gožњva “gandžjiva "Zweigengeflecht u. dgl.” (HF) I grabiti *gra bГ tej “ergreifen” (HF) || g(r)abrљ *g(r)đi bru “Weißbuche” (H10а) || g(r)abrљnikљ *g(r)đi brinejku “WeilВbuchen-" (H10а) || gradљ *gra du “Hagel” (HD) I

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

73

grajati “gra ja tej kráchzen” (H10b, HF) I grakati “gra ka tej kráchzen” (H10b, HF) I grebena *grebena G Sg. “des Kamms” (HF) I gre(ps)ti

*gre(ps)tej kratzen (HF) I grějati *gre ja tej heizen’ (H11, HF) I gréxљ *graj vu “Verfehlung” (HF) || greda *grinda “Balken” (HF) I gresti *grinstej gehen” (HF) Чgreznoti *grin znan tej “unter Wasser stehen, ins Wasser fallen' (HF) I grez, “grinzi fem. “erdiger Kot’ (H10а) || griva, grivo *gri wa , A Sg. *gri wan “Máhne” (H09, HF) I grivвna *grт wina “Halskette o. dgl” (HF) || grobњ *grabu “Grab” (HD) || grom, “gramu “Donner” (HF) || groza *graza “Bedrohung” (HF) || grozdљje “grazdija “Traube(n)" (H11) | groziti *grazГ tej “bedrohen” (HF) || grozњn, “grazinu bedrohlich’ (HF) || grobњ *grumbu

grob (HF) I grodљ“grandi fem. “Brust’ (HF) I groziti “gran zГ tej versenken" (HF) || gruda *graw da “Klumpen, Schole” (HF) || grysti *grт stej “beißen” (HF) || grљim, “grumu “Busch (HF) || grљměti *grime tej "donnern” (HF) || gubiti *gaw bГ tej “verderben (tri) (H11) "I gumБno *gawmina “Tenne” (H05, Н10a, H11) "I gumonвnikљ *gawmininejku Tennenbach” (H10а) || gvězda

*gwajzda “Stern” (H89, H10c, H11) | gvoždžen, “gwazdjenu eisern” (H11) || gybati *gim ba tej verderben (intr.), umkommen’ (HF) Чgy(b)noti *gim (b)nan tej “verderben (intr.), umkommen’ (HF, H11) || gљimЋzњ *gumuzu “Kriechtier“

(HD) || gљnati *guna tej jagen” (H11) || gљrbњ*gurbu oder *gur bu “Buckel? (HF) I gљrdlo “gur dla “Kehle” (H05, H11) || gљrdlњсе “gur dlika “Kehlchen” (H11) "I gљrdљ *gur du “stolz (HF) || gљrn, “gurnu oder *gurnu “Topf“ (H89, H10c) || gљrstљ“gursti fem. “Handvoll” (HF) || gљr(t)noti *gur(i)nan tej “zusammenrechen” (HF) ilњ “I lu “Schlamm, Ton” (H10а) | inЋ, “I nu “anderer” (HF) | iskra *Т skra

“Funke” (HF) I istљјњ “I stuju oder “ej stuju “derselbe” (HF) Чiva “ej wa “Salix capreа” (H11)

jama *ja ma “Grube” (HD) |jara *ja rā große Hitze, Illusion, Geist" (HF) “I jare “je ren “Kitz" (HF) I jarina *je rej na “Lammwolle” (HF) | jaruxљ *je raw хи оđer *ja raw хи јtunger Hase, Lamm” (HF) I jarљ *ja ru oder *je ru “Frühjahr(s-)" (HD) I jarљka *ja ruka Sommergetreide” (HF) |jarљсњ, jarвса “je riku, G. Sg. *je rika “Jährling” (HD) I jasni, “ja snu “klar” (HF) || jato “ja ta “Schwarm (HD) || јахati *ја хđ tej "reiten' (HF) Чjego, jixљG Sg. *jaga, GL Pl. *јајхи "dessen”, “deren” (H08) I jugљ *јаwigu “Süden” (HD) I junakљ *јаwnaku “Jüngling” (H05, H11) | jutro “jaw tra (neben o-stufigem *aw tra?) “Morgen” (H05, HD) I juxa, juše. *јаwха , DL Sg. *јаwхај “Suppe. (H08, H11) ЧjБgra “igra “Spiel, Tanz (H11) |jograti “igra tej spielen, tanzen” (HF) I jogљla *igula “Nadel” (HD) | jБmati “ima tej "nehmen” (H11) "I јњme “I men oder *Т men oder mit anderer Prosodie “Name” (H09, Н11; zur

74

Georg Нolzer

Unsicherheit bezüglich der Akzentuierungs, jetzt PRONK2009: 102, 103, 106

f., 110, 112) ЧjbskrљiБјњ*iskrinjuju “nahe” (HF) |jostљba *istuba “Kammer” (HF) |jozgoj, “izgaju “Leibeigener, der sich freigekaufthat’ (H89, H10c)

kadidilo “ka dТ dla “absichtlich hervorgebrachter Rauch” (HF) I kaditi *ka di tej ráuchern” (HD) I kajati *ka ja tej “rächen; reflexiv: bereuen” (HD) I kalina *kali na “Ligustrum vulgare L.” (HD) I kaliti *kali tej oder *ka li tej “durch Abkühlen in Wasser härten' (HF) I kalњ“kalu “Kot’ (H10a,

HF) I kamen, kamene ASg. *ka meni, G. Sg. *ka mene “Stein (H05, H10a, Н11; vgl. PRONK 2009: 108, 109) "I kamen,je “ka menija Koll. “Gestein" (H10а) || kamenЊnikљ *ka meninejku “Steinbach” (H10а) || kaša *ka sja “Brei” (HD) I kašlњ “ka slju “Husten" (HF) I kavљka *ka wuka i “Corvus

monedula L.” (HD) I kazati *kaza tej zeigen, sagen” (HF) | klasti *kla stej “ponere” (HF) I klětљ *kle ti “bestimmte Art von Nebengebäude (HD) || klečati *klenče tej knien” (HF) I klicati *kli kā tej "schreien” (HF) I kliknoti *kli knаn tej “aufschreien” (HF) I klikљ *kli ku “Schrei“ (HF) I klokotati

*klakata tej “lärmen (vonentsрringendem Wasser) (HF) | klokotљ*klakatu “Lärmentsрringenden Wassers’ (HF) | kluč, “klјаwČји “Schlüssel” (HD) ||

kluka *kljaw ka “Haken (HD) | kobyla, kobylњ *kabin la , G Pl. *kabin Tu (oder “kabin la , *kabг Ти) “Stute” (H09, HD) I kobњ*kabi fem. (vorhergesagtes) Schicksal' (HF) || kobњсњ*kabiku "Accipiter nisus L., Sperber” (HF) || kokošљ *kakaši “Henne” (H05, H09, H11) I kokotљ *kakatu “Hahn” (HF. H09) || kolač, “kalačju “Kuchen” (HF) I kolda *kal da “Klotz" (HD) I kolěno

*kale na “Knie” (HF) || kolnoc, *kalniku “Engpass, Schlucht’ (HD) || kolo, kolesa *kala, NAV Pl. *kalesa “Rad' (HF) I kolsљ *kal su Ahre” (H10a, HF)

“I kolsљје *kal sija Koll. Ahren (H10a) I kolti, kolo “kal tej, 1. Sg. *kaljan *(ab)stechen” (H09, H10a, HF) I koltiti *kaltГ tej “schütteln” (HF) I kolto *kalta etwas Baumelindes" (HF) || kolњ*kalu “Pfahl (H10а) || kolњje “kalija Koll. “Pfahlwerk" (H10а) || konвс, *kaniku “Ende” (H11)"I korievљ “kanjawи "dem Pferd gehörig” (H08) || koris, korii “kanju, N. Pl. *kanjuj “Pferd” (H11)

“I kopati *kapa tej graben” (HF) || koprљ *kapru “Dill” (HF) || kopyto, kopуtљ kapт ta, G. Pl. *kapт 1и (oder kapт ta, “kapт 1и) “Huf" (H09, H10a) “I kora *kara Ausgehöhltes: Rinde, Schale, Hülse” (H10а) || koriti “kari tej “tadeln” (HF) Ч| korsta *karsta crusta, scabies” (HF)Ч| kortљ “kartu “einmal” (HF) || kortљkљ “kartuku “kurz' (HD) I korva “kar wa “Kuh’ (H09, HD) I

koryto “kara ta oder “kara ta ausgehöhlter Baumstamm: Trog, Einbaum (H10a, H11) "I korytБсњ *karim tika oder “karim tika “kleiner Trog” (H10а) || korytБna *karim tina oder “karim tina “eine zum Trog gehörige” (H10а) || kosa “kasa “Haar* (HD) || kost, “kasti fem. “Knochen” (H09, HF) || kosљ

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

75

“kasu Amsel” (HF) I košara *kasja ra “Korb' (HF) I košљ “kasju “Korb"

(HF) || kotač, “katačju “Rad' (HD) || kotiti se “kati tej sen gebären (von Katzen)" (HF) || kotЊсњ *katiku “Umzáunung für Haustiere” (HF) I kovati,

kujete “kawa tej, 2. Pl. *kawjete schmieden’ (H08, HF) I koza *kaza “Ziege” (H10a, HF) I kozvonskљ *kazwanuku “Wirbel" (H10b) I kozњn, *kazumu "Knochel" (H10b) I kozњj, *kaziju “der Ziege gehöriger” (H10а) ||

kozњjbјњ, kozњjaja *kazjuju, fem. *kazija ja "der/die der Ziege gehörige” (H11) “I kozњnikљ *kazinejku “Geißbach” (H10а) || koža *kazja “der Ziege gehörige (sc. Haut)" (H05, H10a, H11) I kopina *kampТ na “Rubus fructicosus" (H05. H11) I kosati *kan sa tej “beißen (HF) I kosљ *kan su “Bissen” (HF) I kotљ

*kantu “Winkel' (HF) I kota *kan ja “Haus” (HD) I kraj, “kra ju “Rand, Ende” (H11) I krasa *krasa Schönheit’ (HF) I krasiti *krasт tej “schmücken (HF) || krasti *kra stej stehlen” (HF) I krasњn, *kraisinu “schön” (H05, H11)

“I kremen, “kremeni A Sg. “Feuerstein” (HF) || kričati *krтČa tej "schreien" (HF) | kridlo “krejdla “Fligel” (HD) | krikљ *krПku “das Schreien (HF) "I

kriviti *krejwг tej krümmen’ (HF) | krivљ *krejwи “krumm” (HF) I krojiti *kraji tej “schneiden” (HF) I kropiti *krapi tej “besprühen” (HF) I krotiti *krati tej záhmen’ (H89, H10c, HF) I krotost, *kratasti “Zahmhеit’ (H89. Н10c, HF) I krotљkљ *kratuku oder *kratuku zahm” (H89, H10c, HF) "I krovљ“krawu "Dach” (H11) I kroglњ*kranglu "rund” (HF) || krogљ *krangu

“Kreis” (HD) I kruxљ *kraw хи (Вrot-)Stück u. dgl” (HD) I kry, krљvљ *krт , A Sg. *kruwi “Blut" (H05, H10a, H11) "I kryti *krim tej bedecken (H11) | krљtљ *krutu “Maulwurf” (HD) I krљvavљ “kruwa wu “blutig" (H10a, H11) I kuna *kawna “Marder” (HF) I kupla *kawрja “Kauf, Handel” (H05) || kvasљ, kvasom, *kwa su, D. Pl. *kwa samu “Sauerteig (H09, H10a, H11) || květљ“kwajtu “Blüte, Blume' (H11) | květљје *kwajtija Koll. “Blüten, Blumen (H11) "I kvЊlњ, kvЊlo “kwitlu Part. Perf. akt. mask., *kwitla Part. Perf. akt.

neutr. gebliht’ (H11) | kydati *kп da tej “werfen (HD) I kypěti *kпре неј sieden’ (HF) I kyselњ *kп selu “sauer“ (H10a, H11) | kyta *kп ta “Quaste, Franse, Strauß“ (HD) || kљnedz, “kuningu “Fürst” (H08, H10а, Н11; ange sichts der unten stehenden Derivate wohl doch Akzentparadigma C, gegen

PRONK-ТЕтногF 2012: 242) || kљnegyri “kuninga njТ “Fürstin’ (H08; zum Suffix s. noch ZALIZNJAK 1985: 147) | kљnežit љ“kunindži ju “Fürstensohn.

(H10а) || kљrma *kurma "Futter” (HD) || kљrpla *kurpја “Schneeschuh? (HD)"| kљsљn, “kusunu "langsam, spät, säumig' (HF) laz, *la zu Waldschneise” (H10а) || lazЊnikљ *la zinejku “Waldschneisenbach” (H10а) || ledљ, leda *ledu, G. Sg. *leda “Eis” (H05, Н09, H11) I ležati

*ledže tej “liegen” (H08) || lěn, “le nu “faul" (HD) || lěpiti *lajрт 1ej "kleben"

76

Georg Нolzer

(HD) || lěpљ *lajри “schön” (HD) || lěsљ *le su “Holz als Werkstoff” (H09, HD) || lěto “le ta “Sommer” (H11) "I lěvљ *lajwu link" (HD) || lěха “lajvá .

“Beet" (HD) || lice “lejka “Gesicht’ (H11) "I lipa, lipo “lej pa , A Sg. *lej pan “Linde” (H09) "I listЊje “lej()stija “Laub’ (H11) || liti *li tej “gießen (H11) || loboda, elbeda, olbada *labada , *el beda , *al bada (Akzentuierungunklar) “Chenopodium, Atriplex, GänsefulВ“ (Н89, H10c) || loj, “laju “Talg” (H11) ||

lokati *laka tej mit der Zunge trinken (von Tieren)" (HD) || lomiti *lamГ tej “brechen” (H10а) || lopata *lapa ta oder *lapa ta “Schaufel” (HD) I ločica *lančТ ka “kleine sumpfige Wiese in der Flusskrümmung” (H10а) || loka, locě “lanka , L. Sg. *lankaj “sumpfge Wiese in der Flusskrümmung” (H10a) "I lokavљ *lanka wи “gebogen, schlau’ (H11) || lokљ *lanku “Bogen” (HD) I lubњ *lawbu "Baumrinde” (HD) | luč, *lawčju “Fackel, Kienspan” (HD) I lučБnikљ *law činejku “Lauchbach” (H10а) || lukљ *law ku “Lauch” (H10а) ||

luža *law džja “Lacke, Morast’ (HD) || lyko “la ka “Bast’ (HD) || lњžica *ludži ka “Löffel” (H11) "I lњžujskљ *ludžjaw juku “Lügenmonat” (H11) "I lњžњ *ludžiju “Lüge” (HD) || lњvљ *liwu “Löwe" (HD)

1ubiti, 11ablen, “ljawbГ tej, Part. Perf pass. *ljawbjenu “lieben" (H08, H10a, H11) I 11ablenikљ *ljawbjenejku “Liebling” (H10а) || 11 by “ljawba “Liebe" (H10а) || 1 ubњ *ljawbu “lieb (H10а) || 11abњсњ *ljawbiku Anthroponym

(H10а) || 1 ubњč, 1 ubњča *ljawbičju, fem. *ljawbičja “dem Ljawbiku gehörig" (H10a) makљ *ma ku “Mohn’ (HD) | malina *mali na “Himbeere” (H05, H11) "I mati,

matere “ma tГ. G. Sg. *ma tere “Мutter” (H05, HD) I medљ *medu “Honig" (HD) I med a “medja “Grenze" (H10a, im Hinblick auf das Neuštokavische anders H11) "I melko “melka “Milch” (H05: 41, H11) "I melti, melo, meli

*mel tej, 1. Sg. *meljan, 2. 3. Sg. Imp. *meljuj mahlen” (H09, H11) "I merti, mњrešљ, morete, morla *mertej, 2. Sg. *mireši, 2. Pl. *mirete, Part. Perf. akt. fem. *mirila “sterben” (H11) "I měna *majna “Wandel, Wechsel” (HD) I

měsec, “me sinku “Monat” (H11) | měsečБnЂјњ *me simičinuju "monatlich" (H11) "I měхљ *majхи “Schlauch (aus Tierhaut zusammengenáhter Sack).

(HD) "I me *men ASg. enklitisch “mich" (H11) "I meti, monete “min tej, 2. Pl.

*minete (durch Tretenz. B. Ahren) ausdrücken” (H08) I milan, *mejla nu Anthroponym (H10а) | milati *mтla tej “mahlen (iterativ)” (H11) | milњ *mej lu “lieb (H10а) | mirљ *mej ru “Friede” (HD). I mlivo *mlтwa oder *mlejwa “Mehl” (H11) "I moča *mačja “feuchtes Gelände” (H05, H11) "I

močiti *mačТ tej “nássen” (H10а) | močБnica *mačinГ ka “kotiges Tal” (H10a) "| moj, mojego, moja, moje “maju, G. Sg. *majaga, fem. *maja , neutr. *maja “mein” (H05, H11) Ч| mokrљ *makru “nass" (HD) Ч| moldenЋ, “mal denu

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

77

Anthroponym (H10а) | moldost, “maldasti Jugend” (H05, Н09, H11) | moldљ,

moldљјњ “maldu, det. *malduju jung” (H05, H10a, H11) | mold'e “mal dja Komp. neutr. júnger” (H10а) | moltitљ, moltetљ 3. Sg. *maltejti, 3. Pl. *maltenti

"dreschen” (H05, H11) "I moltљ “mal tu “Hammer, Dreschflegel" (H11) "I mol њ*malju “Motte" (eig. Zermalmerin”) (H09, H11) "I morava “mara wa oder *mara wa “saftige Wiese” (H10а) | moriti “mari tej töten” (H11) | morkљ *marku “Finsternis” (HD) I morz, “marizu “Frost” (HD). I more “marja großes stehendes Gewässer” (H08, HD) | mostљ “mastu “Brücke” (HF) "I mot i, mogo, mogotљ, modzéte, moglњ*maktej, 1. Sg. *magan, 3. Sg. *ma ganti, 2. Pl. Imp. *magajte, Part. Perf. akt. *maglu “können (H08, H09, Н10a, H11) "I mot њ “makti “Macht’ (H11) "I moždžani “mažd (enuj N. Pl.

“Gehirn-" (H11) "I močБn, “mari činu 'gualvoll” (H11) "I modrostљ“mandrasti “Weisheit’ (H05) | moka “man ka “Qual” (H05, H11) | možњ “maridžju

“Mann (HD) | my “min “wir” (H11) "I myslњjo “mim slijan I Sg. “Gedanke. (H11) "I myšљ *mm ši “Maus" (H09) "I myšљјњјњ *mm šijuju “der der Maus gehörige” (H11) | myti *mim tej waschen” (H10а) | moхљ *muхu “Moos" (HD) I mogla *migla “Nebel" (HD) I mBrkљ *mir ku dunkelbraun' (HD) || mњrznoti se *mir znan tej sen “frieren” (HD)"| mosta und mostљ *mista und *misti “Rache” (H89, H10c)

nagљ *na gu "nackt’ (HD)"| najsti, najbdi *na itej, 2. 3. Sg. Imp. *na iduj. “finden” (H11) | nakљlo “nakula "nasse Stelle im Gelände” (H10а) || napajati

*napaja tej tränken (iter) (H11) "I napojiti “napajТ tej tränken" (H11) "I napoj, “napaju “Trank” (H11) | naricati “narПka tej “nennen o. dgl.” (H08) || narodљ *na radu “Volk” (H05) | nasmišati se *nasmejva tej sen sich

sattlachen o. dgl” (H08) || nazyvati “nazшwa tej “nennen (H11) | nebesњskљјњ *nebesiskuju der himmlische” (H05) | nebo, nebese, nebesa “neba, G. Sg.

“nebese, NAV Pl. *nebesa , sofern man mit dem Akzentparadigma Drechnet (s. H05: 40 f., H09: 158, 170), sonst nebese, “nebesa “Himmel' (H05, Н09.

Н10a, H11) Inémica *nemГ ka stumme Frau’ (H11) | noga, nodzé, nodzé, na nogo “naga , DSg. *nagaj, LSg. *nagaj, *na nagan “Fuß (H08, H11) I nogљt, nogљte A Sg. *naguti, G. Sg. *nagute “Finger-, Zehennagel” (H05, H11) || nositљ, nosetљ 3 Sg. *nasejti, 3. Pl. *nasenti tragen” (H05, H11) | not љ,

not љјо “nakti, I Sg. *naktijan. “Nacht’ (H11) I novљ *nawu "neu" (HD) || nožљ “nazju “Messer” (HD) | nuditi *naw dТ tej zwingen” (H10b) I nukati *naw ka tej (etwa: wiederholt) zwingen (H10b) obyčaj, “abт čjaju “Brauch” (H11) | ogri, “agrii “Feuer” (H05, H11) | ogorditi *agardТ tej umzáunen” (H10а) | ogordљ *agar du “Umzáuntes" (H10а) || oko “aka Auge” (H11) II okљno *akuna “Fenster” (HD) || бlbodљ *al bandi

78

Georg Нolzer

“Schwan’ (HF) | oldљја *aldija “Einbaum (HD) I olkљtљ, оlkљti *alkuti, NAV du. *alkutГ “Ellbogen” (H05, H09, H10a, H11) || бlne *al nen. “Hirschkalb" (H05, H11) I бlnita *al nГ ta oder *al nej ta “Wange; ursprünglich: Jochbein?” (H05, H09, H10а) || бln, “al ni “Hirschkuh, Hindin’ (H05, H10а) | olovo

*alawa “Blei’ (HD) | oluja *alawја “Unwetter, Sturm (H11) "I olњ, olњm, *alu, D. Pl. *alumu “Bier” (H09) | olњša *ališја “Erle” (H10а) | olњšљnica *ališini kā und “ališjinТ ka “Erlenbach” (H10а) | olњха “alixa "Erle” (H10a)

Ч orati, oro, or ete “ara tej, 1. Sg. *arjan, 2. Pl. *arjete “pflügen” (H05, Н08, H09, H11) I бrdlo žar dla “Pflug” (H05, H08, H09, H11) II orkyta *arkп ta oder *arkп ta “Bruchweide” (H05, H11) I бrme *ar men “Schulter” (HD; nach PRONK 2009: 112 allerdings kein ursprünglicher men-Stamm) I бrmeno

*ar men na bzw, *ar men na sehr” (H05) || бrtaj, “ar taju und “ar ta ju und *ar tat )ju und “arta ( )ju “Pflüger” (H05, Н09, H11) I orњlit њ“arili lju G PI. junger Adler” (H09) "I orљlњ *arilu Adler” (HD) I osnovљno, osnovљnoje *asnawina, det. *asnawinaja “Grund-" (H05, H11) "I osњ *asi Achse” (H11) Ч osњlњ *asilu “Esel” (HD). I otБčan, “atičja nи “Vaterbruder” (H10а) || otЊсњ, otЊca, otљče “atiku, G Sg. *atika, V. Sg. *atiče “Vater* (H09, H10a, H11) || otљčљstvo *atičistwa “Vaterschaft" (H10а) | ovљсa, ovљсama *аwika und *аwika , DI Du. *awika ma und *аwika ma “Schaf" (H10a, H11) Ч| ovљčina *аwičТ na und *awičТ na (Tal mit) viele(n) Schafe(n)", also etwa “Schafweide” (H10а) | ovљč,j, *awičiju und *awičiju 'dem Schafgehöriger” (H10а) | ovљn, ovвna *awinu, G. Sg. *awina “Hammel' (HD, HF) | ovљsa *awisa G. Sg. “Hafer” (HD)

ogl њ *an glju “Kohle” (H11) pače “pa čja “umgekehrt, doch’, Komparativ zu ursl. *paku (H10а) || pačiti *pačТ tej rücklings (d. h. im Krebsgang) gehen” (H10а) || pačiti *pa čjТ tej “entstellen, verzerren” (H10а) || pačiti *pačТ tej stören, drohen, schaden” (H10а) || pakostљ *pakasti “Widerwärtigkeit" (H10а) || pakљ, paka “paku,

fem. *paka umgekehrte(r)” (H10а) || pakљ *paku Adverb “anders herum, wiederum” (H10а) || pametљn, “pa mintinu “vernünftig (H05, H11) I pasmo *pa sma “Strähne, Fitze (Weberterminus)" (HD) I pasti, padlњ *pa stej, Part. Perf. akt. *pa dlu “fallen” (HD) I pasti *pa stej “weiden” (HF) || pazuxa *pa zavrđ Achselhöhle” (HD) I pekot, “pekanti “sie backen 3. Pl. (H08) Ч peln, *pelnu “Beute” (HF) | pelva *pel wa Spreu" (HF) I pepelњ “pepelu "Asche (HD)"| perdělњ*perdaj lu Wasserscheide” (H10а) | perlom, *perlamu “Bruch” (H10а) | pero “pera “Feder” (H05, Н08, H10b, H11) | perunika *perawnТ ka oder *perawnej kā oder “perawnГ ka oder *perawnej ka “Iris germanica” (H05, H11) I Perun, Perune “Perawnu oder “Perawnu,

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

79

Vok. *Perawne "Blitz, Perun“ (H05, H10a, H11) || Perun, peret, “Perawnu pereti “Perunschlägt" = "der Blitzschlägt ein” (H10а) | pet љ “pekti “Ofen

(HD) | pesni, “paj sni “Gesang” (H89, H10c) | pesљkљ *pe suku “Sand” (HD) "I pëti, pojetљ, pojete “paj tej, 3. Sg. *pajeti, 2. Pl. *pajete singen“ (Н89, H08, Н10c) | pevun, “рај wawnu “Sánger” (H10а) | pestљ *pinsti “Faust" (HD) || peta *pen ta “Ferse” (HD) | petaja “penkta ja "die fünfte” (HD) I pila *pejla “Ságe” (HD)"| pisљimo “pejsima “Gravur” (HD) || pišetљ“pejsjeti 3. Sg. graviert'

(H05, H11) I pitati “pej ta tej oder pej ta tej “náhren" (H10а) || piti *pг геј “trinken" (H11) I pitљna *pej tina fem. “fruchtbare” (H10а) || pita *pej ja “Speise” (H10а) || plata *platja “Bezahlung” (H05, H11) "I plesti, pletetљ, pletlњ *plestej, 3. Sg. *pleteti, Part. Perf. akt. *pletlu “flechten” (H08, H11) "I plotљ *plaktu (geflochtener) Zaun' (H11) || početi *pačentej beginnen

(H11) || pojasљ *paja su “Gürtel' (H05, H11) || pojiti “paji tej “tränken" (H11) Ч| polnina, polnino, na polnino “palnejna , V Sg. *palnejna, *na palnejnán “waldiges Gebirge” (H05) || polom, “palamu (Stein)bruch” (H10а) || polvљ

“palwи “blond” (HD) I polana “palja na “Flachfeld” (H10а) || pole “palja “Feld” (H09, H10a, H11) I pol њсе “paljika “kleines Feld” (H10а) || poricati

*parПka tej leugnen” (H11) || porkљ *parku “Verschanzung” (H89, H10c) || porm, “par mu “Schiff" (HD) I porsete “parsen te GSg. “Ferkel" (H05, H11) "I port a “par kija “Verschanzung” (H89, H10c) || porxљ *parxu “Staub, Pulver” (HD) I posљdorvlati “pasudar wја 1ej begrüßen (H11) I potљ *paktu “Schweiß (H08, H11) || pozvonskљ *pazwanuku “Wirbel" (H10b) "I

poto “pan ta “Fessel, Strick" (H89, H10c) || potљ *panti mask. “Weg" (HD) || prokљ“praku aufgespart" (Н89, H10c)"| prosenica *prasen nГ ka “просиница (H10а) ||prosen, “prasen nu “Rispenhirse- (H10а) ||proso “prasa “Rispenhirse (H89, H10c, H10а) || pustљ *pawstu “leer, бde” (HD) | pytati “pata tej “wachsam sein, fragen“ (Н89, H10c) || рљlkљ“pulku Volk (militärisch orga

nisiert)“ (H11) Чрљtati “puta tej oder “puta tej “wachsam sein, fragen (H89, Н10c) || рљtica *puti ka oder *putГ ka “Vogel” (HD) || рвln, “pil nu “vol” (H09) || рвrati, pero, peretљ *pira tej, 1 Sg. *peran, 3. Sg. *pereti “schlagen“ (H10а) || рљsљјљјљ*pisjuju "der dem Hund gehörige” (H11)

radљ *ra du gern” (HD) || raj, *ra ju “Paradies" (HD) || rakљ, raka, rakљ, rakom, *ra ku, G Sg. *ra ka, G. Pl. *ra klu, D. Pl. *ra kamu (H09) "I rana, ran, šira na , G Pl. *ra nи “Wunde” (H09, HD) I ran, “ranu “früh” (HD) I

rafien, “ra njenu Part. Perf pass. “verwundet’ (H11) "I rebro “rebra "Rippe. (HD) || reti, reko, rečešљ, rečetЊ, rečete, rekotЊ, rњсi, rěхљ *rektej, Präsens

*rekan, “rečeši, “rečeti, “rečete, “rekanti, 2. 3. Sg. Imp. *rikuj , 1. Sg. Aor. *rexu sagen” (H08, H09, H10а, Н11; zur Akzentuierung des Aorists s.

8()

Georg Нolzer

OLANDER 2006: 120) I rěč, “reči “Wort(e)" (H11) I rěka *rajka “Fluss" (HD)

“I redљ *rin du “Reihe, Ordnung” (H05) || resa “rensa oder *rinsa sumpfige Stelle und die Vegetation aufeiner solchen, Franse’ (H10а) || resava “rensa wa oder *rinsa wa oder “rensa wa oder *rinsai wa Art Sumpf" (H10а) ||

ročiti *rači tej “befristen" (H11) "I rodљ *radu “Geschlecht’ (HD) I rogatљ *raga tu gehörnt’ (HD) I rogatљсњ *raga tiku “Gehörnter” (H10а) || rogovљ *ragawи “Horn- (H10а) || rogљ, roga *ragu, G. Sg. *raga, sofern man mit dem Akzentparadigma Drechnet (s. H05: 40), sonst *raga, “Horn” (H05:40, Н10a, H11) Ч| rokљ *raku “Verabredetes (daraus verabredete Frist, daraus Jahresfrist, daraus Jahr)” (H11) "I ropa *rapa Aussonderung” (H10а) || ropěti

*rape tej "aussondern” (H10а) || ropen, ropen,јњ *rapen nu, det. *rapen nији "aus einer Aussonderung bestehend' (H10а) || ropica *rapГ ka “Boden, aus dem etwas quillt" (H10а) || rosa *rasa “Tau’ (HD) || rota *rata “Schwur (HD) I rotiti se *rati tej sen schwóren” (HD) || robњ *rambu “Saum (HD) I

roka, roko, rocě “ranka , A Sg. *rankan, D. Sg. *rankaj (H08, H11) | ruda *rawda “Erz' (H10а) || rudar”, “rawdarju “Erzgewinner” (H10а) || rudљnikљ *rawdinejku "Erz-", "Erzberg” (H10а) | rupa *raw pa “Grube, Loch (HD) I ryba *rn ba “Fisch” (H05, H11) "I rysљ *ri su "Luchs' (HD) || rљtљ *rutu “Schnabel" (H11) | rљžњ *rudži fem. -Roggen” (HD)

rujБn, “rjaw jinu “Röhrmonat” (H11) saditi *sadТ tej, 3. Sg. *sadejti oder mit anderer Akzentuierung (s. H10a) “sich setzen" | sadљ *sa du “Pflanzung” (HD) I sam, *samu “selbst” (HD) || sedљlo “sedula “Sattel" (HD) I selo “sela “Dorf” (HF) I serda “serda “Mitte“ (H11) "I sestra, sestrљ *sestra , G Pl. *sestru, “Schwester” (H05, H10a, HD) Ч| sestranЂ. *sestra nи “Schwestersohn” (H10а) || sěčivo *se čТwa

“Schneidinstrument, Klinge u. dgl.” (HD) I sěděti, sědělњ *se de tej, Part. Perf. akt. *sé de lu “sitzen” (H05, H08, H11) Isèjati *sé ja tej säen” (H11) "I sěkyra *se kп rл. “Beil” (H05, H11) Isèn, *saj ni fem. “Schatten (HD) Isèverљ *se weru “Norden” (H11) "I sebrљ *sem bru “Bauer“ (Н89, H10c) I sedra *sen dra “Kalksinter” (HD) I sila *sej la “Kraft" (HD) || sita *sejta “Binse" (HD) || sito, sitљ *sej ta, G. Pl. *sej tu “Sieb (H09, HD) | skačet, “iskačjeti 3.

Sg. “springt’ (H05, H11) "I skokљ *skaku "Sprung” (HD) I slabњ *sla bu schwach” (HD) Islava “sla wa “Ruhm” (H11) Islědљ *slajdu "Spur (HD) || slěpљ *slajри “blind” (HD) I slobodљ “slabadi “frei" (H89, H10c) || slon, *slanu “Elefant’ (HD) || slovo, slovese “slawa, G. Sg. *slawese, sofern man mit dem Akzentparadigma D rechnet (s. H05: 40 f, H09: 158, 170), sonst

*slawese (H05, H08, H11) I sloka *slan ka “ficedula, Schnepfe” (HD) I sluga “slawga “Diener” (HD) I sluхљ *slawхи “Gehör" (H11) "I slњza *sliza

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

8 ||

“Träne” (H11) "I smerka *smer ka “Fichte“ (HD) I směхљ *smajvu “Lachen” (HD)"| smordљ *smar du “Gestank” (HD) I smБrděti *smir de tej "stinken"

(HD) I smБrdљ “smir du "Bauer“ (Н89, H10c) | sněgљ *snajgu Schnee” (HD) “I snopљ “snapu “Garbe” (HD) I snopњje Koll. “snapija “Bündel” (H11) "I

snЋха “snuxa Schwiegertochter” (H05, H11) || sokљ *saku “Saft" (H05, H11) "I solma “sal ma “Stroh’ (HD) || solna *sal na “Reif" (HD) || solnЋ, “salnu gesalzen” (HD) I solst, “salsti fem. “Genuss" (HD) "I solњ *sali fem. Salz (HD) Isopotљ *sapatu "laut sprudelnde Quelle, laut rauschender Wasserfall"

(H10a) I sopotљnica *sapatinГ ka “Ortlichkeit mit ippiger Quelle oder Wasserfall” (H10а) || starљ, starљјњ *sta ru, det. *sta ruju “alt" (H05, HD) || starњсa, starвсњG Sg. *ista rika, G. Pl. *sta riku “Greis” (H05, Н09, H11) "I stěnje “stajnija Koll. “Felswände” (H11) "I stoborљ *stabaru “Gehege, Gehöft(sumzáunung)” (HD) I stogљ *stagu “Schober” (HD) I stolњ *stalu “Tisch (H11) "I storža “stardžija “Wache” (H05, H11) "I stožerљ *stadžeru

“Dreschpflock, Türangel” (HD) I stopajete “stampa jete 2. Pl. “ihr tretet” (H05, H11) Istrašiti *stra šТ tej “mit Angsterfüllen” (H11) Istruja *strawја “Strömung” (HD) || stЊdza *stiga “Steig (H11) "I sušiti *sawšТ tej trocknen (transitiv)” (H10а) | suхљ, suха “sawхи, fem. *sawха “trocken” (H10a, H11)

“I svekry *swekrm “Schwiegermutter” (H10а) || svepati *swepa tej (Marko SNOJ brieflich: Akzentparadigma b) “wanken, wackeln, zittern” (H89, H10c)

“I svepetati *swepeta tej “sich hin und her bewegen” (H89, H10c) | svepetљ *swepetu “Hin-und-Her-Bewegung, Honigwabe” (H89, H10c) | sverěрљ *swere pu “wild (von Tieren und Pflanzen)" (Н89, H10c) I světiti *swajtГ tej “leuchten” (H05, H10а) || světљ “swajtu “Licht’ (H10а) || světa, světlo, svět i

*swajija , A Sg. *swajijan, DL Sg“swajijaj “Leuchte” (H10a, H11) | svetљ *Swentu (im Urslavischen noch: heidnisch)sakral” (H11) Ч| svobodњ*Swabadi

“frei" (H89, H10c) |svљnoti *swinan tej "aufleuchten” (H11) | svљrрљ“swirри “wild (von Tieren und Pflanzen)" (Н89, H10c) || syn, synove, synomњ,

syn,xљ *sт nu, N Pl. *sт nawe, D. Pl. *sт numu, L Pl. *sт nuxu. “Sohn” (H05. H08, H09, H11) Isyrљ *sт ru “Käse (HD)"|sytљ *sт iu “satt’ (HD) Isљđorvљјњ, sљdorvaja, sљdorvoje “sudar wији, fem. *sudarwa ja , neutr. *sudar waja gesund” (H05, H11) "I sљdorvљje “sudarwija “Gesundheit" (H11) "I sљlnвсе *sul nika “Sonne” (H05, H11)"I sљlet, “suljeti “schickt, sendet’ (H11) Isљn,

sљna *sunu, GSg. *suna "Schlaf" (H11) Isљраkљ *supa ku “Widerwärtigkeit" (H10а) || sљsodњje “susandija (zur Betonung des Kolektivsuffixes s. H10а: 60) “Geschirr” (H11) || sљto *suta hundert" (HF) I sљtљ *sutu “Honigwabe.

(H89, H10c) || sљxnoti *sихman tej trocknen (intransitiv)” (H10a, H11) || sњjati

82

Georg Нolzer

*sija tej glánzen, strahlen” (H11) || sљrbati *sir ba tej “schlürfen (H10b) "I sњrdњсе “sirdika “Herz' (H10a, H11) "I sњrkati *sir ka tej “schlürfen (H10b)

Чsљrna “sir na “Reh’ (H10а) || sњrpљ “sirpu “Sichel" (H05, H11) ščapљ “št epu “Stock, Steigbügel u. dgl” (HF) || ščitљ *štejtu “Schild” (H11) TI ščuka “stjaw ka “Hecht’ (H11) I šelm, “šel mu “Helm' (H11) || šidlо

*sjш dla “Werkzeug zum Năhen” (H05, H11) || šur'akљ *sjawrjaku “Bruder der Frau’ (HD) || šљvљ, šљva *sjuwu, G. Sg. *sjuwa “Naht’ (HD) tele *telen “Kalb“ (Н89, H10c) | terbiti *terbГ tej roden” (H10а) | terbiti

*terbГ tej "reinigen” (H10а) | terbњnikљ *terbinejku “Rodungsbach” (H10а) || tet” i “tektej “fließen, laufen (H11) "I tëkљ “teku "Fluss, Lauf" (H11) "I tělњn, *telinu (Akzentuierung hypothetisch) “einer, der sich satt gegessen hat’ (H89. Н10c) | tëluxљ *teljavvu (Akzentuierung hypothetisch) “wohlgenáhrter Mensch" (Н89, H10c) | těskљ *taj sku “Presse” (H89, H10c) | těsni, “taj snu

-eng” (H89, H10c) | těsto “tajsta “Teig” (H89, H10c) | těšiti “taj šТ tej *(săugen, stillen, daraus) trösten" (Н89, H10c) || tisati *tej sa tej drücken (Akzentuierung hypothetisch) (H89, H10c) I. tiska *tej ska “Gedränge" (H89, H10c) | tiskati *tej ska tej pressen, drücken” (H89, H10c) I. tiskљ *tej sku “Presse” (H89, H10c) | tixљ *tej xu (gesäugt, gestillt, daraus) still” (H89, H10c) | točiti *tači tej “fließen lassen, laufen lassen” (H11) | togo, těхљG Sg. *taga, GL Pl. *tajхи "dessen", "deren” (H08) | tokљ *taku "Fluss,

Lauf" (H11) | toliti “tali tej “Hunger und Durst stillen” (H89, H10c) I tolkљ “talku “Druck" (H11) "I tolpiti “talpТ tej “wie im Schlafreden, faseln” (H11) "I to(p)netљ“ta(p)neti sinken” (H05: 51 f. (s. dort auch zum eventuell analogisch

wiederhergestellten -p-)) | toviti *tawг tej “mästen" (H11) "I tovљ *tawи “Mästen, Mast’ (H11) Ч| trava,travama *trawa , DI du. *trawa ma “Gras, Kraut“ (H05, H11) "I treslњ *trenslu Part. Perf. akt. “schütteln” (H05, H11) "I trovati,

trujete “trawa tej, 2. Pl. *traw jete “vergiften” (H11) "I trotљ “trantu "Drohne (H89, H10c) | trotљ *trunktu oder *trunktu “Wache, Schar“ (Н89, H10c) ||

tukati *tawka tej aufgleich kommen (H89, H10c)"|turљ *tawru “Ur, Auerochs' (H10а) | turљја *tawrija fem. "dem Auerochsen gehörige” (H10а) | tur", tura *tawrju, fem. *tawrja “dem Auerochsen gehörig' (H10а) | tur", св. *tawrjiku Auerochsenbach” (H10а) || -tvoriti *-twari tej "schließen (H89, H10c) | tvЊrdљ

*twir du “befestigt, fest" (Н89, H10c) | tvЊrdљ “twir di fem. “Befestigung, Festung“ (Н89, H10c) | tykati *tnika tej “berühren (H89, H10c) I. tyknoti *tim knan tej “berühren" (Н89, H10c) | tykљ *tim ku ganz bis“ (Н89, H10c) || tykљ, tyka “tinku, fem. *tinka “berührend” (H89, H10c) I tyn, “tim ni fem. “Morast, Schlamm” (H10а) || tyti *tim tej “fett werden” (H11) "I tљč,n, “tučinu “aufgleich kommend, genau” (H89, H10c) | tљknoti *tuknan tej auf gleich

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

83

kommen, berühren" (Н89, H10c) "I tљkљ *tuku aufgleich kommend, gerade

(von Zahlen)" (Н89, H10c) | tљkљmiti “tukumт tej "angleichen“ (Н89, H10c) || tљkљimo “tukuma gleich, genau (Н89, H10c) | tљt i*tuktej aufgleich kommen,

berühren" (Н89, H10c) | tљrnava *tirna wa oder tirna wa “dornige Stelle (H10а) | torn, “tirnu “Dorn” (H10а) | tornoje Koll. *tirnija “Gedörn” (H10a)

učiti *aw čГ tej lehren" (H11) I ujakљ *awjaku “Bruder der Mutter” (H09, H11) I umarati *awmara tej langsamtöten” (H11) I um, “awmu “Verstand" (HD) | umorlњ“awmirlu Part. Perf. akt. “gestorben” (H05, H11) | usmixnoti

se “awsmejrnan tej sen lächeln” (H08) | uspěхљ *awspe xu “Erfolg” (HD) I uxo “awха “Ohr” (HF) varљ *waru “brodelndes Wasser” (H10а) || vermene *wermene oder *wermene G Sg. Zeit" (H05, Н11, PRONK2009: 104—106, 112) || verti, vвtхot, “werxtej, 3. Pl. *virxanti "dreschen” (H08, H11) || vesti, vedet, “westej, 3. Sg. *wedeti “führen" (H08) || vesti, vezetљ *westej, 3. Sg. *wezeti “fahren (tri) (H08) ||

věrњnЂјљ“we rinuju det. “wahr” (H05, H11) I věstљјо “wajstijan ISg. “Nach richt’ (H11) I větrљ “we tru Wind” (H05, H11) | virљ *wТru “Wasserstrudel' (H10а) | virљсњ *wгriku "kleiner Wasserstrudel u. dgl” (H10а) | viti, vijo,

viješљ, vijetљ, vijevě, vijeta, vijete, vijem, vijete, vijotљ *wТ tej, “wг јап, *wг јеši, “wг јеfi, *wг јеwe, “wг јеfa , *wг јеfe, “wг јети, *wг јеfe, “wг јапti, Aorist vixљ, vixově, vista,viste, vixomЂ, viste, više “wг хи, *wг хаwe, “wг sta .

*wг ste, “wг хати, “wг ste, “wг šin; Supinum vitљ *wг tu; Partizipia vivљ, vilњ, vila, vilo, vitљ, vita, vito *wТ wи, *wТ lu, “wТ la , *wТ la, *wТ tu, “wТ ta . *wг ta *winden” (H09) || voda, vodљ *wada , G. Pl. *wadu “Wasser” (H05. Н10a, H11) I volњ, volњmњ *walu, D. Pl. *walumu "Ochse” (H09) || vola

*walja “Wille” (H05, H11) Ivorna, vorno *war na , A Sg. *war nan “Krähe (H05, Н09, H10a, H10b, H11) Ivorn, “warnu “Rabe” (H05, H10a, H10b) I

vornвјњ *warniju "der Krähe gehöriger” (H10а) || vortiti *wartГ tej zurück bewegen” (H11) | vortљ *wartu “Hals” (H11) I voskљ *wasku “Wachs' (H11)

Ч voščanica *wašteni ka "aus Wachs bestehender Gegenstand (nachursl.: Wachskerze) (H11) | vozњ“wazu “Wagen” (H08) | vy “wп “ihr” (H11) Ivydra *п dra “Fischotter” (H11) | vykati * пКđi tej "schreien” (H10b) I vyknoti *п knan tej “sich gewóhnen" (H11) "I vysoko “пšaka hoch’ (H11) I vyti *п tej heulen” (H10b) | vљ“ и “in’ (H11) Ivљmyšlen, “wumn sljenu 'einge bildet’ (H11) ||vљnukљ, vљnukљ *unaw ku, GPl. *unaw kИ “Enkel' (H09, H11)

Чvљz*uz "(hin)auf" (H11) ||vљzgajati “uzgaja tej "aufziehen” (H11) Ivљzgojiti *uzgaji tej "aufziehen” (H11) | vљzovљ *uzavu oder *uzawи “Einladung“ (H11) | vљždžњžiti “užd (idžT tej “anzinden” (H11) I vљlkљ, vЊlkom, vљlče, vљlci “wilku, ISg. *wilkami, VSg. *wilče, N Pl. *wilkuj “Wolf" (H05, H08,

84

Georg Нolzer

H11) Ivorbњje “wirbija Koll. “Weidenbestand” (H11) Чvsrěti *wire tej brodeln” (H10а) || vљrtěti *wirte tej drehen” (H11) | vвše “wixa “alles, ganzes (H11) хаbati “xa ba tej “verderben” (HF) || xlěbњ*xlaj bu “Brotlaib (H11) || xoditi

*xadi tej gehen” (HF) |xodљ *хаdu "Gang” (HD) |xoldљ *valdu “Kälte” (HF) Ч| хomotљ *xamantu oder *хатиntu "Kummet, iugum, manipulus" (HF) "I xorna *хаrna “Futter” (HF) I xorniti “xarni tej “füttern, bewahren" (HF) || хoto “xajan 1. Sg. ich will” (H11) | xrom, *vramu “lahm” (HF) || xrљvatљ, хrљvati, po хrљvatљsku “xruwaitu, N. Pl. *хruwaituj, “pa xruwaitiskaw “Protokroate (solche könnte es bereits in urslavischer Zeit im avarischen Militärverband gegeben haben)', 'auf protokroatische Art” (H05, H11) Чхudљ

*хаw du “schmâchtig" (HF) || xula *хаw la Schmáhung” (HF) I хvaliti, хvalen, “xwalT tej, Part. Perf pass. *rvaljenu “rühmen’ (H08) || хvatiti *хwa ti tej ergreifen” (H11) II хvorstљ *хwarstu “Gestrüpp” (HF) I хуtiti *хт 17 tej rapere, iacere” (H11) || хуtrљ *xп iru gewandt’ (H11) || хљlm, *хиlmu “Hügel” (H10a)

zajec, “za jinku “Hase’ (H11) | zelњje “zelija “Grünzeug, Kraut" (H11) || zemla *zemja “Erde” (H11) I zenota *zenata oder *zenata “Leere” (H89, Н10c) I zenotati *zenata tej oder *zenata tej “faulenzen” (H89, H10c) || zensděl њ*zenude lju “Faulenzer” (H89, H10c) Izећњka *zenjuka “Faulenzer”

(H89, H10c) | zetљ *zen ti mask. “Schwiegersohn” (H05, H11) | zima, zimo, zimo sљ *zejima , A Sg. *zejman “Winter” “I znajotљ, znalњ3. Sg. *zna janti, Part. Perf. akt. *zna lu kennen (H05, H11) I znalњč,skљјњ *zna ličiskuju det. “der versierte” (H11) II zobњ *zabi fem. “Hafer” (H89, H10c) | zona *zana “leeres Korn" (Н89, H10c) | zorkљ“zarku “Sonnenstrahl” (H89, H10c) Ч| zobњ, zoba *zambu, G. Sg. *zamba, sofern man mit dem Akzentparadigma Drechnet (s. H05:40, H09: 158, 170), sonst “zamba, “Zahn” (H05:40, H09. H11) "Izoka *zun ka “Hundshai, Galeus canis (H10b) Izvěren, “zwe renu

Anthroponym (H10а) || zvěre “zwe ren junges wildes Tier” (H10а) || zvěrљ *zwe ri mask. “wildes Tier” (H09, H10а) || zvěrњje Koll. “zwe rija “Getier“ (H10а) || zveča “zwinčja lästiger, zusetzender Mensch" (H10b) I zvečati *zwin če tej “verspotten" (H10b) I zvega “zwinga “Gebell, Geschimpfe” (H10b) I zvega “zwinga “Beller” (H10b) I zvegati “zwin ga tej “bellen, schimpfen, betteln, Unsinn reden’ (H10b) I zvegati “zwin ga tej bellen" (H10b) I zvekati “zwin ka tej bellen, schimpfen, betteln, Unsinn reden” (H10b) I zvekun, “zwin kawnu “lästiger, zusetzender Mensch" (H10b) "I zvekљ *zwin ku "Spott’ (H10b) Izveti, zvego “zwin ktej, 1. Sg. *zwingan “bellen” (H10b) Izvežiti “zwin džг tej "schimpfen, streiten, aufsässig bitten? (H10b) Izvežњka *zwin džjuka “Hündchen” (H10b) I zvonika “zwani kā

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

85

oder “zwanej ka “Hypericum perforatum, Hundszunge” (H10b) I zvoniti *zwani tej “bellen"; refl. “herumstreichen” (H10b) Izvon, čБkљ“zwanučjuku *Viola tricolor L., Hundsstiefmütterlein' und “Bellis perennis L., Hunds bluem, dog daisy"; “ständig der Mutter nachlaufendes Kind” (H10b) "I zvonskљ *zwanuku “ständig der Mutter nachlaufendes Kind” (H10b) "I zvonвсв. *zwaniku “Hunds- (in den Namen vieler Pflanzen, undzwar solchen, die nicht an Glocken erinnern, sondern auch in anderen Sрrachen nach dem Hund benannt sind) (H10b) Izvokљ *zvanku “Klang” (H89, H10c) | zvљno *zwina “Wirbelknochen” (H10b) I zњvati, zovot, *zuwa tej, 3. Pl. *zawanti

“rufen (H11) "Izbjati *zija tej gahnen" (H11) | zњrěti *zire tej "schauen” (H89, H10c) žaba *dže ba “Frosch, Kröte” (H10а) || žabina *dže bГ na (Stelle mit) viele(n)

Frösche(n)" (H10а) || žabњјњ*dže biju 'dem Frosch, der Kröte gehörig' (H10a) Ч| žabњnikљ *dže binejku “Froschbach, Krötenbach” (H10а) || žalњ *dže li fem. “Kummer” (H11) I žarљ *džeru “Glut, Hitze” (H11) I želéti *džele tej “wünschen” (HD) I želézo “džele za “Eisen” (HD) I želodњ *dželandi “Eichel'

(HD) I želodљсњ *dželan diku “Magen” (HD) I žely *dželim “Schildkröte” (H10а) || žena, ženo, ženo, ženama *džena , A Sg. *dženan, VSg. *džena, DI du. *džena ma “Frau’ (H05, Н09, H11) Чžerava *džera wa glühende Kohlen” (H11) | žeravљ *džera wi oder *džeravi “Kranich” (H11, HID) || žerbe *džerbeni “Fohlen” (H11) I žerbњ “džerbu “Los" (H11) | žerdlo *džerdla "Schlund” (H11) Чžeti, ženo *džentej, 1. Sg. *dženan jagen (H11) I žeti, žњmete, žњmi *džintej,

2. Pl. *džimete, 2. 3. Imp. *džimuj drücken” (H08, H11; vgl. DERKSEN 2008: 561) | žica *džг Кđ “Draht’ (HD) I židěti *džej de tej “flüssig werden" (H10c) || židљkљ *džej duku “flüssig' (H10c) || žila *džг la Ader” (HD) I žitan, *džej ta nu oder *džТ ta nu Anthroponym (H10а) || žiti *džг tej "leben? (H10a, H11) I živa *džт wa “Quecksilber” (H09) || živљ, živa, živo *džт wu, fem.

*džт wa , A Sg. *džт wan “lebendig” (H09, H10a, H11) || županљ *džawpanu und *džawpa nu “Dorfältester o. dgl.” (H05, H10a, H11) I žњlna *džilna “Specht’ (HD) Чžњltљ *džil tu gelb (HD) || žњralњ*džira lu “Kranich” (H11)

LITERATUR.

DERKSEN, Rick. Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon. Leiden – Boston: Brill, 2008.

ESSJ Etimologičeskij slovar' slavjanskich jazykov Praslavjanskij leksičeskij fond, 1- Mo skva: Nauka, 1974—

Н89: Georg Нolzer. Entlehnungen aus einer bisher unbekannten indogermanischen Sрrache im Urslavischen und Urbaltischen (= Sitzungsberichte der Philosophisch-Historischen

86

Georg Holzer

Klasse der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, 521. Band). Wien: Öster­ reichische Akademie der Wissenschaften, 1989. h03: Georg Holzer. Urslavische Phonologie. Wiener Slavistisches Jahrbuch 49 (2003): 23–40. H05: Georg Holzer. Zur relativen Datierung prosodischer Prozesse im Gemeinslavischen und frühen Kroatischen. Wiener Slavistisches Jahrbuch 51 (2005): 31–71. H07: Georg Holzer. Historische Grammatik des Kroatischen. Einleitung und Lautgeschich­ te der Standardsprache (= Schriften über Sprachen und Texte, Band 9). Frankfurt am Main – Berlin – Bern – Bruxelles – New York – Oxford – Wien, Peter Lang, 2007 [eingearbeitet in H11]. H08: Georg Holzer. Strukturelle Besonderheiten des Urslavischen. Alexander Lubotsky, Jos Schaeken, Jeroen Wiedenhof (eds.). Evidence and Counter­Evidence. Essays in Honour of Frederik Kortlandt. Volume 1: Balto­Slavic and Indo­European Linguis­ tics (= Studies in Slavic and General Linguistics, Band 32). Amsterdam – New York: Rodopi, 2008, 201–212. H09: Georg Holzer. Urslavische Prosodie. Wiener Slavistisches Jahrbuch 55 (2009): 151–178. H10a: Georg Holzer. Urslavische Morphophonologie. Ein Entwurf mit Beispielen aus der Slavia submersa Niederösterreichs. Elena Stadnik­Holzer und Georg Holzer (Hrsg.). Sprache und Leben der frühmittelalterlichen Slaven. Festschrift für Radoslav Katičić zum 80. Geburtstag. Mit den Beiträgen zu den Scheibbser Internationalen Sprach­ historischen Tagen II und weiteren Aufsätzen (= Schriften über Sprachen und Texte, Band 10). Frankfurt am Main – Berlin – Bern – Bruxelles – New York – Oxford – Wien: Peter Lang, 2010, 43–77. H10b: Georg Holzer. Urslavisch **zwin˙gu ‘Hund’ und Zugehöriges. Morphophonologische Untersuchungen. Ricerche slavistiche 8/54 (2010): 81–100. H10c: Georg Holzer. Zur Akzentuierung einiger alter Lehnwörter im Urslavischen (Scheibb­ ser Internationale Sprachhistorische Tage III: „Slaven und Slavisch im Gefüge vergan­ gener Welten. Radoslav Katičić zum 80. Geburtstaggewidmet“, Scheibbs, Rathaus, 1.‒3. Juli 2010, am 1. Juli 2010), Handout. H11: Georg Holzer. Glasovni razvoj hrvatskoga jezika. Zagreb: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, 2011. HD: Georg Holzer, Saša Dobrić et alii. Lautgeschichtliches Glossar zum Neuštokavischen. Wiener Slavistisches Jahrbuch 56 (2010): 39–60. HF: Georg Holzer, Andrea Fidler et alii. Lautgeschichtliches Glossar zum Neuštokavischen (weitere Lemmata). Ricerche slavistiche 10 (56) 2012: 5–44. Miklosich, Franz. Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen. Erster Band: Vergleichende Lautlehre der slavischen Sprachen. Wien: Wilhelm Braumüller, 2. Auflage 1879. Miklosich, Franz. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen. Wien: Wilhelm Braumüller, 1886. olanDer, Thomas. Accentual Mobility. The prehistory of the Balto­Slavic mobile accent paradigms. Ph.D. dissertation. Copenhagen: University of Copenhagen, 2006. Pronk, Tijmen. The Accentuation of the Slavic n­stems. Olander, T. & J. H. Larsson (Hrsg.). Stressing the Past: Papers on Baltic and Slavic Accentology (= Studies in Slavic and General Linguistics, Band 35). Amsterdam – New York: Rodopi, 2009, 101–114. Pronk-TieThoff, Saskia. The Germanic Loanwords in Proto­Slavic. Origin and Accentua­ tion. Leiden: Eigenverlag, 2012. ZaliZnjak, Andrej Anatol’evič. Otpraslavjanskoj akcentuacii k russkoj. Moskva: Nauka, 1985.

URSILAVISCHE WORTLAUTUNGEN

87

Георг Холцер ГЛАСОВНИ ЛИПКОВИ ПРАСЛОВЕНСКИХ РЕЧИ

Рез И М е

У овом прилогу нижу се по абецеди традиционалне, но фонетски нетачне рекон струкције прасловенских речи и додају се њихове нове, фонетски реалистичке рекон струкције. Попис не садржи све прасловенске речи него само оне које је аутор већ био реконструисао у ранијим публикацијама. Сврха овога пописа је да се, полазећи од старих реконструкција, брзо нађу нове. Попис треба да послужи и као регистар који упућује на публикације у којима су те нове реконструкције објашњене, односно у којима је приказана метода утврђивања гласовних ликова прасловенских речи.

Institut für Slavistik der Universität Wien Spitalgasse 2, Hof3, 1090 Wien, Osterreich georgholzera univie. acat

UDK 811.163.1’373.6:929 Miklosich, F.

Ilona Janyšková

ETYMOLOGICKÉ VÝKLADY FRANA MIKLOŠIČE VE SVĚTLE ETYMOLOGICKÉHOSLOVNÍKUJAZYKA STAROSLOVĚNSKÉHO1 V článku se pokoušíme odpovědět na otázku, zda v současné etymologii mají ještě své místo etymologické výklady F. Miklošiče, zjištujeme, v čem jsou aktuální, jaké jsou jejich silné stránky a v čem naopak jsou jejich slabiny. Jazykový materiál a etymologie, které Miklošič zmiňuje, konfrontujeme s etymologickými výklady a s lexikálním materiálem uvedenými zejména v Etymologickém slovníku jazyka sta roslověnského. Klíčová slova: slovanská jazykověda, etymologie, etymologický slovník, Etymologický slovník jazyka staroslověnského, praslovanština, slovanské jazyky, staroslověnština, církevní slovanština, Fran Miklošič.

Etymologický slovník jazyka staroslověnského (ESJS) připravuje ko lektiv pracovníků etymologického oddělení Ústavu pro jazyk český Akade mie věd České republiky v Brně od poloviny 80. let minulého století. První sešit vyšel v roce 1989, zatím poslední 16. sešit, který končí heslem trъtъ, v roce 2012; celkově se počítá s 19 sešity, sešit 20. bude obsahovat rejstříky a úplný seznam citované literatury. Je to zatím nejobsáhlejší etymologický slovník staroslověnštiny, dosud v podstatě jediný, nepočítáme-li Miklošičův první pokus o etymologický slovník staroslověnštiny Radices linguae slove nicae veteris dialecti z roku 1845 (MikloSich 1845) a etymologický slovní ček slov doložených ve staroslověnských kanonických památkách, který je součástí knihy autorů Lindy Sadnikové a Rudolfa Aitzetmüllera Handwörter buch zu den altkirchenslavischen Texten z roku 1955 (Sadnik – aitzEtMüllEr 1955). Tento etymologický slovníček, který je uveden v knize na str. 211– 341, je nesmírně cenný, je však velmi stručný, neboť se omezuje často pou ze na nejpravděpodobnější výklad, omezený je i výčet literatury.2 1Příspěvek vznikl v rámci grantového projektu GA ČR (č. 13-17435S) Etymologický slovník jazyka staroslověnského: završení generačního projektu. 2Autořisiani nekladli za cíl napsat etymologický slovník staroslověnštiny, jak vyplývá z jejich následujícího vyjádření: „Teil III [= část etymologická] ist nicht als ausgesprochenes Etymologicum zu werten. Er soll vor allem zum Verständnis der Lautgestalt und der

90

Ilona Janyšková

ESJSzpracovává veškerý lexikální materiál uvedený ve Slovníku jazyka staroslověnského (SJS), tedy slovní zásobu kanonických památek a také tex tů (biblických, liturgických, hagiografických, homiletických, právních aj.), které vznikly v prvním období překladatelské činnosti Konstantina a Me toděje a jejich žáků, i když nejsou zachovány v kanonické podobě; z kultur něhistorických a jazykových důvodů je do SJS začleněna i slovní zásoba textů českocírkevněslovanských. ESJS pracuje i s církevněslovanskými slovy z jiných slovníků, z nichž na prvním místě je třeba uvést Miklošičův Lexicon palaeoslovenico-grae co-latinum (MikloSich 1862–1865), tehdy, pokud mohou být nějakým způ sobem důležitáči zajímavá pro etymologický výklad, pro objasnění sémantiky, pokud mohou přispět k rekonstrukci původního praslovanského významu nebo mohou být předlohou slov uvedených v oddíle Expanze (ten podává přehled slov, jež se rozšířila z církevní slovanštiny do jazyků slovanských i neslovanských). Například v hesle sětovati ‘truchlit, být zarmoucen’ dopl ňujeme základní substantivum nedoložené v SJS sěta ‘smutek’ (MikloSich 1862–1865: 972), z něhož je staroslověnské sloveso odvozeno. Často uvádíme z Miklošiče církevněslovanská neprefigovaná slovesa, pokud v památkách zahrnutých do SJS neprefigovaný tvar náhodou doložen není. Proto je v hesle opęti ‘obepnout, potáhnout’ doplněno csl. simplex pęti (MikloSich 1862–1865: 763), v hesle očrěsti ‘ořezat’ csl. črěsti (o. c. 1125), v hesle pogręznǫti ‘potopit se, utonout’ csl. gręznǫti (o. c. 148) a řada dalších. Z Miklošičova slovníku vybíráme rovněž deriváty, jimiž doplňujeme staroslověnská hesla „chudá“ na deriváty. Napříkladu hesla olъ ‘primitivní druh piva’ doplňujeme derivát olovina tv. s relačním adjektivem olovinьnъ (MikloSich 1862–1865: 501); současně je substantivum olovina předlohou expanze do rumunštiny, do rumunského staršího a nářečního olovină ‘pivo’ (ESSJ 10: 584). Podobně u hesla pomachati ‘pokynout’ uvádíme csl. simplex machati (MikloSich 1862– 1865: 364), protože to by mohlo být východiskem pro rumunské sloveso a măhăi ‘gestikulovat, dávat znamení’, pokud ovšem toto nebylo přejato z ži vých slovanských jazyků (ESSJ 11: 679). Obohacující pro hesla ESJS jsou slovní spojení převzatá z Miklošiče, například u hesla olovo je doplněno slovní spojení olovo čistoje s významem ‘cín’, stejně jako církevněslovanská kompozita olovolěi, olovolijatel’ь ‘kdo lije olovo (k věštění)’ (MikloSich Bedeutungen der einzelnen Wörter beitragen und dem Benützer die wichtigsten Literatur hinweise zur Herkunftsfrage der Wortsippen geben. Aus diesem Grunde haben wir bei etlichen Wortsippen ältere Literatur nicht aus erster Hand zitiert, sondern auf allgemein zugängliche Sammelwerke und etymologische Wörterbücher verwiesen, in welchen sie angeführt und verarbeitet ist“. (Sadnik – aitzEtMüllEr 1955: X).

ETYMOLOGICKÉ VÝKLADY FRANA MIKLOŠIČEVE SVĚTLE...

91

1862–1865: 502). Kompozita mohou být důležitým argumentem pro rekon strukci praslovanského slova, například na základě církevněslovanského (středobulharského) čęstoopachъ ‘mající huňatý ocas’ (MikloSich 1862–1865: 1130) je možno předpokládat psl. *opachъ, dubletu praslovanského *opašь ‘ocas’. Za důležité doklady z Miklošičova slovníku pokládáme zejména ty, které zachovávají původní etymologický význam. Napříkladu staroslověn ského slova měchъuvádíme podle dokladů SJS význam ‘měch’, v církevní slovanštině má však měchъi význam ‘kůže, kožešina’ (MikloSich 1862–1865: 392) a ten pokládáme za primární: psl. *měchъ se totiž vysvětluje zie. *moiso-s, *maiso-s ‘ovce, (ovčí) kůže’. Tento původní význam dokládají i některé slo vanské jazyky, zejména ve starších obdobích a v nářečích. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen F. Miklošiče z roku 1886 (MikloSich 1886) je dosud jediný dokončený všeslovanský etymologický slovník, z dnešního pohledu „spíše soupis slovních rodin než výkladový etymologický slovník“ (havlová 1995: 219), „bardziej słownik porównawczy, z barzdo zwięzłymi objaśnieniami etymologicznymi“ (Bo ryś 2011: 24). Přesto však je tento slovník citován (spolus dalšími Mikloši čovými pracemi zabývajícími se etymologickým výkladem slov, mezi něž patří zejména MikloSich 1860, MikloSich 1867, MikloSich 1868) v součas ných vědeckých etymologických slovnících (včetně ESJS), které se snaží podat přehled etymologických výkladů od nejstarších po současné.3 V ná sledujících řádcích se pokusíme odpovědět na otázku, jaké místo zaujímají etymologické výklady F. Miklošiče v ESJS. F. Miklošič je autorem mnoha „prvovýkladů“, tedy nejstarších etymo logických výkladů slovanských slov, z nichž některé jsou přijímány dodnes a jsou považovány za dosud nepřekonané, o jiných lze uvažovat jako o jedněch z možných výkladů, další jsou málo pravděpodobné či zcela nepravděpo dobné, v současnosti nepřijímané. Vzhledem k tomu, že Miklošič ve svém slo vanském etymologickém slovníku neuvádí téměř žádnou literaturu, nevíme, zda v heslech nepoužilvýkladysvých současníků, konkrétně českého vědce Antonína Matzenauera. Ten od roku 1880 uveřejňoval v časopise Listy filologic ké pod názvem Příspěvky ke slovanskému jazykozpytu hesla připravovaného slovanského etymologického slovníku Lexicon comparativum linguarum Slavicarum.4 Je tak možné, že se některé původně Matzenauerovy výklady 3 Velký zájem vyvolal Miklošičův slovanský etymologický slovník hned po svém vydání, obsáhlé recenze spolu s doplňky k němu napsali R. Brandt (Brandt 1887 a 1889–1890) a A. Brückner (BrücknEr 1888). 4 Většina jeho hesel je psána v latině, záhlaví domácích slov má zpravidla podobu staroslověnskou (kukázkám z Matzenauerových nevydaných hesel slovanského etymologického slovníku viz havlová 2003: 16–27).

92

Ilona Janyšková

nyni cituji nepřesně jako vyklady Miklošičovy. „Např. r. барс раrdál' vy ložil z turkotat. jazykú už Matzenauer v Listech filologickych 7 (1880) s. 6, ale M. Vasmer: Russisches etymologisches Wörterbuch I–III, Heidelberg 1953—1958, I 57 cituje tento výklad až z Miklošičových Die tirkischen Ele mente 2, 140“ (HAVLovA 2003: 13. pozn. 7).“ Bylo by možno uvést fadu příkladu na Miklošičovy výklady dosud přijímané či možné, pro ilustraci zminime alespon některé z nich. Napři klad psl. *grudon, které je ve slovanskych jazycích doloženo nejčastěji ve vуznamu “listopad, prosinec", je od dob Miklošičových (MIKLoslcн 1868. 13)spojováno s psl. *gruda “hrouda a objasnováno jako “měsíc hrudi, tj. zejména *měsic, kdy cesty zamrzaji ajsou pokryté hroudami (ESJS 4: 207). Originalni je například Miklošičuv vyklad csl. orêchљ, které segmentoval na prefix o- a -rechљ, jež spojil s psl. *réšiti vazat a “rozvazovat, uvolno vat" (MIKLoslcн 1862—1865: 514). Na základě tohoto spojeni pak jini autori rekonstruovali puvodni vyznam psl. *oréchљ: “to, co se snadno odděluje, strhává ze stromu", připadně **(ob)vázané, svazek” – “trs liskovych ofеchú' (srov. ESJS 10: 592). Někdy je obtižné rozhodnout, ktery vyklad zvice mož nych či pravděpodobnych je správny. To je případ stsl. orodi, pošetilec, hlupak", v jehož základu viděl Miklošič sloveso roditi/raditi “chtit, dbát, starat se apod.” (MIKLoslcн 1886:280), соžimplikuje sémanticky vyvoj “nestarajici se, nedbajici" — "lehkomyslny, pošetily, hloupy” (srov. staročeské neródce “nerozumny člověk, pošetilec"). Jini jazykovědci však v základu staroslověn ského slova vidi sloveso roditi roditi, pak by puvodni vyznam psl. *orodi, byl “nedobry rod (tj. potomek), narozeny s tělesnou nebo duševni vadou. cožje možná sémanticky vice přesvědčivé (ESJS 10: 617). V některych případech Miklošič pouze naznačuje možné etymolo gické fešeni, které později jini autori dále rozvijeji a upfesiluji. Naprikladu csl. guditi “tupit, hanët“ naznačil odkazem na kuditi (MIKLoslон 1862—1865. 149) jeden z prijatelnych vykladu, totiž že by bуlo možno považovat slovanské guditi za znělоu variantu synonymniho slovanského kuditi (srov. ESJS 4. 211). Slovotvorny rozbor stsl. klin, “bodec, v němž Miklošič určil sufix -in, (MIKLosIСн 1852—1875, 2: 129), předznamenalo objasnéni *kl- jako tvaru snulovym stupněm ablautu od psl. *kolti, kolo “tlouci něčim ostrym, štipat.” a stanoveni puvodniho vyznamu psl. *klin, “nářadi k rozštěpováni, klin’ (ESJS 6: 318). V fadě hesel se Miklošič omezuje na uvedeni slov z jinych jazykú, často však neni jasné, zda má autor na mysli vztah přibuzensky či * V posledni době se srovnánim etymologických vykladu A. Matzenauera a F. Miklošiče podrobně zabyval W. BORys 2011: 20–28.

ETYMOLOGICKE VYKLADY FRANA MIKLOŠIČEVE SVETLE.

93

zda myslispiše na přejeti. Např. s. v. Smoky uvádi gótské smakka bez jaké hokoliv dalšího vysvětleni (MIKLoslон 1886: 311). Vzhledem k tomu, že slo vanské smoky “fik” neuvádi mezi slovy přejatymi (srov. MIKLos Cн 1867), mužeme se domnivat, že ziejmě předpokládalstaré přibuzenstvi mezi slo vanskym slovem a gotskym smakka “fik“. K tomu lze dodat, že vztah mezi slov, Smoky a gót. smakka, ktery naznačil Miklošič, neni dosud uspokojivě vyřešen; nejčastěji se smoky považuje za přejaté z gótštiny, jsou však i vyklady jiné (o nich podrobněji ESJS 14 847). Miklošičuv všeslovansky etymologicky slovnik je pro nás cenny také proto, že v něm pod praslovanskymi zahlavimi uvádí slova ojedinělá, která jiné etymologické slovniky necituji. Jako priklad lze zminit ojedinělé cirkev něslovanske substantivum razbmbnica masny trh , jež má pouze Miklošič (MIKLos Cн 1886: 103), ktery je fadi k psl. *jeti, jbmo “uchopit, vzit” (po drobněji k vykladu ESЈS 13: 758). Nebo ojedinělé cirkevněslovanské sloveso otvraziti “otevfit’ (3 *ot-vorz-iti), jež Miklošič (MIKLoslон 1886: 386) fadi náležitě k otvrěsti otevčit” (- *ot-verz-ti), které nám pomuže objasnit vyznam cirkevněslovanského otvraziti se projevit se”“: “otevfit se” – “projevit se (ESJS 10: 606).

Pod praslovanskymi zahlavimi jsou ukryta rovněžslova, která poma haji odhalit etymologii slov uvedenych v ESJS. Například cirkevněslovan ské listognoj fijen”, které uvádi Miklošič s. v. listљ (MIKLos Cн 1886: 170), podporuje domněnku, že zkratkou zapsané hapax legomenon z суrilského připisku v Assemanovê evangeliáři je třeba čist listognoi s púvodnim vуznamem *-měsíc hnjiciho listi” (a ne listogon, v SJS 2: 123), jak na to ukazuje – vedle dokladu ze starších fázi vyvoje některych slovanskych jazyku – právě i Miklošičem zmiћované csl. listognoj (podrobněji srov. ESJS 7: 425). Puvodni vyznam “měsíc hnjiciho listi dokládaji i starší slovinské názvy listopadu gnilec (MIKLOSIСн 1868: 4) a gnilolist (PLETERŠNIK 1894–1895, 1: 222).

Některé Miklošičovy etymologie považujeme za nepravděpodobné, nesprávné z hláskovych divodi. Při srovnávání slovanského tisљ “tis. svуznamově stejnym a formálně blizkym latinskym taxus nemužeme přejít mlčenim hláskové rozdily mezi oběma slovy (sl. -i- : lat. -a-), proto nepova žujeme za správnou Miklošičovu uvahu o možném přejeti sl. tisљ z latiny

“ Je to hapax v Besedach Grigorija Dvojeslova, překladu latinského originálu 40

homilii Rehofe Velikého. Text českocirkevněslovanského púvodu, uchovaný v ruských opisechz 13. stol, vydal Václav KoNzAL: Čtyricet homilii Rehore Velikého na evangelia v českocirkevne slovanském překladu, sv. 1-2. Praha: Euroslavica, 2005–2006.

94

Ilona Janyšková

(MIKLOSIСн 1886: 424 s. v. iva). Nelzevšak fici, že by Miklošič vždy ignoroval při etymologickych vykladech hláskové nesrovnalosti. Například při vykladu čislovky sto (psl. *sљto) Miklošič správné upozornuje, že přisrovnání s litev skym šimtas "sto" bychom ve slovanštině namistojeru љočekávali nosovku e (MIкLoslон 1886: 335).

Sémantice, sémantickému vývoji, uvádění věcnych souvislosti vě noval Miklošič ve svém etymologickém slovniku jen malou pozornost. Jestliže napřiklad zaradil slovanské adjektivum lepљ “pěkny, krásny” bez bližšího vysvětleni pod praslovanské zahlavi “lop-, k němuž fadi rodinu slo vanského lonoti, lopëti, lepiti, pak nechává na čtenáři, aby si sâm odvodil sémanticky posun: *přilepeny, lnouci” – “vhodny, náležity” – “pekny, krásny” (ESJS 7: 414). Pod záhlavim de- položit, klást" Miklošič správně uvedli slovinské nářečni substantivum nado svуznamem ocel” (MIKLOSICH 1886:43), ovšem bez dalšího vysvětleni slovotvorného isémantického. Uživatel slovniku si tak sâm musi odvodit, že Miklošič objasnuje slovinské nado z prefixu na- a z nulového stupně ie. kofene *dhe- položit, klást” (- psl. *deti). Složitějši je pak objasnéni sémantického vyvoje, které předpokládá me následujici. *to, co je na něčem položeno” — осе, která se pokládala na ostří nástroje“ — ocel” (podrobněji JANYŠKovA 2010). Přejatá slova ve slovanskych jazycích jsou shrnuta ve speciálni práci (MIKLosIСн 1867), ve všeslovanském etymologickém slovniku se však Mi klošič vedle slov domáciho púvodu rovněž zabyval přejetimi. Například při vykladu psl. *јbl(o)m, (má zahlavi ilњm b) uvádi vedle dokladu ve slovan skych jazycích také starohornoněmecké élmboum (MIKLoslон 1886: 95, má již MIKLos Cн 1867:93), z čehož vyvozujeme, že autor předpokládal přejeti ze staré horni němčiny. Hláskové bysice vice vyhovovalo pozdější přejeti až ze středohornoněmeckého ilme, to je však těžko možné zejména vzhledem k doloženi slova již v Besědách Grigorija Dvojeslova, památce českocirkev něslovanského púvodu (podrobněji viz ESЈS 4: 241). Někdy se liši Miklošičuv názor na cesty přejeti od vykladu sоučasnych. Miklošič například předpo kládal, že cirkevněslovanské plastyr', bylo přejato přímo zieckého čuт).ootpov "naplast: mast (MIKLOSIСн 1886: 248), zatimco dnes se spiše uznává pro střednictvi latiny (lat. emplastrum naplast)nebo germánskych jazykú (ESJS 11: 651). Naopak při vykladu staroslověnského klevrět, spoluslužebnik". přejeti zvulgárnělatinské formy latinského collibertus spolupropuštěnec", je zbytečné předpokládat jako prostřednika nedoloženy fecky tvar *ко//lifeprog, jak čini Miklošič (MIKLos CH 1886: 119), protože latinské b v této pozici se ve vglat. reflektuje jako v, stsl. -vrět, je za vglat. *-vertus a počátečni kle- misto

ETYMOLOGICKÉ VÝKLADY FRANA MIKLOŠIČEVE SVĚTLE...

95

očekávaného *klь- (< *kŭlĭ < vglat. *col(l)i-) je snad možno vysvětlit sa mohláskovou asimilací (ESJS 5: 314). Díky stále rozrůstající se literatuře týkající se přejetí v rámci jazyků slovanských a neslovanských můžeme v současné době doplňovat a kori govat některé Miklošičovy závěry. Například psl. *orkyta ‘druh vrby’ spo joval se staroindickým arká- ‘keř Calotropis gigantea’ (MikloSich 1886: 226), to je však nejspíš drávidského původu (tak MayrhofEr 1956–1980, 1: 50). K psl. *tǫča ‘tmavý mrak, mračno přinášející déšť, kroupy, sníh’ přiřazoval lotyšské tùce ‘dešťový mrak’ (MikloSich 1886:358), to je však zřejmě přejato ze slovanských jazyků, konkrétně zruštiny (MühlEnBach – EndzElin 1923– 1932, 4: 278). Slovanské račiti ‘chtít’ spojoval s litevským rõčyti ‘ráčit, chtít’ (MikloSich 1886: 272 s.v. rak-), to však bylo přejato rovněž ze slovan ských jazyků, z polštiny nebo běloruštiny (BrücknEr 1877: 126) aj. Miklošičův slovanský etymologický slovník obsahuje nesmírně ob‑ sáhlý jazykový materiál ze všech slovanských jazyků, včetně tzv. malých slovanských jazyků kašubštiny a polabštiny,7 cožje pro dobu, v níž slovník vznikal, obdivuhodné. Jedním ze sympatických rysů Miklošičovy etymologické práce je to, že nezůstával zarputile u svého původního výkladu, ale že jej – na zákla dě nového zjištěného jazykového materiálu – doplňoval, opravoval, někdy podal etymologii zcela novou. Například při výkladu staroslověnského sub stantiva rozga ‘ratolest’ vycházel z původního tvaru *orzga, odvozeného od prefixu *orz-. Pro srovnání uvádí německé Zweig ‘ratolest, větev’, původně *‘vidlicovitávětev’, jež je odvozeno zčíslovky zwei (MikloSich 1886: 227). Praslovanské *orzga by pak původně znamenalo *‘to, co se oddělilo (růz ným směrem)’. Tento Miklošičův výklad není z hláskových důvodů správný, neboť v jihoslovanských jazycích jsou – vedle staroslověnštiny – doloženy také pouze podoby s ro-; srov. bulharské zastaralé розֱá, chorvatské rȍzga, slovinské rôzga ‘ratolest, odnož, výhonek (například vinné révy) apod.’ (ESJS 13: 778). Později Miklošič sám o tomto výkladu pochyboval: „Ob rozga, raždije mit orzъ zusammenhängt, ist allerdings zweifelhaft.“ (MikloSich 1886: 430). Slovanské obilъ ‘hojný’ Miklošič nejdříve vysvětloval z původ ního *ob-vilъ (MikloSich 1886: 218), kde ob-je prefix a-vilъ jezřejmě l-ové participium od slovesa *ob-viti ‘vybojovat, získat’; srov. bulharské навия ‘vítězit’. To je výklad tradiční, dosud převažující, i když ne zcela přesvědčivý

7 „Was den umfang des werkes anlangt, so ist keine von den slavischen sprachen ausgeschlossen worden, selbst das kašubische und das polabische haben berücksichtigung gefunden.“ (MikloSich 1886: VIII).

96

Ilona Janyšková

(podrobněji ESJS 9: 563). Jeho pozdější výklad, spojování obilъ s řeckým ἄφενος ‘bohatství’ (MikloSich 1886: 430), je všeobecně odmítán; současné řecké etymologické slovníky v případě ἄφενος s žádným slovanským pří buzenstvím nepočítají.8 V tomto příspěvku jsme se snažili na řadě konkrétních příkladů uká zat, v čem spočívá význam a aktuálnost Miklošičovy etymologické práce.9 Vycházeli jsme přitom zetymologické praxe, ze zkušeností získávaných při práci na Etymologickém slovníku jazyka staroslověnského. Při objasňování etymologie slovanské slovní zásoby si stále uvědomujeme, jak obrovskou práci svým dílem Miklošič pro slovanskou etymologii vykonal.

LITERATURA BEEkES, Robert. Etymological Dictionary of Greek, 1–2. Leiden – Boston: Brill, 2010. Boryś, Wiesław. Słowiańskie słowniki etymologiczne. Rocznik Slawistyczny 60 (2011): 15–70. Brandt 1887: Роман Брандт. Обэтимологическом словаре Миклошича. Русский фи лолоֱический весֳник 18 (1887): 1–40. Brandt 1889–1890: Роман Брандт. Дополнительные замечания кразбору Этимологи ческаго словаря. Русский филолоֱический весֳник 21 (1889): 205–221, 22 (1889): 111–144, 245–261, 23 (1890): 86–102, 289–305, 24 (1890): 143–151, 173–197, 25 (1891):27–40, 213–247. BrücknEr, Alexander. Die slavischen Fremdwörter im Litauischen. Weimar: Hermann Böhlau, 1877. BrücknEr, Alexander. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen von Franz Miklosich. Archiv für slavische Philologie 11 (1888): 112–143. ESJS: Etymologický slovník jazyka staroslověnského (red. Eva Havlová, Adolf Erhart, Ilona Janyšková). Praha: Academia 1–14, 1989–2008, Brno: Tribun EU 15–, 2010–. havlová, Eva. Etymologická lexikografie. František Čermák, Renata Blatná (eds.). Manuál lexikografie. Jinočany: H&Η, 1995, 211–229. havlová Eva. K publikovaným i nepublikovaným pracím Ant. Matzenauera. Ilona Janyšková, Helena Karlíková (eds.). Studia etymologica Brunensia 2. Praha: Nakladatelství Lidové noviny, 2003, 11–29. chantrainE, Pierre. Dictionnaire étymologique de la langue grecque, histoire des mots, 1–2. Paris: Éditions Klincksieck, 1968. Janyšková 2010: Илона Янышкова. К этимологии церковнославянского sxna/deniE. Балканско езикознание 49/1–2 (2010): 157–161. MayrhofEr, Manfred. Kurzgefaßtes etymologisches Wörterbuch des Altindischen, 1–4. Heidelberg: Carl Winter Universitätsverlag, 1956–1980.

Např. chantrainE 1968, 1: 146a BEEkES 2010, 1: 177. K aktuálnosti Miklošičova díla v různých vědních disciplínách srov. například SturM-SchnaBl 2004. 8 9

ETYMOLOGICKÉ VÝKLADY FRANA MIKLOŠIČEVE SVĚTLE...

97

MikloSich, Franz. Radices linguage slovenicae veteris dialecti. Leipzig: Libraria Weidman nia, 1845. MikloSich, Franz. Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen, 1–4. Wien: Wilhelm Braumüller, 1852–1875. MikloSich, Franz. Die Bildung der slavischen Personennamen. Wien: Die Kaiserliche Aka demie der Wissenschaften, 1860. MikloSich, Franz. Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum. Vindobonae: Guilelmus Brau müller, 1862–1865. MikloSich, Franz. Die Fremdwörter in den slavischen Sprachen. Denkschriften der Kaiser lichen Akademie der Wissenschaften in Wien. Philosophisch-historische Klasse 15 (1867): 73–140. MikloSich, Franz. Die slavischen Monatsnamen. Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien. Philosophisch-historische Klasse 17 (1868): 1–32. MikloSich, Franz. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen. Wien: Wilhelm Braumüller, 1886. MühlEnBach, Karl, Johann EndzElin. Lettisch-deutsches Wörterbuch, 1–4. Riga: Heraus gegeben vom lettischen Kulturfonds, 1923–1932. PlEtEršnik, Maks. Slovensko-nemški slovar, 1–2. Ljubljana, 1894–1895. Sadnik, Linda, Rudolf aitzEtMüllEr. Handwörterbuch zu den altkirchenslavischen Texten. Heidelberg: Carl Winter Universitätsverlag, 1955. SJS: Slovník jazyka staroslověnského. Lexicon linguae palaeoslovenicae (red. Josef Kurz, Zoe Hauptová), 1–4. Praha: Academia, Euroslavica, 1966–1997. Sv. 5 Addenda et corrigenda (red. Zoe Hauptová). Praha: Euroslavica 2010–. SturM-SchnaBl, Katja. Aktualnost Miklošičevega znanstvenega dela in misli. Jezikoslovni zapiski 10/2 (2004): 19–46.

Илона Јанишкова ЕТИМОЛОШКА ТУМАЧЕЊА ФРАНЦА МИКЛОШИЧА У СВЕТЛУ ЕТИМОЛОШКОГ РЕЧНИКА СТАРОСЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА Рез и м е У раду се на низу конкретних примера показује у чему је актуалност и улога Миклошичевог етимолошког рада. При томе се полази од етимолошке праксе ‒ иску ства у састављању Етимолошког речника старословенског језика. Показан је значај речника Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum, који је извор црквенословенских лек сичких података за Етимолошки речник старословенског језика, у случајевима када подаци из Lexicon-а имају значај за етимолошка тумачења, семантичка објашњења или када је он извор за речи које су у словенским и несловенским језицима позајмље не из црквенословенског. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen је до сада једини завршени етимолошки речник словенских језика. Подаци из њега наводе се данас у научним етимолошким речницима, будући да је Миклошич аутор низа првих етимологија словенских речи, а многе од њих до данас су општеприхваћене. Миклошич понекад није давао коначно тумачење, већ је само наговештавао могуће етимолошко решење. У раду је показано да неке његове етимологије нису тачне са становишта фонетике. Миклошич није посвећивао довољно пажње семантици. Његова заслуга је, између осталог, у томе што је у свом етимолошком речнику наводио ретке речи, којих

98

Ilona Janyšková

нема у другим етимолошким радовима. Захваљујући томе што се литература непре стано допуњује, новим историјским, дијалекатским, етимолошким и др. речницима, нека Миклошичева решења можемо кориговати и допунити, признајући његов коло сални допринос словенској етимологији.

Ustav pro jazyk česky Akademie věd České republiky Etymologické odděleni . Vevefi 97, 602 00 Brno, Ceská republika ilona janуskova(a)iach.cz

UDK 811.163.41°28(497,16 Spič) 811. 16/17° 373 6

Марта Бјелетић

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ

(ОДМИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)“ У раду се даје преглед литературе посвећене словенским називима месе ци, почев од Миклошичеве студије Die slavischen Monatsnamen (1867) па до данас. Затим се анализирају 23 назива за месеце забележена у говору Спича (етимологија, фонетске и морфолошке карактеристике, творба). Разматра се њихова хронолошка раслојеност, како међу домаћим речима (прасловенски, оп штесловенски и називи везани за хришћанство), тако и међу позајмљеницама (далмато-романски реликти, латинизми, италијанизми). Систем спичких назива месеци пореди се са називима у хрватском, украјинском и пољском књижевном језику и ставља у контекст сличних „комбинованих” система, карактеристич них нпр. за мрковићки говор и неке чакавске и македонске говоре. На основу спроведене анализе закључује се да спички говор чува неколико (пра)словен ских лексичких архаизама: љути, брезан, црвац, вријесан и паздерник. Кључне речи: словенски језици, српски језик, дијалекатска лексика, називи месеци, архаизми, етимологија, хронологија, Спич, Миклошич.

0. Пре скоро једног и по века појавила се расправа Ф. Миклошича Die slavischen Monatsnamen (MIKLOSIСн 1867), у којој је изложено и про тумачено близу 100 назива којима се у разним словенским језицима номинују месеци. Миклошич је у уводу нагласио да се његова тумаче ња у многоме разликују од дотадашњих (која се детаљно цитирају), те да су поткрепљена паралелама из сродних и несродних језика. Све прикупљене називе аутор је поделио у осам група: П. називи везани за биљни свет (bobњ, breza, cvet, klasљ, lipa, listљ, trava, vrěsљ итд.); П. на зиви везани за животињски свет (črљуњ, izokљ, koza, rjuti, vlњkљ итд.); III. називи везани за природне појаве (gruda, jarљ, jeseno, led, ljutљ, lњgati, pazderљ, prosijati, studљ, suhљ, zima, žarљ итд.): IV називи везани за пољопривредне радове (kola, kositi, mlatiti, sejati, Srљрљ, vino, žeti итд.); * Овај прилог је резултат рада на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика” (178007) који у целини финан сира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Најсрдач није се захваљујем колегама Мариоли Јакубович, Илони Јанишковој, Лубору Кралику, Метки Фурлан, Силву Торкару, Ксенији Пјанковој и Орсату Лигорију који су ми по могли у прикупљању литературе за овај рад.

|()()

Марта Бјелетић

V. називи везани за црквене празнике и обичаје (Воžišto, mbša, rusalija, svadњba, Elias, Petrus итд.); VI. називи везани за календарски редослед месеци; VII. позајмљени називи (aprilis, maius, martius); VIII.. нејасни називи (rogљ, velij, hud, leto, maren). Расправа је пропраћена индексом речи који садржи 240 јединица.“ 0.1. Интересовање за проблематику назива месеци, покренуто по

сле Миклошичевог огледа, резултирало је бројним радовима који су се у међувремену појавили у свим словенским срединама.“ По својој те матици они би се грубо могли поделити у две групе: радови који се баве општесловенским односно прасловенским називима месеци (Вил кинд 1972: ШАур 1973; ŠAUR 2002) и радови посвећени називима месеци у појединачним словенским језицима и дијалектима. Међу потоњима посебно место заузима исцрпна монографија Т. Холињске-Баранове о украјинским називима месеци на општесловенском плану, која је, поред Миклошичеве студије, најцитиранији извор у одговарајућим одредни цама савремених етимолошких речника (НошуNSKA-BARANowА 1969).“ Бугарским народним називима месеци посвећена је студија Ј. Заимова, у којој је изложен обимандијалекатски материјал, те стога представља драгоцен извор за проучавање назива месеци у осталим словенским

језицима (ЗАимов 1954).“ О словенским називима месеци у македонском језику детаљно реферише рад В. И. Илића (ИлиЋ 1969).“ Прилог Ј. Ста *Треба ипак напоменути да Миклошичева студија није прва такве врсте. Скоро две деценије пре њега сличног подухвата латио се Ј. К. Ербен у раду Јmena mesici slovanska vibec a česka zvláště (ERBEN 1849). Полазећи одчешког материјала (који изла же почев од првог пролећног месеца, марта), аутор наводи и тумачи обиље назива из осталих словенских, али и несловенскихјезика. Рад је снабдевен табелом која садржи називе месеци у већини словенских језика, као и сродне балтске и германске називе. За време у коме је настала, ова студија представља значајан извор из којег је црпао и сам Миклошич, иако се, природно, није могао сложити са свим Ербеновим тумачењима. *Тако се, на пример, већ годину дана након Миклошичеве студије, Ф. Левстик позабавио јужнословенским аспектом проблема са освртом на стање у словеначком језику (Novica 1868, 1–18), иако се његови етимолошки коментари одликују „преве ликом слободом у поређењу и извођењу” (JAGIĆ 1868: 226). * Ауторка анализира 86 назива посведочених у старом и савременом књижевном језику и дијалектима (са упоредним словенским и несловенским материјалом), дајући етимологију сваког назива, аргументовану не само лингвистички (фонетски и творбе но), него и чињеницама из историје материјалне и духовне културе Словена. Такође анализира творбену структуру назива на -енљ и -ец и приказује развој номенклатуре месеци у украјинском књижевном језику. “ Аутор излаже народне називе месеци почев од јануара (синониме класификује према Миклошичевој подели) дајући њихову етимологију, историјске потврде и ареал. * Аутор констатује да имена месеци и у македонском језику одражавају култур но-историјски дуалитет, будући да стање у савременим дијалектима и подаци из

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

|()||

беја прати историјат формирања словеначког система назива месеци, почев од првог записа народних назива из 1466. године па до његовог

данашњег облика (SТАВЕЈ 1966; верзија на немачком: STABEJ 1971).“ Све укупно народно називље месеци у руском језику предмет је проучавања рада Л. В. Станинове (СтAниновА 2007)." Семантичку и творбену анали зу назива месеци у пољским дијалектима извршила је Т. Голембјовска (GOLEBIowsкА 1965).“ Старопољским називима месеци посвећен је прилог М. Борејшо (BOREJSzo 1991).” Кашупским називима месеци бави се рад А. Слупски (SLUPSKI 1997).“ К. Палкович покушава да установи да ли су и у словачком језику постојали народни називи месеци (PALKOVIĆ 1974)." писаних споменика јасно упућују на паралелан живот словенских и латинско-грчких речи, све док у стандардном језику дефинитивно није усвојен општеевропски модел (1945. године).

“ У раду се набрајају и аутори који су се бавили овом проблематиком (посебно се наглашава Миклошичев рад), а даје се и свеобухватна анализа домаћих назива (први помен, варијанте, ареална распрострањеност, етимологија, место у календару). Овде треба поменути и популарно писан прилог Ј. Кебера, у којем су побројани сви познати словеначки народни називи месеци (КЕВЕК 1994).

"Ауторка разматра семантику, структуру и етимологију назива (укупно 252 лексичке јединице), као и улогу дате тематске групе речи у формирању словенске је зичке слике света. У раду су по први пут свестрано истражени и описани називи

месеци који су функционисали у разним периодима развоја руског језика. * Ауторка је поделила народне називе месеци на оне који се поклапају са књи жевним називима и на оне који се од њих разликују. Потоњој групи припадају ретки називи забележениу периферним областима који су значењски прозирни, немају увек јасну творбену основу, у поређењу са књижевним називима знатно су богатији и се мантички и творбено, али полако нестају из језика. * Ауторка је сакупила и систематизовала 55 стпољ. назива коришћених за озна чавање 12 месеци (први записи потичу из XIV века). Чињеница да је за један десигнат коришћено неколико синонима, а и да се један назив могао односити на неколико десигната сведочи о непостојању уједначености у пољској номенклатури месеци која се постепено, у току неколико векова, стабилизовала. Према пореклу издвојила је: домаће називе, стране називе (бохемизми, германизми, латинизми) и називе нејасне или несигурне етимологије и анализирала творбену структуру и семантичку моти вацију домаћих назива. “ Ауторка систематизује називе према њиховој мотивацији (време и природне по јаве, делови године, земљорадња, сировине и њихови извори, нпр. červc, lipc, modovnik, свеци и њихови празници, ретке мотивације, латински називи), даје њихову етимоло гију, објашњава творбу назива (између осталих и неологизама на -an), описује значај извора које је користила. “ Аутор закључује да су и у старом словачком језику постојали домаћи називи месеци од којих су неки били заједнички са чешким, а неки са пољским, украјинским и јужнословенским називима, можда су постојали и типично словачки називи, од којих се сачувао само један (seven). Штуровци су, дакле, имали могућност да црпу из домаћих извора (тј. из назива који су се још почетком XIX века користили у словач ким дијалектима), чиме није искључена могућност вештачког стварања назива.

|()2

Марта Бјелетић

0.2. Један број радова посвећен је ужим, конкретним питањима везаним за ову проблематику. В. Шауру оквиру чешких назива месеци

издваја прасловенски слој, као и нове називе, чију мотивацију објашња

ва (SAUR 2005) Ј. Гвоздановић појашњава спорне етимологије појединих чешких назива месеци (GVOZDANOVIĆ 2005). Анализирајући рукопис из Шкофје Локе из 1466. године, Н. Михаилов даје транскрипцију и ко ментар словеначких лексема које уједно представљају први запис сло веначких назива месеци, њихову историјско-лексиколошку анализу преузима од Стабеја, а за етимологију цитира и Миклошича (MIKHAILOV 1998, 1999). Ф. Грегор коментарише списак словачких назива месеци записан на маргинама једног календара из 1597. године, који представља драгоцен податак за проучавање развоја ове лексичке групе у словач ком. Анализирајући појединачне називе аутор закључује да половину чине калкови из мађарског (GREGOR 1989). На основу материјала сакупље ног из основних речника и неколико десетина годишта различитих

словачких календара од краја XVIII до почетка XX века, М. Мајтан по казује да су се поред латинских назива паралелно наводили и чешки, понекад означавани и као чешкословачки (јер је чешки дуго времена имао функцију књижевног језика). Покушаји да се уведу словачки на зиви нису успели, те је данас немогуће установити који су од њих били у живој употреби (MAJTAN 1970). Е. Черњаковска презентује кашупске називе месеци у речницима К. Ц. Мронговија (CZERNIAKOWSKA 1987). Е. Узунова проучава називе месеци убугарској писменој традицији (Узу НОВА 1996), а М. Китанова називе за децембар и јануар у бугарским говорима (КитAНОВА 1995). А. Обрембска-Јаблоњска анализира два ста ропољска назива који представљају „ефемерне бохемизме”, као и три украјинизма посведочена у једном пољско-руском речнику из XVIII века (ОвREBSKA-JABLONSKA 1960). 03. Што се тиче стања проучености ове лексичке групе у српском

и хрватском (раније српскохрватском) језику, морамо констатовати да — поред не малог броја прилога посвећених домаћим називима месеци — још увек нема комплетне, целовите обраде ове теме. Први се њоме по забавио Т. Маретић говорећи о увођењу народних називау општу упо требу и набрајајући дела различитих писаца ХVII, XVIII и XIX века из Босне, Далмације и Славоније, у којима се помињу ти називи. Он закљу чује да имена месеци потичу из прасловенског доба, али да нису била обична и позната „већ су се чувала само традицијом, а не живом пора бом, и то можда не толико у простом народу, колико међу поповима и

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

|()3

фратрима и другим писменим људма” (MARETIĆ 1897)“. Ф. Спахо пише о народним називима месеци у турским календарима из ХVП века

(SPAно 1930)“. М. Страшек набраја стране називе месеци забележене у старим исправама, констатујући да у исправама из крајева где је био већи утицај латинског језика за имена месеци служе латинске речи, док су у исправама из Хрватског приморја и Далмације имена месеци добила облик према италијанском језику. У већини ћирилских испра ва види се утицај грчког и црквенословенског језика (STRAŠEK 1931). Т. Матић се супротставља настојањима државне власти да замени народне називе месеци латинскима, сматрајући да би било штета „да та стара баштина хрватскога језика пропадне” (MATIĆ 1938–1939). А. Наметак даје кратак преглед писаних извора са територије Босне и Херцегови не, од ХVII века до после Другог светског рата (турски календари, путо писи, службени листови, листови за политику, економију, књижевност, забаву, новине, часописи, календари и алманаси) у којима се појављују народни називи месеци (NAMETAK 1962—1963). А. Секулић се у кратком прилогу залаже за очување домаћих назива месеци (SEKULIĆ 1962—1963). Г. Јовановић разматра народне називе месеци код Срба, почев од по тврда из српских јеванђеља XIII—XIV века. Називе разврстава према мотивацији тумачећи уједно њихову етимологију (ЈовАновић 1988).“ С. Бабић се бави пореклом хрватских назива месеци, посебно називима просинац и вељача (BABIĆ 1990).“ Својеврсну синтезу представља при лог Б. Попјолеко домаћим називима месеци у хрватском и српском јези ку. Ауторка је засебно представила ситуацију у ова два језика, темат ски систематизовала све прикупљене називе и дала етимологију оних који су карактеристични за разматрани ареал (POPIOLEK 1999). Изложени преглед радова (који не претендује на исцрпност) пока зује да интересовање за ову тему не јењава. Доказ за то је и прилог који слсди.

* Други Маретићев рад (в. MARETIĆ 1919) није ми био доступан. “ О осталим његовим прилозима в. NАмEтAк 1962—1963: 84, нап. 3. “ Ауторка запажа да Вук нема (јер нису постојали у народном говору) груден „новембар”, сухи „март”, брезок „април”, изок „јуни”, црвени „јули”, зарев „август”. али да је необично што ових словенских назива месеци нема ни код Даничића. Он бележи једино трлкљн, за који мисли да је „април”, али напомиње да није сигуран (у месецословима то је „мај”) (ЈовАновић 1988: 183). * Уп. и прилог А. Бохенек о називима зимских месеци у хрватском и пољском књижевном језику, где се, између осталог, излажу тумачења назива просинац, сијечањ и вељача (BOCHENEK 2012).

|()4

Марта Бјелетић

1. Недавно се на страницама Српског дијалектолошког зборника појавила расправа о говору Спича, дело необичне судбине и неуоби чајене садржине (ПоповиЋ — ПЕТРОВИЋ 2009). Поглавље „Из лексике” (стр. 91–165) обухвата занимљив речник који, између осталог, садржи чак 23 назива за месеце: I jaнува“р, коледа“p, ćечен; П. фембру(в)a"р, љутит: III. мара“ч, бреза“н; IV априо, цветнт V травањ: VI петрдв, црва“ ц: VII илин, лата“ њ: VIII госпођин, српа“ њ: IX се тембар, груда“н, врijeca“н; Х. октомбар, паздернпк: XI лiстопа"д, XII студен.“ Ова упечатљива лексичка група привукла је пажњу већ и самог приређивача рукописа, те је на њу указано у поглављу „Белешке о говору Спича“ (ор. cit. 44).

Велику већину чине домаћи, словенски називи, док је свега шест назива страног порекла. Овде ћемо их представити азбучним редом, наводећи уз сваки назив његове српско-хрватске и словенске паралеле, етимологију, мотивацију и евентуално коментар. 1.1. ДОМАЋИ НАЗИВи

1.1.1. бреза“н „март” Српско-хрватске паралеле: брезен, бресен, брезањ (ЈАНковиЋ 1951: 163); РСА, RJA, SKOK немају. Словенске паралеле: стсл. крkZкнљ, буг. брезен, слн. brezen, чеш. brezen, са меким наставком: стпољ. brzezieh, рус. заст, березенљ, укр. березено. Етимологија: псл. придев “berzbnЋ, (- “berza „бреза”), супстанти визован помоћу суфикса -јњ (MIKLOSIСн 1867: 2—3; HOLYNSKA-BARANOWA 1969: 34-35; ЦАур 1973:95. SP 1: 214:7 ЗCСА 1: 209:8 ESJS 79–80) Мотивација: „месец бреза“, тј. „месец када бреза даје сок“ (НовуN SKA-BARANowА 1969: 34).

1.1.2. вријеса“н, -сна „септембар“

“ Исти називи наводе се и у монографији о Спичу (НовАковић 1997: 26–27), само што је ту груден назив за децембар. “ Аутори сматрају да придев *berzon, може бити поименичен и без тог суфикса (SP 1: 213, 214).

“ Аутори сматрају да словенска апелативна лексика не познаје придев*berzon, који је, ипак, посведочен у топонимији (op. cit.208–209 sv. *berzbno), и зато дају опре зну етимологију назива месеца. “Уп. из истог извора врijec m. „ниски и густи зимзелени жбун”, вреciна f. „грана приморског жбуна, врес”, вреciне pl. „шумарак, макије вреса”

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

|()5

Српско-хрватске паралеле: вресен „id.“ Саво Мркаљ у „Предисло вију” уз „Сало дебелога јера” из 1810. године (ЈовАНовић 1988: 187), вресен (бресењ) (ЈАнковиЋ 1951: 163), вресен само код Стулића (RЈА); РСА, SKOK немају. Словенске паралеле: стсл. коћскн, чеш. заст. vjesen, пољ. wrzesien, струс. врћсенљ, укр. вересенљ, блр. верасенљ. Етимологија: или од псл. *versљn, (- *versљ „врес”) (ШАУР 1973. 96–97) или пољска позајмљеница у осталим језицима (НовуNSKA-BARA NowА 1969: 59–61: BORyš 712).

Мотивација: „месец када цвета врес (који је значајан за пчеларе)” (НовуNSKA-BARANowА 1969: 60).

Коментар: Холињска-Баранова сматра да је аргумент за пољско порекло речи — одсуство словенских паралела код Миклошича (MIKLOSICH 1867: 6) и њена слаба посведоченост у словенским језицима (MosZYNSKI 1967: 144). Мошињски ипак помиње да се реч јавља и у српско-хрват ском, што она оповргава (НошуNSKA-BARANOWA 1969: 59). Пример из Спича потврђује да је Мошињски у праву.“ 1.1.3. госпођин „август” Српско-хрватске паралеле: господинштак, господичњак, госпојин штак, госпојиштак „август” (РСА; RJA), госпођински, великогоспођин ски, око Велике Госпе „август”, малогоспојински месец, око Мале Госпе „септембар” (ЈАнковић 1951: 163; ЈовАновић 1988: 190). Словенске паралеле: слн. дијал. gospojnik „август” (KEBER 1994: 40).

Етимологија: супстантивизовани присвојни придев Госпођин „Бо городичин“. Мотивација: према празнику Велика Госпојина који пада 15/28. августа (ЈовАновић 1988: 190), в. МикLoslcн 1867: 22. Коментар: Спич је од давнина славио Богородицу, а тако је и данас — славе је и православни и католици, свако по свом календару (НОВА ковић 1997. 18).“

“ Напомињемо да врес у Спичу цвета у пролеће, а не у јесен (НовАковић 1997. 26).

* Средишње култно место у Спичу била је бенедиктинска опатија Св. Марије Ратачке, којој је почетком XIV века повељу издао краљ Милутин. Додуше раније, 1247. године, као патрон те цркве помиње се Арханђео Михаило, али гласовни лик топонима Сутоморе - Sancta Maria указује на знатно дубљу старину Богородичиног култа у том крају, који се по њему и прозвао Спич - лат. hospitium, италијанско име Сутомора је Santa Maria degli Ospizi... Уп. Skoк 2: 575 sv. ošpitan, 3. 365 sv. Sut

|()6

Марта Бјелетић

1.1.4. грјда“н, -дна „септембар” Српско-хрватске паралеле: груден „децембар“ (РСА), грудан (RJA). груден „септембар”, „новембар” (ЈАнковиЋ 1951: 164), српсл. гроудљнљ, гроудент, „новембар” (ЈовАНовиЋ 1988: 182). Словенске паралеле: стсл. гроудљнљ, буг. заст. груден, слн. gruden, стчеш. hrиden, са меким наставком: пољ. grudzien, слч. hrudeh „септем бар”, рус. заст, укр. груденљ, блр. грудзен, (обично је то назив за 10, 11. или 12. месец, в. МоszуNSKI 1967: 146).

Етимологија: супстантивизовани псл. придев “grudon, (- “gruda „груда”), према коме је секундарно образована мека варијанта са су фиксом -јњ, као код осталих назива месеци, ова етимологија је опште прихваћена (MIKLos CH 1867. 13: НовуNSKA-BARANowА 1969: 70–72; III АУР 1973:98.. Skok 1: 626-627 sv. gruda: ЗCСА 7: 153–154 sv. *grudon, (је) I: SP 8: 251-252 sv. grudon, 2.: ESJS 207). Мотивација: „месец груда” тј. „месец када су путеви смрзнути, прекривени грудама” (HOLYNSKA-BARANowА 1969: 72). Коментар: у Спичу је то назив за септембар, као и слч. hruden. У старом чешком календару hrиden је био тринаести месец који се сваке друге или треће године додавао зимским месецима, понекад и септембру; тиме се може објаснити и слЧ. заст. hrиdeh „септембар” као „месец када се након жетве поље припрема за сетву, разбијају се грудве“ (ESJS207). 1.1.5. илин „јул, то је заправо август, а зове се по Илиндану, одно сно по Св. Илији“ Српско-хрватске паралеле: илпнстак, илпнштак, илпњштак „ме сец у који пада Илиндан, јул“ Илинштак зори а господинштак бере НПосл (РСА; RJA), илијнски, светоилински, илијнштак (илијиштак, илијинштак) (ЈАнковиЋ 1951: 163).

Словенске паралеле: буг. илиенски, илински, илинских, илиевски месец (ЗАимов 1954: 128—129), укр. илевии (мiсацњ), илвовиц, „јул, август“. полес. св. Илли „јул” (СД 3: 238). Етимологија: супстантивизовани присвојни придев Илијин. Мотивација: по празнику св. Илије који пада 20. јула по старом календару (ЈовАНовиЋ 1988: 190), в. MIKLos Cн 1867: 25. 1.1.6. коледа“р „јануар” Српско-хрватске паралеле: коледар, -aрa „дванаести, последњи месец у години, децембар“ Раније је у Мрковићима постојао обичај, да се * Често се -ији- сажима у тi План (RЈА). Уп. из истог извора Илиндл“н, -a /-адне „Свети Илија (2. август)”.

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

|()7

у коледару (децембру) удружи по неколико момчади ... па ... зареде од куће до

куће, пјевајући разне пјесме Црногорско приморје и Крајина, Децембар (је) ... божићни месец или коледар Бољевац (РСА), коледар (ЈАНКОВИЋ 1951: 164): RЈА нема.

Словенске паралеле: мак. коледарски месец „децембар“ (ИлиЋ 1969. 236), слн. дијал. kolednjak „id.” (KEBER 1994:40), буг. дијал. колада „id.” (само код Бугара муслимана) (ЗАимов 1954: 140, 141), полеc. коладњи „ја нуар” (СД 3: 238). Етимологија: nomen agentis од коледа (< псл. *koleda), образован помоћу суфикса -ар (< псл. *-aro - лат. -arius) (уп. SKOK 2: 124 sv. koleda; о суфиксу в. SP 2: 21–23). Мотивација: псл. реч “koleda (< лат. calendae pl. „први дан у месе цу“) чува трагове предхришћанског паганског значења „обред везан за почетак године“ и тек се секундарно везује за празновање Божића (ЗССХ. 10: 134—135). „Многи наши божићни обичаји упућују на култ Сунца. У то време, уместо старог бога којим се завршава година, рађа се нови, млади бог Сунце којим година започиње. Једна од коледарских песама могла би говоритиу прилог тврдњи о соларном култу: Да окупам, коледо! / Малог бога, коледо! / И Божића, коледо! / Божић виче из воде: / „Пренесте

ме преко воде” (ЈовАНовиЋ 1988: 189).“ 1.17. липа“њ, липња „јул” Српско-хрватске паралеле: ли пањ (лimaњ) „шести месец у години, јун“ Липањ (зуњ=јун) угодније мисец, липи се сваки соки језгра у симену и воћки Пољица (РСА)“, липањ (Љепањ) „јун”, лепец (липец) (?) „јул” (ЈАн ковић 1951: 163).

Словенске паралеле: слн. дијал. lipan, слч. заст, и дијал. lipeћ, чеш. lipen, стпољ. lipien, пољ. заст, и дијал. lipien, укр. липенљ, блр. лineнљ. Етимологија: супстантивизовани псл. придев *lipљnЋ, (- “lipa „липа“). мека варијанта са суфиксом -јњ (MIKLOSIСн 1867. 3–4; НовуNSKA-BARANOWA 1969: 51-52: ШАур 1973. 96, Skok 2: 305 sv. lipa: ЗCСА 15: 136).

* Трагове соларног култа, према неким тумачењима, налазимо и у називима коложег „јануар” и коловоз „август”. Први одражава обичај, широко распрострањен по словенском свету, да се Сунчево рођење прославља паљењем обруча (коло) омота ног сламом, што је требало да симболише Сунчев круг. Точкови омотани сламом пале се и котрљају низбрдо и о Ивањдану, „кад је Сунчева моћ најјача” а онда почиње да слаби, одатле назив коловоз (детаљно в. ЈАНКОВИЋ 1951: 67-68, ЈОВАНОвиЋ 1988: 187— 189). О мак. коложег и с-x. коловоз в. и ЗАимов 1954: 109-112. За коловоз в. и MIKLOSICH

1867: 18, ЗССЛ10: 149—150 (без објашњења назива месеца). * Пример народне етимологије.

|()8

Марта Бјелетић

Мотивација: „месец када цвета липа (што је важно за пчеларе)” (НовуNSKA-BARANowА 1969: 52).

1.1.8. листопа"д „новембар” Српско-хрватске паралеле: лiстопад „десети месец у години, окто бар” (РСА; RЈА)“, листопад „id.“. Височка нахија (ЈовАновић 1988: 187). листопад „октобар”, „новембар” (ЈАНковиЋ 1951: 164), српсл. лнстопадљ „октобар” (ЈовАНовиЋ 1988: 182). Словенске паралеле: стсл. лнстопадљ, мак. листопад, буг. листопад, слн. listopad, чеш..., слЧ. заст, пољ. listopad, рус. дијал., укр., блр. листопад. Етимологија: псл. сложеница “listopad, - *listљ и *padi, (nomen actionisод “pasti, pado) (MIKLos CH 1867:4, НошуNSKA-BARANowА 1969: 68– 70. Skok 2: 307 sv. list", 2: 615–616 sv. pisti“. ЗCСН15: 145; ESJS 425–426). Мотивација: „месец у коме опада лишће“. Првобитно је реч *listopadњ означавала цео период када са дрвећа опада лишће, уп. с.-х. лiстопад „време када опада лишће; опадање лишћа” (РСА).“ 1.1.9. Љутп, -дга „фебруар” Српско-хрватске паралеле: љутијарх. нар. „месец фебруар, вељача“ (ЈАнковић 1951: 163; РСА): RJA, SKOK немају. Словенске паралеле: пољ. luty, рус. дијал. лотњи, укр. лоти и, блр. лHombi.

Етимологија: супстантивизовани псл. придев *l utљ(јb) (MIKLOSIСн 1867; 14; НошуNSKA-BARANowА 1969: 29–30: ШАур 1973: 99: 9CCЖ 15

231-236; ESJS 433—434).“ Мотивација: „месец када је веома хладно време“, уп. пољ. заст. luty czas „хладно зимско време” (ESJS 433), с.-х. Љута зима, љут мраз. Коментар: Индикативна је слаба распрострањеност овог назива у словенским језицима (Ербен наводи српску потврду, али без извора). Због тога Мошињски не смешта овај називу круг најстаријих словен ских назива (НошуNSKA-BARANOWA 1969: 29). Потврда из Спича (ако је у питању архаизам) могла би да измени тај став.

* Такође лiстопад „ветар који дува месеца октобра” Ужице (РСА), уп. рус. naздерник „ветар” (в. нап. 30). * Има и мишљења да овај назив није везан за посматрање природних појава, већ за сеоске послове, јер је то време када се скупља лишће за простирку стоци, за облагање, затискивање зидова колиба, чак и за исхрану стоке током зиме (дакле, мо тивисан је практичним разлозима) (SIGALOW — ЦЕSIÓW 1970: 96), уп. листопад „јесење опало лишће, гомила, слој таквог лишћа” (РСА). “ Псл. придев нема јасну крајњу етимологију, уп. ESJS 1. c., в. и Skoк 2: 340-341 (прихвата ЗССЛ1c), ПЕтлЕВА 1981.

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

|()9)

1.1.10. паздернпк „октобар” Српско-хрватске паралеле: паздернпк неуоб. „назив за октобар“. Емил Чакра у Словенији посрбљавао је календар. јануар је сечен, фебруар —

љути ... октобар — паздерник Ј. Скерлић, Омладина и њена књижевност, Београд 1906, 218 (РСА, у штампи), паздерник „октобар”, „новембар” (ЈАнковиЋ 1951: 164); RЈА.“ SKOK немају. Словенске паралеле: пољ. paždziernik, рус. заст, паздерник, укр. дијал. паздерник, паздiрник, блр. паздзернiк, паздорнiк. Етимологија: пољска позајмљеница — образована од придева paždziernу „који је у вези са поздером” (< paz-der-bno),“ супстантиви зованог помоћу суфикса -ikљ—у (источно)словенским језицима (НовуN SKA-BARANowА 1969: 64–68: ШАур 1973: 97: ЕСУМ 4: 254; в. и MIKLOSICH

1867, 14–15“). Мотивација: „месец поздера (који настаје обрадом лана и коно пље)“ (НовуNSKA-BARANowА 1969: 67).

Коментар: Мошињски (можда за Ербеном) помиње и српско-хрват ску континуанту овог назива, за коју Холињска-Баранова не налази по тврду у RЈА (НошуNSKA-BARANowА 1969: 66). Спичка потврда, као и у слу чају назива вријесан, доказује да је Мошињски у праву, али она уједно проблематизује тумачење да се ради о изворно пољском називу месеца који је преузету украјински и белоруски (op. cit. 68). Друга је ствар што се у Спичу нису гајили лан и конопља, већ првенствено жука „брни стра, приморски жбун са жутим цветовима“, уп. и жукова пређа „влакна добијена прерадом и трљењем жуке, брнистре, за ткање грубог платна“ (ПоповиЋ — ПЕТРовиЋ 2009: 105).“ * Облик са -а- паздер „поздер” само у Јамбрешићевом речнику. * Префикс *paz- се јавља само у две именице: *pazderљ (“pazderbје) „оно што остаје након млаћења лана, конопље, поздер” и “paznogљti, „нокат”. То су ране псл. сложенице. Други члан псл. *pazderљ је вероватно девербална именица “derљ од*derti, doro : “dorati, dero „кидати”. Први члан (обе речи) потиче од иe. *pos„непосредно уз, после, иза”, које је делимично сачувано у паралелном облику “pozderљ: слн. pozder, с.-х. поздер, укр. поздiрра. Дужење роz- -- paz- у сложеницама можда је настало под утицајем чешће опозиције роl-) : ра-. Функција раZ-, poz-, који су већу псл. доба били мртви, изгубила се (BORYš 1975: 66-67). В. и Skok svv. bez", drijen, drijeti II, pa-*, po", poz “ О Миклошичевим колебањима у вези са називом овог месеца (због значења рус. naЗдерник „хладан северни ветар”) в. Ноц у МisKA-BARANOWA 1969: 65–66. “ Жука се масовно користила све до почетка XX века. Жуково платно је доста грубо, алиу комбинацији са ланом или памуком било је сношљиво. А и сама жукова пређа је имала широку примену у домаћинству. Жука за прераду гајила се по забра нима. Зими се закине стабло жуке до саме земље одакле избије читав бокор дугачких гранчица. У јулу месецу се те гране закидају, повезујуу ручице и суше док не побеле.

| ||()

Марта Бјелетић

1.1.11. петрдв „јун“ Српско-хрватске паралеле: Петровски мисец „јун“. Врбник на Крку (RЈА), Петров месец Љубиша, петровитак „јул” Буковица у Далмацији (ЈАнковиЋ 1951: 163; ЈовАНовиЋ 1988: 190).

Словенске паралеле: мак. петруски а „јул” (СД 3: 239), буг. дијал. nemровски месец, nemрувден, петруске (ЗАимов 1954: 124), полеc. ne mроука „јун” (СД 3: 238). Етимологија: супстантивизовани присвојни придев Петров. Мотивација: по празнику Петровдан који пада 29. јуна / 12. јула (ЈовАНовиЋ 1988: 190), в. MIKLOSIСн 1867: 26

1.1.12. српа“ њ, српња „август” Српско-хрватске паралеле: српањ „јул” (RJA), српен (српањ, серпен) „август“, српан (српањ) „јул” (ЈАнковиЋ 1951: 163). Словенске паралеле: стцсл. срљпљн, буг. cipneН, слн. srpan, чеш., слч. дијал. srpen, пољ. Sierpien, рус. заст, укр., блр. дијал серпенљ. Етимологија: супстантивизовани псл. придев “sorропљ (< *sњrpљ „срп”), мека варијанта са суфиксом -јњ (MIKLOSIСн 1867. 20–21, HOLYNSKA BARANowА 1969: 56-57; IIIАур 1973:96.. Skok 3: 322 sv. srp.: ЕСУМ 5:221). Мотивација: „месец српа“, тј. „месец жетве” (HOLYNSKA-BARANOWA 1969: 57).

1.1.13. студен, -дга „децембар” Српско-хрватске паралеле: заст, студен „новембар“, студент „id.” Вук (RJA), студен (студени) „новембар”, „децембар” (ЈАнковић 1951: 164). српсл. стоудљнљ, стоуденкин „децембар” (ЈовАНовиЋ 1988: 182). Словенске паралеле: стсл. стоуденљ, слч. заст. studeh, рус. заст, и ди јал. студенљ, укр. заст. студенљ, блр. студзенљ. Тада се повезују у снопове (40 руковети) и слажу уз обалу мора која је каменита. На снопове се насложи камење да их вода не однесе. Овако наслагана жука одстоји у мор ској води око месец дана (август). Плима и осека, кретање валова утичу да се влакно — кора одели од стабљичице. Оно што нису морска струјања успела да ураде, урадиће жене трљањем ручица о неку глатку плочу, водећи рачуна да се трљањем не покидају влакна. Одвајањем влакана од дрвенасте стабљичице завршен је први део процеса. Руковети се суше неколико дана, па се „смиче” жука, односно влакно. Где је било трлице, влакно се уситњавало и делило од покожице. Ако није било трлице, влакно се „учињало” (дорађивало)ударцима „маљуге” (пратљаче). Влакно се затим гребена ло, па прело. Овај други процес је доста сличан намакању (обради) лана или конопље. Само што се ове биљке киселе у слаткој води и поступак је нешто краћи (НОВАковиЋ 1997: 147-148).

* Уп. из истог извора петроача Т. „јунска смоква”, петровка „јунска крушка”. израз на улаз петрова „почетком јула”.

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

| || ||

Етимологија: супстантивизовани псл. придев “studen",“ нејасне крајње етимологије (MIKLos CH 1867; 16: HOLYNSKA-BARANowА 1969: 72–73: ШАур 1973:98.. Skok 3: 352 sv. stid, ESJS 895—896).

Мотивација: „хладан (месец)” (ESJS 895). Коментар: облик се мења по придевској промени. 1.1.14. сечен, -дга „јануар” Српско-хрватске паралеле: cijeчањ„јануар” Дубровник (RJA), сечен (сечањ, сечењ, сјечањ, сјечен, сијечањ, сичан) „id.”, сечен (сечан, сечко, сечка), велики сечко „фебруар”, мали сечко „март“ (ЈАНковић 1951: 163: ЈовАновић 1988: 186), српсл. citri, Hљ, citieНЕ, „фебруар” (ЈовАНовић 1988: 182). Словенске паралеле: стсл. citri, Hљ, сtrieНЋ, буг. дијал. сечен, слн. заст. sečan, sečanj, séčenj, séčen, слч. заст, и дијал. sečећ, стчеш. séčen, стпољ. sieczen, струс. свЧенљ, укр. ciЧенљ, блр. заст, и дијал. сеченљ. Етимологија: супстантивизовани псл. придев *séčbini, (< *sék-ti „сећи”) (MIKLOSIСн 1868: 20; HOLYNSKA-BARANowА 1969: 12—15 ШАУР 1973.

98–99: Skok 3: 248-250 sv. sječi: ESJS 802: ЕСУМ 5: 258). Мотивација: „месец кад се секу стабла (ради припреме земљишта за сетву)”, уп. слн. sečni mesec (ESJS 1 c.).“ Коментар: облик се мења по придевској промени. 1.1.15. травањ, -вња „мај” Српско-хрватске паралеле: праван „април, мај, март“, травањ „април” (RJA), правањ (травен), велики правањ „мај“, правањ, мали правањ„април” (ЈАнковић 1951: 163; ЈовАновић 1988: 187), српсл. трћкљнљ, трћкенљ, тракенк „мај” (ЈовАновић 1988: 182). Словенске паралеле: цсл. трћкљн, трћкен, буг. дијал. травен, слн. (mali, veliki) traven, чеш. заст. traven, струс. тракенљ, тракљнљ, укр. травенљ. Етимологија: супстантивизовани псл. придев *travљn, (- “trava „трава”), мека варијанта са суфиксом *-јb, (MIKLOSIСн 1867. 5, НовуNSKA BARANowА 1969: 44–45. ШАУР 1973: 95: Skok 3: 494 sv. trava).

Мотивација: „месец траве“ тј. „месец када се стока изгони на пашу” (НовуNSKA-BARANowА 1969: 44).“ 1.1.16. шветнт, -дга „април” Српско-хрватске паралеле: цвјетањ (цвитањ) „мај” (RЈА: код јед ног писца из ХVI века), цветен (цветањ) „април”, цветањ (цвијетањ, квeтeн) „мај” (ЈАнковиЋ 1951: 163). “ Псл. облик *studen", је творбено нејасан. Најчешће се тумачи као првобитни партицип претерита пасива, образован од непознатог исходишног глагола. За остала тумачења в. ESJS 895.

“ B. тамо о осталим мотивацијама назива, детаљно НовуNSKA-BARANowА1. с. “ О осталим мотивацијама назива в. НовуNSKA-BARANowА 1.c.

| |2

Марта Бјелетић

Словенске паралеле: чеш. květen, пољ. kwiecien, укр. цвfтено, квímeнљ, блр. квéцено.

Етимологија: супстантивизовани псл. придев *květon, (је) (- “květ, „цвет”) (MIKLOSIСн 1867; 3: НовуNSKA-BARANowА 1969: 41–43. ШАУР 1973. 95: Skok 1: 281–282 sv. cvasti: ЗCСН 13: 165).

Мотивација: „месец цвећа” тј. „месец када цвета разно цвеће и биље” (HOLYNSKA-BARANowА 1969: 43). Коментар: спичка потврда нема облик карактеристичан за конти

нуанте псл. назива месеци(*цвијета“ њ), већ облик одређеног придева (као љути), па би се, заједно са буг цветник, слн. cvetičnik (в. ШАУР lс), могла сматрати новијим образовањем. 1.1.17. црва“u, -ă“ша „јун“ Српско-хрватске паралеле: RJA, SKOK немају. Словенске паралеле: пољ. czerwiec, струс. черкљц, укр. заст, червецњ, блр. дијал. червец, са другим суфиксом: чеш. červen, стпољ. czerwien, czyrwien, pус, заст, укр. червенљ, блр. чарвенљ. Етимологија: псл. деминутив *čorvљсњ, образован помоћу суфикса -осв од *čorvљ „црв” (SP 2: 272-273 sv. črvвс, 2.; ЗCСА 4: 172–173)” или псл. придев *črљуњIn", супстантивизован помоћу суфикса-bсо (уз губље ње форманта -bn-) (НошуNSKA-BARANowА 1969: 101–102)“ остали облици су од псл. *črљvљnЂ/-n", (MIKLoslcн 1867: 7–9: НовуNSKA-BARANowА 1969. 46—50: ШАур 1973: 96: ЗCСА 4: 169 sv. *červ6})en, SP 2: 273-274 s.v. črvљn's ESJS 117 sv. črљveno).“ Мотивација: „месец црва“ тј. „месец сакупљања црва за бојење” (MIKLOSIСн 1867 1 c.) или „месец када се јављају црви (у воћу итд.)” (НовуNSKA-BARANowА 1969:48).“ “Чува се наглашени вокал у наставку генитива, уп. Ртац, Ртаца, Крста“ ц, -a (ПоповиЋ — ПЕТРовиЋ 2009: 76, 86).

” Суфикс *-bci, се ретко спаја са именичким основама у творби назива особа или ствари значењски повезаних са творбеном основом, нпр. lipљсљ „време цветања липе, липов мед” — lipa (SP 1: 100). “Творбена анализа показује да је назив czerwiec „јун” дериват од сzerw„црв” а не пренесен назив czerwiec „фарбарски црв”. Ради се у ствари о полифункционалном суфиксу -bсо, који може имати функцијудеминуције (czerwiec barwierski) и функцију супстантивизације (месец czerwiec) (op. cit. 50). * У спичком говору забележен је назив извора Чрва“њ, Чрвња (ПоповиЋ — ПЕ тPoвић 2009: 90), који је права континуанта псл. *čorvљni, (уп. SP 2: 273-274 s.v. črvљn'њ, где се наводе апелатив црвањ, црвња „врста црнкасте или црвенкасте земље” и топо ним и ороним Црвањ, Црвња из RЈА).

“ О осталим мотивацијама (нпр. „месец црвених плодова”, „време пчелињих ларви”) в. НовуNSKA-BARANOWA 1.с.

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

| |3

Коментар: Миклошич је овом називу посветио велику пажњу, за ложивши се за његово довођење у везу са називом инсекта Соссus po lonicus од којег се добијала црвена боја (MIKLos Cн 1867:7—9).“ Даље се њиме позабавила Холињска-Баранова, која констатује да код јужних Словена не постоји изворни назив за овог инсекта. RЈА бележи: црвац „сосcum, црв на дрвету као шишка, од кога бива црвена скерлетна боја, потом и ткање те боје“. Ауторка сматра да се ради о преузимању (пољ ског) назива заједно са робом, о чему би сведочило подударање пода така наведених у RJA: 8 дŠЕрокљннкљ скнла, олоко, косак, н црвкац, оке петнpн сткарн да не нAsтљ (1456, MS 475) и дšЕрока кон господн кннг8 слик пнсло н дао, да цркацк, олоко, скнла н косак на нокњскŠ скалš ходетљ (1484., MS. 529)— са исто

ријском чињеницом да је Пољска извозила у Италију „разне коже и крзна, олово, а пре свега чувени црвац“. У словеначком се овај црв зове škarlatni črvec, док у бугарском уопште нема назива (НовуNSKA-BARA NOWA 1969:47). Међутим, на основу архивске грађе Дубровачког архива (Debita Notariae и Diversa Notariae) историчар И. Воје закључује да се у ХV веку црвац довозио у Дубровник из Босне и Србије (да би затим био извезен у Италију), да је био продаван као финални продукт и да је у балканском залеђу био добро познат сложен поступак сушења и прераде црвца (ВОЈЕ 2008: 103). Горенаведени примери из МS заправо представљају султанову забрану (након турског освајања Новог) да се директно у Дубровник носе четири артикла: олово, свила, восак и црвац

(о томе детаљније Волв. 2008: 113). У светлу изнетих чињеница спички назив месеца (фонетски и творбено идентичан пољском сzerwiec) из гледа још загонетније. Његова потпуна усамљеност на јужнословенском терену могла би указивати на то да је у питању архаизам. 1.2. СТРАНИ НАзиви

1.2.1. апрio, -ала“ Српско-хрватске паралеле: априо, априла „април”. Наступили мје сец априо, он сечесто осврће на уљаник Врчевић (РСА), а прпл, априлиј, априлиш (RJA). “ Овај инсект је на терену Украјине, Пољске и Чешке од давнина коришћен за бојење тканина у црвену боју, а у ХV и XVI веку био је извозни артикал од великог економског значаја. Његово централно станиште био је слив Одре, Висле и Дњепра, док су у Русији само пољски и украјински колонисти умели да га користе (НовуNSKA BARANowА 1969: 46–47). Детаљно о овоме в. WALKOWIAK 2012: 98—118.

“У номинативу је о постало одл. Без те промене се јавља од XIV века па све до данас, а с том променом се јавља од ХVII века (RJA sv. aprio).

| |4

Марта Бјелетић

Словенске паралеле: стсл. апрнлк, мак. април, буг. април, слн. арril. слч. april, рус. апрéло. Етимологија: од лат. aprilis (mensis) „други месец римске године” (MIKLoslон 1867. 27: Skok 1: 48–49 EPCJ 1: 180; ESJS 50).

1.2.2. јанува“p Српско-хрватске паралеле: јануар, јануартј. јануарије (РСА; RЈА). Словенске паралеле: стсл. наноуарнн, мак. јануари, буг. ануари, слн. januar, слч. januar, рус. Анварљ.

Етимологија: од лат. Папиarius (mensis) „месецбога Јана” (SKOK li 754: ESJS 236).

1.2.3. мара“Ч, ма”рча „март“. Ма“рча кане ил не кане, а априла не пре стане.“

Српско-хрватске паралеле: марач „март“. Кад Вељача не дажди, Ма рач добра не мисли Дубровник, НПосл Вук, Кад веља не вељује, марач не мирује Пољица, Марач „први дан марта по календару православне

цркве“. Марач се ... и данас сматра у Зети као први дан нове године и најва жнија тачка у времену — Неке жене навече Марча избаце суво буниште пред кућом, па нареде дјеци, да га зажде ЦГ, Кућу не ваља мести кад дође и кад

пође гост, на млади петак и на марач Зета (РСА), марач, марац, марат, март (RJA).“ Словенске паралеле: стсл. марктљ, мак. март, буг. март, слн. marec, слч. marec, пољ. marzec, рус. март.

Етимологија: од лат. Martius (mensis) „месецбога Марса“, далма то-романски лексички остатак, са променом лат. ti - č, уп. Не пуча -

nepotia (MIKLos Cн 1867: 27—28. SKOK 2: 375-376 sv. marac: ESJS 456 sv. marљtљ).

124. октомбар, -бра“ Српско-хрватске паралеле: дктобар, дктбвар (РСА), оклебар, ок тембар, оклеврије, октобар, октомбар, октомврије, октоврије, окту бар, октубрије, октумбар, октумбрије, октунар (RJA; већина потврда је из Даничићевог речника).

“Уп. из истог извора: марчанп, -а“, -б „мартовски”, марчанiua f. „мартовска змија, најопаснија”. “ Облик марач посведочен је у Црној Гори, Херцеговини, Котору, Ластви, Бије лој, Дубровнику, Мљету, Приморју, Рабу, Божави (SKOK 2: 375). Посведочен је од краја ХIV века у документима из Дубровника и Босне (gen. Japria, acc. Japari, ДАничиЋ2: 51). Користи га и Његош: Ка у марчу кад удри вјештица (Горски вијенац, стих 666). * Овај облик посведочен је у ХVIII веку у Црмници (Skok 2: 552).

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

| |5

Словенске паралеле: стсл. октокрв, мак. октомвpи, буг. октомври, слн, слч. oktober, рус. октабрњ. Етимологија: од лат. Осtober (mensis) „осми месец римске године” (Skok 2: 552. ESJS 582).

1.2.5. септембар, -бра“ Српско-хрватске паралеле: септембар, септембрије, септемврије, сетебар. Мјесеца сетебра пи(ј) млијеко на ште срце, бићеш здрав Црмница, XIX век, сетембар, сетенбар (RJA). Словенске паралеле: стсл. септлков, мак. септември, буг. септем ври, слн. september, слч. september, рус. сентабрњ. Етимологија: од ит, settembre (< лат. september, acимилацијом pt - ti) (RJA: Skok 3: 222-223; ESJS 800 sv. septebris).“ 1.2.6. фембру (в)a"р Српско-хрватске паралеле: фебруар, фебруариј, фебрар, февруар, феврар, фервар, фревар (RJA; већина потврда је из Даничићевог реч ника).

Словенске паралеле: стсл. фекроуарнн, мак. февруари, буг. февруари, слн. februar, слч. februar, рус. феврало. Етимологија: одлат. Hebruarius (mensis) „месец очишћења” (SKOK 1: 508–509 ESJS 169).“ 2. ЛИНГВИСТИЧКА АНАЛИЗА

2.1. У наведеним називима месеци одражене су неке фонетске ка рактеристике спичког говора.

2.1.1. Самогласник|а“), и у дугим и у кратким слоговима, појављује се као континуанта старог полугласа у јакој позицији (ПоповиЋ— ПЕ ТРОВИЋ 2009: 23): бреза“н, врijeca“н, груда“н, липа“ њ, српа“њ, црва“ц; у мара“ч (< martius) рефлектује секундарни полуглас. 2.1.2. Самогласник|а“) резултат је лабијализације самогласника (a) (op. cit. 24). јанува“р, коледа“р, лiстопа"д, ген. марча, фембру (в)a"р.“ 2.1.3. Вокал е рефлектовао се у дугим слоговима као ије (ор. cit. 25) врijeca“н. “ Облик употребљавају старији дубровачки и далматински писци (ХVII век) под утицајем ит. језика, а јавља се и на Рабу, Цресу (SKOK 3: 222-223). “ Италијанизми су и се тенбар (Истра, Кастав), сетебар (ЦГ) (SKок 1 c.). “ Облик фебруар, посведочен у XIII веку, Скок сматра полулатинизмом код којег је финално -иј испуштено према ит. febbraro и данас нем. Februar (SKOK 1. с.). “ Ова појава, карактеристична и за говор суседних Мрковића, може бити после дица млетачког утицаја (Вујовић 1969: 358, 379).

| |6

Марта Бјелетић

2.1.4. Глас в се у међувокалском окружењу уклања скоро редовно, уп. петроача, у позицији -ува- чуала ||F=чувала) (op. cit. 33), али се у истој позицији умеће у речима јанува“р, фембру (в)a"р. Сличну појаву нала зимо у мрковићком говору, где се секундарно вјавља у интервокалној позицији у суседству лабијализованих вокала (ВУЈОВИЋ 1969: 172, 381).

215. Гласови з, ć остварују се јотовањем з, с, уп. ćечтво, поčекок (op. cit. 34): ćечен. 2.1.6. Испред прекидних консонаната често се умеће назални со нант, уп. лампис, бимбер, кумбура (op. cit. 37): октомбар.“ фембру (в)a"р. 2.2. Сви домаћи називи имају прозирну творбену структуру. У морфолошко-творбеном погледу издваја се неколико скупина. 2.2.1. Супстантивизовани придеви образовани суфиксом *-bnЂ(јb) (који се мењају по именичкој промени); бреза“н, врijeca“н, груда“н по ред липа“ њ, српа“ њ, травањ. На први поглед би се могло помислити да

се набројани облици међусобно разликују у погледу творбе, будући да прва три имају лик простих придева, образованих помоћу суфикса“-bnЋ, док су потоња три настала од придева на “-bn", помоћу суфикса “-јњ.“ У словенским језицима јављају се и једни и други облици: лик простих придева имају нпр. чешки и словеначки називи,“ док се у осталим јези цима углавном срећу облици са суфиксом *-jb. Иако се међу спичким називима месеци уочавају различити хронолошки слојеви (в. S. 3), ипак би се ова разлика у финалном гласу могла објаснити локалном фонет ском појавом: „Знатан је број потврда у којима бележимо н место очеки ваног њ, уп. Шушан, и-Шушана” (Поповић — ПЕТРовиЋ 2009: 28, 76). 2.2.2. Супстантивизовани придеви који се мењају по придевској промени“: а) одређени љутп, -ога, цветнт, -ога; б) неодређени студен, -ога, ćечен, -ога (оба вероватно партиципског порекла, в. нап. 33). 2.2.3. Супстантивизовани присвојни придеви: госпођин, илин, петрдв.

2.2.4. Именице: коледа“р, паздернпк, црва“ ц. 2.2.5. Сложeнице: лicimona"д. “Или се овде мјавља пред б према септембар, децембар (SKок 2: 552). * Већина аутора сматра да су облици са суфиксом *-bnЋ, примарни, те да су од њих изведени облици са суфиксом *-јо (в. детаљно Ноц уNSKA-BARANOWA 1969: 91–97. SP 1: 80).

* Шаур сматра да је изворни наставак био мек (*-bno), а да је тамо где је он данас тврд, дошло до секундарне депалатализације (ŠAUR 2002: 184). * „У облицима заменичко-придевске деклинације обавезни су наставци без “покретних” вокала: Гjд. -ога / -eža” (op. cit. 40).

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

| 17

3. ХРОНОЛОШКА РАСЛОЈЕНОСТ

3.1. Међу домаћим називима издвајамо оне који су општесловенски (прасловенски) и оне који су настали доцније, а везани су за хришћан ство.

3.1.1. ОПШТЕСЛОВЕНСКИ НАЗИВИ

3.1.1.1. Не постоји јединствено мишљење о томе да ли су Словени у периоду пре сеоба имали називе за месеце. По једнима (нпр. Нидерле, Филин), у време словенског јединства није било прецизног разликова ња месеци одговарајућих назива. Месеци још нису били временски појмови већ су означавали различите сезоне, везане за одређене природ не појаве и пољопривредне послове. Тако је образована серија назива који су, након расељавања Словена (кад су се они нашли на територија ма са различитом климом), различито распоређени. У X веку јединстве не номенклатуре више није било и тек са појавом римског календара словенски народи добијају постојане називе месеци (ВалкиНА 1972: 269. 273). Према другима, Словени су оддавнина морали имати називе за месеце те њихови аутохтони стари термини нису првобитно били само називи тзв. малих годишњих доба, потпуно независни од лунарног ра

чунања времена (MosZYNSKI 1967: 146). Напротив, мерење времена (ка лендар) је толико важно за пољопривредне радове да је у епоси, када се време могло мерити само на основу посматрања неба и временских

прилика, неопходна била најпрецизнија једнозначност и одређеност одговарајућих назива временских одсечака (ШАУР 1973: 93–94). 3.1.1.2. Нема потпуне сагласности ни у томе који би то називи при падали најстаријем, прасловенском слоју. Мошињски предлаже следећи низ назива, са напоменом да је он могао важити само за одређене делове словенског простора (по њему, година је почињала са првим пролећним месецом): berzbnb, travљno, květon, čorvљnb, lipљno, zarevљ, rијbnb, pazdernikљ, listopad, grudonio, prosinbcb, séčon, (MosZYNSKI 1967: 157). Овоме низу прикључује и нази вe izoko, sљrрљno, versљno и Studњпо, као могуће синониме за čorvљno, zarevљ, rијbnb, и grudonio (op. cit. 154–155). Шаур се углавном слаже са предложеним избором, али се његова

представа не поклапа у потпуности са представом Мошињског. Он издва ја 12 првобитних псл. назива месеци: berzbnb, květbno, travљno, čorvљno, lipљno, sbrрљno, versљno, rијbnb, listopad, grudonio, prosinbcb, séčonb. Сви остали називи настали су доцније: једни — још увек у псл. периоду, али

| || 8

Марта Бјелетић

касније (као последица табуа)“, други – након губитка свести о моти вацији назива, трећи — после примања хришћанства (ШАУР 1973: 100). Гусев издваја 14 општесловенских назива месеци, на основу којих се може реконструисати њиховпсл. облик. Његов избор назива углавном

се поклапа са Шауровим, осим што му је придодао раZdernikљ и studbno (по њему, година је почињала са зимским солстицијем): prosinbcb, sečeno, berzbno, květions”, travљno, čorvљno, lipљno, sњrрњпљ, rијbno, versљno, listopadљ, pazdernikљ, grudon, studњn, (ГУСЕВ 1978: 131). 3.1.1.3. У светлу изнетих чињеница — најстаријем, прасловенском слоју неоспорно припадају следећи спички називи: бреза“н, правањ, ли па“њ, српа“ њ, груда“н, врijeca“н и лiстопа"д. Облици сечен (уместо очекиваног *ćеча“н или cijeча“њ) и цветнт (уместо очекиваног“увије па“но) могли би бити локална преобразовања старог творбеног типа према студен и љутл, који се пак, заједно са паздернпк и црвац, у ли тератури сматрају млађим облицима. 3.1.2. називи везани за хришћанство

3.1.2.1. Констатујући да се словенска народна лексика која се тиче назива месеци непрестано стварала, Мошињски наводи низ назива на

сталих релативно скоро код балканских и карпатских Словена, који се делом односе на црквене празнике, а делом на човекова занимања и при

родне појаве (MosZYNSKI 1967: 156). То наслојавање лексичких креација одражено је већ код Миклошича, где се у групи назива који се односе на обичаје и празнике (V) налазе бројне номенклатуре настале према хришћанским празницима, поред малог броја назива везаних за народне или предхришћанске светковине, при чему је јасно да је тај тип назива нестајао услед христијанизације (GEREMEK 1976: 153—154). 3.1.2.1. Сличну ситуацију запажамо иу спичким називима месеци. Наспрам три назива образована према хришћанским празницима који падају датог месеца: петрдв, илин, госпођин, постоји само један у којем је сачуван траг старих словенских веровања, али у преосмишљеном виду: коледа“p. *“ Месец је за Словене био интервал одједног младог месеца до другог. Како 12 таквих интервала траје 355 дана, а астрономска година је за 10данадужа, приближно сваке треће године требало је уметнути један додатни месец. Пошто је код Словена година почињала у пролеће, аутор сматра да је тај месец уметан као последњи зимски месец (op. cit. 93). Изворно име 13. месеца није познато. Био је то месец страха, ако на крају сечња још није дошло пролеће, ако је била ниска температура, а вегетација се још није развила. Уместо несачуваног изворног назива могло се појавити више дру гих, нпр. suхљ, иnor, luty — сви према неповољним атмосферским приликама, па је и

њихова мотивација везана за табу (SAUR 2002. 184). * У оригиналу погрешно стоји сwëton, (ГУСЕВ 1978: 131).

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

| |9

3.2. С примањем хришћанства ушли су у употребу називи латин ског порекла, који су посведочени већу најстаријим писаним спомени цима. Тако су, поред исконских словенских назива, Словенима већ у најранијем периоду били познати и грчко-латински, који су продирали путем преводне књижевности, заједно са називима црквених празника. Грчко-латински називи, иако немотивисани, имали су прецизне времен

ске границе па су били подеснији за употребу (ВилкинА 1972: 275—276). Црквени месецослов односио је победу у писаном језику, али су се сло венски називи чували у живом, говорном језику. 3.2.1. Ову чињеницу поткрепљује и говор Спича, у којем две тре ћине назива месеци чине домаће речи, а свега једну трећину стране. Али као и код домаћих речи, и код позајмљеница се запажа хронолошка раслојеност, с тим што се међу њима уочавају чак три хронолошка сло ја: а) далмато-романски језички остаци: мара“ч; б) латинизми: апрio, јанува“р, октомбар, фембру(в)a"p; в) италијанизми: сетембар. 4.

ОДНОС ПРЕМА ДРУГИМ СИСТЕМИМА

4.1. „Стари људи у Спичу, кад је писменост била мала а штампа (календари) сасвим ријетка, имали су „свој календар” са народним (ста ро-словенским) називима, често руком преписиваним из „Вјечитих ка лендара“. ... Имена мјесеца су нека комбинација старих словенских назива и народних прихваћених одХрвата. Код Срба су више у употре би европски називи мјесеца, сем што се увијек каже петров, илин и сл.” (НовАковић 1997: 26–27).

Осврнућемо се на изнете констатације. 4.1.1. Ако су стари словенски називи преписивани из „Вечитих календара“, треба установити какви су били ти календари. Код Срба је ситуација била следећа: „У писаним споменицима из прошлости ова (народна) имена такође су ретка, али се ипак могу наћи у по гдекојој црквеној књизи, минеју, календару. ... Из рукописних дела ова имена прешла су и у најстарије наше штампане календаре, који их објављи ваху поред латинских, али они нису успели да их толико популаризују да би истиснула из употребе општа имена, па чак ни да постану свима

позната” (ЈАнковиЋ 1951: 162—163)“. И код Хрвата су народни називи у

“ „За сваки месец у години постоји више народних назива, али и по селима се у данашње време углавном чују општа имена, а српска само изузетно, махом уз неке пословице или уобичајене речи” (1. с.).

| 20

Марта Бјелетић

најранијем периодубили слабо потврђени, будући да су од XII до XVI века у хрватским писаним споменицима коришћени латински називи. Ситуација се мења у ХVII веку, од када практично почиње популари сање и пропагирање домаћих назива, између осталог и путем разних врста календара који управо тада улазе у широку употребу (POPIOLEK 1999: 217)

4.1.2. Тврдња да су Спичани преузели народне називе од Хрвата проблематизује се тиме што је само половина спичких назива зајед ничка са хрватским (књижевним) називима: сијечањ, травањ, липањ, српањ, листопад, студени, а то су уједно стари словенски називи. С друге стране, недостају управо називи карактеристични за хрватски језик: вељача, ожујак, свибањ, коловоз, рујан, просинац (в. Табелу 1). Овде ваља подсетити да су у ХVIII веку у Хрватској паралелно постојала два скупа домаћих назива: штокавски (са терена Славоније) и кајкавски (централна Хрватска са средиштем у Загребу). Из славонске књижев ности домаћи називи месеци прешли су у хрватски књижевни језику доба илирског покрета. Пропагирао их је Људевит Гај у гласилима „Даница илирска“ и „Новине илирске”. У другом броју „Данице” из 1837. године објавио је уводни текст „Илирска дванајст мјесецах име на“ у којем је истакао супериорност старијег слоја штокавских назива. Данашњи систем назива усталио се половином XIX века (MARETIĆ 1897: 241-242; Popјош Ек 1999: 218–220).

4.1.3. Исти је однос спичког називља према систему назива у срп ском књижевном језику — само половина назива је заједничка са срп ским књижевним називима: јануар, фебруар, март, април, септембар, октобар, а недостају: мај, јун, јул, август, новембар, децембар. 4.2. Пада у очи чињеница, на коју је скренуо пажњу већ Д. Петро вић (ПоповиЋ— ПЕТРОВИЋ 2009: 44), да је спички систем назива, и то оних најстаријих, најближи називима у украјинском и пољском књи жевном језику (в. Табелу 1). Овде, међутим, треба имати у виду још једну чињеницу, а то је да су називи који постоје у савременим словенским књижевним језицима пре свега одраз књижевне норме. Чак и у оним језицима који користе народне хронониме као стандардне (украјински, чешки, хрватски, бело руски, пољски) — они су били уведени вештачки, будући да су се и у тим језицима употребљавали грчко-латински називи (ВилкинА 1972: 279). Из тога следи да фрапантна сличност спичких назива са пољским и украјинским називима заправо није релевантна — украјински систем,

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

|2||

на пример, уобличен је тек 30-их година XX века(в. детаљно НовуNSKA BARANowА 1969: 108—117).

I

сечен

II

љути бреза“н

хрватски ||у крај и н с к и |пољски сиjeчањ ciЧенљ styczen Be JЊaЧ a ЛЕОТИј luty ожујак березенљ 1)(1217 СС

IV

Цвет Ни

Травањ

квtтенљ

kwiecieh

V

Травањ

свибањ

ТравеНБ

maj

VI

црва“ ц

ЛИПа НБ

червенљ

czerwiec

VIII

|| ЛИПа“H,

српањ

ЛИПeНЕ,

СП И ч

III

сеpПeНБ

lipiec sierpien

IX

вријеса“н (груда“н) |рујан

Вересенљ

wrzesien

х

паздерник

ЛИСТОПад

ЖОВТе Н.Н.,

XI

Листопа“Д

студени

ЛИСТОПа Д

раZdziernik listopad

XIII

студен

Просинац

ГруденЊ

grudzien

VIII || српањ

коловоз

Табела 1

4.3. Спички систем назива месеци најбоље ћемо објаснити поре ђењем са називима месеци у језички и географски блиским говорима. 4.3.1. На првом месту је суседни, мрковићки говор, у којем називи месеци представљају „чудну мјешавину“ (ВУЈОВИЋ 1969: 355). Поред оних који се јављају и у Спичу, ту су још: мамитрове“ ц,” први, други, трећи јесени“ и мјесец кра“ те“к (кра“ тки)” (в. Табелу 2). Запажамо да се чак и у два суседна говора један исти назив односи на различите ме сеце (нпр. Čечен „јануар” према сече“н, „фебруар”).“ ” Творбену (императивна сложеница) а донекле и семантичку паралелу овом називу представља потврда из околине Пирота ложитрава „април”. Назив је настао зато „што је трава тог месеца врло слаба, те само измами (превари, слаже) стоку, да је једе, а нема је довољно за најест. Стока пак, која окуси траве неће више да једе суве хране” (ЂОРЂЕВИЋ 1899: 77). Назив је распрострањен и у буг. дијалектима (в. ЗАимов 1954: 118).

* Вујовић објашњава да ови називи представљају калк према албанском, цити рајући дело: Ј. Pisko, Кurzgefasstes Handbuch der nordalbanesischen Sрrache, Wien 1896, 17 (1. с.). Албанске потврде забележио је већ Миклошич алб. тоск... vješte (јесен) е раre, e dite, e trete „септембар, октобар, новембар” (MIKLoslcн 1867: 26). * Уп. каш. krotk'i ksqžес „фебруар”, забележено само у области Пуцку североза падној Пољској, које представља калк према холандском het kort mandeken (Холанђани су у тој области радили на утврђивању обале) (SLUPSKI 1997: 197). “ О томе детаљније в. ЈАнковић 1951: 168, MoszyNSKI 1967: 147, Гусвв 1978: 135. 136, 139—140.

| 22

Марта Бјелетић

Мр ко ви ћ и

СПИЧ

коледа“p I

јанува“p

коледар (коледе“p)

сечен II

љути фембру (в)a“p

Жа

CeЧе“НЕ,

III

Mâра“Ч

iliЗа“H

маре“ч

IV

ЦветHИ

мамитрове“ ц

v

априо

априо

V

Травањ

мај

VI

петров

Петров

Црва Ц VII

Tita.

VIII

српа“H, госпођин

илин

вријеса“н IX

први јесени

груда“н

сетембар Х

паздерник “

XI

Листопа“Д

XIII

студен

vv.

- v.

Други јесени

трећи јесени мјесец кра“те“к (кра“тки) Табела 2

4.3.2. Овакви „комбиновани” системи, састављени од домаћих и

страних назива, карактеристични су и за територију Далмације (POPIOLEK 1999: 220). Упоредићемо спичке називе са називима месеци у неколико чакавских говора, користећи податке из: POPIOLEK 1999 lc. (в. Табелу 3). 4.3.3. Сличну ситуацију запажамо и у македонским говорима. Та ко, на пример, на острву Ахил на Преспанском језеру забележен је сле дећи низ коложег, сечко, март, април, мај, црвеник, жетар, авгус, рујан, митроф, листопат, никул, а у Ђевђелијској Кази: коложег, сеч ко, марта, април, црешар, жетвар, биљар, прабражденски, бугурајчин (груздубер), митровски (касим), листопад, гулeмјут месец (бужикјов) (Илић 1969: 229,230). 434. Када упоредимо све наведене системе, видимо да се сви они

своде на један исти модел — мешавину (комбинацију) три врсте, одно сно слоја назива:

| 23

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

К а с та в

СП Ич

По љ и ца || Под гор а

у Истри

Вр р бН и к

на Крку

сечен анТОЊсКИ Месец

i X --- - - ao

I

јанува“p

СИЧа Н5

CИЧа Н5

просинец

CeЧа Н5

Be JЊaЧа.

Be JЊaЧа.

СИЧe Њ

Mäра“Ч e

Ma10Ч р

марач

бреза“н

марач

антоншћак

а ()

Коледа“p II

феèМбру(B)а“ бру. )а“p Љути

III

IV

р

pио

априо

а ПТОИЛ р

апрЉ

ЦВетНИ V

травањ (кат.)

i.

Ц

мај

мај

ИВа ЊСКИ

р

априј

свибањ

мај

-

јун

а НТОНСКИ

“.

ИBal HСКИ

у

илин VIII

Травањ

Травањ

Петров VI

мареч

С () Па Њ

јаковајски

------. С

рi

петровски

сарпањ

MeНДа

илиншћак

Луј

ЛИП a “H,

лински ИЛИНПIIH,а К

VIII || госпођин српа“њ A

vv

а ГVCT у стоморински

агуст

господиншћак д агуст коловоз

сетембар IX

михојски

| груда“н

вријеса“н октомбар Х

-,

-

;: ()

vv

михојски

ЛИСТОПад лучински

СИСBeTIИ

отонбар

Паздерник

XI.

рујан

мратински

|| Листопа“Д

студени

студени

катаринина

Просинац

божић

катарински

XII || студен ww

божићни месец просинац Ц |||| Пр божићњак деценбар Табела 3

1) континуанте прасловенских назива (мрк. сече“но, чак, сичањ, правањ, c(a)ртањ, листопад, мак. сечко, листопад итд.); 2) домаћи називи образовани након досељења Словена на нове територије, који се делом односе на човекова занимања и природне по јаве (мрк. мамитрове“ ц; чак свибањ, мак. црвеник, жет(в)ар, црешар, биљар итд.), али већином на црквене празнике (мрк. петров, илин, чак. антоншћак, ивањски, михојски, лучински, мратински, катарински, илиншћак, господиншћак, петровски, мак. митроф, никул, прабра жденски, бугурајчин итд.); 3) грчко-латинске позајмљенице (мрк. маре“Ч, априо, мај, чак. мар(а) ч, апрљ, априј, април, мај, јун, зуњ, луј, агуст, отонбар, деценбар, мак. март(а), април, мај, авгус итд.).

| 24

Марта Бјелетић

5. Шта је заједничко свим овим говорима? Најпре то да су сме штени на јужној периферији словенске територије, а затим — што про истиче из њиховог периферног положаја — да су архаични. 5.1. Ево како описује чакавске говоре В. Бориш: „Хрватски чакав ски дијалекат, један од периферних словенских дијалеката, издваја се знатном архаичношћу, не само међу осталим хрватским и српским ди јалектима, него и међу словенским уопште. Чакавска лексика садржи значајан број старих лексема, које често не припадају ни савременом ни историјском лексичком фонду осталих српско-хрватских дијалека та. Неретко одговарајуће лексеме постоје само у другим словенским језицима, понекад тек на словенским просторима веома удаљеним од чакавског терена” (BORYš 1999: 7). 5.2. Слично се изјашњава о мрковићком говору Л. Вујовић: „Мрко вићки дијалекат, најархаичнији црногорски говор, представља перифе ријску дијалекатску оазу чије су везе са нашим говорима биле мале још у току средњег вијека” (ВујовиЋ 1969: 377). Аутор се посебно осврће на речник мрковићког говора јер он „заслужује посебну пажњу. У њему има око 30 лексичких архаизама, већином познатих нашим јужним го ворима, али нема ниједног локалног говора који их је све тако очувао као мрковићки. Неки од тих архаизама су познати само овом говору. ... Затим долазе архаизми познати већином у црногорским и херцеговачким говорима, као и у дубровачком говору. ... Приличан број ријечи роман ског поријекла свједочи да су Мрковићи били под утицајем стародал матске, венецијанске и талијанске лексике” (op. cit. 80). 5.3. Ако би се ове констатације донекле могле применити и на го вор Спича, који показује низ заједничких фонетских, морфолошких, син таксичких и лексичких карактеристика са мрковићким говором (в. ор. cit. 357—363), онда би се можда смело претпоставити да су лексеме љути, брезан, црвац, вријесан и паздерник (сасвим непознате или веома слабо потврђене на српско-хрватском језичком простору) — (пра)словенски архаизми сачувани у овом говору.“

“ Паралелу налазимо у тајном говору смилевских печалбара (околина Битоља) који ангажује пун регистар старих словенских и новијих народних назива месеци. коложег, сечко, летник, превник, чарешар, сенокос, жетвар, грмлив, гроздобер, ли стопад, студен, снежник (уп. Илић 1969: 232), међу којима је назив студен једина потврда ове лексеме на македонском тлу (ор. cit. 233).

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

| 25

ЛИТЕРАТУРА

ВОЈЕ, Игнациј. Прилог трговини црвцем (chermesium) у средњовековномДубровнику, Историјски часопис LVI (2008): 101—116.

ВУЈовиЋ, Лука. Мрковићки дијалекат. Српски дијалектолошки зборник ХVIII (1969). 73 399.

ВалкинА, Лкодмила Василвевна. Славинские названи и месицев, Обице славанскиi

лингвистическui amлас. Mamepuaлњи и исследованиха 1970 (1972): 265–279. ГУСЕВ, Виктор Евгенљевич. О реконструкции праславинского календари (к проблеме зтногенеза славин). Советска а зтнографиха 6 (1978): 132—143. ДАничит: Ђуро Даничић. Рјечник из књижевних старина српских I–III. Београд, 1863—1864. Београд: Вук Караџић, 1975. ЂоPЂЕвиЋ, Тихомир. Народна имена месеци. Караџић 1899/1 (1899): 77–78. ЕСУМ: EmимологiЧниiи словник украјнсвкој мови (ред. О. С. Мелњничук), 1–. Киiв: Наукова думка, 1982—

ЗССЛ: Зrmимологически и словарљ славанских азњиков. Праславинскиј лексическиј. фонд (ред. О. Н. Трубачев — А. Ф. Журавлев), 1–. Москва: Наука, 1974—

ЗАимов, Иордан. Бљдгарските народни имена на месеците. Известиа на Института за бљлгарски език 3 (1954): 101–147.

ИлиЋ, Војислав И. Словенски, народни називи месеци на македонском језичком под ручју. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду XII/1 (1969): 221-243. ЈАнковиЋ, Ненад Ђ. Астрономија у предањима, обичајима и умотворинама Срба (Српски етнографски зборник LXIII, Живот и обичаји народни, књ. 28), 1951. ЈовАНовиЋ, Гордана. Народни називи месеци у Срба. Научни састанак слависта у Вукове дане 17/1 (1988): 181–192. КитAновА, Мариа. Названиата на месеците декември и ануари вбљлгарските говори. Бљлгарска реч 1 (2) (1995): 32-34.

НовАковиЋ, Раде. Спич. Hospicium. Нехај, Сутоморе, Чањ, Историјски и етнографски прилози. Београд: Alter, 1997. ПЕтлЕВА, Ирина Петровна. Зтимологические заметки по славинској лексике. Х (слав. */'uta). Зnимологи а 1979 (1981): 42–50.

ПоповиЋ, Момчило, Драгољуб ПЕТРОВИЋ. О говору Спича. Грађа. Српски дијалекто лошки зборник LVI (2009): 1-275.

РСА: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1— Београд: САНУ — Институт за српски језик САНУ, 1959— СД: Славанские древности. Зтнолингвистическиј словарњ под обшеј редакциеј Н. И. Толстого, 1–5. Москва: Международнње отношении, 1995–2012.

СТАНИНОВА, Лкобовљ Владимировна. Народнње названих месацев в русском азњике (струк турно-семантически аспект) : автореф, дис. канд. филол. наук. Иваново, 2007. УзуновА, Елена. Названи и на месеците вбљлгарската писмена традициa. Кирил Цан ков (ур.). Ономастично и етнолингвистично пространство на езика: в чест на проф. Николај П. Ковачев. Велико Тљрново: ИК „Знак 94“, 1996, 33-34. ШАУР, Владимир. К вопросу о реконструкции праславинских названиј месицев. Зmимологи а 1971 (1973): 93–101. »k

BABIĆ, Stjepan. Etimologija hrvatskih naziva za mjesece. Renate Lachmann et al. (Hrsg.). Togli chole Mestro. Gedenkschrift für Reinhold Olesch. Köln – Wien. Böhlau Verlag, 1990, 227 241.

BOCHENEK, Anna. Nazwy miesiесу zimowych w chorwackim i polskim jezyku literackim. Studenckie Zeszyty Naukowe Instytutu Filologii Slowianskiej UJ. Numer specjalny 2012 (2012) 5-34.

| 26

Марта Бјелетић

BOREIszo, Maria. Staropolskie nazwy miesiecy. Slavia Occidentalis 46/47 (1991): 19-32. BORYš: Wieslaw Boryš: Slovnik etymologiсznу јеzyka polskiego. Kraków Wydawnictwo Literackie, 2005.

BORYS, Wieslaw. Prefiksacja imienna w jezykach slowianskich (Monografie slavistусzne 32). Wroclaw etc.: Wydawnictwo PAN, 1975. BORYš, Wieslaw. Czakawskie studia leksykalne (Jezyk na Pograniczach 21). Warszawa Sla wistусznу Оšrodek Wydawniczy, 1999. CZERNIAKOWSKA, Ewa. Kaszubskie nazvy miesiесу w slownikach K. C. Mrongowiusza. Slavia Occidentalis 44 (1987): 13–18.

ESЈS: Etymologicky slovnik jazyka staroslověnského (red. Eva Havlová), 1–. Praha: Aca demia, 1989—

ЕквЕN, Karel Jaromir Jnena mesicu slovanska vubec a česká zvlášte. Časopis českého museа 23/1 (1849): 133—176.

GEREMEK, Bronislav. Slowianskie nazwy miesiecy: miedzy folklorem a historia. Stefan K. Kuczynski et al. (ed.). Cultus et cognito: Studia z dziejów sredniowiecznej kultury. Warszawa: Panstvowe Wydawnictwo Naukowe, 1976, 151-160. GOLEBIOWSKA, Teresa. Nazwy miesiесу w gwarach polskich. Zeszyty Naukove Uniwersytetu Jagiellonskiego CXIV. Prace Jezykoznavсze, z. 15 (1965): 177-189. GREGOR, Ferenc. Novšie údaje k dejinám slovenskych názvov mesiacov. Slovenska reč, roč. 54. č. 4 (1989): 215-223.

GvozDANOvIć, Jadranka. Remarks on Less Clear Etymologies of the Names of the Months in Czech. Petr Nejedly et al. (red). Verba et historia. Igoru Nemcovi k 80. naroze

ninam. Praha: Ustav pro jazyk česky AV ČR, 2005, 95-104. HOLYNSKA-BARANOWA, Tatiana. Ukrainskie nazwy miesiecу na tle ogólnoslowianskim (Prace Јеzykoznavсze, Komitet Jezykoznavstva Polskiej Akademii Nauk, 51). Wroclaw etc., 1969.

JAGIĆ, Vatroslav. Novija djela Miklošićeva. Rad JAZU V (1868): 209–229. KЕвER, Janez. O slovenskih imenih mesecev. Družinska pratika 1995 (1994): 36–42. MAJTAN, Milan. Slovenské názvy mesiacov. Kultura slova, roč. 4., č. 5 (1970): 156–158. MARETIĆ, Tomislav. Narodna imena mjesecima. Nastavni vjesnik 5 (1897): 241-253. MARETIĆ, Tomislav. Narodna imena mjeseci. Bošković. Kalendar Hrvatskoga prirodoslov noga društva za 1920 (1919). MATIĆ, Tomo. Hrvatska narodna imena mjeseci. Hrvatski jezik I/1 (1938–1939): 13—16. MIKHAILov, Nikolai. Frichslowenische Sрrachdenkmäler. Die handschriftliche Periode der slowenischen Sрrache (XТИ Јh. bis 1550) (Studies in Slavic and General Linguistics, 26), Amsterdam – Atlanta: Rodopi, 1998. MIKHAILov, Nikolai. Edition der Handschrift mit slowenischen Monatsnamen (1466) aus

Škofja Loka. A. A. Вигасин и др. (ур). Поетика. Историалитературом. Лингви стика. Сборник к 70-летико Вачеслава Всеволодовича Иванова. Москва: ОГИ, 1999, 619–625 MIKLOSICH, Franz. Die slavischen Monatsnamen. Denkschriften der kaiserlichen Akademie

der Wissenschaften, philosophisch-historische Klasse, Bd. 17 (1867): 1-32. MoszyNSKI, Kazimierz. Kultura ludowa Slowian, t. 2, сz. 1. Warszawa. Ksiažka i Wiedza, 19672.

MS: Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii, ed. F. Miklosich. Wien, 1858.

NAMETAK, Alija. Narodni nazivi mjeseci u Bosni i Hercegovini. Jezik 10 (1962—1963): 83-86. ОвREBSKA-JABLONSKA, Antonina. Czy nieznane polskie nazwy miesiесу?... Slavia Occiden talis 20/2 (1960): 109–113.

PALкovIČ, Konštantin. O slovenskych názvoch mesiacov. Jazykovedné štúdie XII. Peciarov zbornik (1974): 241-246.

СЛОВЕНСКИ МЕСЕЦОСЛОВ (ОД МИКЛОШИЧА ДО СПИЧА)

127

popiołek, Barbara. Rodzime nazwy miesięcy wjęzyku chorwackim i serbskim. Studia z Filologii Polskiej i Słowiańskiej 35 (1999): 215–228. RJA: Rječnik hrvatskoga ili srpskogajezika, 1–23. Zagreb: JAZU, 1880–1976. sekulić, Ante. Naša narodna imena mjeseci. Jezik 10 (1962–1963): 155–156. sigałow, Paweł, Michał łesiów. T. Hołyńska-Baranowa, Ukraińskie nazwy miesięcy na tle ogólnosłowiańskim. Wrocław 1969, s. 174. Slavia Orientalis XIX/1 (1970): 95–97. Skok: Petar Skok: Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskogajezika 1–4. Zagreb: JAZU, 1971–1974. słupski, Annemarie. Kašubische Monatsnamen. Anzeiger für slavische Philologie XXV (1977): 187–204. SP: Słownik prasłowiański (red. Franciszek Sławski), 1–. Wrocław etc.: Wydawnictwo PAN, 1974–. SPaho, Fehim. Naši narodni nazivi mjeseci u turskim kalendarima iz sedamnaestog vijeka. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni iHercegovini 42, sv. II (1930): 185–204. StaBEJ, Jože. Ob petstoletnici škofjeloškega zapisa slovenskih imen za mesece. Loški razgledi 13 (1966): 72–86. StaBEJ, Jože. Die slowenischen Monatsnamen. Historisch-sprachwissenschaftliche Übersicht. Zeitschriftfür slavische Philologie XXXVI/1 (1971): 108–129. StrašEk, Milan. Tuđe riječi za imena mjeseci u starim hrvatskim i srpskim ispravama. Nastavni vjesnik 39 (1931): 164–166. šaur, Vladimír. Které názvy měsícůjsoujiž praslovanské. Jerzy Rusek et al. (red.). Dzieje Słowian w świetle leksyki. Pamięci Profesora Franciszka Sławskiego. Kraków: Wydawnictwo Uniwersytetu Jagiellońskiego, 2002, 183–186. šaur, Vladimír. Relativní stáří českýchjmen kalendářních měsíců. Petr Nejedlý et al. (red.). Verba et historia. Igoru Němcovi k 80. narozeninám. Praha: Ústav pro jazyk český AV ČR, 2005, 351–353. walkowiak, Anna. Brocz i czerwiec. O językowych śladach wykorzystywania czerwonych barwników do tkanin przez dawnych Słowian. Studenckie Zeszyty Naukowe Instytutu Filologii Słowiańskiej UJ. Numer specjalny 2012 (2012): 83–121.

Marta Bjeletić DIE SLAVISCHEN MONATSNAMEN (VON MIKLOSICH BIS ZU SPIČ) Zusammenfassung In der vorliegenden Arbeit wird zunächst eine knappe Forschungsgeschichte über die slavischen Monatsnamen dargelegt, von Miklosichs grundlegenden Studie aus dem Jahre 1867 bis heute. Danach werden 23 im seit kurzem (2009) erschienenen Wörterbuch der Mundart von Spič, eines Gebiets im montenegrinischen Küstenland, belegte Monatsnamen vom Standpunkt ihrer Etymologie, Lautgestalt und Bildungsweise her betrachtet. Besondere Aufmerksamkeit gilt ihrer chronologischen Schichtung, sowohl der einheimischen Be zeichnungen (ur- und gemeinslavischen, mit dem Christentum verbundenen), als auch der Lehnnamen (aus dem Dalmatoromanischen, Mittellatain, Italienischen). Danach wird das Monatsnamensystem von Spič mit jenen der slavischen Schriftsprachen (Kroatisch, Ukrainisch, Polnisch) verglichen sowohl mit den „gemischten“ Systemen, wie sie für die benachbarte Mundart von Mrkovići und einige čakavischen und mazedonischen Mundarten charakteristisch

128

Марта Бјелетић

sind. Aus der Erörterung ergibt sich der Schluß, daß die Mundart von Spič einige lexischen Archaismen bewahrt hat, die z.T. aus der gemeinslavischen Zeit stammen (ljuti, brezan, crvac, vrijesan, pazdernik). Институт за српски језик САНУ Етимолошки одсек Кнез Михаилова 36, 11000 Београд, Србија [email protected]

ADDENDUM: Непосредно пре него што ће ова књига бити предата у штампу, у руке нам је дошао Календаръ са шематизмомъ Княжества Србіє за 1854. годину, у Београду, у Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, фототипски репродукован као прилог уз: Колубара. Велики народни календар за просту 2014, ур. Здравко Ранковић, Ваљево 2013. Ту су, на стр. 4–15, упоредо са називима латинског порекла, дати словен = ски: травенъ, януаръ юній = сѣчанъ, = червенъ, фебруаръ юлій==лютый, жаръ, августъ мартъ ==брезенъ, српенъ, септемберъ априлъ = цвѣтенъ, = вресенъ, май октоберъ = паздерникъ, новемберъ = листопадъ, декемберъ = студенъ. Бројна поду дарања са спичким месецословом наводе на закључак да будућа истраживања треба усредсредити на питање међусобног утицаја публикација ове врсте и народних говора.

UDK 811.16/.17’373.6

Жанна Ж. Варбот

ОБЭТИМОЛОГИИ СЛАВ. OZD/OZDA, OZDITI*1 В этимологических исследованиях и словарях до настоящего времени остается спорным происхождение (заимствование или исконность) славянской лексической группы ozd, ozda, ozditi; оспаривается и генетическое тождество лексем с различными значениями: из области сушки (особенно солода) в южно и зап.-слав. языках и из области деревянного строительства в русском языке. Принципиально новое толкование лексем с семантикой сушки предложено для старочешского материала в Старочешском словаре на базе глагола zditi (пра слав. *zьdati, zidjǫ): zditi ‘возводить, вести кладку’ → ozditi ‘обустроить, окру житьчто-либо стеной’ → ozd/ozda ‘ограда, стена; огороженное место; сушиль ня, печь’ → ozditi ‘сушить’. Это толкование применимо также к лексемам с се мантикой сушки в других славянских языках, так что речь должна идти о праславянском образовании *o(b)zьdъ / *o(b)zьda, производном от *o(b)zьdati. Допущение расширения значения праслав. *zьdati до ‘строить издерева’ (о чем свидетельствует ст-рус. материал) позволяет генетически отождествить как производные от *o(b)zьdati все славянские лексемы со структурой ozd, ozda и значениями как из области сушки, так и деревянного строительства. Глагол ozditi ‘сушить’ оказыватся вторичным образованием от *o(b)zьdъ / *o(b)zьda ‘сушильня, печь’, что делает неправомерными сопоставления с лексикой сушки в других индоевропейских языках. Ключевые слова: этимология, исконность / заимствование, отглагольное словообразование, развитие значения, диалектные различия.

Славянские имена существительные ozd, ozda и глагол ozditi со времени Миклошича и, кажется, до настоящего времени считаются этимологически неясными. Вэтимологическом словаре Ф. Миклошича основа ozd- представ лена следующими словами славянских языков с семантикой сушки: словен. ozditi ‘сушить’, ozdica ‘солодосушилка’, чеш. ozd, oznice, ozditi ‘сушить (особенно солод)’, наряду с vozd, vozditi, hvozd, hvozdnice, hvozditi, укр. voznyća ‘сушилка’, польск. стар. ozd, oznica, ozdnica, ozdovnica, hozdovnica, oździć, oždžić, oždyć; приведены также рассма триваемые в связи с этой группой укр. oznyća ‘отверстие для дыма *1Статья подготовлена по теме и при поддержке гранта РГНФ №13-04-00221 «Сравнительно-исторические праязыковая лексикография: теория подходы и практика». в лексикологии и семантике. Славянская

130

Жанна Ж. Варбот

в соломенной крыше’ и рус. диал. ozda ‘лавка влодке’; относительно происхождения славянской основы упомянуто существующее сравнение ее с англ. ost, oust ‘сушилка’ и возможность заимствования только из более близкого германского диалекта, если это не собственно славян ское образование (MikloSich 1886: 229). Вдальнейшем вэтимологических исследованиях были предложены версии родства славянского гнезда с арм. azazim ‘сушить’ и c греч. ἄζομαι ‘сохнуть’ (MEillEt 1898: 281‒282; sCHeftelowitz 1905: 32), с греч. ἄζομαι и с лат. areo (safarewiCz 1963: 138), причем рассматривались только слова с семантикой сушки. Позиции авторов этимологических словарей славянских языков различны, и они также обычно склонны генетически отделять лексемы с семантикой сушки от прочих, приэтом принимается версия заимствования (BrücknEr 1927: 388: нем. ost, англ. oast, голл. oust, греч. azdō, лат. areo), или, наряду (др.-англ. с упоминанием ast ‘печь’, возможности анл. oast ‘сушильня германского для хмеля’, источника голл. eest заимствования ‘сушильня’), предпочитается исконность славянского образования, родственного с греч. ἄζομαι ‘сохнуть’ и арм. azazem то же (MachEk2 1971:192), или при нимается родство с нем. ost, англ. oast, голл. oust (BEzlaJ 1976‒2007, II: 263; в рассматриваемую группу включено также укр. oznyća ‘отвер стие для дыма в соломенной крыше’) и лат. assa ‘самая жаркая часть паровой бани’ (Bańkowski 2000, 2: 478); славяно-греческой изолексой считал отношения славянского и греческого глаголов Славский (sławski 1980: 28). Фасмер также генетически отделял рус. диал. озда ‘лавка в лодке’ от лексики сушки (признавая последнюю славянской, родствен ной упомянутым греч. и лат. словам), а Трубачев привел в дополнении к этой статье Фасмера толкование русского диалектизма Пизани: «озда из *о-зд-а от*sed- ‘сидеть’» (ФаСмер 1964‒1973, III: 125). Авторы этимологического словаря украинского языка объединили все украин ские лексемы с лексемами южно- и западнославянских языков (не упо миная, однако, русский диалектизм) и реконструировали праслав. *ozd- как родственное с греч. ἄζομαι, гот. azgo ‘пепел’, нем. Asche то же, лат. ārēre ‘быть сухим’, приведя также и версию заимствования (еСум 4: 167). Новейшие этимологические словари словенского, чеш ского и польского языков (соответственно словари Безлая, Рейзека и Бориша) не включают рассматриваемую здесьлексическую группу ни в свои словники, ни в состав статей о других словах. При сохраняющихся, следовательно, разнообразии и противоре чивости толкований слав. ozd / ozda в этимологической литературе, очевидно полезно напомнить новое и, как представляется, весьма

ОБЭТИМОЛОГИИ СЛАВ. OZD/OZDA, OZDITI

131

убедительное толкование чешской части этой лексической группы, изложенное не вэтимологической публикации, а вразработке соответ ствующих словарных статей Старочешского словаря (stčsl 14: 1062) еще в середине 80-х годов прошлого века. Принципиально новый подход авторов Старочешского словаря к этимологизации рассматриваемой лексической группы основан на собственно старочешских лексических материалах и заключается в том, что как исходное слово группы старочешских лексем толкуется глагол ozditi, -ždžu / -žd’u, -zdi сов. вида (производный от zditi) ‘обу строить, снабдить что-либо стеной, оградой, поставить стену вокруг чего-либо’, например: prvnie ustavil město a ozdil… BřezSvět 3b (StčSl 14: 1062). Существительные ozd, -a / -u, ozda, -y и их более поздние преобразования vozd, hvozd толкуются как производные от ozditi со следующими значениями: 1. ‘ограда, стена вокруг города’: jižto sě veselé na ozdech žžené cihly Pror Is 16,7; 2.‘огороженная хозяйственная терри тория, главным образом вриге’: kterak játě [ženu] mohu zprostiti zuozdu nebo z lesice? BiblCard 4 Rg 6,27 (~ Ol, ~ Lit, z humna ~ Pad, ~ Praž, z mlatebny ~ Zam); 3. ‘сушильня, постройка, снабженная каменной печью для сушки зерна, особенно при выработке солода, иногда сама печь’: brazeatorium sladovně, Ozda aridarium KlarBohO 695; zbili nám [Budějovičti] hrnce, kádi, koryta, ozdy a jiné orudie ArchČ 21, 339 (1464) (stčsl 14: 1062). Далее, на основе причастия oždžený, ožd’ený ‘вырабо танный под воздействием жара (печи), главным образом, высушенный’ реконструируется глагол ozditi несов. вида, который сопоставляется с ozd в значении сушильня (stčsl 14: 1062, 1074). Если это сопоставле ние означает производность реконструированного глагола от имени (а видовые различия, наряду с семантическими, глаголов ozditi ‘снабдить, окружить стеной’ и *ozditi ‘сушить’ не позволяют словообразовательно отождествить эти два глагола), то выстраивается следующая слово образовательная цепочка: zditi ‘возводить, вести кладку’ → ozditi ‘обустроить, снабдитьчто-либо стеной’ → ozd /ozda ‘ограда, стена; гороженное место; сушильня, печь’ → ozditi ‘сушить’. Реконструированная словообразовательная цепочка надежно объясняет развитие семантики рассматриваемой лексической группы со значением сушки в чешском языке и побуждает принять аналогичный путь развития также для соответствующих лексем других славянских языков, точнее – признать создание этой цепочки на праславянском уровне, с формированием семантики сушки на собственно славянской почве в производных от глагола *zьdati, *zidjǫ (который на чешской

132

Жанна Ж. Варбот

почве заменен формой zditi) с исходным значением ‘строить’. Таким образом, отпадают сопоставления с лексикой других индоевропейских языков, обозначающей сушку, равно как предполагаемых родственных, так и в качестве источника заимствования. С другой стороны, принятие происхождения рассматриваемой лексики сушки, в конечном счете, из гнезда с семантикой строительства позволяет обратиться комонимичным лексемам с другой семантикой. Учитывая разнообразие материальных условий строительства на тер ритории славянского расселения, следует принять реальность расши рения первичного значения глагола *zьdati от строительства из камня и глины до использования дерева – см. ст.-рус. оздаֳи ‘оградить. обло жить земли,камнем, не погребено, деревом’: но древнемъозданно И положено бысть…тѣло Пролог (П.), его въ 41.лѣсѣ…верху 1677 (СлрЯЗ XI‒XVII вв. 12: 307). В таком случае в группу производных от *o(b) zьdati, наряду с лексикой каменного строения и сушки, вписываются и восточнославянские слова, связанные со строительством издерева: ст.-рус. озда ‘поперечная связь, балка на речном судне’. Астрах. а. №446, сст.1. 1619; Заб. Дом. быт. I, 581. 1682 (СлрЯЗ XI‒XVII вв. 12: 307); рус. диал. óзда и оздá волж., волог., перм., урал. ‘поперечная балка на речном судне от борта к борту, служащая креплением судна’, óзды мн. волж. ‘стропила на крыше коломенок’, оздá астрах., волж. ‘лавка, скамейка на лодке’ (Срнг 23: 86), вóзда, чаще мн. вóзды ‘брус в перекрытии дома, к которому крепятся сторопила’ (СлрСеВ II: 144). Представляется существенным наличие в семантике русских лексем составляющего элемента соединения, объединения, соответствующего функции слав. префикса *ob-. Итак, возможна реконструкция на позднепраславянском уровне следующей словообразовательной цепочки и сопутствующего семанти ческого развития: *zьdati ‘возводить, строить (из различных материалов)’ → *o(b)zьdati ‘обустроить, обстроить, соединить’ → *o(b)zьdъ/*o(b)zьda ‘(с различиями по диалектам) стена, постройка, печь из камня; строительный элемент издерева’ → *o(b)zьditi (только южн. и зап. слав.) ‘сушить’.

ЛИТЕРАТУРА еСум: Еֳимолоֱiчний словник украïнськоï мови (ред. кол.: О. С. Мельничук, И. К. Белодiд, В. Т. Коломiєць, Т. Б. Лукинова, В. Г. Скляренко, О. Б. Ткаченко и др.), 1−. Киïв: Наукова думка, 1982−.

ОБЗТИМОЛОГИИ СЛАВ. ОZD/OZDA, OZDITI

| 33

СлРСЕв: Словарљ говоров Русского Севера (ред. А. К. Матвеев), I-. Екатеринбург. Издателњство Уралвского университета, 2001-.

СлРЖ XI-XVII в. в.: Словарњ русского азњика ХТ-ХИIII в. в (гл. ред. С. Г. Бархударов, Ф. П. Филин, Д. Н. Шмелев, Г. А. Богатова, В. Б. Крњсвко), 1–. Москва: Наука, 1975–

СРНГ. Словарљ русских народнњих говоров (гл. ред. Ф. П. Филин, Ф. П. Сороколетов), 1- Ленинград/Санкт-Петербург: Наука, 1966— ФАСМЕР, М. Зтимологически и словарљ русского азоика (перевод с немецкого и допол нени и О. Н. Трубачева), I–IV Москва: Наука, 1964–1973. »k

BANKOWSKI, A. Etymologiczny slownik jezyka polskiego, 1–2. Warszawaii Wydawnictwo Naukove PWN, 2000.

BEZLAJ, Fr. Etimološki slovar slovenskega jezika, I–II. Ljubljana: SAZU, 1976–2007. BRUCKNER, A. Slownik etymologiсznу јеzyka polskiego. Kraków. Krakowska Spólka wy dawnicza, 1927.

MACHEK, V. Etymologicky slovnik jazyka českého. Druhé vydani. Praha: Nakladatelství Lidové noviny, 1971.

MEILLET, A. Etymologies armeniennes Mémoires de la Société de linguistique de Paris 10, 2 (1898): 274–282.

MIKLoslcн, Fr. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sрrachen. Wien. Wilhelm Brau müller, 1886.

SAFAREWICZ, J. Ze zwiazków slownikowych slowiansko-italskich czasovników. Studia linguistica in honorem Taddei Lehr-Splawinski. Warszawa, 1963. SCHEFTELOWITZ, J. Zur altarmenischen Lautgeschichte (Fortsetzung). Beiträge zur Kunde der indogermanischen Sрrachen XXIX (1905): 13-71. SLAWSKI, Fr. Praojczyzna Slowian w šwietle etymologii. Etnogeneza i topogeneza Slowian. Warszawa – Poznan, 1980, 23–28.

SтČSL: Staročesky slovnik. Praha: Academia, 1968—2008.

Жана Ж. Варбот О ЕТИМОЛОГИЈИ СЛОВ. ОZD/OZDA. OZDITI Рез И М е

Објашњење творбених односа које су предложили аутори Старочешког речни ка између ст-чеш. ozd / ozda “ограда, зид, ограђен помоћни простор у домаћинству, сушара, пећ", ozditi “сушити” и оzditi “ограђивати зидом, озиђивати” на основу глагола zditi “подизати” омогућава да се слично тумачење примени и на целу словенску лек сичку группу оzd/ozda уза све разлике у семантици у разним језицима (из области сушења и дрвеног градитељства) и да се за прасловенски језик реконструише следе ћи творбени ланац уз семантички развој: *zbdati “подизати, градити (од различитог материјала) — “of b)zbdati “озидати, спојити” – “of b)zbdљ / *o (b)zbda (разликује се по дијалектима) зид, зграда, пећ од камена, градитељски елемент” — “ofb)zbditi (само јужн. и зап. слав) сушити”. Институт русского извика им. В. В. Виноградова РАН Отдел зтимологии и ономастики

Росси и 119019, Москва, ул. Волхонка 18/2 zhannavarbot(ауаndex.ru

UDK 811.16/.17’373.6:929 Miklosich, F.

Любовь В. Куркина

К ЭТИМОЛОГИИ СЛАВ. *SYTЪ (В РАЗВИТИЕ ИДЕЙ Ф. МИКЛОШИЧА)*1 Цель работы – развитие и обоснование идеи Ф. Миклошича о возможном родстве слав. *sytъ с лексической группой в значении ‘много; обильный’: польск. sowity ‘щедрый, богатый’, вост.-слав. суֳо ‘много; очень’, блр. насулiць ‘поднимать цену’, насул ‘надбавка’ (Mikl. 328: *su-1). Вработе приводятся дополнительные аргументы в пользу сближения приведенных слов с гл. *sovati ‘толкать, совать’, который по своей структуре входит водин ряд морфонологических отношений с гл. *snovati, *snujǫ : *snuti, *kovati, *kujǫ : *kuti: *kyti и, следовательно, имеет в качестве варианта форму *suti. Соотносимые образования объясняются как морфонологические варианты, отражающие разные ступени корневого вокализма и.-е. *sou- : *sōu- : *sŭ-. Семантика и характер морфонологических отношений дают основание поставить вопрос о принадлежности к этому этимологическому гнезду продолжений слав. *sytъ, а также диал. *suliti в значении ‘толкать, совать’, которое объясняется как прич. на -l от гл. *suti (ср. рус. диал. суляֳь ‘совать, засовывать, вкладывать что-л. куда-л.’, болг. диал. изсулвам, изсулям, изсуля ‘ляпать, говорить некстати, не думая’ и т.п.). В это же гнездо включаются и этимологически трудные сыֳа и соֳ, соֳы ‘ячейка, заполняемая медом’ < *sъtъ. Ключевые слова: славянская этимология, этимологическое гнездо, морфо логические отношения.

Работа Ф. Миклошича над «Этимологическим словарем славян ских языков» (1895 г.) приходится на время, когда славистика делала первые шаги, когда еще были неясны контуры славянских языков, когда круг благодаря лексикографических своей гениальной источников интуиции былограничен. Ф. МиклошичВэтих верно условиях наметил основные направления родственных связей славянской лексики, обо значил круг возможных соответствий в первую очередь в балтийских и германских языках. СловарьФ. Миклошича заложил основы славянской этимологии, славянской лексики. стал отправной точкой в последующих исследованиях

* Работа выполнена при поддержке гранта РГНФ № 13-04-00221 «Сравни лексикография: тельно-исторические теория подходыв и практика». лексикологии и семантике. Славянская праязыковая

136

Любовь В. Куркина

В трудах Ф. Миклошича кратко обозначенные возможные связи славянских слов дают материал для размышлений, побуждаютеще и еще раз вернуться к гипотезам, в полной мере не получившим разви тия в литературе. В опытах истолкования этимологически трудных слов выстраиваются отношения в исторической ретроспективе с уче том особенностей фонетики, морфонологии, семантики. Приэтом эти мология остается гипотезой более или менее вероятной. И степень вероятности того или иного решения зависит от многих факторов, в том числе от того, насколько глубоко во времени удается проследить словообразовательно-семантические связи врамках реконструируемого этимологического гнезда. В общей сумме предлагаемых решений важны даже отрицательные результаты, поскольку они сокращают возможности выбора и в процессе обсуждения способствуют более углубленному пониманию материала. Путь поисков бывает настолько сложен и порой даже извилист, что нередко верные идеи, высказанные в самом начале изучения слова, отвергаются без особых оснований или просто оста ются незамеченными. Вот такой случай, на наш взгляд, представляют идеи, намеченные Миклошичем в статье на *su-1. В гнездо с этим кор нем отнесены польск. sowity ‘щедрый, богатый’, блр. суֳо ‘много, густо, очень’, далее блр. насулiць ‘поднимать цену’, насул ‘надбавка’, далее вся эта лексическая группа соотносится с лит. savitai, suitis ‘достаточный, обильный’, а в конце статьи дается отсылка к слову *sytǔ ‘reichlich’, которому посвящена и отдельная статья (Mikl.: 328). Сразу же отметим, что, как показали более поздние исследования, из числа родственных следует исключить литовские слова, поскольку они заимствованы из славянских языков (fraEnkEl: 937‒938; ФаСмер III: 821). Вэтой статье пунктиром намечены связи слов, на первый взгляд далеко отстоящих друг от друга. По мере накопления материала и развития этимологи ческой науки шли осмысление и проверка гипотезы Ф. Миклошича в основном по пути раздельной трактовки каждого из слов. Обращаясь к слав. *sytъ, из-за глубоких различий в вокализме Ф. Миклошич решительно отклоняет принимаемое многими исследова телями сближение *sytъ с лит. sotùs, вост.-лит. sótus ‘сытый, обильный, сытный’, гот. sōþ ‘насыщение’, греч. ἄ-ατος ‘не могущий насытиться’, лат. satis ‘достаточно’, которые традиционно определяются как прила гательные на -t из и.-е. *sā-t-/*sə-t-(Mikkola I: 113; MachEk: 600; rEJzEk: 622). По существу из этогоже ряда соответствий исходит Ф. Славский, характеризуя слав. *sytъ как первонач. прич. прош. вр., ставшее резуль татом неясного преобразования и.-е. *sə-to ‘сытый, насыщенный’: *sā-,

К ЭТИМОЛОГИИ СЛАВ. *SYTЪ (ВРАЗВИТИЕ ИДЕЙ Ф. МИКЛОШИЧА)

137

*sə- (SP 2: 37). При обосновании этого сближения разными путями пытаются преодолеть трудности фонетического характера. Отметим некоторые из них. Слав. y, выпадающее из морфонологического ряда, пытаются объяснить влиянием какой-то другой группы слов, заим ствованием из германских языков. Г. Шевелев (ShEvElov 1964: 155) и А. Вайан (vaillant 3: 434) считают, что слав. *(na)sytiti из гот. ga-soþjan, а *sytъ из soþa, причем слав. y передает закрытое готo. Но допускается и возможность другого развития: слав. *sytiti включается в тот же тип отношений, что и *byti − *(iz)baviti, *kysnǫti − *kvasiti, а это означает, что cлав. *sytiti существует в паре с *svatiti, последнее от*svatъ, про изводного на -t от*s(ṷ)e-/*s(ṷ)o-, первонач. ‘делать своим’ > ‘приобре тать’ > ‘накапливать’ > ‘насыщать’ (EnGEl 1983: 19‒26). Были попытки восстановить закономерный ряд морфонологических отношений с помощью ларингальных. По мнению Ш. Ондруша, *sytъ из *suHt-, где u- отражает первоначальный лабиализованный гласный корня, тогда как форма *sut- < sHt-, *sāt- < *seH2t-– рефлексы делабиализованных корней (ondruš 1975: 127). М. Фурлан возводит слав. *sytъ, определяемое как прич. на -t, ки.-е. основе *seu(H)- ‘быть полным’, в круг продолжений которой отнесено хетт. šunna ‘наполнять’ от šu- ‘полный’ и др.-инд. sū´tu- ‘беременность’ (BEzlaJ III: 238‒239). Сближение с хетт. šunna принимается и всловаре В. Борыся (Boryś: 590). Следует заметить, что объяснение с использованием ларингальных основано на явлениях, которые не были свойственны славянским и балтийским языкам. Су ществует и версия, по которой *sytъ отделяется от перечисленных слов со значением ‘сытый’ и сближается с др.-инд. ҫávas ‘сила’, авест. sava- ‘сильный, могущественный’, греч. κῦβος ‘куб, кубическое тело’, ‘игральная кость’ и т.п. (fraEnkEl 1932: 7). По разным основаниям ни одно из предложенных объяснений слав. *sytъ нельзя признатьубеди тельным. Это обстоятельство и побуждает вернуться к намеченной Ф. Миклошичем отсылке – к гнезду слав. *su-1 и попытаться заново с учетом нового материала и новой литературы рассмотреть характер отношений между приведенными словами. Отсылка к*sytъ не случайна. Слав. *sytъ и продолжения слав. *sutъ объединяет семантика насыщения, наполнения: ср. польск. suty ‘обильный, богатый, обильный; господский’ (ср. Gościnne sute stoły), ‘щедрый’ (ср. Suta zapłata), ‘пышный, велико лепный’ (cр. Suknia suta i bogata) (warsz. VI: 522), рус. диал. суֳо ‘много, весьма’, укр. суֳо ‘полностью’, сýֳий ‘обильный’. Однако слав. *sutъ не имеет единого объяснения. Весьма широкое распространение полу

138

Любовь В. Куркина

чила *sъpǫ:версия, ср. чеш. поsut’ которой ‘груда, *sutъ мусор, восходит осыпь,кгравий’, прич. прош. с.-хорв. вр. от o-sut гл.*su(p)ti, ‘мусор’ и т.д. (ФаСмер III: 811; Boryś588; еСум5: 484), т.е. состояние полноты, изобилия относится к тому, что состоит из мелких частиц, что легко рассыпается, и изобилие, переизбыток– результат насыпания сверх меры. *sytъ и оснований слав.Больше *sutъ, Ф. Миклошич имеет объяснение ориентируется Ф. Миклошича. на более Сближая широкое понимание семантики, свободное от привязанности к конкретному материалу, и на возможность иных морфонологических отношений. Для понимания исходной структуры существенно сближение слав. *sutъ с польск. sowity ‘богатый, щедрый’, ‘обильный, состоятельный, с избытком отмеренный’, устар. ‘в два раза больше, двойной’, ‘сложенный вдвойне’ (warsz. VI: 271‒272) – образованием, которое признается родственным гл. *sovati (BrücknEr 508) и далее возводится ки.-е. *sōut-/ *sūt-(рус. сыֳый и др.) (Schütz 1963: 340). Производящей базой польск. sowity, образованного по типу дар – даровиֳый, могло стать отгла гольное имя *sovъ, засвидетельствованное в кашуб. sóv, sovu ‘после отела отек вымени у коровы, вызванный переизбытком молока’ (ср. еще болг. диал. усов ‘воспаление молочных желез’). Для слова, всемантике которого присутствуют признаки изобилия, переизбытка предполага ‘вталкивание, ется вторичная всовывание, семантическая впихивание’ конкретизация (SEk IV: 345‒346). исходного Существуют значения и формальные основания для отнесения *sutъ вместе с польск. sowity к гнезду слав. *sovati. Следует иметь в виду, что гл. *sovati, *sujǫ входит водин тип морфонологических отношений вместе с гл. *snovati, *snujǫ : *snuti, *kovati, *kujǫ: *kuti: *kyti (MEillEt 1907: 358), что позволяет определенно говорить о слав. *sutъ как прич. на -t от *suti, связанном чередованием корневого вокализма с гл. *sovati. Диалектный материал реально подтверждает существование глагола в форме *suti. Вчастности, к отражениям этого глагола может быть отнесено рус. диал. ֲрисуֳь фольк. ‘приворожить колдовством’ (арх.), семантика которого, воз можно, мотивирована одним из значений гл. ֲрисунуֳься ‘пристать, привязаться (о болезни)’ (костр., перм.) (СРНГ 31: 431‒432). Этаже основа находит отражение в производном с суф. -dlo – *sudlica: рус. сулица ‘метательное копье’, чеш. sudlice ‘рогатина’ (ФаСмер III: 801). В русских диалектах производные с этим суффиксом обозначают жесткие стебли, остающиеся в земле, торчащие из земли: рус. диал. сулка ‘стебли конопли, а также сорная трава, остающиеся на конопляном поле после уборки’ (орл.), сулока ‘остатки (высохших, поломанных) сорняков, сво

К ЭТИМОЛОГИИ СЛАВ. *SYTЪ (ВРАЗВИТИЕ ИДЕЙ Ф. МИКЛОШИЧА)

139

лакиваемых с поля бороной’ (калуж.), с уподоблением по вокализму первого слога сулука ‘бесплодные стебли конопли, собранные осенью’ (калуж.) и т.п. (СРНГ 42,223, 225). Как видим, по всем признакам *sutъ в значении ‘много’, ‘обиль ный’, родственное польск. sowity, может бытьотнесено к производным от гл. *suti (: *sovati). Двоякое толкование слав. *sutъ ‘богатый, обильный’ врамках гнезда *su(p)ti и *suti (горЯчеВа 1991‒1993: 70‒71) можно объ яснить структурно-семантической близостью производных от этих глаголов. Вместе стем намеченное Ф. Миклошичем соотнесение *sutъ и *sytъ, возводимых ки.-е. *sōut-/*sūt-(рус. сыֳый и др.), получает не только формальное обоснование, но и подкрепляется примерами сход ного семантического развития. В качестве семантической параллели к развитию семантики изобилия на основе значения ‘совать, толкать, пихать’ можно привести гл. ֲихаֳь, ср. рус. диал. наֲихаֳь ‘накор мить досыта’, наֲúхиваֳься ‘наедаться досыта’ (Срнг 20: 76). С *sytъ связаны наречные формы *do syta, с синкопой *do sъta (ср. болг. досֳа ‘достаточно, довольно’, словен. dosti и т.п. – ЭССЯ5: 86). При рассмотрении *sytъ и гл. *sytiti нельзя пройти мимо рус. диал. сыֳá ‘вода, подслащенная медом’, ‘медовый отвар на воде’ (СРНГ 43: 176). Неясность и неопределенность в отношении истоков рус. сыֳа (см. ФаСмер III: 820 с обзором литературы) во многом проистекают от неполноты материала, незнания всей семантики гл. сыֳиֳь. Именно этим можно объяснитьотрицание связи с *sytъ всловаре Ф. Миклошича (Mikl.: 336). Не способствует решению вопроса и изолированное рас смотрение рус. сыֳа без учета семантики, в отрыве от потенциально родственных слов (ср. сближение с др.-прус. sutristio ‘сыворотка’, лит. sùtros ‘помои, жидкая, грязная жидкость’ и т.п., основу семантики которых составляет значение ‘жидкость’). Надо иметь в виду, что в прошлом гл. сыֳиֳь обозначал ‘подслащивать воду, квас и т.п. медом или сытью’, ‘разводить мед водой’, ‘настаивать мед на чем-н.’, смол. сычóный ‘разбавленный сытью’ (СимоноВа 1984: 159). Отсюда логичен переход кобозначению медового напитка. Семантика глагола наводит на мысль медом’ < *sъtъ о возможном (ильинСкий родстве 1909: сыֳа 239; иФаСмер соֳ, соֳы III: 728: ‘ячейка, дополнение заполняемая О. Н. Трубачева). Во всяком случае это объяснение представляется более правдоподобным, чем явно гадательные, во многом умозрительные построения, обзор которых дан М. Фасмером (ФаСмер III: 728). В связи с гл. *suti мы хотели бы обратить внимание еще на одну группу слов– лексемы, которые лишь формально совпадают с гл. *suliti

140

Любовь В. Куркина

‘обещать’, но имеют этимологические истоки в гнезде слав. *sovati. Как и в случае с *sutъ, для гл. сулиֳь предполагается объяснение на основе гл. *sovati / *suti и *su(p)ti ‘сыпать’ (горЯчеВа 1991‒1993: 70‒71), поскольку та и другая глагольная основа допускает расширение суф. -l, ср. словен. súti, spèm и súliti ‘сыпать’ (PlEt. II: 594, 597). Вразграничении этих образований решающая роль принадлежит семантике. По семан тическому признаку гл. *suliti в значении ‘толкать, совать’ через прич. на -l восходит к гл. *suti. По данным СРНГ этот глагол представлен в русских диалектах на территории Европейской части, на Урале, в Сибири с семантикой, мотивированной основным значением ‘совать, пихать’: суляֳь ‘совать, засовывать, вкладыватьчто-л. куда-л.’, ‘продевать нитку через основу при тканье ручным способом’, ‘впрыскиватьчто-л.’, ‘дви гать, толкать кого-, что-л.’, ‘определять куда-л., стремясь избавиться’, ‘идти с трудом, проваливаясь, застревая’, суляֳься ‘отталкиваться, упираясь во что-л.’, ‘толкаться, проталкиваться’, ‘вникать во все, за все браться’, а также сулеваֳь ‘сбиваться в стан в период половой актив ности (о самцах собаки)’ (СРНГ 42: 223, 226, 227; ЯроСл. Сл. 1990: 86), с преф. засуливаֳь, засуляֳь ‘засовывать, задвигатьчто-л.’ (СРНГ 11:74), оֳсуливаֳь ‘отталкивать’ (ЯроСл. Сл. 1988: 68), суляֳь ‘бросать, класть’ (Сл. алтаЯ 4: 134), далее блр. суляць ‘совать’ (тур. Сл. 5: 116) и т.п. В «Этимологическом словаре украинского языка» c гл. *sovati соотнесены укр. ֵуляֳи ‘толкать’, рус. суляֳь ‘совать, толкать’, польск. szulnąć ‘мять, месить, давить’, с.-хорв. сỳљати ‘бухать; погребать, сгребать землю палкой’, а также с некоторой долей сомнения не совсем ясные с точки зрения составителей укр. сулúֳи, сулíֳи ‘скакать’, сулúֳися ‘нападать (о собаке)’, суляֳися то же (ЕСУМ 5: 472,473). Если вполне понятна семантическая производность от ‘совать’ значений ‘мять, давить’, ‘сгребать палкой’, то не столь очевидный переход к значению ‘скакать’ получает объяснение в кругу других образований, сохраня ющих прозрачные словообразовательные связи с гл. *sovati: ср. отме ченные на всей европейской территории рус. диал. сула ‘вертлявый, суетливый человек, непоседа, егоза’, ‘тот, кто постоянно, назойливо вмешивается в чужие дела, разговоры’ (Даль2 IV: 359; СРНГ 42: 218), совкий ‘непрошенно вмешивающийся во все, необдуманно берущийся за любое дело; суетливый, беспокойный’, ‘ловкий, быстрый; проворный, бойкий’ (волог., новг.), ‘любопытный’, ‘шаловливый’ (СРНГ 39: 189), усовник ‘шутник, балагур’ (ноВоСиб. Сл. 558). В исходной семантике этого глагола заложены возможности преобразования вразных направ лениях и втом числе в направлении ‘соваться’ > ‘быстро двигаться’ > ‘прыгать, скакать’.

К ЭТИМОЛОГИИ СЛАВ. *SYTЪ (ВРАЗВИТИЕ ИДЕЙ Ф. МИКЛОШИЧА)

141

Круг производных, связанных с гл. сулиֳь, может быть расширен образованиями, расширенными формантом -оֳ – рус. диал. сулоֳúֳься ‘хлопотать, заботиться, суетиться’, ‘непрошенно вмешиваться во что-л., соваться не в свое дело’ (Даль2 IV: 359; СРНГ 42: 225), блр. насулоֳаць ‘запачкать’ (Сл. П.­З. бел. 3: 185) и т.п. К основному ареалу гл. *suliti относится вост.-слав. территория. Однако отражение этого глагола прослеживается и на ю.-слав. терри тории. На территории южных славян к гнезду слав. *suliti принадлежат болг. диал. изсулвам, изсулям, изсуля ‘ляпать, говорить некстати, не думая’ (Троян), насулвам се, насуля се диал. ‘извлекать, удалять, выта скивать, выскальзывать; вырываться, незаметно уходить’, ‘небрежно одеваться’ (Троян), определяемые в БЕР (2: 53) как производные от из-совам. К ним можно добавить вынесенное в отдельную статью болг. диал. сульо ‘грязный, нечистый, запачканный’ (ср. БЕР 7: 568). Как видим, по мере погружения в лексический материал наме ченные Ф. Миклошичем в самом общем виде возможные связи слов подводят к восстановлению на славянской почве одного из направлений в структурно-семантическом преобразовании и.-е. *sou-. Более того, на славянской почве продолжения и.-е. основы образуют самостоя тельный фрагмент словаря со своими особенностями структуры, с развитием семантики изобилия. ПРИНЯТЫЕ СОКРАЩЕНИЯ Сокращения языков: авест. – авестийский, блр. – белорусский, болг. – болгарский, вост.-лит. – восточнолитовский, вост.-слав. – восточнославянский, гот. – готский, греч. – греческий, др.-инд. – древнеиндийский, др.-прус. – древнепрусский, и.-е. – индоевропейский, лит. – литовский, лат. – латинский, польск. – польский, рус. – русский, слав. – славянский, словен – словенский, с.-хорв. – сербохорватский, укр. – украинский, чеш. – чешский, хетт. – хеттский, ю.-слав. – южнославянский. Друֱие сокращения: волог. – вологодский, гл. – глагол, диал. –диалектный, калуж. – калужский, костр. – костромской, новг. – новгородский, орл. – орловский, перм. – пермский, смол. – смоленский, прич. – причастие, прош. вр. – прошедшее время, суф. – суффикс.

ЛИТЕРАТУРА БЕР: Бълֱарски еֳимолоֱичен речник. Т. I–7–. София, 1971–2010–. горЯчеВа, Т. В. Этимологические заметки по восточнославянской метеорологической лексике. Эֳимолоֱия 1991–1993 (1994): 65‒74. Даль2: В. И. Даль. Толковый словарь живоֱо великорусскоֱо языка. Т. I–IV. Набрано и напечатано со второго издания «1880-1882 гг.». Москва: Государственное из дательство иностранных и национальных словарей, 1955.

|42

Лнобовљ В. Куркина

ЕСУМ: EmимологiЧниiи словник украјнсвкој мови. Ред. кол.: О. С. Мелњничук, И. К.

БiЛодiд, В, Т. Коломiецљ, Т. Б. Лукинова и др. Т. 1-7. Киiв: Наукова думка, 1982— 2013.

Илњинскији, Г. Славинские зтимологии. Русски и филологически и вестник, т. 62, No 3-4 (1909): 241-244.

Новосив. сл.: Словарљ русских говоров Новосибирскоiи области. Под ред. дфн А. И. Федорова. Новосибирск. Наука, 1979. СимоновА, О. Е. Волчњи сњитњ, свита и досвита. Русска а речњ, No. 1 (1984): 155—160.

Сл. АлтAа Словарљ русских говоров Алтал. Ред. И. А. Воробљева, А. И. Иванова. Т. 1—4. Барнаул: Издателњство Алтајского университета, 1993—1994.

Сл. П-з. БЕЛ.: Слоунiк беларускix гаворак пауночна-заходна Беларусi i aе пагранична. T. 1–5. Miнск Акадомiи Навук Беларускај ССР, 1978—1986. СРНГ Словарљ русских народноих говоров. ВњиП. 1–45—. Ленинград — Санкт-Петер гург, 1966-2013—

ТУР, Сл. Тураускi cлоунiк. Т. 1–5. Складалњнiкi A. A. Крњивицкi, Г. А. ЦљIхун, П. Ж. ЖШкiн. Miнск. Навука i тохнiка, 1982—1987. ФАСМЕР: М. Фасмер. Зnимологически и словарљ русского азњика. Перевод с нем. и до полнени и О. Н. Трубачева. Т. I—IV, Москва: Прогресс, 1964–1973. ЗССЛ: Зrmимологически и словарљ славанских азњиков. Отв. ред. акад. О. Н. Трубачев. ВњI. 1–38— Москва: Наука, 1974–2012— ЖРосл. сл.: Жрославскuit областноi, словарљ. ВњиП. 1–10. Жрославлњ: ЖГПИ, 1981—1991. »k

BEZLAJ, F. Bezlaj. Etimološki slovar slovenskega jezika. Knj. I-II. Ljubljana, 1976—1982. Knj. III: Dopolnila in uredila M. Snoj in M. Furlan, Ljubljana, 1995, Knj. IV: Avtorji gesel Fr. Bezlaj, M. Snoj in M. Furlan. Uredila M. Snoj in M. Furlan, Ljubljana, 2005, Knj. V. Ljubljana: SAZU, 2007. BORYš: W. Boryš. Slovnik etymologiсznу јеzyka polskiego. Kraków, Wydawnictwo Literackie, 2()() 5.

ENGEL: Chr. Engel. Slavisch syt- “Sáttigung, satt” und Verwandtes. Anzeiger fir Slavische Philologie XIV (1983): 19-21. FRAENKEL, E. Fraenkel. Litauisches etymologisches Wörterbuch. I–II. Heidelberg–Göttingen: Carl Winter Universitätsverlag – Vandenhoeck & Ruprecht, 1962—1965. FRAENKEL, E. Zuritocharischen Grammatik. Indogermanische Forschungen 50/1 (1932): 1-20. MACHEK: V Machek. Etymologický slovnik jazyka českého. Praha: Lidové Noviny, 1997. MEILLET, A. Les alternances vocaliques en vieuх slave. Memoires de la Societe de linguistique 14 (1907): 193-209, 332-390.

MIккош А II: J. J. Mikkola. Urslavische Grammatik. I. Teil. Heidelbeg: Carl Winter Universi tätsbuchhandlung, 1913. MIKL.: F. Miklosich. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sрrachen. Wien. Wilhelm Braumüller, 1886.

ONDRuš. Š. Delabializacia spoluhláskovych skupin kw- - k-v praslovančine /indoeuropčine a jej vуznam pro etymologiu. Slawische Wortstudien. Bautzen: Domovina-Verlag, 1975, 116-132.

PLEт.: М. Pleteršnik. Slovensko-nemški slovar. Knj. I-II. Transliterirarna izdaja. Ljubljana: SAZU, 2006.

SCHUTZ, J. Zur Abstufung and Erweiterung in diphthongischen Wurzelnim Slavischen und Baltischen. Die Welt der Slaven VIII (1963): 337–347.

SEK: Slovnik etymologiczny kaszubszczyzny. T. IV. Р-S. Warszawa. Slavistусznу Оšrodek Wydawniczy, 2002. SHEvELov, G. A. Prehistory of Slavic. The Historical Phonology of Common Slavic. Heidelberg. Carl Winter Universitätsbuchhandlung, 1964.

K 9TVIMОЛОГИИ СЛАВ “SYTЋ (ВРАЗВИТИЕ ИДЕИ Ф. МИКЛОШИЧА)

|43

SP: Slovnik praslowianski. T. 1–8–. Wroclaw: Ossolineum, 1974—2001— VAILLANT 3: A. Vaillant. Grammaire comparée des langues slaves, V. I–III. Lyon – Paris, 195() 1966

WARsz.: J. Karlowicz, A. Krynski, W. Niedzwiedzki. Slovnik jezyka polskiego. I-VIII. Warszawa. Panstvowy Instytut Wydawniczy, 1952.

Љубов В. Куркина О ЕТИМОЛОГИЈИ СЛОВ *S) TH,

(РАЗВОЈ ИДЕЈЕ Ф. МИКЛОШИЧА) Рез И М е

Циљ овога рада је развој и утемељење идеје Ф. Миклошича о могућем сродству праслов. *sytљ с лексичком групом у значењу “много, обилан“ пољ. sowity “штедар, богат", источнослов. суто “много, веома", брус. насулiџљ “подизати цену”, насул “пови шица" (MIKL. 328. *su-1). У раду се износе додатни аргументи у корист повезивања наведених речи с глаголом *sovati “гурати, сунути”, који по својој структури улази у исти ред морфонолошких односа с глаголима *snovati, “snujo: *snuti, “kovati, “kujo: *kuti: *kyti и стога има као варијанту форму *suti. Корелативна образовања објашња вају се као морфонолошке варијанте, које одражавају разне степене коренског вокали зма иe. *sou- : *sou- : *si-. Семантика и карактер морфонолошких односа дају основа да се постави питање о припадности словенских континуаната “sytљ овом етимоло шком гнезду, као и дијал. *suliti у значењу "гурати, сунути”, које се објашњава као пар тицип на -/ глагола *suti (уп. рус. дијал. сулато “гурати, полагати, стављати нешто некуда”, буг. дијал. изсулвам, изсулам, изсула блебетати, говорити у невреме, не ми слећи” итд.). У ово гнездо укључују се и етимолошки тешке речи сњита и соm, combi “саће” - *sљtљ.

Институт русского извика им. В. В. Виноградова РАН

ул. Волхонка 18/2, 121019 Москва, Росси и lyukurkina (arambler ru

UDK 811.161’367.627

Claire Le Feuvre

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’ ONCE AGAIN: NUMERAL MORPHOLOGY AND TYPOLOGY East Slavic devjanósto ‘90’ cannot be an archaic form, as most scholars as sume, but must be an innovation. The correct explanation was proposed by Endzelin (1949), although some details in Endzelin’s analysis need to be reformulated: it is an old subtractive numeral ‘10 before 100’ (*desęt do sъta), which was subsequently re modelled after devjat’ ‘9’, but did not contain the numeral ‘9’ originally. The subtrac tive type must be a calque from Fennic, where subtractive numeration is old for ‘8’ and ‘9’. Two arguments are put forward in favour of that analysis: the typology of numeral systems and of subtractive numeration, especially contact-induced, and the abnormal dva devjanósta found in Russian folklore. This collocation, in synchrony ‘2 x 90’, must be analysed in diachrony ‘20 before 100’, that is ‘(2 x 10) before 100’, *[dъva desęti] do sъta, which was reanalysed as ‘2 x (10 before 100)’, *dъva [desęti do sъta]. Keywords: numerals, subtractive numeration, contact-induced change, calque, reanalysis, collective.

The formation of Russian devjanósto ‘90’ is a vexed question.1 Within Slavic, East Slavic alone does not have a ‘9 x 10’-type formation, as it has for the series ‘50’ through ‘80’, all meaning ‘5, 6, 7, 8 tens’ and, with a greater degree of morphological fusion, ‘20’ and ‘30’, where the analysis ‘2 tens’, ‘3 tens’ is less clear in synchrony. The other irregular form in the series is sórok ‘40’, a new form introduced in Russian where it replaced the old četyre desęte ‘4 tens’. Sórok is not originally a numeral, but a noun which was re categorized as a numeral in the history of Russian. It means etymologically “a bundle of fourty pieces of fur”, and as fur-trade was an important activity, speakers dropped the notion of what was numbered and retained only the quantifying value ‘40’, which was subsequently applied to other contexts and ousted the old numeral. The innovation spread to all East Slavic territories. The case of R. devjanósto ‘90’, Ukr. dev’janósto, is different: it was clearly a numeral from the beginning. The obvious synchronic analysis is 1I wish to thank here my colleague K. I. Pozdniakov, for the discussion we had once, which started my research on this much debated problem.

146

Claire Le Feuvre

that it contains devjatь ‘9’ and sto ‘100’. But since it does not mean ‘900’, the obvious analysis must be questioned. The form is now attested in the second half of the 12th c. in Novgorod (NGB 815). The form dzewiętnosto attested in an Old Polish text of 1420 (quoted by ESSJa), owing its-t- to an analogi cal reshaping after dzewięć ‘9’, is suspect of being borrowed from East Slavic and cannot prove that the formation was once widespread in Slavic. Several explanations were proposed.2 Miklosich, in his Etymological Dictionary, gives devjanósto under the entry deven ‘9’, with no further ex planation, implying that it is a derivative of ‘9’. Today most scholars admit that devjanósto is an archaism of Russian, which survived besides the regu lar devętь desętъ ‘90’ found in Old Russian as in other Slavic languages. With a few variations in the detail, these scholars see in devjano- the old ordinal ‘9th’.3 The second element is either sъto ‘100’ (StanG 1964) or an old *-ḱto reshaped analogically after sъto (vaSMEr, REW), or a form akinto the numerals sibuntēhund ‘70’, ahtautēhund ‘80’, niuntēhund ‘90’ of Gothic (vaillant, GCLS). However, the presence of an old form of the ordinal ‘9th’ in devjanósto is by no means obvious. There are serious objections, both from the comparative point of view and from the typological point of view. It is not possible to review in detail here all the previous explanations. I will simply say that from the comparative point of view, it is highly unlikely that the form is archaic, and that I cannot subscribe either to the reconstruction *neṷeneḱta (ESSJa), which is not correct (the PIE form must be recon structed as *(h1)neṷ-dḱ(o)mt-(e)h2), or to the analysis with an ordinal *neṷ-o- as a first element as in Lat. nōnāgintā (which is not ordinal-based, but cardinal-based, and results from a remodelling within Latin4), or to Žolobov’s recent explanation from an old *nevьn desьnt-ăn ‘9 tens’.5 I will See a review of the literature in ŽoloBov 2006: 179 sqq, and anikin 2003: 73‒75. StanG 1964; the hypothesis that devjano- is an old ordinal *neṷ-o- is unlikely if one considers the fact that the only ordinal that can be reconstructed for Balto-Slavic is *neṷ-to-(Sl. devętъ, Lith. deviñtas, Latv. devîtais, OPr. newīnts), common to Balto-Slavic and Germanic (Got. niunda). 4 MEiSEr 1998: 173; colEMan 1991: 401. In the same fashion, Greek hebdomêkonta ‘70’ and ogdoêkonta ‘80’, apparently ordinal-based, are cardinal-based, and secondarily reshaped after the ordinal (see the form ogdôkontain Homer, Iliad 2,313, which reflects the old *oktōkonta corresponding to Lat. *octōgintā: this is a fossil which speakers have remodelled after the contemporary Ionic ogdoêkonta); SihlEr 1995: 421, and waanders 1991: 375. 5 Leaving aside the many analogies implied by this hypothesis (which are not worse than those of other hypotheses), the main problem is morpho-syntactic: the construction with the Genitive plural, which is implied by Žolobov’s hypothesis, was developed in Common Slavic (it is unknown in Baltic) only after numerals over ‘5’ were replaced by abstract 2

3

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

147

try to study the problem, not from a phonetic and morphological perspec tive, but from a semantic and typological one, concentrating on a particular point which most of the time is not taken into account in the various expla nations of devjanósto, the formation of the bizarre dva devjanósta. This, I believe, gives a new argument in favour of an old analysis. 1. nuMEration SyStEM and countinG SyStEM Numerals can be used in their numeration function (1, 2, 3, 4…), with no quantified substantive, and in that case they are used absolutely (absolute cardinals) and not integrated into a syntactic construction. Otherwise, they can be used in their quantification function (one man, two houses), and in that case there is a quantified noun and the syntagm [Num. – N] is inte grated into the syntax of the sentence (contextual cardinals). In the quanti fication function, one can find various ways of expressing numeral values. For instance, collective nouns such as douzaine ‘group of 12’ in French, or score ‘group of 20’ in English: these are used as quantifiers, but are never used in the numeration function, for which French has only douze and Eng lish twenty. In the quantification function, one can find complex numerals formed according to processes which are never used for numerals in the numeration function, such as French une demi-douzaine d’œufs ‘half a dozen’ whereas in the numeration function the only possible form is six: French does not use division as a morphological process to build numerals, but quantifying expressions built on this principle are possible. Conversely, French can use deux douzaines d’œufs ‘two dozens’ (quantification), but in numeration only vingt-quatre – as English could use three / four scores (of) (quantification), but in numeration only sixty, eighty. Similarly, the subtrac tive type ‘20/30 years minus 2’ is attested in Ancient Greek (quantification),6 but in the numeration function ‘18’, ‘28’ are never ‘20/30 – 2’, but only ‘10/20 + 8’. Numerals are only one aspect of quantification, which may be done through other means; that explains why counting systems, using the nouns, derived by means of a nominal suffix. The Genitive is a consequence of the new nominal status of the numeral, which becomes the head of the syntagm, the counted noun becoming an expansion. Before that reshaping, numerals over ‘5’ were regular determinatives, which is still the case in Lithuanian for instance, the counted noun being the head of the syntagm. Therefore, as long as Slavic had *ne for ‘9’, ‘90’ was *ne destes in the Nom. pl., *ne dests in the Acc.pl., and the Gen.pl. was certainly not the preponderant case form (in numerals, the preponderant case form is the Nominative, used in enumeration, and if one starts from *ne destes, it is much more difficult to obtain devęnosto). 6 Duoin deont’ eikosi etê ’18 years’ (Demosthenes, Phorm. 19, 6), lit. ‘2 missing 20 years’.

148

Claire Le Feuvre

quantification function of numerals, allow greater variation than numera tion systems, bare expression of the numeration function. Occasionally, a numeration system can integrate quantifying construc tions born in a particular counting system. For instance, one finds various multiplicative cardinals in Celtic languages: Breton has tric’hwec’h ‘3 x 6’ for ‘18’ (attested already in the 17th c., GrEEnE 1991: 550), whereas Welsh has ‘2 x 9’ for the same ‘18’. These are originally quantification forms that eventually made their way into the numeral system and came to be used also in the numeration function, eliminating the old numeral, as was the case for sórok ‘40’ in Russian. Breton ‘3 x 6’ arose in a duodecimal counting system where items were grouped by six (half the base unit, as in French demi-douzaine), which took two bundles to have twelve pieces, and three bundles to have eighteen pieces. But the French demi-douzaine remained limited to the quantification function, whereas Breton tric’hwec’h acquired the numeration function and was grammaticalized as a pure numeral. Celtic languages have many compound numerals of that type, used in the quanti fication function, some of them being used also in the numeration function.7 Devjanósto has both functions, quantification and numeration, whereas dva devjanósta is never used for numeration and is used for quantification only in stylistically marked, very restricted contexts, that is, it does not belong to the numeral system of Russian. 2. Devjanósto and thE nonal SyStEM From a semantic point of view, no solution combining ‘9’ and ‘100’ can be retained, because a numeral containing sъto ‘100’ implies a decimal system, and in a decimal system such a combination can yield either ‘109’ (additive type), or ‘900’ (multiplicative type), or ‘91’ (subtractive type), but certainly not ‘90’. Stang’s hypothesis of a ‘ninth hundred’, which would be “the result of an intersection of a nonal and a decimal system of counting” (coMriE 1991: 777), is artificial and unconvincing, as are the various reformulated variants of his hypothesis. If there are mixed systems (for instance the mixed deci mal–vigesimal system in Germanic languages), a given numeral belongs to one numeration system, not to two systems at the same time. It can happen 7 The proliferation of multiplicative numerals in Celtic would be linked with the penetration of the Germanic vigesimal system (GrEEnE 1991: 499): the mixed decimal – vigesimal system increased the possible combinations for the expression of higher numerals, which explains the complexity of the system in modern Celtic languages.

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

149

that when a language changes from one system to another, the name of the base in the former system is reinterpreted as the name of the base in the new system (in that case, the old word for ‘9’ would be reinterpreted as ‘10’ and a new word for ‘9’ would be created),8but there is no mixing of two bases into a single numeral as Stang’s hypothesis implies (9th and 100). We cannot deal here with a nonal numeration system. Numeration sys tems in base 8 (fingers of both hands minus the thumb, or intervals between all five fingers, according to others) are known, although rare, decimal sys tems also, of course, but numeration systems in base 9, which have no natural basis of that kind, are virtually absent from natural languages. Even admit ting that a nonal numeration system can exist in a natural language, no such system is known in the area: Slavic and Baltic languages have a decimal system, inherited from Proto-Indo-European, Fennic languages also have a decimal system, inherited from Finno-Ugric, and the South Turkic languages also have a decimal system. The only different system known in neighbouring languages is the vigesimal system developed in Germanic, which is based on the old decimal system, 20 being a multiple of 10–both systems coexist in Germanic. Since a nonal system cannot develop from a decimal system, and since the decimal system is old because it was already that of the proto languages spoken in the considered territory, the conclusion is that the only numeration system known was the decimal system. There may have been a nonal counting system, but not a nonal numeration system. Therefore we must explain devjanósto and dva devjanósta within the decimal system, however abnormal ‘2 x 90’ may be in such a system. Traces of a nonal counting system were sought in the old formula of the Russian folklore tridevjat’ ‘3 x9’ (za tridevjat’ zemel’ “to the fringes of the earth”, lit. “after 3x9 lands”, ordinal v tridevjátom carstve “in a remote kingdom”)– ‘3 x 9’ is also known in East Baltic folklore.9 It is attested in Old Russian in the 13th c. in a magic prayer (NGB 715 tridevę(t)o aneelo tridevę aroxanelo “3x9 angels, 3x9 archangels”, that is, “all angels, all arch angels”). One could compare Breton tric’hwec’h ‘3 x 6’ for ‘18’. But there is a difference: tric’hwec’h is a complex quantifier born in a given counting system, which acquired the numeration function and was integrated into the numeral system, whereas tridevjat’ not only never has the numeration function,

8 GrEEnBErG 1990 [1978]: 305, with the example of a language shifting from a duodecimal system to a decimal system, with reinterpretation of the old ‘12’ as ‘10’ (the base remains the base, although its numeral value changes), and elimination of the old ‘10’ and ‘11’. 9 See the discussion in ŽoloBov 2006: 157 sqq.

150

Claire Le Feuvre

but does not, even when used for quantification, have a real numeral value: tridevjat’ never means ‘27’, it indicates an indefinite very high figure. It could have arisen in a given counting system as a quantifying expression which would have lost later on its numeral value and was downgraded to an in definite quantifier.10 But since there is no trace either in Slavic or in Baltic of a numeral value, it must be rather a formula created for its symbolic value, as 9 is 32, and the formula amounts to 33 (3 x 3 x 3): the symbolic or magical value of the prime number ‘three’ is common to many traditions, where it has nothing to do with a ternary numeration system, and 33 is a good candi date for a perfect symbolic figure, just because it is 3 x 3 x 3, and not be cause it amounts to 27 – it never means ‘27’. That is, the symbolic value is related to the mathematical operation itself, not to the effective result of that operation, and this is true in any numeral system, be it decimal or not.11 Thus, the formula could have been created within the framework of the decimal

10Such an evolution is seen in French 36 in the meaning ‘many’ (indefinite) in frozen phrases, but 36 is a real numeral in other contexts. 11ŽoloBov 2006: 160 recalls the Ovidian formulater novies carmen magico demurmurat ore (Ovid, Metamorphoses 14, 55). The same formula is found in Greek in religious contexts, and it is not excluded that in Ovid we are dealing with a calque from Greek (I wish to thank here J.-L. Perpillou for calling my attention to the Greek occurrences): ‘3 x 9’ is found in religious context in Sophocles (tris ennea klônas elaias “3 x 9 olive boughs”, Œdipus at Colonus 483). Of particular interest are the following examples: “the war had to last for 3 x 9 years [tris ennea etè]” (Thucydides 5, 26, 4); “before staying 3 x 9 days [tris ennea hèmeras], as the seers explained” (Thucydides 7, 50, 4); both refer to oracular predictions, and belong to the magico-religious formulary. Those developed from a basic structure with ‘3 + 1’: in Homer, the hero makes three unsuccessful attempts, and when he is about to make a fourth one, something decisive happens (usually a divine intervention), which either brings success or makes him understand that he must give up; that is, the structure is [3 unsuccessful + 1 decisive]. Whence the expanded structure with 32 [3 x 3 unsuccessful + 1 decisive]: the decisive element is counted only once, at the end of the cycle, that is, it is not 3 x (3 + 1) but (3 x 3) + 1. This is a recurring structure in the Homeric epic: the Trojan war has to last for nine years before the city falls on the tenth year; Ulysses has to wander for nine years before he comes back to Ithaca on the tenth year, or he has to sail for nine days before he reaches the shore on the tenth day. Homeric Greek even created adverbs “during nine days”, “during nine nights”, “during nine years”. Going a step further, we have a structure with 33, [3 x 3 x 3 unsuccessful + 1 decisive], which is found in the tris ennea etè ‘3 x 9 years’ of the predictions in Thucydides. These structures have nothing to do with a nonal numeration system. It is unlikely that the Balto-Slavic phrase is a calque from Greek, rather, we may be dealing with an old inheritance in both languages. The structure [3 x 3 x 3 unsuccessful + 1 decisive] could evolve towards the expression of an indefinite high figure: after 3 x 3 x 3 lands (za tridevjat’ zemel’), none of which is the right one (unsuccessful), the hero eventually reaches the country he aimed at (successful). I will come back to that problem in a forthcoming paper.

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

151

system which was that of the Balts and Slavs. In fact, it is likely that the formation of tridevjat’ is analogical after tridesjat’ ‘30’ (older Nom. trije desęte, Acc. tri desęti, the new form tridesjatь becomes frequent in the second half of the 13th c., ŽoloBov 2006: 268‒269), owing to the phonetic similarity between desjatь and devjatь, and that it implies a decimal model. The other alleged trace of a nonal system is the type dva devjanósta ‘twice 90’ in late Old Russian texts. In the byliny, dva devjanósta is a ready made formula.12 One also finds an occurrence of tri devjanósta ‘3 x 90’ (Domontъ so Pskoviči sъ tremja devjanostyplěni zemlju Litovskuju […] dva že devjanosta mužь otprovadi sъ polonomъ vъ Pskovъ “Domont with three nineties (= 270) devastated the Lithuanian territory […] and sent back to Pskov two nineties of men (= 180) with the captives”, 4th Chronicle of Novgorod, s.a. 1266 [SrEznEvSkiJ]). In a nonal numeration system, the base is 9, and the next base is 92 = 81, so that multiples are 2 x 92 = 162, 3 x 92 etc., and 90 has no special position in such a system, and cannot be a base on which multiples can be built. And admitting the construction arose in a nonal counting system, if there ever was one, we should expect ‘20 x 9’, not ‘2 x 90’: from the point of view of the mathematical operation, (2 x 10) x 9 equals 2 x (10 x 9), because multiplication is associative, but their mathe matical identity does not imply linguistic identity, of course. And it is un likely that there ever was a counting system grouping items by 90 which could explain dva devjanósta: a counting system is designed for practical purposes, and groups of 90 are not very convenient. 3. Devjanósto in a dEciMal SyStEM Within a decimal system, explanations of the type ‘9 toward 100’ are not convincing either. Such a pattern, in fact, does exist in some languages, but usually the type is ‘9 toward 20’ = ‘19’, ‘3 toward 30’ = ‘23’, with an explicit morpheme expressing the relation “going to” or “toward”: in this kind of structure, a combination of ‘9’ and ‘100’ should mean ‘9 toward 100’ = ‘99’, not ‘90’. To get ‘90’ would imply ‘9 (tens) toward 100’, which is different. Hamp tried to explain devjanósto along this line by admitting a calque from a Turkic language ‘9~100’, that is, ‘9 on the way to 100’.13 Hamp’s hypothesis was refuted by Stachowski (staCHowski2011, 121 sqq.). To the latter’s argu ments can be added another one. The type ‘8~20’ meaning ‘18’ in Ostyak

12 13

Dva devjanosta to měrьnyxъ verstъ proěxalъ Ivanuška za dva časa (SrEznEvSkiJ). haMP 1975. Hamp’s hypothesis is accepted in friEdMann 2010.

152

Claire Le Feuvre

(Finno-Ugric language), without any explicit morpheme expressing the relation, is the remnant of a construction involving an ordinal as the second element, which is still found in Estonian, ‘8 of the second decade’ (GrEEnBErG 1990 [1978]: 278). But devjanósto cannot contain such a construction, because -sto is clearly not an ordinal. It is true that some Bulgarian Romani dialects have the type ‘6~100’ (šov-šel), ‘7~100’, ‘8~100’, ‘9~100’ for ‘60’, ‘70’, ‘80’, ‘90’14: these must be analogical after paš-šel ‘half hundred’ = ‘50’, where the second element is ‘100’, and the first element was apparently reanalysed as a variant of pandž ‘5’, reduced to panš in some dialects. ‘Half hundred’ is built according to the dividing type of numeration, and the cardinal ‘100’ is semantically mo tivated there. Once the form was reanalysed as ‘5~100’, the following tens were rebuilt on this model, replacing ‘half/5’ by ‘6’, ‘7’, ‘8’, ‘9’ within the frame ‘N~100’. This is a secondary reshaping, through reanalysis in one particular item, in that case ‘50’. In Russian, however, there is no model for such an evolution: ‘50’ is regularly ‘5 tens’ and not ‘half hundred’, and no other decad is built on ‘100’. Therefore, one should not compare directly the ‘9~100’ = ‘90’ of these Romani dialects with devjanósto analysed as ‘9~100’. Other explanations admit that devjanósto is a remodelled form of an old compound *nen-dḱt-a ‘90’ (ESSJa) or of an old syntagm ‘9 tens’ (Žolobov), and that the second element is not ‘100’, but ‘10’. From the se mantic point of view, these are of course much better, because they get rid of this awkward combination of ‘9’ and ‘100’. But these explanations have to admit that at some stage of the evolution an analogical remodelling after ‘100’ occurred, which takes us back to the same problem, moved to a later stage of the evolution, but not removed. And the problem of dva devjanósta remains because ‘2 x (9 x 10)’ is abnormal in the decimal system inherited from Proto-Indo-European. A final problem with the explanations starting from ‘9 x 10’ is that they imply that devjanósto is a remarkably archaic form preserved in a periph eral area of the Slavic domain whereas it was reshaped like all other decads everywhere else. But from a typological point of view, when the higher decads are built on a different pattern from the lower decads, the innovation is usually on the side of the higher ones. For instance, not to leave the Indo-Euro pean domain, the decads ‘20’ to ‘60’ are common to all Germanic languages, and divergence appears for the higher decads ‘70’, ‘80’, ‘90’, which result from a reshaping within individual dialects. French has regular formations, com 14

elšik ‒ Matras 2006: 168‒169 (who give the form but do not explain the evolution).

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

153

mon to all Romance languages, from ‘20’ to ‘60’, but has notoriously abnor mal constructions for ‘70’ (soixante-dix, that is ’60 + 10’), ‘80’ (quatre-vingts, that is ‘4 x 20’), ‘90’ (quatre-vingt-dix, that is ‘80 + 10’, implied by the reshaping of ‘80’), and all three are innovations reflecting a vigesimal system imported into French from Germanic (PricE 1991: 466 sqq.). Vedic and Avestan preserve the old compounds in *-(d)ḱt- (Ved. -śát-, Av. -sat-) for the lower decads, but have a new formation with the suffix -ti- for the higher ones: the new formation arose in ‘60’ and was extended to decads over ‘60’ (EMMErick 1991: 175). This is an example of a general tendency, according to which an innovation in the formation of a given decad spreads to higher decads, which are reshaped after it: in Latin internal -ā-, which arose in quadrāgintā < *k°t()r-h2-dḱt-eh2, spreads to all higher decads quinquāgintā, sexāgintā, septuāgintā, nonāgintā,15 in Bulgarian Romani dialects the reanalysis of ‘50’ leads to the reshaping of ‘60’ to ‘90’ (see above). Therefore, if we expect an archaic name of a decad somewhere in the series, it should be ‘20’ or ‘30’ rather than ‘90’: such is the case in Greek where ‘20’ (Ion. eikosi, Dor. ṷikati) is the only form in the series not having the characteristic -konta, found in ‘30’ and above, as vīgintī in Latin is the only form not having -gintā; simi larly, no Modern Irish dialect preserves the old names of decads above ‘20’, but ‘20’ is preserved. Therefore, typologically, since all decads from 20 to 80 (and 90 in most Slavic languages) are a new formation in Slavic, it is likely that the abnormal devjanósto is not an archaism, but an innovation which was introduced after the remodelling of all decads in ‘2 tens’, ‘3 tens’ etc. 4. EndzElin’S hyPothESiS Since explanations combining ‘9’ and ‘100’ cannot be correct, since explanations combining ‘9’ and ‘10’ and admitting that the presence of ‘100’ in synchrony is secondary face the problem of the motivation of such an unnatural remodelling, only one possibility remains, that the second element is indeed ‘100’, but the first element is not ‘9’. This was proposed by Endzelin in a very short (seven lines) paper in 1949, and I believe his solution is essentially correct. Endzelin’s paper is mentioned and discarded in ESSJa as a ‘naïve construction’. And it is not mentioned at all by Žolobov, which is very unfortunate.

15 The exception octōgintā with -ō- is due to the obvious analogy of octō. Octāgintā is attested in inscriptions (colEMan 1991: 402).

154

Claire Le Feuvre

Endzelin’s solution is extremely simple: devjanósto is not an old com pound of ‘9’ and ‘100’, but an old syntagm combining ‘10’ and ‘100’, that is, it is a remodelled form of an older *desja(tь) do sъta ‘10 before 100’, that is, ‘100 – 10’ = ‘90’. This gives a transparent meaning, and it is a well-known be better type lit. ‘one of numeration from 20’. To by improve subtraction. on Endzelin’s Endzelin compares proposal,Lat. it may undeviginti ‘19’, to reconstruct *desęt do sъta > *desę do sъta with the old consonantal stem corresponding to Lith. dẽšimt, of which there are clear traces in Old Russian.16 The use of a spatial preposition meaning “until, before” can be justified by the fact that numerals in their numeration function are organized as a direc tional linear series, where the relative position of an item vis-à-vis the base indicates its numeral value. Do is used with numerals to indicate the upper limit (do pęti dьnii “up to five days”), in the quantification function, where the indefinite lower limit is left unexpressed. Adding an explicit lower limit (‘n do N’) makes it definite and makes do suitable for the expression of a complex numeral where the upper limit is a base of the system and the numeral is defined through its position vis-à-vis the base. The subsequent evolution, according to Endzelin, is as follows. As ‘90’ is a multiple of 9, the univerbated form *desędosъta would have been re shaped secondarily after devętь, since all preceding tens have as their first element the corresponding unit, hence *devędosta, remodelled into devędosto after ‘100’, which explains the final /o/ (this point should probably be formu lated differently, see below). What is difficult is the step from *devędosto to devęnosto. Endzelin admits a dissimilation d…d > d…n, which is unlikely, and which Stang and Szemerényi criticize with good reasons.17 But if the principle of such a dissimilation is dubious, it is not enough to reject the whole explanation. The /n/in devęnosto can be due to an analogy with the formation of teens, which are built on the principle N na desęte ‘N on ten’: *devędosto could receive its /n/from devętь na desęte ‘19’. In numeral sys tems, there are many analogies from one item to the adjacent one (reshaping of *ne into *de after *deḱ in Balto-Slavic, for instance), but also

16ŽoloBov 2006: 126. Starting from the more recenti-stem desętь, the simplification of *desętь do sъta into *desędosъta would be comparable to Cz. padesát, šedesát, devadesát, S.-Cr. pedeset etc., Middle Bulg. pjadesjat and devjadesjat (both in a 13th c. manuscript); such forms do occur in Old Russian, although rarely. Russian pjatdesjat’ etc. are reshapings after pjat’ etc. based on its oblique cases, because the multiplier in pjatdesjat’ preserves its inflectional marks (G.D.L. pjatidesjati), whereas in Czech, Serbo-Croation and Bulgarian the multiplier is invariable. 17StanG 1964; SzEMErényi 1960: 63 (Szemerényi’s hypothesis cannot be defended).

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

155

between adjacent series: for instance, in Greek, tens are built with a suffix -konta (*-dḱomt-h2), and hundreds with a zero-grade derivative *dḱt-io-, yielding-katioi in Doric, -kasioi in Arcadian through assibilation, but in Ionic-Attic -kasioi was remodelled into -kosioi, after-konta of the preceding series (tens) from which -kosioi took the vowel /o/. An analogy between teens and tens would follow the same principle as the analogy observed in Greek between tens and hundreds. All the more so since an isolated form (*devędosto) is more subject to analogy than a form backed by a coherent series.18 Sъto belonged to accentual paradigm c (mobile stems), and with the loss of the weak jer its stress shifted onto the preceding element (zaliznJak 1985: 168), hence the stress on the preposition do: in teens stress is also on the preposition. Endzelin’s hypothesis is not better from the semantic point of view than the hypothesis starting from ‘9 x 10’, it is just as good as it gives the required numeral value ‘90’. In both cases a transparent formation would be subsequently obscured by several analogical reshapings, as is often the case: since numerals are most subject to reshaping after the other elements of the series, remodelling after the lower tens is expected for an isolated form, and this remodelling hides the structure of the complex numeral, paving the way for further remodellings if the form could no longer be analysed. Endzelin’s hypothesis sees the abnormal decad devjanósto as an innovation, not as an archaism. This is better from the typological point of view, because ar chaisms are normally found in the lower decads rather than in the higher ones (see above). This hypothesis can be backed by two arguments: typological parallels, and the abnormal dva devjanósta, for which his solution alone can offer a good explanation. 5. SuBtractivE nuMEration and SuBtractivE countinG in indo-EuroPEan lanGuaGES Slavic languages do not use subtractive numeration properly said. They know subtractive counting,19 of which Old Russian has many instances. In Old Novgorodian we find cases such as dъvěma desjatьma grivь‹ně› bezъ 18As an alternative hypothesis, the preposition could be na + Acc. “onto” (*desęt na sъto), matching na + Loc. for the teens. In that case the /n/would be etymological, and the /o/ a secondary reshaping, but the model remains unclear. 19Subtractive counting refers to the process of counting elements through subtraction; subtractive numeration refers to the inscription of this process in the morphology of numerals themselves. The former does not depend on the latter: counting systems are cultural facts, not linguistic facts, and they may evolve on their own.

156

Claire Le Feuvre

grivьně ‘20 grivny minus one grivna’ (NGB 293, 13th c.). In the First Chron icle of Pskov, we find lět 600 bez dvudesjatь lět ‘600 years minus twenty years’ (PPL, mssT, 53v, s.a. 1434), or, without repetition of the name of the unit, 60 lět bes trex ‘60 years minus three’ (ibid., 18, s.a. 989). Subtractive counting is frequent in Old Russian when we are dealing with unequal units (units and sub-units): bez dъvu nogatu grivna ‘1 grivna minus 2 nogaty’ (NGB 526, 11th c.), 4 neděli bez dvu dnej ‘4 weeks minus two days’ (PPL, mss T, 87, s.a. 1466), 13 lět bezъ 3 měsjacь ‘13 years minus 3 months’ (NPL Syn. 131, s.a. 1243); this type is that of many languages for the computation of time (Engl. ten to three, R. bez desjati tri). The subtracted element may itself consist of two coordinated different units: lět 30 bezъ lěta i bezъ 5 měsjacь ‘30 years minus 1 year and 5 months’ (NPL Kom. 229, s.a. 1388). It is also known in West Slavic, for instance Old Czech bezjednoho dvadceti, dvadceti bez jednoho, with possible influence from Latin undeviginti, and in Sorbian (coMriE 1991: 725). In the same fashion, Old English used subtractive counting: with the subtracted element in first position twa læs xxx. geara ‘28 years’, lit. ‘2-less 30 years’ (Anglo-Saxon Chronicle, s.a. 641, 12th c.), in second position tvel moneth þre woukes las ‘12 months minus three weeks’ (Sir Tristrem, 14th c.). As in Old Russian, this type is used with nouns having a definite numeral value (year, month, week, pound), functioning as collectives (‘7-day unit’). In Old English glosses we find what seems to be subtractive numeration (undeviginti: an læs twentig; duodeviginti: twam læs twentig; duodetriginta: twan læs þrittig, Ælfric, ca 1100 AD), but the absence of context in glosses makes it impossible to know whether these formations, attested in Old Eng lish in their quantification function (subtractive counting), acquired also the numeration function, or whether Ælfric simply used the Old English equivalent in a different function, which seems likely. Subtractive counting is also sporadically found in Modern Irish and Welsh, where it is an innovation (GrEEnE 1991: 535, 546). In Modern Irish, subtractive counting is found mainly with scór ‘20’, borrowed from English score meaning originally ‘mark, cut, count’, which developed into a collec tive ‘group of 20’, because twenty is the fundamental element in a vigesimal system, which was that of Old English. This numeral meaning is old, and attested already in 12th c. Old English glosses (V scora glossed quinquies viginti, naPiEr 1900: 56). With the meaning ‘20’, scór is first attested in Irish in the 16th c. However, in the numeration function ‘20’ is the inherited fiche, not scór, and there is no subtractive numeration. The fact that subtractive counting is found with a collective reminds of what is found in Old Russian

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

157

or Old English, the collective is the unit (week, month, bundle) and counting is made through reference to this unit, either by default (subtractive count ing, ‘1 week less 1 day’, instead of ‘6 days’) or by excess (additive counting, ‘1 week and 1 day’ instead of ‘8 days’). This accounts for the relative fre quency of subtractive counting with collective nouns. Subtractive numeration properly said, although unknown in Proto-In do-European, is found in several Indo-European languages. The clearest example is Latin with undeviginti ‘19’ (20 – 1), duodeviginti ‘18’ (20 – 2). This structure is limited in Latin: ‘9’ remains novem and is not ‘10– 1’, and ‘29’ is not ‘30– 1’, but ‘20+ 9’. Extensions such as undeoctoginta ‘80– 1’ = ‘79’ in Horace are exceptional,20 and in that case the numeral is used in the quantification function, which allows a greater freedom (see 1. above). On the other hand, it is widespread in the Roman writing system (IV, IX, XIX etc., extended to other bases, hence XL, XC etc.), where its use is discon nected from the linguistic structure and is a mere writing device. Whether this principle of subtractive numeration was borrowed from neighbouring Etruscan, where ‘17’, ‘18’, ‘19’ are ‘20–3/2/1’, ‘27’, ‘28’, ‘29’ are ‘30–3/2/1’, etc.,21 or developed spontaneously through the grammaticalization of sub tractive counting is disputed – anyway, these are not incompatible, the Etrus can model could have favoured the grammaticalization of an inner-Latin development. The subtractive principle was not productive in the Latin nu meral system. These numerals undeviginti, duodeviginti, once created, break the continuity of the series into which they were introduced, in that case the series ofteens in Latin. A second example is found in Middle Indian languages, where the subtractive type is well known for any numeral ending in ‘9’, except ‘9’ itself. Thus, we have ‘20 – 1’, ‘30 – 1’, ‘100 – 1’, with the structure eka-ūna-N > ekūna-N ‘one missing N’ (Pāli ekūnapañcasatā ‘499’, lit. ‘one missing 500’), or simply ūna-N.22 This new pattern, unknown in Old Indic, was probably influenced by the neighbouring Dravidian languages where this type is known (EdElMan 1999: 233‒234). It is still alive in Modern Indian languages, Hindi 20 Horace, Satires II, 3, 117‒118: the form was not analysed as a single word, and is cut by verse-end (unde | octoginta). 21 BonfantE 1983: 79. Coleman (1991: 397) considers duodeviginti and undeviginti an “inherited variant”. 22 BErGEr 1991: 253, 262, 264, 271. The type ūna-N, with only the subtracting morpheme and the ellipsis of the subtracted numeral, is secondary (GrEEnBErG 1990 [1978], 278). The only numerals that can be deleted in such a case are 1 (type ‘missing N’ = ‘N – 1’) or the base (type ‘1 missing’ = ‘10 – 1’), cf. GrEEnBErG 1990 [1978]: 295‒296.

158

Claire Le Feuvre

for instance. Pāli knows it also for N– 2 (dvīhi ūnaṃ sahassaṃ ‘998’, lit. ‘2 missing 1000’). Contrary to what happened in Latin, the principle of sub tractive numeration became productive in the target language. Subtractive numeration is well-known in the various Romani dialects, and in some dia lects it can apply also to tens vis-à-vis hundreds: Russian Romani has not only ‘20 – 3/2/1’ for ‘17’, ’18’, ‘19’, but also ‘100 – 30’, ‘100–20’, ‘100 – 10’ for ‘70’, ‘80’, ‘90’ (elšik ‒Matras 2006: 169). In Middle Indian languages as in Latin, the morpheme expressing the operation of subtraction (ūna, de) is explicit.23 It should be noted that both in Latin and in Middle Indian languages, the subtractive type does not apply to the unit: ‘9’ and ‘8’ are never formed this way, they retain the old inherited cardinal (except for Romani which has borrowed the cardinals ‘7’, ‘8’ and ‘9’ from Greek). The potential source language has subtractive numeration also for the unit (Etruscan has ‘10 – 1/2/3’, Dravidian languages have ‘10 – 1’). If contact-induced, subtractive numeration does not apply to the lower figures. From a typological point of view, this is not surprising, the higher the figure, the more likely it is to be borrowed or remodelled. And of course, subtractive numeration is implica tional: if a language has the type ‘20–2’, it implies that it has also ‘20 – 1’, whereas the reverse is not true.24 And if it has the type ‘10– 1’ for the unit in a decimal system, it is likely to have also the type ‘20 – 1’, ‘30– 1’ with higher tens, since those are based on the unit, unless higher numerals have been subsequently remodelled; it may also have it for ‘100 – 10’ (102– 101), decimal multiplication of the basic ‘10 – 1’.25 Such is the case for Russian Romani, which has not only ‘20/30– 1/2/3’, but also ‘100 – 30/20/10’. Simi larly, in Nenets and in Selkup, Uralic languages of the Samoyedic group, ‘90’ is derived from ‘100’, as ‘9’ is derived from ‘10’. Now letus go back to devjanósto. Subtractive numeration is not neces sarily contact-induced in Indo-European languages which display it, but contact with languages having this pattern may be determinant if the type arose through grammaticalization of subtractive counting: Proto-Russian knew subtractive counting and was in contact with Fennic languages,26 where subtractive numeration is known. Finnish yhdeksän ‘9’, kahdeksan ‘8’ 23

GrEEnBErG 1990 [1978]: 278‒279 (universal 10: systems using subtractive numeration always have an explicit subtracting morpheme, the two elements are never merely juxtaposed). 24 GrEEnBErG 1990 [1978]: 279 (universal 13). 25 GrEEnBErG 1990 [1978]: 280 (universal 14: “every minuend [the figure from which something is subtracted, CLF] is a base of the system or a multiple of the base”). 26 Contacts between Russian and Fennic languages are old, and there are many convergences between the two systems, see for instance the classic works by vEEnkEr 1967 and kiParSky 1969.

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

159

clearly contain yksi ‘1’, kaksi ‘2’: although scholars disagree on the exact reconstruction of the second element (some assume that it is the cardinal ‘10’, others assume that it is a negative verb or an abessive suffix, with ellipsis of the base), it is unanimously agreed that ‘8’ and ‘9’ are built according to the subtractive principle.27 The subtracted unit (subtrahend) is in first position, as in Etruscan / Latin, or in Middle Indian languages. Subtractive numeration is not an innovation of Fennic, it is found in the entire Finno-Permic group, and can be considered an old feature. It is found also in Uralic in the Samoyedic group (Enets, Nenets, for ‘9’ only, not for ‘8’; in Selkup there are two com peting formations for ‘18’ and ‘19’, either an additive ‘8 + 10’, ‘9 + 10’ or a subtractive ‘20 – 2’, ‘20 – 1’). We do not know to what extent subtractive numeration was productive in Fennic: in modern Fennic languages teens and tens are regular series throughout, built on the additive principle for teens, on the multiplicative principle for tens, and they may have been rebuilt. If Fennic knew at some stage the type ‘20 – 1’ (which is likely, since it has subtractive counting for ‘8’ and ‘9’, given the implicational nature of the system), or ‘100 – 10’, we have no trace of that. What is certain is that Fennic languages have for ‘8’ and ‘9’ a subtractive type with ellipsis of the base (the minuend 10), but ellipsis was not possible with multiples of the base, that is, in a type ‘20– 1’ or ‘100 – 10’, the expression of both subtrahend and minuend was compulsory (GrEEnBErG 1990 [1978]: 295‒296): such numerals had the structure ‘1 from/to 20’, ’10 from/to 100’, with subtrahend in first position. To explain devjanósto, Endzelin does not appeal to Fennic, or to any foreign model, but typology suggests that there was a foreign model. If devjanósto is an old *desęt do sъta, it can be a calque of a similar structure in Fennic–it cannot have arisen from mere grammaticalization of subtractive counting within Russian because subtractive counting seems to use always bez “without”, not do “before, until”. From a typological point of view, it would not be surprising: “higher numerals are more commonly borrowed than lower ones” (GrEEnBErG 1990 [1978]: 305), and ‘90’ is the highest decad in a decimal system. 6. Dva Devjanósta Indeed, there is an argument in favour of the scenario of a calque from Fennic ‘100 – 10’, namely the type dva devjanósta ‘twice 90’. 27 hakulinEn 1961: 232; BlaŽek 1999: 94 sqq, with review of the preceding literature; honti 1999: 246.

160

Claire Le Feuvre

If we start from Endzelin’s proposal *desę(t) do sъta ‘100 – 10’, lit. ‘10 before 100’, knowing that Fennic had subtractive numeration up to two units before the base, as can be seen from the formation of ‘8’ and ‘9’, we can expect that there was also a ‘100 – 20’, lit. ‘20 before 100’. That, if adapted into Russian, would be *dъva desęti do sъta. In that construction, dъva is the multiplier of ‘10’, in the name of the first multiple dъva desęti ‘20’. The prob lem of ‘2 x 90’ would only result from a reanalysis: *[dъva desęti] do sъta ‘(2 x 10) before 100’ was reanalysed *dъva [desęti do sъta] ‘2 x (10 before 100)’, after *desę(t) do sъta on which it seemed to be based, and dъva became the multiplier not of ‘10’, but of ‘100– 10’. In mathematical terms, it is a simple problem of parenthesizing. The reanalysis, changing the scope of the multi plier dъva, led to a change of numeral value from ‘100–20’ = ‘80’ to ‘2x 90’ = ‘180’. This incorrect internal analysis is a consequence of the complex struc ture of the numeral: it may have been less complex in Fennic, but since Slavic has a complex ‘2 x 10’ for ‘20’, the calque produced a structure which was ambiguous and difficult to handle.28 Therefore, the complex subtractive ‘100 – 20’ remained marginal in the system and was not a serious competitor for the native osmь desętъ ‘80’, which eventually prevailed over the borrowed ‘100–20’: the latter, no longer well understood because of its complex struc ture, was relegated to frozen ‘expressive’ phrases in folkloric phraseology,29 while the less complex *desę(t) do sъta ‘90’ eventually prevailed over the na tive devętь desętъ. Notice that the occurrences of dva devjanósta in the 15th c. are found in Northern Russian texts, and come from areas where contact with Fennic was most important, in agreement with the proposed scenario. 28

GrEEnBErG 1990 [1978]: 279: “a subtrahend is always a simple lexical expression” and never a compound or complex numeral (universal 12). This constraint may have been met in the Fennic original (if modern Fennic languages have a multiplicative type ‘2 x 10’ for ‘20’, such is not the case of all Finno-Permic languages, and Mari, Udmurt, Zyrian have a type that cannot be analysed in synchrony as 2 x 10), but it could not be when the subtractive ‘100 – 20’ was imported into Russian. That may be the reason why ‘100 – 10’ was kept, whereas ‘100 – 20’ was lost, or, in the proposed hypothesis, reanalysed and transformed into something different. The reanalysis of ‘(2 x 10) from 100’ into ‘2 x (10 from 100)’ would be a nice confirmation of Greenberg’s statement. 29It may be interesting to note that in the bylina of Ivan Godinovič quoted by Sreznevskij, the hero rides dva devjanosta verstъin two hours. The verst is approximately 1 km, therefore dva devjanosta with the original meaning admitted here means 80 km in two hours, hence 40 km/h, which is indeed impossible for a normal horse, but not absolutely unbelievable for the horse of a hero; with the new meaning, the distance increases to 180 km in two hours, which is a prodigious figure. One wonders whether the formula could not have been created when dva devjanosta still had its original meaning, and was kept in spite of its changed meaning as a feature of the fairy-tale background.

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

161

The calque would thus be a double one, applying to two subsequent decads in Russian, ‘100 – 10’ and ‘100–20’, as Latin shows a double calque applying to two subsequent units undeviginti and duodeviginti – granted Latin borrowed the type from Etruscan. In Russian as in Latin the calque was limited to those two items, and did not have any consequence on the rest of the system. In Latin both subtractive numerals were integrated together into the system of numerals, whereas in Russian the solidarity between ‘100 – 10’ and ‘100–20’ was broken by the reanalysis of the latter, and only one item was integrated into the system of numerals. Meanwhile, once the structure ‘2 x 90’ was born, it was possible to create on this model ‘3 x 90’ (sъ tremja devjanosty, see above), possibly under the influence of tridevjat’ ‘3 x9’: ap parently this remained an isolated extension of the new structure, subse quently eliminated, and the core formula remains dva devjanósta, because it alone had some linguistic raison d’être. Taking as a point of departure ‘100–20’ is the best way of accounting for the presence of ‘2’ as a multiplier of ‘90’ in a decimal system – the only system attested in Balto-Slavic and Finno-Ugric. If the initial construction was a subtractive one ‘100–20’, that is, in Slavic, ‘(2 x 10) before 100’, the presence of ‘2’ is justified because in that case, and in that case only, we are dealing with the base units of a decimal system, 10 and 100. This is to my mind the main argument in favour of the subtractive numeration hypothesis, although it has never been formulated as far as I know. Thus, dva devjanósta is a crucial element in the whole picture: it gives more weight to Endzelin’s solution, which alone can provide a rational explanation for the type ‘2 x 90’ in Russian folklore. This type results from the reanalysis of a misunderstood complex numeral which had a transparent structure in the source language, but a poten tially ambiguous structure in the target language. The key is that if dva dev janósta is based on devjanósto in synchrony, it is not in diachrony: it became a multiple of devjanósto through a reanalysis. And as long as one takes it as a multiple of devjanósto, it is impossible to give a fully satisfactory explanation. For the ulterior evolution, as *desę(t) do sъta became *desędosъta, and was reshaped into *devędosъta after *devętь, *dъva [desęti do sъta] was ac cordingly reshaped into *dъva desędosъta, and eventually *dъva devędosъta. Endzelin admits that *desędosъta was reshaped into *desędosъto analogi cally after the Nominative sъto. But if, next to *desędosъta, there was a *dъva desędosъta, where the final -a, Genitive ending governed by the preposition do, was homophonous with the dual ending -a, *dъva desędosъta was reanalysed as a dual, and the reshaping of the ‘singular’ *desędosъta into *desędosъto was much easier, on the model N.Acc.sg lěto / N.Acc.dual lěta.

162

Claire Le Feuvre

The old N.Acc.dual neuter ending is -ě, but one already finds-a in the 12th c. in Novgorod, analogical after the masculine dual ending -a (ŽoloBov 2001: 73). Explanations starting from ‘9 x 10’ have to admit an analogical reshaping after sъto ‘100’, but are at pains to justify it from the semantic point of view. Endzelin’s solution does not face the same problem because sъto is the second element from the beginning: the remodelling of the original Genitive do sъta into a Nominative -dosъto is motivated on purely morpho logical grounds, and if we integrate *dъva desędosъta into the equation, the remodelling is even easier. The complete evolution would be as follows: 1. calque of Fennic ‘100– 10’, ‘100–20’, as *desę(t) do sъta, *dъva desęti do sъta 2. reanalysis of the complex *[dъva desęti] do sъta as *dъva [desęti do sъta]based on *desę(t) do sъta, ‘2’ becomes the multiplier of ‘90’, the new value is ‘180’ 3. univerbation *desędosъta, hence *dъva desędosъta 4. remodelling after *devętь, hence *devędosъta, *dъva devędosъta 5. after *dъva devędosъta analysed as a dual, remodelling of the cor responding ‘singular’ into *devędosъto 6. *devędosъto remodelled into devęnosъto probably after the corre sponding teen devętь na desęte. 7. rEconStruction and contact linGuiSticS The scenario drawn by Endzelin and enriched here with the crucial piece dva devjanósta is typologically clear and has good parallels. Not only does this reconstruction provide an explanation for two irregular Russian word forms, it also points to a new structure in Fennic languages, namely, a subtractive type ‘100 – 10’, ‘100–20’ in an older stage of Fennic or Finno-Per mic languages. This type is not attested in any modern Fennic language, where tens are a regular multiplicative series, which means that they can have been remodelled, since their formation istransparent. The interesting thing about this explanation of devjanósto is that the old subtractive type of the source language would be preserved in the target language through a calque, whereas it was eliminated from the source language itself for higher numerals, and preserved only for ‘8’ and ‘9’. Calques or loanwords are often repositories, testifying to an older stage of the source language, therefore this is not very surprising. And if the lexeme or syntagm is later renewed in the source lan guage, its only trace remains in the target language. If this scenario is cor

ON RUSSIAN DEVJANOSTO ‘90’, DVA DEVJANOSTA ‘TWICE 90’...

163

rect, Russian devjanósto and dva devjanósta are the only evidence of a stage when Fennic or some dialects of Fennic had subtractive numeration for ‘100 – 10’, ‘100–20’, and are of prime importance for the reconstruction of the Common Fennic numeral system. There is, apart from the Russian evidence, a typological element that could favour subtractive numeration with ‘100’ in Fennic languages. Sub tractive counting in Modern Irish is found mainly, and probably originally, with the borrowed scór ‘20’ (see above), which was not a numeral but a col lective noun ‘group of 20’, and we saw that subtractive counting is most frequently used with collectives. Scholars unanimously admit that the Finno-Ugric languages borrowed their numeral ‘100’ (Fin. sata, Est. sada) from a satǝm Indo-European language, either from Proto-Indo-Iranian or from Proto-Iranian. It is likely that Finno-Ugric people, who had a native word for ‘100’, borrowed the Indo-European word as a collective ‘group of 100’, which coexisted for some time with their native word and eventually replaced it, becoming a pure numeral. The same process may have applied in Finno Ugric languages: the borrowing of a foreign word with a collective meaning, referring to the second-rank base in a decimal system (10 x 10), compatible with subtractive counting, and when the collective was integrated as a pure numeral, and acquired the numeration function, subtractive counting ‘a group of 100 minus 10’ was grammaticalized into subtractive numeration. Since the Finno-Permic system used subtractive numeration (‘10–2’, ‘10– 1’), the grammaticalization process would have been even easier than in Irish. Re-examining old problems from a different perspective can provide new arguments: in that case, asking the question of the position of dva devjanósta in the decimal system of Russian leads to the conclusion that dva devjanósta was not always what it seemed to be and gives a new weight to Endzelin’s old hypothesis. Other arguments in favour of this hypothesis come from typology and from contact linguistics, which bring new elements and widen the field of traditional comparative linguistics, but were not de veloped fields of study in Miklosich’s days. The seemingly obvious deriva tional link between devjanósto and devjat’ is secondary and is the result of a reshaping: what Miklosich and almost everyone after him thought was evidence is misleading. Despite the analogical reshapings devjanósto underwent in Russian, despite the semantic reanalysis of dva devjanósta which gave rise to the new structure ‘2x 90’, ‘3 x 90’, despite the loss of the subtractive type for numerals higher than 10 in modern Fennic languages, it is possible to bring the pieces of the jigsaw puzzle together.

164

Claire Le Feuvre

REFERENCES anikin, aleksandr E. Novoe v russkoj ètimologii. Moscow: RAN, 2003. BErGEr, Hermann. Modern Indo-Aryan. in: gvozdanović 1991, 243‒288. BlaŽek, Václav. Numerals. Comparative–Etymological Analyses of Numeral Systems and Their Implications. Brno: Masaryk University, Faculty of Arts, 1999. BonfantE, Giuliano & Larissa. The Etruscan Language. An Introduction. Manchester: Uni versity Press, 1983. colEMan, Robert. Italic. In: gvozdanović 1991, 389‒446. coMriE, Bernard. Balto-Slavonic. In: gvozdanović 1991, 717‒833. EdElMan, Džoj (Joy) I. On the History of Non-Decimal Systems and their Elements in Numerals of Aryan Languages. In: gvozdanović 1999, 221‒241. Elšík, Viktor, Yaron MatraS. Markedness and Language Change: The Romani Sample. Berlin – New York: Mouton de Gruyter, 2006. EMMErick, Ronald. Old Indian. In: gvozdanović 1991, 163‒198. EndzElin, Jan. Dve ètimologii / Deux étymologies. Lingua Poznaniensis 1 (1949): 3‒4. ESSJa: Ètimologičeskij slovar’ slavjanskich jazykov, 1‒, ed. O. N. Trubačev. Moscow: Nauka, 1974 –. friEdMann, Victor. Numerals and Language Contact: Albanian, Slavic and Romani. G. Belluscio, A. Mendicino (eds.). Scritti in Onore di Eric Pratt Hamp per il suo 90 compleano. Cosenza: Università della Calabria, 2010, 109‒114. GrEEnBErG, Joseph. Generalizations about Numeral Systems. K. Denning, S. Kemmer (eds.). On Language. Selected Writings of J. Greenberg. Stanford: University Press, 1990, 271–309 [first published 1978 in: Universals of the Human Language, vol. 3. Stanford: University Press, 249–295]. GrEEnE, David. Celtic. In: gvozdanović 1991, 497‒554. gvozdanović, Jadranka. (ed.). Indo-European Numerals. Berlin: Mouton de Gruyter, 1991. gvozdanović,Jadranka. (ed.). Numeral Types and Changes Worldwide. Berlin – New York: Mouton de Gruyter, 1999. hakulinEn, Lauri. The Structure and Development of the Finnish Language. The Hague: Mouton – Bloomington: Indiana University, 1961. haMP, Eric. Devjanosto ‘90’. Russian Linguistics 2 (1975): 219‒222. honti, László. The Numeral System of the Uralic Languages. In: gvozdanović 1999, 243‒252. kiParSky, Valentin. Gibt es ein finnougrisches Substrat im Slavischen?. Helsinki: Suoma lainen Tiedeakatemia, 1969. MEiSEr, Gerhard. Historische Laut- und Formenlehre der lateinischen Sprache. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 1998. MikloSich Franz. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen. Vienna: Wilhelm Braumüller, 1886. naPiEr, Arthur. S. Old English Glosses. Oxford: Clarendon Press, 1900. NGB: Novgorodskie gramoty na bereste. Moscow: AN SSSR/RAN, 1955–. norMan, K. R. Middle Indo-Aryan. In: gvozdanović 1991, 199‒242. nPL: A. N. Nasonov. Novgorodskaja Pervaja Letopis’ staršego i mladšego izvodov. Moscow: AN SSSR, 1950. PPL: A. N. naSonov. Psovskaja Pervaja Letopis’. Moscow ‒ Leningrad, 1941. PricE, Glanville. Romance. In: gvozdanović 1991, 447‒496. SihlEr, Andrew L. New Comparative Grammar of Greek and Latin. Oxford: University Press, 1995. SrEznEvSkiJ, I. I. Materialy dlja slovarja drevne-russkago jazyka po pis’mennym pamjatnikam. Saint-Petersburg, 1893‒1912.

ON RUSSIAN DEИЈАNOSTO -90“. DИ ГЕИЈАNOSTA “TWICE 90°.

| 65

STAСнowski, Marek, Siberian Languages in Contact 2: The Nonal Counting System in Siberia and Russian devjanosto “Q0”. Incontri linguistici 34 (2011): 109–125. STANG, Christian. Russisch деваностo. Igor Vahros, Martti Kahla (eds). Lingua viget: Commentationes slavicae in honorem V. Kiparsky. Helsinki: Suomаlaisen Kirjalisuuden Kirjapaino Oy, 1964, 124-129. SzЕмERENYI, Oswald. Studies in the Indo-European System of Numerals. Heidelberg: C. Winter, 1960.

VAILLANT, GCLS: André Vaillant. Grammaire comparée des langues slaves, 1–5. Lyon – Paris: IAC – Paris: Klincksieck, 1950—1977.

VASMER, REW Max Vasmer. Russisches Etymologisches Wörterbuch. Heidelberg. C. Winter, 1953–1959; Russian edition updated by O. Trubačev, Moscow, Progress, 2“ ed., 1987.

VEENKER, Wolfgang. Die Frage des finnougrischen Substrats in der russischen Sрrache. The Hague: Mouton — Bloomington: Indiana University Press, 1967. voN MENGDEN, Ferdinand. Cardinal numerals. Old English from a Cross-Linguistic Perspective. Berlin – New York: Mouton de Gruyter, 2010. WAANDERS, Frederik M. J. Greek. In: GvozDANOVIĆ 1991, 369-388.

ZALIZNJAK, Andrej A. Otpraslavjanskoj akcentuacii k russkoj. Moscow: Nauka, 1985.

Žошовоv, Oleg F. Dvojstvennoe čislo, vol. 2 of Istoričeskaja grammatika drevnerusskogo jazyka (V. B. Krys'ko, ed.). Moscow: Azbukovnik, 2001.

Žошовоу. Oleg F. Čislitel'nye, vol. 4 of Istoričeskaja grammatika drevnerusskogo jazyka (V B. Krys'ko, ed.). Moscow: Azbukovnik, 2006.

Клер Лефевр ЈОШ ЈЕДНОМ О РУСКОМ ДЕВЛНОСТO -90°. ДВА ДЕВЛНОСТА ДВАПУТ 90“. MOPODOJIОГИЈА И ТИПОЛОГИЈА БРОЈЕВА

Рез И М е

Источнословенско деваносто “90” није архаична форма, као што већина истра живача претпоставља, већ мора бити иновација. Исправно тумачење понудио је Ендзе лин 1949, мада неке детаље Ендзелинове анализе треба преформулисати: у питању је стари субтрактивни број * 10 до 100” (“deset do sљta), који је потом преобликован према деватљ “S”, али изворно није садржавао број *9". Субтрактивни тип је свакако калк са финског, који за бројеве “8” и “S” има стару субтрактивну нумерацију. Износе се два аргумента у прилог дате анализе: типологија система бројева и субтрактивне нумерације, посебно оне која је условљена језичким контактом, као и атипично два деваноста, потврђено у руском фолклору. Ову колокацију, синхронијски 2 х 90°, ди јахронијски треба анализирати као 20 до 100“, тј. “(2х 10) до 100“, “Jahova deseti/ do sљta, што је реанализирано као 2х (10 до 100)”, “dova /deseti do sљta/ Institut National des Langues et Сivilisations Orientales 65 rue des Grands Moulins. F-75013 Paris, France

UMR8202—Structure et Dynamique des Langues claire, le-feuvre (a)inalco fr

UDK 811.161.1’373.6”2009/2012”

Елена Л. Березович

ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЕ МАРГИНАЛИИ К ПОЛЕВЫМ ЗАПИСЯМ (КОСТРОМСКОЕ ПОВЕТЛУЖЬЕ) В статье анализируются впервые вводимые в научный оборот русские диалектные лексемы, записанные в 2009–2013 гг. экспедицией Уральского уни верситета в бассейне реки Ветлуги. Для этих слов предлагаются этимологиче ский и этнолингвистический комментарий. Анализу подвергаются следующие лексические единицы: ущер ‘промежуток между чем-либо’, ‘труп (как правило, самоубийцы)’ (< праслав. *ščeriti); ֲоֳекесы ‘неудачная выпечка или хлеб’ (< англ. potatoes через арго костромских шерстобитов); неֳ (ни) ֵáֳорины ‘очень чисто, нет ни пылинки’, ‘пусто, ничего нет’ (< *toriti //*terti); ֲокидыֵ ‘льдина, выброшенная во время ледохода на берег и не унесенная водой’ – элемент сю жета о мачехе-реке и пасынках, представленного в системе языка, фольклоре и верованиях. Ключевые слова: этимология, этнолингвистика, семантическая рекон струкция, русская диалектная лексика, арго, русский фольклор.

Свежий, не фиксировавшийся ранее диалектный полевой матери ал– всегда большая радость для этимолога, особенно в случае лично го участия вего сборе, позволяющего нести ответственность за досто верность записанных фактов. Такой материал будет рассматриваться в настоящих заметках. На протяжении четырех лет (с 2009 по 2013 гг.) экспедиция Уральского университета, занимающаясясбором топонимии и диалектной лексики, работала в зоне Костромского Поветлужья – на востоке Костромской области, вбассейне реки Ветлуги вее верхнем и среднем течении (Вохомский, Октябрьский, Павинский, Шарьинский районы). Поветлужские записи оказались богатыми на новые слова, которые, кажется, не были засвидетельствованы ранее русскими диа лектными словарями. Некоторые изних были представленыв подборках публикаций участников экспедиции в журнале «Живая старина» (2010, № 3; 2012, № 2). Для настоящих заметок выбраны слова, требующие как собственно этимологического анализа (ущер, ֲоֳекесы, ֵаֳорина), так и этнолингвистического комментария (ֲокидыֵ).

168

Елена Л. Березович

Ущер Слово ущéр (ущёр, ущёра) зафиксировано в Шарьинском р-не Костромской обл. в разных значениях, причем некоторые из них на синхронном уровне связаны друг с другом, а некоторые такой связи не обнаруживают: I. 1) ущёр, ущёра ‘узкое пространство, промежуток между чем-либо (чаще между природными объектами, строениями)’: «А у насущёрами вот любую такую назовут щель: или деревья близко стоят, или строе ния, вот это вот ущёры»; «Где-нибудь, где узкий промежуток, между оврагом и берегом, например. Там, скажут, попал в ущёры. Едешь ущёрами»; 2) ущéр, ущёр, ущёра ‘провал, пропасть’: «Попала в такую ушшору – не вылезти. На болотахушшоры-те часто. Кочка-кочка, а здесьушшора»; «Вушшор попала, ногу выташшить не могу, на болоте ли, в своём ли дому»; 3) ущéр, ущёр ‘свободное пространство между сплавными плотами или между бревнами плота (которое оставляютдля лучшей маневренности)’: «Ущеры есть в матке , где кичка кончается, начинаются ущеры. Пространство делали от одного дерева до другого. Если не сделатьущеры, матка поворачи ваться не будет»; «Лес сплавляли, делали из бревён плоты. Ушшор, ушшер – промежуток между плотами. Если человек попадёт туда, его может раздавить плотами». II. ущéр ‘труп (как правило, самоубийцы, который долгое время пролежал без погребения)’: «Ушшер-от нашли в лесу, одне кости, глаза-те вывалились». Таким образом, на синхронном уровне выделяются два омони мичных слова. Первое изних многозначно, и связь между его значени ями осознается информантами, ср.: «Ушшора такая, трудно вылезти, в недоступных местах такие ушшоры. Между плотами тожо ушшоры – утонуть не утонешь, выташшат». Представленные лексемы вуказанных значениях отсутствуют в словарях. Фиксируется, однако, еще один синхронный омоним: без указ. м. ущéра ‘ощера, нескромная, наглая или грубая, глупая улыбка’ (Даль2 4: 530). Это слово выводит на весьма разветвленное гнездо: рус. литер. щéриֳь (сов. ощéриֳь), щéриֳься (сов. ощéриֳься) ‘скалить, оскаливать зубы’, ‘топорщить, щетинить (шерсть)’, ср. также диал. шир. распр. ощеряֳься ‘улыбаться, усмехаться, показывая, обнажая зубы’ (СРНГ 25: 102–103), пск. ощёра (уд.?), пск., твер. ощéря, твер. ощúра ‘тот, кто още ряется, оскаливается (открывает пасть, рот, показывает зубы)’, перм.,

ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЕ МАРГИНАЛИИ К ПОЛЕВЫМ ЗАПИСЯМ...

169

казан. ощéра, новг. ощúра ‘дерзкий, грубый, сердитый, строптивый человек, спорщик’, пск., твер. ощúра ‘тощий, худой, больной человек’ (СРНГ 25: 102–104), сиб. щéриֳь зубы ‘злиться’ (СРГС 5: 375), без указ. м. ущеряֳься, ущерúֳься ‘глупо, грубо, нагло ухмыляться’ (Даль2 4: 530) и др. Из записанных нами костромских слов связи с этими лексемами легче усмотретьдля ущéр ‘труп’, внутренняя форма которого акцен тирует один из внешних признаков мертвого тела, ср. карел. ощéриֳь зубы ‘умереть’: «Седни ты вынесла, а завтра сама зубы ощеришь» (СРГК 4: 362). Наиболее точная параллель– арх. скалезýб, скалезýбый ֲокойник ‘покойник, умерший не своей смертью’: «Удавленники, утопленники – скалезубые. Которые убились из ружья –тоже скалезубые. Оскаляются, наверное, оне, зубы показывают. Им кол втыкают в могилку, крест не ставят»; «В Родительскую субботу, говорят, надо скалезубых покой ников помянуть. Скалезубые, потому что у них только челюсть-то и остаётся» (КСГРС). Это слово образовано от сочетания скалиֳь зубы, ср. также арх. скалезýб ‘зубоскал’, скалезýбый ‘смешливый (о человеке)’ (КСГРС). Вообще, номинация покойников нередко учитывает физиче ское состояние мертвого тела, ср. арх., влад., калуж., смол., новг., пенз., орл., краснояр. жмýрик, краснояр. жмур, пск. жмурчóк ‘умерший человек, покойник’ (СРНГ9: 206,207)1, петерб. белóха ‘покойник’ (СРНГ 2: 225), калуж. дрязֱá ‘разложившийся труп в студенистом состоянии’ (СРНГ 8: 228), перм. кóчень ‘окоченевший труп’ (СРНГ 15: 125), арх. ֱлóдень ‘замерзший труп’ (СРНГ 6: 200) и др. Как указывается в этимологической литературе, рус. щéриֳь связано с укр. ֵкíриֳи, блр. щерыць, чеш. štěřiti, польск. szczerzyć ‘ска лить зубы’ и др. < праслав. диал. *ščeriti; от них неотделимы, несмотря на трудности начала слова, с.-хорв. цjȅрити ‘скалить зубы, смеясь’, словен. ceriti, слвц. cerit’, чеш. ceřiti ‘то же’, ceřiti se ‘зиять’ etc.; ср. далее лит. skìrti, skiriù ‘разделять, отделять’, др.-в.-нем. sceran, нем. scheren ‘стричь’. Сюда же кора, ֵкура, а также диал. ускирёк ‘черепок’. Эти слова восходят ки.-е. *(s)ker- ‘резать’. Первичное значение праслав. диал. *ščeriti – ‘разрезать, делать щель’, а вторичное – ‘оскаливаться, обнажать зубы (смеясь или проявляя злобу)’ (ФаСмер 4: 504; Boryś: 597; MachEk: 627; MikloSich: 299–300; ТСлРЯ: 1117 и др.). 1 Кстати, щериֳься может иметь значение ‘жмуриться’ (яросл. щéриֳься ‘жмуриться, щуриться’: «Что ты щеришься, и солнца-то нет» –ЯОС 10: 85), что говорит о сходстве в восприятии «щелей», которые образуют глаза и зубы.

170

Елена Л. Березович

Если значение ‘труп’ возникло после прохождения нескольких ступеней семантической деривации на основе праслав. *ščeriti, то се мантика провала, пропасти, щели более близка исходному ‘разрезать, делать щель’. Именно она реализуется в первом из поветлужских омо нимовущéр, ущёр, ущёра, делая его ценным «консерватором» первона чального значения корня. Отметим линии отмечаются близких щербПервый из этих в гнездах также, корней что представлен фонетически сходныеврус. литер. семантического корней щербаֳый (о человеке), развития и щел’-.

ущерб, яросл. щербúнка ‘щель’ (ЯОС 10: 85), карел. щербúна ‘небольшой (отпиленный) кусок дерева’ (СРГК 6: 932) и др. Др.-рус. щьрбина, укр. щербúна, болг. щърбùна, словен. škrbina, польск. szczerbina, чеш. štěrbina ‘скважина; щель, трещина’ и др. производны от праслав. *ščьrba и род ственны лтш. šķir˜ba ‘трещина, щель’, skarba ‘осколок’, ср.-в.-нем. schërbe ‘черепок’ ‘резать, обрабатывать (ФаСмер 4: 504; острым ТСлРЯ: орудием’ 1117); (Boryś: и.-е. связи 596–597). ведут Слова к *(s)kerb(h) щель, ущелье, родственные укр. щiль, словен. ščálja, польск. szczelina ‘щель’ и др., возводятся к *ščelь; далеелит. skélti, skeliù, лтш. šķelt ‘раскалы вать’, šķèle ‘отколотый кусок’, šķila ‘осколок, полено’. Сюда же осколок, скала (ФаСмер 4: 501; ТСлРЯ: 1117). Эти слова восходят ки.-е. *(s)kel- ‘ре зать, рассекать’ (Boryś: 596). Вероятно, развитие семантики производных щер-, щерб- и щел’- направляется не только закономерными преобразо ваниями значения корней, но и звуковой близостью слов (ср., к примеру, возможность взаимовлияния ущéр и ущéлье). Взаключение – еще о некоторых континуантах праслав. *ščeriti из картотек экспедиции Уральского университета, которые либо не отмечены словарями, либо фиксируются в них, но могут получить уточнения этимологического плана. На этотраз речь о словах, запи санных на Русском Севере. К их числу относятся арх. щерá ‘плавник, колючий отростоку рыбы’: «Шчера колючая такая, вросла врыбу, чтобы им плавать лучше. Расперится рыба шчерьями-то» (КСГРС) (последнее значение перекликается со значением ‘топорщить, щетинить (шерсть)’ у литер. щéриֳься). Интересно также влг. щирá ‘часть печи, место около устья (перед заслонкой)’ (КСГРС). Возможно, это слово вписывается в соматическую «печную» метафору: устье – «рот» печи, щира – то, чем она «ощеривается». Органичны для изучаемого гнезда и различные значения, связанные с камнями: арх., влг. щёрá, щерá ‘мелкий камень, галька, гравий, дресва; песок с мелким камнем’, арх. щёрнúк

ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЕ МАРГИНАЛИИ К ПОЛЕВЫМ ЗАПИСЯМ...

171

‘то же’, влг. щерá ‘каменистоедно вреке, каменистая отмель’, ‘плоский камень, плита’, ‘большой одиночный камень’, влг. щéра ‘большой камень’, влг. щúрка ‘маленький плоский камешек’ и др. (КСГРС). Ср. также яросл. щирá ‘камень от природы в продольных трещинах; сланец, плитняк; плита’ (ЯОС 10: 86). Диапазон откаменных глыбдо каменистой крошки объясняется тем, что камни любого размера могут восприни маться как нечто отколотое, расколовшееся: это самым наглядным образом демонстрирует родство скалы и осколка. Неслучайно семантика каменной крошки соседствует с семантикой стружки, щепки: арх., влг. щерá ‘мелкие щепки, древесный мусор’: «Мужики рубят лес, так щера кругом, щепки» (КСГРС). Несмотря на то, что «каменная» щера по форме и содержанию вписывается в круг производных от *ščeriti, ее история сложнее из-за контаминационных процессов с участием заим ствований из прибалтийско-финских языков. В западной зоне Русского Севера (арх., влг., новг., карел.) фиксируется чурá и др. ‘гравий, крупный песок’ (Даль2 4: 634; СРГК 6: 807; КСГРС), которое связывается с карел.-ливв. t’šuuru, люд. t’šūru, t’šūr, вепс. čuru, čuṷr ‘гравий, дресва, крупный песок’ при фин. sora ‘то же’ (матВееВ 2004: 134, 180; ФаСмер 4: 386). К этому же источнику М. Фасмер возводити влг. щóра ‘круп ный песок, гравий’ (ФаСмер 4:467). Если форму чурá можно уверенно связывать с прибалтийско-финскими данными, то формы на щ- (щóра, щёрá, щерá, щéра) видятся вовлеченными в морфо-семантическое поле, созданное сходными в формальном и смысловом плане исконными и заимствованными фактами. Приэтом слова в значении ‘гравий’ распо ‘камень мусор’ ложены–ближе ближе в трещинах’, кк«заимствованному» «исконному» ‘большой краю. камень, краю Возможно, плита’, поля, ав лексемы процессы ‘щепки, вдревесный аттракции значениях

входитеще один участник: объясняя влг. щерá ‘каменная плита’ в связи с щéриֳь, М. Фасмер добавляет: «Но ср. словен. ščêr ‘отмель’, которое связано с др.-исл. sker ‘морской утес’, швед. skär» (4: 503). Вопрос об участии германских заимствований визучаемом поле требует отдельного изучения. Пока нам важно было расширить круг данных, которые можно объяснить на исконной почве, и уточнить вопрос обих взаимо действии с прибалтийско-финскими по происхождению словами. Возвращаясь к поветлужским лексемам, приведенным в начале этой заметки, заметим, что эти синхронные омонимывосходят к одно му источнику и расширяют наши представления о семантическом и словообразовательном потенциале продолжений праслав. *ščeriti.

172

Елена Л. Березович

Поֳекесы Это слово отмечено в Шарьинском районе Костромской области: ֲоֳекéсы (реже ֲоֳеֳéсы, ֲоֳикéсы), обычно множ., редко ед. ֲоֳекéс ‘неудачная выпечка или хлеб (как правило, сгоревший, плохо поднявшийся, с закалом и проч.)’: «Ой, я сегодня напекла потекесов, не поднялся он, сидуном сидит»; «Сёдня наливыши-те подгорели, стали потетесы»; «Неудача-то – потекес, сожмёшь в кулак-от, дак как дуранда»; «Потекесы – значит, неудача, не поднялся: “Ну, сегодня у меня потекесы!” Потекесы испекла, у меня неудачный хлеб». Вряде контекстов это слово вводится через как или какой: «Напекли, как потекесы»; «Мяконьки погорели, как потетесы»; «Ой, каких потикесов испекла! И про пироги, и прохлеб могут так сказать» и др. Ничего похожего русскими диалектными словарями, кажется, не фиксируется. Единственная близкая по звучанию форма отмечена в картотеке ТЭ: костр. ֲоֳеֳéсо ‘картофель’: «На огороде у нас лук, морковка, потетесо, капуста». Эта запись сделана в Парфеньевском районе Костромской области. Поддержка этой форме обнаруживается не в системе диалекта, а в другом языковом идиоме – варго. Вусловном языке костромских шерстобитов еще вXIX – нач. XX вв. засвидетель ствованы: ֲоֳеֳéсы ‘картофель’ (1855)(Даль РОС: 378), ֲоֳеֳéсница ‘похлебка’, ֲоֳеֳéсы ‘яблоки, картофель’ (1854)(Лури. Словарь языка шерстобитов. – Цит. по: громоВ 2000, без номера стр.), ֲаֳеֳесы, ֲоֳе ֳесы ‘картофель, картошка’ (1918) (ПриемыШеВа 2009: 202). Эти фик сации подтверждены записями 2-ой половины XX в., осуществленными А. В. Громовым в Макарьевском, Мантуровском и Нейском районах Костромской области: ֲоֳеֳéсина ‘один клубень картофеля’, ֲоֳеֳéс ница ‘похлебка’, ֲоֳеֳéсы ‘картофель’ (громоВ2000: 62). Таким образом, все «картофельные» фиксации сделаны в восточной части Костромской области, по соседству с изучаемой нами зоной Поветлужья. Арготиче ское слово могло проникнуть в территориально близкие говоры; вариант ֲоֳекесы объясняется диссимиляцией ֳ-ֳ > ֳ-к. Нет сомнений в том, что арготические ֲоֳеֳесы ведут проис хождение из англ. potatoes – формы мн. ч. отpotato ‘картофель’. Как известно, арготическая лексика насыщена заимствованиями, которые с позиций общенародного языка являются избыточными (обэтом см. в бонДалетоВ 1990). Пути проникновения этого слова в язык костром ских шерстобитов следует изучать отдельно; пока следует указать, что

ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЕ МАРГИНАЛИИ К ПОЛЕВЫМ ЗАПИСЯМ...

173

оно эпизодически фиксировалось в русском языке второй половины XVIII в., ср.: «Сажаютли в тамошних мѣстах земляныя яблоки, ֲоֳе ֳосы или тартофели» (Труды Вольного экономического общества к поощрению в России земледелия и домостроительства, 1765) (СлРЯ XVIII в. 9: 266). Врапорте Медицинской коллегии Сенату (1765) гово рилось, что лучший способ помочь голодающим крестьянам «состоит втех земляных яблоках, кои в Англии называются ֲоֳеֳес, а виных местах земляными грушами, тартуфелями и картуфелями» (см. вуСачеВа 2008: 236). Вэтих контекстах заметна конкуренция между разными по происхождению названиями нового овоща; в этой борьбе немецкое за имствование (< нем. Tartuffel, Kartoffel) одержало верх над английским. Слово ֲоֳеֳесы вышло из употребления (оно не фиксируется, кажется, русскими словарями XIX в.), но, как видим, «осело» варго. Но какобосновать связь арготических«картофельных» ֲоֳеֳесов с поветлужскими, обозначающими неудачную выпечку? Как говори лось выше, вряде записанных нами контекстов слово ֲоֳекесы (ֲоֳе ֳесы) употребляется какобъект сравнения. Очевидно, эти контексты хранят память о «картофельном» значении (которое, вроде бы, не фик сируется в говорах Поветлужья в настоящее время): подгоревшие пи рожки и другие виды выпечки похожи на картофелины. Такая семан тическая связь имеет параллель в говорах Русского Севера: в смысловой парадигме арх., влг. чáмка, влг. чáмха есть значения ‘гнилой или моро женый овощ, чаще всего картошка’ (влг. «Когда картошка сгниёт, её кто гнильём, кто чамкой зовёт») и ‘неудачная выпечка’ (влг. «Чамки какие напекла, не съисти») (КСГРС). Возможно, перед нами не просто перенос по сходству формы или цвета. Связьуказанных значений может иметь глубокое бытийное обоснование. Дело в том, что и в Поветлужье, и на Русском Севере (и во многих других областях России) в голодные годы (особенно во время коллективизации, Великой Отечественной войны и послевоенной разрухи) самой распространенной суррогатной пищей были картофельные лепешки с травой, мякиной, отходами от околачивания льна и др. Зачастую они пеклись не собственно из кар тошки, а из картофельных очистков, без муки. Они былитемного цвета и плоходержали форму. Современные наши информанты, родившиеся в конце 20–30-х гг. XX в., – «дети войны», которые прошли через самые тяжелые испытания голодом. Воспоминания о «меню» голодных лет прочно отпечатались в их памяти, создавая фундамент для сравнения неудачной выпечки с картошкой или суррогатной пищей из нее.

174

Елена Л. Березович

Слово ֲоֳекесы – один из редких примеров заимствования из арго в территориальные диалекты. В наших поветлужских записях к при мерам ср. балдóха такого ‘торода же’можно вуголовном отнести арго еще, (быкоВ скажем, 1994: слово 23). балдóха Представляется, ‘солнце’, что раритетность таких фактов (обэтом см. в ПриемыШеВа 2009 I: 372; бонДалетоВ 2004: 233) связана не только с объективными обстоятель ствами, но и с субъективными: диалектологи не настроены на фикса цию подобных внутренних заимствований, а иногда «отсеивают» их при составлении дифференциальных словарей. В настоящее время, когда формы существования языка взаимодействуют особо интенсивно, к таким примерам надо проявлять повышенное внимание, особенно в тех диалектных зонах, которые соседствуют с зонами региональных условно-профессиональных языков, каковой является зона Поветлужья. Шаֳорина Слово ֵáֳорина (ֵáֳоринка) отмечено в Октябрьском и Вохом ском районах Костромской области в составе конструкций неֳ (ни) ֵáֳорины (ֵáֳоринки), ֵáֳорины неֳ: 1) ‘очень чисто, нет ни пы линки’: «Прибрано – и шаторинки не найдёшь, никакой соринки. Ой как чисто, и шаторины нет», «Ни шаторины нет, чисто, всё прибрано, хламу нет»; 2) ‘пусто, ничего нет’: «Она живёт во всём ястве , всё есть, а у меня-от ни шаторины нет», «Ни шато рины – настолько бедны, что уже совсем ничего нет, ни одежды, ни обуви, ни посуды», «Послали меня за грибам. Прихожу – нет, говорю, ни шаторины»; «Не хватает денегу меня – ни шаторинки нет». Весьма редко (4 фиксации из нескольких десятков) это слово встречается в свободном употреблении в значении ‘соринка, пылинка’: «Шаторин ка – соринка, мусор, песчинка. Любую шаторинку увидит, зрение хо рошее»; «Какая-то ить шаторина попала в глаз. Такое изречение. Не мусорина называли, а шаторина»; «Шаторинка – это как от лучинки такая щепочка отломится, мусор. Люди придут, если чисто – дак ни шаторинки нет». По всей видимости, это производное от *toriti, вариантного к *terti ‘тереть’ (ки.-е. *ter- ‘тереть’, ‘проникать, достигать’); обэтом гла голе см., в частности, в (аникин 1988: 78; Варбот 1984: 34–35 и др.). В этом случае следует предполагать здесь суффикс предметной единич ности -ин- и малопродуктивныйархаичный префикс ֵа-(см. бJелетић 2006; ПетлеВа 1996), который может быть в русском языке ударным,

GТИМОЛОГИЧЕСКИЕ, МАРГИНАЛИИ К. ПОЛЕВЊIМ ЗАПИС9{M.

| 75

ср., к примеру, твер. шаверзни сплетни” (ДО 303). О возмoжности сочетани и производнњих указанного глагола “toriti c архаичними зкспрессивними префиксами (в частности, префиксом ку-, которњи может чередоватљси с шу-/ ша-) говорит сушествование таких слов, как словин. kotorac (в сложени их vokotorac “извлечњ, вљташитљ, zakotorac

закинутљ, заброситљ, отшвљрнутљ и др.), серб купорити томитљси, скучатљ и др. < “kotoriti /*kotriti – сложениe ko- и *toriti (ЗССХI 12: 74; БЈЕЛЕТИЋ 2006: 79–80), при зтом встречаетси сочетание приставок шу- и ку- в одном слове, сp. серб ушуку трили “привести в замешателњство, сбитњ с толку” (БЈЕлЕтиЋ 2006: 79–80). Таким образом, исходно шаторина — нечто измелњченноe, пере

тертое. Подобние значении фиксирукотси в гнезде “toriti, ср. рус. смол. отора мелкие остатки после молотљбљи“, курск. оторњ пустље колосљи, остакошиеси после обмолота, оторње курск., кож, зап. “пустље ржанње колосњи после обмолота снопов, микина , кож, зап. мелка и солома и др. (СРНГ 24. 260,262—263), а также укр. диал. amoра мелка и солома, блр. отора обмолоченние пустље колосљи“, диал. атора “мелка и солома, пустље колосњи после молотљбљи“, макина“, с.-хорв. диал. опориња "остатки едњи в ислих у скотини“ и др., которње возводитси к *obtora / *obtorљ /*obtorb, бессуфиксалному отглаголњному имени, производному от *obtoriti (ЗССХI 30; 193–194), ср. и рус. диал. omoptimi, "обмолотњ, обтеретљ, измелњчитљ трением” - *obtoriti (Там же: 195). О возмoжности исполњЗовани изкспрессивних префиксов при обозначе нии подобних реалиј говорит зтимологии слова мусор, образованного

сложением му- и сор- (ЗССЛ 20: 199)“. Наконец, стоит отметитљ, что обозначени и крошек, соринок, ше почек и проч... часто вњступакот в составе негативних конструкцији со

значениими ничего“, нисколњко и проч..., ср. литер. ни крошки ни сколњко, ничутљ, твер. ни сине и порошинки ничего, ни самој малости“ (СРНГ 30: 86), карел. ни хворостинки совсем ничего“. «Céгоду там мне бљило бедно, ничего не купил мне, нихворостинки» (СРГК 6: 709), арх. ни ветлинки ничего, нисколњко“ (СРНГ 4. 194)“. Близкое куказанним * Авторњи ЗССЛ излагакот оту зтимологическуко версико дла мусора как болеe вероитнуко, чем другие, но все же оставликошуко почву дла сомнениј, возмoжно, ПаралЛелизМ мусора с шаторинoi HeсколЊко укрепитее. ПозИЦИИ.

* Ср. apх. ветлинка, витлинка суха и ветка, засохшиј стебелњ трављи” (СГРС 2: 82, 119). Кразвитико значениј ср. также тобол. витлинки нет “Свљражение, характеризукошеe недостаток сена и соломљD»” (СРНГ 4: 301). Благодарко А. Е. Аникина, подсказавшего мне зтот пример.

176

Елена Л. Березович

абстрактное значение убыли фиксируется и в гнезде *ter-//*tor-, ср. влг. заֳирка ‘убыль’ (в поговорке «Пошло хозяйство на затирку, а дом на запирку») (СРНГ 11: 93). Ледяные­ֲокидыֵи­и­ֲасынки Слово ֲокúдыֵ ‘льдина, выброшенная во время ледохода на берег много и не унесенная – год плохой водой’ будёт» («Покидыши-те –ЛКТЭ), записанное на берегах вШарьинском лёжат. Покидышей районе Костромской области, кажется прозрачным: оно образовано от глагола ֲокидаֳь ‘оставлять, не брать с собой’. Смущает только суффикс-ыֵ, который используется обычно в обозначениях детенышей людей или животных. Наличие этого суффикса заставляет предполагать в цепочке отглагольного словообразования промежуточноезвено, которое могло явиться для ֲокидыֵа-‘льдины’ непосредственным источником се мантической деривации, ср. без указ. м. ֲокúдыֵ ‘брошенные на про извол судьбы человек или животное; подкидыш’, ‘птенец, цыпленок, оставленный наседкою’, арх. ֲокúдыֵек ‘сирота’ (СРНГ 28: 379). О справедливости такой реконструкции говорит другое название остав ленной на берегульдины, которое тоже записано в Поветлужье, – ֲáсы нок (оно фиксируется и на Русском Севере, см. ниже). Восстанавли ваемая в таком случае модель переноса ‘сирота, пасынок’ → ‘льдина, оставленная на берегу’ видится весьма «изысканной» и нуждающейся в мотивационных параллелях. Поиски параллелей и перекличек врус ской диалектной лексике, фразеологии и фольклоре показывают, что эта «льдина» – только вершина айсберга тематически близких слов, выражений и др., связывающих картину ледохода с образами род ственников (как правило, некровных). Каждый из фактов, составляю щих айсберг, становится понятным (с точки зрения мотивации) лишь при рассмотрении всего целого. Сначала приведем лексические параллели. Льдины на берегу – ֲасынки, деֳи: арх., влг., карел., костр. ֲá сынок (чаще множ. ֲáсынки) ‘льдина, выброшенная во время ледохода на берег и не унесенная водой’: «Вода ушла, а пасынки остались на берегу. А лёд прошёл – а вот льдины-то. Это пасынки – льдины на реки» (арх.); «Пасынки – это льдины на берегу которые остаются, за ними вода обратно придет» (карел.); «Если лёд на берегу река оставит, к плохому году » (арх.); «Пасынков-то сколько осталось – к худому году» (влг.); «Тяжёлый год на народ, как вода по пасынки

ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЕ МАРГИНАЛИИ К ПОЛЕВЫМ ЗАПИСЯМ...

177

не придёт» (влг.); «Если пасынки тают, то плохо, а если их унесёт, то хорошо» (влг.) (КСГРС; ЛКТЭ; СРГК 4: 407; СВГ7: 15; качинСкаЯ 2011: 17, 113); влг. ֲáсынок ‘одна из последних льдинок, плывущих по реке во время ледохода’: «Пасынок светленькой такой, блестяшший, ледяной пасынок» (КСГРС); дети – арх. дéֳи, дéֳки ‘льдины’: «Матка детей соберё, прибыдя да соберё (по примете, если во время весеннего разлива на берег выбрасывает льдины, возможно еще одно, летнее, половодье)», «Она как не поднялась – своиγ деток оставила» (АОС 11: 116, 118; качинСкаЯ 2011: 226); Крупная льдина – мачеха (очевидно, воспринимается в первую очередь как льдина, от которой откалываются ֲасынки): влг. мачеха ‘льдина’: «Югтожо разливаецця весной. Мацехи поплывут. Ой, гли-ко, какая мацеха-то плывёт, еле ташшыцця, до цего велика», «Большая ма цеха по реке плывёт, шибко большая, и за ней маленькиё» (СВГ4: 77). Эти лексемы завязываются воедино во фразеологии: арх., влг. маче ха за ֲасынками ֲриֵла (ֲридёֳ) ‘о воде, которая уносит лед, выбро как церковь шенный глыба была, на берег’: «Напихало на другом лёд наберегу, берег, адумала, стало оседать не растает, – пришла такая мачеха за пасынками, соберёт всех, не оставит на берегу» (КСГРС). В вариациях этого фразеологизма фигурируютмаֳка и деֳки: арх. маֳка своих деֳок ֲриберёֳ, арх., влг. маֳка за деֳками ֲридёֳ: ‘о воде, которая уносит лед, выброшенный на берег’: «Лёд на берегу остался, так скажут: матка за детками придёт, водой весь лёд снесёт обратно» (арх.) (КСГРС). Этот образ проявляется и в тексте примет: влг. «Если мачеха за пасынками придёт – год добрый будет, не придёт – худой» (КСГРС) (представления о том, что пасынки, оставленные на берегу, сулят несча стья, отражены и в приведенных выше контекстах к слову ֲасынок). Причины, делающие год «худым», раскрываются в поверьях: арх. карг. «Много льдин на берегу – к чему? – Много сирот будет», «У нас вот ледоход когда идёт, говорят, остаётся, вот льдины на берегу, говорят, сирот много будет в этом году. Вот ледоход прошёл – и вода спала, льдины остались на берегу, говорят, сирот много» (БДКА). Сходные верования запечатленыв контексте к прикамскому хронониму Марьи-По ֱиболки Марии «Марьи-погиболки ‘день почитания весной живут. преподобной А вот эта погибелка Египетской вот почему. (14.04)’: Где реки большие живут, плиты раздёрнет по бокам, река села, а плиты остались. Это погинули плиты, значит, погинули и Марьи»

178

Елена Л. Березович

(черныХ 2009: 120)4. Образное переосмысление подобных поверий пред ставлено в языковой единице, которая тоже записана сотрудниками ТЭ в Поветлужье – костр. ֲокойничек ‘льдина, оставшаяся на берегу после ледохода: «Река не забрала, покойнички-те осталися» (ЛКТЭ). Наконец, связка «мачеха – пасынок – ледоход» фигурирует врус ской пословице «Спохватилась мачеха пасынка, когда вода прошла » (Даль2 4: 298), «Схватилась мачеха о пасынке, когда лед прошел» (иллюСтроВ 1915: 193). За этим комплексом фактов стоит сложная комбинация мотивных рядов, уходящих корнями какв фольклорную, так и в системно-языко вую образность. Самый общий по своему содержанию образ, составляющий сво его рода фон, на котором разворачивается сюжет ледяной мачехи и пасынков, – это фольклорно-языковой образ зим ы, хол од а, связы ваемый с мач ехо й. Ср., к примеру, словен. mačehovska zima ‘очень холодная’ (SSKJ 2: 659), рус. поговорку «Зимой солнце, что мачеха: светит, да не греет» (ср. также укр. «Зiмнє сонце як мачушине серце», «Зiмноє тепло як мачушино добро» – номиС: 13) и мн. др.5 Помимо фразеологии и паремиологии, есть смысл вспомнить и об известном сказочном сюжете, отмеченном в фольклоре разных индоевропейских народов: мачеха выгоняет падчерицу на мороз (русскому читателю этотсюжет лучше всего знаком по сказке «Морозко»). Для понимания фона, на котором возник образ мачехи и пасын ков в применении кледоходу, важно привлечь к рассмотрению также круг метафор, трактующих отношения реч н ой воды (вее разных ипостасях – текущей в пространстве и превращающейся во времени в снег и лед) с другими сме жн ым и я влен и ям и какотношения р од и теле й и дете й. В славянском фольклоре превращение воды влед или снег и обрат но осмысляется в метафорах «двустороннего порождения»: рус. курск. «Мать меня рождает, а я – ее» ; «Сперва я тебя рожу, потом ты – меня; можно тебя назвать моей дочерью и матерью» , ряз. «Чист и ясен, какъалмаз, Дорог не бывает, Он от матери рожден, Сам ее рождает» (ЗРН: 178, № 1560, 1560а, 1561); укр. «Чистий i ясний, 4 Заметим попутно, что покойников предвещает как ледоход, так и ледостав, ср. арх. «Река встанет и полыньи останутся – к покойникам» (КСГРС). 5 Ассоциативная связь «мачеха»–«зима, холод», по всей видимости, фиксируется очень широко, если не универсальна. Ср., например, адыгскую поговорку «Мачеха похожа на снег» (иллюСтроВ 1915: 191).

ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЕ МАРГИНАЛИИ К ПОЛЕВЫМ ЗАПИСЯМ...

179

як алмаз. Дорогий не буває; Вiн од матерi родиться I сам ïï рожає» (ЗагаДки­укр.: 60, № 245), «Свiтлий якъ дияментъ, родюся вiдъ мами, боюся вогню» (чубинСкий: 310); серб. «Jа роди моjу маjку, моjа маjка роди мене» (боВан: 93, № 84); ср. также рус. яросл. «Увидел мать– умер опять» (ЗРН: 225, № 2049). В системе языка отмечается другой вариант«семейного» образа, рисующего разные стадии существования льда и снега: отношения между старым (давно выпавшим) снегом и вновьвыпавшим трактуются как связи между дедом и внуком. Поздний весенний снег может обо значаться как«внук» или «пасынок», ср. рус. свердл. внук (ֲасынок) ‘поздний весенний снег’: «Нынче внука-то не было, ни дождя, ни сне га, если в мае снег выпадет, то год хороший будет», «Растает, потом не будет ничего, потом ещё пасынок будет» (ДЭИС). Давно выпавший снег воспринимается как«дед», ср. влг. дед ‘старый слежавшийся снег’: дед лежал, за дедкой (СГРС «Старый 3: 196), костр. дедуֵко а потом ‘старый, накурило, давно внучек выпавший снег’пришёл» (ЛКТЭ), ср. также польск. dziadowski ‘о снеге: такой, который выпал первым или немного позднее’: «Drugi śnieg, bardziej trwaly zwano dziadowski» (SGP7/1: 149–150). Эта микросистема оживляется в текстах, описыва ющих отношения между снежными внуком и дедом, ср. загадку «При шел внучек по дедушку» (ЗРН: 226, № 2066; МД 2: 452), а также фразеологизмы: арх., влг., костр., перм., ср.-урал. внучек ֲо дедуֵку ֲоֵёл, карел. внук за дедом ֲоֵёл, влг., арх. вну чаֳка за дедуֵком ֲриֵёл (идёֳ) ‘о позднем весеннем снеге’ (ДЭИС; СГРС 2: 131; ЛКТЭ; СРГК 1: 440) и др. В текстах фиксируется и пере ворачивание отношений между дедом и внуком (правда, более редкое): влг. дедуֵка за внучаֳком (внучком) идёֳ (ֲриֵёл), дед внука ждёֳ ‘о последнем весеннем снеге’ (СГРС 3: 196). «Семейные» метафоры встречаются и в представлениях о реке. Есть фольклорно-языковая модель, трактующая отношения реки и притоков как отношения матери и детей (пасынков). Основное русло (фарватер) реки в славянской гидрографической терминологии и в топонимии получает обозначения с внутренней формой «мать», «матка», а притоки – «пасынок», «сын», «сирота»; соответствующие факты из топонимической и апеллятивной лексики собраны в (береЗоВич 2011) (ср., например, рус. арх. деֳúнка, деֳúночка ‘маленькое озерко, соеди ненное протокой с другим озером’, арх. ֲасынок ‘рукав реки’, воро неж. ֲасынок ‘ответвление холма, оврага’, блр. диал. ֲасынак ‘приток реки, ручья’ (Там же: 52–53), воронеж. усынок, усыночек ‘ответвление

180

Елена Л. Березович

отреки, оврага, леса’, усыночек ‘узкое место вреке’, ‘углубление, раз мытое водой на берегу реки’ – СГЛВ: 324). Подобные образы есть и в загадках, ср. арх., яросл. «Есть мать– каквырастуту ней большие дети – всех пожирает» (ЗРН: 176, № 1537), пск. «Какая мать своих дочерей сосет?» (Там же: 178, № 1550); «Мать детей сосет» (МД2: 439), «Какая мать своих дочерей сосет?» (Там же); польск. «Czy jest taki ojciec, co pożyro swoje dzieci?» (PZL: 136, № 572) и проч. Таким образом, разные состояния речной воды во времени и разные «конфигурации» ее в пространстве осмысляются с помощью «семейных» метафор. Это еще один штрих, помогающий понять причины появления образов мачехи и пасынков по отношению креке и льдинам во время ледохода. В поисках мотивации обозначений льдин важно обратить внима ние и на идею отделения, разобщения: пасынок – о ставле н на я водой льдина. Вообще, образмачехи и пасынков (в применениик пред метному миру) в определенном смысле сложнее, чем образ матери и сына: последний демонстрирует взаимосвязь явлений, а первый дол жен показать не только и не столько связь, сколько разобщенность, чуждость. В языковой системе есть метафорические номинации, связываю щие с мачехой и пасынком идею от деле ни я (костр. мачеха ‘о про дукте, от которого легко можно отломить, отрезать кусок’: «Хлеб-от, сыр-ли, скажут, мачеха, легко отрезать. От матери-то не отрезать, слишком мягко, видать, а от мачехи отрезай» – ЛКТЭ), разобщени я (арх. ֲасынок ‘одинокий суку дерева, растущий только кверху’: «Как неродной сын всемье» (КСГРС), болг. диал. сирàк ‘небольшой арык, отведенный от главного канала для орошения лугов, садов и проч.’ (БЕР 6: 687). Ср. также мотив «не та к, ка к друг ие»: чеш. диал. pastorek ‘одно из бревен, расположенных поперек по отношению к другим в стене между окнами’ (dial-Brno) и проч. С другой стороны, идея разобщенности (точнее, разобщения) лю дей связывается и с представлениями о ледоходе. Есть фольклорный мотив ледох од – р азлука. Тема разлуки тоже воплощается в «семейных» образах, но, конечно, наиболее естественно здесь видеть образы парня и девушки (мужа и жены). Ср. влирических песнях: «Что не вешняя водица со льдом разливались, Добрый молодец с красной девкой вечно разставались» (СоболеВСкий 5: 491, № 632); «А мы сътобой, мой ласковый, въ любви наживемся, Въ любви, въ любви наживемся и

ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЕ МАРГИНАЛИИ К ПОЛЕВЫМ ЗАПИСЯМ...

181

врозь разойдемся, Будто вешняя водица со льдомъ разольемся!» (там же: 331–332, № 419)6. Разумеется, образ расстающихся возлюбленных далек от образа мачехи и пасынка, но для нас в данном случае важна именно идея разобщения людей, ассоциирующаяся с ледоходом. Таким образом, при формировании и воплощении представлений о ледяных сиротах (ֲокидыֵах, ֲасынках) и мачехе проявляется сложное взаимодействие мотивов, направленных, с одной стороны, от системы языка, с другой – от фольклорных текстов. Фольклорные тексты поставляют образный материал, содержащий качественные характе ристики персонажей и ролевые ситуации, в которых они участвуют (ситуация «ледоход – разлука», ситуация «порождения» водой льда и наоборот etc.), а языковые модели отрабатывают логические связи между участникамиэтих ситуаций (представление качественной смены состояний воды в терминахродственных отношений; метафоризация признака отделения, разобщения в терминах некровногородства и проч.).

* * * Была представлена лишь малая толика тех материалов, которые собраны в Костромском Поветлужье. Среди новых слов, к примеру, барáс ‘сарай на сплавном плоту, где жили рабочие, сплавляющие лес’, взбодáֳь ‘завершитьуборку зерновых или сенокошение’, законֳáсы ‘хитрости’, ‘причуды’, ким-ерá ‘игра двумя командами наподобие цеֲи кованые’, кулеֵмéнцы ‘мифические персонажи, которые, по по верьям, выскакивают из прорубей в Рождество и скрываются обратно в Крещение’, ‘ряженые в Святки’, лохá ‘покос на заливном берегу реки’, мерзлоֱýзов схоронúֳь ‘символически проводить холода; о прекращении заморозков после 2 июня’, мýндор ‘частьдеревни, находящаяся в стороне, 6 Ср. также: «Промеж нас прошла быстрая река, Быстрая река, разлука моя…» (СоболеВСкий 3: 76, № 94). Ср. также фрагменты песен, в которых ледостав ассоциируется содиночеством: «Ахъты, Волга, ты, Волга, Волга матушкарѣка, Зачѣм рано становилася, Тонкимъ ледомъ покрывалася, Бѣлым снѣгомъ усыпалася? Ой, мать моя, мать родимая, На что малаго родила, Ума-разума не учила? Меня дѣвушки не любятъ, Сердечушкомъ не желаютъ!» (СоболеВСкий 4: 558, № 703); «Ахъты, Волга, ты, Волга, Волга матушка рѣка! Къ чему рано становилася, Тонкимъ ледомъ покрывалася, Бѣлым снѣгомъ усыпалася? Со восточной со сторонки Буенъ вѣтеръ повѣваетъ, Волгу матушку ломаетъ; Меня горе разымаетъ– Мой стружочекъ разбиваетъ… Я пойду, млада, во торжокъ, Я куплю себѣ стружокъ, Я найму себѣ гребцовъ, Удалыхъ молодцовъ. Догоняетъ красна дѣвка удалаго молодца: “Ты постой, постой, надежа, Постой, миленькiй дружокъ! Ты возьми меня съ собой, Назови меня сестрой!”» (СоболеВСкий 4: 642, № 814).

182

Елена Л. Березович

отшибе’, оֲалыс ‘подвижный ребенок’, осֳродым ‘тот, кто пакостничает, причиняет вред’, ֲылохֳа ‘высушенное льняное семя, которое сначала подвергают сильному нагреву, а потом выжимают льняное масло’, рéсֳик ‘список имен для молебна за здравие и за упокой’, самֲалáֳ ‘бойкий, подвижный человек (чаще ребенок)’ и др. Они ждут своих интерпретаторов. Работы вэтой зоне будут продолжены в ближайшие годы.

ЛИТЕРАТУРА аникин, Александр Е. Оֲыֳ семанֳическоֱо анализа ֲраславянской омонимии на индоевроֲейском языке. Новосибирск: Наука, Сибирское отделение, 1988. АОС: Арханֱельский обласֳной словарь, 1–. Москва: Московский государственный университет, 1980–1996, 2012–, Наука, 1999–2010. БДКА: Карֱоֲольский архив эֳнолинֱвисֳической эксֲедиции РГГУ: база данных (Российский государственный гуманитарный университет, лаборатория фоль клора). БЕР: Бълֱарски еֳимолоֱичен речник, 1–. София: БАН, 1971–1986, Академично изда телство „Проф. Марин Дринов“, 1995–. береЗоВич, Елена Л. В кустах ручей целуется с рекою... («семейные» образы в лексике речного ландшафта). Слова. Концеֲֳы. Мифы: К 60-леֳию Анаֳолия Федоро вича Журавлева. Москва: Индрик, 2011, 50–61. бJелетић, Марта. Исковрнути глаголи: Типови експресивних превербалних форманата (на српском и хрватском jезичком материjалу). Београд: Институт за српски језик САНУ, 2006. боВан, Владимир. Српске народне загонетке са Косова и Метохиjе. Приштина: Једин ство, 1979. бонДалетоВ, Владимир Д. Иноязычная лексика в русских арֱо. Куйбышев: Куйбышев ский государственный педагогический институт им. В. В. Куйбышева, 1990. бонДалетоВ, Владимир Д. В. И. Даль и ֳайные языки в России. Москва: Флинта, 2004. быкоВ, Владимир. Русская феня. Словарь современноֱо инֳержарֱона асоциальных элеменֳов. Смоленск: ТРАСТ-ИМАКОМ, 1994. Варбот, Жанна Ж. Креконструкции количественных чередований в некоторых сла вянских этимологических гнездах. Эֳимолоֱия 1970. Москва, 1972, 55–64. Варбот, Жанна Ж. Праславянская морфонолоֱия, словообразование и эֳимолоֱия. Москва: Наука, 1984. ганцоВСкаЯ, Нина С. Словарь ֱоворов Косֳромскоֱо Заволжья: междуречье Косֳромы и Унжи (с эֲиценֳром акающих ֱоворов). Рукопись. громоВ, Александр В. Жֱонский язык: Словарь лексики ֲимокаֳов Макарьевскоֱо, Манֳуровскоֱо и Нейскоֱо районов Косֳромской обласֳи. Москва: Энцикло педия российских деревень, 2000. Даль: Владимир И. Даль. Толковый словарь живоֱо великорусскоֱо языка, 1–4. Санкт-Петербург – Москва: Издание книгопродавца-типографа М. О. Вольфа, 1880–1882(1989). Даль РОС: Владимир И. Даль. Русско-офенский словарь. В. Д. Бондалетов. В. И. Даль и ֳайные языки в России. Москва: Флинта, 2004, 351–440.

GТИМОЛОГИЧЕСКИЕ, МАРГИНАЛИИ К. ПОЛЕВЊIМ ЗАПИС9{M.

| 83

ДЗИС: Традиционна а кулвmура Урала: Диалектнолi omноидеографически и словарљ русских говоров Среднего Урала (авторњ-составители О. В. Востриков, В. В. Липина). Екатеринбург; Баско, 2009 (Злектронное издание). ЗАГАдки-УКР: Загадки. Киiв: АН УССР, 1962. (Украјнсвка народна творчiств). ЗРН: Загадки русского народа: Сборник загадок, вопросов, притч и задач (сост. Д. Н. Садовников). Москва: Терра, 1996.

ИллкостPOв, Иакинф И. Жизно русского народа в его пословицах и поговорках. Сб. русских пословиц и поговорок. Санкт-Петербург, 1915. КАЧИНСКА А, Ирина Б. Терминог родства и азњикова а картина мира (по материалам архангелњских говоров). Дис. ... канд. филол. наук. Москва, 2011. КСГРC: Картотека Словара говоров Русского Севера (Кафедра русского изљика и обшего изљшкознани и УрCDУ Екатеринбург). ЛКТЗ. Лексическа а картотека Топонимическоi oкспедиции Уралвского университета (Кафедра русского изљика и обшего изљшкознани и УрCDУ, Екатеринбург). МАТвEЕв, Александр К. Субстратна а топонимил Русского Севера, 2. Екатеринбург. Издателњство Уралвского университета, 2004.

МАТвEЕв, Александр К. Субстратна а топонимил Русского Севера, 3. Екатеринбург. Издателњство Уралвского университета, 2007.

MД. Мудросто народна а. Жизно человека в русском фолњклоре, 2. Детство. Отроче ство. Москва: Художественна и литература, 1994.

Номис. Украјнсвкi nриказки, прислiва i maке нише (уклав М. Номис). Киiв: Либдљ, 1993. ПЕТлЕВА, Ирина П. Архаические префиксви врусских говорах. Зтимологические иссле дованиха, 6. Екатеринбург: Уралвскиј государственнвиј университет, 1996, 31–38. ПРИЕМБIшЕВА, Марина Н. TaiHље и условноге азњики в России XIX века, П-ПI. Санкт-Пе

тербург, 2009. СВГ. Словарљ вологодских говоров, 1–12. Вологда: Вологодскиј государственнвиј пе дагогическиј институт, 1983–2007.

CГЛВ. Велњмира И. Дњикова, Валентина И. Хитрова. Словарљ географическоiи лекси ки Воронежского краља (с историческими комментарихами). Воронеж. Воронеж скиј государственнвиј университет, 2009.

CГРC: Словарљ говоров Русского Севера, 1–. Eкатеринбург. Издателњство Уралвского университета, 2001—

СлРЖ ХVIII в.: Словарљ русского азњика ХVIII века, 1- Ленинград (Санкт-Петербург). Наука, Ленинградское отделение, 1984—

СОБОлЕвскии: Александр И. Соболевскиј, Великорусские народнње песни, 1–7 Санкт-Петербург. Государственна и Типографia, 1895–1902. СРГК: Словарљ русских говоров Карелии и сопределњном областеi, 1–6. Санкт-Петер бург: Издателњство С.-Петербургского университета, 1994—2005. СРНГ Словарљ русских народнњих говоров, 1–. Москва — Ленинград: Институт лингви стических исследованиј РАН, 1965—

ТСлРЖ: Толковљи словарљ русского азњика с вклкочением сведениiи о происхождении слов (отв. ред. Н. КО. Шведова). Москва: Азбуковник, 2007. УСАЧЕВА, Валерии В. Из истории културних растениј картофелњ (Solanum tuberosum L.). Усачева В. В. Магиа слова и деiствил в народноiи кулвmуре славан. Москва: Институт славиноведени и РАН, 2008, 235–248.

ФАСМЕР: Макс Фасмер, Зnимологически и словарљ русского азњика, 1—4. Москва: Про гресс, 1964–1973.

ЧЕРНБих, Александр В. Русскији народнњи календарљ в Прикамље, ч. ПI: Словарњ хро нонимов. Пермљ: Пушка, 2009.

ЧУВински и Трудњи зтнографическо-статистическоi oкспедиции в Западно-Русскиi краји, снараженноi. Императорским Русским географическим обицеством:

| 84

Елена Л. Березович

КОго-Западнња и отдел. Материалог и исследованиха, собранноге д. чл. П. П. Чу бинским, 1/1: Веровани и и суeвeриа. Санкт-Петербург. Типографи и В. Безобра зова, 1872.

ЗССЛ: Зrmимологически и словарљ славанских азњиков: Праславанскиi лексическиi фонд (ред. О. Н. Трубачев), 1–. Москва: Наука, 1974— ЖОС: Жрославски и областноги словарљ, 1–10. Жрославлњ: Жрославскиј государственниј педагогическиј институт, 1981—1991. »k

BORYš: Wieslaw Boryš. Slovnik etymologiczny jezyka polskiego. Kraków Wydawnictwo Literackie, 2005.

DIAL-BRNo Archiv lidového jazyka dialektologického odděleni Ustavu pro jazyk česky AW CR. Brno.

MACHEK: Václav Machek. Etymologicky slovnik jazyka českého. Praha: Academia, 1968(1971). MIKLos CH, Franz. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sрrachen. Wien. Wilhelm Braumüller, 1886.

PZL: Polskie zagadki ludowe (wybr. i oprac. Slavomir Folfasinski). Warszawa Ludova Spóldzielnia Wydawnicza, 1975. SGP SHownik gwar polskich, 1/1—. Kraków. Instytut Jezyka Polskiego PAN, 1979– SSKJ Slovar slovenskega knjižnega jezika, 1-5. Ljubljana: Inštitut za slovenski jezik SAZU, 197() 1991

Елена Л. Березович ЕТИМОЛОIIIКЕ МАРГИНА ЛИЈЕ УЗ ТЕРЕНСКЕ ЗАПИСЕ

(КОСТРОМСКО ПОВЕТЛУЖЈЕ) Рез И М е

У раду се анализирају руске дијалекатске лексеме које до сада нису биле пред мет научних истраживања. Забележене су током 2009–2012. године, у експедицији Уралског универзитета у области Костромског Поветлужја (у басену реке Ветлуге,у њеном горњем и средњем току). За ове речидају се етимолошки и етнолингвистички коментари. Тако се уицер уски простор, размак између нечега”, “труп (по правилу, са моубице”) доводи у везу са прасл. *ščeriti “правити пукотину” —- “кезити се, открива ти зубе”. Потекесол “неуспело печење или хлеб” интерпретира се као позајмљеница из аргоа костромских вунара у суседне сеоске говоре, уп. арг. nomemeсви “кромпир” -

енгл. potato(es) “кромпир(и)”. Реч шаторина, посведочена у конструкцији нет (ни) шаторинoг веома чисто, без трунчице прашине”, “празно, без ичега“, објашњава се као изведеница од прасл. *toriti / *terti “трти” с архаичним префиксом ша-. Лексема покидњи санта леда, избачена на обалу у време кретања леда, коју није однела вода” објашњава се у вези са сижеом о маћехи-реки, која је у пролећној поплави оставила посинка на обали, елементи овога сижеа „расути су” како у систему језичке номина ције, тако и у фолклору и веровањима. Уралвскиј федералвнвиј университет Кафедра русского изљика и обшего изљшкознани и 620000, Россин, Екатеринбург, пр. Ленина, 51, ком. 306 berezovich(a)yandex.ru

UDK 811 16/17° 373 2 811. 163 1 373 21

Александар Лома

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У

МИКЛОШИЧЕВУ НАЦРТУ СЛОВЕНСКЕ ОНОМАСТИКЕ" Разматра се знатан удео који у трима расправама којима је Франц Микло шич ударио темеље словенској ономастици има старосрпска грађа. Око 800 ста росрпских топонима које Миклошич наводи прослеђени су до извора из којих их је он црпао а где је то било могуће иупоређени са сведочанствима која њему нису стајала на располагању. Расветљена су начела његове транскрипције, која су еволуирала под утицајем Даничићева Речника. У далеко преовлађујућем броју случајева потврдиле су се акрибичност Миклошичева приступа и зрелост његова суда. Запажене су ситније недоследности у предаји гласовних и творбе них ликова, поједине омашке при исписивању и штампарске грешке, погрешно реконструисани номинативи, а указано је и на неколико „фантомских имена”. Кључне речи: Франц Миклошич, словенска ономастика, старосрпска то понимија.

0. Ове године обележавамо два века од рођења Франца Миклоши ча, а догодине, 2014, навршиће се сто четрдесет година од изласка по следње, четврте у низу од студија којима је он утемељио словенску оно мастику. Њоме је, на почетку седме деценије свога живота, заокружио то што смо, узевши заједно све четири студије, које аутор скромно нази ва „расправама” (Abhandlungen)— прву антропономастичку из 1860 (I) о

творби

СЛОве НСКИХ ЛИЧНИХ ИМена, И

следеће

три топономастичке,

другу из 1864 (II) о словенским топонимима изведеним од антропони ма, трећу из 1872 (III) и четврту из 1874 (IV) о словенским топонимима изведеним од апелатива — означили у наслову као први и прави на црт

словенске он о маст и ке, употребивши реч нацрт у значењу ко

јему би у немачком језику, на којем је Миклошич писао, одговарала сло женица GrundrijВ, која у себи садржи и идеју нацрта (-ri/3) и засновања, утемељења (Grund-). И одиста је Миклошич словенско именословље * Овај рад настао је у склопу пројекта „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика” који у целини финансира Министар ство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. “ Овде ћемо, ради уштеде простора, упућивати на њих римским бројевима. Из истог разлога, након овог уводног одељка, уместо Миклошич писаћемо само М.

186

Александар Лома

утемељио тако да се надаље могло дограђивати али се није морало из основа преправљати. Основна подела на топониме изведене од антропо нима и од апелатива (данас изражена терминима посесивна одн. дескрип тивна назвања), идентификација главних творбених типова, компетент на етимолошка анализа на словенском плану, дужна пажња посвећена контактима са несловенским језицима ‒ код Миклошича су присутни сви елементи који до данас остају угаони каменови те дисциплине. Први корак који је он начинио био је тако велики, добро усмерен и сигурно одмерен да је створио за оно доба најбоље могуће полазиште свим да љим истраживањима на том пољу; и колики год ту био допринос пото њих истраживача, опет остаје утисак да укупан даљи развој словен ског именословља више фактографски допуњава и у појединостима дорађује2 Миклошичево дело него што га суштински преображава. 1. Свеобухватно сагледавање и вредновање М.-eвих радова на пољу словенске ономастике и њиховог утицаја од друге половине деветнае стог столећа кроз цео двадесети век све до наших дана било би труд вредан хвале, какав међутим својим обимом и сложеношћу далеко пре вазилази просторне и временске оквире наметнуте овоме раду. Његов фокус смо сузили, у три хода 1) на топономастику, 2) на историјску грађу, 3) на старосрпске изворе. Такво тематско усмерење проистекло је из наших властитих знања и интересовања, а оправдава се следећим аргументима. 1.1. Док је антропономастичка проблематика присутна само у првим двема расправама, то по ном а стичка обједињује све четири, јер већ у првој М. обилно наводи топонимске потврде антропонима. 1.2. Наш је начелни у више наврата излаган и образлаган став да нема ваљаног топономастичког истраживања без ослонца на и сто ријску грађу.3 М. се на једном месту изјашњава да су савремене форме у највећем броју случајева4 довољно поуздано полазиште за ту 2 Рецимо, у оштријем разликовању између примарних и секундарних топоним ских образовања. 3Тај ослонац може бити непосредан или посредан: када за топонимију истражи ваног подручја не располажемо довољно раним и поузданим историјским записима морамо је посматрати у светлу сазнања до којих се дошло другде где је дати предуслов био испуњен, јер само тако можемо избећи замке које пред нас постављају нерегуларна преобличења и преосмишљења топонима до којих у току времена веома често долази. 4 Као главни изузетак од тога правила истиче имена која се до данас нису очу вала у словенским устима, већ су претрпела изобличења и преосмишљења у другом,

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

187

мачење словенских топонима јер се поредбеним путем долази до сазна ња да су се они током столећа ретко мењали.“ Такво становиште мора се окарактерисати као одвећ оптимистично. Да је тако, може се пока зати на неколико М.-евих интерпретација топонима у којима је пошао од савремених ликова. Полазећи од својих увида, све примере смо узели из српске топонимије, а грађа из других језика пружила би их свакако још више. Лик Витовница“ М. ПI22 сврстава међу изведенице од антро понимске основе кнт- не знајући за први помен из 1382. у оснивачкој повељи манастира Дренче на рћцћ кнтелннце (3C 764), који указује на изворно “Вишњлница, река на којој има много воденичних витлова; мо гуће су и другачије интерпретације, али се деантропонимско постање чини искључено.“ У име рударског места у си. Србији Мајданпек тек секундарно се умешао турцизам мајдан под који га М. ГV.59 сврстава: из старијих домаћих (цеденн пек, у Врдничком поменику, ГСУД 42/1875. 138) и страних извора (турски пописи, старе карте), знамо да је оно из ворно гласило “МБОЂни Пек и односило се на реку на којој Мајданпек лежи, данашњи Мали Пек, око које се од давнина копала бакарна руда, те би му место било под одредницом “med, “бакар, бронза“.“ Угљаре

пре свега немачком језику, и која се сходно томе могу ваљано тумачити само на осно ву историјских записа ближих своме изворном лику. * Die von mir behandelten Ortsnamen haben regelmässig die ihnen gegenwärtig zu kommende Form, die alteren Formen habe ich angeführt, so oft sie mit Sicherheit aufgestellt werden konnten. Ich glaube nicht, dass dadurch, dass in den meisten Fällen von den jetzigen Formen ausgegangen worden ist, der Sicherheit der Erklärung Abbruchgeschehensei, indem Vergleichungen darthun, dass sich die slavischen Ortsnamenim Laufe von Jahrhunderten nurselten verändert haben (П79). Овде није јасно да ли под „навођењем старијих облика” мисли на историјске потврде или на реконструкције, које местимице даје. “ Црпен из РГСС где се наводи као име села и метоха истоименог манастира. Село и манастир названи су по реци на којој леже, притоци Млаве. "Уп. рус. дијал. вителњ, виmило “врста риболовне мреже (СРНГ 4:300–301). Запис у угарском извору из 1390. castrum Wytiniche (Динић 1978: 89) не помаже реконструк цији изворног лика. У доцнијим српским записима преовлађује Витеоница: Кнтеоннца Пећки поменик (ГСУД 42: 128), кнаеоннца пре 1619 (ЗH 1079°), Rioеоннца 1661 (1575°). кvтеоннца 1794 (3669°), ређе је Витаоница: кнтаоннца (РАЧ. пом. 38), кнтлоннца ХVIII век (ЗH 9538°), стегнути ликови у Крушевачком и у Врдничком поменику Кнтоннца одн.

Кнтоџннца (ГСУД 1 c.), погрешно записано или прочитано кvoеопнца ХVI-XVII век (ЗН 43259).

* Оно са творбене стране не би било вероватно ни ако бисмо пошли од савре меног лика, српска топонимија не зна за образовања на -овна својствена руским жен ским очествима (Владимировна и сл.). * Коју М. иначе нема. Сам хидроним Пек је супстратног порекла, од античког имена реке Рinсus.

| 88

Александар Лома

IV. 1 sv. qgh, биће преосмишљено од средњовековног Ујарје пчелари".“ Лик Брзоводе“ сврстан IV 115 под woda је од старијег Брзоходе забеле женог у турском попису из 1467“. Стављено П 55 sv. ран-, име села у београдској Колубари Раниловић је заправо од “Храниловићи.“ Румска је М-у једина топономастичка потврда придева гитњSkљ римски (IV 88), но на основу записа из XVI-XVIII века знамо да се то село у Поце рини изворно звало Рупска.“ 1.2.1. Треба истаћи да се и иза наоко довољно раних историјских записа могу крити секундарни ликови. Топоним Купиново, историј ски посведочен у више варијаната: МS ућсто кšпнноко (MS 541), књ градk кšпннкноџк (MS 540), оу градоу коупннљннкоу (MS 543)“ у свима се наоко једнозначно изводи од фитонима купина, те га М. тако и тумачи (IV 39 sv. kapina. Но сви стсрп. помени су са краја XV и почетка XVI века, из доба када је глас у на највећем делу српске језичке територије од ети молошки двозначног(< прасл. *и или *o) постао трозначан након врше ња промене д - у“ а располажемо ранијим мађарским потврдама, Киlpen и сл., од краја XIV века, данас Коlрепу, које казују да је име у време када “ Села тога имена постоје на Косову, у горњем Ибру и горњем Лабу, РГСС их не бележи јер се ниједно од њих није налазило у границама ондашње Србије, М.-ев извор није нам познат. Косовске Угљаре бележи БХ као оулнарне, лапске турски попис из 1455. као Утјар(и), ибарске исти извор као Ујарић. Подробније ЛоМА 2012: 221. “ Није јасно одакле га је М. црпао, није из РГСС, јер се у њему то село (код Пожа ревца) бележи као Брзооде. Варијанту Брзоводе има Вук, Даница 1827. 72, где му је извор харачки тефтер из 1822. * SтолдкоWIĆ 1987: 221 Karye-i Gorne Brzohod.. Наоко од *bњrz, и *xoditi, aли чешка паралела Brzhody указује на “goditi у другом делу, уп. А. Лома, РЕСАВА 2004. 103, где се на основу тога поређења и још неких топонимских ликова (међу којима је zАгоуџљштнца из Раваничке повеље (РП), неосновано стављена IV 28sv. gumbno) допу

шта спирантизација g - у у средњовековном говору тог дела Поморавља. “ ШАБАновић 1964: 84 чита Храниловић. PГСС бележи изворни множински лик патронимика Раниловићи. Име Хранило добро је посведочено у средњем веку код Срба (ГРКовиЋ 1986: 188). Псл. *ranЋ, није потврђено на српском терену као антропонимска основа. Савремена имена Ранко, Ранисав су од стсрп. Хранко, Хранислав.

“ Први пут посведочено у турском попису из 1528, у аустријском извору из 1719. Rubscka, изведено од назива старог рудника Сребрне рупе, подробно А. Лома, оп 19 2()/2()()9: 6.

* РКС на који М. упућује има још из летописа град, коупнннк, књ граде коупнннкоу, форме Кирinovа коју М. такође наводи нема тамо а, колико знамо, ни другде. в. “ Ако у повељама које бележе овај топоним имамо ликове длажнн (MS 540), КлЋкашнн, (MS 542), они не одражавају савремени изговор већ архаизирајуће придржа вање црквенословенске правописне норме. У турским пописима суседнихделова Србије је 1528. Црвена Јабука (читање др Еме Миљковић), 1533. Вукомирић(u) (HANDŽIĆ 1986: 181), 1548. Вукодраж (ХАнџић 1970: 172) итд.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

189)

су га Угри преузели од Словена гласило Клпин и да је заправо изведе но од словенског назива за лабуда." Не поставља се само питање хро нологије, него и изворности стсрп. података којима се М. послужио. Неке стсрп. повеље из којих је црпао сачуване су само у позним препи сима (и прерадама) из XVII—XVIII века (нпр. Раваничка и Студеничка повеља), у којима су ликови топонима често гласовно подмлађени или преписивањем искварени, а има и савремених интерполација. Суфикс -ač, у срп. топонимији препознаје III 95 у ликовима из РГСС borač и sovač, где је завршетак заправо -bčo (gen. Борча, Совча), премда за овај први располаже и историјским потврдама.“ Такво механичко преузи мање новосрпских номинатива без провере основе уродило је ibid. и ре конструкцијом суфикса -аnb без довољног ослонца у грађи срп. krupanj, lozanj, ти lanj, ostružanj, rtanj, vodanj имају одреда непостојано а и пред стављају образовања на “-bn b, као и хрв. javoranj, од тамо наведених примера преостају срп. vrbanj, вероватно Врбањfe), -ања на Орјену, и малорус. berezan. 1.2.2. У другим случајевима стсрп. потврде за које М. није знао поткрепљују његове интерпретације. У дилеми да ли се термин осоје своди на “otbsоје како је то претпоставио М. (IV.70: *otљ + sој) а доцније и ДУРИДАНОв (1963) или, што је са семантичке стране мање вероватно, на *obsоје, како је то прихваћено у ЗССЛ 29: 251—253, доказну снагу има стсрп. лик (отсонна стikНа из средине XIII века, уп. ЛОМА 2012: 165.

1.3.Да је М. ипак био свестан значаја домаће историјске грађе по казује боље од ичег управо његов замашни захвату стар о српске изворе. Међу средњовековним словенски писаним изворима они оста ју до данас најиздашнији и за домаћи именослов и за топонимију, а за Миклошича су били практично једини те врсте.“ Чињеница да се “ Прасл. *kљlpin, лабуђи”, придев од *kљlpљ - срп. дијал. куп, пољ. kielp лабуд“, уп. пољ. топониме и хидрониме (називе река и језера) Kielpin, -a, -o, -у. Семантички се ово извођење поткрепљује чињеницом да се Купиново налази у јужном Срему усред Обедске баре, и данас једног од највећих станишта барских птица у овомделу Европе. Подробније А. Лома, ОПI 13/1997: 17 “ Али га чита погрешно, в. ниже 624 * Осим имена црпених из струс. летописа и два средњобугарска извора, повеље цара Јована Асена Дубровнику, коју је сам М. издао у МS 2–3, и Виргинске повеље цара Константина Тиха Асена, која бележи имена са тла данашње Македоније и јужне Србије. Уопште се његов захват карактерише недостатком руске и бугарске грађе, на шта и сам указује, пишући: „Der Mangel verlässlicher Quellen nothigte mich von den bulgarischen Ortsnamen fast ganz abzusehen, und das gar zu sehr Zerstreute Material für

| 9()

Александар Лома

у рад на ономастици упустио непосредно након што је 1858. издао Monumenta Serbiса могла би одражавати узрочно-последичну везу из међу та два подухвата. Темељно упознавање старосрпске ономастичке грађе изгледа да му је дало подстицај за синтезу на општесловенском плану.

2. ИзвоPи и зАХВАТ У њих

2.1. Укупно у све четири расправе М. наводи 802 старосрпска топо

нима из разних извора.“ Пише их, као и имена из других словенских језика, с малим почетним словом у латиничној транскрипцији, за чија правила в. овде 3“ 2.1.1. Главни извор старосрпске топономастичке грађе М-у су за прву и другу расправу била управо његова Мonumenta Serbiса (MS), на која реферише са „mon.” (II) односно са „mon-serb.” (II), наводећи често, али не и редовно, број споменика, а изузетно, задуже текстове, и реда.“ У првој расправи, али само за антропонимију, М. је користио и друге старосрпске изворе: први том Пуцићеве збирке (1858 = ПУЦиЋ 1), Цетињ ски поменик у рукопису.“ Венељинове“ и Хилфердингове“ исписе из других двају поменика. Известан број топонима придодат је из текстова die Topographie des von den Grossrussen bewohnten Theiles Russlands erlaubte mir von den grossrussischen Ortsnamen nurziemlich wenig aufzunehmen” (П 79). “ Ту су урачунати и неки бугарско-македонски ликови, двапут унети исти топоними (в. ниже 2.3.2) и за топониме погрешно узета имена друге врсте, в. ниже 2 33.

* Овде смо задржали М-ево писање имена са почетним малим словом (које до следно примењујемо и у стсрп. графијама), али смо их ради боље читљивости преба цили у курзив.

* У издању редови нису нумерисани. * На увид му га је ставио Вук Караџић. “ Алвиравитниј список сербским народњим личним именам, извлеченнии из сербского помћника хранишегоса в букарестској митрополитској библиотекћ, у: Влахо-болгарски а грамотњи, собраннвла КО. Венелинвим, Ст.-П. 1840, 350-359. * Сербскia имена, записаннљи вљ поминникћ, Сопочанскаго монастира. Соо бшено А. G9. Гил, фердингомљ, Извћстиха императорскоiи академии наук VП 4 (1858— 59), 325-330. Занимљиво је да Стојан Новаковић 1875 пише: „Хиљфердинг у опису свога путовања кроз Босну и Стару Србију ... говори и наводи исписе из поменика Со поћанског . Том приликом вели: “То је права богата збирка словенских имена, и кад их мало у ред доведем, то ћу их штампати на корист наших филолога”. Колико ми је по знато, Хиљфердинг ту намеру није извршио” (ГСУД42: 1–2). За овај извор уп. и Љ. Сто јановић, Спом. 3/1890: 176—177, Б. Тодић, Сопоћански поменик, Саопштења, Репу блички завод за заштиту споменика културе, 34/2002: 279-294.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

| 9 ||

које је сабрао Шафарику првом издању својих „Споменика старе јужно словенске писмености” (PDPJS), углавном из одељка Оkazky občanského pisemnictvi, на који М. упућује са „ok”.“ 2.1.2. У другој — првој топономастичкој – расправи као извор се појављује и Даничићев речник (РКС), означен скраћеницом „serb-dan.” За ту прилику М. је ексцерпирао само први том (А-К)“ узимајући ода тле углавном оно чега нема у МS, која су му ту и даље превасходна референца.“ 2.1.3. Пишући трећу и четврту расправу М. узима РКС као свој основни извор, па посредством њега наводи и имена која је Даничић црпао из МS, у III без реферисања, у ГV са натукницом „Danič.”. У вези с тим, мења и начела транскрипције, махом се поводећи за ликом који је Даничић правописно „нормализовао“ у насловима својих одредница (в. ниже 3). Како је РКС у себе упио не само MS., него и старосрпску грађу из РDРЈS, те обе Пуцићеве збирке, М. се нашао у згодној прили ци да се за један значајан сегмент свога захвата надаље гледа само у један извор. Ипак то није био случај, јер се у међувремену појавила Светоарханђелска хрисовуља,“ коју је Даничић тек накнадно укључио у своје изворе,“ а која је обиљем топономастичке грађе премашивала све дотад познате старосрпске споменике. Миклошич ју је делом сам ексцерпирао, а делом је податке из ње преузимао преко РКС.“ Рекло би *“ Међу њима најбројнија су имена из летописа (Карловачки родослов), понеко има и из другог извора, нпр. Dedino osoje I.274 из Виргинске повеље (која као средње бугарски споменик није нашла место у МS). М. је захватао иудруге делове Шафари кове збирке, као што су Немањина житија од Стефана Првовенчаног и од Св. Саве на која упућује са „sim. I, II” , из овог другог црпен је топоним Držkovina I273. * Прва два тома изашла 1863, трећи 1864; М. на крају своје расправе, прихваћене за штампу2. јуна 1864, датује РКС том годином, што би значило да је у том тренутку имао већ сва три тома. * Изузетно за поједина имена потврђена у МS око чијег је облика имао недоуми це даје и друге потврде по РКС, наводећи га као „Daničić Rječnik” уз назнаку тома (1) и стране: II 33 (dečani), 34 (žiča). * Издао ју је најпре Јанко Шафарик у ГСУД 15, а три године касније, мање до бро, и Панта Срећковић (Синан-паша, Београд 1865). Данас се наше познавање тога споменика, несталог у току Првог светског рата, заснива на Шафариковом издању (овде: АХ).

“Уп. у предговору РКС (1, стр. viii): „Како је ова књига (ГСУД 15) изашла овијех дана, за то су из овога хрисовуља могле ући у рјечник само ријечи које иду послије нспадатн, а остале ћу додати послије”. “Упућујући на овај извор, који скраћује као „Chrys-duš”, М. у неколико наврата наводи бројке које не одговарају нумерацијама ни у Шафариковом ни у Срећковиће вом издању: rečani 17, stružbkyj potoko 18, belopoloskyj put, 38, strumica 42, celine 43.

| 92

Александар Лома

се да му је и понегде где реферише непосредно на АХ извор био РКС.“ Изузетно се за garani IV 20 као извор наводе и РКС и АХ, премда је одредница гаранн у РКС 3: 575 заснована само на потврди из АХ 304. Двоструко реферисање има смисла за теčani IV 86, навевши као извор PКС 3: 70sv. pitaнн са две потврде насловног лика у номинативу из АХ 277 и 280 и једном у дативу рkriАџљ Јегia ib. 278, М. примећује „davon plur. dat. réčam,” и упућује непосредно на АX 17“ 22. М.-ева ексцерпција старосрпске топономастичке грађе је за MaШНа, аЛИ Нe И ТОТаЛНа.

2.2.1. Захвату РКС, колико год био широк, није исцрпан. На пример, од три оронима која даје РКС 1: 406 sv. нлннн, — сва три црпена из МS — узет је само ilijini, vrbhњ. IV 118, али не и нмннна глака и нмннно крљдо.“ Наводи IV 32 из ДХ iglarevљ studenbсо, али не и универбизован лик *iglarevo са исте стране сопственог издања (од, нгларска МS 93), сачуван до данас на терену. Уз žrbnovљ IV 123 не помиње варијанту жрљнокан, иако је РКС даје у истој одредници (жркнокњ. 1: 342). Има само савремени топоним sirča II 64 из РГСС, а не и његов средњовековни помен сtpкia из Жичке повеље (MS. 11).“ 2.2.2. M.-ев захват у АХ је селективнији. Нпр. од 33(микро)топо нима посведочена на стр. 274 Шафарикова издања М. наводи — посред ством РКС — шест: гKozдљ (gvozd, IV 29) лоутокнца (ljutovica III 94, IV 55) лктоглакн (ljutoglavi IV. 55) прћслоп, (стоуденц.) (preslорњ ГV 81), срљкнце (Srbbice IV 97), стоуденнца (studenica IV 101).“ Није, из тог насумце одабраног сегмента повеље, узео 27 имена: Алктоуннца, коуснно, кллакнца, келна стikНА, кодне кљ поток, дкћ КрЊЕЋ, ДОЛНН КАЛН, ДрнЦЛЕ, ДрЋЕЋНА ЦрKRE, доуп на роудHНА, HГрнце, Кроушне, крKНА КЛА, ЛекHША, Ансн“IH долK, HelЛЕШле, нерђZE, ORDEШЕ, огрлГенH

стоуденцк, палегрнноко селнше, пнрани, посоуте, прћседл, pљжана, сннн каџн, акорокла *То свакако није случај тамо где М. не наводи номинатив већ кос падеж посве дочен у повељи, нпр. po vrbhu jerebinja IV 37 (АХ 296), у РКС 3: 526 наслов одреднице је крекнне са истом потврдом из АХ, ту реконструисани лик средњег рода накнадно је потврђен у БХ: крекнне 40v. * В. нап. 31. За проблем етника на -јане /-јани уп. доле 4.1.2. “Како се старосрпске потврде присвојног придева Илијин поред ових своде само на четири Илијине цркве и на Илијин дан, готово је сигурно да су и сва три оронима мотивисана хагионимом и да одражавају култ Пророка Илије као супституције словен ског громовника Перуна, коме су бивали посвећени врхови брда. Уп. ЛоМА2012: 93 * Ту идентификацију даје Даничић РКС 3: 268, но М. није користио за своју другу расправу трећи том Даничићева речника. “ У РКС се само одреднице лктокнца (погрешан лик, в ниже 533) и срљкнце засни вају искључиво на потврдама из АХ.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

| 93

полана, агледннца. Са нецкишле и посоуте М. би II 46 и 64добио тамо недо

стајуће стсрп. потврде за антропонимске основе џљсл- одн. слд-, али, како је горе већ речено, он за своју расправу о топонимима антропо нимске основе није ексцерпирао ни АХ ни други том РКС у којем су се оба та имена нашла.“ У агледннца није препознао рефлекс фитонима jagnedљ (IV 34). 2.2.3. Од 1874, када је изашла последња М.-ева топономастичка расправа, корпус стсрп. топономастичке грађе значајно се увећао про налажењем и издавањем нових извора. Поменимо само ЖКА, које је Даничић издао тек након завршетка свога речника, ДХ II и III, знатно богатије таквом грађом одДX I коју су М. иДаничић имали пред со бом, а особито БХ, издату тек 1890, одакле смо за своју књигу (ЛОМА 2012) ексцерпирали 651 (микро)топоним и топографски апелатив, што није много мање од укупног броја стсрп. топонима обрађених од стра не М-а. Додајмо и да се корпус средњовековних потврда шири грађом из раног доба турске власти коју нам предају манастирски поменици, али — упркос непрецизностима арапског писма и одатле проистичућим тешкоћама читања — и турски пописи који су се, бар у прво време, де лимично ослањали на старосрпске правне документе.

2.3. Да у М.-евом широком захвату има појединих пропуста и OMalLIKИ МОГЛО Се (ОЧе, КИВаTИ.

2.3.1. У неколиким случајевима запазили смо упућивање на МS за податак заправо црпен из РКС (braševo, bratišinjci“ II 18) или из РГСС (vitkovac II 22),” и обратно, реферисање на РКС за имена којих тамо нема (topla IV 107 “ vysoka IV. 118.“ zagora IV. 24.“ mokro polje IV. 62. ” Оно прво под насловом немишл, где је номинатив реконструисан из потврде у генитиву у АХ 1 с. от, немљишла (2: 143), да је топоним у ствари био средњег рода, све дочи доцније објављена Призренска повеља Дечанског. “Податак је из Суботићевог издања Врдничког преписа РП (BPд), где стоји Ератншнннцн, што је Даничић поправио, исправно, јер у истом препису доцнији изда вачи читају кратншннкцн, а тако је и у Болоњском (Бол), кратншнннцн се чита само у нај млађем, Раваничком (РАв), уп. МлАдвновић 2003: 54, 94, 112, 124. Реалност лика на -инци потврђује данашњи рефлекс, са синкопом и сингуларизацијом, Брачинац. ”Jедино слично што има у МS је кнтахоко (11). Вероватно је ту пред собом М. имао своју ранију расправу I 22, где наводи vitkovac безназнаке да је старосрпски, сва како из РГСС, па одмах након њега „vitahovo mon”.

“ Можда из РL)PJS 95 на топлi стоудљноу (повеља Дечанског о разграничењу хи ландарског метоха и Косорића), вероватно копулативна сложеница Топлистудна (М. Пешикан, ОП7/1986: 59)

* Уп. ЗН 250° (1:81) подкрилн горки књисокал, но М. за тај запис није знао. “ Можда грешком уместо zАгорне 1: 353.

| 94

Александар Лома

vlњčevič, vir, IV 115). Погрешно је упућивање на АХ за kovačev laz IV 52. тачна референца је МS 83° под, кокачек, лаZк (94), дата у II 37. Неке ликове М. означава само са „serb.” без назнаке извора, а очито су ста росрпски: bobovic II 3 могао је узети и из МS (184, 282 итд.) и из РКС (1: 52), на који у ГV 4, где пише ђobovљсњ (в. ниже 3) и реферише. prizren I 297 је свакако из МS (6 0у прнzоћнћ итд.), htetovo I 324, II 68 изведено је од придева хтit Toкњскљш PDPJS 55 према савременом лику tetovo.“ За grunovљ delo IV 16 извор нам је остао непознат, вероватно gorunovљ. 2.3.2. Поједини топоними бивају код М-а „удвојени”, на овај или онај начин. Он IV 92 наводи Senica и senice као два различита имена преузимајући их из РКС (3: 266), где Даничић није схватио да је у пита њу један исти топоним (првобитни хидроним) плурализован у називу жупе, мада је пример за то имао у џоракнца / моракнце (2: 89).“ Множина grebišta и једнинa grebište IV 27 sv. greb, засноване су на двема одредни цама у РКС 3: 580 грекншта са потврдом у АХ 300 леге грекнштем, и грекнште са потврдом на грекнше ib. 301; по свој прилици ради се о једном истом топониму, светоарханђелској планини јужно од Опоља, чији лик је ва рирао између n sg. и n. pl. (М. Пешикан, ОП7/1986: 24).“ Топоним gorčani II.4. из МS 415, 417 поново је унео у (од стране Даничића неосновано поправљеном, в. ниже 5.2) лику goričani IV. 24. Извор за рlav See und Stadt IV 75 му је Вук, али М. упоредо наводи његову старосрпску по тврду (чији номинатив погрешно реконструише као plava, в. ниже 42.1), не увиђајући да је посреди исто име. 2.3.3. Има код М. стсрп. топонима који то нису, него друге врсте имена односно речи: glavina IV 21 и glušњсљ IV 22, оба црпена из АХ, заправо су лична имена (надимци),“ tvrdeništi II 64 из МS 32 — патро

“ Који се I 324 упоредо наводи, тако и РКС 3: 436 sv. хтikтоко. Слично gostivar II 28 са стсрп. потврдом у гостнКарљскљш PDPJS 1. с., да је М. знао и тај топоним у његовом савременом лику сведочи напомена узчеш. топоним hostivaf I 265 „vgl. gostivar srb.” “ M. IV 63даје само moravica. “ Начелно би се однос Гребиштем dat. : Гребиште асс. могао тумачити номи нативом “Гребишти m. pl., будући да на том терену имамо других примера за патро нимско “-it'i > -ишти, уп. у Босни село Гребићи, но друга и трећа Дечанска хрисовуља потврђују у истом крају (доње Подримље) топографски назив Гребишта n. pl.: (Пеши кан 1. с.), а међници до стлк па грекнога МS 122, на грекнн клики АХ 280 указују на постојање речи греб “гроб у тамошњем говору. “AX297 главнна, унето у РКС 3: 576. AX272 (петок) глоушц, 272., што РКС нема; уп. ГРКовиЋ 1986. 63. У првом случају могла би бити са неке фише погрешно прочитана *главнца (АХ277 осоуте главнце, РКС не бележи), али с обзиром на други из истог извора, најпре и ту лично име погрешно схваћено као топоним.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

| 95

нимик, židilњсљ“ IV 123 из РКС 1: 337 а тамо из МS 197— етник.“ Апе лативи узети из стсрп. извора без топономастичких потврда су рљSarb

IV 84 (РКС 2: 515).“ magjupsci, IV 59 (РКС 2: 55), popovijani II 5 (PDPJS 24, 26)“sokolonik, IV 96 sv. sokolњ са упућивањем на РКС, где таквог облика нема, вероватно је погрешно исписан и схваћен стсрп. назив за категорију зависних људи сокалннкљ (РКС 3: 136—137). И за črљnica IV 14 М. упућује на РКС, који међутим 3:473 реч пркннца бележи само у апе лативним значењима монахиња и (црни) дуд. За črbnilо в. доле 38. 3. ПРЕДАЈА ГЛАСОВНОГ ЛИКА

Како је то већ горе речено а досад и са довољно примера илустро вано, старосрпску грађу М. транскрибује латиницом. У односу на данас уобичајена правила транскрипције, разлике су следеће: М. пише е за е, q за о, у I–II i за њ, и за љ,док у III—IV прелази на употребу ћирилских полугласника. Транскрибујући стсрп. имена М. се колеба између пре датог лика, његовог претпостављеног изговора и црквенословенске пра

вописне норме. То колебање је присутно већу првим двема расправама.“ но може се рећи да је у њима М-у било ближе начело верне предаје изворног податка или његовог уподобљења старосрпској фонетици, да би се онда, у III—IV, увелико приклонио црквенословенској конвенцији. То чини подутицајем РКС којим се за те две расправе обилато кори стио (в. горе 2.1.3), а где је Даничић спровео правило према којему стсрп. речи, дате у потврдама онако како стоји у извору, у насловима одредни ца бивају уподобљене српскословенској норми, при чему се одступања првенствено тичу реституције јерија и слабих полугласа. Миклошич најчешће преписује Даничићеве насловне ликове на марећи за оне у потврдама, чак и ако су ове из његових МS. Промена у М.-евом при ступу између I–II и III—IV може се илустровати различитим писањем топонима посведоченог у МS 439 као кнеклцк, од kijevic II 3 (не пише завршни слаби полуглас, који је само графичка конвенција, али рести

“ Вероватно треба читати Жидиљњц, в. ниже 35. “Тј. „на виноград Дионисија из Жидиља”, исправно већ Даничићsv. * Уп. Ифсар име селу код Чајнича - *Псари. “ Потврде су из средњебугарске повеље Константина Тиха Асена Св. Ђорђу Скопском, треба читати поповјани (уп. ниже 3.5) и схватити као правни термин “људи подложни манастиру“, у Милутиновој повељи истом манастиру на неколико места среће се стсрп. лик поповљани (ЗСПП 92“, 125, 174, 181, 184, 207). * В. ниже 3.1.

| 96

Александар Лома

туише претходни јаки, који је у извору већ озвучен), преко kijevac II 40. како је име 1446. кад је забележено и звучало, до kyjevљсњ III 51, што је преписан Даничићев наслов кљнекњц, „нормализован” из потврде кнекац, са задржаним завршним слабим полугласом и реституисаним јаким њ у суфиксалном и њ у коренском слогу.“ У даљем ћемо се укратко освр нути на неке детаље М-еве транскрипције. 3.1. Транскрибовање и реституисање слабих полугласника среће се већ у I–II,“ али, под утицајем РКС, постаје правило у III—IV. Поред изведеница на -bcb, -bci та појава је особито честа код придева на -bn", и њихових поименичења на -ica, -ikљ: koprivљna IV 43 према РКС 1: 476 копрнкљна за потврде протнкš копрнкнон, на копрнкнs, (от, копрнкнik (MS 197). kozbnik, IV 46 према РКС 1: 462 коzЕннк, за потврду оус коzннкљ (MS 61). Редовно-b, бива реституисано и у префиксу “podi, нпр. podњgora IV 24 према РКС 2: 336 под гора за подгора (MS 234). Ипак М. пише 1eskovљсњ IV 54 не поводећи се за Даничићем, који узима за наслов лikcЕкокљцк (РКС 2: 30) на основу облика какав је одиста више пута посведочен у МS (18, 114 bis), али се мора сматрати хиперкоректним у светлу укупне сло венске евиденције, која говори за прасл. *leska (ЗCCXII 14: 239—241) а не **lesтоka. За drénok IV 18, РКС 1: 314 дућнок, из МS 63, ни М. ни Дани

чић нису схватили да је посреди источнојужнословенски одраз прасл. *dernbkљ, који је према њиховим правилима транскрипције требало нормализовати у “дрћнккњ.“ 3.1.1. Старосрпски је имао вокалско р, д, писано по старословен ском обрасцу р, лк. У I–II. M. га транскрибује са r. 1, дакле на савремени начин, нпр. brskovo II. 18 за коњскоко МS 16 итд...“ док у III—IV у складу са

* Донекле се овакво Даничићево поступање може оправдати чињеницом да су се јаки полугласи чували као такви до пред крај средњег века на већем делу старосрп ског језичког простора, а да је на њему јери такође до у XIV векчувао своју посебност у односу на и у знатном броју позиција. Ово последње сазнање, засновано пре свега на сведочанству БХ (уп. ЛОМА 2012: 291-293), не може се, међутим, применити на на ведени случај, јер се иза гутурала њи делабијализовало вероватно још пре почетака старосрпске писмености.

* Нпр. лitnКннокљцн (MS96) I285 транскрибује како је написано. Перičinovici (исти цање масним слогом је наше), а П.42 како се стварно изговарало: lepčinovci, I. 301 чак реституише извором непосведочен слаби полуглас у рribinovici ва прнкннокце acc. pl. (MS 439),док ПI 51 пише рribinovci, што је истовремено предати и реалан говорни лик. Но и за I правило је неписање слабога њ, нпр. goražda vis I 265, II27 за горажда књск (MS. 11). “ Потврда је са македонског терена, у истом поседу и кућсток, (MS 1 c.). * Правилно изведено од антропонимске основе “bњrz- (код М-а крљZ-) заједно са чеш. Brskov. За транскрипцију стсрп. вокалског л у овој расправи једини пример пружају

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

| 97

Даничићевим српскословенским графијама пише гњ, lњ, чак и у случа јевима када извор показује средњебугарски или рускословенски фоне тизам, као ćrљnomen, IV 14 према пркноџен, РКС 3: 474 за ЕлнZE -iepљноџена (PDPJS 61), groblњ IV 28 према гркRлк РКС 1: 239 за геркалк (MS 151).“ Биће стога омашка, а не повратак старом правилу, trgovište IV 109 пре ма тркгокнште РКС 3: 311 за тркгокнше (ГСУД 10: 272, 11: 176, PDPJS 77).

3.1.2. Правописно су погрешни ликови hrasљno IV 32, lešњnica IV 54, у којима полугласнику није место јер су у питању гласовне групе упрошћене по његовом испадању; у првом случају преузет је наслов одреднице у РКС 3: 428 храсно, где Даничић изузетно даје предати лик (на храснik ПУциЋ 1: 135) али sv. напомиње: „мислим да би требало храстано”, ”док је у другом случају М.-ев извор пре Даничићева одред ница лikшљннца РКС 2: 33 са потврдама 8 лншннцн МS 234, ПуциЋ2: 44 него ли лikШтљннца. 2: 32 са потврдом кљ лikШљннцн ГСУД 11: 135. 3.2. Отклон од изворног сведочанства у предаји јерија могу илу стровати дублетне графије за кнсочанн МS 234, pнкнће МS 439. у II 4 viso čani, 8. ribići, aли у IV 118 vysočani, 89 rybići“ према насловима одред ница из РКС кљicoriaнн 1: 194.“ рљикнћн 3: 68. 3.3. Јат је у старосрпском увелико чувао своју посебност, па иза писања ћ по правилу стоји језичка реалност. М. га доследно транскри бује са е, а записе са већ извршеном екавском или икавском заменом јата враћа у изворни лик, и у томе следећи Даничића črešnjevљсљ ГV. 14 према РКС 3: 477 pikШнекKц, за 1рншнекац, MS. 439, trosténo IV. 110 према РКС 3: 318 тркстikно за токстено MS 234, 439. železniосо IV 123 према РКС 1: 333 желikZкнкц, за желеzнкц, ГСУД 11: 161. Кад новосрпско Семетеш из РГСС пише II 63 semetëš то је антиципацијом према чеш. semitěšice које непосредно следи. Обратан случајје сетоуа IV 12 према РКС 3: 448 церока за цћ00KA MS 197. Омашкама треба сматрати екавске ликове levoč I 285, лична имена на vlk- у I, изузетно vlkota II 22 означено само као „serb.”, али црпено очи то из старосрпског извора (вероватно MS 176).

“За етимологију уп. доле 82. ”Он има 1.c. sv. hvrastљ и krastono brodo преузето посредством РКС из АХ (под. храстано крв до 287).

* sv. rybište, piscator”, где ставља још слн. ribiči Fischern Knt., ribče Fischern Krein, ribići Herc. Српски топоними заправо представљају патронимике на *-it'i, a слн. Ribiči, са пуном аналогијом у стсрп. имену села рнкнгин ЖП (MS. 11), које М. овде не наводи, своди се на nomen agentis “rybičo. * За тај лик Даничић осим оне из МS има још једну потврду, али такође са ви 8 кнсонахЕ (П. 2: 89).

| 98

Александар Лома

stenice IV 99 према лikКоч, MS 13, стikннце РКС 3: 193, и у извору (АХ 278) стikннце, от, стikннцк,“ као и јекавски bjeljevo II. 19 за кikмеко РКС 1: 100. Србуг. А транскрибовано је као е у рreslav II 58 за до (п)pАслак (a) MS 3.” 34. Српском је, за разлику од бугарског и македонског, анлаут e- стран и ограничен на рецентне позајмљенице, стога тамо где се пише почетно е- са доста вероватноће можемо претпоставити гласовну вред ност је-, али ипак уз одређен опрез. М. се ту изгледа колебао, елокнк, из АХ (301) даје IV 36 као је!lovik, према РКС 3: 519, где је само на основу тог примера у наслов одреднице стављено клoкнкљ, али има еIlhovљсњ ГV 68 директно транскрибовано из сљ ... елхокцем, AX 285.“ 35. Новосрпски ликови прасл. изведеница на “-bје и придева на *-bјњ подграђе, Забрђе, Ливађе, Заблаће, Врање, Срњак сведоче да суу старосрпском на тим местима биле групе сугласник + ј, које су након средњег века у већини случајева претрпеле ново јотовање: стсрп. под градје, Забрдје, Ливадје, Заблатје, Вранје, Срнjак. У старој српској пи смености оне се предају према староцрквенословенском узусу који одра жава српскоме стран развој “-bј-> *-ij-, разлог томе није био само при државање књижевне норме већ и потреба за дистинкцијом према на. не, нко, ла, ле, лк = ња, ње, њу, ља, ље, љу, уп. 36. Даничић, а за њим М. записе са том правописном цртом механички транскрибују у ликове који не одражавају стварни изговор: podogradije IV 25 = под градне РКС 2: 337. zabrbdije IV 8 = zaЕркдне РКС 1: 351, livadije IV. 56 = мнклдне РКС 2: 11. zablatije IV 3 = zaклатне РКС 1: 350. vranija stena IV 116 = кранна стikна РКС 1: 155, srљnjak, IV 97 = (на) сркннак, (АХ 295).“ Овамо спада ју и ulijari II.8, IV 112. “стсрп. У јари, од прасл. *ulој, кошница.“ Име села из РП židilije IV. 123, транскрибовано тако по наслову у РКС 1: 337 жнднлне у потврди гласи жнднлie MS 196, а из поређења са другим изда “Вероватно штампарска грешка, с обзиром да је стављено под одредницу stena. “ Етимолошки *Prejeslav < “Perjeslavl's, ЗАимов 1973: 143–144. “ РКС нема ову потврду, већ 3: 520 sv. клуоквц, млађи лик из Врдничког препи са Раваничке повеље еохокц, по МS 197, који М. није узео. “ Занимљиво је то што М. даје само потврду из АХ, док РКС 3: 155 поред ње има и (на) срљнак, из МS 198, са већ извршеним новим јотовањем (реч је о препису с краја XVII века). Уп. горе 2.1.3. “ На првом месту М. реферише на МS 216° 8 8лнiapex, (228), на другом — на РКС оулнарн (3. 365 по МS 1. с.).

“ На старосрпском простору често топографско назвање Пчелари”, уп. дан. Уљари код Бијелог Поља, у неколико других случајева преосмишљено у Угљари / Угљаре (в. горе 1.2). Нема везе са савременим уљар - лат. olearius.Уп. ЛоМА 2012: 221.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

| 99

њима и преписима проистиче изворни стсрп. лик Жидиље,“ какав је и етимолошки вероватнији.“ 3.5.1. Стсрп. -нн стоји за ||ji) или (ii), -кин — за (у) или (ii), стога су нереалне транскрипције kozij hrbbњt, IV 46 према коzнн РКС l: 461уме сто “kozji (тако и данас, дијал. кођи) за кон, коzнега хрљRETA(MS. 95), novyj IV. 66 према нокљин РКС 2: 171–172 уместо “novi (или *novT) за град, нокн MS 378. подк нокн ПУЦиЋ 1: 11.

36. У старосрпској писмености није доследно спроведена ди стинкција између н и њ и л и љ, већ се испред њ и н може читати и једно и друго, а тачна транскрипција таквих облика изводи се из савременог лика, нпр. краннна, данас Врањина и/ли етимологије речи, нпр. нHкнце очито деминутив од њива. Та непрецизност графије углавном не затамњује етимолошку основу имена, али може учинити двосмисленим његово

образовање, нпр. коzКлк се може читати Козњл што би био неизведен лик зоонима (диво)јарац“, али и Козњљ, што би био придев одатле, лик који се пре очекује у топонимији и уосталом одражену данашњем Ко жељ. М. у својој латиничној транскрипцији има начина да напише -lj, -nj и lji, nji, али се не удубљује у тај проблем већ механички транспо нује Даничићеве наслове у непалаталне ликове уranina IV 116, nivice IV 65, kozblњ IV 46 који суу датим случајевима погрешни. Уп. и groblњ место groblj, 3.1.1. Вероватно је и zКнZдалн РКС 1: 372 уместо zvizdali IV 122 требало прочитати са-lji, како то чини М. Пешикан, ОП 2/1981: 48 Име села из РП apsнк MS. 196 транскрибовано као јаrun I 329 пре је, према МлАДЕНОвиЋ 2003: 69, гласило Јаруњ, с обзиром на свој одраз у савременом имену потока Јаруљ у Јеруљ, читање са –њ је и творбено вероватније (ј-посесив). 3.6.1. У позицијама преда, е, у стсрп. је бележио љ, њ спојевима л, н са прејотованим одговарајућим самогласницима.“ У неким записи ма се мора допустити палаталност упркос изостанку прејотације (но никако не у лоутокнца, в. ниже). Загонетан је случај имена села из РП “ У Врдничком препису, који је М. користио за своје издање, Суботић, СЛ 1847/4, 47 и МлАдвновић 2003: 52, читају жнднле, тако је и у Болоњском id. 52, у нај познијем, Раваничком, жнднли id. 110,

“ По свој прилициј-посесив“Židil-је, уп. струс, лична имена Жидило XIII-XIV в., Жидислав 1252 (Тупиков 149), презимена Жидимирич, Жидиславич (id. 547-548). Савремени лик Жидиље не може пресудити, јер би и изведеница на -bје стсрп. *Жи дилје данас тако гласила. “ Тако је бар било у уређеном рашком правопису, док у старијем рашком писање варира између ла и ла за ља итд.

2()()

Александар Лома

jablani које М. IV 33 има из РКС 3: 494 акланна Даничић из МS 199 где је прочитано акланки (199): МЛАДЕНОвиЋ 2003. у истом препису (ВРД)

чита акланки (53,), а такође у РАв. аклини (111„).” што би указивало на лик *Јабљани.“ Слична дилема је код читања међника из исте повеље smilača I. 312, где је извор на синланз МS 199. МлАдвновић 2003: 53, 93, потврђује такво читање за Врд. и Бол, али је у РАв. на слнличкid. 111, што би могао бити изворни лик (Смиљача). 37. Пред сличне проблеме читања и транскрипције као л, љ ста вља нас стсрп. предаја гласова ћ и ђ, који су тек у позније доба почели бити бележени посебним знаковима стсрп. k., A., а у већини стсрп. изво ра које је М. посредно или непосредно користио предавани су са к, г, једнозначно у спојевима кia, гла, ке, гле, кк, гко, док се испред њ и н може читати и к и ћ, и г. и ђ. Даничићу насловима одредница РКСтранскри бује ове гласове са ћ, х, а М. са č, dj.“ Ишчитавајући II 285 из потврда у МS 93, 97 лкоколнкељ, оу лкоколнкнxк лик патронимика јиbolići oсећа се побуђеним да наведе и дословну транслитерацију ljuboliki... Погрешно је читање гuginici I 308 место “rudjinici Pуђинци“ и сврставање тог то понима под антропонимску основу ragi "ludibrium“, јер се он изводи од стсрп. личног имена Руђа, писаног једнозначно роуга. (ГРКОВИЋ 1986. 167). Име села из Милутинове повеље Хиландару кћлнтншн МS 58 верно предаје II 20 као ђеiličišti док га I 253 „посрбљује” у ђеiličići, видећи ту очито патронимик на-it'i > стсрп.–ићи са старословенским фонетизмом: међутим, у ранијој даровници Првовенчаног истом манастиру исто село наводи се као кћлнтнша са горннџн краннкн, па ће у потврди из МS с обзи ром на њен контекст (окон краннкн, кћлнтншн посреди бити номинатив

двојине изведенице на *-išče..“ Заједну дилему око инструментала мно жине на -нкн в. доле 7. 1. 1.

“ У Бол. тај топоним је изостављен! Бележи га и турски попис 1467, где Sтод KOVIĆ 1987: 163 чита Каrye-i-yablanуe = Јаблање; данас не постоји. "Занимљиво је да према лику јађlano из оснивачке повеље Цетињског мана стира IV 33= Аклано РКС 3: 495 по МS на аклано (532), тако и ШЕкулАРАц 1987: 205, у

нешто познијој повељи из 1495. стоји на Акланоџљ (id. 238). "Једном са gј за ђ: IV 59 magjupљсљ (в. горе 233). Могло би се помишљати да је то због грчког порекла речи (рибукnлес), али за мађерци од гр. pućivatроu он пише madjerbci IV 59 упућујући на РКС (маћеркцн 2: 54, из АХ 278 магнер цн). * Поред потврде на коју М. реферише село роутннкцн МS 144, ту има и село рSrннцн 191, данас срп. Руђинци, мак. Ругинце код Куманова. * „Меморативна” изведеница од *Бšлица, слично као што се суседни топоним Вранићи данас чува у лику Вранћевиште (М. Пешикан, ОПI2/1981: 45)?

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

2()||

38. Од других ситнијих колебања у М.-евојтранскрипцији стсрп. гласова забележили смо једном ch за x (по правилу је h) у агchiljevica II 12 из МS 143 архнлекнца.“ 4. ПРЕДАЈА ТВОРБЕНОГ ЛИКА

Као и другу грађу, и стсрп. топониме М. по правилу“ даје у но м и нат и ву, који у многим случајевима није посведочен, што значи да га је ваљало реконструисати из других падежа. Тај је посао у I и II обавио сам, а у III и IV углавном преузима Даничићеве наслове одред ница из РКС.

4.1. У два случаја где род топонима у потврдама варира па Дани чић даје две варијанте номинатива, М.-ев избор је пао на ону која се чини секундарном. Један je vyšesava IV 118 по РКС 1: 195 кљшесАка са потврдом из летописа прнџн ... кRIшесАкоу град, (PDPJS 79). Но Даничић даје и алтернативну одредницу кљшеслкљ с обзиром на потврду из ГСУД 10: 274 књIшеслк, а тај лик мушкога рода потврђују други доцније објавље ни записи: ЗН 250° кR градоу кRIшесАкš из 1428, 5193°=9968° KRILIејслак из

1437.“ За стари град на месту данашње Ћуприје М. има лик средњег рода таwњno IV 85 заснован на летописној потврди ракно (PDPJS 69), док Даничић у РКС 3: 5—6 са ракљно упућује на ракљнин код Стефана Прво венчаног (град, ракљнин РDPJS 8), што ће бити изворни лик.” 4.1.1. За дилему да ли је nom./acc. sg. на -л,-н, од о-, јо- или ј-осно ве и одатле проистекле нетачне транскрипције као Коzblњ, grbblњ, jarun уп. горе 36.

4.1.2. Етници на прасл. *-jane plit. су већ у позном прасловенском изменили своју изворну промену п-основа под утицајем о- и ј-основа. У старосрпском срећемо номинативе на -ане и-ани, оба лика конкури шу у исто време на истом терену, нпр. у првој Дечанској хрисовуљи у

“ Можда због грчке етимологије имена у основи гр. Аруi) tog, транскрибовано латински Archilius.

* Ретки су изузеци када наводи потврду у косом падежу, уп. горе нап. 32. “ ВишесCI)ав вероватно упрошћено од ј-посесива “Vyšeslavl", (gordo). Вишесава има код Бајине Баште, М. је бележи I 260 по РГСС. "Инконклузивне су потврде кљ градš ракљноџљ из истог извора (29), на ракноџљ из СЛ 1847/4, 55. Даничић у РКС 1.c. ту ставља и раванички посед село ракнкi MS 197 = МлАдвновић 2003: 52, (BPд), тај лик могао би се схватити као одраз старог имена тврђаве Равној (град), али је, с обзиром на писањеу друга два преписа село ракнiH Бол. 92, село ракнн РAB. 110, пре посреди множина именице стсрп. рављн, -вни f

2()2

Александар Лома

набрајању села: село ... д5 танн па само мало даље село лоу-ане, Zлселвкљ дtтанкскин nom. (MS. 92), а и остатак парадигме варира и то тако да се поједини облици косих падежа не могу једнозначно везати за један или други лик номинатива.“ Код М. је у предаји стсрп. топонима, које углав ном даје у номинативу, присутно колебање између -ani и -апе, које је разумљиво тамо где нема потврде за номинатив, али и у неким случа

јевима где је има он-ане преиначава у -ani: kunarjani II 4 за коунаране МS 63, lučani II 4 за MS 83° село лоучане (92).” podlešani II 5 за МS 182“ подлikШлне nom. (191), ugnjani II 5 за МS 453° 0угнане (532), uloćani II 5 за MS 83° село оулокане (93), zlokućani II 4 за МS 182° село zлоквкане nom. (191).“ За свој приступ спроведен у ПI 4—5 он у ПI 88—89 пружа објашњење изражава јући сумњу да је -апе у српској и хрватској топонимији стари консонант ски номинатив једнак старословенском, већ држећи да су посреди акуза тиви (од -ani) упоредиви са западно- и источнословенским топонимским ликовима на -any“ Но само мало даље М. се осврће на стсрп. локативе на -ahњ и дативе на -атњ, који се не могу тумачити друкчије него као остаци атематске промене. Да ли је тога накнадно постао свестан, или се поводио за РКС, тек у трећем делу неке од стсрп. топонима на -ане које је у првом писао са-ани враћа у извором посведочени лик, нпр. podlešani II 5 али роđslešane IV. 54.“ 4.1.3. Nomina agentis на -аrb - лат. -arius у старосрпском су имала номинатив множине на -арје (под утицајем људје). Даничић у наслову своје одреднице рљикарн РКС 3: 68, а за њим М. rybari IV 89, замењује новосрпским наставком тај облик иако је посведочен (потврда из ГСУД 11: 36 pнкарне nom. pl., треба читати-арје, в. горе 35); друга је из АХ 303

“За старосрпски карактеристични су атематски облици локатива на-Ах, и дати ва на -ALE, којима М. посвећује дужну пажњу (в. ниже), а такође генитив на -н{н), очито преузет од i-основа. Детаљније ЛомA 2012: 260. "” РКС 2: 25 моучане. “ Неизвестан је случај plitnjani II 5 из МS 439 село плнтнане, јер се ту у низању поседа мешају акузативи са номинативима. “ „Daranist nichtzu denken, dassaserb. zaborane demasl. plur. nom. aufane gleich sei III 89” за пример је узео хипотетичан, од стране Даничића реконструисан облик НОМИНаТИВа, В. НИЖе.

*Топоним Захођани тако посведочен у МS 378 село zaхоћанну II 4 насупрот тамо спроведеном правилу пише 2ahodjane, али у IV 119 то исправља пишући zahodjani, вероватно према РКС 1: 369 sv. zaхоханн (са потврдом из МS 1c). Изузетно се у IV novo seljane 66 не слаже са насловним ликом у РКС нокоселанн (2: 171) непосредно преузетим из извора, АХ нокоселанн (279). Као да га буни што је у АХ nom. pikiАнн bis a дaтив рkiАџљ, уп. горе 2.1.3.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

2()3

pљкаре асс. Стсрп. номинатив множине те речи накнадно је документован и у БХ 35r pљкарне.“ 42. Локатив је падежу којем се топоним понајвише употребља ва, те су се неретко М.у својим ономастичким расправама и Даничић у своме речнику нашли пред изазовом да реконструишу номинатив на

основу једине потврде у локативу, што је скопчано са неизвесностима с обзиром на то да у старосрпском исти локативни наставци долазе код различитих именских основа.

4.2.1. Loc. sg. на -ћ у старосрпском био је заједнички непалатал ним а- и о-основама (мушког и средњег рода), исправна реконструкција номинатива у недостатку других недвосмислених историјских потврда могућа је према савременом облику. Ту је у два случаја М-а Даничић навео на танак лед. Облик resљna IV 87 М. има из РКС 3:48 рескна где су потврде из ГСУД 8 реснik 13: 374 и к роснik (sic!) 11: 136. Даничић и ту на помиње да номинативу нема потврде, а реконструише га према Хано

вом запису Кesnja, мада је био свестан да може гласити и рескн. Заправо је тај облик мушког рода реалан, реч је о граду у јз. Македонији који се данас зове Ресен, а тај лик номинатива бележе у ХVI веку Слепчански кодик ресен(к) и поменик манастира Зографа ресен, (СТАНковскА 1995. 257), док је лик који је забележио Хан албанска варијанта топонима. И фемининум plava IV 75 поводи се за РКС 2: 308 плака а потврде су из MS 0у плакR 94, oy, 8 плакik 59,94, 97, дегко плакоџк 95 и из АХоу плакћ 303:

Даничић sv. због акузатива плак, MS 94 допушта би номинатив могао бити и такав, али у наслову реконструише а-основу тврдећи да се место сада тако зове. Он је и то име, очито, познавао само у његовом албан ском лику Plava, мада Вуку своме Рјечнику бележи српски Плав као име језеру и варошици крај Гусиња.“ Да је изворно било Плав m. не двосмислено сведочи генитив плака у БX47у, непознатој М-у и Дани чићу а нешто ранијој од њима доступних потврда. 4.2.2. Loc. sg. на -н је у старосрпском био заједнички палаталним a- и о-основама и ј-основама. Из потврде на плоунн М. I 298“ изводи номинатив раипја, који је свакако могућ, за разлику од 1-основе плоун,

* За искварени лик strutare према Даничићеву строутарн в. ниже 724. “ Што М. преузима, несвестан да је у питању исто име као фиктивни стсрп. фемининум “Плава сврстан под исту одредницу (plavљ), в. горе 232. * И друге потврде, којима М. у датом тренутку није располагао, у истом су падежу: књ. слаREHом, дкорћ скок љ, књ. прћнZeштљноџљ Јticт ћ нарнцак лоџњ плоунн ЖКА 95, на плоунн АХ 303.

2()4

Александар Лома

f. коју реконструише Даничић у наслову своје одреднице 2: 280 и мно жине о-основе Пауни, како су уобичајили да тај топоним пишу наши историчари. Алтернативне реконструкције су “Паун, m. или *Пауное n. пре ова друга, с обзиром на то да је вероватни денотат био поље, а и на род грчког превода код Скилице Табоvlov, Из 8 (оногошн МS 151° (171) може се извести и опogošta, како је то учињено I 297, II 50, и опogošt(e) m. или n., но М. као да није имао у виду ову другу могућност иако у првој расправи наводи и реални лик onogošt. који је црпао из Милути новићевих Пјеванија.“ И у случају тilodraža II 45 за на џнлодражн МS 318 М. даје погрешну реконструкцију номинатива у женском роду а РКС има исправну џнлодражљ2: 64, засновану на истој потврди али и сагла сну са савременим ликом топонима Милодраж.“ Олако је Даничић ре конструисао а М. од њега преузео лик wranja IV 116 = РКС крана (3: 573), на основу потврде у АХ 0у кранн (303), јер је реч о месту које се данас зове Врање, ономе истом чија су два ранија помена, кранн код Стефана Првовенчаног(8) по краннк у Грачаничкој повељи уврштена у први том РКС (1: 154). Помени у повељи краља Душана о даривању цркве Св. Ни коле Врањског манастиру Хиландару, за коју ни Даничић ни М. нису знали, а које наводимо по најновијем издању Смиље Марјановић-Душа нићу ССА4/2005: 69–85, гласе loc. 8 кранн 71,8 гор неu Koанн 74, село гор не кране nom. 71, село долне кране nom. 72, кране асс. 72, (од) гор нега крана gen. 72, 73, „долнега крана 74, „. Ликови кране, крана указују на стсрп. Врање < прасл. *vorn-је, краннко из Грачаничке повеље — на стсрп. Вранје *vorn-bје; локатив кранн изводљив је и од *vorn i и од vornoji: придеви од зоонима граде се, у истом значењу, и суфиксом -јњи-bјњ.“ “У питању је ј-посесив одличног имена “Onogostљу мушком роду према град, грешка се М-у вероватно не би поткрала да је при руци имао РКС 2: 217 sv. оногошт, где је осим наведеног места из МS извор и ПуциЋ 1: 102 на оногошћ. Даничић напомиње да номинативу (додуше) нема (старосрпске) потврде, али да се град Никшић зове и сада (тј. звао и тада) тако, тј. Оногошт, по Вукову Рјечнику (примери из нар. песама) и на Карачајевој карти. Лик на -ћ у писму Дубровчана Сандаљу Хранићу плод је де палатализације изворно палаталне основе “Onogošt b. “ Село код Фојнице. Занимљиво је да му у новије време морфолошки лик вари ра између nn. и f, како се може закључити из облика у којима га наводи М. Филипо вић у СЕЗ 25/1928. nom. Милодраж (730, регистар), gen. из Милодража (478) али из Милодражи (474), loc. у Милодражи (425). До колебања у роду дошло је управо услед старог локатива мушке палаталне основе на -и на основу којег је топоним реинтер претиран као женска ј-основа. Та појава среће се и другде, нпр. код имена десне при токе Саве Вукодраж f. (Вук), изворно *Влкодраж (поток) m., loc. *на Влкодражи (потоцћ), уп. ОП19-20/2009: 748. * Средњи род према село, али у првом помену кранн асс. на основу којег Даничић реконструише наслов одреднице краннн вероватно *Вранји или “Врањи m. према град.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

2()5

4.2.2.1. Као код придева на -bјњ, контракција -bji > -7 вршила се и у локативу колектива средњег рода на -bје, што је код њих могло повући за собом реанализу основе одбацивањем суфикса. Лик poreč, IV 86 = PКС порki, (2: 374) реконструисан је тамо на основу потврда кнше порета MS 194MS 8 порен на Еродš 181, +ГСУД су порkih 11: 134, 13: 372). Рекон

струкција је реална за потврду у генитиву, где је реч о делу Подунавља око данашњегДоњег Милановца који се до у XIX век звао Пореч, док се обе потврде у локативу односе на предео у западној Македонији По рече, где, са упрошћењем чj > ч, имамо изведеницу на “-bје, стсрп. номи натив гласио је ПорђЧје, а писао би се порћине (в. горе 3,5). Даничићев номинатив под горљ f. (РКС 2: 337), одакле М. има podњgorњ IV 24, про излази из АХ 0у под горн 309, отљ под горн 287 данас је тај назив маскули нум: (Призренски) Подгор (М. Пешикан, ОП7; 35). Полазиште развоја и овде је морао бити неутрум на “-bје, стсрп. Подгорје, а реанализа у Подгор f. - m. пошла је од (посведоченог)локатива Подгори. Исти развој лежи у основи горенаведеног лика Пореч.” И на основу хапаксне по тврде у локативу 8 крљуљлакн МS 52 пре него ли крљуклаRE (f) РКС 1: 162 — vrљhљlabњ IV 118 ваљало је реконструисати крљуљлакнке.“ 4.2.3. Познато је да првобитни локатив о-основа на -ћ у српском бива замењен наставком -у преузетим од и-основа (на брђ3ћ - на брђа у према на врху). Такви ликови јављају се у старосрпским споменицима рано,” a M. када из летописне потврде раZкнше длнкета ... на годоџнноу PDPJS 77 изводи I 263, II 26 номинатив godomina или се није удубио у контекст, или је узео да је ту акузатива-основе употребљен у функци ји локатива (што је сразмерно позна појава својствена појединим са временим дијалектима). Заблуду би избегао да је у то време имао при руци РКС 1: 213 sv. годоџнн,“ са податком да се и данас поље ниже Смедерева зове Годомин. 4.2.4. У старосрпском, локатив плурала на -ах, заједнички је a- и n-основама на -ане, -ани pl. t. (4.1.2). Из потврда 8 zАкорах, MS 220, 8 zaГорkiАх, (sic!) MS 249 Даничић реконструише номинативе ZARоране (РКС

* Са потврдом у повељи кнеза Лазара Ждрелу браничевском познатој само на основу преписа из средине XVIII в.

“ И да нема потпуне паралеле учеш. Итсhlabi. “ Обе варијанте посведочене су упоредо у Лимској повељи из средине XIII в., уп. ЛомA 2011: 191.

* Где је наведена варијанта раZкн ... на годоџјнк ГСУД 10: 271; није искључено ни првобитно Годомињ. М. је из Милутиновићеве збирке народних песама знао за godo minsko polje I263 (поље Годоминско Пјеванија 71“)

2()6

Александар Лома

l: 350, уз напомену: „само ту, па може бити и zакоре да се звао”), zaГорнчане (1: 354), које М. преузима; данашњи ликови су на -ани: Заборани код Невесиња, Загоричани код Ливна. 43. Ген и ти в плурала нZE лнплан, МS 123 дао је М-у повода да номинатив реконструише у лику етника на -ани /ipljani II 4, мада је у истом извору имао и вишеструко посведочен локатив оу (8) лнпланн.“ збир потврда омогућио је Даничићу да исправно установи палаталну о-основу лнплан, -на.“ 44. Код дат и ва на -оу дилема је између мушког или средњег рода; извевши из по славншоу МS 565 номинатив slavišt I 311 М. је погре шно изабрао, да би се ГV 94 поправио преузевши из РКС 3: 120 slavište, што је исправно у светлу данашњег лика.“ 4.5. И н струмента л једнине а-основа у старосрпском се ис прва завршавао на -окK да би онда превладало -ом, преузето од о-основа.

4.5.1. Старији облик М. није препознао у сегменту Жичке повеље село талкско н сљ ратннок, н сљ zaклопнток, лоукок, MS. 11, аграматично изво дећи одатле топоним ratinov I 307sv. rati “bellum ; село се и онда звало,

а и данас се још зове, Ратина. 4.5.2. У два случаја М. за Даничићем иза инструментала на -оџЕ. претпоставља женски род а да за то нема правог основа. Топоним

rogova IV 87 преузет из РКС 3: 52 рогока а ишчитан из потврде у АХ 275 ск роговоџљ данас гласи Рогово и вероватно је тај лик посведочен у изво ру (М. Пешикан, ОП7/1986: 39). Стављајући потврду из Жичке повеље сљ окроуглоџE, MS 11 заједно са оном из Раваничке повеље на окрзглs MS 198 под исти насловни лик окроугла (РКС 2: 212) —- okrugla IV 68 Дани чић и за њим М. занемарују чињеницу да није реч о истом топониму и да је у првом случају вероватније реч о инструменталу мушког или средњег рода.“ Има један овакав случај када се М. није повео за Дани

* 122 bis, тамо писано и оу лнпланкi bis. “ РКС 2: 13 где су дате и друге потврде, из МS са л, планец, (4), нZE лнплана (264), по лнпланко (565) и из Немањиних житија од Св. Саве: лнплан, и Првовенчаног липлан. За етимологију в. ниже 8.1.1. * Славиште, област у средњем току Криве реке. Најранији је грчки помен из 1019. у женском роду Хорiотim, у лесновској повељи n. pl. 0у славншта (ГСУД 27: 291). “У ЖП се инструментал а-основа женског рода по правилу завршава на -ок, (ратннокљ, zАклопнток, лоукок, итд.), мада има примера и за млађи наставак -ом, (сљ прљнокњ. рекоџЕ), који вероватно нису стајали у оригиналу из око 1220. већ одражавају језичко стање почетка XIV века када је он преписан на зид цркве (уп. доле 723).

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

207

чићем, и био је у праву, али опет није погодио реалан лик. Он пише *gusin, IV 21 упућујући на РКС, где међутим наслов гласи гоуснна (l: 246) а једина потврда је zЕ. гоуснноџк, MS. 95, на шта М. l. c. указује „(gusinomњ sing instr.)”, док Даничић sv. примећује „долази само у тој форми, а и она може бити да гласи Гусињом, и тада би био ном. гоуснна, биће садашње Гусиње близу Васојевића“. Заправо је стсрп. номинатив гласио Гусино, како је и посведочен у БХ 34r: село гоуснно.” 4.5.3. Горе изнету дилему око реконструкције номинатива на-ани или -ане (4.1.2: 424) M. различито решава у II 4 где из инструментала сљ лакланн МS 11 ишчитава Iabljani и у ПI 96 где преузима наслов одред нице из РКС 2: 1 лаклане, оба облика заснована на истој потврди. 5. ПОПРАВКЕ И РЕКОНСТРУКЦИЈЕ

Мимо правописних интервенција описаних овде у одељку 3, из ворни запису извесном броју случајева код М. бива реституисан у оно што би по његовој сопственој или Даничићевој претпоставци био ствар нистсрп. лик. Неке од тих претпоставки су оправдане, неке хипотетич не, а има их и доказиво погрешних.

5.1.1. М.-ево писање дribi IV 27 за оно што је у МS 195 а одатле у PКС l: 236 дато као грнRN, у ГСУД 11: 139 гркики, показало се основаним, јер се у најновијем издању урађеном према снимку оригинала чита оче кивани лик грнкн (МЛАДЕНОвиЋ 2003: 131). Оправданим се чини и М.-ево растављање предатог лика пркнокрвне РКС 3: 473“ у Сrbno bronije sv. brљno “блато IV 9. М. sv. naklo IV 65даје стсрп. nakl., по РКС 2: 115 наклк. Даничић потврду има из ЖП по МS 11, где контекст гласи: накл, књск с телпекнн н сљ лакланн. Исти извор бележи два топонима са књск, f. село“. горажда књск и долљна књск. У доцнијој литератури, секвенца накл, књск ин терпретирана је као топонимска синтагма са истим другим чланом, ”Данашњи лик Гусиње плод је новосрпске замене суфикса -ин у придевима изведеним од зоонима са -ињи (*zverin, - звGj)ерињи). Изворно “Gosino (ezero) “гушчје језеро” = Плавско, уп. рус. Гусиное (озеро), пољ. Gesino (ЛОМА 2012: 70). * Извор је СЛ 1847/4: 53, Суботићево издање Врдничког преписа Раваничке повеље у делу који је у МS изостављен. МлАдвновиЋ 2003. чита у ВPд. на пјнокрвне. Čo тркнокрвне 54, у Бол. на трноконе 94, у РАв. на чернокернit; одљ нернокерни 112, чини се да последњи препис, мада најпознији, чува граматичку структуру изворника са генити вом једнине средњег рода у другом сегменту омеђења, који је у Бол. изостављен а у ВРд аграматичан, што је бунило већ Даничића у РКС 1. с. За поправку у смислу раз двојеног читања чpно брнje “црно блато” заложили смо се у ОП 17/2004. 472, да бисмо се тек накнадно осведочили да је на исту идеју дошао већ Миклошич!

2()8

Александар Лома

додуше без конгруенције (уп. изм. ост. М. Пешикан, ОП 2/1981: 53; A. Лома, ОПI 16/2003:4). По свој прилици то је била заблуда коју су Дани чић (који 1: 191 под књск, “praedium није ставио овај пример) и за њим М. избегли, свесно или несвесно. Наиме, у најновијем издању ЖП (3СПП 91)чита се накл, књсљ, са за правопис овог споменика необичним писа њем тврдог јера на крају речи, које се може објаснити потребом да се повуче разлика између именице књск и придева књск сав који су иначе у старосрпском хомоними. С обзиром на формулације у истом сегменту повеље као пћшкiАннца књсл с пћаном, овај свакако треба схватити „Накњл сав са Чел{(о)пецима и Лабљанима“. Чини се да је то било већ Даничи ћево и М.-ево схватање датог места.” M.-ево опредељење за изворни лик hotiča > Хоча код Призрена, Фоча у Херцеговини, стсрп. хотка, ходка, хотела, хота, и његово сврставање међу топониме изведене од антро понима од корена хот-, хљт- I 324, ПI 68 у овом другом случају може се пот крепити обликом ктетика хотичккоlus MS. 474, 484., у којем се завршни сугласник основе једино могао очувати неизмењен испред јаког полу гласа, а за Хоча остаје неизвесно да ли је у основи такође хипокористик на -Ђkљу“-Ђko од “Хot- или од “Хоa-, дилема какву сâм М. ПI 34 оставља отвореном за жн-iА, писано и Жнт“IA, Жнд н, изводиво и од *Židok, (уп.

горе Жидиље) и од "Žitљkљ (уп. Житомислићи).“ 5.1.2. М. прихвата Даничићеве поправке ликова из својих МS: grblњče IV 28 за грко-ie MS 198 у гркоче са реконструкцијом грклкie," oréhovica ”Први следећи помену турском попису из 1485. даје, у латиничној транскрип цији, nakyl (Пешикан, op.cit. 83), што би одговарало старосрпском Накол (без воc!), данас је Накло, са прелазом мушке основе на -ол у средњи род као у стубол -> стубло. Пешиканова уз опрез изнета претпоставка да би одраз истог топонима из ЖП могао бити и доста удаљен мтоп. Наглaвци код Будисаваца, уз позивање на развоје Горажда вљс - Гораждевац и Глуха воc - Глухавица (ОП 2: 53) губи на снази сазнањемда овај топоним по свој прилици није садржавао други члан восо “село“. “ Друкчије али свакако погрешно IV 123 изводи исти топоним од придева židљkљ (ту упућује на ИViener Jahrbücher der Literatur 46/1829 44, где је Шафарик прет поставио везу са сл. žičiti “бити благонаклон, желети добро”, и именом паганске сло венске богиње писаним у лат. изворима Ziza). У случају топонима dečani, писаног и detičani, I.274 претпоставља изворни лик dedičani a II 33 ставља поддкт- мада каже да основа може бити и ded-. Ту ствар посложњава постојање сазвучних имена на чешком простору, стчеш. племе Dečane, топоними Dečany, Dečin, где се с обзиром на најраније потврде као Daciane, Daczin претпоставља *е а не “е у корену. Тешко је, међутим, са гласити се са Профоусом и Свободом да је изворни старосрпски лик гласио Дечане а да је писање са јатом (и -ткi-) последица писарске хиперкорекције према двтљца деца” (PROFous 1: 329-331, 5: 154).

“ РКС 1: 239,242 svv. грконе, грконе, уп. МлАдвновић 2003 гркоче Врд 53, гроте Бол. 92., гроте РAB. 111,

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

2()9)

IV 69 за орkЛокнца МS 194“ dubovica IV 15 за доуконцоу МS 69“ пишући gromljane IV 28, он усваја Даничићеву нормализацију графије гšрџлане MS. 494 у гркLлане“ а преузевши из РКС 3: 176 лик stolpočanica IV 99 прећутно одбацује властиту поправку лика из МS 93 оу стAњПкланнцоу у оус тлк планнцоу (MS Corrigenda, стр. Х)..“ 5.2. Пишући mombčilova rupa IV 88 за џчнлоке роупе АХ 296 М. као да поправља запису чију је исправност посумњао, име Момчило добро је посведочено, *M(о)чило, колико знамо, другде није.“ Могао би бити у праву и када, овај пут за Даничићем, реституише топоним посведочен у МS 439 село корнца (nom) као Korytoca IV.44 (кормтљца РКС 1: 477), али у недостатку његових других историјских потврда и непосредног савре меног одраза не знамо ни родни број имена, па реституција остаје хипо тетична.“ Вероватно греши када у МS двапут посведочени топоним gorčani (в. горе 2.3.2) поново преузима ГV 24 као goričani у одДаничића поправљеном лику.“

“Лику МS је по издању Ј. Вујића, Даничић РКС 2: 231 поправља га по Вукову препису у орћуокнца. Поправка је основана, али Даничићева идентификација са селом Ореховицом крај Пожаревца то није, из поправљеног текста излази да је у питању река која се данас зове (О)решковица, уп. најскорије МлАдвновиЋ 2003: 36. “Даничићева поправка у РКС 1: 315 заснива се на латинском запису Donacio Dubouize MS. 69. Доцнији мајински препис има дŠKoкнца, лик без-в- из 1305/7. може бити на том терену и рани дијалектизам, уп. ОПI 17/2004: 465. “ РКС 1: 241-242, где се позива на писање дšржатну истој повељи. У II 4 M. је писао gиrmlane. “ Та исправка, на коју скреће пажњу и Даничићsv., заснована је Хилфердингову читању. Данас знамо да је оно погрешно а облик на с- исправан, јер то сведоче све три Дечанске хрисовуље. Уп. ДХ 320 (регистар).

“ Но како му је изменио и број (в. ниже 6.1.1), можда је посреди писање по сећању. РКС 2: 101 даје посведочени лик џкинлок. Данас непознато (М. Пешикан, ОПI2/1981: 53). " По Даничићу sv., „сад се тако зове једно село близу Имоскога”, чему нисам нашао потврду, али и ако село слична имена тамо постоји, идентификација није до бра.Данашњи рефлекс топонима из повеље је хидроним Коричаница, име притоци Сане (MPГиЋ 2002: 234). Он је изведен од етника *Коричане који може бити и од *Kor-ica и од *Koryt-bca. “РКС 1: 219 горнчанн. И ту је посреди проблематична Даничићева идентифика ција са селом Горичани на Морачи код Жабљака. Топономастичка основа gorљk- je реална, уп. на горњкљ, оу горњцћ код Прилепа (ГСУД 13: 370, 11: 133) на горкоу прешнко код

Призрена (MS 87), северно од Бање Луке има данас топоним Горчани за који нисмо сигурни да није синкопиран од “Горичани, али се за лик двапут посведочен 1442. такав развој, проузрочен новоштокавским преносом нагласка, тешко може претпоставити. Иначе, име села на које је Даничић помишљао и данас гласи ГорiЧани (СТАМАТОвиЋ 1994: 59), са непренесеним акцентом!

21()

Александар Лома

5.3.1. Случајеве свесне или несвесне хиперкорекције представља писање оzrislavlje kuće II 50 уместо оzpнслале коуке (MS 92).“ Črљnilo IV 14 вероватно уместо цркннло (РКС 3: 452)“. Дошли бисмо у искушење да у овом другом случају претпоставимо М.-ево свесно архаизирање, тј. реституцију стсрп. лика на чp- поред каквих се већ од XIII века већ јављају млађи са цр-(уп. Лома 2011: 193), да он и савремене срп. топо ниме Црниће, Црниљево из РГСС не пише I 326 črnići, črniljevo, што указује да је посреди спонтана омашка. 5.3.2. Ако у претходна два случаја отклањајући се од изворног по датка М. даје етимолошки исправне ликове, у Svinjari II. 8, IV 103 за скннарн МS 196 он несвесно замењује старији лик млађим. БХ 38r. коуште скннарекске потврђује да је у старосрпском постојала реч свинар изведена суфиксом *-ar", од прасл. придева “Svini, a да је савремено свињар настало наслањањем на свиња.“ Бележећи II 5 уз номинатив sopoćani „l pl. sopoćah” и упућујући на МS 67° (натпис краљице Јелене на крсту за цркву Свете Тројице у Сопоћанима) М. изгледа свесно аd hoc попра вља предати лик оу сопотах, (MS 70), из којег Даничић исправно изводи номинатив сопоте.“

5.3.3. Стсрп. топоним јиiovica IV 56 sv. ljutљ М. је преузео из РКС 2: 41 где Даничић у наслову одреднице пише лктокнца на основу потврде у АХ 274 нZ лоутокнце. Тај лик је фиктиван. Правопис АХ не пружа осно ва за претпоставку да би ту лоу-могло предавати љу-“ а неоснованост

“Гласовни лик-слаљ је у старосрпском регуларан код ј-посесива од личних имена на -слав. Занимљиво је да у МS X (Corrigenda) M. поправља читање у оzрнслале, како и јесте на снимку ДХ ПI 140, а да Даничић у наслов своје одреднице засноване на истој потврди ставља, свакако омашком, оzонсАлк (РКС 2: 210). “Потврде су из МS 182 џетко цркннлоџљ и АX280 на цркннло, у питању је један исти међник хиландарског и светоарханђелског поседа на Косову. Лик прљннло РКС 3: 473 има само у значењу мастило”.

“Уп. ЛомA 2012: 198. Сличан случај као Гусино - Гусиње, в. горе 4.52. Читање скннарин у ВPд. потврђује МлАдвновић 2003: 52, а и Бол. има скннарн 92, само у најмла ђем, PAв. је скннирн 110, У турском попису из 1467. чита се Karye-i Isvinar (SтолкоvIć 1987: 265). Село се данас зове Свињари (МлАдвновић 2003: 68), тј. лик топонима је „осавремењен” на начин како је то учинио М., а и Даничић, на чији речник он на дру гом месту (IV. 103) упућује: скннарн РКС 3: 89 са потврдом из МS 1.c. “ РКС 3: 140 sv. сопоћанн. Наводећи поново IV 96 sv. sopotљ српски топоним sopo ćani, M. упућује на ту Даничићеву одредницу и на Вуков Рјечник. Сопоте је основни лик топонима одакле је Сопоћани изведено као етник, уп. ЛоМА 2012: 204. “То се може довољно илустровати писањем неколиких имена одатле која М. наводи: ljubine, krosto IV. 50. на лкокнн, крљст, АХ 284, ljubova crљkovљ IV 12: оу лкококоу црккRE, AX 273, ljutoglavi IV 55: оу лкотоглакћх, AX 305.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

2. || ||

Даничићева читања доказују све остале потврде овога топонима.“ Да нашње име села Ландовица одражава изворни словенски лик са назалом *Lotovica,“ који се регуларно одразио у српском као Лутовица. У пи тању је поименичен придев прасл. *lotovљјњ липов (ЗССХI 16: 150), уп. топониме срп. Лутово, рус. Лутова, пољ. Eletowia, слн. Lotovec (А. Лома, ЗФФ 16/1989: 92 са н. 7).“ 6. ПОГРЕШНИ ИСПИСИ И ШТАМПАРСКЕ ГРЕШКЕ

При количини стсрп. грађе коју М. наводи не чуди то што има случајева када лик који наводи одступа од онога у извору а да иза тога није могла стајати свесна намера да се он правописно нормализује, попра ви или реституише, већ је посреди ауторова омашка или штампарска грешка. Те нетачности су различитог домашаја, већ зависно од тога да ли за собом повлаче погрешне интерпретације творбеног лика топонима и његове крајње етимологије. 6.1. Релативно су безазлене омашке у броју, роду и основи. 6.1.1.Једнина уместо посведочене множине у ђе!la mogуla IV 62 за АХ метко кћле џогнле (288), mombčilova rupa IV 88 за АХ на џенлоке роупе (296)." braišinic II 3 за од краншннкцк, MS 87, али исправно II 18 braišinici, galčić I 261 за галтнће асс. pl. MS.494, али ПI 25 исправно gаlсići: множина уме сто једнине у Stančići II 60 за село стантнкia MS 191“ 6.1.2. Лика Кирinovа који М. ГV 39 наводи поред kupinovo (в. горе 1.2.1), позивајући се за оба на РКС, тамо нема. 6.1.3. И за nozdre M. IV. 66 реферише на РКС, где наслов међутим гласи ноzдрн (2: 172), што је у реду, јер је једина стсрп. потврда у номи “ Почев са његовим поменом у нешто ранијој повељи Дечанског са лоутокнцоџљ (ГСУД 49: 362 д., ЗC 639) коју ни Даничић ни М. нису имали пред собом. Исти лик Лутовица посведочен је и у турском попису 1571 (М. Пешикан, ОПТ/1986:30, КАтиЋ 2010: 123), а чувао се до почетка XX века, када га бележи једна аустроугарска карта (М. Николић, ИЧ23/1976 42, н. 30).

“ Очуван и преобличен (nt > nd) у албанском изговору, како је то уочио већ Пешикан 1. с. Село се налази управо на подручју најраније, већ у XIV в. посведочене арбанашке енклаве на простору данашњих Косова и Метохије, северно од Призрена (А. Лома, WS 36/1991: 131).

“ M. нема одредницу “lat- “Linde", а под |јиtљ ставља без основа и стсрп. lita stena = РКС лнта стikна (2: 15) са потврдом из МS ow мнтоу стikноу (95), за праву етимологију стсрп. придева лит в. П. Ивић, ОС: 50–51. “За преинаку гласовног лика првог члана синтагме в. горе 52. “Занимљиво да и РКС 3: 163 има у наслову одреднице станкинћн, уз ограду да „ако не стоји гријешком а мјесто н, онда ће то бити само село некога Станчића”.

2||2

Александар Лома

нативу плурала ноzдрн МS 12 (Жичка повеља). Стсрп. лик очито одго вара старословенском ноzдрнf. pl., а М. је омашком преузео једну од две савремене варијанте истог оронима, Ноздра и Ноздре, које наводи Да ничић sv.

6.2. Од словних грешака неке су свакако штампарске, нпр. domutići I 271 за доџоушнкн МS 59“ а друге иду на душу самом М-у. 6.2.1. Писање регévlaka IV 83 за прiћклака РКС 2: 480 биће lapsus calami подстакнут претходно наведеним руским полногласним ликом perevoloka, слично као што се пишући kladrubi II 7 за (кв) кладороукљи из ГСУД 13: 373 M. вероватно повео зачеш. ликом Kladruby, који тамо та кође наводи.“ 6.2.2. У два случаја се М-ево писање везивног вокала i у сложеном имену које је у основи топонима коси са изворним податком: živigošta II 34 за жнкогоша МS 378. данас Живогошће код Макарске, držimirovci II 3 за даржинрокцн (MS 197).“ 6.2.3. Причу за себе представља топоним из повеље кнегиње Ми

лице Дечанима који М. пише на три различита начина и ниједном она ко како је одиста посведочен, у свом издању MS. 265 као докрекнHе, што накнадно (Corrigenda, MS x1) исправља у дKRoекнне — у чему га следи Даничић РКС 1: 321 — док IV 19–20 исто име наводи као debrevine. M.

га ту, додуше, етимолошки исправно сврстава под dobro (дубо)долина, но реалан старосрпски лик чита се у Јуришићевом издању приређеном на основу оригинала: дкрекнHe“ 6.2.4. Писање ђorici II 17 за кор() is MS. 269, 310, 312, 314, 325, 376.

402bis peвултира непрепознаватљивошћу ј-посесива.“ Посреди је нај “ Исправан лик чита се у ПI 31 domušići. У питању је пре патронимик него ли топоним .

“ Исправно читање даје у IV 40 kladorubi, посредством РКС 1: 444–445, где је уз поменуту потврду узета у обзир и она из ГСУД 11: 35 Топоним је забележен у Слепчанском кодику из ХVI в. као кладоракн и кладоровн (СтAнковскА 1995: 139).

“ Али držmirovci I 273, II 32, но са тим је топонимом М. имао и већи проблем, в. ниже 7.2.1.

* M. је користио то издање, али је, вероватно омашком, изменио Јуришићево читање овог топонима. Оно се не може се проверити, јер је тај део повеље у међувре мену изгубљен (уп. МлАдвновиЋ 2003: 393), но потврђује га данашњи одраз имена Бровина (М. Пешикан, ОПТ/1986. 24), који сведочи да је до времена настанка записа (око 1400) слаби полуглас у коренском слогу био испао а након тога се почетна група дбр-упростила. * Слично као читање Коzblњ уместо Коzblјо, в. горе 36. Како се исти назив, стсрп. Борњч, среће као име више позносредњовековних тврђава, значење му је вероватно “град бораца”, уп. ЛомA 2012: 34.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

2||3

пре штампарска грешка, будући да реални корњц, из АХ 286, који наво ди по РКС (3: 559) M. IV. 5 исправно сврстава под borљ “Pinus” (уп. и III 93). Погрешно с уместо ćзапазили смо и у ђтњnjašњса ГV 9 за крвнашла (ркс 3: 562) 124 6.2.5. Облик 1ešњnovo IV. 54 уместо лikcЕноко РКС 2: 31 свакако је плод М.-еве погрешке при ексцерпцији, јер иначе тај топоним не би сврстао под Пeska (уп. lešonica 3.1.2) него под Пesљ. Ни konbnici IV 43 уместо конннкцн РКС 1: 470“ није без последица по етимолошку интер претацију.“ 626. Под одредницом 276. krљka, krљkљ “von unbekannter Bedeutung“ IV.49, под коју је М. уврстио разнородна и и углавном предсловенска назвања (слн. Krka < Коркброс, уп. Bezlaj 1956: 305–309; хрв. Крк < Си ricum, уп. SKOK 2: 202) наводи се и стсрп. лик krљkљ уз упућивање на РКС(„Danič.”), где међутим такве одреднице нема. Најпре ће бити по среди грешка уместо “krokrb = крљкpк, РКС 1: 498, што је стсрп. назив за Корчулу и Пељешац, који се, како је то већ увидео Даничић (РКС 3: 597), своди на античко име Корчуле, лат. Corcyra (nigra) < гр. Kóркupo. (uć) otvo), уп. Skoк 2: 203, А. Loma, ЗРВИ 38/2000: 103. 63. Напослетку, нотирамо да се М-у поткрала понека непреци

зност у случајевима кад уз име наводи денотат, тј. врсту географског објекта који оно означава гиjen, IV 88 = РКС 3: 65 powкнк, по Даничићу sv. „без сумње планина близу Куманова” никако није равница како га M. 1.c. означава („еine Ebene”); kačina glava IV 38 = канна глака РКС 1: 443 по контексту помена (на канноу глакоу АX283), неће бити назив шуме „Wald", него брда (на шта указује већ орографски термин глава). У слу чају хидронима пиra, схватање денотата као малог водотока, потока („Bach”) који понире очито је условило да он III 65 буде етимолошки сврстан под nora, но одредница у РКС 2: 175 заснована је на потврдама

“ АХ oy горкнен крвнаш н 275, на крвнашлн, на кранашн (sic!) 277. Исти топоним повеља Гругура Бранковића Хиландару бележи у дисимилованом лику крвнашта (РКС 1: 81, по ГСУД 11: 142). Најпре ј-посесиву женском роду од *Брњачци, етника од топо нима Брњаци (8 крвнацћхE MS 70).

* Даничићу је извор МS 570, где се чита исти лик, чију исправност сада потвр ђује МлАдвновић 2003: 214. “ M. 1. c. схвата као "коњушари“ стављајући под konjuhљ, и Младеновић као да помишља на коњ читајући Коњинци (2003: 194), што се не може проверити, јер топо ним данас не постоји (id. 198). У основи би му могло бити и женско име Кона од Ико нија, посведочено у поменицима (ГСУД 42: 71).

214

Александар Лома

из летописа (на ноурн РDPJS 85, на рkЦћ ноурн 86), где је реч о неком знат ном водотоку у Панонији на којем су Немци 1675. поразили Турке.“ 7. КОРУПТЕЛЕ

Коришћење стсрп. грађе сваке врсте, а особито оне топономастич ке, скопчано је са текстолошким проблемима веродостојности читања предатих ликова у расположивим издањима и рукописним предлошци

ма на основу којих су она приређивана, поготову што има извора који су до нас доспели само у позним преписима. Разумљиво је што у М.-евој старосрпској грађи има таквих, искварених ликова, а неке од њих успе ли смо утврдити или макар са довољно вероватноће претпоставити. Један део тих случајева тиче се творбеног лика топонима, а други — његове основе и самим тим етимологије. 7.1.1. Ако је лик konbnici плодМ.-ева превида (625), за други не постојећи стсрп. топоним на “-bn-ikљ, pl. *-bn-ici који наводи, brodonici IV. 7, криво је поверење које је М. указао Хилфердингову читању име на села у ДХ Еродннкн Corrigenda MS х) на штету свога сопственог ск. Еродлнкн (instr. pl.) MS. 92, да би „поправљени“ лик кродннцн преузео Даничић, РКС 1: 79, а М. онда повратно црпао одатле. Но реалан је лик Бродлићи, како то сведочи збир потврда из све три Дечанске хрисову ље а потврђује данашњи одраз Бролић.“ Заузврат, један реалан лик на -ици m. pl. постао је -ица f. sg.: corkvenica IV 12, преузето из РКС 3: 451 црккљкеннца а тамо из Суботићевог издања РП (СЛ 1847/4, 54, део који није издат у МS); данас знамо да и ВРД, по којем су РП издавали М. и Суботић, и друга два њена сачувана преписа имају цр()ккеннцн (-fшн), уп. МлАдвновић 2003: 54, 94, 112, -, “ Даничићsv. схвата Нуру као Рабу, но летописац на истом месту (86) помиње ту другу реку под именом рака. У сваком случају посреди је макрохидроним вероватно несловенског порекла, можда прелазни лик између античког хидронима Nóopog (по Страбону VII. 5, 2, 12 лева притока Дунава у средњем току) и Мура (модерни истра живачи идентификовали су Ноар и са Рабом и са Муром). * М. Пешикан, ОПI2/1981: 43. Даничићеву дилему око суфикса „може бити да би требало читати Броднићи, а тада би и номинатив био други” разрешавају записи у ДХ Еродлнке асс. ПI 59, кродлнке ЈЕ dat. IV 197, као и савремени лик. Хилфердинга је вероватно повукло струс, бродњници “номади”. Стсрп. топоним је патронимик од лич ног имена нејасна образовања, а за основууп. Бродосавце у призренској Гори, стпољ. лично име Вrodzislaw 1153 (TAszYски 1925: 95). Није јасно спада ли овамо чеш. тглн. Brodeslavy, PROFOUs 1: 184 претпоставља, због историјских потврда, првобитно *Bra doslady, док Јан Свобода ib. 5: 137 указује на српски (по њему: македонски) топоним и стпољ. антропоним.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

2||5

7.1.2. У два случаја М-у и Даничићу промакао је изворни лик то понима на -on-ica. Топоним dubica IV 15 по РКС доукнца (1: 315) плод је погрешног исписа у МS из ВРд дŠкнца (198). Суботић СЛ 1847/4: 50 чи тао је дŠкннца, на шта Даничић sv. указује. МлАдвновиЋ 2003 53, по тврђује Суботићево читање.“ Ликvinica IV 114 = кнннца РКС 1: 114 М. ставља sv. vino као да је непосредно изведен од основне речи суфиксом *-iса, што није вероватно, већ је деривација у таквим случајевима по правилу ишла преко придева на “-bnЋ. У светлу те чињенице привлачи пажњу графија на којој се одредница у РКС заснива, село кнHннцS MS 378. С обзиром на то да удвојено писање самогласника иначе није свој ствено правопису повеље одакле је црпена (из 1434), са добрим осно вом ваља читати кнHннцŠ. Да се изговарало “Винница имплицира савре мени одраз тог топонима Вионица (код Читлука), који се изводи одатле преко дисимилованог лика “Вилница.“ И у случају имена манастира Раванице било је основа да се претпостави исто образовање, премда за то нема ослонца у потврдама сабраним у РКС 3: 4—5, које су одреда из летописа, тј. сразмерно позне, а лик имена у њима варира између ракљннца и рлканнца, како оно и данас гласи. М. пише гаwbnica IV. 85, но изтаквог

предлошка могло се развити само “Равница. Премда није непосредно посведочен, изворни лик морао је гласити “Равњнница - “Orvљn-bnica.“ Лик Ilipovica M. има из РКС3: 13—14sv. лнпокнца, где се реалне потврде своде на ороним из ДХ (MS 95–96), док је 8 лнпокнцн МS 246 погрешно читање уместо 8 лнпокцн (тако ЗH 196“, реч је о ктиторском натпису из цркве Св. Стефана у Липовцу код Алексинца). 7.1.3. Ако је двапут погрешно написао везивни вокал сложенице -i- (в. горе 6.2.2), заузврат у Каlomiric II 280, II 37 мења посведочено -ј- у -о-, али овог пута грешка му се поткрала већу МS 199 где пише (от, соуке калоџнрца а треба калнџнрца, како је и у ВPд. и у друга два преписа РП (МлАдвновић 2003: 53, 93, 111„).“ “То чине и остала два преписа, Бол. са доукнiua id. 93, PAв. са двRннца id. 111, STOJAKOVIĆ 1987: 116 чита Каrye-i Dubnica... И данас Дубница кодСвилајнца (МЛАДЕНО вић 2003. 76).

“ Развој као у саннице - салнице - саонице, с Виница - *cђаница - дијал. сионица “сенара”, уп. НЈ 33/1999: 100-101. “ Изворно име реке изведено од *orvљnje, gord, - ракнкин град, (в. горе 4.1). * Уп. А. Лома, ОПI 17/2004: 479. Даничић у РКС 1: 433 има колоџнркцк, где је друго о из МS sv., а прво ће бити штампарска грешка, јер је реч уазбучена између калонолн, и калоџонно. Могућ одраз средњовековног међника је Кулимирово, како се по предању звало старо село на месту Ореовице у Пожаревачкој Морави (СЕЗ 43/1928. 92-93).

2||6

Александар Лома

72. Коруптеле које смо претходно навели искривљују творбени лик топонима, а има их известан број које им у тој мери преобличују основу да се може говорити о фантомским именима. 72.1. Није чудо што и таквих неколико налазимо у досад већ ви ше пута помињаној, pђаво традираној Раваничкој повељи. У ВРД чита се село дарж мнрокцн (MS 197), тако је и у РАв. (МлАдвновић 2003: 52, 110,-) али Бол. има исправан лик дражџнрокцн (ib. 92, ) који се, сингула ризован, и данас чува као Дражмировац, село северно од Ћуприје (ib. 71). Немајући пред собом тај препис, већ само ВPД., М. је -Ар- схватио као графију за вокалско р".“ па чита I 273, II 32 držmirovci,“ погрешно сврставајући овај топоним међу потврде антропонимске основе аrig (*dњrg-) “tenere, possidere“ – уместо под drag-(*dorg-). 722. Неосновано се међу потврдама за stol, IV 99 нашао стсрп. топоним stolno изведен из летописног помена су столнik (PDPJS 59), за

који из паралелних места у другим летописима знамо да је искварен од стонik, реч је о месту Стон на Пељешцу.“ Поред *ezero ва прасловенски се реконструише и маскулинум “ezerљ (ЗССЛ6: 33: SP 6: 73), који је по знат и српско-хрватском,“ али његова стсрп. потврда јеzerb, IV 37 sv. jezero је фиктивна: М. ју је црпао из РКС, где је одредница кzер, (3: 514) заснована на потврди 8 еzер, у Суботићевом издању (СЛ 1847/4, 54), ко јему је у основи ВPд.“ по најновијем издању, ту се, као и у РАв, заиста чита тако, али Бол. има 1ectio difficilior 8 еpez (МЛАДЕНОвиЋ 2003: 94 , ), којој ваља дати предност, јер у омеђеној области и данас постоји речи ца Јерез (id. 56); неки преписивач, који је у свом говору вероватно имао облик језер језеро“, према њему је изокренуо изворни лик. И стсрп. топоним drévenikљ ГV 18 звучи сам по себи сасвим веродостојно, али је заправо плод погрешне поделе речи у Суботићеву издању исте повеље где је прочитано на дрекеннкљ (СЛ 1847/4, 54), да би то онда Даничић пра вописно нормализовао (уп. горе 33)у дућкћннкљ (РКС l: 314), а М. од њега * Писање др за вокалскор није својствено споменицима тога времена и са тог подручја. “Зa držimirovci II 3 в., горе 622. * То примећује већ Даничић РКС 1: 177 sv. Име је несловенског порекла: лат. stagnum “бара” - срлат. Stamnum, ит. Stagno (SKOK 3: 338). Потврда у Карловачком ро дослову плод је писарске хиперкорекције у доба када је столни већ било дало у живом језику стони. “SснUTZ 1957, 62, уп. један језер црне крви у косовској бугарштици, БогишиЋ 29, 10.

“” Као и М-евом, где међутим тај део повеље (омеђење раваничког поседа у Битви) недостаје.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

217

преузео и ставио под drěvo (“dervo). Исправно читање је над рекеннкљ, које потврђују друга два преписа РП“ и савремени одраз Ревеник.“ Озна чен као „српски” а црпен из РL)PJS 24, топоним radečnica I 305sv. radi “alacer“, II 54 sv. радљ заправо је са данашњег македонског језичког про стора а узет из средњебугарски писане Виргинске повеље, где у Шафа риковом издању стоји село раденнца (PDPJS 24), али потоњи издавачи читају граденнца (уп. најскорије ЗСПП 74“, 29); село се налазило негде код Брода на Тресци, име му се није сачувало до данас, но требало је да буде сврстано у IV 25–26 sv. gradљ.“ 723. Из исте Шафарикове збирке М. је за МS преузео текст Жичке повеље, која није сачувана у оригиналу из 1220, већ само у (слабо чи тљивом) препису на зиду цркве насталом почетком XIV века,“ у којем изгледа да има и још каснијих „освежења” и интерполација.“ Име жичког села које Шафарик PDPJS 6 чита гане М. ортографски нормали зује у гле (MS. 11), што преузима Даничић у РКС 1: 204 а онда М. тран скрибује као gaje IV 20, но није вероватно да би такав гласовни склоп у било којем периоду старе српске писмености био предат на тај начин: стога је вероватније Вукомановићево читање гане (ГСУД 11: 158), које уосталом Даничић sv. наводи и које је најскорије прихваћено у ЗСПП 91, премда оно не пружа нешто што звучи као реалан топоним. Реч је очито са зида погрешно прочитана или на зиду погрешно написана.

Како је претходно уписано село Дубово (код Бијелог Поља), које се и данас тако зове, најпре је у оригиналу могло стајати доукоко “горкне, у турском попису из 1571. то село се бележи као Горња и Доња Дубова (КАТИЋ 2011: 490—491). У сваком случају, овај стсрп. лик треба брисати из М.-ева списка топонимских потврда за gaj.

724. Цела једна М-ева одредница у заснива се на старосрпском „фантомском” лику: strutarb. III. 87, IV 100, где је једини пример топо ним strutare из оснивачке повеље Цетињског манастира. Облик је М. преузео непосредно из властитог издања МS 531. прнложнх, строутаре, а не из РКС на који упућује, јер је тамо номинатив реконструисан као “МлАдвновић2003. над рекеннк, ВРд 54., над рвеннк Бол. 94., над рекеннк, РАв. 113, * Потоку селу Сакуљи у београдској Колубари (А. Лома, ИГ 1989: 60). Етимо лошки би ишло под М-еву одредницу rovљ (IV 87–88), где је стављено стсрп. rљvenica. “ Изворно “Градњчњница, уп. у наше време у Македонији на неколико места Грабд)ешница, што DURIDANov 1975: 247 и СтAнковскА 2001: 104—105 изводе из Граде шпица (?).

“ Данас се сматра да су том приликом комбинована два или три изворна доку мента, уп. најскорије ЗСПП 90. “Уп. за графију кxошлннца ЛомA 2012: 98.

218

Александар Лома

строутарн (3: 187). Он је погрешно прочитан уместо строугаре (Шекуларац 1987; 199, уп. 205, 238), данас Стругари северно од Цеклина (уп. Ерде љановић 1926: 177), и право место би му било под strљgati, strugati IV 101, заједно са тамо наведеним хрв., срп. Strgari, a M.-ево поређење фик тивног *strutar, ca srotarstvo census a baiulis cerevesiam in currus infe

rentibus“ остаје беспредметно. Срећа што М. нема у IV одредницу *hren", јер би под њу јамачно ставио стсрп. топоним који II 5 наводи као hrenjani по МS 196 село хрћнанiH, а и то је читање погрешно: у сва три преписа Раваничке повеље чита се Хрњани (МЛАДЕНОвиЋ 2003: хрљнанiH ВРД 52, x, нанн Бол. 92, хонинн РAB. 110,). 73. Додатно ваља указати на поједине до даљег отворене дилеме око поузданости од М-а прихваћених читања. Стсрп. топонимска по тврда за 1ésљ “шума“ lési IV. 54 преузета из РКС 2: 30 лikcн заправо је проблематичан хапакс. М. је, за Даничићем, дао предност читању 8 лitcey, ПУЦиЋ2: 122 пред оним у сопственом издању исте исправе према

Кукуљевићеву препису 8 cikcers (MS. 416). Име жупе је lњсi IV 36 по РКС 3: 520 клкцн посведочено у Жичкој повељи (оу елкцнхљ MS. 11), доцније се пише клашцн, а како ЖП показује два случаја сач - шч (гкотаннца, пКлан), ваља и овде допустити да је ц - шц; како год изворни лик гласио, у ње говој основи тешко да је прасл. *edla, како тоузима М. сврставајући га 1.с. под је!la.“ Лик међника из Раваничке повеље рroséčija III 91, IV 83 sv. prosekљ преузет је из РКС 2: 464 где се одредница просtriЊIа заснива на Суботићеву читању на просеiк у ВРД (СЛ 1847/4, 48).“ Проблематичан са гледишта творбе” — ако је изведен од *pro-sekti како га М. сврстава — он је такав и са текстолошке стране. МЛАДЕНОвиЋ 2003. потврђује Су ботићево читање у ВPд. (52.), тако је и у РАв. (110.), али Бол. има на просецiко (92, „), што би лако могао бити изворнији лик.“ 8. ПРИВИДНО СЛОВЕНСКА ИМЕНА

Сам М. упозорава III 76 на опасност да се за словенска прогласе рано пословењена страна имена као (чеш..., пољ) odra - obio opog, (стсрп.) “ IV 100, већ III. 87: „strutar wahrscheinlich baiulus (носач)“. “ Где је требало да стави лitскиоко, уп. горе. 62,5. “ Подробније ЛомA 2012: 95–96 “У издању МS 186° тај део је на стр. 197 изостављен, “ Што увиђа и М., пишући: „Das Suffiхija ist selten” (III91). “ Цсл. просАштаја као епитет Богородице Оранте, одатле назив за Богородичину цркву (?).

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

219

drač, - Dyrrachium, duvno (стсрп. длKLно) < Delminium, (слн) logatec < Longatiсum, serљ (стсрп. серљ, сtpљскљн) < Serrae, (буг.) sredњсљ - Sardica, strumica < Xтpupućiv, vid. - Utus, (стсрп.) drénopolje, (србуг) odrin,“ Adrianopolis итд. Ипак и он то понегде чини не знајући за инојезични предложак који је доцније уочен. Пошто је овде реч о историјским по тврдама топонима са старосрпског простора, осврнућемо се и на неко лико случајева у којима располажемо предсловенским записима имена која М. просуђује као словенска. 8.1. У два наврата М. се кренувши да прогласи предсловенско име словенским зауставља на пола пута. Називе за део сЗ. Бугарске око де

сне притоке Дунава Лома буг. lomsko, срп. роlomlje (из Вукова Рјечни ка) ставља IV 56 заједно са Полом, Ломница итд... sv. lот, али на крају одреднице (стр. 57) напомиње да је српско (!) Лом (мисли на име реке у Бугарској) од (античког) Allmus и стога не спада овамо.“ Под одредни цy kotorљ IV 45, која му је етимолошки проблематична,“ укључује и стсрп. kotor, из РКС, где се 1: 482 sv. котор, све потврде осим једне (ПУЦиЋ 1: 176, в. следећу нап.) односе на приморски граду заливу који се по њему зове Бока Которска, ит. Восche di Cattaro, али уз ограду: „Саtharus. Fremd”“ 8.1.1. Наводећи у првом делу име данашњег Липљана на Косовуу морфолошки нетачном лику IIipljani, M. га је вероватно схватио као из ведено од *lipa “Tilia , а то што га није ставио ГV.55—56 sv. lipa указује да је у међувремену посумњао у то извођење, вероватно на основу од реднице РКС, која не само да очитује другачији творбени лик (в. горе 43), него и најраније посведоченом варијантом лоплан, пружа потребну карику ка античком топонимy Ulpianиm, са којим је у складу и нагласак Липљан (SKOK 2: 305-306, ЛОМА 2012: 133). “ Писање меког полугласа на крају указује на то да је М-у извор био наслов Даничићеве одреднице засноване на потврди у средњебугарски писаној повељи цара Асена Дубровчанима (MS 3 ко дрннт, али на стр. 1х поправљено к одрннт). “ IV 57: „serb. lom ist Allmus und gehört demnach nicht hierher”. “ „Von unbekannter Bedeutung“. Уп. А. Лома, ЗРВИ 382000: 111. * Индикативно је што М. не помиње раније несловенске записе овог имена са почетним De- Decadaron код анонимног Равенског географа, то Декотаро код Порфи рогенита (JIREČEK 1879: 5; уп. SKOK2: 171), већ као да претпоставља грчки предложак ко6opóg “чист“. Како су у Бококоторски залив стари Грци дошли пре Римљана, таква

интерпретација није са историјске тачке гледишта невероватна, тим пре што наведени придеву грчком може означавати изворе са чистом, слатком водом, каквима се упра

во одликује место на којем је настао Котор. У том случају би у слогу Ге- најранијих записа топонима требало видети прирастао романски предлог.

22()

Александар Лома

82. Имена реке уrњbasљ и жупе уrњbаnа из РКС 1: 158“ М. ставља IV 117 sv. vrљba (*vљrba) “Salix , но данас се узима да хидроними Врбас и Врбања одражавају предсловенске предлошке у вези са именима при тока Саве које помиње Плиније Valdasus и Urpanus и античког места, вероватно на ушћу Врбаса, Urbate.“ Сличан је случај са хидронимом vuka, без стсрп. помена“ који М. ГV 115 сврстава у топонимске потврде речи vlњkљ (*vљlkљ), а он се заправо изводи од античког имена реке, лат. Ulca fluvius (Skok 3: 636; SCHRAMм 1981: 409–410 KIss 703). Да се име старе жупе у црногорском приморју Грбаљ (за стсрп. потврду в. горе 3.1.1) изведе од *gљrba у орографском значењу како то М. чини ГV 28 sv. 136. grљbњ смета чињеница да се у античко доба на том подручју помиње град Асruvium, Agruvium чије је име могло гласовним путем“ дати стсрп. лик (MAYER 1957: 32–33). Име реке, притоке Ситнице и обла сти на Косову за које је М. располагао потврдама из РКС 1: 314 и 3: 589 дућннца, дреннца, он ставља ГV 18 под dren, (- “dern") cornus“, што се

само по себи чини непроблематично, јер је лик *Dernbnica творбено ре гуларан и другде посведочен, али се у овом случају хидроним јавља и у лику Дриница (на дрнннцн 1326, CCA 8: 16) који се изводи из супстрат ног хидронима Дрин, Дрим - предсл. Drinus, а Дрћн-ће бити плод на родне етимологије (А. Лома, ОПI21/2011: 430, ЛОМА 2012: 82–83). 8.2.1. Неким стсрп. топонимима које је М. сврстао под словенске коренове у основи би пре могле лежати ране позајмљенице. Даничићево наизглед непроблематично поистовећење међника калк из АХоу стоуденкц, оу калк (287), на драгiекRI калк (288) са хомонимним апелативом “lutum“ на

вело је Миклошичада ту реч са деминутивом калкцк (MS 68 (отк цљПнта оу калкц) стави ГV 38s.v. kalњ. Но све три потврде су са истог подручја у Приморју (околина Скадарског језера), и пре ће бити посреди рома

* За оба је извор иста повеља херцега Хрвоја из 1412. у Пуцић 1: 176 нZE Ерквасн, нzЕ, Крккане, жŠпоџљ крљкано(JE) bis. Даничић пропушта да наведе потврду 8 тон жŠпн крљканн ibid., и док за крљкасљ каже да је место у Босни, жупу Крккана лоцира „под градом Кото ром” мислећи на граду Боки а не знајући да је у исправи реч о истоименом граду на притоци Врбаса која се и данас зове Врбања. “Уп. Skok 3: 620, SCHRAMм 1981: 408—409, детаљи нису јасни, између осталог ни горенаведени стсрп. генитив Крккасн. У сваком случају, антички лик Urbassus, који наводи Скок 1. с., само је претпостављен, а не и посведочен. Мађарски је Orbász од ХIV в., уп. KIss 702b-703а, тамо 688b и за истозвучно име места у Бачкој. * У угарским изворима од XIV в. као име тврђаве Иalkow, Walkow, Wolko (w) (CSANKI 1894: 277), данас мађ. Valkovár “град на реци Вуки, Вуковар”. “ Преко влат. *Agrubium декомпонованог као *a (d) Grubium).

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

22||

низам кал уска улица.” Извођење стсрп. топонима kostrbcb = кострљц, РКС 1:480 од прасл. фитонимске основе “kostr- у с.-х. кострика (IV.45 sv. kostreva)довео је у питање само три године после изласка М.-еве студије Стојан Новаковић (ГНЧ, 1/1877: 67), претпоставивши да је у основи лат. castrum. Лат. реч прешла је Словенима преко средњегpчког кiотрov, одатле струс. кострљ кула, утврда. Стсрп. кострвца као топоним на два места на простору данашњих Косова и Метохије био би деми нутив на -bсо одатле, слично као стсрп. градњц, тврђава “ 8.3. У једном случају М. исказује сумњу у словенско порекло стсрп. топонима која се не чини основаном. Име старе области и града уда нашњој Херцеговини Требиње М. у лику trebinje = стсрп. трћкнне РКС 3: 318 ставља IV 108 sv. trěbiti aли додаје: „auch travunija, travulja”.“ Tribulium bei Plinius”, очито помишљајући да се у словенском топони му одразило античко име места у далматинском приобаљу које наводи Плиније Старији у своме делу Naturalis historia IV. 142. Но по Плинију Трибулиј се налазио у Салонитанском конвенту те је готово сигурно да се ради о исквареној графији за Tilurium, данашњи Триљ, а подручје данашњег Требиња је по ондашњој административној подели спадало у други, Наронитански конвент. Премда није искључено да стсрп. то поним ипак потиче од неког другог, непосведоченог супстратног пред

лошка, пре ће му у основи бити словенско назвање *terbyni "искрчена земља, образовано као “риštyni “пуста, необрађивана земља“, са парале лом у старолужичком топониму Tribune, настало у опозицији према нази ву неискрченог дела поља (Требињска) Шума (А. Лома, ЗРВИ 38/2000:97). 9. ЗАКЉУЧАК

Покушали смо да из одређеног угла осветлимо Миклошичеву именословну радионицу из које су проистекле прве озбиљне синтезе о словенској антропонимији и топонимији. Усредсредили смо се на један “ А. Лома, ОПI 17/2004: 467. Потврду за словенску реч у старосрпској топони мији пружа БХ оу кале 25v (омеђење села у Рашкој), в. ЛомA 2012: 99–100. “За жупу Кострц у доњем Подримљу, коју помиње већ Св. Сава као Немањину тековину, то тумачење може се поткрепити податком из АХ о развалинама старе твр

ђаве у њој (граднште 294), други је Кострц из МS 123, село код Србице које се и данас тако зове а бележи га и БХ село кострвцњ. 21r. Подробније ЛомA 2012: 115—116. * За те ликове реферише на Оk. (= PDPJS) 55, тј. летопис, премда лик тракоунна бележи већ Првовенчани (= PDPJS 2), међу бројним поменима сабраним sv. у РКС 3: 302–303 само је један из летописа 1. с. тракоумiо који Даничић просуђује као погрешку, а управо он пружа М-у полазиште за извођење које следи.

222

Александар Лома

квалитативно и квантитативно значајан сегмент грађе коју је користио — старосрпски. Проследили смо М.-ев приступ стсрп. топонимима кроз

његове сукцесивне фазе: ексцерпцију, фонетску транскрипцију, мор фолошку интерпретацију, етимолошку афилијацију. Издвојили смо правила, указали на изузетке од њих као и на промене тог приступа у

временском распону од петнаестак година који дели прву од последње расправе. То што смо више пажње посветили указивању на непреци зности и погрешке и исправљању М.-евихчитања и тумачења не треба

схватити као филолошко цепидлачење са циљем да се умањи вредност M.-ева дела. Напротив, целу ову обимну проверу спровели смо из уве

рења да је то класично дело и данас живо и да се исплати увек му се изнова враћати, а да му исправке ове врсте само повећавају употребљи вост и продужавају век. Верујемо да би једно преиспитивање ширег опсега, какво овде нисмо могли спровести, које би обухватило целокуп ну српску (или боље: српско-хрватску грађу) коришћенуу Миклошиче вим ономастичким расправама и исходе њеног творбеног,

CeMa HТИЧКОГ

и етимолошког разврставања, резултирало позитивним општим судом

о првој озбиљној научној обради наше топонимије.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА

АХ Светоарханђелска хрисовуља. Издање: Јанко Шафарик, Хрисовуља цара Стефана Душана, којом оснива монастир Св. Архангела Михаила и Гаврила у Призрену године 1348? Гласник Друштва српске словесности ХV (1862): 266-310.

Богишић, Валтазар. Народне пјесме из старијих, највише приморских записа. Биоград, 1878.

Бол. Болоњски препис РП.

БХ Бањска (Светостефанска) хрисовуља. Издање: Повеља краља Милутина манасти ру Бањска — Светостефанска хрисовуља, прир. Ђ. Трифуновић, I–II. Београд. Службени гласник – Mnemosyne, 2011. ВРд.: Врднички препис РП.

Вук: Вук Стефановић Караџић. Српски рјечник. Беч, 1852. ГHЧ: Годишњица Николе Чупића. Београд: Задужбина Николе Чупића. ГРКовиЋ, Милица. Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства у ХТИ веку. Београд: Народна књига, 1986.

ГСУД. Гласник Српског ученог друштва. Београд. ДАницА 1827: Даница, забавник за годину 1827. Беч. ДиниЋ, Михаило. Српске земље у средњем веку. Београд: СКЗ, 1978. ДУРидАНОв, Иван. Географската лексика на старобљлгарски и език с оглед на прасла вински. Хилада и сто години славанска писменост. Софи и: БАН, 191–215. ДХ. Дечанске хрисовуље. Издали Павле Ивић и Милица Грковић. Нови Сад: Институт за лингвистику, 1976.

ЖКА: Животи краљева и архиепископа српских. Написао архиепископ Данило и други, изд. Ђуро Даничић. Београд, 1866.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОIIIИЧЕВУ .

223

ЖП Жичке повеље. Издање: ЗСПП 14°, 15°, 148°.

ЗН: Стари српски записи и натписи I—VI. Скупио их и средио Љубомир Стојановић. Београд — Сремски Карловци: СКА, 1902–1926.

ЗРВИ: Зборник радова Византолошког института. Београд: САНУ ЗС: Законски споменици српских држава средњега века. Издао Стојан Новаковић. Београд: СКА, 1912.

ЗСПП. Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубров ника, књ. 1, 1186—1321. Приредили Владимир Мошин, Сима Ћирковић и Душан Синдик. Београд: Историјски институт, 2011. ЗФФ: Зборник Филозофског факултета. Београд: Филозофски факултет. ИГ Историјски гласник. Београд: Историјско друштво Србије. ИЧ: Историјски часопис. Београд: Историјски институт. КАтиЋ, Татјана. Опширни попис Призренског санџака из 1571. године. Београд: Исто ријски институт, 2010. ЛОМА, Александар. Језичке старине Полимљa и Потaрја – сведочанства старосрпских повеља. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија, зборник радова. Беране — Београд: Епископија Будимљанско-никшићка (и др.),2011, 187—198. ЛОМА, Александар. Топонимија Бањске хрисовуље. Београд, САНУ, 2013. МлАдвновиЋ, Александар. Повеље кнеза Лазара. Текст, коментари, снимци. Београд.

Чигоја штампа, 2003. MPГиЋ-PAдојчиЋ, Јелена. Доњи краји. Крајина средњовековне Босне. Београд: Фило зофски факултет (и др.), 2002. НЈ: Наш језик. Београд, Институт за српски језик САНУ ОП: Ономатолошки прилози. Београд: САНУ ОС: Етимолошки одсек Института за српски језик у Београду. Огледна свеска. Бео град: Институт за српски језик САНУ, 1998. ПЈЕВАни ЈА: Пћваннia шерногорска и херцеговачка. Сабрана Чубромљ Чојковићемљ церногорцемљ. У Лајпцигу, 1837.

ПуциЋ, Медо. 1: Споменици срљбски. Биоград, 1858. 2: Споменици српски. Биоград, 1862. PAв.: Раванички препис РП.

РАЧ. ПОМ.: Поменик манастира Раче. Приредио Томислав Јовановић. Бајина Башта: Фондација Рачанска баштина, 2005. РГСС. Пованљ ГавриловићЂ. Рћ чникљ географiиско-статистичнои Србiе. Београд, 1846. РЕСАВА: Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности, ур.

Мирослав Пантић. Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа”, 2004. РКС: Ђуро Даничић, Рјечник из књижевних старина српских, IА — К, П. Л. — ПI 1863, III P–Ћ. Београд, 1864. PП. Раваничка повеља. Издање: МЛАДЕНОВИЋ 2003, 49—128.

СЕЗ: Српски етнографски зборник. Београд, САНУ СЛ.: Србскi Љтопис. Будим. Спом. Споменик Српске краљевске академије. Београд: СКА. СРНГ. Словарљ русских народнњих говоров. Москва — Ленинград (доцније: Санкт-Пе тербург): Институт русского изљика (доцније: Институт лингвистических иссле дованић) РАН, 1965 ид.

CCA: Стари српски архив. Лакташи, затим Београд: Филозофски факултет у Београду (и др.).

СТАМАТОвиЋ, Раде. Ономастика Зете. Београд— Голубовци: Филип Вишњић — Сабор Зете, 1994.

СТАНковскА, Љубица. Македонска ојкoнимија I. Скопје: Метаморфоза, 1995. СТАНковскА, Љубица. Топонимите со суфиксот -ица во Македонија. Скопје — Прилеп. Институт за старословенска култура — Матица Македонска, 2001.

224

Александар Лома

туПикоВ, Николай Михайлович. Словарь древнерусских личных собсֳвенных имëн. Санкт-Петербург, 1903, репринт Москва: Русский путь, 2004. Ханџић, Адем. Шабац и његова околина у XVI вијеку. Шабац у прошлости. Шабац: Историјски архив, 1970, 117–254. ШабаноВић, Хазим. Турски извори за историју Београда. Књ. I, св. 1: Катастарски пописи Београда и околине 1476–1566. Београд: Историјски архив Београда, 1964. Шекуларац, Божидар Б. Дукљанско-зетске повеље. Титоград: Историјски институт СР Црне Горе, 1987. ЭССЯ: Эֳимолоֱический словарь славянских языков. Праславянский лексический фонд (ред. О. Н. Трубачев – А. Ф. Журавлев), 1–. Москва: Наука, 1974–. * BEzlaJ, France. Slovenska vodna imena I. Ljubljana: SAZU, 1956. cSánki, Desző. Magyarország történelmi földrajza a Hunyadiak korában II. Budapest: Kiadja a Magyar Tudomanyos Akadémi, 1894. duridanov, Ivan. Die Hydronymie des Vardarsystems als Geschichtsquelle. Köln ‒ Wien: Böhlau, 1975. HandŽić, Adem. Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka (iz 1519. i 1533. godine). Sarajevo: ANUBiH ‒ SANU, 1986. Jireček, Constantin. Das Christliche Element in der topographischen Nomenclatur der Balkan länder. Sitzungsberichte der kais. Akademie der Wissenschaften in Wien, Phil.-hist. Classe CXXXVI (1879): 1–98. kiSS, Lajos. Földrajzi nevek etimológiai szótara. Budapest: Akadémiai Kiadó, 1978. MayEr, Anton. Die Sprache der alten Illyrier I. Wien: ÖAW, 1957. MikloSich, Franz. Die Bildung der slavischen Personennamen. Denkschriften der Kais. Akademie in Wien, Phil.-hist. Classe X (1860): 215–330. MikloSich, Franz. Die Bildung der Ortsnamen aus Personennamen im Slavischen. Denk schriften der Kais. Akademie in Wien, Phil.-hist. Classe XI (1864): 1–74. MikloSich, Franz. Die slavischen Ortsnamen aus Appellativen I. Denkschriften der Kais. Akademie in Wien, Phil.-hist. Classe XXI (1872): 75–106. MikloSich, Franz. Die slavischen Ortsnamen aus Appellativen II. Denkschriften der Kais. Akademie in Wien, Phil.-hist. Classe XXIII (1874): 141–272. MS: Monumenta Serbica, spectantia historiam Serbiae Bosniae Ragusii. Ed. Franz Miklosich. Wien: Wilhelm Braumüller, 1858. PdPJS: Pavel Jozef Šafařík. Památky dřevního písemnictví Jihoslovanův. Výdaní druhé, Praha: B. Tempský, 1873. ProfouS, Antonín. Místníjména v Čechách. Jejich vznik, původ, význam a změny, I–V. Praha: ČSAV, 1947–1960. SchraMM, Gottfried. Eroberer und Eingesessene. Geographische Lehnnamen als Zeugen der Geschichte Südosteuropas im ersten Jahrtausend n. Chr. Stuttgart: Anton Hiersemann, 1981. Schütz, Joseph. Die geographische Terminologie des Serbokroatischen. Berlin: Akademie Verlag, 1957. Skok, Petar. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV. Zagreb: JAZU, 1971–1974. SP: Słownik prasłowiański (red. Franciszek Sławski), 1–. Wrocław etc.: Wydawnictwo PAN, 1974–. stoJaković, Momčilo. Braničevski tefter. Beograd: Istorijski institut, 1987. taSzycki, Witold. Najdawniejsze polskie imiona osobowe. Kraków: PAU, 1925. WS: Die Welt der Slaven. München: Otto Sagner.

СТАРОСРПСКА ТОПОНОМАСТИЧКА ГРАЂА У МИКЛОШИЧЕВУ...

225

Aleksandar Loma ALTSERBISCHER ORTSNAMENGUT IN MIKLOSICHS GRUNDRISS DER SLAVISCHEN NAMENKUNDE Z u sa m m e n fas su ng Mit seinen vier grundlegenden Abhandlungen, von der Bildung der slavischen Perso nennamen (1860), von der Bildung der Ortsnamen aus Personennamenim Slavischen (1864) und der zweiteiligen Betrachtung über die slavischen Ortsnamen aus Appellativen (1872, 1874) hat Franz von Miklosich eine Pionierarbeit im Bereich der Slavistik geleistet, die man zusammengenommen mit vollem Rechtals Grundriß der slavischen Namenkunde bezeichnen kann. Das altserbische Ortsnamengut mit rund 800 behandelten Namen spielt darin eine prominente Rolle, was sich z. T. dadurch erklärt, daß der Verfasser kurzvor dem Erscheinen der ersten Abhandlung seine Monumenta Serbica (1858) veröffentlicht hatte und seit 1864 aus Daničićsaltserbischem Wörterbuchweitgehend schöpfen konnte. Hier werden alle diesen aserb. Namenbelege zu ihren Quellen zurückverfolgt, um Miklosichs methodologischen Zugänge klarzustellen und die Zuverlässigkeit der von ihm betrachteten Formen sowie ihrer etymologischen Zuweisung zu überprüfen. In den meisten Fällen machen sich hier wie an derswo Miklosichs Akribie und sein reifes Urteil geltend, manchesist aber ihm werständ licherweise unterlaufen. Von kleineren Druck-und Schreibfehlern abgesehen, ließen sich einzelne Gespenstnamen entlarven, entweder aus Kasusformen falsch erschlossen (z.B. Ratinov, eigentlich Instr. zu Ratina), oder durch eine unbegründete Verbesserung der über lieferten Namenform hervorgerufen (z.B. Ljutovica statt Lutovica, nicht zu ljut ‘zornig’, sondern zu *lǫtov- ‘linden-’), oder aus verdorbenen Lesarten entsprungen (z.B. Držmirovci statt Dražmirovci, Brodnici statt Brodlići, Jezer statt Jerez, Strutare statt Strugari, (na) Drêvênik statt (nad) Revenik). Insgesamt wird durch diese textkritischen und z.T. auch etymologischen Berichtigungen Miklosichs Großleistung auf diesem Feld kaum in Frage gestellt, vielmehr sollen sie die Brauchbarkeit eines Werkes erhöhen, das sich auch heute, rund eineinhalb Jahrhunderte seit seiner Entstehung, als unentbehrlich für die Fachleute erweist. Институт за српски језик САНУ Етимолошки одсек Кнез Михаилова 36, 11000 Београд, Србија [email protected]

III. ТВОРБА

UDK 811.16’367.625 811.16’37

Светлана М. Толстая

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВЯНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *OTЪ Статья посвящена семантике праславянских глаголов с префиксом *otъ. На основе данных «Этимологического словаря славянских языков» (вып. 36–38) рассматриваются наиболее регулярные типы значений, представленные вразных славянских языках, а также признаки, существенныедля их классификации. Ключевые слова: праславянский язык, лексическая семантика, семантиче ский тип, глагол, глагольный вид, префикс, глагольная основа, многозначность, регулярность, диффузность значения.

Семантика префиксального глагола представляет собой сложное производное от значения префикса и категориальной семантики соответ ствующего бесприставочного глагола. Основные значения славянского префикса *otъ определилуже Миклошич в своей «Сравнительной грам матике славянских языков»: «Als Praefix bewahrt otъ a) die Bedeutung der Praeposition otъ, und bezeichnet demnach in mannigfachen Schattierungen ein „ab, los, weg“; b) ein aufhören; c) ein erwiedern, ein zurückführen des Gegenstands in einen früheren Zustand» (MikloSich 1883: 223). Далее в коротком разделе, посвященном префиксу otъ, Миклошич приводит примеры этих трех значений (условно – значения отделения, прекраще ния и ответного действия) из каждого славянского языка1. Например, к первому значению он отнес ст.-слав. otъbêgnąti, otъvrêsti, otъgnati, otъdoiti, otъkryti, otъmoliti, otъskočiti, ostati, otvoriti; словен. odvaditi, odvezati, odgrizti, odjesti, odati, oddêti, odkriti, odzebsti, odklenoti (: zaklenoti), odprêti (: zaprêti); болг. otvrъza, otkjuči, otkupi, otpira, otvori; серб. odba citi, odbjeći, odvrzti (konja), odagnati, odadrijeti, odigrati, odlajati, odmiljeti, odmoliti, odmoriti, odaprijeti, odslužiti, odastrijeti, odsjesti, odjahati, odljutiti, odreći, odumiti, odraniti, odbaciti, otiti, oteti; рус. otbratь, otbytь, otvaditь, otgovotitь, otnjatь, otkazatь, otolgatь sja, otmoliti ljudi otъ bêdy, otomknutь, otperetь, otvoritь, otrabotatь, otstavitь и т. д. Ко второму значению он отнес: ст.-слав. otpêti, словен. odbiti, odvečerjati, odgrmêti, odmêniti se, 1 В старославянском выделено дополнительное, четвертое значение, приписанное глаголу otъnemošti viribus deficere.

23()

Светлана М. Толстаж.

odpresti, odpéti, odcvesti, odjesti; серб. odorati, odstajati; рус. otbritb, otbegato, olgoveto, otgovorit, (svoju reče), olgoréto (lampada otgorela), otižiti, (svoj vek b), otlovito (rybи) и т. д. К третњеј семантическој группе (со значением ответного дејствиа) отнесенљи: ст-слав. otveti (otve) respondere (sic), otљаati; болг.. otpisati; серб. odvratiti, odvikati, odgovoriti, odreći, odazvati se, odjeknuti: рус. otbrit, (alat, kolkij otvetљ), otognut, (zagnutoе), otdat, otozvatbsja (na klikљ), otљigrati, otroditi, sja и т.д. Теже три основних значении (отделение, завершенностњ дејстви и и ответное дејствие) вслед за Миклошичем вњиделиет В. Вондрак: «Als Präfix bezeichnetes ebenfalls 1. eine Trennung: aksl. otљhegnoti, 2. ein Beenden der Handlung : aksl. otљpeti “cantum finire", 3. ein Erwidern, ein Zurückführen des Gegenstandes in einen früheren Zustand: aksl. otbvěštati “antworten, otљаati zurückgeben » (VONDRAK 1928: 309). Bмногочисленнљих последукоших работах — грамматиках и специ алвнљих исследовани их отделњнљих славинских изљиков — предложенљи

болеe дробние семантические классификации (особенно врамках пeрвого – «аблативногож — значении), которње, однако, не отменикот предложенној Миклошичем схемљи, а толњко усложникотее. Семанти ке славинских префиксов в отделњнљих изљиках посвишено множество работ (см., например, ДОБРУшинА — МЕллинА — ПАИАР 2001: ИвиЋ 2000; КРОНГАУз 1997. ЗАЛизник 2006), в которњихчисло значенији, приписива емљих префиксу, колеблетси воченљ болњших пределах (от трех-пити до несколњких деситков).

Обобшение семантики и зтимологии префикса *otљ в обшесла винском масштабе предложено в зтимологическом словаре граммати ческих слов Ф. Копечного, где представлена иерархии значениј начина и от основного, аблативного, к которому отнесенљи не толњко «удали

телњнље» значени и глаголовдвижении (типа отоити, отступитњ), но и «отделителњнље» значени и других глаголов физического дејстви и (типа отрезато, отвинтито), до болеe частних рубрик: «обратнње деј ствииж (opačné činnosti) типа отлепитњ, «возвратнње» дејствии, вос станавливакошие исходное состоиниe (restaurace) типа н-луж. odnowić, odmlodzić: «возмешакошиеж, или «компенсирукошиеж дејствиа (činnosti nahraditelné) типа отработатњ долг, отпоститњ: значение «реванша» (типа отомститњ, ответитњ): значение «завершенного дејствиих типа отработатњ, отужинатљ, отблагодаритљ, отмолитњ (KOPEČNY 1973. 154–155)

Вњиход в светтрехтомовмосковского «Зтимологического словара славинских изљиков» (ЗССЛ 36—38), вклкочакоших почти весњ корпус

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВЯНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *OTЪ

231

праславянских глаголов с префиксом *otъ начиная с *otъbadati и кончая otъtęgnǫti (sę), дает новые возможности для изучения данного типа глаголов в разных отношениях. Во-первых, может бытьуточнена на относительно полном материале семантическая характеристика и функция самого префикса; во-вторых, может быть заново поставлен вопрос о том, какие семантические модели действительно принадле жат праславянскому языку, а какие должны считаться вторичными, возникшими в отдельных славянских языках или группах языков, при том, что сама словообразовательная модель «глагол + префикс *otъ», безусловно, является праславянской и имеет хорошие соответствия в других индоевропейских языках (хотя не все детали этимологии пре фикса и соответствующего предлога окончательно установлены – см. ЭССЯ 36: 96–102; ESJS 10: 607–608). Систематическая обработка всех со бранных вЭССЯ данных в названных и иных аспектах не может быть, конечно, осуществлена врамках одной статьи, поэтому здесь предла гаются лишь самые первые и в какой-то мере предварительные наблю дения над семантикой интересующих нас глаголов, тем более что в статьях ЭССЯ никакой систематизации приводимого материала не дается, и многозначность большого числа глаголов с префиксом *otъ, возможно, восходящая к праславянскому состоянию, остается невыяв ленной и необъясненной2. Например, не получают объяснения такие разные, на первый взгляд, или даже несовместимые значения, какдля *otъpomagati – ‘мешать’ и ‘помогать’, *otъpomogt’i – ‘помешать’ и ‘по мочь’; *otъpisati – ‘выписать из списка’, ‘закончить писание’, ‘ответить на письмо, дать ответ’ и др.; *otъsaditi – ‘отделить, отставить’, ‘ответно пригласить’, ‘закончить посадку’, ‘отбить’; *otъstrojiti (sę) – ‘отстроить’, ‘раздеть’, ‘вытянуть’ и др. Необходимо, конечно, считаться с тем, что приводимые вЭССЯ словарные дефиниции источников далеко не всегда точны и полны, в них часто не учитываются релевантные признаки и параметры обозначаемых глаголом ситуаций (роль субъекта, объекта, пространственных и временных характеристик, цели, адресата действий и т. п.), наконец, следует учесть и то обстоятельство, что эти дефиниции приводятся вЭССЯ без иллюстраций. Выделенные Ф. Миклошичем типы значений неравнозначны по своему «объему» – глаголы первого типа (с «отделительной» семан тикой) составляют очень обширный класс, превышающий по числу 2 Здесь и далее примеры и дефиниции, взятые из соответствующих статей ЭССЯ, приводятся без указания источников.

232

Светлана М. Толстая

представителей два остальные, но он неоднороден семантически и может быть разбит на несколько самостоятельных групп, различающихся каксемантикой префикса, так и семантикой глагольной основы. Иначе говоря, этот тип носит слишком общий характер, а семантика префикса определена слишком широко и нуждается в более дифференцированной характеристике. Два других типа более однородны, хотя и они могут быть подразделены на несколько самостоятельных подтипов. Следует, однако, учитывать, что далеко не во всех случаях семантика префикса и префиксального глагола может быть установлена однозначно, так что некоторые случаи могут бытьотнесены к разным типам в зависи мости от интерпретации. Тем не менее часть наиболее продуктивных типов выделяется вполне надежно и может быть идентифицирована как со стороны префикса, так и со стороны глагольной основы. Ниже дается обзор наиболее регулярных семантических моделей праславян ских глаголов с префиксом *otъ, содержащихся в36–38 выпусках ЭССЯ. 1. Самую большую группу среди *otъ-глаголов составляют гла ния как правило, голы,отимеющие некоторой общее исходной пространственное точки, которая, значение перемещения-удале‑ эксплицитно названа или подразумевается и может быть восстановлена из контекста (оֳсֳуֲиֳь оֳ края ֲлаֳформы, оֲֳлыֳь оֳ береֱа, оֳодвинуֳь оֳ оֱня). Однако нередко эта точка идентифицируется «дейктически», как локус актуального или типичного местонахождения субъекта или объекта, и потому не нуждается в специальном обозначении (оֳбыֳь в неизвесֳном наֲравлении, оֲֳравиֳься на охоֳу) и смысловой акцент делается на конечной точке перемещения (оֲֳравиֳься вֱород, оֳнесֳи на месֳо, оֳвесֳи домой). Для семантики глаголов перемещения-удаления существенны следующие характеристики ситуации: перемещается ли только субъект (оֳойֳи, оֳъехаֳь, оֳлеֳеֳь), субъект вместе с объектом (оֳнесֳи, оֳвезֳи, оֳвесֳи) или же субъект каузирует перемещение объекта (оֳодвинуֳь); имеет значение и характер связи между субъектом и объектом – контактный (оֳֳолкнуֳь) или бесконтактный (оֳослаֳь), исходная точка движения, цель, адресат и другие параметры действия. Взависимости от этих характеристик выделяются несколько семанти ческих типов глаголов перемещения с префиксом *otъ. 1.1. Перемещение субъекта. Прототипическими глаголами, обра зующими подобные приставочные дериваты, являются глаголы дви

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВЯНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *OTЪ

233

жения типа идֳи, бресֳи, ехаֳь, бежаֳь, ֲлыֳь, леֳеֳь и т. п., пред полагающие перемещение самого субъекта действия. Типичными представителями этого семантического класса могут служить праславянские глаголы *otъběgati (sę), *otъběgnǫti. Стандарт ным, представленным во всех языках значением этих глаголовявляется физическое значение ‘отбегать, убегать, отступать’ с акцентом на це левом векторе движения субъекта (куда?) или ‘покидать, оставлять, сбегать’ с акцентом на исходной точке движения, на покидаемом локусе (откуда?), ср. словен. odbežati ‘убежать, отбежать’, в.-луж. wotběžeć ‘убежать, отбежать’, ‘утечь’, ‘пройти, утечь, миновать’, пол. odbiec ‘покинуть, бросить’, др.-рус. оֳъбѣщи ‘оставить’, укр. диал. вiдбiчи ‘покинуть’, с.-х. odhóditi, òdlaziti ‘уходить’, словен. odhoditi ‘уходить, отходить’, пол. odchodzić ‘отходить’, чеш. odletěti ‘летя, удалиться от куда-н.’ и т. д. На базе этих первичных значений затем развиваются вторичные, не физические значения типа ‘отступать в мыслях, по ступках, уклоняться, удаляться’ и т. п. О другом регулярном (не про странственном) значении этих глаголов будет сказано ниже. Значение удаления субъекта могут получать префиксальные дериваты не только от глаголов движения, но и от глаголов состояния, например, ст.-рус. оֳбыֳи ‘уехав, потерять связь с кем-л., чем-л.’, рус. оֳбыֳь ‘тронуться в путь, уехать’, укр. вiдбавиֳи(ся) ‘отлучить(ся)’. Устойчивые системные отношения связывают эти глаголы во всех славянских языках с дериватами тех же бесприставочных глаголов, имеющими «синонимичные» (стем же вектором движения) образова ния с префиксами *u, *vy (оֳойֳи ≈ уйֳи, выйֳи) и «антонимичные» (с противоположным вектором движения) образования с префиксами *podъ, *pri, *do (оֳбежаֳь – ֲодбежаֳь, ֲрибежаֳь, добежаֳь). 1.2. Перемещение с объектом или перемещение объекта. К гла голам перемещения относятся также глаголы физического действия, которые обозначают ситуации, включающие не только субъект, но и объект перемещения. Субъект действия перемещает объект и приэтом сам перемещается, ср. несֳи, весֳи, везֳи и т. п. (1.2.1.), или же субъект остается на месте, но, каузируя движение объекта, он перемещается «частично» за счетдвижения части своего тела (руки, ноги), ср. дви ֱаֳь, ֳянуֳь, браֳь, ֳолкаֳь (1.2.2.); наконец, субъект вообще не перемещается, а только каузирует перемещение (удаление) объекта, какв случае ֱнаֳь, слаֳь (1.2.3.). Различие между этими подтипами значений не всегда четко выражено. Например, глагол *otъbiti может

234

Светлана М. Толстая

означать ‘каузировать движение’ как контактным, так и бесконтакт ным способом, ср. оֳбиֳь мяч, оֳбиֳь аֳаку, оֳбиֳься оֳ сֳаи. Необходимо, однако, заметить, что далеко не все глаголы физического действия, включающего перемещение субъекта или объекта, способны иметь дериваты с префиксом *otъ; это возможно лишь при условии, что в фокусе внимания оказывается именно перемещение, а не другие семантические компоненты предиката: например, у глаголов типа ֲряֳаֳь, предполагающих совместное перемещение субъекта и объекта, в фокусе находится не локативный компонент действия (удаление, пере мещение), а его цель– не удаление, а сокрытие, поэтому такие глаголы не образуют префиксальных дериватов с *otъ. Приведем несколько примеров каждого из выделенных типов. 1.2.1. (тип: оֳнесֳи): макед. однесе ‘отнести, отвести, увести’, с.-х. òdati (редко) ‘отнести, унести’, с.-х. odnesti ‘взяв нечто, уйти, удалиться’. 1.2.2. (тип: оֳодвинуֳь): др.-рус. оֳъбиֳи ‘выбить ударами’, рус. оֳложиֳь, оֳодвинуֳь ‘переместить’, диал. оֳдаֳь ‘убрать, отодви нуть в сторону’, оֱֳресֳи ‘гребя, отбросить, удалить в сторону’, словен. odlóžiti ‘отложить в сторону’, болг. оֳмяֳам ‘откидывать, отбрасывать в сторону’, др.-рус. оֳъбиֳи ‘отбить, выбить ударами’. 1.2.3. (тип: оֳоֱнаֳь): с.-х. òdbiti ‘отогнать, прогнать’, òdati ‘выдать замуж’, ст.-слав. оֳъдаֳи ‘передать, отдать’, др.-рус. оֳъдаֳи ‘про дать’, словен. oddalíti ‘удалить на определенное расстояние, отдалить’, ст.-чеш. otdáliti ‘удалить, отдалить, разместить далеко; отогнать, про гнать’, рус. оֳдалиֳь ‘переместить на более далекое расстояние от чего-н.; отослать; отнести’, ст.-чеш. odkřičěti ‘отогнать кого-л. криком’, словен. odlajati ‘отогнать лаем’, рус. оֳмахнуֳь ‘отбросить, откинуть, отогнать взмахом руки’, пол. odmanić ‘маня, отвлечь, отвести’. Эти типы глаголов с семантикой перемещения-удаления состав ляют ядро всего класса рассматриваемых префиксальных глаголов во всех славянских языках, при этом семантика префикса *otъ в боль шинстве случаев полностью соответствует семантике предлога *otъ; нередко семантика удаления выражается дважды: в префиксе и пред логе (оֳойֳи оֳ дома). 1.3. Отделение части. Разновидностью (частным случаем) пере мещения можно считать действие «отделения», предполагающее, что предмет (или множество предметов) остается на месте, но от него отделяется его часть, ср. оֳрезаֳь, оֳорваֳь, оֳкусиֳь, оֳделиֳь и т. п. При этом исходные действия, обозначаемые производящим глаго лом, не являются перемещением и могут вообще не предполагать

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВЯНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *OTЪ

235

перемещения объекта даже в виде сопутствующего действия. Иначе говоря, префикс берет на себя не только семантику отделения, но и – в качестве пресуппозиции – семантику перемещения. В этом случае возможны два варианта в зависимости от логического акцента (фокуса то соответствующий глагол может получать часть восприятия (объект действия). отделения), Еслив фокусе внимания оказывается отделяемая значения типа ‘высвободить’, ‘выбросить’, ‘выделить’, ‘отправить’ и т. п., ср. с.-х. òdbiti ‘отбить, отколоть, отломать’, odbaviti ‘выбросить, изгнать, освободить’, ‘отделить, оторвать’, ‘отбить, отбросить, освобо дить, вытащить’, словен. odbáviti ‘снять, убрать, скинуть, устранить’, рус. оֳбавиֳь ‘отделить, отнять, отлить, отсыпать и т. п. часть чего-н.’, с.-х. odbúčiti ‘отодрать, оторвать’, макед. отцепи ‘отцепить, отщепить, отколоть, отделить’, словен. odcepiti ‘откалывая, отделить’, пол. odczepić ‘отцепить, отвязать, отстегнуть’, ст.-рус. оֳчиֳаֳи ‘отделять, объявлять чужим, неродственным’, словен. oddréti ‘отодрать, оторвать’, в.-луж. wotdrěć ‘то же’, болг. оֳдялам ‘тесанием отрезать, отсечь щепки, суки’, ст.-слав. оֳъдѣлиֳи ‘отделить’, болг. оֳделя ‘отложитьчасть чего-то в сторону’, с.-х. одéлити ‘отделить, выделить’, чеш. odděliti ‘отделить, разъединить’; устар. ‘дать кому-л. волю’, словен. oddrobíti ‘открошить’, oddrúžiti ‘отделить, обособить’, odgristi ‘отгрызть, откусить’ и т.д. Если же семантический акцент падает на целое, от которого отде ляется часть, то глагол может получать значения типа ‘повредить (нару шить целостность)’, ‘избавить, освободить (отчего-н.)’, ‘лишить (чего-н.)’, ‘сократить’ и т. п., т. е. обозначать то или иное воздействие на целое, от которого отделяется часть, и изменение его состояния: болг. диал. оֳбавем ‘повреждать’, ‘разваливать’, ст.-польск. odbawić ‘лишитьчего-л., избавить’, рус. диал. оֳбавиֳь ‘убавить, уменьшить’, бел. диал. адбавiць ‘убавить, уменьшить’, в.-луж. wotbjerać ‘сократиться, уменьшиться’ (měsačk wotběra ‘луна на ущербе’, букв.: уменьшается), ст.-рус. оֳбыֳь ‘лишиться, потерять кого-л.’, укр. диал. вiдбуֳи ‘ухудшиться, умень шиться’ (безличн.); с.-х. одàдрēти ‘ободрать, ограбить’, пол. диал. odbierać ‘лишатьчего-л.’, чеш. odníti ‘избавить кого-л. отчего-л.’. Во многих слу чаях, однако, подобные акценты выражены слабо, и семантика глагола носит диффузный характер, т. е. совмещает в себе значение ‘отнять’ и ‘лишить’. Многие праславянские глаголы с пространственной семантикой префикса способны, подобно глаголу *otъbaviti (sę), выражать разные зна чения рассматриваемого ления, ср. *otъbadati: с.-х.широкого одбáдати блока ‘отойти, значений удалиться’ перемещения-уда(перемещение

236

Светлана М. Толстая

субъекта), чеш. odbádati ‘отодвинуть, оттолкнуть’, с.-х. odbádati ‘двигать, сдвигать, толкать’ (перемещение объекта), с.-х. odbádati ‘отбивать, откалывать (отделение части)’3. Кроме характера предиката (перемещение субъекта, каузирова ние перемещения объекта контактным или бесконтактным способом), для пространственной семантики приставочного глагола существенно направление движения с точки зрения субъекта действия, т. е. удале ние от субъекта (какв оֳоֱнаֳь, оֳодвинуֳь), или – приближение к нему (как в оֳобраֳь, оֳняֳь, оֳкуֲиֳь, оֳсудиֳь); при этом по отношению к исходной точке движения объекта это в обоих случаях удаление. Ср. врусском языке семантическую двойственность глагола оֳбиֳь, имеющего, с одной стороны, значение ‘отражать, отталкивать’: оֳбиֳь мяч (удаление), а с другой – ‘отнять что-н.’: оֳбиֳь жену у друֱа (приближение, присвоение). Ср. также ст.-пол. odbić ‘отбить, взять силой’, ‘освободить’, пол. odebrać ‘получить’, словен. oddobiti ‘по лучить’, в.-луж. wotdobyć ‘отвоевать’, рус. диал. оֳкрасֳь ‘выкрасть, украсть’ – все со значением присвоения-присоединения. Рассмотренными выше кратко значениями удаления (субъекта, объекта – лица или предмета, части предмета или части множества объектов) от некоторой исходной точки их пребывания исчерпывается в принципе пространственная семантика4 праславянских глаголов с префиксом *otъ. Остальные семантические типы этих глаголовне имеют прямой связи с пространственным перемещением и представляют собой иные семантические модели глагольного словопроизводства. Они отличаются от рассмотренных типов как семантикой и функцией префикса, так и классом производящих глаголов. 2. Прекращение-окончание. Второй семантический блок глаго лов с префиксом *otъ, определенный Миклошичем как«прекращение действия» (Aufhören), представляет собой стольже регулярную модель, как и предыдущий тип «перемещения-удаления», он широко известен во всех славянских языках и с полным правом может считаться прасла 3 Вработе (ДобруШина и др. 2001: 71–72) русские глаголы «отделения» называются ОТ-глаголами «расщепления» и разбиваются на четыре типа в зависимости от статуса «части» по отношению к «целому»: 1) оֱֳрызֳь оֳ сֳуֲеньки щеֲку, 2) оֳֳереֳь ֲяֳно со сֳола, 3) оֳделиֳь белок оֳ желֳка и 4) оֳколоֳь значок с вороֳника. 4 Пространственная семантика, как известно, может иметь и временное измерение. Ср. оֳложиֳь (в сторону) и оֳложиֳь (на некоторое время).

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВЯНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *OTЪ

237

вянским. Производящие глаголы (несовершенного вида) вэтом случае обозначают самые разные действия и состояния, протяженные во вре мени, имеющие начало и конец, а их дериваты с префиксом *otъ озна чают завершенность этого действия, его конец, прекращение. Если и можно в этой семантике усмотреть какой-то пространственный смысл, то только в том, что действие (состояние) как бы отделяется от той си туации, с которой оно было связано, – от своего субъекта, временных и пространственных параметров и прочих условий, обстоятельств, способов действия. Однако семантика прекращения-завершения неоднородна. В за висимости от семантического акцента в фокусе внимания оказывается то полное прекращение действия, его исчерпанность, то – завершен ность действия, истечение его срока. В первом случае (2.1.) в фокусе находится временная точка, начиная с которой действие не происхо дит, прекращается (оֳлюбиֳь означает ‘уже не любить’, ‘больше не любить’, оֳцвесֳи – ‘уже не цвести’, ‘больше не цвести’). Во втором случае (2.2.) в фокусе внимания – само действие во всей его полноте и на всей протяженности его исполнения (временной и пространственной), поэтому глаголы с этой семантикой, в отличие от предыдущего типа, свободно принимают определения со значением срока или расстояния (например, оֳслужиֳь десяֳьлеֳ, оֳбыֳь весь срок или – оֳֵаֱаֳь десяֳь киломеֳров, оֳмериֳь десяֳь ֵаֱов и т. п.). Эти последние оказываются переходным звеном к следующему (третьему) семанти ческому блоку – собственно результативным глаголам завершенности с чисто видовой семантикой – и практически синонимичны глаголам с префиксом *pro, ср. ֲрослужиֳь, ֲроболеֳь, ֲробыֳь, которые также сочетаются с обстоятельствами срока и расстояния (ср. ֲроболеֳь два месяца, ֲросֲаֳь ֲолдороֱи). При этом *otъ-глаголы обоих типов означают отсутствие действия (действие не происходит), но во втором типе конечная точка действия (процесса) не акцентируется: оֳслужиֳь (где-то, определенный срок) не означает, что субъект больше вообще не будет служить. Словарные дефиниции, как правило, не различают двух указан ных видов значений и в обоих случаях пользуются формулировкой типа «перестать, кончить» по отношению к предикату действия, процесса или состояния. Поэтому не всегда возможно на основе таких дефиниций (без обращения к контекстам) определитьточное значение глагола, тем более что во многих случаях глаголы этого блока могут иметь оба типа значений. Например, *otъslužiti (sę) может означать и ‘перестать служить,

238

Светлана М. Толстаж.

закончитљ службу“ (ср. рус. отслужитњ ујти со службљи по истечении eе срока, пол. odslužyć отслужитљ, закончитљ службу") и — прослужитљ определенноe врeми“ (ср. рус. отслужитњ два года, укр. вјдслужити "отбљитљ срок военној службљи“), тогда как отцвести определенно означает перестатљ цвести“ (врид ли возмoжно отцвел две недели). 2.1. Прекрашение. Зто значение свободно принимакот дериватљи от глаголов со значением разновременного и разнонаправленного переме

шени и, ср. рус. отбегатњ “перестатљ, кончитљбегатљ, диал. отљездитњ “прекратитљ поездки, закончитљ ездитљ, отлетатњ “кончитљ полет, полетљи“ и т. п. Но зтиже значени и прекрашени и некоторогодлившегоса определенноe врeм и деистви и или состоиниа могут иметљ и дериватљи от

глаголов других семантических классов (глаголњи деителњности, занити и, состоиниа, процесса): чеш. odboleti “перестатљ болетљ, рус. отболетњ “то же“, отборонитњ закончитљ, завершитљ боронованиe”, omlópocamb, omбросатвса кончитљ, перестатљбросатњ, omnem, “перестатњ, кончитљ петљ, отлазитњ кончитљ, перестатљлазитљ, отчерnamb, "кончитљчерпа нве... omчертитњса кончитљчертитљ (далеe – отделатљса”), отгневатњса *перестатљ, кончитљ гневатљса“, в.-луж. wothněwać sо “перестатљ сер дитљси“, пол. odczytać“кончитљчтение“ (нариду с прочитатљ“), odczytać sie "оторватљси от чтени и, начитатњси“, чеш. otčisti “закончитљ чтениe”, с.-х. одбучити отбушеватљ, отшуметљ, ц-слав. отвдоити "отнатљ от груди, перестатљ кормитљ грудњко”, болг. отдоа то же“, с.-х. odojiti “то же“, ст-пол. oddolić “то же“, рус. диал. отдружитњ “перестатљдружитљ. пол. oddumać“перестатљ думатљ, мечтатљ“, ст-рус. отдержати “перестатљ держатљ какое-н. дело“, рус. отходитњ “перестатљ ходитљ“, отцвести *перестатљ цвести“, болг.. отлкоба “перестатљ лкобитљ, рус. отлобитњ “то же“, словац. odl"ubit” “то же“. К зтој семантическој модели можно

отнести и *otљčajati (se) отчаитљси“ (т. е. перестатљ наде итњси иждатљ). 2.2. Окончаниe. Глаголњи зтого типа (многие из которњих могут иметљ также значение прекрашении) в случае, когда они ассоциирукотси с временним или пространственним промежутком (сроком, расстои нием), представликот собој видовње дериватљи глаголов несовeршенного вида, обозначакоших протиженнље дејстви и, процессљ, состоиниа.

Они обљединикотси с предњидушеј группој семантикој окончании и прекрашении деиствии, а с глаголами следукошеи группљи — своеи ви довои семантикои завершени и, резултативности, ср. рус. отгоститњ

“кончитљ гоститљ, отговетњ кончитљ говетљ, рус. диал. отоњImb, закон читљ пребљивание где-н., пробљитљ, отстоamb, "простоитњ, вљпстоитљ.

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВЯНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *OTЪ

239

укр. вiдсֳояֳи ‘простоять известное время или до конца’, болг. оֳседя ‘отсидеть, насидеться’, словен. odsedéti ‘отбыть наказание’ (и ‘прекра тить высиживать птенцов’), чеш. odseděti ‘отбыть наказание’. 3. Завершенность-результативность. Этот весьма продуктивный во всех языках тип, в отличие отпредыдущего, фокусирует не времен ную точку окончания действия, а сам факт его исполнения и достиг нутый результат, и, следовательно, имеет не столько лексическое, сколько грамматическое значение перфективности. Глаголы этого типа соот носятся с бесприставочными глаголами несовершенного вида, обозна чающими длительное действие, состояние или процесс, и выражают завершенность действия и достижение соответствующего результата. Примеры: ст.-слав. оֳъчисֳи ‘прочитать’, др.-рус. оֳъчисֳи ‘отсчитать’, ст.-чеш. otčísti ‘отсчитать, вычесть’, ст.-пол. odczyść ‘прочи тать вслух, прочитать до конца’, пол. odczytać ‘прочитать, прочесть’, с.-х. диал. odbavit ‘выполнить, исполнить’, словац. odbavit’ ‘сделатьбыстро, поверхностно, отделаться от чего-л.’, odbavit’ vec ‘уладить, оформить’, диал. odbavit ‘выполнить, исполнить, закончить’ (от*baviti (sę) ‘занимать ся чем-н., медлить, задерживаться, проводить время и т. п.’), укр. вiдбуֳи ‘отбыть, исполнить, отработать’, макед. одбрани ‘защитить, оборонить’, пол. odbronić ‘защитить, отбить силой’, бел. аֳбаранiць ‘защититься от нападения’, словен. odbrusiti ‘отшлифовать, сделать гладким’, чеш. odbrousiti ‘отшлифовать, отточить’, др.-рус. оֳбрысаֳи ‘очистить’, сло вен. odbrísati ‘отмыть’, пол. odczuć ‘почувствовать’, odjesti ‘съесть, поесть’. Особую группу в данном семантическом типе составляют глаголы с результативным значением, производные от прилагательных – назва ний качеств и свойств, например, рус. оֳсыреֳь ‘стать сырым’, чеш. odměkati ‘смягчать(ся)’, пол. odmiękać ‘стать мягким, размякнуть’, рус. диал. оֳмякáֳь ‘сделатьмягким, смягчить’, укр. вiдмолодiֳи, вiдмоло диֳи ‘вернуть молодость, стать молодым’, пол. odnowić ‘сделатьновым, обновить’. 4. Отмена. Этот семантический блокотличается от предыдущих семантикой отмены действия или состояния, выраженного бесприста вочным производящим глаголом5 или – чаще – однокоренным глаголом 5 М. Ивич определила этот тип следующим образом: «Има и таквих случаjева да присуство од-служи указивању на поништеност оне ситуациjе коjу непрефиксирано остварење глаголске лексеме именуjе – уп. Конопци су везани са Конопци су одвезани, Паковали су ствари са Отпаковали су ствари» (иВић 2000: 204).

24()

Светлана М. Толстаж.

с приставкоји-антонимом: завaзaто, привазато — отваЗатњ: закрњитњ,

накрњитњ — открњитњ: научитљ, приучитњ – отучитњ. Bзтој функции *otљ оказљиваетси синонимичним или близким к *orz, ср. отвазатња: развaзaто, открњитња раскрњитњ, отучитњ (са) - разучитњ(са). Примерљи: пол. диал. odczarzyć расколдоватљ, освободитљ отчар“ (то же кашуб, словин), словен. oddělati pacколдоватљ, освободитљ от чар, ст-пол. oddzialać "снитљчарњи“, др-рус. отљдати отменитљ, прекра титљ что-л.” (например, отљдати болезно. — СДРЖ 6: 234), с.-х. odaduti "опаст, уменљшитљси (об опухоли) (как противоположностњ надутљси, опухнутљ), в-луж. wothaćić разгатитљ, убратњ запруду“, чеш. odhlasiti "отозватљ, отменитњ заивку, отозватљ приглашениe”, болг.. отграда раз рушитљ ограду, разгородитљ”, макед. одгради то же“, с.-х. odgraditi “то же“, чеш. odhraditi “то же“, болг.. отговеа разговетљси после поста (перестатљ говетљ), рус. диал. отговоритњ отвести, снитљ колдовство”, ст-слав. отпокл Ати сА очиститљси от заклитњи“, словен... odkleti "снитљ

с кого-л. проклитње“, с.-х. диал. дrklinjati cбрасњиватљчарњи, удалитљ заклитње“, др-рус. отљклКочити отомкнутљ, открњитљ, с.-х. otklopiti "открњитљ закрњитое”, рус. открепитњ отделитљчто-н. прикрепленноe. словац. odkryt", odokryt” снатљ покрњитие, открњитљто, что закрњито”, сло вин. odmanic освободитљ отчар, в.-луж. wotmróčić “происнитљ, болг. отмраза "отогретљ, чеш. odmraziti “разморозитљ, ст-рус. отмљicлити *передуматљ, раздуматљ. 5. Ответ, возвратное дејствие, возмешение.Даннљиј тип харак теризуетси семантикој возвратности и соотноситси одновременно с

двума ситуациими — некоторој исходној (остакошејси в пресуппозиции) и вторичној, представликошеј собој отвeтнуко реакцико на первуко,

причем субљект дејствиа первој ситуации становитса адресатом (обљ ектом) второј. Производишими глаголамидли дериватов с префиксом *otљ вљступакот, как правило, бесприставочние глаголњи со значением самљIх разнообразних дејствији, направленнљих на адресата. Зтот семан тическии тип активен во всех славинских изљиках.

Примерљи: ц-слав, др-рус. отљдарити подаритљчто-н. в знак бла годарности за полученнии подарок“, рус. отдаритњ сделатљ ответнији подарок“, укр. вiддарити, бел. аддарњцњ то же“ (ср. словен. oddarek "ответнији подарок), ст-слав. от,дати "отплатитљ, воздатљ, чеш. oddati "отдатљ, вернутљ, ст-словац. oddat’ “вљиплатитљ долг, возместитљ, вер нутљчто-л.“, в-луж. wotedać отдатљ, вернутљ, проститљ кого-л., извинитљ кого-л.“, пол. oddać “вернутљдолг, вознаградитљ, отплатитљ (перен.

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВ ЖНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *ОТЕ,

24|

"отразитњ звук"), др-рус. отљдати проститљ кого-н. , рус. отдатњ “вернутљ взитое, вручитљ обратно“, разгов. "заплатитњ за купленноe”. диал. omoатљ ответитљ, датљ ответ", omoатљ вину проститљ, оставитљ без наказаниа“, укр. вiддати “вернутљ назад взатое”, вјддаватиса "отдаватљса (о звуке), ст-рус. отдружити ответитљ на чљко-л. дружбу“. добром отдружити отплатитљ добром“, укр. вiдоружити то же, болг. диал. omoyмам ответитљ, др-рус. отдолжитиса вернутљто, что взито взајмљи, отдатљ долг“, болг. отгласа се откликнутњси, отозватљси“, ц.-слав. отоговорити соmtradicere“, пол. odgrabić "отомститњ за грабеж грабежом“, odgryžić укуситњ в ответ", бел. адказац, ответитљ, с.-х. дtkliknuti "отозватљси“, редк. otklinati "отвечатљ проклитиими на прокли ти и проклитиа“ (RJA 9: 386), пол. odklinać "проклинатљ в ответ на про клатње“, словен. odkričati "ответитњ, крича”, odmlatiti “заплатитљ долг отмолотом“, пол. odrobić "отработатљ долг, отплатитљ работој“. 6. Отрицателњна и реакции, противодејствие. Зтот тип по своeи логическој структуре сходен с предњидушим: он также характеризуетси соотнесенностњко двух разних ситуацији и меној их субљектов и обљ ектов, но отличаетси от него наличием компонента отрицании и семан

тикој противодејствим. Посколњку в обоих типах взаимодејствукот две ситуации, здесњ снова возникает пространственнии вектор дејствији, направленнљих от субљекта второј ситуации к субљекту исходној. Изто сближает семантику обоих типов глаголов с чисто пространственној семантикои «удалени их. Различие между зтимидвума семантическими типами можно по

казатљна примере глагола “otљgovoriti, которњи может получатљ, с одној сторонњи, значение ответного дејствиа (но не противодејствиа), ср. с.-х. одговорити ответитљ (говоритљ в ответ), болг. отговора ответитљ на вопрос, ответитљ писљмом на писвмо”, а с другој — значение «отрица телњного ответа», ср. рус. отговоритњ убедитљне делатљчего-л., словац. odhovorit” отсоветоватљ. Ср. также «отрицателњное» значение в болг. откажа ответитљотрицателњно на приглашение, просљбу, прошениe”, диал. не хотетљ иметљ или делатљчто-л., с.-х. otkazati "отрицатљ, откло нитљ, отказатљ, рус. отказатњ то же“, макед. откаже “вљисказатљси про тив“, чеш. odmlоuvati “противитљса, перечитљ, пол. odmowić отказатљ. др.-рус. отмолвити отказатљ“; чеш. odčitati "отказљиватљ“, odčitati se "отказљиватљси, отрекатљси“, рус. диал. отмагатњса отказљиватљси от какого-л. дела , укр. вјдмагатиса даватљ отпор“, отговариватљси, не соглашатљси“, бел. атмњигација отказатљси“.

242

Светлана М. Толстая

Вдругих глаголах семантика сопротивления, противодействия и отвержения возникает вторично на основе пространственного значе ния префикса *otъ, т. е. значения отделения, удаления, отторжения, ср. ст.-слав. оֳъֲьрѣֳи ‘отвергнуть, опровергнуть, отвратить’, чеш. odepříti ‘воспротивиться’, ‘дать отпор’, ‘отречься’, словац. odopriet’ ‘то же’, др.-рус. оֳъложиֳи ‘отменить, прекратить, упразднить’, чеш. odhryzati ‘оттолкнуть’, словац. диал. odhrýzat’ sa ‘противиться, упрямиться’, рус. оֱֳрызаֳься ‘отбраниваться’, бел. диал. аֱֳрызацца ‘огрызаться, отвечать грубо’, пол. odjeść ‘едко ответить, поквитаться с кем-л.’, словен. otimati ‘отбивать, отвергать, сопротивляться, отражать нападение’ (на представлена ряду с ‘отнимать’). в словац. Более odhliadnut’ сложная ‘игнорировать, семантическая пренебречь’ модель отрицания (с бук вальным значением ‘не глянуть’) и ст.-чеш. otl’úbiti sě ‘отвергнуть что-л., отказаться отчего-л.’ (с буквальным значением ‘не полюбиться’). Диффузность значений. Из приведенных примеров видно, что во многих случаях праславянские глаголы с префиксом *otъ имеют не четко выраженное значение, однозначно подпадающее под выделенные рубрики, а размытое, не вполне определенное, диффузное значение, которое может быть одновременно отнесено к разным рубрикам. Вча сти случаев такая неоднозначность может бытьустранена путем более внимательного анализа контекстов, однако она может объясняться и семантической близостью самих значений или разной интерпретацией одних и техже семантических признаков и параметров обозначаемой ситуации. Иногда трудно разграничить семантику завершения и окон чания (последняя всегда связана с временным пределом и разрывом связи с самим действием), ср. ц.-слав. оֳъдоиֳи ‘вскормить грудью’ (завершенность) и ‘отнять от груди’ (прекращение), или семантику удаления и – завершения (если цель – удаление), ср. рус. оֳчисֳиֳь ‘удалить, чистя’ (= ‘отчистить, удалив грязь, пятно, пыль и т. п.’). Рус. диал. оֳчиниֳь ‘отпереть (дверь, ворота и т. п.)’ и ‘открыть, распах нуть окно’ могут пониматься и как удаление (преграды, затвора), ср. ‘отодвинув вьюшку, открыть отверстие печной трубы’, и как отмена предыдущего действия (состояния), т. е. как соотносительное с ‘закрыть, запереть’. Ср. еще ст.-чеш. otčísti, получающее дефиниции: ‘отсчитать, вычесть’, ‘отделить для передачи’, ‘заплатить, возместить, погасить долг’, ‘подсчитать’ – все эти действия в сущности представляют собой продолжение основного действия ‘отсчитать’, т. е. отделить с опреде ленной целью (для передачи, возмещения долга и т. п.).

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВЯНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *OTЪ

243

Многозначность. Статьи ЭССЯ демонстрируют чрезвычайную многозначность праславянских глаголов с префиксом *otъ, обуслов ленную прежде всего многозначностью самого префикса, причем во многих случаях эта многозначность выявляется не только при сово купном рассмотрении данных разных славянских языков, но и в преде лах одного языка. Приведем несколько примеров многозначных глаголов, свидетельствующих о том, что семантическая «парадигма» прасла вянских *otъ-глаголов носит достаточно регулярный характер. *otъčesati (sę) – ● удаление: пол. odczesać ‘чесанием отделить, отчистить; гребнем, щеткой отчесать, отбросить’, чеш. odčesati ‘чеса нием устранить’, н.-луж. rybu wótcesaś ‘чистить рыбу, снять с рыбы чешую’; ● завершение: н.-луж. wótcesaś ‘прочесать, прочистить щет кою, скребницею)’, рус. диал. оֳчесаֳь ‘нарезать, отмерить, наделить (о земле)’; ● прекращение: чеш. odčesati ‘закончить чесание’, рус. диал. оֳчесаֳь ‘кончить чесать, ‘потерять возможность чесатьчто-л.’; ● отмена: пол. odczesać ‘зачесать назад (волосы)’ (ср. рус. начесаֳь с противоположным значением); *otъčiniti (sę) – ● удаление: ст.-чеш. otčiniti ‘(предмет) отложить в сторону, удалить’; ● отделение: ст.-чеш. otčiniti ‘устранить; убратьчто-н. из большого количества; убрав, уменьшитьчто-л.’, пол. odczynić ‘отнять’, в.-луж. wótčiniś ‘снять, убрать, отцепить’; ст.-словац. odčinit’ ‘отделить, оторвать, отломить’; рус. диал. оֳчиниֳь ‘отделить, оторватьчто-л.’; ● отмена: с.-х. odčiniti ‘освободить отчар, заговора, снять колдовство’, očiniti ‘отменить, уничтожитьто, что было сделано ранее’, ‘снять колдов ство, освободить отчар’, пол. odczynić ‘снятьчары’, диал. odczynić uroki ‘то же’, пол. диал. odczynić ‘открыть, отворить’ (открыть прежде закры тое), рус. диал. оֳчиниֳь ‘открыть, отпереть’, укр. вiдчиниֳи ‘отворить’, бел. адчынiць ‘открыть, отворить; откупорить’; ● ответ, возмещение: ст.-чеш. otčiniti ‘искупить что-л., возместить пострадавшему что-л.; отблагодарить, отплатить’, ‘восполнить, исправить, отплатить добром, искупить’, ст.-словац. odčinit’ ‘отплатить, отблагодарить, вознаградить’, словац. odčinit’ ‘исправить то, что произошло’, пол. odczynić ‘возме ститьчто-н.; исправить, отработать, отплатить, ответить взаимностью’; *otъdojiti (sę) – ● отделение части: словац. oddojit ‘выдоить немно го’, пол. oddoić ‘выдоитьчасть’, рус. оֳдоиֳь ‘подоить немного’; ● за вершенность: пол. диал. oddoić ‘подоить’, словен. oddojíti ‘выкормить грудью’, др.-рус. оֳъдоиֳи ‘выкормить грудью’; ● прекращение: болг. оֳдоя ‘отлучить ребенка от груди, перестать кормить грудью’, рус. диал. оֳдоиֳь ‘кончить доиться’.

244

Светлана М. Толстая

В случае *otъdělati (sę) многозначность связана не только с се мантикой префикса, но и с семантикой производящего глагола (общее значение ‘делать’ и «специализированные» значения ‘обрабатывать дерево’, ‘строить’, ‘наводить порчу’ и др.): ● удаление: чеш. oddělati ‘убрать, снять, отложить, отставить, отодвинуть, отстранить’, ● отде ление части: болг. оֳдялам ‘отрезать, отсечь’, чеш. oddělati ‘оторвать, отодрать’; ‘выделить из чего-н. целого’, ст.-рус. оֳъдѣлаֳи ‘отсечь, отрубить’; ● прекращение: ст.-рус. оֳъдѣлаֳи ся ‘освободиться, пере стать использоватьсядля какого-н. дела’, рус. оֳделаֳься ‘освободиться от какого-н. дела, перестать им заниматься’; ● завершение: ст.-рус. оֳъдѣлаֳи ‘кончить делать, строить что-л., доделать до конца’, рус. оֳделаֳь ‘окончательно обработатьчто-н., придать чему-н. закончен ный вид’; ● отмена: словен. oddélati ‘расколдовать кого-л., освободить отчар’, ст.-пол. oddziałać ‘снятьчары’, рус. диал. оֳделаֳь ‘расколдо вать, освободить от колдовства, снять сглаз, наговор’; ● ответ, возме щение: в.-луж. wotdżěłać ‘отработать (долг)’, пол. oddziałać ‘ответить действием’. Рассмотренныевыше семантические типы*otъ-глаголов отражают только наиболее регулярные модели; за пределами нашего внимания осталось немалое число образований, носящих менее системный, бо лее индивидуальный характер, а также образований вторичного типа, представляющих собой продукт дальнейшей семантической дерива ции, в том числе и достаточно регулярной. Например, семантика удале ния может порождать значения устранения, исчезновения, исчерпания, ср. др.-рус. оֳходиֳи ‘кончаться, прекращаться, подходить к концу (о каком-л. процессе)’, ‘умирать’, ‘исчезать’, ‘проходить (напр., о боли, беспокойстве)’. Вторичным значением по отношению к простран ственному перемещению-удалению объекта может быть значение (с акцентом на цели удаления) ‘сберечь, сохранить’, ср. рус. оֳложиֳь ‘сберечь’ (ср. оֳложиֳь на черный день). Производным от семантики завершенного действия оказывается значение с акцентом на результате этого действия по принципу метонимии, ср. оֳмериֳь, оֳвесиֳь в значении ‘отделить отмеренное, отвешенное’: оֳмериֳь ֲолкило, оֳве сиֳь сֳо ֱрамм, и т. п. Наконец, вполне регулярными могутсчитаться семантические переходы от физических действий к психическим, ср. с.-х. одбацити ‘отбросить (предмет)’ и ‘отвергнуть (предложение)’6. 6 Ср. замечание Милки Ивич: «Не смемо пропустити да поменемо и следећу могућност: кад се оствари без од-, глагол именуjе неку физичку датост, а кад му

СЕМАНТИКА ПРАСЛАВ ЖНСКИХ ГЛАГОЛОВ С ПРЕФИКСОМ *ОТЕ,

245

ЛИТЕРАТУРА

ДОБРУшиНА, E. P., E. МЕллиНА, Д. ПАИАР. Русские приставки: многознaчност, и се

мантическое единство. Москва: Русские словари, 2001. ЗАлизнак, АнHА А. Многознaчностњ служебних морфем: семантика приставок. Анна A. Зализник. Многознaчнoсто в азвике и способљi ee представленил. Москва: Жзљшки славинских кулњTyр, 2006, 298-346.

ИвиЋ, Милка. О доприносу српског префикса од- семантичком и граматичком лику глаголских лексема. Мotoki Nomachi (ed.). Grammaticalization in Slavic Languages: from Areal and Typological Perspectives. Sapporo: Slavic Research Center. Hokaido University, 2000, 203-204. КРОНГАУз, Максим А. Опљит словарного описани и приставки от. Глаголњна а префик сацил в русском азотке. Москва: Русские словари, 1997.

СДРЖ: Словарљ древнерусского азњика (ХТ-ХТИ ве) (ред. Р. И. Аванесов), I— Москва: Русскиј извик, 1988-.

ЗССЛ: Зrmимологически и словарљ славанских азњиков. Праславанскиi лексическиi фонд (ред. Олег Н. Трубачев), 1–. Москва: Наука, 1974— »k

ESJS: Etymologicky slovnik jazyka staroslověnského (red. Eva Havlová), 1– Praha: Academia, 1989 - .

КОРЕČNY, F. Etymologicky slovnik slovanskych jazyki. Slova gramaticka a zajmena. Sv. 1. Predložky, Koncové partikule. Praha: Academia, 1973. MACHEK, V. Uvaha o dvou předponách-předložkách. 1. slov. ot-, otљ. Sebrané spisy Vaclava Machka. T. 1. Praha: Lidové noviny, 2011, 991–995. MACHEK, V. Vyznamy a dvoji puvod předpony a předložky ot/od. Sebrané spisy Vaclava Machka. T. 1. Praha: Lidové noviny, 2011, 1157—1172. MIKLos CH F. Vergleichende Grammatik der slavischen Sрrachen. Vierter Band. Syntax. Wien. Wilhelm Braumüller, 1883 (Zweiter Abdruck).

RJA: Rečnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I-XXIII. Zagreb: JAZU, 1880—1976. VONDRAK, W. Vergleichende Slavische Grammatik. II. Band. Formenlehre und Syntax. Zweite Аuflage. Göttingen, 1928.

Светлана М. Толстој СЕМАНТИКА ПРAСЛОВЕНСКИХ ГЛАГОЛА С ПРЕФИКСОМ *ОТЕ, Рез И М е

У раду се предлаже семантичка класификација прасловенских глагола с пре фиксом *otљ, који се наводе у 36-38. тому ЗCСН (Москва, 2010–2012). Раздвајају се следећи основни типови: 1. Просторна значења — 1. 1. премештање-удаљавање субјек та (omolimu), 12. премештање субјекта с објектом (отнести) или узроковање преме штања објекта (отороситњ, omoслamb, omoгнатљ), 13. одвајање дела (отрезато), 2. Семантика прекидања-завршавања — 2. 1. прекидање радње или стања (отцвести), 22. окончавање, завршеност радње или стања (отслужито), 3. Видско значење, пер

придодамо од- неку психичку датост — уп. Бацио је Верин поклон са Одбацио је Верин предлогу (Ивић 2000: 204).

246

Светлана М. Толстаж.

фективност (отстроumb); 4. Укидање претходне радње (отвазато), 5. Узвратна радња (omoаритљ), 6. Одрична реакција, супротна радња (отказато, отвергнуто). Запажа се дифузност неких значења, разматрају се регуларна полисемија *otљ-глагола и секун дарна значења као резултат даљих семантичких деривација. Институт славиноведени и РАН Москва, Ленинскиј проспект, 32 A, Росси и

smtolstaya (ayandex.ru

UDK 811.16/.17’373.611

Metka Furlan

MIKLOŠIČEV ADJEKTIVIZIRAJOČI “SUFFIX Ъ”: DA ALI NE V prispevku se poizkuša ugotoviti, ali in kako je Miklošičeva domneva o ob stoju adjektivizirajočega sufiksa -ъ za tvorbo nezloženih pridevnikov v slovanski apelativni leksiki upravičena, nato pa odgovoriti tudi na vprašanje, ali je tovrstne pridevnike v južnoslovanski toponomastiki mogoče pričakovati in jih zanesljivo identificirati. Ključne besede: Franc Miklošič, besedotvorje, konverzija, adjektivizacija, le ksika, toponomastika, slovanski jeziki.

1. sufiks ­ъ za tvorBo izsaMostalniškiH adJektivov V južnoslovanski toponomastiki se od druge polovice prejšnjega stoletja dalje pojavljajo interpretacije zemljepisnih imen st. i. sufiksom -ъ za tvorbo izsamostalniških adjektivov, ki se praviloma naslanjajo na Boškovićev čla nek Povodom nekih toponima iz leta 1974, ne da bi se pri tem tudi upošte valo, kaj je bilo v zvezi z njim povedano v prvem, Miklošičevem viru. Ker se je s tem sufiksom do sedaj poizkušalo razložiti nemalo makedonskih (Stankovska) in tudi slovenskih imen (Torkar; Snoj1) in ker so bile razlage ekspresivno označene s “Famozni -ъ posesivi” (loMa 2011: 447), se bo v prispevku na podlagi Miklošičevega vira poizkušalo najprej preveriti, v ko likšni meri je domneva o obstoju tega adjektivizirajočega sufiksa oziroma takih pridevnikov v slovanski apelativni leksiki upravičena, nato pa poizku šalo odgovoriti na vprašanje, ali jih je v južnoslovanski toponomastiki mo goče pričakovati in zanesljivo identificirati. 2. Miklošič o sufiksu ­ъ za tvorBo adJektivov V tretjem delu Die Bildung der slavischen Personen- und Ortsnamen, kjer Franc Miklošič obravnava tvorbo toponimov iz apelativov, med pripona mi, ki se pojavljajo pri besedotvornem vzorcu izpeljave, najprej izpostavlja 1 Zadnji avtor dopušča možnost take interpretacije pri sln. tpn Iga vas in Loga vas (SnoJ 2009: 167–168).

Metka Furlan

pripono *-b, za katero pravi, da kot sekundarna adjektivizirajoča ne nastopa le V apelativnih zloženkah tipa *bčlogó'lvb “beloglav°,2 tj. *“takšen, ki ima belo glavo° adj *gölçbb “takšne barve kot golob, tj. sivkast ipd.°, prim. blg. dial. gišlbp “temno moder”, toda z verjetno sekundarno9 ap. B r. dial. golúb, f golubá, n golubó “sivkast, modrikast” (SP: 8, 50).10 2.1.2. Adj *prbjaznb (p., sln., hrv., srb., ukr.)

adj *dümas “takšen kot dim,

nakazuje, da se tudi v samo posameznojezikovnih primerih, kot je npr. sln. adj râjnki, verjetno kot ide. dediščina v slovanskih jezikih sicer v manjšem številu, a vendarle ohranja skladenj sko pogojen besedotvorni poj av konver zije samostalnik -> pridevnik, ki je bil dodatno lahko celo vzpodbujen od enakega, a funkcionalno različnega/obratnega besedotvornega vzorca ničte substantivizacije tipa adj *zôltb -> subst *zôlto n, ki je nadomestila starejšo z naglasnim umikom tipa sti. kľsná- adj “črn, temen° -> subst kfsifia- n “črna

antilopa°.17 Slovanski dvočlenski primeri subst *be'í'zb/a

->

adj *bežb (sln., mak., blg., r.)

subst *čddb

->

adj *čddb (sln.)

16 Prim. z netonemskega področja štaj. 'dima “temno siva krava, (Zadrečka dolina f WEIss 1998). 17 V tipologiji jezikovnih razvojev se ugotavlja, dajezikovni pojav praviloma sproži diametralno nasproten, tj. antipojav.

254

Metka Furlan

subst subst subst subst

*dý'mb *gölçbb *prostàrb *prbjatel Ib

subst *pržljaznb subst *rá'jbnikb

llllll

adj adj adj adj

*dý'mb (sln.) *gölçbb (r., p., blg.) *prostàrb (ukr.) *prbjatel Ib (sln.)

adj *präjaznb (sln., hrv., srb., ukr., p.) adj *rá'jbnikb (sln.)

obstoj pridevnikov Miklošičevega tipa v slovanski apelativni leksiki potrju jejo. Zaradi dokaj širokega areala potrjenosti na eni strani (identifikacija je bila možna skoraj v vseh slovanskih jezikih) in zaradi ohranjanja tvornosti na drugi (razmeroma mlad pojav v primeru sln. prijâtelj) pa je mogoče pred videti, daje bil v zgodnej ših obdobjih posameznih slovanskih jezikov poj av konverzije samostalnik > pridevnik verjetno še tvoren. Za toponimijo nacio nalnih slovanskih jezikov to lahko pomeni, da bi se adjektivi Miklošičevega tipa v njej lahko še ohranjali. Razlagi o skladenjsko pogojeni konverziji samostalnik > pridevnik od predstavljenih primerov nasprotujeta dva z razmerjem ijevski samostalnik : ojevski pridevnik. *gölçbb m : adj *gölçbų *prëjaznb f : adj *prëjaznh Ker bi v obeh primerih podstavni ijevski samostalnik lahko odražal staro kon zonantno osnovo, bi bilo kontradiktornost primerov mogoče odpraviti s predpostavko, da je do konverzije prišlo Že v konzonantnem samostalniku, ki je bil kasneje prestrukturiran v ijevsko osnovo, konzonantni pridevnik pa v tematsko osnovo. 2.2. MIKLošićEv sUFiKs *-i> zA TvoRBo ADJEKTIvov v oNoMAsTIKI Večina primerov, s katerimi Miklošič ponazarja trditev, da se “sekun darni adjektivizirajoči -1>” ohranja pretežno v onomastiki, je iz severnoslo vanskih jezikov, za poljski jezik pa je njegov obstoj prepričljivo dokazala BAJEROWA 1957. Če najprej v predstavljenem onomastičnem pasusu komentiram dva Miklošičeva citata, naj povem, da mesta v Boppovem delu, ki ga omenja takoj za prvim stavkom, nisem mogla preveriti. Sklepam, da se citat nanaša na drugo izdajo Boppove primerjalne slovnice, a mi Žal navedeno mesto te izdaje ni dosegljivo. Ko Miklošič nakazuje na primerljiv besedotvorni vzorec v gr. toponimih

tipa aiyr'j, oí'vn, omenja mesto iz kratkega članka iz leta 1861 z naslovom -a secundäres sufifix in slavischen und griechischen ortsnamen, v katerem avtor

Ign. Petters slovanska imena tipa č. Lipá (1 *lž'pa)18 primerja z gr. tpn Aiyr']

18 Dodatki v oklepajih za toponimi so moji.

MIKLOŠIČEV ADJEKTIVIZIRAJOČI “SUFFIX PIa”2 DA ALI NE

(2 oií'č “koza”), Oí'vn (2 oivoç “vino°), Malim (2 ušli “med”) itd. Pobudo za iden tifikacijo adjektivizirajočega sufiksa -b v slovanski onomastiki je Miklošič verjetno dobil prav v tem članku. Južnoslovansko toponomastično gradivo je v pasusu v primerjavi s se vernoslovanskim zastopano zelo pičlo, le z dvema primeroma. Za slovenščino se omenja “Nsln zaspo, minder richtig Zasp, gen. Zaspega (zastL)”, za srb ščino, ki v njegovem besednjaku pomeni tudi hrvaščino (brez kajkavšči new), pa “serb duba (dabL). klruss. duha”. 2.2.1. Jslov. tpn *Dêbvz : *DQ'bã/Dçbâ'? Ker izgleda, da konverzija samostalník> pridevnik ni povezana s spre membo naglasa, bi se nedoločna oblika pridevnika iz ftn *dóbb m “Quercus” (a.p. C) glasila *dêbb adj in bila homofona s svojo samostalniško predlogo. Prvi rezultat tega besedotvornega modela je bil pridevnik v nedoločni obli ki (prim. str. goluba kom, “konj barve neba = nebesnomoder konj”), drugi pa njegova ustrezna določna oblika (prim. str. ng Golubogo leˇsa), iz česar sledi, da pridevnikov Miklošičevega tipa v imenskem tipu sln. D_öb prav zaradi homofonije s samostalniškimi predlogami formalno ni mogoče raz likovati. Verjetnost, da bi se v tem tipu lahko dokazalo stare pridevnike v nedoločni obliki - čeprav je teoretično možna tudi zaradi zgoraj omenjene ga razmerja sln. bréza 2 hrv., srb. brëza f je zaradi homonimije namreč enaka nič. To je za slovenščino izpostavil že BEzLAJ 2003 (= 1959-60): 163, ko je zaradi edninske rabe pomenskomotivacij sko problematični imenski tip sln. D_öb razlagal drugače, da lahko odraža stara singularia tantum tipa r. on lovil rybu, pticu “lovil je ribe (nasploh), ptice (nasploh)°. Miklošičev toponim “serb duba” se verjetno nanaša na več toponi mov, ki so v ARj predstavljeni na dva načina, in sicer kot tpn Düba za tri kraje v Dalmaciji: “selo u Kotaru korčulanskom (u Ratu), u kotaru dubro vačkom selu u Konavljima, seoce blizu Stona u Ponikvima” in kot tpn Dúbă “zaselak u Pivi (Hercegovina)”.20 Ti toponimi so lahko tipa č. Dubá oz. tipa mak. mtpn Duba (Tetovsko - STANKovsKA 20021 152), ker zapis Düba lahko predstavlja delno poknjižbo čak. refleksa z novim akutom *Düba iz določne oblike adj *dę'bă, ki popolnoma ustreza štok. refleksu sühă, čak. süha ( “takšen, ki zraste pozimi° sln. *iga V Boga vas = B_à.'ga vàis je cirkumfleks lahko sekundaren iz *b_ógã, prim. sln. m_öraš < *màžăšb. Predlagani razlagi za [ga vas < *jègä vbsb oporeka toponim Žg “naselje v o. Ljubljana” (SKI), dial. `ik/ík, starej še jåx (SLA), ki je z Iga vas gotovo korensko povezan, a ne dopušča iz vajanja iz *jăgb, kar bi dalo sln. *Jâg Težavo bi pri [ga vas morda lahko rešil obstoj naglasne Variante ap. B *jbgo' “iuguml ki pa, kot vem, ni znana. Iz analize sledi, da bi bilo Miklošičeve pridevnike v sln. imenskem tipu Vidra vas mogoče prepoznati le V enem primeru, tj. v tpn Boga vas, če se izhaja iz adj *bögb LBogov°, ki je bil homonimen s predkrščanskim atn *BögbI Isti pridevnik se morda ohranja v tpn Bógo, g Bógega “naselje V o. Sežana7 (SKI, ToRKAR 2010: 35). Primer pa vendarle ni povsem zanesljiv, ker pred krščanski atn *Bögh s potrjeno ap. C do sedaj ni bil evidentiran niti kot hipokoristik. 3. ZA zAKLJUČEK

Miklošič je z opozorilom na drugostopenj ski adjektivizirajoči izsamo stalniški sufiks *-b v slovanskem izraznem fondu v resnici prepoznal te matske pridevnike, ki so po konverziji lahko nastaj ali iz homonimnih samo stalnikov v predikativnih rabah tipa *on je rajnik “on je pokojnik” > “on je pokojni, (prim. sln. rajnka Avstrija “bivša, nekdanja Avstrija”). Tovrstna kon verzija predstavlja v slovanskem svetu podedovano potezo z ide. jezikovne stopnje, v slovenščini pa jo lahko sporadično še prepoznavamo v apelativni leksiki (raji/lici; dolgo so bile prijatle). Ker so se taki pridevniki, pri katerih je bila svojilna funkcija samo ena od možnih, verjetno tvorili še v zgodnejših obdobjih posameznih slovanskih jezikov, je možno, da so bili uporablj ani tudi pri tvorbi njihovih nacionalnih toponomastik. Iz analize nekaterih toponim skih primerov, ki so bili razlagani z Miklošičevim “sufiksom -1>”, sledi, da se taki pridevniki v južnoslovanski oziroma slovenski toponomastiki lahko ohranjajo (jslov. tpn *DQ'bă/Dçbå, sln. tpn Knezdol, morda tpn Boga vas, tpn Bogo), pri njihovi identifikaciji pa je potrebna velika previdnost od pri mera do primera posebej.

VIRI IN LITERATURA ARj: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika IfXXIV. Zagreb: Jugoslavenska Akademija Znanosti i umjetnosti, 18804976. BAJEROWA, Irena. Polskie nazwy miej scowe typu Dçbe, Orło IfII. Onomastica III (1957):

1f42, 293323.

MIKLOŠIČEV ADJEKTIVIZIRAJOČI “SUFFIX "In”: DA ALI NE

BER: Bblgarski etimologičen rečnik If. Sofija: Bngarska akademija na naukite, 1971f. BEzLAJ, France. Slovenska vodna imena II. Ljubljana: Slovenska akademija znanosti in umet nosti, 1961. BEzLAJ, France. Zbranijezikoslovni spisi IfII. Uredila M. Furlan. Ljubljana: Založba ZRC,

ZRC SAZU, 2003. BoRYs, WiesłaW. Etymologie slowianskie i polskie. Warszawa: Instytut Slawistyki PAN, 2007. Bošković, Radosav. Povodom nekih toponima. V: Radosav Bošković. Odabrani članci i rasprave. Titograd: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, 1978, 379392. BSKJ: Kozma Ahačič et al. Besedje slovenskega knjižnega jezika 16. stoletja. Ljubljana:

Založba ZRC, ZRC SAZU, 2011. CICMIL-REMETIC', Radojka. Toponimija Pivske planine. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 2010. ČULJAT, Marko. Ričnik ličke ikavice. Gospić: Lika press, 2009. DERKsEN, Rick. Etymological Dictionary ofthe Slavic InheritedLexicon (I Leiden Indo-Euro pean Etymological Dictionary Series. Volume 4). Leiden f Boston: Brill, 2008. ESJS: Etymologický slovnikjazyka staroslovenskeho li. Praha: Academia, 1989f. ESSJa: Ëtimologičeskij slovarb slavjanskihjazykov If. Moskva: Nauka, 1974i. FRAENKELI Ernst Fraenkel. Litauisches etymologisches Wörterbuch 141. Heidelberg: Carl Winter Universitätsverlag, 19624965. FREYER, Heinrich. Alphabetisches Verzeichniß aller Ortschafts- und Schlösser-Namen Her zogthums Krain in deutsch und krainischer Sprache. Laibach: Josef Blasnik, 1846. FURLAN, Metka. Interna in eksterna rekonstrukcija V slovanski etimologiji. Slavistična revija

56/2 (2008): 346. FURLAN, Metka. K izvoru slovenskih feminativov tipa zajklja kzajec. Razprave SAZU 20 (2007):

55f68. GERov: Naj den Gerov. Rečnik na bblgarskija ezik I4V. Fototipno izdanie. Sofija: Bngarski pisatel, 19754978. GRYNČENKO: Borys Grynčenko. Slovarb ukrainsbkoi'movy I4V. U Ky'i'vi: 19074909. HAcKsTEIN, Olaf. Zur Entwicklung vom Modalität in Verbaladjektiven. Eva Tichy et al. (ur.). Indogermanisches Nomen. Derivation, Flexion undAblaut. Akten der Arbeitstagung der Indogermanischen Gesellschaft Freiburg, 19. bis 22. September 2001. Bremen: Hempen, 2003, 51f66.

HÖFLER, Janez. Trije popisi cerkva in kapel na Kranjskem in slovenskem Štajerskem s konca 16. stoletja. Ljubljana: Slovenska akademija znanosti in umetnosti, 1982. KARNIČAR, Ludwig. Der Obir-Dialekt in Kärnten. Die Mundart Von Ebriach/Obirsko. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, 1990. Kos, Milko. Gradivo za historično topografijo Slovenije IfII (za Kranj sko do leta 1500). Ljubljana: Inštitut za občo in narodno zgodovino SAZU, 1975. KURscHAT: Alexander Kurschat. Litauisch-deutsches Wörterbuch 14V. Göttingen: Wan denhöck & Ruprecht, 19684973. LoMA, Aleksandar. Ljubica Stankovska, Makedonska ojkonimija, Metamorfoza, Skopje, kniga prva 1995 (370 str.), kniga Vtora 1997 (398 str.)', Toponimite so sufiksot -ica Vo Makedonija, Institut za staroslovenska kultura, Prilep / Knigoizdatelstvo „Matica Makedonska“ Skopje, Skopje f Prilep 2001, Sufiksite -jL, -LjL, -L Vo makedonskata toponimija, Institut Za starosloVenska kultura, Prilep, 2002. Onomatološki prilozi 17 (2004): 481f490. (recenzija) LoMA, Aleksandar. Pogled u slovenačku toponimiju. Onomatološkiprilozi 21 (2011): 434f451. (recenzija) METELKO: Franc Metelko. Metelkovo imensko gradivo iz leta 1823. Rokopis. Hrani Narodna in uniVerZitetna knjižnica. Ljubljana.

Metka Furlan

MIKLOŠIČ, Franz. Die slavischen Ortsnamen aus Appellativen I. V: Die Bildung der slavischen Personen- und Ortsnamen. Drei Abhandlungen. Manulneudruck aus Denkschriften der Akademie der Wissenschaften philosophisch-historische Klasse. Wien 18604874. Heidelberg: Carl Winters Universitätsbuchhandlung, 1927. MIKLOŠIČ, Franz. Stammbildungslehre der slavischen Sprachen. Wien: Wilhelm Braumüller,

1875. MÜHLENBACH f ENDzELIN: Karl Mühlenbach, Johann Endzelin. Lettisch-deutsches Wörterbuch

LIV. Riga, 1923f1932. NEU, Erich. Hethitisch kurur und taksul. Onofrio Carruba (ur.). Studia mediterranea Piero Meriggi dicata. Pavia: Aurora edizioni, 1979, 407f427. PEEV: Kosta Peev. Rečnik na makedonskite govori vojugoistočniot egejski del If. Skopje: NIP Studentski zbor, 1999f. PETTERs, Ign. -a secundäres Suffix in slaVischen und griechischen Ortsnamen. Beiträge zur vergleichenden Sprachforschung aufdem Gebiete der arischen, celtischen und sla wischen Sprachen 2 (1861): 393’394. PLETERŠNIK: Maks Pleteršnik. Slovensko-nemški slovar 18944895. Elektronsko izdajo iz leta 2006 uredile Metka Furlan, Helena Dobrovoljc in Helena Jazbec. Ljubljana: Založba

ZRC, 2006. RAMovŠ, Fran. Zbrano delo. Druga knjiga. Uredil Jože Toporišič. Ljubljana: Slovenska aka demija znanosti in umetnosti, 1997. RIBARIC', Josip. Razmještaj južnoslovenskih dijalekata na poluotoku Istri I Srpski dijalekto loški zbornik 9 (1940). SKI: Slovenska krajevna imena. Ljubljana: Cankarjeva založba, 1985. SLA: Gradivo za Slovenski lingvistični atlas. Hrani Dialektološka sekcija Inštituta za slo venski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU V Ljubljani. SNoJ, Marko. Etimološki slovar slovenskih zemljepisnih imen. Ljubljana: Modrijan, Založba

ZRC, 2009. SP: Slownikprasłowianski If. Wroclaw f Warszawa f Krakow f Gdansk: Zakład Narodowy imienia Ossolir'lskich. Wydawnictwo Polskiej Akademii Nauk, 1974f. SREzNEvsKIJ: Izmail Ivanovič Sreznevskij. Materialy dlja slovarja drevnerusskogo jazyka IfIII. Moskva: Znak, 2003. SSKJ: Slovar slovenskega knjižnega jezika IfV. Ljubljana: Državna založba Slovenije, 1970ý

1991. STANKovsKA, Ljubica. Sufiksite -jb‚ -bjb‚ -b vo makedonskata toponimija. Prilep: Institut za staroslovenska kultura f Prilep, 2002. ŠKOFIC, Jožica. Narečno besedilo kot vir za imenoslovno raziskavo. Jezikoslovni zapiski

13/1f2 (2007): 441f458. SUMAN, Josip. Slovenska slovnica po Miklošičeviprimerjalni. Ljubljana: Matica slovenska,

1882. TORKAR, Silvo. Substrat, adstrat ali neprepoznana slovanska dediščina? Ig f Krim f Bača. Naukovyj Visnyk Černiveckogo universytetu. Slov 7jansbkafilologija. Zbirnyk naukovyh pracL. Černivci: Ryma, 2007, 250f258. ToRKAR, Silvo. Flektivna derivacija v slovenskih krajevnih imenih: jezikovnozgodovinski vidik. Slavistična revija 56/57 (2009): 411f419. TORKAR, Silvo. Tvorba slovenskih zemljepisnih imen iz slovanskih antroponimov: identifika cija, rekonstrukcija in standardizacija IfII. Doktorska disertacija. Ljubljana, 2010. WEIss, Peter. Slovar govorov Zadrečke doline med Gornjim Gradom in Nazarjami. Poskusni zvezek AfH. Ljubljana: Založba ZRC, 1998. ZDovc, Pavel. Slovenska krajevna imena na avstrijskem Koroškem. Razširjena izdaja/ Die slowenische Ortsnamen in Kärnten. Erweiterte Auflage. Ljubljana: Slovenska akade mija znanosti in umetnosti, 2010.

MIKLOŠIČEV ADJEKTIVIZIRAJOČI “SUFFIX Ђ”: DA ALI NE

263

Метка Фурлан МИКЛОШИЧЕВ СУФИКС ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ПРИДЕВА ОД ИМЕНИЦА *-Ђ. ДА ИЛИ НЕ Рез И М е

Указавши на то да је суфикс *-Ћ, секундарни суфикс за извођење придева од именица, Миклошич је у словенском лексичком фонду заправо препознао секундарне просте тј. несложене тематске придеве, који су путем конверзије могли настајати од хомонимних именица у предикативној служби, типа слн. *on je rajnik “он је покојник” > “он је покојни” (уп. слн. rajnka Avstrija “бивша, некадашња Аустрија”). Таква конвер зија у словенским језицима представља црту наслеђену из индоевропске епохе, а у словеначком се спорадично може препознати у апелативној лексици (rajnki, dolgo so bile prijatle). Пошто су такви придеви, код којих је посесивна функција била само једна од могућих, настајали још и у раним фазама постојања појединих словенскихјезика, могуће је да су они коришћени и у творби топонима у тим језицима. Из анализе неко лико топонима, који су до сада били тумачени помоћу Миклошичевог „суфикса -Ђ”. произилази да није искључено да се такви придеви чувају у јужнословенској односно

словеначкој топономастици (јсл. тин. *Döba Dobá, слн. тин. Ктеzdol, можда тин. Воga vas, тпн. Bogo), међутим њих, уз велики опрез, треба идентификовати од случаја до случаја. Inštitut za slovenski jezik Frana Ramovša Znanstvenoraziskovalni center SAZU

1000 Ljubljana, Slovenija metka furlan(a)zrc-sаzu.si

UDK 811.16/.17’367.625

Вадим Крысько 1

pqnati И tqnati* памятниках, В статье семантика анализируются и словоизменение отражениедвух в словарях, малоизвестных фиксации глаголов– в письменных ֲьнаֳи и ֳьнаֳи – и доказывается их принадлежность к числу глаголов III лескинов ского класса с чередованием ь / е в основах инфинитива и настоящего времени. Ключевые слова: славянский глагол, словоизменение, чередования в осно вах, семантика.

Рыцарь Франц Миклошич, наряду с Александром Христофорови чем Востоковым, принадлежит к числу тех немногих классиков слави стики, кому удалось создать труды непреходящей ценности в трех главных областях сравнительно-исторического языкознания – соста вить исторический словарь, написать грамматику и издать памятники. Между тем комплексный анализ материала письменных источников, предполагающий грамматическую, текстологическую и лексикогра фическую интерпретацию, по-прежнему остается наиболее действен ным инструментом в постижении нашей языковой истории. При подготовке трех книг, вышедших из печати в 2010–2012 гг., – «Славяно-русского Пролога», 29 выпуска «Словаря русского языка XI–XVII вв.» и IX тома «Словаря древнерусского языка (XI–XIV вв.)» – наше внимание привлекли два глагола, которые до сих пор были весьма скудно представлены в словарях: pqnati и tqnati. Первый из них, правда, нашел отражение уже в «Словаре церков нославянского языка» А. Х. Востокова (ВоСт. II: 55), хотя и не без оши бок: инфинитив дан в форме pnati, немыслимой для раннеславянского языкового состояния, а 1-е л. ед. ч. наст. вр. – в виде pen\ (видимо, по аналогии с bqrati / ber\). Ограниченность иллюстративной базы обу словила узость толкования: ‘расставлять, напр. сети’; это значение подтверждается двумя примерами: и нача дьяволъ сѣть ֲнаֳи емѹ – из Пролога XV в. (точно, к сожалению, не атрибутированного), под ∗1Работа выполнена врамках поддержанного Российским гуманитарным научным фондом проекта № 13-04-00212а«Язык Древней Руси (XI–XIV вв.): лексикографическое описание».

266

Вадим Крысько

13 июля; Амы отай сѣти ֲенемъ дрѹгъ дрѹгѹ – из Златоструя XVI в. (какобычно, без указания на шифр рукописи и лист). Парадоксальным образом тот же пример из Златоструя приведен и в статье pAti, pqn\ – но уже в значении ‘протягивать’ (ВоСт. II: 139). Из словаря Востокова глагол вместе с цитатами перешел в словари Ф. Миклошича и И. И. Срез невского, однако Миклошич оставил pnati (sic!) только как отсылку к pAti (Mikl.: 579) и поместил контекст из Златоструя в качестве иллю страции к обоим глаголам, поделив его на две цитаты: ota syti penemx – под pAti, pqn\, pqne[i, а syti penemx drougx drougou – под особовыделенным выражением sytq pnati (Mikl.: 763). В«Материалах для словаря древ нерусского языка» И. И. Срезневского инфинитив ֲнаֳи отнесен – с правильной реконструкцией еря в корне – к pqnati, но с 1-м лицом pqnU ‘то же, что пѧти – растягивать, расставлять’ (СрЗ. II: 1760), а форма ֲенемъ– к статье pAti, pqnU (СрЗ. II: 1795). Тем самым в исторической лексикографии было узаконено существование двух глаголов с разли чающимися инфинитивами, но одинаковыми парадигмами настояще го времени, причем написание pen-, противоречащее нормализованной опорной форме 1-го л. ед. ч. pqn\ /pqnU, вероятно, молчаливо считается чисто графическим, передающим смешение букв q и e1. Открытие берестяных грамот и тезаурусное представление многих восточнославянских рукописей XI–XIV вв. в«Словаре древнерусского языка» позволили несколько расширить круг цитат, свидетельствую щих обупотреблении глагола pqnati вранних памятниках. Во-первых, обнаружилась древнейшая фиксация этого инфинитива во фрагменти рованной берестяной грамоте № 820, датируемой 60–70-ми гг. ХII в.: a;i to ti po;qne p[q]nati nesmi vyry sou[l]i[le]2 ‘если же начнет тянуть [время], то ведь я недавал клятвенного обещания’, причем А. А. Зализняк привел из «Словаря русских народных говоров» ряд параллелей, демонстри рующих расширение исходной семантики ‘натягивать’, – переносное употребление ֲнаֳь в значениях ‘проводить (время) попусту, бездельни чать’ и др. (ЗалиЗнЯк 2004: 370–371); добавим, что диалектные примеры отражают переход ֲнаֳь в продуктивный словоизменительный класс 1 В «Словаре русского языка XI–XVII вв.» глагол ֲьнаֳи (даже в ожидаемой для этого словаря поздней форме ֲнаֳи) не учтен, а ֲяֳи документируется все той же, по-прежнему точнее не идентифицированной, цитатой из «Златоструя» по словарю Востокова, и примером из грамоты 1686 г. (в значении ‘пинать’): отъ себя толкнулъ и ногою ֲялъ (СлрЯ21: 94). 2 Квадратные скобки в этом издании означают «буквы, интерпретируемые неоднозначно» (ЗалиЗнЯк 2004: 232).

ПК НАТН И ТК НАТН

267

— nнаешљ, nнает (СРНГ 27: 178). Во-вторњих, дла востоковској цитатњи из неизвестного Пролога ХV в. бљил најден полниј контекст в древ неишем датированном списке мартовского Пролога — псковској руко

писи 1383 г: оухапленљ би (с) нћкии мнихљ змикеко... и прикатљ и

нbкака жена бо|боказнива... и цbлмше и кегда би(с) кемоу мали покои бо болђзни нача кемоудљкаволт, сbЋипнати и мљислити на нко... хотлше прикосноутисА кеи. Пр 1383, 110–111 (СДРЖ IX. 357). Данноe сказаниe из Пролога восходит к главе ССIV «Луга духовногож Иоанна Мосха (см. СДРЖ VII: 25), однако в древнеболгарском переводе зтого сочине нии, дошедшем до нас в древнерусском списке — так наз. «Синајском патерике» XI в., на месте пнати читаетса иној глагол – ЛАцати (нач Атљ дикаволњсвтил Ацати. и мњислити вљчА на нко. СП, 342), при том что в греческом оригинале присутствует лексема, не соотвeтствукоша и ни

nњнати, ни лацати, — ола ipatv ceатљ“: ipčo To o čudifо).og ола ipatv obrф ) о уuорuolog eig ot riv (РG 87/3: 3093) букв. “начал два вол се атљ ему помљисли на неe“. Наличие в греческом глагола се атљ дает основани и предполагатљ, что форма сtTн в Патерике и Прологе исконно отнкодљ не означала сети“, а отражала первоначалонњи точнии перевод олераtv посредством инфинитива сt Tн (ВАИАН 1952: 306), которњиј в свази с распространением суффиксалного деривата сtila rн бил переосмљислен писцами как форма вин. пад. мн. ч. сушествителњного сt Tљ и дли воспол нении новообразовавшегоса семантически недостаточного контекста снабикен приличествукошими случако управликошими глаголами– млцатн

("гнутљ - натагиватљ - расставлатљ, см. ЗССЛ 15: 60) в традиции Патерика и его синонимом (в значении натигиватљ“) пљнатн в традиции Пролога, причем примое дополнение “иљклн = ) о уuорuофс, с надежностњко восстанавливаемое дла перевода, повсеместно заменено еше одним

инфинитивом —(и) мњислити. Зтими примерами известние нам писвменние фиксации глагола пљнатн исчерпљивакотси.

Глагол ткнатн, напротив, до последнего времени не бил известен

лексикографам: впервље мњи обнаружили его при чтении древнеише и псковској рукописи — Пролога второј половини XIII в. (см. КРЊICБКО 2003: 341), в следукошем контексте (из житии муч. Сaрвила и Вевеи под 29 инвари): лечем, тнатн н лнце стрљгатн ПР XIII, 173г., затем зтотконтекст (в болеe пoлном обљеме)бил вклкочен нами вочередној том «Словара русского изљика XI-XVII вв.» в статљко тнати с толкованием битљ, уда ратњ: Видљвљже се Лусии, итњи и (муч. Сaрвила) и нача мучити... мечемљ mнати, и лице стрљгати, и огномљ попалити (СлРЖ 29: 374). Какуста

268

Вадим Крысько

новила Л. В. Прокопенко, аналогичные чтения фигурируютв несколь ких древнерусских и – висходном написании с редуцированным tqnati – южнославянских списках Пролога, причем славянскому инфинитиву, зависящему от na;A(tx), в греческом соответствует пассивная конструк ция σπαθίζεται καὶ τὸ πρόσωπον ξέεται (praesens historicum) букв. ‘был бит широкой стороной меча и строган по лицу’ (Пр i: 687). Бесспорное наличие инфинитива tqnati в южно- и восточносла вянских рукописях позволяет реинтерпретировать форму tnachu из древнесловенских Фрейзингенских отрывков X–XI вв. (II 101): nebo ie te|pechu metlami ipri|nizſe ogni petſachv | imetſitnachu , – рассматриваемую в пражском «Словаре старосла вянского языка» как имперфект от tAti – (i me;i) tqnyah\ (SJS IV: 563). Думается, что на фоне образований от основы tqna- древнейшую фик сациюэтой основы нет никакой необходимости подвергатьэмендации, но следует трактовать именно так, как она написана, –т. е. в качестве имперфекта от tqnati. В отличие отpqnati, не располагающего, насколько позволяет су дить имеющийся материал, префиксальными производными, глагол tqnati представлен в древнеславянской письменности несколькими дериватами. Глагол istqnati ‘нарубить’ отмечен А. Х. Востоковым (ВоСт. I: 165) в Паремейнике XIV в. (опятьже, к сожалению, точнее не иденти фицированном): исֳьнавъ дръва (Быт. XXII. 3), ср. греч.: σχίσας ξύλα. Ф. Миклошич, заимствовав эту лексему в свой словарь, сопроводил очевидную форму инфинитива далеко не очевидной парадигмой наст. вр.: istqnati, -na|, -naE[i (Mikl.: 272). «Словарь русского языка XI–XVII вв.», повторив пример Востокова (по воспроизведению у Срезневского [СрЗ. I: 1156]), дополнил статью истьнати цитатой из Толковой палеи XIII в. по списку 1477 г., содержащей тот же библейский контекст: Исֳьнавъ полѣна на сожжение требѣ и поидѣ идеж речему гс҃ь. Палея Толк.2, 89 об. (СлрЯ 6: 323). У Востокова зарегистрировано и приставочное образование rastqnati ‘разрубить’, наблюдающееся в том же контексте, что и istqnati, и также в Паремейнике XIV в.: и расֳьнавъ дрова (ВоСт. II: 151). В Пражском словаре данный глагол – в виде rastqnati, -na|, -naE[i pf. (?) – иллю стрируется цитатой из древнерусского «Захариинского паремейника» 1271 г.: rastqnavx drova 0 na olkarposx3 0 i vxstavx poide (SJS III: 620); при мерно также эта форма выглядит в среднеболгарском Лобковском 3

В SJS ошибочно olokarposx, сверено по фотокопии рукописи (Прм 1271: 133г).

pqnati И tqnati

269

паремейнике 1294–1320 гг.: rastnavq (ГП: 210), тогда как в среднебол гарском Григоровичевом паремейнике рубежа XII–XIII вв. первичное причастие заменено на аорист rastxna (ГП: 211). Глагол растнати (-тьн-) отмечен и в«Словаре русского языка XI– XVII вв.», причем в двух значениях (СлрЯ 22: 95). В первом – ‘разру бить, расколоть’ –выступает всетот же контекст из Быт. XXII, 3, однако по списку Пятикнижия XIV (точнее – начала XV4) в.: Расֳнавъдрова на олкарфосъ. Пятикн., 20 об.5 Второе значение – ‘разбивать, дробить’ – иллюстрируется в словаре цитатой из ноябрьской Минеи 1097 г. (л. 95r), из стихиры мученику Варлааму, который, согласно житию, был принужден держать в руке горящие уголья сладаном, но не бросил их на языческий жертвенник, и пальцы его сгорели (буХареВ 1900: 647). Приводим этот контекст по изданию И. В. Ягича (Яг.: 384) с ориги нальной интерпункцией согласно наборному тексту на сайте «Манус крипт» : kremenE tvqr/ii [С161: 131rtvqrq/dii]0i mydi silqnyi 0 i /elyza bXstq krypx;yi 0 minouEtq bo rastqnaemo 0 skoro razdrou[aEmo to koE/qdo ognqmq nou/e} Ego istaEmo [С161 ista;aEmo] 0 tvo] /e nepryklonqna 0 desnica rasprostqrxta mouglxmx [С161 ouglqmx] /e gor\щemx preslavqno 0 predolyla Estq premoudre – Ἀνδριάντος στερρότερος καὶ χαλκοῦ δυνατώτερος καὶ λυόμενον σιδήρου τούτων γέγοναςἕκαστον ἰσχυρότερος· πυρί, βίᾳπαραχωρεῖ τούτου νικώμενον· γὰρ τηκόμενον σοῦ δὲ ἄκαμπτος καὶ θᾶττον δεξιὰ τεταμένη τῶν ἀνθράκων φλεγομένη παραδόξως περιεγένετο, πάνσοφε (MR II: 193) ‘Ты явился тверже статуи, крепче меди и прочнее железа: ведь каждое из них, плавясь и быстро разрушаясь, поддается огню, по беждаемое его силой; твоя же простертая несгибаемая десница, сгорая, чудесно одолела уголья, премудрый’. Как показывает перевод греческо го текста на современный русский язык, средневековый переводчик далеко не блестяще справился со сложным оригиналом. Не меньшие трудности, безусловно, испытывали и переписчики, так как текст, уже явно искаженный при переводе, подвергся под их пером дальнейшему переосмыслению и прямой порче (чего стоит хотя бы mouglxmx!); одной из жертвэтого переосмысления пали причастия, которые, по-видимому, имелись в переводе: в соответствии с греч. τηκόμενον ‘плавящееся’ в славянском ожидалосьбы бесприставочное или префиксальное обра зование типа *taEmo, *rastaEmo, *istaEmo (см. РГЦ: 453; СлрЯ29: 229), а в соответствии сνικώμενον ‘побеждаемое’ – *poby/daEmo. Конечно, в свете

4 5

О датировке этой рукописи (РГБ, Тр. 1) см. СК XIV: 556. См. фотокопию: .

270

Вадим Крысько

хорошо известной вариативности гимнографических текстов в грече ской рукописи, послужившей непосредственным оригиналом, могли присутствовать и иные глаголы – однако совершенно очевидно, что при описании пытки огнем категорически не мог использоваться глагол, ко торый на славянский можно было бы перевести как rastqnati ‘раз(ру)бить’. Тем самым чтение древнейших списков ноябрьской Минеи – rastqnaemo – предстает как искажение первоначального *rastaemo и может служить лишь косвенным свидетельством существования глагола rastqnati, а тем более – его спряжения по типу-na|, -naE[i. Вто же время еще два примера, помещенные в Словаре XI–XVII вв. resp. в статьях растяти ‘убить (рубящим оружием)’ и растнути ‘разрубить; изрубить’, относятся, какмы полагаем, именно к парадигме rastqnati. Более древний из этих примеров зафиксирован в древнерус ском «Успенском сборнике» XII–XIII вв.: Аще придеть Петръ ту, то мечи расֳенѣֳе и (διαχειρίσασθε ‘умертвите’). Усп. сб., 396 (СлрЯ 22: 102). В списке XVI в. фигурирует форма rastnite (амФ.: 17), которая не сомненно принадлежит к парадигме rastAti, с обычным для неечередо ванием нормальной и нулевой ступеней, – но для отнесения импера тива rastenyte к rastAti мывновьдолжны были бы допустить смешение q и eв корне. Второй, менее однозначный пример зарегистрирован в весьма позднем памятнике: И положити влудилницу олово росֳеня. Чин ма XVII сов. стерству, вида по 186. типу ֲринеся, в. (СлрЯ восседя, 22: 95) которая – и содержит впринципе формуне деепричастия может быть соотнесена с расֳнуֳи, так как причастия на -ня от глаголов на -нуֳи не образуются. Более того, сама избранная в словаре в качестве леммы форма растнути ошибочна – недаром редактор поставилеев квадратные скобки, указывающие на неуверенность (ср. немыслимые **начнуֳи, **ֲожнуֳи, **ֲомнуֳи vs. na;Ati, po/Ati, pomAti6). Основанием для выделения инфинитива расֳнуֳи послужила, помимо проблематич ного росֳеня, форма расֳне в«Никоновской летописи» XVI в.: Глѣбъ же выемъ топоръ и расֳне его [волхва], и паде мертвъ. Ник. лет. IX, 99 (СлРЯ22: 95) – однако она представляет собой инновационный аорист от расֳяֳи (вместо исконного расֳя), возникший по тому же типу, что и даде – от даֳи, т. е. с обобщением основы наст. вр.

6 Ср., впрочем, русские диалектные новообразования на базе -ֲяֳи и -ֳяֳи: ֲереֳнуֳь, ֲоֲнуֳь, расֲнуֳь, соֲнуֳь, соֳнуֳь (СРНГ 26: 240; 29: 314; 34: 173; 39: 340; 40: 74).

pqnati И tqnati

271

Форма росֳеня, однако, не относится и к парадигме -ֳяֳи: при частие наст. вр. отросֳяֳи в древнерусском должно было бы звучать какросֳьна, откуда позднее образовалосьбы росֳня (ср. ида – идя), а причастие прош. вр. в древнейший период выглядело какросֳьнъ, а позднее могло бы замениться на росֳяв (ср. исторически преемствен ные формы начьнъ – начав, ֲожьнъ – ֲожав, възьмъ – взяв); едва ли росֳеня можно интерпретировать и как контаминированную форму от основы росֳьнъ с суффиксом причастия наст. вр., типа позднедрев нерусских и среднерусских возьма, возьмя, ֲриима: в таких образова ниях, насколько нам известно, никогда не отражается вокализация редуцированного (**вземя). Вдействительности, как сказано выше, и rastenyte, и росֳеня при надлежат к парадигме глагола ra(o)stqnati, также как penemx из Злато струя – к pqnati. Главной причиной, побуждающей нас именно таким образом интерпретироватьданные формы, является вокализм корня. В презентной парадигме глаголов pAti и tAti -е-ступень аблаута не возможна, поскольку этим глаголам свойственно чередование -е- в инфинитиве (*pen-tei) /-ь- в наст. вр. (pьn-eši), аналогично *verg-tei / vьrg-eši. Напротив, как pqnati, так и tqnati относятся, на наш взгляд, к тому же типу, к которому принадлежал, например, глагол stqlati, stel|, stele[i и который характеровался чередованием -ь- (перед суффиксом -а-) в инфинитиве / -е- (перед суффиксом -j-) в наст. вр., и тем самым наст. время рассматриваемых глаголов должно было иметь вид pen|, pene[i, ten|, tene[i. Ближайшую параллель к pqnati / pene[i и tqnati / tene[i составляет глагол imati ([jьм-]) / Emle[i (*em-j-), также соотно сящийся с ~ti (*em-) / ime[i (*ьm-), как pqnati – с pAti, а tqnati – сtAti (ср. Дыбо 1981: 205). Иными словами, imati ([jьм-]), tqnati и pqnati представляют собой Aktionsart’ные (не видовые) корреляты – дурати вы к ~ti, tAti, pAti, в отличие от более поздних, собственно видовых, имперфективных коррелятов imati (*īm-)/ima| (aitzEtMüllEr 1991: 228– 229), pinati /pina|, tinati /tina|. Какоказывается, даже скудная письменная фиксация данных гла голов демонстрирует обе основы, необходимые для их полноценного представления в исторических словарях, восстанавливающих опорные формы: помимо засвидетельствованной бóльшим числом примеров основы инфинитива, мы располагаем и явными образованиями от пре зентной основы с -е-вокализмом. Некоторые сомнения могла бы вы звать разве что форма повел. накл. rastenyte, содержащая неисконный для глаголов III лескиновского класса суффикс -y-, – однако обильно

272

Вадим Крысько

засвидетельствованные в старославянских памятниках образования типа glagolyte, vqzemlyte, zakolyte, postel]mx и т. п. (Вайан 1952: 252–253) показывают, что обобщение императивного -y- из I–II классов было присуще уже древнеболгарскому периоду, к которому, по всей вероят ности, восходит и перевод Слова Григория Антиохийского «Oratio in mulieresunguentiferas» (PG 88: 1848–1865), сохранившийся в составе Успенского сборника. Таким образом, вопросительный знак, которым мы в IX томе «Словаря древнерусского языка (XI–XIV вв.)», в статье пьнати, из пре досторожности снабдили опорную форму пеню (СДРЯ IX: 357), теперь, после проведенного обзора всего имеющегося материала, может быть снят.

ИСТОЧНИКИ амФ.: Амфилохий. Палеоֱрафическое оֲисание ֱреческих рукоֲисей XV–XVII в. оֲре деленных леֳ, IV. Москва, 1880. ВоСт.: А. Х. Востоков. Словарь церковнославянскоֱо языка, 1–2. Санкт-Петербург, 1858–1861. ГП: Зденка Рибарова, Зое Хауптова. Григоровичев паримеjник. 1. Текст со критички аппарат. Скопjе: МАНУ, 1998. Пр i: Славяно-русский Пролоֱ ֲо древнейֵим сֲискам. Синаксарь (жиֳийная часֳь Пролоֱа краֳкой редакции) за сенֳябрь-февраль, I: Тексֳ и комменֳарии (изд. подгот. Л. В. Прокопенко, В. Желязкова, В. Б. Крысько, О. П. Шевчук, И. М. Ла дыженский; под ред. В. Б. Крысько). Москва: Азбуковник, 2010. Пр Xiii2: Пролоֱ, сентябрь–февраль, вт. пол. XIII в., рукопись РГАДА, Тип. 156. Прм 1271: Захариинский ֲаремейник, рукопись РНБ, Q. п. I. 13. РГЦ: Речник на грчко-црковнословенски лексички паралели (ред. М. Аргировски, сора бот. Н. Андриjевска, А. Ѓуркова). Скопjе: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, 2003. СДРЯ: Словарь древнерусскоֱо языка (XI–XIV вв.) (ред. Р. И. Аванесов, И. С. Улуханов, В. Б. Крысько), I–. Москва: Русский язык – Азбуковник – ЛЕКСРУС, 1988–. С161: Минея служебная, ноябрь, XII в., рукопись ГИМ, Син. 165. СлрЯ: Словарь русскоֱо языка XI–XVII вв. (ред. С. Г. Бархударов, Ф. П. Филин, Д. Н. Шме лев, Г. А. Богатова, В. Б. Крысько), 1–. Москва: Наука – Азбуковник, 1975–. СП: Синайский ֲаֳерик (изд. подгот. В. С. Голышенко, В. Ф. Дубровина). Москва: Наука, 1967. СрЗ.: И. И. Срезневский. Словарь древнерусскоֱо языка (репринт. изд.), I–III. Москва: Книга, 1989. СРНГ: Словарь русских народных ֱоворов (ред. Ф. П. Филин, Ф. П. Сороколетов, С. А. Мызников), 1–. Москва; Ленинград–Санкт-Петербург: Наука, 1965–. ЭССЯ: Эֳимолоֱический словарь славянских языков. Праславянский лексический фонд (ред. О. Н. Трубачев, А. Ф. Журавлев), 1–. Москва: Наука, 1974–. Яг.: И. В. Ягич. Служебные минеи за сенֳябрь, окֳябрь и ноябрь: В церковнославянском ֲереводе ֲо русским рукоֲисям 1095–1097 ֱ. Санкт-Петербург, 1886.

ПК НАТН И ТК НАТН

273

»k

MIKL.: Fr. Miklosich. Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum emendatum auctum. Vindobonae: Braumüller, 1862–1865.

MR: Mnvoiо тоб 6) оu čvuouroli. T. 1–6. Ev Pöpin, 1888–1902. PG: Patrologiae cursus completus. Series Graeca (acc. J.-P. Migne), 87,88. Paris, 1865, 1860. SЈS: Slovnik jazyka staroslověnského (red. Josef Kurz, Zoe Hauptová), I–IV Praha: Academia, 1958, 1997.

ЛИТЕРАТУРА

БУХАРЕВ, Иоанн. Житиха всех сватљих. Москва: Сњитин, 1900.

BAŽAH, A. Руководство по старославанскому азњику. Москва: Изд-во иност. лит, 1952. Дњиво, В. А. Славанска а акцентологиа: On bim peконструкции системља акцентног х napađигм в праславанском. Москва: Наука, 1981. ЗАлизнак, А. А. Древненовгородски диалект. Москва: Жзљшки славинској културњI, 2004. КРЊICњко, В. Б. Русско-церковнославинские рукописи XI-XIV вв. как источник по истории старославинского и древнерусского изљиков новље даннЊпе. А. М. Молдо

ван (отв. ред). Славанское азњикознание XIII Мернсдународнолi сљезд славистов. Докладњи россиiскоi делегации. Москва: Индрик, 2003, 339–355. СК XIV. Своднњи каталог славано-русских рукописно х книг, хранацихса в России, странах СНГ и Балтии. ХTV век. Вњлп. 1. Москва: Индрик, 2002. СК ХIV. Своднњић каталог славино-русских рукописних книг, хранишихси в России, странах СНГ и Балтии. XIV век. ВњиП. 1. Москва: Индрик, 2002. »k

AITZETMULLER, Rudolf. Altbulgarische Grammatik als Einführung in die slavische Sрrach wissenschaft. 2., verb. u. erw, Аufl. Freiburgi. Br.: Weiher, 1991.

Вадим Криско ПК НАТ"Н И ТК НАТ"H Рез И М е

У раду се анализирају два мало позната глагола, од којих је на један — пљнатн — научној јавности указао А. Х. Востоков, док је други — танатн — први пут представљен у недавно објављеном 29. тому Речника руског језика XI-XVII века, мада су његова префиксална образовања —натљнатни раст натн — позната још из Востоковљевог речни ка. На основу анализе укупне грађе, која обухвата податке од старословеначких Фрај зиншких(Брижинских) одломака до руских повеља ХVII века, доказује се да ове речи припадају ретком типу глагола ПI лескиновске класе, с алтернацијом -о- (испред су фикса -а-) у инфинитиву 7 -e- (испред суфикса -ј-) у презенту: дуративи пљнатн / пенак, тљнатн / тенк такође су у вези са плтн и тAтн, као нџлтн / кLлiљ — са Атн. Институт русского извика им. В. В. Виноградова РАН

ул. Волхонка 18/2, 119019 Москва, Росси и vbkrysko (ауаndex. ru

IV. СИНТАКСА

UDK 811.163.1’366.593

Catherine Mary MacRobert

THE PROBLEM OF THE NEGATED IMPERATIVE IN OLD CHURCH SLAVONIC The distribution of imperfective and perfective negated imperatives in Old Church Slavonic translations differs from the usage of modern Slavonic languages and is not consistently correlated with the contrast between present imperative and aorist subjunctive in the Greek originals. It is argued that the translators’ choices of verbal form were motivated partly by verbal meaning, but also by differences in the contextual use of imperatives and in the relationship between speaker and addressee, and that historical parallels can be found for the use of perfective negated imperatives. Keywords: Old Church Slavonic, negated imperative, verbal aspect, imperfec tive, perfective.

Verbal aspect in Old Church Slavonic is sufficiently similar to the as pectual systems of modern Slavonic languages to be perceived as such, but clearly does not coincide with them in all respects. This fact is not in itself remarkable, since there are also aspectual differences among the modern Slavonic languages themselves. However, particular difficulties are met in identifying verbal aspect in Old Church Slavonic and determining its use, for several reasons. 1. There are no straightforward morphological markers of aspect in Old Church Slavonic. A number of common verbs have no overt aspectual mark ing, and while some are used in ways which suggest to the modern speaker of a Slavonic language that they are either imperfective or perfective, others are apparently available in both functions, and so have to be categorized either as bi-aspectual (DoStál 1954: 107–155) or perhaps as anaspectual (BErMEl 1997: 105–106).1 Prefixation of simple verbs appears in most (though not all) instances to confer perfectivity, but also modifies meaning (DoStál 1954: 260–261), so that it can be a matter of interpretation whether prefixed verbs are perfective Aktionsarten or simple perfectives. Suffixation may likewise produce a range of Aktionsarten–iterative, durative or semel

1 Bermel’s monograph, which includes a survey of literature published since Dostál’s study, deals primarily with Early East Slavonic material, which however includes a number of quotations from Old Church Slavonic translations.

278

Catherine Mary MacRobert

factive – rather than being an unequivocal means of deriving aspectual pairs. 2. There is no grammatical function which provides a reliable criterion for determining aspect in Old Church Slavonic. The close association of imperfectives with present, perfectives with future tense does not in prac tice exclude the use in present function of verbs which to the modern eye look perfective or of ones which resemble imperfectives but have future reference (DoStál 1954: 45, 592–593, Vaillant 1964: 341–342). Similarly the modern rule that present active participles are formed only from perfec tives has exceptions in Old Church Slavonic (DoStál 1954: 614–615). 3. The limited body of evidence for Old Church Slavonic precludes the use of syntactic tests for aspect, such as the requirement that procedural verbs should be complemented by imperfective infinitives (DoStál 1954: 613–614). Lack of examples also impedes the application of a test for perfec tivity on the basis of correlated secondary imperfectives (MEillEt 1902: 8). 4. Most of the canonical Old Church Slavonic texts are translations, so allowance has to be made for the possibility of linguistic influence from their Greek originals. The distribution of forms thought to be imperfective and perfective in Old Church Slavonic is similar to, though not exactly the same as that of present and aorist verbal forms in Greek (MEillEt 1902: 73–77), but since the aspectual interpretation of the latter is the subject of ongoing debate,2 they cannot be used with confidence to elucidate the usage of Old Church Slavonic (DoStál 1954:49–52). 5. Moreover, while it is reasonable to assume that the early translators were alive to differences in use and nuance between the Greek present and aorist and sought to convey in their versions the meaning which they under stood these forms to have, it does not follow that they consciously deployed imperfective and perfective verbs for this purpose. The contrast between the present and aorist was long established in Greek and firmly embedded in the conjugational paradigms of verbs. By contrast, the aspectual system which had started to take shape in Common Slavonic has remained unmis takably derivational rather than inflectional, and, as noted above, probably did not encompass all verbs in Old Church Slavonic. It is therefore implau sible to suppose that the translators thought in terms of systematic equiva lence between Slavonic imperfective and Greek present, Slavonic perfective and Greek aorist. It is more likely that they took as their starting point what they knew or intuited about the semantics of the Greek verbal forms, sup 2

See for example BakkEr 1966 and the critique of his views in PortEr 1993: 348–350.

THE PROBLEM OF THE NEGATED IMPERATIVE IN OLD CHURCH...

279

plemented by contextual implications, and aimed to produce a translation which was as far as possible an adequate mirror of meaning. Negated imperatives provide a good illustration of the consequent prob lems in interpretation. Imperatives may be formed from imperfective and perfective verbs alike; the statement of their use offered by Miklosich pur ports to cover Slavonic languages in general and suggests close correlations with Greek: ‘Der imperativ der verba perfectiva drückt den wunsch aus eine handlung eintreten zu lassen, während der imperativ der verba imperfectiva auf eine dauernde, zu wiederholende oder eine zu versuchende handlung gerichtet is: jener entspricht dem griech. imperativ des aorists, dieser dem des praesens’ (MikloSich 1868–1874: 790). But Old Church Slavonic differs sig nificantly from modern Slavonic languages in the greater frequency with which it uses perfective imperatives under negation. This peculiarity is sometimes attributed to the influence of Greek, and such an explanation at first glance works well for certain texts, notably the Old Church Slavonic version of the psalms, where the distribution of presumed imperfective and perfective im peratives under negation corresponds exactly to the occurrence of present imperative and aorist subjunctive in the Greek version. In other sources, how ever, the use of imperfective verbs to render the Greek aorist is by no means uncommon: Cuendet calculates an incidence of almost 40% in the Gospel translations (CuEndEt 1924: 103–107). For texts whose Greek originals are not available or securely established, precise quantification is not possible, but at an approximate count there are at least twenty-five instances of imper fective for aorist in the martyrdoms and homilies of Codex Suprasliensis. Instances of perfectives used to translate the Greek present are in comparison extremely rare, but also be found, especially in variant readings (CuEndEt 1924: 102–3; Večerka 1996: 70). This asymmetry is not surprising in the light of historical developments. By the beginning of our era the aorist was already and increasingly predominant in Greek negated imperatives (BakkEr 1966, passim); the Slavonic languages on the contrary have long exhibited a pref erence for the imperfective in such constructions (Večerka 1996: 70–73). But if native Slavonic idiom is invoked to explain the mismatch between imperfective and aorist in these cases, then the prevalence of perfective negated imperatives in the Psalter and the Euchologium stands in need of a more specific and cogent explanation than potentially circular assump tions about translation technique or appeal to text type (Večerka 1996: 72–73).

280

Catherine Mary MacRobert

The following analysis seeks to cast some light on this problem by examining ways in which the presumed aspect of negated 2nd person im peratives3 in Old Church Slavonic translations is correlated with context and addressee (Večerka 1996: 73–74). It is based on excerption (using AitzEtMüllEr 1977) of negated imperatives from the four Gospels in CodexMarianus (Jagić 1883/1960), from the Psalterium Sinaiticum (SEvEr’Janov 1922; MarEš 1997, abbreviated as Ps.), the Euchologium Sinaiticum (NahtiGal 1942, ab breviated as Euch.), Codex Suprasliensis (ZaiMov and CaPaldo 1982–1983, abbreviated as Supr.) and Codex Clozianus (DoStál 1959).4 Verbs are tagged for imperfective (I) or perfective (P) aspect on the basis of their categoriza tion in DoStál 19545 and in the LLP; where these works diverge in their judgements of aspect, they are indicated by superscript D for DoStál, l for the LLP, e.g. vxzgn\[ati sA (PD IL). Where a Greek text is available, its use of present imperative (pres.) or aorist subjunctive (aor.) is indicated,6 and such passages are cited first; Old Church Slavonic material for which no Greek source has been identified is also taken into consideration. Verbs which are generally agreed to be biaspectual or anaspectual in Old Church Slavonic are excluded from primary consideration. So there is no discussion of the negated imperative forms of bXti, which are used in differently to translate forms of εἰμί and the present and aorist of γίγνομαι, nor is correspondence to a Greek aorist form admitted as a criterion for determining the aspect of verbs such as iti (IP) (Luke 21:8), klAti sA (PID IL) (Matth. 5:36, Supr. 346.25), krqstiti sA (PD IPL) (Supr. 361.25), obidyti (PD, PIL) (Mark 10:19, Luke 3:14), oklevetati (IP) (Luke 3:14), protiviti sA (PID, IPL) (Supr. 48.27), cylovati (PID IPL) (Luke 10:4). Co-ordination with a verb which is regarded as aspectually unambiguous cannot be taken as an automatic indication of aspect, however plausible it may seem in instances such as: Matth. 10:5 na p\tq ~zkx ne idyte (IP, aor.). I vx gradx samarynx ne vqnidyte (P, aor.); Supr. 409.24 ne otx;ai (P?D IPL, aor.) oubo sebe %...& ni pakX pxvai (I, aor.) sobo|; Supr. 526.13 ne pe;aloui sB (I, aor.) %...& ni otx;ai sB (P?D IPL, aor.) svoEgo spsenq]; Supr. 317.29 vxskrxseni] ne otxme[ti sB (IP, pres.) ni ne vyroui (IP, pres.) Emou, in contrast to Supr. 507.24 k\pyli ne otxme[tate sB (IP, aor.) stXA (similarly Supr. 359.4). There are, after all, instances of 3 1st and 3rd person imperatives are not included, as they usually express wishes rather than commands to immediate addressees. 4 The Kiev Missal is not used because it seems to be a free translation from Latin. 5 Dostál’s categorization is in fact more complex, since he treats iteratives separately. 6 The possibility of textual variation in Greek must of course be kept in view (DoStál 1954: 52‒53), particularly in Supr.

THE PROBLEM OF THE NEGATED IMPERATIVE IN OLD CHURCH...

281

coordinated imperatives where the two verbs involved are held to differ in aspect, e.g. dati (P, aor.) + pometatn / pomytati (I, aor.) (Matth. 7:6, Euch. 69a18‒19, Supr. 24.15); govoriti (I, aor.) + sxmAsti (P, aor.) (Supr. 248.12); sxtvoriti (P, aor.) + poklan]ti sA (I, aor.) (Supr. 262.29). The aim of this investigation is not to resolve such doubtful cases, but rather to scrutinize the distribution of verbs whose aspectual status is less controversial, to define the contexts in which their negated imperative forms occur in Old Church Slavonic and so to discover how their use differs from that of modern Slavonic languages. Limited attestation in the Old Church Slavonic corpus inevitably hinders direct comparison between imperfective and perfective imperatives, but fortunately there are some multiple attesta tions, most notably the verbs bo]ti sA (I, pres./aor.) and oubo]ti sA (P, pres./ aor.). The imperfective verb, which in the Gospel translation always corres ponds to a Greek present imperative, appears for the most part in contexts where it is stated or there is good reason to suppose that the addressee is afraid, for instance in Gabriel’s words to Mary: Luke 1:30 ne boi sA (pres.) marie. obryte bo blagodatx otx ba, in the speeches of angels to Zacharias (Luke 1:13), to the shepherds (Luke 2:10), at the Transfiguration and the Resurrection (Matth. 17:7, 28:5 and 10), and in Jesus’ reassurances at the miracles of walking on the water (Matth. 14:27, Mark 6:50, John 6:20), the great catch of fish (Luke 5:10) and the raising of Jairus’ daughter (Luke 8:50). The same applies to most of the instances in Supr., which however may be in the present or the aorist in Greek. They are often addressed to prospective martyrs, e.g. Supr 16.7 nx ne boi sA (aor.) otx m\kx azx bo Esmx sx tobo| (similarly Supr. 75.26 , 445.4, 446.11, all with Greek present), to people who need to be reassured or encouraged, e.g. Supr. 123.1‒2 ne boi sB (aor.). se posxlalx mB Estx gq=da b\d\ sx tobo| vx /itii semx (similarly Supr. 36.10, 80.1, 229.22, all with Greek present, and 570.15) or to have their minds set at rest, e.g. Supr. 230.1 ne boi sB (pres.) bXl]. se bo ou/e izmqr\tx. The literal translation ‘do not be afraid’ could in all instances be para phrased as ‘there is nothing to be afraid of’; in a minority of cases where the fear seems to be less immediate, the sense could be conveyed as ‘there is no need to be afraid’, e.g. Luke 12:7 ne boite sA (pres.) oubo mxnoZyhx pxticx soulyi[i este, Luke 12:32 ne boi sA (pres.) maloe stado yko blagoizvoli otcx va[x dati vamx csrstvie, or Isaiah’s exhortation to the daughter of Sion quoted in John 12:15. By contrast, oubo]ti sA appears in contexts where the cause of fear is potential rather than immediate, e.g. Luke 21:9 egda /e ouslX[ite brani i nestroeniy. ne ouboite sA (aor.), Luke 12:4 ne ouboite sA (aor.) otx oubiva|{iihx

282

Catherine Mary MacRobert

tylo (similarly Matth. 10:26, Supr. 175.15, both aor.). The same wording is used to translate Matth. 10:28+31, where however the standard Greek text has the present imperative. These passages could be rendered as ‘do not let yourself get frightened, do not shrink’, and this interpretation could be ex tended to the use of oubo]ti sA in Supr. 381.19 ne ouboi sB (aor.) to slX[B, Matth. 1.20 iwsife snou dvx ne ouboi sA (aor.) pri~ti eA. mari~ /enX tvoE~ and Supr. 3.3 ne ouboi sA (pres.) iouli]ni. gq=bo Js=hs=%...& posxla mB pokrXti tB. Thus there is some evidence that oubo]ti sA is used independently of the Greek aorist in contexts where specific motivating circumstances are envis aged (Kurzova-RiBarova 1972: 83). It must be conceded that the suggested difference in nuance between bo]ti sA and oubo]ti sA is a fine one, and that there are counter-examples to the generalizations which have just been proposed. In Supr. 242.20 ne boi sA (aor.) Jwsife. priA /en\ si could be regarded as evidence of incipient preference for the imperfective in negated imperatives, cf. Supr. 325.9 ne sqmy/ite (I, aor.) o;i} si protiv\ istiny in place of Clozianus 1a4 ne sxmy/ite (P, aor.) (DoStál 1959: 113 n.13). More problematic is the use of bo]ti sA in Ps. 48:17 ne boi s~ (pres.) egda razxbogatyetx ;vkx, unless the use of the imperfective here is attributed to the influence of the present imperative in Greek. It is also striking that the contrast between actual and contingent situations does not seem to enter into play with some verbs of similar mean ing. So ou/asati sA (I, pres.) is used to convey reassurance both in immedi ate circumstances, in Mark 16:6 wnx /e re;e imx. ne ou/asaite sA (pres.). Isa i{ete nazarynina, and in the face of future contingencies, in Mark 13:7 egda /e ouslX[ite brani i slouhX branii. ne ou/asaite sA (pres.) (similarly Matth. 24:6). The evidence for preferential use of pe{i sA (I, pres./aor.) is still more compelling, as it is deployed uniformly: not only in Matth. 6:25 ne pqcyte sA (pres.) d[e| va[e|. ;to yste li ;to piete (similarly Luke 12:22), but also in the same phrase in Matth. 6:31 and Supr. 290.20, where aorists appear in Greek (similarly Matth. 6:34); not only in Supr. 479.8 gq=blizx ni;im/e ne pqcyte sB (pres.), but also in Supr. 295.16 ne pqci sB (aor.) otq;e Jwanne %...& douhomq sx tobo| Esmx; not only in Mark 13:11 egda /e vodAtx vX pryda|[te ne pqcyte sA (pres.) pry/de ;to vxzglagolete, but also in Matth. 10:19 egda /e pryda|tx vX. ne pcyte sA (aor.) kako li ;to vxzglagolete (similarly Luke 12:11). The option of using pope{i sA on the model of oubo]ti sA was appar ently not available. Whether this was due to idiomatic usage with this par ticular verb, or to the fact that the prefixes ou- and po- conveyed different nuances, i.e. they marked separate Aktionsarten rather than simple perfec tives, must remain a matter of surmise.

THE PROBLEM OF THE NEGATED IMPERATIVE IN OLD CHURCH...

283

There are, however, other places where a contrast between dissuasion from current action – ‘do not persist in what you are doing’ – and from act ing in some eventuality – ‘do not carry out a certain action in circumstances which might prompt it’–may be relevant to the distribution of verbs which seem to be aspectually paired. For instance, braniti (I, pres.) is consistently employed to translate the negated present imperative μὴ κωλύετε in pas sages such as Matth. 19:14 ostanyte dytii i ne branite imx. priti kx mqny (similarly Mark 9:39, Mark 10:14, Luke 9:50, Luke 18:16), and dy]ti (I, aor.) is used in an exactly parallel fashion in Mark 10:14 ne dyite dytii prihoditi kx mqny (similarly Luke 18:16, Luke 15:36, John 11:44, John 12:7, John 18:8), although it translates the positive aorist imperative ἄφετε. Here contextual meaning is clearly given priority over formal correspondence between orig inal and translation, and on this basis it is legitimate to see in Luke 6:29 oteml|[t}mou teby riz\. I sra;icA ne vxzbrani (P, aor.) and Matth. 5:42 hotA[tago otx tebe za~ti ne otxvrati (P, aor.) not simply imitation of the Greek aorist, but a different type of command, contingent on a possible but not immediate eventuality. The same distinction can be seen in Luke 10:20 o semq ne radouite sA (I, pres.) yko dousi vamx povinou|tx sA – ‘there is no need for you to rejoice, as you are doing’ – in comparison with Supr. 126.20 a{e padetx vragx tvoi ne poradoui sB (P, aor.) – ‘do not start rejoicing if this happens’; and it offers a motivation for the choice between vyrovati (I, pres./aor.) and Ati vyrX (P, pres./aor.) in Supr. 430.24 mqny ne vyroui (aor.) nx svoima o;ima (similarly Supr. 445.17) and Supr. 305.24 ne vyroui (pres.) vqsykomou slovesi, as opposed to Mark 13:21 a[te re;etx kxto vamx se sqde hq=se ovxde. ne imyte (pres.) vyrX (similarly Matth. 24:23+26 but with aorist forms in Greek). Many of the negated imperatives which can be categorized as imper fective relate to the current situation at the time of speech. Some, like those already discussed, express emotional or intellectual reactions. They often translate present imperatives in Greek, e.g. plakati sA (I) in expressions of consolation directed to a widow whose son has died (Luke 7:13), the mourners over Jairus’ daughter (Luke 8:52), and women attending the Crucifixion (Luke 23:28), sraml]ti sA (I) (Supr. 251.8‒9), rxpxtati (I) (John 6:43), /qdati (I) (Supr. 467.8, Supr. 465.28); but they may also be used in place of the Greek aorist, e.g. diviti sA (I, pres./aor.) (John 5:28 pres., John 3:7 and Supr. 495.18 aor.), stXdyti sA (I, pres./aor.) (Supr. 436.17 pres., Supr. 48.25 and Supr. 356.1 aor.), mqnyti (I, pres./aor.) (John 5.45 pres., Matth. 10:34, Supr. 380.28, Euch. 91a26 all with aor.). Commands to desist from current action, rather than reaction, are mostly expressed in Greek by the present imperative and in Old Church Slavonic by

284

Catherine Mary MacRobert

imperfectives, for instance tvoriti (I) in Jesus’ rebuke to the money chang ers in John 2:16 ne tvorite (pres.) domou otxca moego domou kouplqnago or the response to an importunate neighbour in Luke 11:7 ne tvori (pres.) mi troudx (similarly Supr. 205.8, Supr. 433.4), or mouditi (I, pres.) (Supr. 465.27, 467.8), tro[iti (I, pres.) (Supr. 373.29). The martyrological texts in Supr. contain a number of such negated imperatives, in exchanges between obdurate Chris tians and their irate persecutors, e.g. klicati (I, pres.) and nouditi (I, pres.) (Supr. 138.18‒19), and also, without Greek equivalents, lqstiti sA (I) (Supr. 156.7), houliti (I) (Supr. 328.8), sverypovati (I) (Supr. 71.22), \rodqstvovati (I) (Supr. 100.19). It is significant for the development of the imperfective as pect that this type of negated imperative is found not only with simple and denominal verbs, but also with secondary derivations from prefixed verbs, e.g. Supr. 1.18 ne prylq[tai sB (I, pres.) (also Supr. 101.20), Supr. 102.8‒9 ne prydxlagai (I, pres.) mi zmiJnx oumX[l]i. i di]volq ne prolivai (I, pres.) slxzx, Supr. 258.30‒259.2 ne pomX[lai (I, aor.) /e vq seby ]ko mX ho[temx. da podXme[i tX ;to zxlo (similarly Supr. 259.25), as well as Supr. 299.17 ne trou/dai sB (I, aor.) nx pa;e trxpi. It appears that such verbs could already be used in a durative sense, to express current activity without necessarily implying iteration. In other instances, however, the negated imperfective imperative has a less immediate application. This may take the present moment as its starting point but extend beyond it, as in Jesus’ words to the woman taken in adul tery, John 8:11 idi i otx sely ne sxgry[ai (I, pres.) k tomou (similarly John 5:14); similar exhortations not to continue habitual action can be found in the Psalter, e.g. Ps. 74:5 ryhx zakonopryst\pqnIkomx. ne pryst\paIte (I, pres.) zakona. J sxgry[a|[teImx ne vxznosIte (I, pres.) roga. nI vxzdvI/Ite (I, pres.) na vXsot\ roga va[ego. J ne glIte (I, pres.) na ba änepravxdX. A special instance of this, no doubt under the influence of the Greek original, is the high priests’ request to Pilate to cancel what he has just written: John 19:21 ne pi[i crx i}deiskx (I, pres.); this is echoed in Supr. 404.2 and Supr. 403.15, where it is glossed with another imperfective: si ry;x. ne ka/i (I, aor) istinX, i.e. ‘do not persist in telling the truth’. More often, however, negated imperfective imperatives convey a gen eral prohibition, that it is not worthwhile or not advisable to undertake the activity in question, e.g. Ps. 4:5a gnyvaite s~ a ne sxgry[aIte (I, pres.) (also Euch. 73a13), Ps. 104:15 ne prIkasaite s~ (I, pres.) hrxstyhx moJhx. i o prorocyhx moIhx ne l\kavqnouIte (I, pres.). Just as derived imperfectives may be used of ongoing action, so simple verbs may appear in such negative imperatives

THE PROBLEM OF THE NEGATED IMPERATIVE IN OLD CHURCH...

285

with iterative force, backed by reasons why the activity is not in general a good idea, e.g. Luke 14.12 egda tvori[i obydx li ve;er|. ne zovi (I, pres.) drougx tvoihx %...& eda koli i ti tA vxzov\tx. i b\detx ti vxzdaanie; Luke 12:29‒30 I vX ne i[tete (I, pres.) ;to imate ysti. i ;to piti. %...& vqsyhx bo sihx ~zci mira sego i[t\tx (similarly Supr. 242.24 but with aor.); Matth. 6:7‒8 molA{e /e sA ne liho glte (I, pres.). yko/e i ~zX;qnici %...& ne podobite sA (I, aor.) oubo imx; Ps. 36:1‒2 ne revxnouIte (ID IP?L, pres.) l\kavqnou|{iImx ni zavidi (I, pres.) tvor~{iJmx bezakonenie. zane yko tryva ~dro Jsx[\tx (similarly Ps. 36:7, Ps. 36:8), Ps. 145:3 ne nadyIte s~ (I, pres.) na kxn~Z~. na snX ;lvskX vq nihx nystx sxpaseniy (similarly Ps. 61:11). Not surprisingly, though, derived imperfectives are prevalent in this type of command, e.g. Matth. 6:19 ne sxkrXvaite (I, pres.) seby sxkrovi[ta na zemi. Ide/e ;rxvx i tqly tqlitx; and they are freely used to translate Greek aorist subjunctives, e.g. Luke 3:8 ne na;inaite (I, aor.) glati vx seby. otca imamx avrama, Matth. 23:8 vX /e ne naricaite sA (I, aor.) ravqvi (also Matth. 23:9+10), Supr. 507.29 sqvla;B[te /e rizX bylXA ne sxvla;ite (I, aor.) bylosti dou[qnXA, as well as present im peratives, e.g. Supr. 286.15 nikomou /e tainX vqzvy[tai (I, pres.), Ps. 102.2 ne zabXvai (I, pres.) vqsyhx vxzdaaneI ego.7 Expressions of this kind are in line with the standard usage of modern Slavonic languages and accord well with Miklosich’s account of the negated imperfective imperative: ‘Nach ne setzt man den imperativ der verba imperfectiva, namentlich iterativa, so oft ein allgemeines verbot der handlung ausgedrückt werden soll’ (MikloSich 1868‒1874: 791). However, what he says about the use of the perfective imperative with negation is less readily applicable to Old Church Slavonic: ‘ne ubijaj tödte nicht ist demnach ein allgemeines verbot; ne ubij hingegen heisst, erschlage nicht denjenigen, den du eben schlägst’ (MikloSich 1868‒1874: 791). True, there are a few instances where this formulation could be applied, for instance where someone is patently bent on martyrdom: Supr. 86.28 ne prydadite (P, aor.) %...& }nosti va[eA, Supr. 265.25 ne pogoubi (P, aor.) zqly dou[B svoEA, or when the mother of one of the Forty Martyrs sees her son left behind the rest: Supr. 96.14 ne otxl\;i sB (P, aor.) lika. ne poka/i sB (P, aor.) posly/de inyhx. On the whole, though, a less specific characterization, ‘Ne mit dem imperative der verba perfectiva drückt das verbot der vollendung der hand

7 The substitution here of zaboudi for zabXvai in the Croatian tradition (Večerka 1996: 70) is a rare example of the preferential use ofthe perfective under negation, presumably to convey a perceived admonitory nuance. A parallel instance occurs in the Dečani Psalter (MitrEvSki 2000), which has ne ouboi sA in ps. 48:17.

286

Catherine Mary MacRobert

lung aus’ (MikloSich 1868‒1874: 793), is needed, if only to accommodate some of Miklosich’s modern examples. Imperatives such as ‘ne utoni’, ‘ty smotri, ne stukni’ (ibid. 793‒794), are typically used to convey warnings, to prevent the action from being carried out through inadvertence; to issue these commands when the action was already in progress would be futile. This admonitory use of the negated perfective imperative – ‘mind you do not do this, or bad things may happen’, ‘do not do this, or you will regret it’ – is well attested in Old Church Slavonic, e.g. Luke 14.8 egda zxvanx b\de[i cymx na brakx. ne sAdi (P, aor.) na prydqnimq mysty. eda kxto ;qstqnyi tebe b\detx zxvanx, Matth. 6:2 egda oubo tvori[i milostXn|. ne vxstr\bi (P, aor.) prydx sobo| yko Vpokriti tvorAtx %...& vqspriim\tx mxzd\ svo|, Ps. 94.8 dqnesq a[te glasx ego ouslX[ite ne o/estite (P, aor.) srxdecq va[Ihx yko vx prognyvanII (also Supr. 357.23+27). This sense of warning is probably to be understood in comparable constructions where the reasons for refraining from action are left implicit, for instance Jesus’ commands in Mark 1:44 bl}di sA nikomou/e ni;eso/e ne rqci (P?d PIL, aor.) and in Mark 8.26 ni vq vesq vqnidi (P, aor.) ni povy/dx (P, aor.) nikomou/e vq vqsi (similarly Matth. 8:4, Matth. 17:9), Gabriel’s advice to Joseph in Supr. 242.29 ne sxt\/i (P, aor.) marii. ne sxtvori (P, aor.) pe;ali E/e otx mariA, and the admonitions to penitents in Euch. 68a4‒5 ;Ado ne oustXdi sA (P) lica ;l;a. ti potai (P) ;to s\{ee vq teby (similarly Supr. 240.28 with aor.). Miklosich’s account breaks down precisely at the point where Old Church Slavonic usage diverges from that of modern Slavonic languages, where the negated perfective imperative is employed to convey either per emptory command or earnest supplication, both of which can be glossed as ‘do not in any circumstances do this, be sure not to do this’. The first type is to be found in exorcisms of evil spirits (Mark 9:25, Euch. 54b22, Euch. 55a25‒6 aor.) and in the summaries of the Ten Commandments: Mark 10:19 ne oubi (P, aor.) ne oukradi (P, aor.) (also Luke 18:20, and Supr. 387.8, 398.3 with future indicatives in Greek). The influence of these forms probably accounts for Luke 18:20 ne pryl}bx sxtvori (P, aor.) rather than the standard expression found in Mark 10:19 ne pryl}bx dyi (I, aor), where the use of the imperfective may be a matter of native idiom. Such imperatives are not qualified by reference to some specific eventuality; they are not warnings, unless one chooses to read into them an implication that Godwill not leave unpunished those who transgress his commandments; they surely fall into the category of ‘allgemeines verbot’ – but they are expressed with the per fective, not the imperfective.

THE PROBLEM OF THE NEGATED IMPERATIVE IN OLD CHURCH...

287

The second and numerically more significant type is found almost ex clusively8 in prayers addressed to God in the Psalterium Sinaiticum (x58)9 and the Euchologium Sinaiticum (x25)10, where many are quotations from the psalms; the only instance in the Gospels occurs in the Lord’s prayer (Matth. 6:13), and examples are proportionately infrequent in Supr. (x8). The asym metry between the aspect used towards God and that appropriate to crea tures is particularly striking in the psalms: of eighteen negated imperatives directed to human beings, seventeen are imperfective; in the Euchologium the numbers of perfective and imperfective negated imperatives addressed to beings other than God are approximately equal. The verbs employed in appeals to God make up a formally and semantically consistent set: they are strongly transitive, they are thought to be predominantly or exclusively perfective, almost all are prefixed, they express decisive action or attitude: vxzvesti (Ps. 101:25), vxzvratiti (Ps. 89:3), vxniti (Ps. 142:2), dati (Euch. 42b3), zabXti (Ps. 9:33, 73:19, 73:23), zatvoriti (Euch. 85a18), obli;iti (Ps. 6:2, 37:2, Euch. 27b11, 76a2), ostaviti (Ps. 26:9, 37:22, 70:9, 70:18, 118:8, 139:9, Euch. 62b5, 77a3), otxvratiti (Ps. 26:9, 68:18, 101:3, 131:10, 142:7, Euch. 77b23‒24, 86a7), otxvry{i (Ps. 50:13, 70:9, Euch. 62b3, 84b16), otxrin\ti (Ps. 26:9, 43:24, 118:10), otxst\piti (Ps. 21:12, 34:22, 37:22, Euch. 77a4), otAti (Ps. 50:13, 118:43, 140:8), pogoubiti (Ps. 25:9, 27:3), pokazati (Ps. 6:2, 37:2, Euch. 27b12, 76a3), pomilovati (Ps. 58.6), pomAn\ti (Ps. 24:7, 78:8, Euch. 62a26, 74b8‒9), posramiti (Ps. 118:31, 118:116, Euch. 32a12‒13, 44a11‒12 no Greek) and osramiti (Supr. 183.13), privly{i (Ps. 27:3), prydati (Ps. 26:12, 73:19, 118:121, 139:9, Euch. 27b9), prymlx;ati (Ps. 27:1, 34:22, 38:13, 82:2, 108:1), razl\;iti (Euch. 84b17), sxkrXti (Ps. 118:19), oubiti (Ps. 58:12), oudaliti (Ps. 21:20, 39:12, 70:12), oukloniti (sA) (Ps. 26:9, 140:4, Euch. 77b24‒25), ouslX[ati (Ps. 65:18); on the basis of parallel use, pryzqrytn (PI) (Ps. 54:2, Euch. 15a6, 39a13, Supr. 513.3, 528.15) and sx;etati (PD PIL) (Euch. 84b19) have been included in the total given above. In a few places these negated imperatives could be interpreted in con text as requests not to allow the current situation to become critical, e.g. Ps.

8 The only exception is Supr. 67.22 ne pryzqrite, addresssed to the Saints in heaven, but the aspectual status of pryzqryti is not entirely clear. 9 The figures for the Psalterium Sinaiticum differ from those given by Kurzova-RiBarova 1972: 66‒70 and Večerka 1996: 71 because the part of the manuscript discovered in 1975 has been taken into account. 10 The figures for the Euchologium Sinaiticum include ne vxzgn\[ai sA (PD IL) (Euch. 79a5‒6 and 85a19) in the count of perfectives, following DoStál 1954: 322, and therefore differ from those given by Kurzova-RiBarova 1972: 66‒70.

288

Catherine Mary MacRobert

6:2 gI äne yrostI| tvoe| oblI;I mne. nI gnyvomx tvoImx poka/i mene, Ps. 21:12 ne otxst\pi otx mene yko skrxbx blizx; but for the most part they appear to have general application, e.g. Ps. 118:19 prI[qlecq esmq azx na zemli. ne sxkrXi otx mene zapovydeJ tvoJhx, and in some instances this is explicit: Ps. 58:6 ne pomilouI vxsyhx tvor~{IIhx bezakonenxe, Ps. 9:33 ne zab\dI oubogXihx tvoIhx do konxca (similarly Ps. 73:19, Ps. 73:23). Like the absolute commands issued by God to humankind, these imperatives are essentially different from those exchanged between human beings: they do not convey advice about unnecessary or inappropriate behaviour, nor do they warn against inadvertent errors. They are abject appeals to highest authority: ‘I know that there is nothing to stop you doing this, but please do not actually do it’. It may be objected that the distribution of imperfective and perfective negated imperatives in the psalter translation can be adequately explained by their exact correspondence to Greek present and aorist forms respec tively, i.e. that it is merely a side effect of literalistic translation technique (Večerka 1996: 72), or at least that the Greek predilection for the aorist in imperatives addressed to God (BakkEr 1966: 99‒141) had a formative influ ence on the usage of the first translators into Old Church Slavonic. There are two counter-arguments to this objection. The first is that Greek aorists are translated with imperfectives in Old Church Slavonic not only in the material reviewed above, but occasionally in imperatives directed towards God. Two clear examples occur in the corpus used here: Supr. 110.3 ne gnyvai sB (I, aor.) na nB. ]ko otvrxgo[B sB tebe, where the past tense otvrxgo[B sB indicates that the danger is God’s anger in the current situation rather than in general, and the plea of the demon to Jesus in Luke 8:28 mol| ti sA ne m\;i (I, aor.) mene (also Mark 5:7), which can be taken to imply that the process of exorcism is in itself a torment to evil spirits; this contrasts with their para phrased appeal against further action in Supr. 37.20 ne i/deni (P, aor) nasx tx;q| gnyvomx iti vx pousta] mysta. The second argument consists in the evidence of more recent usage. Religious tradition may explain the prevalence of negated perfective im peratives addressed to God in original texts, such as the prayers attributed to Cyril of Turov: among multiple examples which include most of the per fectives listed from the Psalter and others as well – ne istA/i, ne omerzi, ne osudi, ne otlu;i, ne popusti, ne posli, ne prognyvai sA, ne raskai sA, ne rci, ne uder/i, ne uni;i/i – only one imperfective occurs: ne gnu[ai sA (RogačevskaJa 1999: 117). Equally Karadžić’s choice (KaradŽić 1981) of не убиј, не укради in Mark 10:19 and не наведи in Matth. 6:13 may reflect his familiarity with traditional wording. Daničić’s version of the psalms (Daničić 1981) introduces

THE PROBLEM OF THE NEGATED IMPERATIVE IN OLD CHURCH...

289

a few imperfectives in negated imperatives addressed to God, 22:11 не удаљуј се, 25:7 and 79:8 не помињи, 143:2 не иди; but for the most part it deploys не мози plus an infinitive which is usually perfective, or an occasional per fective imperative such as 10:12 and 74:23 не заборави, 74:19, 119:121 and 140:8 не даи. But the use of the perfective in Russian expressions such as не взищите, не откажите, не побрезгуйте is reported, even if rarely, in secular contexts (ForSyth 1970: 258), and it is certainly to be found in early modern sources, such as Puškin’s Kapitanskaja dočka (Puškin 1936‒1938: iv). The hero Grinev, appealing to his commanding officer, says: не откажите мне в моей просьбе (ibid. 295), and his servant Savel′ič uses the construction to his master several times: не умори меня с печали (ibid. 244), не покинь меня на старости лет (ibid. 302), батюшка Петр Андреич!.. не погуби! (ibid. 297); by contrast, when the heroine Mar′ja Ivanovna urges Grinev, her social equal, not to take risks for her sake, she uses the imperfective: не губите за меня и себя и родителей (ibid. 327). The continuing availability to suppliants of the negated perfective imperative offers an extra dimension of meaning in the seemingly casual wording of Okudžava’s song (OkudŽava 1968: 221): Пока земля еще вертится, пока еще ярок свет, Господи, дай же Ты каждому, чего у него нет […] Каину дай раскаяние И не забудь про меня.

REFERENCES AitzEtMüllEr, Rudolf. Belegstellenverzeichnis der altkirchenslavischen Verbalformen. Würzburg: Weiher, 1977. BakkEr, Willem Frederik. The GreekImperative. Utrecht: Proefschrift, 1966. BErMEl, N. Context and the Lexicon in the Development ofRussian Aspect. Berkeley – Los Angeles – London: University of California Press, 1997. CuEndEt, Georges. L’impératifdans le texte grec et dans les versions gotique, arménienne et vieux slave des Evangiles. Paris: Librairie Orientaliste Paul Geuthner, 1924. Daničić, Đuro. PsalmiDavidovi. Belgrade: Biblijsko Društvo, 1981. DoStál, Antonín. Studie o vidovém systému v staroslověnštině. Prague: Státní Pedagogické Nakladatelství, 1954. DoStál, Antonín. Clozianus. Codex palaeoslovenicus glagoliticus, tridentinus et oenipontanus. Prague: Nakladatelství Československé Akademie Věd, 1959. ForSyth, James. A Grammar ofAspect. Cambridge: Cambridge University Press, 1970. Jagić, Vatroslav. Mariinskoe četveroevangelie. St Petersburg – Berlin: Tipografija Impera torskoj akademii nauk – Weidmann, 1883. Graz: Akademische Druck- u. Verlagsanstalt, 1960.

290

Catherine Mary MacRobert

KaradŽić, Vuk Stefanović. Novi Zavjet Gospoda našega Isusa Hrista. Belgrade: Biblijsko Društvo, 1981. Kurzova-RiBarova, Zdenka. Iz proučavanja imperativa u staroslavenskom jeziku. Slovo 22 (1972): 52‒84. LLP: Lexicon linguae palaeoslovenicae = Slovníkjazyka staroslověnského (ed. Josef Kurz et al.), 5 vols. Prague: Československá Akademie Věd, 1966‒97. MarEš, Franciscus V. (ed.). Psalterii Sinaitici pars nova (Österreichische Akademie der Wissenschaften, phil.-hist. Klasse, Schriften der Balkan-Kommission, Philologische Abteilung 38, Fontes Nr. 2). Vienna: Österreichische Akademie der Wissenschaften, 1997. MEillEt, Antoine. Études sur l’étymologie et le vocabulaire du vieux slave. Première partie: Des aspects perfectif et imperfectif dans la traduction de l’Évangile en vieux slave. Paris: Librairie Émile Bouillon, 1902, 1‒104. MikloSich, Franz. Vergleichende Syntax der slavischen Sprachen. Vierter Band. Syntax. Vienna: Wilhelm Braumüller, 1868‒1874. MitrEvSki, Ljupčo. Dečanski psaltir (Makedonski srednovekovni rakopisi, v). Prilep: Institut za staroslovenska kultura, 2000. NahtiGal, Rajko. Euchologium sinaiticum. II. Tekst s komentarjem. Ljubljana: Učiteljska tiskarna, 1942. OkudŽava, Bulat. Proza ipoèzija. Frankfurt am Main: Possev, 1968. PortEr, Stanley E. VerbalAspect in the Greek New Testament, with Reference to Tense and Mood (Studies in Biblical Greek 1). New York: Peter Lang, 1993. Puškin, Alexandr Sergeevič. Polnoe sobranie sočinenij v šesti tomax. Moscow – Leningrad: Akademija – Goslitizdat, 1936‒1938. RogačevskaJa, Ekaterina Borisovna. Cikl molitv Kirilla Turovskogo. Teksty i issledovanija. Moscow: Jazyki russkoj kul’tury, 1999. SEvEr’Janov, Sergej. Sinajskaja psaltyr’. GlagoličeskijpamjatnikXI veka (Pamjatniki staro slavjanskogo Akademii Nauk, jazyka 1922. 4). Petrograd: Otdelenie russkogo jazyka i slovesnosti Rossijskoj Vaillant, André. Manuel du vieux slave. Paris: Institut d’études slaves, 1964. Večerka, Radoslav. Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax. III. Die Satztypen: der einfache Satz. Freiburg i. Br.: Weiher, 1996. ZaiMov, Jordan, Mario CaPaldo. Suprasălski ili Retkov sbornik. Sofia: Bălgarska akademija na naukite, 1982‒1983.

Кетрин Мери Макроберт ПРОБЛЕМ НЕГИРАНОГ ИМПЕРАТИВА У СТАРОСЛОВЕНСКОМ Рези ме Рад се бави једним од проблема интерпретације употребе глаголског вида у старословенском језику. Дистрибуција имперфективних и перфективних негираних императива у старословенским преводима разликује се од оне коју налазимо у савреме ним словенскимјезицима и није у доследној корелацији са контрастом између императива презента и конјунктива аориста у грчким оригиналима. На пример, и импер фективно bo]ti sA и перфективно oubo]ti sA користе се за превод грчког презента и конјунктива аориста. На основу глаголског значења, контекста употребе и односа између говорника и адресата, датаје следећа категоризација негираних императива

THE PROBLEM OF THE NEGATED IMPERATIVE IN OLD CHURCH

29||

у старословенском: П. имперфективни императив: 1) одговарање од радње која траје: “нема потребе да се и даље тако понашаш”; 2) опште усмеравање у погледу понаша ња: “ није вредно или није препоручљиво да предузмеш одређену активност”, понекад са навођењем разлога зашто дата активност није добра замисао, П. перфективни им ператив: 1) савет за понашање у могућој ситуацији: “не дозволи себи да се понашаш на одређени начину околностима које би то могле изазвати”; 2)упозорење: “води ра чуна о томе да не извршиш ову радњу, или ћеш зажалити”, понекад са истицањем могућих лоших последица, 3) апсолутна наредба коју издаје виши ауторитет: “пази да ни у ком случају не извршиш ову радњу”; 4) молба вишем ауторитету: “знам да не постоји ништа што би те спречило да извршиш ову радњу, али је, молим те, немој извршити”.

Наведене су и руске паралеле за четврти тип негираног перфективног императива. University of Oxford Lady Margaret Hall Oxford OX2 6OA, UK

catherine, macrobert(a)lmh.oх. ас uk

UDK 811. 16/17:811. 1/2”367 334

811. 16/17.929 Miklosich, F.

Јасмина Грковић-Мејџор

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ

О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА У раду се приказује допринос Франца Миклошича истраживању речени ца без субјекта у словенским и индоевропским језицима. На примеру verba me teorologica, у светлу типолошког развоја праиндоевропског и из њега пониклих језика (активно-стативни — номинативно-акузативни тип), показује се теориј ска актуалност Миклошичевих увида у структуру имперсоналних реченица.

Кључне речи: Франц Миклошич, реченице без субјекта, verba meteorolo giса, праиндоевропски, језичка типологија. 1. УВОД

Један од вероватно највећих изазова синтаксичким теоријама у протекле две стотине година представљају имперсоналне реченице. Системско упоредно-историјско проучавање индоевропских језика у ХIX столећу открило је читав спектар конструкција чије устројавање одступа од канонског модела индоевропске реченице, односно речени

це која се реконструисала за касни праиндоевропски језик, те су се плодне расправе о њиховој структури, појму субјекта и „типовима су бјекта“ развиле управо у епоси младограматичара. Напуштање „логичког” модела синтаксе Порт-Ројала и успон пси хологизма довели су доумножавања и појмова и термина, а граматичким категоријама додате су „логичке” и „психолошке“, при чему ови разли чити појмови нису били јасно дефинисани, те се исти појам дефинисао час као логички час као психолошки (GRAFFI 2001: 80).“ Терминолошка разноликост постоји до данас, па се оперише појмовима психолошког, граматичког и логичког / дубинског / семантичког / појмовног субјекта. Преименовање ових категорија у прагматичку, граматичку и семантичку улогу(тему, субјекат и агенс)у суштини није решило проблем структуре * Овај рад је резултат истраживања на пројекту Историја српског језика (бр. 178001), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Репу блике Србије. “У овој студији даје се историја синтаксе у последњих две стотине година, а у оквиру тога се представљају различити приступи имперсоналним реченицама.

294

Јасмина Грковић-Мејџор

имперсоналних реченица, остављајући отвореним питање статуса су бјекта у њима, следствено томе и питање — шта је уопште субјекат. О сложености дефинисања субјекта сведочи мноштво приступа, а као илустрацију наводимо референтну студију КEENAN 1976, где се уводи чак тридесет фактора (функционални, семантички, фактори енко дирања) за његову идентификацију. Но један од кључних проблема је сте то што се од граматике Порт-Ројала све до главних лингвистичких школа ХХ века (структурализма те генеративне граматике као наследни це Порт-Ројала), претпоставља да је субјекат универзална категорија.“ Типолошки оријентисана лингвистика друге половине ХХ века бацила је ново светло на аксиом субјекта. На примерима синхроних неиндоевропских система, у типолошком погледу од њих различитих,

показано је да субјекат није универзална језичка категорија, те да се овај појам разликује у ергативним и номинативним језицима (Климов 1983; LI — THOMPSON 1976. vAN VALIN 1981; DRYER 1997). То потврђују и ди јахронијска истраживања, нпр. у случају језика старог истока, сумер ског, еламитског, хуритског и урартског (Дљиконов 1967). Ово бисмо у кратким цртама могли представити на следећи начин. У језицима ак тивно-стативног типа устројавање реченице је искључиво семантички засновано,“ не постоји аргументска структура, значи – ни субјекат. У ергативнима, где транзитивност као категорија постоји, први аргумент нема инваријантну форму: субјекат транзитивних глагола је у форми ергатива, док су субјекат интранзитивних глагола и објекат транзитив них у апсолутиву. Тиме је у форму субјекта енкодирана информација о његовој семантичкој улози. Насупрот томе, језици номинативног типа, чија је основна детерминанта транзитивност, имају инваријанту фор му субјекта (у језицима са морфолошким падежима) или инваријантну позицију у реченици (уколико језик нема морфолошких падежа). Њиме се исказује скала семантичких улога, од агенса до пацијенса, а оне су детерминисане предикатом, центрипеталном силом реченице.

2. МИКЛОШИЧ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

Пионир у истраживању имперсоналних реченицау индоевропским,

а посебно словенским језицима био је отац славистике, Франц Микло * Кинан наведену студију чак започиње речима да је дефинисање субјекта потреба универзалне граматике ради многих универзалних генерализација које користе овај појам. * Поред термина активно-стативни у новије време се користи и термин тип са »»

семантичким устројавањем” (semantic alignment),». в. DONOHUE – WICHMANN 2008.

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

295

шич. Не само у погледу њиховог описа и класификације, већ и стога што је утемељио теоријско гледиште по којем су оне — без субјекта. Миклошичева студија о имперсоналним глаголима појавила се 1865. у Цenkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaffen in Wien, под насловом Die Verba impersonalia in Slavischen (MIKLos Cн 1865). Овим питањем бавио се потом у својој упоредној синтакси словенских језика (MIKLOSIСн 1868–74: 346—369), да би друго, проширено издање рада из 1865. угледало светло дана 1883, овај пут са измењеним насловом: Subjectlose Sátze (MIKLoslcн 1883). Иако су основне идеје изнете већ у првом издању, у излагању које следи позиваћемо се на другу, потпуни ју и садржајнију студију. Као главни Миклошичев допринос истраживањима имперсонал

них реченица треба најпре истаћи његову дефиницију ових структура: предикат је у 3. л. jд., и тамо где је разликовање по роду могуће — у средњем роду (стр. 6). Друго, дефинисао је њихове главне типове, пре свега у словенским али и у другим индоевропским језицима. Но њего ва интересовања протезала су се и ван групе индоевропских језика, посезао је за примерима из језика других породица: кинеског, мађар ског, финског, афричких језика и др. У том смислу, његова интересова ња била су и типолошки и универзалистички оријентисана. Будући да је Миклошичева класификација већ у литератури детаљно предста вљена,“ на њој се нећемо задржавати. Овде бисмо желели да скренемо пажњу на његов теоријски до принос дефинисању имперсоналне структуре као структуре без су бјекта. Миклошич расправу из 1883. започиње оспоравајући до тадау филологији доминантни став да се свака реченица састоји из субјекта и предиката:

Als nothwendige Bestandthеile des Satzes erklärt man das Subject, di, das jenige, von dem etwas ausgesagt wird, und das Pradikat, d. i. dasjenige, was ausgesagt wird. Diese Ansicht ist in der Sрrache nicht begründet, indem es Sätze gibt, denen dasSubject fehlt (стр. 1).

Одмах потом објасниће да под појмом реченице без субјекта под разумева ону реченицу у којој субјекат не само да није исказан већ се НИ. Не МОЖе. За МИСЛИТИ.

.in dem Satze “pluit wird das Subject nicht nur nicht ausgedrückt, sondern n i c h t e i n m a 1 g e d a c ht. Nach einem solchen Subjecte kann nicht ge

“ Од новијих студија в. ТорошкisкА 1992.

296

Јасмина Грковић-Мејџор

fragt werden was geschieht? In allen solchen Satzen w i r d e i n Vor g a ng a u sg e d r. u ck t, ohne dass daswirkende Subjecte genannt wird dasVerbum trittvölligsubjectlos auf (стр. 1-2, спац. ЈГМ).

Дакле, за разлику од неодређеног субјекта у нпр. лат. putant или diсunt, y pluit. субјекат – не постоји. Чак ни у реченицама типа нем. es regnet, es— није субјекат, што значи да за Миклошича субјекат није про сто граматички појам: ... esist endlich unrichtig, wenn man das in mehreren Sрrachen die sogenannten Impersonalia begleitende Pronomen „es“ als Subject ansieht (стр. 2).

У реченицама без субјекта кључан је предикат: он је неограничен и апсолутан, док је у субјекатским структурама он ограничен на субје кат и исказује се само у вези са њиме: Der Unterschied beruht darauf dassim subjectlosen Satze das Prádicat un beschránkt, absolut auftritt, während in subjectischen Satze das Prädicat durch das Subject beschránkt, nur in Beziehung auf das Subject ausgesagt wird (стр. 26, спац. ЈГМ).

На први поглед, на Миклошичеве ставове подсећа и дефиниција имперсоналних конструкција коју налазимо у једном од новијих истра живања ових структура на општелингвистичком плану. У MALCHUKOV

—OGAWA 2011 (20) имперсоналнима се сматрају конструкције које нема ју референцијални субјекат, при чему аутори наглашавају да овакав појам имперсоналних реченица обухвата како оне без субјекта, оне са нереференцијалним субјектом типа нем. es regnet, тако и оне у којима „појмовни субјекат” нема типичне одлике субјекта. Међутим, за Микло шича суштина је то што ове реченице немају никакав субјекат (дакле ни „појмовни“): „das Verbum trittvöllig subjectlos auf", при чему се глаго лом исказује радња или стање. У тексту се позива и на студију Њекра сова, објављену 1865, у којој се истиче да у реченицама типа рус. мне хочетса главну улогу игра — сама радња.

На Миклошичеве филолошке погледе несумњиво су утицали не само филолози већ и философи и логичари тога времена, пре свега Карл Вилхелм Хејзе, Франц Брентано, Адолф Тренделенбург и Јохан Фри дрих Хербарт, што он и експлицитно и наводи (стр. 3). Било је то доба у којем није било граница међу хуманистичким наукама, епоха у којој се подразумевало да филолог буде добро упућен у философију, логику, психологију и vice versa. Чини се да је на Миклошича посебно утисак оставила Хербартова и Брентанова идеја о „Lehre von Urtheilen ohne Subjectbegriff” (стр. 22). Ипак, у погледу не само појмовника већ и тер

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

297

мина угледао се на Хејзеа. Још у упоредној синтакси словенских језика Миклошич цитира став о бесубјектности („subjectlosigkeit”) импер соналних глагола (MIKLoslон 1868–74; 350), претходно изнет у обимној Хејзеовој граматици немачког језика из 1849. (HEYSE 1849: 146). У MI KLOSIСн 1883 (12) наводи се и цитат из Хејзеове постхумно објављене књиге System der Sрrachwissenschaff, где се, колико нам је познато, први пут уводи термин subjectlose: Die Verba impersonalia würde man besser subjectlose Verba nennen. Das es nimmt hier nur die vacante Stelle des Subjects ein, ohne einen wirklichen Gegenstand zubezeichen (HEYSE 1856: 401).

Хејзе је сматрао да је безсубјекатски израз – „еine Form des Exiten tialsatzes” (стр. 402), дакле, да се њиме реферише о постојању х, те да се притом никакав субјекат и не представља, одбацујући тиме догму да свака реченица мора имати субјекат и предикат (уп. GRAFFI 2001: 99). Миклошичева расправа привукла је најпре пажњу философа, по том и филолога. Утицајни философ Франц Брентано објавио је осврт на друго издање Subjectlose Sátze u Wiener Zeitung од 13–14. новембра 1883. а потом је исти текст укључен као Додатак у његову чувену књигу Иот Ursprung sittlicher Erkenntnis, под насловом „Miklosich über subjektlose Sätze” (BRENTANO 1889: 111–122). Брентано пише да је Миклошич поста вио теорију ширег значаја, бавећи се проблемом који је од интереса не само за филологију већ и за психологију и метафизику (стр. 111), уво дећи питање ових реченица у дебату о природи суда у традиционалној логици и узимајући имперсоналне пропозиције као главну потврду своје реформе логике (ALBERTAZZI 2006: 179–180). Главни теоретичар младограматичарске школе, Херман Паул, већ у другом издању Рrinzipien der Sрrachgeschichte iz 1886. позива се на Ми клошича у сегменту о проблему субјектау имперсоналним реченица ма (иако се са њиме није слагао). Наглашавајући да се спорови воде око тога да ли ове реченице имају субјекат или не, он додаје: „Eine kritische Erörterung der darübergeausserten Ansichten findet sich in der Schrift von Miklosich „Subjektlose Sátzе“” (PAUL 1970: 130). Бертолд Делбрик, који је, заједно с Карлом Бругманом, ударио темеље упоредно-историјске син таксе индоевропских језика, до данас у многим сегментима непрева зиђене, у трећем тому упоредне синтаксе, на почетку сегмента о рече ницама без субјекта, пише: Ammeisten isteiner vergleichenden, wenn auch nicht historischen Darstellung vorgearbeitetworden von Miklosich. Ich benutze namentlich Subjektlose Sátze Wien 1883 (DELвRUCK. 1900: 23).

298

Јасмина Грковић-Мејџор

Јакоб Вакернагел, пишући о имперсоналним реченицама, као јед но од два најбоља истраживања субјекта (поред Сибсовог рада из 1910) наводи Миклошичеву студију из 1883. (waCkernagel 2009: 151). Миклошичу су, као што видимо, заслужено признање одали и највећи филолози његовог доба. Иако је у XX веку његов допринос у овом домену различито оцењиван (ondreJovič 1992: 247), с правом се може рећи да је Миклошичево тумачење имперсоналних реченица из држало суд времена, те да се данас, век и по након објављивања, пока зује теоријски релевантним. 3. vErBa MEtEoroloGica Актуaлност Миклошичевог тумачења реченица без субјекта илу строваћемо примером „метеоролошких глагола” (verba meteorologica), који се јављају у свим индоевропским језицима (MikloSich 1883:43–46; dElBrück 1900: 23–26) и имају, како је давно запажено, „архаични карак тер” (СаВченко 1974: 333), нпр. стсл. dx/ditx, лит. líja, срп. лије, све ‘киши’. У савременој лингвистици ови предикати називају се авалентнима или предикатима нулте валентности. Но ако је главна одлика савремене реченице индоевропских језика постојање аргументске структуре, по ставља се питање: одакле у њима авалентни предикати? Порекло „метеоролошких глагола” различито се објашњавало. Будући да се већ у старим индоевропским језицима овај тип реченице реализујуе и као субјекатски, обично са именом бога у позицији субје кта (ἀστράπτει ‘сева’: Ζεὺς ἀστράπτει ‘Зевс баца муње’), најпре су тума чене као случајеви елипсе. Међутим, још Вакернагел истиче да нам ништа не даје за право да претпостављамо да је религијски концепт ме теоролошких феномена старији од ситуације у којој су говорници упући вали на саму појаву, не размишљајући притом о њеном агенсу, те да се процес може представити без икакве помисли о субјекту (waCkernagel 2009: 153–154). Чак и Херман Паул, који је иначе сматрао да свака рече ница мора имати субјекат и предикат, признаје да се мора претпоста вити да је у стар и је м периоду у овој позицији постојала проста глаголска основа, додајући: „Diese sind wirklich, was den sprachlichen Ausdruck betrifft, subjektslos” (Paul 1970: 131). Паулове речи показују да је и у младограматичарској епоси посто јала свест о томе да је касни праиндоевропски (даље: ПИЕ) резултат дугог развојног процеса, а исто гледиште налазимо још код Франца Бопа, који је сматрао да индоевропској флексији претходи аглутинација

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

299

(ВОРР 1833). У ХХ веку рађа се и хипотеза да аглутинацији претходи изолативни језички тип (нпр. ADRADos 1992: SHIELDS 1992; DEZsó 1999). све у складу са Габеленцовом Spiralaиј и холистичким типолошким учењем Прашке школе (SGALL 1999). Притом, развојни процеси на раз личитим језичким нивоима, фонолошком, морфолошком, синтаксичком и лексичком, могу се посматрати као манифестација промене дубинске семантичке детерминанте језика, онако како то представља контен тивна типологија (Климов 1983). Према овоме виђењу, типолошки пре ображај ПИE био би условљен развојем транзитивности, која је водила формирању номинативног језичког типа, из претпостављеног актив но-стативног (ГАМКРЕлидЗЕ – ИВАНОв 1984: I, 267—319; СтEпАНОв 1989: lehmann 1996, 2002.: bauer 2000; hewson—bubenik 2006. грковић-мејџор

2007. 77–97). Центрипетална сила исказа у номинативном типу постаје предикат“ развија се аргументска структура, тј. субјекатско-објекатски односи, а на морфолошком плану процес се огледа у стварању флексије. Будући да је типолошка промена сложен и изразито градуалан процес, у једном синхроном пресеку коегзистирају различити типоло шки слојеви и практично сви језици укључују обрасце који нису у складу са доминантним моделима. Типолошки „остаци” налазе се на различитим нивоима (SAPIR 1992: 108, LEHMANN 1990), а истоврсни „не правилни облици“ у сродним језицима показатељ су да су у неком ранијем (прајезичком) стадијуму они били „правилни“ (МЕЈЕ 1965: 18). Наравно, уколико је реч о хронолошким размерама које воде од изола тивног до флективног типа, поставља се питање докле можемо говорити o ПИE, а одакле о прединдоевропском систему. Рецимо, у ГАМКРЕлидЗЕ — ИвAнов 1984 активно-стативни тип се претпоставља за рани ПИE,

док се у ЦЕНМАМА 2002. он дефинише као прединдоевропски (Pre-Indo Виropean). Стога у излагању које следи само условно претпостављени активно-стативни стадиј називамо раним ПИE. О припадности „метеоролошких глагола“ активно-стативном слоју ПИЕ већ је писано (BAUER 1998: 2000: 97—109: LЕнмANN 2002: 81–82). али тврдња није темељно образложена. Будући да се уerba meteorolo giса јављају само у 3. л. jд., прво је питање порекло ове форме у „актив ној“ -тј. конјугацији, за коју су они, као припадници класе активних ентитета, били везани (ГАМКРЕлидЗЕ – ИВАНОв 1984: I, 274). * Ово је сликовито описао још Хумболт, док су све друге речи у реченици као мртва материја која лежи ту да би била комбинована, „das Verbum allein ist der Leben enthaltende und Leben verbreitende Mittelpunkt” (HUмвошDт 1848: 257). Исто потом на лазимо у: КАцнвлњсон 2001: 583, TESNIERE 1959.

3()()

Јасмина Грковић-Мејџор

Мишљење да је наставак -t. 3. л. jд. -тј конјугације генетски везан за показну заменицу, које је изнео Боп (1833: 112), дуго је доминирало у индоевропеистици (в. BRUGMANN 1921: 137—138). Према другом тума чењу, -1 је пореклом суфикс /детерминатив, који се јавља и у номинал ним и у вербалним категоријама. Још га је Вакернaгел повезивао са номиналним суфиксом(WACKERNAGEL 2009: 154), а потом исти став на лазимо код Андре Вајана. Не доводећи у питање прономинални карак тер наставака за 1. и 2. л. jд., Вајан истиче посебан статус форме на-1 и пише да је то најпре био облик глаголске именице („sans doute abstrait verbal”) без наставка (попут“g“hen-t-), која лежи у основи презента -mi конјугације (VAILLANT 1936: 105).“ У складу с овим је и тумачење да је -t изворно коришћено за образовање потеп actionis (VIJUNAS 2006). Став о томе да је 3. л. jд. најпре било без наставка, мада не у потпуности идентичан Вајановом, налазимо и код Калверта Воткинса („Nomen *nek't--> 3’Sg. *nek“t-(2), WATKINs 1969: 49-50), те Кенета Шилдса (SHIELDs 1992: 14–16).

Дата реконструкција 3. л. jд. има и општелингвистичко оправда ње и типолошке паралеле. У раду о структури личних односа у глаго

лу, Емил Бенвенист (BENVENIsт 1975: 167–197) истиче да „треће лице” није „лице“, на шта упућује и ситуација у већини неиндоевропских језика: нпр. у дравидском је то номинални облик, у индијанским јези цима где иначе глаголи имају наставке 3. л. га нема, у ескимском оно по себи има безлични карактер, те kapiwog значи “постоји убод, неко је убоден“. „Треће лице“ као „не-лице” не имплицира никакав субјекат, а Бенвенист као илустрацију наводи и индоевропске примере: у грч. bau или лат. tonat: „процес је казан као безличан, као чист феномен, чије произвођење није доведено у везу са неким агенсом” (1975: 171— 172). У погледу статуса 3. л. jд. у типолошком погледу је илустративна и ситуација у балтским језицима, где се у функцији 3. л. (јд. и мн) по јавила нова форма: лет... ir, лит ута, пореклом вероватно именица у зна чењу “Existenz, Wirklichkeit, Ding” (в. FRAENКЕL 1962—1965. I, 124). У предфлективном, и по свему судећи аглутинативном стадију (где, по конструкту, не постоје врсте речи)? ПИЕ номинално-вербална “ Вајановом тумачењу приклањају се и други истраживачи (нпр. СЕМЕРЕнви 1980: 344–345, MARTINE 1987: 221), док се код неких износи исти ставали без помиња

ња ове Вајанове студије (КРАСухин 2004: 14—39). "Релативност класа речи добро је позната ствар. В. SAPIR 1992: 94-113, а Од нови јих радова HASPELMATH 2007. Незаобилазна је у овом погледу и књига РАдовАНовиЋ 2009 (посебно 112—118, са литературом о овом питању). И дијахроно посматрано, класе

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

301

форма на -t. просто је означавала процес по себи: *g^{hen-t- ударање“. *nék“-t- “тамњење“ (- “neg“- dunkel werden, dâmmern", LIV: 449). Она се, у зависности од конструкције, могла интерпретирати као примарно вербална или примарно номинална, слично ситуацији у савременим језицима где се исти елеменат може разумети и као ватра и као "горети” (SAPIR 1992: 103). Више истраживача за рани ПИЕ постулира управо реченичну структуру са неком врстом „глаголске именице” и „адвер бијалима” (в. VON SEEFRANZ-MONTAG 1981, са литературом). Пошто номи нално-глаголска форма по себи означава процес као феномен, без упу ћивања на агенс, овиме се могу објаснити трагови апсолутног каракте ра глагола у индоевропским језицима. Језичка форма одражавала је притом и појмовну нерашчлањеност категорија „ствари”, „својстава“ и „релација“, што је језички одраз мит ског мишљења, које не прави строгу разлику између њих (КАsIRER 1985. 67–68). Ово је посебно морало бити изражено код речи чија је инхерент на семантика фазична, а управо су метеоролошки глаголи били такви будући да се налазе на периферији два прототипска центра: семантич ких СтвАРИ (објеката) и ПРОцЕСА, те представљају прелазне појмове у овом континууму“ киша, гром", "муња и сл. истовремено су материјалне ствари, које постоје у простору, и процеси, који постоје у времену. До рашчлањавања на класе речи долази тек са развојем индо европске флексије, којом се маркира да ли се појам концептуализује као вербални или номинални” Номинално-вербална форма постаће у овом процесу део конјугације (“g“hen-t-) или ће се реификовати и номинали зовати. Трагове примарне категоријалне нерашчлањености видимо у развоју пиe. *nék“-1- док је у већини индоевропских језика форма но минализована (*nék“-t- “вече", nok“-t- “ноћ“, NIL: 504).“ у хетитском по ред именице nekuz.(š “nek“-t-s) постоји и nekuzi "тамни, затамњује се су променљиве. Ни у касном ПИЕ није постојао придев као посебна формална катего рија, већ једна формална класа „именица-придева”, и након стварања класа именица и глагола у ПИE, граница између вербалних и номиналних речи остала је „пропустљи ва” глаголске именице теку историји посебних језика дају инфинитиве и супине. “ О категоријама ствари и релација (процеса и непроцесуалних односа) у окви рима когнитивне лингвистике в. LANGACKER 2008.

* Реликте старе морфолошке нерашчлањености нпр. агенса и радње налазимо у низу категорија у старим индоевропским језицима, при чему се разлика маркирала само прозодијски: грч. торб g “нож”, тј. “који сече” : торlog “део“, popóg i pброс, троубс : трóуос (ГуxмAн 1947. 108).

“Већи број примера ПИЕ nomen actionis које су потом конкретизовале, односно реификовале, потпуно губећи везу са изворним вербалним кореном, в. у VIJUNAs 2006.

3()2

Јасмина Грковић-Мејџор

(KLOЕКHORST 2008: 602). Красухин запажа да два индоевропска корена, *nek“-t- и *leuk- показују тесну везу коренског глагола и коренске име нице(2004: 228), а они управо спадају у групу „метеоролошких глагола“. У оквиру “-mi. конјугације, након граматикализације прономи налних елемената и универбације некадашњих синтаксичких конструк ција, формирани су облици са наставцима у 1. и 2. л. jд. У овом проце су номинално-вербална форма на-1 постаје 3. л. jд., при чему је суфикс /детерминатив реанализиран као наставак -t," чиме је створен систем са три „лица”: -m, -s, -f. У индоевропским језицима налазимо трагове старијег стања. Вакернaгел скреће пажњу на архаичну употребу „не одређеног 3. л.” за уопштени агенс у раној грчкој и латинској правној фразеологији, нпр. у Закону дванаест таблица (5. в. пре н. е.): si inius u ocat (2009: 149). Вакернагелово објашњење да је реч о прајезичком наслеђу поткрепљује и чињеница да (правне) формуле често чувају пе трифициране архаичне структуре. У том смислу, vocati би изворно била безлична форма (постоји) звање", интерпретирна као структура са уоп штеним агенсом: (неко) зове тек у транзитивном систему. Типолошка промена ПИE, заснована на развоју транзитивности, водила је, као што је поменуто, развоју субјекатско-објекатских одно са. У случају референцијалног агенса, трансформацијом синтаксичке структуре из дономинативне у номинативну створена је реченица са аргументском структуром: човек (актив-E), удар(ање)(актив-E) > човек (субјекат) удара (предикат). Међутим, „метеоролошки предикати“ се нису могли на исти начин трансформисати јер су у представи природ них појава процес и агенс једно. Оне не само да су били активни енти тети већ су, у складу с раним митским (анимистичким) поимањем природних феномена (и њиховим обожавањем), — сам о агентни.“ Стога се може претпоставити да су иу активно-стативном типу они имали посебни статус, јер се нису могли комбиновати са независно конципираним активним актантима. Изворно, сева јесте (постоји) севање / муња“, не (нешто) сева. У немогућности да за себе вежу први аргумент, они чувају окамењено стање које је претходило транзитив ном систему. О посебном статусу ових номинално-вербалних „импер соналих“ формиу номинативним системима говори и то што су латински “ Peанализа морфолошки архаичних облика потврђена је и у деклинацији: у вокативу једнине, који припада предфлективном стадију ПИE, основински вокал у превоју реанализиран је као наставак, нпр. прасл. *rod-e-0. - *rod-e. “ Овде се, дакле, не ради о томе да се узрок ових појава није знао, већ су саме појаве биле агентивне.

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

303

граматичари користили термин impersonalis и за друге облике номи нално-вербалног карактера: супин и герунд (WACKERNAGEL 2009: 151, нап. 5).

Verba meteorologica чине малу групу, и у индоевропским језици ма њихови етимони у већини случајева варирају (BUCK 1949: 64—68; BAUER 2000: 98–99). Ипак, ово није препрека за синтаксичку реконструкцију, будући да се она темељи на поређењу образаца. У случају датих глаго ла модел је исти: „3. л. jд.“, чији је семантички садржај "метеоролошка појава (киша, снег“, гром“, муња и др.). Лексички садржај је притом променљив, с обзиром на то да се нове лексеме непрестано стварају, а „индекс стабилности значења” зависи, између осталог, и од времена које је прошло од распада прајезика и мањи је што се иде дубље у про шлост(СТАРОстин 2007: 828), те опада вероватноћа да се у синтаксич ком обрасцу нађу исти лексички експоненти наведених појмова (ГРКО виЋ-МЕЈЏОР 2012: 47). У случају метеоролошких глагола, једино снег“ показује високу меру стабилности.“ Варијацију основног модела види мо у медијално представљеној метеоролошкој појави. У хетитском се, рецимо, поред актива /ukzi "свиће јавља и lukta, lukkatta; грми је у медиопасиву а сева у активу (KLOЕкнORsт 2008: 530–531, 151,954–956). У словенским језицима verba meteorologiса налазимо такође и у медијалној, рефлексивној форми: срп. смркава се, слов. блиска се, буг. сљмне се итд. Осим у изворном лику, како је још Миклошичев преглед показао (1883. 43–46), овај тип реченице јавља се на индоевропском плану и као трансформисана структура, чиме је долазило до њеног привидног уклапања у номинативни систем.

1) Први ступању трансформацији представљају таутолошке рече нице у форми јtgura etymologica: рус. гром гремит, срп. зора зори, лит. lyja lietus. Оне су се развиле још у ПИE, а граматички субјекат је на стао таутолошком номинализацијом предиката (СТЕПАНОв 1989: 64). Примарна номинално-вербална форма “грми“, у којој су агенс и процес једно, формално је транзитивизована. На бази figura etymologica наста ју потом појмовне таутологије са (синхроно непрозирним) етимонима различитих лексичких експонената исте базичне семантике: срп. зора / дан свиће.

2) Следећи ступањ представља реченица са именом божанства као агенсом. И ове структуре су несумњиво ПИЕ наслеђе. Замена номина “ Према заступницима ностратичке хипотезе, реч је о прединдоевропском на слеђу (DoDGOPOLsку 2009: 2000–2002).

3()4

Јасмина Грковић-Мејџор

лизованог предиката ("гром“) именом божанства резултат је политеи стичке идентификације природног феномена са божанством. У прилог томе говори и веза имена богова и природних појава: стинд. Parjanуа : parjánya “киша-облак, нем. Donar или Thunar : “Dunaraz "гром“ и др. (WEST 2007: 244,249). Потом врховни бог сабира у себи функције више анимистичких божанстава, отуда индоевропски “Небо Отац сева” (Zelog diотpćim rat), “киши“ (Zalog ба) итд. (TAYLOR 1889.: 250—255). Пажњу привлачи и начин на који је образован праиндоевропски назив "Небо

Отац – “Dieus pH, ter– у оба своја члана са маркерима активног актан та. А о поистовећењу сада врховног божанства са природном појавом сведочи, између осталог, и обреду склопу Елеусинских мистерија, када би учесници погледавши у небо узвикивали: ба киши!“, а потом погле давши у земљу: коa “зачни!““ Имајући речено у виду, претпостављамо следећу хронологију у развоју таутолошке структуре: “грми - "гром грми - "Гром грми “Небо Отац грми.“ Развој структуре илуструје трансформације у мит ском мишљењу: од анимистичке представе самог феномена у раном митском мишљењу које „не зна ... за строго формулисан појам бога”, преко „транс-супстанцијације” у бога или демона, до виших облика мита, који „преобличава демоне у богове са њиховом властитом инди видуалношћу и историјом” (KASIRER 1985: 28, 50, 72). 3) Тип гром грми , киша киши могао се преобличити и тако да се „метеоролошки предикат“ замени плеонастичким, чиме се истиче агентивни аспекат природне појаве: стсл. сљннде дклд, срп. пада киша, рус. идет дождњ. У савременим језицима запажа се варирање консти туената, нпр. на ширем јужнословенском терену: киша / дажд пада / удара / иде / вали (Сикимић 1996:92). Увођење прототипичног предиката омогућило је лексичко варирање предикатског конституента, те и даље градирање интензитета природне појаве: срп. киша лије / сипи у промиче. 4) Последњи тип је реченица са нереференцијалним субјектом: нем. es regnet, енг. it rains, фр. il pluit и др. Она је новија појава, ограни чена на индоевропске језике са вишим степеном конфигуративности од словенских језика, нпр. германске и део романских“ У словенскима “ О овом обреду који симболизује хијерогамију (Оца) Неба и (Мајке) Земље обавештава нас Прокло: čv тоig E),suotviоug ispoig sig pučv тov otopovov dvoj) šлovтед čBóov “is”, кото () 6vovregóč sig riv уђv то “кос” (PDIII. 176 (293С)). * Супротно овоме, у ГАмкРЕлидзв— ИвAнов 1984 (II, 275) сматра се да је импер соналној претходила активна конструкција с именом бога као агенсом. “ Нереференцијални, семантички празни субјекти развијали су се различитим темпом и у самим германским језицима, у зависности од темпа развоја њихове кон

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

305

се јавља као последица страног утицаја, у лужичким језицима : глсрп. wono hrima “грми” (уп. нем. es regnet), а према FRANKs 1995 (312–318). такође и у колоквијалном чешком, те на источнословенском терену. Индоевропски језици нису усамљени у специфичном енкодирању временских прилика, напротив. Исто налазимо и у савременим, типо

лошки различитим системима. Уралски језици су богати оваквим ава лентним конструкцијама, у језику коми има чак 50 глагола ове врсте, а типолошку паралелу ПИЕ ситуацији представља и то што су то „ста ре именице-глаголи” (SALO 2011). Авалентни метеоролошки предикати јављају се и у језицима Океаније (MONSE-FAURIE 2011: 582—584), у хебреј ском (BERMAN 1980) итд., док се у другим језицима, нпр. јапанском и турском реализују одговарајуће таутолошке или плеонастичке струк туре (BAUER 2000: 100). Реченице овога типа универзално одступају од уобичајеног синтаксичког устројавања, као структуре нулте валентно сти, а сасвим различити језици света показују паралелизам у њиховом образовању (DRYER 2007: 268—270). Универзалност поимања метеоролошких феномена као самоa гентних може се објаснити тиме што је њихов иницијатор / узрок ван домена чулно спознајног. Захваљујући дубокој укорењености оваквог поимања природних појава, verba meteorologiса, архаизми дубоке ста рине, поникли у активно-стативном стадију ПИE, сачували су се до данас или су се само привидно прилагођавали транзитивном систему таутолошким или плеонастичким структурама, при чему се слика о

њиховој самоактивности у бити није променила. Но док су у оквирима активно-стативног језичког типа (и митског мишљења) „метеороло шки глаголи“ били системска структура, ознака феномена / процеса који је по себи активан, чији се узрок стога ни не тражи ван њега самог, те се он потом и персонификује, они су данас у индоевропским номинатив ним системима, оријентисанима ка агенсу и субјекту као покретачу и узрочнику процеса и стања у свету (ГРКОВИЋ-МЕЈЏОР 2010: 58) маркира ни, означавајући атипичну, безсубјекатску ситуацију. 4. ЗАКЉУЧАК

У епоси која је, вођена „индоевропоцентричним” моделом номина тивне, субјекатско-објекатске реченице, постулирала да свака реченица фигуративности, енглески их има од најстаријих текстова, док се у другим језицима може историјски пратити њихов развој, укључујући и стадиј нереференцијалних тема (FAARLUND 1990: 63–73, 189–193).

3()6

Јасмина Грковић-Мејџор

односно пропозиција мора имати субјекат, Франц Миклошич је, надах нут радовима мање групе логичара и философа, први дефинисао струк туре које одступају од канонског модела индоевропске реченице као реченице без субјекта, сматрајући да је глагол у њима апсолутног ка рактера.

Његове погледе поткрепљују типолошка истраживања историје ПИЕ и његових наследника, показујући да су ове реченице синтаксички реликтираног прајезика (или прединдоевропског), језика активно-ста тивног типа, у којем транзитивност није постојала, те ни субјекат као категорија. То потврђује и у овом раду дата анализа реченица са „ме теоролошким глаголима“. Миклошичево имплицитно схватање субјекта могло би се савре меном лингвистичком терминологијом дефинисати на следећи начин: у номинативном систему канонски субјекат мора бити референција лан, граматички у канонској форми тј. номинативу, уколико језик има морфолошке падеже. Овоме бисмо додали да у језицима без морфоло шких падежа субјекат има канонску позицију у реченици. Миклошич је, имајући у виду и неиндоевропске, типолошки различите језике, ка кав је мађарски, непогрешивом интуицијом дошао до појма субјекта који је у складу са схватањима савремене типолошки и дијахронијски оријентисане лингвистике. Његова студија, написана у првој верзији пре 150 година, данас је више него актуална. Нажалост, ван уских сла вистичких кругова скоро заборављена, те се у теоријским радовима које се баве овом проблематиком тек ретко помиње. Стога овај прилог треба схватити не само као дуг оцу славистике већ и као осветљавање вредности лингвистичких увида епохе XIX века и подсећање на то да теоријска лингвистика има много дубље корене него што се то данас често представља.

ЛИТЕРАТУРА

ГАМКРЕлидзв, Т. В., Вич. Вс. ИвАНов. Индоевропеiски азњак и индоевропеiицљ, I–II. Тбилиси: Издателњство Тбилисского университета, 1984. ГРКовиЋ-МЕЈЏОР, Јасмина. Списи из историјске лингвистике. Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2007. ГРКовиЋ-МЕЈЏОР, Јасмина. Когнитивни аспекти развоја транзитивности. Јасмина Грко вић-Мејџор, Милорад Радовановић (ур.). Теорија дијахронијске лингвистике и проучавање словенских језика. Београд: САНУ, 2010,43–62.

ГРКовиЋ-МЕЈЏОР, Јасмина. Образац српског „боли ме глава” као синтаксички архаизам. Глас САНУ СПУЖIХ, Одељење језика и књижевности, књ. 28(2012): 43–60.

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

307

гуХман М. М. О стадиальности в развитии строя индо-европейских языков. Извес ֳия Академии наук СССР. Оֳделение лиֳераֳуры и языка VI (1947): 101–114. ДьЯконоВ, И. М. Эргативная конструкция и субъектно-объектние отношения. Эрֱа ֳивная консֳрукция ֲредложения в языках различных ֳиֲов. Ленинград: Наука, 1967, 95–115. кацнельСон, С. Д. Каֳеֱории языка и мыֵления. Из научноֱо наследия. Москва: Языки славянской культуры, 2001. климоВ, г. а. Принциֲы конֳенсивной ֳиֲолоֱии. Москва: Наука, 1983. краСуХин, К. Г. Асֲекֳы индоевроֲейской реконсֳрукции. Акценֳолоֱия. Морфолоֱия. Синֳаксис. Москва: Языки славянской культуры, 2004. раДоВаноВић, Милорад. Увод у фази лингвистику. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009. СаВченко, школа, А. Н. 1974. Сравниֳельная ֱраммаֳика индоевроֲейских языков. Москва: Высшая Семереньи, О. Введение в сравниֳельное языкознание, Москва: Прогресс, 1980. Сикимић, Биљана. Митска бића дечијег фолклора: киша са сунцем. Од мита до фолка. Крагујевац: Liceum, 1996,90–102. СтароСтин, С. А. Труды ֲо языкознанию. Москва: Языки славянских культур, 2007. СтеПаноВ, Ю. С. Индоевроֲейское ֲредложение. Москва: Наука, 1989. * adradoS, Francisco R. The New Image of Indoeuropean. Indogermanische Forschungen 97 (1992): 1–28. alBErtazzi, Liliana. Immanent Realism: An Introduction to Brentano. Dodrecht: Springer, 2006. BauEr, Brigitte. Impersonal Verbs in Italic: Their Development from an Indo-European Perspective. Journal of Indo-European Studies 26/1–2(1998): 91–120. BauEr, Brigitte. Archaic Syntax in Indo-European. The Spread of Transitivity in Latin and French. Berlin – New York: Mouton de Gruyter, 2000. BEnvEniSt, Emil. Problemi opšte lingvistike. Beograd: Nolit, 1975 [1966]. BErMan, Ruth, A. The Case of an (S)VO Language: Subjectless Constructions in Modern Hebrew. Language 56/4 (1980): 759–776. BoPP, Franz. Vergleichende Grammatik des Sanskrit, Zend, Griechischen, Lateinischen, Littauischen, Gotischen und Deutschen. Berlin: Ferdinand Dümmler, 1833. BrEntano, Franc. Vom Ursprung sittlicher Erkenntnis. Leipzig: Duncker & Humblot, 1889. BruGMann, Karl. Zur Frage des Ursprungs der Personalendungen des indogermanischen Verbums. Indogermanische Forschungen 39 (1921): 131–139. Buck, Carl Darling. A Dictionary of Selected Synonyms in the Principal Indo-European Languages. Chicago – London: The University of Chicago Press, 1949. dElBrück, Berthold. Vergleichende Syntax der indogermanischen Sprachen, 3. Strassburg: Karl J. Trübner, 1900. dEzSö, László. Two Approaches to Morphological Typology and the Diachronic Characteriza tion and Comparison of Languages. Olga Mišeska-Tomić, Milorad Radovanović (eds.). History and Perspectives of Language Study. Papers in Honor of Ranko Bugarski. Amsterdam – Philadelphia, 1999, 71–83. dolGoPolSky, Aharon. Nostratic Dictionary. Cambridge: McDonald Institute for Archaeo logical Research, 2008 26.10.2012. donohuE, Mark, Søren wiCHMann. the Typology of Semantic Alignment. Oxford: University Press, 2008. dryEr, Matthew S. Are Grammatical Relations Universal?. Joan Bybee, John Haiman, Sandra A. Thompson (eds.). Essays on Language Function and Language Type. Amsterdam: John Benjamins, 1997, 115–143.

308

Јасмина Грковић-Мејџор

dryEr, Matthew S. Clause Structure. Timothy Shopen (ed.). Language Typology and Syn tactic Description, 1: Clause Structure. Cambridge: Cambridge University Press, 20072, 224–275. faarlund, Jan Terje. Syntactic Change: Toward a Theory of Historical Syntax. Berlin – New York: Mouton de Gruyter, 1990. fraEnkEl: Ernest Fraenkel. Litauisches etymologisches Wörterbuch, I–II. Heidelberg ‒ Göttingen: Carl Winter Universitätsverlag‒ Vandenhoeck & Ruprecht, 1962–1965. frankS, Steven. Parameters of Slavic Morphosyntax. New York – Oxford: Oxford University Press, 1995. Graffi, Giorgio. 200 Years of Syntax. A Critical Survey. Amsterdam: John Benjamins, 2001. haSPElMath, Martin. Pre-established Categories Don’t Exist: Consequences for Language Description and Typology. Linguistic Typology 11 (2007): 119–132. Hewson, John, Vit BuBEnik, From Case to Adposition. Amsterdam – Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 2006. hEySE, K. W. L. Theoretisch-praktische deutsche Grammatik oder Lehrbuch der deutschen Sprache, 2. Hannover, 1849. hEySE, K. W. L. System der Sprachwissenschaft (nach dessen Tode herausgegeben von Dr. H. Steinthal). Berlin: Ferd. Dümmler’s Verlagsbuchhandlung, 1856. huMBoldt: Wilhelm von Humboldt’s gesammelte Werke, 6. Berlin: Verlag von G. Reimer, 1848. kaSirEr, Ernst. Filozofija simboličkih oblika. Drugi deo: Mitsko mišljenje. Novi Sad: Dnevnik – Književna zajednica Novog Sada, 1985 [1923]. kEEnan, Edward L. Towards a Universal Definition ofSubject. Charles N. Li (ed.). Subject and Topic. London – New York: Academic Press, 1976, 303–334. kloEkhorSt, Alwin. Etymological Dictionary of the Hittite Inherited Lexicon. Leiden–Boston, 2008. lanGackEr, Ronald W. Cognitive Grammar. A Basic Introduction. Oxford: Oxford University Press, 2008. lEhMann, Winfred. Syntactic Residues. Winfred Lehmann (ed.). Language Typology 1987: Systematic Balance in Language. Amsterdam – Philadelphia: John Benjamins Pub lishing Company, 1990, 171–187. lEhMann, Winfred P. Theoretical Bases of Indo-European Linguistics. London – New York: Routledge, 1996. lEhMann, Winfred P. Pre-Indo-European. Journal of Indo-European Studies. Monograph 41. Washington: Institute for the Study of Man, 2002. li, Charles N., Sandra A. thoMPSon. Subject and Topic: A New Typology of Language. Charles N. Li (ed.). Subject and Topic. London – New York: Academic Press, 1976,457–489. LIV: Lexicon der indogermanischen Verben. Die Wurzeln und ihre Primärstammbildungen (Unter Leitung von Helmut Rix). Wiesbaden: Dr. Ludwig Reichert Verlag, 2001. Malchukov, Andrej, Akio ogawa. Towards a Typology of Impersonal Constructions. Andrej Malchukov, Anna Siewierska (eds.). Impersonal Constructions. Amsterdam – Philadelphia: Jonh Benjamins Publishing Company, 2011, 19–56. MartinE, Andre. Indoevropski jezik i „Indoevropljani”. Novi Sad: Književna zajednica Novog Sada, 1987. MEJE, Antoan. Uvod u uporedno proučavanje indoevropskih jezika. Beograd: Naučna knjiga, 1965. MikloSich, Dr. Franz, Ritter von. Die Verba impersonalia in Slavischen. Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-historische Classe XIV (1865): 199–244. MikloSich, Fr. Vergleichende Syntax der slavischen Sprachen. Wien: Wilhelm Braumüller, 1868–1874. MikloSich, Franz. Subjectlose Sätze. Wien: Wilhelm Braumüller, 1883.

ПОВОДОМ МИКЛОШИЧЕВЕ СТУДИЈЕ О РЕЧЕНИЦАМА БЕЗ СУБЈЕКТА

309

MoySE-fauriE, Claire. Impersonal Constructions in Some Oceаnic Languages. Andrej Mal chukov, Anna Siewierska (eds.). Impersonal Constructions. Amsterdam – Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 2011, 581–606. NIL: Dagmar S. Wodko, Britta Irslinger, Carolin Schneider. Nomina im indogermanischen Lexicon. Heidelberg: Universitätsverlag winter, 2008. ondreJovič, Slavo. Franz Miklosich a jeho koncepcia bezsubjektových viet. Miklošičev zbornik. Ljubljana: SAZU, 1992, 247–253. Paul, Hermann. Prinzipien der Sprachgeschichte. Tübingen: Max Niemeyer Verlag, 1970 [1880]. PDIII: Procli Diadochi in Platonis Timaeum commentaria, III. Edidit Ernestus Diehl. Lipsiae: B. G. Teubneri, 1906. Salo, Merja. Meteorological Verbs in Uralic Languages – Are There Any Impersonal Constructions to Be Found. Andrej Malchukov, Anna Siewierska (eds.). Impersonal Constructions. Amsterdam – Philadelphia: Jonh Benjamins Publishing Company, 2011, 395–438. SaPir, Edvard. Jezik. Novi Sad: Dnevnik, 1992. SGall, Petr. Prague School Typology. Masayoshi Shibatani, Theodora Bynon (eds.). Ap proaches to Language Typology. Oxford: Oxford University Press, 1999, 49–84. ShiEldS, Keneth C. A History of Indo-European Verb Morphology. Amsterdam – Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 1992. taylor, Edward B. Primitive Culture, II. New York: Henry Holt & Co., 1889. tESnièrE, Lucien. Éléments de syntaxe structurale. Paris: Klincksieck, 1959. topolińska, Zuzanna. Słowiańskie verba impersonalia w klasyfikacii Miklošiča. Miklošičev zbornik. Ljubljana: SAZU, 1992, 219–227. vaillant, André. L’ergatifindo-européen. Bulletin de la Société de linguistique de Paris 37 (1936): 93–108. van valin, Robert D., Jr. Grammatical Relations in Ergative Languages. Studies in Lan guage 5/3 (1981): 361–394. viJunaS, Aurelijus. The Indo-European Primary t-Stems. Los Angeles: University of Cali fornia, 2006 (докторска дисертација). von SEEfranz-MontaG,Ariane. ‘Subjectless’ Constructions and Syntactic Change. Jacek Fisiak (ed.). Historical Syntax. Berlin – New York – Amsterdam: Mouton Publishers, 1981, 521–553. waCkernagel, Jacob. Lectures on Syntax, with Special Reference to Greek, Latin and Ger manic (ed. David Langslow). Oxford: Oxford University Press, 2009. watkins, Calvert. Indogermanische Grammatik. III: Formenlehre, 1: Geschichte der Indo germanischen Verbalflexion. Heidelberg: Carl Winter Universitätsverlag, 1969. west, M. L. Indo-European Poetry andMyth. Oxford: Oxford University Press, 2007.

Jasmina Grković-Major CONTEMPORARY INSIGHTS ON SUBJECTLESS SENTENCES BASED ON MIKLOSICH’S ANALYSES Summary This paper discusses Miklosich’s contribution to the study ofimpersonal sentences in Slavic and Indo-European languages, above all his theoretical insights into the nature of these structures. In the epoch when the dominant view was that every sentence and proposition

310

Јасмина Грковић-Мејџор

must have a subject, Miklosich, inspired by a group of philosophers and logicians (Heyse, Brentano, etc.), was first to define the impersonal structures as – subjectless. For him, not only did such sentences not have a subject, but a subject cannot even be thought of; the crucial role is played by a predicate, which has an “absolute” meaning. Miklosich’s research was widely received not only among philologists (e.g. Paul, Delbrück) but also among philoso phers. Brentano, for example, introduced Miklosich’s analysis of impersonal sentences into his debate on the nature of propositions in traditional logic. The validity of Miklosich’s views on subjectless sentences is proven by contemporary insights into the typological development od Proto-Indo-European and its daughter lan guages. In this paper this is shown by one type of impersonal sentence – verba meteoro logica, a pre-nominative syntactic relict from early, active-stative Proto-Indo-European (or Pre-Indo-European), in which transitivity did not exist, thus no category of subject. Verba meteorologica are by origin a nominal-verbal form with formant -t, which was otherwise, with the rise of inflection, systemically reinterpreted as 3.sg. Due to the widespread and probably universal concept of natural phenomena as self-active, these predicates survived the typological change – being only superficially adapted to transitive systems–as pleonastic or tautological structures. Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Одсек за српски језик и лингвистику Др Зорана Ђинђића 2,21000 Нови Сад, Србија [email protected]

UDK 811. 16/17° 366, 54

Слободан Павловић

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ

ПРИСТУП СИНТАКСИ СЛОВЕНСКОГ ПАДЕЖА. У раду се разматра Миклошичев теоријско-методолошки приступ син такси падежа испољен у четвртој књизи Упоредне граматике словенских јези ка. Франц Миклошич синтаксу схвата као део граматике који се бави значењем класа и форми речи. Својим приступом — базираним на идејама немачких фи лолога локалиста XIX века — јасно испољава свест да се „изворно” значење па дежа као именске форме може модификовати у реченичном контексту, чиме се формирају одговарајући синтасички низови по сличности или по опозицијама. Кључне речи: граматички падеж, локални падеж, предлошко-падежна конструкција, локализам. 1. УВОД

О синтакси и семантици словенских падежа Ф. Миклошич детаљ

но расправља — на више од четиристо страна (341—762) — у четвртој књизи своје Упоредне граматике словенских језика (1868–1874 | 1883)). и то у другом делу ове књиге с насловом О значењу облика (Von der Bedeutung der Wortformen), односно у његовом првом поглављу посве ћеном именским облицима (Von den nominalen Wortformen)." На самом почетку књиге Миклошич истиче да синтаксу схвата као део грамати

ке који се бави значењем класа и облика речи (1883. 1), чиме је суштин ски своди на оно што се данас назива морфосинтакса (GRAFFI 2001:81). Примећено је притом да је његова синтаксичка анализа семантички постављена (GARDE 1992: 206). Осим тога Миклошичев приступ језич ким фактима панхроно је оријентисан, што је и експлицирано у њего вој формулацији начела научне синтаксе датих поводом објављивања Даничићеве Србске синтаксе из 1858. године. Наиме, по Миклошичу (1858: 381), научна синтакса: * Рад је настао у оквиру пројекта Историја српског језика (178001), који финан сира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. * У ово поглавље Ф. Миклошич је укључио и неке раније објављене студије о сло венским падежима односно синтаксичкој проблематици која се испољава на нивоу па дежне синтаксе као што су расправе Гer prápositionslose Local in den slavischen Sрrachen (1867: 531—558), односно Die Verba impersonalia im Slavischen (1865: 199-244).

3||2

Слободан Павловић

„треба прво примере, коима потврђуе поставлbна правила, да узима изљ литературе,да бисмо се уверили да правила ние измислiо писацљ него да е оно доиста законљу езику. Друго она не треба да се држи литературе

само свога времена, него и старiе и најстарiе споменике да претресе, ерљ се у научној синтакси не тражи само да се зна како се садљ говори, него и

како се одљ најстарiи времена говорило, осимљ што и овде као и у науци о формама старњиј законљ осветлкое садашнњtiћ обичај”.

Тако дефинисана начела откривају, с једне стране, корпусни емпи ризам као основ синтаксичког закључивања и, с друге стране, потребу

за што ширим корпусним захватањем које — уколико није дијахроно издиференцирано — може довести до тога да се у истом нивоу грама тичке анализе нађу примери из канонских старословенских и редакциј ских црквенословенских споменика (уп. GROŠELJ 2007: 128), или српске језичке потврде из средњовековних извора и из народне поезије, бележе не непосредно пре писања Миклошичеве Упоредне синтаксе словенских језика. Ипак, замерати Миклошичу због дијахроно неиздиференцира ног закључивања било би крајње анахроно — задатак научног прилога у коме се анализира рад синтаксичара који су постављали темеље слави стике не би требало да буде валоризација њиховог деловања из данашње перспективе већ пре свега сагледавање позиције коју ти граматичари имају у контексту епохе која их је изнедрила. Управо у том циљу овде ће се размотрити Миклошичев приступ синтакси словенског падежа. 2. СинтАксички ПРИСТУП НОМИНАТИВУ

Номинативу Миклошич приписује 1) функцију граматичког субјек та као актанта „was die durch dasverbum finitum ausgedrückte thätigkeit vollzieht” (1883: 344) и 2) функцију предикатива односно именског дела предиката (1883: 344).“ Такво одређење номинативу даје статус типич но граматичког падежа. И мада Миклошич у вези са синтаксичким

одређењем инструментала готово програмски каже као и код осталих падежа тако и код инструментала ја полазим од његове просторне функције, узимајући је као основу свега осталог“,“ према полазним по ставкама у опису сваког појединачног падежа, сасвим се јасно разликује * Највећи део поглавља насловљеног одредницом Иоm nominativ посвећен је, заправо, безсубјекатским реченицама (1883: 346—369), које су предмет посебног рада у овом зборнику. * Уп. „wie bei den ibrigen casus, so gehe ich auch bei dem instr. von dessen räumlicher function aus, diese allen übrigen zu gründe legend” (1883. 683, курзив С. П.).

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

3||3

приступ дативу, локативу и инструменталу као примарно просторним

падежима од приступа номинативу и акузативу (а делимично и гени тиву) као примарно непросторним, граматичким категоријама. На овај начин Миклошич се концепцијски уклапа у теоријске ставове немач ких локалиста XIX века (уп., на пример, DOELEKE 1814, 9, HOLZWEISSIG 1877, 9). 3. СИНТАКСИЧКИ ПРИСТУП АКУЗАТИВУ

Примарна функција акузатива, од које Миклошич полази при опису ове падежне форме, јесте објекатска функција, што овај падеж експлицитно одваја од датива, локатива и инструментала чији се син таксички профил дефинише из просторне перспективе. Тако се и аку зативу (попут номинатива) приписује апстрактни, функционалногра матички статус, што је у сагласју са приступом немачких филолога локалиста XIX века. Апстрактни карактер акузатива као примарно објекатског падежа дâ се наслутити из Миклошичевог тумачењу односа објекатског датива, акузатива и генитива у моделу „hoteti čemu velle aliquid neben hotêti čisto und česо” (1883: 578). По његовом мишљењу, „im ersten ausdrucke (hoteti čemu) tritt noch die sinnliche bedeutung des verbum, das streben in der richtung eines gegenstandes, zu tage, während sich in dem zweiten (hoteti čoto) die abstracte bedeutung, die bewältigung einesgegenstandes durch ein subject, zeigt und in dem dritten (hoteti česо) diese bewältigung nur alsversucht ausgedrückt wird (1883: 578, курзив С. П.). Дакле, усмереност на дативски објекат— по Миклошичу — глаголу обезбеђује конкретно (чулима доступно) значење, док се уз акузатив ни објекат испољава апстрактно глаголско значење. Осим објекатске функције и функције субјекта у инфинитивним конструкцијама сло бодном акузативу су приписана и значења 1) количине, 2) простора, 3) времена и 4) начина. Количински акузатив „als náhere bestimmung von verben und adjec tiven” који означава „das mass auf die frage wie weit, wie lang, wie breit, wie hoch, wietief, wie alt, wie schwer, wie vielwerth” (1883: 390) Микло шич концептуално не образлеже, мада га имплицитно — редоследом

излагања — везује за категорију објекта као актанта обухваћеног рад њом транзитивног глагола. Типом питања на која се одговара овом врстом акузатива индиректно је понуђена типологизација количине по удаљености, по дужини, по ширини, по висини, по дубини итд.

3||4

Слободан Павловић

За објекатску функцију Миклошич везује иупотребу акузатива уз глаголе кретања који са циљно или просекутивно маркираним пре фиксима уљ-, vљzb-, do-, za-, na-, nadi,-, obњ-, o-, po-, podo-, pro-, pre proizb-, prevљzb- добијају статус транзитивних глагола (уп. 1883: 378— 379). На овај начин он имплицира објекат као базу за настанак про сторног акузатива циљног и просекутивног типа, што је врло блиско савременом поимању одвајања циљности, али и просекутивности од примарно адвербијалних падежа (локатива и инструментала) и њихо вог везивања за објекатски профилисани акузативу процесу развоја транзитивности (уп. ПАВЛОВИЋ 2011). Осим просторне циљности веза не за примере објекатско-просторне интерференције у којима глагол кретања добија транзитивни статус, Миклошич говори и о беспредло шком акузативу који означава „bei den verben der bewegung meist als adverb das ziel derselben” (1883: 391). Временски акузатив Миклошич третира као израз хронолошке симултаности времена исказаног беспредлошким акузативом идетер

минисане радње, подвлачећи притом да то време може бити схваћено пунктуално или процесуално, односно да га радња својом реализаци јом може испунити или се пак с њим само делимично преклопити (уп. 1883: 393). Таквим приступом Миклошич јасно испољава свест о основ ним компонентама временске семантике, као што су хронолошка рела

ција, пунктуалност, процесуалност, временско трајање. Као начински акузатив Миклошич посматра прилошке облике

типа рrosto, malo, tako и сл. у којима препознаје придевe или заменице „die dann im sing und im neutr.stehen” (1883: 393). Овакав став се не обра злаже ни концептуално ни етимолошки.

Изалагање о беспредлошком акузативу Миклошич завршава илу

стровањем категорије субјекатског акузатива реализованог у инфини тивним конструкцијама: стсл. da ne kto mnitљ me bezumna bуti (1883. 394).Тај тип акузатива он доводи у везу са субјекатским дативом — који је прикладнији словенским језицима — истичући да „die anwendung des acc. entsрringt aus der nachahmung desgriech. oder lat.” (1883: 394). 4. СИНТАКСИЧКИ ПРИСТУП ГЕНИТИВУ

У синтаксичкој анализи беспредлошког генитива Миклошич по лази од тезе да ова падежна форма у словенским језицима формално обједињује стари аблатив и стари генитив, што оставља трага и на ње ном синтаксичко-семантичком профилу (1883: 448). Синтаксичар у том

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

3||5

смислу има задатак да дефинише шта се од значења словенског гени тива веже за изворни концепт аблативности, тј. одвајања (apadana, trennung), а шта се развија на бази примарног концепта генитивности, односно повезивања (sambandha, conjunctio) (1883: 448).“ Дакле, Ми клошич у синтаксичком опису генитива полази од два изворна домена

и прати њихово модификовање у различита подзначења. Аблативношћу, односно одвајањем обухваћена су следећа значења: 1) полазна тачка просторне или пренесене сепарације, 2) компаративност, 3) порекло, 4) материја, 5) узрок, 6) начин и 7) пратећа појединост (1883: 448). На бази генитивности, односно повезивања тумаче се значења 1) припадности, 2) партитивности, 3) циља, 4) количине, 5) времена, али и објекатска функција генитива (1883: 448). Позивајући се на широку комутабил ност генитива са придевом, Миклошич у намери да одреди општи карак

тер овог падежа истиче да „der gen. ist demnach ursprünglich ein attribut“ На тај начин он му приписује — као уосталом и акузативу — нешто ап страктнији статус у односу на датив, локатив и инструментал као при марно просторне падеже.“ Ипак, како словенски генитив формално обједињује стари аблатив — примарно просторни падеж (уп., на пример, HOLZWEISSIG 1877:9)— и стари генитив, он и на синтаксичком плану на поредо испољава и „аблативну просторну конкретност” и „генитиву граматичку апстрактност”. 4.1. Примере генитива сепарације Миклошич дели, према дерива ционом лику управног глагола, 1) на спојеве у којима се у позицији предиката јављају непрефиксирани глагол чија инхерентна лексичка семантика садржи значење одвајања (bežati, varovati, goneznati, kryti, lišiti, svoboditi и сл.) (уп. 1883. 451) и 2) на комбинације у којима су до датни индикатори сепарације аблативни глаголски префикси јZљ, otљ, sљ, и (уп. 1883:454). На бази примарно просторне сепарације генитивом се исказује и предмет страха, стида, гађења и сл. Оваквим приступом подвучен је значај управне речи, односно глагола у конституисању син тагматских спојева, али и дефинисању падежног значења. Компаративни генитив је одређен као падеж који означава „den gegenstand, der hinsichtlich einer eigenschaft hinter einem anderen zurück bleibt”, разуме се, уз компаратив или компаративно употребљен супер “ Сам Миклошич притом истиче да се у својој анализи ослања на Делбрикова истраживања (1867).

*Тај се однос наслућује у, већ поменутом, Миклошичевом виђењу односа између дативског, акузативног и генитивног објекта (1883: 578).

316

Слободан Павловић

латив или позитив (1883:459). Управо „заостајање” (zurickbleiben) једног појма за другим у погледу полазног својства — као основ градационог поређења —јесте оночиме Миклошич компаративност везује за примар но аблативно значење. Довођењем компаративног генитива у парадигмат ску везу са падежним формама уведеним везником пеžе манифестована је свест о значају сагледавања конкурентности синтаксичких средстава у дефинисању синтаксичког потенцијала падежа. Генитив порекла, који означава „dasjenige, aus dem ein anderes her vorgeht entsрringt” (1883 461), генитив материје, који обележава „des stoff. aus dem etwas bereitet ist” (1883. 462) и узрочни генитив, који изриче „den grund, die ursache, die veranlassung einer erscheinung, vorzúglich einer gemüthsaffection” (1883 463), миклошичевски концизно су формулисани без додатног образлагања њихове аблативне конципираности. Катего

рија каузалности семантички је спецификована емотивном реакцијом као последицом, док се категорија порекла и материје значењски не спецификују. Начински генитив— формулисан као падежна форма којом се на просто обележава „die art undweise, wie etwasgeschieht” — анализиран је првенствено кроз адвербијализоване форме типа петiliсе, односно ležećke (1883 466), док се као посебна, такође аблативно конципирана категорија разматра генитив пратеће појединости (1883; 468). Миклошич уочава да генитив пратеће појединости садржи одговарајућу придев ску, бројну или именичку одредбу, те да се уместо генитива у оваквим структурама чешће јавља инструментал. Тиме је, с једне стране, анти ципиран појам неиспустиве одредбе (уп. IVIĆ 1983: 193–194; RADovANOvIĆ 1990: 95), али је, с друге стране, истакнут и значај сагледавања пара ДИГМатс КИХ ОДНОСa.

4.2. Као полазно значење категорије везивања (односно изворне генитивности) словенског слободног генитива Миклошич узима катего рију припадности, правећи на тај начин концепцијски отклон од лока листичког приступа падежу.“ Присвојни генитив првенствено означава „die zugehörigkeit, namentlich den besitz und das eigenthum”, да би се за тај концепт везивао велики број релација од којих Миклошичеву па жњу посебно привлачи категорија објекатског генитива. Констатовано * Ради поређења корисно је истаћи да је за Ф. Вилнера, радикалног локалисту (FÓNAGY 2001: 521), генитив један од примарно просторних падежа (ИИоher-Kasus) којим се изворно означава тачка „von welchem die Bewegung beginnt, oder den Gegenstand, von dem etwas aushgeht” (WULLNER 1827: 7).

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

317

је да се ова генитивска функција реализује уз именице којим је означе на радња примарно изречена транзитивним глаголом, при чему се уз

одговарајући глагол уместо објекатског генитива јавља објекатски аку затив, а знатно ређе објекатски датив, објекатски инструментал и сл. (уп. 1883; 471). Тиме Миклошич јасно испољава осећај за синтаксичку комутабилност и комбинабилност, односно за асоцијативне, тј. парадиг матске и синтагматске релације, а управо је то једна од претпоставки системског тумачења падежа као језичких јединица, што ће их лин гвистици ХХ века донети структурализам.

На бази семантичке категорије везивања развија се и партитивни генитивкао форма „еines nomens, dasein ganzes bedeutet, bezeichnet einen theil dieses ganzen” (1883; 473). Део целине исказане генитивом може бити идентификован именицом, придевом, заменицом или бројем, па —према начину изрицања дела као управног члана — Миклошич и гру

пише своје примере. У категорију партитивности сврстани су и 1) егзи стенцијални генитиву безсубјекатским реченицама, 2) објекатски ге нитив уз сативне глаголе али и уз друге транзитивне глаголе пре свега

у случајевима када је објекат делимично захваћен именованом рад њом, те 3) словенски генитивуз негиране глаголе. И овде је полазни критеријум у класификацији грађе управна реч, тј. глагол, чиме се ис тиче значај синтагматских релација. Довођењем у везу, с једне стране, егзистенцијалног генитива са номинативом (1883; 486) и, с друге стра не, објекатског генитива у афирмативним конструкцијама, односно сло венског генитива са објекатским акузативом (1883: 495, 498) Микло шич испољава свест о важности сагледавања конкурентских односа

међу падежним формама. Позиционирањем циљног генитива иза посесивног и партитивног

овом значењском типу дат је маргинални статус у оквиру опште кате горије генитивног везивања. Његова употреба ограничена је притом на глаголе префигиране префиксом do-, што значи да је циљност неоп ходно додатно истаћи (1883: 501). Генитивуз рефлексивне глаголе с пре фиксом do- Миклошич третира као тип објекатског генитива, дајући му статус просторно конципиране циљне категорије (1883: 503). Значењске категорије материје и времена Миклошич с резервом везује за општу категорију генитивности (1883:449). Генитив количине, који означава „еin mass auf die frage wie weit, wie lange, wie altusw” (1883. 507), није посебно спецификован, докје временски генитив препознат као форма за исказивање симултаног хронолошког односа радње и вре мена исказаног овом падежном формом (1883: 509). Миклошич притом

318

Слободан Павловић

за временски генитив уочава 1) могућност истицања процесуалности (уп. „die zeit ... während der etwas geschieht”) и 2) његову формалну ве заност за одговарајућу придевску или заменичку одредбу. 5. СИНТАКСИЧКИ ПРИСТУП ДАТИВУ

Беспредлошки датив дефинисан је као „der casus des zielpunctes”, при чему овом падежном формом може бити означен циљ према коме је кретање само усмерено, али и место које се досеже кретањем (1883. 578). По Миклошичевом мишљењу, на једну од ове две функције може се свести већина употреба датива, будући да се просторни однос као полазна тачка дâ или доказати или учинити вероватним и за најапстракт нија својства (1883: 578).“ Оваква теоријска поставка, која Миклошича легитимише као локалисту, не остаје без образложења. Наиме, крета ње од конкретног (по пореклу примарног) до апстрактног (по пореклу секундарног) значења падежа он доводи у везу са истим таквим крета њем у лексичком значењу“ Миклошич притом не пропушта прилику да циљни датив доведе у везу са циљним акузативом истичући да је овај други ограничен на случајеве исказивања достигнутог циља (1883. 578). На тај начин он испољава свест о неопходности сагледавања пара дигматских односа. У складу са локалистичким приступом конципи

рана је и синтаксичко-семантичка анализа датива, коме је приписана могућност исказивања 1) простора, 2) индиректног објекта, 3) комо далности (датив користи и штете), 4) симпатетичности (етички датив). 5) припадања, 6) сврхе, односно намере и узрока, те 7) субјекта у син таксичким структурама у којима се уместо финитног глаголског облика јавља партицип или инфинитив. Појединачне категорије распоређене су управо према степену удаљености од примарног просторног кон

цепта циља. Категоријом субјекатског датива завршава се излагање о беспредлошком дативууправо зато што је ову категорију — по Микло шичевом поимању ствари — најтеже објаснити преко примарног про сторног концепта (1883: 578).

"Уп. „aufeine dieser beiden functionenwerdensich wol die meisten anwendungen des dat. in dem sinne zurückführen lassen, dass auch für die abstractesten das raumverhältniss

als ausgangspunct entweder nachgewiesen oder wahrscheinlich gemacht wird” * Уп. „so wie im worte die concrete anschauung der es seinen ursprung verdankt, zurücktritt – man vergl. serb. duševan religiosus mit der wurzel du spirare. – ebenso schwindet im casus die ihm zu grunde liegende raumvorstellung” (1883: 578, курзив С. П.).

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

3| 9

За просторни датив је констатовано да означава „das ziel der bewe gung” (1883: 579) причему је његова употреба ограничена на одређене изразе будући да му конкурише датив с предлогом Кљ. Суд о односу конкурентних падежних средстава логично призилази из Миклошичеве

загледаности у корпус као једини индикатор језичких законитости (уп. 1858: 381). Свест о важности сагледавања синтагматских односа при де финисању падежног значења долази до изражаја у примедби да циљни датив посебно преферира префигиране глаголе с префиксима рri, sљ, predo, podo, obњ, nadi, na, односно глаголе „дотицања”. У таквим спо јевима дативом се може исказати и достигнути циљ (1883: 581: 582). На просторну циљност— по Миклошичевом мишљењу(1883: 578) — ослања се пре свега категорија индиректног објекта исказаног бес предлошким дативом. Ова функција осветљена је из перспективе зна чења управног глагола уз који се датив јавља, чиме се истиче значај лек CИЧКе семантике СИНТагМатских КОМПОНeНТИ, аЛИ И сама СИНТагМатска

веза за утврђивање синтаксичког статуса падежне форме. У том смислу говори се о индиректном објекту уз глаголе давања (1883: 583), глаголе говорења (1883: 584), глаголе узимања (1883: 586) итд. Значења комодалности, симпатетичности, али и припадања, на мере и узрока Миклошич третира као подтипове широко схваћене ка тегорије саображености (dativ der angemessenheit) (уп. 1883: 570, 579), која се — по значењском капацитету — приближава појму класичног датива интереса (уп. 1883: 597). Генетским повезивањем посесивног датива са категоријом сао бразности, ау оквиру ње и са комодалношћу и симпатетичношћу Ми клошич имплицира посесорску саживљеност односно емпатију као битно обележје ове падежне форме (уп. ИвиЋ 1987:41–47), којим се она одваја од посесивног генитива и посесивног придева. Датив сврхе и намере семантички се не спецификује али се њего ва употреба донекле дефинише значењем управног глагола (1883. 612). чиме се потенцира значај лексичке семантике и типа синтагматске ве зе за реализацију конкретног падежног значења. Узрочни датив којим се исказује „dasjenige, um dessentwillen etwas geschieht” (1883. 613) додатно је одређен емотивним реакцијама као по следицама (1883. 613). Излагање о беспредлошком дативу Миклошич завршава анализом

субјекатског датива у споју са партиципом (апсолутни датив), односно са инфинитивом, дакле категоријом која је најудаљенија од примарног просторног, односно циљног концепта (уп. 1883: 579).

32()

Слободан Павловић

За апсолутни датив је констатовано да се јавља у партиципским структурама и то онда када је носилац радње исказане партиципом различит од субјекта управне радње исказане финитним глаголским обликом. Миклошич се не упуштау семантичку спецификацију рела ција успостављених између управног предиката и партиципске кон струкције већ просто констатује да се спојем датива и партиципа при марно означава „das zeitverháltniss der durch das part. ausgedrückten handlung zu derjenigen, welche durch das verbum finitum ausgedrücktwird” (1883. 615, курзивС. П.). У оквиру идентификоване временске релације прецизирани су могући типови временских односа у зависности од типа партиципа (1883. 615). Миклошич припада струји оних слависта који конструкције апсолутног датива не сматрају нужно синтаксичким кал ком насталим према одговарајућој грчкој конструкцији (уп. STANISLAV 1933—1934.: VEČERKA 1961: 53: ГрковиЋ-МЕЈЏОР 1993: 192–193).“ Словенски субјекатски дативу споју са инфинитивом пореди се са грчком, односно латинском конструкцијом акузатива са инфинити вом. Истакнута је зависност инфинитива, а преко њега и датива према управном глаголуу финитном облику (1883 621). 6. СИНТАКСИЧКИ ПРИСТУП ЛОКАТИВУ

Беспредлошком локативу Миклошич приступа као изразито од

редбеној синтаксичкој категорији којом се може исказати 1) простор, 2) време, 3) начин, 4) узрок или пак 5) однос (тј. лимитативност). Посебна пажња придаје се просторном локативу којим се означа ва „den ort, an dem sich ein gegenstand befindet, eine handlung vor sich geht" (1883. 636). Ова падежна форма размотрена је, с једне стране, из пер спективе генеричког статуса именице у својству лексичког експонента просторног локатива и, с друге стране, из перспективе глагола као про

сторно детерминисаног управног члана. У том смислу раздвајају се, с једне стране, (а) примери у којим је просторни локатив исказан власти тим именицама, првенствено топонимима, од (b) примера у којима је ова падежна одредба исказана апелативима и, с друге стране, (а) приме ри у којим се просторни локатив остварује уз непрефиксиране глаголе (kosnqti se, visëti, vezeti, drљžati se, jeti se, četati se, krepiti se, pešti se, retovati se, sezati) од (5) примера у којима је ова детерминативна кате ”То је и образложено чињеницом „dass sie sich in mehreren verwandten sprachen findet, in denen an entlehnung aus dem griech. schwerlich zu denken ist” (1883. 617).

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

32|

горија употребљена уз префигиране глаголе (с префиксима vљ-, do za-, na-, obњ-, po-, pri-, pre-, sљ-, и-). На овај начин Миклошич недвосми слено испољава свест о томе да је појава беспредлошког локатива у просторном значењу условљена инхерентном семантиком речи у пози

цији зависног (именичког) члана,“ али и творбеном структуром, односно семантиком управног (глаголског) члана синтаксичке везе,“ и напокон самим синтагматским спојем именице и глагола. Семантички крите ријум усмерености — по коме се месни локатив (auf die frage wо) суче љава циљном локативу(аи/die frage wohin)— кога се Миклошич држао у својој нешто старијој расправи о беспредлошком локативу (1867: 533). у четвртом тому Упоредне граматике словенских језика није експли цитно примењен.

Временски локатив, којим се означава „die zeit, in der eine handlung vorsich geht" (1883 648), није ни семантички ни синтагматски нијан сиран, што је и разумљиво ако се има у виду чињеница да се ради о категорији везаној за сасвим ограничен круг лексема и(ли) лексичких спојева типа tomb doni, onomњ doni и сл. Начински локатив, којим се означава „die art und weise, wie eine handlung vor sich geht" (1883. 651), Миклошич у недостатку довољно поузданих потврда илуструје првенствено адвербијализованим обли цима доale, loze, trebe и сл. у којима види придеве „welche dann im sing., neutr. der nominalen form stehen”.

Узрочни локатив, којим се исказује „grund einer gemüthsbewegung“ (1883. 653), семантички је спецификован емоцијом као последицом. Релациони локатив, којим се означава „dasjenige, worauf sich ein praedicatoder attribut bezieht” (1883. 653), своди се на лимитативну одред бу којом се дефинише сфера испољавања радње исказане предикатом или особине исказане атрибутом: стсл. kons, dobrљ zelo ozrbči... Осврћући се на релациони инструментал, односно предлошки локатив као кон

куренте релационом локативу, Миклошич имплицира значај парадиг матских односа у сфери конкретног значења. “ Ваља имати на уму да се једнодимензионалне просторне падежне конструк ције у дводимензионалном падежном систему најдуже чувају у случајевима када је оријентир идентификован топонимом (независно од тога да ли се радило о петрифи цираној или непетрифицираној конструкцији) (уп. ПАвловиЋ 2011: 52). “ Појава адлативно префиксираних глагола с беспредлошким локативом (уп. MIKLOSICH 1883. 640—648) данас се може третирати као траг неконфигуративне син таксе у којој су се стари слободни адверби пре стабилизације у предлошкој функцији могли јављати и као глаголски префикси, откривајући стари семантички потенцијал адвербијалних падежа (уп. НЕwsом — BUBENIK2006).

322

Слободан Павловић

7. СинтакСички ПриСтуП инСтрументалу Миклошич – како сам истиче – инструменталу приступа из пер спективе његовог просторног значења, на коме се темеље и остале се мантичке категорије (1883: 683). Његова констатација да се чак и кате горија средства односно оруђа – по коме је инструментал добио и име – надовезује на концепт простора данас звучи готово радикално лока листички (1883: 683). Словенском беспредлошком инструменталу при писана су значења 1) простора, 2) времена, 3) средства, 4) основе поре ђења, 5) односа (тј. лимитативности), 6) носиоца радње у пасивним конструкцијама, 7) начина, 8) узрока, 9) намере, односно циља, 10) ко митатива, 11) пратеће околности и 12) својства. Изван ових у основи семантичких категорија остаје предикативни инструментал као син таксичка категорија, коју Миклошич – не случајно – и позиционира на сам крај свог излагања о беспредлошком инструменталу иза значењске категорије својства. Наиме, из Миклошичеве перспективе, све те кате горије директно су или индиректно везане за примарно, просторно значење, од кога је управо предикативни инструментал најудаљенији, па се по логици ствари њиме и закључује анализа беспредлошког инстру ментала (уп. 1883: 683). У складу с локалистичким приступом, Миклошичево излагање о слободном инструменталу почиње објашњењем просекутивног инстру ментала којим се исказује „raum, über welchen hin oder durch welchen hin eine bewegungstattfindet” (1883: 683). Јасно је истакнута, с једне стра не, контактна немаркираност просторног инструметала и, с друге стра не, семантика просекутивно детерминисаног управног глагола који носи инхерентно семантичко обележје кретања, или га пак контекстуално стиче (уп. 1883: 683). Сјасно израженом свешћу о повезаности простора и времена Ми клошич уочава процесуалност као одлику временског инструментала којим се првенствено означава „den zeitraum, über densich eine handlung erstreckt” (1883: 687). Семантичка категорија средства исказаног беспредлошким ин струменталом широко је схваћена будући да осим предмета обухвата и читаве класе појмова. Миклошич и овде – низањем синтагматских комбинација – јасно испољава схватање о неопходности напоредног сагледавања инхерентне лексичке семантике именице у инструменталу и глагола детерминисаног тим падежом при опису семантичке катего рије средства (1883: 689). Том значењском класом Миклошич обухвата

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

323

и категорију посредништва (1883 693), али и низ генерички и(ли) кон текстуално пасивних актаната који су обухваћени радњом као (не)ти пични објекти (уп. 1883: 695, 700, 701). На овај начин инструментал објекта као и инструментал посредника експлицитно су и генетски доведени у везу са категоријом средства, што је сасвим и разумљиво када се има у виду темељно тумачење семантичког односа ових катего

рија, које — осам деценија после Миклошича —даје М. Ивић (уп. 1954. 30–51, 119–120). Његову пажњу посебно заокупља категорија „носиоца стања”, односно нетипичног објекта (уп. Ивић 1954: 119–120; АнтониЋ 2005: 244). Истичући да се наспрам инструментала уз глаголе померања неретко јавља и акузатив, Миклошич испољава осећај за неопходност сагледавања конкурентских односа међу падежним конструкцијама. Стављањем интранзитивних глагола померања у основу ових синтагмат

ских спојева имплицира се генеза инструментала нетипичног објекта као прелазна категорија која стоји између категорије средства спро водничког типа и објекта као циљне категорија.“ Категорију лимитативности, тј. односа (alie Beziehung bestimmend). којим се дефинише сфера простирања особине исказане придевом или радње изречене глаголом, Миклошич раздваја на два типа према управ ном члану уз који се односни инструментал јавља. С једне стране стоји инструментал као основ поређења остварен уз компаратив и(ли) у по редбеним везама (1883: 703), док се, с друге стране, разматра односни инструментал као ознака онога „in beziehung auf das von einem gegen stande etwas ausgesagt wird” (1883. 719). Мада ово рашчлањивање није генетски образложено, њиме је још једном испољена ауторова свест о не опходности сагледавања управног члана при анализи падежног значења.

Између категорије основа поређења и начина Миклошич распоре ђује примере инструметала носиоца, односно спроводника радње у па сивним, односно псеудопасивним реченичним структурама. Ради се о

слободном инструметалу реализованом „bei den verba passiva, bei den verba reflexiva, die als passiva verwendet werden, und beijenen verba intran sitiva, die als passiva aufgefasst werden” (1883: 704). Овај тип инструмен тала Миклошич третира као семантичку категорију не доводећи је у везу са субјектом као синтаксичком категоријом. Такав став дефинисан је

“ Ваља тим поводом подсетити да и М. Ивић у анализи овог типа инструмен тала полази управо од примера „којима лежи у основици употреба инструментала у својству субјектовог заступника у остваривању медијалног глаголског значења (напр. климати главом)” (1954: 101).

324

Слободан Павловић

полазним, локалистичким приступом инструменталу као примарно

одредбеној падежној форми, а у начелу одговара тумачењу које даје М. Ивић (1954: 54–68).

Слободни инструментал у својству начинске одредбе, којом се из риче „die art undweise, wie eine handlung vorsich geht" (1883: 708), Микло шич дели на четири поткатегорије. Први тип начелно спецификован као „voljeja voluntate freiwilig" своди се на инструментал пратеће поје диности у најширем смислу: стсл. rešti licem", kљ licu a usty kљ ustom, (1883: 708). Други тип сведен је на дистрибутивни инструментал иска зан бројним именицама: стсл. vљsњ tomami narodљ vљSkriča (1883. 711).“ Трећи тип обухвата адвербијализоване форме типа bološњmi, plњtbsky и сл., које су схваћене као „der instr.sing neutr. der nominalen declination so wie der instr. plur. neutr. derselben, seltener derzusammengesetzten declination der adj. und der instr. der pronom” (1883 708). Четврти тип начинског ин струментала чине одредбене именичке синтагме чија је именица етимо лошки или појмовно сродна квалификованом глаголу, па одредбену функцију преузима одговарајући атрибут, или — како би се то данас ре кло — „обавезни детерминатор” (уп. IVIĆ 1983: 193–194; RADovANOvIć 1990: 95). Миклошич притом не пропушта да истакне значај атрибутске одредбе у таквим синтагматским спојевима (уп. 1883 713), антиципира јући на себи својствен начину једном типу синтаксичких веза обавезну детерминацију као језички поступак (уп. RADOVANOVIĆ 1990: 77—106). Че твртом типу начинског инструментала Миклошич се још једном враћа скрећући пажњу на експресивност слободног инструментала у конструк цијама типа стсл. begom, bežešte (1883: 714–716), у којим атрибутска одредба именице у инструменталу изостаје (уп. ИвиЋ 1983: 194). Узрочни инструментал означава „den grund, deruns zum handeln bestimmt, davon abhált, es unmöglich macht” (1883:716). Овој семантичкој категорији блиски су и примери у којима је беспредлошким инструмен талом исказан „gegenstand der sorge, des vertrauens, derzufriedenheit” (1883. 717). При формулисању узрочног инструментала Миклошич фокус па жње помера са самог узрока на семантику управне речи испољавајући И ОВДе СBeCT O BaЖНОСТИ СИНТагМатс КОГ КОНТеKCTa.

* Дистрибутивни инструментал као посебну семантичку категорију Миклошич није успео заокружити будући да у први тип сврстава и примере типа срп. skakavci jatima doljeću (1883 710). Очигледно у опредељивању између врсте речи исказане инструменталом и семантике остварене у синтагматском низу Миклошич се радије приклања формалносинтаксичком него синтаксичкосемантичком критеријуму, што је у потпуном складу са његовим морфосинтаксичким приступом синтакси.

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

325

Значења намере и резултативности исказане беспредлошким ин струменталом само су констатована без додатних образлагања — „der instr. bezeichnet die absicht und den erfolg” (1883: 718). Од начинског инструментала Миклошич одваја комитативни ин струментал којим се исказује „dasjenige, mit dem ein anderes verbunden erscheint” (1883 723), инструментал пратеће околности који означава „die eine handlung begleitenden umstände” (1883 725) и инструментал својства који означава „bei vorhandenem oder hinzuzudenkendem esse eine eigenschaft“ (1883 725), илуструјући их, међутим, често сродним при мерима (уп. 1883 723,725–726). Ради се, у начелу, о категоријама које М. Ивић третира као типове „псеудосоцијативног инструментала“ (1954. 195—210). За инструментал својства Миклошич примећује нужност употребе придевске или бројне одредбе. Руководећи се синтаксичком функцијом инструментала, те се мантичким потенцијалом управног глагола у позицији предиката, ре ченице са предикативним инструменталом Миклошич дели на три

групе. Прву групу чине примери у којима се инструменталом упућује на оно што постаје известан појам реализацијом радњи стварања, тран сформисања, називања, поимања и сл. (уп. 1883 727—728). Други тип — по правилу реализован уз глагол byti (односно jesтњ) — представља инструментал којим се дати појам одређује довођењем у везу са резул татом сопственог настајања, односно бивствовања (1883 730).Трећи тип обухвата примере у којима инструментал иступа као апозитивна од редба субјекта или објекта (уп. 1883 725, 732). Трећи, апозитивни тип предикативног инструментала Миклошич доводи у семантичку везу

са поредбеним инструменталом (1883 735), који М. Ивић третира као тип инструментала „основне карактеристике” (уп. М. Ивић 1954: 134— l46). Та семантичка релација није ни после Миклошича довођена у питање, а предмет расправе био је само генетски редослед појављива ња поменутих категорија. Док Делбpик (1893: 265) примарним сматра предикативни инструментал, М. Ивић у тумачењу генезе предикатив ног инструметала полази управо од инструментала „основне каракте

ристике” (1954: 153–156). 8. СИНТАКСИЧКИ ПРИСТУП ПРЕДЛОШКО-ПАДЕЖНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА

Миклошич предлогу, по правилу, приступа као индикатору про

сторне позиције коју управна радња или појам заузима у односу на просторни објекат па, у складу са оваквим полазиштем, опис свих

326

Слободан Павловић

предлошко-падежних конструкција које су потврђене у просторном значењу — а таква је огромна већина — започиње управо спецификовањем просторног потенцијала датог синтаксичког споја. У својим концизним формулацијама просторних односа исказаних предлошко-падежним конструкцијама Миклошич јасно испољава свест о томе да се ове кон струкције међусобно диференцирају, с једне стране, према типу ди рективности и, с друге стране, према врсти позиционог односа радње

и просторног објекта. Тако, на пример, високу комбинабилност генитива с предлозима

различитог порекла и семантике Миклошич користи да покаже најра зличитије нијансе словенске просторне падежне парадигме. Самим пој мом парадигме он, разуме се, не оперише али врло прецизно иденти

фикује позиционе и директивне параметре сваке генитивне предлошке конструкције с примарним просторним значењем, чиме је славистима ХХ века био утрт пут за структуралне опсервације синтаксичких од носа међу просторним падежима(уп., на пример, IVIĆ 1983 | 1965): 207— 214; ПипВР 1977–1978; BELIČovA-KRIŽкоvA 1978). Према Миклошичевим формулацијама у ред падежних конструкција с израженом простор ном контакношћу спада генитив с предлозима sréde, čelo, qtrљ, док би се у корпусу конструкција са значењем различитих типова просторне дистантности нашао генитив с предлозима hez, blizb, bokљ, vrљhи, vљne, vyše, gore, daleče, daleko, dљno, dělja, za, kolo, konb, konвс, kraj, kromé, okrљStљ, kragљ, meždu, niže, protiva, oproči, prěd, premo, ravљno, pored, svěnje, sled, strana, односно и. Директивни аспект тих кон струкција Миклошич по правилу не разматра (уп. 1883: 512, 568), што је по свој прилици мотивисано чињеницом да су оне у начелу дирек тивно немаркиране (како би се то данас рекло). Генитив с предлозима iz, otљ и sљ дефинисан је као двоаспектна предлошка конструкција која обједињује стартну усмереност (аблативност) и одговарајућу пози циону семантичку компоненту, означавајући „den ausgangspunct der thátigkeit: izЋ, verlegt denselben in das innere, otљ an die seite, sљ auf die nach obengekehrte oberfláche des gegenstandes“ (1883:449, курзив С. П.: уп. и 1883: 529). Ради се дакле о индикаторима полазне тачке кретања из унутрашњости, са стране или пак са горње површине просторног

оријентира. Спојеви генитива с предлозима préko, prez, skvoze, čresљ односно аIlogљ и тimo идентификовани су као индикатори линије крета ња, која може бити у контактном или дистантном односу са простор ним објектом (уп. 1883: 567). Циљна усмереност уочена је код генитива с предлозима do, patib, upravљ, sљrešta. Миклошич неретко пагинарним А

у

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

327

упућивањем повезује семантички сродне синтаксичке јединице, али дефинисањем односа међу аблативним генитивним конструкцијама он експлицитно испољава системско промишљање односа међу члановима једне значењске парадигме пре него што су и језички систем и језичка па радигма појмовно дефинисани. Осећај за оно што ће М. Крушевски (1975

(1884): 68) назавати асоцијацијом по сличности (Ahnlichkeitsassociation), а Фердинандде Сосир асоцијативним односом (1986 | 1916): 122) Ми клошич манифестује и у својим описима генитива блокираног сложе ним предлозима саблативном компонентом izb као првим чланом. Наиме,

генитивне конструкције с предлозима izb za, izmeždu, izb nadi, izb podo, izb predu, чине аблативни дистантни низ спојен значењем почетне тач ке кретања, а разложен према позицији те тaчке у односу на просторни објекат (или оријентир, како би се данас рекло). Миклошич не само да прегледно излаже и формулише чланове тога низа већ те чланове екс плицитно доводи у везу са одговарајућим компонентама индирективног низа исказаног инструменталом с предлозима 2а, теždu, nadi, podo, prěd, (1883: 534-535). Просторни концепт изречен предлошко-падежном конструкцијом може се преносити и на друга значења истог синтаксичког споја, што Миклошич више пута и експлицитно истиче. Тако се, на пример, у вези

са неусмереном контактношћу локатива с предлогом па истиче да се "оно што важи за просторне објекте преноси и на особе, радње и стања. (1883. 663), при чему се примарно просторне предлошко-падежне кон струкције с непросторним значењем препознају као метафорички из рази.“ Изворност просторних семантичких параметара у предлошким конструкцијама с временским значењем за Миклошича је подразуме вана, али он не пропушта прилику да то и експлицитно истакне. Тако

формулисањем временске постериорности инструментала с предлогом za он сасвим недвосмислено закључује „diese bedeutung erklärtsich aus. iti za cem, sequi aliquem, und ist auf diesem ahnliche ausdrücke beschránkt“ (1883. 746). Овакво виђење јасно антиципира тезу о простору (или пре цизније просторној секвентивности) као изворном домену у односу на непросторна значења (па и значење времена) као циљне домене (уп., на пример, LAKOFF 1993). На сличан је начин узрочно значење локатива с предлогом ро уз глаголе емотивних стања образложено примарним

“ Тако се, рецимо, за инструментал с предлогом za након дефинисања типа про сторне позиционираности каже да „diese anwendung vermittelt den übergang zu anderen, metaphorischen ausdrucksweisen” (1883 735).

328

Слободан Павловић

просторним (и временским) значењем тог предлога: „die spracheverfährt hier in den fällen derersten art nach dem grundsatze: post hoc ergo propter hoc“ (1883: 676, курзив С. П.). Примарност просторног концепта у тумачењу непросторне зна

чењске категорије код Миклошича је неретко имплицирана управо редо следом низања семантичких категорија својствених конкретној падежној конструкцији, што би данас било препознато као принцип иконичке секвентивности. Напросто, оно што је примарно, изворно саопштава се пре оног што је секундарно и изведено, као на примеру у формулаци ји значења генитива с предлогом bez, где се каже да тај спој „bezeichnet dasjenige, entfernt von dem, ohne das etwas geschieht, besteht” (1883: 512). Дакле на бази концепта удаљености једног појма од другог развија се ситуација реализовања неке радње без присуства удаљеног појма, а то може бити схваћено као квалификација, узрок, допусност и сл. То су нијансе које се ишчитавају из Миклошичевих семантичких формула ција и када их он не експлицира, а не експлицира их јер Миклошич није радикални локалиста већ пре свега синтаксичар који умерено тео ретише, допуштајући грађи да „говори”. 9. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ МИКЛОШИЧЕВОГ СИНТАКСИЧКОГ ПРИСТУПА ПАДЕЖУ

9.1. Методологија, редослед излагања, концизне семантичке фор мулације синтаксичко-семантичког профила беспредлошких падежних форми и предлошко-падежних спојева и честе опсервације о генетском односу појединих значењских категорија и синтаксичких функција јасно откривају Миклошичево диференцирање, с једне стране, номинатива, акузатива и изворног генитива (тј. генитива везивања) као граматичких падежа и, с друге стране, аблативног генитива (тј. падежа одвајања), да тива, локатива и инструментала као просторних падежа. Граматичким

падежима исказују се пре свега основне синтаксичке функције субјекта (номинатив), објекта (акузатив) и атрибута (изворна компонента гени тива), док се просторним падежима примарно изричу основни типови просторне усмерености, и то стартна усмереност (аблативни генитив). циљна усмереност (датив), позиција неусмереног деловања или битиса ња (локатив) и линија кретања (инструментал). Секундардне функције падежа директно или индиректно се изводе из њихових примарних

својстава. Миклошич (1883. 683) притом сам наводи изворе свога умерено локалистичког приступа категорији падежа, позивајући се — између

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ.

329

осталог — на Ђуру Даничића (1858), али и полемике Лудвига Лангеa (1864) и Георга Курцијуса (1864) у вези са локалном теоријом падежа. Тиме се он не само имплицитно, методолошки већ и експлицитно ве

зује за теоријске оквире немачког филолошког локализма XIX века, с тим што је био добро упознат и са ставовима радикалних локалиста попут Франца Вилнера, али и противника локализма попут Теодора Румпела.

Сам Румпел (1845: 92) истиче да Вилхелм Делеке још пре Франца Вилнера (1827; 1831) одваја номинатив и акузатив, као падеже субјекат и објекта, од локатива, генитива и датива, као локалних падежа“. Та кве идеје живе и у другој половини XIX када и настаје Миклошичева Упоредна синтакса словенских језика, па тако, на пример, Фридрих Холцвајсих (1877: 9) — за нијансу другачије од В. Делекеа, али врло блиско Миклошичевом приступу – истиче: „wir sind zu dem Resultat gelangt, dass die Sprachen des indogermanischen Sрrachstammes neben den grammatischen Casus d. h. Nominativ, Casus des Subjects, Accusativ, Casus der Determination eines Verbums, Genitiv, Casus der Determination einesNomens, auch locale Casus, námlich Ablativals Woher–Casus, Locativ

alsWo – Casus, Dativ als Wohin – Casus, sog. Instrumental alsCasus des Zusammenseins ursprünglich ausgeprägt hatte, die auch in den Einzelsprachen ihre Reflexe haben”. ЛингвистициХХ века ова је подела позната првен ствено преко Јесперсеновог диференцирања граматичких и конкретних (просторних) падежа (1924: 185), односно Куриловичеве (1964: 179– 193) опозиције примарно синтаксички (апстрактни) падежи (номина тив, акузатив, генитив) -- примарно семантички (конкретни) падежи (инструментал, аблатив, локатив). У најновије време – из суштински исте преспективе —говори се о опозицији граматички падеж - адвер бијални падеж (уп., на пример, HEWSON—BUBENIK 2006: 21). И Миклошичев приступ предлошко-падежним конструкцијама обележенје утицајем семантичких идеја немачких локалиста XIX века, чији радикални представник Ф. Вилнер (FÖNAGY 2001: 521) — иначе уче ник Ф. Бопа — још у првој половини XIX века изјављује да сви прави предлози имају заједничко то што изворно означавају просторне односе * В. Делеке своју поделу формулише на следећи начин: „etwas als handelnd, entspricht dem Nom., als bloss leidend, dem Acc., insofern etwas an (u. s. w.) ihm darge stellt wird, dem Localis, insofern etwas von ihm, dem Genit., und insofern etwas zu ihm,

dem Dat.” (1814. 9). Просторни односи се притом — како Делеке примећује — реплици рају као метафоре па тако, на пример, „wohin (Dativ) hat auch eine doppelte Bedeutung, eine wirkliche, und eine metaphorische (1814: 12, курзив С. П.).

33()

Слободан Павловић

(Raитапschaиипgen), а разликују се по томе што су ови односи разно врсни (1827. 7).“ 92. У тим идејама могу се препознати Лајбницова филозофска промишљања језичких категорија, будући да он још у XVII веку тврди да „omnes praepositiones proprie significant relationem Loci” (1999 | 1685): 645), при чему се ти, просторни односи могу преносити и на друге не просторне категорије (уп. 1999 (1685—1686): 647, 1999 | 1687—1688): 890). Основу оваквих тумачења чини Лајбницова рационалистичка максима „nihil est in conceptu quod non fuerit in perceptione; seu nihil cogitamus, cui non aliquid simile fuerimus experti saltem intra nos“ (1999 | 1677—1678): 57), настала као реакција на емпиристички аксиом nihil est in intellectu quod non fuerit in sensu. Овакве епистемолошке идеје до немачких ло калиста XIX века долазе директно или индиректно преко немачке кла

сичне филозофије, чији зачетник Имануел Кант говори о интуицији (Anschaиипg) као искуствено трансцендентираном поимању изванпро сторно и(ли) изванвременски постулираних концепата." 93. И на крају, чини се неопходним истаћи и Миклошичев нагла шени осећај за парадигматске и синтагматске релације у времену које непосредно претходи теоријском формулисању ових категорија. Наи ме, структуралистичка опозиција између синтагматских и асоција пивних релација, коју формулише Фердинанд де Сосир (1986 | 1916): 122), своје теоријске претпоставке вуче још из XIX века изучења Ми колаја Крушевског који јасно разликује језичке контекстуалне везе и везе по сличности.“ Овакви теоријски ставови природно су израсли из компаративних (па и младограматичарских) језичких описа у којима је испољавана свест о значају језичких спојева у контексту и језичких веза међу значењски сродним јединицама, а један од таквих синтаксичких описа је управо Миклошичева Упоредна синтакса словенских језика. “ Вилнер иде и даље пате односе преноси и на падеж истичући „also kandie Grund bedeutung der Casus nichtetwas specielleres sein, als Raumanschauungen sind” (1827. 7). ". Уп. „Оhne Sinnlichkeit würde uns kein Gegenstand gegeben, und ohne Verstand keinergedacht werden. Gedanken ohne Inhalt sind leer, Anschauungen ohne Begriffe sind blind. Daheristes ebenso notwendig, seine Begriffe sinnlich zu machen, (d. 1. sie unter Be griffe zu bringen). Beide Vermögen, oder Fähigkeiten, können auch ihre Funktionen nicht vertauschen. Der Verstand vermagnichts anzuschauen, und die Sinne nichtzu denken. Nur daraus, daß sie sich vereinigen, kann Erkenntnis entsрringen” (K.ANT 2009. [1787): 43). * Уп. „Daher findet ein eviger Antagonismus stattzwischen der konservativen Kraft, die sich auf die Angrenzungsassociationen gründet, und der progressiven, die sich auf die

Ahnlichkeitsassociationen gründet”(KRUszЕwsкi 1975 (1884), 68).

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ...

331

ЛИТЕРАТУРА антонић, Ивана. Синтакса и семантика падежа. Милка Ивић (ур.). Синтакса савре менога српског језика. Проста реченица [Прилози граматици српскога језика]. Београд: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска, 2005, 119–300. гркоВић­меЈџор, Јасмина. Језик „Пслатира” из штампарије Црнојевића. Подгорица: ЦАНУ, 1993. Даничићъ, Ђ[уро]. Србска синтакса. Део првый. Београд: у Државной штампарiи, 1858. иВић, Милка. Значења српскохрватског инструментала и њихов развој. Синтаксич ко-семантичка студија. Београд: Институт за српски језик САНУ, 1954. иВић, Милка. О неким српскохрватским граматичким феноменима условљениим ем патијом. Јужнословенски филолог XLIII (1987): 17–40. миклоШићъ, Фр[анц]. Кньижевность. Србска синтакса. Написао Ђ. Даничићъ. Део првый. У Београду у државној штампарiи 1858. 8. XII, 643. Србске новине XXV/97 (1858): 381. ПаВлоВић, Слободан. Реконцептуализација словенске просторне падежне парадигме. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику LIV/1 (2011): 45–62. ПиПер, ПреДраг. Обележавање просторних односа предлошко-падежним конструкци јама у савременом руском и савременом српскохрватском језику. Прилози про учавању језика 13–14 (1977–1978): 1–48. * Běličová­křiŽková, Helena. K systému prostorových vztahů v současných slovanských jazycích. Slavia 47 (1978): 122–142. curtiuS, G[eorg]. Über die localistische Auffassung der Casus. Verhandlungen der zwei undzwanzigsten Versammlung Deutscher Philologen und Schulmänner in Meissen vom 30. September bis 2. October 1863. Leipzig: B. G. Teubner, 1864, 45–50. dElBrück, Berthold. Ablativ, Localis, Instrumentalis im altindischen, lateinischen, griechi schen und deutschen. Ein Beitrag zur vergleichenden Syntax der indogermanischen Sprachen. Berlin: Harrwitz und Gossmann, 1867. dElBrück, Berthold. Vergleichende Synatax der indogermanischen Sprachen. Erster Theil. Strassburg: Karl J. Trübner, 1893. doElEkE, W[ilhelm] H[einrich]. Versuche philosophisch-grammatischer Bemerkungen. Ueber die Casus, die Tempora, das Pronomen und das Verbum Substantivum. Nebst Excursen, besonders über die griechische Sprache, in Beziehung auf die genannten Gegenstände. Leipzig: Joh. Ambrosius Barth, 1814. fónagy, Ivan. Languages within Language: An Evolutive Approach. Amsterdam – Philadel phia: John Benjamins Publishing Company, 2001. GardE, Paul, Les categories grammaticales chez Miklošič. Jože Toporišič, Tine Logar (ur.). Miklošičev zbornik [Obdobja 13]. Ljubljana: Slovenska akademija znanosti in umet nosti – Filozofska fakulteta, 1992, 201–208. Graffi, Giorgio. 200 Years of Syntax: A Critical Survey [Studies in the History of the Language Sciences 98]. Amsterdam – Philadelphia: John Benjamins Publishing Company, 2001. GrošElJ, Robert. Miklošičev prispevek k skladenjski obravnavi starocerkvenoslovanskega nepredložnega mestnika. Slavistična revija 55 (2007): 105–131. Hewson, John, Vít BuBEnik. From Case to Adposition: The Development of Configurational Syntax in Indo-European Languages. Amsterdam: John Benjamins Publishing Com pany, 2006. Holzweissig, Friedrich. Wahrheit und Irrtum der localistischen Casustheorie: Ein Beitrag zur rationellen Behandlung der griechischen und lateinischen Casussyntax auf Grund der sicheren Ergebnisse der vergleichenden Sprachforschung. Leipzig: Teubner, 1877.

332

Слободан Павловић

ivić, Milka. Lingvistički ogledi. Beograd: Prosveta, 1983. Јespersen, Otto. The Philosophy of Grammar. London: George Allen & Unwin, 1924. kant, Immanuel. Kritik der reinen Vernunft [Zweite hin und wieder verbesserte Auflage (1787)]. München: GRIN Verlag, 2009. kruszewski, Mikołai. Prinzipien der Sprachentwicklung. Dieter Cherubim (Hrsg.). Sprachwandel. Reader zur diachronischen Sprachwissenschaft [De Gruyter Studien buch. Grundlagen der Kommunikation]. Berlin: Walter de Gruyter, 1975, 62–77. kuryłowiCz, Jerzy. The Inflectional Categories of Indo-European. Heidelberg: Carl Winter, 1964. lakoff, George. The Contemporary Theory of Metaphor. Andrew Ortony (ed.). Metaphor and Thought. Cambridge: Cambridge University Press, 1993. lanGE, L[udwig]. Vorttrag: über die transitio ad plebem. Verhandlungen derzweiundzwan zigsten Versammlung Deutscher Philologen und Schulmänner in Meissen vom 30. September bis 2. October 1863. Leipzig: B. G. Teubner, 1864, 120–135. lEiBniz, Gottfried Wilhelm. Sämtliche Schriften und Briefe. Sechste Reihe. Philosophische Schriften. Vierter Band. 1677–Juni 1690. Teil A. Berlin: Akademie Verlag, 1999. MikloSich, Franz. Die Verba impersonalia im Slavischen. Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-historische Classe XIV (1865): 199–244. MikloSich, Franz. Der praepositionslose Local in den slavischen Sprachen. Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-historische Classe LVII/III (1867): 531–558. MikloSich, Franz. Vergleichende Syntax der slavischen Sprachen. Wien: Wilhelm Brau müller, 18832. radovanović, Milorad. Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izda vačka knjižarnica Zorana Stojanovića – Dobra vest, 1990. ruMPEl, Theodor. Die Casuslehre in besonderer Beziehung auf die griechische Sprache. Halle: Eduard Anton, 1845. SauSSurE, Ferdinand de. Course in General Linguistics [Open Court Classics]. New York: Open Court, 1986. StaniSlav, Ján. Datív absolutný v starej cirkevnej slovančine. Byzantinoslavica V (1933–1934): 1–112. večerka, Radoslav. Syntax aktivních particií v staroslověnštině. Praha: Státní pedagogické nakladatelství, 1961. wüllner, Franz. Die Bedeutung der sprachlichen Casus und Modi. Münster: Theissigsche Buchhandlung, 1827. wüllner, Franz. Über Ursprung und Urbedeutung der sprachlichen Formen. Münster: Theissigsche Buchhandlung, 1831.

Slobodan Pavlović MIKLOSICH’S THEORETICAL AND METHODOLOGICAL APPROACH TO THE SYNTAX OF SLAVIC CASE S u m m a ry This paper discusses the theoretical and methodological approach to the syntax of case in Miklosich’s book Vergleichende Syntax der slavischen Sprachen [Comparative syn tax of the Slavic languages] (1883). At the beginning of his book Franz Miklosich stated that syntax is ‘the part of grammar dealing with the meaning of word-classes and word-forms’.

МИКЛОШИЧЕВ ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУП СИНТАКСИ...

333

He, therefore, identified syntax as morphosyntax. The meaning of nominal word forms, i.e. the meaning of cases was discussed in the section entitled Von den nominalen Wortformen [On the nominal word forms]. The syntactic interpretation of Slavic cases was based on the semantic analysis of the examples, which allowed the author to classify all case forms into semantic groups. According to primary syntactic function and meaning, Miklosich distin guished grammatical cases from local cases. Nominative, accusative and genitive as gram matical cases primary express the syntactic functions of the subject, object or attribute. Ablative genitive, dative, locative and instrumental as local cases originally express spatial relationships. He grouped local cases into four broad directional classes: the case express ing source (ablative genitive), goal (dative), location (locative), and path (instrumental). This approach was developed under the influence of the nineteenth century German localism. Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Одсек за српски језик и лингвистику Др Зорана Ђинђића 2,21000 Нови Сад, Србија [email protected]

V. БАЛКАНОЛОГИЈА, КОНТАКТИ МЕЂУ ЈЕЗИЦИМА

UDK 811.163.2:24-5 811.14:24-5

Андрей Н. Соболев

МИКЛОШИЧЕВА ГИПОТЕЗА ЯЗЫКОВОГО СУБСТРАТА И СОВРЕМЕННАЯ БАЛКАНИСТИКА (ЗАМЕТКА О НЕСТИНАРСТВЕ) В статье представлены некоторые итоги изучения палеобалканской об рядности несֳинаров и делается вывод о гипотетичности этимологических построений даже на фоне надежно верифицируемых историко-культурных знаний. Ключевые слова: лингвистические и культурные балканизмы, палеобал канский субстрат, нестинарство, гипотетические этимологии.

В статье «Славянские элементы врумынском языке» 1861 г., ставшей классическим трудом по балканскому языкознанию, Франц Микло шич, как хорошо известно, дал список общих нескольким балканским языкам фонетических, морфологических, синтаксических и лексиче ских «языковых явлений» (sprachliche Erscheinungen), которые позже будут названы «балканизмами» и которые гипотетически «следует возводить к древнему местномуэлементу» (die auf das alteinheimische Element scheinen zurückgeführt werden zu sollen) (MikloSich 1861: 6; см. также 8). К тому же «элементу» можно возводить и некоторые древние явления культуры, сохранившиеся в качестве (иногда уникальных) ре ликтову современных народов Балкан; их можно считать «культур ными балканизмами». Спалеобалканским культом огня связана, вчастности, обрядность, известная под названием болг. несֳинарсֳво, греч. αναστενάρια,1 и очевидно восходящая к фракийскому культурному субстрату, вкотором сочетались солярная идеология, почитание Великой богини-матери и ее сына Загрея / Сабазия (более известного вего греческой ипостаси как Διόνυσος /Дионис)(арнауДоВ 1917; 1971; ΚαΚούρη 1963; Фол‒ нейкоВа 2000). Характерным обрядовым действием во время мистерий было пронесение священных предметов или образов Сабазия через огонь, чем выражалось особое их почитание. По сообщению Страбона, жрицы 1 Последней представительницей наследственных нестинаров в Болгарии была баба Злаֳа Даскалова.

338

Андрей Н. Соболев

в святилище Великой богини-матери / Артемиды в Καστάβαλα безбо лезненно проходили голыми ногами по горящим углям. Обрядовоехождение по углям бытовало в юго-восточной Фракии в районе Странджа планина, где историки предполагают сохранение неассимилированного палеобалканского фракийского населения вплоть до начала Средних веков, когда оно частично эллинизируется, а ча стично болгаризируется. В османский период район горы Странджа был объявлен султанским has-ом (областью, подчиненной султану на прямую) и тюрки в нем не поселялись. «Христианизация связанной с огнем обрядности вероятнее всего была осуществлена до XX в. через парный образ св. Константина и Елены (как матери и сына), который в предшествующие современности периоды был носителем дохристиан ского божественного парного образа» (нейкоВа 2009: 129). Реликты древней обрядности (общий обзор с указанием важнейшей литературы см. в PuchnEr 2009: 193‒212) фиксировались этнографами с XIX в. как часть системы народных панаиров (от греч. παναγύρι), т.е. посвященных христианским святым-покровителям общесельских празд никову греков и болгар Фракии; такие праздники должны обеспечить благополучие села и плодородие его земель. Нестинары вели обряд, посредством которого сообщалась воля и наказы святых: приносили животную жертву (например белого быка); вступали в контакт со свя тыми путем внутреннего видения всостоянии транса (болг. ֲрихващане, греч. τους πιάνει ο άγιος); изрекали пророчества о судьбе села, государ ства и др.; держа в руках иконы (например иконы свв. Константина и Елены, которые называли παππούδες ‘предки’ и которые украшали колокольчиками и завязанными узлом полотенцами), проходили по углям, рассыпанным широким кругом на общесельском майдане (греч. πυροβασία, в позднем фольклорном осмыслении это обеспечивало хо роший будущий год (греч. ευετερία ‘внешнее благосостояние’), уничто жало или предотвращало «зло», т.е. болезни людей и скота, природные катастрофы, неурожай, и искупало грехи);2 совершали выход в гору и лес, очищая их от листьев и собирая дерево для ограды священного источника. Главным священным местом является водный источник (греч. άγιασμα), окружаемый деревянной оградой, которую постоянно подновляют, используя старое дерево на огонь для танца. Нестинары 2 Во время танца на горящих углях, адресуясь ко злу, произносят Στάχτ’ να γέν’ ‘Стань пеплом’, а сам огонь фактически затаптывают. В огоньтанцующих посылает мистическим образом сам «святой».

МИКЛОШИЧЕВА ГИПОТЕЗА ЯЗЫКОВОГО СУБСТРАТА...

339

образовывали во главе группы что-то верующих вроде секты, находились называя 12 избранных, себя греч. θίασος руководил ‘труппа’; ко торыми αρχιαναστενάρης (почти святой, предсказатель, вызывающий дождь, хирург, экзорцист, терапевт, исповедник, очиститель душ, ис полнитель обряда инициации молодых). Нестинары пользовались все общим уважением и «фактически руководили» селами. История изучения нестинарства в Болгарии (с 1866 г.) и Греции (с 1873 г.) наглядно демонстрирует неудовлетворительность подхода, ограниченного «национальными» рамками: свойственное преимуще ственно греческим исследователям стремление доказать византийские христианские источники и христианский характер обряда не нашло широкой поддержки (PuchnEr 2009). История самого нестинарства в XIX‒XX в. отражает механизмы уничтожения богатейшего в прошлом балканского мира в процессе его рационализации и модернизации. Если ранее грекоязычные и болгароязчные нестинары считали друг друга «братьями»,3 то с середины XIX в. 19 нестинарских сел подели лись на две соответствующие «этнические» группы (наиболее извест ные села грекоязычное Кости и болгароязычное Вургари / Българи), а затем в ходе этнической гомогенизации территорий балканских госу дарствв 20-е гг. XX в. грекоязычные нестинары были выселены как из Турции, так и из Болгарии в Грецию.4 Какв Греции, так и в Болгарии православная церковь преследовала нестинарство как«ересь» (священ ники сжигали иконы, избивали нестинарок, предавали их анафеме), психоаналитики объявляли их психически нездоровыми, коммунисты не желали, чтобы эти «дикости» «компрометировали» болгарский на род, коммерциализаторы устраивали и устраивают нестинарские шоу (нейкоВа 2009: 130‒131). Нестинарство остается одной из актуальных исследовательских тем в Болгарии и Греции (см. журналы «Български фолклор», «Λαογραφία»). Попытки этимологизировать название самого обряда и его испол нителей наглядно демонстрируют ограниченность наших знаний о древнем балканском мире вследствие недостатка надежных языковых данных о палеобалканских языках и скудости непрерывной письменной 3 Ср. идею единства румыно- и сербоязычных караֵевцев в Румынии, сербо- и албаноязычных представителей племени кучи в Черногории. 4 В греческой Македонии, вселе Агиа Елени переселенцы из села Кости еще в 20 в. практиковали этот обряд (описание Катерины Какури изложено в (PuchnEr 2009: 195‒199); более ранние рукописные материалы хранятся вЭтнографическом архиве Афинской академии).

34()

Андреј Н. Соболев

традиции. Болњшинство решениј (БЕР: IV, 1995: 625–626; Avдрidorms 1995: 21) предлагалосљ врамках греческих зтимологиј от греч. vno reia *пост” (суказанием на тот факт, что нестинарњи передтанцем на углих постатси); от среднегреч. vno rта огон, очаг или čv čo Tiо "в огне” (по танцам на огне как самој характерној черте обрадности); от греч. avao reva, o или ауволтауб (ао вздњихатљ (с указанием на восклицани и танцукоших) и от греч. avá, - огртvбрiо к отpтубрng (т.е. дациovoЛmm rog) от отрjvog “вљисокомериe“. Ткоркские и славинские зтимологии еше болеe произволњнљи: от ткорк. опљаненнљи, возбужденнљи - огон, те... mest-i nár; от болг веш вешији, знакошији - *веицинар; от слав. истина > “неистинар "неистиннии христианин“.Таким образом, даже надежно верифицируемље историко-културние знани и о балканских древно стих фланкированњи, к сожаленико, лишљ гипотетическими лингвисти ческими построени ими.

ЛИТЕРАТУРА

АРНАУдов, Михаил. Нови сведени и за нестинарите. Сnисание на БАН XIV (1917): 43—102. АРНАУдов, Михаил. Студиивљрху болгарските обреди и легенди. Т. 1. Софи и БАН, 1971, Т. 2. Софии: БАН, 1972. БЕР: Бљлгарски етимологичен речник. Том I. A-З. Георгиев, Владимир. (Ред). Софиa, 1971. Том II. И-крепи. Софиa, 1974. Том III. крес“-минго“. Софиa, 1986. Том IV минго“–падам. Софиa, 1995. Том V падеж-пуска. Софиa, 1996. Том VI, пускам словар“. Софиa, 2002. Том VII. слово-терисвам. Софиa, АИ „Проф. Марин Дри нов“, 2010. НЕИковА, Ружа. Отново заедно след 80 години (По материали за нестинарството).

Бљлгарски фолклор 3—4 (2009): 128—133. Фол, Валериа, Ружа НЕИковА. Огљн и музика. Составителњ В. Фол. Софи и АИ „Проф. Марин Дринов“, Тилиa, 2000. »k

ANAPIOTHE, Nuco) dog II. Етnрuо).оуuк6 ).8čuкó тms коuvis veoе)) mvukijci. Osojojo Novikn: Ivo ruroiото Neos))nvukóv Xлоuč6v, 1995. КАкоурн, Котеpivo... Дtovuouокб. AGivou, 1963. (англ. перевод в 1965 г.). »k

MIKLOSICH, Franz. Die slavischen Elemente im Rumunischen. Besonders abgedrucktaus dem XII. Bande der Denkschriften der philosophisch-historischen Classe der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Wien, 1861.

PUCHNER, Walter. Studien zur Volkskunde Sidosteuropas und des mediterranen Raums. Wien u a.: Böhlau Verlag, 2009.

МИКЛОШИЧЕВА ГИПОТЕЗА ЯЗЫКОВОГО СУБСТРАТА...

341

Андреј Н. Собољев МИКЛОШИЧЕВА ХИПОТЕЗА О ЈЕЗИЧКОМ СУПСТРАТУ И САВРЕМЕНА БАЛКАНИСТИКА (НАПОМЕНА О НЕСТИНАРСТВУ) Рез и м е У чланку се приказују неки резултати истраживања палеобалканског обредног комплекса нестинари код Бугара и Грка и изводи се закључак да етимолошке кон струкције у вези са његовим називом остају крајње хипотетичне чак и на подлози поузданих културноисторијских сазнања. Институт лингвистических исследований РАН Тучков пер., д. 9 199056 Санкт-Петербург, Россия Санкт-Петербургский государственный университет Кафедра Университетская общего языкознания наб., 11 199034 С.-Петербург, Россия Philipps-Universität Marburg Fachbereich 10. Fremdsprachliche Philologien Wilhelm-Röpke-Str. 6 D 35032 Marburg, Deutschland [email protected]

UDK 811.16/.17’373.6 811.16/.17’373.45 929 Miklosich, F.

Јасна Влајић-Поповић

МИКЛОШИЧ И ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ– О ГРЕЦИЗМИМА*1 У раду се корпус грецизама тумачених у Миклошичевом етимолошком речнику словенских језика (SEW) пореди са оним који садржи његова ранија студија о позајмљеницама у словенским језицима (FW). Разлике између елеме ната близу стотину парова једнаких или аналогних одредница разврставају се у неколико скупина, од којих највећа броји седамдесетак речи (међу њима 52 српске или старосрпске) које, иако су већ биле обрађене у FW, нису ушле у SEW. Сачи њена је и статистика речи из FW које су Фасмер и/ли Скок пропустили да обраде зато што нису имали увид у ту студију, као и оних за које им, из истог разлога, недостају одређени детаљи Миклошичевих тумачења изложени само у FW. Кључне речи: словенска етимологија, етимолошки речник, позајмљеница, грецизам, српски језик, Миклошич / Miklosich.

0. Сви почеци модерне етимолошке лексикографије, па и озбиљних етимолошких истраживања уопште – словенских али и балканских језика – везују се за Фран(ц)а Миклошича. То је чињеница која се тешко може довољно јако истаћи. 0.1. У време када се појавио, 1886. године, Миклошичев етимолошки речник словенских језика, Slavisches etymologisches Wörterbuch (= SEW) био је прекретница – и до данас остао јасно оцртано размеђе – у историји словенске етимологије: укупни обим, ширина захвата у све словенске језике, паралеле у осталим сродним и суседним језицима, представља ли су дотад невиђено достигнуће у свету славистике. 0.2. Начин на који су ранија Миклошичева дела – збирке докуме ната, описни речници као и све његове претходне студије о утицајима словенских језика на суседне језике (првенствено на балканске: румун ски, албански, новогрчки као и на мађарски), а нарочито проучавање турцизама у словенским језицима – утицала на састављање капитал ног речника словенских језика, могао би бити предмет посебних про учавања читавих тимова истраживача. * Овај чланак је резултат рада на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика” (бр. 178007), који у целини фи нансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

344

Јасна Влајић-Поповић

1. Овде нас занима једна студија која се од осталих, по правилу двојезичних, због свог вишејезичног садржаја, издваја тако да би се мо гла сматрати својеврсном „пробном свеском” Миклошичевог речника. То је Die Fremdwörter in den slavischen Sprachen (= FW), објављена у Бечу 1867, готово две деценије раније него SEW, обима 68 страна са неких 1827 одредница, пропраћена кратким али изузетно садржајним поговором у коме је Миклошич сажео своје погледе на проблематику класирања алоглотске лексике и типова позајмљивања. 1.1. Није чудо што се FW налази на списковима литературе готово свих потоњих етимолошких речника словенских језика, од Бернекера до данас. Логично је и што тај наслов није ушао у прасловенске етимо лошке речнике, SP и ЭССЯ (пошто чак и малобројне општесловенске позајмљенице углавном немају прасловенску старину), али изнeнађење представља – нарочито из перспективе српског језика – чињеница да ту студију није користио Петар Скок у етимолошком речнику, као ни Макс Фасмер за монографију о грецизмима у српско-хрватском (уп. Skok, vaSMEr).1 1.2. На основу тог сазнања настала је идеја да се упореде FW, као претходница потоњег речника, и сам SEW. Поређење је ограничено на грецизме, као досад најбоље етимологисане позајмљенице у српском језику (укључујући старосрпски),2 пошто се историјат проучавања тих речи након Миклошича, осим код Скока, може пратити и код Фасмера.3 1.3. Овде не можемо улазити у све опште одлике FW и SEW, као ни у разлике међу њима4 које се одражавају на третман позајмљеница, 1 Ову необичну и неславну „традицију” досад је следио и ЕРСЈ, али убудуће ће она бити прекинута. 2 Термин „старосрпски” у овом раду се користи – у складу са Миклошичевом праксом – тако да поред правих старосрпских потврда укључи и књишке, српскосло венске грецизме. 3 Недуго после SEW појавиле су се Мејерове новогрчке студије (MEyEr 1894; 1895). Затим је протекло пола века до првог систематског описа корпуса грецизама у једном словенском језику – српско-хрватском (Фасмерова монографија из 1944. убрзо је дра гоцено допуњена материјалом опсежних студија Ивана Поповића (ПоПоВић 1953; 1955), да би уследила дела посвећена грецизмима у македонском (таХоВСки 1951; арги­ роВСки 1998) и бугарском језику (ФилиПоВа­байроВа 1969). Како је Скоков речник већ завршен, а и рад на БЕР ће ускоро бити окончан, могло би се рећи да су грецизми у јужнословенским језицима релативно добро истражена класа позајмљеница. 4 Пада у очи да је у одредницама FW обично прегледније означен етимон (он се тамо по правилу налази одмах иза друге црте, док у SEW стандардно, мада не увек, стоји на крају низа наведних облика). Осим тога, у FW се често бележи и извор наве

МИКЛОШИЧ И ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ – О ГРЕЦИЗМИМА

345

па и грецизама. Али треба имати у виду да Миклошич самога себе „није увек читао”, тј. он у потоњи речник није пренео све из претход ног глосара: нити је преузео цео инвентар речи, нити читав садржај одредница (осим у случају неколико најкраћих), нити је задржао све наслове. Нема ту сензационалних разлика, али има пропуштених де таља или сасвим изостављених речи. У овом раду то се таксативно излаже (у тексту) и кратко коментарише (у напоменама) (§ 2.2.–2.8.), а затим и статистички резимира (§3.0.). Контролнe референцe за српски језик, који је у фокусу наше пажње, јесу vaSMEr и Skok (по изузетку ОС и ЕРСЈ) а за остале језике одговарајући етимолошки речници.5 1.4. Миклошич је поставио темеље словенске етимолошке лекси кографије али не и обрасце формалне структуре одредница. Његова лапидарност уме да буде на уштрб јасноће и прецизности, што се на различите начине испољава код домаћих речи а нарочито може бити збуњујуће6 код позајмљеница (в. и нап. 4). 2. Немали инвентар разлика између два корпуса дâ се свести на барем осам основних типова. Неке се разлике могу сматрати за оче к и ване – то су оне када је у SEW дошло до напретка у односу на дених облика – за словеначке, бугарске, српске (поред Вука и Даничића, Миклошич као извор српских речи узима и Микаљу – в. нап. 10), понекад и руске и украјинске. Неретко даје и сопствени коментар а понекад дискутује о туђим решењима, нарочито у случајевима речи које су у словенске језике продирале са различитих страна. Осим тога, упркос одређењу словенски у наслову, Миклошич у FW, нпр. код балканизама, у истом низу са словенским облицима наводи и речи из несловенских балканских јези ка пореклом од истог предлошка. Тај је принцип у SEW променио, тако што пандане из несловенских језика наводи иза етимона, али ни ту није сасвим доследан. Понајвећи проблем, који ни до дан-данас није задовољавајуће решен, јесте третман континуанти различитих путева позајмљивања (нпр. заједнички или одвојени третман пољ. far и стсрп. панос, оба у крајњој линији од гр. φάρος, φάνος, или у оквиру истог језика, с.-х. сипа и стсрп. сипија и сл., в. § 2.7.4., §2.7.6.). 5 То су ФаСмер за руски, БЕР за бугарски, ESJS за старословенски, према по треби и неки други (ЭССЯ, SP, ЕPСЈ, ОС, BEzlaJ), а на крају SoPhoclES (ако је битан средњегрчки облик) и andriotiS за новогрчки језик. Како ни речници који су то дело имали у виду (БЕР, ФаСмер), не цитирају експлицитно FW иако често доносе тумаче ње истоветно ономе које је тамо дато, то одсуство овде се не евидентира. 6За коментаре који следе важи општа ограда од свих изричитих тврдњи због Миклошичеве праксе да не користи данас уобичајени знак [ гр. кipuvog (sic! — да није омашка са смером стрелице 7), можда медитеранског подријетла”, БЕР 2: 572 „Балк-лат. caminus са неакцентованим а з о као стара позајмљеница”, ФАСМЕР 2: 302 sv. комин „полонизам, преко немачког из лат. caminus”, SOPHOCLES: 625 кбрitvog

= тšyog, порvciov, L. “fornix, lupanar", ANDRIOTIS: 145 кбрitvog - стгр. кбрitvog, FRISK.: 772 лат. реч изводи од грчке (посведочене код Херодота), као техничког термина непозна тог порекла.

МИКЛОШИЧ И ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ — О ГРЕЦИЗМИМА

359

2.8.30. FW 99 sv. komora nsl. “thesaurarium: camera: cubiculum”, kroat. komora, serb. komora, kamara cubiculum”, aserb. kamara “fornix".

russ. kamera, etc. klruss., pol., отегb., nserb. – lat. camera “Gewölbe', gr. корабро, ngr. кореро, корабро сubile” etc. VVASMER и Skoк рачунају са грч ким пореклом.“

2831. FW 101 sv. kranijev adj. asl. calvariae”, (стсрп. кранијево аdj. n.) — gr. кpćivuov." 2.832. FW 103 sv. kumerљkљ aserb. “tributum pro mercibus exsolven dum, portorium danič – mgr. коцеркiov, ngr. коupšркu, lat. commercium." 2.833. FW 106 sv. livan, asl. “thus", (стсрп. ливанњ|— gr. )ifovog“ 2.834. FW 109 sv. martirisa vb. bulg. “testari" verk.— ngr. uортupó, aor. uортuоћооu, rum. martor “testis.“ |l s

2.835. FW 111 sv. mlњhљ, тоhl, asl. *vectis — gr. uоу) бq || озиб, полуга || '* 2.836. FW 112 sv. mrљtva asl. “myrtus (срп. мирта) — gr. uортос.“

“Како нису имали Миклошича, не полемишу са њим (што иначе чине са неким ауторима, различитим поводима): VASMER: 81 s.v. komora - корибро (инсистира на гр. пореклу због акцента), SKOK 2: 24–25 корабро - camera (= ћемер) (нема VASMER GIL). ФАСМЕР 2: 305 sv. комора инсистира на гр. пореклу са аргументом акцента, SOPHOCLES.

624 корибро "arch, vault”, “a boat with an arched covering”, ANDRIOTIS: 145 корабро. 6o).отi отšym - стгр. корибро, коршоро - лат. camara - корабро.

"Тако VASMER: 84 sv. kranijevo mesto Golgotha”, полупреведеница од краwiоu тoлog (Доментијан), SKOK 3: 269 sv. skranje “слепоочнице” само каже да то не може бити у вези са гр. кpoviov (нема VASMER GL), а друга одредница на коју се под кроуiоu упу ћује у индексу, *kavara, не постоји; SOPносLEs 688 кроуtov skull, Golgotha“, ESJS O. " Овакав низ у FW подразумева да је гр. - лат; тако и VASMER 86, 55 svv. kumerљko, dumruk, SKOK2: 233 sv. kumerek, лепо тумачи византијски пут латинизма и указује на турцизам ђумрук (нема VASMER GL), SOPHOCLES: 678, ANDRIOTIs O. *Тако и VASMER 91 sv. livano, SКок 2: 311 „Црквени балкански грецизам ... сем. подријетла” (има VASMER GL: 91), ФАСМЕР 2: 493 „“тамјан, дрво које даје тамјан”, према имену земље, Либан”, SOPHOCLES: 713 само изведенице: ) 1/3ovóо, Хлfovoqрópog итд.: ANDRIOTIS: 186.

* Глагол је само бугарски (уп. БЕР3: 674), именица мартир (и њене изведени це), балкански грецизам и интернационализам, уп. VASMER: 95 martirologion “књига о мученицима”, О ово, SKOK 2: 379—380 sv. martir „учена црквена ријеч, грецизам или латинизам, од гр. pućpтup > лат. martyr” (нема VASMER GIL).

“ ESJS O, SOPносLEs: 771 puоу) о-лоućao “to bar a door”, puoy) su rukóg = čuvápusvog puоу) соatv, etc., ANDRIOTIS: 217. * VASMER O, SKок 2: 471–472 sv. mrta „Далмато-романски лексички остатак од гр-лат. mуrta < putopтос, медитеранског подријетла”, БЕР 4: 119 sv. мирт (мало друк чији етимон ФилиповА-БAИРовА 1969: 126), ФАСмEP 2: 627 мирсина “мирт”. ESJS: 478 sv. mirљtљ - лат. myrtus - гр. putopтод, буг. мирт директно из грчког: ANDRIOTIS: 225 putopто - стгр. putopтov.

36()

Јасна Влајић-Поповић

2.837. FW 115 sv. ordanj klruss. "der Ortwo das Wasser geweiht wird” band.“ —gr. iордбvng || река Јордан"). 2838. FW 124 sv. sarakusti asl. guadragesima — ngr. oорокоотin für таоoорокоотi." 2.839. FW 124 sv. semidalњ asl., russ., (стсрп. симидарњ, срп. симит) —gr. oацiдо)ug; vgl. türk. arab. semid.“ 2.840. FW 124 sv. sfungato asl. "cibi genus”, (стсрп. сфунгато) — ngr. o pouyyórov.” 2841. FW 125 sv. silign, asl. “siligo – gr. oi) uvvug, lat. siligo.“ 2.842. FW 125 sv. sinapљ asl. “sinapi", (стсрп. синапљ) — gr. otvomu, nhd. Senf” 2.843. FW 125 sv. sinkritљ asl. “qui esta secretis — gr. domкрђтug“ 2.844. FW 125 sv. sinorљ asl. “confinium", bulg. sinor siebenb., serb. sinor, sinoriti vb. (стсрп. синорњ), alb. synor – gr. olovopog“ 2.845. FW 125 sv. skaram serb. "scalmus mik.— it. scarmo, schelmo,

Scalmo, gr. oкој цбg“ 2.846. FW 125 sv. skepar bulg. securis tetragl. — ngr. окšлорvov, окелбрvu.* “ Изгледа да овај Миклошичев извор (Starosvetskij bandurista, Moskva 1861, vol. ПП) није био ексцерпиран за украјинске речнике (у којима ову реч нисмо нашли, та кође ЗССЛО, ESJSO), али она је посведочена у руском и белоруском (ФАСмEP 2: 23 sv. ердано), уп. и (сливено са предлогом) срп. војордање (у црквеној песми, А. Лома усмено). "" Иако ЕSJS O, међу више потврда у МI LP: 823 стоји и једна српска (krmč-saec. ХVI, foll. 347).

“ Тако и VASMER: 131—132 sv. simidarb, Skok 3: 236 sv. simit, ФАСмЕР 3: 599, AN DRIотis: 319 oеpuyöći)u - стгр. о срióојлс / 323 оupuyöći) u. ”Тако и VASMER: 131 sfungato n. “врста колача од куваних јаја - нгр. огроuyyórov “placenta ex ovis cocta“, SKOK O, SOPносLEs O; ANDRIотis: 354 о7роuyyóто “омлет”. — огроuyyićo - оглбуyiĆо. “ ESJS O, SOPносLEs: 989 оu) i vvug = oеpriča) ug, ANDRIотis O. “ Тако и VASMER: 132 стсрп. sinapљ - нгр. оuvćinu, стгр. otvomu, otvomu, Skok 3: 220 sv. senef, SOPносLEs: 989, ANDRIотis: 323 ouváтu - стгр. otvomu. “ ESJS O, SOPHOCLES: 261 the Latin a secretis, ANDRIOTIS (2). *Тако и VASMER: 132 “граница“, Skok 3: 239 „балкански грецизам“, БЕР 6 674— 675, ANDRIотis: 350-351 o ovopo - o ovopovadj. n. < o ov-opog. (Случај за себе је FW 114 serb. nurija “dioecesis", aserb. norija danič - čvopio vs. SEW: 217 nurija s. Pfare - čvopio; VASMER: 69 jenorija -territorium dioecesis", 67 inorija, 103 norija, SKOK 1:773 jenorija “жупа, парохија", ANDRIOTIS 101 čvopio, f. adj. čv-бptog| “ Иако су облици у FW распоређени на начин типичан за SEW, узимамо да је Миклошич ову реч држао за грецизам. Ипак, VASMERO, SKок 3: 257 sv. skaram“ - тал. scarmo, лат. scalmus, гр. ојко Мршбс облици -r- - -1-, као дберфбс - diče) póg, ANDRIOTIS. 327 о корpućg - стгр. око 7 puбс. Битно је да постоје већ нгр. и итал. облици са -r *Тако и ФилиповА-БAИРовА 1969: 155, БЕР 6: 743 (за Буђишевском) заговара непо средно алб. порекло грецизма!, ANDRIOTIS: 326 окелбрvu - о келбрv-ov < стгр. окšлорvov.

МИКЛОШИЧ И ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ — О ГРЕЦИЗМИМА

36||

2847. FW 125 sv. skitљ asl. “habitatio anachoretarum", (срп. скит “sedes eremitaе |— gr. окritug. VVASMER пропустио одредницу, SКок погре шио етимон — вероватно зато што нису имали FW“

2.848. FW 125 sv. sknipa aruss, culex —gr. окvt\у.” 2,849. FW 126 sv. spekulator asl. (стсрп. спекулаторњ| — gr. олакоu) drop.“ 2.850. FW 127 sv. spira asl. cohors — gr. отеiро.” 2.851. FW 127 sv. stadij asl. stadium” (стсрп. стадии “пречка на лествици |— gr. отičitov. VSKок нема одредницу, нити игде помиње ову реч — вероватно држећи да је учена.”

2.852. FW 127 sv. stasљ aserb. regio pastoria danič. —vgl.gr. отбоug. VSKок сасвим пропустио реч (јер није имао FW 7).” 2.853. FW 127 sv. statyrљ asl. stater”, (с.-х. статера) — gr. ототip. VVASMER нема уопште, Skoк пропустио стсл. пример као паралелу.“ 2854. FW 128 sv. sulinarљаsl. canalis", (срп. сулундар, буг. сулинар, солиндар итд.) – ngr. oo)mvápu, oo)nV. VOвде „Миклошич није читао са мог себе”.”

“ Стога VASMER O, SKOK 3: 260 тумачи аферезом од доктirrig (за Маценауером), ФАСмвР 3: 640—641 изводи од имена пустиње у Египту, БЕР 6: 751 следи Фасмера,

SOPHOCLEs: 994–995Xкijтigsee Xкiтug “Scitis, a place in Egypt, near Mareotes, on the border with Lybia”, Xкuтućorms “a monk of Scitis“, исто и ANDRIотis: 326 sv. окirm. ”Тако и ФАСМЕР 3. 643 “ваш?” итд., ANDRIOTIS: 327. * VASMER: 135 стсрп. spekulators, гр. - лат. speculator “крвник, џелат“, првобит но и “цпијун", SKOK O, SOPносLEs 1003 олакоu) drop an officer about a person of the general, executioner", ANDRIOTIs O. “ ESJS: 865 - gr. отеipog, ANDRIотis: 334 олsipa -, стгр. олsipa. ” Међутим, VASMER: 136 stadii “Leitersрrosse", mgr. отáčtov statio seu locus mo nachis assignatus", vlat. stadium, SKOKO, ESJS: 873 - gr. отičitov “Sportplaz, Langemass“, без овог значења; SOPносLEs: 1005 (има изведенице), ANDRIотis: 336 отáčuo - стгр. отáčtov. * VASMER: 136 stasњ - гр. отбоug, нгр. отбоu, SKOKO, мада SKOK 3: 339b sv. stopanin помиње отбоugу функцији побијања фонетске прихватљивости Будимировог извођења stapanus - “statanus); уп. и ПоповиЋ 1953: 222, уздржан око стасина остава, шупа“. БЕР (), SOPHOCLES; 1006 (О ово значење.

* VASMERO, SKок 3: 329 sv. statera “мала ручна вага која се објеси...“ дјеломице и далм.-ром. лексички остатак од влат. *staterea = кллат. statera, од гр. о тотip, БЕРО, SOPносLEs O; ANDRIотis: 337 о тотipog- стгр. о тотip (мера тежине, 44 оке, 54 kg). * Уп. VASMER: 139 sv. sulundar “чунак на пећи” - сргр. ого) mvápu(ov) “шев“, нгр. огоu)m vápu “idem" - стгр. ого) јv “цев, олук, жлеб, канал“. „Нејасно ми је d’, SKOK 3: 360 sv. sulundar, поред sulenar, са нејасним d i u (!). Према Новаковићу (ASIPh 9, 622), од српр. деминутива ого) nvćрuov, нгр. огоu) mvápu, од ого) јv (има VASMER GL: 139), ANDRI отis: 355 oоo)m vápu, ooo)m vápto, ooo)vivo - стгр. ого) јv ; БЕРТ: 308-309 svv. солина, со линдар, за семантику уп. SKOK 3: 517 sv. tub / tubo “цилиндар за свијећу, дим њ а к штедња ка" - итал. tubo - лат. tubus + дем. tubulus (уп. tuvla, tugla).

362

Јасна Влајић-Поповић

2.855. FW 13l sv. talan, aruss. “fortuna , serb. talenat mik, (стсрп. талан, то), asl. talanto — gr. то Лоутоv“VSKок нема одредницу (није читао FW ни VASMERA).”

2.856. FW 132 sv. tapanљ asl. “tympanum", bulg. tљрап, (стсрп. тум пано), rum. tљтрљn, timpљn, —gr. торлоуом, ngr. тобило Vov, ahd. timpana; zimbala, klruss cymbally, pol. cymbal...“ 2.857. FW 132 sv. tetradњ asl., russ. “quaterniо”, aserb. tetradij danič. —gr. татpćig.” 2.858. FW 132 sv. tirjanin (a)serb. tyrannus” – lat. tyrannus.“ VSkoк нема уопште.

2.859 FW 132 sv. titla asl. “titulus. sg. gen. auch titљlavon titlњoder titlo (стсрп. титла), rum. titl, “accentus circumflexus — gr. тir) og, lat. titulus.” 2.860. FW 132 sv. tižika serb. phthisis pulmonalis” – gr. (p61ouкi.“ VVASMER нема уопште. “ Тако и VASMER: 139—140 sv. talanst, “таленат, фунта, свота новца” (Доментијан, Данило 1305—1307), SKOKO (мада 3:455b sv. tele помиње тај о утov као извор интерна ционализма таленат). БЕРТ: 777 maлант I – учена реч, талант ПI “количина сребра или злата вредна 5.000 лева" - гр. то Лоутом, ФАСМЕР 4. 14 sv. maлан - тур. talan “срећа, успех, плен“, тако и чагатско, казашко итд., 4, 14–15 s v maлант I мера тежине” - гр.

тбљovтov, 4: 15sv. maлант ПI “таленат” преко франц. talent - лат. talentum - гр. то Лоутov, SOPносLEsO (?), ANDRIотis: 357 то Лоуто урођена способност“ - сргр. то Лоутov, значење према итал. talento. * Хомонимна одредница SEW 346 b. talan, ar. talan, glück", klr. talan, bestalannyj “ungluck", potalanyty “glücken", wr. talan — türk. talan “beute” не само што нема грчки етимон, него ни стсл. и срп. облике, и несумњиви је турцизам (тако и ФАСМЕР 4. 14, в. претходну напомену) који нема везе са овом речи. “ Тако и VASMER 142 sv. timbpan, V. 145 sv. tumpanљ, SKок 3: 482 sv. topan (од стсрп. па надаље — лепа дискусија, разни облици, бројни путеви позајмљивања, има VASMER GL: 142, 145); ANDRIотis: 387,368: торало уо / тoбрало уо - стгр. торало vov. ” Тако и VASMER: 141 sv. *tetrađ стсрп. tetrag, - сргр., нгр. тетрiču(ov), Skoк 3. 464 sv. tetragњ (стсрп., XIII в.), има VASMER GL: 141; ФАСмEP 4: 53 - сргр. тетрб дu(ov) < тетрб g, цитира самог себе, нема FW, ANDRIOTIS: 362 тетрбiču - тетрб g. Споредан је проблем транскрипције ове речи као tetradj, будући да она у свим стсрп. примерима (из Пуцића тј. Дубровника) гласи тетраг, у тетрагу (ДАничиЋ 3: 290). “ Исправније, уз ограду поводом пута позајмљивања, уп. VASMER: 143 tirjanin, tiranin, „темељи се на гр. тороуvog ... пут позајмљивања тешко је утврдити”, вероватно рачунајући да је реч само учена, SKOKO, SOPHOCLES: 1100. ”Тако и VASMER: 143 sv. *titlо, стсрп. na 6 itle, 6 itlu, Skok 3: 475 (Космет, црквена ријеч: титла и ижица — знак над ријечима које се скраћују, ХПI в., балкански грецизам лат. подријетла), SOPHOCLES: 1083 тiт).og “title, superscription, inscription, title, division of a book”, ANDRIотis: 366: тir) og - лат. tit(u)lus. “ Тако и Skok 3:473 sv. tisika (Далмација) = тижика (Славонија, Срем) < petvo “нестати, пропасти”, цинц. ftise, VASMER O; ANDRIотis: 399 petom - peliоug.

МИКЛОШИЧ И ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ — О ГРЕЦИЗМИМА

363

2.861. FW 132 sv. tokљ asl. usura“ – gr. токос“ 2.862. FW 133 sv. tromiritivb. serb. “am dritten Tage essen” – vgl. gr. тpunuapilatv.“ 2863. FW 133 sv. tropariti vb. serb. “multum loqui” – gr. тролбplov. VVASMER нема глагол који је срп. деноминал“

2.864. FW 133 sv. tuvlњ f. bulg. Ziegel", (срп. дијал. тугла) — ngr. тобВ) ov“ 2.865. FW 134 sv. vagan nsl. “modius, bulg. “vas quoddam : v srebren vagan je svarila milad. serb. vagan scutura lignea: mensura vuk, klruss. vahany “Trog", russ. dial. vaganki idem Dalњ—vgl. ngr. (Boyevu“ VVASMER нема —јер није имао FW. 2.866. FW 136 sv. уisikostљ. aruss. “annus intercalaris i visokoston,

adj., russ. visokosљ, visektosљ, bulg. visokošna godini, rum. visekt, alb. visek —gr. (3ioактоc, fiоačTog, lat. bissextus.“ “ ESJS O јер је реч познија, уп. Mi LP: 995, SорносLEs: 1084 токос, “interest on money", ANDRIотis: 366 токос - стгр. токос (- тiкто).

“VASMER: 145 - гр. *трimplepićev < тpunuspio “време од 3 дана ... „tro- : tro- према домаћим сложеницама”, SKOK 3: 506 sv. tromiriti „наш деноминал на -iti oд гр. сложе нице трumuepio. -- тpumpuepico ... код Вука и - о због лабијала, уп. понистра ... Грецизам је црквени и балкански, уп. цинц. trimeare “трећи дан по рођењу детета”, ФАСМЕР О, ANDRIOTIS: 374 трipuepo, “помен три дана после сахране” - трi-tipu epov, VASMER и SKOK се

не слажу око детаља творбе (домаћи деноминал или позајмљени глагол — Фасмер га само реконструише, незнано откуд Скоку без астериска). “Уп. ипак стсрп. именицу VASMER: 145 sv. tropart, нема глагол, Skok 3: 506 има глагол из Грбља: не пропари “не говори много” (нема VASMER GL), SOPHOCLES: 1096 тролбptov “modulus, modulation, a short hymn", ANDRIотis: 375 тролбpu - трб лog. “ Тако и VASMER: 145 sv. tugla, данас tugla (Тимок, Косово и Метохија) < сргр. тобрЉov < лат. tubulum ... за позногр. промену vl - уl (sic!) упућује на Триандафилидиса, SKOK 3: 517 sv. tub „деминутив лат. tubula прeкo сргр. тоlofou).ov > нгр. тобВ) ov постао балканизам, тувла (Црмница) = тугла (Косово, Тимок)”, има и VASMER GL: 145, SKOK 3: 467–468 sv. tigla „јужнодалматска ријеч /балк. латинитет/ Босна, Србија, Космет, Пипери тугла, турцизам од тур. tugla, народски tuvla. Самогласнику настао унакршта њем са iиbulus “Цевка за воду?” - нгр. тоlof{) ov“ — у овој маси података Скок не помиње самог себе 3: 517 sv. tub, SOPносLEs: 1086 (само изведеница): тоufou),opušvтogadj. (tubulus) tubulatus grooved, hollowed out", ANDRIотis: 368 тобВ) о - лат. tub (u)lus “мала цев“. “VASMERO, SKOK 3: 559 “чинија, здела, мера жита од 20-30 kg. итд.” . „у Боку ... дошла преко биз. уб ВЕvov > (метатезом) *fć усvov; по Батистију медитеранског под ријетла”, БЕР 1: 110—111 sv. ваган, још сх, слн., рус., чеш..., а гр. (Boyivu вероватно из буг. (тако и ANDRIOTIS), БЕР 1: 221 sv. гаван - итал. gavagno - влат. cavaneus - cavus, ФАСМЕР

1: 264sv. ваган,уздржан и неопредељен – ипак понавља своју претпоставку (в. и БЕР) да је сргр. од влат. cavaneus: cavus “пун". SOPHOCLES: 322 уорбео, -ng in the Latin ga ba ta (ca v us) “bowl" = yofо 66v, Bory-O, ANDRIотis 47 Boyćvu Bopć)л - можда слов. vagan. “ Тако и ФАСмEP 1: 320 sv. не помиње РМ, него цитира само МI LP: 64; SOPно сLEs: 309 |Bioектос, Вioеćтос, “the Latin bisextus, bisextile, intercalary”, ANDRIотis O.

364

Јасна Влајић-Поповић

2.867. FW 136 sv. vistijarљ m. asl. praefectus aerarii”, aserb. proto vistijarљ, protobistar, pol. westyjrnia Kleiderkamer der Klöster”, rum. vistiteriu — mgr. (Brno ruć puog vom lat. vestis; vgl. asl. rizbnica.“ VSKок нема одредницу, а саму реч помиње једино у сложеници sv. prot.

3. Основано је претпоставити да су два фактора, с једне стране „негативне разлике” између FW и SEW (в. S 25–28), а са друге одсу ство РW са списка литературе за речнике два тако истакнута етимолога

као што су Фасмер и Скок, у њиховим делима условила одсуство поје диних грецизама у целини, или неких незанемарљивих детаља о њима

(поједини облик, фонетска варијанта, коментар одређене појаве). Ста тистички гледано, на овде размотреном корпусу од 67 грецизама који се јављају у FW али не и у SEW, међу њих 52 заступљена у српском језику ($ 28. 1-2.867), однос по ауторима је следећи: Фасмер је сасвим пропустио да унесе 16 речи (цитром, чедрун и сл., дренопоље, парох, јеђупак, каламар, капара, комен, мирта, скарам, скит, статир, ти жика, пропарити, ваган, (?)власфимија), док је одређене детаље про пустио код 3 речи (јепитроп, монах тј. мних, сунђер тј. спуга). Скок је сасвим пропустио да унесе 11 речи (доместик, фелон/пелон, кранијев, пард(ос), сфунгало, спекулатор, стадиј, стасљ, талант, (п), тирјанин, вистијар — мада има сложеницу од те речи, протовестијар), за једну је дао погрешан етимон (скит), једну само користи за поређење а не ту мачи је (јеђупац), а за 5 речи је пропустио одређене детаље или битан облик (дренопоље, је питроп, капара, комен, ћир sv. кирљ) — за конкре тан увид в. svv. Занимљиво је приметити да се ови спискови речи из опуса два аутора углавном не поклапају! 3.1. У изложеној грађи постоји и неколико грецизама из FW који (за разлику од оних побројаних у претходном параграфу — дакле, мимо $ 28.1-28,67)јесу присутни у SEW, али без грчког етимона, тако да их (у 7 случајева) Фасмер, нешто ређе и Скок, ипак не региструју као та кве или им недостају поједини облици: стсрп. кимитирио (Sv. сintrom, $23.1., в. нап. 12), бура (sv. burja $261, в. нап. 24), делфин, дуплин (sv. dolfin, S. 263., в. нап. 26), стсрп. мних (sv. mnihљ, S 26.5, в. нап. 28), стсрп. пар дусњ(sv. pardosљ, $266., в. нап. 29), црква (sv. сrљky, $272, "Тако и VASMER: 148“visijari, “praefectus vestiario” - Веотućipuo; 126: protovistijari, “дворски чин, рraefectus aerario“, SKOK 3: 53 sv. prot има само рrotovestijar, protovistar < гр. - лат; SOPносLEs: 306 Beo ruć puog tailor", Beotirop the officer in charge of the imperial wardrobe”, ANDRIотis 52 Вsотući puо - лат. vestiarius.

МИКЛОШИЧ И ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ — О ГРЕЦИЗМИМА

365

в. нап. 34), стсрп. панос (sv. panos $2.74, в. нап.36). Коначна рачуница подразумева сабирање бројева из овог и претходног параграфа. 3.2. Пада у очи и чињеница, можда ванлингвистичког порекла, да

један низ термина из домена црквене терминологије или нису уопште, или не јасно дефинисани као (непосредни) грецизми: popљ — за њим и popadija ($ 222., 267), parok / paroh sv. far ($ 2.5.2), mnihљ ($ 26.5). poroda ($ 268), crљky ($ 272) већ као панонизми, германизми и сл. Ван овог тематског круга, тако је третирана и јеfika ($ 2.5.1). 4. Овај сумарни преглед и поређење одговарајућих одредница FW и SEW које садрже грецизме документовали су чињеницу –које Фасмер и Скок, за разлику од већине словенских етимолога прошлог века, или нису били свесни, или до ње нису држали — да неподударности између та два Миклошичева дела уопште нису занемарљиве. Штавише, оне су

толике да намећу потребу да се у будућим испитивањима грецизама у српском језику (као и других позајмљеница, у њему и у осталим словен ским језицима) свака реч прати још од Миклошичеве прве студије на ту тему, а не само од етимолошког речника. Осим тога, недвосмилено се указала задивљујућа чињеница да је, што у једном што у другом делу, Миклошич још крајем деветнаестог века препознао и правилно протумачио, осим других позајмљеница, и огромну већину грецизама посведочених у словенским језицима.“ Полазећи од Миклошича, уз ослањање на Мејера и неке сопствене студије, Фасмер је средином про шлог века, грецизме издвојио из укупног корпуса српског језика и опи сао их као посебну целину. На почетку овог века, потребно је тај кор пус употпунити новим потврдама из дијалеката, прецизирати ареале и породице тих речи, а по могућности и методолошки се боље поставити према третирању директних и индиректних позајмљеница, нарочито грецизама.

ЛИТЕРАТУРА

АРГИРОвски, Мито. Грцизмите во македонскиот јазик. Скопје: Институт за македон ски јазик „Крсте Мисиpков“, 1998. БЕР: Бљлгарски етимологичен речник. 1–. Софи и: БАН, 1971— ВЛАЈИЋ-ПоповиЋ, Јасна. Грецизми у српском језику (осврт на досадашња и поглед на будућа истраживања). Јужнословенски филолог LХV (2009): 375–403. “ Понекад истиче да одређена реч није грчког порекла, нпр. коромисло (SEW: 131), сабља (FW: 123).

366

Јасна Влајић-Поповић

ДАничит: Ђуро Даничић. Рјечник из књижевних старина српских, 1–3. Београд. 1863—1864.

ЕРСЈ. Етимолошки речник српског језика, 1–. Београд: САНУ, Институт за српски

језик САНУ, Етимолошки одсек, 2003— ОС: Огледна свеска. Београд: Етимолошки одсек Института за српски језик САНУ. 1998. (= Библиотека Јужнословенског филолога, н.с. 15). ПоповиЋ, Иван. Новогрчке и средњегpчке позајмице у савременом српскохрватском језику. Зборник радова С. А. Н. ХХVI, Византолошки институт, књ. 2 (1953): 199 233.

ПоповиЋ, Иван. Грчко-српске лингвистичке студије П. Грчке позајмице у савременом српскохрватском језику. Зборник радова СА. Н. Византолошки институт. ХLIV, књ. 3 (1955): 111-115, Грчко-српске студије III. Проблем хронологије византиских и новогрчких позајмица у савременом српскохрватском језику, ibid., 117—157 РСА: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, 1— Београд: САНУ, Ин ститут за српски језик САНУ, 1959— ТАховски, Анастас. Грчки зборови во македонскиот народен говор: прилог кон етимо лошкиот речник на македонскот јазик. Скопје: Филозофски факултет, 1951. ФАСМЕР: Макс Фасмер. Зnимологически и словарљ русского азњика, I–IV. Москва: Прогресс, “1986–1987. ФилиповА-БAИРОВА, Мариа. Грљцки заемики в сљвременни а бљлгарски език. Софи и бан, 1969.

ЗССЛ: Зrmимологически и словарљ славанских азњиков. Праславинскиј лексическиј. фонд (ред. О. Н. Трубачев — А. Ф. Журавлев), 1–. Москва: Наука, 1974— »k

BEZLAJ, France Bezlaj. Etimološki slovar slovenskega jezika, I-V. Ljubljana: SAZU, 1977— 2()() 5.

DELI: Manlio Cortelazzo, Paolo Zolli. Dizionario etimologico della lingua italiana, 1–5. Bologna: Zanichelli, 1979–1988. ESЈS: Etymologicky slovnik jazyka staroslověnského, 1–. Praha: Academia, 1989— FRIsк: Hjalmar Frisk. Griechisches etymologisches Wörterbuch. Heidelberg: C. Winter, 1973 21979,

FW: Franz Miklosich. Die Fremdwörter in den slavischen Sрrachen. Denkschriften der kaiser lichen Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-historische Classe. Fünfzenter Band, Wien, 1867, 73—140.

LIDDELL. – Sсотт: Henry George Liddell, Robert Scott. A Greek-English Lexicon, Oxford: Clarendon Press,”1968. МЕуER, Gustav. Neugriесhische Studien, I–II, III-IV. Wien: F. Tempsky, 1894, 1895. MI EW (= SEW)

RJA: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I-XXIII. Zagreb: JAZU, 1880—1976. SEW Franz Miklosich. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sрrachen. Wien. Wilhelm Braumüller, 1868.

SKOK: Petar Skok. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I—IV, Zagreb: JAZU, 1971 1974,

SOPносLEs E. A. Sophocles. Greek Lexicon of the Roman and Byzantine Periods (From B.C. 146 to A.D. 1100), I–II. New York: Frederick Ungar Publishing Co., 1887. SP: Slovnik praslowianski (red. Franciszek Slavski — Wieslaw Boryš), 1–. Wroclaw etc.: Wydawnictwo PAN, 1974– VASMER GL (= VASMER)

VASMER: Max Vasmer. Die griechischen Lehnwörter im Serbo-Kroatischen. Berlin, 1944. (= Abhandlungen der Preußischen Akademie der Wissenschaften, Jg. 1944., Phil.-hist. Klasse, Nr. 3).

МИКЛОШИЧ И ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ – О ГРЕЦИЗМИМА

367

vinJa: Vojmir Vinja. Jadranskafauna. Etimologija i struktura naziva, I–II. Split – Zagreb: Logos – JAZU, 1986. * andriotiS: Νικολάου Π. Ανδριώτη. Ετυμολογικό λεξικό τής κοινής νεοελληνικής. Θεσσαλονίκη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης. Iνστιτούτο Νεοελληνικών Σπουδών, 31990. ΛΚΝΕ: Λεξικό τής κοινής νεοελληνικής. Θεσσαλονίκη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης. Iνστιτούτο Νεοελληνικών Σπουδών, 22001.

Jasna Vlajić-Popović MIKLOSICH AND LOANWORDS – THE CASE OF GRECISMS Summary The paper deals with comparison of the two corpora of Greek loanwords interpreted in Franz Miklosich’s Slawisches etymologishes Wörterbuch (= SEW) and in his earlier study Die Fremdwörter in den slavischen Sprachen (= FW), with a focus on Grecisms in Serbian. This research is motivated by the fact that, unlike most other Slavic dictionaries published after SEW (which do feature both FW and SEW on their lists of references – obviously with good reason!), two most prominent authorites on Serbian etymology, Petar Skok in his etymological dictionary and Max Vasmer in his monograph on Greek loanwords in Serbo-Croatian, have for some reason omitted the earlier title. That fact has caused some shortcommings in their interpretation and even absence of certain words (which probably would not have happened had Vasmer and Skok had FW at their hands). A statistic survey of such instances is provided. The differences between the members of almost one hundred pairs of equal or analogous lemmata from FW and SEW are classified in several groups, the largest of them comprising nearly seventy words (in that number more than 50 Serbian or Old Serbian ones) which, although they had previously been interpreted in FW, were later not included in SEW. It is concluded that in thorough studies of Greek – as well as any other loanwords – in Serbian, it still does make sense to delve as deep as Miklosich’s study on loanwords in the Slavic languages which preceded his famous etymological dictionary by almost two decades. Институт за српски језик САНУ Етимолошки одсек Кнез Михаилова 36/I, 11000 Београд, Србија [email protected]

UDK 811. 161:811. 163° 373 45

929 Miklosich, F.

Снежана Петровић

О МИКЛОШИЧЕВИМ ТУРЦИЗМИМА УЈЕЗИЦИМА ИСТОЧНЕ И ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ И СРПСКОМ

ЛЕКСИЧКОМ МАТЕРИЈАЛУ У ЊИМА" У раду се даје општи поглед на значај Миклошичевих студија Die tirkischen Elemente in den siidost- und osteuropäishen Sрrachen и њихово место у проучавању турцизама у српском језику у односу на друге његове лексикограф ске етимолошке радове. Указује се на пионирски карактер Турцизама у погледу методологије и концепције, као и на извесне недостатке и ограничења. На осно ву увида у изабрани корпус из овог дела и неколико репрезентативних примера етимолошких тумачења турцизама настоји се да се предочи колико су и на који начин оне коришћене у потоњим приручницима за проучавање турских позајм љеница у српском језику. Кључне речи: етимологија, позајмљенице, турцизми, српски језик, Ми клошич (Miklosich).

Миклошичеве студије о Турцизмима у језицима источне и југои сточне Европе (= Турцизми) (MIKLoslcн 1884; 1885: 1889; 1890) спадају у његова најобимнија и најпознија дела. Намера је да у овом раду размо тримо какво су место у историји проучавања турцизама у српском језику имале ове студије у односу на друге Милошичеве етимолошке радове и какав је њихов значај за ову област и данас, готово сто тридесет годи на након појављивања прве од четири“ Детаљно истраживање утицаја Миклошичевих Турцизама на потоња етимолошка и балканолошка истраживања обухватило би, разумљиво, и време и простор далеко

већи од оног намењеног једном чланку и стога ће овај преглед нужно бити ограничен на општи поглед на ово дело и анализу неколико репре зентативних примера.

* Овај чланак је резултат рада на пројекту „Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика” (бр. 178007), који у целини финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. “ Поред ових лексиколошких студија издатих у форми речника Миклошич је 1890. године објавио и рад о утицају турског језика на граматике језика југоисточне Европе (MIKLOSIСн 1890а), који ће остати ван оквира нашег интересовања у овом раду. О ТОМe B. ПЕТРОВИЋ 1993: 102–103.

37()

Снежана Петровић

Иако његово поље научног интересовања највећим делом спада у ДОМeН Славистике, Миклошич је ТОКОМ СВОГ ПЛОДНОГ И Педе СеT ГОДИНа

дугог бављења науком дао значајан допринос и другим областима фи лологије и лингвистике, од којих овде треба посебно нагласити етимо лошке студије о позајмљеницама.“ Још у првом прилогу ове врсте, о словенским елементима у румунском језику (MIKLOSIСн 1862), јасно се види Миклошичева методологија, која ће остати карактеристична за све радове посвећене језичкој интерференцији на Балкану: широк лек сички захват, тежиште на лексикографској обради и лапидаран приступ етимолошким тумачењема, са минимумом података о

творбеном И Се

мантичком развоју приликом процеса позајмљивања.“ На сличан начин Миклошич је обрадио и словенске елементе у новогрчком (MIKLOSIСн 1869), албанском (MIKLoslон 1870) и мађарском (MIKLoslон 1872; 1884a). романске елементе у албанском (MIKLOSIСн 1871), као и словенске, ма ђарске и румунске позајмљенице у турском језику (MIKLOSIСн 1889a). Најобимније лексиколошке студије о позајмљеницама посвећене турцизмима разликују се од осталих по томе што је у њима морао бити примењен метод донекле другачији од оног коришћеног у радовима који се баве речима страног порекла у појединачним језицима. У кратком уводу Турцизмима Миклошич није посебно образложио своје методо лошке поставке, нити критеријуме за одабир лексичког корпуса, али је назначио три главна периода утицаја турских језика на словенске и друге европске језике. Иако је временом, са проширивањем знања из области историје турских народа и историјске и упоредне граматике турских језика та периодизација исправљана и допуњавана, треба на гласити Миклошичев пионирски допринос и тој теми“. Сама концепција ових студија — регистровање турцизама у разно родним и географски удаљеним језицима: грчком, албанском, румун ском, бугарском, српском, украјинском, руском и пољском“ — условила је потребу да леме буду структуриране другачије него у претходним етимолошким лексикографским радовима. Носилац одреднице је тур ски етимон, најпре транскрибован латиницом, а затим и написан ори гиналном, османском графијом, потом следи ознака порекла насловне * За детаљније библиографске податке о овом аспекту Миклошичевог рада в. STURM-SCHINABL 2004: 27

“ О овоме подробније SKок 1939: 73. * В. ПЕТровит, 1993, 72, 73,

* Овако стоји у наслову студије, док се у речнику појављују и други језици, на пример курдски, који никако не спада у европске језике.

О МИКЛОШИЧЕВИМ ТУРЦИЗМИМА У ЈЕЗИЦИМА ИСТОЧНЕ.

37||

речи и кратка дефиниција њеног значења. У новом пасусу наводе се паралеле из језика у које је та реч позајмљена, са фонетским варијантама и дериватима, понекад и у контексту, као и извор у коме су забележене.

Сходно латиничној транскрипцији, речи су поређане абецедним редом. Једина Миклошичева студија која се по методи и захвату грађе може упоредити са Турцизмима јесу Позајмљенице у словенским језицима (MIKLOSIСн 1867). У њој су, међутим, леме потпуно другачије организо ване: носилац одреднице је позајмљена реч изједног одјезика, а етимон се бележи тек на њеном крају. С обзиром на то да су ова два рада на стала у размаку од седамнаест година, може се претпоставити да је Миклошич у оном каснијем применио примереније и боље решење, које су затим генерације истраживача после њега, уз извесне модифи кације, користиле. Миклошич је универзитетско образовање у Грацу стекао из фи лозофије и класичних наука, а у Бечу је докторирао права. Сусрет са Јернејом Копитаром у Бечу био је од пресудног значаја за његово про фесионално преусмеравање ка филолошким наукама, на првом месту славистици. Из Миклошичеве биографије може се закључити да су дружење са грчком, румунском и албанском емиграцијом у Бечу и по сао цензора за грчке и румунске књиге у аустроугарској престоници пресудно утицали на његово занимање за ове језике и на свест о њихо вом великом међусобном утицају. Није, међутим, јасно на ком нивоу је било Миклошичево знање турског и других оријенталних језика.“ Он није имао систематско оријенталистичко образовање, али сама студија о Турцизмима сведочи о његовојдоброј упућености у ту област лингви стике. С друге стране, критике које је у научној јавности изазвала ова капитална студија најчешће су се и тицале управо оријенталистичке димензије овог дела, а најзначајније од њих дали су Корш (KORSCH 1884) и Крелиц-Грајфенхорст (VON KRAELITZ-GREIFENHORST 1911). Коршов студиозан приказ прва два дела Турцизама заслуживао

би посебну етимолошку анализу, јер се у њему, поред начелних, методо лошких и теоријских опаски, даје обимна дискусија о пореклу бројних турских речи, лематски, у облику речника." Неке од његових примедаба “ Скок наводи да су Копитар и Миклошич одржавали интензивне контакте са грчком колонијом у Бечу, којој су припадали и Арумуни и Албанци, а који су готово сви знали и турски језик (Skok 1939: 66). " И Крелицов приказ садржи углавном дискусију о пореклу појединачних тур ских речи, али с обзиром на то да Миклошичева намера није ни била писање ети молошког речника турског / турских језика, већ регистровање турцизама у другим

372

Снежана Петровић

Миклошич је, најчешће у виду коментара и полемике, уврстио у други и трећи део Турцизама. Највећи број ипак је изостао из другог издања, па се подробнији увид у дискусију о дубљем пореклу турских етимона може пронаћи једино у Коршовом приказу. Указаћемо овде само на нај важније начелне и методолошке примедбе које су од значаја за општи увид у вредности, али и ограничења и недостатке овог Миклошичевог

дела. Упркос критичком тону који преовладава у Коршовом чланку, аутор није пропустио да истакне значај новог приступа лексичким по зајмљеницама који превазилази оквире једног језика, какав је до тада најчешће био примењиван, као и монументалност захвата у лексичку грађу — циљеве који надмашују могућности не само једног човека, већ и читавог једног истраживачког тима који би у својим редовима имао стручњаке за различите области лингвистике и културне историје (KORSCH 1884. 638). Од начелних примедби најзначајнија је она која се тиче критеријума по којима су одабрани језици у којима се пореде тур ске позајмљенице. С обзиром на то да је употребљено географско, одно сно културноисторијско одређење језици југоисточне и источне Евро пе Корш, с правом, поставља питање зашто се у студији појављују и они који том простору не припадају, попут курдског. Указано је и на хроно лошку, географску и генетску раслојеност турских језика, која се није одразила у овој студији. Наиме, најчешћи облик етимона, као и значење, дати су из османског турског језика, из кога и јесте преузета већина речи у језике југоисточне Европе, али изостају облици из турских језика северне и источне групе, попут татарског, који су били главни извор по зајмљивања за источноевропске језике.“ Уочен је и проблем недостатка непосредног етимона указивањем на чињеницу да су многе турске речи

у северније европске језике, мађарски и пољски на пример, преузимане посредно, преко нетурских језика. Одсуство семантичких коментара и исцрпног навођења свих значења умањило је употребљивост ове студије за проучавање културноисторијске димензије процеса ширења утицаја језицима, овде ћемо се ограничити на оне примедбе које се и тичу проучавања тур ских позајмљеница. * Овај методолошки недостатак — занемаривање како лингвистичких чињеница, тако и фактора културноисторијског утицаја — заправо нас упозорава на то да не треба поредити оно што нема дубље основе за поређење. Ово није увек уважавано ни у по тоњим истраживањима, у првој половини XX века још увек се на оријенталне језике гледало као на једну, нестратификовану целину и етимолошке студије ове врсте често су се базирале на груписању речи према заједничком крајњем пореклу без указивања на путеве позајмљивања и непосредне етимоне речи.

О МИКЛОШИЧЕВИМ ТУРЦИЗМИМА У ЈЕЗИЦИМА ИСТОЧНЕ.

373

турских цивилизација на европске. На крају, али свакако не најмање важна, стоји примедба о могућностима коришћења овог речника: због горенаведених недоследности, као и због тога што су наслови одред

ница турски етимони, Корш сматра да је за правилну употребу овог дела неопходно да корисник поседује више од основних знања из обла сти историје и филологије различитих турских језика. Тек тада би, сматра он, читалац могао на прави начин да искористи све благо које му се овом студијом нуди (KORSCH 1884. 643). Примера ради, проналажење одговарајуће речи из српског језика у Турцизмима заиста захтева пред знање из туркологије: с.-х. (Х)авлија се уз мало напора може пронаћи sv. avle, док је с.-х. реч турпија теже открити sv. dirpi или ламбик s.v. al-аnbik.

Неспорна је важност Миклошичевих Турцизама за проучавање ових позајмљеница у балканском и шире, европском контексту, али и за етимологисање у сваком од појединачних језика. Ово није прво дело које обрађује турцизме у српско-хрватском језику као посебну лексичку целину, али је управо компаративни приступ и разнородан материјал који презентује оно што га од претходних студија издваја.” Да бисмо илустровали посебан значај који Турцизми имају за српски језик, ука заћемо на само неке податке. На првом месту треба скренути пажњу на величину српско-хрватског корпуса у односу на друге језике. У првом издању (MIKLOSIСн 1884, 1885), одблизу педесетак извора који се налазе у списку литературе, српско-хрватских је највише — петнаест. За друго издање (MIKLOSIСн 1889; 1890) укупан број библиографских јединица готово је дуплиран — извора има нешто преко деведесет, међу којима је српско-хрватских двадесет пет. Остали језици су заступљени са скоро двоструко мањим бројем библиографских јединица, осим бугарског у првом издању са дванаест извора. Пре него ли неком апсолутном пре вагом тада расположивих српско-хрватских извора у односу на оне за

друге језике, та несразмера може се објаснити околношћу да су они Ми клошичу били доступнији и да му је пажња била усмеренија на јужно словенске језике. Истовремено, овако велики број протумачених речи указује и на посебан значај овог дела управо за српско-хрватску етимо логију и лексикологију уопште. Но, овај приручник није, као што би се

”Детаљније о радовима и речницима који се баве пореклом турцизама у срп ско-хрватском језику пре Миклошича в. ПЕтРовић 1993. 73–76. Неки од њих налазе се и на списку Миклошичеве литературе, попут речника Ђорђа Поповића: Турске и друге источанске речи у нашем језику, Гласник српског ученог друштва 59, Београд, 1884.

374

Снежана Петровић

могло очекивати, постао стандардни извор за тумачење турцизама у

српском, али ни у другим језицима чији се лексички материјал у њему етимологизира.

Осим у Турцизмима и Позајмљеницама, Миклошич се речима турског порекла у словенским језицима бавио у још једном од својих капиталних лексикографских дела, Етимолошком речнику словенских језика (MIKLOSIСн 1886). Иако је ова књига издата између другог и тре ћег дела Турцизама, метод организације одредница исти је као у По зајмљеницама. Корпус српско-хрватских турцизама, и не само њих,

очекивано је највећи у студији која је искључиво њима посвећена, док је у Етимолошком речнику и Позајмљеницама он значајно мањи. Ко лика је разлика у корпусима у ова три речника показаћемо на примеру турцизама на слово а.

У Позајмљеницама (MIKLOSIСн 1867) се наводи само шест српских турцизама: аба, ал, алем (sv. алмазљ), аршин, авлија и аждаха. Одред ница турског порекла заправо има пет, док је авлија означена као гре цизам, заједно са буг аула и алб. avli (MIKLOSIСн 1867. 3). У Етимолошком речнику (MIKLOSIСн 1888) турцизама је скоро че тири пута више: аба, афијун, ахчија / ашчија, ахар, ајвалија, алај, ала манка, алмаз, алдум, ал, ама, аманет, амбар, анасон, антерија, арма ган, арнаут(ин), арслан, аршин, ат, авлија, аждер. И у овом речнику је авлија објашњена као грецизам, док се за реч аламанка не може са сигурношћу тврдити да је турског порекла.“ У првом делу Турцизама (MIKLOSIСн 1884) српско-хрватских по тврда је, очекивано, вишеструко више: аба, абанос, абдес{(т) / авдес / авдес узимати, абрашљив, ада, адалет, (Х)адет, андрак, аџием / auем оглане“, аферим, афијун, ага, краљага (sv. agadž), агршак, акмак, авал, авала, алват подрум 7. авлат одаја / алватан, ахир „последњи“, ахар, акшам, ахтапод, ајан, ајгир, ајлук, ајвалија, бињашче / бирашче (sv. akčе), акрам, акреп, ал, ален, алав црвен“, ал лукавство“, ала узвик, алаца, алаџувер, алај, ламбик (sv. al-аnbik), ларга (sv. alarga), алаша, алат, алчак, алеб, алем, амалдар, алкатмер, алах, алалем, антилук, алдум златан“, аман, аманет, амар, амиџа, ама, анадол (ац), амбар, амбра / амбар, анасон, анасар / насар, антерија, хар, арап. М. Арапин, Јарак, арка, армаган, Арнаут(ин), арпакаша, арпаџик, рсуз, арслан, ар шин, арта, арза, арзи одаја, арзоал, (Х)аси, аскер, асли, астaр, ашар “Детаљније о пореклу ове речи ЕРСЈ 1: 108-109. “ Пореди и са иамоглани.

О МИКЛОШИЧЕВИМ ТУРЦИЗМИМА У ЈЕЗИЦИМА ИСТОЧНЕ.

375

десетак“, ашчија, ашик љубавник“, ашибичар, ешкиле, ашлама, ат, атешђемија, акмациа, аваз, авлија врста платна, азбашча, аждер / аждаха. Међу овим речима нашло се и неколико чије се порекло, са мање или више извесности, може на други начин протумачити: ларга

је највероватније италијанског порекла“, андрак је вероватније домаћа реч него позајмљеница (ЕРСЈ. 1: 161–162); авет такође (ЕРСЈ. 1: 50–52). Поред ових недостатака треба рећи да је за аждаха Миклошич као ети мон навео тур. aždaha, што представља одговарајући фонетски облик, који је каснијим проучаваоцима турцизама у српско-хрватском језику промакао.“ Трећи део Турцизама (MIKLOSIСн 1889) доноси нов српско-хрват ски лексички материјал на два начина. 1. Као допуне у виду фонетских варијаната већ претходно регистро ваних турцизама: баја поред абаја, хабахија (sv. aba), абонос, авдесница, авдеслук, авдесхана, ађам, ађамкиња, аџемкиња, аџемовка, аџамија, аферин, аферимовати, агић, окагача (sv. agadž), агр., агршак, хар, ахчам, акар поред ахар, абајгора (ајгир), ак бео“, акинџија, акрам, акреба, алев, алај-емини, алчакчина, илах поред алах, аршилук поред аншилук,

алтун-чедо, аџе поред амиџа, амбер, раба поред араба, арли, аркали, арсланија, артерисати поред арша, арз, арзухал, хастар, алмациа, ава

зиле, хаздија, еждерије (ковче), аждајкиња, ажделија. 2. Као нове, у првом делу незабележене потврде турцизама: ачик,

аџаба, ахмедија, ајет, аирисати, ајилук, акран, (Х)алат, ала демон“, алапача (sv. alak bulak), аламет, алба, алећ, алиш вериш, ал високо, алма, алет, алубаша, алим, ејвала(х), јала(х), аметице, амин, ана мајка, ангарија, анлајисати, раба, рабаџија, аракчин, ракчин, аралук, ардија, apкапија, ориз (sv. aroz), арсуз, хасаба, аси, асмалук /асманлук, аспра, ашлук, ашићаре, атеш, атлас, ав, авиија, авлаисати, аваница (кобац аваница), авлиште, аздија, азап, азал, азгин, азман. Неколико речи и из овог дела заслужују додатан етимолошки коментар.“ Реч амин је грчког порекла (ЕРСЈ. 1: 150—151); ангарија би могла бити позајмљена и непосредно из грчког језика, премда се у извесним случајевима турско *У одредници је, додуше, сам Миклошич оставио могућност да се ради и о позајмљеници од ит. a largo. * Уп. ЕРСЈ. 1: 67_68.

“ Поред овде регистрованих турцизама Миклошич је и sv. ačmak навео с-х. ачити се, али само као поређење, што у његовом начину излагања грађе значи да није био сигуран у извођење те речи од турског етимона. Ова реч нема убедљиво етимолошко тумачење, али је могућност извођења из турског мало вероватна (ЕРСЈ 1: 245–246).

376

Снежана Петровић

посредство не може сасвим искључити (ЕРСЈ. 1: 157—158); слично је и са лексемом аваница, која је вероватније грчког порекла“, ориз је не спорни грецизам (SKOK 1: 43–44, sv. angriz), а такође и аспра која је могла бити позајмљена и преко турског (ЕРСЈ 1: 228—229). Лексема ала пача нејасног је порекла, али је њено алоглотско порекло ипак мање ве роватно од идиоглотског (ЕРСЈ. 1: 111), док реч ватра (sv. atar) свакако не спада у турцизме. Најзанимљивији је случај речи ала митолошко биће, змија, аждаја. Миклошич први ову јужнословенску реч (он бележи још и бугарску потврду) тумачи од тур. ala “змија. Потоњи истражи вачи турцизама у српском језику, међу којима и Шкаљић и Скок, ову етимологију доследно преносе. У светлу појаве новијег дијалекатског материјала из јужнословенских језика, али и кашупског дијалекта, по нуђено је тумачење шире породице ових речи из домаћих, словенских средстава (БЈЕлЕтиЋ 2002, 2003; ЕРСЈ. 1: 96–97 sv. ала“). Један од кључ них аргумената против турске етимологије јесте чињеница да тур. ala “змија не региструју турски речници и да је једина потврда управо из Миклошичевих Турцизама, те да је мало вероватно да је једна тако сла бо посведочена реч била извор позајмљивања широко распрострањене породице речи са бројним дериватима и специфичном семантиком на ширем словенском простору. Штавише, провером Миклошичевог тума

чења установљено је и да је та једина потврда заправо добијена не из турских писаних извора него усмено, од једног говорника турског језика” (“einem praktischen Kenner des Türkischen", MIKLoslcн 1889: 3). Вероват није је да се радило о позајмљеници у турски из јужнословенских јези ка. ОвајМиклошичев коментар не наводи у својим тумачењима ниједан лексикографски извор за пручавање турцизама у српском језику, што је податак који сведочи о томе да потоњи истраживачи нису увек нај пажљивије читали Миклошичеве етимолошке коментаре у Турцизмима чак и када су то дело користили.“ Колико су Миклошичеве етимолошке студије о турцизмима заи ста и коришћене приликом етимологисања турцизама у српско-хрват * Уп. ЕРСЈ 1:47 где се даје грчко посредство, а додатни аргументу прилог не

турском пореклу је и чињеница да је не бележи ŠKALлс 1985 где се Миклошичеви туризми педантно региструју. “ Да Миклошичев коментар дат уз реч ала, али и другачија, овде поменута ети молошка решења још увек остају занемарена од стране и најпажљивијих истраживача сведочи и скорашњи рад о с.-х. (х)ала “змај” (KNUPPEL 2009) , где се настоји да се семасио лошком анализом упоредног турколошког материјала објасни мотивација за имено вање једне семантички и творбено слојевите јужнословенске породице речи баш од тур. ala, која је „посведочена” само у значењу “змија“.

О МИКЛОШИЧЕВИМ ТУРЦИЗМИМА У ЈЕЗИЦИМА ИСТОЧНЕ.

377

ском језику тешко је са прецизношћу рећи. Већина релевантних лекси кографских извора за ову врсту позајмљеница има их на списку лите

ратуре: ŠKALJIĆ 1985 сва четири дела, a Skoк и КsЕŽEvIć 1962 само прва два." Међутим, подробнијим увидом у литературу која се код Скока наводи уз сваку одредницу установљено је да се ове студије цитирају само код две речи: sv. dalagan (SKOK 1: 376) и sv. japaga (SKOK 1: 755). У другом случају ради се чак о четвртом делу Турцизама (MIKLOSIСн 1889) који се и не налази на списку литературе. Овај зачуђујући податак мо жда је резултат накнадног уношења референци од стране уредника, али и даље остаје нејасно како је и због чега сам Скок пропустио да унесе баш ове значајне референце. Из његовог чланка који се бави Микло шичевим доприносом балканологији (SKOK 1939) очигледно је да му је Миклошичев рад на турцизмима био познат, а и на основу појединих конкретних етимологија, као у случају лексеме ала (SKOK l: 650–651), може се закључити да је преузимао Миклошичева решења. С друге стране, у овој, а и у осталим одредницама у којима су видљива Микло шичева тумачења као литература цитира се RJA, где се пак Турцизми редовно наводе као референца.“ Исти је случај и код Кнежевића sv. ала (KNEŽEVIĆ 1962: 139), где се преузима Миклошичева етимологија, а као литература се појављује RЈА. Чини се да су из неког разлога ове студије многим истраживачима биле недоступне и да су их користили посредно.

Осим непосредног доприноса Миклошичевих Турцизама тумаче њу порекла појединачних речи у српском, а и у другим његовим сту дијама обухваћеним језицима, значај овог дела огледа се пре свега у компаративном приступу обрађеном лексичком материјалу и у шири ни захвата који омогућава сагледавање обриса вишевековне језичке и културне интерференције турских и европских језика. Њихов пак „про блем”, на известан начин, лежиу томе што оне по свом методолошком приступу и концепцији представљају такву синтезу из области турко логије, оријенталистике, балканологије и славистике, каква је чак и на

". Иако се експлицитно не бави само турцизмима у српско-хрватском језику, важно је приметити да у списку литературе Миклошичеве Турцизме нема ни Lo котSCH 1927 у свом капиталном делу посвећеном „речима оријенталног порекла у европским (германским, романским и словенским) језицима”. “Вероватно није случајно што се управо у RJA за етимологију турцизама цити рају Миклошичеве студије, пошто се из његове преписке види да се он у више навра та, управо око овог свог дела, консултовао са Пером Будманијем, једним одуредника загребачког речника (STURм-SснNABL 1991: 691–692, 697–698).

378

Снежана Петровић

нивоу научних сазнања од пре готово сто тридесет година била поду

хват достојан немалог истраживачког тима. О њиховом значају и ути цају на балканологију можда најречитије говори идеја изнета пре три десет година да „балканологији требаједан нови Миклошич“ (HAZAI 1983. 99). Она је била подстакнута најмање двема значајним чињеницама: корпус турцизама у балканским језицима знатно је повећан у односу на Миклошичево дело”, а истраживање турцизама у појединачним језици ма дало је бројне и значајне резултате у виду чланака, књига и речника.“ Након деценија аналитичког рада дошло је време да се уради једна компетентна и свеобухватна синтеза у виду речника. Нажалост, ни три

деценије након објављивања овог „апела“, и поред бројних настојања у различитим истраживачким центрима да се слични пројекти сачине, ниједан резултат још увек није публикован.То Миклошичевим Турци змима, упркос разумљивим недостацима, даје још једну важну, а чини се све ређу, вредност — они су завршени. И по томе би могли да послуже као пример истраживачима и институцијама који се лексикографијом баве. Међутим, до тог „примера“ код нас није нимало лако доћи, с обзи ром на то да се у Србији Турцизми могу наћи јединоу Универзитетској библиотеци у Београду, и то само два дела, други (MIKLOSIСн 1885) и четврти (MIKLoslон 1890).“

ЛИТЕРАТУРА

БЈЕЛЕтиЋ Марта. Јужнословенска лексика у балканском контексту —лексичка породица именице хала. Ваlсаnicа 34 (2003): 143—155.

БЈЕлЕтиЋ Марта. Духовна култура Словена у светлу етимологије: јcл. (х)ала. Г)zieje Slowian w swietle leksyki. Kraków Wydaw, Universytetu Jagiellonskiego, 2002, 75 82 .

ЕРСЈ. Етимолошки речник српског језика. 1— Београд: САНУ, Институт за српски језик сану 2003–

ПЕТРОВИЋ, Снежана. Историјат и стање проучавања турцизама у српскохрватском је зику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 53/2 (1993): 71—127. »k

* Разуме се да тај материјал није комплетиран чак ни данас, тридесет година ка сније. Посебно место у овако замишљеном корпусу имадијалекатска лексика, на чијем се прикупљању у свим језицима још увек ради. “ HAZAI 1983: 101 набраја 65 књига и 340 чланака, али је и тај броју међувремену битно увећан. * Прва два дела Турцизама (MIKLoslcн 1884, 1885) доступна су у дигиталној би блиотеци Internet Archive: http://archive.org/stream/dietrkischenele00miklgoogњpage/n 12/ mode/2up.

О МИКЛОШИЧЕВИМ ТУРЦИЗМИМА У ЈЕЗИЦИМА ИСТОЧНЕ...

379

hazai, György. Die Balkanologie braucht einen neuen „Miklosich“. Ziele und Wege der Balkanlinguistik, Beiträge zur Tagung vom 2.–6. März in Berlin. Berlin ‒ Wiesbaden: Otto Harrassowitz, 1983, 99–103. kneŽević, Anton. Die Turzismen in der Sprache der Kroaten und Serben. Meisenheim am Glan: Slawisch-Baltisches Seminar der Westfalischen Universität Münster, 1962. knüPPEl, Michael. Zu serbo-kroatisch hȁla ~ ȁla ‘Drache’. Wiener slavistisches Jahrbuch 55 (2009): 179–183. korSch, Theodor. Fr. Miklosich, Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäi schen Sprachen (griechisch, albanisch, rumunisch, bulgarisch, serbisch, kleinrus sisch, grossrussisch, polnisch). Wien, 1884. Archiv für slavische Philologie 8 (1885): 637–651;9 (1886) 487–520; 653–682. lokotSch, Karl. Etymologisches Wörterbuch der europäischen (germanischen, romani schen undslawischen) Wörter orientalischen Ursprungs. Heidelberg: C. Winter, 1927. MikloSich, Franz. Die slavischen Elemente im Rumunischen. Denkschriften der philolo gisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 12 (1862): 1–12. MikloSich, Franz. Die Fremdwöter in den slavischen Sprachen. Denkschriften der philolo gisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 15 (1867): 73–140. MikloSich, Franz. Die slavischen Elemente im Neugriechischen. Sitzungsberichte der kai serlichen Akademie der Wissenschaften 63 (1869): 529–566. MikloSich, Franz. Albanische Forschungen I, Die slavischen Elemente im Albanischen. Denkschriften der philologisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 19 (1870): 337–374. MikloSich, Franz. Albanische Forschungen II, Die romanischen Elemente im Albanischen. Denkschriften der philologisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 20 (1871): 1–88. MikloSich, Franz. Die slavischen Elemente im Magyarischen. Denkschriften der philolo gisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 21 (1872): 1–74. MikloSich, Franz. Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäischen Sprachen. Denkschriften der philologisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 34 (1884): 239–326. MikloSich, Franz. Die slavischen Elemente im Magyarischen. Mit Zustimmung des Verfas sers und der kais. Akademie der Wissenschaften in Wien besorgt und eingeleitet von dr. L. Wagner. Wien & Teschen: Karl Prochaska, 1884a. MikloSich, Franz. Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäishen Spraschen. Denkschriften der philologisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 35 (1885): 105–192. MikloSich, Franz. Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen. Wien: Wilhelm Braumüller, 1886. MikloSich, Franz. Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäischen Sprachen. Denkschriften der philologisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 37 (1889): 1–88. MikloSich, Franz. Die slavischen, magyarischen und rumunischen Elemente im türkischen Sprachschatze. Sitzungsberichte der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 118 (1889a): 1–26. MikloSich, Franz. Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäischen Sprachen. Denkschriften der philologisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 38(1890): 1–194. MikloSich, Franz. Über die Einwirkung des Türkischen auf die Grammatik der südosteu ropäischen Sprachen. Denkschriften der philologisch-historischen Classe der kaiser lichen Akademie der Wissenschaften 120 (1890a): 1–11.

380

Снежана Петровић

rJa: Rječnik hrvatskoga ili srpskogajezika, I–XXIII. Zagreb: JAZU, 1880–1976. Skok: Petar Skok. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1–4. Zagreb: JAZU, 1971–1974. Skok, PEtar. O važnosti Kopitarove i Miklošičeve slavistike za balkanologiju. Govori i pre davanja, III međunarodni kongres slavista, Izdanja Izvršnog odbora 4. Beograd: Vuk Karadžić, 1939, 65–78. SturM-SchnaBl, Katja. Der Briefwechsel Franz Miklosich’s mit dеn Südslaven. Korespon denca Frana Miklošiča zjužnimi Slovani. Maribor: Obzorja, 1991. SturM-SchnaBl, Katja. Aktualnost Miklošičevega znanstvenega dela in misli. Jezikoslovni zapiski 10/2 (2004): 19–46. škalJić, Abdulah. Turcizmi u srpskohrvatskomjeziku. Sarajevo: Svjetlost, 1985. von kraElitz-GrEifEnhorSt, Fridrich. Corollarien zu F. Miklosich’s „Die türkischen Ele mente in den südost- und osteuropäischen Sprachen“ (= Sitzungsberichte der philo logisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 166). Wien, 1911.

Snežana Petrović ON MIKLOSICH’S DIE TÜRKISCHEN ELEMENTE IN DEN SÜDOST- UND OSTEUROPÄISHEN SPRACHEN AND ITS SERBIAN LEXICAL MATERIAL Summary The paper offers an overall view on the significance of Miklosich’s Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäishen Sprachen for the study ofthe Turkish loans in the Serbo-Croatian language and compares it with his other etymological studies from this perspective. The pioneering character of this Miklosich’s work from the methodological viewpoint is stressed and certain shortcomings and limitations are pointed out. On the basis ofthe selected Serbian lexical material and several examples ofthe etymology of Turcisms, the paper shows how and to what extent these studies have been used in later etymological dictionaries. The analysis indicates that even when these Miklosich’s studies are included in the list ofthe literature ofthe etymological dictionaries ofthe Serbian Turcisms, they are usually cited from the second-hand lexicographic sources, therefore their material and ety mological explanations are not entirely incorporated in these dictionaries. Институт за српски језик САНУ Етимолошки одсек Кнез Михаилова 36, 11000 Београд, Србија [email protected]

UDK 811.163.3’373.45

Alexander Kuperdyaev Björn Hansen

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN IN DEN SÜDOSTEUROPÄISCHEN SPRACHEN. AKTUELLE TURZISMEN DES MAKEDONISCHEN IM LICHTE VON ENTLEHNUNGSSKALEN Das Makedonische und das Türkische blicken sprachgeschichtlich auf einen über 600 Jahre langen Kontakt. Die Grundlage für diesen Forschungsbereich hat Franz von Miklosich in seinen bahnbrechenden Werken aus den Jahren 1884 bis 1889 gelegt. Aufbauend auf diese fundamentalen Werke wird versucht anhand einer kor pusbasierten Stichprobe die gegenwärtige Lage der Turzismen in der makedonischen Pressesprache näher zu bestimmen. Als Quellen dienen die elektronischen Archive der beiden makedonischen Tageszeitungen „Дневник“ (www.dnevnik.com.mk) und „Утрински весник“ (www.utrinski.com.mk). Als Ergebnis können auch im Makedo nischen des Jahres 2013 zahlreiche türkische Lehnwörter festgestellt werden. Deren Zahl und Bedeutung ist allerdings nicht mehr vergleichbar mit ihrem Status im 19. Jahrhundert: Lediglich 30% der in der Liste von Jašar-naStEva genannten Turzismen sind überhaupt belegt und nur 15% mit einer Frequenz von über 10 Texttreffern. Die empirische Studie bestätigt somit den quantitativen Niedergang des türkischen Lehn wortschatzes im Makedonischen. In einem weiteren Schritt werden diese Daten im Lichte integraler Sprachkontaktmodelle in Hinblick auf Entlehnungsskalen nach MatraS und thoMaSon interpretiert. Diese geben Aufschluss über die Qualität des Kontaktes zwischen dem Türkischen und dem Makedonischen des 21. Jahrhunderts. Die Auto ren kommen zu folgenden Ergebnissen: 1) die makedonischen Daten bestätigen weit gehend die in den Skalen postulierten Implikationsbeziehungen; 2) die Turzismen belegen weite Bereiche der Skalen, da sowohl Inhaltswörter, als auch grammatische Marker und Derivationsaffixe belegt sind. In der Pressesprache kommen also nicht nur Inhalts-, sondern auch Funktionswörter vor. Dies spricht für einen recht hohen Intensitätsgrad des Kontaktes; andererseits ist hervorzuheben, dass die ‚hohen‘ Posi tionen auf den Skalen nur von einzelnen Elementen belegt sind, die im Vergleich zu den slavischen Äquivalenten z.T. eine niedrige Tokenfrequenz haben; z.B. die Präposition карши oder die Konjunktion ама. Hinzu kommt die zunehmende Beschränkung auf bestimmte Register, was jedoch in den Skalen nicht berücksichtigt ist. Schlüsselwörter: Entlehnung, Sprachkontakt, Turzismen, Makedonisch, Osma nisch, Türkisch, Entlehnungshierarchien.

382

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

1. turziSMuSforSchunG von MikloSich BiS hEutE Als Teildisziplin der Linguistik liefert die Sprachkontaktforschung in teressante Einblicke in die Geschichte der in Verbindung stehenden sprach lichen Gemeinschaften. Die Sprachkontaktforschung befasst sich sowohl mit grammatischen Strukturen als auch mit der Lexik, wobei beide Berei che häufig getrennt betrachtet werden. Neuere Ansätze versuchen nun, die Entlehnungen auf den verschiedenen Ebenen zueinander in Bezug zu setzen und diese in einem integrierten Modell gleichzeitig mit soziolinguistischen Faktoren zu korrelieren. Da die gesamte Geschichte von Sprachgemeinschaften maßgeblich auch als Geschichte des Sprach- und Kulturkontaktes interpretiert werden kann, spielt hier der historische Sprachkontakt eine prominente Rolle. In dieser Hinsicht bietet die Balkan- bzw. Südosteuropalinguistik eine besonders breite Palette an Sprachgemeinschaften, die in wechselhaften Beziehungen zueinander standen bzw. stehen. Dass die osmanisch-türkische Sprache dabei eine herausragende Rolle spielt, bedarf in der Regel keiner weiteren Erläuterung. Den sprachlichen Einflüssen seitens des Türkischen auf die Sprachen Südosteuropas widmet sich die so genannte Turzismenforschung, die sich mit der Erfassung des Wortschatzes türkischer Herkunft in den einzelnen Balkansprachen sowie mit den Aspekten der morphologischen Adaption und der semantischen und phraseologischen Kalkierung des tür kischen Lehnwortschatzes befasst (vgl. hinrichS – BüttnEr 2002: 274). Das Interesse für das osmanische Spracherbe in den Sprachen Südosteuropas geht bis in die zweite Hälfte des 19. Jahrhunderts zurück. Die ersten Arbeiten in diesem Bereich lieferte der österreichisch-slovenische Philologe Franz Xaver Ritter von Miklosich. Im seinem ersten zweibändigen Buch (MiklosiCH 1884a und MiklosiCH 1884b) analysiert Miklosich die türkischen Elemente in den slavischen Sprachen aus der Sicht der diachronen Sprachwissenschaft. Er hat hier als erster drei Zeitabschnitte der türkischen Einwirkung auf slavische Sprachen vorgeschlagen, die durch die Intensität und räumliche Ausdehnung deutlich differieren. In die letzte Periode, die mit der osmanischen Eroberung auf dem Balkan beginnt, fallen nach Miklosich die zahlreichsten Entlehnungen. Diese Entlehnungen bilden den Gegenstand seiner Untersuchungen. Miklosich hat als erster eine Liste von Turzismen erstellt, die nicht nur die Sprachen Südosteuropas berücksichtigt, sondern auch Russisch (Großrussisch), Ukrai nisch (Kleinrussisch), Polnisch und in einigen Fällen Kurdisch behandelt. Diese Liste enthält mehr als 2000 türkische Stichwörter (hinrichS – BüttnEr

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

383

2002: 275). Obwohl Miklosich den Begriff „Turzismus“ nicht definiert, fin den wir in seinem Buch Angaben, wenn auch nicht konsequent, aus welchen Sprachen das Wort ins Türkische entlehnt wurde. In dieser Form kommt solch eine Zusammenstellung von Turzismen in den Sprachen des Balkanraums und Osteuropas nur einmalig bei Miklosich vor (Vgl. hazai – kaPPlEr 1999: 649). In seinem zweiten Beitrag zur Turzismenforschung (MikloSich 1889) versucht Miklosich auch grammatische Replikationen zu erfassen, indem er einige Erscheinungen aus der Morphologie und der Syntax behandelt. Miklosich liefert relevante morphologische Erscheinungen, wobei diese aus schließich aus der Wortbildung stammen: Entlehnungen aus dem Bereich der grammatischen Flexion sind nicht belegt. Die Suffixe werden in nomi nale und verbale Suffixe unterteilt, wobei für die verbalen Suffixe auch der Weg der Vermittlung über das Griechische erklärt wird. Miklosich nennt folgende türkische nominale Suffixe: -ča, -dži, -čęk, -li, -liќ, -si und -tar.1 Tatsächlich weist das Makedonische, das im Zentrum unseres Aufsatzes steht, aber von Miklosich nicht eigens aufgeführt wird, Lexeme mit den meisten der genannten Suffixe auf: vgl.: бојаџија (boyacı2 ‚Färber‘),јабанџија (yabancı ‚fremder Mensch‘), бавчанџија (bahçeci ‚Gärtner‘), гемиџија (gemici ‚Schiffsmann‘), капиџик (kapıcık ‚kleine Tür‘), амајлија (hamaylı ‚Talisman, Maskottchen‘), кабаетлија (kabahatli ‚schuldig‘), jaвашлак (yavaşlık ‚Unordnung, Faulheit‘), аџамилак (acemilik ‚Unerfahrenheit‘). Darüber hinaus wurden im Korpus Beispiele mit dem Suffix -sız, das von Miklosich nicht erwähnt wird, gefunden: апансас (apansız ‚unerwartet‘), баксуз (bahtsız ‚Unglück‘). Miklosich bemerkt, dass diese türkischen Suffixe auch mit einheimi schen Wörtern verbunden werden können, was unseres Erachtens erst die Voraussetzung dafür bildet, dass wir von Entlehnung eines Suffixes per se sprechen können. Dies ist im Makedonischen der Fall: einheimischer Stamm mit dem türkischen Suffix -лак vs. Stamm mit dem einheimischen Suffix -ство: домаќинлак vs. домаќинство (‚Haushalt‘), ѓаволштилак vs. ѓаволштина (‚Teufelei‘), граѓанштилак vs. граѓанство (‚Bürgertum‘); гурбетлак vs. гурбетчиство (‚Arbeit in einem fremden Land‘). Solche Suffixe können auch mit entlehnten Elementen aus anderen Sprachen ver bunden werden: z. B. пубертетлијa (‚Teenager‘).

1 Hier ist Miklosich’s Schreibung aufgeführt; im Modernen Türkischen entsprechen sie: -ca, -ci, -cik, -li, -lik, -si und -tar (ohne morphonologische Alternationen). 2 Hier und im Folgenden führen wir die Form des Modernen Türkischen an.

384

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

Im Bereich der Syntax bemerkt er, dass sich manche Adjektive, die aus dem Türkischen entlehnt wurden, syntaktisch genau wie in der Modellspra che auch in den Rezipientensprachen verhalten. Es geht um die ‚Zusammen rückung‘ zweier Stämme in einer Nominalphrase, wobei das erste Element unflektiert bleibt; d.h. der Modifizierer kongruiert nicht mit dem Kopf. Sol che Beispiele finden wir auch im gegenwärtigen Makedonischen; vgl.: Makedonisch тазе весници – Türkisch taze gazeteler ‚frische Zeitungen‘, Makedonisch тазе мајка – Türkisch taze anne ‚junge Mutter‘, Makedonisch тазе пензионер – Türkisch taze emekli ‚frischer Rentner‘.3 Dieses Phänomen trägt bisweilen Züge einer Nominalkomposition wie in makedonisch ќор фишек (‚leere Hülse‘), аирлија работа (‚gute Arbeit‘), башка економисти (‚Sonderökonomen‘). Darüber hinaus postuliert Miklosich türkischen Einfluss bei Maßan gaben: „Den Nomina für Maass und Gewicht folgt türkisch das Nomen für das Gemessene und Gewogene als Apposition“ (MikloSich 1889: 10), was eben falls anhand des modernen Makedonischen illustriert werden kann: едно шише бело вино (‚eine Flasche Weißwein‘). Im Unterschied zu den an eine morphologische Oberflächenform gebundenen Turzismen sind die erwähnten syntaktischen Erscheinungen weniger klar als das Resultat eines Kontaktes mit dem Türkischen anzusehen. Es geht hier um das Ausbleiben von Flexion, was jedoch, gerade im Falle der Quantitätsangaben, auch dem generellen typologischen Wandel in Richtung auf den analytischen Sprachbau geschuldet sein kann. Unsere Kurzvorstellung (möglicher) Turzismen möchten wir abschlie ßen mit einer grammatischen Erscheinung, die von Miklosich nicht genannt, in vielen Arbeiten aber als Produkt des Kontaktes mit dem Türkischen an gesehen wird. So haben das Makedonische und das Bulgarische aus dem ursprünglich analytischen Perfekt eine spezifische grammatische Kategorie entwickelt, die eine evidentiale Funktion hat, also der Markierung der Quelle der versprachlichten Situation dient. Es handelt sich um den sog. Renarrativ, auch Admirativ genannt. Schon SandfEld (1926: 93) mutmaßte, dass es sich um ‚indflydelse fra tyrkisk øjnvidnepræteritum‘, also um die Replikation von Funktionsweisen des türkischen ‚Augenzeugenpräteritums‘ -mIş- handelt: sowohl im Türkischen als auch im Makedonischen dient es der Markierung von ‚non-confirmativity‘ (Friedmans Terminus) bzw. von indirekter Evidenz,

3 Alle makedonischen Beispiele wurden dem Korpus der makedonischen Tageszeitung „Утрински весник“ und die türkischen Belege – soweit nicht anders angegeben – dem Internet entnommen.

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

385

was friEdMan (2005a: 28) mit folgendem Beispiel aus einer türkischen und makedonischen mündlichen Erzählung illustriert: Türkisch Bu tücarin4 belinde de yani bir kolan Dies Händler Hüfte.PoSS.loc Ptl d.h. ein Gurt bir kemer paresi varimiş. ein Gürtel Geld.PoSS sein.evid Makedonisch Го извадил­ ­трговецот појасот полн со пари ihn umgeb.evid Händler.dEf Gürtel.dEf voll mit Geld ‚Dieser Händler hatte um seine Hüfte einen Riemen, (d.h. einen Gürtel) mit Geld.‘ Hier markiert der Sprecher mit der Verbalflexion, dass er nur indirekt über den Sachverhalt erfahren hat. Da es sich beim Bedeutungswandel von einem Perfekt zu einem Evidentialmarker um einen relativ seltenen seman tischen Pfad handelt und dieser auch in den anderen Balkansprachen Rumä nisch und Albanisch nachgewiesen ist, liegt arealer Kontakteinfluss durch das Türkische nahe. Für eine weitere Diskussion siehe friEdMan (2005b) und wieMer ‒ Hansen (2012: 112f). Den genannten Einschränkungen bezüglich Analyse und Vollständig keit ungeachtet, lässt sich zweifelsohne festhalten, dass Miklosich die Grundlage für die Erforschung der türkischen Elemente gelegt hat und sei ne Arbeiten auch heute noch eine entscheidende Rolle spielen, da gerade zu diesem Zeitpunkt der Gebrauch von Turzismen in mehreren Sprachen Süd osteuropas immer mehr eingegrenzt wurde. Durch sein Glossar wurden die sprachhistorischen Zustände festgehalten. Die türkischen Elemente können heute aus diachroner Sicht als relativ gut beschrieben gelten. Nachfolger von Miklosich haben umfangreiche Wort listen für einzelne Sprachen Südosteuropas erstellt: für Serbokroatisch (škalJić 1966, 6878 Stichwörter), Bulgarisch (GrannES et al. 2002, 7427 Stichwör ter), Albanisch (BorEtzky 1975/1976, zwischen 3000 und 4000 Stichwörter) sowie Makedonisch (ЈаШар­наСтеВа 2001, zwischen 3000 und 4000 Stich wörter) (vgl. friEdMan 2005b: 31). Die Korpora für diese Wortlisten umfas sen in der Regel Textquellen aus einer möglichst breiten Zeitspanne. Dabei werden sowohl Standardsprache als auch Dialekte berücksichtigt. Allerdings entwickelt sich in neuerer Zeit das Bedürfnis nach einem „neuen Miklosich“ (vgl. hinrichS – BüttnEr 2002: 275). Im Laufe des 19. und 4

Wir übernehmen Friedmans Schreibung (NB korrekt wäre z.B. tüccar).

386

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

des 20. Jahrhunderts hat sich der Gebrauch der Turzismen in den Sprachen Südosteuropas maßgebend verändert; viele Lexeme sind außer Gebrauch gekommen, andere haben ihre Bedeutung oder die funktionalstilistische Zuordnung verändert. Heute fehlen empirische Arbeiten, die sich mit dem gegenwärtigen Status der türkischen Lehnwörter auseinandersetzen. Die erwähnten Turzismenwörterbücher liefern keine Informationen darüber, ob sich die türkischen Elemente tatsächlich verfestigt haben oder ob es sich nur um veraltete Verwendungen handelt, die für die modernen Sprachen keine sonderliche Rolle mehr spielen. Über den instabilen Status der türkischen Elemente im Makedonischen schreibt bereits Jašar-Nasteva: „Бројот на турските зборови се намалува скоро со секој изминат ден“ „Die Zahl der türkischen Wörter verringert sich mit jedem Tag, der vergeht.“ (ЈаШар­на­ СтеВа 2001: 24). Die Frage, ob z.B. im Makedonischen die häufig genannte Zahl von über 3000 Turzismen die tatsächliche Situation widerspiegelt, bleibt somit offen. Ein weiteres Desiderat sehen wir darin, dass sich die Forschung auf die reine Inventarisierung der Turzismen beschränkt, ohne das Material theoretisch zu analysieren. Die Ziele unseres Beitrages sollen es nun sein, in einem ersten theore tischen Teil (Abschnitt 2) einige neue Erkenntnisse aus der allgemeinen Sprachkontaktforschung, vor allem in Bezug auf die Lexik, vorzustellen und in die Theorie der Entlehnungsskalen einzuführen. Vorgestellt wird ein integrales Modell, das Entlehnungen mit der sozialen Dimension der Inten sität des Sprachkontaktes korreliert. In Abschnitt 3 präsentieren wir einen Kurzabriss zu den historischen Bedingungen des Sprachkontaktes Tür kisch-Makedonisch und einen Forschungsbericht zur Turzimusforschung. Im vierten empirischen Abschnitt wird dann der Versuch unternommen anhand einer korpusbasierten Stichprobe die gegenwärtige Lage der Turzismen in der makedonischen Pressesprache näher zu bestimmen. In einem letzten Schritt möchten wir schließlich diese Daten im Lichte integraler Sprachkon taktmodelle in Hinblick auf Entlehnungsskalen interpretieren (Abschnitte 5 und 6). 2. nEuErE anSätzE zu EntlEhnunGEn und EntlEhnunGSSkalEn Neuere Arbeiten hinterfragen den Terminus ‚Entlehnung‘ bzw. engl. ‚borrowing‘. So wird z.B. kritisiert, dass dieser Begriff zu stark den Aspekt der Grenzen zwischen beiden Sprachsystemen in den Vordergrund stellt und nicht der Dynamik des Übernahmeprozesses gerecht wird (MatraS 2009: 146ff). Tatsächlich geht es darum, dass bilinguale Sprecher Elemente

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

387

aus der Modellsprache in der Replikasprache aktiv bzw. kreativ ‚nachbil den‘. Der Terminus ‚Replikation‘ hebt die Dynamik dieses Prozesses hervor und vermag gleichzeitig die Tatsache zu erklären, dass das replizierte Ele ment mit dem Element in der Modellsprache selten übereinstimmt. Dies lässt sich anhand von türkisch ada illustrieren, für das MikloSich (1884b: 6) folgenden Eintrag vorsieht:

Im modernen Serbischen findet sich dieses Lexem mit einer spezifische ren Bedeutung: Insel im Fluss oder im See (речно или језерско острво, речник СрПСкога ЈеЗика 2007). Danach haben die Sprecher bei der Replika tion im Serbischen die Bedeutung ‚Insel‘ spezifiziert. Nach SakEl (2007: 15) unterscheiden wir Replikation a) von lexikalischem Material und b) von Strukturmustern. Ersteres liegt vor, „when morpholo gical material and its phonological shape from one language is replicated in another language“ (ibd.). Zweiteres, traditionell auch Calque genannt, wird als eine Situation definiert „where only the patterns of the other language are replicated, i.e. the organisation, distribution and mapping of grammati cal or semantic meaning, while the form is not borrowed“ (ibd.). Wichtige Fragen, die in neueren typologischen, also auf einem breiten Sprachensample beruhenden, Sprachkontaktstudien aufgeworfen werden, sind: 1) welche Elemente sind leichter und welche eher schwierig replizierbar? 2) Gibt es eine Reihenfolge, nach denen Elemente repliziert werden? und 3) Wie korrelieren Replikationen mit Faktoren der Intensität des Kontaktes? In unserer Arbeit möchten wir uns auf die Theorie der Entlehnungsskalen (borrowing scales) bzw. Entlehnungshierarchien (borrowing hierarchies) nach thoMaSon (2005) und MatraS (2009) stützen. Dabei spielen vor allem die Reihenfolge der Entlehnung der Elemente und die Häufigkeit der Ent lehnung eine Rolle. Besonderes Gewicht wird den morphosyntaktischen Eigenschaften, vor allem der Wortartenzugehörigkeit beigemessen. Es wird danach gefragt, ob der Replikationsprozess von diesen formalen Eigen schaften beeinflusst wird. In dem Kapitel ‚Borrowing hierarchies‘ des Buchs ‚Language Contact‘ diskutiert MatraS (2009: 153‒165) eingehend Arbeiten, die auf der Annahme beruhen, dass „borrowability is conditioned by the inherent semantic-pragmatic or structural properties of the affected categories“ (a.a.O., 153); d.h. der Prozess der Replikation hängt auch von strukturellen

388

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

Eigenschaften des betroffenen Elements ab. In der typologischen Literatur wird gemeinhin zwischen frequenzbasierten und implikativen Hierarchien unterschieden: „Many approaches to borrowability are based on the frequency of bor rowed categories […]. It is assumed that a category is ‘more likely’ to be borrowed, relative to other categories, if it is borrowed more frequently in cross-linguistic comparison. […] Implicational hierarchies go beyond fre quency counts in suggesting that the process of contact-induced change follows, to some extent at least, a predictable pathway, with one stage leading as a prerequisite to another.“ (MatraS 2009: 154). Ein sehr weit rezipiertes Modell, das wesentlich auf einer frequenzba sierten Hierarchie basiert, ist die Skala von thoMaSon (2003), in der die strukturelle Hierarchie mit der Intensität des Kontaktes zwischen den Spre chergemeinschaften korreliert wird. Tabelle 1 fasst in knapper Form die Korrelation zwischen Intensität des Kontaktes und den Replikationen im Sprachsystem zusammen. thoMaSon (2001: 61ff) betont, dass diese Korrelationen nicht absolut gesetzt wer den dürfen, sondern „a matter of probabilities“ seien, also Ausnahmen mög lich sind. Nach Thomason zeitigt gelegentlicher Kontakt ausschießlich Replikationen auf der lexikalischen Ebene: Es werden nur Inhaltswörter, zumeist Substantive entlehnt. In der nächsten Stufe kommen dann ungebun dene Funktionswörter wie Konjunktionen und Partikeln hinzu und wir sehen erste Auswirkungen auf der phonologischen Ebene, da in den replizier ten Lexemen neue Phoneme auftreten können. Auf der als ,stärker intensiv‘ bezeichneten dritten Stufe sind bereits alle Ebenen betroffen, also auch die Morphologie und die Syntax. Auf lexikalischer Ebene kommen Pronomen, niedrige Numerale, Ableitungssuffixe und Elemente des Grundwortschat zes hinzu; neue Phoneme tauchen auch bei einheimischen Wörtern auf und phonologische Regeln können repliziert werden. In der Morphologie tau chen neue Affixe auf, die an einheimische Stämme treten können und in der Syntax kann sich u.U. die Wortstellung ändern. In der höchsten Stufe schließlich kann alles repliziert werden.

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

389

Tabelle 1: Entlehnungsskala nach thoMaSon (2003) Entlehnungsskala Kontakt‑ Lexikon Phonologie stufe gelegentlich Inhaltswörter; zumeist Sub stantive; kein Grundwortschatz intensiv geringfügig Partikel) (Konjunktionen, Funktionswörter Inhalts- und neue Phoneme in Lehnwörtern

intensiv stärker

Morphologie

Syntax

neue Funktionen und funktionale Einschränkungen oder häufiges Benutzen zuvor seltener Wort stellung Grundin können Funktionswörter niedrige (Pronomen, zunehmend rale); Ableitungsaffixe wortschatz; Nume- Verlust nicht Phoneme; von bei tern; der Veränderung einheim. Quellsprache Betonung; Phonemen Entlehnung existenter mancher, Ersetzung Wörder auch entlehnte, tierbare und lichen muttersprachKategorien Wörtern Affixe flek- Veränderung der Wortstellung oder der Syntax der Subordination/ Koordination hinzugefügt werden

intensiv

Entlehnungen massive

Silbenstruktur und der morphophone mischen Regeln allesist möglich, sogar Veränderung des Sprachtyps

In die Richtung eines eher pragmatisch-kommunikativen Erklärungs ansatzes geht die ebenfalls frequenzbasierte Skala, die MatraS (2009: 157) vorschlägt. Diese basiert auf der Analyse von 27 Sprachen aus verschiede nen Regionen der Welt und reflektiert die Anzahl an Sprachen, die Entleh nungen in den betreffenden Kategorien aufweisen. MatraS weist mit Recht darauf hin, dass Thomasons Gegenüberstellung von Inhalts- und Funktions wörtern zu kurz greift, da Diskursmarker wie Partikeln zwar zu den Funk tionswörtern zählen, sich jedoch als sehr leicht entlehnbar erweisen. Hierist MatraS’ Modell: Tabelle 2: typologische frequenzbasierte Entlehnungsskala nach MatraS (2009)

Substantive, Konjunktionen > Verben > Diskursmarker > Adjektive > Interjektionen > Adverben > andere Partikeln, Adpositionen > Numerale > Pronomen > derivationale Affixe > flektivische Affixe

390

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

Eines der frühen Modelle, die auf einer implikativen Hierarchie beru hen, ist von MoravcSik (1978) vorgelegt worden. Sie spricht von ‚constraints on borrowing‘ und postuliert unter anderem die folgenden Einzelskalen (hier nach MatraS 2009: 155 dargestellt): Tabelle 3: Implikative Entlehnungsskalen nach MoravcSik (1978)

lexikalisches Element > nichtlexikalisches Element freie Morpheme > gebundene Morpheme Substantive > Nicht-Substantive Derivationale Morphologie > flektivische Morphologie

Die Skala ist so zu lesen, dass, bevor nichtlexikalische Elemente entlehnt werden, vorher bereits lexikalische Elemente entlehnt worden sein müssen; Entsprechendes gilt für die Oppositionen freie vs. gebundene Morpheme, Substantive vs. Nicht-Substantive und so weiter. In den Abschnitten 5 und 6 wollen wir die in der empirischen Korpus studie erhobenen Daten zu Turzismen im Makedonischen im Lichte dieser drei Skalen interpretieren. Wichtig für unsere Studie ist der Hinweis, dass die vorgeschlagenen Skalen auf das Sprachsystem als solches bezogen sind; d.h. innersprachliche Variation hinsichtlich Register wie Schriftsprache vs. Umgangssprache wird ausgeklammert. 3. zuM StatuS dEr turziSMEn in dEr MakEdoniSchEn PrESSESPrachE 3.1. ziElSEtzunG Das Ziel unserer empirischen Untersuchung ist a) eine erste Bestands aufnahme des aktuellen Gebrauchs von Turzismen in der gegenwärtigen makedonischen Pressesprache, b) die Suche nach Entlehnungshierarchien in diesem Bereich, c) Bewertung der Daten in einem integralen Modell. In dem einführenden Teil 3.2. wird der historische Kontext der Sprachkontaktsituation zwischen Osmanisch/Türkisch einerseits und Ma kedonisch andererseits, die Forschungslage in diesem Bereich sowie diverse Entlehnungsmuster für diese Sprache(n) kritisch analysiert und beschrieben. Da es im Falle des Makedonischen um eine relativ „junge“ slavische Sprache geht, spielen hier Sprachplanung und Sprachpflege eine besondere Rolle. hazai – kaPPlEr (1999: 652) definieren Turzismen als direkt entlehnte sprachliche Elemente aus dem Osmanischen/Türkischen ohne Rücksicht auf die ursprüngliche Etymologie. Wir möchten diese Definition etwas präzise ren: Ein Turzismus ist ein Element, das durch die Replikation eines Modells

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

391

des Osmanischen/Türkischen entstanden ist. Im Folgenden werden wir uns hauptsächlich auf materielle Replikationen beschränken. 3.2. hiStoriSchEr hintErGrund Die Eingliederung der makedonischen Gebiete in das Osmanische Reich begann bereits im Jahre 1382 mit der Eroberung der östlichen Terri torien. Innerhalb der nächsten Jahrzehnte kamen die Territorien des heuti gen Makedoniens vollständig unter Osmanische Herrschaft. Kurz danach begannen auch die Ansiedlung von Türken in den Städten sowie die Ein wanderung von nomadischen Yörüken. Einige Schätzungen gehen davon aus, dass sie zahlenmäßig schon im 16. Jahrhundert ca. 140 000 ausmachten (vgl. чеПреганоВ 2008). Die Zahl der Türken stieg im Laufe des 16. und des 17. Jahrhunderts stetig an. Die Anteile der slavischen und der türkischen Bevölkerungsgruppen veränderten sich in den städtischen Zentren drama tisch (vgl. аПоСтолСки 1969: 235 – 236). In dieser Zeit gelangen bereits die ersten Lehnwörter in die schriftliche Sprache: aмир (‚Emir‘), бег (‚Bei, Beg‘), махала (‚Bezirk in der Stadt‘), мусромански (‚muslimisch‘), чауш (‚Titel in der osmanischen Armee, Wächter‘) (ЈаШар­наСтеВа2001: 20). Als Höhepunkt der osmanischen sprachlichen Einflüsse wird die zweite Hälfte des 19. Jahrhunderts gesehen. Der Grund dafür war nach Koneski die Migration der makedonischen Slaven in die Städte, wo Türkisch als Händlersprache die zentrale Rolle spielte (конеСки 1986: 218 – 219). Das bestätigt auch der Sprachgebrauch der damaligen Autoren aus dem makedo nischen Sprachgebiet. Diejenigen, die versuchten rein slavisch zu schreiben, mussten einige Wörter mit türkischen Äquivalenten erklären: гордост – fodulluk, способ – mertebe, нација – milet (макариЈоСка 2009: 189 – 238). Auf dem Lande war der Einfluss des Türkischen viel schwächer, da die türkischsprachige Bevölkerung fast ausschließlich in den Städten konzent riert war. Sprachlich kommt dies dadurch zum Ausdruck, dass die Zahl der türkischen Elemente, die mit dem Dorfleben verbunden sind, sehr gering ist (JaШар­наСтеВа 2001: 28). Bereits gegen Ende des 19. Jahrhunderts werden zahlreiche Versuche unternommen die Sprache von den türkischen Elementen zu „reinigen“. Die Sprache von Krste Petkov Misirkov, der 1903 sein bekanntes Werk „За македонцките работи“ veröffentlicht, ist angeblich durch das Fehlen von türkischen Lehnwörtern gekennzeichnet (ДимитроВСки 1966: 162). Diese Tendenz bleibt dann auch im 20. Jahrhundert bestehen. Die Zahl der Turzismen in der makedonischen Sprache wird in der Regel mit über 3000 angegeben, wobei sie die bedeutendste Schicht der

392

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

Lehnwörter darstellen. Die Zahl der Gräzismen beträgt z.B. rund 1000 Wörter (Vgl. ЈаШар­наСтеВа 1987: 12). 3.2.1. wege der verMittlung von osManisCHen eleMenten Die türkischen Elemente gelangten in die Volkssprache erstens direkt aus dem Osmanischen als Staats- und Herrschaftssprache, die von den städ tischen Eliten in den größeren Zentren gesprochen wurde und zweitens durch den Sprachkontakt der slavischen Bevölkerung mit den Türkischsprachigen, die verschiedene Dialekte sprachen. Der dritte Weg betraf vor allen Süd westmakedonien, wo sich die zahlreichen Yörüken ansiedelten (vgl. rEinkowski 2002: 101). Die intensiven Kontakte zwischen der türkischen und der slavischen Bevölkerungsgruppe führten zumindest im 19. Jahrhundert zu einer weitverbreiteten Zweisprachigkeit, die als Grundlage für die Übernahme zahlreicher Lehnwörter diente (vgl. friEdMan 1995b: 58–67). 3.2.2. SPrachPlanunG und SPrachPflEGE Nach 1944 kam es in Makedonien zu heftigen Diskussionen, ob die Turzismen in der Sprache erhalten bleiben oder ganz durch slavische Wörter ersetzt werden sollen. Die anfänglich vorherrschende Meinung, dass die Turzismen ein Bestandteil der Volkssprache sind und dass sich dadurch Ma kedonisch von den anderen slavischen Sprachen unterscheidet, wurde bald von den Sprachplanern und vor allem von Koneski negativ beurteilt. Bereits 1945 kritisierte Koneski eine Übersetzung von Molières „La Tartuffe“, die für ihn zu viele Turzismen enthielt: „Тоа значи да го снизиш истанчениот поетски јазик на Молиера... до нивото на нашето, касабско, чаршишко муабетење.“ „Das bedeutet, dass die feine poetische Sprache von Molière zum Niveau der saloppen Umgangssprache von Čaršija und Kasaba (in unseren Städten) herabgestuft wird.“ (friEdMan 2003: 16)

Koneskis Kritik hat dann eine entscheidende Rolle beim späteren Ge brauch der Turzismen im Makedonischen gespielt. Später revidierte er jedoch seine Meinung noch einmal, indem er schrieb, dass gegen den Gebrauch der Turzismen kein Widerstand organisiert werden müsse, da sich ihr Schwin den schon daraus ergebe, dass sie der vergangenen Epoche des türkischen Feudalismus angehörten (макариЈоСка 2009: 207). Allerdings betrachtet Koneski die türkischen Lehnwörter als nicht mehr produktiv, wobei sie im Vergleich zu den entsprechenden slavischen Elementen nur über sehr spezifische Bedeutungen verfügen, was auch den Gebrauch von Turzismen auf einem natürlichen Weg eingrenze (конеСки 1966: 50).

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

393

Diesе Revision von Koneski spielte aber eine eher untergeordnete Rolle, so dass in den 70er Jahren eine Schulgrammatik der makedonischen Sprache deklarierte, dass „[…] постои строг курс за чистењето на нашиот литературенјазик од турцизми […]“ „bei uns der strenge Kurs der Bereinigung der Literatursprache von den Turzismen gilt“ (кеПеСки 1972: 137). Nach Troebst und in gewissem Maße auch nach Friedman ist Makedo nien die einzige Ausnahme auf dem Balkan, wo die osmanisch-islamische Vergangenheit mit ihrem kulturellen und sprachlichen Erbe nach wie vor positiv wahrgenommen wird (troEBSt 2005: 63; friEdMan 2005b: 33). Das hat dementsprechend Auswirkung auf die makedonische Umgangsprache, wo die Turzismen stärker erhalten bleiben (Vgl. конеСки 1998: 146). In den anderen Stilen bleibe der Gebrauch der Turzismen angeblich im Wesentli chen aus. Genau dies möchten wir in einer Stichprobe zur Zeitungssprache unten überprüfen. Das Verhältnis der sprachpolitischen Akteure zum osmanischen Erbe war und bleibt ambivalent. Abhängig vom Zeitraum und den persönlichen Einstellungen variiert es zwischen einer geforderten Befreiung von Turzismen bis zu einer gewissen Nostalgie, wo der Gebrauch von türkischen Elementen wieder betont wird. Die entscheidende Herausforderung bei der Betrach tung des heutigen Status der türkischen Elemente im Makedonischen ist das Fehlen von empirischen Untersuchungen. 4. korPuSStudiE zu turziSMEn in dEr MakEdoniSchEn PrESSESPrachE 4.1. SPrachkorPuS und datEnErhEBunG Als Quellen für das Datenmaterial dienen hier die elektronischen Archive der beiden makedonischen Tageszeitungen „Дневник“ (www.dnevnik.com. mk) und „Утрински весник“ (www.utrinski.com.mk). Beide Zeitungen ver fügen über Webseiten mit eingebauten Suchmaschinen, die empirisch abge sicherte Suchanfragen ermöglichen, sodass wir die Archive als elektronisches Datenkorpus verwenden können. In den Ergebnissen wird allerdings nicht die Gesamtanzahl der Belege angezeigt, sondern nur die Zahl der Artikel, in denen das gesuchte Wort mindestens einmal vorkommt. Da wir in unserer Untersuchung das Vorhandensein und die Frequenz von Turzismen über prüfen, wird dadurch die Aussagekraft der Ergebnisse quantitativ jedoch wenig beeinträchtigt, da die Vergleichsgrößen konstant erhalten bleiben. Die Archive der beiden Zeitungen enthalten alle elektronischen Ausgaben seit März 2006 für Дневник und seit Oktober 2006 für Утрински весник.

394

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

Die Größe des Korpus lässt sich nur sehr grob einschätzen. Eine erste Vor stellung mag die Zahl der Treffer geben, wenn nach der hochfrequenten Konjunktion и ‚und‘ gesucht wird: sie beträgt für Дневник 189 178 und für Утрински весник 144 743 Treffer. Für die Untersuchung wurde eine Stichprobe von 1400 Turzismen in der alphabetischen Reihenfolge von аалари bis кафеане aus der Wortliste von Jašar-Nasteva (ЈаШар­наСтеВа 2001: 248–266) ausgewählt. Die Auswahl nach dem Alphabet soll eine gewisse Randomisierung der Daten gewährleisten. Ein in der Korpuslinguistik bekanntes Problem stellt die Homonymie von Wortformen dar. Daher mussten wir eine Reihe von Wörtern, die mit Eigen namen (geografischen Namen oder Personennamen) sowie mit anderen Wörtern im Makedonischen zusammenfallen, aussondern. Im Falle, wenn die Zahl der Ergebnisse 100 übertraf, wurden diese Wörter nicht berück sichtigt. Beispiele dafür sind: бурма/Бурма (‚Ring‘ / geografischer Name), јасмин/Јасмин (‚Jasmin‘ / Vor- und Nachname) oder имам/имам (‚Imam‘ / 1. Person Singular Präsens von има ‚ich habe‘). Diese kleine Anzahl von Wörtern bedarf einer gesonderten Untersuchung. Bei unserer Pilotstudie handelt es sich bezüglich der Auswahl des Ausgangsmaterials um eine Stichprobe, da wir nicht die Gesamtheit von Turzismen verifizieren können. Auch wenn in dem genannten Zeitungsarchiv Texte mit historischem Inhalt anzutreffen sind, soll doch eine Annäherung an die entlehnten Elemente erhalten werden, die sich in der Sprache tatsächlich verfestigen konnten. Die gesamte empirische Untersuchung wurde Anfang Januar 2013 durchgeführt. 4.2. diE ErGEBniSSE Die Ergebnisse der empirischen Datenerhebung bestätigen maßgebend die These, dass die türkischen Lehnwörter im Makedonischen wie auch in anderen Balkansprachen stark zurückgehen. Von den 1400 untersuchten Wörtern (siehe Anhang) wurden in den Korpora lediglich 433 oder 30,9 % überhaupt gefunden, wobei fast die Hälfte der gefundenen Wörter so selten auftritt, dass sie als Okkasionalismen gelten können. Für diese 214 Wörter wurden nur 1 bis 10 Belege im Sprachkorpus gefunden. Tabelle 4 veran schaulicht die Frequenz der Elemente, von denen 1 bis 10 Belege gefunden wurden. Nach dieser Stichprobe beträgt die Zahl der häufiger auftretenden Elemente (> 10 Belege) nur 15,6% von der Gesamtheit der Turzismen, die in der makedonischen Sprache in der diachronen Wortliste registriert wurden.

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

395

Tabelle 4: Verteilung der seltenen Turzismen nach Beleganzahl Zahl der Belege (tokens) 1 2 3 4 5 6 – 10

Zahl der Wörter (types) 65 42 32 20 15 40

Von der Gesamtheit der gefundenen Wörter sind: 339 oder 78 % Sub stantive, 30 oder 8% Adjektive, 25 oder 5,9% Verben, 23 oder 4,7% Adverbien, 16 oder 3,1% Partikeln. Im Sprachkorpus wurden auch Funktionswörter belegt: 3 oder 0,9% Konjunktionen, ein oder 0,07% Pronomen und eine oder 0,07% Präposition. Nicht gefunden wurden lediglich noch die Zahlwörter. Die 10 häufigsten Turzismen im Makedonischen machen 3 Partikeln, 2 Konjunktionen, 5 Substantive und ein Adverb aus. Tabelle 5: Die 10 häufigsten Turzismen 5 6

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Wort барем ама кафе боја баш кале ем кат

9. ајде 10. ѓубре

Zahl der Belege5 14653 9319 3642 3412 2842 2493 2067 1944

Wortart Partikel Konjunktion Substantiv Substantiv Adverb Substantiv Konjunktion Substantiv

1411 1379

Partikel Substantiv

Bedeutungserklärung6 изразува извесно ограничување но кафе боја, фарба баш кале; тврдина, град и, притоа; и...и дел од куќата меѓу два тавана; етаж во зграда ајде отпадоци, нечистотија, смет

4.2.1. suBstantive Substantive bilden zahlenmäßig die größte Gruppe der türkischen Ent lehnungen, die im heutigen Makedonischen erhalten sind. Dies war zu erwarten zum einen aufgrund der Tatsache, dass Substantive nach types die größte Wortart im Lexikon darstellen. Solche Resultate bestätigen auch die in Ab

5 Wie in Abschnitt 4.1. dargelegt, gibt diese Ziffer nicht die Zahl der Vorkommen der Token wieder, sondern die Anzahl der Texte, in denen das Element vorkommt. 6 Nach dem Дигитален речник на македонскиотjазик, zugänglich aufwww.make donski.info.

396

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

schnitt 2 vorgestellten Entlehnungsskalen von Thomason, Matras und Mo ravcsik, nach denen Substantive alserste von Entlehnung betroffen werden. Die beiden häufigsten Entlehnungen sind кафе (‚Kaffee‘) und боја (‚Farbe‘), die keine einheimischen Entsprechungen im Makedonischen ha ben. Für боја wird in den makedonischen Wörterbüchern noch eine Entleh nung aus dem Deutschen angegeben: фарба, für die allerdings nur 6 Belege im Korpus gefunden wurden. Die beiden Substantive bilden in gewissem Maße den Kern von fest etablierten Wortfamilien im Makedonischen, zu denen mehrere Wörter gehören. Tabelle 6: Ableitungen von кафе Wort 1. кафе 2. кафеав 3. кафеане 4. кафеана 5. кафеанче 6. кафеански

Zahl der Belege 3642 54 ‒ 655 15 85

Bedeutungserklärungen кафе што има боја на кафе локал каде што се пие и се јаде мала кафеана што има врска со кафеана

Tabelle 7: Ableitungen von боја Wort 1. боја 2. бојадисува 3. бојадиса 4. бојаџија 5. бојлија 6. бојосува 7. бојоса

Zahl der Belege 3412 18 20 3 ‒ 18 11

Bedeutungserklärungen боја, фарба направи нешто да добие определена боја направи нешто да добие определена боја занаетчија што се занимава со боење на разни материјали направи нешто да добие определена боја направи нешто да добие определена боја

Weitere Substantive sind: домат (‚Tomate‘), кале (‚Festung‘), кат (‚Stockwerk‘), ислам (‚Islam‘), бакар (‚Kupfer‘), бунар (‚Brunnen‘), дузина (‚Dutzend‘), барут (‚Schießpulver‘), бербер (‚Friseur‘), бубрег (‚Niere‘)7, занaет (‚Gewerbe‘), занаетчија (‚Handwerker‘), зејтин (‚Öl‘), афион (‚Mohn‘), кајсија (‚Aprikose‘), јоргован (‚Flieder‘), бакшиш (‚Trinkgeld‘) sowie osmanische Titulatur und andere Wörter, die mit dem osmanischen Feudalismus verbunden sind (бег, беј, емир, јаничар, дервиш, ага, вила 7Wir dankendem Rezensentenfür den Hinweis, dass dieses Lexemauchim Altrussischen belegt ist undessich folglich um eine vorosmanische Entlehnung handeln muss.

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

397

јет), Bezeichnungen für verschiedene Gerichte und Lebensmittel (бурек, баклава, алва, боза, ѓеврек, joгурт, кајгана, кавурма) und Musikinstru mente (гајда, зурла, дајре, дудук, кавал). Diese Substantive gehören zu recht vielen verschiedenen semantischen Feldern, was als Beleg für einen umfassenden Kontakt mit der osmanischen Alltagskultur gelten kann. Bei den anderen häufigeren Substantiven handelt es sich um Entleh nungen, die meist eine einheimische Entsprechung besitzen, wobei das ein heimische Wort meist auch häufiger im Sprachkorpus vorkommt z.B.: Tabelle 8: Frequenz Turzismus vs. häufigeres slavisches Äquivalent Wort 1. дуќан 2. алка 3. гајле 4. дереџе

Zahl der Belege 532 530 492 233

Slavisches Äquivalent продавницa врска грижа положба состојба

Zahl der Belege 1687 18538 3089 18656 3381

Solche Wörter erhalten in der Regel eine zusätzliche semantische oder stilistische Komponente: дуќан ‒ мала, занаетчиска продавница често за сопствените производи (‚kleines Geschäft, häufig für Handwerk‘); гајле – грижа (разговорно) (‚Sorge, umgangssprachlich‘); дереџе – состојба, обично неподнослива, тешка (‚Zustand, in der Regel unerträglicher Zu stand‘). Charakteristisch sind sie meistens für die makedonische Umgangs sprache sowie für schriftsprachliche Texte, in denen aus diversen Gründen eine Annäherung an die Umgangssprache angestrebt wird. In einigen Fällen sind hier jedoch die türkischen Lehnwörter häufiger, wie im Falle der Übersetzungsäquivalente von deutsch ‚Dummkopf‘ und ‚Werkzeug‘: Tabelle 9: Frequenz Turzismus vs. selteneres slavisches Äquivalent Wort 1. будала 2. алат

Zahl der Belege 175 385

Slavisches Äquivalent глупак орудие прибор

Zahl der Belege 15 215 190

Alle entlehnten Substantive sind vollständig an das morphologische System des Makedonischen angepasst, was angesichts der langen Zeit des Gebrauchs seit der Einführung ins Makedonische auch zu erwarten ist.

398

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

4.2.2. verBen Auch die replizierten Verben werden vollständig in das morphologi sche System der Rezipientensprache integriert, so dass sich Aspektpaare herausbilden: бендиса (perfektiv) und бендисува (imperfektiv) (‚gefallen‘), бојадиса/бојоса (perfektiv) und бојадисува/бојосува (imperfektiv) (‚färben‘). Soweit vorhanden sind die konkurrierenden einheimischen Formen hier ausgeprägt häufiger. Das Verb борчи (‚schuldig sein‘) erzielt z.B. nur 4 Ergebnisse, wobei die slavische Entsprechung должи 4991 Belege aufweist. Die häufigsten Verben sind in Tabelle 10 aufgeführt: Tabelle 10: Die häufigsten verbalen Turzismen Wort 1. есапи 2. бендиса 3. инаети 4. бендисува 5. докусури 6. бојадиса 7. бојадисува 8. бојосува 9. кандиса 10. бојоса

Zahl der Belege 96 62 44 41 29 20 18 18 12 11

Bedeutungserklärung оценува, искажува свое мислење; зема предвид; смета, пресметува се допадне (некому, сам себеси, еден на друг) прави, тера инает, се однесува тврдоглаво се допадне (некому, сам себеси, еден на друг) уништи, упропасти до крај направи нешто да добие определена боја направи нешто да добие определена боја направи нешто да добие определена боја даде согласност за нешто, се согласи направи нешто да добие определена боја

Die Verben бојадиса/бојоса und бојадисува/бојосува haben keine slavische Entsprechung im Makedonischen. Ihre verhältnismäßig geringe Frequenz im Korpus der Pressesprache ist vermutlich durch ihre Semantik zu erklären. 4.2.3. adJektive/adverBien MatraS (2009: 187) weist darauf hin, dass Adjektive und Adverbien generell im gesamten Sprachsystem über ein kleineres Type-Inventar verfü gen als Substantive und Verben; d.h. eine Sprache hat grundsätzlich weniger Adjektive und Adverbien als Substantive. Daher weisen entlehnte Adjektive bzw. Adverben tendenziell auf eine höhere Intensität des Kontaktes hin. Unter den Adjektiven und Adverbien finden sich solche, die sich nach wie vor wie in der Modellsprache verhalten, d. h. sie bleiben unveränderlich wie es im Türkischen der Fall ist: башка економисти (‚Sonderökonomen‘), башка адвокати (‚Sonderrechtsanwälte‘) oder аирлија работа (‚gute/glück liche Arbeit‘), аирлија пазар (‚glücklicher Warenverkauf‘). Solche Adjektive fungieren oft auch als Adverbien.

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

399

Tabelle 11: Die häufigsten Turzismen aus den Bereichen Adjektiv und Adverb Wort 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Zahl der Wortart Belege

баш исламски ептен бадијала занаетчиски башка

2842 641 448 395 177 137

7. алал 8. бакарен 9. бетер 10. кадар 11. аирлија

94 71 67 64 57

12. ачик

30

Adverb Adjektiv Adverb Adverb Adjektiv Adjektiv/ Adverb Adverb Adjektiv Adverb Adjektiv Adjektiv/ Adverb Adjektiv / Adverb

Bedeutungserklärung (Zahl der Belege) баш исламски сосем (1420) бесплатно, напразно, попусто, без корист (2660) што се однесува на занаетчија или занает друг, посебен желба некому нешто да му биде убаво бакарен, бакарна боја полош; полошо, повеќе што е способен, што може нешто да направи што носи среќа; среќно, со среќа отворен, јасен/отворено,јасно

Das Adverb баш (‚wenigstens, mindestens‘), das eine hohe Frequenz aufweist, hat dazu noch keine slavische Entsprechung. Dasselbe gilt für die Adjektivе исламски (‚muslimisch‘) und занаетчиски (‚handwerklich‘). Die beiden Adverbien ептен (‚völlig‘) und бадијала (‚kostenfrei‘) sind seltener als die einheimischen Wörter. 4.2.4. andere wortklassen Neben der Entlehnung von Inhaltswörtern wie Substantiven und Ver ben ist es auch zur Replikation von reinen Funktionswörtern gekommen. Dazu werden wir im folgenden Kapitel zurückkommen. Bemerkenswert sind die beiden koordinativen Konjunktionen ама/ами und ем: Tabelle 12: Konjunktionen Wort 1. ама 2. ем 3. ами

Zahl der Belege 9319 2067 535

Bedeutungserklärung но и, притоа; и...и но

Die Konjunktion mit kontrastiver Bedeutung ама und ihre Variante ами sind hier die häufigsten, wobei sie zahlenmäßig der standardsprachlichen Konjunktion но (164 028 Belege) deutlich unterlegen sind. In die Klasse der Funktionswörter fallen auch die zahlreichen Parti keln, die aus dem Türkischen ins Makedonische entlehnt wurden, wobei die

400

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

Partikel барем, die keine andere Entsprechung hat, das häufigste Lexem der gesamten Turzismenliste ist. Tabelle 13: Partikeln Wort 1. барем 2. ајде 3. демек 4. аман 5. белким

Zahl der Belege 14653 1411 891 378 75

Bedeutungserklärung изразува извесно ограничување ајде значи, то ест, да речеме, да претпоставиме, божем молам! изразува можност, веројатност, претпоставка, надеж

Hierbei handelt es sich um verschiedene Typen von Diskursmarkern, die Sprechereinstellungen versprachlichen und/oder Hörer-Sprecher-Inter aktion steuern, dabei jedoch keinen eigenen propositionalen Gehalt haben. So ist демек ein Evidentialitätsmarker und белким eine Partikel, mit welcher der Sprecher seine Überzeugung gegenüber dem Wahrheitsgehalt der ver sprachlichten Proposition zum Ausdruck bringt. Ајде wiederum kann als Hortativpartikel oder auch als eigenständige Äußerung und damit als eine Art Interjektion, mit welcher der Sprecher den Hörer zur einer Handlung auffordert (Los!), gebraucht werden (auch аман). Interessant ist vielleicht auch die Beobachtung, dass die türkische Partikel haydi auch im Bulgarischen, Serbischen, Kroatischen und Rumänischen repliziert worden ist. Schließlich ist darauf hinzuweisen, dass auch die Wortarten Pronomen und Präposition unter dem türkischen Lehnwortschatz vertreten sind: das Negationspronomen ич (‚nichts‘) mit 250 Belegen und die lokale Präposition карши (‚gegenüber‘) mit 40 Belegen. 5. analySE dEr datEn iM lichtE dEr EntlEhnunGSSkalEn Unsere Studie hat gezeigt, dass die große Mehrheit (85%) der in der makedonistischen Turzismusforschung genannten Elemente zumindest in der Pressesprache außer Gebrauch gekommen ist. Andererseits ist aber auch klar geworden, dass von einem vollständigen Verschwinden keine Rede sein kann. So zählen einige der Replikationen zu den hochfrequenten Lexikoneinheiten, für die es auch keine slavischen Äquivalente gibt (z.B. баш). Nachdem wir die Daten aus der Korpusstudie präsentiert haben, möchten wir zur Analyse der Ergebnisse in Hinblick auf die in Abschnitt 2 eingeführten Entlehnungsskalen übergehen. Dafür sollen die makedonischen Daten den jeweiligen Positionen auf den in den Tabellen 1 bis 3 zusammen

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

401

gefassten Skalen zugeordnetwerden. Wir möchten uns dabei im Wesentlichen auf Implikationsbeziehungen beschränken. In den folgenden wiederholten Darstellungen der Skalen solleine graue Hintergrundschraffierunganzeigen, dass wir mindestens ein Beispiel in der Korpusstudie haben finden können. Beginnen wir mit der Skala von thoMaSon, hier wiederholt als Tabelle 1-MAK: Tabelle 1-MAK: Aktuelle Turzismenim Makedonischen auf thoMaSonS Skala Entlehnungsskala Kon‑taktstufe Lexikon

Phonologie

Morphologie

Syntax

gentlich Inhaltswörter; gelezumeist Sub stantive; kein Grundwortschatz intensiv Funktionswörter fügig geringPartikel) (Konjunktionen, Inhalts- und neue Phoneme in Lehnwörtern

neue Funktionen und funktionale Einschränkungen oder häufiges Be nutzen zuvor sel tener Wortstellung in stärker Grundwortschatz; intensiv rige Ableitungsaffixe (Pronomen, Funktionswörter zunehmend Numerale); nied- Verlust existenter Ersetzung men Wörtern; der Veränderung Silbenstruktur Quellsprache Betonung; auch mancher, Entlehnung bei Phoneme; vonder einheim. Phoneund nicht der hinzugefügt entlehnte, tierbare und lichen muttersprachkönnen Kategorien Wörtern Affixe flek- Veränderung der Wortstellung oder der Syntax der Subordi nation/Koordi nation werden

intensiv massive Entlehnungen

morphophonemischen Regeln allesist möglich, sogar Veränderung des Sprachtyps

Danachweist das Makedonische bezüglich des Türkischen auch heute noch Spuren eines übergelegentlichen Kontakt hinausgehenden Intensitäts grad auf. Es gibt Replikationen nicht nur von Inhalts-, sondern auch von Funktionswörtern. Für eine noch intensivere Stufe spricht sogar die Tatsache, dass Ableitungssuffixe belegt sind, die auch an nicht-türkische Stämme an gefügtwerden können (z.B. граѓанштилак ‚Bürgertum‘ oder пубертетлијa ‚Teenager‘). Zu den in der Skala aufgeführten Ebenen Phonologie und Syn tax können wir hier nichtssagen, da sie außerhalb unserer Studie liegen. Gehen wir nun zu MatraS’ Skala über, die sich im Wesentlichen auf morpho-syntaktische Eigenschaften replizierter Einheiten beschränkt. Hier

402

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

ergibt sich eine erstaunlich weite Abdeckung der Skala: belegt sind Substan tive (боjа) und Konjunktionen (ама), Verben (есапи), Diskursmarker (демек, белким), Adjektive (бакарен), Interjektionen (ajде, аман), Adverben (баш), eine Präposition (карши), ein Pronomen (ич) sowie derivationale Affixe (-лак): Tabelle 2-MAK: typologische frequenzbasierte Entlehnungsskala nach MatraS(2009)

Substantive, Konjunktionen > Verben > Diskursmarker > Adjektive > Interjektionen > Adverben > andere Partikeln, Adpositionen > Numerale > Pronomen > derivationale Affixe > flektivische Affixe

Danach fehlen lediglich Numerale und flektivische Affixe, wobei das Lexem дузина ‚Dutzend‘von der Semantik her ein Quantitätsausdruck istund damit den Numeralen sehr nahe kommt. Damit füllen die Turzismen auch im modernen Makedonischen noch fast die ganze Skala aus, was wirals wei teres Indiz für einen recht intensiven Sprachkontakt interpretieren können. Unsere Daten bestätigen MoravcSiks implikative Skalen in jeder Hin sicht: Es gibt lexikalische (боjа) wie nichtlexikalische Elemente (карши), freiewie gebundene Morpheme (-лак), Substantive (боjа)wie Nicht-Substan tive (карши, башка). In Hinblick aufgebundene Morphologie, sind lediglich derivationale Suffixe, jedoch keine Flexionsmarker repliziert worden, was ganz der Implikationsbeziehungentspricht. Tabelle 3-MAK: Implikative Entlehnungsskalen nach MoravcSik (1978)

lexikalisches Element > nichtlexikalisches Element freie Morpheme > gebundene Morpheme Substantive > Nicht-Substantive Derivationale Morphologie > flektivische Morphologie

Einschränkend müssen wirzum Abschluss nocheinmal betonen, dass die Skalen keine Registervariation berücksichtigen. Dessen ungeachtet konnten wir nachweisen, dass viele der Turzismen, die im digitalen Wörterbuch des Makedonischen mit разговорно ‚umgangssprachlich‘ markiert sind, auch in der Pressesprache auftauchen. 6. auSBlick Das Makedonische und das Türkische blicken sprachgeschichtlich auf einen über 600 Jahre langen Kontakt, der durch diverse außersprachliche Faktoren sowohl begünstigt als auch belastet wurde. Die Grundlage für die sen Forschungsbereich hat Franz von Miklosich in seinen bahnbrechenden

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

403

Werken aus den Jahren 1884 bis 1889 gelegt. Als besonders modern möch ten wir ansehen, dass Miklosich sich sowohl mit materieller Replikation, als auch mit Replikationen struktureller Muster befasst hat. Er hat sich also schon damals um einen integralen Ansatz bemüht, wie ihn auch heutige Sprachkontaktforscher propagieren. Seither steht die Turzismusforschung wesentlich in der diachron ausgerichteten Tradition, nach der die türkischen Elemente in ihrer ganzen historischen Tiefe erforscht werden. Daneben hat sich eine eher an politisch motivierter Sprachplanung interessierte For schungsrichtung etabliert, was nicht nur für das Makedonische, sondern z.T. auch für andere Sprachen Südosteuropas gilt. Im Fokus stehen hauptsäch lich materielle Entlehnungen. Wenig Beachtung findet hingegen der reale aktuelle Sprachgebrauch; auch bleiben die Arbeiten rein deskriptiv und ver zichten auf weitergehende Erklärungen in Hinblick auf übereinzelsprachliche Generalisierungen. Wir haben versucht anhand einer korpusbasierten Stich probe die gegenwärtige Lage der Turzismen in der makedonischen Presse sprache näher zu bestimmen. Als Ergebnis haben wir auch im Makedonischen des Jahres 2013 zahlreiche türkische Lehnwörter feststellen können. Deren Zahl und Bedeutung ist allerdings nicht mehr vergleichbar mit ihrem Status im 19. Jahrhundert: Lediglich 30% der in der Liste von Jašar-naStEva genann ten Turzismen sind überhaupt belegt und nur 15% mit einer Frequenz von über 10 Texttreffern. Unsere empirische Studie bestätigt somit den quanti‑ tativen Niedergang des türkischen Lehnwortschatzes im Makedonischen. In einem weiteren Schritt haben wir diese Daten im Lichte integraler Sprachkontaktmodelle in Hinblick auf Entlehnungsskalen interpretiert. Diese sollten uns Aufschluss über die Qualität des Kontaktes zwischen dem Tür kischen und dem Makedonischen des 21. Jahrhunderts geben. Hierbei geht es insbesondere um den Grad der Intensität, der sich über die Entlehnungss kalen ablesen lässt. So haben auf einem breiten Sprachensample beruhende Sprachkontaktstudien gezeigt, dass Entlehnbarkeit auch von strukturellen Eigenschaften der betroffenen Elemente abhängt. Danach sind Substantive leichter entlehnbar, während Präpositionen oder Affixe die Entlehnung wei terer Kategorie voraussetzt. Man kann sogar soweit gehen zu sagen, dass die Entlehnungsskalen einen strukturellen Indikator für die Intensität des Sprachkontaktes und damit für den kulturellen Druck darstellen. Wir haben die makedonischen Daten auf drei in der theoretischen Sprachkontaktfor schung breit rezipierte Skalen projiziert, wobei wir uns natürlich bewusst sind, dass diese sich in einigen Punkten widersprechen. So stufen MatraS und thoMaSon Konjunktionen und Diskursmarker unterschiedlich ein. Wir sind zu folgenden zwei Ergebnissen gekommen: 1) die makedonischen Daten

404

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

bestätigen weitgehend die in den Skalen postulierten Implikationsbeziehun gen; 2) die Turzismen belegen weite Bereiche der Skalen, da sowohl Inhalts wörter, als auch grammatische Marker und Derivationsaffixe belegt sind. In der Pressesprache kommen also nicht nur Inhaltswörter vor, sondern auch Funktionswörter, von denen die Partikel барем der häufigste Turzismus überhaupt ist. Dies spricht für einen recht hohen Intensitätsgrad des Kontaktes; andererseits ist hervorzuheben, dass die ‚hohen‘ Positionen auf den Skalen nur von einzelnen Elementen belegt sind, die z.T. auch im Vergleich zu den slavischen Äquivalenten eine niedrige Tokenfrequenz haben; z.B. die Präpo sition карши oder die Konjunktion ама. Hinzu kommt die zunehmende Beschränkung auf bestimmte Register, was jedoch in den Skalen nicht berücksichtigt ist. Unsere Studie kann auch für theoretisch orientierte Arbeiten zu Ent lehnungsskalen von Bedeutung sein; denn, wie die makedonischen Daten zeigen, spielt bei den Skalen Registervariation eine Rolle. Diese sollte in künftigen Modellen berücksichtigt werden Abschließend möchten wir weitere empirische Studien zum heutigen, realen Turzismusgebrauch in den Sprachen Südosteuropas anregen. Wir hoffen zum einen gezeigt zu haben, dass der beste Weg über die Arbeit mit großen Korpora geht und und zum anderen, dass das Konzept der Entlehnungsskalen ein erklärungstarkes Werkzeug an die Hand gibt, das eine über Fragen der Sprachpflege hinausgehende fundierte Bewertung der Daten ermöglicht. Den Ausgangspunkt für solche Studien bildet auch heute noch das Werk von Franz von Miklosich.

BIBLIOGRAFIE BorEtzky, Norbert. Der türkische Einfluß aufdas Albanische. Wiesbaden: Harrassowitz, 1975/1976. friEdMan, Victor. Persistence and Change in Ottoman Patterns of Code-switching in the Republic of Macedonia: Nostalgia, Duress and Language Shift in Contemporary South eastern Europe. Code-switching and Language Contact. Ljowert – Leeuwarden: Fryske Academy, 1995, 58–67. friEdMan, Victor. Turkish in Macedonia and Beyond. Studies in Contact, Typology and Other Phenomena in the Balkans and the Caucasus. Wiesbaden: Harrasowitz Verlag, 2003. friEdMan, Victor. Admirativity: Between Modality and Evidentiality. Sprachtypologie und Universalienforschung 58/1 (2005a): 26–37. friEdMan, Victor. From Orientalism to Democracy and Back Again. Turkish in the Balkans and in Balkan Languages. Raymond Detrez, Pieter Plas (eds.). Developing Cultural Iden tity in the Balkans. Convergence vs. Divergence. Bruxelles [u.a.]: Lang, 2005b, 25–43. GrannES, Alf et alii. A Dictionary ofTurkisms in Bulgarian. Oslo: Novus, 2002.

NEUE PERSPEKTIVEN ZU DEN TÜRKISCHEN ELEMENTEN...

405

hazai, György, Matthias kaPPlEr. Der Einfluss des Türkischen in Südosteuropa. Uwe Hin richs (Hrsg.). Handbuch der Südosteuropa-Linguistik. Wiesbaden: Harrasowitz Verlag, 1999, 649–675. hinrichS, Uwe, Uwe BüttnEr. Turkologie und Südosteuropalinguistik. Matthias Kappler (Hrsg.). Turkish Language Contacts in South-Eastern Europe. Istanbul: The Isis Press, 2002, 273–288. MatraS, Yaron. Language Contact. Cambridge: Cambridge University Press, 2009. MikloSich, Franz von. Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäischen Spra chen. (Griechisch, Albanisch, Rumunisch, Bulgarisch, Serbisch, Kleinrussisch, Gros srussisch, Polnisch.). Wien: Gerold (= Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien. Philosophisch-Historische Classe. Band 34–38.). 1. Band: Hälfte 1. Vorgelegt in der Sitzungam 2. Januar 1884a. 1884 (= … 34.4.), S. 239–338. 2. Band: Hälfte 2. Vorgelegt in der Sitzungam 2. Januar 1884b. 1885 (= … 35.3.), S. 106–192. MikloSich, Franz von. Über die Einwirkungen des Türkischen auf die Grammatik der süd osteuropäischen Sprachen (= Sitzungsberichte der philosophisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften 120,1). Wien: Tempsky, 1889. MoravcSik, Edith. Universals of Language Contact. Joseph H. Greenberg (ed.). Universals of Human Language. Stanford: Stanford University Press, 1978, 94–122. reinkowski, Maurus. Kulturerbe oder Erblast? Zum Status der Turzismen in den Sprachen Südosteuropas, insbesondere des Bosnischen. Mediterranean Language Review 14 (2002): 98–112. SakEl, Jeanette. Types of Loans: Matter and Pattern. Yaron Matras, Jeanette Sakel (eds.). Grammatical Borrowing in Cross-Linguistic Perspective. Berlin: Mouton de Gruyter, 2007, 15–31. SandfEld, Kristian. Balkanfilologien. En oversigt over dens resultater og problemer. København: Bianco Lunos, 1926. škalJić, Abdulah. Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost, 1966. thoMaSon, Sarah G. Language Contact. An Introduction. Edinburgh: University Press, 2005. troEBSt, Stefan. Vertraute Fremdheit – Das Osmanische Reich in der makedonischen Ge schichtskultur. Südosteuropa Mitteilungen 6 (2005): 62–70. wieMer, Björn, Björn hanSEn. Assessing the Range of Contact-Induced Grammaticaliza tion in Slavonic. Björn Wiemer, Bernhard Wälchli, Björn Hansen (eds.). Grammatical Replication and Borrowability in Language Contact. (New Trends in Linguistics). Berlin: Mouton de Gruyter, 2012, 67–155. * аПоСтолСки, Михаило (ред.). Историја на македонскиот народ. Книга прва. Од пре дисториското време до крајот на 18 век. Скопје: Нова Македонија, 1969. ДимитроВСки, Тодор. За литературната лексика на Мисирков. Христо Андобов-По лјански и др. Крсте Мисирков: Научен собир посветен на 40-годишнината од смртта. Книга 6. Скопје: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, 1966. ЈаШар­наСтеВа, Оливера. Турски елементи во јазикот и стилот на македонската народна поезија. Скопје: Македонска Академија на науките и уметностите, 1987. ЈаШар­наСтеВа, Оливера. Турските лексички елементи во македонскиот јазик. Ско пје: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, 2001. кеПеСки, Круме. Граматика на македонскиот литературен јазик за училиштата од II степен. Скопје: Просветно дело, 1972. конеСки, Блаже. Граматика на македонскиот литературен јазик. Дел I и II. Скопје: Просветно дело, 1966. конеСки, Блаже. Историја на македонскиот јазик. Скопје: Култура, 1986. конеСки, Блаже. Состојби и промени во македонскиот јазик од 1945 година. Зборо образување и лексика. Liljana Minova-Ǵurkova (red.). Македонски јазик. Opole: Uniwersytet Opolski – Instytut Filologii Polskiej, 1998, 129–159.

406

Alexander Kuperdyaev, Björn Hansen

макариЈоСка, Лилјана. Континуетот на турското влијание врзмакедонскиот лексички систем. Македонистика: Книга 10. Скопје: Институт за македонски јазик „Крсте Мисирков“, 2009, 189–238. речник СрПСкога ЈеЗика. Нови Сад: Матица српска, 2007. чеПреганоВ, Тодор. Историја на македонскиот народ. Скопје: Институт за национална историја, 2008.

Александар Купердјајев Бјорн Хансен НОВИ ПОГЛЕДИ НА ТУРСКЕ ЕЛЕМЕНТЕ У ЈУГОИСТОЧНОЕВРОПСКИМ ЈЕЗИЦИМА. АКТУЕЛНИ ТУРЦИЗМИ У МАКЕДОНСКОМ ЈЕЗИКУ У СВЕТЛУ СКАЛА ПОЗАЈМЉИВАЊА Рез и м е Историја језичких контаката између македонског и турског језика траје више од 600 година. Темеље за ово поље истраживања је поставио Франц Миклошич својим револуционарним делима из 1884. и 1889. године. Надовезујући се на ове фундаментал не радове, на основу узорка преузетог из одабраног корпуса у овом раду је извршен покушај да се ближе одреди тренутни статус турцизама у македонском језику штампе. Као извори су коришћене електронске архиве два македонска дневна листа: „Дневник” (www.dnevnik.com.mk) и „Утрински весник” (www.utrinski.com.mk). Резултати пока зују да се у македонском језику 2013. године могу утврдити бројне турске позајмље нице. Њихов број и значај, додуше, више не може да се пореди са њиховим статусом у XIX веку: посведочено је само 30% свих турцизама које наводи Јашар-Настева, а само 15% се појављује са фреквенцијом већом од десет случајева. Емпиријска студија стога потврђује квантитативно опадање турских позајмљеница у македонском језику. У следећој фази се ти подаци интерпретирају у светлу интегралних модела језичких контаката према Матрасу и Томасоновој. Они објашњавају квалитет контаката изме ђу турског и македонског у XXI веку. Аутори рада долазе до следећих резултата: 1) подаци о македонском језику у великој мери потврђују односе импликације постули ране у скалама позајмљивања; 2) турцизми заузимају већи део скала позајмљивања, пошто су посведочени и као аутосемантичне речи, граматички маркери и деривациони суфикси. У језику штампе се, дакле, појављују не само аутосемантичне, већ и функ ционалне речи. То говори у прилог прилично високом степену интензитета контакта; с друге стране, треба истаћи да су „високе” позиције на скалама посведочене само код појединих елемената који у поређењу са словенским еквивалентима делимично има ју ниску фреквенцију токена; на пример, препозиција карши или везник ама. Треба додати и да је уочено све веће ограничавање на одређени регистар, што се, међутим, у скалама не узима у обзир. Universität Regensburg Institut für Slavistik D-93040 Regensburg, Deutschland [email protected]

Universität Innsbruck Institut für Slawistik A-6020 Innsbruck, Österreich [email protected]

UDK 929 Miklosich, F. 811.511.141:811.16/.17’373.45

Ilona Rajsli

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY OF RESEARCH ON LOANWORDS IN HUNGARIAN*1 An important segment of Franz Miklosich’s wide linguistic research was map ping Slavic loanwords in Hungarian. Although there had been earlier attempts to describe lexical elements of linguistic connections between Hungarian and Serbian, Miklosich’s work (Die slavischen Elemente im Magyarischen, Wien, 1871) is a pio neering one, since he was the first who applied a scientific approach while dealing with the topic, systematically collecting Slavic elements in Hungarian and comparing them with their counterparts in Slavic languages. His work had a significant scien tific reception among Hungarian linguists, it initiated a number of discussions on the topic, but it is important to notice that his research brought new inspiration in the Slavic-Hungarian loanword research. The previously mentioned Miklosich’s book is considered to be an elementary work in Hungarian loanword research, even if much of his word-etymology was corrected to a certain degree by János Melich and István Kniezsa. Franz Miklosich was the one who first applied Bopp’s comparative method in his etymological research. The results of his work continue to exist in the newest historical-etymological dictionaries. Keywords: historical linguistics, loanwords, areality, etymology, Franz Mik losich.

1. introduction Historical linguistics started with comparing different languages. On one hand, comparative linguistics of related languages evolved, on the other, studying languages in contact and their mutual influence, as well as research on loanwords started. Following the work of Franz Bopp (1816) and Jacob Grimm (1818), the methodology of comparative linguistics was established and gradually crystallized (cf. Benkő 2003: 56–7). In Hungary, pioneers of the historical and comparative method are János Sajnovics (1770) and Sámuel Gyarmathi (1799), while the theoretical ground was laid by Miklós Révai (1803–1806).

*This research paper was written as part of project no. 178017 of the Serbian Ministry of Education and Science.

408

Ilona Rajsli

Among comparative research methodologies, areal linguistic studies are the youngest (cf. BalázS 1983: 10). Underlying principles were outlined by Jakobson and Trubeckoj ‒ the leaders of the Prague school at the begin ning of the 1930s. First, they reviewed and kept mentioning areal relations among Balkan languages. Kopitar compared three Balkan languages (Ro manian, Bulgarian and Albanian), Schleicher extended this group with Greek. In the 1860s, Miklosich – partly influenced by Kopitar – considered the common characteristics of these four Balkan languages to be a result of inner evolution and presupposed the existence of a substratum. At the end of the 19th century the question of word-loaning became the centre of dis cussions and in this work Miklosich also had a pioneering role. The relations between Hungarian and Slavic people/languages have a considerable past: even in the ages of wandering of Hungarian tribes ran dom connections with Slavic people were noticed, but during the history of the Hungarian people, beginning with their settlement, relations with Slavic people became more intensive. These relations by themselves implied a mu tual linguistic influence, as well. The history of the research of Slavic loanwords also has a significant past. Its origins go back to the 16th century, when the doctor of Sigismund I of Poland, Mathias de Miechów, prebend in Cracow, later professor at the university, in his work the Tractatus (1517), important for the Finno-Ugrian history, wrote that the language of Ob-Ugrians resembled the language of Pannon-Ugrians (Hungarians), except that the latter took words from Slavic languages. In the dictionary of the polyhistor humanist scientist, Verantius Faustus (Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum, 1595) a separate appendix listed those words that Hungarians loaned from the “Dalmatians” (cf. Bárczi 1958: 80). In the 17th century, different works and views appeared on the language of Hungarians, one of these was the work of Laurentius Toppeltinus de Medgyes (Origines et occasus Transsylvanorum, 1667), who claimed that in the Hungarian language there were elements of the Sarmatic language, which meant Slavic languages according to the vo cabulary of that age. Ferenc Otrokocsi Fóris, an academic professor of law, also spoke about Slavic loanwords (Origines Hungaricae, 1693). He wrote his two-volumed sensational work abroad (Franeker), thus starting the school of comparative linguistics in Hungary. The Debreceni Grammatika published in 1795 (edited by Demeter Görög and Sámuel Kerekes) represented a develop ment in the presentation of the topic, since Slavic words were listed separately. In his most significant linguistic works, Affinitas (1799) and Vocabularium (Vocabularium in quo plurima hungaricis vocibus consona variarum

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY...

409

linguarum vocabula collegit… Dictionary, in which many words sounding similar to Hungarian and are from foreign languages were listed… Vienna, 1816) Sámuel Gyarmathi regularly compared Hungarian words with Slavic ones using a methodology of that age. Stephanus Leschka`s work Elenchus Vocabulorum Europaeorum cumprimis Slavicorum Magyarici usus (Buda, 1825) was the first book in which the author concentrated all of his attention on Slavic elements in the Hungarian language; among numerous etymologies, correct and totally impossible syncretisms appear in great numbers. A sim ilar work to this one was Gergely Alajos Dankovszky`s Magyaricae linguae lexicon critico-etymologicum (Bratislava, 1833) in which the author tried to explain every word starting from its “tót” origin: “Where tót does not mean Slovak, but according to the vocabulary of that age it means Slavic in general; this expression originally meant such Slavs who called themselves Slovenians, later this became the name of Slavs in general.” (Bárczi 1958: 80). The diversity in terminology considering Slavic languages appeared early and continued to exist in the 19th century, while there were more va rieties later, too. Since in that period there were many discussions on lan guage reformation, the interest in the Hungarian language contained the question of purism all the time, as it could be seen in a periodical that started in 1872 called the Magyar Nyelvőr.1 Among other questions, Slavic elements in Hungarian became a ground for continuous dispute. Here one has to mention József Kassai, who was the pioneer of Hungarian etymological research; in his book Származtató, s gyökerésző Magyar-Diák szó-könyv (I–V, Pest, 1833–1838) he questioned the Slovak(“tót”) origin of many Hungarian words. Kassai, who had significant results in ethnological linguistic research, was led by purism in his actions, while Leschka and Dankovszky had different political views according to which they chose headings of their dictionaries. Later, their follower, the famous Slavicist István Kniezsa along with Géza Bárczi described Miklosich’s role as a landmark in this research: “Ferenc Miklosich was the first who did research on Slavic loanwords in Hungarian, having an academic approach (Slavische Elemente im Magyarischen, 1871, Hungarian translation in Nyr. XI.; Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen). He collected Slavic elements of the Hungarian language with great care and compared them with their Slavic counterparts. By doing this, Miklosich laid the ground for academic research of our Slavic words.”

1 The most important periodical of language culture of that age, its first edition appeared in 1872, editor: Gábor Szarvas. It appeared in the study under the name Nyelvőr, as well. Abbreviation: Nyr.

410

Ilona Rajsli

(Bárczi2 1958: 81) At the same time he built a realistic picture about Mik losich’s work when he added that neither the methodology of etymology nor the academic results of the time explained when the elements of Miklosich’s vocabulary got into Hungarian and from where, while at the same time other disputable questions emerged concerning the etymologies. Miklosich’s vocabulary was undoubtedly the most influential work with the greatest reputation in Hungarian linguistic circles in the second half of the 19th century for there was hardly any issue of the Nyelvőr that did not contain opposing opinions on the topic. In addition, on the pages of other publications like the Nyelvtudományi Közlemények3, the Philológiai Közlöny4, and the Etnographia5, there were many other studies published referring to some of his works. Because of the language reform, linguistic issues were closely followed by the public, so many articles were published on the pages of Pesti Hírlap6 that were connected with Hungarian loanwords, meaning that the questions of language were a topic of public interest. 2. reCeption of MiklosiCH’s work Die sLavisChen eLemente im maGyarisChen in hunGary In the first issue of the Nyelvőr, in his study Az idegen szavak és a purismus (Foreign Words and Purism) György Volf discussed language contact, word-loaning, how older foreign words melted into our (Hungarian) language, and he made a contrast between these processes and the “foreign mocking nature of fashionable words.” In his article Volf drew attention to the need that the question of foreign words and loanwords be set in the right direction: “it is an urgent need that the question of foreign words be solved correctly” – he emphasized (volf 1872: 401). One should add that this was the neo-orthologist (“újortológus”) period of the language reform, when the wish and passion for language purification was dominant everywhere.

2 Miklosich’s work appeared in Bárczi under this title. Gábor Szarvas published it under the title Die slavischen elemente im magyarischen. Among Hungarian academic references it was abbreviated as SIE. 3 One of the oldest Hungarian linguistic periodicals, it was started in 1862, its editor was Pál Hunfalvy, its central topic was Finno-Ugrian studies. 4 Egyetemes Philologiai Közlöny (1. évf. 1877 – 71. évf. 1948) linguistic and literary periodical. Its successor was the Filológiai Közlöny from 1955. 5 Periodical of the Magyar Néprajzi Társaság (Hungarian Ethnografic Association), its first issue was published in 1890). 6 It was a significant daily ofthat age.

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY...

411

Gábor Szarvas also dealt with the topic quite early: in the 2nd issue of the Magyar Nyelvőr (1873) in his article A magyar nyelvbeli idegen szók (Foreign Words in Hungarian Language) he wrote about the theoretical questions of foreign words and loanwords. According to our knowledge, in this issue, when writing about the word huszár he referred to Miklosich’s book Die slavischen elemente im magyarischen. Thus the information about the etymological volume entered Hungarian linguistic circles shortly after its publication. In this study Szarvas defined principles and described and defined a thematic listing of this group of words (in Szarvas’s terms: “tárgyi szók” – objective words). Similarly to Volf, he also emphasized that together with objects, our ancestors took over their names (SzarvaS 1873: 488). Further in the study he described the method of loaning, the possibility of controlling the way of words, i.e. the methodology of the takeover-loaning; he listed the criteria after which one could check if a certain word was a loan or not. He was alluding to the first issue of the Nyelvőr, in which the theory of direct loaning was clarified: a word can originate from any language, we consider the direct donor as the “owner”. The study then listed word etymologies with detailed data, the examples he presumably collected under the influ ence of Miklosich, because he started with the word aba (aba, abajdoc, abárol, ablak, abrak etc.), and with little exception he proved Slavic origin with them. These word entries presented a standard of how Szarvas imag ined the methodology and academic research of the origin of words, which presupposed that the given etymology would define a place of a foreign word in the Hungarian language as well as in the languages of the donor language family. At the end of the word entry he calculated which factors made it likely that the word was a loan. In these word entries he referred to Miklosich`s works without exception, so very early, almost parallel with the publishing of the mentioned works he got informed about them. In the Nyelvőr during the 1870s studies multiplied disputing and ana lyzing some Slavic loanwords related to certain words (e.g. utca, levente, huszár, harc, pulyka etc.) often inducing discussions that lasted for years. Etymological disputes over these words and questions emerging around them were purposeful because basic principles of linguistics and the func tion and significance of its disciplines got (re)defined. One of the authors who did this in their etymological discussions was Gábor Szarvas, who empha sized the role of historical linguistics and significance of old linguistic data in argumentation. The author mentioned Miklosich while referring to words of an alternative origin as well, e.g. when clarifying the word kacér he often

412

Ilona Rajsli

referred to Miklosich`s book the Fremdwörter in den slavischen Sprachen (Vienna, 1867). In the case of utca, Miklosich’s opinion that the Hungarian word originates from the word ulica caused a great scandal, which caused discussions in periodicals that continued in many subsequent issues. The tension that culminated in 1877 could be felt by then; in that year there were serious accusations on the account of the periodical, which Szarvas answered by writing his article Tisztázzuk a nézeteket (Let`s Clarify Our Views). In this he repeated his views about the nature of loanwords and about the func tioning of loaning which he had stated many times before, but here he wrote about the question why Hungarian language users accepted foreign words originating in different foreign languages and why they were so passion ately hostile towards Romanian and particularly to Slavic words. According to Szarvas, there were three causes for this phenomenon: national vanity, lack of information and the phenomenon that many Slavic loan elements merged into the phonemic and morphemic body of the Hungarian language because of the very early loaning. In this study Szarvas touched upon the phenomena7 that were criticized in the later practice of Miklosich’s etymology by many Hungarian linguists. Thus Szarvas marked the criteria according to which one can determine which language was the original owner of a word since this question was the starting point of disputes on the topic. For example, in the case of the word utca, old Hungarian linguistic data decided the real etymology of the word proving that Miklosich was right about it. There were valuable comments in Szarvas’s word entries that inform us about contemporary reactions to Miklosich’s work allowing us to find out that Miklosich, for example, listed the idiom duskát iszik (drink to the health of the host) among Slavic loan phrasemes. Thus Gábor Szarvas noticed: “Both the word and the idiom are taken into Miklosich’s Slavic loan-elements”. (SzarvaS 1877: 108). As the editor of the Magyar Nyelvőr Gábor Szarvas continually and very consciously invited linguists and the public to accept Miklosich’s work and there was a dire need for this indeed because the public opinion was turned against Slavic loanwords. The workgroup of the Nagyszótár8 (Great Dictionary) played the leading part in this. 7 E.g. the knowledge about speech sound development tendencies of the donor and the recipient language, concerning both languages the cultural and economical history of the people, study of linguistic records, etc. 8 Dictionary in six volumes edited by Gergely Czuczor and János Fogarasi was published between 1862 and 1874. This was the first academic, influential Hungarian-Hungarian comprehensive dictionary, it also contained word etymologies.

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY...

413

In 1881 in a series of linguistic articles (ended in 1883) under the title “Visszahódított” magyarszavak (Regained Hungarian Words) Ignác Halász took under scrutiny Miklosich’s work Die slavischen Elemente im Magyari schen. He evaluated words one by one, trying to prove his hypotheses by argu ments based on speech sound history and although he “won back” 64 words, he found the Slavic origin of 12 words to be problematic. Halász here re ferred to the public opinion and the instructions of the Nagyszótár edited by Czuczor–Fogarasi: “the proclaimed and dubious foreign words should be dealt with carefully and should be regained for the Hungarian language as its original property”, hence the verb visszahódít (regain) in the often mentioned title of his column. Ignác Halász stated calmly that loaning did not mean that an object or thing did not have an original expression in the old times (haláSz 1881: 194). He further noted: “Most of our loanwords got here from Slavic languages” (ibid., 195). Then he proved his thoroughness by presenting research history from Verancsics’ to Miklosich’s work. He ranked the work of the “excellent Slavic linguist”: “The one who deals with the Hungarian language, cultural history of the Hungarian nation and ethnography of Hun gary cannot do this without this fundamental work. It is a most valuable source everywhere. He collected and chose data with great academic readiness, with conscience and precision” (ibid., 195). Thus Halászconsidered Miklosich’s work to be a significant source not only for linguistics but also for the his tory of culture and ethnology. Halász added that new views and theoretical achievements of linguistics required that we reconsider foreign loanwords. He noted that out of Miklosich’s 956 words only 25 were verbs, out of which Halász singled out those of onomatopoeic origin (e.g. gajdol, mormol, pirít, zsertelődik). Then the author analyzed disputable words in detail, in particu lar those with a significant semantic difference, where he found “phonetic incompatibility” or any proofusing comparative linguistics. In his criticism he often pointed out which Slavic linguistic forms would have been more compatible for comparison in the case of the word in question. (ibid., 347) It is a strange concurrence in time that Ignác Halász’s series of analytic articles and Gábor Szarvas translation, the latter presenting Miklosich’s dic tionary in Hungarian, were published the same year (1881). In the very same year Bernát Munkácsi, a significant figure of Hungarian comparative lin guistics, started his series of articles the Szláv kölcsönszók (Slavic Loanwords). His research was motivated by Budenz József,9 who finished the Magyar-ugor 9 Budenz was the founder of Finno-Ugrian studies in Hungary; between 1872 and 1892 he was a professor of the then recently established department of comparative linguistics of Finno-Ugrian (Ural-Altaic).

414

Ilona Rajsli

összehasonlító szótár (Hungarian-Ugrian Comparative Dictionary) (1873– 1881), so according to Munkácsi, after mapping the ancient vocabulary, it became extremely necessary to deal with the question of loanwords with a similar thoroughness like in Budenz’s work. His significant view was that research should start from the history of the Hungarian language to “thor oughly study the impact that foreign languages in contact with Hungarian had on our language, namely from the Hungarian point of view, on the grounds of history of the Hungarian language” (MunkácSi 1881: 337). Among researchers studying Slavic impact Munkácsi mentioned the name of a Czech linguist, Žahourek (Žahourek, Johann: Über die Fremdwoerter im Magyarischen, 1856) and after listing a number of linguists he said that “they col lected a lot of material which was clarified by Miklosich with his Slavic academic criticism” (ibid., 338). Mentioning its merits, Munkácsi also criti cised the book Die slavischen Elemente im Magyarischen by saying that onomatopoeic words were not suitable for loaning, that they were a source of mistakes in the book, that in the case of many words no source was attached and the vocabulary did not include all the dialects. What he objected the most was that the author “studied the data only from the Slavic point of view and did not show their development within the Hungarian language history” (ibid., 338). In the subsequent parts of the series he published etymologies based on Gábor Szarvas’s etymological pattern while arguing with earlier researchers of Slavic loanwords. At the same time Gábor Szarvas persistently and resolutely fought the accusations against the Nyelvőr coming from the Academy, Mór Ballagi and others, who claimed that the periodical conspired with foreign linguists and “Slavized” (“szlávizál”) orthology. For the sake of “beginners” he redefined the problem of Slavic loanwords (for many times) using the word huszár. In the reception of Miklosich’s book among significant scholars there were less famous names like József Mihály10, who referred to Miklosich’s book Die Fremdwörter in den slavischen Sprachen (1867) and compared it with the material from the book Die slavischen Elemente im Magyarischen (1871) when he studied German loanwords, among others the word harc. His precision was remarkable, since he noted the doubts of the Slavic linguist in detail concerning the word in question, while contrasting data referring to the word in both books. Mihály also made important statements concerning

10 Doctor from Kolozsvár, the teacher of Prince Miklós Pálffy, a significant figure of education of the age, who also gained a certificate in Budapest for teaching German and Hungarian on the high school level.

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY...

415

research history, e.g.: “the people we live with have a greater influence on us than the ones with whom we are only in contact” (Mihály 1881: 50). Gábor Szarvas rightfully considered publishing Miklosich’s often cited work that started numerous discussions in Hungarian, primarily because of the discussions in academic life and the great interest in Slavic loanwords. He referred to the fact that the name of the Slavic researcher was not uknown among Hungarian readers, many references proving this in the studies pub lished during the first ten years of the periodical. “This fact by itself makes it not only desirable, but necessary to deal with it; in addition to this, the periodical in which the study was published (Denkschriften der kais. Akademie der Wissenschaften) can be found in very few libraries, and the separate edition of the study is at the end of resource” (SzarvaS 1882: 68). Szarvas published the word entries in 11 parts under the title A magyar nyelvbeli szláv szók (Slavic Words in Hungarian Language) and the publishing of the Hungarian translation was approved by Miklosich. The work translated by Gábor Szarvas began with a list of Miklosich’s sources under the title Kútfők (Sources) containing slight changes, at some places enriched with works that he used in his translation; this was followed by abbreviations and an explanation of specific graphemes and signs ap plied in the entries that followed under the title Betűk (Letters). Szarvas was basically not translating but adapting: word entries were formed for Hun garian dictionary users, so they started with a Hungarian word in the Hun garian alphabetical order, which required special attention. For example, already with the first word, the noun abajdócz, he had to move the 515th entry of the Miklosich dictionary since, according to Miklosich, the coun terpart of this word that started in a in Hungarian was the Slovak word obadvojec. Szarvas kept a clear-cut, plain structure of the original diction ary’s entries and took over the right segmentation and visual solutions from it. However, at a certain point he modified the typographic solutions, bold ing some words, or adding different remarks to words: e.g. he always noted which source or study among Hungarian references the word was dealt with (mainly referring to the Nyelvőr, or one of the issues of the Nyelvtudományi Közlemények). At some points he left notes about the social validity of the word as well: the sign † marked the words in extinction11. There was a rather strange definition of the sign * because it was found next to words that did

11 Among abbreviations the explanation of this was quite vague: “† means that here or there we had this word in our speech subsequently” (SzarvaS 1882: 70). Here mainly the word ‘subsequently’ is unclear.

416

Ilona Rajsli

not exist in Slavic languages, only as words coming from Hungarian (today this sign labels reconstructed forms of the word). There were examples of this both among Hungarian word entries (e.g. akat) and their Serbian coun terparts (agorina, gajdati etc.). Ignác Halász finished his article series on the “screening” of Mik losich’s words in 1883 while passions were still stirred up; there were com ments on the topic continuously from both professionals and outsiders. In this year a festive volume praising Miklosich’s work was published by Lajos Wagner.12 This special volume was presented by Ignác Kúnos, who used the occasion to calm the spirits concerning the question of Slavic loanwords (e.g. in his festival volume Wagner actually protested against Halász Ignác’s “regained” words) and to set the tone of pro and contra arguments to the right pitch; for this reason he emphasized that above all the scientific approach had to be the standard of research and publishing. Ignác Kúnos thought that Wagner was overacting “reverential” respect towards his teacher so he missed healthy criticism that motivated further research. In 1884 Bernát Munkácsi got into lengthy discussions again: in his work Adalékok a magyar szókincs szláv elemeihez (Data to Slavic Elements of Hungarian Vocabulary) (Nyr. 312–315, 364–366) he alluded that there was a need for a complex approach in research about the Hungarian-Slavic lan guage contact, so he studied Hungarian words that entered South Slavic, while Ignác Halász studied those that entered North Slavic languages. Ha lász started publishing results of his research in 1888, in 5 articles under the title Magyar elemek az északi szláv nyelvekben (Hungarian Elements in North-Slavic Languages). In the introduction he mentioned his predeces sors’ work with great appreciation. “In our country until now the centre of interest has mainly been the influence of the languages of other people living together with our people nowadays or in the past on our language. Mainly the Turkish and Slavic language influence is the object of the most passionate research and a wide dispute. For almost a whole century both Hungarian and Slavic linguists were dealing with the topic” (haláSz 1888: 250). In his word entries he referred regularly to Miklosich, mostly to the data from the Die slavischen Elemente im Magyarischen and the Etymologisches Wörterbuch der slavischen Sprachen.

12Miklosich und die magyarische Sprachwissenschaft. Festschrift zum Jubiläum des Herrn Universitätsprofessors Dr. Franz Xaver Ritter v. Miklosich im Wien. Von Dr. L. Wagner. Pressburg und Leipzig. 1883.

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY...

417

Linguistic periodicals and academic forum publications at the end of the 19th century are evidence that the linguists mentioned above led a con tinuous dialogue with the data from Miklosich’s dictionary. These periodi cals informed each scientist about the ongoing work in their circles and they presented published books, so a linguistic orientation was very strong in this period. Gábor Szarvas largely contributed to maintaining a moderate, academic interest, though passions got stirred up many times; e.g. concern ing such questions as whether word-loaning can automatically mean domi nation, too? The “ownership of words” as a central question also emerged between Croatian and Hungarian, which was initiated by the Croatian par liament, but Szarvas managed to settle the topic with good argumentation and a moderate tone. In 1885 Oszkár Asbóth and György Volf had a long dispute on the pages of the Nyelvőr over the origin of the word zsoltár. In this discussion not only was word etymology important but also the cultural and historical background and the nature of the connection between peoples. Asbóth men tioned the term Proto-Slavic language (ószlovén nyelv) (supposedly exactly after Miklosich), which had long existed in Hungarian linguistic terminology, but also was a basis of many misunderstandings. Asbóth “under this term did not mean an older version of today’s Slavic languages, but the language which served as a ground for Old Church Slavonic” (Bárczi 1958: 82). There were discussions on different topics, not only concerning the national and cultural background and the question of “primacy”, but terminological antago nisms were topics of dispute, too. In his answer entitled Egy kis szlavisztika (A Little Bit of Slavistics) György Volf decided to refer to Miklosich’s work Altslovenische Formenlehre in Paradigmen mit Texten aus glagolitischen Quellen (Wien, 1874). For this reason in his study he cited appropriate parts from this source, then parts concerning the Bulgarian language type from the volume Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen I (Wien, 1852). On his part Volf settled disputable questions of terminology in the following way: “In this question the one who judged over us was the one that Asbóth named to be above us: the greatest Slavist of our age, Miklosich. I bow my head before his judgement” (volf 1885: 501). In 1886 in his article Ószlovén és újszlovén (Proto-Slavic and Neo-Slavic) Asbóth wrote harshly about Volf and referred to Miklosich’s work in question, but he cited him in his own interpretation. The endless dispute was ended by the editor himself, Gábor Szarvas. In 1885 Gábor Szarvas analyzed thoroughly Miklosich’s book Die slavischen Elemente im Magyarischen for the second time by writing about

418

Ilona Rajsli

its second edition13. In this second edition the dictionary part began with Lajos Wagner’s14 introduction and introductory studies.15 Miklosich’s actual work started from page 35 under the title Die slavischen Elemente im Magyarischen, while the dictionary itself started from page 61, followed by concordances and sources. In his review Szarvas analyzed Wagner’s introductory studies: he stated that they were not primarily for Hungarian native speakers. His most serious remark against Wagner was that he misinterpreted Ignác Halász’s “regained” words and that he considered his former teacher flawless, standing above all criticism. Szarvas criticised the author, Miklosich, and held against him the fact that he did not take into account the corpus of the Hungarian translation material, its numerous remarks and corrections, and that he did not include them in the 2nd edition. In this second edition, therefore, Szarvas did not repeat the procedure from the first edition, when Miklosich compared his own investigation in word etymology with Budenz’s research.16 However, even though he used strict, harsh words, Szarvas kept his academic tone and exactly for this reason he rejected with indignation the article published in the April 1885 issue of the Philológiai Közlöny, in which József Thúry, led by passion and not scientific motivation, in a most inap propriate way “wrote about the researcher, about whom one speaks with great recognition and respect in every place where academic work is valued according to its real merits”, noticed Szarvas (SzarvaS 1885: 226). In 1887 József Balassa in his study Adalékok a magyar szókincs szláv elemeihez wrote about Miklosich’s another dictionary, the Etymologisches Wörterbuch der slavischen sprachen, published in Vienna in the previous year. He emphasized that “this work is significant not only concerning Slavic linguistics, since we have a close interest in it, too. Because of the great influence some Slavic languages had on Hungarian, Hungarian linguists 13 An issue of the second edition can be found in the Matica srpska library in Novi Sad. Its data: Die slavischen Elemente im Magyarischen / von Franz Miklosich. – Zweite Auflage / Mit Zustimmung des Verfassers und der KaiserlichenAkademie der Wissenschaften in Wien besorgt und eingeleitet von L. Wagner. – Wien ; Teschen : Verlag der k. k. Hofbuchhandlung Karl Prochaska, 1884 (Teschen : K. k. Hofbuchdruckerei Karl Prochaska). – [4], 139 str. ; 23 cm. COBISS.SR-ID 152420871 Signatura: 7197. 14 Lajos Wagner studied theology in Pozsony (Bratislava), philosophy and linguistics in Budapest, he taught in Besztercebánya and in Budapest, and he taught Serbian and Slovak languages in Pozsony (Bratislava). 15 1. Das Magyarische ein Glied des Altaischen; 2. Die Verwandtschaft des Magyarischen mit den ugro-finnischen Sprachen; 3. Die Lehnwörter im Magyarischen. 16 As the first edition ofthe book was not available, we cannot confirm this allegation.

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY...

419

should welcome and pay great attention to any dictionary that deals only with Slavic languages. Miklosich however does not rest satisfied that he col lected vocabulary of different Slavic languages, but he always takes into consideration the foreign languages that are in contact with them, as well. »Die dem slavischen von fremdher zugekommenen wörter wird man beachtet finden – he writes at the end of his introduction – ; ebenso jene slavischen wörter, welche in fremde sprachen eingedrungen sind. Welche sprache als die entlehnende, welche als die gebende anzusehen sei, lehrt der zusam menhang.« And among those languages that have a donor or recipient status in this interrelation, the most distinguished one is Hungarian” (BalaSSa 1887: 14–15). Balassa contributed a couple of new reasearch results to the topic of Slavic-Hungarian lexical comparison. In the very same year in his article Miklosich etimológiai szótára (Miklosich’s Etymological Diction ary), in order to settle the dispute that went on for more decades, Balassa calmly stated with great satisfaction that the famous Slavist introduced and applied many results in his etymological dictionary that Hungarian linguists published in the meantime, which means that he closely followed work in Hungarian linguist circles. Zsigmond Simonyi also contributed to the topic of loanwords with his theoretical study Idegen hatások (Foreign Influences), where he investigated language contacts on every level, from speech sounds to structures. He ana lyzed not only words that entered Hungarian, but also considered research in the reverse direction to be significant (SiMonyi 1888). Gábor Szarvas confronted the “linguist-poets” Vörösmarty and János Arany as well, when he protected the existence of science that was neutral and had a firm, unspoiled basis. In his article Hazafiaskodás a tudományban (Patriotism in Science), (Nyr. 1895: 1–14) he formulated a clear message: national exclusivity is not tolerable. The Academy accused the Nyelvőr many times of “listing” foreign elements “with great affectation”. One last time Szarvas denied misunderstandings concerning the theory of loanwords,17 as well as false interpretations like dominance, word possession and the belief that the more cultivated people lent words to the less cultivated and poor people. An interesting moment in research history is Albert Nándor Valló’s publication, the Tót elemek a magyar nyelvjárásokban, különös tekintettel a magyarság és szlávság viszonyára történeti, néprajzi és nyelvi alapon (kESzthEly 1897). On the basis of the review of this book, Oszkár Asbóth was 17

Szarvas died in October, 1895.

420

Ilona Rajsli

able to use Miklosich’s word material from different aspects. This was an interesting episode in the history of Slavic loanwords because the dialect words that had been missing until then became prominent because of ethno graphic background. In 1896 in his study Szláv igék a magyar nyelvben (Slavic Verbs in the Hungarian Language) Oszkár Asbóth disputed with Munkácsi and once again posed the question of verbs taken over from Turkish and Slavic lan guages. He also presented how they vary in numbers using Miklosich’s work. The question of Slavic loanwords also arose in 1899 when the etymol ogy of the word huszár started a new discussion since Marián Réthei Prik kel tried to trace origins of the word in Asia. However, the “fata morgana” linguistics was coming to an end because at this time János Melich’s expert articles concerning word etymology (e.g. related to the word kalangya) appeared in the Nyelvőr. There were other disputes going on during these years (e.g. between Melich and Asbóth), but they were not as intense as they used to be in the earlier decades. Starting from the 1890s, the scope of interest moved towards other segments of loanword research such as loaning from German, which can be explained by the fact that Miklosich’s elementary research and the detailed and fruitful discussions that followed resulted in settling the disputes, so according to the possibilities of that time Slavic loanwords were analyzed thoroughly. János Melich and then István Kniezsa contributed to these topics and László Hadrovics and István Nyomárkay also had significant results. István Kniezsa’s work was especially influenced by Miklosich’s work con cerning Slavic loanwords; in the Introduction to his two-volume dictionary18 he confessed that already during his student years he decided to prepare a monographic adaptation of this group of loanwords. He added to this that Miklosich’s uniquely taciturn, laconic comparative word entries motivated him for further work and collection. On the other hand, the dictionary was continuously in conflict with its predecessor, so in a separate part of the second volume Kniezsa dealt with words of dubious origin and with the words that were proven to be not of Slavic origin. Lately, András Zoltán thought that the work of early Slavicists was not covered enough by Kniezsa, although many words of Slavic origin had been successfully traced earlier. According to Kniezsa, Miklosich’s work was a landmark but he did not mention other linguists who were active before Miklosich (zoltán 2004). 18 Kniezsa István, A magyar nyelv szláv jövevényszavai. I‒II. Akadémiai Kiadó, Budapest, 1974.

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY...

421

If we were to test the validity of Miklosich’s dictionary today, or if we were looking for the answer to why his work is a landmark in the research on Slavic words, we could find appropriate data if we analyzed any part of the dictionary, or compared it with contemporary Hungarian etymological dictionaries. Beside István Kniezsa’s monumental work we have the TESz.19 and the EWUng.20 at our disposal. They reformed editorial principles of ety mological dictionaries in many respects and at some points brought new data as well. For example, if we single out words starting with a, á and we take Szarvas’s translation as a starting point, we can see that the origins of most words are correct: abajdócz21, abárol, ablak, ábráz, abrak, abroncs~abrincs, abrosz, aczél, akal22, akna, akó, apacsin ‘tutajevező’, apácza, apát, asag~azsag ‘piszkavas’, aszat, asztag, asztal, asztalnok, atraczél ‘névényféle’. Kniezsa (and other Hungarian etymological dictionaries later on) named the follow ing words that were not of Slavic origin: abruta, alamizsna, apad, árok, aszag. Kniezsa considered the word agár of dubious origin, while according to the TESz. Slavic origin was likely. The word ángor on the other hand is a non existing Hungarian word form in Miklosich’s dictionary. The question emerged from time to time in linguist circles concerning the proportion of loanwords: how many words from which language entered Hungarian. These guesses started with József Balassa’s article published in the Philológiai Közlöny (1885), in which he considered the role of German loanwords to be minor in comparison with Slavic ones. Reacting to this, Gábor Szarvas could not argue with data concerning numbers, but noted that the exploration of Turkish, Slavic and Italian loanwords brought signifi cant results.23 There was research in German and Romanian, but there was little methodological research about German words. Numbers were always important, so in his dictionary Szófejtő szótár24 Bárczi defined proportions as follows: 12.4% of Slavic, 7.3% of German, and 5.8% of Latin origin among 19A magyar nyelv történeti-etimológiai szótára I-IV. kötet. (TESz.) Főszerk.: Benkő Loránd. Budapest, 1967‒1984. 20 Etymologisches Wörterbuch des Ungarischen 1–3 (EWUng.) Főszerk.: Benkő Loránd, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1993–1997. 21 Words are spelt here as in the Magyar Nyelvőr. 22 Here Szarvas drew the attention to a spelling mistake, the word akol should have been the head word. 23 “How successfully, it is enough to underline the fact, that among them it is the most inspired work (that ofMiklosich): the work ‘A magyar nyelvbeli szláv elemek’ (Slavic Elements in the Hungarian Language) cannot be considered a complete book, since there are a lot ofthings still missing from it.” (Szarvas: Német kölcsönszók. Nyr. 1885, 195) 24 Magyar Szófejtő Szótár, Budapest, 1941.

422

Ilona Rajsli

words. Latest research on the categories of the origin of the vocabulary of the contemporary Hungarian language was done on the basis of the EWUng. where loanwords make 53.21%. According to the EWUng. Hungarian texts in the 20th century contain 33.3% of Slavic loanwords, which is more than Lorând Benkő s estimate from 1962, accordingto which this proportion was 27%,

REFERENCES

BALAssA, József Adalékok a magyarszókincs szláv elemeihez. Magyar Nyelvör 16 (1887). 14–21.

BALAssA, József Miklosich etimológiai szótára. Magyar Nyelvör (1887): 108-111. BALAZs, János. Azareális nyelvészeti kutatások története, módszerei és föbb eredményei. Balázs János (szerk). Arealis nyelvészeti tanulmanyok. Budapest: Tankönyvkiadó, 1983, 7–113.

BARCzI, Géza. A magyarszókincs eredete. Budapest: Tankönyvkiadó, 1958. BENKO, Loránd. Nyelvtórténet és mai nyelv. Budapest: ELTE, 2003. HALAsz, Ignác. „Visszahóditott” magyarszók. Magyar Nyelvör 10 (1881): 193–198, 244-249, 346-353, 12 (1883): 5–12, 55–60, 97-103.

HALAsz, Ignác. Magyar elemek az eszaki szláv nyelvekben. Magyar Nyelvör 17 (1888). 250-255, 300-307, 444-449 495-500. 532-530.

LANCz, Irén. Mültban a mültról. Vélemények a jбvevényszavak kapcsán a szerb(szláv)— magyar kapcsolatokról a 19. század második felében. A szerb-magyar viszonyok a történelemben. Zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog 15. juna 2007. Filozofski fakultet u Novom Sadu, 2007, 309-315.

MELICH, János. Nyelvink szlávjövevényei. Budapest: Magyar Nyelvtudományi Társaság, 1910. MIHALY, József Németszókölcsónzések. Magyar Nyelvör 10 (1881) 49-54. MUNKACsI, Bernát. Szlávkölcsónszók. Magyar Nyelvör 10 (1881): 337-345, 385-389,481-485. 529 533.

NYOMARKAY, István. A magyar és a szerbhorvát nyelv kapcsolata. Balázs János (szerk). Nyelvink a Duna-tajon. Budapest: Tankönyvkiadó, 1989, 291-351. SIMONYI, Zsigmond. Idegen hatások. Magyar Nyelvör 17 (1888): 481—489. SzARvAs, Gábor. Magyarnyelvbeli idegenszók. Magyar Nyelvör 2 (1873): 487-493, 534-536. SZARvAs, Gábor. Szó- ésszólásmagyarázatok. Magyar Nyelvör 6 (1877): 103–108. SZARvAs, Gábor Egyzavaró hang. Magyar Nyelv 14 (1885): 225–227. VOLF, György. Azidegen szavak és a purismus. Magyar Nyelvör 1 (1872): 393-401. VOLF, György. Egy kisszlavisztika. Magyar Nyelvôr 14 (1885): 499–501. ZOLTAN, András. A magyar nyelv régi szláv jövevényszavai és a szláv nyelvtörténet. Kisebb segkutatás 2004/4. - http://www.hhrforg/kisebbsegkutatas/kk 2004 04/cikk. php?id=1298 - (downloaded: Dec. 1, 2012)

THE ROLE AND POSITION OF FRANZ MIKLOSICH IN THE HISTORY .

423

Илона Рајшли МЕСТО И ЗНАЧАЈ ФРАНЦА МИКЛОШИЧА У ИСТОРИЈИ ИСТРАЖИВАЊА МАЂАРСКИХ ПОЗАЈМЉЕНИЦА Рез И М е

Важан сегмент многостране лингвистичке делатности Франца Миклошича

представљало је утврђивање словенских позајмљеница у мађарском језику. Мада су и раније постојали бројни покушаји да се опишу узајамна лексичка позајмљивања између мађарског и словенских језика, Миклошичев рад је ипак пионирског карактера, будућида је он први научно приступио овој теми, систематично је сакупио словенске елементе мађарског језика и упоредио их са одговарајућима у словенским језицима. Ово његово дело имало је значајну научну рецепцију међу мађарским лингвистима и изазвало је велику полемику, али је битно то што је дало полета даљим истражива њима лексичких позајмљеница између словенских језика и мађарског. Поменуто Ми клошичево дело сматра се фундаменталним у историји мађарског језика, иако су касније Јанош Мелих и Иштван Књежа исправили бројна етимолошка објашњења. Франц Миклошич се у својим етимолошким истраживањимадоследно придржавао Бо пове методе. Резултати његовог рада и данас се цитирају у етимолошким речницима. University of Novi Sad Faculty of Philosophy Department of Hungarology Dr. Zorana Đinđića 2, 21000 Novi Sad, Serbia

rajsli(a)stcable.net

UDK 811.18:929 Miklosich, F.

Xhelal Ylli

FRANZ MIKLOSICH UND DIE ALBANISCHE SPRACHE Das Interesse an der albanischen Sprache beginnt bei Miklosich in den 40-er Jahren des 19. Jh. Die Filationsfrage, die Gemeinsamkeiten mit dem Rumänischen, die Rolle des Albanischen in dem Balkansprachbund und besonders die Lehnwort kunde stehen im Zentrum seines Interesses. Die spätere Forschung hat, wie auch für andere Bereiche, sein erstes Inventar der slawischen Lehnwörter im Albanischen er gänzt, korrigiert und vervollständigt. Man hat gleichzeitig die Notwendigkeit der Unterscheidung zwischen dem „absoluten“ und „relativen“ Inventar der slawischen Lehnwörter und der jeweiligen Sachgruppen hervorgehoben. Die Angaben von KBSA erlauben auch die Rolle der slawischen Entlehnungen innerhalb des Wortschatzes eines Bereichs zu durchschauen. Schlüsselwörter: Albanologie, Südslawistik, Dialektologie, Lehnwörter.

Das 19. Jahrhundert und besonders seine zweite Hälfte, nach der end gültigen Feststellung des indogermanischen Charakters der albanischen Sprache (BoPP 1855), bescherte der Albanologie eine bedeutende Entwick lung. Unter den ausländischen Gelehrten, die dafür ihren wertvollen Beitrag leisteten, nimmt der bekannte slowenische Slawist, Franz Miklosich einen besonderen Platz ein. Seine Forschungen über und um die albanische Spra che umfassen viele Bereiche, sie konzentrieren sich aber auf die Beziehun gen des Albanischen mit anderen Balkansprachen. Nach einer kurzen Dar stellung seiner Beiträge wird auf eines seiner Themen, nämlich auf einige Aspekte der Forschung der slawischen Lehnwörter in dem Albanischen, ausführlicher eingegangen.1 Chronologisch betrachtet behandelte er in seiner Arbeit „Die slavi schen Elemente im Rumänischen“ (1861) zwei weiterhin wichtige und viel diskutierte Themen der Albanologie: die Gemeinsamkeiten zwischen dem Albanischen und Rumänischen und die Rolle des Albanischen bei Entste hung des Balkansprachbundes. Im Kapitel „Ursprung des rumänischen Vol kes und seiner Sprache“ fasst er die Gemeinsamkeiten des Rumänischen und Albanischen im Bereich des Wortschatzes wie folgt zusammen: Beide

1 Die Beiträge Miklosich’s in anderen Bereichen sind ausführlicher von dEMiraJ 1992; iSMaJli 1992; 2007; fiEdlEr 2006 dargestellt.

426

Xhelal Ylli

Sprachen besitzen nicht nur mehr klassische Wörter aus dem augusteischen Zeitalter als die viel jüngeren romanischen Sprachen des Occidents; sie zeigen uns auch die römischen Bestandteile in einer in mancher Hinsicht älteren Form als etwa das Italienische oder das Französische (MikloSich 1861: 5). Ferner bringt er eine Liste mit dreiundfünfzig gemeinsamen Wör tern die entweder nur in diesen zwei Sprachen nachweißbar sind, oder hier eine eigentümliche Bedeutung haben, oder lautliche Besonderheiten darbieten (MikloSich 1861: 8). Im folgenden Kapitel „Das alteinheimische Element“ findet man zum ersten Mal eine breite Liste der Balkanismen, die Miklo sich in Anlehnung an Kopitar als unerklärbar aus den entsprechenden Vor stufen einiger von diesen Sprachen, nämlich aus dem Altgriechischen für das Neugriechische, aus dem Altkirchenslawischen für das Bulgarische und aus dem Latein für das Rumänische, bezeichnet (MikloSich 1861: 5‒7). Diese den in den Haemusländern einheimischen Sprachen gemeinsamen Eigentümlichkeiten schreibt Miklosich weiter scheinen dem autochthonen Element zugeschrieben werden zu sollen; sie sind geeignet, die Ansicht zu stützen, dass dieses Element wesentlich identisch ist mit dem heutigen Albanesischen (MikloSich 1861: 5). Sechs Jahre später in der Arbeit „Die Fremdwörter in den slavischen Sprachen“ (1867) kehrt Miklosich die Aufmerksamkeit um die Nehmerrolle der slawischen Sprachen im Bereich der Lexik und behandelt unter anderem auch einige Balkanwörter wie gusha „Kehle; Struma“ (19), katun „Dorf“ (25), poroj „Regenbach“ (47), vatra „Feuerstelle“ (63) usw., deren Herkunft er im Albanischen und Rumänischen sucht. Natürlich hat Miklosich seinen verehrten Platz in der Albanologie mit seinem dreibändigen Werk „Albanische Forschungen“ (1870‒1871) unter mauert. Die Beiträge Miklosichs erfassen ein breites Spektrum der Proble matik der albanischen Sprache: Verbreitung und Geschichte des Albanischen, die Phonetik, Morphologie, Wortbildung und besonders ihre entlehnten Wortschichten. Der erste Band „Die slavischen Elemente im Albanischen...“ (1870) wird mit einer Einleitung für die ganze Reihe eröffnet. In ihrem ers ten Teil „Übersicht der Wohnsitze des albanischen Volkes“ beschreibt der Autor die ununterbrochene geographische Verbreitung der albanische Spra che, was auch dem heutigen Sprachterritorium des Albanischen entspricht, sowie ihre Inseln in Süditalien, Griechenland, Kroatien usw. Ferner schreibt er, dass in Montenegro, wo ihre Wohnsitze mit denen ihrer Stammgenossen zusammenhangen, sind sie ebenso wie längs der Ostküste des adriatischen Meeres die ältesten uns bekannten Bewohner (MikloSich 1870: 1). Der zweite Teil „Übersicht der Quellen unserer Kenntnis der albanischen Sprache“

FRANZ MIKLOSICH UND DIE ALBANISCHE SPRACHE

427

beginnt mit dem „Dictionarium latino-epiroticum“ von Franciscum Blan chum (1635). Er umfasst 39 Veröffentlichungen in und über die albanische Sprache bis zum Jahr 1868 und wird mit der zweiten Auflage von „Cuvendi i arbenit“ aus demselben Jahr abgeschlossen. Zusätzlich erwähnt er als Quelle ein handschriftliches Verzeichnis mit rund 2000 Wörtern, in den 40-en Jahren von Miklosich selbst von einem Gegen abgefragt, was uns gleichzei tig sein frühes Interesse für das Albanische andeutet. Ferner hat er auch einige von Vuk Karadžić im nordöstlichen Theile des von den Albanern bewohnten Gebietes (MikloSich 1870: 9) aufgezeichnete Lieder sowie ein Verzeichnis und einige von Ivan Berčić gesammelte Lieder der Albaner Dalmatiens benutzt. Der dritte Teil bringt eine Übersicht der Laute der albanischen Sprache: es werden sieben Vokale und neunundzwanzig Kon sonanten dargestellt. Dazu kommen auch die mundartlich verbreiteten Nasal- und die langen Vokale. Der vierte Teil stellt in einer Tabelle Miklosich’s und die bis in Miklosich’s Zeit für die Wiedergabe der albanischen Laute gebrauchten Graphemen dar [von Blanchus (1635) bis De Rada (1886)]. Das Hauptanliegen des ersten Bandes sind aber die slawischen Ele mente des Albanischen. Nach der folgenden bis heute gültigen Feststellung: von den Lautgesetzen des albanischen wage ich keinem einzigen slavischen Ursprung zuzuschreiben und ebenso wenig habe ich bisher eine syntaktische Erscheinung des albanischen bemerkt, die aus dem slavischen abzuleiten wäre (MikloSich 1870: 15), bringt er einige entlehnte Suffixe und das erste Inventar der slawischen Elemente in dem bis dato bekannten Wortschatz des Albanischen. Der zweite Band „Die romanischen Elemente im Albanischen“ (1871a) wird dem romanischen, genauer dem lateinischen und italienischen Anteil im albanischen Wortschatz gewidmet. Im ersten Kapitel „Verzeichnis der romanischen Elemente“ behandelt Miklosich 930 lexikalische Einheiten, die er als romanische Entlehnungen betrachtet. Trotz späterer Korrekturen und Ergänzungen sind viele von Miklosich’s Etymologien bis heute gültig (fiEdlEr 2006: 40). Im zweiten Kapitel „Bemerkungen über die Lautlehre der romanischen Elemente“ fasst er seine Beobachtungen über die historische Entwicklung der lateinischen Laute im Albanischen zusammen. Darunter wird erwähnt: der alb. Reflex ë/ø des lat. a in unbetonter aber auch in betonter Position vor einem Nasal (n) oder Liquid (r): lat. angustus > alb. ëngushtë > ngushtë „eng“ (2), lat. amicus > alb. mik „Freund“ (2); lat. angelus > alb. ëngjëll „Engel“ (2), lat. paganus > alb. pëgërë „schmutzig“ (46); derselbe Reflex des lat. e in unbetonter Position: lat. cicer > alb. qiqër „Kichererbse“ (14), lat. ecclesia > alb. kishë „Kirche“ (23); der Silbenverlust: medicus > mjek „Arzt“

428

Xhelal Ylli

(40), diabolus > djall „Teufel“ (21) usw.; die Entwicklung on > ue/ua: lat. cydonium > alb. geg. ftue, -oi / tosk. ftua, -oi „Quitte“ (20); lat. draconem > alb. drangua, -oi „Drache“ (22); der Wechsel von Konsonantenk, p, t, nach einem Nasaling, b, d: lat. canticum > alb. këngë „Gesang“ (10), lat. impera tem > alb. mbret „König“ (32), lat. parentem > alb. prind „Eltern“ (47) usw.2 Einige von diesen Reflexen werden mit den Entwicklungen der lateinischen Elemente im Rumänischen verglichen (MikloSich 1871a: 76). Kurzerörtert Miklosich auch die Ausgangsform der aus dem Lateinischen entlehnten Substantive: so verdankt auch im albanischen das Deklinationsthema seine Form regelmäßig dem lat. Akkusativ Sing., ausnahmsweise dem Nominativ Sing.; für den Akkusativ und gegen den Nominativ sprechen die Form und der Akzent: lat. mentem > alb. mënde „Verstand“ (40), lat. mortem > alb. mort „Tod“ (42), lat. parentem > alb. përind „Eltern“ (47), lat. potestatem > alb. pushtet „Verwaltung“ (51), usw. (MikloSich 1871a: 81). Im selben Jahr wird auch der dritte Band „Die Form entlehnter Verba im Albanischen und einigen anderen Sprachen“ veröffentlicht (1871b), in dem er die Ausgangsform der Gebersprache für die entlehnten Verben des Albanischen wie folgt beschreibt: Aus dem slavischen werden Verba in der Infinitivform -iti entlehnt: gërdit, kosit, përzhit usw. (MikloSich 1871b: 3). Aus dem griechischen werden Verba in der Aoristform auf -s entlehnt: nakatos, gremis, mbodhis, zalis, lipsem usw. (MikloSich 1871b: 5). Aus dem türkischen werden Verba in der Aoristform entlehnt, indem an diese Form das auf dem griechischen Aorist beruhende -is angefügt wird: braktis „ver lasse“, begenis, telendis „beunruhige“ usw. (MikloSich 1871b: 8). Sein Interesse für die Lehnwortkunde bleibt bis zum Ende seiner wis senschaftlichen Tätigkeit lebhaft und von 1884 bis 1890 widmet Miklosich zwei Bände und zwei Nachträge den türkischen lexikalischen Einflüssen auf die Balkansprachen, darunter auch im Albanischen: „Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäischen Sprachen“, Bd. I (1884a), Bd. II (1884b), Nachtrag I (1888), Nachtrag II (1890). Dieser Einfluss wird mit demanderen Band „Über die Einwirkungen des Türkischen auf die Gram matik der südosteuropäischen Sprachen“ (1889) abgerundet. Miklosich hat in den oben erwähnten Bereichen eine Pionierarbeitge leistet, eine Arbeit die die spätere Forschungals Grundsteinbenutzthat und gleichzeitig ergänzt, präzisiert oder korrigiert hat.3 Das gilt auch für seine Arbeit über die slawischen Lehnwörter des Albanischen. Seine Verdienste 2 3

Ausführlicher dazu dEMiraJ 1992; iSMaJli 1992; 2007; fiEdlEr 2006. Siehe iSMaJli 1992 und besonders fiEdlEr 2006.

FRANZ MIKLOSICH UND DIE ALBANISCHE SPRACHE

429

in diesem Bereich liegen nicht nur darin, dass er das erste den Kenntnissen seiner Zeit entsprechend vollständige Inventar der slawischen Entlehnungen aufgenommen hat, das aus 319 Einheiten bestand, sondern auch in einigen in seinem Werk impliziten Blickpunkten, die in der späteren Forschung als Desiderata auftauchen: Miklosich’s Inventar der slawischen Lehnwörter umfasst das gesamte Sprachterritorium des Albanischen, einschließlich der Sprachinseln in Süditalien, Griechenland, Dalmatien usw. Bis heute fehlt ein vollständiger Korpus der lexikalischen Slawismen für das gesamte Sprachgebiet.4 Ferner kombinierte Miklosich für sein Inventar die Angaben aus sekundären mit jenen aus primären Quellen, d.h. die aus Veröffentlichun gen erstellten mit den selbst vor Ort abgefragten Daten. Bei den ersteren lassen sich gelegentlich auch Indizen über ihre geographische Verbreitung finden, die letzteren sind eindeutig mit einem bestimmten Ort verbunden. Die späteren Forschungen, darunter MEyEr 1891; seliščev 1931; Jokl 1935/1936; dESnickaJa 1963; Skok 1971; ÇaBEJ 1976; SvanE 1992; stanišić 1995; ylli 1997; oMari 2012 haben nur zwei Drittel des Inventars von Miklosich berücksichtigt und bieten heute einen Korpus mit über 800 slawischen Lehnwörtern im Albanischen.5 Mit der Arbeit von Seliščev (1931) erreicht die Forschung über die albanisch-südslawischen Beziehungen ein neues Niveau: die Ergänzung des slawischen Lehnwortinventars wurde mit ihrer Klassifikation nach den verschiedenen Lebensbereichen bzw. Sachgruppen (Haus, Hof, Landwirtschaft, Viehzucht usw.) erweitert; zum ersten Mal wurde auch ein breites Inventar der slawischen Toponymie Albaniens be handelt. Dazu kam die phonetische Analyse, die zeitliche Schichtung und ferner wurde das ganze Material durch eine Kombination siedlungsgeogra phischer, namenkundlicher und sozialgeschichtlicher Betrachtungsweisen interpretiert. Jokl (1935/1936: 645) unternahm tiefgreifende Korrekturen an Seliščevs Interpretationen und erkannte ein grundlegendes Manko an dem obenerwähnten Seliščevs Korpus der Slawismen. Er verlangte die geographische Verbreitung der slavischen Lehnwörter innerhalb der albanischen Mundarten festzustellen und die auf ein mehr oder weniger enges Gebiet beschränkten Elemente von den allgemein verbreiteten zu scheiden, denn erst dann wird ein historisch abgerundetes Bild der slavisch-albanischen Beziehungen […] gezeichnet. Die Nachkriegszeit brachte neue und tiefere Es gibt unsystematische Untersuchungen wie z.B. Murati 1990. Beim ylli 1997 umfasst das Inventar hauptsächlich die lexikalischen Slawismen in Albanien. Natürlich haben die Slawismen ausserhalb Albaniens und die der Sprachinseln ihre besonderen Charakteristika und bieten verschiedene Interpretations- bzw. Auswer tungsmöglichkeiten. 4 5

430

Xhelal Ylli

Kenntnisse über das Albanische und seine Mundarten mit sich, darunter auch über die Geographie der Slawismen im Albanischen. Die Aufforderung Jokls wurde in den späteren Arbeiten von Desnickaja (1963), Svane (1992), noch systematischer in den Arbeiten von Ylli (1997) und Omari (2012) be rücksichtigt, in denen zum ersten Mal durch die Überprüfung in 38 Ortschaften in Albanien ein gründlicher Nachweis der geographischen Verbreitung der lexikalischen Slawismen des Albanischen vorgelegt wurde. Die Realisierung dieser Aufgabe stellte ebenfalls klar, dass eine ausgewogene Interpretation des Lehnwortschatzes eines bestimmten Gebietes aus dem sogenannten „relati ven Inventar“, das heißt, aus dem Inventar des jeweiligen Gebietes, ausgehen kann.6 Das gilt auch für die Inventare der jeweiligen Sachgruppen. Ferner bietet die geographische Verbreitung auch die Basis für vertiefte areallingu istische Untersuchungen im Bereich der Phonetik und die damit verbundene Chronologisierung der Slawismen. Eine weitere Ergänzung zur Auswertung und Interpretation der lexi kalischen Slawismen bieten auch die Angaben des „Kleinen Balkansprachat las“7. In dessen lexikalischem Teil wird die gesamte Lexik von elf Lebens bereichen bzw. Sachgruppen abgefragt.8 Der Umfang der Slawismen innerhalb der jeweiligen Gruppe stellt eine weitere Verfeinerung neben dem „relativen“ Inventar (ylli 1997: 300‒315) und eine solide Basis für weitere soziokulturelle bzw. -geschichtliche Untersuchungen dar. Das wird auch in einer einfachen Analyse der Angaben über den Landschaftswortschatz verdeutlicht, die Do mosileckaja (2010) vor Kurzem veröffentlicht hat. Für diesen Bereich gibt es 243 Fragen und für die beiden albanischen Punkte (Leshnjë-Südalbanien und Muhurr-Nordalbanien) (ylli ‒ SoBolEv 2002; 2003), ausgenommen von beschreibenden Antworten und den unbeantworteten Fragen, ergibt sich das folgende Bezeichnungsinventar: mal, vargmal // maol „Berg, Bergkette“9;

6 Das „absolute Inventar“ ist die Zahl der lexikalischen Slawismen im gesamten alba nischen Sprachterritorium. Siehe ausführlich dazu ylli 1997: 298. 7 Realisiert von dem Institut Lingvističeskih Issledovanij der Russischen Akademie der Wissenschaften in Sankt Petersburg und dem Institut für Slavische Philologie der Uni versität Marburg. 8 Die abgefragten Wörtergruppen sind: Landschaft (243 Fragen), Meteorologie (185), Körperteilbezeichnungen (127), Besonderheiten des Menschen (238), Familie, und Famili enetikette (Verwandschaftsbezeichnungen) und die Tätigkeit des Menschen (246), Vieh zucht (574), Geflügel (93), Bienen (128), Landwirtschaft (Mais: 60), Garten (Zwiebel: 54), Molkerei (107). 9 Zuerst sind die Belege aus Leshnja, dann (nach //) die aus Muhurr genannt. Es folgt die allgemeine Bedeutung, unabhängig von Abweichungen und verschiedenen Nuancen bei ylli ‒ SoBolEv 2002; 2003 und doMoSilEckaJa 2010.

FRANZ MIKLOSICH UNID DIE ALBANISCHE SPRACHE

43||

kodër / kodër „Hügel“, breg / bregj „Hügel: Ufer“; pyll / pell „Wald“. сике / с“uk „Bergspitze, Spitze“, maje / ma“ј „Bergspitze, Spitze“, rrézé // rronx „Fuß (eines Berges)“; i e lart / je na”li „hoch“ ile ulet / je ulet „niedrig“; rripe / rreip „Steilhang“, brinje / brinj „Seitenfláche (des Ber ges)“; greminë, kër / germain „Abhang“; shulle / shullo „sonnige Stelle“. fage mali /fage ma"li „Bergseite“; shkëmb „Fels“; shesh / rrafshe , Flach land“; gremiset, shembet, vidhiset / shemje „stürztein“, gur / gur „Stein“. gure, gurore /ler „Steinbruch“; grykê / grik „Schlucht, Mündung“, gaffè / gaf„Рађ”, vrofomet / rreshpe „Schneelawine“: livadh, luadh/livath „Wie se“ kullotë / kullot „Weide“, gahir / gjere, rro“gj „Wiese“: pelaje / plaj „Wiese in Mitten eines Waldes“, përrua / prrue „Bergbach“, gerhot, grope, aus / prrue „mit Wasser gefüllte Höhle“; shpelle / shpel „Höhle“, fushë / fush „Feld“; lugine / lugin „Tal“; shkon / hec (lumi) „fliesst“; lume / lum „Fluss“, rěke / rěkaj „kleiner Bergwasserstrom“, shteron // men (pérroi) „austrocknet“ i rrëmbyshem // o „reißend“; pellk, pellgocke, gropcele / hurdh „Pfütze; Wasserloch“, ure / ur. „Brücke“; i cekêt // cek, ka pak uj „seicht; untief.“; dege (lumi) / rem „Nebenfluss“, rruga e lumit, shtrat / shtrat Flussbett“; degezohet / u de „sich verästelt“; bashkohet, bêhet tok / perzihet „Zusammenfließen“ gjalperon // o „schlängelt sich“ zal /zhavor, gjur „Kies“, o, rrëmbim / rrëpenj „reißende Stelle im Fluss“; sjell druré // lome „Holz im Fluss“ gjire, mocal / brrak, mogal „sumpfige Stelle“, burim // kre „Ouelle“, gerrcok / then gaffèn „Wasserfall“ kapërxim / ceki „Fluss übergang“, va / va“ „Flussúbergang“, thatésiré // thatsêin „Trockenheit“. mbуt / osht rret „anschwelt“, rrugë / rrugj Strasse“, udhë / udh „Strasse“. rrugë, xhade /xhgjade, rrugj „Strasse“; vratice / shtek (bore) „offener Steg im Schnee“, kthese / kthes, thkes „Kurve“, pluhur / guhun „Staub“, balté // baelt „Schlamm“; lodhem / u lodha, и рihata, u postata „mide werden“, këmbësor, udhëtar / kamsor, udhtar „Fußgänger“ In den 62 Antworten findet man für beide Punkte nur drei gemeinsa me slavische Lehnwörter: breg / bregji rěke / rěkaj „kleiner Bergwasser strom“ und gjire, mocal / brrak, mocal „sumpfige Stelle“. Zusätzlich zu Leshnja kommen vrotomet / rreshpe „Schneelawine“ und vratice / shtek (bore) „offener Stegim Schnee“vor, während für Muhurrisjell druré // lome „Holz im Fluss“. Iodhem / u lodha, u pihata, u postata „mide werden“ vorkommen. Insgesamt stellt man für Leshnja 5 und Muhurr 6 slavische Entlehnungen fest. Ylli (1997: 310) bringt für das Terrain insgesamt 28 und für die Gewässer 19 slawische Lehnwörter. In dem Skraparigebiet, wo sich Leshnja befindet, findet man für die oben erwähnten Gruppen 8 und 2 wah rend man im Dibragebiet, wo sich Мuhurr befindet, entsprechende 6 und 7

432

Xhelal Ylli

slawische Lehnwörter antrifft. Im Allgemeinen bestätigen die Angaben von Domosileckaja (2010) jene von Ylli (1997) und bringen seltener auch Neu igkeiten wie z.B. das Lehnwort vraticë für Leshnja. Natürlich ist für die Auswertung der Slawismen nicht das Verhältnis zwischen den gestellten Fragen und den slawischen Lehnwörtern relevant, sondern das Verhältnis zwischen beantworteten Fragen, ausgenommen von den beschreibenden Antworten, den Fragen ohne Antwort und den Fragen mit gleichen Antwor ten. Eigentlich wäre es in diesem Fall ausgewogen von dem Kernwortschatz eines Bereichs auszugehen. In der Landschaftsterminologie scheint der Kern wortschatz von dem slawischen Einfluss nicht berührt zu sein. Ausgenom men von rëke, für breg bzw. moçal trifft man in beiden Ortschaften auch die einheimischen Lexemen kodër bzw. gjirë // brrak.10 Vgl dazu auch die Feststellung Çabejs (1982: 114): aus der Nomenklatur der Terrainkonfigura tion von insgesamt 54 Wörter, sind 34 Einheimische und 17 Entlehnungen.

BIBLIOGRAFIE BoPP, F. Über das Albanesische in seinen verwandtschaftlichen Beziehungen. Berlin: J. A. Stargardt, 1855. ÇaBEJ, E. Studime etimologjike në fushë të shqipes, Bd. 1‒7. Tiranë: Akademia e Shkencave e RPS të Shqipërisë, Instituti i Gjuhësisë dhe i Letërsisë, 1976‒2006. dEMiraJ, Sh. Franz Miklošič’s Main Contributions in Albanology.Miklošičev zbornik. Ljubljana: SAZU, 1992, 415‒422. dESnickaJa, a. V. Slavjanskie zaimstvovanija v albanskom jazyke. Moskva: AN SSSR, 1963. doMoSilEckaJa, M. V., A. N. SoBolEv. Malyj dialektologičeskij atlas balkanskichjazykov. Serija leksičeskaja. Tom IV. Landšaft. H. Schaller, A. N. Sobolev (Hrsg.). Studien zum Südosteuropasprach-atlas. Band 8. Sankt Peterburg: Nauka ‒ München: Otto Sagner, 2010. ERSJ: Etimološki rečnik srpskogjezika (ur. Aleksandar Loma). 2: BA ‒ BD. Beograd: SANU ‒ Institut za srpski jezik SANU, Etimološki odsek, 2006. fiEdlEr, W. Einführung in die Albanologie (Vorläufige Version; Unvollständig). Meißen, 2006 . Jokl, n. Slaven und Albaner. Slavia XIII (1934‒35, 1935‒1936): 2‒3, 281‒325; 4, 609‒645. iSMaJli, R. Miklošič kot Albanolog. Miklošičev zbornik. Ljubljana: SAZU, 1992, 423‒429. iSMaJli, R. (Hrsg.). Miklosich, F. „Gjurmime shqiptare. Albanische Forschungen“. Botime të veçanta të Akademisë së Shkencave dhe Arteve të Kosovës. Bd. 81. Prishtinë, 2007. loMa, a. Slovenci i Albanci do XII veka u svetlu toponomastike. Stanovništvo slovenskog porijekla uAlbaniji. Titograd: Istorijski institut Crne Gore, 1991, 279‒327.

10 Çabej (1976: 215‒217) hält das Wort bërrakë, brrak für indogermanisches Erb wort. Dagegen betrachtet ERSJ (2006: 177‒179) das Appellativ bara als ein einheimisches indogermanisches Wort und führt das albanische bërrakë auf die rekonstruierte Form *barьn’akъ zurück (ÇaBEJ 1976: 217).

FRANZ MIKLOSICH UND DIE ALBANISCHE SPRACHE

433

MikloSich, F. Die slavischen Elemente im Rumunischen. Besonders abgedrückt aus dem XII. Bande der Denkschriften der Philosophisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademiе der Wissenschaften, 1861. MikloSich, F. Die Fremdwörtern in den slavischen Sprachen. Besonders abgedrückt aus dem XV. Bande der Denkschriften der Philosophisch-historischen Classe der kaiser lichen Akademiе der Wissenschaften, 1867. MikloSich, F. Die slavischen Elemente im Albanischen mit einer Einleitung... . Albanische Forschungen. Bd. I. Wien. Separatdruck aus dem XIX. Bande der Denkschriften der Philosophisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, 1870. MikloSich, F. Die romanischen Elemente im Albanischen. Albanische Forschungen. Bd. II. Wien. Separatdruck aus dem XX. Bande der Denkschriften der Philosophisch-histo rischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften, 1871a. MikloSich, F. Die Form entlehnter Verba im Albanischen und einigen anderen Sprachen. Albanische Forschungen. Bd. III. Wien. Separatdruck aus dem XX. Bande der Denk schriften der Philosophisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wis senschaften, 1871b. MikloSich, F. Die türkischen Elemente in den südost- und osteuropäischen Sprachen. Bd. I, Bd. II, Nachtrag I, Nachtrag II. Wien, 1884a, 1884b, 1888, 1890. MikloSich, F. Über die Einwirkungen des Türkischen auf die Grammatik der südosteuropäi schen Sprachen. Sitzungsberichte der philosophisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaften. Bd. 120. Wien, 1889. Murati, Q. Elementet e shqipes në gjuhët sllave jugore. Prishtinë: Instituti Albanologjik, 1990. oMari, A. Marrëdhëniet gjuhësore shqiptaro-sërbe. Qëndra e Studimeve Albanologjike. Tiranë: Qëndra e Studimeve Albanologjike, 2012. Schütz, J. Die geographische Terminologie des Serbokroatischen. Berlin: Akademie Verlag, 1957 SEliščEv, a. M. Slavjanskoe naselenie v Albanii. Sofija: Izdanie Makedonskogo Naučnogo Instituta, 1931 (Nachdruck: Sofija 1981). SoBolEv, A. N. Malyj dialektologičeskij atlas balkanskich jazykov. Serija leksičeskaja. Tom III. Životnovodstvo. H. Schaller, A. N. Sobolev (Hrsg.). Studien zum Südosteuropa sprachatlas. Band 7. Sankt Peterburg: Nauka ‒ München: Otto Sagner, 2009. SoBolEv, A. N. Drevnejšie slavjanskie, serbskie i makedonskie leksičeskie zaimstvovanija v albanskich dialektach: problemy diachroničeskoj i diatopičeskoj stratifikacii. Ma kedonski jazik LXI (2010): 37‒52. SoBolEv, A. N. Slavjanskie zaimstvovanija v balkanskich dialektach I. Severnaja Albanija. Issledovanija po slavjanskoj dialektologii. Moskva: InSlav RAN, 2004a, 22‒33. SoBolEv, A. N., Xh. ylli. Severnotoskskie slavizmi. Issledovanija po slavjanskoj dialekto logii. Moskva: InSlav RAN, 2004b, 34‒37. Stanišić, V. Srpsko-albanski jezički odnosi. Beograd: SANU, Balkanološki institut, 1995. SvanE, G. Slavische Lehnwörter im Albanischen. Acta Jutlandica LXVIII, Humanistische Reihe 67. Aarhus University Press, 1992. ylli, Xh., A. N. SoBolEv. Albanskij toskskij govor sela Lešnja (kraina Skrapar). H. Schaller, A. N. Sobolev (Hrsg.). Materialen zum Südosteuropasprachatlas. Marburg: Biblion Verlag, 2002. ylli, Xh., A. N. SoBolEv. Albanskij gegskij govor sela Muchurr (kraina Dibyr). H. Schaller, A. N. Sobolev (Hrsg.). Materialen zum Südosteuropasprachatlas. München: Biblion Verlag, 2003. ylli, Xh. Das slavische Lehngut im Albanischen. 1. Teil. Lehnwörter. Slavistische Beiträge 350. München: Otto Sagner, 1997.

434

Xhelal Ylli

Џељаљ. Или ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И АЛБАНСКИ ЈЕЗИК Рез И М е

Миклошич је дао низ пионирских доприноса од којих издвајамо оне у области балканологије и разликовања разноврсних слојева позајмљеног лексикона албанског језика, тј. романске, словенске и турско-оријенталне позајмице. У вези са словенским елементом у албанском он је донео први, за знање својег времена најпотпунији ин вентар лексичких славизма албанског језика. Тај инвентар не само да обухвата целу територију албанског језика, укључујући језичка острва, него, на основу ексцерпира не грађе из до тада издатих дела на албанском језику у комбинацији са личним испи тивањима, садржи и елементе дијалектског распростирања славизама, два услова која важе и за наредна истраживања у овој области. Следеће студије (Скок, Сели шчев, Јокл, Барић, Станишић, Сване, Или, Омари) употпуниле су корпус славизма, углавном за територију Албаније. Такође је извршена њихова подела по областима људске делатности, идентификација географске распрострањености и хронологизи рање. КБСА је у последње време вршио истраживања која се тичудефинисања специ фичне тежине славизма у целокупности лексикона једне одређене области. Ми смо у овом прилогу укратко изнели само резултате таквог истраживања за називе предео

них облика и метеоролошких појава. Friedrich-Alexander-Universität Erlangen Bismarkstrasse 1,91054 Erlangen, Deutschland уlli(a)gmx de

UDK 31672(=21458):929 Miklosich, F.

Биљана Сикимић

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА У прилогу се представља преглед рецепције Миклошичевог дела у студи јама угледних савремених ромолога лингвиста: Јарона Матраса, Норберта Бо рецког, Кирила Костова, Петера Бакера, Виктора Елшика и других. У другом

делу прилога пажња је посвећена научним односима Франца Миклошича и Стојана Новаковића, који су означили почетак истраживања ромских говора у Србији. Кључне речи: Франц Миклошич, Стојан Новаковић, ромологија, дијалек тологија, лексика. 1. УВОД

Центри лингвистичке ромологије настали у другој половини XIX века и данас чувају свој научни углед дело Франца Миклошича је означило Аустрију и Беч као неспорни ромолошки центар, а нешто ка сније, крајем XIX века, настао је и други значајан центар — Велика Британија. Континуитет који траје век и по одржавају угледни лингви стички центри у којима се и данас компетентно истражује ромски је зик: Грацу Аустрији и Манчестер у Великој Британији. Овај прилог ће покушати да осветли рад једног великог филолога у контексту његовог времена и да пружи одговор на питање шта је остало од научних идеја и климе из XIX века у савременој ромологији. Већина данашњих ромолога нема филолошку оријентацију, некадаша ња истраживања из домена историје језика прилично су потиснута од стране актуелних интересовања за конкретну језичку употребу, али је интересовање за лексикографски и лексиколошки ниво ромског језика и даље веома присутно. Са друге стране, постоји огроман интерес за преиспитивање историје ромологије као дисциплине (посебно појачан идеолошким разлозима): у оваквим критичким прегледима Франц Миклошич представља незаобилазну фигуру. Без обзира на бурне про мене у научним парадигмама до којих је дошло у међувремену, Франц Миклошич се и данас сматра заједног од утемељивача ромологије као науке.

436

Биљана Сикимић

Десетак година свог научног рада Франц Миклошич је посветио језику и култури Рома. Његова разноврсна интересовања у домену кла сичне ромолошке филологије објављена су у шеснаест томова од 1872. до 1881. у периодичним издањима бечке Академије наука.“ Миклоши чеве ромолошке студије покривају широк дијапазон тема уобичајен у филологији XIX века: од објављивања фолклорних записа и разновр сне лексичке грађе, преко дијалектолошких студија, историје ромског језика (реконструкција миграција Рома на основу језичких података, творба речи, фонологија, етмологија) све до синтаксе. Ромску грађу је Миклошич преузимао из свих расположивих објављених извора али и из теренских записа које су му слали колеге и студенти. Зауспостављање релативне хронологије Миклошичевих интере совања за Роме и ромски језик корисне сугестије даје некролог објављен у трећем броју енглеског часописа Јоurnal of Gypsy Lore Society (1891/92) који је написао угледни британски ромолог Грум (Francis HindesGro ome) поводом смрти Франца Миклошича 7. марта 1891. Грум сматра да нема сигурних података о томе када је Миклошич тачно почео да се “ Серија „Uber die Mundarten und die Wanderungen der Zigeuner Europas”, обја вљена је у: Denkschriften der philosophisch-historischen Classe der kaiserlichen Akade mie der Wissenschaften, томови 21–23, 25-27, 30–31. У питању је следећих 12 студија: Die slavischen Elemente in den Mundarten der Zigeuner. Vorgelegt in der Sitzung am 21. Februar 1872. 1872, Bd. 21. 3, 197-253, Beiträge zur Grammatik und zum Lexicon der Zi geunermundarten. Die Wanderungen der Zigeuner. Theil 1. Vorgelegt in der Sitzung am 21. Februar 1872. 1873, Bd.22. 2, 21–102; Die Wanderungen der Zigeuner. Theil 2. Vorgelegt in der Sitzung am 21. Februar 1872. 1874., Bd. 23. 1, 1–46, Mărchen und Lieder der Zigeuner der Bukowina. Theil 1. Vorgelegt in der Sitzungam 20. Mai 1874. 1874., Bd. 23, 4, 273-339. Mărchen und Lieder der Zigeuner der Bukowina. Theil 2. Vorgelegt in der Sitzung am 21. Juli 1875. 1876, Bd. 25. 1, 1–68, Beiträge zur Kenntniss der Mundart der Zigeuner in Gali zien, in Sirmien und in Serbien. Mit einem Anhange uber den Ursprung des Namens „Zi geuner“. Vorgelegt in der Sitzungam 9. Februar 1876. 1877, Bd. 26. 1, 1–66, Vergleichung der Zigeunermundarten: Theil 1. Vorgelegt in der Sitzung am 18. October 1876. 1877, Bd. 26. 3, 161–247; Vergleichung der Zigeunermundarten. Theil 2. Vorgelegt in der Sitzung am 17. Jänner 1877. 1878, Bd. 27. 1, 1–108, Lautlehre der Zigeunermundarten. Vorgelegt in der Sitzungam 8, October 1879. 1880, Bd. 30. 3, 159-208; Stammbildungslehre der Zigeuner mundarten. Vorgelegt in der Sitzung am 14. Jänner 1880. 1880, Bd. 30. 6, 391—486, Wort bildungslehre der Zigeunermundarten. Vorgelegt in der Sitzung am 14. Jänner 1880. 1881, Bd. 31. 1, 1–54, Syntax der Zigeunermundarten. Vorgelegt in der Sitzungam 14. Jänner 1880. 1881, Bd. 31. 2, 55—114. Серија „Beiträge zur Kenntnis der Zigeunermundarten”, објавље на је у Sitzungsberichte der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften in Wien. Philoso phisch-Historische Classe, томови 77,83 и 90. У питању су следеће четири студије: Die ältesten Denkmäler der Zigeunersprache. 1874., Bd.77 11,759–771; Die Aspiraten der Zigeu nermundarten. 1874., Bd. 77. 12, 771—792, Zigeunerische Elemente in der Gaunersprache Europa's. 1876., Bd. 83, 4, 535—562. Proben von Zigeunermundarten. 1878, Bd. 90. 5, 245-296.

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

437

бави ромским говорима, али из неких посредних података може се прет

поставити да је прве узорке ромских говора (и то од мађарских Рома) забележио негде око 1847. године. Грум је вероватно мислио на Ми клошичеву белешку објављену у МIKLOSICH II (1873. 64–65), да је своју збирку ромских речи из Мађарске записао „пре двадесет пет година“. На основу сећања на своје разговоре са Францом Миклошичем, Грум верује да је овај још као младић упознао аустроугарске Роме, затим их сасвим изгубио из вида, па много година касније обновио свој научни интерес за њихов језик и историју. Овај прилог је подељен у два дела: у првом ће бити показана ре цепција дела Франца Миклошича у домену историје ромологије, затим историјске фонологије, етимологије као и дијалектологије ромског је зика.“ Други део прилога посвећен је сарадњи Франца Миклошича и Стојана Новаковића на документовању ромских говора у Србији XIX Be Kal.

2. МЕСТО ФРАНЦА МИКЛОШИЧА У ИСТОРИЈИ РОМОЛОГИЈЕ

Из угла савремених увида у историјатромологије као дисципли не, а од стране водећег британског ромолога Јарона Матраса, дело Фран ца Миклошича је оцењено као „прво контрастивно емпиријско истра живање ромског језика” (MATRAS 1999a: 89), али се истиче и значај за историју посебних ромских говора, на пример аустријских Рома (FEN NESZ 1996). Балканолог Виктор Фридман, са своје стране, указује на дво струки Миклошичев значај — за историју две дисциплине: ромологије и балканологије и актуелно укључивање ромских говора у балкански језички савез (FRIEDMAN 2006). У већини савремених помена истакнут је углавном само Миклошичев значај за документацију ромских говора (MATRAs 2002:2, 8, 10: MATRAs—WHITE – ELšik 2007:9; MATRAs 1999б, 117).

Норберт Борецки користи Миклошичеву грађу као извор за ромске го воре Буковине (BORETZKY 1995), а Петер Бакер се позива на Миклошичеве закључке удомену фонологије (BAKKER 1999). Исто признање Францу Миклошичу одају и савремени руски ромолози (на пример: РУСАков 2004). Амерички ромолог Јан Хенкок, у свом прегледу историје ромоло гије, истиче да је Франц Миклошич учинио напор да научи ромски језик те да се његова дела из домена ромологије још увек цитирају због * Савремени ромолози Францу Миклошичу одају признање и за уочавање про блема значења вишеструких облика демонстратива у ромским говорима (MATRAs 1998).

438

Биљана Сикимић

богатства етимолошких и дијалектолошких података. У сваком случа ју, Хенкок сматра да је Миклошич остао значајан због свог пионирског рада на првом етимолошком речнику ромског језика (HANCOCK 1988). На историјски значај Франца Миклошича указују и савремени ромолози из Србије, на пример Драгољуб Ацковић (ACKOVIĆ 2012: 13, 17–18, 20). 3. ФРАНЦ МИКЛОШич И ИСТОРИЈСКА ФОНОЛОГИЈА И ЕТИМОЛОГИЈА ромског језика

На основу историјске фонологије и морфологије Франц Микло шич је одредио порекло Рома из северозападне Индије, тачније из обла сти Хиндукуш, у периоду између VIII и X века. Ово је став који је касни је у ромологији веома дискутован, али је остао незаобилазно полазиште (MATRAs 2002: 45, 46).

Пажљиво испитивање и класификација страних елемената у ра зним дијалектима европских Рома омогућили су Миклошичу да закљу чи да сви они припадају истом извору, да су знатно време живели у окружењу словенских језика и грчког језика пре него што су се нашли у данашњим стаништима. Веома утицајна историјска студија америч ког византолога Џорџа Сулиса (SOULIS 1961) настала је са циљем да се потврде Миклошичеви филолошки закључци о дуготрајном суживоту Рома у хеленофоном окружењу пре њихових миграција у централну у западну Европу.“ Трагом Миклошичевог открића о грчким елементима у говорима европских Рома кретали су и други лингвисти, тако Миколошичеве

грчке етимологије преузимају и дискутују Христо Цицилис (ТZITZILIS 2001) и Јарон Матрас, који још посебно указује на глаголске суфиксе преузете из грчког као маркере глаголских позајмљеница (MATRAS2002. 128). Јарон Матрасуказује и на значај Миклошичевих студија као изво ра за историјску фонологију (MATRAS 2002: 30, 33), односно на губитак вокалских дужина као резултат грчког, односно балканског утицаја (MATRAs 2002: 34, 59). “У истој студији Сулис помиње и Миклошичево тумачење помена с ngariе у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана, на које се касније надовезао Стојан Нова ковић у својој студији из 1911. године. Наиме, Миклошич се у свом критичком прегле ду историјских потврда помена Рома у Европи не слаже се са Ј. Шафариком и Бода ном Петричејку-Хаждеyом око тумачења значења термина сљngariе у хрисовуљи цара Душана из 1348, јер сматра да је у питању позајмљеница из грчког језика у значењу “обућари", како је то тумачио и Ђуро Даничић у свом Рјечнику из књижевних старина (MIKLOSICH III. 6).

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

439

Показало се да су Миклошичева етимолошка решења актуелна и

данас: Андреа Скала (SCALA 2013) указује на Миклошичев допринос у изучавању јерменских позајмљеница у ромским говорима. Кирил Ко стов се у низу својих радова позива на неспорне Миклошичеве етимоло гије (Kosтov 1995), на лексеме и творбене морфеме словенског порекла у ромском (KOSTOV 1994) као и на значај неких Миклошичевих запажа ња у домену синтаксе ромског језика (Kosтov 1998). Миклошичеве ети мологије ромског језика преузимају, односно дискутују Викор Елшик (ELšiк 2009) и Рајко Ђурић (на пример, ĐURIĆ 1988). 4. ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И ДИЈАЛЕКТОЛОГИЈА РОМСКОГ ЈЕЗИКА

Без обзира на чињеницу да је данас прихваћен Матрасов модел географске дифузије у класификацији ромских дијалекта, Франц Ми клошич се помиње као њихов први класификатор (MATRAS 2005). Доминантни приступ у класификацији дијалеката у савременој ромолошкој лингвистици у центар анализе смешта гране и метафору “гранања. Већина аутора појединачне ромске дијалекте посматра као припаднике једне од неколико грана, што у историјској перспективи подразумева да су они изданци прото-варијаната. У савременој ромо лошкој литератури је уопштено становиште да су се појединачне про то-варијанте појавиле или током византијског периода ромског језика или убрзо после тога, односно по напуштању територије јужног Бал кана. Ово је становиште у великој мери инспирисано моделом који је својевремено предложио Франц Миклошич, на основу увида у мигра ције ромских група и њихове сукцесивне поделе настале издвајањем једне из друге групе. Наставак Миклошичевих идеја представља акту елна претпоставка да, будући да ромски језик није кохерентно и конти нуално територијално распоређен, његови дијалекти нису подвргнути географској дифузији модела иновација, и стога не чине географски дијалекатски континуум. Франц Миклошич је сматрао да области у којима Роми живе у Европи нису одређене тада постојећим државама већ нацијама. На осно ву тог става настала је подела свих европских Ромау 13 група: грчки, румунски, мађарски, моравско-чешки, немачки, пољско-литaвски, ру ски, фински, скандинавски, италијански, баскијски, енглеско-шкотски и шпански (MIKLOSICH III. 9). У наставку исте студије учињен је поку шај да се језичком анализом утврди пут који је свака од ових тринаест група прешла из југоисточне Европе до своје садашње домовине.

44()

Биљана Сикимић

Према Миклошичевој схеми, грчки ромски представља најчи стију“ варијанту, а сви други дијалекти одражавају опадање”, кварење” или растакање” од стране других језика. Различите Миколошичеве категорије дефинисане су пре свега у односу на географију и по броју и различитом пореклу позајмљеница у дијалектима пре него стварним интерним дијалекатским цртама које се огледају у структури дијалекта. Неке од Миклошичевих тринаест дијалекатских категорија показале су се оправданим и према савременим унутарјезичким критеријумима. Са друге стране, као посебно проблематични сматрају се Миклоши чеви руски”, пољски”, а посебно “немачки , румунски” и “мађарски“ ромски дијалекти (GRANT 1999: 68).“ Снажан утицај Миклошичеве поделе ромских говора, односно њи хова перцепција из географског и стадијалног угла, може објаснити зашто у временском распону од око сто година није било покушаја ревизије класификације ромских дијалеката на основу искључиво лингвистич ких критеријума. Са неким малим изменама (уведене су српско-хрватска и велшка група уместо баскијске и енглеско-шкотске), Миклошичева категоризација је важила све до седамдесетих година XX века.

“ „Руска” дијалекатска грађа припада углавном северноруским ромским дија лектима (који се данас класификују као северни дијалекти), али у Миклошичевој грађи има и примера из дијалеката који се говоре у јужној Русији и Украјини који се данас класификују као влашки дијалекти. „Пољски” ромски материјал је углавном из дијалекта је!ldytka, који је балтички ромски дијалекат а повезан је са северним дија лектима, али су такође укључени и неки подаци из дијалекта bergitka из јужне Пољске који је, према савременој подели, везан за централне дијалекте. Велики део грађе за „немачки” ромски је заправо — синти, како се говориу Не мачкој, као и јужније и западније од ње. Миклошич је такође користио грађу прику пљену крајем XVIII у Кенигсбергу и данашњој Литванији (ова грађа, уз извесну ограду, највише личи на дијалекат пољских Рома). Миклошичев „румунски” ромски одговара дијалектима ромског језика који су претрпели јак утицај румунског језика, али они, из данашње перспективе, не чине јединствену генетску групу. Већина њих су чланови влашке групе (говори калдераш, ловари, чурари, гурбетски и други). Изузетак представља говор урсара у источној Румунији и Молдавији (треба ипак напоменути да Миклошич није имао довољно грађе из овог говора). Говор урсара садржи бројне румунске лексичке позајмљенице, али нема влашке структурне карактеристике: он је структурно близак арлијским и кримским ромским говорима (keremitika). Највише критике је претпела касификација „мађарски ромски” у којој су се за једно нашли (из данашње перспективе) ромунгро говори (данас: централни дијалекат), ловари (данас — влашки дијалекат), словачки ромски (такође — централни) и босански гурбетски, који се данас такође класификује као влашки (GRANT 1999: 70).

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

441

Огроман лексички и граматички утицај средњовековног грчког језика, на који је први указао Миклошич, данас је прихваћен као поче так нове фазе у језику — познате као рани ромски — а који карактерише структурно-типолошка европеизација или чак — балканизација ром ског језика. Овај рани ромски претходник је савремених ромских ди јалеката који су настајали постепено као последица ширења говорника ромског језика у Европи у добра пада Византије. Савремени лингвисти овај процес датирају почевши од средине XIV века (MATRAS — WHITE — ELšik 2009).

Будући да је Миклошич (MIKLOSICH III: 4) указао на „Грчку или земље у којима се говорио грчки језик” као европску домовину Рома, односно као земљу у којој су Роми живели у дужем периоду пре него што су се распршили по различитим европским регијама, логично је што су савременим дијалектолозима грчки Роми били веома значајни, тако Јарон Матрас истражује управо ромске говоре у Грчкој (MATRAS 2004a). Тако се значај Франца Миклошича може проширити и на његове пионирске заслуге у истраживању језичких контаката. Ова је методо логија данас уобичајена у лингвистици: лексичке и структурне позајм љенице у језику примаоцу повезују се са периодом културног контакта са језиком даваоцем и његовом културом. Уз Франца Миклошича, још један угледан ромолог ХIX века — Аугуст Фридрих Пот(August Friedrich Pott), у своје ромолошке анализе укључује и домари, језик номадског народа Дом, сматрајући и домари за подгрупу ромског језика (MATRAS 2004a. 61). Данас је усвојена дијалекатска подела ромског језика на балканске I и II, влашке — јужни и северни влашки дијалекти, централни — северни централни и јужни централни, северна грана, која се дели на севрозападне и североистичне говоре; британски ромски (данас не стао); иберски ромски (такође данас нестао) и на крају — две изоловане групе коју чине дијалекти јужне Италије и словеначко-хрватски гово ри (да поменемо само основне дијалектолошке студије: BORETZKY 1998. 1999a: 1999б, 2000; MATRAs 1999: 2004a: MATRAs et al. 2007). Ван ове кла

сификације остају ромском језику сродни језици — лом (у Јерменији) и поменути домари језик номадског народа Азије и северне Африке (МА TRAs 2002).

Ромолошка научна традиција све до скора, у недостатку писане историје а под утицајем хердеровских идеја, истраживала је национални карактер искључиво на основу језика и традицијске културе. Новија истраживања из домена генетике, мада из етичког угла релативно спорна,

442

Биљана Сикимић

показала су да Роми имају заједничко порекло, али да су прошли кроз различите степене биолошке и културне асимилације са неромским групама у Европи. Ова истраживања баве се провером хипотезе о поре клу Рома из Индије, као и разликама између појединих ромских група (ПovITA– SCHURR 2004).

Тиме је отворена и дискусија о компатибилности генетских и лингвистичких истраживања у ромологији излингвистичког угла (ВАк KER 2012). Савремени ромолози, на основу лингвистичкихдоказа, пут из Индије ка Европи мапирају као трасу преко северне Индије, затим Иранa и Куридстана, кроз Јерменију и коначно преко територија на ко јима се говорио грчки (што не мора обавезно подразумевати данашњу Грчку). Показало се да пресек генетичких и лингвистичких истражи вања може да осветли и нека дијалектолошка питања: традиционални поглед истиче дијалекатски диверзитет, а минимализује међусобне утицаје дијалеката после раздвајања (BORETZKY — ПОНА 2004). Јарон Ма трас (MATRAS 2002, 2005) има ареални поглед на дијалекатску класи фикацију, а Виктор Елшик(ELšiк 2006) критикује став о дивергенцији ромских дијалеката указујући на то да у неким случајевима постоји јасно ареално ширење, као што постоје и прелазни дијалекти ромског језика: они се уклапају у географску локацију али се не уклапају у ме тафору гранања, односно цепања на различите дијалекатске групе. Чак ни постојање неких снопова изоглоса не може да дефинише генетско груписање: многе друге изоглосе разликују се од тих снопова и тако се групе међусобно пресецају. Дијалекатске разлике чешће су узроковане дифузијом изједног или више центара ка суседним заједницама (МА ткAs 1999б). 5. ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И ПОЧЕЦИ РОМОЛОГИЈЕ У СРБИЈИ

Велики ромолошки зборник радова објављен 1989. као резултат рада међународног научног скупа о Ромима одржаног јуна 1986. у Сарајеву, може се у науци на просторима бивше Југославије оценити као своје врсни почетак обједињавања рада стручњака из различитих дисципли на чији је научни интерес делимично или у потпуности усредсређен на ромологију. Међутим, у неколико тамо објављених прегледних радова (JAUK-PINHAK 1989: GosтL 1989: GILA-KOCHANowski 1989) нема помена о

значају Франца Миклошича као зачетника ромологије у југословенским земљама и, посебно, у Србији.

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

443

Овај зборник радова прати и исцрпна библиографија дотадашњих ромолошких студија на југословенском простору „Прилог библиогра фији о Ромима (Циганима) у СФР Југославији” Марије Далбело.“ У коментарима уз поједине библиографске одреднице Марија Далбело (DALBELLO 1989: 470) помиње и две колекције ромских речи које је на молбу Франца Миклошича сакупио Стојан Новаковић, као и материјал који је у Крагујевцу сакупио „Ст. Поповић“. Постоји и би блиографски податак о речнику говора Рома из Срема (нем. Sirmien) који је сакупио Габриел Луцарић. Франц Миклошич је, међутим, у оквиру ове исте студије објавио још један списак речи из ромских говора из Сремау јужној Угарској, аутора Фердинанда Милера (Müller). Будући да је аустроугарска Сремска жупанија у време објављивања ове Микло шичеве студије (1877) укључивала знатно шире подручје од данашњег Срема у Србији, односно градове Жупању, Винковце и Вуковар у дана шњој Хрватској, тешко је без детаљних истраживања биографија Га бриела Луцарића и Фердинанда Милера закључити о којим ромским пунктовима у историјском Срему је реч.“ Прва лексикографска целина, посвећена речницима ромских го вора Срема, састоји се из два дела: први је настао на основу грађе коју * Библиографија обухвата етнолошке и фолклористичке часописе из Југослави је али и прилоге који се односе на југословенске крајеве у саставу Аустроугарске.

Библиографијом ипак нису обухваћени важни часописи Еtudes tsiganes и Journal of Gypsy Lore Society. Рад на библиографији омогућио је уочавање неколико историјских фаза у истраживању Рома у Југославији: почетак представља „филолошка фаза” (у којој значајно место заузима Франц Миклошич), следи фаза „институционалног изу чавања” Рома у средњој Европи (истраживачи окупљени око удружења Сresellschaft fir Zigeunerforschung, основаног 1903. године у Будимпешти). Ово друштво је осно вано у периоду првог прекида рада сличног британског удружења Суpsy Lore Society, већина прилога у часопису овог удружења, Mitteilungen zur Zigeunerkunde, односи се на Роме са територије Аустроугарске. У оквиру активности овог друштва објављена је и монографија Тихомира Ђорђевића Г)ie Zigeuner in Serbien (1903–1906), односно текст његове докторске дисертације одбрањене у Минхену 1902. године. Траћу фазу Марија Далбело назива периодом „идеализација етничких особина — Цигани као уни верзална персоналност (стереотип)” (DALBELLO 1989).

“ Миклошичев зборник (1992), објављен као резултат рада великог међународ ног симпозијума (26–28.06.1991. у Љубљани) не садржи ни један рад посвећен Микло шичевим ромолошким истраживањима, ако се изузме прегледна студија Катје Штурм Шнабл о односу Миклошича и јужних Словена, која укључује и Миклошиче во бављење Ромима и пореди их са савременим социолингвистичким методама јер је Миклошичев фокус на ромским говорима, географској мобилности, миграцијама и фолклорној грађи. У оквиру богате Миклошичеве кореспонденције и размене научних радова помиње се и посредничкаулога Стојана Новаковића за добијање грађе о Ромима у Србији (STURм-SснNABL 1992: 596, 601).

444

Биљана Сикимић

су прикупили „некадашњи студенти” Франца Миклошича: Габриел Луцарић" (MIKLos CH 1877: 20–33) и Фердинанд Милер (MIKLoslcн 1877. 34—46). Оба ова речника садрже велики број фонетски и морфолошки неадаптираних лексема преузетих из „српског” и румунског језика.“ Транскипција лексема је латинична и уједначена, уз сваку лексему дата су морфолошка објашњења, уз поједине постоје етимолошка тумачења и паралеле из других ромских говора, пре свега „грчких” и „буковин ских“ ромских говора. Прва збирка речи (Луцарићева) је делимично акцентована, а на крају је приложен списак бројева (основни, редни и „прилошки” — питeralia adverbia). Други списак речи (Милеров) није акцеЊТОВаH.

6. САРАДЊА СТОЈАНА НОВАКОВИЋА И ФРАНЦА МиклошичA на прикупљању ромске лексике

На основу сачуване и великим делом објављене архивске доку ментације (пре свега захваљујући труду Катје Штурм-Шнабл—STURM SCHNABL 1991) може се делимично пратити Миклошичев рад на прику пљању ромолошке грађе на јужнословенској територији. Наиме, Франц Миклошич се, почевши од 1872. године, обраћа колегама и студентима да му помогну у том послу, па је, захваљујући пре свега његовом науч ном угледу, на терену тада прикупљена обимна грађа. Франц Миклошич је 1902. 1872. замолио Ђуру Даничића (у то вре ме у Загребу)да му помогне око набављања ромолошке литературе. Из наставка преписке види се да му је Даничић поменуо постојање мађар ске стематографије из 1834. (уп. STURM-SCHNABL 1991: 290-292).” Са слич ном молбом се током 1872. и 1873. године у два наврата обраћао и Ватро славу Јагићу (STURM-SCHNABL 1991: 301—302: 305–306). У једном недатира ном писму Иван Кострeнчић такође информише Франца Миклошича "Франц Миклошич је током 1876. (дакле, у време објављивања ове студије) био у преписци са Габром Луцарићем, професором гимназије из Ријеке (Луцарић му је по слао свој рад о историји падежних облика у словенским језицима из 1875/6), односно, током 1878. године професором реалке из Осијека, где је почетком школске године премештен и предавао хрватски језик за који је — Миклошичевом добротом — „оспо собљен” (STURM-SCHNABL 1991: 412).

* За Миклошича су сви штокавски ијекавски говори били српски, па је све екав ске и ијекавске облике означавао као српске, а икавске као хрватске. Даље, сматрао је да су штокавски и чакавски два одвојена језика (НERRIту 1992: 375, БЕлиЋ 1998: 396—421). “ О односу Стојана Новаковића и Ђуре Даничића, а посебно о научном утицају Ђуре Даничића на Стојана Новаковића в. БЕлиЋ 1998: 460–462.

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

445

о постојећој ромолошкој литератури. Приређивач коментарише да је Кострeнчић октобра 1875. године постао библиотекар Универзитетске библиотеке у Загребу и да је могуће је да се подаци односе на тамо на ђене књиге (STURM-SCHNABL 1991: 388—389). Из нешто каснијег периода (25.01.1885) сачувано је писмо у коме Перо Будмани из Загреба шаље Францу Миклошичу збирку ромских речи(riječi ciganskijeh) које је за бележио у селу Осаонику код Дубровника одједног Рома ковача родом из Херцеговине.“ Међу значајним филолозима тога доба, међу сарадницма на ромо лошком послу, нашао се и Стојан Новаковић.“ Осим на прикупљању грађе из ромског језика, Стојан Новаковић је сарађивао са Францом Миклошичем и приликом израде речника словенских језика (MIKLo slон 1885). У Архиву САНУ чува се 13 писама која је Франц Миклошич упутио Стојану Новаковићу у периоду 1873—1886. (архивски број 8717). сва ова писма објављена су, са пратећим коментарима приређивача, у монографији STURM-SCHNABL 1991. У наставку прилога следе одломци из преписке Франца Микло

шича и Стојана Новаковића који се односе на сарадњу у прикупљању ромске лексике у Србији. Прво писмо Миклошич пише Стојану Нова ковићу 5.03.1873. из Беча (оригинално писмо чува се у Архиву САНУ. 8717-1, па се у наставку цитира оригинал и исправља једна грешка у рашчитавању дела овог писма кодSTURM-SCHNABL 1991: 306). Prva i druga rasprava o ciganima je štampana: Vi ćete ih dobiti za nekoliko dana. I u Beogradu ima cigana: ne bi li moguće bilo saznati koješta o njihovu jeziku?

"Лингвиста Перо Будмани акцентује четвороакценатским системом свој крат ки ромски речник (укупно 66 лексема и једна реченица), уз следећи коментар: „On je govorio čisto srpski bez ikakva tuđega akcenta, u riječima su glasovi i akcenti posve srpski, te sam ih mogao posve tačno biležiti” (STURM-SCHNАвL 1991: 711). “ Стојан Новаковић (1842–1915) је основну школу и четири разреда гимназије завршио у Шапцу, више разреде гимназије и Правни факултет у Великој школи у Београду. Обављао је значајне функције почевши од библиотекара Народне библио теке и чувара Народног музеја, преко професора Велике школе сведо министра про свете и црквених дела у више наврата, посланика у Цариграду у два наврата, мини стра иностраних дела и председника Министарског савета. Научна интересовања

Стојана Новаковића била су у домену најшире схваћене филологије и историје, био је члан Српског ученог друштва, редовни члан и председник Српске краљевске акаде

мије. У време Миклошичевих интересовања за ромске говоре и њихове интензивне преписке тим поводом, Стојан Новаковић је у Србији обављао функцију министра просвете и црквених дела (2.04.1873—23.10.1873).

446

Биљана Сикимић

Ово је истовремено и прво сачувано писмо у комплетној преписци Франца Миклошича и Стојана Новаковића. Могуће је да је контактуспо стављен преко Ђуре Даничића, који је био Новаковићев професор и научни ментор а истовремено Миклошичев пријатељ. Сва писма раз мењена током 1873. године тицала су се Миклошичевих ромолошких истраживања, уз размену друге научне литературе.

Одговор Стојана Новаковића, са већ прикупљеном лексичком грађом из Крагујевца, носи датум 7.04.1873. Оригинал писма чува се Бечком архиву, а приређивач (STURM-SCHNABL 1991: 309-310) води ово писмо по грегоријанском календару са датумом 27.03.1873.“ Сад вам шаљем списак, што га је покупио г. Стев. Д. Поповић професор учитељске школе у Крагујевцу. Моја нова служба смешће ме,да вам у томе даље послужим, како сам мислио, али ћу и опет бринути се у не КОЛИКО И О ТОМе,

На ово писмо Стојана Новаковића, Миклошич одговара 3.04.1873. из Беча“

Poštovani gospodine, Primio sam u svoje vreme i „rečnik od četiri jezika” i Vaša dva pisma od 28 marta i od 7. aprilja sa ciganskima rečma i sa drugim vrlo važnim materijalom o srpskima ciganima. Ne mogu Vama kazati, koliko sam Vama zahvalan na sve mu tomu. O srpskima ciganima nisam ništa imao, a sada na jedan put toliko! Ne usudjujem se Vas moliti, da mi joškoješta pošljete: vi imate drugih poslova, osobito sada. Ali ako bi onaj učitelj u Krajini, za kojega ste mi pisali, cigansku gramatiku meni dao, rado bih mu platio honorar, koji biste vi kazali. * Пређивач (STURM-SCHNАвL 1991: 310) у свом коментару уз ово писмо напомиње да се у аустријској Националној библиотеци чува и „једна статистика” о Циганима у

Србији. (ONB Ser. n. Faszikel 3440). Приређивач наводи (погрешно) да је поменути сакупљач из Крагујевца Димитрије Поповић (1814—1882), професор Учитељске школе у Сомбору и Крагујевцу. Димитрије Поповић је иначе угледан писац и преводилац, уређивао је сегедински календар, објавио је „Велику и малу катавасију” и један „Ве лики Зборник”, а био је присталица Вукових језичких реформи. “ Наведени препис са оргиналног документа из Архива САНУ87172 у неким детаљима се разликује од објављеног документа у: STURM-SCHNABL 1991: 312. Додатни проблем чини поновно упућивање приређивача на Димитрија Поповића уз Микло шичев помен „учитеља у Крајини”. Наиме, Миклошич мисли на учитеља „из села Равнога” чија је ромолошка грађа добијена посредством Милана Ђ. Милићевића, а не на „Стев. Д. Поповића” који је сакупио збирку ромских речи у Крагујевцу. Даље, Ми клошичев помен „учитеља у Крајини” вероватно означава „Тимочку крајину”, јер град Књажевац није припадао „Крајини”, односно тадашњем Крајинском округу (тада је административно постојао Књажевачки округ).

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

447

Из овог Миклошичевог писма је јасно да је постојало и једно Но ваковићево писмо од 28.03.1873. године које није сачувано. Уз ово пи смо је вероватно био приложен ромски речник, који је по свој прилици лично сакупио Стојан Новаковићуз најаву могућности да пошаље још један речник који је сакупио неки „учитељ из Крајине“ (оба речника касније објављена у МшкLOSIСн 1877). Сачувано је још једно писмо Стојана Новаковића Миклошичу од 6.08.1873. Очигледно је да је уз ово писмо била приложена још једна збирка ромске лексичке грађе, овог пута из „Тимока” (STURM-SCHNABL 1991: 319-320). Ево вам још једне записке циганских речи. На крају је Оченаш. Записка је, као што сам ја на њој забележио, одграда Равнога из Тимока са истока Србије, а добави ми је г. М. Ђ. Милићевић секретар мин. просв.

Стојан Новаковић је вероватно именовао оближње археолошко налазиште („од града Равнога”) као прецизну убикацију за Књажевац јер је овај град променио име 1859. године (раније се звао Гургусовац). Може се претпоставити да је у научним круговима тога доба ово нала зиште било добро познато. У време када је написано ово писмо (1873) већ је постојала литература о античком граду Равни, на пример — сту дија Стевана Мачаја (МАЧАЈ 1866: 342–343) али и путописи Феликса Каница. Будући да по шематизмима кнежевине Србије за 1871, 1872 и 1873. годину у селу Равни Књажевачког округа уопште не постоји основна школа, може се претпоставити да је у питању неки од тројице учитеља који су у то време службовалиу Књажевцу, а које и Милан Ђ. Милићевић могао познавати по природи свог посла (у то време био је запослен као секретар Министарства просвете). На ово писмо Франц Миклошич одговара Стојану Новаковићу 22.08.1873. (документ из Архива САНУ. STURM-SCHNABL 1991: 321-322) Primio sam zbirku ciganskih reči i „Srpske narodne pjesme”. Na svemu Va ma velika hvala. Uzbirci našao sam mnogo vrlo važnih stvari i rado bih za gdekoju pitao, ako se mogu nadati, da bi onaj, koji jih je skupio, imao dobrotu meni na moja pitanja odgovoriti.

У наставку писма Миклошич обавештава Новаковића да му је по слао неколико својих књига. Сачувана кореспонденција између Стојана Новаковића и Франца Миклошича на тему ромског језика овим писмом је завршена, о томе сведочи и једно писмо Франца Миклошича Ђури Даничићу упућено

448

Биљана Сикимић

годину дана касније,4.05.1874. Писмо се чува у Архиву ХАЗУу Загре бу (STURм-SснNABL 1991: 338-339).

Što se cigana tiče, mislio sam, da bi se možebiti koji djak našao, koji bi za ho norar koješta o njima za mene napisao. G. Novaković, kojega izvolite pozdraviti, mi je mislim poslao sve, što ima ja sam mu na njegovu daru veoma zahvalan, i ne usudjujem se njega opet moliti da se za me pobrine i za moje Cigane.

Значај Миклошичеве иницијативе за прикупљање ромске лексике оставио је трага у каснијим научним интересовањима Стојана Новако вића: о томе се може сазнати из сећања Ватрослава Јагића и њихове преписке. Наиме, у једном писму из Мајданпека (од 26.10.1876. године). где је током рата био управник војног магацина, Стојан Новаковић из ражава жаљење што је послат у Мајданпек, где само губи време јер није у могућности да се бави науком (ЈАГИЋ 1926: 272). Да сам био на ком другом крају, може бити да бих могао што за дијалек тологију уловити, овде ништа за то није могућно привредити. Нисам могао ни циганина никаква добавити да бар штогодМиклошићу ухватим.

Из године 1877. године, када су коначно објављене све три збирке ромских речи из Србије, нема сачуваних докумената који би сведочили о томе да је Франц Миклошич послао Стојану Новаковићу објављено дело (што је он свакако учинио, као што је то учинио још 1873. године са прве две свеске својих ромских студија). 7. ТРИ РОМОЛОШКА ПРИЛОГА СТОЈАНА НОВАКОВИЋА

Новаковићеву лексичку грађу из ромских говора Србије Франц

Миклошич је објавио у шестом тому своје студије Uber die Mundarten ипа Vanderungen der Zigeuner Europas, овај том је прихваћен за штампу фебруара 1876. године у оквиру серијских издања бечке Академије нау ка (Denkschriften der philosophisch-historischen Classe der kaiserlichen Akademie der Wissenschaffen). У свом уводном тексту Франц Миклошич овако коментарише прилоге Стојана Новаковића: За познавање говора Цигана у Србији коначно је г. Стојан Новаковић, са дашњи српски министар просвете, учинио један значајан напор у коме не само што се лично повезао са Циганима већ ми је ставио на располагање још две друге прикупљене збирке речи. (MIKLOSICH 1877, 1–2, превод БС)

Захваљујући свим сарадницима на прикупљеној грађи, Микло ШИЧ НаСТаBЉa i

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

449

Поменута господа су на моју молбу предузела не мале напоре да испи тају циганске речи: они су кроз своје успешне напоре унапредили наше познавање циганског језика и тиме обавезали на захвалност не само мене него и све колеге из наше струке. (MIKLOSICH 1877, 2, превод БС)

Уз прву збирку речи и неколико кратких узорака ромских говора

у Србији стоји краћа Миклошичева уредничка напомена (MIKLOSIСн 1877, 46). Према запажањима господина Новаковића đ i e су назали, само што сливање а и е са n није тако потпуно да се оба вокала не могу разлико вати у рđćje сливање потпуније него у јved. упркос томе писање јvend било би мање адекватно изговору. Финално му замењује глас који као енглеско wстоји између и и v. Ć и dj звуче као у српском, али су ближи k и g: тамо где се dj у потпуности приближава g, бележено је g. Блиско не мачком chпостоји kh, односно аспировано К. то је неодређени вокал, о је исти глас са приметним нагињањем ка о њ је непотпуно ј, dž се понекад проближава dј, али га не достиже. Господин Новаковић је акцентоване вокале тако означио да је узгред учинио видљивим и квантитет вокала, то произлази из тога што српски Цигани, а можда и други, многе кратке

слогове сасвим кратко изговарају, отуда аíkh"av, di"ćes, dž"anes и тако даље. Ја сам за ову прилику означио само наглашене слогове, али нисам узимао у обзир квантитет. (превод БС)

На основу овог Миклошичевог коментара могло би се претпоста

вити да је Стојан Новаковић лично сакупио ову збирку ромских речи: на ову помисао наводи и већ поменуто Новаковићево писмо Ватрославу Јагићу из ратне 1876. године.“ Миклошич је Новаковићеву ромску лексичку грађу обликовао у 167 одредница, а на крају издвојио основне, редне и прилошке бројеве. Изупоређивања Новаковићевог концепта који се чува у Архиву Србије (CH 669) може се анализирати Миклошичев уређивачки поступак: све ромске лексеме су поређане по абецедном реду, додат је граматички коментар, превод значења на немачки језик и у неким случајевима пара леле из других ромских говора (обично „грчког“, али се неке лексеме упоређују са „буковинским”, „чешким”, „руским” и „румунским“ ром ским примерима). У случају лексичких позајмљеница из српског језика Миклошич обично наводи еквивалент из књижевног језика (нпр.: raćija

“Лингвиста Александар Белић, иначе Новаковићевученик, сведочи да Стојан Новаковић није сам обављао лингвистичка истраживања већ је за своје студије кори стио туђу или објављену грађу (БЕлиЋ 1998: 451).

45()

Биљана Сикимић

subst. Brantwein, serb. rakija; стр. 49). Указује се и на могуће бугарске изворе ромских лексема (нпр.: pirostije subs. Dreifuss || троножац"), bulg. pirostija; стр. 49). Од Новаковићевих лингвистичких коментара задржа но је место акцента (не и квантитет) и примери употребе у синтагмама. У Архиву Србије, у збирци Стојана Новаковића (CH 669) постоји руком писани концепт који је несумњиво послужио за израду прве збирке речи, оне за коју Франц Миклошич наводи да ју је прикупио сам Стојан Новаковић. Рукопис има осам страница, испуњених листа ма речи које следе логику теренског лексичког упитника, са повреме ним исправљањем грешака и прецртавањем већ написаног. Питања су постављана по тематским целинама и показују лингвистички веома компетентног истраживача. Концепт почиње питањима о називима за

метале (челик, калај, сребро), следе придеви (златан, гвозден, дрвен). Од информатора је затим тражен термин за глагол плести, па је инфини тив замењен првим лицем презента (плетем), али је очигледно добијен одговор за глагол прести у првом лицу једнине (предем). У наставку концепта глаголи су тражени у овом облику (поново плетем, шијем, везем — али за овај последњи није добијен одговор). Следе груписана питања везана за делове тела, домаће животиње, метале и, уопште, прикупљен је основни лексички фонд. Друга збирка речи коју је Франц Миклошич добио посредством Стојана Новаковића и објавио у истом тому (MIKLoslcн 1877. 50–53) носи из данашњег угла географски прилично неодређену напомену: „према грађи прикупљеноју Тимоку“. Збирка „из Тимока“ обликована је у 194 одреднице, по абецедном реду. На крају збирке су основни бројеви до хиљаду, односно бројеви до десет, затим број седамнаест” (alešojevita), десетице са бројем 65. (ševardešopanč), сто са моделом творбе стоти на и хиљада (јеk milji). Код појединих лексема означено је место акцента. Увек је означе на врста речи, а значење је дато на немачком језику (нпр. džukel subst. Hund). У неким примерима Миклошич даје паралеле из других ромских говора, према својој тадашњој класификацији, нпр. уз лексему јега и ознаку да је у питању именица са значењем стомак (нем. Маgen), Ми клошич ставља грчку“ (per) и чешку ромску паралелу (per) са значе њем стомак (нем. Ваиch).

У неким случајевима наведена је употреба основне лексеме у син тагми на пример, глагол mek "опростити (нем. vergeben) у синтагми (mek oli amendje) опрости нам уз коју Миклошич напомиње да му није јасна у морфолошком погледу.

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

45|

Нејасно остаје порекло српских семантичких паралела, као на пример у случају прилога тај више (нем. mehr) у синтагми тај тišto! *боље“ (нем. besser) где се даје поређење са српским помози бог! Могу ће је да је овакво семантичко упућивање постојало на оригиналном концепту који је доставио Стојан Новаковић. И овај „тимочки“, као и претходни списак ромских лексема, садр жи велики број позајмљеница из румунског језика. Трећи део Миклошичеве ромске лексичке грађе из Србије је нај краћи (MIKLOSICH 1877. 54). Овај списак речи је припређен „према грађи коју је у Крагујевцу сакупио господин Ст. Поповић”.“ а садржи 25 од редница и попис основних бројева до десет (постоје две варијанте за број 6 : šou. и Šо), затим следе десетице (са моделом творбе бројева преко “20 i biš tha jek), сто (са моделом творбе стотина: 400” – štar šala) и “хиљада. У питању је базични лексички фонд, а уз глагол čit “читати (нем. lesen) дата је делимична промена овог глагола у презенту. Лексе ме нису акцентоване.

Сарадњом на два Миклошичева велика филолошка пројекта Сто јан Новаковић постаје део европске науке. Истовремено, пионирским радом на прикупљању лексике ромских говора у Србији — Стојан Но ваковић постаје први српски ромолог.

ЛИТЕРАТУРА

БЕлиЋ, Александар. О великим ствараоцима. Изабрана дела Александра Белића 6. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1998.

“ Нема недоумица око аутора треће збирке ромских лексема: у питању је Стеван Д. Поповић(1844—1902) који је, као и Стојан Новаковић, рођен у Шапцу, где је завршио основну школу и четири разреда гимназије, а више разреде гимназије и две године Филозофског факултета у Великој школи у Београду. За разлику од Стојана Новако вића, Поповић је студије обавио иностранству (у Цириху, Берлину и Готи је студирао филозофију и педагогију). У крагујевачкој Учитељској школи је радио кратко, у пе риоду 1871. до 1873. године, када одлази да заврши своје студије педагогије (Беч, Халб штат, Берлин и Лајпциг). Био је члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије. Поред просветних, обављао је и важне политичке функције, био је министар просвете и финансија и члан Државног савета. Аутор је неколико уџбе ника из математике и немачког језика за основну и средњу школу. Сачувана преписка у Архиву САНУ показује да су управо у време Миклошичевих интересовања за ром ске говоре у Србији (средином 1873. године) Стојан Новаковић и Стеван Д. Поповић имали редовне контакте. Кореспонденција између њих двојице, која би на неки начин помињала ромску лексичку грађу из Крагујевца –ипак није сачувана.

452

Биљана Сикимић

Јагић, Ватрослав. Стојан Новаковић у преписци са мном од 1867. до 1891. Годишњица Николе Чупића XXXV (1923): 256–312. мачаЈ, Стеван. Грађа за топографију округа Књажевачког са картом. Гласник Срп ског ученог друштва XIX/1 (1866): 287–345. ПоПоВић, Павле. Млади Новаковић (1842–1873). Споменица Стојана Новаковића. Бео град: Српска књижевна задруга, 1921, 7–60. руСакоВ, А. Ю. Инֳерференция и ֲереключение кодов (севернорусский диалекֳ цыֱан скоֱо языка в конֳакֳолоֱической ֲерсֲекֳиве. Диссертация в виде научного доклада на соискание ученой степени доктора филологических наук, Санкт-Пе тербург, 2004. * aCković, Дragoljub. Ogled o proučavanju romskog jezika. Rajko Đurić (ur.). Standardizacija romskog jezika. Sarajevo: Udruženje Kali Sara Romski informativni centar, 2012, 13–30. BakkEr, Peter. The Northern Branch of Romani: Mixed and Non-mixed Varieties. Dieter W. Halwachs, Florian Menz (eds.) Die Sprache der Roma: Perspektiven der Romani Forschung in Österreich im interdisziplinären und internationalen Kontext. Klagen furt: Drava, 1999, 172–209. BakkEr, Peter. Romani Genetic Linguistics and Genetics: Results, Prospects and Problems. Romani Studies 22/2 (2012): 91–111. BakkEr, Peter, Yaron MatraS. Introduction. Yaron Matras, Peter Bakker, Hristo Kyuchu kov (eds.). The Typology and Dialectology of Romani. Amsterdam: John Benjamins, 1997, vii–xxx. BakkEr, Peter, Heinz Werner wessler. The Etymology of the Romani Quotative XÅCĒ, XÅTĒ ‘I / you / he said’. Grazer Linguistische Studien 51 (1999): 1–9. BorEtzky, Norbert. Die Entwicklung der Kopula im Romani. Grazer Linguistische Studien 43 (1995): 1–50. BorEtzky, Norbert. Areal and Insular Dialects and the Case of Romani. Grazer Linguistische Studien 50 (1998): 1–27. BorEtzky, Norbert. Die Gliederung der Zentralen Dialekte und die Beziehungen zwischen Südlichen Zentralen Dialekten (Romungro) und Südbalkanischen Romani-Dialekten. Dieter W. Halwachs, Florian Menz (eds.). Die Sprache der Roma: Perspektiven der Romani-Forschung in Österreich im interdisziplinären und internationalen Kontext. Klagenfurt: Drava, 1999a, 210–276. BorEtzky, Norbert. Die Verwandtschaftsbeziehungen zwischen den Südbalkanischen Ro mani-Dialekten. Mit einem Kartenanhang. Frankfurt am Main: Peter Lang, 1999б. BorEtzky, Norbert. South Balkan II as a Romani Dialect Branch: Bugurdži, Drindari, and Kalajdži. Romani Studies, fifth series, 10 (2000): 105–183. dalBEllo, Marija. Prilog bibliografiji o Romima (Ciganima) u SFR Jugoslaviji s posebnim obzirom na etnološku i folklorističku građu u periodici. Jezik i kultura Roma. Sarajevo: Institut za proučavanje nacionalnih odnosa, 1989, 429–499. Đurić, Rajko. Fonološki sistem romskog jezika i njegov alfabet. Kultura 82–83 (1988): 130–163. Elšík, Viktor. Dialect Variation in Romani Personal Pronouns. Viktor Elšík, Yaron Matras (eds.) Grammatical Relations in Romani: The Noun Phrase. Amsterdam: Benjamins, 2000, 65–94. fEnnESz-JuhaSz, Christiane, Dieter W. HalwaCHs, Mozes F. hEinSchink. Sprache und Musik der Österreichischen Roma und Sinti. Grazer Linguistische Studien 46(1996): 61–110. friEdMan, Victor. Dialectological Perspectives on Romani in the Balkan Linguistic League. Linguistique balkanique XLV/1 (2006): 45–54. hancock, Ian. The Development of Romani Linguistics. M. A. Jazayery, W. Winter (eds.) Languages and Cultures. Studies in Honor of Edgar C. Polome. Berlin – New York – Amsterdam: Mouton de Gruyter, 1988, 183–224.

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ И РОМОЛОГИЈА

453

hErrity, Peter. Srbohrvaščina v delih Frana Miklošiča. J. Toporišič, T. Logar, F. Jakopin (eds.). Miklošičev zbornik. Ljubljana: SAZU, 1992, 369–377. gila­koCHanowski, Vania de. Problems ofthe Common Romany ‒ Problems of an Interna tional Language. Jeziki kultura Roma. Sarajevo: Institut za proučavanje nacionalnih odnosa, 1989, 187–203. Gilliat-SMith, B. J. A Report on the Gypsy Tribes ofNorth East Bulgaria. Journal ofthe Gypsy Lore Society, new series, 9 (1915): 65–109. GoStl, Igor. Jezik i kultura Roma u velikim svjetskim encklopedijama. Jezik i kultura Roma. Sarajevo: Institut za proučavanje nacionalnih odnosa, 1989, 35–50. ioviţa, Radu, Theodore G. Schurr. Reconstructing the Origins and Migrations of Diasporic Populations: The Case of the European Gypsies. American Anthropologist 106/2 (2004): 267–281. Jauk-Pinhak, Milka. Povijest izučavanja romskoga jezika u svijetu. Jezik i kultura Roma. Sarajevo: Institut za proučavanje nacionalnih odnosa, 1989, 11–20. klopčič, Vera. Zaštita jezika i kulture Roma u međunarodnim dokumentima. Vera Vasić (ur.). Jezik u upotrebi/ Laguage in Use. Primenjena lingvistika u čast Ranku Bugarskom. Novi Sad: Društvo za primenjenu lingvsitiku Srbije, 2011, 137–154. koStov, Kiril. Marcel Cortiade: Dialektologikano puchipnasqo lil, vas I, klasifikàcia e rromane chibaqe (dia)lektenqiri. Dialectological Inquiry for a Classification of the Romani Language. Enquête dialectologique pour une classification des parlers de la langue romani, Agéncia Occitana de Communicacion, Béziers / Besièrs 1992, 93pp. Grazer Linguistische Studien 44 (1995): 121–126. koStov, Kiril. Norbert Boretzky & Birgit Igla: Wörterbuch Romani-Deutsch-Englisch für den südosteuropäischen Raum. Mit einer Grammatik der Dialekvarianten. Harrasso witz-Verlag, Wiesbaden 1994, 418pp. Grazer Linguistische Studien 46 (1996): 131–142. koStov, Kiril. Gedanken über Lehnprägungen und Lehnsyntax in A. G. Paspatis Buch Études sur les Tchinghianés ou Bohémines de l’Empire ottoman. Constaintinople 1870. Grazer Linguistische Studien 50 (1998): 81–102. MatraS, Yaron. Verb Evidentials and Their Discourse Function in Vlach Romani Narratives. Yaron Matras (ed.). Romani in Contact: The History and Sociology ofa Language. Amsterdam: Benjamins, 1995, 95–123. MatraS, Yaron. Deixis and Deictic Oppositions in Discourse: Evidences from Romani. Journal ofPragmatics 29 (1998): 393–428. MatraS, Yaron. The Speech of the Polska Roma: Some Highlighted Features and their Implications for Romani Dialectology. Journal of the Gypsy Lore Society, fifth series, 9/1 (1999): 1–28. MatraS, Yaron. Johan Rüdiger and the Study of Romani in 18th century Germany. Journal ofthe Gypsy Lore Society, fifth series, 9 (1999a): 89–116. MatraS, Yaron. S/H Alternation in Romani: An Historical and Functional Interpretation. Grazer Linguistische Studien 51 (1999б): 99–129. MatraS, Yaron. Romani: A Linguistic Introduction. Cambridge: Cambridge University Press, 2002. MatraS, Yaron. Romacilikanes – The Romani Dialect of Parakalamos. Romani Studies 5 14/1 (2004а): 59–109. MatraS, Yaron. The Role of Language in Mystifying and De-mystifying Gypsy Identitity. Nicholas Saul, Susan Tebbutt (eds.). The Role ofthe Romanies. Liverpool: Liverpool University Press, 2004б, 53–78. MatraS, Yaron, Hazel GardnEr, Charlotte JonES, Veronica SchulMan. Angloromani: A Different Kind of Language? Anthropological linguistics 49/2 (2007): 1–44. MatraS, Yaron, Christopher wHite, Viktor Elšík. The Romani Morpho-Syntax (RMS) Database. Martin Everaert, Simon Musgrave, Alexis Dimitriadis (eds). The Use of Databases in Cross-Linguistic Studies. Berlin: Mouton de Gruyter, 2009, 329–362.

454

Биљана Сикимић

MikloSich, Franz. Dictionnaire abrégé de six langues slaves (Russe, Vieux-Slave, Bulgare, Serbe, Tcheque et Polonais), ainsi que Français et Allemand. Redigé sous les aus pices de son altesse impériale le prince Pierre d’Oldenbourg par le Professeur F. Miklosich. St. Peterbourg – Moscou – Vienne, 1885. MikloSich, Franz. Über die Mundarten und Wanderungen der Zigeuner Europas I–XII. Wien: Karl Gerold’s Sohn, 1872–1880. novaković, Stojan. Цегарь – цьнгарь– τζαγκάρης; τζάγγα – mestve. Archiv für slavische Philologie 32 (1911): 383–388. PaSPati, Alexandre G. Études sur les Tchinghianés ou Bohémians de l’Empire Ottoman. Osnabrück: Biblio, 1870 [reprint 1973]. Scala, Andrea. A Hitherto Unnoticed Armenian Loanword Preserved in Southern-Italian and Dolenjska Romani. Romani Studies 23/1 (2013): 121–126. SouliS, George C. The Gypsies in the Byzantine Empire and the Balkans in the Late Middle Ages. Dumbarton Oaks Papers 15 (1961): 144–165. SturM-SchnaBl, Katja. Der Briefwechsel Franz Miklosich’s mit den Südslaven – Korespo denca Frana Miklošiča z Južnimi Slovani. Maribor: Obzorja, 1991. SturM-SchnaBl, Katja. Fran Miklošič in južni Slovani. J. Toporišič, T. Logar, F. Jakopin (eds). Miklošičev zbornik. Ljubljana: SAZU, 1992, 591–601. SturM-SchnaBl, Katja. Aktualnost Miklošičevega znanstvenega dela in misli. Jezikovni zapiski. Glasilo Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU 10/2 (2004): 19–46. tzitziliS, Christos. Mittelgriechische Lehnwörter im Romanes. Birgit Igla, Thomas Stolz (eds.). „Was ich noch sagen wollte...“. A Multilingual Festschrift for Norbert Boretzky on Occasion of his 65th Birthday. Studia Typologica 2, Berlin Academie Verlag, 2001, 127–340.

Biljana Sikimić FRANZ MIKLOSICH AND ROMANI STUDIES S u m m a ry The paper presents an overview of the reception of the work done by Franz Miklosich in the studies of prominent contemporary Romologists, such as Yaron Matras, Norbert Boretzky, Kiril Kostov, Peter Bakker, Viktor Elšík and others. In the second part, attention is paid to the scholarly relations between Franz Miklosich and Stojan Novaković, which marked the beginning of the scientific research of the Romani language in Serbia. Балканолошки институт САНУ Кнез Михаилова 35, 11000 Београд, Србија [email protected]

vi. КУЛТУРНА ИСТОРИЈА

UDK 091=163.1:929 Miklosich, F.

Марија Клеут

ФРАНЦ МИКЛОШИЧУ ЛЕТОПИСУ МАТИЦЕ СРПСКЕ Три прилога Франца Миклошича објављена за његова живота на страни цама Летописа Матице српске предмет су истраживања у овом раду. Два од

тих прилога припадају домену Миклошичевих сакупљања и објављивања ста ре рукописне грађе, а трећи је превод чланка Г)ie serbische Epik. Кључне речи: народна епика, језик, мит, „народни дух”, порекло, поетика, класификација.

Године 1853. Летопис Матице српске у својој 88. књизи деловао је као часопис за историју, тачније за историју Срба, а не као књижев но гласило.“ Овде су публиковани опширни изводи из Летописа попа Дукљанина, текст епископа Стратимировића о јулијанском и грегори јанском календару, полемика са једним написом из загребачких На родних новина (која се тиче тумачења Порфирогенитове слике Срба и Хрвата), текст једне даровнице Јаношу Хуњадију („Рудиште у краље вини Расције“), „поравнотелно писмо деспота краљевине Расције“, две даровнице Стефану Штиљановићу, допуне Шафариковом чланку По гледљ на древностњ глаголскогљ писменства— сви ови текстови непот писани су. Следи Монаха Исаје описание пропасти крала Вукашина (одљ год. 1371), у потписује: „изљ г. Миклошића: S. ПоannisChrysostomi Homilia in ramos palmarum” (СЕРБСКИ ЛЕТОПИСЕ ЗА ГОДИНУ 1863 196—198). Следи затим још неколико непотписаних историографских прилога. Уредник ове књиге Јован Суботић, којије вероватно сам и изабрао об јављене прилоге, Миклошичев је документ унео јер му се уклопио у углавном хронолошки поређане историографске списе, а треба му сва како одати и признање на избору. Опис монаха Исаије времена у које „оста землiћ вљсbxљ добрљихљ пуста, и лкодiи и скотљ и инихљ плодовљ” — иако није лишен понављања општих места ове врсте средњовековних записа — потресно је сведочење о приликама након Маричке битке. Уредник је, међутим, остао дужан читаоцима бар комплетан наслов Ми клошичевог дела (St. Поannis Chrysostomi Homilia in ramos palmarum. “ О начину уређивања летописа у оно време с обзиром на стање у српској књи жевности ВИД. БОШКОВ 1976.

458

Марија Клеут

Slovenice, Latine et Graece. Accedunt epimetra duo ad historiam Serbiae spectantia, Vindobonae. 1845), из кога би разабрали како се текст о Ма ричкој битки нашао међу хомилијама Јована Златоустог Сасвим скроман помен Миклошичевог имена, опету вези са при купљањем и издавањем рукописне грађе, налази се у фусноти уз један чланак О стању српских школа..., у коме тадашњи уредник, Јован Бо шковић, каже: „Ово писмо добили смо добротом д-ра Ф. Миклошића“. Писмо о коме је реч упутио је Урош Несторовић, врховни школски надзорник, Јернеју Копитару 1813. године, а значајан је извор за исто рију просвете у Срба (СЕРБСКИ ЛЕТОПИСЕ ЗА ГОДИНУ 1870 и 1871: 253—293). Миклошич је слањем овог рукописа указао поштовање пријатељу Ко питару, показао своју и иначе осведочену бригу за публиковање исто ријских извора, али вероватно и уверење да је Летопис право место да се овакав документ сачува.

Десет година је протекло од првог прештампавања из дела Франца Миклошича до следећег, првог и јединог обимног прилога знаменитог слависте у Летопису (МиклошиЋљ 1864). Ради се о преводу рада Г)ie serbische Epik, једног од четири Миклошичева рада у којима се бави проблемима народног песништва.“ Писан за читаоца немачког говорног подручја,“ овај чланак пре веден је и штампан у Летопису само годину дана након објављивања немачког изворника. Избор овог Миклошичевог текста, који припада мањој области рада словеначког слависте (мањој и с обзиром на обим објављених радова и с обзиром на њихов значај) има позадину која се открива у противуречном односу Матице српске и њеног гласила према

Вуку Караџићу, а тај је однос определио и начин на који је представље на научна делатност Франца Миклошича. Као што је добро познато, Матица српска дуго се опирала увођењу Вукове азбуке, а према народ ном језику као основи књижевног резерве су имали неки матичари и на кон што је било сасвим извесно која је концепција извојевала победу. У таквим околностима обазривим уредницима Летописа морало се

чинити да је најбоље заобилазити теме које се тичу језика. Уза све то, Миклошич је био Вуков пријатељ, Копитаров наследник и потписник * Миклошич је објавио још следеће студије: Beiträge zur Kenntnis der slavischen

Volksepik, 1. Die Volksepik der Kroaten (1870), Uber Goethes Klaggesang von der edlen Frauen des Asan aga (1883), Die Darstellung im slavischen Volksepos (1890). Подробно о Миклошичевим изучавањима народне поезије и оценама које су дате за овај домен његових интересовања вид. ХАФHEP 1980.

* Рад Die serbische Epik објављен је у Оsterreichische Revue 1863. године.

фРАНЦ МИКЛОШИЧ У ЛЕТОПИСУ МАТИЦЕ СРПСКЕ

459

Бечког књижевног договора — што га није препоручивало за сарадника Летописа. У свем том сплету различитих околности има и неке иро

није: рад Вуковог пријатеља Епско песништво у Срба штампан је ста рим правописом (све са е, и, њ, љ, ћ и и), додуше релативно чистим на родним језиком у 108. књизи Летописа, а „коначна победа Вукове ре формисане азбуке се остварила... 1864. г., под уредништвом Антонија Хаџића, појавом 109 свеске, која је била штампана новим Вуковим сло вима” (АЛБин 1976: 97–98).

Однос према народним песмама и према Вуковој сакупљачкој де латности био је у Матици српској битно различит од односа према ортографији, па се то одражавало и на страницама Летописа, где су објављивани и прилози о народним песмама и народне песме.“ Од друге књиге Летописа (1825), у којој се каже да је о народним песмама „била у многим ученим (страним) новинама реч похвална“, пратило се како су српске народне песме превођене и најављиване су књиге Вука Караџића и Симе Милутиновића Сарајлије. Године 1828. Адам Драгосављевић, који је сакупљао претплату на Вукове књиге, објавио је рад Глас и вред ноћа народни серпски пјесама, „први развијенији књижевни манифест наше народне поезије” (ЖивковиЋ 1983. 11). У многим мањим прилози ма који следе реч је о народним песмама, а врхунац у њиховом вредно вању представља историјски преглед Јована Суботића Неке черте из повестнице серпског књижества, који је објављен у Летопису 1846. и 1847. године. „Овакву похвалу народној поезији није дотле био изрекао нико из Вуковог круга, па ни сам Вук“, „И зато наша поезија и нема јошт сопственог правца и значаја, осим уколико тај од народни песама узима” (Живковић 1983: 14, 214). Публиковање Миклошичевог рада било је, дакле, део устаљене позитивне рецепције српског народног песништва у Летопису Матице српске.

Када се анализира овај Миклошичев рад, уочавају се у њему два слоја: један који је зависан од Вука, у коме је тај утицај много већи но што би се могло закључити ако би се површно судило према броју по мена Вуковог имена, и други, у коме се Миклошич показује као зналац новије литературе, спреман да то знање примени на интерпретацију српских народних песама.

У првом одељку свога рада (укупно је 24) словеначки славист позива се на похвално мишљење Јакоба Грима о српским народним “Упоред ПЕшић 1976, Клвут – МАтицки 2003.

46()

Марија Клеут

песмама (МиклошиЋљ 1864, 75–76) исто као и Вук Караџићу предгово ру својој првој књизи тзв. бечког издања (КАРАЏИЋ 1824. V-XV). Грим само узгред дотиче „хомерско питање” и улогу српских народних пе самау тумачењу „бића и постанка епа” (МиклошићЂ. 1864: 76). Франц Миклошич говори шире о значају српских народних песама за изуча вање језика, етнографије, народне психологије и за објашњење настанка епова какви су Хомерови, о Нибелунзима и фински Ленротов. Странци Грим и Миклошич, који пишу на немачком језику и упознају читаоце са овог говорног подручја са непознатим им песмама, позивају се на појаве које су ученој Европи познате. Вук Караџић, коме су похвале странаца и годиле и биле од користи, заокупљен је, пре свега, нацио налним значајем песама које сакупља и публикује. Сем на самом по четку свога рада, када је у предговору својој првој Пјесмарици (1814) изразио наду да ће се „кои наћи коега е Бог даром Песмотворства обда рио ||...] онај ће ||.|| од свико они мали собранља (посебних народних песама) едно велико цело начинити”, разабирући се у тада актуелном питању настанка хомерских епова (КлЕУт 1987. 39), није се доцније упуштао ни у расправу о пореклу чувених епова ни у компаративни аспект изучавања српских народних песама.

Други став рада Франца Миклошича, о подели српских народних

песама на мушке и женске (уз напомену да је та „деоба једнака с деобом на лирску и епску поезију”) и о критеријумима такве поделе, преузет је из Вуковог рада, скоро као цитат: Вук Караџић

Франц Миклошич

Женске пјесме пјева и једно или двоје само ради свога разговора, а јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају, и зато се у пјевању женски пјесама више гледа на пјевање него на пјесму, ау пјевању јуначкије највише на пјесму.

Женске песме обично певају двоје или троје ради забаве, а јуначке се песме певају или казују пред читавим збором слушалаца |... ||У женским песмама је главно певање, ау јуначким садржај. (МиклошиЋљ 1864: 77)

(караџић 1824; xvii)

Миклошичева подела женских песама у трећем одељку његовог рада (МиклошиЋљ 1864. 77–78) једнакаје оној у Вуковом издању, са не знатним изменама у редоследу издвојених врста (КАРАЏИЋ 1824). Следи (у четвртом одељку) подела јуначких песама на озбиљне и шаљиве, а шаљиве се илуструју примером тумачења песме о женидби

фРАНЦ МИКЛОШИЧ У ЛЕТОПИСУ МАТИЦЕ СРПСКЕ

461

Павла Старчевића – све то преузето је из Вуковог предговора (КАРА ЏиЋ 1824; XXI-XXII: МиклошиЋљ 1864: 78–79). У петом одељку свога рада Миклошич напушта редослед и садр

жај Вуковог предговора и озбиљне јуначке песме дели на митологијске и историјске (Миклошић, 1864: 79–80). Од Вукове поетике народних песама Миклошич се у шестом по глављу свога текста битно одваја. Насупрот Вуковим једноставним, на сакупљачком искуству заснованим објашњењима да „у народу нико не држи за каку мајсторију или славу нову пјесму спјевати” те да песма „идући од уста до уста расте и кити се, а кашто се и умаљује и квари“ (КАРАЏИЋ 1824. XXXII), учени слависта полази од става по коме: „Поста нак народне поезије, као и језика и мита, не треба тражити у индиви дуалном духу, но у духу народном”, упозоравајући да на самом почетку сваке творевине стоји појединац, али да је дух народа оно што је одр жава. Реч је овде о пореклу народних песама и епова, о односу народне и „вештачке” (Вук Караџић рекао би „учене”, касније је у употреби термин „уметничке“) поезије. У својој интерпретацији ових питања Миклошич се позива на Хердерове мисли, али и на Морица Лазаруса

(Moritz Lazarus) и Хејмана Штајнтала (Heymann Steinthal), заступника народне психологије (Völkerpsychologiе), гране науке која је управо наста јала. Часопис Die Zeitschrift für Völkerpsichologie undSрrachwissenschafi са Лазарусовим и Штајнталовим чланком Einleitende Gedanken liber Ибlkerpsichologiе, на који се Миклошич позива, изашао је свега неко лико година пре Миклошичевог рада (1859), што је сведочанство о широ ким интересовањима овог научника. Миклошича је привлачила нова наука својим компаративним приступом истраживању језика, етногра фије, мита, обједињених у „народну психологију“ (МиклошиЋљ 1864. 80—82).“ Следи поглавље (7) које је сасвим кратак помен историјског раз воја народне поезије у Финаца, Руса и Бугара и закључак: „Само Срби стварају још и данас, они су данас једини народ што у својим епским песмама покрај незнабожачких предмета узноси и славно доба силнога српскога цара Душана као и за нашег доба бој на Граховцу” (МиклошиЋљ 1864; 82–83).

* Даљи развој Ибlkerpsichologiе, све до утицаја на Франца Боаса и његове след бенике, не може бити предмет овога рада, али свакако отвара питање Миклошичевог односа према науци која је тек настајала.

462

Марија Клеут

Насупрот овом узнесеном романтичарском ставу (који и није та чан, што су потврдила доцније истраживања), у уводним разматрањи ма о старини српских епских песама (поглавље 8) Миклошич износи важно и данас актуелно упозорење о разлици између времена догађаја на који се песма односи и облика песме (МиклошиЋљ 1864. 82–83). Покрећући питања порекла епских песама, Франц Миклошич (поглавље 9) полемише са ставовима Фердинанда Волфа (Wolf) из ње говог предговора књизи превода шведских народних песама (WOLF 1857)“ Волф је сматрао да су витешког (ритерског, вишег слоја) порекла на родне песме, посебно баладе и романсе, које су претрпеле измене када су прихваћене од нижих слојева (народа)“. Миклошич, сасвим у току сувремених радова о народној поезији, енергично то пориче „не уопште но само чисто за српску поезију, и за њу се са свом силом заузимам.“ Аргументи за овај став двојаки су: с једне стране историјски, да пле мићких и властеоских редова у старој српској држави није ни било (што је свакако спорно), а и оно што је било није имало „вишег напред ног изображенија“, а са друге поетички, баладе и романсе (на којима Волф заснива своје хипотезе) разликују се од епских песама (МиклошиЋљ 1864. 83–85).“ Подуже поглавље (10) посвећено поетичком развитку народних епских песама такође је полемички интонирано, а односи се на релацију епа и епске песме.” Реч је овај пут о потребној (уобичајеној) дужини ових облика и начину представљања догађаја у њима. Свестрано оба вештен о начину извођења (контексту перформанса), Миклошич узима српске народне песме као главни аргумент и изриче битан став, оп

штеприхваћен у савременој фолклористици: „Епска песма не сме бити велика, јер ће малаксати певац пре но што је доврши, а и слушалац пре него што је добро саслуша (...) садржај ||.|| представља само један једи ни лак поглед на догађај” (МиклошиЋљ 1864. 85—88).

“Занимљиво је поменути да су оба аутора у време настанка Волфовог рада била запослена у Дворској библиотеци у Бечу. "Фердинанд Волф по овим својим ставовима претеча је теорије о „потонулим културним добрима”. Ханса Наумана (упоред. КоклАRA 1985: 324-331). * На који рад се односи алузија: „Оно погрешно мишљење неки би ради да обрате на јуначке српске песме” није ми познато. * Миклошич оспорава ставове Т. Берка, чији је рад објављен 1854. године, и В. Вакернагела, чији је рад објављен 1837. године. Ови су ми радови неприступачни, тако да једино остаје закључак да се учени филолог темељно припремао за писање овог свог рада.

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ У ЛЕТОПИСУ МАТИЦЕ СРПСКЕ

463

Територијална распрострањеност српских народних песама (по главље 11) приказана је тачно према ономе што је о овој теми рекао Вук (караџић 1824: XVII–XIX; миклоШићъ 1864: 88–89). Највише доцнијих контроверзи изазвао је став о националној при падности епских песама (поглавље 12). Миклошичев одговор на питање „шта је управо српско, шта ли хрватско” јесте да су многе песме које се код Вука налазе ‒ српске, а томе су два аргумента: „разлика међу два сродна племена мора бити у језику” и „епске песме постају онде где се сами догађаји збивају” ‒ „у српском племену” (миклоШићъ 1864: 89).10 Наставак разматрања у претходном ставу је теза (поглавље 13) да су се српске песме усменим путем пренеле у бугарску, словеначку и румунску традицију (миклоШићъ 1864: 89–90). Наредна два поглавља односе се на певаче и у њима Миклошич опет парафразира или чак дословно преводи Вука Караџића: Вук Караџић

Франц Миклошич

По реченим мјестима, куд се данас јуначке пјесме највише пјевају, нема човека који не зна неколико пјесама (ако не читави, а оно барем комада од њи), а има и који и знаду и преко педесет, а може бити и на стотине. Који човек зна педесет различни пјесама (ако је за тај посао) њему је ласно нову пјесму спјевати. (караџић 1824: XX)

У оним крајевима српског народа где напредује јако епска поезија, нема готово ни једног човека који не зна неколико песама, или бар одломке од песама; неки знају их и преко педесет, а има људи који их знају и више од стотине, па их певају или казују. Ко повише песама зна, тај може приликом и коју нову песму изумети... (миклоШићъ 1864: 90)

У једном, али битном детаљу разликују се два аутора: насупрот Вуковом једноставном опису певача („ако је за тај посао”) Миклошич додаје (сасвим у духу Хердеровом): „У тим земљама има певаца без броја. Певање није неки особити дар, којим су се служили само неки људи који су за то; тамо је то дар божји који је сваком урођен” (микло­ Шићъ 1864: 91). Словеначки славист на овај начин два своја поглавља (14 и 15) доводи у контрадикцију: с једне стране, плаћајући дуг роман тичарским представама о „певајућим народима”, а са друге преузима јући Вукове описе добрих певача, талентованих појединаца. Однос 10У једном свом доцнијем раду Миклошич је применио само критеријум језика те бугарштице означио као хрватске песме, сматрајући да су оне чакавске са елемен тима кајкавског (MikloSich 1870: 3, 17).

464

Марија Клеут

колективног и индивидуалног доприноса у обликовању народних пе

сама остао је тако неусаглашен. Он најпре преписује из Вуковог пред говора: „Слепци, путници и хајдуци највише су распространили епске песме” (КАРАџиЋ 1824; XXXIV: МиклошиЋљ 1864: 91), а затим, користе ћи овај пут Вуков „Рачун од пјесама“, односно предговор ГV књизи народних песама из 1833. године (КАРАџић 1833. VII—XXVII), помиње редом певаче: Тешана Подруговића, Филипа Вишњића, Милију Кола шинца, старца Рашка, Стојана Хајдука, Ђура Милутиновића, Гаја Бала ћа, Анђелка Вуковића, Ђуру Механџића, Филипа Бошковића, Милова на Мушикина, слепицу Степанију, Павла Ирића.“ У скраћеном облику Миклошич преноси из Вуковог текста и неке податке о животима пе вача (МиклошиЋљ 1864: 91-93). Новину у односу на Вукове радове о народним песмама и у односу

на начин на који се дотад писало о народним песмама у српској лите ратури доносе поглавља која следе (16—24) и која су посвећена поети ци, посебно стилским средствима, српских народних песама, односно

ономе што је Миклошич у једном свом доцнијем раду назвао „начином представљања” (Darstellung). Реч је о дескрипцији (поглавље 16), епи тетима (поглавље 17), палилогији (поглавље 18), поређењу (поглавље 19), почетним стиховима (поглавље 20), метрици (поглавље 21), слику (поглавље 22), одсуству строфа (поглавље 23) и музичкој пратњи (по главље 24). Повремено, Миклошич је давао паралеле са скандинавским, енглеским и француским песмама, Илијадом и Нибелунзима, песмама Чеха, Пољака и Словенаца.

У чему је значај рада Г)ie serbische Epik и појаве његовог превода у Летопису Матице српске? У свом првом раду који припада истра живањима народног песништва Франц Миклошич дао је синтезу која обухвата све битне аспекте феномена о коме је реч (значај, класифика ција, однос индивидуалног и „духа народа“, однос народне и „вештачке” поезије, историјски развој, порекло, територијална распрострањеност, национална припадност, певачи — преносиоци, поетика, стилска сред

ства, музичка пратња). Таква каква јесте, ова је синтеза била примерена публикацији у којој се појавила, а имала је циљ да подстакне занимање за српске народне песме на немачком говорном простору, који је зами рао након радова Јернеја Копитара, Јохана Волфганга Гетеа, Јакоба Грима и неколиких преводилаца који припадају овом културном кругу, “ У преводу или у основном тексту изгубила су се имена слепе Јеце, слепе Жи ване и слепице из Гргуреваца.

фРАНЦ МИКЛОШИЧ У ЛЕТОПИСУ МАТИЦЕ СРПСКЕ

465

и да српске народне епске песме одржи у фокусу сувремених компара тивних истраживања. У опису стања српске усменоепске традиције Ми клошич, који сам није истраживао живот епске песме у њеном природ ном окружењу, пуну веру поклонио је описима Вука Караџића. Иако је, ван сваке сумње, популарисао у свом раду збирке највећег српског сакупљача народних песама, није му то била једина намера. У приступу ове двојице аутора има битних разлика. Словеначки научник припада германославици и по језику на којем је своје радове објављивао и по уношењу својих назора у контекст актуелних сувремених радова о народ ном песништву који су настали на немачком језику; његов рад карак терише компаративни приступ, добра обавештеност о текућим науч ним истраживањима и интерес за истраживање поетичких поступака

у народним епским песмама. На основу ових одлика Миклошичев рад —у низу страних, у првом реду немачких бављења српском народном

епиком, која почињу од двадесетих година XIX века и с променљивим интензитетом трају до наших дана — представља спону и прекретницу од одушевљења предромантичара и романтичара „природним песни

штвом” ка научном изучавању и тумачењу поетике народних песама.“ Најстаријем српском часопису, који је углед сачувао и поред падова у уредничким концепцијама и квалитету, не припада заслуга за адекват но приказивање целокупног дела једног од највећих слависта свога вре мена. Миклошичеви прилози историји Срба били су прилика да се напи ше нешто опширније о његовом раду, а та прилика није искоришћена. Превод рада о Епском песништву у Срба частан је и користан изузетак.

ИЗВОРИ

КАРАџиЋ, Вук Стефановић. Српске народне пјесме: књига прва у којој су различне жен ске пјесме. Липиска, 1824.

КАРАџиЋ, ВукСтефановић. Српске народне пјесме: књига четврта, у којој су различне јуначке пјесме. Беч, 1833.

МиклошиЋљ, Ф. Епско песништво у Срба. Прев. Стевант, ПоповићЂ. Сербскi љђлописљ за годину 1863. частљ ПI кнвига 108 (1864): 74—103.

*Од свих радова Франца Миклошича посвећених истраживањима народног песништва учесталије се помиње у литератури Веiträge zur Kenntnis der slavischen Иоlksроesiе, 1. Die Volksepik der Kroaten као прво истраживање бугарштица. С. Хафнер (1980) предочио је историју рецепције Миклошичевих радова, али је неистражена вертикала која од Миклошича води ка радовима А. Серензена, Г. Гезeмaнa и А. Шмаy са, значајних истраживача наше народне епике.

466

Марија Клеут

О стању српских школа године 1813 и раније: писмо Уроша Несторовића, врховнога надзорника школског, В. Копитару, слависти у Бечу. Српски летопис за годину 1870 и 1871. 113 (1872): 253 293 СЕРБСКПћ ЛЕТОПИСА, ЗА годину 1853. 88 (1853). СЕРБСКПћ ЛЕТОПИСА, ЗА годину 1863. 108 (1863). СЕРБСКПћ ЛЕТОПИСА, ЗА годину 1870 и 1871. 113 (1872). »k

WOLF, Ferdinand. Schwedische Volkslieder der Иогzeit. Mit einem Vorwort von dr. Ferdinand

Wolf Leipzig.: F. A. Brockhaus, 1857.

ЛИТЕРАТУРА

Алвин, Александер. Усвајање Вукове ћирилице у Летопису Матице српске и у поје диним аламанасима у првој половини XIX века. Научни састанак слависта у Вукове дане 5 (1976): 97-109. Бошков, Живојин. Летопису време Бахова апсолутизма. Научни састанак слависта у Вукове дане 5 (1976): 45—46. ЖивковиЋ, Драгиша. Заснивање националне критике. Нови Сад — Београд: Матица српска — Институт за књижевност и уметност, 1983.

КлЕУт, Марија. Хердер и Вукова поетика народне књижевности. Зборник Матице српске за књижевност и језик ХХХV/1 (1987): 25-43. КлЕУт, Марија, Миодраг МАтицки и др. Народне умотворине у Летопису Матице срп ске. Нови Сад— Београд: Матица српска — Институт за књижевност и уметност, 2()()3,

ПЕшић, Радмила. Изучавање усмене књижевности за Вукова живота у Летопису Ма

шице српске. Научни састанак слависта у Вукове дане 5 (1976): 237-246. ХАФНЕР, Станислав. Фран Миклошич и српска народна поезија. Прилози за књижев ност, језик, историју и фолклор 46/1—4 (1980): 25—41. »k

КоклАRA, Đuzepe. Istorija folklora u Evropi 2. Beograd: Prosveta, 1985. MIKLos CH, Franz. Beiträge zur Kenntnis der slavischen Volksроesiе, I Die Volksepik der Kroaten. Denkschriften der philosophisch-historischen Classe der Kais. Akademie der Wissenschaften 19 (1870): 55—114.

Marija Kleut FRANZ MIKLOSICH IN THE MATICA SRPSKA ANNUAL REИТЕИV

S u m m a rу

While Franz Miklosich was alive, three papers of his were published in the Matica Srpska Annual Review. Two of them reflect Miklosich's tendency to collect and publish old manuscripts, whereas the third one is the translation of the article Die serbische Epik. The analysis of this paper indicates that it has two layers: the first one which shows the dependence on Vuk and the second one which reflects Miklosich's knowledge of newer German literature

ФРАНЦ МИКЛОШИЧ У ЛЕТОПИСУ МАТИЦЕ СРПСКЕ

467

on epic poetry. The paper Serbian Epic Poetry was written with the intention to analyze Serbian folk epic poems in the context of comparative research and represents a connection and a turning point that steered away from the pre-Romantic and Romantic enthusiasm with the “natural poetry” and towards the scientific study and interpretation of the poetics of folk poems. Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Одсек за српску књижевност Др Зорана Ђинђића 2,21000 Нови Сад, Србија [email protected]

UDK 343.254(=163) 929 Miklosich, F.

Лука Бренеселовић

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА Књижица је Миклошичева о крвној освети код Словена споменик свога времена: доступан материјал писац се трудио да распореди и протумачи према тада владајућем идеолошком становишту да крвна освета припада свету дивљи не и безакоња, док поредак и благостање спадају искључиво у заслуге јавнe вла сти и савремене државе. Књига је Миклошичева била запажена, али за њу није везан ниједан спектакуларан догађај или податак из науке. Метод Миклошичев је филолошки, а у једном њеном значајном делу види се и да је Миклошич при менио метод историјске лингвистике на проучавање друштвене прошлости. Кључне речи: Франц Миклошич, крвна освета, славистика, правна исто рија, антропологија права, умир.

Округлу годишњицу Миклошичевог рођења, и то двестоту, најра досније ће обележити лингвисти и други научници који се баве речју и језиком. То је нужан одраз Миклошичевих интересовања и радова које је велики слависта објавио, и ја као правник нити бих желео нити бих имао којом сензацијом да тај редослед заслуга променим. Част ми је што овим лепим поводом могу да напишем неколико речи о Миклошичевој књижици о крвној освети, и што ми је омогућено да то издање, које кудикамо одскаче од остатка пишчевог рада, ставим у контекст прошлог и нашег времена. Реч је о књижици Крвна освета код Словена, одн. Die Blutrache bei den Slaven, која је изашла 1887. као по себан отисак, a затим штампана и 1888. године са истим плочама, али новом пагинацијом, у Споменицима бечке Академија наука (MikloSich 1887; MikloSich 1888). 1. наСтанак и СаДржаЈ миклоШичеВе књижице Један познати хелениста, Гомперц, написао је да Миклошичева књижица садржи много више него што њен наслов обећава (GoMPErz 1912: 534). Тај је суд оправдан већ из разлога што књижица од 79 страна чистог текста садржи чак 30 страна о умиру. За Гомперцов ставима, ме ђутим, и других оправдања. На пуних 10 страна Миклошич говори о крвној освети „код других индоевропских народа” (MikloSich 1887:

47()

Лука Бренеселовић

43–52), и то код Германа, код Келта, код Грка, код старих и нових Ира наца и Индијаца (где је Миклошич убројао и Јермене), код Римљана и код романских народа који су их наследили. Знатан је и део о крвној освети код Албанаца и „у Мађарској” који је спојен са излагањима о крвној освети код Словена (MIKLosIСн 1887. 39–42). Књижица Миклошичева садржи три, не само по садржају него и по врсти излагања, јасно одвојене целине. У првој целини су општи подаци о крвној освети који би се према Миклошичу односили на крвну освету код свих народа (MIKLOSIСн 1887, 3–17). Тај део је посебно интересантан, будући да је јубилар у њему пренео метод лингвистике на проучавање друштвених појава, о чему ће још бити речи. У средишту је књижице це лина о крвној освети, где су излагања Миклошича полу конкретна, а полууопштена. У њој је Миклошич према теми и земљама износио по датке и тврдње непосредно поткрепљене најразличитијим изворима: хроникама, бајкама, народним песмама и изрекама, градским статутима, законима, црквеним преводима, нововековним путописима (MIKLOSICH 1887: 17—52). Најконкретнија је трећа целина у којој је Миклошич дипло матски излистао записнике, причања и друга писана сведочанства о уми

ру (MIKLOSIСн 1887. 52—82). Та се целина односи искључиво на умир, што је реч нашег обичајног права за уређено помирење закрвљених страна без освете. У латинском се за тај појам користи реч compositio. О настанку Миклошичеве књижице, осим да припада једном на рочитом таласу научног интересовања о коме ће у наредном одељку бити речи, не зна се много. Први тврди помен књижице налазимо у Гласу

(Anzeiger) бечке Академије из 1887. године (ANZEIGER 1887: 2–5). У из вештају седнице Филозофско-историјског разреда, која је одржана 5. јануара, наводи се да је том приликом Академија примила и Микло шичеву студију о крвној освети код Словена, и да је студија намењена Споменицима, које Академија издаје као часопис. Иза те уводне назнаке стоји обиман преглед садржаја књижице на три пуне стране (ANZEIGER 1887, 2–5), који је значајан због тога што пру жа увид у акценте Миклошичеве мисли који се иначе у самој књижици слабије виде. Тако је у извештају посебно истакнуто да се крвна освета одржала код православних Срба, што је у вези са Миклошичевим схва тањем да је католичка црква нарочито заслужна за ишчезавање крвне освете (в. ANZEIGER 1887: 2). Опширно је и поновљена теза да Романи, тамо где познају крвну освету, мора да су је преузели од германских освајача (ANZEIGER 1887: 4–5). Иу самој књижици и у извештају је део о умиру означен као прост додатак (ANZEIGER 1887: 4), иако му према

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

47||

обиму и садржају такав назив тешко припада. Упадљиво је да је цео ин ститутумира лапидарно означен, не као облик реакције, него као облик закључења мира, односно као облик прекида реакције (ANZEIGER 1887:4). Једина је изгледа разлика између извештаја и књижице, у томе што су у извештају Иранци, Индијци и Јермени наведени посебно (ANZEIGER 1887:4), док су у књижици Јермени заведени под Иранце и Индијце. Поред овог тврдог извештаја у гласилу бечке Академије, о раду Миклошича на књижици има и неколико узгредних података из 1886.

године. Јасан траг налазимо у једном писму бечким Мехитаристима. Код тих познатих јерменских штампара, Миклошич се 1886. године распитивао да ли је и у ком обиму крвна освета позната у њиховом на роду (OVAKIMJAN – WYTRZENs 1991: 117, No. 3). Из септембра исте године су два Јагићева писма Миклошичу из којих се види да се Миклошич и на другим странама распитивао о крвној освети (STURM-SCHNABL 1991: 768 No 586, 769 No. 587). Слависта Бонаца, који је проучавао везе Микло шича са Италијом, каже да се Миклошич о крвној освети распитивао код неког његовог земљака, правника Нанија, Cesare Nani, и познатог тамошњег филолога Компаретија, Domenico Comparetti (BONAZZA 1999. 19 f).

Књижица је изашла већ 1887. године као засебно издање (MIKLo SICH 1887), о чему је већ било речи, а тек идуће, 1888. године, са новом пагинацијом, и у Споменицима бечке Академије за које је била намење на (MIKLOSIСн 1888). Такав је био случај и са неким другим Миклоши чевим издањима, па је, нарочито и с обзиром на пагинацију, најбоље да се закључи да ствар није била необична, и да, и поред назива „Sonder druck”, издање из 1887. године није сепарату данашњем смислу речи. Већина писаца који су читали Миклошича позивају се на издање из 1887. године, а само мањи број на Споменике бечке Академије из 1888. На крају издања из 1887. стоји да је штампа довршена (?) 2. јуна 1887. године (MIKLOSIСн 1887, 86).

Извори које је Миклошич објавио у књижици, пристизали су са разних страна. Једну „пресуду” или записник умира, који је сачуван у млетачким архивима (в. MIKLosIСн 1887. 66—70), Миклошич је, судећи по једном Јагићевом писму, добио од Богишића (STURM-SCHNABL 1991: 769. No 587). Сам Јагић послао му је једну „сентенцу” о умиру из Будве, за коју сам каже да је требало да буде наштампана у Миклошичевој књижици, али да није на време стигла (JAGIĆ 1887. 629). Нека документа из дубровачких архива (в. MIKLOSIСн 1887. 80), Миклошич је добио од Јиречека (JIREČEK 1912: 15. фн. 1). Са једним писмом из 1889. године,

472

Лука Бренеселовић

Миклошич је пољском правном историчару Хубеу послао примерак књижице о крвној освети и написао, сигурно и из учтивости, да се

приликом писања студије користио његовим радовима (SLIZINSKI 1960 223 No. 3).

Списак литературе на крају Миклошичеве књижице броји нешто преко 100 наслова (MIKLOSIСн 1887, 84–85). За тај је попис један правник који је приказао Миклошичеву књижицу рекао да „сведочи о начитано сти (учености, нем. Belesenheit) аутора” (GUNTHER 1891: 135). Чудно је, међутим, што се Миклошич у тексту служио тим књигама и радовима, па и стављао цитате са наводницима, а да често није назначио који на вод ком аутору и ком делу припада (уп. MIKLOSIСн 1887: 4, 5). 2. ЕВРОПСКА НАУКА И МИКЛОШИЧЕВА КЊИЖИЦА

Уученом западном свету у више наврата јавио се појачан интерес за крвну освету и њој сродне појаве из друштвеног живота. Последњи пут интересовање је порасло недавно, негде баш на почетку нашег – XXI века, када су у Немачкој, Француској и другим имигрантским земљама, разна свирепаубиства доведенау везу са тобожњом „моралном обаве

зом” убица-имиграната да изврше крвну освету (в. нпр. BAUMEISTER 2007. KRAIs 2009).

И док је то специфично интересовање у наше време подстакнуто у великој мери и новинарском струком и популизмом, дотле је главно интересовање за крвну освету у ученој западној Европи, и нарочито у земљама под немачким утицајем, владало у другој половини XIX века и било подстакнуто сасвим другим разлозима. Како је то управо пери од у коме је изашла Миклошичева књижица, разуме се да у њему лежи и кључ за разумевање њеног значаја. У другој половини XIX века, и нарочито у његовој последњој че твртини, дошло је до мале поплаве књига, чланака и лекција о крвној освети. Изашла је 1881. Фраунштетова књига о крвној освети код Нема ца у средњем веку (FRAUENSTADT 1881); изашли су запажени Колерови прегледи података о крвној освети у разним културама (KOHLER 1883. KOHLER 1885); изашла је 1887. године и Миклошичева књижица; затим Веснићева књига о крвној освети код јужних Словена (WESNITSCH 1889); Прокшова књига о крвној освети код Арапа пре Мухамеда (PROCKSCH 1899).

Истом овом кругу припада и књига Илије Јелића о крвној освети на потезу од Црне горе до северне Албаније (ЈЕЛИЋ 1926), као и књига

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

473

Грка Влавијаноса из 1924. године о крвној освети на Пелопонезу (VLA VIANOS 1924). Оба ова писца јавила су се са својим закаснелим студија ма не би ли са непосредно скупљеном грађом допунили и исправили наводе ранијих истраживача. Да се међу правним писцима, историчарима, етнолозима и дру гим стручњацима, па и код нашег јубилара Миклошича, у последњој четвртини XIX века јавило овакво снажно интересовање за крвну освету није нешто што се само од себе разуме, него је ствар која је непо новљиво везана за нарочите државне и научне прилике у оновременој Европи. Када су се на европском континенту учврстиле националне држа

ве, постала је нарочита мода да се оне схватају као крајњи стадијум дугог развојног процеса, у коме су људи из дивљине прешли у уређено биће државе. Та представа по којој је живот народа без јаке државе мањ кав и лош прихваћена је била некритички и разни, иначе амбивалентни извори, тумачени су у корист савремене државе и њене легитимације. О томе је баш у контексту родовских непријатељстава и крвне освете недавно опширно писао Рајтер (REITHER 2009, 218 f. REITHER 2011). Ноmo homini lupus est је славна крилатица предмодерне европске политичке филозофије, која у другој половини 19. века није схватана као мисаона фигура фиктивне теорије друштвеног уговора, него као слика стварног стања које је постепено како се друштво развијало, и нарочи то како се окрепљивала држава, нестало. С тим стоји у вези то што се сви горе наведени писци, па тако и Миклошич, тврдо држе уверења да

је у неко најстарије доба крвна освета морала бити свеприсутна у дру штву. Јелић тако на пример говори о првобитној необузданости крвне освете (ЈЕЛИЋ 1926: 4). За Миклошича то није извесно, али и он полази од тога да је крвна освета неко прастање које се постепено превазилази (MIкLos CH 1887, 8 f.)

Еволуционизам је продро у многа научна схватања и углавном се сводио на представу да и у погледу друштвених институција и дру штвене организације сваколика друштва (народи) напредују као што и жива бића стасају од младунчета до одрасле јединке. Лествица почиње код најпростијих заједница скупљача и ловаца, код којих дабоме цвета и крвна освета, а завршава се код цивилизованих држава, у којима су, између осталог, и крвништво и освета као рђаве и нецивилизоване по јаве искорењени. Еволуционистички се научни дух лако може наћи и у свим горенаведеним књижицама, па и у Миклошичевој. Карактери стично је на пример када аутори говоре да је један или други народ

474

Лука Бренеселовић

„сачувао крвну освету“ (ЈЕЛИЋ 1926: 23), или када се инсиситра на ло гичко-историјском следу стадијума развоја од крвне освете, преко уми ра до савремене кривичне реакције (уп. WESNITSCH 1889; 1 f. VLAVIANOS 1924; 7. 33, 35 ff.: PRоскsсн 1899: 1 f). Као прва лествица у превазилажењу крвне освете истиче се умир.

Веснић тако каже за крвну освету да је она „по себи, као и освета уоп ште, сирова и острашћена. Када се практикује, она поприма све веће и веће обрисе... (сама за себе) водила би уништењу целих племена“ (WE SNITSCH 1889: 18). Кад-тад се као средство обуздавања крвне освете јавља помирење међу закрвљеним странама, за које се у нашем обичајном праву користи изразумир. Али умир је много млађи институт од крвне освете, који се, како каже Веснић „може разумети само као последица крвне освете” (WESNITSCH 1889: 8). Умир је „еin Hemmungsmittel", сред ство обуздавања крвне освете (PROKSCH 1899: 40). Умир је, кажу и Микло шич и Веснић, „Abkauf", откуп за крвну освету (MIKLoslон 1887, 8 f. WESNITSCH 1889, 18). На тај начин умир схватају и друи писци из тог пе риода (уп. FRAUENSTADT 1881: 1 f. 4, 105 ff; JЕлиЋ 1926: 11 f. 14 ff: MERZ 1916: 13).

Неспорно је да и у простије организованим друштвима, без стро ге државне управе, долази до разних сукоба и размирица. Грађе о тим сукобима има на претек, само што је она амбивалентна, и показује да су се сукоби решавали или уређеним облицима помирења или пак за иста путем крвне освете која има засебан регулаторно-превентивни по тенцијал. Да је, међутим, од прегршта примера направљена прича по којој би „раније“, у простим друштвима крвна освета била правило, a помирење и изглађивање размирица изузетак — за тако нешто извори не дају никакво чврсто упориште, него је то објашњиво само са станови шта већ унапред готове политичко-друштвене теорије којој одговара представа да су људи раније живели неотесано и у сталним крвни штвима. У стварности умир никада није био замена за крвну освету, која је крвништво постепено потискивала, већ је напротив крвна осве па била ексцес у односу на умир као друштвено уврежен механизам решавања конфликта. У том нарочитом окружењу и све набројане књижице о крвној освети, па и Миклошичева, нису представљале самосталан жанр, него

су као припаци и чињеничне допуне писане уз тада владајуће државно правне и историјскоправне уџбенике и студије (уп. REITHER 2011: 641 f). Није зато без интереса Миклошичев политички ангажман: Рајтер је по казао да су германофони писци из последње четвртине 19. века углавном

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

475

припадали табору који је био задовољан постигнутим немачким уједи њењем и јачањем националне државе (REITHER 2011). Можда је више од просте подударности чињеница да је слично становиште, само према аустријским приликама, имао и Миклошич (вид. LUKAN 1991: 117, 123 f.). Causa великог интересовања за крвну освету у последњој четврти 19. века не лежи, дакле, ни у самом феномену крвне освете, нити у но вим могућностима сазнања или изворима, већу нарочитим приликама немачке правне науке и историографије. У том светлу најбоље се може разумети и Миклошичево настојање да напише књижицу о крвној освети, која се у остатак његовог рада врло слабо уклапа. Велики сла виста је,биће, мислио да ће словенском свету и питању учинити услу гу, ако широј научној јавности укаже на „актуелност” словенске грађе и занимљивост словенских прилика за познавање ранијих облика кри вичне реакције. Познати слависта Фасмер покушао је да Миклошичево интересо вање за крвну освету другачије објасни. Он је једном приликом инси нуирао да би Миклошичева књижица могла да се разуме као некаква

еманација Копитареве личности (VASMER 1938, ХХХVII). Али то је ипак само узгредна и романтична опаска, док Миклошичева књижица о

крвној освети највише смисла има ако се стави у шири контекст науке времена у коме се појавила. Да је и Миклошичева књижица припадала том нарочитом исто ријско-експликативном контексту види се на превеликом броју места на њеним странама и по томе како је касније прихватана код других пи саца. Мислим, међутим, да ће на овом месту бити довољно да у одгова рајућем контексту пренесем три сасвим упечатљива топоса: (1) Микло шичев однос према еволуционистичкој представи друштвеног развоја, (2) Миклошичев однос према умиру и (3) Миклошичев однос према искорењивању крвне освеше.

(1) И Миклошич отворено разликује стадијуме развоја народа и кривичне реакције, и то први стадијум у коме постоји општа и скоро необуздана крвна освета, затим стадијум у коме постоји могућност от купа или умира, и коначно два стадијума у којима прво црква, а затим и држава неповратно сузбијају крвну освету (MIKLOSIСн 1887: 8). Код Миклошича је еволуционистичка мисао готово и естетски дотерана, не видили овај наш јубилар у ранијим облицима друштвене организације, у којима је, узмимо, цветала крвна освета, никакав аliud, већ држи то стање за детињство друштва и државе (MIKLOSIСн 1887: 4).

476

Лука Бренеселовић

Еволуционизам није вредносно неутралан, већ је повезан са чвр стим убеђењем да постоје нижи и виши народи, и држи да као и човек у школи, народ који једном достигне горњи стадијум више сам од себе не пада на нижи. Миклошич тако прво каже да је већ римско право сузби ло и превазишло крвну освету, и да исто важи и за Грке у средњем веку. Појава крвне освете у неким романским и грчким крајевима, као што су Корзика и Пелопонез, мора се, каже Миклошич, објаснити страним утицајем. Код Романа ју је проузроковало мешање са Германима, који су дуго наставили да практикују крвну освету, а код Грка на Пелопо незу је исти случај био са Словенима (MikloSich 1887: 48,44). (2) Маргинализација умира, коју је Миклошич преузео од других аутора, управо је још једна карактеристична одлика научног приступа о коме је било речи. Све горе наведене књиге које се баве крвном осветом написане су са чврстим предубеђењем да је крвна освета била правило, а умир изузетак (уп. још PoSt 1894: I 229, 243 ff.; PoSt 1895: II 246 f.). Само такав распоред појава одговарао је унапред припремљеном систему у коме је и у погледу реакције на убиства и друге несреће и злодела мо дерна држава донела благостање у односу на старија времена у којима су преовладавали вражда и тешко крвништво. Крвна освета је схватана, такорећи, као категорична појава, док је умир перципиран као немили практични изузетак. Први је корен ове погрешне и по истинито мишљење погубне мисли сасвим јасан. За он дашњи немачки друштвени ум, прожет идеалистичком филозофијом и идејом да се кажњава такорећи из апсолутне нужности, према катего ричком императиву, казна је била нераскидиво везана за сваку рђаву радњу. За људе тог доба и образовања било је незамисливо да постоје друштва која не желе и не осећају потребу да сваког кривца сурово ка зне. Ово је становиште у целости, са све обзиром на Канта и мишљења кривичара без критике пренео Миклошич (MikloSich 1887: 5). У стварности, обична друштва не гледају на убиство или каква друга тешка злодела ни у ком погледу другачије него и на друге неправ де које неко чини или на несрећне случајеве. Тек када мирни механи зми социјалне контроле закажу, када се ствар не изглади и примири, долази до ексцеса и до крвништва и освете. Умир је обичајан облик ре шења спора, а крвна освета изузетан и ексцесан. То је једноставно ви ђење било потпуно страно науци у XIX веку, јер би са таквим расподе лом значаја пала и цела конструкција. Модерна правна истраживања, у којима се проста друштва без централне власти у смислу савремене

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

477

државе не схватају као недовршена и нефункционална стања која прет ходе држави већ смислене друштвене организиције, у којима постоје очврсли начини решавања конфликата, подстакнута су тек студијама Карла Луелина/Левелина и Хебела из 1941. године (LLEWELLYN – HOEBEL 1941) и везана су иначе тек за антрополошка истраживања из друге по ловине ХХ века. На том правцу је на пример познати антрополошки приступ Лауре Надер (уп. NADER 1990), а код нас у извесном обиму сту дија о крвној освети у Црној Гори од Американца Кристофера Боема (BOEM 1998||1984]). На прагу разумне критике извора је, дабоме, да они, било да се ради о хроникама или о народном сећању, преносе само изу зетне и најкрвавије случајеве док се измирења препуштају забораву. Да умир није био никакав изузетак већ напротив редован посао, могао се уверити и Миклошич у изворима које је користио.Тако се Ми клошич примерице чуди што су Хомерови јунаци прихватали умир иако су у бесу најављивали освету (MIKLOSICH 1887. 10f). Но цела ствар се код Миклошича завршила на чуђењу и неверици, и он ипак држи умир само за редак изузетак у односу на освету (MIKLOSIСн 1887. 7, 11 f). Ина че је баш овај Миклошичев пример са јунацима из епова добар показа тељ да је умир морао бити честа појава, и да управо из разлога своје уобичајности није бележен у изворима — осим у изузетним случајеви ма, какви су ови јуначки код Хомера. Критички однос према старим изво рима о крвној освети, који настоји да раздели когнитивни садржај од уметничких примеса, стварност од функционалног предања, историј ски контекст од савремених схватања карактеристичан је тек за ауторе из друге половине ХХ века (вид. нпр. H. Beck и H. Böttcher, RGA“, sv. Вlutrache, III 91, 92, 82 ff.).

(3) Што се пак тиче нестанка и сузбијања крвне освете, може се рећи да наш јубилар и у том погледу стоји на типичном еволициони стичком становишту. Он додуше, можда и више него многи други ауто ри, истиче улогу цркве и њеног рада са народом (MIKLOSICH 1887. 7, 11). али у целости држи да су појава и нестанак крвне освете тесно повезани са државном власти. Да је крвна освета код Срба раније била распро страњена и ван Црне Горе, за то каже Миклошич „не треба доказа” (М KLOSIСн 1887. 19). Не треба доказ Миклошичу, зато што се њему подра зумева да је раније међу Србима и Словенима уопште цветала крвна освета, јер није било државе да је сузбије. У Црној Гори се пак ова рђава установа, каже Миклошич, одржавала управо због учесталог одсуства

државне власти и мешања са Албанцима (MIKLOSIСн 1887. 19, 20).

478

Лука Бренеселовић

3. МИКЛОШИЧЕВ НАУЧНИ МЕТОД

Шта тачно и којим редом Миклошичева књижица садржи, види се лепо из садржаја који се у договору са приређивачима овог зборника штампа на крају овог мограда (в. додатак иза списка литературе). Од тих сувих података, чини ми се да је много значајније да се боље раз мотри Миклошичев метод. Хаберлант је своједобно написао да: „Миклошичу недостаје она Гримова интуиција, чак песничких обриса, која је Гриму омогућила дубоко и непревазиђено разумевање свих језич ких појава, код Миклошича нема ни трага Гримовом проницљивом сми слу за све производе народног ума, за бајке и приче, митове и наивне правне облике, уместо тога Миклошича одликује боља историјска обаве штеност о предмету који проучава, трезвенији и рационалнији поглед. Миклошичева истраживања и студије најчешће се своде на изношење обимне грађе, коју би он у мору извора пажљиво, учено и критички пре гледао и затим према својим виђењима распоредио и објавио, клонећи се било каквих иначе примамљивих културноисторијских синтеза” (HABERLANDT 1891: 30).

Да ли је и у којој је мери овај методолошки суд иначе тачан, остаје другима да просуде. Али мислим да у погледу Миклошичеве књижице о крвној освети највише или таман половично стоји. Горе наведене књиге о крвној освети су, осим оне најстарије Фра унштетове, углавном студије у којима је, у кошуљици позитивног про грама, више владала моћна фантазија него обожавање чињеница. Тако је на пример Прокш имао о предисламским Арапима неколико података, али то му није била препрека да о њиховој освети и крвништву припо веда као да је те петовековне Арапе својим очима гледао (PROCKSCH 1899). Колер, који је имао огроман утицај на друге писце, показује се као само довољни идеалиста који у појединачним потврдама види само рефлекс идеје, а у одступањима и опречним подацима узгредна изобличења која се имају објаснити случајем и средствима ван саме идеје. Шта је ре флекс идеје, а шта изобличен садржај, одлучује међутим сам писац одн. Колер, према свом мистичном додиру са самом идејом (уп. КонLER 1885: 9ff)

Историјски приступ код аутора онога доба који су писали о крвној освети није историја у строгом смислу, јер се у њима не тежи приказу догађаја како су се збили, већ су све могуће хартије, суне, таблице, и хронике преврнуте не би ли се нашло оно што се унапред тражило —

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

479

крвна освета као стање незајажљивог клања међу људима пре јачања државне власти.

Наведену методолошку произвољност код Миклошича не среће мо, и мислим да је његова језикословна позадина главни узрок што се у обуздано држи извора и чињеница. Код Богишића, који је врсан индук тивиста, на више места јавља се топос да правни историчари треба да се угледају на развој науке о језику (БРЕНЕСЕЛОвиЋ 2012). Мислим да се садржај те Богишићеве мисли одн. опомене управо најбоље види у Миклошичевом приступу крвној освети, све док се његова књижица пореди са осталим студијама о истој теми. Код Миклошича има ап стракција, уопштења појмова и правила из два или три случаја, али нема, као код других писаца, голе уобразиље којој се не види никакав пут и темељ осим оног да се у грађи нађе оно што се по сваку цену тражи. Код Миклошича дакле нема необуздане маште, али са друге стра

не код њега наилазимо на једну класу апстракција која је углавном страна осталим радовима о крвној освети и због чега Хаберлантов суд о Миклошичевом методу у овом случају ипак није одржив. Као што се у етимологији младограматичарске врсте из две или три речи узима правило гласовног развитка и реконструише неки ранији, заједнички облик речи, тако су и извори о крвној освети код Миклошича узети као реликти или рефлекси једног старијег стања које се њиховим поређењем може уназад саставити и сагледати. Колико је тај методу лингвистици смислен, толико је и у погледу изучавања друштвених појава и дру штвене старине лош. Миклошич га међутим свесно користи. У горепо менутом извештају из Гласа бечке Академије стоји да први део књижи це садржи „општа правила (allgemeine Sätze), до којих је аутор дошао проучавајући предмет (крвну освету) код појединачних народа“ (ANZEIGER 1887: 2)

Иако мислим да код Миклошича наведени облик апстракције и ре конструкције има извор у непосредном језикословном искуству писца, треба и приметити да Миклошич у ширем прегледу, који се не задржа ва само на крвној освети, није био усамљен „правни историчар“. Прва је помисао да би Миклошичев метод могао бити врло близу нарочитој дисциплини која се раније звала историја словенског права, а коју је утемељио Пољак Маћејовски, чијим се поставкама код нас доста рано супротставио Богишић (ТАРАновски 1933: 148 f., 198 f., и иначе). Па ипак, тај се правац махом оснивао на најстаријим поставкама историј скоправне школе, којој је припадао и Јакоб Грим, онако како га је горе

48()

Лука Бренеселовић

Хаберлант описао. Миклошич се дакле, осим према циљу да реконстру

ше раније стање на основу доступне грађе, у овај правац не уклапа. Више пажње треба обратити на антрополошкоправне писце који припадају такозваном еволуционистичком правцу, као што је Хенри Самнер Мејн. Тој етнолошкој или антрополошкој јуриспруденцији нај више се приближио и Миклошич. Али његове апстракције су ипак у већој мери механичке и највише подсећају на разлагања о индоевроп ској старини у енциклопедијском речнику Шрадера и Неринга (SCHRADER —NEHRING 1917—1929). Са тим је у истој равни и да се управо сам Шрадер позива на Миклошича, и то у својој познатој монографији (SCHRADER 1907: 395), али и у још познатијој енциклопедији индоевропске старине (SCHRADER – NEHRING 1917—1929. sv. Blutrache, I 154, 155, 159).

Ван ове критике остају они делови Миклошичеве књижице, где се Миклошич није ни бавио крвном осветом као друштвеним феноменом, већ језичким питањима. Књижица садржи нарочит део у коме је, делом и етимолошки, изложена „терминологија крвне освете“ код Словена и у немачком језику (MIKLOSICH 1887. 14—18). Посебно је пажње вредно Ми клошичево тумачење израза освета: тај, у бити српско-хрватски израз, стран је свим другим словенским језицима, а и у погледу Срба и Хрвата, пре је само српски него што је хрватски. За реч освета Миклошич држи да је од глагола Svetiti. То формално прихватљиво решење остало је до сада без ономасиолошки убедљивог објашњења, па је и сама етимологи ја била климава. Миклошич држи да се семантичка спона може видети у румунском глаголу словенског порекла „osviniti” који би по њему зна чио „заштитити” (MIKLOSIСн 1887, 14–15). Пре треба поћи од значења „ча стан, свет“, за шта постоји, како ми се за сада чини, важна ономасиоло шка паралела код Германа. Код њих, наиме, управо у контексту вражде и

крвне освете постоји израз heilig и Mannheiligkeit, који означава стање човека пре него што је озлеђен или пре него што се, зато што је учинио какво злодело, сме озледити (вид. SCHMIDT 1965: 21–22; D. Strauch, RGA“. sv. Mannheiligkeit). Сасвим други правац ударио је Топоров, који је целу породицу речи свет, светити итд. од свих истраживача сигурно најде таљније проучио. И њему је ономасиолошки моменат код речи освета нејасан, али је ипак покушао да је разјасни анализом религиозног ума (ТОПОРОв 1989: 48, фн. 98). Но мени се и у овој, као и другим стварима чини, да не ваља гасити Wissensbedirfnis спекулацијама о неукроћеној религиозној агонији Индоевропљана или старих Словена. Једна врло лепа, готово социолошкоправна мисао, као да стоји у позадини на неколико места у књижици: Миклошич када говори о Јер

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

48 ||

менима (MIKLosIСн 1887: 46 f) и Мађарима (MIKLoslcн 1887: 41 f), као да покушава да каже да је новчана казна у раним правним кодексима неки облик подржављене композиције и да се следствено одредбе зако на могу разумети само као реакција на крвну освету. То је једна много финија представа, у односу на ону тада владајућу, по којој је држава просто, тако рећи аb alto и арбитрарно заменила крвну освету и систем композиције са новчаном казном. 4. ОДЈЕЦи и позиви НА МиклошичЕву књижицу

Маретић је за Миклошича рекао да је био „кабинетски учењак” (MARETIĆ 1892: 41). Та је оцена лепо пристајала и многим правним етно лозима на крају 19. века, и није без истине да је Миклошичева књижи ца највише била цитирана док је владало убеђење да се обрадом и раз врставањем туђих података могу правити поуздани научни системи. Један познати, ако не и први немачки правни антрополог Пост, и баш

врстан научник из фотеље (armchair anthropology; кабинетски учењак). позвао се у свом системском делу Етнолошка јуриспруденција више од 10 пута на Миклошичеве податке о крвној освети, ито не само у погледу Словена, него и у вези са другим народима (Posт 1894: I 227-338). Код других писаца који се позивају на Миклошича влада велико шаренило, не само у погледу тема којима се ти писци баве, него и у по гледу начина на који цитирају Миклошича и на који се уопште позивају на друге ауторе. Сасвим је мали број радова у којима је Миклошичевој књижици дат неки истакнут значај, у којима аутори дубље улазе у са држај исказа и настоје да успоставе садржинско-критички однос са Миклошичевом књижицом. Има радова у којимаје Миклошичева књи жица сведена на библиографску информацију, а највише је радова где је Миклошич искоришћен као извор података, који би се, овако или она ко, могли сазнати и на другим местима и код других писаца.

Међу писце који користе Миклошичеву књижицу као извор пода така спада нпр. Лефлер са студијом о облицима виности у кривичном праву(LÖFFLER 1895: 12ff). Неки аутори, као Макаревич, више се пози вају на Веснићеву студију о крвној освети кодјужних Словена, а Микло шича мање помињу (МАКАКЕWICZ 1906: 256). Ђорић се у својој студији о злочинима и казнама у Душановом законику више пута надовезао на Миклошичеву књижицу и наводе, и

као да држи да је то стандардна књига о крвној освети (DJORITSCH 1913. 364 f., 372 f). Рудолф Мерингер се кратко позвао на Миклошича како

482

Лука Бренеселовић

би допунио податке у Шрадеровој енциклопедији индоевропске стари не (MERINGER 1903: 390). У новије време у два рада се на Миклошичеву књижицу позвала једна семантичарка, ни би ли, са доста погрешног и произвољног становишта, продрла у ономасиологију словенских речи право (LEEUWEN-TURNAvcovA 1991: 309) и враг (LEEUWEN-TURNAycovA 1993). У најскорије време Миклошичеву књижицу је користио правни исто pичар Анђелини у два рада о Душановом законику (ANGELINI 2011: 221; ANGELINI 2012). Миклошичева се књижица као голи извор података помиње иу

неким другим радовима које сам могао да прегледам: у великој културно поредбеној студији Гаспаринија о старим Словенима (GASPARINI 1973. 291, 305); у Гинтеровој студији о талиону и освети (GUNTHER 1895: 131, 222), у једном кратком осврту на освету у сарајевском часопису „Нада“ (PORDEs 1897); у Вестермарковој студији о бити и развоју морала (WESTERMARCK 1906: 183, 271); у једној Фоконеовој социолошкој студији (FAUCONNEт 1920:41, 68), у Јиречековој познатој књизи о историји Срба (JIREČEK 1912: 13 fl.); у Штурмовој студији о психологији смртне казне (STURм 1962: 133).

Врло је леп рад Боверса, чија је намера била да расветли у којој мери се Шекспирова прва публика могла поистоветити са мотивима

освете у Хамлету и сличним трагедијама. У том раду Боверс преноси чл. 727 француског Грађанског законика и Миклошичеву тврдњу да је реч о реминсценцији старијег времена (BOWERS 1934: 172–173). По среди је, дакле, права ситница, али то је управо карактеристика највећег броја цитата који су ми познати. У групу оних радова који су, иако ограничено, критички окрену ти према Миклошичевим наводима долази Веснићева студија о крвној освети код јужних Словена (WESNIтscн 1889: 3, 16, 23, 27, 48, 50, 59, 68). где је Веснић у два наврата истакао да се не слаже са Миклошичевим виђењем, и то у погледу доказа о постојању крвне освете код полапских Словена и у погледу односа српске средњовековне државе према уби ствима и њиховом кажњавању (WESNITSCH 1889.: 24, 33). Врло познат правни антрополог Виноградов доноси један Микло шичев податак и ставља интересантну опаску да су ритуали који код Црногораца и Албанаца прате крвну освету и умир толико слични, да се мора узети да их је један од та два народа узео од оног другога (VINO GRADOFF 1999/1920: 310). То је, међутим, Миклошичева тврдња (MIKLos CH 1887. 78), која је изазвала заслужену пажњу и код Јагића (ЈАСНČ 1887. 627).

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

483

Паоло Мантегаца је доста познат италијански психолог и „физио лог” који је објавио серију књига о физиологији ужитка, бола, љубави и мржње. Овај писац је Миклошичеву књигу први пут споменуо у једној краткој обзнани (MANTEGAZZA 1887 = MANTEGAZZA – LJUBIĆ 1889), а затим је у последњој књизи из наведене физиолошке серије, како сам каже, узео „Миклошича за водича“, и на око 15 страна навео разне Миклошичеве податке и опажања о крвној освети (MANTEGAZZA 1889: 154 итд.). Чини се да је тај Мантегаца ближе био упознат са биографском по задином Миклошичевог рада, јер каже да Миклошич „са доста ега (mit großer Selbstgefälligkeit)“ износи тврдњу да код Словенаца и других сло венских народа који су се рано нашли под германском управом ни у најстаријим изворима није забележена крвна освета (MANTEGAZZA 1889. 167).Та опаска Мантегаце би се могла односити на Миклошичеву сло веначку народност, али исто тако и на Миклошичеву аустријску службу и његову посвећеност Аустрији. Из ње се лепо види да је у оно време у широј научној јавности крвна освета делила народе за које се узимало да су дивљи од тзв. цивилизованих народа. Иначе је нејасно зашто би се неко дичио наводом да у његовом народу или крају нема крвне осве те, и зашто би то неко са стране видео као уобразиљу.

Исти италијански писац каже и да су Миклошичеви наводи да се крвна освета од свих европских земаља данас практикује још само у Албанији потпуно произвољни и опречни са подацима које сам Микло шич наводи за Корзику и Сардинију (MANTEGAZZA 1889: 167). По средије неспоразум, јер Миклошич не каже да се крвна освета практикује само у Албанији, већ да је само код Албанаца „правно призната установа” (MIкLos CH 1887, 8, 39 f).

Један други италијански аутор, Тамасија, објавио је 1919. године студију о крвној освети код Римљана. Већ на самом почетку те студије, Тамасија помиње Миклошичеву књижицу, за коју каже да је „изврсна књига (una belissima monografia)” о крвној освети код Словена (TAMASSIA 1919. 2). Посебно је овом писцу засметала једна од главних Миклоши чевих тврдњи — Миклошичева „радикална теорија” да је крвна освета код романских народа позната само тамо где су се мешали са герман

ским племенима (TAMASSIA 1919; 3).

Даље, међу критичке писце долази и Рихард Муке, који се детаљно за потребе своје студије о хорди и породици супротставио Миклоши чевом виђењу крвне освете по коме је она везана за крвну, а не терито ријалну заједницу (MUCKE 1895: 199–201).

484

Лука Бренеселовић

Шмиду предговору књиге о чешкој историографији Рихарда Пла шке каже да су се око објављивања словенских извора, из евидентних узрока, више старали филолози него историчари. У том погледу он на води и Миклошича, његове едиције грађе, па и књижицу о крвној освети код Словена (SCHMID 1955. VIII). Та је опаска занимљива, јер је Н. Велич ковићу, који је наш савремени критичар образовних система и уобичајне књижевне критике, пошло за руком да покаже да сличан поремећају једном посебном облику постоји и данас на територији бивше Југосла вије (VELIČKovIĆ 2012). Горе смо видели да је у последње време крвна освета у имигрант ским државама западне и северне Европе пробудила нарочито интере

совање. У склопу тог интересовања једино се Баумајстер задржао код Миклошича нешто дуже и то код његове дефиниције крвне освете, са којом се делом слаже, а делом јој замера што не познаје част као битан елемент (BAUMEISTER 2007: 18).

У нашим новијим књигама о крвној освети Миклошич се углав ном, биће због немачког језика његове књижице, не помиње.То важи и за правне (ŠĆEPANović 2003), и за остале студије (KARAN 1985: BURIĆ 1998. такође Вовм 1998). Само информативно или библиографски Миклошичеву књижицу помиње један француски писац који се дао необично посвећено на изу чавање Винодолског законика: уз француски превод ставио је и опши ран коментар, где се уз чл. ХХIX Законика, који говори о вражди, по миње и Миклошичева књижица (PREUх 1896: 609—610). Исти је случај и код Јелића (ЈЕлиЋ 1926: 19, 20), Влавијаноса (VLAVIANos 1924. 61, 68) и још неких аутора (GLoтz 1904: 81, 136: MARCU 1991: 269). Исто тако и Вајсвајлер, мада на једном месту преноси и један албански податак који је прочитао код Миклошича (WEIsswЕШЕК 1930: 149, 166). Богишићев пријатељ и аутор студије о Општем имовинском законику Карл Дикел, навео је Миклошичеву књижицу у библиографији књига о црногор ском кривичном праву (DICKEL 1894). Приказ је књижице, ако се задржимо на данашњем значењу речи, колико се види објављен само један, и то Јагићеву његовом прославље ном славистичком Архиву (ЈАСНС 1887). Осим тога, књижица је имала врло похвалну, већ горе поменуту, обзнану у Италији (MANTEGAZZA 1887), и заведена је у барем два редовна страна библиографска пописа (CHRO NIQUE 1887: 451; TARDIF 1887. 33 No. 417). У једном од тих пописа сазнајемо и да је цена књижице износила „4. М. 30“. То би морала бити ознака за немачку марку, тако да је неизвесно да ли је књига по тој цени продавана

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

485

и у Аустрији, где је издата. Колико би то према данашњим приликама било ја нисам кадар да израчунам, нити мислим да у тој ствари постоје поуздане рачунице. Сазнао сам да би према параметрима куповне моћи у савременој Немачкој та сума била вредна колико и данас 20 до 25 евра. 5. МиклошичEВЕ ПРАВНЕ ЗАСЛУГЕ (КРАЈ)

Миклошич је по свом основном образовању био правник, али осим неколико узгредних назнака о његовом приправничко-адвокатском

стажу (MURко 1898: 510 f. 552 fl: MARETIĆ 1892: 42) на правном видику Миклошичевог живота нема готово више ничега. Учествовао је у изра ди државног вишејезичног речника правно-политичке терминологије (MAMIĆ 1992), у којој су билиучествовали и Вук идруги филолози, обја вио је допола једно издање Душановог законика (MIKLOSIСн 1856; РАДОЈ чиЋ 1951: 225) и неке друге правне споменике, али увек као филолог и публициста историјске грађе, а никад као јурист. Једини је правни изузетак, са свим оградама, Миклошичева књи жица о крвној освети код Словена. Кажем са свим оградама, јер ни та књижица, иако се бави обичајним правом и правним институтима, није правна у пуном смислу, него јој најбоље лежи Јагићев суд, по коме је реч о „културноисторијској студији” (JAGIĆ 1887. 626). О користи Ми клошичевог правног образовања за његова проучавања не би требало

судити према данашњим правним курикулима и школама, већ према онодобним универзитетима у Аустрији, који су махом били практично -формално, можда би се могло рећи и канцеларски, оријентисани. Доба занимљивих реформатора правних студија, грофа Туна и професора попут Лоренца Штајна и Јозефа Унгера, дошло је тек после 1848. године, иза Миклошичеве младости. Миклошичев биограф Мурко говори „von dem tiefen Stand”, о врло ниском нивоу правних студија у Аустрији и посебно Грацу, где је студирао Миклошич (MURко 1898: 517 f). Истинска правна заслуга Миклошича и не лежи у књигама, већ од звања у 1859. години, када је млади Богишић, дошавши пред избор сту дија и факултета, добио подршку од Миклошича да упише и заврши права (ZIMMERMANN 1962: 31). Значај тог догађаја је, биће, лако замислив само у биографијама јужнословенских људи, и ја га овде, дабоме, нисам поменуо да бих Миклошича гурнуо у сенку, већ да бих га у правном миљеу истакао слично онако како се и Копитареви савети цене у делима

о животу Вука и самог нам јубилара Миклошича.

486

Лука Бренеселовић

ЛИТЕРАТУРА бренеСелоВић, Лука. О коренима и развоју социолошког и посебно социолошкоправног интереса код Богишића. Социолошки преглед – посебан број (Сто година соци ологије у Србији) 1/2012, 27–68. Јелић, Илија. Крвна освета у Црног Гори и северној Арбанији. Београд: Геца Кон, 1926. раДоЈчић, Никола. Век и по проучавања Душановог законодавства. Никола Радојчић (ур.). Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана. Београд: САНУ, 1951, 207–268. тараноВСки, Теодор. Увод у историју словенских права, 2. издање. Београд: Геца Кон, 1933. тоПороВ, В. Н. Из славянской языческой терминологии: индоевропейские истоки и тенденции развития. Эֳимолоֱия 1986–1987 (1989): 3–50. * anGElini, Paolo. L’influenza del Diritto Criminale Bizantino nel Codice di Dušan 1349–1354. Byzantina Symmeikta 21 (2011): 217–253. anGElini, Paolo. The Code of Dušan 1349–1354. The Legal History Review 1–2/80 (Mar. 2012): 77–93. anzEiGEr: Anzeiger der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften: Historisch-philosophische Klasse 1887 (Nr. 1): 2–5. BauMEiStEr, Werner. Ehrenmorde – Blutrache und ähnliche Deliquenz in der Praxis bundes staatlicher Strafjustiz. München etc.: Waxmann, 2007. BoEM, Kristofer. Krvna osveta: Regulacija i upravljanje sukobom u Crnoj Gori i drugim ple menskim društvima. Podgorica: CID 1998 (ориг. 1984). Bonazza, Sergio. Franz Miklosichs italienische Beziehungen. Wilfried Potthoff (ur.). Ars Philologica – Festschrift für Baldur Panzer zum 65. Geburtstag. Frankfurt a.M. etc.: Peter Lang, 1999, 15–22. Bowers, Frederson Thayer. The Audience and the Revenger of Elizabethan Tragedy. Studies in Philology 31 (1934): 160–175. chroniquE: Revue historique 35 (1887): Chronique et Bibliographie: 442–455. dickEl, Karl. (Montengro). Franz v. Liszt (Hrsg.). Die Strafgesetzgebung der Gegenwart. Band 1: Das Strafrecht der Staaten Europas. Berlin: Verlag von Otto Liebmann, 1894, 339–342. dJoritSch, Svetislav. Verbrechen und Strafen im Gesetzbuch des serbischen Zaren St. Dušan. Zeitschrift für vergleichende Rechtswissenschaft 30 (1913): 337–437. Đurić, Slađana. Osveta i kazna. Niš: Prosveta Niš, 1998. fauconnEt, Paul. La responsibilité. Paris: Librarie Félix Alcan, 1920. frauEnStädt, Paul. Blutrache und Todtschlagsühne im Deutschen Mittelalter. Leipzig: Duncker und Humblot, 1881. GaSParini, Evel. Il matriarcato slavo. Antropologia culturale die protoslavi. Firenze: Sansoni, 1973. Glotz, Gustave. Solidarité de la famille dans le droit criminel en Grèce. Paris: Albert Fon temoing, 1904. GoMPErz, Theodor. Griechische Dänker. Bd. II. Leipzig: Verlag von Veit, 19123. GünthEr, L. Literaturbericht – Geschichte des Strafrechts und des Strafprozesses. Zeit schrift für die gesamte Strafrechtswissenschaft 11 (1891): 126–227, (133–135, № 5). GünthEr, L. Die Idee der Wiedervergeltung. Erlangen, 1895. haBErlandt, Michael. Franz Miklosich (Nachruf). Mittheilungen der Anthropologischen Gesellschaft in Wien 21: Sitzungsberichte März und April (1891): [29]–[31]. Jagić, Vatroslav. „Anzeige“: Dr. Franz Miklosich – Die Blutrache bei den Slaven etc. Archiv für slavische Philologie 10 (1887): 626–631.

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

487

Jireček, Konstantin. Staat un Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien. Teil II. = Denk schriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften: Philosophisch-historische Klasse 56 (1912)/III. karan, Milenko. Krvna osveta. Beograd: Partizanska knjiga, 1985. kohlEr, Josef. Shakespeare vor dem Forum der Jurisprudenz. Würzburg, 1883. kohlEr, Josef. Zur Lehre von der Blutrache. Würzburg, 1885. kraiS, Julia. Blutrache und Strafrecht. Hamburg: Kovač, 2009. leeuwen­turnavCová, Jiřina van. Warum ist das Recht gerade – Anmerkunngen zur Kul tursemantik einiger slavischer Rechtstermini. Zeitschrift für slavische Philologie 51 (1991): 291–313. leeuwen­turnavCová, Jiřina van. Semantisches zum slawischen Teufel. Norbert Reiter, Uwe Inrichs et al. (Hrsg.). Sprache in der Slavia und auf dem Balkan. Wiesbaden: Otto Harrassowitz, 1993, 151–159. llewellyn, Carl N., E. Adamson hoEBEl. The Cheyenne Way – Conflict and Case Law in Primitive Jurisprudence. Norman: University of Oklahoma Press, 1941. löfflEr, Alexander. Die Schuldformen des Strafgerichts. Leipzig: Verlag von C. L. Hirschfeld, 1895. lukan, Walter. Franz Miklosichals Mitglied des Herrenhauses des österreichischen Reichsrates (1862–1891). Walter Lukan (ur.). Franz Miklosich (Miklošič)–Neue Studien und Materi alien anläßlich seines 100. Todestages = Österreichische Osthefte 33 (1991): 113–156. MakarewiCz, J. Einführung in die Philosophie des Strafrechts. Krakau: Verlag von Ferdinand Enke, 1906. MaMić, Mile. Miklošič kao član slavenskoga terminološkog odbora. Jože Toporišić, Tine Logar, Franc Jakopin (ur.). Miklošičev zbornik. Ljubljana: SAZU, 1992, 135–139. MantEGazza, Paolo. La vendetta di sangue preso gli Slavi. Archivo per l’antropologia e la etnografia 17 (1887): 380. MantEGazza, Paul. Die Physiologie des Hasses. Jenna, 1889. MantEGazza, Paolo, Šime lJuBić. Razne viesti. Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu 11 (1889): 90–96. Marcu, XVIIIe Liviu siècle. P. La sanction La peinepénale – Punishment, dans lessystems deo 2 =juridiques Recueils de deslaslaves Société de Jean sud, jusque´au Bodin 56 (1991): 255–269. Maretić, Tomislav. Život i književni rad F. Miklošića. Rad JAZU 112 (1892): 41–153. MErinGEr, Rudolf. Zur indogermanischen Altertumskunde. Zeitschrift für österreichische Gymnasien 54 (1903): 385–401. MErz, Erwin. Die Blutrache bei den Israeliten. 1916. MikloSich, Franz. Lex Stephani Dušani, fasciculus I. Vindobonae, 1856. MikloSich, Franz. Die Blutrache bei den Slaven. Wien, 1887. MikloSich, Franz. Die Blutrache bei den Slaven. Denkschriften der Kaiserlichen Akademie der Wissenschaften: Philosophisch-historische Klasse 36 (1888): 127–210. MuckE, Johann Richard. Horde und Familie in ihrer urgeschichtlichen Entwicklung. Stutt gart: Verlag von Ferdinand Ente, 1895. Murko, Matthias. Miklosichs Jugend-und Lehrjahre. Forschungen zur neueren Litteratur geschichte: Festgabe für Richard Heinzel. Weimar: Emil Felber, 1898, 493–567. nadEr, Laura. Harmony Ideology: Justice and Control in a Zapotec Mountain Village. Stanford University Press, 1990. ovakiMJan, Ašot, Günther wytrzens. Miklosich-Materialien aus dem Archiv der Mechi tharisten. Wiener slavistisches Jahrbuch 37 (1991): 116–118. PordES, Sigmund. Osveta i pravo. Nada (Sarajevo), br. 12 od 15. juna (1897): 235–237. PoSt, Albert Hermann. Grundriss der ethnologischenJurisprudenz I–II. Oldenburg, 1894 (I), 1895 (II).

488

Лука Бренеселовић

ProckSch, Otto. Über die Blutrache bei den vorislamischen Arabern und Mohammeds Stel lung zu ihr. Leipzig: Teubner, 1899. preuX, Jules. La loi de Vinodol. Nouvelle revue historique de droit française et étranger 20 (1896): 565–612. rEithEr, Dominik. Rechtsgeschichte und Rechtsgeschichten: Die Forschung über Fehde, autonome Gewalt und Krieg in Deutschland im 19. Jahrhundert. Marburg: Tectum Verlag, 2009. rEithEr, Dominik. Die deutsche Fehdeforschung im 19. und 20. Jahrhundert. Luka Brenese lović (ur.). Spomenica Valtazara Bogišića o stogodišnjici njegove smrti, knj. 1. Beo grad: Službeni glasnik itd., 2011, 622–657. rGa2: Reallexikon der germanischen Altertumskunde, 2. издање, Band 3 (1978), 19 (2001). Berlin itd.: Walter de Gruyter. SchMid, Heinrich Felix. Geleitwort in: Plaschka, Richard Georg. Von Palacký bis Pekař. Geschichtswissenschaft und Nationalbewusstsein bei Tschechen. Graz – Köln: Hermann Böhlaus Nachfolger, 1955, VII–XI. SchMidt, Eberhard. Einführung in die Geschichte der deutschen Strafrechtspflege. Göttingen: Vandenhoeck & Ruprecht 19653. SchradEr, Otto. Sprachvergleichung und Urgeschichte. II. Teil, 2. Abschnitt: Die Urzeit. Jena: Hermann Costenoble, 19073. SchradEr, Otto, Alfons nEhrinG. Reallexikon der indogermanischen Altertumskunde, 2. из дање. Berlin, Leipzig: Walter de Gruyter & co., 1917–19292. SturM, Friedrich. Symbolisches Todesstrafen. Hamburg: Kriminalistik Verlag, 1962. SturM-SchnaBl, Katja. Der Briefwechsel Franz Miklosich’s mit den Südslaven. Maribor: Založba obzorja, 1991. šćepanović, Milovan – Mušo. O krvnoj osveti. Podgorica: CID, 2003. śliziński, Jerzy. Der Briefwechsel F. Miklosich’ mit Romuald Hube. Wiener slavistisches Jahrbuch 8 (1960): 220–224. taMaSSia, Nino. La vendetta nell´antica società romana. Atti del Reale Instituto Veneto di scienze, lettere ed arti 2/74 (1919–20): 1–37. tardif, J. Bulletin bibliographique. Nouvelle revue historique de droit française et étranger 11 (1887): 29–40. vaSMEr, Max. B. Kopitars Briefwechsel mit Jakob Grimm (Vorwort). Berlin: Akademie-Verlag, 1938: III–XXXVIII. veličković, Nenad. Školokrečina – nacionalizam u bošnjačkim, hrvatskim i srpskim školama. Beograd: Fabrika knjiga, 2012. vinoGradoff, Paul. Outlines of Historical Jurisprudence, vol. 1. 1999 (1920). vlavianoS, B. Zur Lehre von der Blutrache: mit besonderer Berücksichtigung der Erschei nung dieser Sitte in Mani (Griechenland). Jena: Thüringer Verlagsanstalten, 1924. weissweiler, Josef. Buße – Bedeutungsgeschichtliche Beträge zur Kultur- und Geistesge schichte. Halle (Saale): Max Niemeyer Verlag, 1930. wesnitsCH, Milenko. Die Blutrache bei den Südslaven. Stuttgart: Druck von Gebrüder Kröner, 1889. wesnitsCH, Milenko. Die Blutrache bei den Südslawen. Zeitschrift für die vergleichende Rechtswissenschaft 8 (1889): 433–470; 9 (1891): 46–77. westerMarCk, Edward. The Origin and Development of the Moral Ideas, vol. 1. London: Macmillan and Co., 1906. ziMMErMann, Werner. Valtazar Bogišić– Ein Beitrag zur südslavischen Geistes- und Rechts geschichte im 19. Jahrhundert. Wiesbaden: Steiner, 1962.

МИКЛОШИЧ И КРВНА ОСВЕТА КОД СЛОВЕНА

489

ДоДатак: СаДржаЈ књиге „diE BlutrachE BEi dEn SlavEn” (MikloSich 1887: 86) I. einleitung I. Definition der Blutrache II. Bedeutung der Blutrache III. Ursprung der Blutrache IV. Wer recht V. Wofür Rache genommen wird VI. An wem Rachegeübt wird VII. Ziel der Rache VIII. Ursprung der Sühne IX. Erlöschen der Blutrache X. Factoren, welche das Erlöschen der Blutrache herbei geführt haben XI. Flucht des Todtschlägers II. die Blutrache Bei den Slaven Terminologie der Blutrache 1. Serbisch 2. Kroatisch 3. Bulgarisch 4. Čechisch 5. Polnisch 6. Russisch 7. Albanesisch 8. Deutsch I. Blutrache bei den Serben a) In Monteneground den angrenzenden Landstrichen b) Im Serbien der Könige c) In Dalmatien II. Blutrache bei den Kroaten III. Blutrache bei den Bulgaren IV. Blutrache bei den Čechen V. Blutrache bei den Polen VI. Blutrache bei den Russen Keine Blutrache bei den frühunter deutsche Herrschaft gerathenen Slaven Ältestes Zeugniss für die Blutrache bei den Slaven Blutrache bei den Albanesen Blutrache in Ungarn III. die Blutrache Bei den anderen indoeuropäiSchen völkern I. Blutrache bei den Germanen II. Blutrache bei den Kelten III. Blutrache bei den Griechen IV. Blutrache bei den Eraniern und Indern a) Bei dem Avestavolk b) Bei den Persern c) Bei den Avghanen d) Bei den Osseten e) Bei den Armeniern f) Bei den Indern V. Blutrache bei den Römern und den Romanen a) Bei den Römern b) Bei den Italienern c) Bei den Franzosen d) Bei den Spaniern e) Bei den Rumunen anhang Sühnen I. Sühnen bei den Serben II. Sühnen bei den Čechen III. Sühnen bei den Polen IV. Sühnen bei den Albanesen Deutung der Sühnen

* Anmerkungen Literatur

I. Увод I. Дефиниција крвне освете II. Значај крвне освете III. Порекло крвне освете IV. Осветник V. Повод и разлог освете VI. Мете и жртве освете VII. Циљ освете VIII. Порекло умира IX. Нестанак и укидање крвне освете X. Посебно о околностима нестанка и укидања крвне XI. Посебно о пребегу крвника освете II. Крвна освета Код словена Терминологија крвне освете 1. У српском језику 2. У хрватском 3. У бугарском 4. У чешком 5. У пољском 6. У руском 7. У албанском 8. У немачком I. Крвна освета код Срба a) У Црној Гори и суседним крајевима b) У Србији старој и новој c) У Далмацији II. Крвна освета код Хрвата III. Крвна освета код Бугара IV. Крвна освета код Чеха V. Крвна освета код Пољака VI. Крвна освета код Руса Изостанак крвне освете код Словена рано потпалих под немачко-германску власт Најстарији помен крвне освете код Словена Крвна освета код Албанаца Крвна освета у Мађарској III. Крвна освета Код дрУгих индо-европсКих народа

I. Крвна освета код Германа II. Крвна освета код Келта III. Крвна освета код Грка IV. Крвна освета код Иранаца и Индијаца a) Код народа Авесте b) Код Персијанаца c) Код Афганаца d) Код Осета e) Код Јермена f) Код Индијаца V. Крвна освета код Римљана и романских народа a) Код Римљана b) Код Италијана c) Код Француза d) Код Шпанаца e) Код Румуна додатаК Умир и његови облици I. Умир код Срба II. Умир код Чеха III. Умир код Пољака IV. Умир код Албанаца Смисао појаве умира

* Напомене [уз грађу о умиру] Штиво/књижевност

490

Лука Бренеселовић

Luka Breneselović FRANZ MIKLOSICH UND DIE BLUTRACHE BEI DEN SLAWEN Zusammenfassung Die von Franz Miklosich im hohen Alter verfasste Studie über die Blutrache bei den Slawen (1887/1888) gehört im Grundgedanken einer verbreiteten „Gattung“ an, die sich im letzten Viertel des 19. Jahrhunderts intensiv mit der Blutrache beschäftigt hat. Es handelt sich um Studien und Lektionen die sich alle durch eine große formale und sicher auch intendierte Wissenschaftlichkeit auszeichnen. In der Sache leiden sie freilich an einem starken Anach ronismus: die Blutrache und ihre geschichtliche Überlieferungen werden als Rechtferti gungsmittel des modernen Staates und seines strafrechtlichen Reaktionsmechanismus konstruiert und eingesetzt. In diesem Kontext ist Blutrache zu einem Modebegriff erhoben. Die dаraus gefolgte Nachfrage müsste für die Slawisten bzw. Miklosich eine gerade günstige Gelegenheit sein, das slawische Quellenmaterial und die slawische Geschichte an das breitere Publikum näher zu bringen. Das Büchlein von Miklosich, das sich über den Titel hinaus auch mit der Blutrache bei anderen Indogermanen und mit der Sühne beschäftigt, wurde sowohl in den historisch-juristi schen, als auch in den philosophischen Kreisen wahrgenommen, kann jedoch in keiner Hinsicht als eine sensationelle Veröffentlichung hervorgehoben werden. Es ist keine rechtshistorische Studie, sondern eher eine „kulturhistorische“, wie bereits V. Jagić trefflich vermerkt hat. Methodologisch fällt beim Miklosich besonders auf, dass er die Methode der histori schen Sprachforschung auf das Gebiet der Gesellschaftsforschung zu übertragen versuchte. Eine inzidente Nähe zu der evolutionistisch geprägten Rechtsanthropologie ist dabei unver kennbar. Miklosichs juristisches Studium müsste in einer streng dogmatischen Tradition gelegen haben, und sollte nicht als Erklärung für sein Interesse an der Blutrache hingezogen werden dürfen. Институт за упоредно право Теразије 41, 11000 Београд, Србија [email protected]

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 811.163.1(082) 811.16/.17’36(082) 811.163.6:929 Миклошич Ф.(082) MIKLOSICHIANA bicentennalia : зборник у част двестоте годишњице рођења Франца Миклошича / уредници Јасмина Грковић-Мејџор, Александар Лома. – Бео град : САНУ, Старословенски одбор, 2013 (Београд : Службени гласник). –490 стр. : табеле ; 25 cm. – (Посебна издања / Српска академија наука и уметности ; књ. 674. Одељење језика и књижевности, Старословенски одбор, ISSN 0352-1850 ; књ. 58) На спор. насл. стр.: Miklosichiana bicentennalia : Festschrift for the 200th Anniversary of Franz Miklosich‘s Birth. – Радови на више језика. –Тираж 350. – Напомене и би блиографске референце уз текст. – Библиографија уз сваки рад. – Резимеи на разним језицима. ISBN 978-86-7025-619-4 1. Ств. насл. на упор. насл. стр. a) Миклошич, Франц (1813-1891) – Зборници b) Старословенски језик – Зборници c) Словенски језици – Компаративна граматика – Зборници COBISS.SR-ID 204033548