Rimsko pravo [10 ed.] 868156336X

Citation preview

2/23/23, 8:45 PM

Documents Downloader

 

Obrad Stanojević RIMSKO PRAVO Predgovor  Udžbenici prava postoje od davnina. Još i starog !gipta i"a"o podat#e o #njii na"enjenoj obraovanj$ b$d$ći% državni% s&$žbeni#a i pisara 'codedž  Tebtynis(. )a st$dente prava $ Ri"s#o" carstv$ pisa&i s$ prir$*ni#e +&orentin, Ka&istrat, U&pijan, Pav&e, Marcijan, a najbo&ji je onaj #oji je de&o -aja, proesora i II ve#a n. e. 'Instit$cije(. -ajev $džbeni# je pos&$žio #ao $or *&anovi"a J$stinijanove a#onodavne #o"isije a Instit$cije #oje s$ bi&e ne sa"o štivo a st$dente, već i a#ons#i te#st, ravnopravan s osta&i" de&ovi"a #odii#acije. Ot#a#o s$ $ /I ve#$ po*e&i s rado" pravni a#$&teti, $ rani" e"&ja"a !vrope i van nje napisano je na %i&jade $džbeni#a ri"s#og prava. I"a i% i na naše" jei#$, od #oji% s$ ne#i veo"a dobri. Ovo obi&je i o&a#šava i otežava adata#. Pisanje $džbeni#a nije #r*enje staa, već #ora*anje širo#i" p$tevi"a. Postoji ve&i#i broj dobri% $ora, a&i preti opasnost od "aniri"a, od pri%vatanja o#ošta&i% or"$&a i pre$i"anja $obi*ajeni% ab&$da. Kjer#egor je pisao0 Potrebna je, pre svega, oprenost po $g&ed$ na &e#are, #oji se pri "erenj$ p$&sa, naro*ito obebe1$j$ da i" se od nji%ovog sopstvenog p$&sa ne $*ini da je  pacijentov2. 'S. Kjer#egor, Pojam strepnje, 3eograd, 4567. !rnja#ovićev prevod, str. 85, 67.( Mora"o i"ati na $"$ da i"e1$ našeg i anti*#og na*ina "iš&jenja postoji prava  prova&ija. Mi ri"s#o pravo g&eda"o savre"eni" o*i"a, po#$šavaj$ći da vidi"o ne sa"o #a#o se i ašto "enja&o već i da prona1e"o #orene pravi&a #oja se i danas pri"enj$j$. Pri to" se s&$ži"o postojećo" "etodo&ogijo" i na*ino" ra"iš&janja. 9reba ibegavati neistorijs#i pri&a, preterano osavre"enjivanje2. U s&$*aj$ ri"s#og prava ta opasnost je $to&i#o veća što je ono doš&o do nas pos&e d$ge pri"ene, praćene brojni" t$"a*enji"a, ta#o da je teš#o ra&$*iti šta je aista ri"s#o, a šta interpretacija g&osatora, postg&osatora i&i pande#tista. Ri"s#o pravo pripada rinici anti#e, spada $ najvažnija dostign$ća starog ve#a, $ gr*#$ i&osoij$ i $"etnost. :e sa"o po svoji" $n$trašnji" vrednosti"a, već i po $ticaj$ na  pravn$ istorij$ !vrope i sveta. A&i ono nije doš&o niot#$d, #ao ni gr*#a i&osoija, $osta&o". Postoji ni poaj"ica #oje Ri"&jani d$g$j$ dr$gi" narodi"a, što ne $"anj$je doprinos #oji s$ sa"i da&i. :astojao sa" da ri"s#o pravo stavi" $ o#vire istorije naroda i #$&t$ra Sredoe"&ja, da $#aže" na ve$ #oja postoji i"e1$ ri"s#og prava i sadašnjeg, na ono što s$ savre"ena prava pre$e&a od Ri"&jana. Ova #njiga je pisana a st$dente, na$*nici ne"aj$ $ njoj šta da traže2 ; tvrdio je $  predgovor$ svog Ri"s#og prava