Арнаути и велике силе Arnauti i velike sile

Citation preview

АРНАУТИ И

ВЕЛИКЕ

Д-ра

ВЛАДАНА

ИЗДАЊЕ

ЈЕВТЕ

М.

ЂОРЂЕВИЋА

ТРГОВИНЕ

ПАВЛОВИЋА

У

ШТАМ ПАРИЈА

ДИМИТРИЈА

СИЛЕ

и

КОМПАНИЈЕ

ВЕОГЈРАДУ

„ДОСИТИЈЕ

ГЛВРИЛОВИЋЛ

Кнегиње

(ПРЕЂЕ

Љубице

1913

АЦЕ

улица

ОБРАДОВИЋ“

М.

број

СТЛНОЈЕВИЋЛ) 6.

I APHАУ

Кад

се

јила се

стара

Јадранскога

српска

која

нема

своје

на

основи

нога

против

вала, ликог

та

сила

поборника

народима“,

па

да

тражити

се

да

назор

су

Италија, Арнаутлуку,

која

je

беше

опасност,

земљака;

„Онај

Арнаутлук 1

проблем

У

и

па

својој

још

je

превласт

иа

наше

„Аустро-Угарска Јадранима“,

у

веве-

стаде

држава

нико

не

Угледни

њу

народ. у по-

аустријски

одмах-

je

опа-

пажњу својих

рецепат врло

за

може

раније.избацила

на

и

у та

Аустро-Угарске

1

треба

Баш

девизе

нова

барон Хлумецка

италијански

она

одржа-

балкански

један

обратно

из

„Балкан балканским

супарник

Арнаутима,

књизи

начела.

ваљда

много

je

напречац

једна

Арнаутима“.

политичар Леополд зио

се

те

вели,

сила,

састављена

вековима

тиме

створи

јер,

je

велика

пујдала јед-

поклич

Арнаути

и

„Арнаутлук

клич

се

основи

нацију,

арнаутску сумњати

на

онда

које

претвори

наш

Лэеш,

владај“,

народносног

усвоји

сила

лика

другог,

велика

на

осво-

народа,

па

„подели те

и

она

него

различних

начела

je

кад

Драч

баш

дакле

народности,

многих

мешавине

и

невиђено.

чудо

Аустро-Угарска,

војска појавила

Мора

пристаништа

једно

доводило

И

победничка

српска

обали

неточно]

T

гласи;

који

опрезно

упо-

Италија. западно-балкански

Лајпцнгу

и

Бечу

1907,

стр. Vs

149.

4

требљавати. се

крију

Taj

Пошто

јиле

je

сасвим

Аустро-Угарска „сасвим

војну оснује

ary

има

Шта или

je

која,

je

огртач

Великих

и

сакрнје

да

заложивши

код

осво~

сву

Сила

своју да

се

држава.

ли

Арнаутлук

тај

народа?

арнаутског

опште

у

управо

по

тим

иА.

вилаета,

земље

именимаваља

разним

мишљењу

Валдачија

Арбанија,

или

Супана ,

разне

јањински.

А.

види

те

а

километара, душа.

Како

распоређено

вери се

састав.ъаше

Површина

721.706

износи

према

(округе),

санџаке

Турском

под

квадратних

њој

на

становништво

то

зешьу,

стручњака,

2

и

28.680

износи

разумети

најмеродавнијих

скадарски

становништво

je

држава осетила

Албанија? Под

два

je

па

„протурила“

арнаутска

Ама

српских

joj треба онај

да

йога

испод

огртач

Арнаутлук,

камере“,

друге

с и

двеју

средњи

и

само

камере“.

друге

војске

су

северни

поклич

из

ове

у

таблице:

Су Панове : Арба н

Скадарски

вилает

Скадарскн

округ

Јањински

133.965

81.997

68.458

81.042

ан а

округ

6642

•

150.160

660

955

Цела Арбанија

или

72.444 —

228.346

267.317

115.373

39.232

66.374

72.392

154.605

—

29.838

124.580

16.761

31.113

S3

355 956

3439

који

Арнаутлука,

-

termanns

А.

362.311

Арнаутлук

Snpari,

Die

Mitteilungen,

живе

изван

растурени

Bevölkerung №

163,

Gotha

су

der

3356

граница надалеко

Erde,

1909.

499.102

3439

....

Арнаути, вог

•

_

5982

„

„

222.604

II

-

„

Јањински

Превески

Свега

Јевреја

Правосл.

....

вилает

Ергенијски

иш h

....

„

Бератски

а

Католика

65.507

Драчки

ј

Хр

Мухамеданаца

и

]!

138.766

ј

157.774

ј

47.957

721.700

овога по

пра-

Старој

Erganzungsheft

zu

Pe-

о

'Србијн

На

и

југу

лико

Македонијн,

и

Бугара,

односно

толико

и

и

ских

горњу

ништво

Кад

човек

Арбанији један

Епамынондас

То

јој

су

име

Албанија

цела

имена

Шкаперја

и

јер имају

личиях

Dr.

Suschitzky, 1

Albanien. 5

öster.

A.

направе

усвајају

Шкипетар.

Niko

1912,

cip.

Auftauchen V.

5

да

Име

странци.

je

оно

управо

постићи вароши

На

да

се

~Алван-

Албанон,

не

знају да

за

тога

die

само

зову

обожа-

ово

друго

тих

од

аолитичку

und

je

северу

Најновији

Арнауте

Alt-Serbien

звали

то аме.

за

Сами Арнаути имају

једну

све

Арнаутлука,

постало

рачуна,

тумачењу

Županić,

раз-

целину

једно

имена,

они

,

име

који

albanesische Frage,

Wien,

37.

Ethnographische

Petermanns

Konsuls

за

При

Roukis,

се

политичког

делова

зато

грчкој

доцније

Сјиаења.

праве

и

хтело

земљу.

југу

на

Овако суди

никада

само

1079, се

Елбасан.

своју

за

Арнаута

ваоци

имена

Елбанон,

Арбанон,

3

je

je

знају

не

увек

по

осе-

међу

налази

зналаца

нису

тек

прозвала

којега

из

име,

се

и

4

они

којим

севе-

,

земље

придевали

појављује

земља

он“,

два

ове

фалсификат,

грчки

најбољих

Албанија,

или

се

у

станов-

погледа

државама.“

разним

од

Мавроматис

Становници

па

и

на

на

делу

да

вер-

има

Арнаутлука

пође

или

обичаја,

мисли

их

што

јужног

том

различитих

би било

географских,

Арбанију,

то-

10.000

до

којој

као

из

сваком

у

народима

Арбанија

пође

и

3

у

свету,

разлика,

у средњу

да

на,

Грка 6

има

Срба.

и

Арнаутлуком.

110.000

северу

Срба

маси

у

правим

етнографских,

наилази

тако

на

земље

човек

сасвим

разним о

ваљда

или

оазе

с

прикривених

таквих

роисток,

ћања,

а

глосолошких

Арбанији. у

у

Цинцара,

~Нема

као

вези

међу Арнаутима

има

исто

Срба,

стоје

не

Mitt.

der

Bd. XXX,

Albanesen

Hahn, 1,

стр.

und

стр. in

statistische 367.

den

Mitteilungen

Цитат Жупанићев,

„Albanesischen

230, 311, 312.

über

cip.

Studien“

38. des

б

од

међу

„умерени“

су

речи ~шкип“,

да

која

Шкнпетари

су

њима

значи

тин

и

орао,

царски

према

орао,

да

разуме“.

Дакле

да

онако

мутави

стари

Немци

да

себе

за

deutsch)

(wälschen)

;

тако

уобразили

ако

разуме“

ски,

не

перје

сви

да

народна језик,

има

своју

целина

старање и

свога

да

свој своју

има

барем

народа,

he

гово-

~ономе

шкипетар-

једна

нџродни

своје

државу, je

то

и

je

Jena

сада.

je

&ећине

je

им-ài

стр.

бар

Али

народна

229

на-

народну

народна

политички

1854, I,

нација?

тип,

своју

или

нема

то

Шки-

народну историју,

веру

земљиште,

душевно

Albanesische Studien,

неће

знају :

уједињено.

6

себе

да

ж}ццьу,

народ,

народности,

живи

јасно

једној

становници

су

један

ако

једне

г

љубавник својој

онда,

не

С}

натуцају

Дакле-по

пас.

го-

што

разумеју. У

врати,

има

своју

свој}''

обележје о

има ,

као

други

прети

ли

да

своје народно

територију некада

(или

знај}’

Арна}отгза

стари

који

Сло-

једини

да

свн

који

стари

лају.

ипак

свој

родне),

рођени,

друге народе

исто

његову

се

људи

видимо

веру

а

као

народност

има

Арнауњихову

„онај

који

све

онако

песми

кад

него

Сјипење

и

Свака

за

једини

они

лајати

говоре

a

и

су

једини

су

услиши

па

ће

који

Али

На

њихов

што

тврдили

исто

да

не

свет,

у

него

рити,

~шкип“

сваки

просто

као

говоре,

су

шкипетарској љубавној

отићи

значи

~Немци“,

(deutlich,

драгани,

Арнаута,

словесни),

c}f

су

били

je

њих

нспало

Ревноснијн

црно-жути.

исто

тврдили

(који

вори™

тако

им

Шкипетар

себе

за

за

долази

би

тврде, да

зналац

квари

,

казујући

вени

име

6

Хан

консул

и

стена.

за

томе

наравно

класички

жалост

стена,

становници

аустријски ентузијасти

то

да

веяе,.

значи

и.мала

главно

свеет

жудња

и

независно

7

Ако

он

наутски тип,

Пуљат,

Никај

Арнаута, То

Беси,

дисци,

je

мршав

7

на

само

У

се

све све

je

доба није

књиге

join

вели

на

je један

63);

и

врло

њих,

који

морао

да

руком

У

су

доц-

реп

човечјег

као

да

тела

од

их

и

XIX

аустр. поме-

две

врсте,

и

који

су

нарочито

дан

да

умро

пређе

извесном

при

свој

у

горе

година

за

човек,

задигне

je

Они

репом.

могао

у тртиди.

Барем

своје

јаки људи

je

страха

људски

неколико

je

Taj

даљине.

се

не

пре-

која

за

падну.

човек.

„Има

су

Пре

због

су

коштица

делу

козјим

с

из

најзад у историјско

изгледа

првом

подсећају

орган се

који репат

(у

пешаци.

од

баснословие послу,

та] док

неколико

страни

коњским

издржљиви

реп,

да

га

укаља“.

Северни који

они

Срби XV

тако

Арнаути

живе

Дакле

фала.

до

по

обдарени,

репом

не

оно

не

тип

циганско,

пра-људе

којима

у

Арнаутима

Хан

малим

на

свео

живео

нуте

кржљавио,

међу

консул

година,

Скор-

арнаутски

дрвима,

да

реповима

то

типови,

нетто

којп

на

зову

говоре.

Дарданци,

на

људе

употребљавао,

више

веку

оне

и

се

щи

римски

Арнаути

чак

ар-

Фанду,

арнаутски

има

спавали

зверова

хиљадама

мање

Једино

него

прави

Чидну,

Прави

њему

на

својим

држали

и

итд.

осталом

доба,

дивљих

нијим

у

Финичане,

историјског од

ако

и

види

други,

романизовани

ситан,

и

у

словенски и

Тривалци

финичанско .

с

Арнаути

сами

да

Реч,

Сви

Мертур.

и

пословењени

су

отићи

мора

нису

све

су

хоће

етнограф

какав

и

јужно

чак

и

Арнаути

Две

7

трећине

Јасшребов,

у

су

се

могли

свију

Споменику

Шкумбе,

разлика

владали

измешали, да нису

тип.

брахицефала реке

анатомска

Бугари

века.

су од

су са

у

докле

,

кроју

Арбанијом својим

главе! од

XII

освајачима

очувати свој

настањених

су

долихоце-

народни

места

Срп. Краљ. Академије,, XLI,

имају

стр>.

333.

8

и

данас

словенска

Женово, Глина,

Бабја,

Дољани,

Шпела

Станово,

Самобор,

Соколи,

Селце,

Новосеље,

Вук,

Ђуро,

Добранца, Заграја, Поље,

Попадија,

Домендол,

Лешника,

Појани,

Краснићи,

Бога,

Кочани,

Сачн,

Бор,

Глуговик,

Дуго Пого-

Сушица,

Дарче, Чемерника, Кућа, Вила,

Нермањ (Немања?) Душај,

Преде-

Брегумаћа,

Баба,

Слан,

Рикава,

Језерце,

Ливадит,

Клиново, Загори, ГЬивица,

њани,

рица,

Застане,

Проклетијен,

Задрима,

За-

Другомире,

Рудницес,

Гусиње,

Велипоље,

Јелица,

Дечани, Гралиште, Гребен,

Ругова,

Стегужење,

Ле-

Луково,

Душмани, Селиште, Бу-

Вуксан- лекај,

Ропојани,

Светиград,

лен,

Каменица,

Бистрица,

(Шпшьа), Лепуша,

ковина,

Река,

Слава,

Матка,

Штука, Гроза, Морава, Доље, Јама,

сница,

тора,

:

имена

Старово,

Стубја,

Буште

Радохин,

Пречај,

Го-

Бржета, Речи, Шума, Вадања, Гомшић, Годено, Спаднит

јани, Сербуна, Душка, Души, Васпас, Стеван утлук

при

скопији

Гаспара,

крају

ова

села

XV

који

века,

Рада, Малекући, Бубелица, деи

У

буши.

средини

Струга, Стараја,

вица,

јужној

Арбаније

Баштово,

се

налазе

епи-

Даићи,

и

вила

Баова

данас

Ши-

Градиште,

Лезбово.

Хормово,

1539 села,

од

Драчкој

у

Берези, Врерићи,

Голица,

Лесковићи,

Арбанији,

Арна-

Пријека, Црменица,

Скјави (словенско село),

места;

кроз

путовао

Селица, Расија,

Бугари,

:

je

бележи

8

итд.

има

177

их

У

која

9

и

данас

У

наутске син

горски,

Из

Штајимеца, 9

С.

старешине;

Dr.

Пстербургсюя

Бојчин,

о

Марин

кроз Арбанију

Сибертца,

Макушев

пословима,

Лзубан,

путопнса

архива,

у

којима се

помињу

се

го-

ове

ар-

Алексије, Боган, Којачин, Умоје

Петар

Ъин

имена.

млетачких

арбанаским

Радићев,

8

словенска

актима

о

вори

имају

и

у

УниверситетсМя

Боган

Милошић,

Аустријанаца;

рускога

Словенпма

свештеник

консула

Арбанијн, ИзвЪспя,”

барона

За-

Радован

Нопче,

Dr.

Јастребова. за

себе

стр.

одштампано

152.

из

9

Степан

'Словении, вић,

Милутин,

Ђорђе Васић,

Дукађин

Будимиро-

Андрија Брајица,

свештеник

Дешко

Димитрије Поборанин, Марушин Милутин, Крајишанин, Крепчић, Бичић,

Калађорђе

итд.

најмногобројнији

сори

се

и

join

Климента

наутски

ског

знају

„Према Хан

Срба.

живе

насельавали

и

страни

предане

као

тимства,

10

11

али

поменутој

у

В.

су су

него

порубу

те

12

у

помеиутој

чвора

српскога

бугар-

су

живи

га

стр.

211,

права

I,

стр,

само

и

на

333.

освојили и

Некада

данас

су

они

алпијскога чвора. на

само

северној народно,

арнаутске“.

српски

2Г2,

вели

join

они

земле.

искварили,

Албанска

језика

обележава

примили

књизи

да

насеобина

319.

1912, бр.

je

Тирани

нису да

страну

јужну

књизи,

Нележојев,

Једини ар-

био

вароши

доцније колоније

Арбанаси

сећају

Кастрати

црногорских

Пипера.

границама

арнаутских

алпијскога

висовима

племена

Хоти,

порекла.

Словени

да

целу

неколико

Мали-

11

Арбаније,

северном

у

њиховим

имају традицију

доказаним

излази

Арбанија

земље.

арнаутска

арнаутској

били некада

су

Бугарима.

и

и

силно

су

најнеприступач-

јунак Скендер-бег

У

део

тако

рођена браћа

су

12

алпијски

Оно

да

Миридити

2000

у

ове

на

су

Братоножића

порекла.

данас

да

Северна

народни

порекла.

и

словенског

Куча,

племена

и

Срби.

свога

налазе

10

Сербин,

стр.l49—150).

м.,

Хан,

Србима

знају

данас

и

н.

вели

становници

преплављена

становали

н.

Петар

Дендрица,

Богдан

Арбаније.. Словени

гудурама

била

се

да

Степан

Златар,

(Макушев,

имена,

распространена

je

Степан

Будин,

Месић

Иван

Будан,

Ђорђе Мркша,

Колашица,

Мара

Словенска

нијим

Радослав

Андрија Драшић,

Ђуро

Добра,

Репчић,

Дабо

јер

обичај побрадокле

српски

224.

државу,

„Самоуправа“

за

год.

10

побратим ђену

сматра

са

коломство не

логине,

за

много

братим стоје

женом

и

Србин,

познати

крсног наутске

За

je,

па

доцније je

сада

родном

типу

Е,

па

као

не

не

могу

људи

типе

стр.

90).

по

може

коме

одмах слава

познато,

joui

чак

поједини градови,

и

и

данас

по-

који дру-

обележје,

je

то

један

Sellala,

der

што

за

да

побратими,

народа

многе

аркао

видети. доста

имају

о

Арнаути барем

ли

на-

арнаутском

етнографије.

арнаутске

из

онда,

а

славе

оволико

засебне

обележје

in

ейтографско

то

бра-

зашто

што

мешавини

породице,

Немо

што

„Зато

Славу

имена.

знате

Нопча,

(барон

македонској

у

а

Св. Јована,

заштитом

Најсигурније се

у

увреде ;

ро-

изврши

убијају

Арнаутлуку

браколомник?

под

може да

као

побратима

свога

се

ако

мање

убити

гога

Арнаутин

дотле

сестру,

побратима

свога

жену

имају

народности,

друго

свој

ли

на-

родна језик? Немају. Најбољи je

Писмо

за

сваки

било

зику,

блију

„дијалеката“

Тоске.

То

њинскога

и

ы

стр.

H.

114.

цилији, 15

Charles

Један

Tpehii V.

je

за

i.

Између

с.,

за

La

су

Turquie

Арнауте

четврти

стр.

ових

бипет

за

228.

који да

се

зову

Fera

Посланици Али-паше и

собом

гегски

језик.

у

et

ses

voisins.

Калабрнји,

скадарске

Геге,

Paris,

другн а

лети

не

ja-

беху

ако

повести

знали

нису

Woods,

Геге,

Hahn,

штампа

скадарскоме,

морали

лревод

je-

народном

језици,

различии

Мустафа-паши

јер

што

Свето

најраспрострањенија, онајкојим

обратно.

и

тумача,

које издаје

Арнауте

за

да

факту

у

језик јужних Арнаута,

Арнаути,

сами

читог

су

се

његовом

14

толико

Тоску

разуме

на

превода.

разних

и

су

налази

друштво,

народ

два

Геге,

говоре

то

принуђено

пет

на

за

доказ

библијско

енглеско

наро10

Guilmoto,

за

оне

за

Тоске.

у

Си--

11

Данашњи

најразличнијих највише

Да

„У

и

стоје

кад

не

1.

и

били

врло

било

осећају

да

као

218).

стр.

оно

исто

што

су

један Од je

и

Шкумби

грчки

остало

говоре

два

Геге

Тоске,

и

али

како

и

као

и

народ

на

je

река

je

што

мал и

када

приморју тј.

Шкумба некада

али

се

Hahn,

(v.

je Страбо

Македонаца

je

бугарски,

и

на

реци.

Епирци, и

дели

делила

у

при-

свести

Холанђани

што

горњих

{Хан,

зар увек

Епирци

Немцима,

било,

знамо

порекла,

научило

Епирце“

кад

и

нису

времена, од

меће-

варвари,

су

као

с

Епираца,

језика,

Илирце

претке

je

да

затих

граница

одвајкада

германскога

остало

;

je

да

онако

онога

југоисточних

од

влашки

али

једну

Страбо и

него

да

сада,

и

стаблу,

сродству,

знају

je

што

као

кад

,

сваке

својој

о

још

Илира,

и

Јелини

ди-

немачки

састављати

где

вероватно

илирском

Данци

стр.

Епираца

тим

још пре

свести

језика,

два

се

су

Тоске

и

баш онде

нису

није

писао,

ар-

одношајима,

језица

као

немају

о

судимо

међусобним

Pere

кад

између

томе

с.,

he

лежи

Епирци

падали

„дијалектима“

поделили

и

говоре

„дијалеката“ границу

Арбаније,

зналац

о

да

стању

према другом

Како

једници,

у

дански,

целину,

народну

каже

њиховим

један и

историје.

и

смо

колико

шведски

о

циганским

језика:

алектима,

тако

језика ;

од

с

упоредити

најбољи

Хан,

консул

наутскога

онда

мешавину

конгломерат

могао

шта

видимо

аустријски

да

се

Тај

саставља

16

језиком.

они

језика.

би

ако

језик

арнаутски

пом.

који данас

њихове

књ.

I,

219). Ми

торитет

казује

16

чак

у

да

Dr.

неЬемо

да

се

Балканологији, су

Nlko

данашњи

Županić,

I.

с.,

позивамо на

Ami

Арнаути

стр.

39.

на

Boue,

мелези

други

ау-

који

до-

од

српске

12

"и

арнаутске

на

нојевићем Старо] бисм

ј

о

из

и

којима

речи

шљајте

о

овоме

заборављајте

томе

delà

au

гласе:

што

оне

што

освете

се

ни

али

та]

када

нашао

.доказује

тиме

што

Арнаутима није која га

су

ми

у

ново-грчких турског

које

се

17

каже:

о

у

je

-ъудн

српска

којн да

рекоше 5

га

тај

само

je „Кра.ъ

Strassburg,

ни

политички

Арбанији

у

па

трагова,

три српска

то

међу

имена

имена,

17

бисмо

онда

са

Марко“ стр.

се

Нопча

на

показали

се

се

да

870

сам

може

34

своје

српска

легендой

по

један

стр. да

зак.ъучн

и

(1420)

нашао

речи

видн

pacekao“. IX.

доказао

романског

мртво-рођеном

утнцала,

арнаутски

1891,

да

je

словенских

сиг}фности

барон

нети

допушта

однета

су

400

мање

помешала

легенда

говоре

да

Дечаннма

Кра.ъевиНу Марку

Да

или

540

има

„Света

Драстично je

крвне

нема

je ствар укуса;

што

Црне Горе,

Остале

речи.

више

„Гроб.ъе

од

на

против

због

још већи

који

језику

корена. са

и

Густава

од

не

„Етимолошки речник арнаутскога

на

арнаутском

нећемо

му

властитих

више

из

разми-

ништа

то

чуђење

200

од

речи:

никада

Арнаутлуку

словенских

нашао

импортирана

упутили

језика“

у

геолог,

никаквих

и

убиства

најзад,

своје

изјављује

агенат,

Ми .

чак

да

јер,

велики

ове

дома,

чули,

немамо

што

суда

најбоље

Берлинское Уговора које

исто

тиме

барон

г.

се

беху

вратите

Mitrovitza“

труди

оправда

полиције

нпје

он

бечкој „геоло-

je

види

ато

овде

из

тако

замерати,

тога

се

сте

речи

de

Шта

предавањем

Кад

његовом

својим

о

у

желели

држао

зимус

причао

имања

на

сам

само

Чар-

под

Нопчом

Био

je довршио,

га

господо!

и

Срба

Арнаутлуку.

по

његовнм

овим

„Госпође

je

коме

у

je

мислио

напуштена

бароном

с

које

студијама

с

њихова

али

предавању

можда

сеоби

по

проговоримо коју.

„Уранији“

хтео

он

су

притисли

да

lukum“

je

који

Србији ;

явном

jep

крви,

Арнауте,

оне

томе

о

твр-

књнге

легенда

Дукађину.

што

„Гурнгат“,

и

за

за

су

менн

којн

мн

13

дити

да

су старо

потврђује

и

језика,

манскога

ским,

грчким

своје

азбуке.“

9

и

„Посетили пркос

и

када

Join

језик,

je

босанским

Кад y

северној

лази

Дић,

Долине,

5,

26,

Али

највеће

Штајнмеца љубљену

je

када

Аустрију

звали

а

Аустријанце Али не

наути

језика, толико

19

20

Sarajevo,

join

да

Lieber

A.

то

име

Река,

исто

Кунора

истој

62,

књизи„

63,

66).

бити

je

његову како

19-ог века,

почетку

На до-

места;

у

Мрена,

морало

онако

зове

Штајнмец

Арнаути

да

чуо

што

немају ни

су

за

ваз-

je

и

тј. Немачка,

година

Дакле

почели.

стр.

Арнаути

живота

Berlin,

Karl Steinmetz, 1908,

смо

заједначкога

Von

40.

Ар-

народное

своје народне азбуке.

Albanesische,

Kajon,

колибе

(стр. 41).

(у

47.

зове

не

Стојане,

итд.

46,

тај

што

Немци.

немају

das

Ingenieur

у

да

хиљада

35,

зову

наставимо

само

него

D.

31,

изненађење

Срби за

Какарићи

27,

на

крстио.

он

Просека,

из

питање,

Дајићи, Дешат-планина,

Круна),

непо-

неповерења“'.

српско

у

миси-

долазнм

бачијарске

Арбанији

Скела,

Бошићи,

14,

ja

Калаи

зову,

барјак Веља,

у

Тоша,

(изврнуто

да ce

каже

по

je

Штајнмеца

je

„стан“ не

да

путовању

Дрвенит,

у

Бог,

стр.

само

чуо

капетана.

неповерење,

га

;

прича

хрватско

од

нема

извесним

да

срп-

20

му

нестаде

како

Арбанији

с

рекао

растерао

Штајнмец

даљем

му

љубазно

одмах

Она

које

je

нас

једно

на

му

језиком,

je

словенским свом

сам

индо-гер-

Нершењског

старога

исто

измешана

Штајнмец

што

одговорих

je

грана

много

елементима.

примио

врло

који

језик

препорукама

када

језику,

истом

смо

дао,

Тек

верењем.

Босне,

je

усменим нас

за

онар

je

врло

турским

Интересантно

Уз

„Taj

али

То

наслеђе“.

индо-германско

Бой Т

После

не

само

1855.

der

Adria

zum

schvarzen

Drin.

14

своје

трага -су

арапским,

луђер

нико

Дакле живео

y

„Ja

већ

сам

се

наути

тога

ким

ja

сам

нима

се

Млетцима

ово

временом

и

он

писменима.

може

jep

предузети, учинити, на

сам

оне

ове

41

се

чим

лепе

речи

Живот

и

то

je

од

књига

Taj

ствар

неко

Арнаута

he то

на

Како чуо

:

прикљученнја Доситеја

учнтељ штам-

писме-

арнаутских би

ако

Арнаутн

и

штампанпх

нека

лака

врло

смилује

земље.

био

грчким

прорећи

мирно

Бог

и

пре

једним грч-

случај

за

да

прорече

својих

мати

словенским

године

трећина

ни

су

Ар-

језпк.

арнаутско

са

али

да

да се њихов

са

je

арнапише

се

као

Две

којн

само

помињем да

добро,

нетто

je

нсписати

нашао

когод

боји,

се

да

арнаутски

Теодором,

време

говорим

упознао

писменима;

може

Ja

гласова. се

као

прича:

кад видеше

да

који

неко

може

пише.

лепо

грчким

не

за

обрадоваше

и

и

тако

тако

у

je

да

прост

измшшьена

Мосхополису, са

добро

врло

писменима

јако

може

који

Валоне,

близу

могао

свештеником

пао

ка-

само зато

објективни

смо

Доситеј,

Арбанији,

нарочито

језнк

да

доба,

кнежевине,

помпњемо

последње

штампана

Аустријанац,

написао

каже

калуђер

словенским

ова

и

не

jep je језик

утски,

у

Ово

вазалне

српске

je

ако

Нопча.

барон

са

нн

a

једнога

из

се

и

наведено

да

y Риги,

дакле

,

коју

књигу

Доситеј.

нам

•да

било

који

обележе

тачно

морамо

томе

написана

године

није

једну

то

je

да

нн

служе

писменима,

21

1788

још

када и

О

гласове.

која

писати,

станьу

у

Арнаута,

мало

и

латинским

издалека

књигу,

Бечу

и

грчким

арнаутске

једну

читати

научили

нн

нису

Оно

нсмају

него

књижевности,

писмености.

опште

у

ова

y

своје

немају

што

се

чак

па

и

ништа

и

моћи

с

са

не

сам

he

ce

онај храбри народ je

мени

било

кад

„Ко Србијом овлада,

Обрадовнћа,

свеска

I.

15

ћемо

тога

су

стари

ми

зову

старо

добри И

кивању.

ску

делу

Албанија“, писци

je

то

писмена

аустријска

се

једна

име

словенских

влада

добије. Арнауте После Хан

сул првн

je су

да

Хан

какве нашао

je

неуморно

његових

„За

Драчу

једва

he

нима.

У

22

што

je

и

да

старала

да за-

да

испитивао

срећан

je

за

да

година

шифрирање.

Ево

далье.

на-

кад

као

3000

за

и

траг

какав

изгледаху

азбука

као

савестан

макар

која су

и

кон-

граматику

Као

био

и

која

писмена,

аустријски

ресултата

студија: та

писмена

зна

Скадру

и

бити

50

још једино у Елбасану.

се

сасвим

су

који

се

људи

непозната

служе

тим

;

свега писме22

Елбасану

Забадава родно

употребу

за

прву

нађе

азбуке,

Арнаутима

служила

У

Арнауте

финичанске азбуке

из

Хан

некаква

пре-

слутио

књигама

je

латиницом.

трудио

није

латиницу.

предузео

за

наравно

арнаутске

више

благовремено

година

се

y

арнаутским

своју

за

напише

речник,

учник ма

50

смета

у

Аустрији,

службеној

Доситеј

века.

по-

„Аустријска

именом

задржава

XIX

оче-

I

влада срп-

аустријска

назвала

име

целог

скоро и

се

своме

у

Наполеон

да

Далмацију

je

зашто

облает

које

се

преварио

од-

исто.“

једно

смо

на

калуђеру?

чудиш

били

доживео

Арнаути

су

их

да то

рекао

онда

српско-хрватску

которску

да

join

ja

томе

Срби

калуђер je

ако

није разумео

нпак

ти

се

и

ми

сам

Недалеко

Арнаути

и

њиве

јер

владаоца,

наши“.

и

им

њиве“,

што

време

Али

клони

„Па

:

лепе

Кад

„Лепе

значи

српски

говорили

неке

жита“.

нашег

били

краљеви

имају

„Лепа

за

признати

српски

Хормова

од

У

и

сам

списе.

који

miao

je, да

у

Две

као

служио

Елбасану

смо

горе

њима

учитељ

једна

видели,

наштампа трчким

Теодор.

какве

тражио

свешчице,

што

штампа,

ce

од

ипак

7

а

год

друга

од

да

оно

претпоставио

писменима.

на-

16

12

Листова, из

вода

једино

Један

именом,

год.

да

диним

je

покушао

буком

je

али

;

влада

одмах

време

новога

стојала

још

У

„Шта

један

дати

и

углед

имање

Године да

грес

јио je да

je

они

Други

служити

да

шко-

син

знао

рече

би

не само

стр.

конгрес

учи

72). кон-

усво-

азбук}*,

нити

ми

чо-

вла-

умео

изгуби

арнаутску

од

je

имао

арнаутски

први

je

по-

за

(Нопча,

али

концесију,

азбуком.

грчком

потврдио

северу

мој

не

који

конгрес

je

Ки-

пропагандске

видите

Тоскама

арнаутски

На

пушком“

азбуку. Taj

народну

морао

Елбасану,

у

се

по-

то

и

Севасти

и

особито

живот“

сам

састао

за

могу

кад

да

За

Турској

у

аз-

турска

школа

би

опасности

у

и

народну

латиницу

се

жан

1908

мах

би

него

створи

исти

у

био

пушком,

таквом

говорпти.

жуде

владати и

с

штампарију.

Корчи.

Арнаутин,

јер

право,

не

„народну“

клуб (Башким)

режима

доцније

Сачи

из

човек

и

знао

поје-

парламентарна

у

вајдило

ми

би

не

а.

додавао

италијанске

и

Арнаути

би

1889

направи

Герасим

су

ћемо

je

арнаутска

год.

аустрнјске

осталом

писати

век

1891

којима

о

школе,

коју

школа,

je

наштампа

и

„либералнога“

основали

стојаху

које

Jo-

грч-

чисто

покушао

дотичну

je једна једина

девојачка ријас

уставна

затворила

са

арнаутски

Писмо

Св.

да

али

Киријас,

Један

азбуку.

пре-

23

нашао.“

писменима

гегског

Јеванђеља Св.

из

знацима,

латинским

арнаутску

и

родољуб,

Герасим

особитим

одломци

сам

што

арнаутски

ким

лом.

часловца

грчкога

беху

вана,

беху

којима

на

године

одлуке

1909, др-

првога

кон-

24

греса,

23

24

Хан, Н.

у

пом.

књ.

Charles

би

јако

стр.

Woods,

Узгред једна примедба номнја

1.,

ослабила

овога

La

297.

Turquie

доброг

Арбанију“.

et

зналца

ses

voisins,

Арнаута.

Он

стр.

116-—127.

вели:

„Ауто-

17

И свога

каквој

речи

и

хоће

тих

турском,

од

или

њих

од

њих

и

могао

на

што

дармару зованог

Арнаутина писма

само

су

покушаји

први

азбуком дотле чели

су

омогући

мислила

je

пробуђеном

25

знају

читати 26

terbilder, 27

de

Paris,

Нопча

Барон

бити

у

пише

Арбанији

(Цицат

Siebertz,

код

1910,

Wien, Manz, Gaston

1913,

Gravier,

стр.

вели

1907.

und

стр.

стр.

die

чињени

г.;

већ

по-

арнаутске др-

у

Гравије,

вези

ствари

„Има

него

ови

туђом

писменост,

Гастон

У

чита

да

Европи

стоји

ортографија

Сиберца,

Albanien

у

томе

обра-

26

автономне

и

У

иоле

народна

свешћу.

чак

више

или

неко-

је икоји

позајмљеном

и

Арнаути

народном

а

да

умешност

агитација

та

да

сваког

каква

оснивању

свака

Арнаут-

народ.

Арнаутлуку

макар

има

како

je

зато

језику,

документа“.

„Зачуђена Европа

жаве.

ломало

на

je

неки

други

да раде

тешка

макар

сва-

у

човек

отежана.

свој

за

за

се

да

и

врло

српско-хрватском

азбука

или

народ

пише

њих

од

нема,

на

тешко

и

што

француском. Једва

самом

у

нема

који имају

друго

сваки

или

чудо

се

што

тога,

а

написати

разних

Докле

с

ни

књи-

писмености

италијанском

на

никакво

Европи који

изванредно

су

од

макар

није у

језика,

писмености

писали

бити

могло

образовании

сваки

књижевност

лицина

]едно

азбуку,

једноставне

писци

„

међу собом,

трупа

године осетили

каквој арнаутској

два

и

година

25

није и

народ

О

речи

трупе

властиту ;

домаћа

на

и

сличности

од

ски

две

на

своју

једини

хиљада

четири

азбуку.

каквој арнаутској

бити

може

мало

о

пре

писмена,

књижевности.

жевности

дели

су

много

писмености ;

Арнаути

су

никакве

кој

било

није

о

после

туђу

узајме

да

Где

што

тек

живовања

потребу

да

Арнаути

тако

та

изгледа

што he

да

бити

са

већ

je

аги-

he

људи

мало

, који

50).

Albanesen,

Landschafts-und Charak-

48.

L'Albanie

et

ses

limites,

Extrait

de

la

Revue

16. 2

АРНАУТИ

И

ВЕЛИКЕ

СИЛЕ

27

18

била

тација главна

далеко

центра;

Беч,

je

ишла

лону“,

која

друге.

У

Бечу

Управу

мезису,

таву

je

Ова

je

изгледе.

лепе

постала

Зар

Влахе?

„летећа

издаје

се

се

поводе

са

завади ; каквих

доказ

страни

наута

њихове

Имају

ли

штале

да

народних трише

у

ли

не

Пуки баш

Куцо-

и

служи неком

престо,

богат

врло

немају за

и

тих

ру-

лич-

највећој

у

готово

ни-

Најбољи

њих.

који

дочеку,

Миридита,

код

код

не

политичким

зна

и

Ђорђа

агитатора

пријатељском

ли

Арнаути

народних

јунаке,

наслеђују

од

народних загледа

пословица,

цела

и

би

када

него

међусобно

су-

арнаутска

и

je

ако

Ар-

католичких

радили“.

имају

имају

се

су

у

агитатори

народне

се

зато

земља

нашла

лепо,

жевност,

које

јер

чисто

„др-

отварала

наследника

трупе

чи-

најближи

живот,

je такође

него

кне-

себе

агитатора

Арнаутлуком

лежи

највише

Па

и

то

војска

српска

и

самим

веза, за

за

арнаутски

четири

народним

пнтересима

ним

су

те

Бу-

арнаутску

Арнауте,

који

Пек-

У

имање око

држава

легитимног

за

Али

Кастриоте.

нова

из

по-

претенденат

зсмљи

трупа“

на

претенденту

Аладару Кастриоти, који

би

само

не

Четврта

другоме

за

способнија

толико

у

обухватила

она

прикупи

Цинцари

нису

не

зар

као

румунској

до

je

Д-ру

Велико

раде

да

на

трупа

Арнаута,

седи

стању да

Арнаута,

трупу

жаву“.

Беч

граматике.

Гика

арнаутски.

у

вароши

професору

принц

ко-

средствима

дотичних држава.

арнаутске

се

престо

било

гињино

се

4

имала

„летећу

и

европске

радило

покрета

прве

истакао

будући

на

овога

аутору

курешту

једне

од

фонда

диспозиционога

верио

Рим, Букурешт,

Риму

и

Агитација je

тога.

од

народна

које

живу

песама,

иду

једнога

у

народну

којима

које

које

душу? се

философија?

књи-

певају до

уста

поколења

приповедака, у

од

усмену

на

би

уста

друго? допу-

Имају

обично

ли

кончен-

19

Je

'брана

ли

могућно

то

Кроје

љавала

туђе

толике

језицима

страним

дер-бегу —je нису

и

песнике

има

je

Скен-

о

Арнаутина

ни

дела

једну

за

песму? хоће

Аустро-Угарска

данас

je 800

да

од

био

града прави

престоницу будуће арнаутско-ватиканске Зашто

борили су

дињу

Династи, једине

који

вароши

Скадар;

када

Док народну

први

je

ници

чак

мачку

ропи

да

учи

2fl

још

бити

чак

на

те

имају

и

ни-

дивну

вредно-

свету

српске

пореде

народне

не

29

сами

тога

свога

знају

ни

најновији

једи-

где

аустријски

je

он

био

Велики

српски

због

Alt-Serbien und Kačić Mid&ić, . речи.

о

први

Гете

самих

српски

Скадру;

му

пут-

толико

филолог

српских

albanesische

„Razgovor ugodni

се

почео

дивио

их

да

Грим

naroda

на-

пе-

шта

више

српским

пресађује

световао

народиих

Frage,

једину гуслари

Скадра.

зидању

којн je

немачки

die

на

једну

ни

дотле

песму

лесника

немачкнх

да

немају

борбу

јуначку

кљижевност.

Županić,

јер

су

није

такав,

поетске

заборавили

Скадру,

о

велику

Кнез

песмама,

њене

докле

тврде

Арнаути

многу

28

ним

ратовали

Арнаутлук.

песму

имају

су

по-

његов.

историци 8

мали

за

јунаштво Скендер-бегово,

човека, што

као

Докле

вају

и

потпуно

кроз

родну

коју

Илијадом,“

великог

гроб,

због

дртвр-

државе

тукли

Арнаута, Срби,

суседи

чак

веку

као

народ

буде

литерарни

певају

Арнаути нога

Скадар

и

на-

и

град

Поједини

Арбанији,

у

српски,

народи

никад.

средньем

жупе

епопеју,

Омировом

песме

у

арнаутски

да

најбољи

сти

с

али

тежио

се

и

овај

најразличнији

Арнаути

су

За

Скадар?

се

једино

европске,

за

баш

година

и

тврдиње

Скадра, који

жаве.

на

да

јуначка

таква

од-

одушев-

литература

да

ниједног

која

књижевнике,

читана

могућно

ли

одушевила

јуначку

јуначка 25-годишња

да

Скендер-бегом,

под

1912,

slovinskoga,“

у

je целој

песама

Wien

народ-

(Dr. стр.

о

не-

Ев-

Hiko

8).

коме

he

20

Песма

као

и

je

све

Град

je

али

наше

До

велике

брата

градила три

брата

Једно

бјеше бјеше

Треће

бјеше

Град

Угљеша

А

могоше

камо

Што То

све

Кад

виче

се,

„Не

мучи

се

мо’ш, камо

„Док

не

„Док

не

„А

„И

то

нађеш

Стоју

„А

сад

од

„Ватај, „И

„Иди, „Те

„Ja

их

„Да

зиђемо

„Не

би не

л’ би

блага,

б’јела

и

се

имена,

Стојана,

и

сестрицу; за

Скадру кули

св’јета.

слична

ja л’

нам ли

интове

у

Стоју

брата

отми,

„Доведи

„И

два

слуга.,

драго;

товара

преко

сине,

обоје ли

коше

тражи

ти

драго!

вјерна

чедо

шест

сине,

„Тражи, „А

моје

сине,

понеси

града.“ краље,

Десимира: чедо

био

ми

саде

обдржати,

саградити

слугу

си

темеља,

у

Вукашине

моје

имена,

Стојана,

и

сестрицу,

кули

ћеш

дозива

и

подигнути,.

града,

слична

темељ

зачу

„Десимире, „До

темељ

саградити

се

краље,

харчи блага;

не

брата

тако

Кад Он

и

два

ће

вила;

Вукашине

зазиђеш

„Тако

саграде,

четврта,

нађеш

обоје

„Да

га

планине

краље,

ли

града:

дан

година

са

мучи

„А

подигнути,

обаљује.

за

„Не

„Не

за

дана,

мајстора,

ноћ

вила

настала

Тада

године

саградити

мајстори

Гојко! Бојани,

на

триста

темељ

ли

краље,

војвода,

Скадар

са

године

je :

рођена,

Мрљавчевић

градили

Град градили три Не

Ево

страшно:, вредности

Мрљавчевића;

три

Вукашине

Друго

са

поетске

песме.

народне

три

Три

језавита

средњевековно

бојом,

локалном

у

благо

на

купи,

Бојану,

темеља,

темељ

саградилн.

обдржас,. града.“

21

Кад Он И

то

зачу

понесе

слуга

Оде

тражит’

Тражи

слуга

Ал’

нађе

не се

И

даде

ето

Да

не

Кад

шест

нађох

Стоје

викну

вила

да камо

Па

„Море, „Не

ето

„Тако

ћете

Он

„Чујете

„А

~У

два

вајде,

ли

са

драга! виче,

благо,

подигнути, града;

планине

јесмо три има

краљу,

рођена:

харчимо

темель

саградити

говори

свакога

града."

браћо

планине што

камо

ми

брата

моја са

вила

„Ев’

обдржати,

Вукашине

да

„Још

дође ручак,

саградити

ли,

вила

„Није „Не

рођена,

темеља,

у

темељ

зачу

подигнути.

љуба,

Бојану

кули

краљу! блага,

града;

вјерна

на

ce

дозива

„Ето

темељ

брата

три има

je

he

то

харчи

мајсторима

„Тако

Кад

не

саградити

сјутра

донесе

вила:

Вукашине

и

сте

„Зиђите

града;

планине

краље,

ли

свакога

„Чија „И

се

мо’ш, камо

„Но „У

ли?

чу

мучи

„Не „А

из

Бојани,

подигнути,

саградити

дозивље

мајстора,

на

обаљује,

вила

темељ

ли

краљу,

неимара,

краље Скадар

Не

имена,

Стојана."

и

стотин’

три

гради

А

блага,

слична

Вукашине

Краље

блага:

интсви,

и

товара

два

зачу

Гради

интове,

товара

коњи

подвикну Рада

Раде

Бојану,

на и

нађох

то

Он

имена,

Стојана,

и

коње

шест

ти

не

„Ja

Стоје

му

дана,

слична

Скадру

краље,

именам

Стојана,

и

године

три

краљу

„Ето,

„И

Стоју

нађе

св'јета,

слична

два

врну

Даде

б’јела

два

слуга

Па

товара блага,

преко

Тражи

Ал’

интове,

у

шест

Оде

не

Десимире,

слуга

коње

увати

брата

вјерна

вила:

рођена,

љуба,

22

„Чија „И

сјутра

мајсторима

донесе

„Да

ј’

темељ

у

„Тако

ће

„Тако

ћемо

ce

je

„Да

ниједан

У

браћо,

том

Отидоше

Ал'

Краљ Те

видиш

он

„Ни

ћеш

„Зидаће И И

те

„Немој „Ни

хоћеш

„Зидаће Млади И

Кад

те

Отидоше Земан А

Она

„Чу

ли

„Нешто „Тебе „Но

да

мене,

Говорила

се

не

погази, доказа.

на

Бојану.

носи

Угљешиној : јетрвице!

je забољела

глава,

пребољет’

мајсторима

љуба

ручак,

краљици;

јетрвици,

моја

здравље!

понеси

не

госпођи

љуби

ме

ручак,

погинути,

Мрљавчевића,

град

својој

оде

Јетрвици,

f:

јутро освануло,

на

je

редак

љубо

доћи

темеља.“

у

љуби

три

дође

моја

Бојану

на

вјеру

јутру

у

Пораните

љуби :

вјерној

кули

својој

он

погазио,

млада

Гојко

главу,

темељаЛ

мајсторима

донијет’

„Јера

у

љубо;,

доћи

мајсторима,

вјерна

ce,

сјутра

каза;

вјерна

изгубити

вјеру

!

погазио,

Бојану

својој

превар’

ложницу..

љуби

ручак

кули

каза

„Не

на

своју

Угљеша он

вјеру

моја

сјутра

донијет’

„Јер

вечеру, у

великога

чуда

чуваш,

„Немој

дворе,

својој

први

се

докаже.

љубом

с

1“

дође?

застанула,

господску

Вукашин

„Да

не

бијеле

у

оставимо,

зададоше,.

љуби

сваки да

им

вјеру

тврда,,

докаже,

Бојану

je ноћца

их

Вечераше Оде

не

да

на

Божју

ниједан

града.

Божја вјера

љуби

сјутра

ту

Да

узидамо,

обдржати,

темељ

срећу

на

„Која И

л’,

кули

дође, ручак,

саградити

„Ho

„Beh

Бојану

на

не

могу;,

ручак.“

Угљешина:

23

,0

јетрво,

„Нетто

„Тебе „Beh

збори

„Нешто „Тебе „Но

„Ja

„Но

Гојковида

Вели

„Те

ћу твоје

„А

јетрва

Нема Beh

била

je

Угледа

je

Јунаку

се

окупатн.“

Гојковица

на

срце

je љубе

му

je

остаде

чеда

лица

Угледа

вијернице,

невјеста,

Кротко

ходи,

док

Кротко

ходи,

тихо

je тебе,

„Што „Те

ти

Ал’

„Зло

„Имао ми

„Те

je

сам

Но

бесједи

„Моли „А

Тад јунаку Па

на

образа!“

ти

и

не

могу.““

невјеста,

господару:

за

твоје

бољу

грђе

страну

Гојко; љубо!

Бојану,

прегорет’

своме

Бога

салићеш

у

танана

се

:

јабуку,

злата

паде

жалим,

cjeha

од

сузе

од

приђе,.

господару,

вијернице

данас

Не

њега

бесјеђаше

Мрљавчевић

je, моја

„Па

до

добри

рониш

говори

дана,

просипаше ;

сузе

танана

га

кол’јевци,

y

мјесеца

од

Гојко,

ражалило,

му

од

Бојану,

воду

Жао

Па

млада.

ручак.

Мрљавчевић

Жао

Ђе

ручак, платно,

мајсторима

понесе

Кад

краљица:

јетрвице,

изапрати

he

1

некупато,

„моја

чедо

шта

краљице

мајсторима

однеси

„Ja

млада:

неиспрато.“

госпођа

каже,

могу;

послушати,

чедо

платно

њојзи

„Иди/

не

ручак.“

госпођо

лудо

ми

бијело

глава,

пребољет’

рада тебе

сам

„А

Гојковице,

мајсторима

нано,

могу,

јетрвици:

здравље!

ли,

не

јетрвицн.“

je забољела

ме

говори

„Чу

млађој

млада

понеси

Ал’

рука,

пребољет’

млађој

оде

„Јетрвице,

краљице,

забољела

здравље! ти

Она

госпођо

мене

жао

здравље,

јабуку.“ било,

одвратио

главу,

24

He A

шће

више

дођоше

Два

ђевера

Узеше

ни

je

Гојковице бијеле

за

Поведоше

град

Рада

Раде

до

викну

смије

се

Она

у

je

невјеста,

шале

до

Оборише

дрвље

мајстора,

триста и

камење,

до

дори

кољена;

Joui

се

смије

танана

Још

се

нада,

да

Оборише

до

Оборише

дрвље

Узидаше Тад

отежа

Онда

Па

замоли

„Не

„Узидати То

се

Jep

ме,

ђевери

Тад

дај

мене,

„Да

ме

младу

„Но

ти

„Нек „Те То А

ти

се

Тад

„Богом

„Истури

ми ми

„Каде

дође

„Каде

дође,

je Раде

у

joj

Раду

господару,

прозор

моје

узидају,

старој

мајди

блага,

ил’

робигьу,

темеља.“ не

помаже.

невјеста, не

помаже,

неимару:

Раде

брате,

„Остави

To

роба

молба

моли

зазора,

доста

танана

више

и

град

мојој

но

помаже; гледе.

господара:

кули

виђе

се

у

купи

моли,

joj

не

добри

има

зидајте

кад

Да

прати

мајка

„Моја

не

срама

„Не

знате,

зелену!“

и

свога

моли

нађе, гуја,

ђевера;

Бога

joj

њу

прође

се

љута

и

ал’

у

камење,

јадну

ако

младу

моли,

Паке

и

je

мила

два

дајте

камење,

како

писну,

ради.

мајстора,

појаса,

до

шта

невјеста,

шале

и

дрвље

виђе,

Љуто

je

триста

дори

ради.

уграђиват,

град

Оборише Узидаше

мајстора;

триста

да

je

уграде,

неимара,

танана

мисли,

Турише

младе,

руке,

да

у

Подвикнуше

Ал’

љубу;

гледати

Мрљавчевића,

два

неимаре! на

б’јеле

дојкама, дојке,

мој

нејаки

Јово,

да

подоји

дојке.“

за

братство

примио,

Остави Па

joj

јој

Каде

дође

Каде

дође,

Опет

„Богом

ja

„И И

ка

Те да

ка

И

je

Па

у

доносе

Те По

неђељи

Ал’

ђетету

Дојише Како

Да

онђе

га

за

жена

у

нас

join

рала

сузе

само

као

стиру у

и

данас

на

очи.

ски

војници

града

хоће

престоницу Ми ове

две

народне

испитивању, наутску

je

рана

лијека,

млијека.

смо

ту

сећања

се

српскога

народне

;

нисмо

те

да

уз

могли a

и

можемо

пркос

наћи

од да

којега

направе

могли

какву

поред арна-

упоредити

те

најсавеснијем

никакву

најмање

су

срп-

крв

„државе“.

смо

метнути

да

али,

песму,

силу

арнаутске

песме

песму,

душе

света

волели

толико

и

про-

коју

за

државе на

навели

народа

своју

лили

српске

овога

овде

се

нате-

читаоцу

песму

тврдиње,

једне

која

песма,

народна

гдекојем

пева,

обе

народну

иде

ова

фантастичне

народну

дана.

остаде.

потоцима

силни

бисмо

српске

утску

и

има

Ми

време из

рана,

зарад

зидања

до

последнее

и

не

доказ да

чак

иде

онђе

ако

дана; гласа,

годину

тако

данас

Опростите,

кол’јевци,

изгубила

Зарад чуда, Која

уградише,

у

неђељу

за

таде,

и

односити.

град

чедо

доји

га

двору,

доносити

опет

двору

тако

примио,

очима,

на

бијелу

ка

Јова

joj

двору,

односити.“

братство

прозор

гледа

очима,

доносити,

опет

за

joj

he

на

бијелу

ка

:

неимаре!

Јова

двору

Остави

Каде

Раде

мене

дојке.

довивала

прозор

Раде

то

И

Рада

следам

he

„Кад

подоји

да

ми

истури,

Јоване,

нејаки

брате,

„Остави „Да

поље

у

тужна

дојкама,

на

прозор

дојке

већу

јуначку,

ар-

која

26

би

певала

догађај

велики

пеки

из

прошлое™

ар-

наутске.

„Кад 1881

„Лојда“

ни

у

својој

душевној

ћења.

Свако

прича,

и

сима,

радњи

мора

памћењу

се и

тако,

ако

у

су

Арнаути

једини

копну,

Аустријски савесношћу година

њему

ниједну

нашао

Све

je

што

бавне тако

и

ми

радио

издао два

не

можемо

навести

неколико

наћи

од

je

je

с

беху

ситницу

Арнаута, „Арнаут-

народну

није

песму.

мале

неколике

љуТе

пословице.

народне

поред

много

фолијанта,

велика

јуначку

најбоље

воље

ништа

него

умотворина, и

песмица

ово

на

епа.“

немачком

сваку

својим

о

арнаутских

љубавних

народа

карактеристику

који

и

ипак

народнога

пронађе

да

за

неколике

и

народа

издржљивошћу

арнаутску

могао

песме

друго ово

који

драгих,

студијама“

ским

Хан,

консул

нема зави-

поезију,

свију

од

свога

песма

помогне

народну

изузетак

корисна

толико

за

у

пам-

се

животу арнаутскога

примерном

била

историја,

који немају

неуморно

би

која

и

нема

ако

го-

доте-

личи

народ

изгубити

и

народном

није недостајало предмета

европском

није

који-

или

скаска

2000

од

такав

године

пештанског

још

па

човека

најзад

се

више

онда на

писао

уредник

крају,

азбуке,

предање,

да

средстава

и

који

истоме

своје

до

je

тако

Ђурковић

живи

или

народ

публициста

маџарски

дина

рао

један

неколико

пословица :

~Он: Xohe сно

ли

што

бити

ме

места

грошевско

Она Он:

твоје

:

Било

Узми

обрве.

зиваш

мучиш

Ти

и

за

русвај

мене

на

вечери,

чело?

драже-

чело? би 80

сувише уско за

лепо

једну ноћ,

па

ме

и

сувише врућина.

толико

поморанџино

летњу грозницу,

правила

дукатско

љупко

те

си

истроши

у

и

и

вреде

чело, моме

само

које мозгу

измучи.“

иза-

на-

27

Штета

узевши ћемо

катскоме

се

Ова претња, само

барона,

ских

Арнаути

Још

се

у

лама“

твој

ce

муж

Е

смо

тих

и

у

кад

се

према

у

се

ку-

:

слампи-

„фронц-

са

Бог

да

да

будет моја без

да

колено

прислонити

Ми

и

11,

;

она

етр.

je

смо

jep

се

нашли

исто

и

сво-

љубавне

ово

Арбанији како

од

мушкар-

веровали

je

најинтимније

123—125.

упла-

многе

су

црема

северној тако

живота;

„платонске“

ове

овако

неколико

љубавног

нисмо

Ханову

у

Арнаути.

ови

најпре

испрва

дечацима

књ.

још

згадило,

читали

времена

пом.

људи

љубави

у делу

средњој

Хан,

те

арнаутскога

нам

смо

смо

најстарија

30

колико

нарочито

;

узвикнем

наведемо

посвећене

али

„У

љубав

а

у три мараме

прочитали,

дечацима.

очима

изјаве,

их

после

песама

цима

јим

смо

а

знају

моја драга,

онда

љубазни

да

проба

драстичних

тили,

песма

ja

биће

пере,

30

није вајде,

кад

се

грозница“.

можемо

да

‘и

истинскп,

да

купања,

борби,

у

изађи

путописа аустриј-

из

„добија

онда

те

страха,

Хтели

али

О,

ду-

носићу

пут,

се

инжињера и

утиша,

погинуо

колено.“

и

затутуљена

излази.

икаквог

уз

све

npahy

који

љубавна

и

руци,

Ленка,

на

истински

прања

једна

„Кад цом

he

коме

о

своме

пас“.

као

њега

он

гроша.

кренути

онима,

од

je

али

;

начин,

да

Арнаута,

да

распламтела,

одмах

лекара

боје

jep

пања,

песма

лајаћу

вратим

разумљива

80

мени

француски

на

се

у

hy

иначе

стање

ближе

мало

једну ноћ“;

„за

нуди

биће

понудио

није

песник

привредно

љубавна

„Жудња одмах,

монета

говорити,

челу

Друга

кад

80

обзир

у

доцније

косу

заљубљени

што

каквих

означио

место;

влада

описују везана

28

ca

Да]

побегнемо

да

софију

арнаутскога

пословица

„Где

je

„Ниси

„Ђон

„Ko

"

je

цело

они

да

у

Бог

je

му

ce

(тј.

ово

je

да

вера,“ (тј. чија je

последње

арнаутско

кад

Полуострво. али

Што

у

вла-

и

je

више

име

том

неспособное!

еле-

народна

Арнаути,

и

срамом

показали

развију

се

да

опадала

увек

не-

судбоносну,

стидом

су

било!

степей}''

постајаху

покрили при

им

арнаутски

историји

на-

покатоли-

Срећно

свереп

„

се попадали

су

моћи

највећем

у

потребнији

миру,

зна

људе“.

и

турској

а

не

пожео“.

не

да

језуитима,

храбар,

све

(тј.

жену).

своју

арна}пгске државе

je у

добро“.

какио“,

cujus est regio ejus est religio).

вера,

турско

и

друштвеног

известан

себе

32

ту

улогу.

Арнаути

31

(тј. управљај

до

и

са-

каквога

31

вишег

панићев

и

што

теретом

живе

образовање

за

су

вршену

река“.

говор,“

и

тукао

да

Балканско

снага,

рату

чешља“.

врећи“,

je

за

допало

играо

злосрећну

за

je

бити

„Бистар,

турска

je

бупуће

из

способен

и

којим

мач

онога

менат,

његових

мука).

посејао,

веома

he

фило-

у

неколико

се

доживи

je у

шта

срамота

iMopa

у

књ.

„песама“

постане

под

je

шта

зна

je

„Где .давина

Ево

курва

кад

никад

камење,

„И

ових

онакав

ретко ти

join

ти

'врећи

а

шьуну,

место

„Добар

чити

пом.

околностима).

према

знаш

од

народа.

горело,

многи

„Какво

да

у

:

Село

цело

(Хан,

166).

стр.

се

Гега“.

обичајем

и

животом

-I,

А.

у

број

не

Philipson,

Нико

живе".

Europa,

књпзи,

Жупаннћ,

у

никакав

племена

средних

одвојено

његовој

реда.

састављају

пом.

него

која

свако

32

Wien

стр.

народ,

(фисова),

Leipzig,

—

35. кш,,

стр.

36.

1906,

cip.

255. Цитат Жу-

29

Дакле :

мају кве

Арнаути

заједничкога

немају

типа,

народнога

језика,

народног

немају

не-

ника-

културе. А

хајдемо

сад

Имају

даље.

Арнаути

ли

своју

историју?'

народну

Немају. „Арбанија 211)

нема

тако

и

само

тренутно,

гађаји та]

доведу

у

колико

одломци

гога,

не

онда

цијама,

леже

празнину. и

десетине

стотине

празнина,

Страбоа

каква

нова

Велики да

барем

вим

драгим

нутој

варварска

ову

I,

„Физичка

стр.

Она

се

припадају

разним већим

она

природнога

нема

дела a

ни

који

међу амо.

су

њима

па

сасвим има

не-

од

ти

дру-

износе

има

и

ту

покушава пресуду

(у

та-

јер

од.

Норманскога,

помиње

вели

не

хиљаде

кад.

то,

земљу.“ доцније

над

његовој

њего-

поме-

324):

Арбанија

целину.

на

читаве

наишла на

грозну

Арнаутима,

књизи

ганску

руља

цела

Кад

историја

Арбаније

пријатељ

објасни

него

пута

Ар-

се

оштроумностима

освојења

до

чим

се

хиљадама година,

неколико

до-

;

комбина-

да

празнине

арнаутска

које трају

се свега

те

ce-

неколико

један

покуша

година,

Птоломеуса

и

Арбанија

ако

око

династа.

другим

и

А

онда?

шта

година,

да

што

ограничава

раздалеко

може

Али

враћа

долази

малих

врло

историк

je

земљама

групирају

се

или

индукцијама

попуни

квих

који

личности

старом

кад

онда,

учврсти,

Арбаније

у

стр..

појављује

земље

суседним

отуда

и

I,

књ.

Како

само

се

или

историја

одломака,

познатијих

са

додир

мрак,

свој

унутрашња

je

у

те

правилу

додир престане,

банија

име

свету по

његовој,

(у

историју.

никакву

новом

у

Хан

вели

не

саставља

састоји

из

ор-

никакву

које

парцела,

системима земљишта,

центрума независни

земља,

која

распада

и

један

не

од

зато

у

два

другога; ни

тамо

земљишта

биће

припада

У овој особитој формацији

се

30

и

главки

није се

историју,

јер,

деле

кад

вио

год

јим

се

оне

су

земље

окретале

сродним

Река

баније

]}фи

не

Скадра

од

везири

есалије

и

не

а

Пир

у

доба.

никаквог

гледа

илирски

није

томе

ове

се

200

je освајају

никакво

и

Durazzo,

окреће

још

a

што

чудо,

делу

I,

нијом,

;

640

они

измирише

Приморју, штедела. ничник

банију, 720

je

продрли

се

с

оно

које Затим

планина

која

година)

од

су

ондашњих

Далмације тога

беше

доба

српска

и

па

Далманашли,

беше

јужних

освојили

до

Арба-

становника

времена

преко

прешли

у

онде

су

пом.

Арба-

Арбаније.

Хрвати

римских

мало

бура

и

које

у

северном

освојење

Срби

Аваре,

његовој

навалу

владала

српско су

покорите

(у

готску

година

Угри,

века.

Хан

вели

најважније

Године

цију

130

je

дод-

поиталијањено

место.

IV—VI

од

310 —332)

стр.

која

нију,

осва-

Рнмљани

освајају Арбанију Готи,

долазе те

Лонгобарди

и

почињу

доцније

трговачко

„Изузимајући књ.

се-

дочепа Т-

постаје Дирахијум,

њима

под

важно

Затим

Христа

после

Драч,

српски

Обри

јуж-

о

рачуна

да

и

земље.

Године

није

Ар-

Наследии

историју Арбаније састављају једино туђинска

да

сво-

према и

Грчке“.

и

Према

јања

поја-

делу

исред

Тепеденлијски и

да

целина;

Македоније

преко

новије

никада

сувишне снаге,

никада

исељавања

воде

Арнаутима леђа,

верним

појавиле

него

Али-паша

Арбанији.

ној

исто

другом

(Бардилос,

југ,

на

у

имала

покушај,

заједничка

напоље,

арнаутског

Тако

Тесалије.

или

се

суседима

краљеви).

озбиљнији

направи

или

није

изгледа да

више,

једном

у

освајач,

какав

увек

те

земља никада

шта

ниједан

предузиман

од

та

зашто

разлог

заједничку

погра-

северну

године

провинција“.

1360

у

по-

Ар-

(дакле

31

Ово

који

потврђује

Порфирогенит,

цијом

640

времена

Арбанији

у

Он

димира. због

je

у

и

умро

причају

Срби имају Косари

о

на

Св.

врлина

Ђона

смрћу

која

лепу

нашао

данас

српске Св.

српском

у

новине

да

народу,

предлагале

да

Варош овога

сила

за

Драч

и

данас

српскога

400

првих

банији

помињу

хомир,

Глава,

уљуди

жива

нов

joui

једне

скоро

ту

установи

слави

српске

цркве

Диоклеје

година

joui

ce

орден

па

33

de

с

до

и

целом

administr.

Мора и

његовом

30,

војском,

cip.

141

у

Бару. Кон-

син

простирала од

река

Де-

:

и

ту

владаоца

која

бонског

се

ГЬегова

Бојани,

сицилијскога

угостио

с.

на

Ти-

разорене

Приштине.

Скадру

у

и

Ар-

:

независност

његов

држава

Дрима

Imperio,

je

у

Михаиле

Ивица,

установио

владао

гьегова

била

дочекао

Танкреда

и

и

владичанство

Јадранскога

до

Саве

престоница

Макушева.

прогла-

владаоци

српски

jep je уместо

српско 1101

до

Бодан

Мораве и

Приморју,

у

1081

стантин

он

заштит-

свога

je црква

владавине

српске

ови

Слава

Голем,

подигао

Од

тине

као

кога

краља,

Војисављевић (1077), који je

je

овога

дивље

свеца.

Из

je

су

жени

на

je

за

мошти.

Владимира.

ника

од

се

да

толико

мученичку смрт,

северо-

његовој

и

Успомена

легенду.

краља, који je у својим покушајима

Арнауте,

сат

његове

праве

сахра-

и

рачунају

га

Св. Владимиру

Вла-

побожности,

један

на

очувала

краља

и

Арбанаси

чудеса,

овоме

врло

српскога

мученичком

Елбасана.

од

и

Далма-

целом

освајања

српског

идеал

манастиру

западно свеца

првога

био

Срби

су

Драча“.

до

успомена

je

je

којих

њен

владали

Истрије

од

Из

и

33

каже:

„Године

се

Константин

и

се

нздања.

била

Цитат

32

кренула

његовога и

данас

недалеко

Српски

нијом,

ЕЬегов

Драч,

али

ломи

ногу,

освојио, још

je

тај

краљ

Скадру.

као

je

па

и

У у

новембру

Серезу

за

вршили ски

патријарх

главу.

Душан

Три јој

делу

године

држави

могао

кву

Европи

једну што

нише ским

гоше

свој

и

и

Душаном

доцније своје

Арнаути

на

оном

join

Жупанић).

je

царск}''

по

су

пара а

и

из-

српи

ар-

круну

на

освојио

Тесалнју.

и

Душан се

коме

и

учинио

времену,

сво-

цар ка-

je у

када

песнице.

Арнаути

није

Кастриотић српском

за

патријарха

коме

право

Зато

je Душан

Симеун

je дар

законик,

у

Арбаније

од

крунисања

дао

ако

освојио

1346 год.,

Акарнанију

скиптром

највише

су

после

састављали

Ђорђе

Под

два

метнули

целину.

повеље

словима.

Та

суд,

владало

у

крунисање

априла

(1349)

то

:

млади

и

Макушев,

рка

као

доцније

патријарх

Одмах

пред

политичку

додао

je освојио

прокламован

Г

16

славни

неправду

Под

и

Етолију,

доцније

позвати

целој

1345

Охрида

Душанову

пре-

Милутин

престонипу

он

престо, године

Јоаникије.

из

своју

титулу краља

бугарски

хиепископ

je

узе

Скопљу

у

те

титули

je још

имао

Шафарик,

године

га

су

на

Цара Срба

je

извршено

опсадио

коња

краљ

краљевској

Четири он

(Халкокондилас,

с

тек

Зете

ступио

јужну Арбанију. je Јањину,

Арба-

Арбаније“.

управник

Кад

Сте-

краљ

беше

паде

град

Стефан Душан Силни и

Бо-

на

северном

Драгутин

српској

од

рећи

само

несрећу

je

тако

који

Срђа

Лэешом.

и

његову

„Краљ

и

Св.

ће

то

не

син

други

и

а

je

Кројом

на

Војисављевића

Скадра.

владао

и

Михаила

манастиру

Лудвик XI,

него

Бодинов гроб

крстоносаца. оца

у

од

Иемаььа,

ван

поход

први

се

налазе

јани,

у

гроб

и

као

и

Срои

никакво

чудо

(Скендер-бег)

језику

и

ћирилов-

Душановим

образовање

које

су

дости-

у

on-

33

ште

икада

беху једна географска

нија

XV

до

века

панић

вели

Срби

и

да

који

Арнаути

и

Хрвати

и

и

била

каква

антрополога

једно

су

Арнаута,

онда

XIX

пографском

При

да

може

се

п

скога

које

Св.

су

до

34

35

the

alike

дали

се

Z.

„Whatever

physically

АРНАУТИ

И

ва-

уговарале обвезати

повеље

1458

Ртачке

ректор

краља

тужи

се

Арбанији

у

не

скадарски

добио

Арнаути

од

по-

срп-

до

Ripley,

Солуна

theory

the

an

ВЕЛИКЕ

The

закона

modern

и

да

од

повеља,

распростирало и

Цариграда,

Races of Europa,

of

тога

краљеви?

Душаново

капија

the

anthropologist

are

и

Године

манастир

српски

царство

самих

William

je

их

арбанске

века

законе

српском

:

Република

поштовање оних

траже

Када

како

под

видети

XIV

Марије

дођоше

како

им

:

1810, стр.

Уроша.

краља

рећи

to

што

права

итд.

у

Словене.

поједине

увек

и

по-

историјско-то-

добро

овога

Важности

у

манастира

Али

било

антро-

je

што

Србије, Беч,

су

Хр-

и

Срба

између

његову

крају ч

Душана

цара

Млетака

34

пореклу,

етнографске,

јужне

у

које

ои

мора.

млетачкој сињорији штује

40).

Срби

тј.

зачудити

и

из

уговорима

оставити

игуман

Босне

Арнауте

општине

Уроша,

као

По-

35

све

(у

Арнаутима

Млецима, he

Грубер

и

je

владавином

с

Жу-

расы

о

историка

одношаје

нећемо

се

опису

рачунао

и

Нико

стр.

VII

од

Виљем Рипли,

Илирци,

обзир

у

века

Како

теорија

историјске

и

роши

књ.,

антрополог

Арнаутима.“

с

полошке

45)

се

припадају истој

садашњи

Кад узмемо

четку

која

Приморје.

његовој

Арба-

северна

:

вели

„Ма

вати

(у

енглески

и

целина,

Српско

зове

следнее тврди

за

Стара Србија

имали.

the

historians

London

as

to

1900,

origins

Illyrians-Serbo-Croaticns

and

тако-

и

кад

стр.

may

be,

albanians

unit“.

СИЛЕ

412.

3

34

je

Душан

ваном

хтео

да

време

рата

своје

Тако

деспота

hecap

сестрић

љановић месник

Зети

у

ово

какие

je

гвоздена

опасности

Али

од

за

Душан

Цариград

упражњени

царски

и

Бу-

од

Лазар

Грб-

Балша

Србији,

ца-

на-

Душанова

држала

било

није

ни-

смрћу. Да не

као

седе

га

су

ли

се

може

на

похода

уплашени На

доказати.

Урош „нејаки“

с

регентом.

бескрајне

насташе

његовим

Хан

прича

смртн

325)

стр.

међу

свога

време

наследницима

и

док су се поједини васали и намесници провинција међу собом борили, користише

разних и

династи

себе се

а

време

за

■се

постаде краљ

поделе

Душанове

метежи

у

и

Вука-

краљ

нтд.

престо

(у његовојпом. књ.l, распре

за

отровали,

„Када услед

од

Прељуб

царство.

Вукашином

краљем

деспота

за

(Берат).

Македонији,

песница

ове

умре

напрасном

Византинци

Срему

у

Арбанији

и

за

босански,

намесник

целини,

у

Неде)

сестре

намесник

Докле све

(од

Алтоман

гарске,

поставио

поставио

Јањине,

намесник

царев

брата

Арбанији и

за

да

провинцијама своје

брата

другое у

истру-

Полуострje

зато

;

свога

Тесалије

од

постаде

шин

једнога

потпуно

Балканским

појединим

у

буздо-

пут

немогућност

стана

главное

je

остатке

осетио

целим

Београда

и

постаде

je

Етолије,

од

Канине

и

управља

намеснике

државе.

последњи

бедне

он

својега

из

вом

замахне

уништи

Византије,

леле

рев

да

српску

врховну

тада одликовао

који

звао

се

•својим освоји

године

плодној ско

долини

Језеро.

ђоше

из

Међу

1368 и

у

у

збаце

да

Скадрэ

из

Доње Зете,

Овај предузимљиви

Горњу Зету, којој Морачк која

године

католичку

и

je

утиче у

Балшина веру.

са

нарочито

њима

Страшимиром, Ђорђем

Исте

грчке

власт.

господар

Балша.

синовима

Арбанији

северној

у

три

човек

са

Балшом,

језгро у Скадар-

сина

Нэихов

преотац

35

-као

да

оста

■сметало

још

да

Карла

седа

мислити

je

беше

Београд ce

нија

За

битки

Балшић

ска

над

значи

јер

Хан

како

ратске

би

значило

битке

погинуо

заједно За

пару с

I,

ова

брата,

три

Турака.

Мурата, Евре-

којој

je

111

и

у

сам

325).

стр. али

победа

ова

Балшићима из

погинуо

не

руку,

je у

да

тврде и

тур-

још

српских

Милер

ову

Балше

111,

je

на

један

цвет

арна-

кнеза

од

књ.,

Зете

у

Лазару који

српском платно

стр,

(Црне

беше

Горе).“

je

je

200

и

бе-

ГрбљаноКосову

на

великом

63)прича:

коме

после

шест година

помажу

победу

лонац

на

српском,

целом

Штајнмец (у својој

наишао

и

да

Арнаути

последњем

властелом.

.те

не-

војске.

То

пољу

и

je Балшића

у

Арбаније

Битки

као

упади

султана

Јозеф

и

од

победно

1383;

отимање

то

36

почињу

књ.

освојио

Акрокерав-

од

обим

исти

династима

Косовској

страшној утске

вићу

(Хан,

тако

Арбанији

(Берата),

године

отерана

Вукашино-

сина

простирала

je

Ко-

варош

Јелена,

Аргирокастрон,

и

војвода

српским

потпуно

главку

најмлађега

Београда

било

je

у

прћију

војске

погинуо

То

којој

Балшића,

40.000

код

y

Царство.

најбољих

са

хра-

савладаше

je Ђорђе Балшић стару

имала

владе

Балше

од

нос-беј

Они

Драч.

им

Аполонију

и

су-

може

и

сложно

су

средњој

у

се

владао.

отеше

владавина

време

владе

Један

и

Илирско

кадашње

за

je

није

му

свога

чему

Андрије (другог

Неретве

до

и

освојио

(Берат),

његова

од

наслеђе.

донела

му

Пошто

ва).

eau

1374

краљевића

жена

то

отме по

умели

очинско

Линкестис,

провинцију стур

Лэешом

и

династе

Године

смрти

Кроју,

град

Балшића

умножили

дукађинске

своје

пре

он

брата

али

православљу,

Топије

да

Три бро

веран

и

султан

малом

Мурат

ЈеданЈсељак радећи сребрника,

то

je

у

но-

36

својим тим

гробом,

беше

гово

100

провинције;

цара

у

како

би

силу,

утврђено

колико

То се

човек

Лазара,

je

je

те

шимировића, дарки могла

с

само

којој

да

српска

доба.

успети.

Морала

већ

je

кљученоме

закључи,

свога

државу

je

била миру

сина,

велика

осташе

сва

не

да

од

његову

њихових

Зелена

новио

савезника

наново

Хранића

земљу,

би

напрезања

ли

и

тако

гьегов}

како

ствари

и

(1412).

то

за

После

je ратовања

у

и

да

би

седам

противу

7

главу,

на

По

за-

биле

за

своме

рату,

њен

Млетака,,

да не

су

херцега

година

нису

спасла

отуђила

последнем

босанског

вла-

Млетке

у

Републике.

уцена

а

учи-

Стра-

удовица

иде

je

Ово

Скадар.

би времена Ђорђа Страшимировића. Да осигурала

водила

година,

и

њена

него

ћерка

и

најславнијих

од

сама

зато

успеха.

сип

повратила

једна

Али

без

Зети,

кћи,

увидео

ослонити,

неколико

за

годишњу

брзо

али

у

уступи

замену

малолетан

царска

постала

мир

би

трајало

својега

Дуждем

je

по

млетачку да

извесну

je

ви-

барем Зету;

спасе

поврати,

али

шири

метнуо

за

српског

;,

више

да

регенткиња

je

које

ратовање, нило

смрти

Млецима

с

рат

Скадра

све

го-

владавпне

српске

Ђорђе

остао

100

ових

последњега

IМлечиће

на

може

као

и

join

постадоше

Млечићима

1394,

Скадар

да

његове

крвав

Дриваст било

je

не

од

Турака

Скадар

ње-

деспотство

од

хтеде

и

цар-

наместо

Ђорђе Страшимировић

се

место

покушао

После

Зет

поплава

себе

резиденцију

пенсију.

трагове

Полуострву,

између

и

земље

je господар

турска

одлучио

своју

цара

joui

се

Балканском да

на

пред

Душаново

ал и

време

северној Арбанији.

Лазара

дећи

je

join

за

и

Косово,

осветила

мало

српске

али

Косову

на

слом.ъено

српско

све

док

наилазимо

барем

и

je

животарило

дина

стражу);

дефинитивно

година,

турске

je гроб

je српска војска

кад

je почасну

поставила ство

(његов

животом

сину

Млетке удала

се

Сандаља син

отео

je

обод

37

Републике српском с

њим

али

Скадар

његове

посте

Српски Зетом

дао

Скадар То начки

1421

било

je

отпор

•

стала

те

и

мандант

Кроје,

ништа

дињу одмах

да

две

То

300

кад

покрстити.

тога дана

доба Ми

борба

je и

Чим

која

je

битке,

дана

предао

много

с

гьиме

пораза

напише

цар-

намеснику и

град

турској војсци

у

Скендер-бег побегне у

из

ус-

турске Ко-

ферман, није

Скендер-бегу

Арнаути

на-

je

домовину.

султански

je

he

да

претњом

тврдињу

стигне

видео

60)

Ниша

je и

турскога

Султанову

земљака

су

продрли

у

тврград,

побили,

Турке се

двору

после

Скендер-бегу

седмог

град.

су

код

стр.

код

који

Султанов тајник

му

посумњао, и

мало

књ.,

војску

турску

наређује

изгубљене

својих

са

jy-

савладали

зауставимо

Султанова

забуни,

оној

после

да

се

ноћ

употреби

преда

да

армије,

je

пре-

Скендер-бега

Скендер-бег,

секретара

убити,

У

Турци

су

Султанову

на

ферман који

Кроји,

чко

по-

да

задржаше

морали

Сиберц (у својој

потукла

талац

примора

Кроју.

и

га

су

Кастриотића

1443 год.,

свуда ратовао,

иначе

пошло

прича

био

година

пео

када

Кроји. Да

војска

српска

у

Млеци

вла-

епизоде.

новембра

ски

je

покушавао

успеха.

1479,

тек

на

„Кад je

га

1427,

до

Ђорђа

„сјајне“

да

Одмах

г.

Скадар.

најзад

и

без

али

године

(1443 —1467)

3

да

Турцима.

дали

ове

1421

смрт

Ђурађ Бранковић, који je

деспот

од

до

задеси

Будву

Скадар,

врали

Србију

у

освојише Млеци Дриваст, Бар,

смрти

Улпињ, Лэеш,

ујаку

своме

онда оде

заједничку акцију проливу Турака;

Смедереву

у

па

Стевану Лазаревићу

деспоту уговори

га

(1419),

десило

почиње

13

хтели који се нису новембра 1443 године,

независност

Арбаније

и

јуна-

арнаутског народа“. се

за

нећемо

Kpojy

препирати

почетак

са

Сиберцом,

арнаутске

да

ли

независности,

38

али

je

да

никаквој оно

„Да

исти

није

се

опише

који

коју

што

свет

и

о

наша

два

су

Кашћ

Хрват повић,

као

и

y

je

тога

у

пес-

знао,

ништа

врло

као

том

о

карактеристнчно,

Скендер-бегу,

о

Јован

Србин

Сшерија

je један српски професор,

да

већу

штампао

се

човека,

својим

ништа

знају

певала

лесника и

би

не

калуђер Арнаути,

метеору“.

али

Миошић

Ђорђеваћ,

сачувао

не

каже:

населили

успомену

јунаку

зна,

Арнауте

књиге

на

Арнаути

заснованом не

и

je-

то

подлежи

за

они

да

домовину

Prada

том

данашњи

Сиберц

Ј.

de

не

Францискански

нису сачували

драматички

да

своју

je доцније

мама

своје

Скендер-бегов,

оставили

су

178

стр.

један

нашао

живот

Калабрији,

на

je

да

je стидније

толико

писац

тј.

Арнаута,

у животу

У

сумњи.

што

тврђење,

друго

доба

јуначко

дино

да

његово

г.

По-

Мах.

студију

историјску

о

Скендер-бегу. Имају певали

а)

што

зашто

читаве

јуначке

песме

наше

;

златну мунске

б)

разлога

који

суседа

о

два

je управо

Zagreb,

јунака,

Андрије

Lav.

он

од да

Качића

Hartmann,

својим

за

да

борби

верна

крилмма

Цариграда, прожднрући

крст

Мирчу;

и

било

и

толико

Косова

нам.

љуба

епнрскога

прекрилио живе

цео

Турке.

У

јер

Еппр,

једва

година

нашој

у

Куманова

почетку

Нама

јединог јунака,

овога

краља

и

Ђорђе

Србин.

„Razgovor ugodni

109 —175.

ру-

певају

управо

баш. овај један

Мношића стр.

и

(Сибињан-Јанку);

хиљада

до

наших

певају

био

присвајамо,

37

слободу

и

зато

име

управо

што

јунаке

и

часни

песници

Хуњадlру

непријатно

пођа Војџслава, je

je

што

морамо

вековној

37

јунаку

Арнаути

су

толико

Богдана

песници

Скендер-бегу:

о

певају

за

народни

je Скендер-бегу

Кастриотић,

који

наши

војводе

што

стекли,

барил и

се

су

зато

мађарском

кога

песме

народне

наши

су

ми

би

не

nar.oda

се

уснила

пева

да

а-глава

шест-

пмамо

требао..

slovinskoga“ како

je

гос-

je родила змаја,

му

je

допирала

до

39

Али

не

ми

можемо

фалсификује

наута

Теодор XVI

века

бар,

био

je

„Скендер-бег,

га

су

кћи

Г

није

који je

хоће

Кастриотића био

дер-бег

Ј.

Војска,

била

Једно

и

У

Ивана

син

Уме-

и

Војислава, Македо-

дела

„родословије“

остале

нека

доказе

прочита

пороСкен-

je

да

студију

лепу

„Годишњици“

у

Ј.

40

Н.

овом

Mittelalter,

Bd.

H,

мак

Србина

стр.

XX,

Бранила, династе

мора у

па

he

he

да

За

да

je

оба

земље,

1575

dell’

40

слив

арнаутске

и

године

два

она

и

цитата

Македонија,

„

уверити

Бука

да

оженио

јавља.

et

origine

имамо

Арбанији.

je

impe-

да

благо-

се

Geschichte

Mux.

J.

Ко

nehe

Griechenlands,

директни

Канине.

од

Јеленом,

—209.

„Hopf, Griechenland

Скендер-бег

Господара

зашто

Скеидер-бег

207

стр.

чита

Бранковића, која му

разуметн

je

нека

Herzberg,

Кастриотића

читалац

северној

чита

Кастриотић ,

каже,

био

universale

„шовинисту“, тај

ce

сестром

Арбанију.

196.

лист

272.

који

од

академику.

нека

и

Бранила

Топије,

Онда

мираз.

VII“

Павле

лист

није

Срба,

века

из

бра-

година

надмоћности, него

српске

Стара Србија

српском

511“,

XVI

млетачко

1573,

књизи,

25

северну

Sansovino, Istoria

ТомиНу,

Гопчевић,

верује

целу

између

Venezia,

истој

у г.

бројне

Арнаута

крају

при

Francesco

Turchi,

даримо

од

граница

39

бима

једног

цело

све

турске

посланство

38

de’

бегов

била

je Скендер-бег

насељавали

онда

Дрима

im

од

састављена

Чак

да

je

(Emathia)

je

му

Ђорђевића

којом

Kpojy

нно

rio

него

117—145.

стр.

су

и

Србин,

Мих.

проф.

хра-

толико

39

сазна

да

Mah и

у

Мајка Полога,

Бугарске (?)“

Ко

je

Арнаути,

био

епирски,

владао

од

осподара

и

дице

кнез

(Wmenestia),

нестији

лично

био

и

само

не

ценили

„Скендер-бег, Кастрноте,

порекла,

из

књижевник

човек

38

народи“.

други

историја.

сраскога

да

льубав Ар-

за

се

Спандуца, италијански

вели;

заслужан, и

да

допустите

ћерком je Kpojy

Пото-

Син

тога

арнаутског допела

као

италијански биограф Скендеримао

великог

Ђорђевић у

пом.

утицаја

међу Cp-

расправн,

стр.

211.

40 да

од

je

на

своме

Спаса,

прешло

Арбанију

вило

Од

тиме

прешло

1479

године

војска

српска

а

није

до

и

1912,

године

продрла

je

оста-

докле

Арбанију,

кроз

била

миља

тиме

41

Србију.

у

па

освојила,

наново

Дрима

малога

преко

18

Цариград,

за

путовању

та

земља

те

je

турска

провинција. За наута

то

су

луострвом

низ

То

јарма.

je

рађорђева,

који

српску

извојевао

гуш

шенину

Док пели

су

Имали

Они

паше

арнаутске

подизање

својих

наути

и

грчкога

заједно

с

Gravier,

на

нису

једино

него

за

време

на

али

борили

et

грчког рата

ses

limites,

су

Грка.

противу

су

cip.

све

никада на

личну

Арнаути борили

L’Albanie

чак

Бушатлнћа.

само

своју

1770

то

читаву

помишљаху

Турцима

мухамедански

Gaston

не

ус-

дотле

једини покушај

скадарских,

устанка

Али-пашинога,

ђење,

јарам,

државе,

кра-

година

државе,

Тепеденлијског ;

крви.

арбанаске

пашалука

време

пада

Али-пашу

Ње-

српску

400

један

ймали

су

паша

неза-

Гори.

народне

ни

дома

je

Петровић

независну

преко

две

турски

наследник

су

ових

васалну

из

створио

Никола

а

предузели

помислили.

бесних

За

са

владалац

Црној

у

своје

себе

то

ускока,

створи

да

успео

још једну

за

и

турскога

Ка-

Обреновић,

и

не-

народа

то

Четврти

Срби

нису

збаце

ни

je

извојују

да

Арнаути да

најзад,

Адрији

на

По-

je револуција револуција Милоша Обре-

краљевину,

српску

хајдука

Крајина,

Милан

Балканским

збацивање

српских

Ар-

део

веру.

српскога

за

je др)та

je,

највећи

целим

историја

кнежевину.

Милошева, висну

владали

je

епоха

то

године,

АГукамедову

у

устанака

Кочина

велика

новића,

Турци

била

прекидан

je

je

пресалдумио

Док

433

од

време

за

се

23.

те на

ширеше корист. се

Ар-

Посте

ослобо-

заједно

41

с

Турцима,

Кад

Гори

нису Они

су

хтели

да

се

су

из

среза

онда

били једини Балканци ко]и

поштују

одлуке

од

кушај

другу

у

година,

да

међусобно

;

помоћ

барем

наути

крваво

Србији

у

канскога

тек

за

стрва,

одмах

жава

и

60.000

на

начин.

штине,

У

свој

Арнаута,

Србија су

се

и

свакој

битки, на

Црна

Србима

на

he

Ар-

трупе

за

толико

Бал-

нзмеђу je

чим

Гора,

ма-

Црного-

пушкама

почела

Полуокоје

им

стадоше

обеју

српских

и

Мрдарима, код

Ста-

у

племе

je

где

подмукли

Туманову,

српску

турске

Балканскога

противу

дивљачки,

Призрена,

су

борба

с

за

Арнаути

да

гостопримство

целога

да

независност,

читаво

ору,

и

заборавише Ар-

Турске Империје,

и

борили

Г

и

je букнула

ослобођење

поклонили

Турке

ори,

братско

што

Савеза

борба

Г

Црну

у

Кад

буну,

се ни-

потребно

потраже

починили

су

Црној

уживало

Али

раца.

помоћ.

по-

су

рекрута,

своју

за

осло-

него

Црна Гора, држећи се

за

први

постигли,

да

дого-

плаћају

не

толико

то

малисорску

пребеже

лисорско месеци

и

би

борити

која

зла,

сва

и

тражену

угушиле

наути

je

устручавали

сада

им

пружише

да

се

су

био

то

никаквог

им

Да

убијање.

Србија

и

дају

које

нимало

нису

који

државе,

зато,

само

При-

на

да

Гори.

je

нити

арбанаске

не

оружје,

даду

Ве-

Арнауте,

предузети

нису

јарма,

стварање

порезу,

Црној

устанпи,

арнаутски

турскога

за

какву

да

тако,

руци

принуђене

су

накнаду

Арнаути побунили

беху

целокупне Европе.

оружјем

с

биле

последњих

ђење

Гу-

и

Арнаути

Силе

даду

дили

рој

про-

Црној

досудио

Арбаније, Плав

Сила није била у стању да уразуми

Једини

ее

Конгрес

северне

одупрли

Велике

морју

не

Грцима

с

демонстранта флбта свију европских

валика

ликих

и

Берлински

je

два

сиње,

ни

хришћански (Сулиоти)

a

Ту рака.

ткну

уз др-

издајнички код

Кичева,

Прикод

42

Пр илепа, Битоља, Дебра, видећи

Арнаути,

су

побеђени, да

се

Срби

осуди

биле

им

су

пуцали

да

мучки

убију

с

Дешавало

се

српском наишао

je

je

тај

из

су

он

с

мандовао хватао

нашао

било

да

и

je

ако

с

ске

освојеним

у

Чак ским

и

они

пољским

неговани

као

разумевања постељама

морало

у

највећом

писао

„ужасе“

се

турским

о

резервннм и

српски

нађени

су

наредити,

пуни да

истом

колико

тога

му

пздај-

Ар-

ратнога

војске, које

новине

турски

су

немачком

на

лист

„Икдам“

понашању српске

Арнаути, који болницама рањеници,

човекољубље.

толико

том

официр

од

по-

славну

вој-

провинцијама.

рањеници

год

за

мах

похвалой

и

су

ко-

je

да

Обожаваоци

српске

све

кроза исти

тај

праву.

направили

читаве

распростирали

језику,

онда

Арнаути,

дали

je у

и

одељење

кругом“,

ор}окја,

толико

je

да

тај официр

погазили, да

ратноме

Аустрији

у

кажњавања

они

и

по

судно

je

трипут

предато,

ницима

наута

још

па

чим

војске

мало

издајнике, који му беху

„бесу“,

бајаги

али

даже,

онда

лево

„на

претход-

предало,

село

то

ране само

предал}'

му

главке

на

je

да

малом

пошао

које

официра.,

оружја,

од

им

села

да

дотично

плотуне

Наравне

те

арнаутску селу

се

претходници

све

je

село,

с

су

Ар-

су

мртви,

српскога

команданту

jep

су

арнаутска

предводницом

војске.

српске

je

јавио

желе

где

рањеници

који су

да

имали

год

да

свуда

арнаутски

каквога

читава

сипали

заседе

и

дотично

су

Слободан,

би

чим

на

што

официр

пут

леђа

бита

пријатељске руке,

на

официру који

првом ницом

предавали

белу заставу,

претвараху

се

да

знак

приликама,

војне лекаре,

српске се

превијали.

там

свуда

Турцима

с

као

заставу,

Чак

пружене.

Они

заједно

свима

у

плотунима

на

су

али

;

поштовали

испрва

банаси

белу

истицали

предаду

да

Везирову Мосту,

на

ће

револвери,

су

у

ерп-

лечени

нису У

и

имали

њиховим

услед

чега

соби, у свакој рањеничкој

43

којој

y

има

с

стражар ипак

са

дивљаштво

сузама

у

борили

вас

а

(Кардаш

ги.би),“

откинуо

једној

својим И

je

један

милосрдној

научници

за

испасти

се

као

прошву

браћом,

с

арнаутски

сестри

xohe

зверова

ће

да

тврде

помоли

рањеник

образа

парче

ca

зубима....

ових

државу? Срећно

направи

се

да

смо

постулате

нама

дотле

зверским од

„Ми

говорили: с

ви

спречило.

Докле су рањени Турци.

арнаутско.

очима

стоји

турских рањеника,

и

То није

пушком.

тај

Аустро-Угарска

било!

им

Али

покушај

да

аустријски

зло

и

наопако

Арнауте:

саме

42

„Народна автономија

најнижем

je

Али

да

што

рија тај

српске

би

што

О

„чиј

je

да!

народа

Напред и

цнио

за

зато

животу.

12

k.

k.

смо

мала

je један

да

за

на

њих

стигну

И

учи-

забележи?

философији:

прешла овом.

у

Зар

ништа

да

између

разлика

исто-

векова.

народној

ислам.

која,,

него

je

већина

погледу

ар-

врло и

српскога

ар-

народа.

наутског

и

у

имала

вера“

и

друго,

седам

историја

je

док

освојења није

арнаутској

онога

карактеристична

лика

ништа

пуних

турског

општа

По

мач

наутског

за

,

и

Арбаније,

историји

није

видели,

државе

води

неко

по-

народа,

независност.“

за

вратимо

после

народ

нио

je

се

их

да

и

данајски

прави

балканских

стоје Арнаути,

културе

зрелости

смо

би

свију

потреба

потребне

као

Од

стуггњу

апсолутна

до

била

Арбаније

Арнауте.

за

клон

Др. Курт Хасер

вели

влада

битку;

само

Кад

Kurt

властела

једини

ту

je

поменули

je

то

беше

српска

Hassert, Wanderungen Gesellschaft,

босански

Босна

in

Wien,

из

задо-

контингенат,

Босне

остала

под

дошла

стр.

ве-

Кажу

војске

Nord-Albanien,

1898,

српска

Косову.

српске

властела и

цела

на

погинула

контингенат

je доцније

Geographischen

да

Mitteilungen

369.

у

турску

der

44

власт, велика

и

она]

властела,

тако

осталим

у

као

je

je

што

небесно

Сасвим у

него

само

не

њему

саме

масе

Др}ша

беше

земљама

народа

и

Србин

не

вечна

страдања

и

беше

коју

уз

je

кад

та

„немачки“

}чвек

пошла

да

до

право

грудобран монархије

,

његову да

200

година.

две

партије) трајало,

и

Срба

све

наута

да

плавило

1854,

дотле до

целу кад

исељавање

данас. Не да

je цар да

се

прелазе на-

да

само да

имања

раде

То

њпхово

Италију,

Краљевина

у

на

су

у

XVII

истребљењу него

се

по

исељавање

целу

Грчка

ма-

века

Ср-

Старој

просто

рата,

година

за

Срба (у

Арнаута траје

концем

хшьадама

je

да

народ,

кад

1690,

исељавање

балканскога

јужну

га

Турака још

српска

своме.

нечо-

Србије

тада,

једино

систематски

овога

нагону

je

то

и

Војну Границу,

Отаџбину

своју

тамо

до

je

и

српски

Старе

населе

времена

исељавају

мадском

дине

док

остављена

бији,

цео

тек

Аустрију

притисну

два

ова

je аустријска вој-

потучена

из

у

оставили

обема

у

између

je

била.

стању натерати

скоро

у

прастарих

jep

осваја Турску Царевину,

Срои

сама

народ;

вера

земљу,

кад

ногу

Србе

позвао

у

Тек

преселе

од

je

племство,

владавине

очинску

пристао

војска

Али

му

ислам,

у

Разлика

била

нису

беше

да

када

арнаутски

његова

и

турске

лако

Отаџбину.

која

ска,

живота,

погледу врло je карактеристична.

напушта

остави

и

веран

пар,

његово

и

пређоше

мача

исеуьаваьье.

овом

у

српски

се

династи

појава

од

земаљског,

понашао

народне

велика

од

год

je

Косову.

на

мали

победоноснога

вера

тек

борбу

друкчије

преча

последњи

и

милије

царство

очајну

примио

вера

са-

народ,

као

остао

земљама,

je

му

показао

српски

Херцеговини,

би

да

у ислам,

Али

права.

у

српским

јер

православљу,

и

босанска

племство,

прешла

феудална

Босни

у

босанско

само

мала

своја

чувала како

je

онда

Грчку. имала

Арно-

преГо-

свега

45

-1,000.000 томе

у

врста кама,

и

лини

je

воре

гегским

грађани,

грчки

али

толико

Шта

више,

њих

чак

Никинце

:

Ако увуку

дакле

у

морају највећи његову

у

ту

да

било

добије Ако

јачала

Да

Арнаути

на

своје

нашу девизу:

од.

гра-

и

мало

нису

на

од

жељу

они

онда

барем

Никинаца.

увући

би

онда

монархије;,

Београд —Солун. све

своје

што

европске

војске,

Ве-

нису ни

би

довде рекли: типа,

никада

немају

немају

да

дођу

томе позивати

балканским

ни-

састављали

покушали

Према

онда

по-

апсурдум. смо

народное

никад

„Балкан

да

стварати,

што

пре,

такав

ово

државе.

хоће

je Аустро-Угарска

стање“

историју,

народне

на

Матапанског

колико

што

никаквога

државу,

ко-

у

два

налазе

једноставног језика народног,

народну

народну до

само

Полуострва,

највећу

обзир

помишљати

немају

се

су

села

мисле

железницу

зато

сумирамо

никаквога

какву

у

„мирнодопско

могло

и

руке

дрхте

има

почињући

толико

у

испунити

своје

да

Полуострву.,

Арнаута,

Предбрежја

до

узмемо

Силе

лике

се

у

има

половину,

Арбанију,

нову

коју

Балканскога

део

па

већ

које

аустроугарски

државу,

којима

у

западну

Херковаца

лакше

државници

земље

беху добри

Митровице.

арнаутску

оне

го-

него

je

учинило

који

ко-

Арнаути.

још

се

око-

у

То

постали

поменемо

Херковце,

и

у

села

језика,

Балканском

Да

Ата-

исељавање,

година,

целом

ових

1893

наречјем.

куће

за

Писан

на

Аустро-Угарској,

у

близу

Срема

ници

и

по

Арнаути станују.

јима

све

хнљада

растркали

они

je

погледу

код

су

беснило

Арнаутско траје

сваком

у

Хан-

консул

најближој

по

грчкога

тоскинским

су

до

наилазио

знају

не

или

Они

Арнаути.

1891

шетњама,

престонице,

становници

Арнаута.

годинама

у

његовим

при

грчке

јима

200.000

милиону

живео

je

констатовао

становника,

народима“,

се

да

46

би

се

основала

никакве

Али рактеру

je

да

арнаутскога згодан

je

опште

да

шта

припадају

и

■ стријски

Велике

и

пропутовали

проучавајући

у интересу

Ар-

наметну Je

Траже

па

ли

ли

народна сами

они

државу? на

одговорити

пишу

држави

и

уздуж с

питање,

ово

и

научници

који

и

земљу

чине

држава,

да

државу?

аустријској

родољуби,

Силе света,

делу

пробуђена?

могли

прочитамо

ко]

стварање

ха-

у

особина, које

има

за

народну

арнаутску

бисмо

Да

нема

држава,

живота,

начину

народа

овоме

у

нарочиту

оснују

.да

у

елеменат

Арбанаса

у

да

побудило

то

културе

наутима свест

бити

може

он

можда

арбанаска

независна

основе.

политичари

који

и

су

последњих

су

попреко

Арбанију,

делу

немачком

ау-

година

мађарском

и

те-

мељитошћу. Ми писце, нам

не

се

би

„О свести

зидова

пребацило буђењу се

који

100.000

југу

и

данаца опет

а

врло

Арнаута, валил

сташу наути

у

да

служити,

(65%

од

карактерна

присталице

да

своме

да

преко

Богу

крваво

не

те

мухаме-

су

Бекташи

свију

Дубока

про-

разних

вера

не

друкчије

сваку

и

њих,

беху

провалије.

могу

освете

Ар-

готово

особина

иностранства

мост

сви

зјапи између

провалија

из

Докле

Мухамеданци

којих

фанатизам.

Ужасна

него

католика

православних). две секте,

само-

сувише

има

припадају

версш

направе

да

саслу-

других.

православљу

Главна

напрезаььа

мисле

од

раздваја

je

мржње

конфесија... сва

се

фанатички. то

и

—25%

распадају

Арнаута

Приморју

на

исламу

Да

народне

Још

још говорити.

има

20

арнаутске

Арбанасе једне

деле

на

искључиво

партизанство.

питаше,

Хлумецког :

барона

може

аустроугарске

горње

на

одговоре

северу

наути

и

они

општем

не

бирамо

нарочито

то

нам

најпре

шамо

на

за

да

увреду

у

Арпо-

на-

47

њиховој

несену

јевтин

људски

света

отворена

не

дужност,

и

70°/о

становништва

Арнаути

сматрају

Нема

стели. се

му

септембра

редбе, све

више

ске

пресуде

је

пошло

остају

и

ђених

маркизу

за

злочинстава

и

je

да

јавна

мир

се

суд-

ав-

у

да

му

све

зли-

зава-

крвно толико

исто

породица.

„Али овај успех Хилми-пашин није дуго трајао; што

су

турске

трупе

je старо убијање те

суд,

и

дијеу

Ова

могу тако

они

je

убице чинити

драга,

једини

народна ■зната

хтела

Скадар,

Њихове да

je

послала

у

два

већ

држе

су у

Турској,

те

народне

А

Арнаути

коме

како

с

Тур-

нарочит стигле

су

их

Ова

није he

су-

убили.

слобода

Арнаутима

равнодушии

и

настало

су

некажњени,

сасвим

индивидуалност.

кад

чим

некажгьене.

злочинства

народ

;

тек

Само због

постави

да

тамо

сутра-дан

стање.

Арнаути join

се

Скадру судца

осташе

да

Арбанију,

оставиле

старо анархично

безграничне анархије

ском.

je

и

je

разоружат!!

10.000

у

,

сигурност

укочити

спречио

на-

што

све

хвалио

„измирења“

тиме

повратио

своје

изврше

некажњена

месеци

ужа-

нише

„Пошто

:

Арнаута;

Арбаније,

кад

болести“.

Гвичардини,

неколико

5000

извршити и

остају

Хилми-паша

горње

људи,

да

по-

него

валија

везиру

хартији;

на

године

руком

становништва ковце

снаге

данас

својој

овога

против

непослушност

илузија.“

за

се

Косовски

великом

немају

подиже

1903

густу

год.

сва злочинство.

то

просто

1897

власти

државне

забадава.

али

у

какве

од

мушкога

Још

Арнаутина

умро

боре

свештеници

обичаја,

сног

да

свуда

гостоприм-

освете.

умрети

за

него

налази

случајева

крвне

тако

земљи

у

заштићава

га

увреде

није

злочинство,

убица

срамоту

Бог

„да

као

смртних

од

за

теже

каже:

Католички

6

долазе

у

сваки

свију

Европи

у

Арбанији,

сматра

којих

Pisa

врата,

Преко

ство.

као

којасе

крвне освете, као

Нигде

вери. живот

што

су

дризната бити

индивидуалности

и

принема.

48

Jep,

религиозна

међу

севера

језику,

по

и

Међу

две

свим

има

једне

које

према

другој

књ.,

религиозно

109

стр.

Неколико

тај

„Ове ногораца,

фабулу Жалосна

]е

говори

у

ђусобно

лаета

противу

(у

мрзе.“

ко]у

турско]

13

матско

Г.

барон Хлумецки

умиштавање

Арнаути

под

размерама,

нуђено

да

бежи

из

истребљивање

вело

je

до

да

и

je

једне,

уништавање

Савеза

у

који

другн,

једног

ви-

смртно

између себе,

а

добро

дошле ce

да

одликовати

Македонији,

и

последњпх

раја

систе-

које

да

само го

у

су

децеииЈа

80.000 Срба било

Хришћана

Турске

ме-

и

„буна"

године,

и

се

брђане

пушта

Краљевину,

Словена

на

ове

су

вршили

1898

против

Каква

IÌS).

воде

Србији

две-

пре

међусобно

врло

речју

турске, владе

Старе Србнје

Балканскога

се

Турска

Старо]

тек

из

десеткује

изволева

само

ко]и ко]и

брега

114 —

Тоска,

у

народа

друге,

стр.

што

Словена

протекцијом

таквнм

То

То

Европн

конфесије,

Арбанаса,

Арнаути

противу

су у

Цр-

и

азбуку.

који

која

Срба

43

се

једног

с

књ.,

северни

влади.

ко]и

и

код

и

другог,

каже

самосвести.

једнога

четири

противу

освета,

заједно

сви

њего-

у

књизи

створиле

за

сатиру

његовој

„Крвна борба

и

вере

вароши

и

једна

стоје

противу

народно]

самосвест

споразумео

крваво

једне

Бугара,

уједињењем

за

жудња

час

језицима

разним

векови

племена

(Хлумецки

својој

у

арнаутско]

две

године

три

из

противу

народна

поцепан

их

са-

;

арнаутске,

живој

о

Читави

друштвено

даље

Хлумецки

буне час

дели

111).

—

страна

барон

исти

и

внше

говоре

многобројна

непријатељи.“

као

Pere

Тоске.

него

све

Шкумба

земље.

ова

народно

разлика,

само

разлике

из-

традицијама.

по

Река

других.

цепају

мржње

и

и

антрополошких

различите

језиком

трупе,

вој

и

разлика

разликују

ce

привредне

од

другим

старе

чак

и

сасвим

они

обичајима

по

културне

удаљују на

и

њима

већ

a

није једина

разлика

југа;

и

живот

опште

у

при-

спасе-

и

до-

49

собом

међу хова

Обе

налазе

стране

довољне“, Али очима

(у

мађарским ни

земљу

делу

опасности

крвну

бар

Нопча,

који

на

путовању

коњу

прошли

чујемо

да

и

зази-

нису

при

те

попреко,

објасни,

да

да

случајева

код

„Крвна постоји

шта

ности; вима

како

join

крвни

убили

толику крв.

него

да

ту

толико

Ти

крв

(Сиберц,

„Место шиљено

смо

46

веће

осветиш

и

Franz

Baron

Dr.

jevo, 1909,

Liebert,

стр.

АРНАУТИ

И

у

Само

његовој

поред

камење,

Wanderungen, Sarajevo,

људи;

немаш

непријатеља.

јунак.“

44

и

Nopcsa,

Aus

Ово

они нам ни

да

A.

dem

Aus

следстве-

и

Ар-

дечака

оно

племе,

они

дугују

нам

су

толику

племе

искорениш

уза

und

арнаутски

стр.

приметили

Sala

дело-

светије дужности,

пом. књ.,

Kajon

91

—92).

велико

за-

или

уз

стену

Klementi, albanesische

1910.

nordalbanesischen

Hochgebirge,

Sara-

5. ВЕЛИКЕ

СИЛЕ

.

45

љубав,

бићеш

тако

прислоњено

Daniel

за

племена;

стазе

44

Либерт

Арнаутског

запамти: твога

мора

људе.

на

мржњу.

да

да

смртних

појединим

у

оно

убистава

Др.

васпитавају

непријатељи

толико

твојих

за

измалена

свију

сверепој

бесни

лов

нас

васпитавају

науте

су

као

него

куд,

од

лекар

својој

у

борба

немилосрдно

„Онако,

уче

вели

а

Арбанасе

27%

долазе

арнаутску

извини

да

његове

Шала

мушкараца

потпуно

сумануту

нема

стране,

освета

још

хоће

племену

племенска

и

баш

не

који

и

у

чак

ако

најбоље

с

призна

који

хоће

освету

представи

и

и

својим

све

аустријским

за

живот

пешке

су и

уздуж

Барон

то

па

за

за-

су

јављају.

они

да

ваљда

путницима политичким, од

траже.

па

114).

стр.

није

Хајдемо

што нише.

Арбанију,

кроз

књ.,

Хлумецки

њи-

респек-

Гете

hapa,

свога

као

влада

нарочито

томе

у

Турска

које

његовој

барон

видео

рали

убијање

на

право

Арнаутима

изгледа

привилегнја!

нарочита

тује

то

коље,

4

50

Сваки

дрва.

такав

убијен

једаи

остане

докле

je

тај

на

тични

камен“.

освећено

Они

доказују

што

крају.“

(Сиберц,

„У

приђе

вече

се

Никајци преко

колико

коме

као

моје

морало

освајачи

Краснићима код

родице

Зшледнији причао

И

■стр.

очи

у и

мислнти

су

у

био

ja

сам

томе

његови

(Др.

не-

24). налази

њиховога

вис

велики

ако

би

се

за

Шалинци т}г станују то

освајање

сами

нанела

који

je

тој

Либерт,

у

нај-

ми

поносито

у

по-

поглавица и

гост,

месту,

луди

Краснића.“

за

по-

за

својина Краснића.

су

да

Л3Ol Чока,

грдне жртве.

које

да

:

борба

je

да

и

кући су

Драгобија

и

нам

сроднике.“

стр.

доста

по-

племенска

између

подиже

га-

у

би

Да

мушке

се

кур-

не

али

коме

књ.,

да се

ако

сазнадох

човек

да

убијали

година,

да

провлаче

;

ова

Чафа Валбонс,

налази

питање

странци

све

нам

Нэнхови

свештеничкој

пом.

Драгобије

и

се

пашньаке

На

пало

Шалинаца

р}жама

8

500

у

освете.

Шалцима,

крвожедна

од

на

ньихову

рече

страдати.

je у

његовој

у

ми

су

поубијали

недеља

земљишта

на

дечка

Либерт, „Беше

3'

je нам

мисионар

једног

да

у

сунце

границе. само

странци

колико

доказао

казао

и

могу

борба,

знају

душа крвне

и

зађе

чим

племе

194).

стр.

мнсионар

јер

истина

су

ако

странце,

књ.,

до-

138).

књ., стр.

куће

разорене

племенске

намењени

мрчини

(Др.

у

пом.

да

Чим се

уклони

4500

на

мешу

онде

освета.

крвна

придржавају

нам

кућу,

склонимо

шуми

броји

пом.

томе

најугледније

и

многе

у

се

ђају

јер

најстроже

се

на

мора

убнство,

je најјаче

то

je

да

камеи

(Сиберц,у његовој

Арбаније,

северу

кућа.

тај

и

задовољи

не

начин

„Шала,

као

се

значи

камеи

човек,

борби пом.

je по-

књ.,

61). И

ово

него

да

јјева

има

би

убијање се

доста

отело

у

није

туђе

било

због

имање!

Арбанији.

крвне Таквих

исвете,

случа-

51

„Под се

некада

се

беше

знатно

сенком

Сан-Мартинске

имућно

село,

Али

имућну

насеобину многн

су

и

бери,

код

леђа.

(Сиберц, и

Малисора

као

Само

о

томе,

да

(Си-

верни.“

врло

карактеричак

људима

и

ко-

189 —190).

стр.

разбојништво

(Сиберц,

тековина.

витешка

пређе

се

сматрало

80). Штшјнмец

низации

бојници.

зна

]авнога

бо]ништво

цвета

Они

прекидају

саобраћај

иаствују,

као

годишњега

младића,

сишао

том

додаје

планине,

je

могао

одмах

a

остају

Турци

Штајнмец испрва

не

да

може

да ни

пре

да

становници

већ

изјавио

род ице,

je

У

код

хтео

не

пође

он,

поћи

с

ико

њиме,

сме]у на

два

који

потпуно

ни

се

зави-

126).

стр.

Лур]а Епер,

у

од

јер

с

и

усуђују

домаћин

нађе вођа ; нити

15-

дела не

Сиберца

да

једва

Наравно,

стада.“

таква

на-

Ка-

дана

недељу

равнице

онако

и

не-

Хану

краде стоку,

власника

Мирдиту.“ (Цитат

Кад није

]ер

читаве

на]ради]е

али

Примор]е.

равницу

убио

Штајнмец

некажњена,

рити у

у

приликом

раз-

Призреном,

с

за

путу

другога,

који

раз-

као

гласу

Шта]нмец ]еднога

]е

видео

парњака

томе

од

на

Скадар

коњокрадице,

лимачиском

су

дезорга-

Тамо

сво]о] северно] граници

везу]е на

]едан

отимају

на

велико]

Мирдити.

у

узнемирују који

о

прича

Мирдити

и

пут,

деле,

да

живота

трговачки

у

данас

пророкови

Миридити

краду

Отимање

стр.

]е

причају

и

ньихову

становнике.

„над-лопова“

име с

њене

становали

огњем

разорите

123).

долини

стично

шуљу

гробови

овде

стр.

У

нападоше

турску колонију,

туреки

некада

које су

породица,

Миридита није добро

граници

протераше

У ньему

прилично] иму Ь пости

Биб-Додини

/Буди

становати. мачем

на

налазило

варошица.

турских

данашњој

допринеле

краја.

тога

скоро

300

настанило

стене

му

његове

он

тамо

je по-

ду-

52

гује

И

крв.

суди и, они

имали

родица

тој

у

крвној

скривају

тако

се

се

сам

што

много

сам

ненадио с

каквим

два

12

који

стр.

убио

девет

приче

штеника

људи

у

тој

три

пред баш

јима

синова,

дође

кући

док

кућу у

из

да

позиву, та

пороИз-

(н’цак).

крви

строгошћу

да

крију

се

дочекаше ме

многогодишњи

ро-

брата, који пуних

своје куле.“ (Штајн-

у

много

један да

истом

беху

у

од

види

до

су му

Свештеник

je

био,

година њих

где

тренутку крвнини,

Fbeсве-

човека

врло нам

на

доцкан

je,

како

која je дуговала крв,

и

нису

je

прође и

се

причао

није му

драго-

позва

једнога

принести

у

кући.

који

гласник,

и

je

je

свога

убили једнога

својој

се

ватре. сада

једнога

провес

кад

потресен,

којој

око

личност; њима

смо

седели

Џок-Кара

вратио

један

да

Брњу

у

година тек

Стогу.

селу

дубоко

човека

куле,

томе

каквом

два

међу

и

Десет

прекиде

да

у

вратио,

беху

имену

и

његових

умору,

свратимо у њу..

људи

као

интересантна

вољном

гове

пролазили

спрату

кући

по

суседом беше

једноплеменика.

од

имају

изаћи

смели

с

видео

изгледаху

свештеничкој

Џок

био

у

горњем

То

да

17).

једним

Тај

На

казамата.

из

~У с

кад

година нису

мец,

сам

као овде;

куршума.

писан

саопштио,

стоји

последицама

човека,

бијаши

се

освете.

крвне

од

већ

година

међусобној

у

пољу

одазвао

раније

мисионар

по-

крају Арбами je

у

нас

радије

толико

и

300

Од

48).

исти

прича

при-

jep

осветничкога

стр.

позваше

у

je

ми

дица

и

смо

једне

поред

од

кнь.,

беху

то,

стоји

другоме

мушкараца

кућама пом.

у

„Када

250

коме

у

мало

по

(Штајнмец,

Ja

Ни

за

освете.

крвне

жупи равно

освети.

било

није

боје

се

који

придобити

могли

да

Лурјанца,

два

друга се

нису

макли

данас

изашао

крава,

један

одмах

je

из

од

и

само

случајно

оних

пуцао

своје

на

с

ко-

њега

53

и

je

погодио

га

(Штајнмец, Кад

je

који

то

што

смо

ћемо

немо

и

прешли

са

да

се

страна, за

да

тана

да

то

после

неће

:

мислио

ваху

да

око

дахнусмо

ми

од

даље

мукоше.

наше

Парох

кад

нама.

врата

тих

због

тек за

под

трудно

се

се

из

то

врата

одјеки-

њих

да

их

прет-

и

под

цркви да

умири

Ругибе

и

поседаше

једним дрветом док

му сво-

ja

свештеникбве

Лурјакци

дрскости,

оста код

у

проклетствима

који

ћемо

благо

оближњој

од

нас,

Лурје?

узвици

Мисионар

гомилу.

душом

с

на

Али

je

то

чи-

и

Шта

странац

благо ?

корачали

свештеника,

затворише

далеко

су

помешани

нас

продера крв.

беше

одлучи-

препираху

се

слични

и

вратимо,

очекиваше

;

свију

отпор

саветовања

опште

руком

за

наскоро са

се

сваки

легне

да

у

Такви

смо

раздражену

куне

поћи

нас,

заштитом

he

него

наоружани

да

живо

закопано

тражи

док

гьама,

пошто

ливади

he

сад

тога

ста-

да

послушасмо,

Услед

тако

када

одговор

довикивање

се

стрме

упиташе:

њива,

појурише

;

један,

Шта

Лурјана.

не

позваше

који

људи,

никад

јина

овако

на

наш

с

отуда

краткога На

послушамо.

митамогоре? Ваљда

нас

На

горе?

Ми

нама

њива

удаљених

ми

страна

за

нарочито

сам

он

Куноре,

планине

наста

Опет

пуцати

гомила

којих,

човека

не одосмо далеко;

али

узбрдо.

пут

свију

са

немогућан, смо

Лурју,

кроз

одјекну

нас,

иза

нама.

he

иначе

ћемо

вратимо. наш

граја

људи

прилично

језерима,

и

једнога

нашао

једнога нагиба

падине

шта

и

продужисмо наста

најзад

преко

обрасле

хоћемо

да

стара

тамннце.“

путовање:

гласови

.куда

та

18).

стр.

августа кренусмо,

шумом

нас

ослобођена

буде вођ

да

пристао

плаћена

једанпут

књ.,

осећао

утеху

породица

пом.

у

~21-ог

и

та

je Штајнмец

описује

тек

je

што

je

те

крвнина,

Као

трбух.

у

свештеник

и

сасвим

утишава;

не-

викали

не

про-

пошто

54

je

бура

својих

ресултат

ja

сам

у

његов

he

да

ђем

кући

те

По

се

то

казиванье

собу један

се

своје

са

који

вей

су

je

бачије

на

гао

да

али

узбуни

светити.

оближњим

у

Само овога

скога

Mahy,

брега

и

Бшкашијанаца опет из

боје

свога

од

се

у

зазире

или

У

И

исто

Mahn

Кселанца

да

да

утрча у два

Враћајући Селичанца, као

да

Сели-

се

су

су

покри-

одакле

котлу,

стадом,

стадоше и

he

jep

одм ах

je

он

он

на

пу-

побе-

Селичанци

се

такво на

за

грабеж

на

Прпморје,

које

од

као

пу-

једнога Селичанца

Селити

шири

земље

има

пре

њима,

Отимачина

Селичанаца,

тако

Селиту.

личанца

у

се

у то

57 —58).

у

полазе

која

стења.

Миридита,

стање

жупама.

ређе

краја

за

погодише

стр.

експедиције

што

нмућну

не

долину,

(Штајнмец,

Унутрашње и

га

целу

четнри

лурјанским

Селичанца

три

ньега,

иза-

излет

je

да

маломе

убио

и

да

тренутку

видео

једноме

пушке

Остала

место.

je

једним

за

из

je

у

xohy,

потребно

рече:

привукао

кад

у

зауставили

извиривали опалио

се

да

год

непрестано

кретању изгледаху

па

шнпрагом,

цати

па

приметно

Он

крађу.

у

чанци

мој

за

том

у

човек

њему

Лурјанца

два

било

je

да

потврди,

плашљивом

по

пошли

Као

:

да.

расправљати

Кунори убио једног Селичанца.

на

сата

и

Лурјанци

јер

задувай

колико

мирно

мишљењу

Селичанце.

на

јасно

и

мој покушај

сваки

дођоше

њихову

саопшти:

да сам дошао

кратко

сасвим

ми

да

његову изјаву:

и

остати

спречити После

опасности,

горе

му

могу

почесмо

шггање. и

они

куће.

из

собу,

На

пријатељ

стари

мисионарској

куЬу

у

напрезања.

одговорише

песету,

али

дође

он

престала,

ниједан често

све

него

подножју

се

зову

којп

исто

а

Задримље

из

впше

у

селичан-

Река.

излећу

као

стране..

отимање

на

МаЬанаца,

што

да

и

je

ови

као

Секта се

ове

муња

зазире

од

МаЬанац.не усуђује.погоде

изврши

каквога

њихову

Се-

крвну

55

у

освету у

Реки

просто човек

прича,

Европи

лета

Река

У

великим они

крену

спедицију по

пастирима

јавити

шта

неколико

добро

одмах

и

поздравља

настаје

онда

за

Тако

je

100

6

разбојннка

и

кала

10.000

крвавих

због

могли

стигну

тако

брзо

времена

коза

да

и

оваца

се

скупе

пљачкаше

и

се

у да

и

се

може

доврши

у

врати

гомилу

да

су

од

празних

20

преотму

уп.ъаччобана;

стада

Речани

500

крај;

прети. гомила

Реци већ

ушьачканих

и

експеди-

опасност

се

то

тај успех

дотични

ухватила

тако,

им

je

му

да

масе

велике

повлачити

Дриму,

стадима,

путовања једна

Она беше

може

надмоћности

кадшто

ако

морала

глава.

неко-

свечаностима,

и

каква

мога

пре

не

на

шта

онда

По

успе,

обавештен

недеља

шака

али

не

сне-

заједно

срећно

се

увелике,

пљачке.

пљачкање

благовремено

Кад

плотунима

деоба

али

бројне

противу

отмица

тамо

мостова

;

брда,

и

их

покраденим

страже

људи?

наоружаних

овај грабеж

ција

војничке

шиљбока

с

ек-

у

вечним

њих

од

људи

сакривају

дан

долина

отму

нико

рат-

Сели-

200

и

преко

мало

прећи

мало

и

одвуку

и

да

Оно

десило.

морају

чувају

истина

Дрима,

преко

и

Реку,

у

коза

и

Преко

изазива

Преко

преко

Дрима

Кораба

оваца

се

којих

преко

од

Црнога

преко

хиљада

се

Ста-

Лурјанцима

с

ноћи.

садаш-

висоравни

100

50,

по

у не

Кораба

(?).

простране

вези

провлаче

из

Бугари

и

.то

Дибре.

од

дражи

њима

њима

се

и

богаство

гомилама

у

о

неточно од

сами

Речана

о

да

копну

дели

Ово

неколико

од

покривенога

лико

све

обично

шумама,

прелазе

je

пашњаци

стоке.

се

чанце.

гом

дивни

као

земља

која

расположење

ничко

нашем

се

се

се

да

зачуди

изгледа

на

зове

небројене

се

зна;

готово

су ти

су

пуни

с

не

Дешат-планине,

новници

се

да

мора

грабеж

за

Кад

велнчанствене.

догађајима

доба.

Експедиције

племену.

су

ништа

о

прича њег и

њихову

нису

имали

људи

своја

да

стада.

56

„Западна

планинска

Егра“

(Дивљи

могао

наћи

лазио.“

имућни

људи

сплоатишу 5%

са

Ако

je

било

суме

на

мљена

врати

не

дужник на

рес

расте

10

да

случају

кеса

Кселанци

ђашњих раде. дан

Обично

су до

и

отимање,

може

своје

заптије

знају

стазе

кселански

у

помой,

ови

Ксели, њихови

и

у

се

ни

je

инте-

не

по-

У

je

који

у

велико

да

година

стала

своју

ова

много са

ово

попео

jep

службу,

и

обичаје својих

с

ннзамима,

мера

кроз

бојати

које које

није

имају

врло

своје

крвне

пљачкашима

за

жан-

пљачкање

Кселанце

у

најбоље

они

Ти

земљака. им

се

силази

у

радикалка, породице

освете.

ретко

je-

Турска

странцима вечно

за-

сорта

льуди

мање.

саме

узимати

теснаце,

та

50 —100

да

уверења

морају с

да

цветала

гомиле

жандарми

сукоби

ако

имање.

дуг,

неколико

прекннути

богазе

поседну

нови

па

и

те

жандарми

Али

равницу.

jep

je

па

за

и

дуг

своје

гроша,

удружнваху

je

не

дармима

се

интерес

се

му

пљачкају Приморје. Пре-

и

особито

Сада

влада, дошла

за

дуг

позај-

да

гроша).

уцењују

година

упад.

се

човек

50

луг

него

докле

а

не

својина

претпоставља, се

изгуби

je

само

(5000

да

главнини,

морао

jep

земље,

више

залогу итд.,

се

наваљује

не

него

плати,

ако

ек-

инте-

годину.

у

постаје

и

вреди

дужник

износио

почетку парче

да

додаје

интерес

толико,

једном

на

може

на

краву

и

њиву;

новац,

крају

под

узимљу

било

поверилац

позајмљени

60%

пропада

залога

онда

сума,

мала,

или

залога

ако

зеленашева;

по-

како

видео

новац

са

револвер,

ливаду

време,

овамо

одсеченом

дају

значи

сума

било

пушку,

плати

Они

сам

кад

света

од

то

месечно,

позајмљена

веће

за

овом

у

нисам

сам

Скопља

из

занудно

сиротињу.

„

ja

Т’

1,1 им

се

зову

крај

63 —64).

стр,

се

сам

овај

сам

кад

(Штајнмец,

„Много

рес

људи).

вођа,

племена

За

су

И кад

у

зато

кр-

57~

Обычно

вави.

&pïïrf}eßia

тај

се

мирољубив, тј. заптије ризикују

да

још

чету,

дају

да

обычно

ова

се

Кад

ноћу.

кселански

се

свој

за

Пљачкања

Кад

од

je

и

освете

са

имали

лево,

сву

Џим

je

je доцније

и

3

Д

за

то

његов

рођаке

Ова

штини.

начин.

да

страха

особито

ужасно

Нико

je

сазнао

сам

сусеи

зато

се

увек

суседа

крви“.

у

разговор

Ксели.

Из

потврдио.

убијен

онога

што

један догађај, који

забележим

У Мрени, која

je

која

и

и

од

цркве

младић.

je један

нападне

с

На

њима

je извршио убиство, који су четворицу

задесише

раздражегье

није

и

десно

својим

са

два

брат 15 пријатеља

убију

су

je оштро прегледао

обазривост

убио

стање

што

Кол

Џим

зверали

перлатајској

убиства, која

зваше

Си-

младића који

два

позавадио

„у

сата,

онога

радили у пољу,

ову

мисионар

општини

скупи

него

њим

који због

домаћина

усамљености

да

причао

удаљена

на

за

своје куће

из

рукама

за

па

жалосно

ми

припада

храб-

онштину.

мучки

дуго

људи

непрестано

Џимове

ми

он

другу

врло

новога

у

двојно

стајао

враћао

на

пратиоце

био

се

синора,

„Због на

као

Разлог

Џим

сада

изиђу

да

пушкама

због

дима

je

смо

околину.

доцније.

и

нису

општине

у

треба

оних

мога

кули

сам

и

низами

својој

о

чудеса

једне

некога,

смеју

у

залетим а

у

то-

у

врше

Ксели.

„Идући Коле

je

што

томили

касарну,

дођу

врше

прође. Број

не

велики

ако

кадшто

сретне

кад

тако

још je већа несигурност

живот

се

човек

гледа

у

им

те

ваздух,

причају

Становници

Бшкашима.

гурни

разбојничку

опазе

пљачкања

хоће

разбојницима.

с

„По унутрашњости у

у

врате

жандарми

борби

ро]

пуцају

врло

нерадо

благовремено сакрију,

се

jep

лакше,

чим

живот,

издалека

знак

лико

свој

војници, који

и

начин

смео

да

и

ране

многе и

забун;у

макне

седморицу,

породице,

из

у

цело]

иза-

оп-

своје куле,

а

58

ннко

И

споља

дан

ни

ноћ

и

je

смео

пуцало

Ово стање, које je

je

трајало био

који

je

нио

15

с

јало

Цела

новембра.

до кад

досад

само

су

„Кад

ме

je

их

много да

онога

истога

Мартинку je

тек

je

ja

респекат

je

и

још и

и

прегледа

спремим

мој од

оружје многе

сад

смо

бесмо

и

тек

да

тра-

још

онда,

освета

нам

ja

њих

од

се

jep

тај

на

опет

нисам

мој вођ

своју

окрете сећао

се

па

je

му

мазга

и

како

отет

Срећом

натоварено.

оружје

г

али

;

начин

мисионара, отета

замоли

молб}

ту

увредим

Кселанца,

једну

у

ре-

онда

и

све

моме

у

добио.,

натраг

скиде он

пушку

и

у

растркане на

па

па

ми

jep

су

докле

се

ови

у

спредњаче.

коју

кроз

рече

прегледа

У Бшкашима

Браунинг.

смо

да

револвер

Маћана,

боље,

долиницу,

мој вођ

овога стаде

пушке

попели

ра-

38).

били

„Полако поља

имао

Код

граница“

исто

не

недеља

стигосмо

поток.

се

крвних

бајаги случајно

два

своје

стр.

то

један

револвером

сам

je још

трајаће

и

придружише

револвер;

Базјанског

њој

на

„У

je

она

и

Мој Браунннг-револвер и

човека

неколико

(Штајнмец,

тече

да

његовим

случају

пошли,

тренутка

слузи

тим

што

а

на

пре

волвер с

мој

прегледа

које

11

од

сада

онога,

израдно

свршиће

јер

интересовао,

одбити

који je

четворицу

дана,

ствар

у дроњцима.

могао

ону

другу.

привреду,

извршене.

даље

Кселанца

два

на

убије

да

Перлатај

људи,

две

смо

убици,

свештеннк

у

ова

9

још

погине

je

годину

дошао

куће

руком

убио

Затим

ja

сам

једне

за

село.

крвожедно

то

првом

пријатеља

за

у

упропашћивало

пошло

примирје

кад

из

сасвим

није

седморицу.

уговоре

уђе

се

докле

дотле,

осветник,

да

Овде

;

~

Тако

ороз..

и

ja

рече,

да

имају

велики

имућнији,

Бшкашима

Прескочисмо

па

им

налазе

поток

Mahn. се

пёли

куће вис,

уза

села

кад

страну

на

Карице.

угледасмо

којој oexÿ Још

два

се

не

човека

59

близу

седе

дан

гледати

јер

Мурат

ово

не

То

Да

панталоне.

звао

и

да

одговорих

ђака

свештеника

Камсију краја, Сада

седосмо

једно па

јатељ,

од

у

због

je

није Приморје.

па

не

роу

онога

пријатеља. својом

петнаест

да

му

дана,

га

проце-

исписану

je један

његов

при-

побегао,

освете

цедуља

Kpojy

нема

њих

или

што

неким

И

с

није била;

спадају

многе и

породице

ниједнога мушкарца

разбојништвом. Зато кога

нађу

допуштено

Само

нај-

у

пљачкају имућ-

на

њихове

да

вла-

Приморју,.

најмирољубивијом

није

Љеш.

ту

краду

скоро

Бшкаша

дошао

од

Лешит

Малесија

арнаутске.

свакога

он

Ниједноме poni

из

пи-

идем

сад

послужи

уме

да

сам

даље

човеку

оловком

да

иза-

мога

код

пре

не

Наравно

чудо

Ту

хвали

хватају макар

и

као

оскудније крајеве гладују. Зато није

сти

нас

нико

крвне

Приморје.

„Бшкаши

се

па

да

једнога

je

да

издадоше-

му

да

и

да

бегунчеве.

руке

који

Мурат

од-

му

знати

његово

гостима

како

свуд-

видим

мора

најугледнијем

и

а

одрицањем

на

поздраве

кад

љубаз-

Цетан

рекох

јављаше

се

му

с.војим

у

тако

погодити,

а

„Хо-

овамо

Ja

он

томе

једну

пружи

којој

који

стигао

ми

писмо,

ми

на

дуљу

и

не

кратког поздрава-

ћутиш.

да

Бшкашима,

у

говорећи

дуванкесом,

добио

сам

то

исто.

Мартинке,

читати?

сумњу,

однесем

му

одазвати

знам

бих

Милсу,

аги

да

да

тако

После

читати;

умем

тање

се

тешко

не

Али

„Ходите

према

Муратову

нову

Скадра

пита,

и

било

није

ми

беху

„Ти

знам.

варошанин

чита“.

смо

ли

да

упита

да

говори

и

куле.

арнаутске

ме

треба;

да

зачу једно кратко „Куда?“

њих

у

па

њих.

поред

je je-

да

пришану

Мурат,

што?“

Морали

позиву,

унаоколо

се

„А

овамо!“

ном

ме

прођемо

одговорисмо

кажем“.

вам

ми

злогласни

Одмах

лако.

Камсију“

дите

je

брзо

да

бешетако

„У

двојице

оне

од

Цетан

пута.

.

где

намером.

уђе

жене

у

могу

sa-

да

60

дођу

на

пазар

ништва

да

су

тако

у

у

или

je

се

се

кад

власти

турске

име

шака

и

сахат

дан

Марко али

X

он

вите цео

; и

ћанској

се

je

он

Марка дана, опет

и

доћи

у

лланину

два

да

га

су

неуспех али

равници у

за

пљачку,

од и

се

упљачканих

напра-

кроз

цео

су у

му Ма-

војницима. и

намеру

кроз

jep

зору

je био

одржао

пролаза

своје

увећао je

je

после

Маће, погинуо. у

je

Дрвенита, којима

Есад-пашин задуго,

и

Вила-

преда,

благодарећи

пропустили

не

се

коју

кулу

своју

само

кули

пробно

једина

по-

да

Стога, je-

да

Есад-пашиним

напусти

јужно

неколико

се

Малог

преко

војницима

Кулија,

сишао

осветио

храна

морао

Овај

се

он

тога

опколио

ђулад

Марко

али

кули,

У

га

Топовска

смркло,

затвори

који

дитима, ште.

би

да

својим

са

у

се

долини

могла

Паша

рупе кад

порушили,

Позваше

одби.

и

сваки

стотина пе-

код

Маће.

долини

другова.

одсечно

а

у

налази

ус-

Бшкаше

Скадарскога

Бшкаше

се

и

Услед

1903-he

неколико

с

у

која

Брње,

пет

грдне

дан

топа

Кулија,

од

то

кордон,

би

брдска

два

Марка

кулу

се

кренуо

и

зависила

немилости.

казне

да

Кселу. Командант жандармерије Есад- паша,

одговор;

бије,

помене.

пролеће

експедицију

нарочиту

и

не

и

било

честих

Приморју

у

већ

упитао,

добио

сам

пушка

у

одлучише

наро-

којега

дрскост

њега

милости

њега

ньегово

морам

његових

његове да

за

свагда

равница

од

веровало

његова

Због

цела

}шада

дрхтао

ета,

без

и

предузимљу

Бшкаша

сам

год

човек!“

безгранично

шљу

се

порекла,

je Марко Кули,

се

мисионара,

je био

пешних

jep

Кота

песмама пева.

Тамо

старинског

из

То

поменути.

Арнаутлук,

цео

се.ъака

je

разбојника

ближе

„То

па

навыку,

разбој-

и

потребе.

„Једнога

зна

Пљачкања

вароши.

давнашњега

су

прешла

ыкакве

чито

те

у

беше

коња.

спасао

Мириземљи-

славу годину

Он беше

потерао

Један

у

сељак,

61

који на

није

га

место.

би

имао

брат

и

je

знао

то

али

не

убио

je

га

мљени

што

И

новац.

стање

потпуно

ни

што

сами

У

власти.

сваки

Како

начело

добити

ова

и

не

у

жупама самим

племена

страха

за

немилостиве

поменутим него

то

куршумом.

се

може

од

смеју

Оне

je

узај-

пеки

а

изаћи

вредни

посао

потиче

велика

не

автономију,

Али

и

те

доказује

живи

сам

убици се

не

се

људи

освете:

освете

лежи

и

за

многи

својих на

женама.

сиромаштина

да

преступе

поравнање

не

једно

само

има

крв“. Зато у

за

освета

крвна

Шали,

и

крвнине.

мушкарци то

„ра-

натера

на-

бесни

куда,

оште-

њихову да

саме

или

и

због

у

ћефу свију.

сама

суди

жуоби-

своме

против

може

„крв

више

Лурји

и

основи

по

а

да

Овде

новац.

Никајцима

из

себи

Опроштај

join

на

меша

не

ни-

нема

у малисорским

има

никога

по-

зарезујући

Скадар.

себе

за

жупе

Бшкаше

никакве

Бајрактар,

суђења

сваки

ужи-

какву

три

за

не

послове,

камоли

озлоглашена

крвне

Ксела,

и

плаћају

не

своје

племе

;

нико

одштету,

плаћују

што

таквог

овде

права,

породица

плати

куле,

коме

Бшкашима, Ксели, Селити

Лопову, разбојнику,

спру“.

као

старешина,

каквога

Овде

Маћа

и

анархија. Докле

потпуна има

чајнога

ћена

погибе,

он

своје

племена,

признату

Стамбол

ни

„Племенски

суди.

а

код

вратио

Миридити.

и

Есад-пашом.

с

резе,

пама

као

независне,

су

решавају

влада

није

свога

„славу

године него

његова

власти

уживају Малесија

какве

очува

млађи

овај догађај илуструје унутрашње

исто

од

онакву

у

пола

му

НЬегов

пуца.

га не

зацело

Арнаутлуку.

у

„Бшкаши,

случај

ни

убије

и

пушке

Марко,

да

шьачки,

из

човек

насиљем

претио

вају

покушао

je

прође

не

из

то

њ

да

„славној“

на

je

да на

смелости

Зеф Кули

дома;“

потегне

познао,

Да

сав

Јасно

je

ако

су

Како

и

због

годинама

пољоприда

становништва.

отуда

По

где-

62

ко

ja

Бшкаше

напусти

чифчије

и

п.

земљЦ

плодие

те

да

ници

к

на

један

онога

и

а

реше; дити

Код

католички

ову

и

ни

за

анархију ?

питање,

у

св.

п.

у њему

Камена

цео

дан,

су

беше

кула

узане

прозора

и

плануше опсада,

ма-

чему

при

рањени.

стотине

Али

изго-

Мирина-

оваца

ублаже

мало

Књ.,

могућно коју

и

година,

ово

во-

средини

подмладак

у

сво-

нису

ус-

дивљаштво

одговорити

позабавити

2.

махом

у

нам

аустриј-

да

су

служећи

могли

стр.

намеће

Арнаутлуку

десетине

толике

се

брКа-

село

кривда.

народни

Да бисмо

морамо

d 6 Steinmetz,

у

пропаганда,

да

на

за главнога

две

свештеници,

најмање

кад

наоружаних

дигнута

било

то

васпитавајући

школама

пели

je

италијанска

народа,

јим

:

Како

грмну

вече,

40

стања

оваквога

оно

и

зграде

брда

своја

баш

двојица

сутра-дан

у

и

успеха.

a

убили

друму

Скадар —ТЬеш

побочне

je

За-

учестале

разбојништава

нападоше

брани

се

плодно

„Освета!“

je уместо

да

домаћина“.

питање

дили

je

отераше

и

имао

у

Миридита који

добро

су држали

имала

дрвене када

паднутога

ска

280

не-

сукоби, Станов-

тих

сваког

племе,

Миридит погибе, све

зато

у

своје

од

време

скадарском

друма

кога

могла

крвави

Кселанаца

и

није

напад

силазе

мириднтског.

Калмети,

озидана,

нгале,

на

су

живе

да

због

убијалн

су

недалеко од

тај

тврдо

се

толико

Тако

у

су

земљо-

{ШтпјнМец

последње

се

Миридита

имање

Али

ноћу

миридитско

био

ja

кариће

зато

поглавицу

цело

ђана,

могу

њих

да

њима.

једнога проз

не

због

и

равнине

сиђе

да

где

махом

сточарству“.

стоку. У

краду

раздражите

сам

те

шьачкс

Mahn,

у

Маћани

су

освете

крвне

насели

12—15).

Миридити

дримље су

јер

због

je

се

да

вични

стр.

књ.,

„И

и

пастири,

мање

радници, св.

принуђена

породица

на

и

ово

црквеним

и

63

питањима,

верским гандама

Из

писама

било

увек

који

се

личке]

да

се

и

заклетву

што

својих

вером

његови

су

борби

у

Млеци

лички

доцније ђена

нису

наути

јевима“

Још

и

je

пример

стр.

109.

у

веру.

Griechische

je

и

пао,

сумње

када

су

била

читавим

цитат

вере. у

Му-

класичан

Караму-

срезу

Сиберцов

Ар-

случа-

гомилама

У

још

масама

мусломанске

вере.

като-

a

прнну-

изузетним

прича

Бал-

онда

један

да

прешли

последней

Турској,

1

рим-

ПО).

видели

Арнаутлука,

него

Reisen,

веру

стр.

невољи,

Арнаути

мењања

онда

није преврнуо

никакве

Арнаута

Пуквиљ^

и

храбрим

напред

Република

ислам,

прелазе

арнаутског

Poiiqueville,

у

књ.,

смо

„појединим

већина

данас

дан-данас

хамедову

47

само

св.

господари

Арбанију

делу

прелазили

да

тако,

Турака

Млетачка

je

преда

кад

про-

католичку

политичкој

противу постали

када

да

нема

je

скадар-

покорности

Приморју

у

али

у

ми

Доцније

веру.

католичку

шић

;

отаца

синови,

у

тиче,

Душанов

намесник

да

тога

се

Када

својим

у и

а

краљевима

превласти

са

прешао

пом.

у стању

католичка

намесник

српске

верности

(Сиберц,

папи.“

Beh

1368,

године

положио

од

и

се

онда

ce

постигнута

je

српским

које

„онда

била

Душаном“.

Скадра Балша,

од

господар

скоме

у

Царство,

ослободио

земље

синонима

под

Стефаном

онда

којима

като-

општина

веру),

Арнаута,

„гоњењима

изложена

Српско

je

из

крајеви,

они

припадају

неколико

која

веза,

IV

Приморје

цело

данас

писмима,

католичких и

под

нарочито

je

и

папе

и

и

Мухамедову

у

je

да

била

пало

■ске

прешле

одупре

црква

Како

(изузимајући

узети

између

да

тим

y

Драч

je

Риму.

помињу цркви

може

пропа-

Инокентија

папе

римскога

излази,

верно

доцније

су

и

питањима

Арнаутлуку.

у

1250

године

школским

у

њ.

п.

књ,,

64

ратадес дине

сносан,

да

гласно

пост,

мок

ако

им

неба,

с

ови

онда

колике

сељаци

те

Тек

јали

су

арнаутска

Међутим

они

иду час

који

и

јер

се

добили

меданцима записе

и

стекао зато

je

што

Албанији“,

тако

Загреб,

и

се

1911,)

Лурји, близу Црнога Дрима,

сви

п.

попова

им

католици

муха-

даје

стр.

која

прича

су

помажу.

међу

књ.,

књ.,

су,

сваки

које

не

да

сви

болести,

амајлије

готов

св.

око-

крштени

Дешава

пријатеље

у

У

имена.

свештеника,

(у својој

самих:

племенима

свију могућних

увек

Михачевић

код

католичких

записи

многе

je

итд.

од

траже

амајлије. (Сиберц,

Фратар „По

се

мухамеданских

Фратар Иу

про-

постали

појединости.

ове

имена,

мухамеданска

амајлије противу

од

на-

Уби-

вера“,

баш

вером

с

брђанским

причешћују

да

беху

и

имају мухамеданска

уверили

ислам.

у

децу

и

они

je

онога

доказују

међу

једнога

и

освете.

Жене

не-

вере,

философија.

стоји

мухамеданци

записе

су

и

имају

у цркву, да

мач

и

мухамеданци

Бога,

за

народна

како

католици

Скадра

лини

je

Арнаута,

католичких

Многи

Та

први

одрећи

прелазе

се

и

побољшало,.

кадију

да

палили.

роблье. „Чиј

нови

земље

и

свештенике

да

по-

отаца

освану

хтеле

једнога

изјавише

и

велики

никаква

није

нису

не-

једно-

посте

веру својих

своје

урађено,

тако

1760

дође

не

нимало

се

преметске

мусломани! гласи

које

њима

то

као

једанпут

напусте

се

мухамеданци

годи ни

у

отераше

пљачкали

су,

давали

пред

на

су

становништвом

Васкрса

да

Премете

из

je

што

падоше

још

стање

породице,

имама,

да

Погоњан-

владике

Кад у непријатеље.

a

зовнуше

села

до

онда

Ускрса,

та

го-

до

су

бискупа бератског.

који

притисак

сва

су

пресалдуме

дан

па

je

одлучила:

па

епархији

хороепископа

хришћанским

над

вршили

да

био

доба

то

од

која

села,

арнаутских

припадала

једнога

скога,

,У

36

има

1760

се

да

ове

117). зове

су

у

полу-му-

65

а

сломаны,

сви

брата један

два

Божић,

светкује

Католици удају своје кћери

Мухамеданци њихове

чекује

жене

фратре

и

мису.

женити

из

уте

дима, њих

у

су,

већ

Цело парох

je

дарскога

њега

врати а

у

послаше

одазове

гога

he

на

одазван.

48

de

Paris“

доле

у

усадити иде

;

али

у се

тек

своје

у

Скадар

1913,

кнез

и

црквени

et

ses

га

му

задовољни

их

да

сусе

послуша,.

ухапсе

свога

домамили.

За-

да од

ар-

људе

категорички

им

пошље

друда

поручите

докле

год

одмах

limites,

и

место

него

да

ска-

Захтевали

траже

у апсу,

L’Albanie

СИЛЕ

били

своје

Уједно

држати

8.

су

Гверини

које

епархији

хтео да

девет,

коју

што

зато,

време,

најподесније.

њихово

није

ни

место.

Gravier,

само

оно

више

свештеника

Остарели

ВЕЛИКЕ

обре-

узели

припада

нису

пет

штали,

пароха

И

старе

Арна-

су

цркве,

свештеником.

Парох

ни

се

у

било

напусти

Gaston

АРНАУТИ

мису

које

својим

овога

erp.

се

опет

потурчило

селу,

његово

свога

напре-

крв.

чита

да

Паскала

цибискупа да

село

Скадар.

у

Они

пред црквом

цркве,

пролива

он

да

Шкипетари

тем

оружје

увек

ове

стању

у

сви

ваља

верским

Зидају

парохијанима

са

свештеника

спољним

служе су

Сва

укину

успеха.

били

из

арцибискупа,

Малисори од

никаквог

се

хтео

једноме

да

до-

католичке

48

се

његовим

службу,

се

коме

породица.

осећање.

једно

није

У

по

предање

изишавши

оружје,

у

свештеника,

оставља

мису,

што

на

Ибељи

који

никада

религиозно

У

Мустафа-ага

да

неколиким

нису

али

обратно.

Међу Миридитима,

имала

научили

цркву

олтаром.

мухамеданских

нису

и

кући

католичких

обичаје,

у

Бајрам.

други

његовој

им

постоји

католици,

пред

поглавар

допушта

католичку

зања

клече

а

мусломане

недељом

иду

арнаутски

за

Од

полу-католици.

мухамеданци

je

Extrait .de

не

буде

појахао

la

„Revue

5

66

коња

je

и

то

истога

?

чудо

свештенство из

тобом

„С не

ћемо

бита

сме

преноћи да

вио,

говога

На

je

дика

за

рем

основи

ноћ,

ту

у

шталу

Сутра-дан наути он

пристадоше

поведе

доврши

свештеника

даћемо he

јемца, који

да

говорити

си

ти

можемо

Дај

поштујемо.

да

пошлье

да

он

у

остане

Тек

пуцати“.

бођенога у

Колико ■се

из

овога

(у

св.

књ.,

да

књ.,

вера

јер се

9).

јемац

који

на

кога

на

je

Ти

арнам

ми

ми

Митрополит

могао

вам

Али

освети,

јемца

на-

владика,

знаш,

морао

слугу,

се

а

не

тебе

кога

ми

je те

„може

одвести

Малисорска

118

лежи

факта

нама

јер,

си

његовога

као

сам

може.

ти

прво,

дата

никога

„Ja

„Не

он

нама

неће

Гвернни.

једнога

тога

стр.

он

се

док

парохијана.

мораш

освети“.

сирома

селу

после

стр.

ти

монсењер

свештеника...

св.

Али

да

варош у

у

његових

пуцамо,

И

Ар-

најзад

и

не

нама

ти

пуцати.“

можемо

бери,

да

свештеником.

Скадар

Ако

стар. тебе

на

дужности

да

нама

јемац,

ба-

предлог

одговорише:

бита

вла-

anca

собом

јамчити

на

ње-

госта

Митрополитов

га.

рече

брђани

можеш

друго

га

то“

за

наутски не

ти

нам

пре-

Митрополит

преговори

жалбама

о

истрага

„Добро,

јемац

на

из

стари

својим

са

су

изја-

као

испунити

сада

преноћи

да

настављени

хтео

обичаја

свештеника

И

Узаман!

пре-

je

или

га

арнаутског

може

да

попа

може

домаћина

заступника

пусте

те

не

то.

ти

je

само

да

пусте за

али

Док су

обичају,

нема

тога

да

тражио

домаћинске. иде

којој

у

попа

чују

Митрополит

и

арнаутском

пуноправног

прими.

да

свештениковој кући,

у

кући,

у

да

хтели

говорите,

се

какво

Високопрео-

света

разговору“.

смркло

према

ноћити

пре

радо

том

да види

Његово

нису

врло

при

трајали

говори да

Малисори

брда

у

село

je

тражило

Но

anca.

дана ртишао

Дошавши у

осло-

посла!...

(Си-

срцу

види

—119).

у

'арнаутском

помиње

Гастон

Гравије

67

„Арнаутско je,

бавило

ховој у

чим

земљи,

се

Из

je

се

не

сврше

није

влада свог

вајде,

с

1250

угледа

година, земљи

у

вилизации

ових

Откуда je која

иначе

јима

je

није

не

собом

што

двеју

издржавају

од

за

силе

je

поучно

боре

њих

један за

хтео

већ

стекла

сада од

да

стече

Скадра

добивши осигурала -а

велико

друго,

у

своје

од да

међу

које

те

по-

врше

чланови

онога

Европи.

заповеда у

како

видети

да

се

другог,

против

ова

која je

за

своју

Далмацију,

руке

доцније

тако

Прво

пристаниште

То

као

са-

сваки

земљу.

ту

Далмацију

од

хтела

би

прилике

зато,

би,

да

Авлону,

пристаништа

могла

два

би

јер

„резервира“

италијанскога би

полн-

њих.

Аргирокастра.

до

се

и

да

зато,

свој

за

земљи

Арбанији,

само

Арнаут-

у

које

сила,

ко-

у

чудеса

само

ради су у тој

у

црква,

учинити?

залеђе („Хинтерланд“),

нову

ци-

Италија.

себе

Аустро-Угарска,

великога

онаква

свештеник

да

данас и

При-

допринела

католичка

су савезници,

иначе

који

като-

у

краљевима,

ништа

великих

превласт

савеза,

Врло везника

Арбанији

и

je

и

европским,

владајућа,

живи

Аустро-Угарска

су

док

поврате

да

до врло

много

државама

пропаганду

Те две

тројног

срп-

црвенокожа...

католички

за

свештенике

je

Свештеници

агента

литичку

не

се

српским

свемогућна

у

да

позив.

боре

под

да

вера

могла

може

духовни ил инка

пређу

вере

Арбанији

дотерала

и

да

то

свима

у

Отуда луку

док

признати,

европских

католичка

прави,

и

њи-

у

да

савесности

мењање

северној

у

изузетком

малим

од

се

мора

која

црква,

морју,

и

одношаји.“

нормални

личка

похвалне свако

операције

ратне

утврдила ислам

напусте

врло

забранила

влада

Е,

да

из-

становништво

војска

српска xohe

да

православље.

ска

поарнаућено

и

себе

Отранто,

залеђе

за

то

68

Приморје

ново

и

стрпати

Македонију,

свој

Арнаутлук

да

То ске

je

чујемо

je

за

стубови да

римскога

распламте

копају

па

томе

онда

Аустрија

да

уме

за

сеоски

je

мах,

чим

ловини

коју

(од у

су

стигли

прошлога

Аустрија кога?)

дечаке

спремају

први

те

малисорскога оснивање

и

Како

ту скоро

je

северној

у

јсзуити У

исти

овоме

једну

других

које

Скадар,

je

прва

мах

ce

Од-

Италије.

и

у

у

по-

школа,

призната

je

свију

католика

још

постоји,

која другу

племена.

Арбанији

школа,

протектора школе,

францисканци

нарочито

службу

отворена

издржава.

Поред

су

бракова.

који

Аустрије

из

за

мусло-

свеште-

на

оснивањем

века,

Аустрија

Арбанији.

основаше за

издржавају

ис-

да

и

Пулати.

у

потпомогнута

одвајкада

као

најпре у Скадру

су

који

попа,

наро-

радили

и

католички

ыешовитих

пропаганда снажно

су

хришћана

и

учили,

а

агенти

неуморно

одликовали

владику

50,

КЬени

награди ревносну

показује онај

поставлен

Чарлс Вудс:

супарништво

између

војевали против

ревносно

послу,

се

су

не-

духовно

последњих

католицизма

Аустрији

у

за

година.

јаз

италијан-

и

Арбанији најсилније

францисканци, који

махом

ници,

у

верозаконско

дубљи

што

У

мана.

30

последњих

није

a

томе

о

пропаганду

Аустрија

потпомагала

живу жељу,

Арнаута.

вели

шта

„Католичку

чито

Арнаутлуку,

цивилизадија

и

Да

у

и

провинције, јер

аустријске

и

Тренто

Италијанско Језеро.

направи

задатак

није

да

сматра

своју

можеостварити

главки

пропаганде

говање

ау~

Слободан

докле

италијанске

достану

начин

Јадранског Мора

од

Србију

може

себи

Италија

задатак

народни

не

тај

на

начин

осиг}фа

одет

стране

друге

извршила

само

да

Стару

делу

та]

на

Солуна.

до

С

џеп

у

само

монархија

строугарска друм

јер

Сада

школа

школу

само

ти

калуђери

за

дечаке

и

69

У

девојчице. књншка за

школама

предаје

не

се

ни

на

европским

ниједна

није

у

стању

„Италијанска лико

je

и

интрига

само

Сем

Скадру, где

италијански,

или

дом,

сиротињски

девојчице

за

постоје

тога

достигла

и

за

je

у

и

коју

центруму било

Италијанци

су

школе

три

без

сирочад

италијанске

неко-

пре,

важност

надничар,

подигли него

хаљину.

je

томе

сваки

али

школе

за

родитеља.

у

Авлони

и

Јањини.

у

„Раније јер

нији, хии,

и

цај

сви

зато

што

школе

дену

у

jep

сломани, многи

ске

да

пуларни, раде

и

Арбанији, се

су

занатлија“. Како

Арбанији

М.

Девојке

убијају

да

који

у

него

и

и

му-

столарство

италијанским

кроје

су

многих

кројачке

и

него

дају своју

и

шију

да

заступају аустриј-

постали

дочепали

ути-

итали-

школе, тога

учи

уче

шнваљкама,

књиговезачке

ценама

43

у

С

хришћани

школама

језуити,

тога

интересе

јер

на

аустриј-

знатно

објаснити, јер

живот.

само

занати.

се

Арба-

у

у монар-

платом

религиозно

за

тим

у

раде

Сем

хаљине.

се

не

под

раширио

може

само

нису

други

школама

се

потребну

школе

те

време

То

превласт

васпитавани

je већина

их

италијански.

јанске

имала

свештеници

последнее

дају' наставу

јим

Аустрија

je

су

У

ском.

и

У

покварености,

аустријски

дечаке,

није

али

аустријска.

стекла

не

раније,

година

на

до

„штикују“

да

почела

пропаганда

те школе,

беспослице,

себи

сашије

да

само

треба

друго,

науче

којекакве

мустрама

се

што

сврше

што

канцеларијску службу. Девојке ло

учи

ништа

Младићи, који

живот.

употребит»

се

могу

тим

али

ученост,

практичан

не

свима

врло

непо-

јер

земаља,

послове,

па

сво-

конкуренцију арнаутских

сваку

49

ce

ово

болно

Charles

растење

италијанског

oceha

Аустрији,

Woods,

La

y

Turquie

et

ses

то

voisins,

утицаја ћемо

стр.

y

нај-

91—93.

70

боље

би

„Да

на

нералног

консула

суму,

вају

негују. али

цима ;

ће

се

јери“

правога

Св.

колегија

и

влада

je

купила

велику

школ}д

познати

кану,

купили

такође

њему

болницу

владе

италијанске

су

на

да

земље,

и

„Годишњи

њему

на

за

дом

оптерећавају италијански 60.000

од

менат

кад

ганди,

вају

још већу коме

без

се

рано

налазе

нимало

немају

личину,

je

важност,

због

а

ретке воде,

99%

само

свију

из

руке,

саме

тада

се

у

Скадру

у

буџет морају

са

више

Парла-

и

овој

поклањати

пропа-

одобра-

одмах

то,

бедно

на

јужној Италији... близини

16%

добија

школе

помисли

школа

je

парче

италијанске

школе

арнаутске

стиднога да

су

Бал-

на

велико

појаве. 87% свију

предложено,

државне

одбио

школе

који

пропаганде

помоћу

непосредној

у

оваквога

јалиста,

кад

једну нову

калуђери,

важност

за

за

наро-

квадратних

подигне

устезања

суме

издашност

прозора,

нису

икаквог

2700

државни

Италији

у

без

потребне

све

„Ова

у

лира.

Влада

и

Колику

су

сирочад. за

издатци

Алнги-

ђаке. Италијанска

Скадру

у

подигну

он

По-

конвикта.

одредили

Скадру

у

почет-

консула

„Данте

друштво

Салезијански

своје

са

ге-

издржа-

првим

генералнога

сиромашне

да

у

државног

и

даље

a

je италијанска

Скадру

у

још

Адријана

за

земљишта,

метара

могла

предузимљивога

деца

посао

италијанске

благодејања

чита

je

намерама

до

брда

с

и

одредила

врло

таква

Тај

развита

владе

ред

у

према

:

Скадру, Комендатора

се

да

знатну и

школе, свога

предлог

чак

деца

арнаутска

италијанске

у

влада,

Италија“

и

барона Хлу-

књнге

поменуте

„Аустро-Угарска

мецког

доћи

већ

pis

видети

имају

стање

Школе

ђубришта, школа

у

прописку

Теве-

немају нужника... Кад

стања,

народне

од

Парламенат

„финансијских разлога“.

стране

сопи-

школе

овај Какви

у предлог ли

су

то

71

велики

интереси,

ламенат

да обема

школе,

докле

разлога,

и

за

je

на

и

учитеља

постојала

од

радити, уложити и

се, с

лијанска

Арнаутлука. која

везује

што

би

се

и

директор

држављанин.

који

се

учити

и

више

да за

дипломатско

аустријски

наше

св.

Ватикана,

ми

књ.,

школе

у

рекрутују

италијански,

Арнаута,

него

би

само

се

постане

стр.

они

не

и

веза, тиме,

заступништво

јер

Скадру

ита-

Италије

пресече

167

до

тиме

изли-

170).

издржа-

италијански

Тек у новије доба из

коју

друштвима

Аустријанци

обавезан

и

стављају

Аустрију

протекторат пом.

које je

умножавају,

се

да

много.

консулата,,

између

веза

покушаји

код

мёта,

парламента-

многобројним и

створило

данас

интен-

помоћ

католике

у

треба

средства

штедра

ар-

овоме

добије

арнаутске

школама,

још

вамо,

и

указује

одношаја

(Хлумецки, ~У

а

да

све

новчана

за

у

најугледнијих

Отуда

Отуда

да

и

број je већ

школа

постигне

се

влади-

ако

и

италијанских

годину,

Порте

отоманске

да

тако

;

велики

Италија

начела,

да

радња

на

помоћу

васпита

ћете?

па

богатија

влада

неговање

учинило,

ce

него

инсти-

катедра

нарочита

xohe

много,

расположење.

шен,

Шта

наваљивање

све

оријенталском

Арнаутлук,

основное

ако

године се

да

за

школе

Арбанију.

Ферате

грозничава на

којима

за

у

Грото

у

сивно

на

нехиги-

младића

Адријана

стање

свештеника

треба

раца,

буџетских

неколике

арнаутска

Св.

колегија

полази

Отуда

Пар-

арнаутске

рђавим

у

арнаутских за

створена

свештенике.

наутске

који

само

краљевском

поставлена

послу

за

из

земљи,

пропадају

учитеља

Неапољу

у

поменута

ном

не

спремање

туту

својој

у и

само] Италији постоје

у

васпитавање

„Тако

je

деца

кржљаве

„Па

и

италијански

школама?

јенским

за

побуђују

који

рукама даје средства

језик,

италијански

je

францисканци,

морају

облигатно

факултативно.

72

„Да

човек

како

смо

суме

новаца

јима

баш

предаје

својој

љубазни „Са

лија

школе

јаче

ради

властите

Разуме

врло

И

г

оценила,

брђани, дное™

коју

и

италијанско

чунато

превласти,

литички

утицај.

италијанског дине

Било

има.

1904

школама

И

место

зато

150

за

деце,

у

сваке

тачно

се,

придобије

једну

зави-

вуче

поред и

у

сра-

прнв-

велики

по-

поред

коме

основну

за

важност

Скадру,

деце,

Ар-

неде.ъе

добро

врло

у

не

пажњу

врло

велика

да

налазимо

чуваше

се

привредној

дакле

зов}'

горњој

зависност

лежи

Ар-

у

истоку

на

je

долазе

поступаше,

завода

било

њој je

своје

школе

особиту

привредна

и

морала

„Краљевских

jep

потпуној

у

политичку

Скадар

редне

стоје

je

којим

тих

Скадар,

скадарски

Скадра. Â

ннсу

школа

те

расте. на

најбиле

je италијан-

које

оних,

Ита-

je

извуче

име,

Број

најважније

то

пазар

који од

школа“

je

да

од

школе.

земљиште.

приступила

Чудно

били

ми

она

оснивању

по-

руку

оснивати

чудновато,

држава

Италија

je

На

■банији.

одиста

ни

своју

њој

и

пропаганде

врло

своје

да

коме

према

успела

издржавамо,

школе“.

ниједна

италијанских

собом

И

je

што

издржавај}

обратила

ми

на

то

смо

радова

себи

по

енергично

„Краљевске

служи

се

на

спремимо

претходних

које

школе.

то

вештином

не-

монархија

наша

што

ко-

што

само

језик

пружити

пре,

за

политичке

влада

банији. се

наших

корист.

доста

јој

да

онај

никада

икада

толико

у

над

утицаја,

влада

Наивна

Италија

знатне

непријатељство

није

великом

врло из

да

већу

ска

ће

да

који

томе

о

и

Арнаути,

даље, и

учитељима.

морl|уза

тако

миља

мржња

се

старали да

језик,

жалосна,

сатиру

добијемо

да

кратковидости

мислила,

преко

само

онај

поморских

сада

крваву

године

бајаги

хтели

безгранично

тако нише

толике

некадашњим

у

je

да

трошили,

науче

колико се

ми

смо

боље

пи

ствар

би

могао

je

го-

школу

73

за

мушкарце

за

девојке

вачку тога

(165

основну

Авлони,

и

разредима,

се

сви

„И

лије

Балкану,

у

пропагандом

чак

и

неким

како

већ

се

у

Politico У

лијанским

жо

утицај

што

у

се

Италија само

тим

још покушава све

то

ради

цивилизаторски

Италијански сасвим

отворено

да

овом

као

министар

да

дубоки

на

језик

je

та

и

земља

Il

Pen-

1905). влада

осећања на

се

у

тим

родителе

тој

дечје

који су учи-

много

зачудити, скаска:

да

арнаутскоме

Сан-Ђулијано

утисак,

ита-

каламе

распростире

у

Та

прстом

некористољубиво, посао

на

школском

рачуна.

Lorecchio,

дух

чак

се

на

постаје сумњива

чиновници,

мораће

Ита-

им

да

арнаутски

се

врше

отво-

из

намере

нас

указују

они

какав

каква

школама,

да

понашају

краљевско-италијански

те.ъи

већ

Roma,

зна

школама,

какав

деци, ти

Albanese,

осталом

и

валон-

у

се

себичних

(Anseimo

Италије“.

joj

од

целом

презиру

Арнаутлуку

својина

siero

Арнаутима,

Италијанци

како

то,

почине

нижим

Арнаутлуку

се

ове

арна-

162—166).

стр.

опет

захтева

с

карак-

у

а

ам-

италијанском

на

књ.,

у

никаквих

некористољубивост

језик,

германизаторске

Италија

да нема

св.

je

школама,

предају

није

мах

и

развије

се

да

школу,

има

да

си-

школе

намењене

су

тим

у

пом.

у

исти

верујемо,

реч

има

Врло

арнаутски

немачку

пребацује и

којима

монархија

ако

ниједну

рила

Јањини.

предмета

језику.“ (Хлумецки,

мете-

за

курсове

вечерне

у

се

да

предаје

не

школи

мали

амбулаторијум

и

бајаги

свест

народна

Поред

школу.

музеум,

подиглииталијанске

они

цилеве,

којима

у

школу

занатлијско-трго-

занатску

школу,

Елбасану, за

основну

Даље су Италијанци отворили

Зато су

у

теристично школе

чисто

трговачки

болеснике.

булаторијум.

ској

je

једну

једну

опсерваторијум

ромашне

у

једну

установлен

Драчу

ђака),

ученица),

и

школу

оролошки

у

170

(са

који je

он

je

да то

духу.

описује осетио

74

je

кад

посетио

nia

Живео

Италија!

вела

il

e

школе

Скадру

у

италијанску

певала

арнаутска

Краљ!“

dell’

compito

и

химну

и

кад

Stato

(Lo

Giornale

Italia,

деца.

су

викала

„Жи-

:

dell’

d’

Alba23

Italia,

1902).

јула

Што

конфесионалне Колико

ђање

аустријских

тиче

ce

меродаван

70

од

чисто

за

поха-

спао

се

неколико

40.

на

консула

види

италијанског

наименованога

ђака

утицај

школа

1905-те

Драчу

у

су

природе...

je

италијанских

када

школа оне

факта,

из

није

месеци

je број

одмах

консула,

(Хлумецки,

у

њ.

да

било

пом. књ.,

165—166)...

стр.

Борба Арбанији

између не

Та

школе.

вредном

савезничких

борба

постаје

које

пољу,

je

великих

само

се

ограничава

на

силнија

све

за

данас

сила

и

цркве и

ари-

на

сваку

у на

политику

најважније. На да

се

join

нема

арнаутским места

путник пом.

За стичне се

сретну А

госмо !

реци

Душмана али

Береза

;

тј.

дошло има

je ту

и

до

врло

je

да

о

два

које

(Нопча

у

била

могосте

се

карактери-

ли

кад

књ.,

уверења

савладати? мо-

полако,

стр.

један брод

нарочита

заваде

својих

су

поздрављају

:

пом.

налази

крваве се

којој

улепшавање,

полако,

св.

у

Дриму

пре

у

обожа-

између

животом“.

кадал!

Лпберт,

услед

саобраћаја

мујт?

кадал,

(Др.

На

воз,

кени

По,

-

име

Арнаути

се

брдима

својим

у

je

то

Арбанијн

у

којима

речи

рекне:

„Веза

може

70).

стр.

саобраћај

велики

приморан

својим

платити

књ.,

и

земљи

Нопча,

али

пут,

може

њег.

барон

путовима

,се

зове

Чак

п}п:ова!

никаквих

Арнаута,

како

чудновато

некаквој привреди у

о

говори

валац

изгледа

поглед

први

скела

22). код

села

за

пре-

између Душмана да

рђавих

таква

страна,

и

олакшица па

зато

75

су се

скелу

скела

али

нову; морао

због

свађа

нових

треба На

воду.

4—6).

преко

дошло и

уништити

кроз

надчовечанска

душевна

напрезања.

плетанога

201

стр.

треба

путовима увезе

ее

онда

робе

ли

те

земље

40

међу

и

Узима

изиђе

на

вима

рају

та

банију, свака

да

крај

са

рђава

У

и

него

по

у

таквим

оно

што

око

чега

Па

богаства?

год

у

најсиромашннје

креће

се

лихва

годишње.

крупа

што

Арбанији

у

из-

потроши,

да

мора и

знатан

у

храни

не

део

Црне

Црној

Г

ори

да

висо-

се

много

производи

се

може

На

они

и

само

мо-

Али

кукуруз у скадарској равници.

Ар-

делу

Горе,

то

се*

осети

као

него

кукуруз.

врло

Арбанију.

за

јевтиније и

земљишта

Пошто

човек

Арбанији

join

Мнели

митивне

внсова

и

земљи

каквога

Мирдити

160

година

кромпире

ности

путовима

таквим

по

испре-

(Сиберц,

силе?

велике

један

равница него

несрећна

За

се

купују

да

и

60°/о.

кукуруза,

како

од

него

од

опасно.

Италије.

и

стр.

тражи

скелама

мора,

фактички

У

књ.,

арнаутских

до

разноси

спада

северној

у

мање

се

две

Европи.

у

роба донела

пом.

низ

наду-

мора путник

на

По

с

од

физичка

живот

10).

Арбанији

у

Арбанија

за

Аустрије

из

боре

Има

се

да

мора

je

стр.

свлачи

би

кадшто

пустити

висове

само

пређе

да

што

Нопча,

се да

равницу,

По

река

прућа,

'и

да

се

и

не

да

уверења,

скеле

у

албанске

путника

вода

до

места,

међутим

се

остатке

(Др, Либерт,

кожа.

Путовање

нзвесних

наново

њене

тога

jep

реке,

увидело

направите

дошао до

бродовима имају

неким

козјнх

ваних

газим

да

па

ствар,

1905-те

ja

сам

Доцније

комаде.

потребна

ипак

кад

сам

скелу

на

разлупали

je

да

не

у

привреде мушкарци

знају

je

кестење

у

Малесији.

Малесији join

и

само

у

налази

се

одношајима

шетају

с

Сем

неплод-

узрок саме

пушком

о

при-

земље.

рамену,

76

и

пошто

само

успешне

јевима

која на

сиротиња У

усева

помена

марљивим

почне

за

породице

благостања,

јер

који

због

су

чак

Србију

у

-ђанска,

па

чивчије шли

у

.вали

селе

се

немају

сорн

зионским ■се

прави

знали

овчји

Геолог

Дакарних,

зиме

као

читава

да

дугова,

и

су

и

припе-

у

нас

до

најамници). бр-

племена

своје

остављаху

живећи

Метохију, Тако

Због

Арнаути

су

преко

иначе

Нопча

што

пљачки.

или

многи

у

њој

Арнаути

Призрена,

„Видео

на

где

су

као

оти-

осно-

знају

о

сир,

Нопча

у

чак

томе

и

на

и

дурбин

још

да

пушку Мали-

да

извесним

ни

Снберцовој

потврђује

арсенских

сваки

има

констатује

како

има

(цитат

али

Арнауте,

многе

сам

снази,

Нопча

барон

пушкама

ништа,

и

Ми-

колоније.

добро

врло

као

те,

правога

30.000

(Долазе

пише:

и

до

оних

крађи

која

су врло

Задримље;

Румунију.

Пећи

око

кошуље

реденик;“

дођу

иду

теретом

најамници.

и

Штајнмец

и

и

насељаваху

земље

да

многн

да

дешавало

католичке

•који

и

тестераши

сломљена

■

зем.ъе

земље

морале

плодно

суседи

наклоњени

Грчку

као

Чешће

могућно ту

да пле-

два

племена

из

у

презадужени,

своје се

да

и

иселе

им

су

тога

сиромаштва

нуђени

Климента

се

зна

г

тога

им

ни

уништити тр} дове од

Услед

да

није

ни

ред

успело,

не

иШеђу

завада

сати

и

н

ђубрењу

о

нико

Хоти

месеци,

стога

страшна.

заливањем

још

крвна

по-

даје;

промену

могуће ;

класати,

неколико

Шкрели,

зову

ридита,

се

изненадна

неколико

у

за

ако

неће

чалбу

зна

не

нема и,

каква

вели,

нико

кра-

приступи

прихода

просто

ннје

ли

многе

стране

орати

пшеница

•али

много мање

многим

у

се

биты

ни

може

да

дубоко

да

се

не ипак

сточарство

све

Малесији

;

мена

се

то

Па

раде,

привреде.

напушта

љопривреди,

je

жене

пољске

оно

азбетских

прецн-

али

;

како

издалека

нису

књ.,

199).

стр.

мало

оловних,

слојева,

које

je

77

Арбанији

у

он

Брђани

Арнаути

исто

тако

вазда

при

би

Арнаутлука, сно

„Да,

„Пут лену

стајаше

опазити

кроз

ни

иструну

говорити

и

дотле

и

шума

Vt

:

видео

(Штајнмец,

нецрикосновено-

није

нигде се

целој прве

почетке

путу

више

очајну наути гране,

би

њ.

књ.,

шуме,

барон ски

40

за

с

танкога

шуме.

њих

исхрану

je

приметно богаства. да

прилике

На

види

Ар-

дрва.

храсту

свакоме

у

je

нове

би

га

осушили

и

стоке.“

(Др.

Либерт

дивне

букове-

упропашћује

добије

јавља:

километара

овога

тако

да

32).

да

Нопча

Либерт

буквама

ни]е

ипак

разголићених

године

Никајско

само

товар

кове

сваке

лишће

стр.

Племе

имао

скелета

употребили

зими

у

одсецају

Др.

Шуме

од

могао

небројенн

године

Па

28).

експлоатисање

села

слику

да

Лекар

за

сваке

стр.

сата,

-свећа

као

захваташа.

људскога

Арбанији.

го-

тако-

шуму;

џиновска

девичкој

пропадају

четинарима

масе

сваке

овде

„У обореним иструлелим храстовима,

милиони

које

и

Колике

јелову

другога У

огромна

траг

кори-

читаве дане

додирнула.

никада

вис.

та

се

196).

стр.

дивну

поред

у

да

197).

нисам

стабла

права

пушка,

богаство

велико

пролази

није

стр.

један

али

je

29).

могућности

вредности

води

шуму

избијају

се

секира

(Сиберц,

дине.

сти

које

стр.

рыболов,

у

им

без претеривања

се може

колике

дрва,

било

иду

ако

Либерт,

(Сиберц,

кроз

никаква

и

једино

би

кад

овде

шумама

join

биле

ретко

лов,

у

(Др.

употребе.

и

врло

и

ретко

руци.

Шуме

о

бо-

никакву

експлоатацију.

гату

а

обећавају

не

нашао,

пашњаке

„Докле

зеленог

даље

у

Нико

!

Скадру један

граша

упропашћују

Паљевине

шума

у

маши

кошта

10

него

кош-

гроша,

најдивније

бу-

Никаји спречавале-

78

ме

су у

пуна

пом.

Само

дома,

воде

у

Према

томе,

;

Превеза,

која

3,000.000,

а

Угарске;

ал и

јанци_да

Жупанић,

била

десет

остатн

издала не

више

уче

школују и

у

у

свештеници

у

Аустрији,

у

доцније

зида

њени

консули

цркве

зна

се

у

ста-

(стр. 160).

у

најзад

францисканци

зна

их

потпомажу

да он

он

издржава,

она

у

сад

од

не

се

његови

ко

да

те

Не-

издржава,

свему.

се

Шта-

зна

зна

могу да

Ланковици,

у

беше

не и

Арбанији,

Немачкој,

да

ће

колико

у

Народ

и

нико

Не-

за

монархија

je

него

сваки

да

арнаутски

махом

спремају

њему

га

да

Инсбруку.

мачка

велике,

докле

образовање

и

Хлумецки

симпатије

и

су

врло

пошто

Италији,

свештенике

да

Нико

(Др.

Аустро-Угарске

што

Надати

наредбу,

своје

довршити

јерској

као

Аустрија),

нарочито

мудру

Итали-

су

барон

Арбаније

Италије.

име

je

Аустро-

из

успели

вели

,

чуо

тако

време

Скадру

за

Штајнмец.

унутрашњости

за

извозила

У

махом

позиција

и

(Немција,

мачку

то

у север-

Арбанији

јужној

у

годинама

замонархщу биле

То

ни

а

и

година

je трговачка

„У

Приморју

место

аустријску трговину.

Арбанији доминирајућа, новништва

проводе зиму

35).

стр.

„Пре

рав-

године

Пиндоса про-

с

5,000.000.

за

последнее

потисну

преко

трговачко

3,500.000 у

у

деле

арнаутском

на

80-тим

увозила

износио

увоз

силазе

Климента

Скадар,

je у

номадскн сто-

авлонској.

само

je

то

ни-

врло

коњиће), који

зими

Цинцари

најживље

Арбанији

но)

а

остају

што

као

махом

планинске

арбанаски

равници

трговине

су

и

овце

планинама

у

Маћи,

зиму

(Нопча,

на

пољопривреда

Миридити

северно

а

реци

има

козе,

проводе

нице.

стоји

становници

ступњу,

лето

на

Арбанији

(имају

пари

фотографисању“.

у

23).

књ.,

У ском

дана

три

и

Муха-

79

мсданци

морја зато

италијанских

су

Данае

je

„Данае лазимо на

се

све

постало

земљи

струје

отрантском

тамо-амо.

нас

што

стекли

разних

цркава,

жавањем

могла

чин.

Али

који

нас

je

je

зар

je

.било

све

то

претворио

потребно

смо

јанске мисионаре смо

на

језика

тај чак

хотице

сејала.“

у

до

у

смо

шта

у

хове

триге

начин,

на

италијанске? Зар Арнауте

учимо

језику.

само

италн-

Ми

италијанског

знање

Србију

и

тако

италијанска a

земљиште,

и

се

не-

пропа-

Италија

je

160 —162).

стр.

Виктор

Берар

о

италијанскоме

Драчу:

„Италијанске лађе будиле

на-

религиозан

свештенике?...

италијанске

поорали

овоме

благо,

највеће

земљу

створила

издр-

Аустрија

италијанскоме

т}'

осни-

опште

бита

ми

раширили

вели

на

га

смо

свега

пре

помоћи

морало

Стару

(Хлумецки,

Ево раду

начин

аутоматски Ми

ганда.

и

смо

у

начин

баш

Право

које

одиста

његово

само

и

слати

морали

и

у пионере

да

посадили

свештеника,

И

установа.

италијанскоме језику Зар

смо

јако

стидно

Арбаније.

школа

васпитавајући

ми

И

каналу

врло

уговора, вршили

заштићујући и

његову веру

у

племенитији

на

него

народу,

и

у

Арбанији,

нздржавањем

црквених

на-

таласе

струје

je

да

признати

конфесионалних

вањем

није

Жалосно

протектората

услед

зидањем

које

италијанизирање

за

католичкога

непријатељске

симпатија,

морамо

клице

прве

Хлумецки

италијанизирања.

потпуног

напрегнуте

за

и

ути-

друкчије.

сасвим

барон

се

осећамо

стране

зоном,

пријатељском

77).

жали

у

При-

од

су

католичком

изложени

(стр. то

ограђени

намера

највише

они

Аустрије“

цају

Арбаније

северне

су

лађе су

наново

пристају опште

ову у

и

италијанске

дотле

Драчу

познате,

и

у

мртву двапут вароши

интриге про-

варош. дневно.

казују

ЕЬиИнпои-

80

менце

све

пенсије

те

франака). 200

који

оне, износе

по

Италијански

рује

машина

будућност,

ту

на

пенсије

те

he

ли

наших

копите

подижу

Једна

у

Да

ова

жута бити

коша,

италијанским културним радом уплодни

претворена

хумус?

издаје

консул

Италије;

од

фуната (82 —138

турских

месечно...

наполеондора

прфиина, коју

„пенсију“

вуку

4 —6

становннка

ово]

у

земљи

плаНена

je бар

или

да

ве-

ушу

50

верује“. Италијанцима je придобију

начин

150.000

на

пошло

за

се

за

секту

(Хлумецки,

присталица.

Према извешћу француског од

1904

године за

увоза кле

за

Италију,

с

са

менп

се

овим

стекла итали-

растешем

погледати

Арбанијом.“

северном

да-

чини,

извештају

Арбаније

учешћа а}штријске

процентуалног

саобраћају

брзо

заставе

(Хлумецки,

194).

стр.

У

борби

банији шиме

а

услед

je

jep je

и

своју

угарско.

„Док

се

италијански 15%.

60

час

При

за

увоз томе

Victor Berard, Париз

Арбанију

да

1904,

себи

стр.

четири

Скадар

дочепати

у

осигура ту

Италија

превласт,

Turquie

цитат у

бро-

аустро-

депоседираше

195—196). године

треба

не

и

своју привредну,

зависност.

учетворостручпо

Арбанију, аустријски je

у

La

северној Ар-

организацијом својега

спреми

(Хлумецки,

he

политичку

путу

за

да

превласт у

ко

питаше

одличном

умела

дарства

трговачку

северну тога

најбољем

на

пздање,

за

главно

с

je

вези

у

Скадру

733.637,

том

у

„Просто je ужасно

увоза.“

опадаше

у

стоји

консул

у

италијанског

до

осталом

броји

171).

стр.

вредност

будућност

je

коју

важност

јанског

„У

која

консула

496.485

од

француски

наставља

за

дана

47%.

читавих

да

je

порасла

годину

овај

на

да

руком

Бекташа

заборавити

et

l’Hellenisme

Хлумецковој

књизи,

да

пао

се

у ау-

contemporain,

стр.

170.

за

пета

81

стријском

(у

цифру

праву

ђутим je Италија нополише

:

воле

за

својом

са

Године

1903

само

доцније

тај

роба

ска

број

(Хлумецки

расте.

признају

том

су

постићи.

имају

пренесене

тична

и

вреди

све

Без сланици

и

2101

стр.

191).

остаје

лађа

стоји

није

и

у

држане,

који

циљеви,

само

вила

ако

на

у

се

Италијанци

АРНАУТИ

тај

се

начин

замерао. количи-

знају

да

поли-

Мору

изјављивали су

тај

програм.

буцетског

место

да

ВЕЛИКЕ

„да

„Лојда“

снабдевању

застава

напусти

Арбанији.“

пропаганда

Арнаутима.

циљеве.

СИЛЕ

у

у

по-

Сасвим

одбора

аустријског

италијанска

превласт

међу

даље

И

даје бесе-

отворено на

Јадранском

на

на

извешћу

неће

на

рад

ло-

знатно

свима

одговарају

уздржавања

италијанска

још

или

лађа

ситничарски не

превласт

заузети

мора

наду

Али

3630

на

издашно

врло

дубровачкога бродарског друштва

сваку

италијан-

исти

италнјанских

своје пристајање

Арбаније,

одину

и

од

у

дана

жртве.

икаквога

отворено

Италија

те

13,

бродове,

робе.

трговачка

Г

увоза.

године

субвенције

нама

италијански

износи

приликом

Нико

одобрене

што

штету

192).

за

политички

произ-

постоји

никакву

увоз

Парламенат

субвенције

које

дами,

број

стр.

Италијански тражене

те

Лојдових

дотле

опада,

je

(Хлумецки,

цената.

Док

већ

се

мо-

агенција, ниједан

претрпео

целокупног

проценат

Ме-

године

Епиру.“

у

износио

9%

попела

метарских

мало

није

сма-

земљу.

Откад

итд.

трговачка

извозник

Авлону

у ту

индустријске

сомоте

трговином

знатно

за. четири

поједине

ткања,

што

увоза

да

кафе

количина

лира),

успела

краљевско-италијанска италијански

знатна

нашега

себе

свилена

и

250.000

од

вредности

њује

налази

увозу

не

Она

Италија

ограничава

je

xohe

себи да

се

поста-

по-

преко 6

82

Арнаута

грчених

и

превласт

Ево

о

томе

„...Погрчени Ту

задобију. ким

римскога

и

локрет

нацији зато

већ

коју

види

Рим

у

свом

којим

Румунија

снагом

фраза :

свеже

до

цинцарски

Македонији,

и

високе

правом

Цин-

планове

пропаганда

својим агитацијама

и

алијан-

С

тј. латинизираниы

италијанска са

тј.

сестранској

о

латинство.

своје

за

потпору

народне

автономије,

арнаутско-влашкој

о

се

да

политик-

може

и

да

ради управо

италијанскога Краља.

за

Уз дошла ном

једва

у

да

чека,

своје

Један

муније

y

моћнога

до-

тај

народ

пријатеља

исто

које

he

јачи,

(И

заведено

у

тај

које

су

већ

Зар

ce

отворене,

предавати

већини

Ру-

развитак

Италији ?

отворити,

одиста

схва-

народности

положај

да

зар

користан

тек

„Verso

опште

влашке

учини

школама, се

казује

питања;

развитак

постане

толико

језик?

школа

да

(В. Pellegrini

овако

Македонији

румунскнм

онима

лијански дких

писац

1906)

неизбежни

бити

и

се

латинство!“

Европи

у

народ-

латинске

народ

Власи,

и

заштитом

под

Roma

и

помогне

устручавају

не

Арнаути

као

Италије куцовлашкога

Арбанији

у

доба

сами

италијански

„Ако

неће

и

онако

да

Италнје

права

се

да

„подјармљених братских народа.“

најновије

су

сасвим

guerra?,“

неће

„дужност“,

ослобођењу

развије

тање

и

сада

„Неки

расе,

„историјска“

освештана

je

казивати

и

своју

Арбанији.

у порумуњеним,

с

елеменат

рачуна.

да

;

треба

њеним

арнаутске

Арбанији

у

говори

треба

јаку

царима

у

je

дух

доведе до

избачена

латинској

се

зао

потпомаже

зато

цији,

la

да

протектората

„Италија

Епиру

у

буђење

служи

треба

која

свести,

под

узме

Хлумецки :

барон

вели

Арнаутн Италија

je

циљевима

југу

на

Македонију.

делу

шта

Цинцара

и

тих

ита-

румун-

je учење италијанскога језика).

83

Ако

наместо

влашки

свештеници,

he

али

већ

бити

случај и

стима,

Зацело снила

he

под

атракције, ja

и

све

више

ских

jep

извршити, па

чак

се

Арнаути

У

пажљиво

морамо

те

меданаца,

„Грчка кофилско

јасан

;

заштићује

Балдача вољно

јасно

менат,

који

je

би

да

138

—

тај

дати

њене

Вла-

називају

и

je

да

и

муха-

правцем.“

православно,

гр-

заштићује наш

узмемо

ми

ка-

задатак

себе

на

за-

мухамеданаца?“ али

ипак

Арбанији

и

шен

осигурати

би

такво

ш.

у

добро

решеше,

престиж,

привредне

легитимне

доеле-

форму,

органску

Италија за

он

„Једини

програм:

(Хлумецки,

интересе.

лако

с

слажу

добрим

инициативу

могло

бити

буђење

влашко-арнаутски. узме

на

Влаха

смотренији,

може

једино

задовољити тичке

je

се

мухамедан-

случају

путем

сам

тако

ослањати

јасно

није

и

he

местима

Зар

да

Ова

лепо

Турској

и

И

акцију

Аустрија

Влаха

одређује

елеменат

урадила

које

у

Словене.

арбанаских

ће

упућујемо

службеним

да

штиту

то

пратити

становништво.

Русија

толике,

сваком

их

да

расе.

Италије.

врло

извесним

у

„Арбано-Власи“.

Зато

узданица.

Ту

се

симпатије

туторство

и

изја-

Разуме

због

ме-

цркве?

те

скоро

ту

je

што

неким

доћи

Арбаније,

Арнаута.

се

се

акција

заштиту

влашких

и

сима,

на

као

исте

народе њихова

јужне

односно

фактора,

два

која

будућа

истиче

најпре

се,

везују je Рим

православие,

joui

заштиту

Италије

заштиту

да

и

аспирација.

влашких

које

рекао

he

Аустрију,

под

остати

цркве

Крушеву

чију

под

противу

доћи

влашке

Битољу,

у

не

цркве

само

онда

ће

дођу

свештеника

грчких православных

и

пом.

и

поли-

књ.,

стр.

141).

Романизирање Аустрију

je

за

културу

грчку

интересы

тако

грчки

и

и

исто

и

Арнаута

италијанизовање опасно,

јелинизам,

аустријски

у

као

што

Ово

je

увиђање

Арбанији

за

опасно

иду

да са-

84

свим

се

упоредо,

упорно

Аустраје

међу

Али

који

се

тајни

да

грчке

то

краљевине,

Лист

који des

„Courrier

je

или

између

уговор

те

повода,

je

Да

гласови,

закључен

баш

то

су

проносе,

дало

из-

тајни

некакав

Хлумецки.

г.

ли

je

да

проносе

Грчке

и

вели

уговор

бити

мора

Италији

по

само

Риму

у

Balkans“

донео

из

читаоци

пресуде

излази

који

и

je

и

овога:

зове

се

1906

јуну

у

некакав

монархије

аустроугарске

нека

гласови

правки потписан

одиста

ову

новост :

Тајни

„

декембру

Краљ

грчки

тај

гласи

сферу то

се

значи

целом

у

Битољскога

делу

знаје

Скадарском Овај

луна.

случају Балкану,

Ако

није

Што овом

испод

дошла жање

je

грчку

Драча,

у

туђе

јер

монархија

да за

се

који

je

барем ове

сферу би

на

руке.

заузела

у

то

важности

status

начин

на

слома

распадне

и

у на.

quo

интегрп-

обе

случај

Со-

до

се

др-

смишљено.

пишемо,

je,

да

би

изгледа.

Аустрија

Аргирокастра

изнад

тај

при-

своје целом

интереса у

депо

врсте

најрањавије

сасвим

до

место

Авлона.

Јадранима

Међутим

после

са

помагати.“

невероватно

А}штрије

Аустрије,

остаје

другу

који

једном

у

Грчка

променити

царства,

и

границе

целој Македонпји

у

случају

истина,

нама,

превласт

и

једна

уговору

признала

за

у

те

до

интересе.

морадне

и

обвезују

и

Драча,

испод

Јањинском

Вилаету

уговор

отоманскога

жаве

у

се

чак

Шкумбе,

реке

грчке

тајни

Голуховкако

Вилаету

да

грофа

грчку

у

Атпнама.

и

тога

Аустро-Угарска признаје

и

аустријску сферу

признаје

Франц Јозеф Оригинали

уговор.

Вилаета,

монархија

стране

тет

„

У

Грчке.

и

Ево

Бечу

до

интереса

Цар

према-потпис

у

уговор:

Аустрије су

један

je

коме

чувају

ског,

потписали

Ђорђе

на

уговора,

између

уговор

1903

различно др-

Европске Турске, које

према

Грчкој

с

једне,.

и;

85

осталим

према друге

стране,

зила

je овај

да

тајни

Било уговор

га

уговор

оваквим

ми

пријатељства ђујемо један

тајни

тересима

нам

за

ege

жалити

тим

Италије

да,

коме

Турскога

јим

Е

па

с

коме

Турске. јатељско зела

да

he

и

!

да

Грчком

за

спреми она

наћи

тајни

држање, према

да

да

разних

хоће

Даље

народа

се

по

под тим

Турсво-

привилегисан за

сломити

онај

дан,

интегритет нам

последње

због

између

трећим тајним

објашњује y

je

потребним

се

противно

за

и

сфера,

интегритет

земљиште

треба

Италији

да

овим

створи себе

je

Арбанији,

у

и

савезне

Мирцштегу),

дејствују

уговор

које

обе

се

чувају

да

joui

питање

народа.

у

Сад Аустрија,

обвезама,

Солун. Међуje

интересних

(онај

стање

можемо

употребити

један споразум

други

обвезују

поправи лепо

Овај

Грчка

само

quo

својих

арнаутскога

и

силе

двојним

положа),

поделе

за

Аустро-Угарске

коме

status

одрже

Царства

уговором

у

уговор,

да

постоји

реформами ском.

по

Аустро-Угарске обе

се

између

да

развитак

да

и

je

и

аустријске

праве ми

то

потпомажу

Русије

показује

ин-

арнаутски

царства

гледишта,

другог

објавимо

да

за

на

икакве

познато

и

Аустрије

постоји

без

опасан

Напротив,

не-

огра-

италијанским

продирање

обвезују

силе

хтели

дала

Познато

важније.

je

(grave)

се

унапред

несвесно

се

једнога

с

и

Грчка

што

олакша

да

уједно

Балкану.

на

про-

каквога

отоманскога

интегритет a

ма

прети

који

овај

узели

важан

врло

просто

који

су

des Balkans“

намеру

смо

Адрији,

Балкан,

цео

Ми

дола-

:

овај

Грчке,

споразум

на

и

народ

имали

противу

тога.

од

Италијанци

чланком

нисмо

с

мишљења

у прилог

„Courrier

и

јавност

на

флота

грчка

би

Савеза

аутентичан.

драго,

озбиљно,

„Износећи уговор,

ратна

говорило

какому

врло

пратио

je

ако

Авлону,

пред

Балканскога

члановима и

Епира,

непри-

време a

зау-

уједно

86

je

доказ

очевиден

коју

на

се

јавност као

овај

под

своју

тересе

и

На

да

да

други

државамо,

лијанских

нашој

смеју

се

од

нас

више

смемо

турним

печат

Италије рочиту

таква.

Ми

заборављати

да

процената

арнаутскога

решавати

судбину

и

на

југу

акцију,

тичку више

зицију, чали,

која

je

свесна

колико

толико

лија најзад позицију

пре

више

моћи

напустите

на

потражити

je

С и

да

ћемо

своју

и

се

noMoh

да

ми

само

неће

само

и

циља.

надати

на-

не

15 они:

поли-

Колико

наш}-

поправљали

онако

на

морамо

ми

трговачку

свога

будемо

не

акција

али

;

тога

и

по-

ја-

да he Ита-

проблематичну

источној обали Јадрана, нашу

je

обраћамо

будемо бранили

издржљивије

и

и

народа,

развита

носи

састављају

они

се

искључиво у

да

даље

Арбаније.

Арбаније

ми

да

Арнаутима

католичким

наш

поли-

и

докле

дотле,

и

се

религиозно-кул-

тре.ба

национални,

треба

из-

ита-

придоби-

да

речено,

само

акција

и

ми

зазирати

привредно

укратко

барем

смислу,.

пажњу

смемо

да

се,

више

више

из

којима

само

служи,

наша

и

политички

арнаутском

смемо

задовоьавати

радом,

које

je

дамо

смеју

не

рекрутовати

не

ита-

зато

Арбанији

у

средстава,.

зависи;

Али

свештеници,

ми

за

заједнички

продирање

школе

више

обилато

становништво

тачка

акцији

Наше

никаквих

тако

савезник

од

:

морају

Адрије.

истоку

елемената;

употребе

себи

на

правац.

не

ин-

заштити

Хлумецки

победоносно

италијанисање;

помагати

јемо

ми

их

да

монархија

наша

утицаја

потребно

од

и

зауставе

лијанског

сасвим

барон

одговара

„Грчка радити

народа,

узме

нарочито

аустријских.“

заседа

то

те

а

на

Италија,

да

Балкану,

на

популације,

те

арнаутскога

интрига

желимо

ми

владе.

Износећи

ослонити.

заинтересована

заштиту

бечке

непоузданост.

може

докуменат,

највнше

сила

за.

не

нико

осигура

и

да

he

своје

можда велике-

87

интересе

у

Средоземном Мору.

(Хлумецки,

стр.

143—146). На

у

жалост

велику

другој страна

на

Средоземном

осигурала

Мору,

велике

интересе

доказује

што

као

већ

je

Италија

своје

њено

Триполиса.

„освојење“ Кад

барона

г.

je

та

пропала

покушавали

да

нада,

се

Аустријанци

онда су

другој

на

основа

с

погоде

Италијом. Пошто

je

читамо

како

рођене

коже,

нам

он

сам

за

су

то

„Појединци јом

погодимо,

добије

банију. лози

су

у

да

из

жели

међу

види

на

наше

западну

Италија делу Ар-

a

што

ти

су

Балкану,

на

оцена

погрешна

пред-

као

претпоставке,

земље

Азија

отвори

везан

he

са

Смирном

he ићи

Европе врло

буде много

могао

и

важно

све

векова

кнадити

у

(бре?...),

накнадити

Трста

изг} и

италијаиску

;

и

чак

и :l

за

he

то

нам

онда

бљену

предо

Адрију, не

би

постати

кад

Солун

би би

када

рнда,

још

треоати

Солун

не

могао

Арбаиија могао

би

capitiy.

нити

нам,

„равнотежу ра : Ддрији“,

пореметилй сферу.

Дек ондд

земл>а

Солун

тек

ал и

а

Фијуме;

поремећену

сасвим

he

онда

извршено,

изу-

буде

саобраћај измеlј\’ Средњ.е

пристаниште

г

deminutio

се

то

као

важности,

светски

Азије,

Мала

çe

•зфдав

нарочитом железнидом,

велики

Мале

персијски

кад

добити

Македонија

које

би

култури,

щ

ва'ьпп’л.

А

кад

Месопотамија буде

кад

железницама,

крштана

Тек

Да,

ко

интереса,,

. будућносши.

ця

ши

у

_

нада

Ду-

да

тако,

питашу.

„Солун je

да,

Итади-

с

поделимо

нама

страну

осваја

сасвим

ми

Полуострва

погрешне

да

да

барона

се

да

Македонију,

делу

деобе

г.

опет

предлагали

Остављајући

А}штрија још

цењкали

пустимо

поучно

врло око

прича :

су

па

потекли

се

да

Балканского

половану

стрија

они

томе

о

Балканце

нас

се

а

на-

ова

н[)ешла

,бдти

г.ажан.

88

Аустрију

за

ни

пада

Мору,

дане

италијанске

лико

више

се

да

једини мора,

увек

„Тако и

један

исто

и

то

опет чин

би се

би

кад

би

не

Италија ту

нов

створно

свађу

би

на

и

том

у

да

Ита-

и

контролу.

учествовале, би

тај

на

Јадранима,

на

овај

клипа

успех

направи

Аустрија

начин

Шлезвиг-Холштајн, била

трговећим

под

изгледа

би

силе

На

то,

она]

остала

у

Арбаније

од

превласти

најозбиљније

за

се

то-

данас.

факат,

спремала.

Арбаније и

je

за

светску

буде

протекторат

велике

дошла до

нашу не

којој

у

променяло

превласт

Зшрава

да

вршиле три

за

у

се

да

изаћи

никаквога

предлог,

заједнички

Баш

нема

штету,

на

оправ-

Али

тражити

можемо

што

провинција

автономна

лија

право

линију

него

повредили

нашу

на

ми

једну

за

други

онда

превласт

Јадранима.

на

Слободан

очува

ни

Италије

утицајсм

ми

ремети

којим

канал,

да

вину,

не

тражи

никада

интересе

имамо

ништа

неће

и

али

пот-

Јадранима. Монархији

у

себе

за

да

ум

Фијуми,

и

нзгубљену

могао накнадити

саобраћаја

на

Јадранском

допуна Трсту

као

би

не

слободу

пуну не

само

нам

никада

на-

или

би

само

јер заједничка за

сукобе

непрекидну

између

нас

и

Италије. „Просто Нема нас

јих

могао

Италије

превлашћу

јанском

ништа

друго,

једној

другој

тачки,

годбе

под

своју

напусти

„Зашло бисмо снаге

жуди

за

да за

којима

него

и

би

не

тим

С

ћускију

могли

на

итали-

не

одупремо

на

нађемо

пристали

по-

да

политику. бита

они,

заложили

Триполис?

обале

би

нам

могла

јадранску

с

и

тога

да

Арбаније

добије

парчетом

макар

да

бисмо

напуштање

Италија

да

Италија

садашњу

ми

који

најлабави-

и

Арбаније,

Јадранима.

на

остаје

и

прећи.

можемо

компензацију,

идејом

с

помирити

не

стене

за

предмета

између

веза

те

преко

таквога

Она

све

који наше

одавно

Средоземном Мору.

89

би

Отуда

она

где-би

joj

се

Зато

би

ова

лију.

То

не

пало као

на

видели

значи

да

да

Италија

па

дочепа

je,

Црне Оне

Чак

то

и

него

говачки, тички

своје

руке

Како

и

аустриј-

се

да као

томе

у

и

своје време

у

на

да по-

Италија

крсте

di

млетачки

покакав,

монопол

„ита-

првој

побудили

више

се

пристаништа

Италијанци

барско да

флота,

у

надају

имајући

пристаниште, he

rifornimento.“

у

Бару

само

тр-

стратегијско-поли-

Италију

су

рачуна

политике

Не

Бару.

у

линији

конзор-

дувана,

Joui

пристаништа

ратна

позицију, e

и

рачунала

да

узме

у

Бару. обале

je конфигурација италијанске

трговачка и

je

грађење

то

fugio

je

„кшефтове".

у

разлози

незгодна,

своју

рата,

ето,

Арбаније.

мисли

Аустријанци

црногорски

грађењу

у

их

Гори,

што

политичке

има

силне

то

обале,

обеју

Али

трампа.

одрече

на

више

нашег

што

Црној

добио

у

и

други

везу

233 —236).

без

се

бисмо

батерије“.

лијанске

се

та

само

Горе. топове,

поклонила

циум

све

овога

пре

да

мора

јадранске

друге

барем

Moh

не

Она

Напротив. и

Триполис

добила

je

помоћи,

ске

у

да

није

нас

ако

за

стр.

смишљена

хтели

никакав

оставља

за

Ита-

за

догодити

покуша]

(Хлумецки,

беше

лепо

Арбанију

самоодржања, не

база

оспоравала.

никоме

могло

уну-

своју

Арбанији,

корисна

ми

]ош

се

пресечемо

јадранских обала.“ Како

и

Италија

нам

врло

То

по

створи

никада у

непрекидно

би

то

самоодбране

него

излаз,

и

се

да

бисмо

се.

утица]

проширити

али

била

да

за

намет,

акт

може

властитост

трампа

само

задржимо

знатно

Италије,

политику

светску

и

Тамо

интереса.

свој

ширити

Африке,

трашњости

сферу

могла

ће

да на

свом

знатно

имати

мало

њихова

распо-

поправити

„posto

di

re-

90

Овој који

улазити Али

шетан,

један

бежичне

горске обале,

као

Улциња), ,Према која

цијее je

ј

дна

акције

срећу

није

далеко

направи

већ

би

Дунав

жаве

пред

из

Шарл свога

ске

важност

Бојане,

неизвршени. ак-

него

политичка

и

Уза

сву

српска

и

те

прету

идеја

Дунава

између

пе-

обе

сада

италијанској

циљу,

још

про-

саобраћаја, je

ишла

и

(јужно

италијанске

трговачке,

долази

и

ове

да

оне

да

циЉ

тиче

:

линије

да

се

еманципују њихове

Средње Европе Лоазо,

државе

на

не-

да

Ja-

писања

противу

протеран,

дунавско-јадранске

дрко-

Ja-

Ниш— свагда

од

др-

Ау-

гравитације

југозапад.“

писац,

познати

с

балканске

се

центрум

по

железницом

политички

и

да

се

пројекте

Митровица —Валона,

један

очима

веже

се

балканске

како

железничке

Било

или

и

времена

разне

непријатељског

из

Милене

Македонији.

у

имао

привредно

стро-Угарске пренесе

и

црно-

политичке

италијански

ширење

железницу

Морем.

Бар (Медова), има

једноме

подуже

претресају

дранским

се

испред

и

Црном Гором.

с

пристаништа

акција,

подизање.

Мора.

„Има

јима

се

учврстити

све,.

Барр

у

италијанске

остали

природно

само

није

грађење

друштва,

целокупне

карактеру

то

железнице,

регулисање

Аустрију

дранског

жаве

и

Арбанији

за

Србија

зидање

као

журе y

би

ако

уметничка

нетРација

власти

je

што

само

проре-

пристаништа

између

то

Али

које везују Италију

баш

Арбанијом,

јекти,

he

све

везе,

привредне

од

експлоатација

телеграфије

не

Вир-па-

до

предузели,

за то.

италијанско-црногорске

једне

и

Италијанци доказ

пуха

Бара

од

једнога италијанског

стране

лађе

ратне

je

доста

железнице

драстичан и

да

Уговор

прнстаниште.

Уговор

такође

су

Израда од

барско

грађење

нов

одређује

изречно у

Берлински

се

противи

Берлински

и

које

зара,

je

29.

чл.

у

могу

намери

који

je

због

Аустро-Угар-

овако

железнице

обележава за

Италију:

91

би

„Италија да

њен

утицај

она

има

спречила

оја-

непоуздан,

италнјан-

штети

да

и

Бар—Вир-пазар

je

Она

важна.

je

може

земља

онда, кад

железница

Србију

за

постати

О

уверен,

je још

да

Цариграду,

у

пажљиво

проучавао

наредби

дина

ске

ових

унутрашње

српској забави

шеф

постао

год.

Краљу

ложио

овај

железнички

дашње

тарифске

тању сност

51

п.

Али

код

Порте

je

он

много

Високе

да

чим

Србији,

пројекат

Турска

до

нема

на

дале

нису

ближе

он

одмах те

Ево

по-

1897

сам

поради,

изврши.

Порте.

Тадашње-

се

je

го-

пажњу срп-

предсе

да

та-

његове

Србије

Charles

стр.

од

могућности

железничкој

то

железница

je услед

Аустрије

и

тога

у

за

смањи од

срп-

експло-

тарифском

привредна

централне

Loiseau, „L’equilibre Adriatique..“

79.

да

линији

Солуна, jep je Друштво

оријенталских

независно,

књ.,

се

позиције

границе

атацију

били

мотивације ;

„Пошто

ске

владе у

да

железницу

борбе

пројектом.

врло ,

за

Србији

у

био-

српски

година,

онда

времена

што

врста

пројекат.

потребног

као

Лекок-паша

je

градио

ова

само

привредне

железнички

Партизанске

овим

које

обратно je join

овај

влади

16

планови

су

јер

био

je

када

архивској прашини

у

врста

на

владе

који

и

сахрањени

Писац

владе,

а

ових

je пре

планове

турске

Арбанију,

кроз

то

;

без

писац

онда, а

Јадраниврло

море

независност

je

зато-

189)..

стр.

независна

на

излаз.

мал и

опет

питање,

животно

томе

посланик

—

Дунав

привредно

политична

много.

вреди

je један

али

железнице,

добије Слободан

познато,

тако

je

да

само

важност“. (Хлумецки,

врло велику

Истина

н>.

свагда

толико

истоку

дунавско-јадранске

део

по

je

за

интересе.

Железница

je

на

начин

51

ске

не

који

савезник,

свој

чава

овај

на

Цитат

пи-

зави-

Европе

Хлумецков

у

у

92

толико

ове

курталисали

Турске

од

тровице

Св. до

Медовског,

бйти

Турска

тек

онда

баније,

кад

буде

железнице,

анархија такве

у

да

Извесно

Србије

муније,

била

Мора,

гијским

помоћ

и

би

ћемо

ми

за

без

у ту про-

питању

Русије

наићи

и

и

привредним

па

страте-

Али

линију добити

Италије,

Ру-

преко

Јадранског

до

Аустро-Угарске. ову

Ар-

од

стране Ay стро-Угарске;

продирала

противна

Русије,

од

у

he

да

политичка

трупа

овом

јужне

из

мислим

километара

даље

довољно

од

Турске

и

крак

Портанијеу стању

ћемо

да

интересима

да

слим,

трајаће

баци

би

која

линија,

та

je

250

овнх

пошто

опозицију

јаку

врло

jep

Албанаји,

Ja

Султана, господар

прави

довршила ње

један

пројектованом

нашом

уверити

постати

Ми-

од

пристаништа

и

Куршумлија.

тешко

без

јер

железнице

винцију. на

с

до

исто

тако

морамо

линију

Скадра

везу

ми

зависности,

и

а

Кладово —Ниш —

неће

ми

за

границе

могућности

у границами

железничку

Призрена

преко

наше

се

привредне

захтевати:

Јована

линијом да

Да бисмо

тежа.

ja

ми-

код

Порте

од

Фран-

даљим

судби-

и

можда

52

цуске.“

Није нама

овде

Велике

Силе

железницу ако

само

ону

место

нових

од

Србија

освојила.

опште

неће

ворећи лезнице,

52

гиг

-

Dr

Geschihte

Kpaj

српских

Овде

тиме

саграде

ову

граница

до

Адрије,

захтева

да

задржп

од

ћемо

саме

су

када

дана,

коју само да

теше,

je

њена

храбра

поменути се

та

ce

да

линија

у

градити.

Писац, којега о

готовост да

Арбанији,

Аустријанцн

неки

данашњег

одустане

у

о

говоримо

до

изјавиле

територију

војска

да

пројекта

овога

српском вели

смо

често

пројекту

цитирали,

Сиберц,

дунавско-јадранске

го-

же-

ово;

Vlacian

Serbiens

Georgevitch, 1897—1900.

Једне Династије,

књнга

Das S.

прва,

Ende

Hirzel, стр.

der

Obrenovitch,

Beitrage

1905,

57—58.

Leipzig

119.

crp.

93

„Пре ни

врши

правилно

Редко

нице.

Арнаути, земљи

ко

а

не

предузима

Свако премеравање или

да

Сваки

сија. из

не

ако

и

ми,

комисије

може

вице

би

се

ова

многога

и

на

ског

и

до

-шкоће

ниједна

зато,

парче

Луке, било

које

разбијати

толико

да

се

добије

железнице

кроз

ждрело

прогутало, лезници,

било

баш

савладати.

би

ако

Ниједан

не

би

позајмио

не

би

имало

je

права

би

се

новаца

изгледа

за

за

велике

улази

тако

толико

Ту

би

Јајца

се

Дрим да

градити шина.

до

много

према

Бањатешко

новаца

овој

же-

и

могао

на

свету

предузеће,

које

институт

интерес

да

требало

тако

становника

такво

за

те-

узано,

тунела

играчка

отпор

покуша]

које je

финансијски

од.

Спаса,

од

полагање

од

Врбаса,

од

je

за

Босни

које

и

направити,

Тако

теренске

Спаса

пролаз.

места

у

после

немо-

просто

су

толико

и

стене

могла,

несавлад-

почевши

стране

Код

за

je

тако

могу.

стаза

и

железницу

сваки

руком друге

Ђако-

замислити.

то

ждрело,

не

стеновито

особито.

Спаса

до

he-

што

до

никаквих

брђани

Скадра

као

Св. Јована Медов-

до

равнине,

до

савладати

и

заштиникаква

трошковима

направити

С

а

потврдити

било

оружаном

Спаса

остаје

Оно

али

железнице.

једно

само

би

;

анек-

ватром

да

Приштине

зар

Скадра

арнаутски

би

од

просто

крви

не

војска

Призрена

од

великим

Задримске

спречили

Од

с

од

Драча

Прво

грађење

не

линији

до

гућно.

у

спрема

тешкоћа;

љивих

воље,

земље,.

некаква

Малесију

и

проливања

исто

Спаса

своје

деобу

или

трасирање у

Џавид-паша.

Призрена

и

за

у

спречавају

они

пазе-

њиховој

премеравања.

или

читава

продрети

против

компетентни

:

значи

порезе,

би

Требала

радове

војска

њих

нове

да

никаква

покушај

такав

пушака.

ћава

за

спремају

се

Малисори,

из-

желез-

суревњивошћу

коликом

с

се

да

допустити

пројектоване

трасирање

зна

нарочито

нико

неће

Арнаути

свега

на

уложени

ка-

94

Jep,

:питал.

нија

не

Зато

је

■само

треба

предео

сувише

■бан

знати

би никад

за

имала

За

прохтеве

Србијине

зиковати

никакав

Према

тал.

he

тако

Јури

(Сиберц,

Сиберц

две

ђутнм баш

ове

баш

je

ако

и

наута,

војска

и

старога

и

случају

у

случају ниште

мора

да

Дибре ели

he

много

влада

табилнија, -земљу.

буде ницу,

Драч што

Спаса,

преко

Што

морала

која

Она

знатно

матье

he

jep

се

о

има

бити

него

he

теренских пролазити

своме

тешкоЬа,

трошку

веже

исток

да и

сво-

Чак

Великих у

таком

приста-

линија

не

Гостивара, мало

дужа,

имати

и

са-

рен-

богатију

ако

гради

да

биће

много

баш

коштања,

до

и

сад

he

доле

гради

да

српско

испасти

кроз

српска

чак

Драча.

преко

jep

Ар-

желез-

ту

чак

рекосмо,

јевтинија,

тине

да

he

же.ъу

Арбаније,

ме-

ту

днвљих

мора

на

трупе,

jep

реч,

аустриј-

ваљда

од

Елбасана

преко

Као

Елбасана.

бити

своју

направиле би

не

ме-

железнице,

пристаништа

из

а

je победоносна

he

да

Адрији.

и

те

Србија

Србија

српске

повучене

иде

утешне речи,

одржале

чему

jep

него

Павле

je

направити,

раднике

приморског

изгледа на

тако

трошку

при

сад

Спаса

да

буду

да

про-

Арбаније.“

јужне границе Србијине

тако

преко

би

случају,

том

у

те

jera

Сила,

свом

бранили

проширила

линију

о

направити,

Диоре,

.до

бојати

се

откако

грађење не

железницу,

сама

ницу

ри-

капи-

локомотива

северне

железницу

Силе

би

жандарми баш

да

прошло

осагурано

не

ђународну скп

Русија

сама

позајмљени

Аустрију

за

ту

Велике

ако

неспосо-

експанзионске

морамо

племена

године

написао

већ

не

могућно

не

268 —269).

je немогућно

да

томе

брђанска

je

ни

данас

пролазила

сасвим

политичке

Француској

бити

стр.

Тек

неће

je

ли-

рентабилитета.

линија

него

саме

у

свему

скоро

кроз

би

сиромашан,

културу.

железничка

привредног

који

кроз

таква

да

ту

Србија желез-

југозапад Европе.

95

која

ti

и

њих

за

Србију,

за

Шта

je

који

још

„И

y

смо

бити

Србија

„И ништа

стене

Овде

на

се

није

малим

јанских

А

у Македонии

великим

због

него

црногорској

се

да

да

компактне

и

практичан

успех

до

стварање

која

масе

одвоје

врло

автономне

би

стајала

то

Из

политици,

у

и

која

и

да

и

и

се

очевидно

да

тежи

Цин-

да

захтев,

Косовског

je

на

њен

може

Македонији

њих

;

Италијанци

Битоља

Арбаније. под

три стране. у земљу

приближује

ce

Италијански

од

вилаетима,

дух

самосвести

народне

Битољског

дслови

арнаутским

номије

оној

полатињавање.

административно

за

сад

истока.

арнаутске

пробуди за

с

а

с

имају

граници

положај,

обруч

гвоздени

већи

нталијански

продире

доминирајући

спреми

je Италија

умела

Македонии

у

и

јав-

итали-

чува.

мора

северној

реформне

засебних

интересе

чи-

питањима

„Сад Италија обухвата Арбанију

Преко

извештаја

поузданих

аустроугарске у

ове

Арбанији,

у

да

споразумима.“

погледу

тешкоће

интереса.

само

Енглеске

отпор италијанских

даље

и

други

Алгесирасу

у

поред

срдачним

основи

.као

и

трвења

и

тек

„миролюбиво развијање

том

у

сваке

противу

У

се

вешто

траје

места,

и

савезника

y

западном

друге;

јавља

се

Криту

акције

на

до

већ

на

и

На

променило,

лица

сметње

зове

се

акција

вис, и

као

То

данас

акције.

с

њи-

;

уздисао

и

нашега

увек

новника

се

на

од

тражити

реформне

наша

пријатељствима

савеза

царе

колико

сасвим

барон Хлумецки,

рекао

блажене

дубоко

попели

Француске.

данас

креће

ce

се

нама.

љају

тек

једне

од

налазимо

не

неће

време

онако

тако

кану

пред

с

важности

Аустријанци

паре

би

ли

Македонији

и

исто

Лендер-Банке.

:хове

што

толико

могу

Потребне

миру.

Бал

има

их

да

Вилаета здруже спрема

Наравне,

авто-

вођством Италије. Оче-

96

видна

je

ланд“

ито

намерз

невиних лише

путем

она

интереса

лији

опасност,

Великим

огромну

су

да

била

сност

ба, да

Бугара сва

хије,

све

билачки

Италије,

ту“,

уместо

Солун, војска српска

од

су

и

Јадрана

и

а

с

на

балканске

аустријске место

источну

војска,

се

Аустрије

крвавом

црногорска,

међу

је-

бал-

запрепашћење

опсађује

„и

раздробите Турску, војска

заузе

докле

де-

Савез:

грчка

трупа

Задрана;

двоја

су

Солуном

италијанско

рату

и

једанпут

за

савез

уђе

војске,

егзар-

братоу-

ту

Европску

војске

опа-

Аустрије“ још

Балкански

италијанских

обалу

од

и

оне

између Ср-

противу

тако

велико

Балкана

Та

управо

пара

чак

отвои

увидеше најзад

направи

па

Арбаннји

опасности.

мудрости,

кола

жудња

једном

у

и

Епир.

цео

државама,

народи

„за

створе

Македонији

православља

мир,

грмну

победоносне и

„где

државама

Европе

у

комитетлије

само

неугасна да

италијанске

ови

ако

обухватала и

супарништво

Италије“;

направите

канским

сам

воде

да: и

и

борба

од

„краља

лудости“,

ja

Грка ;

да

би

Македонију

у

Ита-

у

појмиле

су

руком

која

у

и

прећаше,

њима

за

живот

него

њихове

рат

потврди

ле

јача

крвава

да

зеро,

je je

ликвидације

брзо

балканским

њихов

и

и

у

213).

час

државе

жандармерије

очи,свима

видеше,

и

аустријске

доцннје, дошла

Аустрији

у

свима

делу

која би

стр.

je

Арбанију,

Србију,

међународне

се

испало

автономну

Стару

риле

која

Силама

Махинације и

што

криста-

европскоы

италијанску сферу

под

куцнуо

изгледу

се

ликвидацију,

за

Балканске

слутило.

целу

за

него

по

под

a

(Хлумецки,

видите,

раније,

велику би

моћи.“

ето

најпре

форми

другој

у

и

Али

час

и

Тако

мера.

самоуправу,

куцне

„хинтер-

арнаутски

еволуције

би

која

добила

или

много

створи

постепене

земља,

једанпут

Једној

се

административних

контролом кад

да

друга

златну

у

српска

једна

јабуку

97

Аустрије бугарска Чаталџе И

за

војска и

трајали су

7

сати

Врло

je

да

ово

Јадрани

се

Солун

да

je

с

сан

да

независна

могли

и

далье

Скадар

he

таста

свога

то

али

баш

je

се

Сан:

језеро,

и

та]

смо

писмо

фишека,

АРНЛУТИ

И

су

СИЛЕ

je

се

ако

па

то

то

као

и

не

дршто

арнаутска у

крвавом

не

„рај-

политички лакше

провинцију. под

песма

нам

ћемо

зет

зато

и

арнаутске

дођу

оваква да

у

све

створе,

много

аустријску чекали да

Аустрији,

ВЕЛИКЕ

да

Султану јер

али

не-

њој

епосу.

Аустријски

певала

нашем

окренути

су

;

епизода

балканском

Арбаније

Арнаутлуку

да

жалосна

штета.

они

Арбаније

живот

Бога

она

од

направи

црногорски

ближе доказати,

и

само

По

за

силу

даље

би

палити;

вероватно

барем

да

жртвовати

замишљали од

те

престоницу

на

Арнаута једва

доста

и

услове

xohe

мало

правите

се

са-

да

сигурно:

јањинског,

и

држава,

сигурно

остаће

зендери“

њима

како

Савеза

Арбаније,

од

величанственом

Е

и

се

за

створити

коју

држава

ма

je

кре-

улазак

пристаниште,

Тројнога

жарити

тражиће

Ьемо

рат.

спрече

Али

пре-

пишу,

Силе

италијанско

у

скадарског

каква

жаве,

врсте

крвави

да

се

да

Велике

аустријско

савезници

вилаета

може

ове

Два

интриге

само

ершен.

протурити,

два

се

једно

ратовање,

постане

Верни he

да

претворе

се

he

Цариград.

у

даље

и

преговори

молби.

по

мир

када

само

земљу,

војске

везничке

сврши

и

јој

за

продужава

вероватно

небо

и

нути

вече,

у

отпочели

учинише

данас,

до

Са-

Балкански

моли

се

Сила довеле су дотле,

примирје. Баш

кине

ли

преговори

Великих

извесних

би

дође

да

дрскост

већ

a

Цариград.

да

морала не

победиоци

и

je

чак

сами

уплати

je

Скадар;

бомбардује

и

имала

примирје,

мир,

месеца

у

да

Турска

за

вез

Италије

и

Немцју .

:

пошље

учини,

јој

„

на-

По “

„Послапушака

онда

накитити

Ьемо што

98

боље

умемо

„Као

тирајући служују

a

и

ce

што

ову

песму,

сваку

и

као

већ

некаквој

сили.

аустријским већ

им

да

сами

je

да

да мо-

потпа-

један

ми

рече

~Немце “,

он

сма-

Шоши

они.још

зар

под

себе

очекују

племену

Мертурима

озбиљно,

сасвим

Од

другој

о

стоји

црква

они

У

томе

према

зна

су

ото-

насусрет.

не

и

нису

што

верност

и

жељно

кажем,

У

Турску?

под

човек,

то и

анектирани.

људи

брђани као

Арнаути

њихова

Аустријанце

одметне

се

ислама

ништа

протекторатом,

буду фактички су

нико

Пошто

као

сма-

заступника,

и

излази

влада

арнаутских

свештеника

потурченьаци,

турска

католика

за-

да

прети

ци-

које

вођа

свога

одмеравају

царству

им

колико

су

присталице.

словенски

например

дају

седам

Штајнмец,

изјаве,

Мухамедански

политички.

манскоме

лили

покрстило

Католичког

пажњу.

фанатичке

ово

-

мухамеданци

версии

трају

ce

додаје

види,

ђаковичка Малесија

тако

да

књигу,

кућа.“

стотина

трају

ситну

то

значи

Аустријанац. „Колико неће пре

пута

ослободи,

нас

да

што

него

смо

тако

говораху

него

и

не

међу Султана

хтели

да

ми

се

у

и

у

то

после

Гори,

жалба

има

и

њега

тога

ослобођава а

нас

коју

Арнаута

из-

кра-

Они

ратују.

, догађаја како

смо

који

свуда

-

-

никада

нашу

оставља

би На-

Херцеговине

јавно

тако

рас-

подељен

Најјачи међу

за

да

који

брдима

свет

Аустријом.

Босне

Аустрија

беше

цео

влада

жеље

Црној

иностранству

je

путовали

ове

„Зашто

Босни

ству“ У

анексије

И

Арнаути

католички

краљева.

што

помремо

Аустријанци?

арнаутским

да

подчине

њему

баш

смо

:

седам

онај

после

изјављиваху дотле.

и

je

то

рочито .а

У

да

пушта

само

je појам

прострањен

него

Аустрија

зашто

речено;

постали

мухамеданци.

љевима

je

ми

у

браку роп-

слушали.

овда-онда

го-

99

воре

п

али

они

и

некаквој

о

очекују

претходила

јој

како

се

показали

Jep

je

да

je

je

једе

и

на

то

би

би

их

презиру

и

расположењима

друштва

према

je

довољно

Италијанце. Зашло? причао

магареће

месо

арнаутскога

Аустријанци

што

питање

понашала

питање

Малисорима

коњско

неопростиво

ако

која

важности

брдима

арнаутским

путник

италијанска

особите

од

Малесији

у

земљу,

тек

васпитала.

одговор

један

Италији квим

у

За

Италији?

њихову нетто

аустријска окупација,

Аустрију

би

за

автономије

те

од

и

амалгамирала

„За

автономији

надмашују

се

да

У

!

народа

у та-

просто

допуштају

их

да

у приморским

гра-

довима.

„Особита

добије

себе

за

Малисор

год

Никола Никола

брђане

дође

тога

дома

смеју

Црне

Горе

и

се

воле

„Али Ja

сам

не

je

воле

има

трговаца

ни

вези

с

овим

Малисори

Арбанији у

од

одиста

jep

једну

се

један

само

њима.

свега

од

они

се

те

су

срца.

како

како

сам ако

и

реч,

за

још

нема

Јеврејина.

су

треба

можда

ми

и

љути

Јевреја

пе-

ови

химне

знали

да

да

револвер

се

кад

осим

један су

да

поменути

су

антисемити.

градовима.

приморским

причали

машио

кад

Између

руци.“

у

видео

и

химну

кнез

Аустријанаца.

песма

„У

нога

после

je стара мржња међу

пушком

заплакаше,

разумели

католички

тито

то

Аустријанце

људи

„У

Скадру

па

брђана

кнез

Цетиње

на

долазе

за-

Који

слути

једанпут међу Арбанасима слушао

беху то

а

да

прима

ли

„Ђаурима.“

глупим

с

само

тога

наполеона,

арнаутских

аустријску сурови

се

одношај,

правилан

Малисори

Гора

Арбанији.

у

Да

новцем.

га

једног

врате

Они

Цетиње,

на

многи

да

због

само

прави

католичке

обдарује

и

Црна

напрезања

му

оно

Али

неколико чак

Малисор показали

„Чивутин je, разапео Криста

и

и

у

љу-

једзато

100

ja

hy

једнога

да

брђанин берц,

Гле’те,

што

о

некаквој

стрија их

васпита

овој

и

he

њој

тај

штајн,

истим

једно

Je

ли

лигиозно

могућно

хиљадама

je

ли

то

презање ових

од

неће

да

Силе као

стапање,

Je

ли

година

Аустрије

европских колосална

што

канским

je

саме

велика

на

унутрашњих

страну

допуштено народно

анархији

у

штета,

неправда

тако

коју

да.

ре-

и

који je

цело

тиме исто

тиме

:

дивљачки,

остати

he

коју

бити

и

направе

црвенокожа,

и

племена

неће

Да

да

се

„верности“

једнога народа,

Италије,

себи,

да

знамо

арнаутских

могућно?

да

само

на-

државу

јалово; Велике велика

наносе

бал-

државама?

Одговор и

и

знамо

не

савезничке

бити

да

Шлезвиг-Хол-

амалгамирање,

живео

њих

и

пасти

успети

један

завађених

да

не

томе

према

још

васпитање

влада

амалгамирању

задатак

Италија и

може;

васпитавање

нанети

да

наклоњена

исто

тај

ресултатом

питање

бити

тако

и

добити

крваво

?

и

Лондону изјаснила

у

пре

;

повери,

ускоро

с

али

се

сл}шају

he

или

задатак

ћемо

ли

Ay-

уједно

Арнаута,

претходном

Арнаута

последњем

у

Аустрију,

на

пошто

пажњу

васпитавању

ли

дођу

их

да

аустроугарска

жељп

Арбаније,

своју

поклони

желе

споји

их

ће

ли

да

жаркој

he,

или

автономију

за

зато

да

Арнаути, који сањају

они

да

а

автономију?

знамо

одговорити

браку,

Арбаније

најпре,

за

не

анектира,

(Си-

сматрају

Арнаути

и

желе

и

автономији

окупира

Ми

чак

своју

као

анектирани, па

Арнаути

дакле

Херцеговце

Аустрију,

под

наивно

Скадар.“

цео

алармирао

молим вас,

и

они

су

je

узвикнуо

138—141).

стр.

Бошњаке

смакнем,“

je

тиме

и

разлоге

ово

питање

одношаја. спольне

Да

завися

од

оставимо

политике,,

оа

да

спољних

засад

на

прегледамо-

101

и

макар лан

летимично

није

година

да

држава;

чаје,

и

никада

их

да

дакле

мало

гледамо

с

за

да

покушао

за

услове

који

народа,

разгледамо

то

наочари,

унутрашње

једнога

живот

хиљада

постане

народна

оби-

живота,

услове

искључиво

аустријске

на

аустријских

описима

самоста-

толико

по

путника

Арбанији. Нико њ.

пом.

нат

мањи

КЊ.,

арнаутскога

једнога

код

постигне

125)

je

ова

да

За каквим

мој

он

важи

и

мисли

да

пала

земаљским

oceha

као

кућа

у

ствари

Једини од

најпре

су

ни

или

на

Клупе,

ствари.

кожама

Арнаутан бољим

увек

у

су

спава

на

равно

се

обучен.

За

кућама вуненућебад.

једно

по

кућу, се

што

село,

пушкомет. не

може

сасвим

простртој

прострте

у

које

кући

кревети,

на

кроз

кућу.

пушка,

чине

арнаутској

и

високо

уђе

каква

али

зако-

ньему

у

тако

да

у

камена

од

стубе,

које

столови,

Спава

које

je

хоће

опали

друге

намештају

речи.

непознате

од

у

светлости

дрвене

догађа. Kyhe

je

„Моја

арнаутска

мазгале

прозора

спусте

je

сазидана

који

близини

реда.

дом

се

да

направљен

кулу

се

његов

дотле

дневне

онога,

једна

некаквом

бити

у

у

непрекидно

удаљене

О

да

чим

подижу,

у

за

да

je

куда

уместо

мало

улазак

земље,

треба

će

оно

улази

направи

Арнаутлуку ;

у

граду,

тј.

град, има

Европе

мандат

узречица:

осигуран,

каквоме

у

прозора;

њих

тако

Арнаутима

карактеристично

Енглеска

град,“

њоме

да

Хлу-

појединости.

у

народа

живи.

xohe

барон

над

анархији

и

мало

елеме-

искључено

шта

je

евентуални

тој

у

Није

што

(у

главом

главни

зна

пресуда

Енглез

докле

без

за

свакога

кућама

je кућа

да

завиримо масу

као

смртна

Аустро-Угарској, Зато

добро

списима,

једна мотивација

само

je

да

анархија.

који

писца,

Хлумецки

тврди

живота

својим

да

мецки,

барон

него

стр.

су

папрати

земльи,

покривање

Осветљење;

и

то

имају запа-

102

љени

огњишта

je

На

луч.

камена

Пред

сваком

једна

берц,

моткама

У

јих кућа

небо,

се

зидове

дувао

био

je

метком

наутлуку

дода,

да

модерни

Чиме

се

било

брашном

Ливади);

говој у

тепсије

„Пре

умије je

то

руке

него нас

дила

руке.

своје

о

непознате

сви

смо

остављено

да

сваком

и

je

допринело

ваљда

стон

Гравије, „Често

У

Срби

извесним

у

се

носе

горње

књ.,

хаљине

крајевима

je

просто

(Нопча,

Бо-

метнут

57).

стр.

гозбу,

свакоме

обре-

воду

мокре

Арнаути

да

руке,

брдшу

сасвим

морали

Либерт,

великог

хлеба

(у

људи

једнаке

стр.

циви-

пециво

виљушка

готово

идеји

пом.

За

брђана,

(Др.

прстима.“

Арнаути

и

ако

Хлебом,

Арнаути?

убрисати

ових

код

он

и

прилично

бира.

да

Нож

али

пећина,

велику

за

je у Ар-

нашао

имућних

ћемо

који je греде“.

цивилизација !

поливајући

хаљине.

једемо

су

Лепа

хлебац

сели

како.

справе

тих

огњишту.

на

забава

с таванске

млеком.

код

je домаћица, Али

варнице

пбкинама,

у

ипак

умешени

што

су

једина

71).

хране

и

чак

пепео

разгрнути

да

Нопча

9).

стр.

поглавито

кукурузним

није

стр.,

кров

напуњене,

миша

станове

(Нопча,

земљом

буџак ;

барон

што

друкчи-

једнога пастира,

троглодити,

лизирани".

и

разваљени

силно,

становниди

да

je

једног књ.,

Си-

Богу

метак

лепше;

људске

и

тако

сваки

у

пом.

још

јадне,

мотки

главе!:

нашао

„Кроз

Кров

54;

стр.

с

пуцатн.

високој

хвала

људске

Нопча

ветар

скинуо

св.

у

Има

су

je

могло

Либерт, Joui

стоје

кроз

револверски

(Нопча,

хита

а

летеле

огшишта

тим

на

Арнаутлуку.

у

видело

с

кулом

163).

и

не

барон

осталом

би

(Др.

глава.

162

]6,

стр.

кроз

њ

Дим

оџака.

мазгале.

не

кроза

арнаутском

коньска

оним

на

се

да

нема

кули

хоће,

ако

пролази,

од

по

арнаутској

стр.

костиме,

су

смо-

53). то

Арнаутлука. (Га-

5).

носе

Малесије

на

голој

врло

je

снази.

„кино-

103

шки“

панијим у

кошуља),

има

није

томе

многим

прострањена, и

чак

je

Арнаута

код

јасни,

па

генерације Што

се

и

пута

који на

што

имају

источној

их

хильаде,

За

само

путописа,

„Кад консул

оно

ево

да

сам

био

сваки

час

je

у

Речи

Само да

се

вели

један чеше,

као

рече

Рус:

генерални

разгледаше

сам

прилично

њима, :

51).

наводим,

један

руски

међу

мерило

стр.

ja

и

становници

пресудишеда

један

(ватеркло-

аустријских

из

каже

али

Бал-

купатила,,

(Сиберц, како

на

стотине,.

има

нужник

најгоре

—■

његови

па

парних

послужи

шта

сила

детаљ,

покажу

пребаци

наведем

костим,

животиња.

се

што

Јастребов

мој европски

морао

ми

да

једини

може да

културе.“

арнаутске

случај

намерно

чиста

~Овај

целој Арбанији,

висину

да

са-

хаљина,

делови

Арнаутлуку

целом

у

и

један

јавних купатила,

купатила,

једини—нужник.

за

имају

амами

имамо

тела

остали

аб-

наши

западних

још

Докле

Полуострва

канскога

И

Адрије.

али

ми

да

за

лепо

врло

чистоћи

о

љубимци

карактеристичан.

у

Ли-

(Др.

многобројни

докази

су

него

зет)

на

спа-

ших

рано.“

признат;

наши

појмове

обали

je

дан,

друкчије

не

паразита.

живети

због

благодаримо

нам

најбољи

купатила,

ако

об-

многе

кроз

могао

врло

гад

га

да

ових

нисам

просто

овај

бар

оно

расњоме

54).

свим

речних

се

да

сигурно

нисам

сам

врло

„чак“

уједа

од

устао

оријенталци

пет

врло

а

оправда,

ja

je

покушава

ствар.

изобилују

одликује

Оријенталац je

и

Ваш

Ово

животињицама,

имунитет

деси

не

тиче,

ноћ,

стр.

Ми

овај

„

Либерт

имунизиран

тим

делу

берт,

:

мене

с

миру вао

ако

вели

Шала

Арбанији.“

Др.

дражесно...

непозната

хаљине

животињама.

племе

северној

у

je

им

поце-

и

рубина (ако

мењање

сасвим што

чудо

ситним а

прљавијим

што

у

Правилно

хаљинама.

опште

Према

ићи

„мушки"

и

који

„Можете

je Јви

104

(Нири

хоћете

шта

говорити

московит), од

људа

ипак

Арнаута .“ једна

спада

и

Дибарске

Чидни

селима

Сви су

лицем. им

je

Не

само

и

на

лима

И

знају

за

Кад

упитајз?' после

слити,

на

сваки

Либерт,

у

своме

плану

за

У

знају

не

je

да

у

снег, и

ни

шећер, тим

се-

нису

њихову

je

шта

доказују би

да

со,

данас

били

го-

да

су

вола.

jep

случај

они

ти

та

револвера

врло

им

На

отпор

два

волови

и

су

често

тако

нису

око

вола

нису

2Ô.

из

обо-

придрутужни,

одатле могли

То,

нису

се

одмах

52).

стр.

недалеко

било

често

забринути,

зашто

па

сретну

врло

(Сиберц,

Упитасмо

два

Арнаутина

два

крви.

je Краснића

„Главна

су

снег.

постоји

племена“,

Никајца,

се.

стр.

сир.

Арнаутима, који

Отшџбина

си

својој

у

право,

то

и

Mahy, Арни

у

држали

je

биде. Храна

у

млеко

соли,

реч

непозната

рекоше

jep

који

je

и

кр-

људским

226).

стр.

мисле

кога

Два

отели

та

као

погинути.... два

~од

нам

нам

нићи

ако

шта

одговора

жише

није

се

леже

„...

они

њу

многим

људе,

шећер

за

они

јица

и

со

за

сад

који

тови

у с

(Јастребов,

језику.

да

сам

с

У

Евину

у потпуно

Љусни

да

само

најразличнијим

се

местима

се

просто,

животиње

у

чај,

који

стида,

без

и

него

другим

ј е.

његовога

je кошуља.

шта

разбојници

брашно

метнуо

шта

из

народ

Жене

дивље

злогласни

говорио

знали

и

ja

сам

немају

покрију

као

Чидни,

многим

који

Овамо

219).

стр.

знају

не

голи.

иду

кукурузно у

части]ах

писца

најдивљији

су

зими

Изгледају

пама.

истога

Речи

и

Сви

Само

костиму.

(Јастребов,

Они

замислити.

животиње.

Москова

нема

Малесије.

„Становници може

овога

свету

на

белешка

описа

чистоћи

о

и

Красни

ми-

рекоше,

украли

,

а

Краснића. (Др.

18). одлика

епохалном

Арнаута спису

писао

то

je join Хан

je брзина одлуке;

105

je

он

човек

брзо

Анџело, о

примере

убије

другое

Träger

ник

се

људи и

пушку,

који

који

с

народу

И

се

свеште-

било

посредује,

je

стручним

у

још

се

саопштавају

руци.

{Сиберц,

један

бисер,

о

у

гео-

органима

говоре

може

Арнаутлука

из

проучавања

у

којим

„Арнаутско на

коме

je

пепелом,

сути

животиња

тај

Арнаутима само

говорити

с

ре-

91).

стр.

нађосмо

који

онда

може

Ако

жртву.

ногу,

Мертури благо,

закопано

па

блага,

људских

племе

ба-

код

се

коју

траг

онда

у

вечера

видети

у

треба

оно

каква

јер

пепелу,

јој

нимало

по-

je

за-

принети

види

пепелу

ме-

само

чуварке

ваља

животињу

не

да

с

жеља

дознати

случајно

ce

тврди, ваља

сутра-дан

свој

оставила

начин

копанога на

младић

Нопче;

рона

на

Ускрса

дан

један док

вратили

етнографске науке,

и

волвером

се

су

часописима,

графске

сто

па

89).

стр.

;

шалили,

рањеника.

својих

ресултате

о

време,

партајама

и

погинулих

научним

као

кратко

дружили и

пиштољ

Други

црквом

je

53

17

Путници, и

за

међу

да

трудно

већ

пред

се

су

потегне

случај :

овај

причао

смејали

се

(Сиберц,

место.“

на

други.“

који

њих

од

Арнаутин

зато

на

свештеник,

људима,

један

прича

посвађаше опали

афекта

пријатељи, који су

наједанпут

па

и

више,

католички

младим

добри

као

ништа

једнога

с

прелази

Дон

али

дела,

траг

зазирати

од

убиства.“ Похлапност чак

ни

од

je

данашњој XX

из

xohe

да

53

новцем

људских

незнабожачкога у

за

века

начини

жртава?

доба,

Лужици и

из

ових

када

дивљака

И су

на

независну

земље,

зазире

прича

Черноме

приносили људске оне

не

није

то

од

жртве,

које

из

Боху него

Европа

државу...

Träger, Zeitschrift für Etimologie, 1900, стр. 50,

цитат

Сиберцов.

106

Кад

добио

Малисорима

je овај

„А

у

Развод

беше

чак

мишљење деле

Мајка

ћерка

верна

je

решила

убила

Сиберц

се

и

нежне

жене

у

немогућан, и

прннчева

јер

својој

су

je

ако

без

оста

и

по

она

(Овај

снаху. књизи,

Узела

арнаутски.

стр.

деце.

Миридитп право-

католичке

питање

своју

Пренк (принц)

брак

једино

то

je

племена али

оженио,

беше

брака

католици.

цркве,

je пушку

факат потврђује

103). Дакле

вера,

ство

je у

толико

баш

ћава,

стоји

рење само

што.

допушта за

госту

Али рала

бојати

вучена

сасвим пма

пред

Ни

дру?

племена,

Скадар

јени

још

Порта судију

најмање!

од

у

да а

да

да

су

Одаси Њена

овај

тога

Скадар.

у

није

Најзад

не

зато

Дода није снахе

бити

светлост

који постоји

за

и

и

изми-

брата,

(Планински Суд)

спорове

стигли

оца

зло.

судије,

оне

доба

убије

крвава

суд,

зашти-

неписани

допушта

принцеза

се

го-

се дешавало да

убиство своје

пресуђују су

брат

зашти-

убијеног

не

која

право

једини

и

за

али

неко

пресуђује

да

кад

за

Чибал

тачно

само

баш

Зар

he

да

Место

госта.

него

молимо.

То

убицу

сваког

Ђина,

измирење,

учинио

да

што

угледу,

Дуке

убијенога

сродници

je

зато

таком

закон

арнаутски

брата,

на

убицу

сваког

гостопримство“.

„неповредљиво

стопримства,

што

лакше,

и

Уби-

допушта развод брака , допушта убиство.

ћава

у

пушке,

209).

стр.

Арнаутлуку.

Биб-Дода

не

дао

промисао

Поглавица миридитског

и

пре-

убијају,

толико

:

одговор

(Сиберц,

Ово страшно

се

je Божји

нам

крају

топланскоме

у

зашто

страшни

зашто

зато?“

него

Нопча

барон

je

бацивао

од

мо-

од-

у Ска-

знала

je

1'856-те,

нзмеђу појединих

које

су

биле

послате

поједина убиства, уби-

Арбанију, више

и

послала

пресветла

да ни

убица

Висока

једнога знала

je

107

да

треба

joj

за

само

убиство

то

Друга своју

ништа

непријатељицу, je још

ране

текла

човек

који

пила

и

Ma

на

чак

и

питоме

Утицај

религије, Да

je

за

je

обичајем мало

тиме

из

гледишта

Арнауте, тај

једну

задовољила„

je

претвара

самртне

да

покуша

свагда

у

мора

обичај,

лепи

крвожедне

крв... немоћан

католичког

загледамо

je такође

која

на

људску

сасвим

je

jep

дивље

жене

пију

вере

Ова

освете.

није

крв,

крвну освету

који

зверове,

убила

каквога

ове

да

буде.

ce

њену

с

проучавати

натрапа

али

па

гостопримству,

не

једна Арнаутка

него

да

обрати

се

да

крвне

противу

Малисора важнија

од

„освештана“. ближе

„светињу“

у ту

ар-

наутску.

Сиберц ~Не него

лозе

a

у

кривчеви

својину

за

ни

купите

сродници.

какву

свој

пристанак

за

них

породица,

а

догоднти да

убије

(стр.

и

кривда

За

раца,

Ако

мора Али

онда

крвнине, плаћа

се

ако

убица

се

то

ма

у

крвну

кући

кога

од

не

дају

његове

убичевој

овај број допунити

дође

ипак

плаћа

je

до

породици

3000

половина,

гроша. 1500

може

право

потпадају убица

сам

шест

његове

бита

мушка-

родбине.

закрвљених,

убијенога

шест

убиство једне

гроша;

се

рођака

породице могу

измирења

За

никада

његових

нема

от-

се

има

човека

из

и

закрвље-

не

да

се

прелази

може

не

тако,

освету

ра-

Дрва

постану

измирење

убијеног

чланови

мушки

убијени.

или

једнога

под

људи

сви

и

пристанка

тога

се

се.

да

ниједно измирење. Сваки јемац

74).

шест

обара

кривчева

Јемци

суму.

криваца, да

упропашћују

Земља

драговољно без

куће

тако

начин

убијенога,

видео:

мора

њива

спреме

исти

породице

очима

имање

његових

њиве

На

неупотребљиве. сви

њихово

ограда

посеку,

својим

уништавају

се

што

остало

Камена

зори. и

све

и

je

шта

прича

само

иначе

за

кеса

жене

уб и-

108

једне

ство

дужан

Ако нога

и

се

буде

племе

повређено осветника

„правилно“ и

Кад

турске

владе

стигне

шаље

до

да

нзасланнке

дине

због измирења. За

125

од

таксу

главице

плаћа

Пошто чити

а

се

75

гроша

му

обвезани

га

да

поштовала

која

за

а

ако

мачи,

да

зашто

шкога

у

људи

напусте

своју по

jep

Хасерт

сматра

горњег

Арнаутлука,

крвну

5

стр.

их

по-

тога

једно

за

само

ранио.

добија

нароод-

сигурност

који

година,

страна

не

су

буде

Бечком

против

криви

да

се

код

из

на

Осим

25

до

миш-

75%

невини, да

чека

по-

освета.“

најужаснији

породичних

му-

смрћу.

целога живота

куће

као

или

Гео-

свију, ту-

неприродном

освету

jep

стране

374) изјављује

свакога

и

вла-

баве

78).

били

домовину

туђини,

већу

од

умире

морају,

обе

државне

не-

брђанове

подели

кривац

и

њему

органе.

Арнаутлуку

горшем

становништва

~Многи

туцају

борба

огорчена

у

плаћају

саопштењима

трафском Друштву (1898, љење,

они

противна

(стр.

влада

турска

Свако

човека

за

Ако

Султаново].

сума

je

ако

не

заповест

издржава

таксе

време

освете

својим

у

се

владине

томе,

измирење

Хасерт

се

измирење,

о

јемци

се

да

год

гроша

нико

страна,

на

онда

племе.

и

измирење

на

изврши

докуменат

реде

и

150

кривац

убиство,

то

оно

77).

једним писаром

с

његово

гроша,

племена

или

иради

прими

докле

онда

(стр,

закрвљених

Скадар,

у

и

друго друго

освете

крвне

драговољно

у

жандарма мора

рођаке

у то

кажњен.

буљубашу

дотичнога

племе

бити

нарочитој

по

тиме

гостопримству

измирења

или

je

јед-

члана

два

побегне

онда

вршење

ферман

такав

колико ско

дође

између

његове

може

не

бива

то

онда

свом

у

остаје

76).

убијен,

или

Убица

се.

убица

па

племена,

убија

одговара

(стр.

убиство

деси

тамо

За

кажњава

крвнину

истог

племе

не

жене

само

свађа

бич нич\'

109

крваве

борбе међу

штења

слабију

Арнаутлуку

у

или

села

путује,

онда

добио о

од

тој

„

„

колико

Блиништу

12

Булгеру

14

Душманима

23

Качинарима

25

Калмети

13

Кашњетима

,

,

„

„

„

„

Кортпулима

17

Кризезима

„

Маната

13

Мазареку

20

Мнели

И

Нерфандини

28

лазе

или:

„

средња целу

jep

она

цифра

северну

којима

по

ста-

процената

21

13

Шалцима

26

Шкрелима

18

у,

„

у,

„

Шмији

5

Шошима

25

Шујецу

23

Спачима

32

Топлани

42

„

„

„

„

„

,,

9

.

Виги

21

*

„

„

je

Блику

„Убијају

горше

Арбанију,

има

за

људе

се

као

у

до-

племена

Топлани,“

свиње.“

као

Као

која обухвата

19°/о

ђаковичком 50.000

стоји,

случајева

околна

статистике, излази

листе

ове

смртних

чак

убијају

призренском,

врху

свију

од

То

говоре;

из

на

да

славу, 42%

Топлани

окрузима

25

Вељм

убиства.

„У

арна-

мушког

20

„

п

од

које

стати-

гине

Педлани

„

„

Топлана.

чудно,

„

,

„

Жалосну има

не-

смрћу.

Роченима

„

„

8

да

бар

тачну

племену

Орошнма

„

„

„

,

„

„

17

најмање

податцима

Никајцима

у

„

„

Команима

по

одраслога

8

Кирима

,

„

од

24

„

свога

остају

je:

„

■

од

собом

прилично

процената

„

je

насилном

убијено

са

да

има

најближу

на

и

мора

коме

у

статистици,

новништва,

даље

да

210).

саставио

мушкараца

По

и

пашњаци се

повести

увек

свештеника,

томе,

утских

човек

(стр.

Нопча

Барон

»

мора

другова“

колико

у

;

макли

уни-

Хасерт,

саобраћаја

ограничава

ако

доводе до

изводи

„Најбољи

села.

а

које

тога

нису

земљорадња

околину

je

који

најближега

пусти,

Из

много

нема

Арнаута,

много

племенима,

страну.

душа,

убистава. и

пећском, долази

У у го-

по

—

600

дшшъе

по

Баш

тим

у

вичкој

крајевима,

насељени

Дукађина

„Крвна

Ако

се

још

један Шалац,

пуцњава чим

чује

племена

У

се

послат

Ђон-Пегају

Никајцем

који

кад

У

кући

Никајац

се

ннкајског

из

му

Никајац га

je

je

убије убио,

он

je

га

убиства, знају

кога

јало

су

je

сувише

за

они

зуб

колико

да

ради не

умре

друге од

више

хтели

jep

врло

тра-

je

али

и

из

озбиљни

Малисора.“

стр.

194 —195).

управо

послове

глади.

Никајца

статье

племена ;

себе

самога

овога

неде.ъа,

наклоностима

Ме-

због

ратно

извести

он

ка-

племе

„бесе.“

свакога

зуб.“ (Сиберц,

сматра

који

се

да

сакрио

Међутим'

огорчени

оба

онда

вис,

би

властито

неколико

враћао

придружио

на

повреду

отворено

могу

за

да

су

на

прозор.

бесу,

главу.

убијали

убилачким

око,

и

je

за

привреду

догађаја

ратника,

лико

и

кроз

на

своје стране нису

Ово

штетило

Арнаутин за

му

тако

су

само

наравно

о

леђа,

с

све

убијен je један

стигли

су

Шалаца.

човека.

Успут

дому.

једним

с

дали

тога

се

његово

са

~бесу“

за

закључци

и

„Радосна

20

би

да

Шалца

кад

прописима

видели.

описанога

~Око

и

да

и

били

Шалци

ђутим

да

по

про-

противничкога

свештеннка

одсекао

пронађен

ипак

знило

изван

Штајнмен

убио

дочепати

племена

Шалца

на-

један Никајац

Штајнмец

ослањајући

један Никајац,

се

из

сам

једнога

Шалац,

или

вели

се

беше

могли

стране

оне

свет.“

мисионара

од

Један

се

за

пламте.

Штајнмеца, би

освете

крвне

сретну

један

познао

дотле

Шалци свету

онај

на

из

Делић.

вели

сунца

одмах

још

бегунаца

због

разлеже

je

да

ђако-

равници

проклество

„бесом,“

дивљачки

се

je

постоји,“

пушке

у

оних

су

освете.

крвне

племена.

заласка

заштићенога

стора

који

право

после

од

нарочито

својих

из

освета

којима

роде .у

су

беже

само

потомци

Мертура,

и

да

морали

и

убистава

—

и

једино

таман

то-

111

Нопча

Барон Дели

дии

Ну,

пошто

изјавио,

госи

8);

стр.

шета

с

кога

je

вели

ништа

ма

и

Тако пуно

je,

лењих

само

да

бре

за

нички

у

су

низамове

не

ове

пушке, клања вање

него

по с

својих Висте

земљака

у

„Да

:

али

за

хра-

ство-

државе.

веТ

за

рат-

бори

се

да

толико

баш

али

не

Бог

да

никада

су

тврди,

Арнаутина

служе

земље,

на

стр.

рђави

je

многи

да

би

стр.

се

71).

овај Али

задобивене

поштено

него

криумчарење књизи

врло

Аустрија

које

не

Арнаути

да

убиством

за

твој ба-

да

да

(Штајнмец,

„манлихерке,“

и

и

некакав

пронашли

од

пушке

својој

од

државу,

радом

куршум

Штајнмец

Арнаутлуку,

сами

кад

да

вредне

и

пот-

предлог

Силе

Отаџбину

оружје,

непријатељима

имате

на

стању

твој

и

разбојничким и

за

нема

који ратоборност Арнаута

сами

погинуо

дочепао само

у

клетвом

земљак

низам

турски

стекли

добро

Ваш

стрелци.

снагом

био

плануо

за-

развити

независну друге

одиста

Сиберце,

не

треба

je

Велике

ужу домовину,

не

имају

истина

ето

културне

нису

се

овога

баш

година

би

Висте

без

Арнаути

њиховом

никада

ако

Сиберце,

све

су

својом

100

који

господине

погодио“,

Тете,

направе

су

joui

година

доказујете

се по

живот.“

напредовању

који

своју

за

да

овда-онда

човеку

а

господине шта

дивљака

народ,

барем

књ.,

жена да

само

немогућно

тога

навалиле

циглих да

хиљада

рут

али

омету

Па

Ви,

;

колико

душевни

драги

народе,

рили

без

а

домовине

ових

него

благостања,

какав

право

ваше

да

Аустријанац Сиберц,

нема

просвећености, душу

и

пом.

треба има

он

рамену,

више

онда

храну,

je

света,

своме

дрва,

(у

сломљен

посао

Арка-

слуга

мало

убије.

човека

ради

на

његов

насекао

што

господар

пушком

~Али,

je

сасвим

све

наравне

Он

уради.

je

да

je

да

прича,

97

рато-

убијање

за

на

по-

Приморју. и

98

из-

112

јавили, својим

нечувено

има

je

то

и

консул Прохаска села

„И

баш

путу,

пуцало

на

смо

ми

па

je

да

кад

арнаутској

je

кога

се

сата,

три

али

аустријски

живот

кад

велику

гађају

особини

Призрену,

у

арнаутских,

овоме

сво]

за

рђаво

са

праве

пушка

питање),

тој

само

ларму

твоја

како

невероватно

благодари

да

многу

ли

обично

сасвим

окршаја.

до

истина

(„прави

оружјем

ларму?“

дође

„Арнаути

да

вице-

неколико

десили

га

на

није

нико

погодио.“

Ову

истог

ска

огласила

букнуо

европски била

штампа

монархије“

ставника

његове

опрости,

за

спречила,

Министарству, на

ник

кад

толика

цију“,

три

које

je

на

зато

њега што

тако

народ

читали

je монархија

да

на

Угарска што

су

зато

он

и

што

су

je

ова

тај

и

страшни

гађању. од

тражила

села

арнаутска

„представника“

добила

задовољења

и

од

рапорти

г.

да

истн-

пуша,

„Нем-

он

остаје

Турске три

Порте.

у

ратнички

Нисмо

ли

до-

Овај добри

дражесан

кад

на

по

чинов-

била

обожавају

која

неук у

овај

je тај

штампе.

ньенога

тенденцнознп

се

консула

није

реч

пуцају

je

што

испита

што

да

мора

села,

арнаутски

факцију

једног

да

аустријске

Прохаска

сата

те

важности,

арнаутска

И,

доброга Проха-

толико паметно, да

другога

једна једина

ни

дреци г.

због

Боже

и

благодаримо бечкоме

било

Призрен,

у

да

само

животу

цала

победоносна

убила,

лишила,

Европу

имамо да

пошље

у оној

љубазни

за

то

огромне

од

нашао

нита

и

нос

Едла

имену

гађај

њега

аустроугарска

je

увредила,

мушкости

катастрофа

велика

врат

цела

како

дреку,

због

није

војска, која je ушла у Призрен, овога„пред-

српска

ске

Умало

jep je

рат,

надала

тога

због

није Аустро-Угар-

умало

Србији.

рат

због

јер

Призрену,

вице-консула

Прохаске,

г.

подвући,

морамо

аустријског

истога тога

ситницу

нигде сатис-

сата

пу-

je АустроАли

Прохаске

зато, и

при-

113

ватна

исто

између Србије

ција

je Врховна

jep шла

добро

за

тиме

ном

Али

мена

Па

и

опште

лечи

ко

лекар

мале

може

које владају на

ко

неколико

И

на

већ

у

стошава

У нашли

Либерт

ова

имају

многе

вре-

људе.

Има

ли

кад

у

Ко

Арнаутлуку? раде

опште.

у

настану

нашли

који

су

смо

није и

врло

боји

него

и

што

о

he

богиша,

СИЛЕ

о

и

инфлуенца према

тврсе

у

болеет,

венерична како

je опу-

226).

Арнаутлуку

арнаутским им?

какво

Арнаут-

одомаћила

година

стр.

ка-

они

априла.

на

целом

доба

Нопче

много

белешке

нарочито

крајем

богиње

опасна

књижевности

болницама.

по

своди

поменути

мислити

новије

барона

(Сиберц,

А

да

зато

У

начин.

једна

ни

велике

терапија

се

прави

околностима

Вреди

купљени

и

жалост

под

уверење,

влада

и

„На

Сва

Арнаутлуку.

тифус,

ВЕЛИКЕ

где

питања

помоћи

сифилис.

Й

драгопе-

нишанџије

лоше

у

каже:

никоме

савета

ниједне

АРНАУТИ

сатисфак-

рањенике?

Шта

сва

има

урока,

je

аустријску

над

рањавају

и

Малесији

целој

сваку

белешке.

Штајнмеца

Арнаутлуку a

у

невероватан

ђењу

На

болесника

бесне

луку

на-

зато

дала

заседе,

рањенике

епидемијама

изоловање

и

тако

њихове

за

помажу,

при

ратишту,

ратишта,

поздравила

болести?

Малесији

у

лекови

са

из

убијају

лечи

неге

Лекар Др. не

на

залепршала

гађају

болести?

две

онако

суспендује

време

Арнаути

су

унутрашње

свега

сйнова

понудила

поново

када

какве

заразне

неко

и

време,

кореспонден-

војничком интересу

у

војнички

нишане,

добро,

неко

Прохаске.

ако

опет

да

je

се г.

главом

лица,

за

сама

што

кад

заставу,

њених

Команда да

влада

српска

цију

и

за

приватна

кореспонденцију

приватну

с

je узапћена

што

као

узапћена

писма

његова

лекарима

Арнаутин

тифуса

и

нисмо

се

и

више

сифилиса ; 8

а

114

противу

Ама

Та

имају,

аустријски

153)

Гастон о

: „

Пустили Св.

слављају

Из

трона.

а

Јастребов да

свако

племе

Св.

■славе

Спачи

Св.

брани

Архангела

Овамо стримства,

штује и

не

међу

свега

за

54

не

обичај

и

се

г

констат} и

свеца

Тако:

је, да

Ороши

Марков-дан,

славе

Св.

старе

Стевана,

Ди-

а

побратимства

и

Дукађину

јако

Доњем

у

хришћанским

наведенога

у

томе

Јастребов

врло

једне

посе-

Пуљатима

по-

него

народу.

Тај

кратко

и

кошта

Жена

за

убијену

младу

:младожењина

(стр.

у

из

жену

пом.

оне

.189).

кн>,,

тражи

стр.

куће. која

207.

хлави

се

мерило

je положај, који

то

жене

једно

још

има

народа,

једнога мушкарца.

Јастребов,

узимљу

па-

славе.“

свога

положај каракјасно :

таман

половину

je полу-крв

убиство једнога мушкарца мора

гроша,

про-

познати

188)

свеца.

Фанди

једнога

жена

„Живот

■се

било

има

село

Дриму,

како

54

.заузима

живота

8), причајући

породнчног

стр.

Кушњени

међу

културност

терише

бити

то

мухамеданцима.

Сем .за

које

I,

Михаила.

спада

само

he

Беломе

приликом

другога

Николу,

je

нам

књ.,

свако

слави

делу

истоветан

опишу

њиховога

Александра,

je да

стр. на

нам

да

пом.

Арнаутлуку

у

je

књ.,

нарочито

(у

других остатци

своме

који

сумња

нашао

лако

приче

обреде,

српске

он

њ,

их

Николу,

те

лепи

privata.“

(у

смо

(у

обнчај,

ако

које

гостопримству

вели

махом

и

лук

250).

стр,

никаквих

Хан

консул

Граваје

бели

:

Арбанији.

„Sacra

обичај

прастари

књизи,

то

су

у

и

славом

лека

немају

један

помиње

српском

истој

али

владавине

српске Још

са

(у

сигурна

Арнаути

зар

обичаја?

стр.

два

болесннка

шьувати

из

има

урока

;

само

Хришћански истога свеца

2500.

Жена

Арнаути кога

славм

док

5000

платити

никад

и

к}’ћа

115

се

њених

од

2000—5000 50

на

сто

родитеља

Ако

гроша. а

отера,

остане

на

кући

у

Поједини

и

вају зло

што

св.

својим то

тора

свога

Низак боље

се

јело,

кува

он

жену

на

je

je

идеална

Врло не

зику

je

једном

постоје

у

речи

РЬен

из

невеста

брат

као

небраном грожђу. аду

у

прича;

девојком

свадбу

Шала.

мл

своје

од

из

у

арна-

разних

ау-

жене

и

и

и

да

у

приват-

подчиььену вуче дрва,

шије

да

хаљине;

терета,

нема

ако

тешки

сав

нема

страна

тако

посао

веридба свршује

се

пише

барон

Арнаутлуку

нај-

народа

сасвим

ношење

карактеристично

Штајнмец

саму

љубав

са

врло

Нопча ,

сасвим

непо-

ствар.“

зната

с

има

хлебац

„Пошто

жени.

жене

женска

болесна,

ова

непо-

незадовољни,

су

јавном

у

за

покуша-

обичаја,

врло

арнаутскога

жена

пече

те

ово;

join у дечјем узрасту

рано, то

Како

поред помиш-

Арнаути

раде

je Сиберц

што

тражи

да

шта

положају

културе

употребљава

или

лежи

О

тога,

Арнаута,

Арнаутин

да

стоке,

из

угледа.

животу

улогу.

дво-

конкубината. (Нопча

којима

с

покупио

ступањ

који

je

постао

А

посматрања

види

никаквога

ном

или

Дакле

наопаких

овако

65).

напред.

народу

и

про-

друга

дужности,

противу

стр.

кгь.,

видели

утскоме

узме

од

спала

се

она

Арнаутлуку

у

Михаиле

бори

се

свештеницима

с.мо

je

такса

свештеници,

противу

Отац

пролазе.

пом.

у

та

жена“.

споредна

духовничке

боре

се

пул дран,

je

нероткиња,

место

дужности

своје

на

да

се

католички

политичке

љају

жена

њено

као

варошима

бигамија !

женство,

своје

je

Такса

купује.

просто

По

гроша.

и,

ако

je

не

да

у

арнаутском

љубав

и

„Један

Никајац

љубити.

Шоши,

Jep

je верен пред

својој сестри у

племе

породична

глава

младожења

добије,

био

али

племена

побегне

je-

крвна

нашао

тражи

освета.

се

своју

Да

би

116

се

у

из

извукао

једну

чепа

и

je

дотле

гледало

je

доцније

побегне

je je

да

Никајац на

гроша.

je

Дакле

Бератском Појмови лабави.

су

жене вели

у то

долази

и

Међу

и

на

дете

Кад

крвној

што

студији

она

они

су

врло

неверност

„Ако су

пређашњи

високу

je

да

je

да

освети.

испитивач

њима

себи

права

се

из

пут-

наравственост

тамо

врло

има

примерна, по-

површно

Марли

богзна

за

Веома

да лице

je

некаквога

17

удатим

же-

je ретко

лице“

она

je

брзо

врло

макар

(стр.

145).

(девици)

стриц

„Кнеза“

година,

тешко

наићи

Вирцени њен

и

Арнауткино,

лепо,

како

женско

коју

с

„Рана удаја

најславнијој

било

мушкарцем једну

браколомница.

доста

лепо

Перлатаја,

с

je друкчије

доприносе

није

о

да

објашњава:

ругоба.

прича

заручио

усуђује

Сасвим

колико-толико

je

као

Малссији

у

налази

хвалили

што

много

по

Хан

Марли

одмерава

својој

у

верности

чак

говорили

Нопча

аргатовање

постане

Пан

от-

1000 —3000

купује,

управо

писац

савесни

проговори.

већ

се

цена

од

стању,

напротив

(стр. 144).

Барон

које

га

положи

да

Та

породици.

повод

Девојка једва

нама.

пре

брачној

отуда,

сматрали“

реч

кад

Шалац

Санцаку.“

често

Малесији

Али и

мужу,

мираз,

свадбе

имовном

Арнаутлуку

по

никакав

још

невеста

о

овај врло

ници

другу.

узме,

он

Из-

свршила.

првом

силом

се-

јер

право, ни

ствар

мла-

млађе

142 —143).

(стр.

Штајнмец

врло

je

да

изложио

опширно

„о

једну

ни

своме

младиној

његову

своје

до-

дошла

просто одведе

сасвим

цела

жена

треба

цену

према

било

добија

не

je

па

уместо

видео

тиме

убио

место

младожења

се

се

покушао

Невеста

купну

je

му

беше

која

сестру,

младожењи

није

онако

удату

Арнаутин

овај

неприлике,

родбини,

преда

и

То

стре.

своју

својој

походе

дожењи

ове

из

још

као

Лурје.

дошла

пред

117

одбор

‘општински

je

тај

Турчин

своју

сла

свога нем

Петар

ска

девојка

младића, с

Марчала

Кад

су

овога

не

би

да

Џин.

још

(Сиберц,

и

ницима

(стр.

кама

ако

стане

нало

свога

и

Кад

с

(Влам)

обичај

то

he

што

итд.

још

Местимице крштења паки

што

моту.

обичај

То

je

брзо

зато,

што

разлога

толико

тако

после

брак

две

се

саз-

кашике,

које

бити

из

мла-

чашу

236).

да

венчање се

овај

до

нао-

међу Арнаутима,

деце

као

да

младожегьина

брак

у и

једну

понесу

(стр.

раширио

тај

де-

су

постоји још

али

разлог

ни

232).

je

велику

масли

неће

сра-

многа млада

свадбе враћена родитељима

да

поква-

родбине,

(стр.

црквено

Мора

без

за

видети

његове

једну шољу,

се

важан

родбина

веровати,

240).

:

само

да

полазак сватова,

вратити

детета.

сматрају

они

врло

(стр.

зато

за

ар-

колев-

у

Чим

више

сватови

одлаже

првога

сме

од

заруч-

тога

xohe

да

говорити

украде

после

звала

покварити

освету.

спремљене;

погдешто

се

с

join

децу

не

њих

младожењини

да

куће

дине

већ

доба

наклоњено

може

крвну

готово

да

на-

освете,

тога

изјави

икога

од

све

мора

за

осталом

ким

већ

je

се

вереница нити

заручен

Сваки други узрок

изазива

вереника сме

нити

своју

црквом

веридбу,

за

једнога

узме своју

живот,

одржава

(Вирџен).

мушко

небо

je

Веридба

пред

веридбе

рење

вер

231).

девојка

арнаут-

je

да

крвне од

и

име-

147).

да

заручују

оцеви

наутски

стрица

једна

приморали

спа-

услед

под

смрти

волела

до

;

од

био

мушко

веридба

.да

до

да

je

y

стр.

Арнаути верују

па

би

да

би

мушко

Друга

дошло

Марчала

и

je

Ласе,

из

je

се

веру,

узела

га

Перлатаја.

из

заручницу, правила

носила

који

другом.

се

и

оца

мења

одело,

мушко

je,

изјавила

и

хоће да аостане

она

je

села

да

натерао

душу,

обукла

тога

свога

да

имати

само има

деце

118

У

већини

За

пује.

девојку пола

удовицу

ћерке, ;

ском

даје те

од

њен

муж

Осим

ако

па

пристане

он

ђује

онда

остаје

Дакле,

2100

од

висину

пратили,

(Нопча,

и

je

то

али

je

се

могло слика

верна

Удовица месеца

није

у

иза

(дакле, купе,

макар

њено

свога

јер

мужа

туисање

кући,

ce

којн

су

пуш-

прећутали

су

свој

по

и

за

xohe

прилици

неморално;

Арнауте,

по

да

могућству

и

не

га

свога

смрти

да

би

се

било

она

истина,

рођаци

je

врло

удовица“. (Ластребов,

je

ли

да

стр.

да

je

имају

она

се

права

за

за-

одиста

после

подесно

три

отпуштају

мора

године родила две

што

мужа

видело да

Кад

трудна.

слушкињу),

покојникови

дете, макар

ко-

стигли

својим

ружно

кад

после

остала

као

то

„Једна

камења,

народа.

његовој mera

стечено

нисмо

са

характеристично

остаје

просто

трудна,

врло

прећутати, тога

она

мушкарци,

само

удовицама,

нетто

сувише

82).

има

махом

навалице

путници

то

стр.

животиња!

а

су

има

78).

арнаутским

што

зато,

б

о

сина

док

сина,

онда

и

моје пробе

метара,

стр.

Аустријски нетто

je

кући,

има

(Сиберц,

које

све

парадирали

ако

свога

теретна

je узбрдо

спо-

насле-

његовој

у

сина

своје вреће напунио био.

сам

кама“.

васпита

имања,

не

удовица

остати

мужевљег.

од

из

његов-

као

удовицу

васпитачица

Јадна

радом!

носила

јима

ме

живи

да

право

жена

имања

арна\:т-

90).

ни

да

аду

само

rictepajy

остао

узме

родитељској ;

враги

као

мишљењу

kv-

мл

рађа

просто

његова

сме

кући

у

само

њеним

не

се

да

од

уживање

на

она

ништа,

њу

стр.

,

по

ce

за

а

која

њеног

да-

домаћин,

умре

мора

иза

(.Нопча

жену.

него

je

невеста

гроша,

Жена,

умре,

брат,

Ако

ce

суме.

куће,

редну

3000

je рђава супруга ,

врло ако

племена

арнаутских

на

смрти

прости-

188).

Дакле кривоклество je у Арнаутлуку обавезно!

119

Иопча

Барон случај Џимаја

и

толико

Шали)

•у

Знали

Тако

би

рђавом

хтео

Тако

мажу. од

и

ако

вера

европским

ко]у

Леп

:

„да

код

што

на

су

мисао-

Арнаути.

самим

етички

мухамепревази-

Ар-

мухамеданских

искрености,

две

изглед

Арнаутлука

утица]

поштења,

била

католичке

више

много

љубави

велике

силе

направи

Ватиканску

ипак

овим

да

коју

по

про-

обилато

ко]а

xohe

државу

je

див-

католичка

тако

ефхаристију,

тра]е

цркве

ислам,

накалами

свемогућна

него

за

него

способнија

црвенокожама

особину,

паганда,

тврди

Скадар.

у

ово

доћи

него

о

и

коња

дан

ђаковичке

гостопримства". (Штајнмец, стр. 29).

и

векова,

Мухамедова

народ

не

краду

или

све

човек

Штајнмец

више

особито

прођени један

речке

покупимо

бољи

кад

добром.“

што

украденог

би

Ар-

у

северно] Арбани|и

Не

равнине

Арнауте ;

се

тако,

неколико

људску

пут-

чудновато,

туђим

Мертури,

и

морао

јесте.

ближњему

.ъим

знали,

се

]ер су когьокрадице ;

из

Турци

и

и

налази

И

то

би

да

врло

„племена у

каквога

казали,

католичке

наута к

народу

аустријски

вели,

сваку стоку.

и

Арнаутима

данским лазе

да нисмо

сви

слади

44). Кад

стр.

чак

су

:

гласу,

Никајаца

очевидци

се

Никајци

протерају

не

(Сиберц,

да

су

гласу

преко

факт

напротив

да

вели

коњенего

да

су

разбојници,

само

нису али

Нопча

барон

Штајнмец

а

та]

„учинило

не

само

из

села

протйвупо-

избраном

овоме

лопови ;

нам

сам

наутлуку

су

(оба

сасвим

један

човека

Арбанији.

по

на

су

за

ствари.“ у

Арнаути

да

прости би

потврдили

на

истој

24

Абата

из

заклетву

морала

смо

и

него често

неко

где

г.,

њих

„Знам

вели:

!

Европе

ници

исто

једној

у

лепог

73)

1908

положили

ложену

Да

(стр.

новембра

из

!

по-

да

120

Али

ћемо

ми

У

join

вратити.

нас

нарочито

се

на

ово

важно питање

интересује

овде

госто-

арнаутском

о

реч

морати

Штајнмена

из

цитату

горњем

примству. Писан у

сали

за о

песму ми

врста

смо

чаја,

баш

да тако

ни

кафе

и

се

улогорисмо за

je

чак

(стр.

смо

него

соким

хан

за

њиме

врло

и

и

ми

језику, стите

нас

Ако Рене

je

А4иле,

пю

унутра. књига

je

нам

от-

могли

са-

само

за

да

боја.

људима

са

нас

Ту да

погледу. хана,

Беше

кућу.

у су

пусти

врло

оба-

уђемо.

да

палисадима,

није

се

могло

ви-

прос

парламентирамо

унутра

врло

нећемо

да

дуго

успети;

и

кад

својим људима говори српски,

говорити нам

je

г.

и

молнти

отворило

( Сиберц,

бившега

пусте

чврстпм

споља

не

кремачког

до

Арнаути

Изгледаше

ханџија

тек

хтео

ми

стадосмо и

дата

једнога

плаћа,

ннкако

једном

нас

ограђен

његовим

да

чуемо те

још

да

људска

ревносно.

у

доба

није

беше

два

с

слу-

Зашто

све

где се

нисмо

хтео

од

воћа.

мало

стигли

тако

у

Стадосмо

дрети.

и

мољакали и

Ханџија

зриви.

РЬегов

није

карактерпстичан

најзад

смо

ноћ,

црна

ханџија

нетто

случај

гостопримство

бадава

два

гостопримство

225).

Други

„Кад

као

писца

Сиберц

доцније добисмо

гостопримство,

знати

je

и

стена.

једноме хану,

у

Арнаутина

савесног

арнаутско

нам

тек

новац;

Арнаутина

овде

томе

једноме хану наврх једнога орда, ако

другог

казано

одушевљену

Према

светиња.

тако

као

чврсто

„У Сакатима,

Нопче

барона

ниједнога

забележио

који

није

уста

бити

тврђења

горњега

Штајнмец,

je

што

бити неће

гостопримство

Сем

из

„Ураннје“

гостопримству.

неће

да

je

чуо

Бечке

арнаутском

слили

коме

ових

предавања

стр.

Сиберца посланика

на

српском

палисад

и

пу-

243).

дошла

до

Француске

руку

г.

Репу-

121

блике

Штокхолму,

у

ленција,

са

се

нога

Балкана“

може

Мора

узвикнула;

писао

travers

(А

језиком

српским

место,

забадава

ja

и

les

мојој

у

Balkans), Цр-

од

путовати

Солуна

од

ексе-

његова

даље

него

Београда.“

до

Да

чујемо

стребова

о

није

њих

буду

то

ђен

100

Од

je

Бериша

само

100

већ

девојака;

случајева

крвне узрок.

ноћи

свадбеној

у

потврђује

то

многи

и

да

je уро-

то

посредни

или

се

докаже

50

Пуљата

из

На

непосредни

невеста

има

их

убијени. Красти,

или

за

год нема опасности да

докле

Фанда.

код

гледају

жена

и

Мири-

Крађа

подмукли.

Муж

грех.

je туђе

жена

и

Ја-

консула

Дукађинима (Фанди,

у

бијени

порок

освете

су

што

генералног

рускога

лажљивци

никакав

Зокивају за

још

моралу

„Они

дити);

да

Нисам

Јадранскога

до

ово

прочитала

тле!

„Преко

књизи

да

je

кад

„Гле,

je сигурно

онда

други

владика

католички

све-

штеници.

У по

споразуму

девојком

љубазник

соби.

теше

je

њен

(стр.

онога

побегао

je

ми

су то

то

и

Пуку;

у

и

ми

убила

и

она

и

жена

ни

старица

сви

рече

изле-

: „Знаш Зато

дете?

њено

дао

ГЬен

му je разорило

авлији,

у

стара

ћерку

није њој

милосник

родила,

дете.

билајеједна

пушке

je,

једном

с

девојка

село

придали,

онда

живео

женом,

та

новорођено

и

њу

припуцаше

она

Арнаутин

места

показује

стена

метара „то

Кад je

човек

један

грош“

192). Кад

и

je

напоље,

зашто што

У

ожењен

комшилука.

убила

Кад

кућу.

један

својом рођеном

са

из

мајка

њена

у

Шози

селу

je

које

пређе,

се

како

прстом

наслонила далеко

камен,

од

зове

на

вели

„Пао Брег,“ се

лискунску

je

Господ

Бог

сав

и

дрхти

пешчарска

која

стену,

брега

преко

он

једна грдна

пешчарског

којим

Сиберц

je

сто

онда каже;

уништио

једно

122

цело

село

његове

и

“

страшноме

живе

сну

су

живели

у

образована

као

Г оспод

таквоме

Бог,

греху,

Европа она

xohe

направит

није

тако

да од

сенти-

људи, који незави-

модерну

државу...

55

вога

у

који

греху.

Високо ментална

становнике

бб

За

та]

кривичног

превели

грех

Срби немају

законика

немачку

реч

у

Србији,

„Blutschande“

своје

речи.

преводећи

Зато

тај

варваризмом:

су-

преводиощг пр~

законик

с

немачког,.

„родооскврњеже.“

II

ВЕЛИКЕ

500

Преко

на

Балканци За

ликарима. су

поједине

да

хоће

јачке

Пуних

пет

Хришћанства

противу

ликим

сама,

мом :

да

У две

велике

Балканци,

народности,

ћана, дизали

војске

па

онда

обе

да

него

још

су су

Силама,

Пелопонезу

ћанских

себе,

и

сваки

на

велесила

и

тиме

су

своју знатне

су

савезницима.

заједно

силе с

то

програсебе.

пропустиле

Балканце делили

пут

само томе

као

руку

их

на

правили

као

хриш~

су

по-

читаве

расположение и

Грци

од

хриш-

турске

војске

одвлачили

врло

начелу

позиву,

Црногорци

контингенте

те

помоћ;

у по

организовали

стављали

или

и

нису

нису

су народне устанке,

(фрајкоре)

Ве-

под

велике

и

осва-

Петром

осећали

се

се

изговором

хришћане,

Царевину између

позову

се

предузимале

под

под

11,

никад

ратовима

који

ове

па-

најпре Аустрија

Русија

Јосифом

и

Турску

силе

година

Турске,

и

ускоцима

силе,

балканске

онда

И

одазивали

Великим

сије

па

сама,

поделе

тим

200

европске

противу

Катарином

под

су тај рат герилски

водили

последњих

ослободе

да

VI

година

својим хајдуцима,

велике

ратове

Карлом

на

рат

300

Првих

у

Ислама

турска

варварска

Полуострву.

Балкану.

сами

а

je

xpajao

векова

трајала je

година

Балканском

на

владавина

СИЛЕ

корисне

дивер-

124

Али обе

Руснја

ни

велике

беде

Ту реку.

кључе

Кад

год

гледале

мир,

кол ико

може

своје само

туреку

псе

пуштали

састојала

Молдавце.

je

људскн

беху

њих

Тур-

што

су

победа

над

постали

зве-

je

да

1804

Грке

и

Балканце

за

даљеживети.

него

године

онда

најпре

Влахе

и

и

продужаваху

још

отпочели

су

су

и

коље

непрекидно

„лојалне“

савез-

као

својих

Велике

Али Велике

молба не

па

ове

сами

ни

да

их

.морал беше

Турци

да

за

опет

српском

им

су

новац

сасвим

су

истребе,

почетку

отпочела

револ}шијом

затварали

рат и

жита

просто

с

То

XIX

кад

и

умру

да

су

значи

и

неће

у

остану

па

су

хлеба,

борбу;

добити

Султанови.

у

то

само

даду

наставе

чак

поданици

Аустрије

су

приме да

Затим

Турцима.

им

да

хришћани требали

.лојални

их

да

хтеле

Балканаца ;

понуде

одбнјена, могу

мољакали

су

Порти,

богорадили

олова,

Силе Силе

за

само

помишљали

нису

Они

држава.

денунцирали

их

су

борили

почетна

издалека

ни

према

саопштавале

канци

из

се

су

опстанак ;

хришћанске

разне

и

па

што

услед

степей,

натера

борбу, коју

своје подашше.

Ти

за

на

једу...

који

такав

Црногорци

оснивање

,да

на

Силама

буну,

на

Балканци

лт

ишчупа

Петра Великог.

ници

сто

за-

да

заборављале

томе,

у

живе

Турака,

очајање

своју очајну

на

се

аута боље у мрети

рају

српску

још

Великим

достигао

Опште

себе

по-

да

с

уговараху

и

натицали

их

да

хришћанским

постало сто

ан

ни

амнестију ...

Вандализам

рови,

се,

стању

за

обе

су

у

пример

свака

али

Балканце

живе

да

помоћнике

Та амнестија ци

биле

за

свака

беху

не

су

су

више;

балканске

Аустрија

ни

заједно,

силе

та

јој

проБал-

праха им

je

границе

муниције. од

глади

да

je био хришћански

Русија,

века.

Турцима,

закључила

je

која

користила с

њоме

се

једн}

г

125

конвенцију,

војну и

помоћ

руску

за

курешту

-1813

наново

дине

очајање

су

својом

ску

па

Срба

и

државе

с

и

основали

могао

гао

владати;

изборну,

и

чавао

дунавским

давској, ске

сваки

су

места.

Уставе

па

и

све

за

својом

онда

Великих

уједињен}

г

родна

Ни лама.

аркос

уз

Када

нису

су

у

врло

друштава,

су а

цело]

су

тур-

и

угуиш-

духа;

Влашка

кад

уједињену

странога

свију

кнеза

хришћан-

Паризу,

у

да али

Румунија

и

на.

најнемо-

тога

створите

јача,

Мол-

земаља

раздробили...;

би на-

се-

Европа. боље

XIX

разгранату

која

уну-

и

народног

једнога

прошли

почетку

и

ових

поред

састадоше опет

у

спре-

постављали

амбасадори

беше

година

наметали

поможе,

себи

Румуна

Грци

Турској

бивих

Сила

низ

аустријске

опет

и

снагом

Румунију

свест

одржала

не

се

мо-

кнежевину

сто

румунскога

изабраше

и

није

нико

кнежеве

регламане,

ништа

владаоца,

ских

у

то

Молдавска

Румунију

час

покрет

сваки

кад

и

српске

наметнуше

Влашкој

руске,

Кнежевинама

гућније се

су

Фанариотске

окупације.

збацивали

се

успеше

Србије.

кнежевинама,

смењивале

њихова

вао

развитак

срп-

Овај

некажњен..

дугачки

који je

буна,

и

сада;

и

нове

наследну

го-

две

Русије

којим

онај

тиме

отворите

природни

У

с

претворите

трашњих трзавица

остати

династију,

Србији олигархијски Устав,

оста-

године-

васалну

основаоца

народну

његову

Бу-

Кнезом.

једноверне

Србије

из

je

она

После

наследная

није

једнокрвне

протерају

да

чак

под.

y

Устанак,

нов

у

снагом

и

je Турска

те

Србију.

Србе

натера

властитом

кнежевину,

Интриге

Турском,

с

чак:

Државе Русија

je

када

судбини,

опустошила

„безобразлук“

Српске

али

мир

њиховој

обећавала

изречно

стварање

закључила

Србе

je

Русије ;

протекторатом

вила

која

века

мрежу

имала

да

с

Великим

Грци

Си-

створили

тајних родољуспреме

отиту

126

грчку

револуцију,

овога

народног

Турцима,

ухватите

покрета

који

га

су

Тако

Кад

Фере.

да

упадне

онда

угушен

у

Кад

борбу биле

грчкој

па

која

Грци

су

То

слободе. нилац

велики

се

разуме

извојевали, зашто

прав.ъена

так.

су

кад

да

Јонска

je из

Острва

фи-

Великих

одржање

цело-

споменемо

једно

дођу

да

се

су

и

нестало

Грчкој;

па

рци

сама

je

да

су

на-

je

трзавице, зада-

народни

Метерниха

али

ни

зашто’

живот,

династичких

Г

Пелопонез,

унутрашње испуни

по-

Метерниха

није обухватила

за

бра-

легитими-

народног

кнеза

Јегејска ;

своје

до

велики

турскога

Атику

саму

растрзале

je

била

свију

свакога

камоли

спречавале

Енглеска

и

неспособна

деценија

Доцније,

школе, пила

тако

а

за

на-

онда

која je

културу,

je грчка држава, на

држава

грчка

Европа

цела

да

јарма,

европских

Метерних,

чак

поменути

зашто

Острва,

читавих

je

и

поднети

кнез

па

своју очајну

надчовечанска напрезања,

непријатељ

сведена

нова

Јонска

које

име:

Довољно

крета.

покушај

турскога

владе

само

сва

легитимитета,

тета,

хтео

Уста-

Турске,

je

препорођају,

Грка

морали

je

je

Али

Треба

појме

се

да

од

грчку

европском

Турске.

купности име,

jep

за

против

су

овај

хришћанских

расположена.

биле

Сила

je

општи

почели

Отаџбине

страни,

допринела

лелински

зна-

саставља

противу

и

1821

године

симпатије

све

на

толико

да

Грци

благодарности

из

хришћана

да

са

којом

с

изазове

напустила,

ослобођење

су

да

овај

из

узело

„Хетериста.“

крви су

за

рода

Русија

je

га

те

балканских

свију

нак

Турску,

je

кад

Срба војску,

и

Рига

доцније

Влашкој

почео

Румуна у

и

Калемегдану

на

удружење

вођа,

за

сладе

руске

Грка,

од

тајно

ово

Ипсилантија

кнеза

ньем

je

предадоше

га

je умро

w

вођа

главног

па

Београду

у

прете стер исали.

живого

Бечу

у

грчког,

и

његове

разлога

јуначка

усы-

борба,

127

Крићани

коју

уједињење

за

улије

Оне

Кад

Србија

вине, с

која

вини,

и

гућно

je

се

Аустрија Из

југ.

ника

и

није

руске

Кремља

и

побуни

се

Русије

тако

само

„стој!“

да

да

су

рат

и

Србија

у и

Румунска льачки

или

чак

јавно

да

војека

баталзони

рату

Г

ора,

код на

Плевне

Шипци

народној овој

у

Али

самодржавне

месеци

приморан

Ђуниса

морао

се

по

Русима и

бугарски

.учинили

по-

висине

рањен.

Румунија и

с

после

Разуме

срш осло-

каквој

Цар

војсци

и

цар

њој,

у

био

исти

помагали

о

сво-

код над

српској

или

неколико

него

народном

чак

мишљење

тај

Турске.

противу

Црца

je

турској

после

овом

о

je

човек

йети

погинуо,

и

чује

да

војСама

Ташкента,

с

немилост

Он

презрењем

сваки

довикне

je

новца.

јунак

xohe

приватна

команду

ни

онда

своју

старих

11, доцнији

Србима.

силно,

него

отпочне

с

je

борби,

неравној

хтео

испрва

државе

ако

примио

Александар

говорио

војсци,

je

што

милицијом.

моћи

нетто

мо-

сједине

ако

само

официра,

најдубљу

у

Црна-

повуче

je одсудно противна

пао

и

било

je

оперира

с

живот,

го

Турске,

од

Србију

у

жена,

при-

Херцего-

Санџака

/Ъубимац Русије,

беше

бодилац,

тада

била

зато,

цара

ском

и

болничарака,

Срба.

Черњајев, јега

дође

борбу

у би

и

кад

да

њом

кнеже-

Босну,

и

преко

с

људско

да

сами

у

Србију

да

људи

младих

покрету

и

Русије

влада

руска

уђе

провинције

приморила

3000

:

војске

две

Босне

из

помоћ

не

ове

за

Херцеговину,

у

српске

оцепе

војску на

исто

да

да

победоносно

да

спречнле.

сйме

Босни

у

данас

стању

српске

Царевином,

браћи

до

у

силом

загазиле

ора,

па

икакво

мале

две

очајно борила

се

су

тако

Г

својој

Србија

кад

Гора

и

помоћ

у

Силама

Отоманском

огромном-

текле

није

1876

Црна

и

била

уједињење

то

су

1866

године

Великим

године

су

од

Грчком,

с

европским

осећање.

још

воде

су

не

да

себя,, само

Бугари. драгововеликих

128

Русима,

услуга

Паланци

Пироту

и

Али

кад

Цариграда

Русије

свога

За

200

Па

та

Србији

и

чак

година

Румунији,

Плевни,

за

те

наду

Данајски

дућу

борбу

тај

силне

натерала

Стефански Уговор Русија лико

беше

још

њеној

више

војсци,

ревизију,

гази

у

нов

толико њиме

сјајним

не

велики

Берлинском кога

па

jep

напредовала, да

се

игра

победами

година,

изиграва

je

зато

беше рат.

беше

да

Немачке постао

диктатора

je

силни

с

бу-

за

Сан-

ревизију. то-

ратом,

који

je

беснео

пристане одмах

да

на

за-

Горчаков,

кнез

беше

мозга

Бизмарк мишем.

толико

у

силан,

Бизмарк,

да

толико

већ

могао

Француском,

над

Европе,

а

нак-

пуномоћник Руснје

био

je

на

Царигра-

на

да

станьу

мачка

као

квасац

крвавим

метаморфоза

као

Ар-

помоћ

пред

морала

у

није

од

чудовишни

Берлин

Први

Конгресу

ретроградна

овај у

пуних

Бесарабију,

као

и

Бугара.

и

тифусом,

пегавим

крпу

јој

.

осво-

крвљ}'

дадоше

флоте

да

чак

Русију

целу

колико

изнурена

je

њој

некаква

уговор

једну

Добруцу,

однесе

остатш

решавајућу

енглеске

право

незаробљени.

само

Румуна

услед

имала

својом

земље

Русију

je

тај

која

уговор

поклон

ту,

савезницп

уговорена

роб

њену

плодне

између

Појава дом

за

je

отимао

замену

je

него

мир,

jep je Русија

земља

Гора, као

служила

баније.

да

Руса

Сан-Стефански Мир

беше

које

Црна

Херцеговину,

10

Ак-

бедеме

саме

издиктирала

отимаше

срезове, ни

под

балкански

велика

добила

с

спа-

на

су продирање

Бугарску,

Херцеговину

и

округе

јила.

у

војске

Аустро-Угарском

с

ће

да

се,

„автономија.“

на

Плевнн

на

стаже

доживете

колосалну

Босну

оне

војска

je Турској

када

споразума

надати

ту

су

српске

страховито разочарање.

ствараше

у

му и и

омогућиле

руска

и

Сан-Стефану,

у

Ру

победе

Софије.

до

у

већ

a

Тек

ситуацију.

сли

je

пре

могао

више

што

129

je Француска што

jep

je

пораза дарна,

Ломбардију

и

намерама

себе

за

титулу

нису сом.

канским

су

су

државама

њихова

ливеној него

за

у

дела

три

:

у

једну

гла-

вра-

конгреским

располагале

бал-

су

које

стварима , су

о

крви

била

није

разлупа

прокрв

људска

Бугарску

велику

Кнежевину Бугарску,

вазалну

Румелијом

je

ако

јасно

томе,

ce

веза

je

се

за

и

од

њена

него

Румуни

онога

што

тако

АРНАУТИ

И

из

беху

исто

Чак

Русији.

дате

тврдиња,

обе

гложе

ВЕЛИКЕ

освојили

СИЛЕ

Госпође

не

да

и

због

у за

Конгрес

Бесарабија

цела

једина рационална

остаде ce

оста

Европе.

јој Добруџе,

кнежевине

неспособне

Балкану

опет

миру,

отме

бити

бугарскога на

Берлински

Румуније

деценијама

Србима

морало

трзавице

ћеф

—

„реформе.“

извести

европскоме

и

обећање

уз

човека

кр-

која

Македонију,

распарчавање

нове

Бугарској,

у

њој

„суверени“

између Румуније

муније,

у

био

тако

поклопи

листрија

се

насилно

je тај

у

паметног

опасности

да

одлучио

he

узрок

jep

Даље

да

ово

бити

нове

да

свакога

ће

да

народа за

за

и

провинција

турска

лудом радовање,

их

пред

да

крв,

саветодавним

судили

као

у турско-

једну привилегисану провинцију Турске, коју

потпуно

и

са

Пред-

своју

целу

мртвим и

Конгрес

остаде

на

Кипар,

вода.

Неточном

и

чече

властитост,

стише

И

ни

унутра

као

Слободу,

Берлински на

да

Силе

који

држава,

пролили

Конгрес

морали

Велике

а

тима,

скоро

на

пуштени

Они

лорда

беху

рату

његовим

задобио

биконсфилдског.

балканских

Диз-

Јеврејин свима

у

благо-

победа добила

Даровити

Енглеску

за

нечувенога

бити

морала

Бизмарка

je je

зато

свога

немачких

услед

Венецију,

малих

ставници

руском

Италија

je

само

и

од

страдала

му

потпомагао

раели

а

још

и

чак

Си-

рукама Ру-

у

доцније Бугари

и

тога.

отеше

Турској живот,

највећи

и

као

део

оставите што

су 9

130

били

и

пре

политичку

Јеврејима

својим нема сти

ништа

јер

ни

Срби

су

у

преплављену

je тај

за

и

и

падне

нијн,

само

литичке

јадна

да

имала

али и

je

ску,

и

то

je

свакој

Јевреје,

да

ризиковао

по

je

тим

даље да

се

уговором

допусти

Ова

кува

по-

и

Краљевину

мека

довољно

по-

признање

Аустрије.

од

прогласи

про-

Руму-

у

истим

за

за

вољи.

себи

да

ни

питању

вредило

сад

добила

али

;

рођеном

у

за

старачке

je јадан

црногорско

мајушан

излаз

пристаниште

на

став-

поморску полицију аустроугар-

под

Берлински

забрани

и

мало

одмах

трзавице. за

..

Црна Гора море,

je

буде

не

док

аустријске„

лено

том

чак

кад

се

да

луксуз,

лривредно сосу,

хтео

зависност

морала

бацао

трудољубиву Румунију,

и

Србији

и

у

земља

Румунију,

али

Јеврејнма,

заузимао

Јеврејима

учини

услов,

најтолерантнијп

Хохенцолернска дпнастпја

je

шта

даду

иначе

независно-

унутрашње се

je

па

независности

литички

.зубе

није

попусти, млада

Али

бачена

способну

Бизмарк

да

више

да

;

овај

изврши

пољским

непрегледне

Конгрес

младу

кнез

длаку

у

политично да

Полуострву ; и

Румунији

и

условом

питањнма

верским

као

равноправност,

лако

руским

услов

Берлински него

je

им

под

њихове

Балканском

на

народ

али

потпуну

од

било

Србији

!

Признадоше

рата.

независност,

Конгрес

ратној

похитао

лађи

улазак

je

да

у

црногорско

изречно

пристаниште. Исте

грдоба.

једна гом

.да

да

се

пропао' исте

лнње

да

Морис

некаква

велике

Вилаета.

онда

Фиц

Лорд

створи

обухвати

■ског

оне

те

Арбанија,

делове

енергичне

Аустрије, направи

која

ту

je

je

и

тај

имала

Битољпредлог

опозиције аустријске.

данас

великую

да

предло-

која би

Косовског

Интересантно

због

с

истрча

из

петних

Арбанију...

жила

онда

за-

Ау-

131

стро-Угарска у

Санџак je

па

т.,

32

после

својом

којој

у

автономију нију,

жалост

тьегову

Бугарима

сањао

Грцима

и

сународницима

нии,

Гастон

и

убрзан Балкански Али

беху

не

Грчка, и

и

у

да

1878,

Грчка

ако

доби

гьихових

грчкој

hapa, није су

су

цима,

хтео нека

зато

што

су

да

jep

Турске,

je

син

се

го-

а

на

европ-

грчки И

добије.

не

краљ,

Грчка

владала“,

„лепо

рат.

Берлин

отео

она

тако

да

тај

Крит,

разумедоше, врљиком

плодове

да

-

je

извесним

народне

својој

дошла

лако

знали

за

све

завидели

нимало

њихове

Криту

учествује

да

остане

што

жртве

те

намигне

на

Турске,

парче

добро

врло

грчке

батале

je

у

je

неправде политика.

борбе

противу

поклон,

ништа

нису

бистри

да

вапијуће,

спречена

неће

да

којима

они

премашао

довољно

тиме

на

загазила

победа,

браћи, jep

добила

само

такође

Балканци,

само

тиме

je

да

скупштинарократије

Русије

и

просто

Тесалију

није

њихо-

Македо-

и

династичка

и

била

Берлину

у

Бога

трзавица

изјавио:

таста

Србима,

прети

Србији

десетогодишње

„кшефтова“

1876-

скога

наиђе

због

Тесалију,

име

На

Taj

je

опасност

Арба-

то.

за

доцкан

мисли

до

те,

Балканаца

борби

тражи

Савез.

све

унутрашњих

њених

па

Морис.

показао

Старој

у

довољне,

која je

због

дине

те

као

каква

Гравије

Фиц

се

1912

августа

још већу

за

лорд

Берхтолда

14

да

Берхтолд

Арнаута,

то

већ

беше

сад

грофа

циркулар

вим

je

што

него

и

резерВилает.

почела

гроф

од

због

Арбанију,

за

може

je Турска

нотом

једино брине

и

Митровице,“

да

се

имала

него

Битољски

и

појавио

циркуларном се

je

што

од

даље

кад

шавова,

то

рачунала

Косовски

и

године,

свију

из

пара са

себе

за

Херцеговину,

и

„и

бар

je

чује

да

Босну

додатак

или

могла, за

хтела

само

онај

и

вирати Тек

није

не

рукама

до

добитак они

али

Берлин Балкан-

династије, 9*

па

132

нека

себи

траже

династија,

крвавији

које

Берлинског

окупација

Босни,

у

Старе Србије, које

за

крвава

и

том

може

троје,

и

никада

у

нира

je

уништена

Србима Србији та к о

То,

она

сад

само

ли

да та

за

шта

се

за

у

да

да

за-

Солуном,

те.

које

и

поцепана

народ

раш-

разне су

др-

српске,

je Аустрија

завучена

Жудња вредних

чи-

пио-

ззједињењем,

народним

Берлинскога Конгреса.

Црној

народне

ићи

Србију

10,000.000

од

Гори

и

Конгрес

у ;

будзТшости,

Старој да

ако

само-

при-

поданици...

Конгрес

просто

трагичну

he

добро,

за

раздваја.

азгстроугарски

убије

овим

два

Европе ,

кривицу

својим

народа за

,

коју

испашта.

казна

Аз стро-Угарску г

их

да

je Берлински

мора

Да

и

опро-

може

да

четири

на

je Берлински

покушао

саставља

и

њих,

одлзжом

имати

што

одлзжама то

овом

буду

да

сумње

Бугарска

je

уједине,

се

културе

поручио

могу

стану

од

Краљевини,

у

и

однарођа-

целу

дела,

народа

европске

никакве

српско-хрватски

две

клин,

једног

тавота

би

да

као

про-

милост

пропаганд«

жудњу и

што

и

четири

могле

Санџак

на

уметности

нађе

ако

год

исто

не

да

два

српско-хрватскога

Санџак,

и

посести

на

водиле

Конгрес

остало

делу

Провин-

декретирао je Берлински Конгрес

Као

тако

je

черечен жаве,

томе

давнашњу

тако

Македонију. на

о

Митровице,

преко

аустрнјска

најсрбастије

две

мађарској

и

поседне

довољи да

нај-

и

једном

и

Гора

срце

Берлински

мером,

Аустрија

да

те

језуитској католичкој

да не би

и

Црна

и

Турском,

аустријској

с

европских него

беше

Херцеговини

састављају

предаде

немилост

хоће

више

Уговора

Србија

су

које

народа,

вања,

старих

донесу

Новопазарском Санџаку.

у

с

рата

винције,

баној

да

могу

ратови.

Круна

ције,

из

владаоце

и

за

ову

кривицу

Иемачку,

кад

се

задесити

направи

133

брана

непрелазна he

.или

остале

и

имати

-неправду

рећн

у

већ

била

,да

he доћи не

укрстити he

него

не

какву he

he

победилац

Догьег ако

заслужена

■стојала XX

века

водили као

ce

што

су

уместо да

се

уништена онда

у

остати

Ев-

несрећи

сигурно.

Оно

Европи, који

вире

бабакајска

И

векове...

крају

XIX

која

и

чисто

државну,

joui

he

то

кривицу,

из

стена нестати

и

потонути

Европа

и

he

ко

сасвим

у

онда

кривицу

општој

je

као

на

и

матери-

света,

делу

питати

тој

he

кланица,

и

бити се

са-

у почетку

династичку

налази

у

Сред-

Веку. Да

загледамо

линскога

Конгреса

Бугарска, ъучивом. дила

си-

ће

онда

бита

трагичну

трагичну

за

томе,

у

политику, нем

толике

казна

за

домова

просто

трајали

су

и

људска

he

овоме

у

поплаве

Дунава,

je

онда

људскога,

него

што

нешто

владалачких

демократске

подиже

скунаторено

беспослица

побеђен

има

неколико из

Европе,

би

или

али

ропе;

крваво

платити

Била

Берлину.

покуша

Савез исток,

таква

рода

цивилизација у

Европа

цела

настати

само

благостање

целокупна

Арба-

именом

4,000.000 бајонета прве бојнице,

историја

не

само

барем je-

се

сукоба,

до европског

само

памти

пропасти

јално

продирања

Европи

у

на

која

није

озбиљно

Балкански

коју

тајно

војске,

би

под

Савез

join

се

она

монархију,

дивљаштва

немачког

да

Ако

да

исток,

берлинску

може

не

штете,

решетом,

Тројни

ако

брану

сруши

гурно

мечке

на

ову

пишемо.

осакатила

турскога

сачувао,

противу

ово

за

мобилизација аустроугарске

плашење

није

Силе

повуку

кад

иравредно

део

дан

да

тренутку

извршена

je

немачком

продирању Велике

изближе

изазивали

која

руском

тога

мало

je

пачарис

вавеки

утицају,

туторства.

како

веков

врло

се

су греси на

све

Бер-

стране.

оставлена

брзо

ис-

ослобо-

134

Источне

Замршена организација којом

се

су

je

могла

и

„Чардафон“,

звати

јужне Бугарске

да

поврати

био и

турској

у

гарнизону,

ђашње

стање

Абдул

се

слатко

надао да

творевину,

димиз“ опет

сваким

су

обеју

ном

бугарских

остварила.

Русија

je

више,

без

натраг ту

Да из

допуштења, би

казнила

бугарске

војску

била

он

него

чак

Бугаре

и

би

сачу-

je „Ефен-

дође

начин

заборавио

Силе

имају пред није

своју

на

ишло

руку,

уједињења

дело

Русије,

све

тако

и

остале

страховито ствар и

за

без то,

да

Угочи-

свршеним

као.

je

велику

војске

створили,

тај

овим

Шта

владе.

су

Али

тако

Бер-

Сан-Стефанскога

свога

Силе.

само

да

ако

je

ствари

део

су

оно

на

урадили

запрепашћена

што

а

да

исто

Бугаре,

Можда

бранити своју

Али

Велике

у

гар-

сачувао

миру.

прокламовање

земаьа

један

на

Великим Силама

то

je

да

пре-

султан

уговорнице

онда

толико

лике

на

Бугари

су

у

али

би

да

снагом

наду,

оних

од

цариградски и

Сила.

све

чином.

мислили

барем

вора

којн

свршеним да

ту

тада

цариградском

дана;

друго,

провинције,

респект,

главу

него

имао

своје

je

Румелију

„високе“

што

за

у

гарду,

Великих

није:

предложио

једном

je Бугаре

оружаном

ни

одиста

до

ужасан

би

ако

достојанство

вали

he

који

одмах с

цео

je

оставио

Уговора

то

he

неколико

телесну

„Ja“,

падишах

за

сматрао

своју

као

линскога

у

то

II

Хамид

низон

своје

и

и

Румелију

Источну

повратити

Па. зар

рупа.

беше

их

ce

Берлинском

Голц-паша,

да

колико

У

би

северне

у

беше

Султану

дивизија,

грдна

стање?

службы,

гарантоваше

двеју

свршен

јурнула

одмах

старо

сједињење чин.

срушена

која

оперетом,

и

направљена

војска

т}фска

постаде

беше

Уговору

једном

то

над-

дипломант

je осигурали Турској,

ли

ноћ

једну

за

би

не

европски,

Румелије,

најбољи

знојили

онолико

Ве-

љута

отпочели знања

Русија

не

руске позва

своје официре, који je

обезглавила

бу-

135

војску

гарску

и

брзо

беше

недалеком

je

је

са

њено

Краљ

Бугарске, 100.000

војске ;

уместо

да

као

људи ли

какву

буде

Европа je

починио

веке

још

парче

много

тактичких

грешака

Србију

која je

коштало

беше

кану

je

због

одмах

58

paia“,

рат

циљевима

које

су

;

сем

стратегијских свију

аустријско

његов

владе.

;

услуге

Углед

Србије

година,

порасла

тих

по-

мисија,

спасавање

престо

знатне

много

толико

тога

а

али

срп-

балканна

Бал-

Бугарима

креста,

да

су

бунити Македонију.

опширно

књиге,

за

решавала

не

у рукама,

Кевенхилерова

je

учинио

бечке

победе

почели

две

Милана

уништен

лаке

и

То

„спасла“.

je Краља

ско-бугарски ским

Сливница

;

Власине,

имао

Ресултат

погрешака.

беше

до

главну 37.000

својих

политичких, 56

и

земље

тој распри

о

румелијске

и

нападне

je

није

војску

37.000 људи

са

Дунава

од

погрешно.

своју

бугарске

по

што

дока-

земљи,

у

целу

раширио

лепезу

што

само

врло

буне

концентрично

да

сама

као

,

па

бал-

Балкану

je кренуо

уједињене

непријатељеву,

снагу

мисао

тачна

на

за-

преврат у

одржање

за

ова

било

крене

него

који

бити

Србији,

удар

била

радикалске

Милан

„

je

извршење

угушене

противу

кад

je

рат

ако

Бу-

излаз

југу,

на

смртни

догађаја

развијање

тек

противу

би

И

једини

пловдински

гледишта

српског

ипак

могао

he

да

he

да

Старом Србијом

са

Србији,

задати

времену

доцније

Због

појмио

први

Источну Румелију,

и

онда

оставила

равнотеже .“

и

зало,

he

да

објавио Бугарској

зато

канске

себи

и

имала

Србијом.

појмио

прогута исто

она

Са

Да.

одмах

то

учинити

Он

творен.

беше

казне

Македонијом,

Аустрија

je

без

ако

гарска,

Рат?

рат.

je

када

тренутку,

у

Милан

Краљ

врло

у

загази

да

пут

описане

Беогрдд 1908

у

мојој „Историји Српско-Бугарског 1410

и

XXI

страна.

136

Монархија He

вањима.

Срба,

Грка

за

рат

свих

Силе се

за

ново

беше И

слом.

то

беху

се

дато

да

руског се

ступило

и

није

je услед

да

у

Велике

међусобно

страшне

раз-

Силе морају

саме

аустријског

помоћ

у

;

комисара

гу-

једпри-

међународне жандармерије

стварању главна

команда

њом

над

у

предата

Италији. Врло карактерастшчно оне

Тамо

остављено

колико

свету,

тога

те

за

им

толико

ће

иште.

се

Што

да

кољу

Срба буде

мање

постићи

лакше

Санџак.

и

Арнаутима

дивљим

срце

беше.

реформе

обухватале Стару Србију

нису

je

Србе на

обећање

своје тога

одмах

да

егзистен-

Македонији. Турскоме

дадоше

једнога

Македонију,

тако

узело

на

узеле

људску

одржала

пошто

Ру-

с

Та Велике

Уговору за

исток.

споразум

Мирцштегу.

осигурају

реформе

и

у

нову

за

на

немачко

реформе

израде

Турска

и

Македонији

да

пуш-

Наста

земљиште

постигне

Берлинском

Македоније

вернеру

je

у

очевидно

те

извршитн

нога

томе

Македонији

у

беше

мере,

дотле

у прави

бомбама.

продирање о

постигло

Берлин}д

у

убијање

ce

се

комитаџијским

je

спремао

становницима

Пошто

цију.

се

да

join

обавезу

њеним

очекн-

измеђ}'

против ceujy. Taj сума мути братоубилачки

окупацију, Остало

својим борба

претвори

динамитским

међу Балканцима

рат

школе,

уништавање

и

ножевима

кама,

y a

година

Македонији, која

у

и

цркве

међусобно

за

преварила

много

Бугара

и

водила само

рат

није

ce

прође

уништење

народа. План

Турци

са

je био својом

врло

мудро

смишљен,

револуцијом

али

срушише

Младо-

ту

мучно

подигнуту какву

кућу

кламоваше

од

карата

„слободу, Султана

сто

крвавога

ми,

парламентарног

за

играње.

братство

и

наместише владаоца.

У

Турској

једнакост;“

усСпавног,

па

про-

наме-

Бога

По Македонијп

ста-

137

доше

кују

на

изборе

нареде

Босни

на

врат

нос

Јапаном,

с

остави

Сад деше

да

тек

су

милост

задовољише па

Балканцима се

и

у

тога

земаља

после

на

и

у

свога

анексију

ту

Ау-

немилост

једним аустриј-

се

своју

сву

Турској.

народе у

те

очима,

пред

међусобно

клали

рачун

раскида чак

услед

окренуше све

ана-

руке ранијим

изнурена

пристати

на

с

тих

„везане

отоманишу

пуче

чиј

за

je

народ

бакшишем,

силу државну

беху

Парламенат

окупацију

а

свет-

постадоше

не

да

беху

морала

српски

масним

заједнички

да

Аустро-Угарска

којој

стрије. Младо-Турци ским

као

Аустријом,

с

и

турски

претвори

Русија,

уговорнма“ рата

за

Херцеговини.

и

анексију.

и

братиме

се

Европске реформе

Младо-Турци

хронизмы. да

да

народи

„слободу.“

ви-

по

Македонии. Сад

појмише

тек

нке стављају

на

Бугари

и

копку

да

због

Македо-

уједињену северну

и

и

Бугарску. Сад

Сад се

тек

Порте

могао да

Турска

јем“

Али

je

осмехивале.

зато

се

ове

а

Грци

на

балканске

три

нос

и

државе

код

угуше

куће

да

су-

борбу. Балкански

захтева

смејала

се

само

moi

Савез, који

автономију

за

све

je

своје

тај

смех

заједнички

луда.

Т}фски

„пустите

министар

меда

се

сме-

Турској.

пресео

европске

Оне

као

рече:

rire“).

беху

„државне

ннсу

Сливницу,

Турској.

послова

Велике

да

у

(„Laissez

мати

врат

закључише

су народ нике

Спољних

ове

почеше

на

Срби

Анхијалосу.

Партизанску

Сад од

у

тек

оружају

мануту

заборавише

тек

Грка

покољ

силе

из

сагурне

кепеце“

саопштише

усудили

да

почетна

да

као

су

Бог

на

изле-

ђавола.

балканским

нападну

само

се

he Турска

Па

кепецима;

Турску ,

јер

138

ма

тај

испао

како

вредност Турске Али

брзо

Европе,

на

Силе

Стару !

Солуну,

Сад

je

чак

што

већ

се

му

Адрије

у

јим

српским

српски

на

свој

не

то

европски

једини

па

То

Цариград

неточна

сме

и

обала па

остати, свима

са

рат

те

да

не

сама

То нема

не

у

и

од

уједини

се

стрпа кључ може

не

кад

сво-

гура

од

једну

у

се

Италија

гьенога

италијанско

од

да

велику

или

прохте,

то

море,

тај

која

зато

Полуострво,

Адрије.

допустити,

лепога

језеро.

изла-

пијаце трговачке?

Балканско

господар

ни

поли-

Јадранског Мора

годјој

светске

на

угуши

Солун,

независна,

закључати

на

у

само

Немачка допустити,

ни

постала

може

ништа

Адрију

привредно

и

да

монархије

јача,

да

пут

територијалним

да

Русија,

може

Аустрија

се

ослободи

постане

него

ћефу

ова

Аустро-Угарску би

да

да

затражи излаз

себи

постане

своме

џеп,

то

кад

море

по

Србију,

да

и

Бу-

Русија

носи,

узму

грчким

мучи

да

војнички,

и

ском

те

Србија

зар

може

векове

народ,

сад

тички

у

најлуђи

„Хајде,

ђаво

с

Мора.

ужасима.“ Толике

а

у

рукама,

целу Бог

буди

Јадранскога

не

Бу-

грчка

освојила

беше,

и

их

они

да

Солун

ама

букнуо

макар

нека

драго,

турску

дана.

месец

беше

цело-

своје време,

у

размишља;

да

лица

мук-ом

Цариграда,

до

обали

с

поделити

за

Македонију

постарати

Дарданеле,

себе

српска

стала

с

je

коју

година

доцније,

продрла

а

и

Европа

гари,

би

да

источној

на

he

стотина

између

беше

Србију

нама

осмеха

ужас.

унаштена

еще

војска у

очуватш.

се

Балкану,

на

толико

могле

'6

територију, беше

показа

само зато,

одржавала

гарска

се

владавина

неио-

европска,

мора

нестаде тога поноситог

Европа

Велике

Царевине,

коме

Ту река купна

светиња

рат,

сна,

да

јер

онда

претвори

139

Шта

Турску

моли

да

изгубила ренцију

за

И

о диета

de

!

“

la

à

Serbie

свију

те

вели-

Бал-

победе

тономно

с

предлогом

Србију

То

je

све

балканским

али

тренутку,

се

после

he

продужењем кога

опште

Да

намерз

онда

рата,

да

могућшо

бити

се

да

Србији

овом

да

остави

одржати? паузом

питање

:

у

самим

да

или,

автономно

животним

пи-

Сила,

моЬи

било,

he

да

знатно

изазваном

претресемо желети

како

постав.ъало

Великих

Сила,

стварање

са

знало

се

у

je-

немачком

мир

користили

гледишта

почнемо

и

мира.

Напротив;

није

за

на

пристати

на

Јадранима,

Великих

урађено

закључење

собом

Арбанију

~

Угарске.

ав-

евршено

претпоставити

услови

само

прилаз

се

смо

за

врсте

се

je

дође.

не

ове

je

да

Турска

продужио,

и

се

преговарањима

с

ми

се

автономну

Зато

својим

ујемчи трго-

то

али

Савеза

могло

онда

трговачки

ма

;

he

да

продужења

ли

Г Ad-

à

арнаутске

Србији

веровале

мира

се

рат

и

да

створе само

смо

кад

тога

тание

тога

до

евршити

друкчији

начело

красно,

и

ратом

писали,

зику

proposition

une

commercial

препоручили

се

Силе

услове Балканскога

Е,

су

да

и

лепо

Велике

све

су

recomman-

Јадранима."

приступ

ваша

док

су

ont

avec

accès

un

усвојиле

ове

у

поред

qui l’ont accepté, le prin-

„амбасадори

тј. а

je

конфе-

ошишају

да

albanaise,

владама,

he

брзо

ambassadeurs

„Les

l’autonomie

riatique,

све

све

поткрате

Gouvernements

garantissant

би

да

особито

а

je

што

Лондон

у

треба

;

на-

амбасадорима

наредити

Савеза,

leurs

à

cipe

с

мира

навалит

него

пре

сазвати

Лондону

у

брзо

краће.

што

dés

брзо

закључење

сила

канскога

Треба

примирје

за

треба

;

конференције ких

ради?

се

да

да

ли

ли.

Арбаније?

питањем“

Аустро-

140

Je

хију, у

ли

не

рат

би

сувише

привредну

Ев-

изазове

крваве

не

засад само

би

би

жртве

ова]

рата

изазвао.

да

тражи

извојује

да

рата

била

ипак

анектира

автономију

земље.

Међутим

треба

заборавити,

својих

Италија, своје

и,

и

нија

претенсијама

постала

би

када

-сност

интереса. од

и

једног

буде

да

нанело

текторатом туюгла

весне

би

на

говаралм

то

■осталом кански

страна

би

Савез сила

канскога

своме

напретка,

било не

би

барата

одговара

али

њеним

и

би

итали-

опа-

a

овп

да

би

које

и

тога,

допустио

интересима,

да

што

ма

остане

ако

од-

силе

;

у

Бал-

каква

Бал-

упорно

автономна и

из-

би

питањима

Аустрија само

мо-

држава

не

велике

с

се

Под про-

постићп

опет

унутрашњим Ако

Арнаутима

сада

великих

друге

никада

становишту,

она

уклонила

Арбанији.

немогућно

Полуострва.

се

до

двеју

оне

по

грчке државе,

Арбанија

начин

интересима

инте-

Арба-

Савезу,

користи,

ових

од

свакп

почетке

je

автономној

у

једне

него

би

и

за

аустрпјско-италијанског,

које

штете

наставпти

рало

На]еданп}

супарништва

више

и

с

би

ако

аустријских

т

има

запела

сукоб

А

српске

г

их

сувише

Балканском

тркалиште

супарништва,

него

Италије. део

дакле припала

престала

јанских

саставни

Аустрија која

неизбежан

je

ко-

Затим

ловца.“

сама

Аустрија

онда

ни

„не вреде

Арбанији,

у

би

ако

није

да

интереса

интересе,

ресима

нија

Арбанији

у

инте-

да

тврди,

перјаница једногатиролског

лико

има

Аустријанац

један

Аустро-Угарске

реси

на

загази

крвавога

то

коју

пустош,

хоће

она

после

за

накнада

монархија

Арбанију,

-не

монар-

сила

да

Арбанију,

делу

ништавна

Међутим

те

Србијом,

за

важна

велика

него

Аустро-Угарска

анектирала

за

тако та

да

вреди

са

само

Када

и

ње

Рат?

ропски

■баш

Арбанија

одиста

због

да

Арба-

Аустрија

141

снагом

оружаном би

онда

би

Србији

постати

морали

За

економни

безусловно жаве

je

одсечен

животни

формула

бији

у

њена

А

догађаја

на

Европи

нова

такве

која je

мухамеданске

je

по

узела

свега

на

за

оснивање

би

не

изведе

ворности

у

пару

да

Арнауте

имања,

и

прво

потребну

ни

јасно

одобрило

би

анархији,

која

организира,

би

не

пре

северној

овај би

да

да им

свега

који их

да

ступњу пре И

Арнауте.

да

државе

Величанства?

питање

тој

у

авто-

ни

ко

he

новој

која без

се

одго-

Богу Божје

би

предузео

навикне

улије

вер-

муха-

Арбанију

живе

дају

Реформатор,

дисциплину,

у

дивљачка, племена,

која

која.

и

у

да

реорганизацију

су

био

њене

стварање

јавило

се

би

Аустрија,

ниском

врло

автономну

припитомити,

царево.

морао

загледа

мухамеданске

начелу

у

Арнаути лако

могу

закон

се

и

држава

ЕЬеговога Апостолског

Арбаније,

држави?

такве

би

осниванье

да

хришћанске

потлаче

да

бије војска

номне да

употребили

на

била

ато

католике

одмах

Арнаута, који join

то,

Кад

нам

же-

последњих:

баш

захтева

ближе

најбоље

Европе

католичка

Ср-

насусрет

држава,

заштиту

вредило

Арбанија

при томе,

државе

мало

биће

стоје,

културе

се

се

моменат,

медански

зар

своју

Ако

би

јадранске

питању

културу

je

преимућству

под

Арбанији. сии

данашњу

Најзанимљивије

идеале.

од-

нема,

питању

далеко пре

мухамеданска

за

др-

истински:

доказује

Автономна

Балкану.

анахронизам

у

море-

бити

море

томе

питањима,

постављено

на

богатије

ствар

излази

Срб»

Аустрије.

излаз

којима

о

опозиција je

У

Србију.

Аустрија

привредним

које

на

и

море

и

лака

Излаз

мора. за

колико

директна

веће

за

компензација

лезнице,

у

од

услов

ни

говори™.

Србије њој je

Србија није

je

што

на

пут

непријатељи

И

потребан.

него

војен,

пресечен

крвни

развитак

Арбаније-,,

автономнју

изнуди

био

на

поштовање

обезоружа

ред,

туђег

све

Ар-

142

Влада,

пауте.

зацију,

да

десна

ли

Само

спасе?

направити

Зар

која

мају

ни

чини

и

сматрати

барем

морати

„Балкан

ској

побеђени

примедбу

учинио

Крамарж

у

за

права

може

je

деца,

По се

међу-

о

наро-

и

теорија

начелу

с

могу народ

још стоје

Они

се

чекати

могу

на

право

позивати

могу

на

Они

Ову

на

су

страни

Турцима.

на

Арнаути

трупа.

члан

не тек

народнма.“

у

тур-

тачн}

г

Др.

рајхсрата

Арнаути

развитка

потребу

васпитава,

„Балкан

апсолутно

;

основи

делегацијама.

зато

живот

На

народ

стајали

аустријски

култзфнога

политачки

жњава.

не

заједно

аустријским

„У

још

Савеза

су

не

су

ва-

у

година се

већ

само

Арбанаси

балканским

Балканскога

и

Они

про-

нарочито

развитка.

100

још

борби

као

не-

томе да

о

речи

сингенетична

назову нација.

начело

ни

чињеницу.

као

само

а

бити

исто-

која

данас

народ,

на-

друго,

језик није

Арнаути још нис}п

преисторијскога

сматрати

у

заједничке

државно-правних

Арнаути

ступњу

да

може

њега

Арбанији

ништа

свести

политици,

а то

политичку

се

нарочити У

и.нацијама,

данас

ће

?

без

спаса-

да

Арнаута

они

ни

политичке

.ъуди

политици,

социолошких се

могу

такав

народној дима

ни

културне

као

нису

војска?

неко

би

се

ли

дави,

од

којима

Али

Може

заједничких традиција,

састављали

икада жити

немају

Како

шлое™.

направити

данас

племёна,

да

таква

други

само

много

власти.

баруштинн

покушати

јер

народ;

мешавина

ветан,

и

и

војна снага?

могла

не

стању

одржи

треба

не

у

грађанских

у

јаком

располаже

била

страна држава

реда

један

прави него

се

реоргани-

да

га

да

таква

ко

неко,

некога?

вати

и

елемената

арнаутских

Може

би

рука

Арбанији

je у

из

света

која

него

ред,

буде

предузела

пре

снагом,

заведе

година где

би

морала

војничком

би

која

а

по

да

их

потреби

балканским

допустити

да

су

неко и

ка-

народима“

ма

која

Be-

143

Сила

лика

у

постане

Савез

Балкански

географски

водити

живели

варцима,

je и

од

били

нису

ишло

њнхова

зато

с

политички

зрео

у

могућност ако

видуалност, “

веку

Тако

развију

се

се

с

Ба-

У

их

je за

призна

призна

имаће

Грчке

Ар-

Србије

и

инди-

политичку

способни

покажу

толико

их

да

исто

у

и

развијање

Аустрија

и

да

организации

да

врховном вези

културно

Чесима,

народ.

државној

наути

под

народности.

XIX и

евен-

Словении

интимној

еманципација, у

je

може

изгубили свој језик

своје

Немцима

сваку

у

њихово

већ

принуђена

и

која

до

и

Србија.

година

нису

свесни после

зрелости

je

то

про-

Само

најпозванија,

то

1000

Царевине

народна

равноправие за

А

за

Савеза.

његова,

држава за

би

јер

васпитавани

политичке

прилике

опет

па

брже

била

до

Немачке

влашћу

ако

она

историјски

и

самосталности.

туалне су

или

Арнаута,

Балканскога

непријатеље

и

Арнауте

били

Арнаути

случају

том

тивнике

вођ

и

учитељ

да

приме

57

културу. Толико он

по

да

ват, не

имену

вероватно

пребацити

може

озбиљним

народна

„Причају

Аустрија

како

станиште

могло

постати

флоту.

Али

Србија je

je

била

слаба

док

бала кад

заштита

Србија 57

58

„Шта

„Србија панића.

и

се

Жупанић, нас

Pycuja“,

тиче

од

у

Арбанија?“

12,

13

и

14

може

за

би

у

трпи

то

joj

при-

ратну

руски

Аустрије.

стр.

да

руску

па

независна

књ;,

ce

Ево

бечким врло

што

одбране,

пом.

Хр-

или

58

дотле била

противу

јака

постане

Нико

Др.

и

само

у

не

ослонац

без

Русије

зато

Јадранима,

на

пристаниште

je

како

пристрасност. чланка

Новинама“.

„Радничким

али

Србин

или

Аустријанце, којима

идејама крећу три

се

српско

друге

и

саслушамо

каквим

Аустријанац;

један

вели

своме

васал

je

тре-

Међутим

држава,

онда

41 —48.

,Крв новеыбра

и

имање

1912.

за

Арбанију“

Цитат

код

Жу-

144

he

она

Ако

према то]

ства

лога на

да

нам

бйти

може

и

може

коме

тако

о

ма

и

томе

je

jep

та

томе

говорити

било

ослонац

или

бакћу

врло

да

обе

боду

ако

Арнаута да

чуна

ту

су би

обе

али

на

Драч

O'

Адрији

шта

бити

а}штријску

разуме

знати

те

само

да

се

око

се

нас

арнаут-

државе

Турска Велике зато,

тако

што

боре

свака

и

Ита-

постане

пропала, Силе

за

се

од

гьих

подчини

у

одавно

1907

уговориле

Арбанију

автономну

политику

Арбаније

Аустрија

како

ревносно

Арбанија,

зависна;

he

тих

je

глупост

томе

према

су-

интереса,

супарништва томе

ре-

свака

пристаниште

ли

да

и

руских

из

И

већ

пристаниште?

мора

Истина

лија. да

тиче,

xohe

тај

опште,

српско

српском.

и

Према

Русију.

за

српско

„Ко

би

да

(Аустријанаца) ско

никла

наћи

A

дефинитивним

с

аустријских

Балкану.

на

у

наш

флота

руска

престаје

питања

супротност

сила

онда

никада

постане

пристаништу

и

да

говоримо

између

протност

двеју

савезник,

као

Јадранима

у

то

истинском

у

Италија

ли

раз-

оставимо

да

Италијом

с

ако

ослонац

не

да

нема никаква

Али

италијанском

балканскога

шением

ова

незашсну

непријатељ-

покаже

флота

руска

руски

свој

исто

ми

опасна ;

непријатељ у

смо

Русије

од

не

послове.

руске

Ако

онда

савезу,

Аустрија

ново] Србији,

ради

страну.

не

своју властиту,

водити

политику.

г.,

не-

сло-

ра-

своме

утицају. „Аустрија јити. Ако je онога

шта

она

онда да

између

неће да

je

кад

Санџак

Аустрија

може

тај

икада

часа,

освоји

не

и

буде

постане

Србије

с

том

засебна и

Грчке?

он

je

допустила

Србију.

Италија

Арбанију

постојао,

Аустрија

Стару

да

никада

план

С

присвоји

држава,

да

друге

Србија стране

Арбанију.

Арбанијом? или

присво-

напуштен

да

Треба се

Па ли

подели

145

„Независна

бори

се

je

насељен никаквих да

рекруте, крвна

ци

код

и

то

држава

борбама,

сное!

себи

И

и

и

да

опасност,

Отранта

Мир

за

најзад

дође

тај

Италије

да мо-

покушај. опасност

Аустрије,

и

излаза

затварање

између

рата

до

опа-

покушаја

трајну

значи

би

Аустрија

спречава

за

страха

од

се

остати

Остала

би

онда

између

би

морала

италијанског

автономија Арбаније

Савез

би

коме

Раздирана унутрашньим

да

руком

и

арнаутску

на

Аустрије.

каквога

порезу,

освете,

самосталну

Арбанија и

Герман-

властима

крвне

задатак,

скрхати.

Арбанију,

оружаном

тако

за

од

увек

за

тежак

Италије

подчини

рала

би

на

подчинитй

плаћају

да

дивльаштво

самостална

утицајем

су

долази

налазе

били

покоравају

се

да

у

дивљаке

их

судове, никакве

међусобној

данас

коме

на

Такве

искорене

морала

и

племена

натерати

страховито

живе

земље

немају

злочинства

свакога

ступњу

те

да

дају

не

да

дуго

никакве

да

племена

се

састављало

државу

под

Та

војсци,

да

судовима,

иза

сва

власти,

у

брђанима

порезе,

Тацитово.

време

служе

та

и

културном

у

све

њих

завади.

државно] да

никакве

врло

Цео север

признају

не

да

би

имала

тешкоћама.

дивљачким

власти,

освета,

крвној оном

тако

плаћају

не

Арбанија

највећим

с

код

Италије

и

Аустрије. „Напротив,

Србије

међу

лије

Аустрије

и

би

стрија баније

у

за

по

источне

АГНДУТН

не

обале

II

а

не

само

Према више

мислити

жели

Јадранскога

ВЕЛИКЕ

СИЛЕ

да

се

имала

вољи

свему

се

Мора,

Итасавез

страшну али

та

онима

који

кад

Ау-

томе, на

одмах

између би

Малесији ;

у

била

може

себе,

њихов

Србија

племенима

Аустрији.

већ

би

из-

поделила

опасност

се

супарништва

онда

Србијина

мука

владају

би

Арбанији,

у

брђанским

с

Арбанија

се

та

нестало

Наравно,

учврстио. муку

Грчке,

јер би

уклонила,

би

ако

и

освајање Ар-

Италија излази

дочепа да

би Ю

за

146

бнло

најкорисније

њу

између

лила

Грчке

би

кад

Арбанија

ce

„А нарочито рзокно приличи Аустрији

Арнауте,

за

изиђе која

je

моћи

крај

на

ваљда

Помислите

на

само

она

Право интереси

у

Гика,

Алберт

варијете-у, њиховога

па

њихови

чак

колеге

Ако

дали.

та

у

свему од

Србије.

.ликвидације шала

која y

рађа.

стану y

од

Да

схватила

пријатељски се

За

синове,

ако

бз

се

или

сваком

у

примеру би

онда

онда

г

je

пристојнија

од

и

изгле-

нека

се

могло

де

према

сваке

у

треба,

широких

а

држава, моменат

она

би

за

ве-

Умевиди

наро-

турске

се

пона-

великој

погледа

задобије

овој

политика

ситнице,

најмлађој

да

бзгде

да

би

достојанства.

Аустрија

како

.тренутку

силе

била

Азштргщг

балканских

Државник

томе

се

ти-

која

по

Лепо

велике

Аустрија

опасност

азштријски

Кастриота

оперети,

вёликодушности

зазире

Но-

народности.

далеко

кризи

потеза,

да

je

сузе

перјанице

показивати

имају

једне

ситничарка.

Лалканској

тога

je

једне

Сахаре.

од

пријаве,

„Недостојно

ликих

Сви

височанства

каквој

у

цара

арнаутској

о

нервозна

и

се

горке

(„Радничке

Аладро

би

господа

унуци

говорили

чито

смешна

могли

пољ-

колико

Беч).

вреде

Измаил-Кемал-Беј,

зову

ете

не

Она

ловца.

ролскога

која лије

Др. Жупанић.

Арбанији

државама

самосталност

подели.“

1912,

новембра

каже

кулраш-

бити јасно

онда

не

један

тим

у

поврати

да вам

сентименталност,

15

од

he

Арбанија

се

да

вине“

па

да

подели.

велеиздајника, који

као

стрељали

делом

држави,

би

да

Царства,

живи

народ,

приморан

да

Држава,

Арбанија

и

пољски

државе,

може

Пољскога

се

да

брига

та

не

народностима.

поделе

je

да

три

пок}инао

лажљива

’

првога ранга,

Пољака

свакога

ској

две

поднети

куће

своје

код

толиким

само

народ

черечен

би

с

преживела

he

туран

она

кад

поде-

Србнје.

и

сили

био

je

Аустрију

147

59

нови

цео

без

икаквог

изи

што

ко

под

Италија,

утску

међу

ступњу

и

којим сила

која

Због

о

би

овны

беше

за

до

развитка; да

автономно

према

се

једне

него

био

други се

позван

разумевала

je

je

помогла

тога

и

што

одношајима

барона Хлумецког,

Франза

тај

окупација,

пробудила

која

и

из

одзивн

ако

велике

европске

сви

томе

самоуправа

организовати,

гласе

незави-

Балканцима

свима

би

јасан

једин-

о

свест

дође

се

да

пристаде

италијан-

сама

жудњом

са

вези

друкчије

као

Арбанији

по

фактора

два

протекторат

онда,

протекторат, него

у

и

Арнаутима

замислити

ни

могла

иредентизма.

рада

Италије

Арнаута

најнижем

приређи-

за

Хлумецки :

помогла

Али

убијенога

смрт

италијанских Арнаута

међу

ова

народа

на

силе.

италијанског

пбследња

би

и

61

мишљење

За

Италије

позорница

Чак

манифестација

барон

Будити

;

свију

са

злоупотребљена je

тиче

јавно

Арбаније.

се

je

напрезања

програм

ству,

не

(„Романтици-

одушевљења.

влада.

ма-

Аустрије

говори

„Уз

Министар-

потребан службени

сав

драма

ce

нека

које

иредентизма.

беспримерних

вање

цвећа,

китама

да

свуда

апотеозу

Хумберта

краља

знао

се

Пелегринијеву

изазивала

експлозије

je

дао

свет

цео

Председник

поднела.

Занардели

ства

му

(жа-

италијанским

Краљица

a

с

демонстративно

који

флору

у

на

je

Отаџ-

„с

Тршћане

je

примио

Удине,

код

уједињени

нису

народним

Краљ

маневрима

још

Краљ

с

дошли

лости).

који

Сам

да

се

арна-

Арба-

je италијанска обала

између стр.

Италије

3 —53.

и

Аустро-

153

близу

тако маши

преко

Адрију бо.ъе

по

и

Грци

на

се

једнички

повећати

с

западну интереса

и

„Неточна

у

књига

њој

европском

да

врши

ној

ту

европску

би

ауторитетом

би

да

могао

у

тој

и

буде

таквој би

италијански

задовољити земљи.“

само

—

под

позвана автоном-

само

језик

у

По

решење

чиновници,

службени

и

загледа

политике.

Македоније

У

пи-

стоји

круговима,

Италија

je

у

зове

источнога

праведно

били

италијански

јанска

имао

само

се

очевидно

добро

и

саставља и

која

до-

je

изашла

писца,

се

целу

сферу

Арбанији

у

Писан

да

своју

у

1905

контролу.

жандармерија,

Рим

ита-

томе

решење

да

Македонији

гувернери,

турског

за

Арбанији,

да

да

Арбаније

јански

не

за

допушта

и

у

на

италијанске балканске

проблема,

Арбанији

знатно

дужност

сумњати

италијанским

контролом

балканског

се

ко-

као

ради

непознатога

автономија

само

за-

зар

представити

увуче

Године

меродавним

циљеве

стране

искочи

xohe

тога

конфедерација

с

његова

крајње

од

и

земаља

Италијанци,

може

једнога Латинина.“

од

вези

не

Балкана

превласт.

књига

их

200.000),

конструисати

јаке колоније

политика

због

да

своју

Паризу

тања,

више

половину

онда

(има

статистиком

може

да

право

полатињена.

балканска

лијанска

бије

нико

je

Па

чак

друге

толики

наједанпут

увелике

Данае

и

обеју

С

уобразиље

мало

већ

зем.ъа

да

право

то

Арнаути

може

политичном

брани своје

да

се

може

тако,

Италију која

нису

број

се

не

између

населили

и

се

да

којим Бугари,

с

50.000

интерес?

народни

оно

толики

тога

сродство

море

и

Македонију.

на

између

основи

Арбанији

јима

живе

писцима

разним зар

не

je

што

претендују

Италији

у

национално

у

него

лако

има

она

италијанско

у

тако

може

Отранта,

канала

претвори

и

Италија

што

основано,

Срои зар

и

итали-

итали-

уместо

„Јер

ce

номиналним

154

Како

дипломатија, лога

и

сложно

донии.

Ту

између

појединих

Врло реси и

у

Арбанији

у

Монте-Читорију

браниоце.

Краљ

него

тешки

арнаутски

de

Revue

Paris

Само

кое

тако

саставили

грађана

својих родии

покрет

Овај

су

туђа

су

да

нархпја

и

„да

да

припивели-

Италији,

у

преко

покрене

њој

у

се

Италија

порекла

онда да

народа, и

па-

ита-

створи

je претвори у

којега je

за

je

неповерење

од

ав-

у

цела

та

појам

опасност

превагу

у

о

за

да

био када

преко

најосетљивпје Аустрије.

акција

треба

прохтева

„јадранској Италију

Арбанији.

тромост

Балкан онда,

противу

аустроугарских

Измислише показаше

тек

успеле

осећање

да

на

испрва

личности

протумачено,

добије

je

примљен

народно

одбрана

Арбаннју. тежи“

су

occidental

имала

Арнаути

наишао

важније

изазову

je

буде

па

има

акција

програм:

Арбанији,

ствар,

дарну

да

Народу

много

колико

Balkan

притиску

били

нови

програм

неколике

место,

зна

италијанских

вази

извештачена

италијанскога

штампе

обазриве

врло 111

ода,

du

така

штампи

Манојло

на

инте-

провинцију“.

тономну

сасвим

власти.

„Италијански у

je

нађе

1901).

лијанску цивилизацију,

масе

ском-

који

свију

код

како

су

арнаутског

у

и

de fer

силноме

Најпре

успеха.

који су

мај

задевица

народом,

Квириналу

интереси

за

с

при-

Маке-

у

Циљ,

сума.

његовога

chemins

томе

je

што

у

министри

(Les

интереса.“

и

Виктор

боље,

сати

нашли

и

било ту није

Лоазо:

примећује

се

и

заједно

фактора

свију

код

тачно

ма-

сви

ситничарских

потребних

и

после

за

Арбанији

у

било

а

трговина,

надлежности,

Круна

поставила

потпору

и

пораде

више

односно

рачења себи

није

Парламенат,

и

Италије

превласт

инициатива,

приватна

индустрија

и

да

удружите

и

штампа,

затезања

вредну

тако

влада

на

равноако

мо-

155

У

Риму

Адрије

не

Јадранима би

се

je

жало

југ,

на

да

су

бацили ски

њега

то

треба

један

нов

Истина

драни том

тај

поклич

се

се

орган

из

италијанског

постаде

море“

посташе

Истина

рии мари

о

спанзиву од

мотив,

речи,

тај

равнотежи

ништа.

се

беше

ропадну

још

на

нађен,

јадранску

и

са-

права

страшило,

брзо су

познати и

скоро

своју

сву

je:

то

борити

да

за

Из

почетка

Па

„наше

које

а

штампу,

„наше

je

народну већ

да

оно

нека

и

народне тео-

противан али

то

политичку

старо

уз

не ек-

страшило

послужи

пристану

балканску

зове

„наше

Јадранском Мору, за

je

море“

море“

електризирају сасвим

су

онда

флоту,

за

води

„Ја-

глас;

„Наше

одређенији.

који

„поврати

равнотежу

пуче

море.“

друштва

за

снагу

Адрији.“

на

арбанаско.“

опасности

устезаху

то

зато

наједанпут

поклич

Програм

аустроугарске

који

а

небројених беседа,

море“

масе.

врло

владање

„и

још

планова

употребили јаче. Италијан-

италијанско

постао

Аустро-

како

тих

крије,

ваљало

сад

додавали:

узвику

хорило

али

само

су

се

дотле

се

идеал

искључиво

Јадранима ;

ће

заложи

политички

италијанско

на

да

нису

своју сферу интереса

направили

не

па

средство,

народ

да

ништа

и

узбуне

списима

свију италнјанских

су

добро

и

остварење

који

на-

Чак

Гвичардини

и

доказуј}'ћи

повреду

Они,

врло

иза

би

да

тешку

интереса.

се

и

јадран-

je доцнији министар

што

рашири

да

над

фантома

страшило.

беседама

Италије,

намерава

стављало

знали

као

на

Аустрије,

обале

тога

велико

и

обали

превласт од

страх

од

као

једној

на

дати

западне

Сан-Ђулијано

својим

да

мишљење

далеко

и

али

врло

политичари

устезали

томе

према

неоснован ;

послова

Угарска

никоме

дочепати

направити

спољних

и

je

могла

умерени

јавно

никада

да

сасвим

ске,

се

и

знали

властитост

да

може

добро

исто

тако

местима,

другим

да

су

онима,

тако

политику.

го-

„Ваља

156

да

сами

узео,“

беше

то

вативни

_у

тајна

Чак

полузванични

и

„Трибуна,“

загазише

1900

априлу

„Ово

жљивости, дана,

да

то

се

кад

ушарска

у

или

утврди

ницу

узгред

Али

није и

као

анексија

je

своју

као све

аустријску

како

и

чак

допрла

њене

■■бију

те

у

глад

на

и

мё-

основи

je

па

чак

острва

у

je

до

две

ведра

заузе

целу за

на

непрелазних

велике

око

силе.

у

Балканском

Сол}ш,

српска и

и

српска

под-

Савез

Полуо-

и

војска

-арнаутских

се

обе

бугарска

Тракију,

заузевшп

које

и

Македонији.

Балкански

неба,

Адрије,

и

тако

„савезнице,“

саме

Италију,

тако

међусобну

своју

Македонију

обале,

Херцеговине

и

освајањима,

за

заситила

су

кртичњаке

преко

источне

те

je,

важнија

на

Арбанији

из

гром

још важније je

радило

Италији своју

Босне

анексија

што

војска освојише je

и

своје

интерес

156—159).

Триполис,

цео

случају са

туђ

стр.

Италија

и

руку

може

онога

аустро-

у

Италијн

исплатила

роком

•стрву. Грчкавојска

дрла

не

ичији

само

небри-

залепрша

у

je

нашега

изгубљено

онда...

се

све

да од

привредне

“Па

да

ово

наставиле

борбу

разори

и

нас

Валони

Триполиса није

„савезнице“

И

нише

Мору.

утолила

земну

лист

требало

„Италија

анектирала

метнула

консер-

например

Taj

делимице

(Хлумецкн,

се

Француска

Јегејском

и

за

застава.

док

дугачким

јачега,

права

Драчу,

Арбанији.“

у

с

море

допустити

Међутим писало,

биће

распадне

никада

■стране

je

политичке

руска

Турска

се

за-

увучени

као

борбу.

отргнуто

наше

и

je

политике.

које би управо

море,

због

и

су

елементи

листови,

у ову

ни

године:

италнјанско језеро, утицаја

други

којом

с

тромији

балканске

активне

га

докле

лозинка

и

политичари

матицу

у

место

заузмемо

што

проАлпа

једно парче

тако

одавно

157

Ето

традиције,

ралке

родносног

рођено

Италија

je

зашто

]е

зашто коме

начела,

уједињење

ето

да

Криспија

и

зашто

данас

пору

je

кажу

врло

писала

Мору,

и

да

за

ристично, главито

je

„Ту

формулу

су

али

да

пасти

и

Канала

могу

~При било мање

у

а

осигурана.

Јадранскоме

у

je

врло

характе-

завися

по-

да

дођу

таквом

би

и

у

сасвим

да

у духу Бал-

„Балкан

гласи;

остане

у

се

изузима

не

слободно

за

из

до-

његов

Св. Јовану Медовском, никада

руке

не

треба

кључеви

могу

да

припадну

Отрантског

од

малих

при-

сила,

јер

их

злоупотребити. решењу

ниједнога

него

победоносне војске

Победиоцима треба

која

тако

и

решење?

формула

je

Италији,

ни

никада

Европи

не

то

условом,

Валони,

отимали,

решењу

Та

Пристаништа у

треба

не

за

Приморье

Грчкој,

и

пот-

влада

равнотежи

створиле

Приморје.

Аустрији

ни

Србији

ове

под

то

хинтерланд.

Драчу

постиг-

Шпанијом,

и

равнотежа

тој

Криспијеву

и

Јадранско

пустити

je

ситуацију о

формула

Савеза.

Мацинијеву

тога

Мору

Италије.

од

„Каква

канцима,“

Италије.

поврати равнотежа

решење

пот-

Фран-

шта

видимо

да

Енглеском та

данашњу

да

Балканскога

у

се

највећу

које je италијанска

Триполиса

остаје

напрезањима

налази

држању

Француском,

с

освојењем

ето

обновљен-

нос

Средоземноме

je конвенцијама

нута

Ma-

;

Италији.

поучно

у

управници

политики j

на

својим

у

на-

своје

за

претходнике

врат

мора,

оваквом

о

„Равнотежа

Сад

од

иредентистичкој

у

Сада цузи

на

Аустрија,

Србију

одгурне

славке

балканској

у

Савез

je Тројни

зашто

благодари

да

зашто данашњи

Италије изневерише своје цинија

издајница

постала

има

ето

;

своје либе-

изневерила

око

нико

овога

мора

око

Јадранскога, јер

могао

за

не

питања

себе

би

кога

при

би се

таквом

тражити

пре-

158

Јадрани

власт.

трговачко истока

после

воден

море,

и

неколико

пре

заједнички нима

Према

гоме

балу

а

само

Србија -врло

да

нема

никакву

ству

Спољних

ција

српске

ни

у

Поли.

оне

рес}' крено

се

за

о

ни

за

биле

Аустрију.

ниједан

које

само

та

су

у

Силе

и

од

идеју

оправдавала

било

аркад

Србија

што

Велике

којој

опера-

би

не

интриге

би

то

Мору

то

ни

против српско

пристаништа.

je

хтела

стајала У

je

што

Taj

на

„трећима“

оним

под

као

Русија

требало joj

да

писано?

би

ском

а

спремале,

равнотеже

Русија,

речно ако

Адрији,

и

од

Грчка,

и

показивале

завојевања

нај-

аустријских

Србија

у

није

и

Ни

Министар-

страх

томе,

би

не

веона

инте-

тако

ис-

говоре.

Или мева

у

којима je Турска

симптома,

територијалних завојевања

бечком

Италију

за

дру-

Јадра-

и

флоту доћи.

ње

до

противу

би

на

скромна

поморску

ни

била

зау-

икоме

СредоземногаМора.

на

Јадранима

на

врло

део

томе

само

они,

могло задавати

обале

турске опасне

њнма

Јадра-

тиче

би

Приморја

има

створити

флоте

то

да

Превезе,

може

Према

разлика

■ ■оних

не

се

видимо

скоро

Послова

ратне

најмање

Једина

Грчка

he

да

у

трећима.

према

Ако

флота

источни

уобразиља

заузеле

то

je

и

рекао

Италија имају

и

равнотежу

него

до

брани

join

сенала

не

би

да

вероватно

бешња

одрже

такође

који

камоли

Аустрија

собом,

Улциња

бриге. Грчка

лике

би

да

онда

од

сметали

нима,

има

о

да

„трећима?“

то

Грчке,

и

зевши

дана;

међу

којима

Србије

лађама

свима

отворен

„Ђорнале д’ Италија“

лист

интерес

само

не

пут,

би

поехали

решења

запада.

„Италијански je

таквога

то

у

страх што

сасвим

да

Аустрије, ни

грчко

бечким

онда

подразу-

јој

за

у

би

сва

се

jep

Јадран-

то

пристаниште,

могло

из-

неоснован,

предузима

расположењу

осталом

не

новинама

не

jep

би би

италијанска испитати

и

159

тштање

могло

je

ли

да

ставити

урађено

Ако

би

међународни

један

део

би

онда

пристаништа,

Турске

поставила

би

„Чиме

Поштовањем љиво

роду

мију

Па

онда

Приморје

од

чак

и

узмете

једнога

члана

законе

треба су

царства

с

дати

при

по

Арнаутима.

центи

рите и

они

и

они

цену Где

моралних задатак

плаћају поштују

и

То

би

за

по

По-

цело

заузела

била

земљу

нова

муслоПа

Грчке!

и

даду жељи

сву позадну

ко

Го-

државе?

једнога аустријског, принца.

А

што

Па

онда

не

или

пуковника,

Парламента?

покушају,

Арбанији, великога

ти

су

наука,

да

на-

какве

тој новој држави? Младо-Турци

у

и

у

швајцарског

првом

заведу

морали

даду

се

да

ишло

мухамеданске

енглеског

дир-

автоно-

ту

границе томе

египатског

једнога

то

да

Италијанцима (у Тр-

и

кнежевина

немачког,

једнога

за

за

наишли

нове

те

кнез

које

Србије

рачун

на

Просто je

цивилизованим

Скадра

до

кнежевина?

дивљачком

силе,

се

нова

рав-

наместо

се

Немачке

и

какве

Охрида,

и

једнога

за

та

Крфа

држава

буде

воре

би

Дибре

иза

оне

Ако би

разори

та

потпуно

високо

онда

се

би

начела?

Чесима

Хрватима,

Аустрије,

манска

то

својим

кнежевини?

новој

су

по-

кнежевина.

Аустрије

И

да

правдати

јединоме још

Тренту).

и

могла

бригу

даду

љацима,

па

својих

„трећима“

о

када

арнаутска

се

Европи.

у не

би

народносног

видети

автономију

средство,

било

Адрији,

на

да

утврђивање

примедба

„Напротив најбоље нотежа

до

Приморја обвезали

беспредметна.

стала

сту

како

Приморја?

мароканскога

никакво

предузимати

би

не

режим, онако,

власници тога

нови

Приморје

грчко

и

српско

под

за

се

неће

да

се

порезу,

којима

туђе

да

такав

иманье

они и

законе

отпор, да

се

професори

би

се

автономне

и

опште

понижења

храбри

наговоре

да

на

могао

да

мире и

до-

пове-

Арнауте,

да

војску,

да

служе

живот?

160

би

„Европа прихвати

ову

циплиноване

Горе.

62

који

их

зума, На

увек

сваки

без

или

шио

се

туђу

било да

Турска,

нова

ново

Србија би

тај

се

постане

излаз

смешан,

државној

од

се

тога

осталом

траже

појавили.

ови

шла

У

да

су

са

своји.м

Црногорска да

их

je

без

влада

икакве

било

на

стајало Да

под

су

у

се

оставила

просто

да

Бога

да или

да

оставе

криумчаили

равно-

бечкој

у

аустроугарских

да

њихова

под

врат

влада

су

предали

Црну Гору

познаје

на

Јадране.

бранилаца

племена

би

схватања

очима

поменути,

Они

била

утицајем једне

чзцщога

У

траже

Само

!

политично

нарочито

арнаутска

добро

силу

им

Европа

и

на

ти

да

би

то

затутуљио,

за

нарочито

бриге

огре-

убијају,

Помислите

људи

свештеннцнма

тако

било

Jep,

случају

излаз

толико

автономнју. Католичка

Олтано-

ликвидације добила

неочекиваних

ваља

нарочиту

конгрес љуто

смањена,

само

схватање

тих

узнеми-

међуна-

гради

мира.

свакоме

канцеларији.

државника,

?2

увек силе.

Такво

!

теже

би

велике

друге

у

зону

које

рење,

неко-

подбадани споља,

сами,

хоће

нарочиту

нових

противу наметнутих

Слободан

добије

не

тај

потпитање.“

„неточно

да

некакав

међусобно

се

балканске

после

одмах

да

они

интервенцију,

једна

се

новоме

на

суверенитетом

би

се

да

удруже,

власти,

да

би

ра-

судбнном.

њихових

нашао

међународног

продуже

и

Арнаута

од

то

њега,

противу

Арнаути

да

границе

исецкано

престало

се

номиналним

под

државу вим

смањено,

конгрес

њих

питање

би

у

Црне

Цариграда,

својом

са

недис-

и

прилагођавање

само

се

ове

од

сатерани

њихово

Када

Европу.

родни

да

и

комада

рује

и

измирили

би

подели

Србије, Грчке

напуштени

Арбанаско

господара. лико

се,

мазио,

брзо

тицало

стању

би

начин

да

између

људе

врло

те

највећом готовошћу

с

да

прилику,

Арнаути je

требала

из

да

сви

Арназти

Србима, околнне

где

далека

год

Скадра

траже њену

садашња

оружјем.

народно-

су

оти-

заштиту.

расположена,

161

снога

а

опште тиме

оно

je

ово

принципа, по

томе

што

je

Аустријанаца

интерес

бали

Италијанци

Италијанцима дигну

да

који

између се

су

у

што

Даљи

би нарочито тре-

то

да

препрече

Полуострво, и

латинских

за

и

зависности.

запамте

Балканско

за

преграду

интереса,

и

не

hape

победа

српских

задржавају Србију у привредној

ако

Они

спречава.

смањују ресултате

што

добро,

схватање

10

поеледњих

пут по-

да

словенских

година

били

зближили.

„Уз

пркос

чланцима

аустријске лаже

Море,

стоји

без

буде може

мало

врло извоз

у на

београдска

том

Србија

себе

прави на

сву

жртвује,

штету,

je

мора кану.

није оно,

политику да

рација,

нико

ЛРКАУТИ

И

топови

кад

je

после

буде

неће

ВЕЛИКЕ

ни

СИЛЕ

на

на

je

на

Бер-

Босне

на

јуче

а

и

састав-

Исток,

творевина

на

балканска

моћи

и

иецрпена.

до

продирања

ни

да по-

да

расположење,

рећи

нових

а

аустроугар-

анексијом

довршена то

Нешто,

Куманову

на

издалека

тако

уверени може да

пристане,

ставлен

која

била

што

школи

Исток

немачког

престане

Сутра,

су

не

аустријски смо

пристати,

je

школи

цео

што

може да

да

која још

насусрет.

то

каријера,

широка

„Дакле

не

ми

све

учинила

извесној

Тој

Конгресу

Херцеговине

љало

коју

нанели

државника.

линском

то

не

Србија,

спречавала

Аустрији

Су-

и

Македоније

Напротив,

никада

Лозенграду

ских

има,

влада

изађе

погледу

што

саму

увидети

би

и

Фијуме

и

комотно

може

тиче

се

распо-

Левантом

целом

зашто

индустрије

Трста

преко

држава

Што

Македонију?

за

би

така

Солуна. л ако

се

која

по-

да

продирање

Румунију

Бугарску,

за

правду

Каналом,

ецким

истина

Држава, која

исток.

Цариградом,

с

инспирисаним

није

штампи,

на

држава,

вези

у

у

и

Балкану угрожавају

на

трговине

Дунавом

Црно

да

аустрнјској

у

догађаји

следњи

тврђењу

свему

то

Бал-

феде-

помислити

1I

да

162

иронију,

наставља

Турске

локупности

Италија, дарне и

то

ново

трговачки

стању

у

да

„Наравне,

je

пашћењу ниште

ско

и

криза

само

да

викне

кође

Аустрија

изјавила

с

док

ова

би

Ау-

стањем?

тенденције,

да

своју

коју

на

се

при-

она

не

би

може

ни-

Када прила-

саму

она

та-

преду-

су

интабулацију.

то

има

историју, да

господаре,

она

Jep

Она

Полуострво

има

се

запре-

прође не

зашто

што

приста-

монархији?

своју

им-

стра-

своје ерп-

траже

новим

домена,

и

и

властито

знамо

будућности,

таквој

he

какав

Појамно je

али

која

да

сада

политички

Балканско

ставили

под

аустроугарска

не

да

власнике

суседи

се

Савез

догађаја

воду.

прети

земља,

колонијална

више

годити

не

je

од

изненађењу

измири

да

стање

јер

ток

своје

извесне

идеју,

законите

зимљиви

би

се

напусти

на

у

само

опасност

европска

своје je

да

каква

управо

су

разочарање,

могла

ново

многи

пристаниште;

поморско

стрија

и

првом

Метковићу,

у

да

финансијски

Балкански

и

кругови

у

ни

стајати бајонети.

Србима

нудио

биће

допустити

то

онакав

пали

кабинет

парче

Енглеска,

велики

нови

Бал-

стање

ни

заштићава,

права

партија,

планови

бечки

сам

војни

замишљали

перијалистичка тегијски

узеће

није

то

и

це-

чувања

по

парче

никад

Чак

осталом се

балканскога

иза

су

неће

a

видом

Француска,

статье.

У

под

Новостворено

интереси

заштиту.

биће и

Русиј

ни

у

своју

Ни

озбиљније.

je

откидала

Полуострва.

канскога много

која

себе

•оптуживала.

„Зар за

сваку

50

политику

сметао ■сам

баш

није

последњих

Солферино

жену

руку

Аустрија

срџбе?

постане

да

je

Аустрија

година

Италије досад

спречио спусти

увек

која

није

јој

А}штрију два

како

у

je

избегавала нимало

Па

Хохенцолерна.

макар

умела

земља,

мудро

Кенигрец

савезница

није

она

тако

да

у

и

пру-

своја прста. својој

уну-

163

трашњој

политицн

да

искључи

да

са

сваки

својим

je

Андрашија ним

je

од

од

канцеларима.

1866

пристала

1848

и

закључи

Кошутове

са-

дуа-

Клапкине,

и

својим

направила

држав-

je уобразила

која се

налази

сила,

непроменљива

je

године

године

Аустрија,

пословима

Она

освете.

земљаке

Калнокија,

и

спољним

у

издајницима

Она

лизам.

из

рад

Прајске

везницима

и

тако

напротив

да не-

у

прекидној еволуцији. Монархија Хабзбурговаца je

шла

којих

начина

гућно

и

да

са

у склад се

се

још

„животним на

лизму,

биле

нису

Словенаца,

монархија „Још 1912,

банију Црне

својој

била

мора

мора

земље,

било

би

нема

никаквога

боре

ново

Европске

се

Србији Србија своје

би

које

Турске.

6

од ;

да

се

новем-

излаз

неће

на

Ар-

противи

и

„Ау-

чинове

зато

не

та

Грчке

оставило и

и

сила.

да

стаььу ствари.

Монархија

забранили

поморско

словенска

свршене

се

до-

јер

правац,

Србије,

нёмире,

за

интереса

дотле

победе

Сустершић изјавио je ;

новоме

су

дуа-

Аустрија

Крамарж

између

признати

легло

и

су напротив

he

рајхсрата

посланик

поделити

прилагодити

парче

вини

je

који

Србо-Хрвата да

други

управо

бечког

Посланик

Горе.

мислити

остаје

Ако

25,000.000

Пољака,

политици

и

говорио

стро-Угарска

.мање

je

него

поносом

и

мо-

између

постоји

Италије

Аустрије,

мора

седници

у

треба

се

се

онда

дата

морати

jep

пораз

никакав

ли

довести

јер балканске

спремали,

Аустријанаца, Чеха,

брих

ции

их

може

догађаја,

оних

Немачке,

одушевљењем

нспуниле

бра

и

уједињењу

који су

и

која

разлику,

Je

Аустрије“?

интересима

српско-бугарских победа претходили

не

из

Краљевина

Угарска.

увећање Србије

само

помисли

Царство,

автономна

потпуно

на-

револуцијама,

с

помири

Немачко

поникли

су

Италија

се

да

И

и

нај-

Турској, Аустрија ликвида-

сме

Кра/ье-

Јадранско Море,

смирити,

пристаниште.

докле

Зар

не

није 11*

доза

164

Аустрију

корисније

далеко

пристаниште

Арбанији,

у

аспирације

њене

мацију

него

Босну,

на

Србији једно

-да остави

да

наново

дебати

je

прва га

од

они

сада

могу

одсад

Словена.

послова

не

може

су

тили

слабљење

ности

би

би

днички,

дога-

монархије,

од

не

аустријских

историјске

света,

и

схва-

зато

Словенима,

у

тешки

и

сем

би

тога,

Аустрија

нема

сад

против,

трајно

не

се

може

Али

63

своје

своме

би

ако

вер-

народ}'.

био

побе-

и

седога да

мо-

монарха анти-

води

63

наведеном

дошла

јасно je

државног према

двојне

између

дан, да

интереса

Србима.

да

прилика

као

се

На-

постигне

монархије

и

Србије. кад

нема

непријатељску

Charles

декембра

Словени

између

према

дане

политику

je најзад

Аустро-Угар-

би

наследника

горе

пријатељство

увећане

баш

никаквога

непријатељску

води

сукоб

последње

ньегова

свему

онда

верности

политику“.

Према

између

рата

Словена,

дару

загорчао

словенску

1

нзјавити,

Аустро-Угарске

велике

во.ъи

до

дошло

рат,

наморао

за

по

нашем

морамо

одобрења

јужно

онда

симпатије

категорички

словенскога

није

запали

према

Такав

да

догодили

балканских

и

нархије

и

Ми

то.

одржати.

„Кад ске

се

која

политика,

без

за

само

задобити

ис-

су

Додније

разлога

Савез

Тројни

мишљења...

ђаје, који

дуго

имали

су

умедне

водити

Нико

као

Тројни Савез.

сполна политика

ваше

Пољака,

име

Пољаци

карактер.

ако

он

спољних

министру

може

ако

јавнога

пољскога

се

и

нападали,

потпомагати,

да

општији

потпомагали

искрено

нису

Али

Дал-

и

?“

„Послании Стапински, говорећи у дао

оживи

Херцеговину

19Г2.

Loiseau,

никаквога

политику

Revanche

des

државног

против

Balkans.

La

интереса

Срба,

Revue

de

шта

Paris,

je

од

165

побудило

Аустрију имања,

народног ско

војске,

стање

сти

али

веку,

опаку

и

ипак

дражвње

пујдају

чланци

циљу

црне

стрији,

па

службу

Све

по

мисли

осталога;

загазити мена

за

цуска

у

у

нема

Русија

јер

Русији

чак

ни

тражила у

цену,

je

ту

да

мислим,

да

до

Аустро-Угарска

ако

изведу

само

на

покажу

тога

и

он

не

може свом

у

1912

год.

je

не и

година

војске,

њене

барута влада

светскога

Немачка,

ма

овога

рата

које

вре-

Фран-

а

бајаги

по

какву

забранила закључка: неће

заједно

одличних

рата.“

из-

могу

по

je

Француска

од

се

казао

Француска

дошао до

зазиру

ставио

То

доказивао

треба

купи

Ау-

изјавама језуитске

с

бојиште 6,000.000 да

у

„Zukunft“,

виртембершка

вели

лиферацију. Харден je

.„Ja

да

али

и

познати

новембра

и

барута.

Виртембергу

ути-

рата.

Харден,

Харден

мобилизацију

саму

Ца-

помоћ

траже

и

светскога

je

слажу

Да

рат,

свога

Немачкој

у

10

Бечу

Максимилијан

штампе.

међу

до

у

првој линији паликућски

што

потпуно

„шиз-

Аустро-Угарској

у

часописа

ономе

се

пи-

шизматичког

језуитских паликућа.

предаваььу

се

у

he

појачање

Максимилијан

и

ових

видети

јавно.м

служе

источним

да

Русије

дође

ако

интернационале

чак

с

држава

језуите

против

берлинскога

издавач

у

језуитско

Софијској џамији

велико

тога

случај

за

Овоме

јасно

постизава

монархију

Немачке

баш

су

просто

изгледа

на

најјача

као

Балкану. С

на

изнели

страдали

римскога,

Русија

хришћанства

љуто

подићи

крст

риграду.

у

су

У место

матички“

у

на-

ту

Језуити.

изазвали

ово

су

рат.

на

„Језуити танием.

je

рећи

да

истина,

политику

да

вредно-

невероватно

je

изгледа да

штампи,

мирнодоп-

пропало]

на

чести

Биће

добри Аустријанци

аустријској

се

од

анти-државну

Многи

naja

а

милијарду

читаву

појачано

на

чести

хартија?

државних

XX

жртвује

да

од

Како

доћи, могу

војника, Харден

166

тако

говори,

„Али

већ

je

метне

тове,

Цариграда

и

ми

Мухамедове

Прим.

„Нека

лико

способна

у

а

Русима

лист“,

то

„На

je

машица

западном

језуитском,

још

од

није

иза

лю-

хришћан-

која

je

помоћу

бечки

противу

или

бор-

културе. сме-

може

се

боји

има

Сем

буне

покварен тога

дела

може

никад

се

нема

постала

да

Истока

од

држава

цркве

држава

Рима

„Свенемачки

дневни

Tageblatt :

за

способност из

Русија

Француска

Сад

Св. Со-

крвавом

не

да

славу

цркви

ти

то-

чорба."

римске

постала

пожње

вековном

нас,

тебе.

балкан-

међу

на

измишљен.

жалост

вашу

она

Нико

земљи,

одговара

подмећу

водиља

боји

се

Alldeutsche

политичку

сад

слободни

упропаститеља

Аустријо !

стоји

das

и

припадне

крст

заслужила

исламских

нов

А}штрија,

je

то

запржити

На

Нека

то.

властитој

Немачка

која

je

Енглеска

барут,

по-

друга држава није

ниједна

јер за

напред

својој

до

срећом

прљавштини

поротник

подигла католички

противу

тати.

го-

чак

Европе

англиканском

буде

Аустрија

државама,

Она

у

ће

Уредништва).

ским

Дакле,

да

трупе

са

постали

(Коме?

или

елветиском

теранском,

бом

треба

:

из

само

још

су

хришћанству.

геройском

опет

су

него

Цариград

зидари.

фије.

који

вере,

рећи

отерају не

она

отићи

можда

само

Ср-

којн би

и

аустријске

трома. да

трпети

аустријски,

су

шетња

једном

ce

бити

Новопазарски, je

да

можемо

Турци,

кварени

je

„Като-

лист

неће

и

неће

да

Пошто

њихова

Нека

Аустријо !

ству?

требао

узети,

he

то

сме

Санџак

на

руку

земљицу

не

изјавила

одавно

управо ту

језуитски

и

пише

Аустрија

Аустрија бија

исто

Немачка“:

личка

и

тога

за

славизирање,

њених

политичких

славизирање,

да

игра

улогу,

изгубила коју

буде ултрамонтанска и

противу

jep

ништа,

ислама

у

јој

сила

Ев-

167

Прљави

ропи. то

није

урадила

побеђен

војска

„католичког цара

ефхаристички

je

како

ислам

аустријскога матичких

симпатије

не

само

Аустријска

вена.

чаки

не

Аустрије,

зирању

гађаја,

којима

пропаст

уједно

he

У

католички не

граду,

подигне

за

лудила

КрсСпашки стао и

лом

Грци

па

рам,

сад

су

бодки зидари,

Мухамедово, хришћанска вала

нита

гледа

тију,

Аустријо!

што

Рус

државни топ,

je

Са

подај

сада

љубављу, сваком

са

пружи руку,

народу

си

што

проде-

je

дошло племе-

страхом узми

се

je

на-

крв

по-

Визан-

победоносна

напред

којом

Напред

Напред

Албион

хришћанству,

je

име

у

вековима

сејала.

jaсло-

и

Ферерово.

та

Ау-

турски

само

синова,

дрхти,

je

више

си

на-

Бугари,

чак

име

си

и

постали

кољу

Ти

противу

језуитско-

храбра

напред

трајао

полумесецом,

под

пожњеш

сачувај

ковала,

у

да

Цари-

одиста

бију

се

сада

твојих

крв

Аустријо ! твој

и

него

земље

да

не

сад

хтео

у

и

je

сад

Турци

Аустријо !

племениту

тапала

време

и

Beh

него

шта

;

„Е,

дуго

слугу,

шизме.

би

песма

да

подизање

Софији

ова

Срби

сувише

и

и

до-

предсказују који

Св.

величиной

Шкипетари,

и

je

йоклич.

Балкану !

на

Beh

стријо !

била

Русије,

сво-

слави-

собом

противу

листа, на

за

je

преко са

помагао

римских

Турске,

противу

само

шизматичке

римског

броју

истоме

крст

зидове

нада

лепо да

умели

Сло-

подигла

историјских

Балкану

на

стоје

њих

донела

жеља

њихових

шиз-

других

државници

иронија

жарка

силе

језуити

су

бити !

високе

сведоци,

пропаст

римске

како

je

ми

та

ислама,

постане велике

смо

и

Рим je

силе.

па

иза

него

извикао

војске

славизирања

монархије

велике

у Европи,“

Бечу

у

А

прећи аустријски

могу

јим прохтевима

А

политика

али

понижен,

учиниле

аустријских

преко граница

којих

то

су

Словена.

балканских

и

конгрес

него

цара,

je

увек

његово.

одли-

А

ти

168

Немачко,

пријатељство

хришћанску реч.““

задачу

„А

je међутим

како

матичке

бедоносна

демократију

друкчије

све

која

Где

je

Шиз-

!

а

пред-

сад она

je разуздала

историјских

противу

одржи

нспало

Цариград,

на

Фердинанд.

Аустрија,

Турцима,

с

-

маширају

државе

„Апостат“

их

води

одбаци

по-

словенску

Немаца

права

у

Аустрији? (Забрањено) „Језуити

надају

се

ско-краљевским

рају те

„Тако

речи:

„А крв

ко

може

јима

се

да

за

зато

само

Свршено je Рим

не

рачун

и

тиче,

спречавамо

ми

А

вези

У из

немамо

од

једног

од

измеђ}

„Можете

осталога

убијеноме,

па

Мандловој

стидној

наутској њих

lU

опет

Новине

а

шта

„Tiroler

ми

Wastl“

овај

пише ми

последњих

he

je

уз

стр.

полити-

било

Прохаски, и

глас

писмо

:

пркос

пропадамо

6вЗ,

разлога

немачки

неде.ъа.

будуЬност

№

нас

политике

аустријских

како

брош}фи,

које

се

једно приватно

васкрсломе

концепцией,

разлога,

Беча

замполита

догађајима

литичким

над§,

то

64

најодличнијих 7

који

чара,

из

Тур-

Арбанији?

најмањег

ни

цитирамо

када

тренутау,

Зар Ау-

поделу

језуитско-римске

пропаст

Тирола, добијамо

у

Арбаније,

пропашћу Турске.

с

велите?

се тиче

што

ко-

под

потпадну

умеша

“

у

међу

автономију

извојује

автономију

на

Шта

Рима

Солуном.

са

полаже

ништа

да

Србије?

да

не

католика,

нёмачку

ми

Арнаута,

да

Али

изговорене.“

да

тражити,

зато

им а

шизматичке

стрија ске

мало

врло

власт

нас

од

само

пролевамо

марши-

ислама.

бита

неће

ja xohy“

да

пуковима

победилаца

словенских

противу

he пар заповедити цар-

да

словенским

с

уз

по-

пркос пркос

нашој арунутраш-

донети,

4—5.

под

Уз

то

само

169

Бог

један

стријашш,

у

као

зато

децу

ског

јанаца,

или

два

дају

сматрају

стрнја

да

да

или

мађарске и

Немачкога

или

за

било

од

цара

до

читавог

су

сложиле,

челу жаву,

и

да

лак

за

вели

својој

L’ Albanie

књизи

la

et

„Веома

je

Чак

тешко

чак

и

одредити

ми-

„појача-

je

та

мера у

већ

и

1908, тачне

на-

дрраде

држави.

од

претен-

кнез

источно

d’ Orient

језуити

су

довели

новој

престо,

хтети

арнаутску

један

и

(„Арбанија

question

да

су

Лондону тој

границе

из

Истоку.

европске

нарочиту

задатак.

пу-

бију

мобилизацију

Силе

у

који

ти

доћи

Тек

војника.

амбасадори

ма-

чи-

се

да

маском

нареди

их

створе

они

под

Велике

будуЬи арбански

дената

у

свој

све

обележе

није

то

да

тьихови

томе

Али

се

да

и

ваљда

на

Било

!

тек

стања“

би

he

не

они

замену

који

драго

тога,

милиона

да

у

немачко

државници,

мирнодопског

учинила

то

пукови,

какому

али

Немачку

у

за

продирање

кратковиди

нога

he

чисто

жалост

да

нас,

Па

Ay-

војске Са

новине,

послати

да

на

сасвим

ствар

своје

Ми

у уну-

Словени

и

Арбанију.

за

крв

уверавају

Царства

бију

рољубивога

на

и

као

Србије?

румунске

бити

морали

Али

и

аустриј-

загледа

Немци

пуковима

противу

драгу

логину

најбољих Аустри-

И

своју

румунским?

језике,

те

Французима

се

то

рат

с

знају

да

he

води

тано

с

жртвују

каквим

Ау-

убију.“

од

себе,

за

време

немачког

дубоко

се

да

несрећу

као

ђарским

кови

једног

писма

прилику

немогућну, онда

из

једнога

из

своју

морам

своје

у

Арнаути

их

да

кад

да

одношаје монархије.

трашње

с

ja,

сам

цитата,

и

листа

што

једнога доброг

за

утеха

васпитавам

да

Арбанији, Ова

Лепа

зна.

Г ика,

питање“

стр.

92):

границе

за

Арбанију.“ Гастон

65

1913,

за

Гравије

L’Albanie ce

et

ses

одштампано,

65

с

правом

limites. Revue стр.

2.

вели

de

Paris,

;

од

Европа треба

1-or

n

15-or јануара

170

добро

да

Арбанија дашње

заузима

Европске

стријских

на

научници

да

сва

вима

Kîbiira,

слата

ма

сликама

ако

живе

сваки

као

ништа

и

А

с

Босне

и

хришћани

него

а

с

бив1879

године

Лојду“;

Санцака

онако

Херцеговине

и

са

пот-

мухамеданци,“

сами

становници

становници

друге

Европи, баније

нису

мухамеданци

ерп-

земље

оне

спорадично

вели

један

српске

je

у

два

којима

у

пружа

до

се

од

Јањински

последње

у

Ар-

Шкипетари Арбанија

црногорске

и

Јужна Арбанија

Шкумбе.

реке

Вилаета;

говорио

именем

се

„Северна

појављују.

њих

границе

обухвата Тако

од

Арнаутлука

из

„принчеви“, крсте

арнаутски

све

бегунци

стране

само

и

Битољски.“

Исмаил

јесени

Кемал-

Цариграду.

Арбанија земља

je

Европске Тибет,

Сахару

и

Делези

(Francis

pe,

да

карата

језика.

скога

беј

у

je

Маке-

Један

оделу. из

која

или

„Пештанском

искључиво

зна

друго,

робе,

Санџаку,

у

комисије

1912

листо-

насловним

“

октобра

„У Санџаку

појављивало

поштанских

народном

у

пограничне 12

je

масе

пу-

једним

замене

име

Србије

Пљеваља

део

свештен-

систематски

су

сандуцима

Старе

су

из

се.ъака

члан

писао

исто

свима

„Арнаутин

писом

се

итали-

велики

земаља

То

многим

место

Штампане

донке.

и

на

које

у

тих

ау-

je рас-

и

дипломатија, радили

Арбанија. на

je

да

из

Она

извора.

да

доса-

потиче

скаска

француском

трговци

новинама,

скасци

половину

западну

много,

имена

стара

именем

свима

ши

и

верује

не

Та

Аустријска

ство,

у

целу

Турске.

тако

заведен.

се

да

немачком,

јанском језику

јединим

и

псевдо-арнаутских

и

простирана

блике

очи

отвори

1913,

стр.

у

самој

Турске. него

Delaisi,

100).

ствари

најмање

„Боље

Арбанију,“ Les

знамо

пуетшъу

вели

aspirations

позната

de

Францис Г

Euro-

171

Нигде

избрисане података

У

ски.

као

ендемично

хща

Само

ства.

за

прилично

тачну

хија

под

њих

долази

банији

има

Вилйет

на

тако

мало

јити. Карте, које су Јек

Др. Ернст

durch

делове

се

Путника

могу

пуне

су

türkischeu

кроз

Kriegslager

je

да

само

дотле

а

Ар-

по

логору

морао

су

од

погрешака.

Jäckh, Im

1912)

и

избро-

прсте

на

ратном

Арбанији, који

у

паро-

Скадарски,

Шефкет-Торгут-паше,

војсци

129

у

турском

Albanien, Хајлброн

дружи оне

(„У

1911)

121.197

архиепископа,

направљене

Dr. Ernst

Арбанију“

живе

Косовски. да

људ-

Загреб,

Вилйет

на

у

Францисканац

]е

Он je избројио

три

-

да

попис

изврши

који и

анар-

усудио

Албанији,“

статистику.

101.724

19.473

само

(„По

и

се

вер-

турски

којој

у

израдио

епископа

три

да

усудио

Арнаута,

католичких

ако

него

који

усудио

тако

службених

мало

земли

па

;

католике

Михачевић

Ловро

тој

у

се

кад

границе

стничкн

нису

се

влада

није

живи,

има,

ретко

живи

да

Оно

земљи.

их

осталом

етничке

нису

тој

у

колико

чиновник

њој

Европи

у

се

да

били

привиди

сасвим

непознати.“

Али

пошто

то

одреде

да

предузели жаве,

су

за

енглеској

дине

Сила

границе

српски

и

конференции

ликих

амбасадори

су

мир

влади

овакав

Лондону

у

будуће

пуномоћници поднели и

8-ог

арнаутске на

др-

лондонској

јануара

амбасадорима

меморандум

ипак

ове

осталих

го-

Be-

:

„Превасходство, Jom канским

стао

од

земљама се

да

времена

бори

отоманског

српски за

народ

своју

потопа

није

народну

бал-

на

никад

пре-

независну

ег-

зистенцију. У

који

почетку

се

бођење,

дигао

беше

XIX да

се

српски

века

први

бори народ

за

из

балкански

своје

народ,

народно

Шумадије

под

осло-

Кара-

172

Ђорђем.

Taj

бођење

Црне ника

1876

Горе

Турској

у

лајзад

та

и

у

дужношћу

истоветном

Т}фској,

противу .ности

прошлошћу

таквом

Срби

не

могу

се

Арбанија

имати

заједно

■

са

они

организацију

да

су

Велике

државу,

изјави,

he

да

И

ако

тимну

се

само

свакога

и

право

правим

срећни

.да

тиме

се

Ним

што

Бал-

помишља се

створе

да

je српска

да

сазнало

такву

ар-

похитала

влада

Арбаније

из

да

земља.

победама

и

државе.

победе

арбанаске

да

ту

да

што

не

Велике

нема

освојену

земљу

устезали

да

и

народа

смо

да

чим

дали

интересима знамо

да

у

Силе.

никаквога

и

за

нове

права о

рачуна

же-

Сила. за

he

српскога

наши

оправданог

водити

народа.

правни

срсћнији

мислимо

то,

се

супротности Још

задржимо

п.однесемо

водимо

доказа да

фак-

и

давале леги-

поштујемо

да

да

Великих

очекивати

стоје

војске

српске

територије

покажемо

интересима

тштереси

једне

тога,

противу

поносити

могу

одлучиле

нисмо

другог

Пошто

о

народ-

начелима

автономна

савезницима

одмах

нам

су

основу

опет

жртве,

и

начелу

таквим

повући своју војску

освојење

имамо

снагама

закључи.

мир

љама

с

ни

као

арнаутске

Силе

банску

нас,

се

својим

на

тичко

и

Савеза, створили мог}Ьшост

канское

■се

сународнике

својим

победу

ништа

организује

Напротив, ■су,

и

идеалима

слободи.

и

С

je

Бугарску.

Бугарима

с

своје свима

прибаве

да

сународ-

народним

за

борбу

предузеше

Турске

савезу

у

истоветним

и

уродила

ослободила

Срби

месеца

три

Грцима, уједињенн

осло-

Србије

из

својих

борба

њихова

Русија

je

што

тиме,

Пре

и

Срби

су

ослобођење

за

за

народа.

отпочели

борбу

и

подстак

први

балканских

осталих

Године

je

дао

устанак

с

и

Ми

разлога

смо

легитимни

интересима смо

да

рачуна

што

ни

за

ни-

знамо

једну

173

да

силу

велику

интересе

српскога

Али

ми

за

стоје

и

зато

место

права

наше

место

I су на

у су

и

били

они

звала

и

не

рала

само

левој

беше

до

обали

Францускиња XIII

и

није

у

звала

те

реке.

XIV

земље

су

да

из

дошли

првн

ове

века

се

je обухватала

да-

простии

зем.ъе-

по

роду

још при крају

своју апанажу.

као

састављале

се

Краљевине

Јелена

земље

али

Зете,

Горше

те

што

српску

Србија,

се

Краљица

што-

земљама.

Европом,

с

и

права.

српским дакле

Престоница

je

све-

прва

на

појамно

и

Зете, која

него

Српска

држала

се

Доње

Дрима,

почетку те

су

и

прво-

основи

основали

састојала

Скадру.

у

који

Горе

у

на

на

морална

су

овом-

етнографске

додир

Краљевина

и

Црне

нашше

који

политички

Та

да

У

присвојили

природно живели

су

први,

Зета

Турци

наша

дакле

сасвим

који

јер

историјске,

Јадранском Приморју, трговачки

одношаја

Превасходствзг

претпостављамо

наше

je

Срби,

они

ми

разлоге,

Било

Краљевину.

на

али

окол-

сматрамо

допрннесемо-

право

право,

време

без.

српске

имали

освајачко

метнемо

културне

бисмо

своје

у

земље;

тога

Арбаније.

ограничавања

метаемо

тога

извесних

С

о

ми

расправљању

и

Вашем

да

се

стварних

и

ову

односно

владе,

њим.

стања

слободу

узесмо

легитимно

извршити

могућности

по

фактичнога

може

ствари с

вези

у

да

поднесемо

не

стања

нашу

познавању

и

да

уверени

Арбаније

познавања

које

ности

права

народа.

дубоко

смо

ограничавање тачнога

јасна

посумња

апанажу

Ра-

српскога

престолонаследника.

Српски тимни

je

дашњега

цијама те

народ

наследник

српског

не може

земље

у

са

данашњој

свију

права

краљевства

друкчије,

Скадром

него

као

Црној и

Зете

Г

леги-

ори

традиција и

веран

нека-

тради-

да тражи да наследи

престоницом.

174

Ha

основи

народа

граница вуче,

Поред

становницима

Данашње

Срби.

Мркојевића својим

а

именом,

штаја

Ђустинијанија говорило славие,

Таквих

као

Скадар,

држе

Il на

Дрима

између ске и

Скадарскога Дрима

сједињенога

границе.

Главна

Ђаковица. Већина

данас

краја ска

и

јесу XVII

била

Пећи.

Патријаршију

у

морамо

доказе

лази

друге

се

српски

споменик ности да се

у

из

би

се

не

би

у

века.

Срби

То

je

у

Дечани,

и

био

ове

Пећ

крајевима тим

крајевима

XIV

па

чисто

до

срп-

своју

познато,

да

Пећи

не

на-

најзнаменитији

може

Патријаршије

народ

Бе-

црногор-

побож-

српске

и

Дечани подизали

српски

с

пажњу

као

Близу

не

и

између

тако

тако

се

чак

наместили

наводити.

Просто

једини

особнту

тим

земља

су

Српске

па

половине

архитектуре

седиште

величанствени коме

та

манастир

српске XIV

je

да

култивисана,

од

дли

навести.

драговољ-

садашње

становништва

Арнаути; века

места

су

право-

аомоћу.

Језера, и

онда

српске вере.

по

налазе

се

већ изве-

још

много

свратимо

које

племе

то

изузимајући војска

били

су

било

вели,

оружаном да

земље и

да

обе

с

Батисте

оно

je

становника,

њиховом

српске

je

да

још

се

српска

ььених

други

из

њему,

о

1553,

по-

арнаутским

Ђованија

земљу, и

Желели бисмо

оне

лова

ту

црногорска

драговољном

то

би

могло

пристанку

ном

и

Ђустинијани

што

о

доказује

арбанаски,

и

примера

Најзад

се

године

из

и

и

јер

мухамеданско

и

посланика

српски

или

се

Улциња

зна

млетачкога

постоје

може доказати да

арнаутско

околини

у

jep

северна

тако

приложено} карта.

на

права

краја

тога

српскога се

Арбаније

етнографски,

Срби,

живе

права

тражимо да

нацртали

особито

то,

Дрима

стране

ми

историјскога

за

разлози

je

смо

да

автономне

евентуалне

како

историјског

овога

je дужност

наша

замислити

и

да

би

једноме крају. у

већинп.

Онај

175

крај

коме

у

најсветија говим

земља

да

стању ма

народ може

je

становништва

Белог

Аустријско ратовало српски

и

зверској

из

лила

je

краја,

онога

угарске

у

овде

јевић

реч,

Онда

Мађарску.

вају

сиђу

да

наутима

Арнаути

200

je

и

са

што

старао

турска

година,

je

али

маса

део

турска

се

да

и

поврати

особнто

пома-

народа исе-

владе,

краја

о

коме

Чарно-

народа

заповедила да

и

поседну

откада

у

Ар-

напу-

насеља-

Срба.

земљу српски

су

Арсеније

влада

откуда

стална

српски

српскога

својих брда Ето

повуче

што

тога

из

Кад

се

српскога

патријарх

најсветију

зато,

кој прилици

Баш

je

у

цео

осло-

гьима

да

зато

je

века

je

јарма.

аустријске

позив

знатан

села.

српска

Баш

била

1690

се

тада

и

ско-

Кад

војсци

приморана

око-

у су

устао

турскога

освети,

земље.

превео

године

штена

на

и

XVII

половини

земље

оста-

у

анвазаја.

аустријској

била

турској

већина

и

Охрида

Царства,

испод

ослобођене

Аустријанцима,

гали

другој

помогне

војска

напусти

народ

у

Турскога

зем.ъе

српске

аустријска да

да

народ

бодити

je

Царство

противу

учинити.

Дрима Арнаута

управо

,

то

као

ту

од

северно

уједињеног

коАонизацаја

рашња

и

се

компромисс,

данас

Али

арнаутска.

и

и

томе

у

земљама

српским

лини

je

да

српски нити

попушта,

није у стању

влада

Арнаута

од

питању

погодбе

какве

у

српска

Истина

лим

и

да

мо-

војска

црногорска и

у

било

било

данас

томе

xohe

била

Арнаутима,

Турака

ње-

никаква

би

која

то

и

У

нити

може

ни

би

од

земљу.

упуштати

зато

па

свету

нити

било

уступи

отела

међу

je

то

свима

замислити

влада,

најмање

борби

своју

ту

се

je србијанска

пошто

Дечани,

и

народ

може

земљу

другом;

крвавој

српски

србијанска

или

ту

коме

гућно, у

за

Не

земљама.

црногорска

Ђаковица

Пећ,

су

народ себи

политика

после

увек

и

у

сва-

своју слободу, за

српске

последших

револуције

176

Кара-Ђорђем

под

уништава

беху

што

јима

je

овде

влада

га

да

жаву

најезде,

којој

у

арнауте

се

по

селили

и

све и

join

се

На

они

друге

стране. како

граница

етничке готово

je

машину,

се

Зар ских

није

то

човек

без

армија

и

и

и

на

зверских

су по-

села

Србије,

Мора и

и

с

Белога

за во-

једне

и

Дрима

рационална

и

Србију.

за

бисмо

Срби

данас

једном

у

земље,

навести ових

тим

још

крајева

или

наешьа

Сваки расу,

на

и

на

легитимное

насиља.

веру

крајевима сведени

или

каквога

савести високо

у

се

je граница од

топономија

зверскога

обзира

то

су

словенска.

данас

Европа

могла

тако

последица

тако

одвратна би

Језера

властите

просто

гнушати

бита

су

своје

из

него

штен

Чак

ако

делити

могли

многи

арнаутска

повучена

je

по-

Многи

именима.

Јадранскога

искључиво

пзгурани

he

др-

се

алиимајујош

je једина природна

разлоге.

Дакле,

рата,

српским

границе

те

оправдање

je

коју

да

било.

многи

многа

и

Арбаннју

за

je

арнаутски,

Охридског To

или

и

Срби

противу

ма

борби,

државе,

карти

између

Преспанског, с

зову

Арбанију, која

доделницом

Тако

веру.

говоре

приложеној

будућу

власти,

у

закона,

герилској

у

о бича

српске

старе

данас

и

слободне

и

и

налазећи

герилу

вечиту

пресељавање

правде

промене

гинул у

арнаутили

или

има

да

и

Срби

су

бирају

да

арнаутске

или

својим

односно

Не

свет.

у

стране државних :

да

елеменат,

српски бежи

да

заштите од

имали

подбадала

ко-

Турска

арнаутска.

Арнауте

уништавају

приморавају

никакве

су

je

него о

Порти

жалили

се

су

наћи,

крајева,

оних

за

средство

могло

се

из

зверства

и

непрекидно

зверствима

ни]е

Срби забадава

реч,

систематски

народ

Зверскије

политику

Арнаути.

разбојннштва

на

српски

искорењује.

и

нечовечну

тако

да

;

она

по-

мора

морају

образоване Европе.

после

победа хриш кан-

легитимном

и

лојално

177

вођеноме рату и

оном

суровом

које

земље,

који

да

учини,

тога

Арбаније,

или

на

толико

у

разлог

српски

у

оба

ми

имали

тичким

за

него

да

културну

није

нимало

Када

пацијом, АРНАУТИ

своју

дакле

у

ми

веће

у

које

И

ВЕЛИКЕ

и

СИЛЕ

да

право да

и

у

их

одрећи и

да ми

водимо

просве-

и

што

поли-

узму

културнога

администрацију

турском

Као

Арнауте

они

да

и

да на-

су

него

грађанским

Ово право

које

да

свака

Арнаути

захтевамо

Србима.

са

грађанима,

je арнаутски

насильем,

мо-

један

Арнаути.

су

које даје

историки

на

и

Арнаутима,

с

мисију међу некултурним

ново

освојили,

смо и

управу.

наметне

своју

неуки

ми

Допустимо

културу

што

суграђанима,

необразовани

своју

навести

не може

народа,

гарантијама,

права,

ал и

помешан

имамо

слободама

под

отуђити;

помешан

администрација својим

права

у

српска војска освојила,

способнији

нашим

под

наравно

рода,

об-

већини

морална

природе.

je

јако

образовању

народ

направимо

Србе

без

народу

су

гледишта

јако

народ

много

културан

га

автономне

њима

у

то

могу

које

народ

познаје

ко

Срби

које

мање

крајевима,

преднији

би

приложено]

су у

српскоме

права

културно-моралне

арнаутски

ћена

своју

дати

будуће

Арнаута

су

нашега

прилог

неким

су

које

граница

дати

Историјска

у

Нико,

се

ли

да

то,

се

жемо

или

што

хтела тако

никада

оне земље,

изван

морају

11l

живи

дочепали

мањини.

у

која

све

остављене

карта

и

Арнаутима,

недавно, и

да

Турске

од

истим

Европа

нас

од

то.

за

Услед

то

неће

народ

зверствнма

тражити

тим

и

би

оним

освојила

баш

ако

српски

санкцију

зира

Баш

и

војска

наша

узурпацијом,

се

су

насиљу

предамо

земаља?

тих

у

je

Арнаута,

од

своју санкцију

дати

да

на-

врши

народима,

света. да

задржимо

имамо

елеменат

земље

историјскога уведен узур-

државном

политиком, 12

178

ми

онда

Европа да

с

нистрација

и

ми

смо

Ми се

би

нисмо

промеморпју,

либерална

томе

човечна

мисије

наше

ређали на

смо

адми-

доказали

којима

историју

за

никакве

земаља,

Силе,

појединости,

никакве

ауторитете

наводили

дотичних

то

У

мисију.

способни.

њу

Велике

нас

да

нацију, која je способна

ресултати

позивали

из

податке

да

нисмо

овде

етнографију,

ако

сви

за

би

него

друго,

културну

пи

тур

ништа

културну

себе

на

апсолутно

нисмо

за

призна

узмс

да

тратимо

не

и

статистичке

али

ми

ми

подносимо

смо

готови,

зажелеле, накнадно поднети

ову цел}'

потребну грађу. Поменули може

Скадар,

стара

Пећ

ства, и

старе

домовину

српске

нашао

ко

Најзад тересы с

цела

српскога

би

вољило

српскога стане

и

главна наш

и

народа

и

смо

дужни

То

смо

дужни

То

дугујемо

донској

права

би

што

и

за

да

целој

мир,

нашега

и

да

ред, а

по-

култо

народа.

je То

Европе.

војсци.

прошлости.

будућности.“

мир,

задо-

интересе

интерес

победоносној нашој

ин-

будуће

-

п}шомоћници Србије за

су

у хармонији

Балкану,

на

се

градове.

могућности

je уједно

нашој

конференцији

те

оправдане

јемаца

нашој

видимо,

на

би

да

предлажемо,

му

аспирацпја

То

Као

и

најмилија

то

и

били

ми

ва-

При-

поменули

права,

напредак

али

Дечани

јунака Краљевића

увек

дало

главних

краљев-

Разграничавањем

какво

не

налази

главку

помислити

привредни

интерес,

Призрен

историја доказује

наша

историјска

од

ни

спорно

Арбаније,

народа

један

турни

нам

Европе.

интересима

автономне

je

би

се

српског

нисмо

народное

могли

којој

Патријаршије,

државе,

нисмо

у

првога

поменули

нашега

никада

народ

земљу“

Српске

Нисмо

лип,

јер

српски

престоница

рош

Марка,

да

„свету

столица

Ђаковица.

ико

смо

напустити

у

своме

налон-

меморан-

179

Великим

думу

па

ници, опште

већ

се

које

нице,

не

српскога

моћници у

речју о

оно

Шта

томе

животно

пристаништу

чиње-

се

ли

каква

у

др-

држави даду гра-

више, не

меморандуму

друго

да

:

ма

животним

угрожавале

народа.

питање

то]

да

начелној

свршеној

о

начинити

старају

авто-

стварању

једној

о

као

него

може

само

би

као

претресају

не

Арнаута

о

говоре

само

Сила,

и

зато

од

жава,

не

Великих

одлуци

сима

Силама,

Арбаније

номне

интере-

српски

пуно-

ниједном

помињу

Србије,

питање

питање

Адрији.

на

Зашто ? Зато кад

су

да

he

да

хова

допустите

да

Рат се

ове

врсте,

Скадра

ена

Ако

између вих

и

кад

да

баш

развијали. Велике

и

од

ново

није се

за

тече

проливање да

Лондону

у

овога

Савеза мир,

водити посредништвом

ко

до

Силе

ми

људска

мо-

пишемо

од

крв

Г алипоља.

до

које еврои-

крви,

може

да

„направило.“ проливагьа

Т}фске

зна

Великих

када

спречи,

новог

и

мира.

Турске

противу

Јањине

умела

после

дође

у време

потоцима

Балканскога

преговора

њи-

уљудније

за

још један државни удар

Савеза

и

Чаталце

што

амба-

била

томе

мира.

Европе

целе

страшно

све

друкчије

изненади

наново

до

Бал-

закључен,

споразум

само

при-

мир

Младо-Турци осујетише још један-

и

дипломатија

однесе

се

су

наставити,

Ово

одмах

према

старају

се

Балканскога

рао

je

закључења

их

напрезања

бити

мир

да

за

услове

да

Арбаније.

до

Цариграду

пут

и

да

догађаји дође

на

ве-

мораху

заруком

принципијелни

очуван

будуће

Али

да

томе

дужност

Не

he

поћи

Лондону,

у

меморандуму,

приставе

Савеза,

бити

границе

у

да

према

садора

овом

he Великим Силама

Турску

канскога

пуномоћници

српски на

радили

роватн воде

што

да

Сила

дође

ли

за

he

крви но-

до се

они

дипломат-12-

180

столовима

ским

самим

крвавим

ватно

he

да и

дима

за

само

у

he

управо

није

се

ских

двају

Ако

je

Ми

би

када

наново

односно

срп-

бугар-

односно

и

и

ми

овде

по-

овпх

решењу

Валоне

излаз

видели

напред

била

флота

српска

флоте.

Аустро-Угарске,

Али све

и

Грцима

Аустрије

излаз

да

користи би

претпоставимо

само

рат

би

хтела

с

г

и

које и

na

да

Аустријом,

Ьно

него

и

онда

што

постоји,

je

вероватно да

би

да

него

и

с

Италија

вукла

могла

Италнја

новим

спрече

je.

била

да

ca-

ou

Слобо-

мора.

досад

одсад

користитн

није

Србима

би

мора.

Међутим Италија je

светска

у

не

А\-

затварање

то

јача

Грци

тиме

да

немог\

много

претгюставимо

које

би

флота, која још

аустријске

помогла

било

Италије

и

светска

у

да

? и

je најуже, у

где

Отранта,

и

Срои

да

онде

по

толико

Арбанија

опасности

у

Море,

ровење

Аустрија

што

автономна

не

грчка

везник

Савеза

језуитско

узрок

помоЬи

би

од

се

важити.

мир

и

новом

разлог,

створи

je

смо

без

канала

да

за

можемо о

на

Јадранско

стро-Угарској

стила

онда

главки

између .

каналу

дан

je

освојења. тако,

се

да

затворе

она

Адрији

дискутујемо

да

Веле

јача

ма-

уговорено,

Арбаније

на

оставимо

шта

наваљује

и

другачији.

питања.

Бечу,

када

жртава,

лондонски посао*

условима

односно

je

кад да

не

новим

у и

у љу-

врло

престало

тај

цео

веро-

губитака

урађен.

ни

грчких

Па

да

je

сасвнм

Лондону

у

на:,

водити

новчаннх

нови,

јуридичкн

пристанншта и

je

сматрати

he

преговарати скота

такође

се

и

страшних

огромних

што

начелу,

Можда

Ваља

нових

бити

оно

he

или

бојиштима

нових

мир

Барем кар

после

после

услови

Лондону,

у

новим

из

из

напу-

Тројнога

њега

вући. не

ризиковала

Немачком,,

господарима

на

и

да

источ-

181

обал

но] вији

да

опет

баш

зеро, не

ко

има

се

Аустрију

територијални Из

досадашњега

:видели

смо

У

Балону. једва

да

тајним даље

север

на

Аустрије

на

балканске

државе

део

юбале

од

жадашња се

сви

само

северне

балканске

Врло

своје

жуђену баније

не

у

или

помоћ

рас-

ниједне један

морске

своја

на

а

живе,

крају

томе

слободно

којој

не-

Па

море.

држава

Pere

у

испиту-

парче

само

српских

јужном Арбанијом

да

само

избила

на

иде

других

отпор

мало

може

да

с

се

оним

слободно

тражи

којој

траже

Европа

je

карактеристично арнаутска

Валоном

буде

задовољан

такви

дивљаци

влада

Зашто

седиште.

арнаутску с

би

je

типу друге

ништа

распола-

Тоске,

живе

Валоном.

с

.привремена за

Арбаније

на

тражи

обеју

захтеви

онда

може

једно

да

joj

нећемо

Србија и

заузме

осигурала

наиђе

не

да

забрањено

то

Драча,

до

државе

то

целом

заједно

јер

;

пристаништа,

жако

•гати

да

Арбаније

Љеша

од

себе,

а

њен

Авлона

што

Г рчкој

се

Европа

да

Валоном

полагати

мали

je

за

по-

операција

Грчке,

тога

крају,

другоме

Главно

јемо.

због

би

да

не

рећи

покушала

Аргирокастрона,

од

можда

he

то

ратних

ни

Аустријом

с

се

да

море?

није

ли

уговором

разлога,

Србије,

аспирацијама

Да

помиње.

може

опасност

а

уклонити

развитка

Грчка

свима

држи

Отранта

невероватна

интерес на

ко

него

и

је-

било

Море.

могла

излаз

би

важно

Драч,

рукама

сасвим

би

не

у италијанско

случају

таквом

у

најно-

свој

оствари

између Валоне

та

животни

вреди

за

и

Јадранско

и

да

Јадране

претвори

само

затворити

Зар

само

својим

у

јер

Валону, се

Адрије,

и

идеал,

онда

државу као

у

као

да

je

не

престоницом,

су

тако

би

направила

толико што

и

изабрала

пре,

звана

Валону

Европа

из

па

што

баш

да

цео

Тоске

Шкипетари

ту

јужне Ар-

и

свет

нису

што

би

182

л акт ne

се

ставе

могло

за

Врло

je

занимљиво

Италије.

из

ових

дана

„Италија јом

се

брошуру

алкану

пише

je

да

који

je

(у

„Пијемонту“ je

да

био

сам

сецима

да

јој

онај

и

зове с

ко-

ту

извод,

до-

схватање.

професор Катарани-

Домовину

помогнем

и

Пећи

до

1913)

јануара

италијанско

ово

за

Елбасана

од

16

од

вели

одушевљен

се

хитњи

једном београдском листу

у

29.

бр.

али

je

издао

набавпти

каде

прочитамо,

изашао

познамо

отишао

сам

предложено

У

часу.“

имали

нисмо

Латинин

„Као

то

Кароло Катаранн

овоме

у

сами

ње,

по-

држава

Неапољу једну брошуру, која Б

из

вешан

баш

je

да

Професор

у

на

ово

љихова

да

учинити способна?

живот

да

Кастриоте,

je проучавам

од

и

Цијевне

па

ме-

до

у

Миридиту. „Али морао па

у

не

да

чак

прође

жалим

да

италијанским

један

него

народ,

јавне и

који

сам да

десити,

би

којн

би

морали

се

хтели

им

за

кад

признајем силе,

je

одговарала

данас,

ске

да

она

интересе.

je

извршиопи

свију

не

би

су

су

их

с

би

против

у или

многе

могла

бољи

милијарде. други,

на

данас

сам

несрећа

за-

жртвовао, већа

на-

живо-

на

привикну

садашььем

стању

до независности. Иначе

Арбанија, слободна интересима само

која су у

свакога

једнога краја

свом

То

Арнаутп.

племена

поклонити

Арбанију

дошли до автономије би

да

Арбанију

знам

Арнауте

него

писао

о

најпримитивнијим

живе

власти,

они

„Ja, који

уверен,

разна она

том,

њима

сам

били

Абдул-Хамидових

чела

ja,

што

најсверепији

и

вечном

живот,

мишљење

оно,

сам

Арнаутима,

о

листовима.

„Најоданији

није

све

ja

a

месеци

неколико

своје

променим

и

ћефова

ни

од сваке

Италије. Овако

штетна

за

наше

туђе

каква

италијан-

183

„Образованы Арнаути, свагда

били

су

турске.

Кад

Турске,

свагда

стране Она

год

Арбанија,

нас

вога

направила

била

лоном

у

би

као

од

Гора

им

„Сасвим

ђих

се

и

да

али

из

утицаја. рена

на

и

једног

било

посао мали

je

и

противу

једнога

није део

турским

који

Црне

који

и

уродио

се

Горе.

очекиваху

Међу

очекиваним

гарнизоном

у

Скадру.

нису поме-

великога

од

отво-

остала

Ту

сам

нашао-

католичког

6000

се

и

турских

да

трупа.

дао

по-

побу-

мислило

плодом ;

мухамеданских Арнаута

по-

запечаћених

Арнауте

црногорских

над-

документа,

свештеника

католичке

подигну српских

на

високог

али

писана

мла-

уверио

разлози

неколико

отварао,

смета..

народни

звечећи

и

звечећим

са

једном Миридиту

план,

не

приликом

радило

благајнице.

нисам

Арнаутина,

да

противу

с

велики

имена ;

лира

писма

Арнауте

том

Ва-

Црна

а

наравно

привидан ти

да

италијанском језику

казиваху нити

се

отоманске

адресованих Та

се

створи

сам

нутим документима писама,

сам

ja

с

мојих

руке

у

сам

грозничаво

се

уверио

долазили

су

хартије, које

Ит.а~

Гором,

цркве,

нимало

животу

пале

врело

Цијевни

на

Црном

и

школе

њихову

предао,

разлозима, крет,

у

Арбанији

у

Арнаути

своје

Арба-

праве

постала

Арбанија

мала

па-

ньихо-

Балкану. За

задовољни

су

случајно

важне

врло

лежнима да

врло

на

од

код

и

из

само

би

неке

што

Арбанија,

се

она

само

престоницом.

иначе

би

нереда

корисна

добијају

ње

и

Арнаути

права

држава,

немира

Затријепчи

јер

већа

од

наредбама.

њиховим

потиче

Кад

интереса.

непрекидних

лију

није

слуге

бунаяи противу

молују

Арнаута

било,,

таквих

потплаћени

по

су

нам

живе,

наших

личног

није

коју

Италији

у

триотизам

били

то

за

радили

и

силе

су

су

и

најоданије

и

Арнаути

се

je

колика

најпокорније

се

Цео само

боре овај један

затворити

184

„Наши

Валона смета

се

можемо

би

таква

али

бацили

место

који

у

су

то

на

на

цео

крв

животне

који

су сво]

се

су

опста-

пристојно

заузму

народи

несумњивих

и

плодове,

што

као

побе-

признавао

времена,

сва

у

нека

Балкански

уживају

да

не

Ако je

Европе,

снаге

стра-

учинила

државу.

који

да

само

ништа

народа,

и

концерту.

право

свет,

оних

њихо-

би

оружјем

нашим

потреба

своју

коцку

пуни

имају

с

независну

штету

европском тако

врлина,

je

не

потоцима

пролили нак

своју

политична

држава

створи,

ми

Арбанија није

учествовати.

заслужила

решење

друго

којој

у

не

држава,

плодови

било

да

се

да

балканских

отимају

не

Свако

неправда

захтевају

и

интересима

насилно

победа.

захтевају

интереси

утврђена

легитимным

ховита

да

буде

не

им

да вих

професор Катарани своју

завршује италијански

брошуру

диоцима.“ На

ову

професора

„О, тиче

Не

за

ли

ми

бију

и

добро

одгурали не

дамо

парче

те

отворити, и

од

постане

да

способна

арнаутским да

нема

кад

Херцеговину,

само

ни

да да

Срда

зато,

не

јој

ока

дамо

помисли

буни

да

да

живот,

за

коју

у

Јадрана,

од

упадима

нити

дивљач-

Стару

целу

Македоније

нас

несрећа?

или

Арбанију

Санцак,

цео

се

независност

љубав

за

Србију дефинитивно

непрекидним

Шта

чак

срећа

тражимо

ми

увући

могли

или

Арбанију

велику

него

одговорити:

мачкодерска!

Арбанију

Штернберг

гроф

овако

автономија

данашњу

Арнаута,

бисмо

јој

би

један

само

Мандл

наивчино

тражимо

ких

би

ти

да

била

могао

Леополд

један

или

би

италијанскога

енунцијацију

паметну

на

јужне

наше

Словене.“ Када бисмо канска

гроф, у

питаша

или

ми,

као

који

што

их

не

разумемо

разуме

племенитп

онај покрштени Јеврејин,

језуитској

служби,

узели

толико

који

слободу

да

чешки

сада на

бал-

стоји

то

од-

185

како

говоримо,

заповестима

таквим

били

овакав

„Ако

свију земљу

Хм !

je

дипломација

I,

ми

не

ми

за

не

они

су

у

увуку

наново

верујемо

бију

се

дупло

и

he

рат,

Као

се

монархије,

мађарска нима

ски

у

!

и

они

случају

дине него

да

Али

строфи“ Па,

та

својом се

боре

шта

европска

римским

за

за

јер

ови

се

онда

je

да

да

поносе.

своју

пропасти

била би

стара

Руму-

с

Румуни аустриј-

за

њих

браРом

Краљевини

у

неРе

напусте

случају

катастрофе,

превласт

видели

политике,

федерацији

Па

са-

пар, неће

га

горе

јер

да

у

би

када

рата,

спасавање

наРи

то

његовога

био већ

којима

ли

Jo-

католичког

и

смо

слу-

Франца

аустријске

за

ми

корисније, да

ce

сје-

Румунији,

мађарску?

говоримо

о

некаквој

„ката-

Аустро-Угарске? Боже

Србија

у

мој,

државе,

ствар

једном

Аустро-Угарске ске

да

дунавској

неће

какве

с

спасавање,

даска о

се

своје унутрашње

Балканцима.

с

Зар

са

а

идеја

тога

Словени,

размислити, за

и

вече

баш

што

браће,

разлога

последњу даску

je

пара

да

Али

га

своје

сем

he

да

и

могућност

неће

против

Мађари,

ту

што

као

када

престолонаследник

у

Немци,

Савеза

доброга

загорче.

аустријски

га

ca

ћемо

Кенигреца

игра,

прокламовали

народи аустроугарски. неће

војске

ми

после

верујемо да

руком

кога

дашњи

и

обрукала.

просто

Европе,

живота

опасна

видела

Балканскога

тога

поћи

пара

he

наше

Србију

у

и

чудна

Европа

победа

зефа

до-

рат?

Рат

Сем

покорити задело

анектирати.“

запрепашћена

гама

би

онда

Kyutyje,

не

продрети

просто

Дакле

Беча,

из

неће

никада

одговор:

Србија

страна

после

Србија

се

ако

не

не

би по

није

немогуРна.

тако

одбранбеном осталасама;

савезничкој

рат}г остале

против балкан-

обавези,

а

оно

186

по

нагону

бијиу помок, и

да

Ерде.ъу

и

немогућно тивности

ту.

једној

да

а

са

се

то

рало

би

да

Има

бију?

него

Бугара.

би

могао

зонов

неће

га

дену,

да

би

увери,

Русија, допског

идући

и

и

да

мир

у монар-

аустријске

пукови

своје браће,

против

па

да

Аустрија,

постане

Ср-

и

мишљења

које

оно,

могао

чак

анектира

je

нате-

осло.бо-

дар

Русије

мишљењу

најмирољубивији

вољи

онда

Са-

треба,

већ

немачким

година

толико

примером

ако

десити

непријатно,

врло

у

народној,

може

и

границама

први судар.

да

се

мо-

je

и

„мирнона

својим

толико

Да,

да

што

аустријскога

концентрисала

мо-

Хар-

тј.

по

мање,

не

дар

Максимилијану

воље,

не

се

се

Аустријанац,

Превасходство Господин

И

се

претпоставимо и

гледала како

да

ни

војску,

требало

Аустри-

искушења

паметан

покорити

за

таквој

у

евију

замислимо,

јавном

нетто

појачања“

би

II

одува.

за

чак

да

било

je

што

Русији

своју

аустријским колико

у

заубила

катастрофа

Леополда Мандла,

мирно

германске

како

и

силом

Русији такође јавнога

се

искуси

билизира

то

икакав

Овом

ова

билизатору

од

борили

одупрети

морао да

јача

све

а-НЬегово

11,

про-

верност

словенски

Александра

дара

народносне

би

да

Херцеговине,

данас

дилац

Никола

би

Русија

и

јачега

се

и

Штернберга

Босне

после

ли

Није

засад

би

онда

Балкан-

војске

бораца...

одржао ред

да

да

грофа

се

аспирације;

само

самопрегором

веровати

и

би

да

:

упитамо сем

не

Аустрију

за

била

дару

се

него

војске

и

наслеђена

народне

би

да

хии,

које

претпоставимо

према

задовоље чак

приликом

монархији,

прилици

јанаца

том

експлодирале,

Али

сународницима

би

онда

1,500.000

износиле

би

својим

Ср-

војника,

јединствену

пропустити

са

Буковини,

да

у

здавају,

хтедне

уједини

у

Савеза

скога

не

се

прптећи

балканских

1,000.000

чини

Румунија

ако

прилику у

то

би

морал е

самоодржања,

али

би

трупа онда

187

и

4,000.000

она

Ко

ширају. и

могне

Аустрији

би

Аустрији

се

Аустрији Велике да

и

евроиена то

чудовиште

сасвим

тенденције довести

разних

Али,

сад

једном све

великом

Велике

Силе

Аустро-Угарску по

Балкану

може.

у

Па

још

Србији

противу лога,

je

стрија

што

,

уме

боље

волуцијама последњих

тукли

су

народ

далеко

него

се

и

у

Турске

100

од

Турске рата

година

само

уверен

je Турска

да

и

да

пусте

да и

пали

joui

показала

не-

шта

није

би

с

се

био

простог

био рат раз-

je дуалистичка

српско-хрватски

за

што

и

овоме

врло да

све

бије

жари

што

икад

водила

одрасни

и

се

Турске,

као

из

опасна]а

три

ћефу

je-

што

цедилу,

да

мешања

противу

популаран,

цео

на

Србаја je у

Аустро-Угарске,

што

монархија

народ

рат

оно

него

претпоставимо

од

аротиву

тај

тако

Србију

своме

хоће.

како

рату

евршеноме

по

брзо

могле

и

Русија,

Да

уздрже да

Ау-

пропадне

самцита

силом.

се

било

парче.

само

сама

мора

би

би

комшија Аустро-Угарске

оставе

државе,

Србија

значило

не

монархији

у

у

центрифугалне

претпоставимо Не

:

би

што

народно

да

најневероватније балканске

сваки

да

хајде

приликом

пре,

остале

борбу,

како

али

;

и

би

знати

ако

Бал-

на

помагати

би

То

нека

Нибелун-

стала

онда

по-

да

онда,

и

загазити

евршило

народа

своје

ње

да

може

том

да

толико

у

до тога,

од

не

мар-

би

земље

савезници.

рата

искључено

стро-Угарска

очупа

својој

од

не

би

сместа

Нико

ако

Германија своју

освајањима,

морале

рат.

али

осваја

да

разумела,

свака

помажу

би

њеним

у

Силе

у

Немачку

случају,

Аустрију,

ако

тако

верност

обвезује оном

да

морала

постоји између Не-

који

прохтело

Међутим,

кану. шку

само

напала

сила

велика-

Уговор,

Аустро-Угарске

мачке

војске

германске

зна?

била,

jep,

однарођује. их

je

Србија

противу

мушкарци.

У

У

Ауреза

Турске, послед-

188

льем

мобилизирала

рату

Йозив,

све

али

жене

Нас

болницама.

по

ставили

на

приме,

75.000

Срба,

остављени -ако

дође

војке

својих

са

скинути

Црвеним Крстом, (а

ових

би

смо

чак

и

тако

-аустрофили

са

само

а

шта

искусно

Буда-Пешти оним

једном

„Има силе,

то

28

добро

je

их

je

je

1913,

де-

и

са

пушке и

онда

последњи

добровољци

са

бије

се

читавам

I

Наполеон они

у

у не

на-

горко

Бечу

и

у

најпре

размисле

италијански

државник

да

казао: што

победоносна

Београду.

и

повеске

су

да

би

у

нешто

ЈАНУАРА

у

Зато

учинили

што

речима,

Кајроли

значи,

као

него

то

анекти-

много)

што

Србији

у

војском,

то

Шпанији.

у

пошли

остварити

ха.ъине

врло

као

људи,

Али

жене

беле

мишица

имала

српском

родом,

о

би

Аустрија

рат.

стари

боре,

се

покуша

српске

и

да

Читав их

да

покуша да

Турака

од

Србији,

у

чак

раде одмах

хтели

нису

тражиће мушке

узели

се

прекобројни.“

„као

he

онда

смо

хтели

Аустрија

да

да

захвалношћу.

такође

су

Штернберга,

Србију,

и

војсци,

са

кућа

тога,

грофа

предлог рати

су

који код

су

до

нас

ако

трећи

свој

и

осташе

и

старце,

расположение

одбили

Србија

je

девојке

и

je јаче

од

народна

свакс

оружане

мисао.“